homeostaza krvi

8/13/2019 Homeostaza krvi

1/118

Prof. dr ivorad MalieviProf. dr ivorad MalieviFarmaceutski fakultetFarmaceutski fakultet

Novi SadNovi Sad


2/118

UUloge krviloge krvi u organizmu:Pri perfuziji plua kiseonikizalveolarnog vazduha difunduje u

krv, vezuje se za hemoglobin itransportuje zajedno sa

glukozom, aminokiselinama imastima do tkiva


3/118

Glukoza, aminokiseline, masnekiseline i masti, minerali i vitaminiapsorbovani iz gastrointestinalnogtrakta transportuju se putem krvi

o sv organa va okoriste kako za katabolike, tako iza anabolike svrhe. Na taj nainkrv obavlja nutritivnu funkciju.


4/118

Vitamini i minerali, kao i brojni

hormoni, faktori rasta i drugebioloki aktivne supstanceute krvi dos eva u do svih ili

do ciljnih elija. To znai dakrv ima i regulatornu ulogu .


5/118

Transportujui iz elija produktenjihovog metabolizma do

ekskretornih ili detoksikacionihorgana (plua, bubrezi, koa,

detoksikacionu funkciju. Zavrniprodukti metabolizma proteina

(urea i mokrana kiselina) takoese ekskretuju preko bubrega .


6/118

Krv igra esencijalnu ulogu i uzatiti organizma (odbrambena

uloga): granulociti i monocitivre fagocitozu, B-limfociti

sintetizuju antitela, T-limfociti vre funkciju elijskog

imuniteta, dok plazma sadriantitela, komplemente i druge

zatitne faktore.


7/118


8/118

Konstantna razmena materijeizmeu krvi i intersticijumskogrostora, znaa no do rinosi u

odravanju pH, elektrolitnogsastava i volemije.


9/118

Kod homeotermnih organizama krvigra znaajnu ulogu i u

.


10/118

Daje i znaajandoprinos u regulaciji

osmo s e acido-bazne ravnotee


11/118

Krv predstavlja dvofazni sistem koji se sastoji od uoblienihelemenata krvi suspendovanih u tenoj fazi koja se naziva plazma.Centrifugovanjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo(Na-citrat, Na/K-oksalat, Na/K-EDTA, heparin) jasno seizdvajaju dve faze: donjapredstavlja uobliene elemente krvi, agornjaplazmu. U donjoj fazi dominiraju eritrociti, dok leukociti itrombociti formiraju beliasti sloj male zapremine (do 1% ukupne

zapremine svih uoblienih elemenata)


12/118

Krvna plazmaje teni deo krvi u kome sususpendovani uoblieni elementi.

Proteini plazme su kod oveka zastupljeni sa vie

od 100 razliitih vrsta. Njihova koncentracijaiznosi 60-80 g/L. Najvie ima albumina: oko 45g/L.

Globulini su heterogena frakcija koji seelektroforezom na celulozi razdvajaju na alfa-1,alfa-2, betaigama frakciju i ukupno ih ima oko25 g/L.

Fibrinogena u plazmi ima oko 3 g/L


13/118

Funkcija proteina plazmeFunkcija proteina plazmeOko 80% proteina plazme sintetizuje se ujetri, aostalih 20% u plazma elijama. Sintezu imunoglobulinavre B-limfociti odnosno plazmociti.

Proteini plazme su u dinamikom ekvilibrijumu sa

proteinima intersticijuma, gde je njihova koncentracijaznatno manja (10-20 g/L).

Imunoglobulini se u cirkulaciji zadravaju oko 21 dan,

a haptoglobin i fibrinogen oko 4 dana. Poluvek faktoraXIII u plazmi iznosi oko 7 dana, protrombina 3 dana,faktora X 1.5 dan, a faktora VIII i VII samo 12,odnosno 5 sati.


14/118

Glavna uloga albuminaje u odravanju koloidno-osmotskog pritiska plazmekoji u proseku iznosi28 mmHg

Osim toga, albuminiimaju brojne transportnefunkcije. Imaju funkciju nespecifinih

,vezivanje mnogih vrsta hidrofobnih molekula kaoto su masne kiseline, bilirubin, une kiseline,steroidi i mnogi lekovi. Pored toga, albumini

vezuju oko 50% od celokupnog kalcijuma uplazmi.


15/118

Globulini predstavljaju veoma heterogenu frakcijuproteina plazme. Veliki deo globulina (naroito izfrakcije alfa-1 i alfa-2) sadri pored proteinske iugljenohidratnu komponentu. To suglikoproteiniilimukoproteini(prvi sadre manje, a drugi vie od 4%ugljenih hidrata). Veina plazminih faktorakoagulacije takoe spada u glikoproteine (fibrinogen,

protrombin, faktor V, VII, von Willebrandovfaktor, faktor IX, X, XI i XIII). Proteinski deolipoproteina, glavnih lipidnih nosaa u plazmi, takoeine globulini (alfa i beta). Transferiniceruloplazmin,proteini koji transportuju gvoeibakar, kao i transkobalamini (I, II i III) kojitransportuju vitamin B12, takoe spadaju u

globuline.


