Tehnologije za WebKaskadni stilovi - CSS

Kaskadni stilovi (CSS)HTML je izvorno projektovan kao strukturni jezik nije napravljen da upravlja izgledom stranice, ve se pretpostavljalo:Autor zadaje elemente straniceita Weba odreuje kako e oni na ekranu izgledatiSa podrkom za fontove, boje i druge vizuelne efekte, HTML je postao alatka za dizajniranje Web stranaKaskadni stilovi uvedeni su s namerom da se jeziku HTML vrati prvobitna namena strukturiranje Web stranaPomou kaskadnih stilova odvaja se struktura od izgleda Web strane

CSSKaskadni opisi stilova (CSS) predstavljaju skup odrednica (pravila) pomou koji se u potpunosti upravlja rasporedom i izgledom straniceOpisi stilova omoguavaju pisanje naredbi za izgled i formatiranje u zaglavlju Web stranice ili u spoljanjoj datoteci, van HTML koda kojim se zadaje sadraj straniceNasuprot upotrebi tabela za rasporeivanje elemenata stranice, CSS pravila su jednostavni tekstualni iskazi, pomou kojih istovremeno moe da se rasporeuje i formatira jedan ili vie elemenataStranica na kojoj su razdvojeni sadraj i izgled lake se odrava i aurira

Metode izrade HTML dokumenata i kaskadnih stilova*WYSIWYG - What You See Is What You Get ta elite, to ete i videti

Programi za izradu Web strana*WYSIWYG - What You See Is What You Get ta elite, to ete i videti

Programiranje i izrada Web stranaProgramiranje za Web moe se podeliti u dve osnovne velike grupe: klijentsko i serverskoKlijentske tehnologije su one koje se izvravaju u klijentu, tj. u itau, iako postoje i neke klijentske tehnologije, poput ActiveX kontrola, koje se izvravaju na klijentskom raunaru, ali izvan itaa Programi koji se izvravaju na serveru su serverske aplikacijeSvakoj tehnologiji pripada odreeno mesto i primena, njihovo kombinovanje je najbolje reenje

Klijentsko programiranje

Klijentsko programiranjeProgrami koji se izvravaju na klijentskoj strani mnogo su bri od programa na serverskoj straniNije potrebno prenositi podatke preko mree da bi se prikazao rezultat akcijeKlijentsko programiranje nedostatak kontroleTeko je odrediti kakvi e korisnici pristupati lokacijiKoji e ita korisnici koristiti,Koja e svojstva itaa biti ukljuenaKoju vrstu procesora korisnik upotrebljavaPostoje korisnici koji iskljuuju podrku za skriptove ili koriste programe koji se tek testiraju

Klijentsko programiranjeKlijentsko programiranje nije uvek efikasnoPretpostaviti: da e sve ispravno raditi, ali napraviti i rezervnu varijantu

Active XActiveX je Microsoft-ova tehnologija za izradu malih komponenti (kontrola) u okviru Web strane nije programski jezik, ve mnotvo integrisanih objekata napisanih na razliitim jezicima u Windowsovom okruenju.ActiveX kontrole mogu biti programirane u vie razliitih programskih jezika, ukljuujui Javu, Delphi, Visual Basic, C++ i druge. ActiveX objekti (kontrole) omoguavaju dodavanje programa Web stranici za reavanje mnotva zadataka: od prikazivanja poruka do generisanja zvunih izlaza za tekst ili npr. mogunosti prepoznavanja govora u programima i Web stranicama.

Active XActiveX kontrole mogu biti izvravane samo na Windows operativnim sistemima. ActiveX objekti nisu bezbedni, jer moraju da se nalaze na korisnikovom disku da bi ga bilo mogue koristiti - imaju pristup svim resursima sistemaZlonamerni ActiveX objekat moe uneti virus i otetiti ili unititi podatke na disku korisnika

ActiveXAko korisnik poseti Web stranicu koja koristi ActiveX objekat, a nema instaliran objekat na svom disku, Web server e pokuati da ga poalje na korisnikov raunarZavisno od korisnikovih bezbednosnih podeavanja, ita Weba e prikazati okvir za dijalog, koji upozorava korisnika o preuzimanuju ActiveX objektaPreporuka: koristiti samo svoje objekte, one koje su napravili poznati i pouzdani programeri i one koji su preuzeti sa pouzdanih Web lokacija (kao to je Microsoft)

