i z v e š t a j - · pdf filerazvijanjem dečje psihologije kao posebne nauke, ......

I Z V E Š T A J o istraživanju

Deca i porodice u riziku u transgraničnom

regionu Bugarske i Srbije Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi obezbedili pruženje informacija za rešavanje

stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru

2012. godina

EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje

razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22

Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP

PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee

ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP

“ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“

2

S A D R Ž A J

Strana I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE 3 1. UVOD 3 2. PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA 3 3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA 5 3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku 5 3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku 7 3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i procena prioriteta u ovoj oblasti

9

4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU 9 5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA LOKALNOM NIVOU

11

6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA 12 II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI 15 III. RODITELJI DECE U RIZIKU 21 IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU 24 V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE 27 1. Karakteristike istraživanja i metodologija 27 2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći 31 3. Psihološka stanja i emotivna podrška. Međusobni odnosi deca-odrasli. 36 4. Značajne odrasle ličnosti i spremnost na poveravanje u različitim situacijama

42

5. Poverenje dece u sistem podrške u institucijama obrazovanja i socijalne zaštite

50

6. Internet u životu dece 54 VI. ZAKLJUČCI ISTRAŽIVANJA 64







3

I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE 1. UVOD Ciljevi istraživanja Deca i porodice u riziku u transgraničnom regionu Bugarske i Srbije – Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi obezbedili pruženje informacija za rešavanje stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru su: (1) Ispitati specifične potrebe i probleme dece i porodica u riziku u gradu Leskovcu u Srbiji. (2) Ispitati i analizirati potrebe za on-line resursima korisnim za ispitanike u suočavanju sa različitim izazaovima njihovog životnog doba. (3) Ispitati socijalne usluge koje se pružaju deci u riziku i njihovim porodicama u Leskovcu u cilju kreiranja Internet platforme sa informacijama važnim za rešavanje životnih situacija i problema dece (4) Prikupiti informacije od neposredne koristi za kreiranje tri Internet modula za decu različitig uzrasta, roditelje i stručnjake. Ispitivanje je sprovedeno prema unapred kreiranoj metodologiji koja je obuhvatila: intervjue sa stručnjacima, fokus grupe sa roditeljima i ispitivanje upitnikom (anketiranje) dece različitog uzrasta i pola. 2.PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA Deca su autonomne ličnosti sa specifičnim potrebama i pravima, jer imaju specifične psihofizičke karakteristike koje ih čine posebno osetljivom i ranjivom grupom. Deca su u prepoznata kao grupa za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi predviđeni mehanizmima zaštite ljudskih prava. Od XVII veka dete počinje da se tretira kao posebno osetljivo biće i tada dolazi do razumevanja detinjstva kao posebnog razvojnog perioda i pojma. Autonomija ličnosti deteta i potreba da se ona uvažava postaju deo naučnog interesovanja razvijanjem dečje psihologije kao posebne nauke, od XVIII veka na dalje. Prava deteta su danas realnost priznata međunarodnim zakonodavstvom. Pod pojmom prava deteta, podrazumevaju se prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi, političkom, kulturnom ili ekonomskom okruženju živi i u skladu sa kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija. a. Dete Član 1. Konvencije o pravima deteta definiše dete kao svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije. Ovu Konvenciju je 1989. godine ratifikovala Skupština tadašnje SFRJ, a republika Srbija, kao pravni naslednik, priznaje i primenjuje ovu Konvenciju. Republika Srbija nema poseban zakon o deci, ali se poslednjih nekoliko godina u stručnoj javnosti ozbiljno razmatra potreba za donošenjem jednog takvog pravnog akta. b. Dete u riziku (ugroženo dete) Prema stručnoj litetaturi, deca pod rizikom su ona kod koje je zastoj u razvoju nastao kao posledica izrazito nepovoljnih socijalnih, kulturnih i ekonomskih uslova života. U ovu grupu spadaju: deca sa smetnjama u ponašanju kao posledica emocionalnih i socijalnih problema u razvoju, deca bez roditeljskog staranja, zlostavljena deca, deca izbeglih i raseljenih lica, deca povratnika po readmisiji, deca žrtve rata, deca iz socijalno depriviranih sredina (na primer: romska deca koja žive u nepovoljnim uslovima), deca smeštena u rezidencijalnim institucijama







4

za decu, deca na dužem bolničkom lečenju, deca sa bolestima zavisnosti i sl. Postoje deca čiji se razvoj odvija pod uticajem većeg broja nepovoljnih faktora – višestruko deprivirana deca i ona su, po pravilu, izložena najvećoj marginalizaciji. Porodični zakon usvojen je 2005. godine („Službeni glasnik RS”, broj 18/2005). Tekst Porodičnog zakona usaglašen je sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a posebna pažnja je posvećena odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Haškoj konvenciji o zaštiti dece i saradnji kod međudržavnog usvojenja, Evropskoj konvenciji o ostvarivanju dečjih prava, Evropskoj konvenciji o usvojenju, Evropskoj konvenciji o pravnom statusu dece rođene izvan braka i drugim međunarodnim dokumentima koji su od značaja za ovu oblast. Porodični zakon svodi kriterijume pravne intervencije na opšte pravne standarde, među kojima su centralni najbolji interes deteta i autonomija porodice. Ali, pored toga, on otvara prostor da se podzakonskim aktima, koji su takođe obavezujući pravni akti, utvrde stručni standardi. Na osnovu Porodičnog zakona doneta su podzakonska akta kojima je uređeno: (1) vođenje jedinstvenog ličnog registra usvojenja, (2) način vođenja evidencije i dokumentacije o usvojenoj deci, (3) program pripreme za usvojenje, (4) bliži uslovi za zasnivanje hraniteljstva, (5) program pripreme hranitelja, (6) način vođenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu, (7) način vođenja evidencije i dokumentacije o licima prema kojima je nasilje izvršeno, kao i licima protiv kojih je određena mera zaštite i (8) način vođenja evidencije i dokumentacije o licima pod starateljstvom. Zakono o socijalnoj zaštiti (2011), u čl. 41, tretira decu i mlade u riziku. Prema ovom Zakonu, to su osobe do 26 godina života – mlade osobe, kojima je usled porodičnih id rugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne mogu da dostignu optimum razvoja. Pod takvim osobama posebno se podrazumevaju deca:

• bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja; • čiji roditelj, staratelj ili drugo lice nije u stanju da se o njima neposredno stara bez

podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socioekonomskih uslova;

• sa smetnjama u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socioemocionalne, višestruke) čije potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;

• u sukobu sa roditeljima, starteljem i zajednicom koja svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu;

• koja se suočavaju sa teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;

• kod kojih postoji opasnost da postanu žrtve ili već jesu žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i ekspolatacije, odnosno ako su im fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, stratelja ili druge osobe koja se o njima neposredno stara;

• koja su žrtve trgovine ljudima; • koja su strani državljani, odnosno lica bez državljanstva, bez pratnje; • čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava; • koja imaju druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.

c. Prevencija U našoj sredini je više rasprostranjena prevencija rizičnih ponašanja dece, nego generalno prevencija rizika u kojim deca mogu da se nađu. Pod rizičnim ponašanjima kod dece i mladih uobičajeno je da se podrazumevaju sledeća: pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci







5

(alkohol i droge), seksualno rizično ponašanje i agresivno i nasilno ponašanje u kome su deca aktivni akteri. Prevencija navedenih rizičnih ponašanja najčešće se sprovodi kroz obrazovno-vaspitni sitem – redovni programi pojedinih školskih predmeta, vannastavne aktivnosti, posebna predavanja i radionice koje škola organizuje u saradnji sa drugim institucijama, kao što su zavodi za javno zdravlje, centri za socijalni rad, medicinske ustanove i Crveni krst. Poslednjih desetak godina, rasprostranjen je oblik prevencije kroz formu vršnjačke edukacije (peer education). Od donošenja Strategije za borbu protiv trgovine ljudima (2006) i Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015), značajna pažnja je posvećena preventivnim kampanjama među decom i mladima čiji je cilj da se potencijalne žrtve upoznaju sa modalitetima trgovine ljudima i nasilja nad decom, najšećim počiniocima i mogućnostima ranog reagovanja i zaštite od dalekosežnih posledica. Prevencija se sprovodi putem nacionalnih kampanja i programa, kao što ne, na primer, UNICEF-ov oprogram „Škola bez nasilja“ i putem lokalnih programa prevencije. Poslednju deceniju velika pažnja se posvećuje intersektorskoj saradnji u prevenciji (zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita). 3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA 3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku Međunarodna dokumenta koja su postala deo pravnog poretka Republike Srbije (ratifikovanjem, odnosno prustupanjem), komentari i preoporuke međunarodnih tela, a značajna su za politiku prema deci i deci u riziku su sledeća: • Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 6 (2005) Treatment Of

Unaccompanied And Separated Children Outside Their Country Of Origin. Thirty-ninth session 17 May-3 June 2005.

• Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 7 (2005) Implementing child rights in early childhood Fortieth Session Geneva, 12-30 September 2005.

• Commitee on the Rights of the Child (2006) Office of the High Commissioner for Human Rights: General Comment No. 9 (2006). The rights of children with disabilities

• Committee on the Rights of the Child (2006): General comment No. 8 (2006) The right of the child to protection from corporal punishment and other cruel or degrading forms of punishment (arts. 19; 28, para. 2; and 37, inter alia). Forty-second session Geneva, 15 May-2 June 2006.

• Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 12 (2009) The Right Of The Child To Be Heard Fifty-first session, Geneva, 25 May-12 June 2009.

• Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 11 (2009) Indigenous children and their rights under the Convention Fiftieth session Geneva, 12 January-30 January 2009

• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2007) • Council of Europe (2004): Recommendation Rec(2004)10 of the Committee of Ministers to

member states concerning the protection of the human rights and dignity of persons with mental disorder (Adopted by the Committee of Ministers on 22 September 2004 at the 896th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2004): Recommendation Rec(2004)13 of the Committee of Ministers to member states on the participation of young people in local and regional life (Adopted by







6

the Committee of Ministers on 17 November 2004, at the 904th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)5 of the Committee of Ministers to member states on the rights of children living in residential institutions (Adopted by the Committee of Ministers on 16 March 2005 at the 919th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)4 of the Committee of Ministers to member states on improving the housing conditions of Roma and Travellers in Europe (Adopted by the Committee of Ministers on 23 February 2005 at the 916th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)9 of the Committee of Ministers to member states on the protection of witnesses and collaborators of justice (Adopted by the Committee of Ministers on 20 April 2005 at the 924th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)8 of the Committee of Ministers to member states on assistance to crime victims (Adopted by the Committee of Ministers on 14 June 2006 at the 967th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)13 of the Committee of Ministers to member states on the use of remand in custody, the conditions in which it takes place and the provision of safeguards against abuse (Adopted by the Committee of Ministers on 27 September 2006at the 974th meeting of the Ministers’ Deputies

• Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)12E of the Committee of Ministers to member states on empowering children in the new information and communications environment (Adopted by the Committee of Ministers on 27 September 2006 at the 974th meeting of the Ministers’ Deputies)

• Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)19 of the Committee of Ministers to member states on policy to support positive parenting (Adopted by the Committee of Ministers on 13 December 2006 at the 983rd meeting of the Ministers’ Deputies)

• Council of Europe (2007): Recommendation Rec(2007)9 of the Committee of Ministers to member states on life projects for unaccompanied migrant minors (Adopted by the Committee of Ministers on 12 July 2007 at the 1002nd meeting of the Ministers'Deputies)

• Council of Europe (2009): Convention on the Adoption of Children CETS No: 058 (revidirana)

• Council of Europe (2008): Recommendation Rec(2008)4E of the Committee of Ministers to member states on strengthening the integration of children of migrants and of immigrant background (Adopted by the Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th meeting of the Ministers' Deputies)

• Council of Europe (2008): Recommendation Rec(2008)5 of the Committee of Ministers to member states on policies for Roma and/or Travellers in Europe (Adopted by the Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th meeting of the Ministers’ Deputies)

• Council of Europe (2009): Recommendation Rec(2009)5E of the Committee of Ministers to member states on measures to protect children against harmful content and behaviour and to promote their active participation in the new information and communications environment (Adopted by the Committee of Ministers on 8 July 2009 at the 1063rd meeting of the Ministers' Deputies)

• Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (ETS No 148) („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori”, broj 18/05)

• General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [on the report of the Third Committee (A/63/435)] 63/117. Optional Protocol to the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights







7

• General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [without reference to a Main Committee (A/62/L.31)] 62/88. Declaration of the commemorative high-level plenary meeting devoted to the follow-up to the outcome of the special session on children

• Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (2007) • Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): Access to rights for people with

disabilities and their full and active participation in society. Recommendation 1854 (2009) Reply from the Committee of Ministers adopted at the 1060th meeting of the Ministers’ Deputies (10 June 2009)

• Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): REC 1864 (2009) Promoting the participation by children in decisions affecting them Recommendation adopted 13/03/2009

• Parliamentary Assembly Council of Europe (2008): RES 1632 (2008) The situation of national minorities in Vojvodina and of the Romanian ethnic minority in Serbia. Resolution adopted 01/10/2008

• Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): RES 1669 (2009) The rights of today’s girls – the rights of tomorrow’s women Resolution adopted 29/05/2009

• Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS No 194) („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori”, broj 5/05, 7/05)

3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku Značajno je napomenuti da je prvi put i ustavnopravnoj istoriji Republike Srbije, 2006. godine donet Ustav koji izričito govori o pravima deteta. Postoji veći broj nacionalnih strateških dokumenata koji su posvećeni deci ili imaju eksplicitne zahteve u vezi zaštite dece i sprečavanja rizika za njihov razvoj. Ovde su navedeni najvažniji:

Nacionalni strateški dokumenti (javne politike) od značaja za decu • Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju (2008) • Strategija za smanjenje siromaštva (2003) • Nacionalni plan akcije za decu (2004) • Milenijumski ciljevi razvoja (2005, 2006) • Jedinstveni Akcioni plan za obrazovanje Roma (2005) i Strategija za unapređenje položaja

Roma (2009) • Nacionalna strategija regionalnog razvoja (2007) • Strategija karijernog vođenja (2009) • Nacionalna strategija zapošljavanja 2010-2020 (2010) • Strategija razvoja informatičkog društva (2006) • Strategija unapređenja položaja sa invaliditetom (2006) • Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji (2006) • Strategija održivog razvoja i Akcioni plan (2008, 2009) • Nacionalna strategija za mlade (2008) i Akcioni plan (2009) • Strategija razvoja obrazovanja odraslih sa Akcionim planom (2006, 2009) • Strategija razvoja srednjeg stručnog obrazovanja sa Akcionim planom (2006, 2009) • Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a (2005); • Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2005); • Strategija kontrole duvana (2006);







8

• Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007); • Strategija podsticanja rađanja (2008); • Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015) • Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (2009); • Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije (2009); • Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji (2009) • Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji (2009) • Posebni programi u oblasti zdravstvene zaštite od značaja za decu: Program zaštite stanovništva od zaraznih bolesti (2002); Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine; Nacionalnom programu preventivne zdravstvene zaštite dece sa psihofiziološkim poremećajima i govornom patologijom (2009); Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite (2009). • Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005) • Posebni protokoli: Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja (2006); Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovnovaspitnim ustanovama (2007) Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja (2006) Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2009) Posebni protokol o postupanju pravosuđa u zaštiti maloletnika od zlostavljanja i zanemarivanja (2009) • Okvirni akcioni plan za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama (2009)

Neki od najvažnijih zakona koji se tiču dece i dece u riziku Zakon o javnom informisanju (2003) Zakon o zdravstvenoj zaštiti (2005) Porodični zakon (2005) Zakonik o krivičnom postupku (2005) Krivični zakonik (2005) Zakon o azilu (2007) Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (2008) Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima (2009) Zakon o zabrani diskriminacije (2009) Zakon o osnovnoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003, 64/2003 i 72/2009) Zakon o srednjoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002, 62/2003, 64/2003 i 72/2009) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009) i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2011) Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) Zakon o socijalnoj zaštiti (2011)







9

3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i procena prioriteta u ovoj oblasti Strateški ciljevi brige o deci su definisani nacionalnim dokumentom ‘Nacionalni plan akcije za decu - NPA (2004). Osnovni prioriteti prioritete NPA su: (1) Smanjenje siromaštva dece; (2) Kvalitetno obrazovanje za svu decu; (3) Bolje zdravlje za svu decu; (4) Unapređenje položaja i prava dece sa smetnjama u razvoju; (5) Zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja; (6) Zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja; (7) Jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece. NPA je potpuno usklađen sa Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim dokumentima o deci i nacionalnim zakonskim okvirom. U toku 2009. godine, uz podršku UNICEF-a, Nacionalni savet za prava deteta u saradnji sa stručno-konsultantskim timom uradio je pregled petogodišnjih postignuća NPA i dao su preporeuke za njegovo danje sprovođenje. Pregled realizacije NPA je uzeo u obzir i postignuća ostvarena primenom LPA. Da bi doprineo realizaciji ciljeva NPA, UNICEF je 2004. godine uveo program kojim se podstiču opštine, da na osnovu politike definisane nacionalnim dokumentom – NPA za decu, razviju sopstvene LPA. Pored sedam priorite-ta definisanih NPA, LPA imaju tri dodatna: promociju sporta kao elementa unapređenja ličnosti i druženja dece; unapređenje kulturnog života dece i informisanje dece o deci. Izrada LPA je zasnovana na jedinstvenoj metodološkoj strukturi koja je usaglašena sa NPA, a osnovni cilj izrade je približavanje nacionalnih priroiteta lokalnim potrebama, u skladu s principima decentralizacije i održivog razvoja Republike Srbije. Do 2009. godine kada je rađen predled realizacije NPA, ukupno je 21 opština/grad1 u Srbiji usvojila i realizuje LPA. Evaluacioni izveštaj o izradi i primeni LPA za decu, pokazuje da: u opštinama/gradovima u kojima je pozicija koordinatora za primenu LPA institucionalizovana u strukturu lokalne uprave, ta primena uspešnija i postignuta je veća održivost LPA; veoma je slabo učešće privatnog sektora u izradi i primeni LPA; sama deca nisu dovoljno uključena u realizaciju LPA. Usled pomenutog nedostatka vertikalne koordinacije, nisu uvek dostupni podaci o aktuelnim postignućima na lokalnom nivou, što otežava ukupno praćenje realizacije NPA kroz primenu LPA. Jedna od mera predloženih u cilju unapređenja dalje realizacije NPA je bila i poboljšanje vertikalne koordinacije. 4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU Ove mere obuhvataju prava u oblasti socijalne zaštite i usluge socijalne zaštite. Prava u oblasti socijalne zaštite su pretežno u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, odnosno sistema socijalne zaštite. Među ključne prava spadaju: (1) Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (naknada zarade) je klasična mera finansijske podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva. Naknada zarade iznosi 100% osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici, za svu decu, bez obzira da li se radi o periodu porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nevezano za red rođenja deteta, uz uslov da je podnosilac zahteva neposredno

1 Pilot opštine/gradovi: Sjenica, Kragujevac, Pirot (2004-2005); Prokuplje, Kruševac, Kanjiža, Senta, Bela Palanka,

Valjevo, Osečina, Ljubovija, Vranje, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Lebane, Bečej, Novi Pazar, Bojnik, Vladičin Han i Kraljevo.