16/118

Glavni tipovi g-globilina u plazmi su IgG, IgM iIgD, od kojih IgG ine oko 70% imunoglobulinaplazme. Prvi imunoglobulin koji nastaje kao

odgovor na novi antigen je IgM, dok je glavniimunoglobulin koji nastaje posle ponovljenogizlaganja antigenu IgG. Budui da IgG prolazi

,infekcije u intrauterinom i za vremeneonatalnog perioda. Kaskadu sistemakomplementa mogu da aktiviraju kako IgG,tako i IgM. IgD ini oko 1% imunoglobulinaplazme i njegova funkcija je nejasna.


17/118

Elektrolitni sastav plazmeprikazan je na tabeli nasledeem sla du. Date su

prosene vrednosti koncentracijanajvanijih katjona i anjona u

sastavu humane plazme


18/118

Prosene vrednosti elektrolita u humanoj plazmiProsene vrednosti elektrolita u humanoj plazmi

mmol/Lmmol/LKatjoniKatjoni

NatrijumNatrijum 142 142

KalijumKalijum 4.5 4.5KalcijumKalcijum 2.4 2.4MagnezijumMagnezijum 1.0 1.0

AnjoniAnjoniHloridiHloridi 105 105BikarbonatiBikarbonati 28 28FosfatiFosfati 1 1

SulfatiSulfati 1 1Organske kiselineOrganske kiseline

oko 15oko 15ProteiniProteini


19/118

Korekcija volumenakrvipredstavlja jednu od najznaajnijihterapijskih mera. Najznaajnijefizike karakteristike i varijable

cirkulatornog sistema su: volumen,pritisak, protok i perfuzija


20/118

Vreme krvarenja do 3 minuta Protrombinsko vreme 11 do 15 sekundi Brzina sedimentacije eritrocita (SE) po Westergrenu

mukarci 0-15 mm za 1 sat ene 0-20 mm za 1 sat

Hematokrit (Hct)0.45 0.41-0,53

Hematoloki nalazi (krv)

mukarciene 0.40 (0.36-0.46)

Hemoglobin (Hb) u krvimukarci 160 g/L (140-180 g/L)ene 140 g/L (120-160 g/L)

Broj eritrocitamukarci 5 miliona 1mm3 (4.3-5.9) ili 4.3-5.9 1012/L

krviene 4.5 mil. u 1 mm3 (3.5-5.5) ili 3.5-5.5 1012/L

krviBroj leukocita 4.500-11.000/mm3 (4.5-11.0 109/L)

Broj trombocita 150.000-400.000/mm3 (150-400109/L)


21/118


22/118

Svi elementi krvi u odraslih osobaSvi elementi krvi u odraslih osobastvaraju se u kostnoj sri izstvaraju se u kostnoj sri iz matinematine,,pluripotentne elijepluripotentne elije hemopoezehemopoeze(PHSC) iz(PHSC) iz

koje nastaje dva tipakoje nastaje dva tipa multipotentnihmultipotentnihhemopoetskihhemopoetskihstem elija: CFUstem elija: CFU--SS

-- --LyLy (Colony forming unit(Colony forming unit -- lymphocyte).lymphocyte).Ove elije se dele i diferenciraju uOve elije se dele i diferenciraju u

kostnoj sri formirajuikostnoj sri formirajui progenitorskeprogenitorskeelijeelije, a ove dalje u, a ove dalje u prekursorske elijeprekursorske elije..


23/118

PHSCPHSCje morfoloki neidentifikovana elijaje morfoloki neidentifikovana elijakostne sri koja ima tri bitne osobine:kostne sri koja ima tri bitne osobine:sposobnostsposobnost samoobnavljanjasamoobnavljanja,,proliferacijeproliferacijeii

diferentovanjadiferentovanja. Primarni zadatak. Primarni zadatak matinematinestem elije hemopoezestem elije hemopoezejestejeste odravanjeodravanjesopstvene populacijesopstvene populacije. Tek kada ispuni taj. Tek kada ispuni taj

zadatak matina elija hemopoezezadatak matina elija hemopoezeproliferie i diferentuje se uproliferie i diferentuje se u progenitorneprogenitorne(komitovane)(komitovane)elije pojedinih krvnih loza:elije pojedinih krvnih loza:

crvene, granulocitnocrvene, granulocitno--makrofagne,makrofagne,megakariocitne i limfocitnemegakariocitne i limfocitne..


24/118

KKomitovane ili rodonaelne elije pojedinihomitovane ili rodonaelne elije pojedinihkrvnih lozakrvnih lozadalje proliferiu i diferenciraju udalje proliferiu i diferenciraju uprekursorske elije u prisustvu odgovarajuihprekursorske elije u prisustvu odgovarajuihfaktora rastafaktora rasta.. Prekursorske elijePrekursorske elije za svaku lozu suza svaku lozu suvidljive sa posebnim morfolokim karakteristikama.vidljive sa posebnim morfolokim karakteristikama.Za sada se zna da u tim procesima kljunu uloguZa sada se zna da u tim procesima kljunu uloguima u faktoriima u faktori hematoloke induktivne mikrookolinehematoloke induktivne mikrookoline

(HIM)(HIM) i dai da interleukininterleukin--33 (IL(IL--3)3)predstavlja opti,predstavlja opti,ali nespecifini regulatorni faktor hemopoezeali nespecifini regulatorni faktor hemopoeze(pluripoetin).(pluripoetin). U ovom procesu uestvuje joU ovom procesu uestvuje jocitokinacitokina. Humoralni faktori tipa. Humoralni faktori tipa eritropoetinaeritropoetina iitrombopoetinatrombopoetina deluju na elijske populacije koje sudeluju na elijske populacije koje suve opredeljene, usmerene (komitovane) uve opredeljene, usmerene (komitovane) upravcu pojedinih krvnih loza.pravcu pojedinih krvnih loza.