Java Tehnologija kompanije Sun Microsystems Java je razvojni jezik nezavisan od platforme, koji omoguava pisanje programa i njegovu primenu na bilo kom sistemu, itau ili OS koji podrava Java Virtualnu Mainu (JVM)

Java apletiWeb strane koriste male programe pisane na jeziku Java, koji se nazivaju apleti i koji se preuzimaju i izvravaju u samom itau proirujui njegove mogunostiApleti se piu na jeziku Java, prevode u bajt kod, koji je nezavisan od raunara na kojem se izvrava,pokree u okruenju samog itaa

ita preuzima Java aplete sa Web serveraHTML kod Web stranice, slike, Java apletiitaserverZahtev itaa za Web stranicomHTML, slike, Java apleti

Java apletiWindows radna stanicaLinux radna stanicaMac radna stanicaJava apletBajt-kod apletaBajt-kod apletaBajt-kod apletaJava apleti koriste generiki bajt-kod koji ita prevodi u kod specifian za mainu isti aplet radi na raznim tipovima maina

Java apletiak i na raunarima sa brzim procesorom moe izgledati kao da se bajt kod izvrava sporije nego u normalno prevedenim programimaJVM pre izvravanja mora da interpretira bajt kod apletaZbog toga vlada miljenje da je Java sporaZapravo njena interpretacija moe biti spora

Bezbednost Java apletaJava apleti nisu samostalni izvrni programi oni se pokreu samo u okviru Web itaaJavin bezbednosni model titi korisnike od virusa i drugih opasnosti iz programa preuzetih s WebaRadi eliminisanja virusa i krae podataka Java apleti:ne mogu da pristupe resursima (posebno datotekama) koji se nalaze na korisnikovom disku,ne mogu da pristupe svojstvima sistema,ne uitavaju datoteke, niti otvaraju mrenu vezu sa bilo kojim raunarom osim onog s kojeg su preuzeti.

Java apleti tite rad diska i datotekaDiskDatotekeJava aplet

JavaScriptJavaScript je skript jezik kojim Web dizajneri mogu da automatizuju postupke unutar Web straniceSkript jezik- jer omoguava pisanje skripta (niza naredbi) koje e Web ita izvritiOmoguava zadavanje grupe naredbi koje e ita Weba izvriti ali se ne koristi za pravljenje spoljnog programa koji se izvrava nezavisno od itaa

JavaScriptJavaScript se ugrauje u HTML Web stranice nije potreban poseban alat; moe se koristiti isti program za ureenje teksta koji se koristi za izradu Web straniceNajpopularniji itai Weba imaju ugraenu podrku za JavaScript posetioci lokacije ne moraju instalirati dodatne programe na svoje raunareJavaScript iskazi postavljaju se izmeu oznaka i , koje e ukazati itau Weba da izvri JavaScript iskaze umesto da prikae tekst na ekranu

JavaScriptIskazi skripta mogu se uokviriti HTML oznakama za komentar () kako bi se spreilo da itai koji ne podravaju JavaScript na ekranu prikau iskaze skriptaitai koji ne podravaju JavaScript ignorisae oznake skripta i sve to se nalazi izmeu poetne i zavrne oznake komentaraObrnuto, itai koji podravaju JavaScript ignorisae oznake komentara i izvriti funkciju skripta

Sakrivanje skripta od itaa koji ne podravaju JavaScript

Dodatni programi za itaeDodaci su uvedeni da bi se reio problem komunikacije i integracije koji je postojao kod pomonih programa koji nisu integrisani u ita Weba ve se izvravaju u zasebnim prozorima i vrlo loe komuniciraju sa itaemDodaci su komponente koje se izvravaju u okviru itaa, pa se zato mogu lako ugraditi u Web stranuLako komuniciraju sa itaem putem tehnologije kakva je JavaScript

Dodatni programi za itaeProirivanje itaa pomou dodataka ima i mane korisnici moraju pronai i preuzeti dodatak. Instalirati ih i ponovo pokrenuti ita.Za mnoge korisnike komplikovano.Da bi se olakao postupak instaliranja neki popularni dodaci poput dodatka za format Flash kompanije Macromedia, postali su sastavni deo instalacije samog itaa.Standardni dodaci reprodukovanju multimedijskih sadrajaPrimeri: Macromedia Flash, Macromedia Shockwave, Adobe Acrobat, RealVideo..