10

pre korišćenja ovog prava bio više od šest meseci u neprekidnom radnom odnosu, odnosno obavljao samostalnu delatnost. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju majke zaposlene kod poslodavca, odnosno majke koje obavljaju samostalnu delatnost a zahtev se podnosi opštinskoj – gradskoj službi dečije zaštite prema sedištu poslodavca. Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje jedan od roditelja deteta mlađeg od 5 godina kome je zbog teškog stepena psihofizičkih smetnji neophodna posebna nega. (2) Roditeljski dodatak je mera jednokratne podrške porodici koja je instrument populacione politike. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je: državljanin Republike Srbije; ima prebivalište u Republici Srbiji; ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje; neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršena tri meseca života deteta. (3) Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece pod uslovom da o njima neposredno brine od dana podnetog zahteva. Deca za koju se ostvaruje pravo ne mogu biti starija od 19 godina i moraju se redovno školovati u školama koje su u sistemu škola Republike Srbije. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kome žive koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu. Podnosilac zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne prelazi dva hektara po članu domaćinstva. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva. Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva. Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. Zahtev za obnavljanje prava podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja. Uz popunjen obrazac zahteva potrebno je priložiti dokaze o prihodima domaćinstva isplaćenim u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava. (4) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja je mera koja ima za cilj dodatnu zaštitu dece bez roditeljskog staranja u predškolskom uzrastu pošto je kako u praksi, tako i u stručnim krugovima ova podgrupacija posebno ranjiva. Ovo pravo ostvaruju staraoci, hranitelji i usvojioci pod istim uslovima kao i pravo na dečiji dodatak a značajno je istaći da deca bez roditeljskog staranja koja su na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite pravo mogu ostvariti bez ikakvih uslova. Na ovaj način se podstiče njihova rana integracija u vršnjačku grupu u lokalnoj sredini i obezbeđuje im se jednako pravo na predškolsko vaspitanje. Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u ustanovu socijalne zaštite zahtev podnosi ustanova socijalne zaštite. Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u starateljsku ili hraniteljsku porodicu, zahtev podnosi staratelj, odnosno hranitelj, a pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi može se ostvariti pod uslovom da je za dete ostvareno pravo na dečiji dodatak. Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine. (5) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju je







11

posebna mera zaštite osetljive grupe dece sa posebnim potrebama u cilju podsticanja njihovog uključivanja u redovne predškolske grupe ali i organizovanje rada sa njima u posebnim grupama kada je to neophodno. Ova mera je podrška porodici da dete sa smetnjama u razvoju ostane u njoj i u tim uslovima se razvija prema svojim mogućnostima. Usluge socijalne zaštite su u nadležnosti lokalnih samouprava koje ih razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Za neke od usluga namenjenih deci u riziku, kao što su dnevni boraci za decu sa smetnjama u razvoju, izrađeni su i usvojeni minimalni standardi usluge. Postoji i niz inovativnih usluga socijalne zaštite namenjenih deci u riziku, kao što su: dnevni centri za decu u riziku, «predah» centri za roditelje dece sa smeznjama u razvoju, vikend-hraniteljstvo, podrška deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama u kući, usluge mobilnih timova itd. 5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA LOKALNOM NIVOU

U Leskovcu u 144 naselja i samom gradu, prema poslednjim podacima, živi 162.000 stanovnika. Po broju naselja, grad Leskovac je najrazuđenija lokalna samouprava u Srbiji. Na svakom kilometru kvadratnom živi 158 stanovnika, ali je primećeno da se poslednjih godina beleži negativna stopa prirodnog priraštaja.

Školsku mrežu u gradu Leskovcu čini 90 osnovnih (osmorazrednih i četvororazrednih) škola sa 646 odeljenja, 12 srednjih škola sa 264 odeljenja. Zastupljene su sledeće struke: gimnazija, ekonomska, poljoprivredna, medicinska, mašinska, elektrotehnička, trgovinsko-ugostiteljska, tekstilna, hemijsko-tehnološka i drvno-prerađivačka, dve škole za učenike sa smetnjama u razvoju (osnovna i srednja) sa 20 odeljenja, dve visoke škole tekstilnog i ekonomskog usmerenja i jedan fakultet tehnološkog usmerenja. Preškolska mreža je u boljem položaju od škola u pogledu infrastrukture i opremljenosti objekata, čak i u ruralnim sredinama. Osnovni problem je relativno nizak procenat dece obuhvaćene bilo kojim oblikom organizovanog vaspitno-obrazovnog rada. Raspon obuhvata kreće se od 40-50% dece u Leskovcu (republički prosek je 30%, dok se u Evropi kreće od 70-100%). Sa druge strane, postoji preopterećenost javnih vrtića, nedostatak kapaciteta i potpuno odsustvo privatne inicijative u ovom segmentu obrazovanja i društvene brige o deci. Centar za socijalni rad u Leskovcu obavlja poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje njihovih potreba u oblasti socijalne zaštite, porodično pravne zaštite, pruža usluge socijalnog rada u postupku rešavanja o tim pravima, vrši isplatu novčanih prava, rešava u prvom stepenu o ostvarivanju prava utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, Centar obavlja sledeće upravne i stručne poslove: rešava u prvom stepenu o pravima utvrđenim zakonom; otkriva i prati socijalne potrebe građana na osnovu Odluke o proširenim pravima iz oblasti socijalne zaštite, koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Jedno od tih prava je i pravo na jednokratnu novčanu pomoć za potrebe lokalnog stanovništva. Pored toga, Centar pruža dijagnostičke usluge, sprovodi odgovarajući tretman, savetodavno-terapijske usluge i stručnu pomoć korisnicima; vodi evidenciju i dokumentaciju o pruženim uslugama; na osnovu Porodičnog zakona uređuje sledeće oblasti: brak i odnose u braku, odnose u vanbračnoj zajednici, odnose roditelja i dece, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo nad decom i odraslima, štiti imovinu lica pod starateljstvom, bavi se zaštitom žrtava porodičnog nasilja i savatodavno radi sa počiniocima nasilja, daje mišljenje za zaključenje braka za lica mlađa od 18 godina itd. Od januara 2004. god. u okviru Centra kao posebna organizaciona celina funkcioniše Prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja u porodici koje je prvih godinu dana implementirano uz







12

finasijsku podršku Fonda za socijalne inovacije kao projetna aktivnost. To je prvo prihvatilište u Srbiji koje je podržano u okviru sistema socijalne zaštite. Autorka tog projekta je Snežana Milojković inače diplomirana pravnica Centra za socijalni rad u Leskovcu. Sada je rad Prihvatilišta redovna aktivnost Centra, koje funkcioniše za potrebe celokupnog Jablaničkog okruga. Do sada je u njemu zbrinuto više od 300 žena žrtava nasilja u porodici. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Centar obezbeđuje građanima prava od opšteg interesa koji finansira budžet Republike Srbije i to: pravo na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, pomoć za osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite, smeštaj u drugu porodicu, druge usluge socijalnog rada. Pored navedenih prava koje finansira budžet Republike Srbije, iz budžeta Grada Leskovca finansira se pravo na pomoć u kući, pravo na Dnevni boravak, pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, pravo na jednokratnu pomoć, pomoć u nabavci ogreva, školskog pribora i udžbenika, putni troškovi za pratioce dece sa smetnjama u razvoju koja su na redovnom školovanju itd. Uslovi i rokovi za pružanje ovih usluga predviđeni su odredbama gore navedenog Zakona i Zakona o opštem upravnom postupku, takođe i Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti za Grad Leskovac. Primenom Pravilnika o organizaciji normativima i standardima rada centra za socijalni rad (‘'Službeni glasnik RS'' 59/2008) od 01.11.2008.godine, došlo je do promene u organizacionoj strukturi Centra. U Centru za socijalni rad Leskovac funkcionišu kao posebna stručna služba radi Služba za zaštitu dece i omladine. 6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA

PREGLED REFERENTNIH INTERNET SAJTOVA a) Inostrani sajtovi

1. HumanaS, http://www.humanas.rs/index.php?main=izvestaji 2. FeNS (Federation of Nongovernmental Organizations in Serbia), http://www.fens.org.rs/eng/sta.htm 3. Childnet International, http://www.childnet-int.org/ 4. Y-PEER, www.youthpeer.net 5. EURONET, http://www.crin.org/euronet/about/index.asp 6. The Global Movement for Children, http://www.gmfc.org/en/about-us/introduction 7. British Association for the Study and Prevention of Child Abuse and Neglect,

http://www.baspcan.org.uk/ 8. The Virtual Global Taskforce (VGT), http://www.virtualglobaltaskforce.com 9. Child Exploatation & Online Protection Centre, http://www.ceop.police.uk/ 10. Children’s house in Cyber Space, http://child-abuse.com/childhouse/ 11. International Society for Prevention of Child Abuse and Neglect (ISPCAN), http://www.ispcan.org/ 12. Terre des Hommes, International Federation http://www.terredeshommes.org/ 13. Child Centre – Working Group on Cooperation on Children at Risk,

http://www.childcentre.info/internet/ 14. Child Watch International Research Network, http://www.childwatch.uio.no/news/2008/ 15. War Child International Network,

http://www.warchild.org/links_resources/childrenandconflict/childrenandconflict.html 16. Child Help Line Innternational, http://www.childhelplineinternational.org/en/network/partners 17. The Separated Children in Europe Programme's NGO Network http://www.savethechildren.net/separated_children/about_us/scep_programme.html 18. The European Network Preventing Violence Against Children & Young People, http://www.omega-

http://www.humanas.rs/index.php?main=izvestaji

http://www.fens.org.rs/eng/sta.htm

http://www.childnet-int.org/

http://www.youthpeer.net/

http://www.crin.org/euronet/about/index.asp

http://www.gmfc.org/en/about-us/introduction

http://www.baspcan.org.uk/

http://www.virtualglobaltaskforce.com/

http://www.ceop.police.uk/

http://child-abuse.com/childhouse/

http://www.ispcan.org/

http://www.terredeshommes.org/

http://www.childcentre.info/internet/

http://www.childwatch.uio.no/news/2008/

http://www.warchild.org/links_resources/childrenandconflict/childrenandconflict.html

http://www.childhelplineinternational.org/en/network/partners

http://www.savethechildren.net/separated_children/about_us/scep_programme.html

http://www.omega-graz.at/DAPHNE-Database/index.asp







13

graz.at/DAPHNE-Database/index.asp 19. The Alliance for Childhood European Network Group, www.alliancechildhood.org 20. The Alliance for Childhood, http://www.allianceforchildhood.eu/ 21. Koordinacija udruga za djecu Hrvatskoj:

http://www.kud.hr/index.php?option=com_frontpage&Itemid=6 22. SOS Children Villages Worldwide http://archive.soschildrensvillages.org.uk/sponsor-child/not-for-

profit_partners.html 23. NGO Groups – SOS Children’s Villages http://www.sos-childrensvillages.org/about-us/partners/ngo-

groups/pages/default.aspx 24. European Foundation for Street Children http://www.enscw.org/advocasy_070308.html 25. Save the Children Europe Group

http://www.savethechildren.net/alliance/europegroup/europegrp_who.html 26. European Children’s Network http://www.crin.org/euronet/about/index.asp 27. eNASCO European NGO Alliance for Child Safety Online http://www.enacso.eu/ 28. CRIN Child Rights Information Network, UK, London http://www.crin.org/ngogroupforcrc 29. ENOC European Network of Ombudspersons for Children

http://www.crin.org/enoc/membership/index.asp 30. Euroschild, Brussels, Belgium http://www.eurochild.org/ 31. Centar za prava deteta, Srbija http://www.cpd.org.rs/index.html

b) Domaći sajtovi (1) www.roditeljportal.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta. Sadrži i kategoriju posvećenu tinejdžerima sa temama vezanim za njihove probleme različitih vrsta. (ovo isto i na www.yumamma.com) (2) www.roditeljinfo.rs Sajt koji je posvećen problematici seksualnosti u doba adolescencije. Namenjen je roditeljima i razrešenju njihovih strahova i dilema vezanih za ovo područje odrastanja dece. Autorke sajta su specijalistkinje ginekologije i akušerstva iz Beograda. (3) www.er.rs Portal za informisanje studenata defektologije, stručnjaka i roditelja dece sa poteškoćama u učenju, govoru, ponašanju, sa smetnjama u razvoju i sl. Sajt obuhvata i forum za razmenu iskustava na ovu temu. Urednik sajta je diplomirani somatoped iz Beograda. (4) www.krozmojuprizmu.wordpress.com Blog profesorke muzike iz Novog Sada o nadarenoj deci i načinima da se njihovi talenti unaprede. Svi tekstovi su namenjeni roditeljima. (5) www.najboljamamanasvetu.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta sa zasebnom kategorijom posvećenom tinejdžerima. Teme u ovoj kategoriji su: odrastanje, samostalnost, seksualnost, problemi sa učenjem, odnos sa vršnjacima (6) www.pedagog.rs. Sajt Pedgoškog društva Srbije. Namenjen prvenstveno stručnjacima u ovoj oblasti, ali sadrži i veliki broj autorskih tekstova namenjenih temama bliskim roditeljima adolescenata, kao i samoj deci. (7) www.kliknibezbedno.rs Sajt o bezbednosti dece na internetu, posvećen i deci i roditeljima. Sadrži savete deci vezane za bezbedno surfovanje internetom, kao i roditeljima o potencijalnim opasnostima njihove dece pri korišćenju interneta, načinima da se problemi te vrste prepoznaju i reše. (8) www.mingl.rs Portal za srednjoškolce nastao u okviru udruženja građana Beogradska otvorena škola. Na sajtu se redovno objavljuju informacije i vesti o neformalnim obrazovnim programima, stipendijama, radionicma, kursevima i sličnim temama koje interesuju srednjoškolsku populaciju. (9) www.savetovaliste.nshc.org.rs Sajt udruženja Novosadski humanitarni centar posvećen mentalnom zdravlju mladih. Pruža informacije o mentalnom zdravlju, organizacijama i institucijama kojima se mladi mogu obratiti u slučaju potrebe, kao i o načinima očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja. Sadrži kategorije sa tekstovima na temu stresa, depresije, autodestruktivnosti, narkomanije, samoubistva... Na sajtu postoji mogućnost anonimnog postavljanja pitanja psihologu.

http://www.omega-graz.at/DAPHNE-Database/index.asp

http://www.allianceforchildhood.org.uk/

http://www.allianceforchildhood.eu/

http://www.kud.hr/index.php?option=com_frontpage&Itemid=6

http://archive.soschildrensvillages.org.uk/sponsor-child/not-for-profit_partners.html

http://archive.soschildrensvillages.org.uk/sponsor-child/not-for-profit_partners.html

http://www.sos-childrensvillages.org/about-us/partners/ngo-groups/pages/default.aspx

http://www.sos-childrensvillages.org/about-us/partners/ngo-groups/pages/default.aspx

http://www.enscw.org/advocasy_070308.html

http://www.savethechildren.net/alliance/europegroup/europegrp_who.html

http://www.crin.org/euronet/about/index.asp

http://www.enacso.eu/

http://www.crin.org/ngogroupforcrc

http://www.crin.org/enoc/membership/index.asp

http://www.eurochild.org/

http://www.cpd.org.rs/index.html

http://www.roditeljportal.com/

http://www.roditeljinfo.rs/

http://www.er.rs/

http://www.krozmojuprizmu.wordpress.com/

http://www.najboljamamanasvetu.com/

http://www.pedagog.rs/

http://www.kliknibezbedno.rs/

http://www.mingl.rs/

http://www.savetovaliste.nshc.org.rs/







14

Ključne reči na analiziranim sajtovima Roditelj

Tinejdžeri Adolescencija

Problemi odrastanja Pubertet

Prava dece Kvalitet života dece Kvalitet detinjstva

Prava dece odvojene od roditelja Inkluzija Učešće Razvoj

Saradnja Sprečavanje nasilja nad decom Sprečavanje zloupotrebe dece

Dečja linija Podržavajuće okruženje za decu

Dečja dobrobit Deca u riziku

Bez diskriminacije Bezbedno mesto za decu

Razmena informacija Promocija

Zaštita dece Zastupanje dece

Mobilisanje javnog mnjenja Zlostavljanje dece na Internetu

Ova analiza je uključila pregled sadržaja različitih internacionalnih sajtova mreža i asocijacija koje se bave brigom deci i pregled odgovarajućih domaćih izvora. Analizom je konstatovano da ne postoji relevantna baza domaćih on-line izvora namenjenih deci, tako da je najpristupačniji oblik pretraživanja potencijalnih izvora informacija preko popularnih Internet pretraživača, zadvanjem ključne reči, odnosno naziva pojma o kome se traži inforamcija. Neki od sajtova, kao što su sajtovi koji se bave seksualnim problemima dece i mladih, naročito ginekološkim problemima, omogućavaju slanje pitanja i dobijanje odgovora putem mejla.