25/118

Ukratko, zrele elije svih krvnih loza,Ukratko, zrele elije svih krvnih loza,bez obzira na njihovu morfoloku ibez obzira na njihovu morfoloku ifunkcionalnu raznolikost,funkcionalnu raznolikost, nastaju unastaju u

kostnoj srikostnoj sriododjednejedne zajednikezajednikepluripotentne matine elijepluripotentne matine elije

hemopoietic stem cells). Tako sehemopoietic stem cells). Tako sevelianstvena i udesna pria ovelianstvena i udesna pria o

nastanku ivih bia ponavlja po ko znanastanku ivih bia ponavlja po ko znakoji put i u hematopoeznom sistemu.koji put i u hematopoeznom sistemu.


26/118


27/118

Hematopoezne elije u kostnoj sri, slezini iHematopoezne elije u kostnoj sri, slezini itimusu okruene su stromalnim elijama kojetimusu okruene su stromalnim elijama kojezajedno sa ekstracelularnim matriksom (kolagen,zajedno sa ekstracelularnim matriksom (kolagen,fibronektin, mukopolisaharidi) inefibronektin, mukopolisaharidi) ine hematopoetskuhematopoetskuinduktivnu mikrosredinu (HIM).induktivnu mikrosredinu (HIM). Stromalne elijeStromalne elijeineine fibroblastifibroblasti,, makrofagimakrofagi, elije retikuluma,, elije retikuluma,astocitiastociti endotelne eli eendotelne eli e. U nor alni. U nor alni

fiziolokim uslovima kontrola hematopoeze se ufiziolokim uslovima kontrola hematopoeze se unajveoj meri odvija unutar HIM. Ova kontrola senajveoj meri odvija unutar HIM. Ova kontrola seodvija posredstvom niza bioloki aktivnih molekulaodvija posredstvom niza bioloki aktivnih molekula

(oznaeni kao CITOKINI) koji ispoljavaju(oznaeni kao CITOKINI) koji ispoljavajustimulatorno ili inhibitorno dejstvo nastimulatorno ili inhibitorno dejstvo nahematopoezu.hematopoezu.


28/118

Humoralna regulacija eritrocitopoezeHumoralna regulacija eritrocitopoezepoznata je skoro 100 godina, a klinikapoznata je skoro 100 godina, a klinikaupotrebaupotreba rekombinantnog humanogrekombinantnog humanogeritropoetinaeritropoetina (rEPO)(rEPO)ula je odavno u druguula je odavno u drugudeceniju.deceniju. OOpta hipoksija tkiva dovodi dopta hipoksija tkiva dovodi do

. o eos aza. o eos azaeritrocita, a samim tim i homeostazaeritrocita, a samim tim i homeostazatransporta gasova putem krvi, zahtevatransporta gasova putem krvi, zahteva

neprekidnineprekidni balansbalans izmeu destrukcije iizmeu destrukcije iprodukcijeprodukcije eritrocitaeritrocita..


29/118

Mesto produkcije EMesto produkcije EPOPO susu intersticijumske elijeintersticijumske elijetubula bubregatubula bubrega, odnosno endotelne elije, odnosno endotelne elijeperitubulperitubularniharnih kapilara bubrega. Ako je dopremanjekapilara bubrega. Ako je dopremanjeOO22 do ovih krucijalnih elija u bubregu smanjeno ispoddo ovih krucijalnih elija u bubregu smanjeno ispodfiziolokog nivoa, to predstavlja adekvatan stimulusfiziolokog nivoa, to predstavlja adekvatan stimulusza poveanu biosintezu i sekreciju Eza poveanu biosintezu i sekreciju EPOPO..Eritropoetin (EPO)Eritropoetin (EPO)je glikoprotein molekulske maseje glikoprotein molekulske mase

oko 34oko 34--KDa, kogaKDa, koga produkujuprodukuju fibroblastifibroblastiuuintersticijumintersticijumuu kortekskorteksaa i spoljni spoljnee medulmedulee bubregabubrega..EPO je faktorEPO je faktor rasta povezanrasta povezan sa drugim citokinima isa drugim citokinima ideluje preko receptora povezanih sa tirozin kinazomdeluje preko receptora povezanih sa tirozin kinazom

stimuliui tako produkcijustimuliui tako produkcijuproeritroproeritro--blasta u kosnojblasta u kosnojsri, kao i razvoj eritrocita iz njihovih progenotorskihsri, kao i razvoj eritrocita iz njihovih progenotorskihelijaelija..


30/118

Ciljno tkivo za ECiljno tkivo za EPOPO je kostna sr.je kostna sr.Target elija se oznaava kao CFUTarget elija se oznaava kao CFU--E (E (colony forming unit erythroidcolony forming unit erythroid).).ProcesomProcesom diferencijacijediferencijacije,,pluripotentne hematopoetskepluripotentne hematopoetske

matine elije (CFUmatine elije (CFU--S) u kostnojS) u kostnojsri usmeravaju se u pravcusri usmeravaju se u pravcu

eritrocitne, granulocitne ieritrocitne, granulocitne imegakariocitne lozemegakariocitne loze..