Dinamiko generisanje HTML-a

Dinamiko generisanje HTML-aHTTP protokolWeb itai su namenjeni za prikazivanje Web stranica koje im isporuuju odgovarajui Web serveri. Struktura i izgled samih stranica se opisuje jezikom HTML.Komunikacija izmeu Web klijenta (tj. itaa) i Web servera odvija se po standardnom HTTP (HyperText Transfer Protocol) protokolu.

Statiki i dinamiki Web sadrajiJedino to klijent moe da zatrai od servera je datoteka (fajl). Na serveru je da tu datoteku pronae (eventualno i modifikuje!) i poalje klijentu. Web sadraji koji se smetaju na server vidljivi su klijentima kao pojedine datoteke:datoteke mogu biti unapred pripremljene (npr. u editoru kakav je Macromedia Dreamweaver) i smetene u fajl-sistem Web servera.Mogu biti i generisane u letu po prijemu zahteva klijenta na neki poseban nain; U tom smislu, Web sadraje (zapravo, datoteke) moemo podeliti na statike i dinamike.Klijent ne zna da li je datoteka koju je traio generisana statiki ili dinamiki.

Statiki Web sadrajiStatiki Web sadraji su datoteke koje su unapred smetene u odgovarajui direktorijum fajl-sistema Web servera i spremne su za isporuku klijentima po njihovom zahtevu. HTTP klijentHTTP server1) Klijent zahteva fajl2) Sever uitava fajl iz fajl-sistema i alje ga klijentu- Isporuka statikih sadraja -

Dinamiki Web sadrajiDinamiki sadraji nisu uskladiteni unapred ve se generiu za svaki zahtev klijenta posebno.U ovom sluaju server nee traiti datoteku u okviru fajl-sistema; server zna da je u pitanju dinamiki generisana datoteka i poziva odgovarajui potprogram koji e je generisati.Najee nema potrebe ovako generisanu datoteku uvati na serveru

HTTP klijentHTTP server1) Klijent zahteva fajl2) server generie fajl i alje ga klijentu; ne snima ga u svoj fajl-sistem- Isporuka dinamikih sadraja -

HTTP komunikacijaUkupna sekvenca aktivnosti klijenta i servera u HTTP komunikacijiklijent otvara konekciju sa serveromklijent alje zahtev serveruserver vraa odgovorzatvara se konekcija

HTTP komunikacijaKomunikacija izmeu klijenta i servera zasnovana na zahtev/odgovor principu.Svaki par zahtev/odgovor smatra se nezavisnim od ostalih.Recimo, u sluaju da prvi klijent poalje zahtev serveru i dobije odgovor, zatim drugi klijent poalje zahtev i dobije odgovor, pa potom ponovo prvi klijent poalje novi zahtev, nema naina da se ustanovi da je prvi klijent poslao dva zahteva (prvi i trei). Server svaki zahtev opsluuje nezavisno od ostalih zahteva.

HTTP je stateless protokol: ne omoguava praenje stanja korisnike sesije izmeu slanja vie razliitih zahteva.

Praenje sesije korisnikaHTTP protokol ne omoguava praenje sesije korisnika. Kako bi se ovaj cilj ipak postigao definisano je pomono reenje - mehanizam slanja kolaia (cookies) izmeu klijenta i servera Uveo ga je Netscape Navigator, a kasnije je postao standardan mehanizam za ovu namenu podran od svih Web itaa i servera.ta je jedan cookie zapravo? Moemo ga shvatiti kao string od tipino 20-30 nerazumljivih znakova koji je namenjen za jednoznano identifikovanje korisnika na serveru.

Praenje sesije korisnikaPrilikom slanja prvog zahteva server e ustanoviti da mu klijent nije poslao cookie kao jednu stavku u zaglavlju zahteva.U odgovor na taj zahtev server e dodati cookie. Ukoliko je Web ita podeen tako da radi sa cookie-ima, on e u svim sledeim zahtevima koje bude slao tom serveru ukljuiti i cookie, tako da e server moi da prepozna klijenta koga je ve ranije opsluivao.