15

II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI 1. Karakteristike istraživanja Dubinski intervjui sa ekspertima rađeni su u Leskovcu u periodu 01-10 mart 2012. godine. Obavljeno je ukupno 12 intervjua. Svaki od obavljenih intervjua trajao je oko 60 minuta, a vođeni su na osnovu predloženog Vodiča za produbljene intervjue sa ekspertima.

Istraživanje je obuhvatilo stručnjake iz sistema obrazovanja i socijalne zaštite koji su u svakodnevnom kontaktu sa decom i njihovim roditeljima, te koji se bave prevencijom rizika, zaštitom najboljih interesa dece i podrškom za savladavanje problema sa kojima se suočavaju deca i njihovi roditelji. Konkretno, u istraživanju je učestvovalo četiri školska pedagoga, četiri školska psihologa, dva školska socijalna radnika i dva socijalna radnika Centra za socijalni rad u Leskovcu. Od desetoro intervjuisanih predstavnika školskih stručnih službi, njih četvoro dolazi iz osnovnih, a šestoro iz srednjih škola.

Fokus ovog dela istraživanja bio je na analizi problema sa kojima se eksprti susreću u svom svakodnevnom radu, analizi sistema socijalne zaštite i usluga podrške deci i porodicama u riziku, kao i na ispitivanju trenutno dostupnih onlajn i drugih resursa za osnaživanje eksperata. Najzad, tokom intervjua sa ekspertima je diskutovano o koncepciji predložene internet platforme, njenoj svrsishodnosti i njihovim očekivanjima od takvog resursa. 2. Stručna mišljenja o ponuđenim socijalnim uslugama za decu na teritoriji grada leskovca 2.1. Ponuđene socijalne usluge za decu - dobre i loše strane Usluge podrške deci i roditeljima na području grada Leskovca mogu se podeliti u dve velike oblasti.

Prvo, to su usluge socijalne zaštite koje, pre svega na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, Porodičnog zakona i Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti za grad Leskovac sprovodi Centar za socijalni rad. Tako, najvažnije usluge, odnosno mere koje Centar za socijalni rad sprovodi u cilju zaštite dece i porodice jesu starateljstvo, hraniteljsvo, usvojenje, nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, kao i razne vrste ekspertske pomoći porodici koje se pružaju radi očuvanja ili uspostavljanja porodične ravnoteže i porodičnih funkcija.

Sa druge strane, veoma važnu ulogu u podršci deci i roditeljima ima škola, tačnije školska stručna služba koju čine pedagog, psiholog, a u pojedinim školama još i defektolog i socijalni radnik. Osnovni zadatak ove službe jeste rad na uspešnom ostvarivanju cilja i zadataka obrazovanja i vaspitanja, odnosno ostvarivanje socijalne i socijalno-preventivne funkcije škole. Težište rada stručne službe je na savetodavnom radu sa učenicima i njihovim roditeljima, saradnji sa razrednim starešinama i predmetnim nastavnicima, pedagoško-instruktivnom radu, planiranju vaspitno-obrazovnog rada, analizi potreba učenika, kao i na proceni i prevenciji uticaja negativnih porodičnih i socijalnih prilika. 2.2. Korisnici socijalnih usluga

Kada govorimo o korisnicima navedenih usluga zaštite i podrške koje sprovodi Centar za socijalni rad valja posebno istaći: decu bez roditeljskog staranja; decu sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju; decu iz porodica sa narušenim porodičnim odnosima; decu žrtve nasilja; decu i mlade žrtve trgovine ljudima; kao i decu i mlade sa poremećajem u ponašanju.

Sa druge strane, školska stručna služba je kroz rad na praćenju i podsticaju individualnih sklonosti i sposobnosti svakog pojedinačnog učenika, zapravo usmerena na rad sa svom







16

decom u školi. Ipak, ova služba naročito pruža podršku obdarenim učenicima, ali i pomoć i podršku đacima koji imaju teškoća u učenju, radu i razvoju, odnosno đacima koji žive u teškim socijalnim prilikama. 2.3. Opis problematičnih i nepokrivenih oblasti u sferi socijalnih usluga za decu Što se tiče nepokrivenih oblasti u sferi socijalne zaštite dece, intervjuisani eksperti nisu imali posebnih primendbi. Naime, sve opaske su se ticale temeljnijeg rada na već postojećim uslugama i zakonom predviđenim merama. Tako nije bilo govora o ustanovljavanju novih usluga već o potrebi zapošljavanja dodatnog stručnog kadra i boljoj međuinstitucionalnoj i međusektorskoj saradnji. 3. Ocena sistema za zaštitu deteta u poslednjim godinama 3.1. Prednosti i mane sistema

Govoreći o sistemu socijalne zaštite, odnosno obrazovanja svi intervjuisani eksperti osvrnuli su se na promene koje se trenutno odvijaju.

U sistemu socijalne zaštite promene se odvijaju već nekoliko godina. Svoju završnu fazu gledano sa normativne strane dostigle su prošle godine usvajanjem Zakona o socijalnoj zaštiti čije su najznačajnije intencije prelazak sa sistema prava na sistem usluga; deinstitucionalizacija; otvaranje sistema socijalne zaštite i uvođenje novih aktera u sistem; razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, odnosno razvoj usluga u zajednici; kao i aktivno učešće korisnika u kreiranju usluga. Intervjuisani eksperti su pohvalno govorili o promenama, odnosno novinama koje se uvode u sistem socijalne zaštite. Istaknuto je da je stavljanje korisnika u prvi plan svakako pozitivan korak u radu sa osobama koje imaju potrebu za podrškom sistema socijalne zaštite. Ipak, valja napomenuti da su eksperti istakli i nekoliko problema koje oni vide kao moguće prepreke u razvoju novog sistema. Ovi problemi se pre svega odnose na implementaciju zakona i njegovih stremljenja. Tako su kao problematične prepoznate sledeće oblasti:

Brzina promena. Iako se na promeni sistema radi već niz godina, eksperti su mišljenja da su pojedine promene došle prebrzo. Uprkos tome što su promene praćene redovnim obukama i osnaživanjem zaposlenih u Centru za socijalni rad, intervjuisani stručnjaci smatraju da bi bilo bolje da je sve urađeno sporije i temeljnije.

Nedovoljan broj zaposlenih u sistemu. Novine su donele i dodatne obaveze koje nisu ispraćene povećanjem broja zaposlenih. Tako, po mišljenu stručnjaka, zaposleni u sistemu socijalne zaštite imaju više obaveza, očekivanja od njih su veća, a broj zaposlenih je na istom nivou.

Nedovoljni resursi lokalne zajednice. U razgovoru sa stručnjacima istaknuta su dva aspekta ovog problema. Prvo, nedovoljni finansijski resursi za održiv razvoj socijalnih usluga na lokalu, a pored toga i nedovoljni ljudski resursi za planiranje i pružanje novih usluga u zajednici. Zapravo, stručnjaci su mišljenja da su već sada njihova zaduženja preko njihovih mogućnosti.

Sa druge strane, zaposleni u školskim stručnim službama naveli su inkuziju kao najveći izazov sa kojim se susreće sistem obrazovanja. I ovde su se intervjuisani složili da su započete promene neophodne i dobro zamišljene, ali da način na koji se one sprovode nije dobar. Svih desetoro intervjuisanih podvukli su sledeće probleme:

Formalne a ne suštinske promene. Prema rečima intervjuisanih, u formalnom smislu škole su spremne za inkluziju, međutim realno stanje na terenu je daleko od toga. Nastavni kadar nije dovoljno obučen za sprovođenje inkluzije. Na edukacije i obuke







17

išao je samo deo nastavnika, dok su ostali edukovani samo posredno. Sa infrastrukturne strane navedeno je da većina škola nije dostupno, odnosno da neke imaju pristupne rampe ali pak unutrašnjost škola nije prilagođena potrebama dece sa invaliditetom. Više njih je ponovilo je i zaključak da tako brza transformacije sistema može imati i neželjen posledice koje će najviše pogoditi upravo najranjivije, odnosno decu sa smetnjama u razvoju.

Nedovoljan broj pedagoških asistenata. Škole nisu u mogućnosti da zaposle neophodan broj pedagoških asistenata koji su neophodni za uspešnu implementaciju inkluzije.

Projektna a ne sistemska fokusiranost. Mnoge promene kao da su osmišljene kratkoročno. Jedno polugođe, eventualno jedne školske godine se insistira na nečemu, a nakon toga to više niko ne pominje. Na takve stvari se troši puno energije, a na kraju nije jasno zašto je to bilo neophodno. Sve to stvara utisak da se radi o projektnim aktivnostima, o čijoj održivosti nakon završetka projekta niko ne brine.

Nedovoljna uključenost nastavnog osoblja. Nastavnici se veoma retko obraćaju stručnoj službi za pomoć bez obzira da li se radi o problemima vezanim za inkluziju, problemima koji se tiču savladavanja prepreka u radu sa decom, odnosno prevazilaženja problematičnih situacija u razredu. Usled ovakvog odnosa nastavnog kadra dešava se da se mnogi potencijalni problemi (nasilje, izostanci, ekscesno ponašanje na nastavi itd.) ne predupređuju na vreme, odnosno na njih se odgovara u već poodmakloj fazi.

3.2. Neophodnost dopunskih usluga za decu i porodice u riziku 3.3. Ideje za poboljšanje rada sistema Komentari vezani za unapređenje sistema ticali su se pre svega rada na otklanjanju napred navedenih problema i prepreka za kvalitetniji rad. Intervjuisani eksperti su gotovo jednoglasno na stanovištu da najpre započete sistemske promene treba dovesti do zavidnog nivoa, a tek onda priču širiti na nove usluge i oblike zaštite. Ovo pre svega zbog nedovoljnih kapaciteta za rad u već utvrđenim okvirima, odnosno zbog slabe međuinstitucionalne i intersektorske saradnje. 4. Specifičnosti rada stručnjaka u odgovarajućoj opštini. Tipologija osnovnih poteškoća u procesu rada stručnjaka. 4.1. Informacijski resursi za rad stručnjaka i neophodnost dopunskih informacija Kada je u pitanju dostupnost informacija o promenama u sistemu obrazovanja i socijalne zaštite, odnosno o novim trendovima i pristupima u radu sa decom u riziku, i grupa stručnjaka iz sistema socijalne zaštite i stručnjaci iz školskih stručnih službi rekli su da su informacije dostupne na vreme, te da se u tu svrhu redovno organizuju razna savetovanja, seminari i treninzi. Tako, oni gotovo svakog meseca pohađaju neku vrstu obuke u cilju profesionalnog osnaživanja, odnosno pravilnog rada i snalaženja u promenama koje pogađaju sistem.

Ipak, ovde su se iskristalisala nekoliko problema. Najpre, promene koje se dešavaju u sistemu obrazovanja su pre svega na leđima stručne službe, dok nastavni kadar koji je u svakodnevnom neposrednom kontaktu sa decom za taj proces nije dovoljno osnažen, te dolazi do sukoba i otpora među nastavnicima. Zatim, promene se dešavaju brzo, tako da je svako od intervjuisanih istakao da se suoačava sa morem informacija i novih zahteva na koje treba odgovoriti. I na kraju, kao problem je pocrtana nedovoljna saradnja sa drugim







18

institucijama i sektorima, a kao razlog za to intervjuisani eksperti su naveli nedovoljna znanja i svest o problemima dece i porodice uopšte kod ljudi iz koji dolaze iz drugih resora.

Kada je u pitanju korićenje interneta u svrhu dodatnog osnaživanja, pokazalo se da su tome skloniji zaposleni u školskim stručnim službama. Kao najvažniji onlajn resursi navedeni su sajtovi Pedagoškog društva Srbije www.pedagog.rs i Društva psihologa Srbije www.dps.org.rs. Praktično, stručnjaci najčešće koriste sajtove svojih matičnih strukovnih udruženja. Retko koriste druge onlajn resurse, te zaprvo niko od njih nije zanao da kaže naziv, odnosno adresu nekog drugog njima korisnog sajta. Ipak svi su se složili da bi rado koristili novi, kvalitetno urađen sajt, odnosno onlajn resurs koji bi im bio od pomoći u svakodnevnom radu. 4.2.Poteškoće u radu sa decom i porodicama Poteškoće u radu sa decom, odnosno porodicama u riziku se razlikuju kod zaposlenih u obrazovanju u odnosu na stručnjake zaposlene u sistemu socijalne zaštite. Kroz intervjue sa zaposlenima u obrazovanju iskristalisale su se sledeće poteškoće:

- Apatija, odnosno nezainteresovanost dece. Svi inervjusani su naveli da su mnoga deca jako apatična i nezainteresovana ne samo za školu, već i za tzv. obične životne stvari. Prema rečima jedne od intervjuisanih psihološkinja decu koja imaju bilo kakvu energiju, makar i negativnu vi možete usmeriti, ali raditi sa apatičnom decom koje ima sve više je jako teško.

- Nepredvidivost nasilničkog ponašanja. Mnogi od intervjuisanih su istakli da se sve češće susreću sa nasilničkim ekscesima od strane dece koja ni na koji način nisu nagoveštavala da mogu da postupe na taj način. Ta deca im budu "ispod radara" što im stvara velike poteškoće da pravovremeno i preventivno deluju.

- Internet problemi. Era interneta ima puno dobrih strana, ali istovremeno i drugu stranu medalje. Odrastajući uz računar deca su osvojila nove svetove koji sa sobom nose nove izazove i probleme. Tako se stručne službe susreću sa problemima nove generacije kojih do pre samo par godina nije bilo. Do sada je prepoznato nekoliko problema koji sve više uzimaju maha i to: zavisnost od interneta i video igrica; internet nasilje i onlajn kockanje dece i tinejdžera.

- Nesaradnja roditelja. Rad sa decom od strane stručne službe gotovo uvek podrazumeva i uključivanje roditelja u taj proces. Međutim, neretko se roditelji oglušuju o pozive koje im škola upućuje da zajednički rešavaju uočene probleme.

- Neobjektivnost roditelja kada su u pitanju problemi njihove dece. Roditelji često ne vide ili ne žele da vide probleme svoje dece. Umesto da zajednički sa nastavnicima i stručnom službom deluju na rešavanju problema, oni nalaze opravdanja za decu ili se pak ljute što je takva teoma uopšte pokrenuta.

- Nerealna očekivanja roditelja u pogledu uloge škole u vaspitanju dece. Ovo je treća najčešća reakcija roditelja na probleme njihove dece. Reči roditelja - "Ja sam ga poslao/la u školu da ga/je vaspitate, pa prema tome vi i rešite probllem" - se sve češće čuju. Roditelji nisu spremni da se suoče sa svojim delom odgovornosti i obaveze i praktično očekuju da škola nadomesti porodicu.

Sa druge strane zaposleni u Centru za socijalni rad susreću se sa poteškoćama koje se odnose na odbijanje dece, roditelja, odnosno porodice da prihvati podršku stručnjaka. Ovo odbijanje je uslovljeno različitim motivima. Tako sa jedne strane imamo decu, roditelje, odnosno porodice koje ne žele pomoć i smatraju da je sve u redu, odnosno da su modeli njihovog funkcionisanja pravi. To najčešće vodi pogoršanju situacije - problematično ponašnje dece prerasta u delikvenciju; roditelji sve teže vrše roditeljsku funkciju; porodica postaje disfunkcionalna. Sa druge strane imamo porodice koje imaju potebu za podrškom, svesni su da im je ona potrebna, ali se usled različitih društvenih okolnosti i uticaja ne obraćaju za pomoć.

http://www.pedagog.rs/

http://www.dps.org.rs/







19

4.3. Poteškoće koje potiču iz normativne baze I po ovom pitanju, razlikuju se iskustva intervjuisanih koji dolaze iz sistema socijalne zaštite od onih koji dolaze iz obrazovanja. Prema rečima stručnjaka iz Centra za socijalni rad sistem socijalne zaštite postavljen je tako da se oni ne susreću sa problemima koji potiču iz normativne baze. Jedino ograničenje koje oni prepoznaju jeste restriktivna politika kada su u pitanju socijalna davanja, tako da i pored promene zakona ovo pravo i dalje nije tako jednostavno ostvariti. Na prvi pogled ovo nije u direktnoj vezi sa decom, odnosno porodicama u riziku, ali ako znamo da je materijalno siromaštvo neretko okidač mnogih drugih problema, onda je jasno da su socijalna davanja jako važna.