31/118

U mehanizmu dejstva EPO na prekursorskeelije neophodno je prisustvo T-elija,odnosno nekih faktora koji se u njima

sintetiu (citokini).Proces eritrocitopoeze se odvija u vie faza:1) faza diferencijacije; 2)proliferacije; 3)

maturacijei 4) liberalizacije iz kostne sri ucirkulaciju. EPO deluje stimulativno na sveove faze eritrocitopoeze. Prikazani model

eritrocitopoeze (na slici)jeste savremen imoderan, ali je simplifikovan.


32/118

Hematopoeza:nastanak i razvojuoblienihelemenata krvi izmatinih elija ukostnoj sri.EPO=

Eozinofil

er ropoe n;TPO=trombopoetin; IL=interleukin;CSF=colony-stimulating


33/118

Hematopoeza: nastanak i razvoj uoblienih elemenata krviiz matinih elija u kostnoj sri.EPO= eritropoetin; TPO=trombopoetin; IL=interleukin;CSF=colony-stimulating


34/118

ERITROCITI.ERITROCITI. Eritrociti su uoblieniEritrociti su uoblienielementi krvielementi krvi bikonkavnog oblikabikonkavnog oblika (zavisi od(zavisi od

spektrinaspektrina))ii crvene bojecrvene bojekoja potie odkoja potie odhemoglobinahemoglobina. Promer eritrocita u oveka. Promer eritrocita u ovekaiznosiiznosi okooko 7.27.2 mm, a debljina, a debljina okooko 2.22.2 mm..

apremina eritrocita iznosiapremina eritrocita iznosi o oo ofLfL(80(80--100100 mm33). Imaju oblik). Imaju oblik bikonkavnogbikonkavnogdiskadiska koji omoguava velike promene oblikakoji omoguava velike promene oblika

bez promena zapremine i povrinebez promena zapremine i povrineeritrocita tj.eritrocita tj. veliku fleksibilnostveliku fleksibilnost..


35/118

Za razliku od veine drugih elija,Za razliku od veine drugih elija,eritrociti seeritrociti se konstantno kreu.Njihovkonstantno kreu.Njihov

prosean ivotni vek je 120 dana iprosean ivotni vek je 120 dana iza to vreme oko 200.000 puta prouza to vreme oko 200.000 puta prou

Najvaniji sastojak eritrocita jeNajvaniji sastojak eritrocita jehemoglobin (Hb).hemoglobin (Hb). NjegovaNjegova

koncentracijakoncentracija u eritrocitima (MCHC)u eritrocitima (MCHC)iznosiiznosi 320320--360 g/L eritrocita360 g/L eritrocita..


36/118

Koncentracija hemoglobinaKoncentracija hemoglobina u krviu krvikreekreese kod zdravih mladih odraslih ise kod zdravih mladih odraslih inegravidnihnegravidnih enaena od 120 do 160 g/Lod 120 do 160 g/L

(140(140 20), a kod mladih odraslih20), a kod mladih odraslihzdravihzdravih mukaracamukaraca od 130 do 180 g/Lod 130 do 180 g/L..

respiratornu funkciju eritrocita je enzimrespiratornu funkciju eritrocita je enzimkarboanhidraza (KA)karboanhidraza (KA) koji katalizujekoji katalizujereakciju stvaranja ugljene kiseline izreakciju stvaranja ugljene kiseline izCOCO22 i Hi H22O. Taj enzim ubrzava reakcijuO. Taj enzim ubrzava reakcijustvaranja Hstvaranja H22COCO33 oko 6.000 putaoko 6.000 puta..


37/118

BrojBroj eritrocita u krvi mlade odrasle zdraveeritrocita u krvi mlade odrasle zdraveosobeosobe enskog pola iznosienskog pola iznosi 3.73.7--5.25.210101212/L/L(oko 4.5 miliona/(oko 4.5 miliona/L)L), a u mladog, a u mladog

odraslogodraslog zdravog mukarcazdravog mukarca 4.24.2--5.85.8 10101212/L/L(oko 5 miliona/(oko 5 miliona/L)L). Te razlike su. Te razlike suuslovljene, pre svega,uslovljene, pre svega, polnim hormonimapolnim hormonima::

muki polni hormoni deluju stimulativnomuki polni hormoni deluju stimulativno(direktno na elije progenitore eritroidne(direktno na elije progenitore eritroidneloze ili preko eritropoetina), a estrogeniloze ili preko eritropoetina), a estrogeni

ak blago supresivno na eritrocitopoezu.ak blago supresivno na eritrocitopoezu.Veliina eritrocitnog pula u cirkulacijiVeliina eritrocitnog pula u cirkulacijiprocenjuje se i na osnovuprocenjuje se i na osnovu hematokritskehematokritske

vrednostivrednosti..


38/118

Hematokrit predstavlja odnos zapremineuoblienih elemenata krvi i (celokupne)zapremine krvi. Izraava se kao

neimenovan broj i uvek je manji od 1.Njegove vrednosti kod mladih odraslihena iznose 0.40 0.04, a kod mladih

odraslih zdravih mukaraca 0.45 0.05.Iako se hematokritska vrednost odnosi nazapreminu svih uoblienih elemenata u

krvi, ona se koristi kao veoma precizanpokazatelj zapremine eritrocita jer onipredstavljaju 99% te zapremine.