Praenje sesije korisnikaHTTP klijentHTTP server1) zahtev + cookie2) odgovor+cookieHTTP klijentHTTP server1) zahtev2) odgovor+cookieb) svi sledei zahtevi sadre cookiea) slanje prvog zahteva i prijem odgovora koji ukljuuje cookie

Svrha kolaiaGlavna svrha kolaia jeste da sauva informacije:Oni se uglavnom koriste za uvanje korisnikog imena i lozinke korisnik ne mora da ih unosi svaki put kada pristupi lokacijiMogu se koristiti za uvanje svih podeavanja koja je korisnik zadao kada je poslednji put pristupao lokaciji Sa programerske take gledita:Kolaii se koriste da ree probleme vezane za upravljanje stanjem problem stanja je povezan sa injenicom da se izmeu dve posete lokaciji server ne sea korisnika

Upotreba kolaiaNekim korisnicima se ne dopada kada neko prati njihovo ponaanje na Webu, pa e oni iskljuiti kolaieDa bi se to izbeglo i steklo poverenje korisnika, autori Web lokacije bi trebalo da saine: poseban dokument o privatnosti ili izjavu o upotrebi i tako obaveste korisnika za ta e kolaii biti upotrebljenisamo jedan kolai koji e istovremeno i da prati korisnika i da uva informacije o podeavanjima koja je on zadao vie kolaia zahteva od korisnika niz potvrda, jer svaki mora biti prihvaenalternativno reenje za korisnike koji ne ele da prihvate kolaie

Serversko programiranje

Serversko programiranjeServersko programiranje ima mnogo oblika, ukljuujui CGI skriptove, serverske API program poput NSAPI (Netscape Server Application Programming Interface) i ISAPI (Internet Server Application Programming Interface) i Java programa, serverska okruenja za skriptove, kakva su ASP kompanije Microsoft i ColdFusion kompanije AllaireSvaka tehnologija ima svoje prednosti i mane zajedniko svojstvo: kontrolaServer je jedini deo klijent-server arhitekture nad kojim autor lokacije ima kontrolu

Serversko programiranjeServersko programiranje ne primeuje razlike koje mogu da postoje na klijentskoj strani, Lokacija ija je interaktivnost bazirana na serveru, teoretski moe da isporui sadraj bilo kom itauRazvoj interaktivnih elemenata, uprkos prednostima klijentske tehnologije, za veliki broj lokacija sa velikim protokom podataka oslanja se uglavnom na serverske tehnologijeGlavna mana serverske tehnologije je: brzinaZbog kompletne interakcije koja se odvija na serveru moe doi do kanjenja zbog:Optereenosti servera ili Zaguenosti mree za prenos podataka

CGI programiNajstarija tehnologija za serversko programiranje: Common Gateway Interface (CGI) programiCGI omoguava Web serverima da pokreu programe kao odgovor na HTTP zahteveCGI specificira kako proslediti argumente programu koji e se izvriti kao deo HTTP zahtevaCGI omoguava da se vrati rezultat u HTML (ili nekom drugom) formatu, i to u zavisnosti od parametara konkretnog zahteva

CGI programiSvaki HTTP zahtev, od strane korisnika, generie novi proces na serveruHTTP zahtev

CGI programiCGI programi mogu da se piu na svim jezicima koji mogu da se koriste na serveru koji izvrava programNajee se CGI programi piu na jeziku Perl, zbog njegove izuzetne mogunosti za rad sa znakovnim nizovima i podrke za WebCGI programi mogu se pisati u bilo kom od sledeih jezika:C/C++, Java, Visual Basic, pa ak i Pascal, Cobol ili FortranCGI programe treba pisati na jeziku koji je brz, prenosiv i koji odgovara serveru to e ga izvravati i programeru koji e ga pisati i odravati.