Što se tiče školskih stručnih službi, intervjuisani su naročito pocrtali dva problema. Prvo, povećanje kvote za nesankcionisano izostajanje iz škole. Ovaj potez Ministarstva doveo je do ogromnog povećanja broja izostanaka iz škola tako da je izostajanje postao jedan od najozbiljnijih problema u sistemu obrazovanja. Pojedini sagovornici su to ilustrovali brojkama koje ukazuju da se u njihovim školama broj izostanaka utrostručio u odnosu na broj od pre nekoliko godina. Problem izostajanja je toliko uzeo maha da i povratak na stara pravila po kojima je dozvoljeno 25 neopravdanih izostanaka u toku godine nije uticao na drastično smanjenje broja izostanaka. Drugi problem normativne prirode sa kojim se suočavaju stručne službe jeste procedura za pokretanje disciplinskih postupaka i izricanje kaznenih mera učenicima. Naime, zakonodavac je prema rečima intervjuisanih, u cilju zaštite dece opravdano predvideo postepeno vođenje postupka i uključivanje svih relevantnih aktera u isti. Tako su pored direktora, razrednog starešine i stručne službe u čitav postupak uključeni i roditelji, odnosno i Centar za socijalni rad. Međutim, ovakvo rešenje se u praksi pokazalo prekomplikovano, tako da se zaposleni u školi odlučuju na takav korak samo u izuzetnim slučajevima, a i tada nisu sigurni da će uspeti da ga sprovedu do kraja. Naime, roditelji se često ne odazivaju na pozive škole, a sa zaposlenima u Centru za socijalni rad saradnja i komunikacija nije na zavidnom nivou. Usled toga, dešava se da disciplinski postupak nije sproveden na zakonom predviđen način i u predviđenom roku, te postaje ništavan. 4.4. Poteškoće koje potiču od sadejstva (interakcije, saradnje) sa različitim institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou. Međuinstitucionalna i intersektorska saradnja u Leskovcu nisu na zavidnom nivou. Iako u obavezi da zajednički deluju na mnogim poljima međuimstitucionalna saradnja u Leskovcu bazirana je na ličnim poznanstvima i kontaktima. Zaposleni u obrazovanju imali su primedbe na rad Centra za socijalnu rad, njihovu ažurnost i zainteresovanost da reaguju na na probleme koje im ukazuje stručna služba. Sa druge strane intervjuisani iz Centra za socijalni rad imali su pritužbe i na rad policije, i na rad pravosudnih organa, ali i na svoje kolege iz sitema obrazovanja. Iz obavljenih intervjua je bilo jasno da je razmena informacija nedovoljna, a saradnja gotovo iz nužde. Još treba napomenuti da su svi intervjuisani ekspreti imali kontakte sa nevladinim sektorom u Leskovcu. Saradnja koja je sa njima ostvarena je povremena i projektno bazirana. 5. Mere prevencije, stepen prevencije i realizovane kampanje na teritoriji opštine. Mere prevencije i kampanje kojima se podiže svest o rizicima i mogućim posledicama rizičnog ponašanja naročito su realizovane u školama. Tako je u pojedinim školama formiran Tim za zaštitu dece od nasilja, a u svim školama se redovno sporvode kampanje, odnosno realizuju seminari koji se bave problemima ko što su narkomanija, alkoholizam, reproduktivno zdravlje, mirno rešavanje sukoba, nasilje, rizični stilovi života i sl.







20

Ovde valja napomenuti da u realizaciji ovih aktivnosti škole imaju podršku Policijske uprave u Leskovcu, a naročito Savetovališta za mlade koje redi pri Domu zdravlja. 6. Odnos prema planiranoj internet platformi 6.1. Procena neophodnosti i koristi od internet platforme za rad stručnjaka Kao što smo već pomenuli, svi intervjuisani eksperti bilo da se radi o stručnjacima iz Centra za socijalni rad ili pak njihovim kolegama iz školskih stručnih službi, koriste internet kao resurs za podizanje sopstvenih kapaciteta. Najčešće se koriste sajtovi resornih ministarstava, odnosno sajtovi strukovnih udruženja. Niko od intervjuisanih ne zna za onlajn resurs koji bi probleme dece i porodica objedinio i obradio iz više uglova te je svako od njih pozdravio ideju za formiranjem takvog portala. Svi su se složili da bi im takav resurs bio od velike koristi i da bi ga rado koristili. 6.2. Procena koncepcije platforme u tematskom pogledu Intervjuisani eksperti su pokazali veliko interesovanje za tematske oblasti koje su predviđene za obradu u sekciji portala namenjenog profesionalcima. Ono što je većina primetila nakon što su upoznati sa predlogom tema koje će biti obrađene, jeste da je spisak opširan i jako detaljan, te da bi bilo praktičnije ukoliko bi tematske oblasti na samom portalu bile definisane šire, a da se onda kretenjem kroz meni dođe do željenih podataka. Npr. oblasti su deca; roditelji; edukacije; trendovi; istraživanja; uporedna praksa itd. – onda se svaka oblast grana na podoblasti i tako intuitivnim putem do pojedinačnog sadržaja. 6.3. Procena koncepcije u pogledu sadržaja Predloženi modeli prezentacije sadržaja ocenjeni su kao dobri. Većina intervjuisanih je naglasilo da forma mora biti usklađena sa sadržajem, te da nema univerzalnog modela. U tom smislu, istakli su da je kombinovano prezentovanje najpodesnije, ali da nije isključeno da bi pojedine sadržaje najbolje bilo prezentovati u samo jednom obliku. Još je istaknuto da bi bilo dobro da postoji opcija da korisnici i sami dodaju sadržaje bilo u vidu bloga ili nekog drugog modela. 6.4. Preporuke i ideje za formiranje platforme u pojedinim njenim delovima Ovde navodimo predloge i sugestije koje su intervjuisani eksperti imali u vezi sa platformom:

- Umesto jedne trodelne platforme izraditi tri odvojena sajta, od kojih će svaki biti namenjen po jednoj ciljnoj grupi – deca; roditelji; profesionalci.

- Da korišćenje platforme, odnosno sadržaji na njoj budu besplatni

- Uraditi što je moguće više na marketingu kako bi platforma postala opšte poznata

- Sadržaji namenjeni deci i roditeljima ne bi trebali da budu koncipirani kao zamena profesionalnoj podršci, već naprotiv da upućuju na obraćanje stručnim službama

- Povezati portal sa Facebook-om obzirom da ga danas svi koriste







21

III. RODITELJI DECE U RIZIKU 1. Uopšteno predstavljanje učesnika Fokus grupa sa roditeljima dece u riziku realizovana je 07. marta 2012. godine u Media centru Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo osmoro roditelja, od toga 6 žena i 2 muškaraca. Svi učesnici fokus grupe pripadaju ranjivim društvenim grupama - troje su samohrani roditelji, dvoje su Romi, dve osobe sa inavliditetom i jedna osoba je interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Od prisutnih četiri osobe su zaposlene.

Dve učesnice fokus grupe imaju po jedno dete, troje učesnika po dva deteta, dvoje ispitanika po troje dece i jedna ispitanica četvoro dece. Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta 10-18 godina.

Svi učesnici imaju kući računar i pristup internetu. 2. Dinamika grupe Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova:

Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu.

Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu, odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora, ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu.

Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta.

Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovaj blok pitanja bavio se odnosom roditelja i dece. Naročito se govorilo o tome koliko te su roditelji upoznati sa onim što se dešava u životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se sureću i da li znaju kako da na njih odgovore. Većina prisutnih je bila otvorena i za ovaj deo razgovora, tako da je on protekao u dobroj atmosferi. Posebno su bila zanimljiva iskustva ispitanika sa troje, odnosno četvoro dece.

Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno govorili i u ovom delu fokus grupe.

Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali ni ovde, kao na prethodnoj fokus grupi nije bilo previše komentara i inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći







22

predlog.

Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, većina ispitanika je aktivno učestvovala u svim delovima razgovora. 3. Internet u životu dece Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet spadaju u najvažnije stvari u životima njihove dece, ovo naročito jer deca smatraju da ne mogu biti prihvaćena u društvo ako namju kompjuter. Tako da se može reći da su računar i internet neophodni za socijalizaciju.

U porodicama ispitanika, deca računar i internet najčešće koriste za "skidanje" i slušanje muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, dok je wihovo korišćenje u edukativne svrhe veoma retko.

Polovina ispitanika je navela da deci ograničava vreme koje mogu provoditi za računarom u toku dana, dok je druga polovina njih rekla da nemaju mogućnosti za tako nešto jer veći deo dana nisu kod kuće. Roditelji koji ograničavaju deci vreme za računarom to rade pre svega strogom neposrednom kontrolom korišćenja računara. 4. Internet u životu roditelja Svi ispitani roditelji i njihovi partneri koriste računar gotovo svakodnevno. Računar i internet koriste mahom za zabavu, odnosno za igranje igrica, Facebook, gledanje filmova, slušanje muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek povremeno za nalaženje recepata ili u edukativne svrhe. 5. Problemi dece i pripremljenost roditelja da ih rešavaju Kao zaključak ovog dela razgovora proizašao je stav oko koga su se svi ispitanici složili, a to je da su pripremljeni samo za rešavanje malih, običnih, odnosno očekivanih dečijih problema. A da ih svaka ozbiljnija stvar zatekne.

Kao obične i očekivane probleme roditelji su naveli svađe sa drugovima tj. drugaricama, neprihvatanje od strane grupe, loše ocene, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, prve ljubavi, želja da se probaju cigarete i alkohol, i sl. Ipak i ovi naizgled obični problemi umeju da uzmu maha, pa se jedna od ispitanica požalila da je njen sin gotovo u depresiji jer ima problem sa gojaznošću i deca ga zbog toga neprestano ismevaju, zbog čega je on odbijao da ide u školu.

Sa druge strane, pojedini roditelji su govorili i o problemima svoje dece koji su im zadavali, ili im još uvek zadaju velike glavobolje. Radi se o problemima korišćenja marihuane, zatim opčinjenošću kriminalcima i kriminalom, a jedan ispitanik je rekao da je njegov stariji sin koji ima šesnaest godina već imao i problema sa policijom jer je učestvovao u grupnoj tuči u kojoj je jedan dečak ozbiljno povređen.

Obzirom da je fokus grupa okrenuta internetu i njegovom korišćenju, pojedini roditelju sa kao problem svoje dece naveli i opčinjenost internetom i gotovo zavisnost svoje dece. Kako je jedna od ispitanica navela - "Oni kao da su u drugom svetu kada upale komjuter i odu na internet, ne mogu da ih dozovem, nekad moram da priđem da ih trgnem." 6. Problemi za koje roditelji osećaju da nisu pripremljeni







23

Naveli smo već da su problemi koje roditelje posebno muče, odnosno problemi za koje smatraju da nisu spremni da rešavaju oni koji prevazilaze obične i očekivane probleme koje ima svako dete, a posebno tinejdžeri. Jednostavno, ispitanici smatraju da niko nije spreman na mogućnost da njegovo dete koristi marihuanu ili da dok ga vi čekate da se vrati iz škole on učestvuje u tuči koja se umalo nije završila smrću njegovog vršnjaka. Takvi problemi često dolaze nenajavljeno ili pak roditelji ne prepoznaju znake da oni postoje. Jedan od ispitanika je te probleme opisao kao probleme koji - "roditelje najpre zbune i uplaše, pa tek kada prođe taj prvi talas oni počnu da razmišljaju šta i kako dalje". 7. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama Rešavanje problematičnih situacija najpre počinje u porodici ispitanika. Svi prisutni su naveli da pre svega o problemu pričaju sa svojim partnerima. Ovde su samohrani roditelji naveli da su oni sa te strane hendikepirani jer nemaju sa kim da podele problem. Zatim, roditelji koje zateknu problemi dece razgovaraju sa najbližim prijateljima i rođacima, i u tom krugu se zatvara grupa za samopomoć.

Prema rečima ispitanika problemi najčešće i ostaju u tom krugu i oni nisu ni sigurni kome bi se dalje obratili, već pokušavaju svojim znanjem i iskustvom izađu na kraj sa problemom. To im uspeva nekad u manjoj nekad u većoj meri. Ali bilo je i onih koji nisu sigurni šta su postigli jer se deca zatvaraju u sebe. U svakom slučaju strategije koje roditelji primenjuju se kreću od podrške, razgovora i dogovora do zabrana i kazni, a u zavisnossti od vrste problema sa kojim se susreću.

Na pitanje o tome šta misle da li im je potrebna stručna pomoć, odnosno da li bi se obratili profesionalcima za podršku u rešavanju problema, većina ispitanika je iskazala sumnju. Pre svega jer smatraju da bi oni trebali da se bave nekim ekstremnim problemima u ponašanju dece, a oni ne smatraju da su njihova deca u takvim problemima, već na sve gledaju kao na fazu u odrastanju. Ipak na pitanje da li bi se obratili za pomoć profesionalcima ukoliko vide da ne mogu sami da se izbore, oni su odgovorili potvrdno ali pod uslovom i da se supružnici slože sa tim. 8. Procena ideja za razradu internet platforme Niko od roditelja prisutnih na fokus grupi do sada nije koristio niti razmišljao o internetu kao mogućem izvoru informacija za nošenje sa problemima dece. Tako niko od prisutnih nije umeo da navede niti jedan sajt takve sadržine. U tom smislu, ideja o postajanju takvog sajta za njih je bila u potpunosti nova.

Sve pobrojane teme su definisali kao jako važne. Ovakva reakcija je donekle i rezutat činjenica da im je sa jedne strane predstavljena ideja nova, a sa druge da nemaju iskustva sa sličnim sadržajima, te da nemaju sa čim da uporede.

Posebno smatraju važnim da načini prezentovanja materijala budu raznoliki te da svako može naći ono što najiše odgovara njegovim afinitetima, a da je pri tom jednako poučno kao i neki drugi priloženi materijal.

Na kraju, svi su pozdravili ideju formiranja portala koji će biti od pomoći i deci i roditeljima i izjavili da bi takav sajt rado posećivali. 9. Preporuke Ispitanici nisu imali posebne preporuke koje se tiču forme i sadržaja predloženog poratala.







24

IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU 1. Uopšteno predstavljanje učesnika Fokus grupa sa roditeljima dece u potencijalnom riziku realizovana je 07. marta 2012. godine u Media centru Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo devotoro roditelja, od toga 5 žena i 4 muškaraca. Osmoro od prisutnih je zaposleno, a njih četvoro ima sedmi stepen obrazovanja.

Troje učesnika fokus grupe ima jedno dete, petoro po dvoje dece i jedan učesnik troje dece. Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta 10-18 godina.

Svi učesnici imaju kući računar i redovan pristup internetu. 2. Dinamika grupe Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova:

Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu.

Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu, odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora, ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu. Pokazalo se da je internet nova vrsta izazova u vaspitanju i obrazovanju dece tako su svi imali šta da kažu ali i da saslušaju mišljenja i iskustva drugih.

Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta.

Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovo je bio svakako najzanimljiviji deo fokus grupe. Razgovaralo se o tome koliko su roditelji upoznati sa onim što se dešava u životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se susreću i da li znaju kako da na njih odgovore. Ovaj blok je krenuo lagano, jer roditelji nisu bili spremni da se odmah otvore i govore o problemima dece. Međutim, par roditelja je započelo temu što je ohrabrilo i ostale. Na kraju su svi imali šta da kažu, a oni koji imaju više dece ukazivali su i na razlike među njima, odnosno na razlike u njihovom odnosu sa jednim, odnosno drugim detetom.

Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno govorili i u ovom delu fokus grupe.

Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali nije bilo previše komentara i inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći predlog.

Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, svi ispitanici su ravnomerno učestvovali i otvoreno govorili o svim temema.







25

3. Internet u životu dece Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet igraju veliku i važnu ulogu u životima njihove dece. Svi su se složili da su računar i internet danas imaju istu onu magiju koju je nekada, kada su oni bili deca, imala televizija.

Deca računar i internet, prema rečima ispitanika, najmanje koriste za ono zbog čega su kupljeni a to je sticanje novih znanja, učenje i lakše rešavanje školskih obaveza. Internet se koristi pre svega za skidanje i slušanje muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, a tek na kraju za stvari koje bi im bile od koristi u smislu škole ili nekog hobija. U tom smislu, internet je dobar samo da se nađe već prepričana lektira i tako izbegne obaveza čitanja knjiga.

Obzirom da bi mogli po čitav dan da sede uz računar i zabavljaju se na ovaj ili onaj način, svi ispitanici svojoj deci ograničavaju dnevnu, odnosno nedeljnu dozu interneta. Ovo ograničenje sprovode ili strogom neposrednom kontrolom korošćenja računara ili dogovorom kada i kojoj meri je dozvoljeno da se koristi računar i surfuje po internetu. 4. Internet u životu roditelja Svi ispitani roditelji koriste računar gotovo svakodnevno, a isto važi i za njihove partnere. Međutim, vrlo brzo tokom razgovora je postalo jasno da ispitanici dominantno računar i internet koriste za zabavu. Naime, računar i internet se prevashodno koristi za igranje igrica, Facebook, gledanje filmova, slušanje muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek povremeno za nalaženje recepata ili u edukativne svrhe. 5. Problemi dece i pripremljenost roditelja za njihovo rešavanje Roditelji okupljeni na fokus grupi istakli su da se trude da redovno razgovaraju sa svojom decom o svemu što im se dešava u životu. Ipak, i sami su svesni da što su deca starija to je teže ući u njihov svet, a informacije koje dele sa roditeljima su ograničene.

Većina prisutnih rekla je da njihova deca nisu imala veće probleme od svakodnevnih školskih briga, svađe sa drugovima i drugaricama, muke oko izgleda, problem prihvaćenosti, odnosno neprihvaćenosti u društvu i sl. te da se nadaju da će tako i ostati.

Ipak, troje roditelja je govorilo i o problemima svoje dece koji su nadilazili "obične" tinejdžerske muke. Radilo se o problemima nasilja, seksualnog uznemiravanja i problem tereta da se bude najbolji. Interesantno je da su ovi problemi izašli na videlo tek kada su uzeli maha i kada deca više nisu mogla da ih skrivaju.

Pored navedenih, roditelji su govorili i o novoj vrsti problema, koji su nazvali "internet problem". Naime, deca imaju želje da provode mnogo više vremena na netu od vremena na koje su roditelji spremni da pristanu. Da bi doskočili ograničenjima, oni koriste vreme kada su kod drugara i drugarica i bez ikakve kontrole koriste internet. Zatim, dešavalo se da im nalozi na Facebook-u budu hakovani pa neko u njihovo ime šalje neprimerene sadržaje, što je bilo jako neprijatno iskustvo i za decu i za roditelje. I na kraju, prema tinejdžerskim obrascima ponašanja neprihvatljivo da se bude neaktivan na Facebook-u ili da ne mogu da se igraju onlajn igrice. Ukoliko se to desi, deca bivaju izvrgnuta ruglu što u tako osetljivim godinama teško podnose.