39/118


40/118

Pentozofosfatni putPentozofosfatni put, takoe poznat, takoe poznatkaokao heksozomonofosfatni (HMP) antheksozomonofosfatni (HMP) ant

obezbeuje alternativni putobezbeuje alternativni putoksidacije glukoze. U eritrocitima ioksidacije glukoze. U eritrocitima i

oksidie se glikolizom, aoksidie se glikolizom, a ostalih 10%ostalih 10%do 20% oksidie se HMP antomdo 20% oksidie se HMP antom..

Ovaj putOvaj put ne zahteva One zahteva O22, a takoe,, a takoe,niti troi, niti stvara ATPniti troi, niti stvara ATP..


41/118

Pentozofosfatni put se odvija u dvefaze. Prva, oksidativna faza sastoji

se iz prve tri reakcije pri emunastaju NADPH i pentozofosfat. Ove. ,

neoksidativna faza puta, koja serijomreverzibilnihreakcija konvertuje

(vraa) viak pentozofosfata nazad doG6P (glukozo-6-fosfata).


42/118

Starenje i razgradnja eritrocitaStarenje i razgradnja eritrocitaje uje uvezi sa propadanjem membrane ivezi sa propadanjem membrane iireverzibilnom denaturacijom njegovihireverzibilnom denaturacijom njegovihenzima proteinske prirode. Starenjem,enzima proteinske prirode. Starenjem,

eritrocitieritrocitigu e svoju e si i nostgu e svoju e si i nostiiodstranjuju se funkcijomodstranjuju se funkcijom makrofaga umakrofaga uslezini, jetri i kostnoj srislezini, jetri i kostnoj sri..


43/118

NUTRITIVNI FAKTORI ERITROCITOPOEZENUTRITIVNI FAKTORI ERITROCITOPOEZE

1.1. GvoeGvoeje podjednako vano za proceseje podjednako vano za proceseproliferacijeproliferacijeiimaturacijematuracijeeritroblasta. Zavisno od telesne mase, ueritroblasta. Zavisno od telesne mase, uodraslih osoba ima 35odraslih osoba ima 35--90 mmol ili 290 mmol ili 2--5 g gvoa. Od toga5 g gvoa. Od togase oko 60se oko 60--70% gvoa nalazi u70% gvoa nalazi u hemoglobinuhemoglobinukrvi, a 4krvi, a 4--5%5%

uu mioglobinumioglobinumiiamiia, neuroglobinu mozga ili citoglobimu u, neuroglobinu mozga ili citoglobimu udrugim tkivima.drugim tkivima. Ostatak gvoa je smeten (deponovan) uOstatak gvoa je smeten (deponovan) uhepatocitima i makrofagima jetre, slezine i kostne sri uhepatocitima i makrofagima jetre, slezine i kostne sri u

..

Razmena gvoaRazmena gvoa (ferokinetika)(ferokinetika)je vrlo dinamina.je vrlo dinamina.Pored normalnog gubitka putem creva 10Pored normalnog gubitka putem creva 10--18 mmol, ene18 mmol, enegube menstruacijom jo 10gube menstruacijom jo 10--18 mmol dnevno.18 mmol dnevno.2.2. Vitamin BVitamin B1212 (kobalamin)(kobalamin)i folna kiselina su, takoe,i folna kiselina su, takoe,

potrebni da bi se obezbedio integrativni procespotrebni da bi se obezbedio integrativni procesproliferacijeproliferacijeii maturacijematuracije. Oba ova vitamina su potrebna. Oba ova vitamina su potrebnaza normalnu sintezuza normalnu sintezu metioninametioninaii timidilatatimidilata, kljunih, kljunihreakcija u normalnoj replikaciji DNA, odnosno elijskojreakcija u normalnoj replikaciji DNA, odnosno elijskoj

deobi.deobi.


44/118

Za apsorpciju vitamina BZa apsorpciju vitamina B1212 neophodna jeneophodna jekombinacija sa unutranjim (intrinsic)kombinacija sa unutranjim (intrinsic)faktorom (Castle) kojeg stvarajufaktorom (Castle) kojeg stvarajuparijetalne elije eluca. U terminalnomparijetalne elije eluca. U terminalnomileumuileumu sese kobalaminkobalamin -- intrinsic faktorintrinsic faktor

omp e somp e s vezu e za spec ne receptore navezu e za spec ne receptore napovrini mukoznih elija i transportuje se upovrini mukoznih elija i transportuje se ueliju i dalje u cirkulaciju.eliju i dalje u cirkulaciju. Kobalamin seKobalamin se

putem krvi prenosi prekoputem krvi prenosi prekoB12B12--vezujuihvezujuihproteinaproteina -- transkobalamina II i IIItranskobalamina II i III..


45/118

Nedostatak instrinic faktoraNedostatak instrinic faktoraonemoguava apsorpciju vitaminaonemoguava apsorpciju vitaminaBB1212 i dovodi doi dovodi do perniciozneperniciozneanemi eanemi e..

Depoi u jetri su dovoljni za 3Depoi u jetri su dovoljni za 3--44

godine, pa i vie.godine, pa i vie.