CGI programiCGI program mora da kreira posebni proces za svaki zahtev posetioca, koji nestaje tek kada se u potpunosti zavri transfer podatakaKreiranje nove instance programa zahteva dodatno vreme, OS treba da uita program, alocira memorijski prostor, a nakon izvrenja da dealocira i ukloni program iz memorijePerformanse znaajne server opsluuje veliki broj istovremenih zahtevaU serverskim programima veoma je vaan bezbednosni aspekt

CGI programi se lake mogu nadgledati i odravati ukoliko se postave u jedan direktorijum

Java ServletiServleti - jedna od tehnologija za generisanje dinamikih Web sadraja.Da bi se servleti mogli koristiti, Web server mora da ima odgovarajuu podrku za servlete. Pisanje servleta je mogue samo u programskom jeziku Java, tako da je za njihovo izvravanje potrebna i JVM (koju najee obezbeuje Web server).

ivotni ciklus servleta1. POSETILAC2. POSETILACN-ti POSETILACPrvi zahtevkreira novi procesServlet prihvata i obrauje zahteve posetilacaUniti processevlet kodsevlet kod

SERVER

SERVER

SERVERsevlet kod...123sevlet kod

Prednosti Java ServletaEfikasnost prilikom prvog zahteva prema servletu, server mora pokrenuti novi proces unutar Java virtualne maine, ali za svaki sledei zahtev prema tom servletu, JVM kreira samo malu Java nit (eng. Thread)Portabilnost zbog prirode napii jednom pokreni, bilo gde (eng. Write once, run anywhere) Java idioma, servleti su portabilni na razliitim platformama

Nedostaci Java servletaVidljiv nedostatak je i vezivanje za samo jedan programski jezik Java (to je vano samo za programere i ne smatra se nedostakom tehnologije)HTML kao izlaz iz servleta je prilian problem, jer je re o internom tampanju HTML koda iz servleta teko itljive i sloene izlazne naredbe, koje sadre HTML i programski kod ostatka aplikacije

Serverski skriptoviesto nazivan serverski HTML ili serverski skriptovi pridruivanje programiranja Web stranama na relativno jednostavan i brz nainCilj serverskih skriptova: izrada posebnih HTML datoteka ili ablona koji sadre smeu skripta i HTML elemenata, koje e server po potrebi uitatiPostoje mnoga okruenja za serverske skriptove:PHP Personal Home Page ASP - Active Server Pages ASP.NETJSP - JavaServer Pages ColdFusion..Razlike su veoma male glavna razlika izmeu okruenja jeste sintaksa

Primer serverske analize HTML dokumentaHTTP zahtev

Primer serverske analize dokumentaitaWeb serverZahtev za dokumentomVraanje rezultujueg HTML dokumentaHTML sa serverskim skriptomanaliza serverskog skriptaUitavanje dokumenta

ASPASP ("Stranice aktivne na serveru", eng. Active Server Pages) predstavlja jedan od skriptnih jezika za razvijanje Internet sajtova, razvijen od strane kompanije Microsoft. ASP nije programski jezik, ve tehnologija koja omoguava programiranje Web servera, dok programski jezik zavisi od izbora autora.Njegov glavni takmac na Internet tritu je PHP, koji ima tu osobinu da je besplatan i slobodan, dok su ASP i svi proizvodi potrebni za njegovo korienje komercijalni i u vlasnitvu kompanije Microsoft. Sa druge strane, Microsoft konstantno odrava i dodaje nove mogunosti svom paketu, na taj nain ga inei modernim, vrstim i pruajui svojim klijentima svu moguu tehniku podrku.

Upotreba multimedije na Web stranama

Multimedija na Web stranamaMultimedija moe da unapredi i obogati izgled lokacije, ali ona ima velike tehnoloke i infrastrukturne zahteveUkoliko multimedijalni elementi nee pomoi korisnicima da lake koriste Web lokacije ne bi ih trebalo koristiti Veoma je vaan nain dodavanja multimedijskih sadraja potrebno je koristiti poznate tehnologije koje nee predstavljati barijeru za pristup lokaciji

AnimacijaAnimacije se na Webu koriste za: Aktivne logotipe,Animirane ikonice, Prikaze iKratke crtane filmoveAnimacije ne treba meusobno da se nadmeuNakon izvesnog vremena korisnika animacije zamaraju izbei animacije koje se neprekidno ponavljaju Autorima su na raspolaganju mnoge tehnologije za izradu animacija