Na kraju, kada je reč o pripremljenosti za rešavanje problema, svi prisutni su se složili da su spremni samo donekle, a da se iza te linije oni jako zabrinu







26

6. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama Prva i najvažnija porodična strategija na koju su se pozvali svi učesnici fokus grupe jeste redovan razgovor sa decom i pokušavanje da se na vreme identifikuju svi problemi i moguće krizne situacije. Naravno, svi su svesni da to nije uvek moguće i da mnogo toga deca prećute.

Kada dođe do problematične situacije, ispitanici prvo razgovaraju sa svojim partnerima i trude se da se problem reši u porodičnim okvirima. Kao adrese za savetovanje mimo najužeg porodičnog gnezda dolaze nabliži rođaci, bliski prijatelji i kolege sa posla. To je širi krug podrške i uglavnom se stvari rešavaju u tom krugu.

Roditelji načelno nisu protiv stručne pomoći, ali smatraju da problemi i situacije sa kojima su se oni do sada susretali ne zahtevaju podršku stručnih službi. Ipak, roditelji čija su deca imala probleme sa nasiljem, odnosno bila žrtve seksualnog uznemiravanja, naglasili su da njihovi problemi nisu bili rešivi bez aktivnog uključivanja profesionalaca, konkretno policije i psihološko-pedagoške službe u školi.

Posebne strategije roditelji imaju kada je u pitanju korišćenje interneta. Tako smo čuli da su osnovne mere predostrožnosti postavljanje računara na najprometnijem mestu u kući tako da se vidi ko i šta radi za računarom, redovno praćenje istorije korišćenja interneta i objašnjavanje zamki koje internet nosi sa sobom. Ovo roditelji vide kao posebno važnu stvar jer deca koriste internet i mimo kuće.

Ovde treba dodati i činjenicu da niko od roditelja na fokus grupi nikada nije koristio internet kao resurs za pronalaženje modela koji bi bili upotrebljivi za rešavanje problema dece. 7. Procena ideja za razradu internet platforme Kao što je već napomenuto, niko od ispitanika nije koristio internet kao resurs za rešavanje problema u porodici, tako da niko nije znao da navede niti jedan sajt koji bi im sutra mogao biti od pomoći. U tom smislu predložena internet platforma je za njih bila novina. Pažljivo su saslušali ideju i načelno se složili da takva platforma može biti od koristi i njima i deci.

Teme koje su po njima interesantne i važne za obradu jesu: prepoznavanje problema kod dece; načini ulaska u svet dece; praktični saveti za reagovanje u konkretnim situacijama; potencijalne krize sa kojima se deca susreću u odrđenom dobu; rizici – narkomanija, alkoholizam, rani seksualni odnosi, opčinjenost kriminalcima, strahovi od neuspeha itd. Što se tiče forme prezentovanja sadržaja, ispitanici su bili jednoglasni da ona treba da kombinovana, odnosno forma mora da prati sadržaj. Pri tom voditi računa da jezik bude razumljiv običnom čoveku.

Na kraju, roditelji su otvorili i par pitanja. Prvo, po njima veoma važno jeste pitanje poverenja. Obzirom da se radi o veoma osetljivim temama smatraju da je veoma važno da iza sajta stoji neko u koga bi prosečan roditelj imao poverenja. Pored toga, istakli su da je veoma važno da do roditelja stigne informacija o postojanju takvog portala, jer ga u protivnom niko neće koristiti.







27

V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE 1. Karakteristike istraživanja i metodologija Ovo istraživanje je imalo sledeće ciljeve: • Identifikovanje različitih, specifičnih pitanja i problema koji interesuju decu danas; • Utvrđivanje potreba za: on-line resursima koji bi bili korisni za decu2 u suočavanju sa

različitim razvojnim izazovima; • Identifikovanje najznačajnijih tema za decu i načina prezentovanja tih tema.

Istraživanje je bilo deskriptivnog karaktera, zasnovano na korišćenju odgovorajućeg

upitnika za ispitanike. Upitnik je obuhvatio pitanja otvorenog i zatvorenog tipa koja su se odnosila na: korišćenje Internet-a; probleme sa kojima se ispitanik suočava u školi i u privatnom životu; načine kako pristupa rešavanju tih problema, a posebno koliko i kako koristi Interent za dolaženje do informacija korisnih za njihovo rešavanje; načinima kako bi ta informacija trebalo da bude prezentovana na Interent-u; obrazovni i socijalni status roditelja itd. (pogleadti upitnik u prilogu). U toku istraživanja, vodilo se računa o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno popunjavanje upitnika je bilo anonimno. Uzorak u istraživanju je činilo 200 dece iz Leskovaca, uzrasta od 10 do 18 godina. Tabele koje slede (1, 2 i 3) i grafikon 1 prikazuju strukturu uzorka. Kao što se zapaža, u uzorku je bilo 99 (49,5%) muških, 94 (47%) ženskih ispitanika i 7 (3,5%) onih koji nisu odgovorili na ovo pitanje. Od ukupnog broja, 69% ispitanika je bilo uzrasta od 14 do 18 godina, a 31% uzrasta od 10 do 13 godina. Dominirala su deca-mlade osobe čiji roditelji imaju srednjoškolsko obrazovanje, a najmanje je bilo onih čiji roditelji imaju samo osnovnu školu. Najveći broj roditelja (oko jedne trećine) radi u državnoj ili opštinskoj administraciji ili kao službenik u privatnoj firmi; 23% ispitivane dece ima majke–domaćice. Najviše ispitane dece je u poslednjih godinu dana živelo sa majkom (93%) i/ili ocem (84%), zatim sa bratom/braćom (48,5%) i sestrom/sestrama (38,0%) i dedom i babom (43,0%). Vrlo mali broj ispitanika je živeo sa drugim rođacima (1,5%), nekom drugom osobom (1,0%) ili sam/a (0,5%).

Tabela 1: Struktura uzorka prema polu i uzrastu

Pol (broj i %)

Uzrast ispitanika u uzorku Ukupno

Broj %

Od 10-13 godina Od 14-18 godina Broj dece % od

ukupnog uzorka dece

Broj dece % od ukupnog

uzorka dece Bez

odgovora 7 3,5% 0 0,0% 7 3,5%

Ž 27 13,5% 67 33,5% 94 47,0%

M 28 14,0% 71 35,5% 99 49,5%

Ukupno 62 31,0% 138 69,0% 200 100,0%

2 U ovom istraživanju, pod detetom se podrazumeva osoba uzrasta od 0 do 18 godina starosti.







28

Tabela 2: Struktura uzorka prema obrazovnom nivou roditelja

Obrazovni nivo majke (broj i %)

Obrazovni nivo oca (broj i %) Bez

odgovora Više Visoko Srednje Osnovno Ukupno

Bez odgovora 8 4,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 2 1,0% 11 5,5%

Više 0 0,0% 24 12,0% 7 3,5% 10 5,0% 0 0,0% 41 20,5% Visoko 0 0,0% 9 4,5% 25 12,5% 15 7,5% 0 0,0% 49 24,5% Srednje 2 1,0% 2 1,0% 18 9,0% 70 35,0% 1 0,5% 93 46,5% Osnovno 0 0,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 5 2,0% 6 3,0% Ukupno 10 5,0% 35 17,5% 50 25,0% 97 48,5% 8 4,0% 200 100,0%

Tabela 3. Struktura uzorka prema socijalnom statusu roditelja

Soc. status majke (broj i %)

Soc. status oca (broj i %) (0) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (9) Ukupno

(0) Bez odgovora 8 0 0 0 0 0 0 0 0 8 4,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 4,0%

(1) Radi u preduzeću ili proizvodnji, bavi se ručnim radom

2 10 5 2 3 0 2 0 0 24

1,0% 5,0% 2,5% 1,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 12,0% (2) Radi u državnoj ili opštinskoj administraciji ili kao službenik u privatnoj firmi

1 5 35 2 8 1 7 1 3 63

0,5% 2,5% 17,5% 1,0% 4,0% 0,5% 3,5% 0,5% 1,5% 31,5%

(3) Bavi se intelektualnim radom, ima slobodnu profesiju (advokat, slikar, notar i sl.)

0 3 1 3 0 1 0 1 0 9

0,0% 1,5% 0,5% 1,5% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 4,5%

(4) Ima svoju firmu, bavi se sopstvenim biznisom

1 0 1 0 7 0 1 1 0 11

0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 3,5% 0,0% 0,5% 0,5% 0,0% 5,5%

(5) Zemljoradnik/ poljoprivrednik / rukovodilac farme

0 0 0 0 0 2 0 0 0 2

0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0%

(6) Nezaposlena 0 1 8 0 4 1 6 0 1 21 0,0% 0,5% 4,0% 0,0% 2,0% 0,5% 3,0% 0,0% 0,5% 10,5%

(7) Penzionerka 0 1 0 0 0 0 1 0 1 3 0,0% 0,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 1,5%

(8) Domaćica 1 6 10 1 7 5 9 0 7 46 0,5% 3,0% 5,0% 0,5% 3,5% 2,5% 4,5% 0,0% 3,5% 23,0%

(9) Drugo 0 4 2 0 3 0 2 0 2 13 0,0% 2,0% 1,0% 0,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 1,0% 6,5%

Ukupno 13 30 62 8 32 10 28 3 14 200 6,5% 15,0% 31,0% 4,0% 16,0% 5,0% 14,0% 1,5% 7,0% 100,0%







29

Grafikon 1: Struktura uzorka prema tome s kim je ispitanik živeo u toku poslednje godine

2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći Upitnikom je obuhvaćeno 22 problema ili rizične situacije u kojima deca mogu da se nađu, a od ispitanika se tražilo da na čestvorostepenoj skali (često, ponekad, retko, gotovo nikad), procene koliko često su se oni lično našli u takvim situacijama. Grafikon 2 i tabela 4 pokazuju koliki procenat ispitanika različitog pola je bio (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih problemskih situacija.

Tabela 4: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog pola

Situacija

% ispitanika koji su bili (često, ponekad i retko) u navedenoj situaciji

Muški ispitanici Ženski ispitanici 1. Dešavalo se da se tučem u školi 23% 7% 2. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje 23% 7%

3. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da moji roditelji ne znaju gde sam 18,5% 13%

4. Dešavalo se da moji roditelji misle da sam u školi, dok sam ja u to vreme bio na drugom mestu sa prijateljima

19% 12%

5. Dešavalo se da se svađam/grdim učitelja/nastavnika/profesora 23% 7%

6. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 18% 12% 7. Dešavalo se da upotrebim druge opojne supstance 4% 1,5% 8. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem na neki način 12,5% 11%

9. Dešavalo se da pomislim da ne želim da živim 11% 12,5% 10. Dešavalo se da se tučem bez razloga 15,5% 4,5%







30

11. Dešavalo se da oduzmem tuđe stvari/novac bez znanja njihovog vlasnika 6,5% 4,5%

12. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak 23,5% 19,5% 13. Dešavalo se da budem svedok teških svađa u mojoj porodici 17,5% 13,5%

14. Dešavalo se da me neko od druge dece u porodici tuče 3% 9%

15. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna 15,5% 14% 16. Dešavalo se da ne idem u školu zato što nemamo para 1,5% 3,5%

17. Dešavalo se da me moji roditelji primoravaju da radim 14,5% 8,5%

18. Dešavalo se da na Internet-u dobijem „nepristojne ponude“ 12% 9,5%

19. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari 23% 17%

20. Dešavalo se da ne želim da pohađam školu zbog konflikta sa nekim od učitelja/nastavnika/profesora 9% 7%

21. Dešavalo se da ne želim da pohađam školu zbog konflikta sa nekim od školskih drugova/drugarica 7,5% 7%

22. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 46% 44,5%







31

Grafikon 2: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog pola







32

Tabele 5 i 6 prikazuju rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika različitog pola. Rangovi su formirani na osnovu procenta ispitanika koji su se našli (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih problemskih situacija. Tabele prikazuju prvih 10 rangova, odnosno rangove najučestalijih problema.

Tabela 5: Rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika muškog pola

Rang Problem / rizična situacija 1. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 2. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak

3-6. Dešavalo se da se tučem u školi 3-6. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje 3-6. Dešavalo se da se svađam/grdim učitelja/nastavnika/profesora 3-6. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari


8. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 9. Dešavalo se da budem svedok teških svađa u mojoj porodici 10. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna

Tabela 6: Rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika ženskog pola

Rang Problem / rizična situacija

1. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 2. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak 3. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari 4. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna 5. Dešavalo se da budem svedok teških svađa u mojoj porodici 6. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da moji roditelji ne znaju gde sam 7. Dešavalo se da pomislim da ne želim da živim


9. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 10. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem na neki način

Kod ispitanika oba pola, na rang listi problema, prva dva mesta zauzimaju vređanje na osnovu etničkog porekla i nasilje prema ispitanicima od strane roditelja (fizičko kažnjavanje od strane roditelja / rođaka). Kod muških ispitanika, sledi njihova lična fizička agresivnost u školi, a kod ispitanika ženskog pola – nasilje prema ispitaniku od strane vršnjaka u školi. Svi ostali problemi koje ispitanici navode među prvih deset, zastupljeni su kod oba pola, sa razlikama u rangu važnosti. Kod ispitanika ženskog pola, 7-mi rang zauzima problem „dešavalo se da pomislim da ne želim da živim“ koji se kod ispitanika muškog pola uopšte ne navodi na listi prvih deset problema. Bilo bi potrebno kroz dodatno ispitivanje proveriti zašto ispitanici imaju ovako visok subjektivni doživljaj diskriminacije (vređanja) na etničkoj osnovi i kolika je realna učestalost nasilnog ponašanja prema deci u porodici, a naročito kolika je učestalost fizičkog kažnjavanja. Grafikon 3 i tabela 7 pokazuju koliki procenat ispitanika različitih uzrasnih grupa (10-13 godina i 14-18 godina) je bio (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih problemskih situacija.







33

Grafikon 3: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog uzrasta







34

Tabela 7: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog uzrasta

Situacija

% ispitanika koji su bili (često, ponekad i retko) u navedenoj

situaciji Uzrast 10 do 13

godina Uzrast 14 do 18

godina 1. Dešavalo se da se tučem u školi 8,5% 21,5% 2. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje 7,5% 27,5%

3. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da moji roditelji ne znaju gde sam 3% 28,5%

4. Dešavalo se da moji roditelji misle da sam u školi, dok sam ja u to vreme bio na drugom mestu sa prijateljima 2,5% 28,5%

5. Dešavalo se da se svađam/grdim učitelja/nastavnika/profesora 5% 23,5%

6. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 3% 27% 7. Dešavalo se da upotrebim druge opojne supstance 1% 4,5% 8. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem na neki način 7% 16,5%

9. Dešavalo se da pomislim d ane želim da živim 6% 17,5% 10. Dešavalo se da se tučem bez razloga 5,5% 14,5% 11. Dešavalo se da oduzmem tuđe stvari/novac bez znanja njihovog vlasnika 2% 9%

12. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak 12% 31% 13. Dešavalo se da budem svedok teških svađa u mojoj porodici 6% 25%

14. Dešavalo se da me neko od druge dece u porodici tuče 3% 9% 15. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna 6,5% 23% 16. Dešavalo se da ne idem u školu zato što nemamo para 0% 5% 17. Dešavalo se da me moji roditelji primoravaju da radim 6,5% 16,5% 18. Dešavalo se da na Internet-u dobijem „nepristojne ponude“ 4,5% 17% 19. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari 13% 27% 20. Dešavalo se da ne želim da pohađam školu zbog konflikta sa nekim od učitelja/nastavnika/profesora 3,5% 12,5%

21. Dešavalo se da ne želim da pohađam školu zbog konflikta sa nekim od školskih drugova/drugarica 4,5% 10%

22. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 22,5% 68%

Tabele 8 i 9 prikazuju rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika različitih uzrasnih grupa. Rangovi su formirani na osnovu procenta ispitanika koji su se našli (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih problemskih situacija. Tabele prikazuju prvih 10 rangova, odnosno rangove najučestalijih problema.