46/118

Folna kiselinaFolna kiselina igra kljunu ulogu u biosinteziigra kljunu ulogu u biosintezi

purinapurinaiipiramidinapiramidina. Apsorpcija folata se. Apsorpcija folata sevri iz duodenuma i jejunuma u portalnuvri iz duodenuma i jejunuma u portalnukrv. U odraslih je dnevna potreba oko 220krv. U odraslih je dnevna potreba oko 220

nmola, ali su potrebe u trudnica i dojiljanmola, ali su potrebe u trudnica i dojiljaoko 660 nmola i vie. Deficijencija folataoko 660 nmola i vie. Deficijencija folata,,

poremeene sinteze purina i piramidina, tj.poremeene sinteze purina i piramidina, tj.inhibicije elija da stvaraju DNA i da seinhibicije elija da stvaraju DNA i da sedele. Koddele. Kod alkoholiaraalkoholiaraje kompromitovanaje kompromitovana

apsorpcija folne kiseline, pa se preparatiapsorpcija folne kiseline, pa se preparatifolne kiseline mogu dati intramuskularno.folne kiseline mogu dati intramuskularno.


47/118

STRUCTURE OF HEMOGLOBINSTRUCTURE OF HEMOGLOBIN


48/118

RAZGRADNJA HEMOGLOBINARAZGRADNJA HEMOGLOBINAPosle 120 dana provedenih u cirkulaciji, eritrocitePosle 120 dana provedenih u cirkulaciji, eritrocite

preuzimaju i fagocituju retikuloendotelne elijepreuzimaju i fagocituju retikuloendotelne elijemakrofagnog sistema jetre, slezine i kostne sri.makrofagnog sistema jetre, slezine i kostne sri.Prvu fazuPrvu fazudegradacije hema udegradacije hema u makrofagumakrofagu

..prisustvu NADPH i Oprisustvu NADPH i O22 dolazi do otvaranjadolazi do otvaranjatetrapirolskog prstena sa oksidacijom fero gvoatetrapirolskog prstena sa oksidacijom fero gvoau feri oblik (Feu feri oblik (Fe2+2+FeFe3+3+). U ovoj reakciji se). U ovoj reakciji se

oslobaaju Feoslobaaju Fe3+3+ ii ugljen monoksidugljen monoksid uz produkcijuuz produkcijuzelenog pigmentazelenog pigmenta biliverdinabiliverdina, koji redukcijom, koji redukcijomprelazi uprelazi u bilirubinbilirubin..


49/118

Bilirubin i njegovi derivati se zajednikimBilirubin i njegovi derivati se zajednikimimenom oznaavaju kaoimenom oznaavaju kao uni pigmentiuni pigmenti..Bilirubin se iz makrofaga oslobaa uBilirubin se iz makrofaga oslobaa u

krvotokkrvotok. Poto je slabo rastvorljiv u. Poto je slabo rastvorljiv uplazmi, bilirubin se transportuje do jetreplazmi, bilirubin se transportuje do jetrevezan nekovalentno zavezan nekovalentno za albuminalbumin. Neki. Neki

anjonski lekovi, kao to suanjonski lekovi, kao to su sulfonamidisulfonamidiiisalicilatisalicilati,, mogu istisnuti bilirubin odmogu istisnuti bilirubin odalbumina, to omoguava bilirubinu daalbumina, to omoguava bilirubinu da

dospe do CNS, odnosno bazalnih ganglija idospe do CNS, odnosno bazalnih ganglija ipotencijalno izazove toksinupotencijalno izazove toksinuencefalopatiju.encefalopatiju.


50/118

Pri prolasku kroz jetru, bilirubin disosuje izPri prolasku kroz jetru, bilirubin disosuje iznoseeg molekula albuminanoseeg molekula albumina,, ulazi uulazi u hepatocithepatocit iivezuje se za specijalni intracelularni proteinvezuje se za specijalni intracelularni protein

nazvannazvan ligandinligandin. U hepatocitima se rastvorljivost. U hepatocitima se rastvorljivostbilirubina poveava konjugovanjembilirubina poveava konjugovanjem sa dvasa dva molekulamolekulaglukuronske kiselineglukuronske kiseline. Ovu reakciju stvaranja. Ovu reakciju stvaranja

ru n g u uron aru n g u uron a a a zu e enz ma a zu e enz m ru nru nglukuroniltransferazaglukuroniltransferaza. Bilirubin. Bilirubin--diglukuronid, tj.diglukuronid, tj.konjugovani bilirubin sekonjugovani bilirubin se aktivnim procesomaktivnim procesomnasuprot koncentracionog gradijenta transportujenasuprot koncentracionog gradijenta transportuje

u une kanale, a zatim u u, sa kojom dospevau une kanale, a zatim u u, sa kojom dospevau digestivni trakt.u digestivni trakt.


51/118


52/118

Glavna funkcija hemoglobina jeGlavna funkcija hemoglobina je disajnadisajna..KiseonikKiseonik se putem krvi prenosi u dvase putem krvi prenosi u dvaoblika: (1) vezan za hemoglobin (97%) ioblika: (1) vezan za hemoglobin (97%) i

(2) slobodno rastvoren u plazmi 1(2) slobodno rastvoren u plazmi 1--3%3%Proseno se u jednom litru krvi nalaziProseno se u jednom litru krvi nalazio o g sva gra ve eo o g sva gra ve e1.34 mL O1.34 mL O22..KKiseoniki kapacitetiseoniki kapacitet krvikrvi, odnosno, odnosno

maksimalni kapacitet vezivanja Omaksimalni kapacitet vezivanja O22 zazahemoglobinhemoglobin iznosi oko 201 mL Oiznosi oko 201 mL O22 u 1u 1litri krvilitri krvi..