Tehnologije za animaciju

ZvukNajnovije tehnologije za reprodukovanje zvuka preko Interneta obuhvataju iroku oblast, od tradicionalnog sistema preuzmi-i-pusti u mnotvu formata, do tehnologije strujeeg zvuka koja reprodukuje zvuk u skoro realnom vremenuNajnaprednije tehnologije nisu uvek najbolje reenje

Osnove digitalnog zvukaDigitalni zvuk meri se uestanou uzorkovanja time koliko je puta zvuk digitalizovan u toku odreenog vremenskog periodaUestanost uzorkovanja izraava se u kilohercima (kHz) mera broja uzorkovanja tokom jedne sekundeZvuk CD kvaliteta dobija se uzorkovanjem na 44,1 kHz 44100 puta tokom jedne sekundeZa stereo zvuk potrebna su dva kanala sa po osam bita 16 bita po uzorku zvuka 705600 bitova za svaku sekundu zvuka CD kvalitetaU stvarnosti prenos tolike koliine podatka zauzeo bi polovinu kapaciteta propusne moi to najee nije dostupno potreban drugi pristup za emitovanje zvuka CD kvaliteta preko Interneta

Formati i kompresija zvunih datotekaDatoteke koje sadre zvuk mogu da se komprimuju da bi se bre prenosile preko mreeProgram na strani servera komprimuje i isporuuje zvuk, dok ga program na strani klijenta dekomprimuje i reprodukujeProgram za kompresiju i dekompresiju naziva se kodekFormati zvuka mogu da naruavaju kvalitet zvuka ili da ga uopte ne naruavaju

Formati i kompresija zvunih datotekaKompresija sa gubicima ne reprodukuje verno originalni zvuk ali je prihvatljiva jer daje male datotekeKompresija kompromis izmeu kvaliteta zvuka i veliine datoteke to je datoteka vea potrebno je i vie vremena da se prenese preko mreeKada se obrauje zvuk zadaje format datoteke, a ne nain kompresije

Formati za datoteke sa zvukom

Jednostavan zvuk za WebNajjednostavniji nain da se kroz jezik HTML prui podrka pristupu preuzmi-i-pusti jeste povezivanje takve datoteke i preputanje obrade pomonom ili dodatnom programuAko pomoni programi ili dodatak nisu podeeni odluka o daljoj akciji se preputa korisnikuDa bi se povezala datoteka sa zvukom u formatu WAV, u HTML datoteku dodaje se kod slian sledeem:Demo Company+s Corporate Jingle (7 second WAV 180K)

Jednostavan zvuk za WebKada se na Web stranu dodaje snimak poput govora ili delova radio ili TV programa, uvek treba naznaiti duinu, format i veliinu datoteke sa zvukomAko se koristi pristup preuzmi-i-pusti najbolje je da datoteke koje sadre muziku niskog kvaliteta, zvune efekte ili govor budu u formatu WAVDatoteke u formatu MIDI koristiti za pozadisnku muziku na Web stranama, naroito ako je ograniena propusna moFormat MPEG a posebno MP3 zaista je jedini izbor za kvalitetnu reprodukciju, a posebno za reprodukciju muzike

Jednostavan zvuk u praksiitai bi trebalo da podravaju preuzimanje i reprodukovanje zvunih datoteka u formatu MIDI i WAVMicrosoftov Internet Explorer koristi sopstvenu HTML oznaku ili oznaku Na primer, da bi se podesio dodatak LiveAudio da reprodukuje datoteku test.wav i da prikae karticu za podeavanje zvuka, upotrebiti sledei HTML kod:

Jednostavan zvuk u praksi

Zadavanje atributa height i width veoma je vano, jer bi u suprotnomo ita mogao da opsee konzoluPodrazumevana LiveAudio kontrola visoka je 60 piksela i iroka 144 pikselaDrugi stilovi za kontrolu imaju druge podrazumevane veliinePostavljanje pozadinske muzike na Web stranu, mogue je upotrebom sledeeg koda

Upotrebljivost i datoteke sa zvukomUvek obezbediti alternativni oblik pristupa podacima, jer podrka za zvuk nije uvek na rapolaganjuOmoguiti korisnicima da iskljue zvuk koji je upotrebljen na lokacijiKoristiti jednostavniju tehnologiju preuzmi-i-pusti koja je podrana u mnogim itaima ne zahtevati od korisnika da instaliraju mnoge dodatke za reprodukovanje raznih formata