Tabela 8: Rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika uzrasta 10 do 13 godina

Rang Problem / rizična situacija 1. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 2. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari 3. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak 4. Dešavalo se da se tučem u školi 5. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje 6. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem na neki način







35

7-8. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna 7-8. Dešavalo se da me moji roditelji primoravaju da radim 9. Dešavalo se da pomislim da ne želim da živim 10. Dešavalo se da se tučem bez razloga

Tabela 9: Rang problema i rizičnih situacija kod ispitanika uzrasta 14 do 18 godina

Rang Problem / rizična situacija 1. Dešavalo se da me vređaju na osnovu mog etničkog porekla 2. Dešavalo se da me udari roditelj/rođak

3-4. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da moji roditelji ne znaju gde sam 3-4. Dešavalo se da moji roditelji misle da sam u školi, dok sam ja u to vreme bio na drugom

mestu sa prijateljima 5. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje

6-7. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 6-7. Dešavalo se da me školski drug/drugarica ili vršnjak udari 8. Dešavalo se da budem svedok teških svađa u mojoj porodici 9. Dešavalo se da se svađam/grdim učitelja/nastavnika/profesora 10. Dešavalo se da odem u krevet gladan/gladna

Kod svih ispitanika, bez obzira na uzrast, na prvom mestu na rang listi problema su uvrede na osnovu etničkog porekla. Postoje još dva problema koji se javljaju kod obe uzrasne grupe među prvih deset – oduzimanje ličnih stvari ispitanika od strane drugih učenika i odlaženje u krevet gladan/a. Kod ispitanika mlađeg uzrasta (10-13 godina), rangove 2, 3 i 4, zauzimaju problemi koji se tiču nasilja prema ispitanicima od strane vršnjaka i od strane roditelja i rođaka i agresija prema vršnjacima od strane samih ispitanika. Kod starijih ispitanika (14-18 godina), rangove 2, 3 i 4, zauzimaju problemi koji se tiču nasilja prema ispitanicima od strane roditelja i rođaka, večernjih izlazaka kod kojih roditelji ne znaju gde su i bežanja iz škole, sa nastave za koje njihovi roditelji ne znaju. Zanimljivo je da se problemi „dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem“ i „dešavalo se da ne želim da živim“, javljaju kod mlađih ispitanika, dok ih stariji ispitanici ne navode među prvih deset prioriteta. Stariji ispitanici navode probleme u porodici (prisustvo svađama roditelja) i sukobe sa nastavnicima u školi. Može se pretpostaviti da se mlađi ispitanici češće od starijih osećaju nemoćnim i zato navode zamišljanje samopovređivanja i povremeni nedostatak želje za životom, za razliku od starijih čiji je češći odgovor na nezadovoljstvo – otpor autoritetima i agresivno ponašanje. 3. Psihološka stanja i emotivna podrška. Međusobni odnosi deca-odrasli. Rezultati koji slede, predstavljaju zbirni prikaz odgovora „skoro uvek“, „često“, „ponekad“ i „retko“, odnosno ukupne učestalosti javljanja pojednih psiholoških stanja kod ispitanika.

Tabela 10: Psihološka stanja i pol ispitanika

Psihološko stanje M (99 ispitanika) % učestalosti

Ž (94 ispitanika) % učestalosti

Osećam se usamljenim/om 48,5% 71,0% Osećam se tužnim/om 61,5% 82,0% Osećam se ugroženim/om 21,0% 22,0%







36

Osećam se nemoćnim/om 33,0% 42,5% Osećam se zbunjenim/om 62,5% 73,5% Osećam se ljutim/om 76,0% 79,0% Osećam da se razlikujem od ostalih 47,5% 48,0%

Grafikon 4: Psihološka stanja i pol ispitanika

Tabela 11: Psihološka stanja i uzrast ispitanika

Psihološko stanje 10-13 godina (62 ispitanika) % učestalosti

14-18 godina (138 ispitanika)

% učestalosti Osećam se usamljenim/om 35,5% 66,0% Osećam se tužnim/om 53,0% 76,0% Osećam se ugroženim/om 17,5% 22,5% Osećam se nemoćnim/om 22,5% 44,0% Osećam se zbunjenim/om 53,0% 71,0% Osećam se ljutim/om 66,0% 78,5% Osećam da se razlikujem od ostalih 21,0% 57,5%







37

Grafikon 5: Psihološka stanja i uzrast ispitanika

Kao što to pokazuju tabela 10 i grafikon 4 i pored razlika u procentu učestalosti javljanja svakog od psiholoških stanja, kod ispitanika različitog pola, isti rang su dobila četiri stanja: „usamljenost“, „doživljaj razlikovanja od drugih“, „nemoćnost“ i „ugroženost“. Kod ispitanika različitog uzrasta (tabela 11 i grafikon 5), isti rang su dobila sledećih pet psiholoških stanja: „ljut“, „tužan“, „zbunjen“, „usamljen“ i „ugrožen“. Ovi rezultati ukazuju na to da ni pol, ni uzrast nisu faktori od dominantnog uticaja na najučestalija psihološka stanja. Upadljivo je da se preko 20% ispitanika oba pola i obe uzrasne grupe oseća ugroženim. Tumačenje ovog podatka bi zahtevalo dodatno istraživanje. Naredni rezultati predstavljaju zbirni prikaz odgovora „skoro uvek“, „često“, „ponekad“ i „retko“, odnosno ukupne učestalosti pojednih odnosa sa roditeljima kod ispitanika različitog pola i različitih uzrasnih grupa.

Tabela 12: Pol ispitanika i odnosi sa roditeljima

Odnos sa roditeljima

M (99 ispitanika) % učestalosti

Ž (94 ispitanika) % učestalosti

1. Moji roditelji su postavili jasna pravila o tome šta mogu da radim u kući 45,5% 50,0%

2. Moji roditelji su postavili jasna pravila o tome šta mogu da radim izvan kuće 54,5% 59,5%

3. Moji roditelji znaju s kim sam uveče 93,0% 90,5% 4. Moji roditelji odvajaju vreme za mene 92,0% 88,0% 5. Moji roditelji brinu o mojim potrebama 94,0% 91,5%







38

6. Mogu lako da dobijem toplinu i brigu svojih roditelja 94,0% 92,5%

7. Mogu lako da dobijem emotivnu podršku svojih roditelja 94,0% 87,0%

8. Nije mi teško da dobijem novac od svojih roditelja 92,0% 88,0%

Grafikon 6: Pol ispitanika i odnosi sa roditeljima

Tabela 13: Odnosi sa roditeljima koje ispitanici različitog pola ostvaruju „skoro uvek“


M (99 ispitanika) % učestalosti ostvarivanja

relacije skoro uvek

Ž (94 ispitanika) % učestalosti ostvarivanja

relacije skoro uvek 1. Moji roditelji odvajaju vreme za mene 45,5% 57,5% 2. Moji roditelji brinu o mojim potrebama 60,5% 68,0% 3. Mogu lako da dobijem toplinu i brigu svojih roditelja 64,5% 70,0%

4. Mogu lako da dobijem emotivnu podršku svojih roditelja 61,5% 62,0%

5. Nije mi teško da dobijem novac od svojih roditelja 53,5% 51,0%







39

Grafikon 7: Odnosi sa roditeljima koje ispitanici različitog pola ostvaruju „skoro uvek“

Iz tabela 12 i 13 i grafikona 6 i 7, zapaža se da ispitanici oba pola kao glavne karakterisitke svog odnosa sa roditeljima doživljavaju da roditelji brinu o njihovim potrebama, odvajaju vreme za njih, pružaju emotivnu podršku i obezbeđuju im novac. Samo oko polovine ispitanika oba pola smatra da su roditelji uspostavili jasna pravila o tome šta ispitanici mogu da rade u kući i izvan nje. Ipitanici oba pola smatraju da skoro uvek prvenstveno mogu da računaju na toplinu i brigu svojih roditelja i emotivnu podršku.

Tabela 14: Uzrast ispitanika i odnosi sa roditeljima



% učestalosti


% učestalosti Moji roditelji su postavili jasna pravila o tome šta mogu da radim u kući 37,0% 50,0%

Moji roditelji su postavili jasna pravila o tome šta mogu da radim izvan kuće 45,0% 59,5%

Moji roditelji znaju s kim sam uveče 77,5% 93,5% Moji roditelji odvajaju vreme za mene 74,0% 93,0% Moji roditelji brinu o mojim potrebama 79,0% 94,0% Mogu lako da dobijem toplinu i brigu svojih roditelja 80,5% 94,0% Mogu lako da dobijem emotivnu podršku svojih roditelja 72,5% 94,0%

Nije mi teško da dobijem novac od svojih roditelja 76,0% 92,0%







40

Grafikon 8: Uzrast ispitanika i odnosi sa roditeljima

Tabela 15: Odnosi sa roditeljima koje ispitanici različitog uzrasta ostvaruju „skoro uvek“



% učestalosti ostvarivanja

relacije skoro uvek

14-18 godina (138 ispitanika) % učestalosti ostvarivanja relacije skoro

uvek Moji roditelji znaju s kim sam uveče 64,5% 62,0% Moji roditelji odvajaju vreme za mene 50,0% 49,0% Moji roditelji brinu o mojim potrebama 63,0% 61,5% Mogu lako da dobijem toplinu i brigu svojih roditelja 64,5% 65,0% Mogu lako da dobijem emotivnu podršku svojih roditelja 56,5% 51,0% Nije mi teško da dobijem novac od svojih roditelja 50% 51,0%







41

Grafikon 9: Odnosi sa roditeljima koje ispitanici različitog uzrasta ostvaruju „skoro uvek“

Tabela 14 i grafikon 8, kao i tabela 15 i grafikon 9, pokazuju da nema bitne razike između ispitanika različitih uzrasnih grupa u pogledu doživljaja koje odnose sa raditeljima najčešće ostvaruju i koji su to odnosi koje sa svojim roditeljima imaju „skoro uvek“. Ističu se briga o potrebama, toplina, saznanje roditelja gde im je dete uveče i emotivna podrška. Pravila ponašanja u kući i izvan nje su i ovde na poslednjem mestu. Najmanje ispitanika oba pola i obe uzrasne grupe smatra da su njihovi roditelji uspostavili jasna pravila ponašanja u kući i izvan kuće. Sve druge forme odnosa sa roditeljima su, po mišljenju ispitanika, vrlo visoko izražene. Može se zaključiti da su, po mišljenju ispitanika, roditelji vrlo značajna emotivna podrška i potpora u odrastanju i razvoju ličnosti. Ovakav rezultat se može tumačiti ili kao posledica vrlo čvrstih i podržavajućih odnosa u porodicama ispitanika ili kao posledica davanja socijalno poželjnih odgovora, što bi se moglo proveriti dodatnim istraživanjem. Međutim, rezultat nije u skladu sa rezultatima dobijenim analizom odgovora na pitanje o najčešćim problemima ili rizičnim situacijama u kojima su se ispitanici našli, gde je rang 2, zauzeo problem „dešavalo se da me roditelj udari“, odnosno rizik od nasilja roditelja prema detetu. Postavlja se pitanje, kako i zašto se u skladnim i emotivno podržavajućim porodicama, kako su svoje porodice ispitanici ovde predstavili, dešava da je jedan od ključnih rizika upravo ovaj?







42

4. Značajne odrasle ličnosti i spremnost na poveravanje u različitim situacijama Pitanja koja se odnose na poverevanje značajnim osobama u vezi problema sa kojima se ispitanici suočavaju u školi, kod kuće i na ličnom planu, pružala su mogućnost izbora većeg broja ponuđenih opcija. Prilikom izračunavanja procenta učestalosti odgovora, kao denominator korišćen je ukupan broj ispitanika. 4.1. Problemi u školi

Tabela 16: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor / izvori informacija o problemima u školi

Rang Osobe/e ili izvor Muški ispitanici

Prosečni % učestalosti razgovora / obraćanja

Ženski ispitanici Prosečni % učestalosti razgovora / obraćanja

1. Roditelji 23,5% 26,5% 2. Nastavnici (učitelji, profesori) 13,0% 12,0% 3. Brat / sestra 11,5% 11,0% 4. Stručno lice 8,0% 9,0% 5. Drug / drugarica 5,5% 6,0% 6. Internet sajt 3,0% 3,5% 7. Baba / deda 3,0% 3,0% 8. Nijedan/a od navedenih osoba/izvora

informacija 6,5% 3,5%

Grafikon 10: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor / izvori informacija o problemima u školi

Kao što se iz tabele 16 i grafikona 10 vidi, postoji potpuno identičan rang osoba i izvora informacija kojima bi se ispitanici različitog pola obraćali u vezi problema u školi. Obraćanje roditeljima je za oko 40-50% učestalije od obraćanja bilo kojoj drugoj osobi ili traženja podrške putem odgovarajućeg Interet sajt-a. Roditelji su najpogodnije osobe za razgovor o većem broju problema u školi: problemi u usvajanju školskog gradiva; neprihvaćenost u društvu; teškoće u nalaženju drugova i drugarica; maltretiranje od strane školskih drugova; gubitak







43

interesovanja za pohađanje škole i problemi sa nekim od nastavnika (učitelja, profesora). Nastavnici su najpogodniji sagovornici u vezi problema nasilja u školi, odnosno ozbiljnih konflikata među učenicima. Brat / sestra i drugovi / drugarice su osobe kojima bi se ispitanici oba pola najčešće obratili kada im je potrebna informacija o temi koju ne mogu da komentarišu sa roditeljima. Stručnom licu bi se obratili kada imaju problem u vezi nasilja u školi, odnosno ozbiljnog konflikta mežu učenicima i kada imaju problem sa nekim od nastavnika. Internet sajt je najučestaliji način traženja informacija o temama koje ispitanici ne mogu da komentarišu sa nastavnicima, drugovima / drugaricama ili roditeljima. Tabela 17: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor / izvori informacija o problemima u

školi

Uzrast 10 do 13 god. Uzrast 14 do 18 god. Rang Osobe/e ili izvor Prosečni %

učestalosti razgovora / obraćanja

Rang Osobe/e ili izvor Prosečni % učestalosti razgovora / obraćanja

1. Roditelji 15,0% 1. Roditelji 32,0% 2. Nastavnici (učitelji,

profesori) 7,0% 2. Brat / sestra 16,5%

3. Brat / sestra 5,0% 3. Nastavnici (učitelji, profesori)

16,0%

4. Drug / drugarica 3,5% 4. Drug / drugarica 15,0% 5. Baba / deda 3,0% 5. Stručno lice 14,0% 6. Stručno lice 2,5% 6. Internet sajt 5,0% 7. Internet sajt 1,5% 7. Baba / deda 2,5% 8. Nijedan/a od

navedenih osoba/izvora informacija

2,0% 8. Nijedan/a od navedenih osoba/izvora informacija

9,0%

Grafikon 11: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor / izvori informacija o problemima

u školi







44

Prethodni tabela i grafikon (tabela 17 i grafikon 11) pokazuju da postoje razlike u rangu osoba ili izvora informacija kojima bi se ispitanici dve uzrasne grupe obratili. Ipak, kod obe grupe, roditelji su na prvom mestu i obraćanje roditeljima je za oko 50% učestalije od obraćanja ostalim osobama/izvorima informacija. Manje razlike u rangu se javljaju kad je u pitanju obraćanje nastavnicima (učiteljima, profesorima), bratu/sestri, stručnom licu, Internet sajtu i babi/dedi. U pitanju su razlike za po jedan rang koje se ne mogu smatrati značajnim. Ispitanici obe uzrasne grupe bi prvenstveno sa roditeljima razgovarali o ukupno sedam od deset ponuđenih kategorija problema: problemi u usvajanju školskog gradiva; neprihvaćenost u društvu; teškoće u nalaženju drugova i drugarica; maltretiranje od strane školskih drugova; gubitak interesovanja za pohađanje škole i problemi sa nekim od nastavnika (učitelja, profesora); teme koje ne mogu da komentarišu sa nekim od nastavnika i/ili drugova/drugarica. O temama koje ne mogu da komentarišu sa roditeljima, ispitanici uzrasta 10 do 13 godina bi prvenstveno razgovarali sa bratom/sestrom, a ispitanici uzrasta 14 do 18 godina – sa drugom/drugaricom. Obe uzrasne grupe bi najčešće kao sagovornike o nasilju u školi/ozbiljnim konfliktiam među učenicima, birali nastavnike, a nastavnici su, odmah posle roditelja i najpogodinija grupa za razgovor o problemima sa usvajanjem školskog gradiva. Razgovor sa stručnim licem i traženje inforamcija o problemu na Internet sajtu su među izvorima koje bira vrlo mali procenat ispitanika oba uzrasta. 4.2. Problemi kod kuće

Tabela 18: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor o problemima kod kuće

Muški ispitanici Ženski ispitanici Rang Osobe/e ili izvor Prosečni %



1. Roditelji 19,5% 1. Roditelji 18,0% 2. Brat / sestra 12,5% 2. Brat / sestra 11,0% 3. Baba / deda 12,0% 3. Stručno lice 10,0% 4. Stručno lice 7,5% 4. Baba / deda 9,5% 5. Drug / drugarica 6,5% 5. Drug / drugarica 8,5% 6. Nastavnici (učitelji,

profesori) 3,5% 6. Nastavnici (učitelji,

profesori) 2,5%

7. Internet sajt 1,0% 7. Internet sajt 1,0% 8. Nijedan/a od



4,0%







45

Grafikon 12: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor o problemima kod kuće

Tabela 18 i grafikon 12 pokazuju da su rangovi prosečne učestalosti/pogodnosti za razgovor o problemim kod kuće skoro identični za ispitanike oba pola. Jedina razlika između dva pola je u rangovima 3 (baba/deda) i 4 (stručno lice) kod muških ispitanika, odnosno obrnut redosled rangova kod ženskih ispitanika. Roditelji su ubedljivo osobe u koje se ima najviše poverenja, zatim brat i sestra, pa potom ostale potencijalno značajne osobe. Ispitanici oba pola bi sa rodteljima najradije razgovarali ukoliko imaju neki od sledećih problema: roditelji se međusobno često svađaju; roditelji ih isuviše ograničavaju; imaju probleme sa bratom/sestrom; neka bliska osoba (rođak i sl.) je prema njima nasilna. Muški ispitanici bi razgovarali sa roditeljima i o sledećim problemima: osećaju da ih roditelji dovoljno ne razumeju; neko od roditelja koristi nasilje nad drugim roditeljem; roditelji tuku ispitanika ili njegovog brata/sestru. Ispitanici oba pola bi o opštim problemima sa roditeljima najradije razgovarali sa bratom/sestrom, a ženski ispitanici bi pored toga, sa bratom/sestrom najradije razgovarali ako osećaju da ih roditelji ne razumeju. Ženski ispitanici bi sa drugom/drugaricom najradije podelili ako misle da ih roditelji ne vole, sa babom/dedom ako ih roditelji grde i tuku ili grde i tuku njihovog brta/sestru, a sa stručnom osobom ukoliko neko od roditelja koristi nasilje prema onom drugom.