53/118

100

80

60

HbOHbO22 pri odsustvu 2,3 DPGpri odsustvu 2,3 DPG

HbOHbO22 pripriprisustvu 2,3 DPGprisustvu 2,3 DPG

SaOSaO22 %%

MbOMbO22

mioglobinmioglobin

PP5050 =1mmHg=1mmHg

PP5050 =26.6mmHg=26.6mmHg

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

20

POPO22 (mmHg)(mmHg)

Shematski prikaz krive disocijacije HbOShematski prikaz krive disocijacije HbO22 i MbOi MbO22..


54/118

H2CO3

Tkivo

Metabolizam

CO2

H+ + HCO3

Cl

O2O2O2

HbKarbaminohemoglobin Oksihemoglobin

Oslobaanje O2 dotkiva

Kapilar 2+ 2

Hb-H

KARBOANHIDRAZA

ERITROCIT

Transport ugljen-dioksida (CO2) u krvi. CO2 i H2O u eritrocitima prelaze u H+ iHCO3-. Ovu reakciju katalizuje enzim karboanhidraza oko 6.000 puta. Hemoglobin

je pufer za H+ (Hb-H), a HCO3- se razmenjuje sa Cl- i transportuje u plazmi

(Ambireov efekat). Oslobaanje O2 iz sistemskih kapilara u tkiva dovodi doporasta prenosnog kapaciteta krvi za CO2 (Haldaneov efekat).


55/118


56/118

Do sada je definisano vie od 20Do sada je definisano vie od 20krvnokrvno--grupnih sistema. Eritrocitigrupnih sistema. Eritrocitiimaju karakteristine molekule naimaju karakteristine molekule naovrini membrane ko i mo u bitiovrini membrane ko i mo u biti

razliiti za razliite grupe ljudi.razliiti za razliite grupe ljudi.Glavni antigeni krvnih grupa suGlavni antigeni krvnih grupa su RhRhantigenantigen ii antigen ABO sistemaantigen ABO sistema..


57/118

Krvne grupe sistema RhKrvne grupe sistema RhJedan od antigena na povriniJedan od antigena na povrinieritrocita naziva seeritrocita naziva se Rh faktorRh faktor (nazvan(nazvantako er e rvo otkriven utako er e rvo otkriven u rhesusrhesus

majmunamajmuna). Taj faktor su). Taj faktor su FisherFisherii RaceRacenazvalinazvali DD, a Wiener, a Wiener RhoRho. Na naim. Na naimprostorima postoji priblino 84% lica saprostorima postoji priblino 84% lica saRh+(D)Rh+(D), a 16% lica sa, a 16% lica sa RhRh--(dd)(dd)..


58/118

GenotipoviGenotipovi Fenotipovi Fenotipovi Frekvenca FrekvencaD/DD/D i i D/dD/d Rh+(D) Rh+(D) 84 84%%

d/dd/d Rh Rh--(dd)(dd) 16 16%%


59/118

Poseban znaaj Rh sistema jePoseban znaaj Rh sistema je u trudnoiu trudnoi,,kada je majka Rh negativna, a dete od ocakada je majka Rh negativna, a dete od ocadominantno nasledilo RhD+. U organizmudominantno nasledilo RhD+. U organizmu

majke mogu se razvitimajke mogu se razviti antitelaantitela(anti(anti--RhRhaglutinini) klaseaglutinini) klase IgG koji prolaze krozIgG koji prolaze kroz

eritrocitaeritrocita. Aglutinirani eritrociti fetusa. Aglutinirani eritrociti fetusahemolizirajuhemoliziraju, a makrofagi pretvaraju, a makrofagi pretvarajuosloboeni hemoglobin u bilirubin (utica,osloboeni hemoglobin u bilirubin (utica,

icterus gravis).icterus gravis). Erythroblastosis fetalisErythroblastosis fetalisjejebolest fetusa i novoroenadi.bolest fetusa i novoroenadi.


60/118


61/118

KRVNE GRUPE SISTEMA OABKRVNE GRUPE SISTEMA OABSvaki gen sadri informaciju za jedan od triSvaki gen sadri informaciju za jedan od trimogua fenotipa: antigen A, antigen B, ili bezmogua fenotipa: antigen A, antigen B, ili bez

antigena (oznaen O).antigena (oznaen O). JJedna osoba moeedna osoba moeposedovatiposedovatijedan od est moguih genotipovajedan od est moguih genotipova:: AA,AA,AO, BB, BO, AB ili OOAO, BB, BO, AB ili OO. Individue sa genotipom. Individue sa genotipomAOAO ii AAAA pro u ova e ag utinogenepro u ova e ag utinogene tipa Atipa A, pa, paimajuimaju krvnu grupu Akrvnu grupu A. Isto tako, osobe sa. Isto tako, osobe sagenotipomgenotipom BOBO, odnosno, odnosno BBBB, imae, imae krvnu grupu Bkrvnu grupu B,,aa genotip ABgenotip AB dajedaje krvnu grupu ABkrvnu grupu AB. Individue sa. Individue sa

genotipom OO ne poseduju aglutinogene, pa imajugenotipom OO ne poseduju aglutinogene, pa imajukrvnu grupu Okrvnu grupu O..