VideoMnoge kompanije pokuavaju da razviju emitovanje televizijskog programa preko WebaEmitovanje visokokvalitetnog video zapisa od 30 sliica u sekundiVeina dosadanjih reenja ne radi dobro sa propusnom moi koja je na raspolaganju prosenom korisniku

Osnove digitalnog videaDigitalni video zapisi karakteriu se brojem snimljenih sliica u sekundi i njihovom veliinom i rezolucijomVideo zapisi mogu da budu veoma veliki, a naroito ako se tei PAL videu (televizijski kvalitet slike)Video slika veliine 640 x 480 piksela sa 24-bitnom paletom boja i 30 sliica u sekundi zauzima 27 MB po sekundi - i to bez zvukaAko se tome doda i kvalitetni CD zvuk (705600 bitova za sekund zapisa), datoteka e dvostruko narastiU stvarnosti, prenos tolike koliine podataka nije lak ak ni kada se upotrebi kompresija

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija

HD DVD

HD DVD HD DVD (engl. High-Definition DVD, High Definition Digital Video Disc) je digitalni vienamenski disk velike gustine, razvijen za zapisivanje videa visoke definicije. HD DVD standard je razvila grupa proizvoaa potroake elektronike i personalnih raunara, predvoena Toibom, 2003. godine Kapacitet HD DVD je 15 GB, odnosno 30 GB u sluaju dvoslojnih diskova. Toiba je objavila i karakteristike formata troslojnog diska, kapaciteta 45 GB. HD DVD je kompatibilan sa DVD.Sloj sa podacima se kod ovih diskova nalaze u sloju koji je 0.6 mm ispod povrine.

HD TVTelevizija visoke rezolucije ili HDTV to je skraenica od engleske rei High-definition television koja u prevodu znai televizija visoke definicije. Predstavlja novi standard emitovanja TV programa koji se ne oslanja na stare, ve zastarele, sisteme. Glavne odlike novog sistema su: vea rezolucija, 16:9 odnos ivica ekrana (dosadanji 4:3), okruujui sistem zvuka, mogua implementacija servisa interaktivne televizije.

Odnos veliina dosadanjih standarda i HDTV

Odnos rezolucija dosadanjih standarda i HDTVRezolucija HDTV 4 puta vea od standardne Rezolucija standardne televizije

Uporedni prikaz video formata

FormatVCDSVCDDVDHD DVD, HDTV (WMV HD)AVI, DivX, WMVMOV (QuickTime)RM (RealMedia)AVI DVRezolucija NTSC/PAL352 x 240 352 x 288480 x 480 480 x 576720 x 4802 720 x 57621440 x 10802 1280 x 7202640 x 4802 640 x 4802 320 x 2402 720 x 480 720 x 576Video kompresijaMPEG1MPEG2MPEG2, MPEG1MPEG2 (WMV MPEG4)MPEG4Sorenson, Cinepak, MPEG4...RMDVAudio kompresijaMP1MP1MP1, MP2, AC3, DTS, PCMMP1, MP2, AC3, DTS, PCMMP3, WMA, OGG, AAC, AC3QDesign Music, MP3...RMDVVeliina fajla (MB/minut snimka)1010-2030-70~150 (~60)4-104-202-5216Minuta na CD od 74 min (650 MB)7435-6010-20~4 (~10)60-18030-180120-3003KvalitetDobarVrlo dobar*Odlian*Izuzetan*OdlianVrlo dobarPristojanOdlian

ZakljuakIzrada Web strana moe biti veliki izazov jer potrebne tehnologije nisu sazrele i stalno se menjajuTrebalo bi dobro analizirati prednosti i mane svih tehnologija za Web pre donoenja odluke koju primenitiitai Weba i programi za izradu Web lokacija podloni su grekamaReavanje potencijalnih problema niskog nivoa zahteva dobro poznavanje osnovnih tehnologija za Web poput jezika HTML i kaskadnih stilova

ZakljuakWeb stranama sigurno e biti dodato i programiranje

Prilikom odabira alata za programiranje ouvati doslednost izboruMultimedijski sadraji imaju svoje mesto na Webu tehnoloka ogranienja suavaju njihovu upotrebu

Tehnologije za Web