Tabela 19: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor o problemima kod kuće




1. Roditelji 11,0% 1. Roditelji 26,5% 2. Baba / deda 7,5% 2. Brat / sestra 17,0% 3. Brat / sestra 7,0% 3. Stručno lice 13,5%







46

4. Stručno lice 4,5% 4-5. Drug / drugarica 11,5% 5. Drug / drugarica 3,0% 4-5. Baba / deda 11,5% 6. Nastavnici (učitelji,

profesori) 2,0% 6. Nastavnici (učitelji,

profesori) 3,5%

7. Internet sajt 1,5% 7. Internet sajt 1,5% 8. Nijedan/a od



10,0%

Grafikon 13: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor o problemima kod kuće

Tabela 19 i grafikon 13 ilustruju da su kod ispitanika obe uzrasne grupe roditelji osobe koje u proseku najčešće biraju kao pogodne za razgovor o problemima kod kuće. Kod ispitanika oba uzrasta isti rang su dobili nastavnici (6) i Internet sajt (7), dok se učestalost obraćanje drugim osobama razlikuje, ali ne u značajnoj meri. U pogledu određenih, konkretnih problema, roditelji bi bili najčešći i najpogodniji sagovornici za sledeće probleme: roditelji se svađaju međusobno; roditelji suviše ograničavaju ispitanika; problemi sa bratom/sestrom; bliska osoba ponaša grubo/nasilno prema ispitaniku. Ispitanici mlađe uzrasne grupe (10 do 13 godina) bi se najradije obratili babi/dedi u sledećim problemskim situacijama: problemi sa roditeljima, generalno; roditelji suviše ograničavaju ispitanika; roditelji grde/tuku ispitanika; neko od roditelja je nasilan prema onom drugom; ako misle da ih roditelji ne vole. Ispitanici uzrasta 14 do 18 godina bi se obratili stručnom licu ako ih roditelji grde/tuku.







47

4.3. Lični problemi

Tabela 20: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor o ličnim problemima




1. Brat / sestra 15,0% 1. Roditelji 18,5% 2. Roditelji 14,0% 2. Drug / drugarica 11,5% 3. Drug / drugarica 10,5% 3. Brat / sestra 9,0% 4. Stručno lice 4,5% 4. Stručno lice 6,5%

5-7. Baba / deda 3,0% 5. Internet sajt 3,5% 5-7. Nastavnici (učitelji,

profesori) 3,0% 6. Baba / deda 3,0%

5-7. Internet sajt 3,0% 7. Nastavnici (učitelji, profesori)

1,5%

8. Nijedan/a od navedenih osoba/izvora informacija


3,5%

Grafikon 14: Pol ispitanika i osobe pogodne za razgovor o ličnim problemima

Kao što se iz prethodne tabele 20 i grafikona 14 vidi, rang prosečne učestalosti razgovora/obraćanja određenim osobama/izvorima informacija, malo se razlikuje se kod







48

ispitanika muškog i ženskog pola. Te razlike u rangovimam nisu velike, tako da s ene mogu smatrai značajnim. Kada su u pitanju pojedinačni problemi i izbor odgovarajuće osobe za razgovor, ispitanici oba pola bi o najvećem broju ličnih problema prvenstveno razgovarali sa roditeljima. U pitanju su sledeći problemi: želim da dobijem više samopoštovanja i samopouzdanja; problemi sa prijateljima; osećam se nesigurno; mom prijatelju je potrebna pomoć, a ne znam šta da radim; potreba za informacijama u vezi sa pušenjem, alkoholom, drogom; zdravstveni problem o kome ne mogu ni sa kim da pričam; osećaj ispitanika da se prema njemu/njoj neko nepravedno odnosi; ugroženost u komunikaciji sa virtuelnim prijateljem na Internetu. Ispitanici oba pola bi sa drugom/drugaricom najčešće razgovarali o problemom sa devojkom/dečkom. Prosečna učestalost potencijalnog obraćanja stručnom licu kod oba pola je zauzela rang 4.. Ispitanici muškog pola bi sa bratom/sestrom najčešeće razgovarali ako roditelji ne brinu o njihovim problemima, dok bi ispitanici ženskog pola u vezi istog problema kao sagovornika najradije birali druga/drugaricu. Drug/drugarica bi im bio i najpogodniji sagovornik kada ih roditelji previše kontrolišu i ne dozvoljavaju im da postanu samostalni.

Tabela 21: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor o ličnim problemima




1. Roditelji 4,0% 1. Roditelji 28,0% 2-3. Brat / sestra 2,0% 2. Drug / drugarica 18,5% 2-3. Drug / drugarica 2,0% 3. Brat / sestra 17,0% 4-6. Baba / deda 1,0% 4. Stručno lice 11,0% 4-6. Stručno lice 1,0% 5. Internet sajt 5,5% 4-6. Nastavnici (učitelji,

profesori) 1,0% 6. Baba / deda 5,0%

7. Internet sajt 0,5% 7. Nastavnici (učitelji, profesori)

3,5%

8. Nijedan/a od navedenih osoba/izvora informacija


10,5%

Grafikon 15: Uzrast ispitanika i osobe pogodne za razgovor o ličnim problemima







49

Iz tabele 21 i grafikona 15 može se videti da nema upadljivih razlika u rangu osoba kojima bi se ispitanici obe uzrasne grupe, u proseku najčešće obratili za razgovor u vezi ličnih problema. Ponovo su roditelji osobe kojima bi se prvenstveno obaćali, a zatim u mnogo manjem procentu slede ostale potencijalno značajne osobe/izvori informacija. Za obe uzrasne grupe roditelji su osobe sa kojima bi prvenstveno razgovarali o 10 od ukupno 15 ličnih problema navedenih kao opcije u upitniku. Ispitanici obe uzrasne grupe bi samo o dve vrste problema prioritetno razgovarali sa drugom/drugaricom – problemi sa dečkom/devojkom i potreba za informacijama o nekim pitanjima vezanim za seks. Brat/sestra bi bili prvenstveno pogodne osobe za razgovor o pušenju, aloholozmu i drugim psihoaktivnim supstancama (10-13 godina) i kad roditelji ne brinu dovoljno o problemima ispitanika i ne razgovaraju doboljno sa njim/njom (14-18 godina). Ispitanici uzrasta 10 do 13 godina bi se vezi problema nedovoljne roditeljske brige o njihovim problemima i nedovoljnog razgovora o tome, sa podjednakom učestalošću obratili roditeljima i babi/dedi. Rezultati pokazuju da su za ispitanike oba pola i obe uzrasne grupe najznačajnije osobe od poverenja roditelji i da bi im se ispitanici obratili čak i onda kada se suočavaju sa problemima u kojima su roditelji ključni akteri. Ovakvi rezultati navode na mogućnost da su ispitanici davali odgovore koji su po njihovoj proceni socijalno poželjni. Pored roditelja, ostali članovi porodice (babe/dede i braća/sestre) su takođe osobe od visokog nivoa poverenja. Nastavnici su visoko rangirani kada su u pitanju problemi koji se tiču škole. Stručna lica kod svih tipova problema zauzimaju neki od srednjih rangova, što ukazuje na to da deca imaju poverenja u njih, ali obraćanje stručnim licima selektivno vezuju samo za određene probleme.







50

5. Poverenje dece u sistem podrške u institucijama obrazovanja i socijalne zaštite Iz tabele 22 i grafikona 16 koji slede vidi se da su ubedljivo najčešći razlozi obraćanja stručnom licu različiti problemi u školi. Čak 51% od ukupnog broja ispitanika koji su odgovorili na ovo pitanje, obraćalo se stručnom licu zbog problema u školi. Po rangu učestalosti slede problemi u odnosima sa drugom/drugaricom (17,5%). Svi ostali problemi su mnogo ređi razlog obraćanja stručnom licu. Analiza razloga obraćanja stručnom licu prema polu i prema uzrastu ispitanika, pokazala je isti rang učestalosti.

Tabela 22: Razlozi obraćanja stručnim licima za podršku

Rang Razlog obraćanja stručnom licu Učestalost odgovora

% od ukupnog broja ispitanika

koji su odgovorili na ovo pitanje

1.

Problemi u školi (uopšte, sa nastavnicima, lažna opravdanja, ocene i disciplina, oštećenje školskog inventara, nedolično ponašanje u školi, problmi sa gradivom, nezainteresovanost za nastavu, problemi sa ocenama)

29 51,0%

2. Problemi u odnosima sa drugom/drugaricom 15 17,5% 3-4. Problemi u partnerskim relacijama 3 5,5% 3-4. Zdravstveni problemi 3 5,5% 5. Traženje sebe 1 1,8%

6. Ostali, nespecifični razlozi obraćanja (u skladu sa profesijom, zato što zna kako da mi pomogne, smatram da mogu da dobijem njihovu pomoć itd.)

4 7,0%

Grafikon 16: Razlozi obraćanja stručnim licima za podršku







51

Analiza obraćanja različitim stručnim licima od strane ispitanika, pokazala je da je stručno lice kome bi se ispitanici različitog pola i različitog uzrasta najčešće obratili - nastavnik (učitelj, profesor), a zatim slede školski pedagog i pedagoški savetnik (tabele 23 i 24 i grafikoni 17 i 18).

Tabela 23: Pol ispitanika i učestalost obraćanja pojedinim stručnim licima


učestalosti obraćanja od ukupnog broja

M

Rang Osobe/e ili izvor Prosečni % učestalosti

obraćanja od ukupnog broja

Ž 1. Nastavnik (učitelj,

profesor) 28,5% 1. Nastavnik (učitelj,

profesor) 31,0%

2. Školski pedagog 21,0% 2. Školski pedagog 13,0% 3. Pedagoški savetnik 8,0% 3. Pedagoški savetnik 5,5% 4. Neko drugo stručno

lice 7,0% 4-5. Neko drugo stručno

lice 1,0%

5. Socijalni radnik 5,0% 4-5. Socijalni radnik 1,0%

Grafikon: 17: Pol ispitanika i učestalost obraćanja pojedinim stručnim licima







52

Tabela 24: Uzrast ispitanika i učestalost obraćanja pojedinim stručnim licima


učestalosti obraćanja od ukupnog broja

ispitanika ovog uzrasta

Rang Osobe/e ili izvor Prosečni % učestalosti

obraćanja od ukupnog broja

ispitanika ovog uzrasta

1. Nastavnik (učitelj, profesor)

35,5% 1. Nastavnik (učitelj, profesor)

25,5%

2. Školski pedagog 19,5% 2. Školski pedagog 15,0% 3. Pedagoški savetnik 10,0% 3. Pedagoški savetnik 5,0% 4. Neko drugo stručno

lice 8,0% 4-5. Neko drugo stručno

lice 2,0%

5. Socijalni radnik 5,0% 4-5. Socijalni radnik 2,0%

Grafikon 18: Uzrast ispitanika i učestalost obraćanja pojedinim stručnim licima

Ako se prethodno navedeni rezultati u vezi učestalosti obraćanja pojedinim stručnim licima uporedi sa razlozima za obraćanje stručnom licu, gde su na prvom mestu problemi u školi, onda se dobija logična i celovita slika. Takođe se može pretpostaviti da su ispitanici najviše u kontaktu i imaju najbliži kontakt sa svojim nastavnicima, pa bi se njima pre obratili nego nekim drugim stručnjacima u obrazovno-vaspitnoj instituciji. Na poslednjem mestu po učestalosti potencijalnog obraćanja je socijalni radnik. Nemamo dovoljno podatka da zaključimo da je najmanje poverenje u stručnjaka ove profesije. Ovakav rezultat se pre može tumačiti činjenicom da su ispitanici imali najmanje kontakata i najmanje saznanja o tome šta zapravo radi socijalni radnik i koju vrstu podrške bi im mogao pružiti.







53

Na osnovu tabele 25 i grafikona 19 koji slede, zapaža se da oko trećine ispitanika od ukupnog broja onih koji su učestvovali u ispitivanju, smatra da je kroz proces saradnje sa stručnim licem, rešilo problem zbog koga su se i obratili, oko jedne petine (20,9%) da su osetili podršku i 19% da su se osećali bolje. Mali procenat ispitanika (5,5%) procenjuje da nije osetilo promenu i pored saradnje sa stručnim licem, a ukupno 7% procenjuje da nisu rešili problem, osetili su se zbunjeno ili da su se osećali gore nego pre obraćanja stručnom licu. Ovo ukazuje na pozitivan odnos prema obraćanju stručnom licu koji se zasniva na dosadašnjem ličnom iskustvu.

Tabela 25: Rezultati obraćanja stručnom licu

Rang Rezultat Frekvencija Procenat 1. Rešio/la sam problem 62 31,5% 2. Osetio/la sam podršku 41 20,5% 3. Došao/la sam sebi, osećao/la sam se bolje 38 19,0% 4. Nisam osetio/la promenu 11 5,5% 5. Nisam rešio/la problem 6 3,0% 6. Osetio/la sam se zbunjeno 5 2,5% 7. Osetio/la sam se gore nego pre 3 1,5%

Ukupno: 166 83,0%

Grafikon 19: Rezultati obraćanja stručnom licu







54

6. Internet u životu dece 6.1. Praksa (način) i učestalost korišćenja interneta Od ukupnog broja ispitanika u istraživanju (200), 197 ili 98,5% koristi Internet, a svega tri ispitanika (1,5%) ne koristi. Najveći broj ispitanika (67,0%) redovno svakodnevno koristi Internet, 20,5% to čini nekoliko puta nedeljno, 6,0% nekoliko puta mesečno, a 4,5% ređe od toga. 6.2. Za šta deca koriste internet Ispitanicvi su imali priliku da izaberu i obeleže sve opcije korišćenja Interneta navedene u upitniku. Odgovori pokazuju da je korišćenje Interneta najčešće u svrhu slušanja muzike, zatim komunikacije sa drugovima (čet) i traženja informacija za školu. Pod 9 (Drugo) je uglavnom korišćenje Interneta za uključivanje u društvene mreže (Facebook, Tweter).Tabela 26 i grafikon 20 prikazuju detalje. Očigledno je da ispitanici koriste Internet u svrhu zabavne i socijalne komunikacije, ali u svrhu prikupljanja informcija i učenja.

Tabela 26: Svrha korišćenja Interneta

Rang Svrha korišćenja Koliko ispitanici koriste Frekvencija % ispitanika

1. Slušam muziku 168 84,0% 2. Koristim chat, komuniciram sa drugovima 148 74,0% 3. Tražim neke informacije koje su mi potrebne za školu 127 63,5% 4. Tražim informacije o pitanjima koja me zanimaju 114 57,0% 5. Igram igrice 100 50,0% 6. Gledam spotove 76 38,0% 7. Čitam članke 53 26,5% 8. Pišem na forumima 27 13,5% 9. Drugo 16 8,0%

Grafikon 20: Svrha korišćenja Interneta







55

6.3. Traženje informacije na internetu – mogućnosti i teme/problemi

Tabela 27: Problemi u školi o kojima bi se tražile informacije na Internetu

Rang Problemi u školi Broj ispitanika koji bi tražili informacije


1. Ako imam probleme sa usvajanjem školskog materijala (gradiva)

137 68,5%

2. Ako želim da dobijem informaciju na teme koje ne mogu da komentarišem sa svojim drugovima ili sa nastavnicima/profesorima

122 61,0%

3. Ako imam potrebu za informacijom na teme koje ne mogu da komentarišem sa roditeljima

103 51,5%

4. Ako postoji nasilje u školi ili ima ozbiljnih konflikata i sukoba između dece

58 29,0%

5. Ako imam neki problem sa nekim od nastavnika/profesora

55 27,5%

6. Ako imam neki problem sa nekim od nastavnika/profesora

47 23,5%

7. Ako mi je teško da nađem drugove/drugarice 45 22,5% 8. Ako me neko od školskih drugova/drugarica maltretira

ili ponižava 42 21,0%

9. Ako me ostali ne prihvataju, ako mi se podsmehuju, ako me odbacuju

38 19,0%

10. Drugo 11 5,5%

Grafikon 21: Problemi u školi o kojima bi se tražile informacije na Internetu

Tabela 28: Problemi kod kuće o kojima bi se tražile informacije na Internetu Rang Problemi kod kuće Broj ispitanika koji

bi tražili informacije % od ukupnog broja ispitanika

1. Ako neko od roditelja koristi nasilje nad drugim 65 32,5% 2. Ako osećam da me roditelji ne razumeju 58 29,0%







56

3. Ako se neki blizak čovek ili rođak ponaša grubo prema meni ili koristi nasilje u svojim odnosima sa mnom

52 26,0%

4-5. Ako imam probleme sa roditeljima 47 23,5% 4-5. Ako me roditelji grde/tuku ili tuku moga brata ili sestru 47 23,5% 6. Ako se moji roditelji često svašaju među sobom 41 20,5%

7-8. Ako me roditelji suviše ogranilčavaju, ako mi ne dozvoljavaju puno stvari

38 19,0%

7-8. Ako imam probleme sa bratom/sestrom 38 19,0% 9. Ako mislim d ame roditelji ne vole 31 15,5% 10. Nešto drugo 11 5,5%

Grafikon 22: Problemi kod kuće o kojima bi se tražile informacije na Internetu

Tabela 29: Lični problemi o kojima bi se tražile informacije na Internetu Rang Lični problemi Broj ispitanika koji

bi tražili informacije % od ukupnog broja ispitanika

1. Ako imam neki zdravstveni problem o kome ne mogu da govorim ni sa kim

108 54,0%

2. Ako imam potrebu za informacijom o nekim pitanjima u vezi sa pušenjem, alkoholom i upotrebom drugih supstanci

100 50,0%

3. Ako je mom prijatelju potrebna pomoć, a ja ne znam šta da radim i kako da pomognem

94 47,0%

4. Ako imam potrebu za informacijom o nekim pitanjima vezanim za seks

78 39,0%

5. Ako se osećam nesiguran/a i ne znam šta da uradim u nekoj situaciji

74 37,0%

6. Ako želim da dobijem više samopoštovanja i samopouzdanja, da osećam više poverenja u sebe

72 36,0%

7-8. Ako moji rodtelji ne brinu dovoljno o mojim problemima i ne razgovaraju sa mnom

61 30,5%

7-8. Ako se osećam depresivno i nemam želju da obavljam svoje dnevne poslove i zadatke

61 30,5%

9. Ako mi se ne dopada moj spoljašnji izgled 57 28,5%







57

10. Ako se osećam ugroženim u komunikaciji sa virtuelnim prijateljem na Internetu

48 24,0%

11. Ako imam problema sa svojim dečkom/devojkom, ako imam ljubavne probleme

46 23,0%

12-13. Ako imam probleme sa prijateljima 39 19,5% 12-13. Ako osećam da s eneko nepravedno odnosi prema

meni ili prema nekom od mojih rođaka 39 19,5%

14. Ako me roditelji previše kontrolišu, ako mi ne daju mogućnost da budem samostalan i nezavistan

33 16,5%

15. Nešto drugo 6 3,0%

Grafikon 23: Lični problemi o kojima bi se tražile informacije na Internetu

Na osnovu prethodnih tabela (27, 28 i 29) i grafikona (21, 22 i 23), očigledno je da bi ispitanici tražili informacije na Internetu o problemima iz sve tri ponuđene kategorije (problemi u školi, kod kuće i lični problemi). Kada su u pitanju školski problemi, najčešće bi tražili informacije o: problemima sa školskim gradivom, temama koje ne mogu da komentarišu sa svojim drugovima ili sa nastavnicima, kao ni sa roditeljima. U vezi problema kod kuće, najčešće bi tražili informacije na Internetu ako: neko od roditelja koristi nasilje nad drugim, osećaju da ih roditelji ne razumeju i kada se bliska osoba ponaša grubo ili nasilno prema njima (ispitanicima). Ključni lični problemi o kojima bi ispitanici tražili informaciju na Internetu su: zdravstveni problemi o kojima ne mogu ni sa kim da govore, pitanja u vezi pušenja, alkohola i upotrebe drugih supstanci i ako je njihovom prijatelju potrebna pomoć, a oni ne zanju kako da mu je pruže. Najvažnije teme o kojima su do sada tražili informacije na Interentu su: zdravlje i zdravstveni problemi, školsko gradivo i školske teme i lepota i fizički izgled (tabela 30 i grafikon 24).

Tabela 30: Problemi i teme o kojima su tražene informacije na Internetu

Rang Problem/ tema Broj ispitanika koji su tražili informaciju



1. Zdravlje i zdravstveni problemi 12 27,0% 2. Školsko gradivo i školske teme 11 24,0%







58

3. Lepota i fizički izgled 5 11,5% 4-5. Ljubav i ljubavni problemi 4 9,5% 4-5. Međuljudski odnosi – problemi sa drugom/drugaricom 4 9,5% 6. Seks i seksualni problemi 2 4,5%

7-13. Problemi sa profesorima 1 2,0% 7-13. Društveni problemi i problemi u društvu 1 2,0% 7-13. Nelegalni poslovi 1 2,0% 7-13. Kako povećati samopouzdanja 1 2,0% 7-13. Kako jačati imunitet 1 2,0% 7-13. Problemi sa kompjuterom 1 2,0% 7-13. Potraga za izgubljenim kućnim ljubimcem 1 2,0%

Ukupno: 45 100,0%

Grafikon 24: Problemi i teme o kojima su tražene informacije na Internetu

Ispitanici bi na Internetu najčešće tražili informacije o sledećim temama: škola, učenje i školsko gradivo, školski problemi i zdravstveni problemi. Zapaža se da su ispitanici naveli spektar od ukupno 24 različita problema o kojima bi pokušali da nađu informacije na Internetu (tabela 31 i grafikon 25).

Tabela 31: Problemi o kojima bi ispitanici tražili informacije na Internetu

Rang Problem/ tema Broj ispitanika koji su tražili informaciju



1. Škola, učenje i školsko gradivo, školski problemi 20 25,5% 2. Zdravstveni problemi 12 15,0% 3. Sve vrste problema 9 11,5% 4. Problemi sa roditeljima 5 6,5% 5. Problemi sa ishranom 3 4,5%

6-13. Informacije o temama koje ne mogu da komentarišem sa svojim drugovima

2 2,5%

6-13. Seksualni problemi 2 2,5% 6-13. Igrice na kompjuteru 2 2,5% 6-13. Lični problemi 2 2,5% 6-13. Lepota 2 2,5% 6-13. Finansijski problemi 2 2,5% 6-13. Problemi koji zavise od moje trenutne situacije 2 2,5%







59

6-13. Problemi sa vršnjacima i prihvaćenost u vršnjačkoj grupi

2 2,5%

14-24. Ljubavni problemi 1 1,5% 14-24. Fizička i psihička stabilnost 1 1,5% 14-24. Vanškolski problemi 1 1,5% 14-24. Sport 1 1,5% 14-24. Muško-ženski odnosi 1 1,5% 14-24. Nasilje 1 1,5% 14-24. Problemi u komunikaciji 1 1,5% 14-24. Nedostatak samopouzdanja 1 1,5% 14-24. Socijalni problemi 1 1,5% 14-24. Posao 1 1,5% 14-24. Ostali, različiti problemi 1 1,5%

Ukupno: 79 100,0%

Grafikon 25: Problemi o kojima bi ispitanici tražili informacije na Internetu

6.4. Ispitivanje i procena koncepcije za Internet platformu Ispitanici oba pola smatraju da bi Internet platforma/direktorijum za decu bio vrlo koristan. Kao što se iz tabele 32 i grafikona 26 zapaža, takvo mišljenje ima 72,0% ispitanika muškog pola i 77,5% ispitanika ženskog pola. Postoje značajne razlike u proceni korisnosti ovakvog Internet direktorijuma između ispitanika mlađe (10-13 godina) i strarije uzrasne grupe (14-18 godina), što se može videti iz tabele 33 i grafikona 26. Nešto manje od polovine ispitanika mlađe grupe (48,5%) smatra da je ovakav direktorijum koristan, dok 82,5% ispitanika starije uzrasne grupe misli da je takav Internet direktorijum koristan. Iz ovoga se može zaključiti da se ispitanici starije uzrasne grupe suočavaju sa većim brojem problema o kojima bi želeli da potraže odgovore na Internetu, kao i da ih možda na aktuelnim sajtovima nisu dobijali o formi i obimu koji im je bio potreban.

Tabela 32: Korisnost Internet direktorijuma po mišljenju ispitanika različitog pola

Pol i broj ispitanika u poduzorku prema polu

Broj ispitanika koji smatraju da je Internet direktorijum koristan

% ispitanika koji smatraju da je Internet direktorijum koristan

M (99)

71 72,0%







60

Ž (94)

73 77,5%

Tabela 33: Korisnost Internet direktorijuma po mišljenju ispitanika različitih uzrasnih grupa

Uzrast i broj ispitanika u

poduzorku prema uzrastu Broj ispitanika koji smatraju da je Internet direktorijum koristan


10-13 godina (62)

30 48,5%

14-18 godina (138)

114 82,5%

Grafikon 26: Korisnost Internet direktorijuma po mišljenju ispitanika različitih polova i uzrasnih

grupa

Kada je u pitanju potencijalno korišćenje Internet direktorijuma, ispitanici oba pola bi ga koristili sa visokim procentom učestalosti (tabela 34 i grafikon 27). Značajne razlike u potencijalnom korišćenju se i ovde javljaju između ispitanika različitih uzrasnih grupa (tabela 34 i grafikon 27). Kod mlađe uzrasne grupe, 42,0% ispitanika bi koristilo ovakav direktorijum, akod straijeg uzrasta to je znatno veći procenat – 72,0% (tabela 35 i grafikon 27).

Tabela 34: Potencijalno korišćenje Internet direktorijuma od strane ispitanika različitog pola

Pol i broj ispitanika u poduzorku

prema polu Broj ispitanika koji bi koristili

Internet direktorijum % ispitanika koji bi koristili

Internet direktorijum M

(99) 64 64,5%

Ž (94)

61 65,0%

Tabela 35: Potencijalno korišćenje Internet direktorijuma od strane ispitanika različitog uzrasta

Uzrast i broj ispitanika u poduzorku prema uzrastu

Broj ispitanika koji smatraju da je Internet direktorijum koristan


10-13 godina (62)

26 42,0%

14-18 godina (138)

99 72,0%







61

Grafikon 27: Potencijalno korišćenje Internet direktorijuma od strane ispitanika različitog pola i

uzrasta

Iz tabela i grafikona koji slede (tabele 36 i 37 i grafikoni 28 i 29) vidi se da su po mišljenju ispitanika različitog pola i različitih uzrasnih grupa, najpogodniji načini za pronalaženje inforamcija u potencijalnom Internet direktorijumu namenjenom deci: postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah (1), preko članaka na u Internet direktorijumu (2), zatim preko spotova / filmova i preko chat-a. Svi ostali ponuđeni načini su pobudili interesovanje znatno nižeg procenta ispitanika. Kao neke druge pogodne načine, mali procenat ispitanika je naveo: Internet forum, stručna literatura on-line i video predavanje.

Tabela 36: Pogodni načini pronalaženja informacija u Internet direktorijumu po mišljenju ispitanika različitog pola

Muški ispitanici Ženski ispitanici

Rang Način pronalaženja informacija

% ispitanika od ukupnog

broja M



broja Ž 1. Postavljanje pitanja i

dobijanje odgovora odmah

45,5% 1. Postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah

50,0%

2. Preko članaka 42,5% 2. Preko članaka 48,0% 3-4. Preko spotova /

filmova 30,5% 3-4. Preko spotova /

filmova 16,0%

3-4. Preko chat-a 30,5% 3-4. Preko chat-a 16,0% 5. Preko igrica 14,0% 5. Stripovi 6,5% 6. Stripovi 9,0% 6. Preko igrica 5,5% 7. Neki drugi način 3,0% 7. Neki drugi način 3,0%

Grafikon 28: Pogodni načini pronalaženja informacija u Internet direktorijumu po mišljenju

ispitanika različitog pola







62

Tabela 37: Pogodni načini pronalaženja informacija u Internet direktorijumu po mišljenju ispitanika različitog uzrasta

Uzrast 10 do 13 godina Uzrast 14 do 18 godina

Rang

Način pronalaženja informacija


broja ispitanika

datog uzrasta



broja ispitanika

datog uzrasta

1. Postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah

43,5% 1-2. Postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah

47,0%

2. Preko članaka 37,0% 1-2. Preko članaka 47,0% 3. Preko chat-a 19,5% 3. Preko chat-a 24,0% 4. Preko igrica 13,0% 4. Preko spotova / filmova 20,0% 5. Preko spotova / filmova 9,5% 5. Preko igrica 8,0% 6. Stripovi 8,0% 6. Stripovi 7,0% 7. Neki drugi način 1,5% 7. Neki drugi način 3,5%

Grafikon 29: Pogodni načini pronalaženja informacija u Internet direktorijumu po mišljenju ispitanika različitog uzrasta







63

Može se zaključiti da svi ispitanici, bez obzira na pol i uzrast smatraju da je najpogodniji način pronalaženja informacija na Internetu – postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah. Ostali načini koji su visoko kotirani su: preko članaka, preko spotova/filmova i preko chat-a.







64

VI. ZAKLJUČCI ISTRAŽIVANJA

Zaključci fokus grupe sa ekspertima • Eksperti pozitivno ocenjuju promene u sistemu obrazovanja i socijalne zaštite, ali smatraju

da bi njihova implementacija trebalo da bude sporija i temeljnija. • Nedovoljan je broj stručnjaka u sistemu prevencije i socijalne zaštite dece i mladih. • Veliki problem na lokalu predstavljaju loša umreženost i slaba međuinstitucionalna i

intersektorska saradnja. • Opšta socioekonomska kriza utiče na slabljenje porodice. • Roditelji se retko obraćaju stručnim službama za pomoć, a neretko se i oglušuju o njihove

pozive da zajednički rade na rešavanju problema dece. • Roditelji, sa jedne strane, imaju velika očekivanja od škole u pogledu vaspitanja dece, a sa

druge strane, su neobjektivni kada se radi o problemima njihove dece. • Najizraženiji problemi kod dece sa kojima se eksperti susreću u svom radu jesu nasilje i

apatija. • Nova vrstu problema predstavljeju tzv "Internet problemi" koji obuhvataju uznemiravanje

preko Interneta, zavisnost od Interneta i video igrica, Internet kockanje. • Svi intervjuisani eksperti koriste Internet kao resurs za dodatno profesionalno osnaživanje. • Najčešće korišćeni on-line resursi jesu sajtovi nadležnih ministarstava i sajtovi matičnih

strukovnih udruženja. • Svi eksperti su pozitivno ocenili predloženi Internet portal i naveli da bi ga rado koristili.

Zaključci fokus grupa sa roditeljima • Svi roditelji-učesnici fokus grupa (ispitanici) aktivno koriste Internet. • Ispitanici su istakli da računar i Internet igraju važnu ulogu u životima njihove dece. • Računar i Internet deca koriste mahom za zabavu, a veoma retko u edukativne svrhe. • Svi ispitanici svojoj deci ograničavaju dnevnu, odnosno nedeljnu „dozu“ Interneta. • Ograničenja u pogledu korišćenja Interneta ispitanici sprovode ili strogom neposrednom

kontrolom korišćenja računara ili dogovorom kada i kojoj meri je dozvoljeno da se koristi računar i surfuje po Internetu.

• Svi ispitanici su naveli da redovno razgovaraju sa svojom decom, te da im je to osnovni metod za pravovremeno identitfikovanje potencijalnih problema i kriznih situacija.

• Ispitanici veruju da bez obzira na negovanje atmosfere otvorenosti u porodici, deca prećutkuju mnoge stvari, a da to postaje sve izraženije kako deca odrastaju.

• Problemi dece se rešavaju pre svega unutar porodice. • Ispitanici u vezi sa nastalim ili potencijalnim problemima dece razgovaraju najpre sa svojim

partnerima, zatim najbližim rođacima, prijateljima i kolegama. • Ispitanici su naveli da su otvoreni za savetovanje sa stručnim sližbama, ali smatraju da bi

to učinili tek ukoliko bi se susreli sa probemima koji nadilaze njihove roditeljske kapacitete. • Niko od ispitanika nikada nije koristio Internet kao resurs za pronalaženje modela koji bi bili

upotrebljivi za rešavanje problema dece. • Ispitanici su imali pozitivan stav prema predloženoj Internet platformi.







65

• Komentarišući predloženi internet portal, ispitanici su podvukli važnost poverenja u internet resurse tog tipa, te da bi u tom smislu bilo jako važno da se zna ko stoji iza takvog projekta.

Zaključci istraživanja upitnikom sprovedenog sa decom • Ispitanici oba pola i oba uzrasta su kao najveći problem sa kojim se suočavaju naveli

vređanje zasnovano na etničkoj osnovi i fizičko kažnjavanje / nasilno ponašanje od strane roditelja.

• Deca – ispitanici u ovom istraživanju su vrlo često pod uticajem negativnih psiholoških stanja – ljutnja, zbunjenost i tuga.

• Svi ispitanici su iskazali doživljaj da njihovi roditelji ne postavljaju jasne granice i pravila ponašanja u kući i van nje.

• Svi ispitanici su pokazali skolonost da roditelje prikazuju kao idelane figure podrške, bez obzira što su roditelji i značajan faktor frustracije usled primenjivanja fizičkog kažnjavanja.

• Ispitanici su ispoljili sklonost da se za rešavanje različitih problema više obraćaju roditeljima i ostalim srodnicima (brat/sestra, deda/baba), nego stručnim osobama.

• Od stručnih osoba najčešće bi se obratili svojim nastavnicima (učiteljima, profesorima). • Kod jedne trećine ispitanika postoji poverenje u sistem podrške u obrazovanju i socijalnoj

zaštiti. • Ispitanici redovno koriste Internet za prikupljanje različitih informacija i pokazali su

zainteresovanost za kreiranje Intrnet direktorijuma koji bi se bavio problemima i razvojnim temama dece.

• Najpogodniji način za dobijanje željenih inforamcija bi bio postavljanje pitanja i dobijanje odgovora odmah, kao i putem Internet članaka.

• Teme o kojima bi najradije tražili informacije u Internet direktoprijumu tiču se školskih pitanja i problema i zdravstvenih problema.

• Iako u vezi potencijalnog korišćenja Internet direktorijuma postoje razlike u odgovorima ispitanika različitog pola, one su manje izražene od razlika u odgovorima ispitanika različitih uzrasnih grupa.

• Ispitanici starije uzrasne grupe (10-14 godina) su pokazali veće interesovanje za Internet direktorijum za decu i veću spremnost za njegovo korišćenje.

Opšti zaključak istraživanja Deca-ispitanici u ovom istraživanju su pokazala potrebu za dodatnom podrškom u rešavanju različitih razvojnih i situacionih problema i kriza. Ta podrška im je potrebna i pored tradicionalne i reklo bi se, patrijarhalne usmerenosti na traženje podrške u porodici. Percepcija problema sa kojima se deca u svom razvoju suočavaju i pre komplementarna nego slična, ako se napravi poređenje između tri grupe ispitanika (eksperti, roditelji i deca). Sve tri grupe su iskazale spremnost i interesovanje da koriste potencijalni Internet direktorijum. To znači da bi razvijanje takvog direktorijuma trebalo da odgovori na njihove potrebe i da bi trebalo, kroz različite grupe sadržaja da omogući svakoj od ovde ispotanih grupa da nađe informacije iz domena svog interesovanja i potreba.

i z v e š t a j - · pdf filerazvijanjem dečje psihologije kao posebne nauke, ......

Documents