Incidenca krvno grupnih OAB-sistema


62/118

Krvna grupaKrvna grupa Frekvenca FrekvencaOO 47% 47%AA 42% 42%

BB 8%8%ABAB 3% 3%

Incidenca krvno grupnih OAB-sistema

Aglutinogen na

povrini eritrocitaPrirodna antitela u plazmi

- aglutinini

O (tip O) Anti-A i Anti-B

A (tip A) Anti-B B (tip B) Anti-A

AB (tip AB) Nema aglutinina

g u nogen er roc a ag u n n p azmeg u nogen er roc a ag u n n p azme


63/118

Deca poinju da stvaraju aglutinine (tzv.Deca poinju da stvaraju aglutinine (tzv.izohemaglutinini)izohemaglutinini) tek 3 do 6 meseci posletek 3 do 6 meseci posleraanjaraanja. To su veinom klase. To su veinom klase IgMIgM--

imunoglobiniimunoglobini, kao, kao prirodnaprirodna kompletnakompletnaantitela iantitela i IgGIgG--inkompletnainkompletna antitela, kojaantitela, koja

pri transfuziji inkopatibilne krvi,pri transfuziji inkopatibilne krvi,transplantacijama ili u trudnoi (Rhtransplantacijama ili u trudnoi (Rh--inkopatibilnost).inkopatibilnost). IgG antitela mogu proiIgG antitela mogu proi

kroz placentu i izazvati HBN (hemolitikukroz placentu i izazvati HBN (hemolitikubolest novoroeneta).bolest novoroeneta).


64/118

Moe se, dakle, rei da uMoe se, dakle, rei da u

OABOAB--sistemu postojisistemu postoji 66, a ne, a ne 44krvnih ru akrvnih ru a:: B O AB O A AA

AA11B i AB i A22BB..

Transfuzija krvi i transfuzione reakcijeTransfuzija krvi i transfuzione reakcijel k d f k d k h dl k d f k d k h d


65/118

Bolesniku se ne sme davati transfuzija krvi dok se prethodno neBolesniku se ne sme davati transfuzija krvi dok se prethodno neodrede:odrede:

(1)(1) Krvna grupa OAB i Rh sistema.Krvna grupa OAB i Rh sistema.(2)(2) Test kompatibilnosti (podudarnosti).Test kompatibilnosti (podudarnosti).

Interreakcija se obino izvodi kaoInterreakcija se obino izvodi kao interreakcija majorinterreakcija majoriiinterreakcija minorinterreakcija minor (nije zakonom obavezna). U(nije zakonom obavezna). U interinter--reakciji majorreakciji majordovodi se u kontaktdovodi se u kontakt serumserum primaocaprimaocaii

eritrociti davaocaeritrociti davaoca, a u interreakciji minor meaju se, a u interreakciji minor meaju seuzorci eritrocita primaoca i serum avaoca. A o neuzorci eritrocita primaoca i serum avaoca. A o ne

doe do reakcije aglutinacije, transfuzija krvi bolesdoe do reakcije aglutinacije, transfuzija krvi boles--niku moe se primeniti.niku moe se primeniti.(3)(3) Krv davaoca treba testirati na prisustvo neoekivanihKrv davaoca treba testirati na prisustvo neoekivanih

antitela.antitela.

(4)(4) Sve jedinice krvi treba testirati na bolesti koje se moguSve jedinice krvi treba testirati na bolesti koje se mogupreneti krvlju. Obavezno je testiranje na HBsAg, antipreneti krvlju. Obavezno je testiranje na HBsAg, anti--HIV,HIV,antianti--HCV i TPHA, a preporuuje se i testiranje antiHCV i TPHA, a preporuuje se i testiranje anti--HBCHBCantitela i koncentracije alaninantitela i koncentracije alanin--aminotransferaze.aminotransferaze.


66/118

Posttransfuzione reakcijePosttransfuzione reakcije.. U toku i nakon davanjaU toku i nakon davanjatransfuzije krvi mogu nastati sledeetransfuzije krvi mogu nastati sledeekomplikacije: pirogene reakcijekomplikacije: pirogene reakcije -- poveanjepoveanjetemperature i preko 380C; cirkulatornitemperature i preko 380C; cirkulatorniporemeaj i edem plua; hemolitike reakcije;poremeaj i edem plua; hemolitike reakcije;vazduna embolija; alergine reakcije,vazduna embolija; alergine reakcije,

,,

virusnog hepatitisa odnosno HIV.virusnog hepatitisa odnosno HIV.Ukratko, transfuziona reakcija izaziva poveanjeUkratko, transfuziona reakcija izaziva poveanjetemperature,temperature, hemolizuhemolizusa oslobaanjem velikesa oslobaanjem velike

koliine hemoglobina,koliine hemoglobina, oligurijuoliguriju,, odnosnoodnosno anurijuanuriju,, iikonano,konano, uremijuuremiju. Netretirani pacijenti mogu. Netretirani pacijenti moguumreti posle nedelju ili dve dana odumreti posle nedelju ili dve dana od uremijeuremije..


67/118


68/118

LeukocitiLeukociti predstavljaju heterogenu populacijupredstavljaju heterogenu populacijuelija periferne krvi. Za razliku od eritrocitaelija periferne krvi. Za razliku od eritrocitai trombocita, oni su kompletne elijei trombocita, oni su kompletne elije -- sadresadre

jedrojedro,, citosolcitosolii elijske organeleelijske organele..Za sve leukocite krv predstavlja transportnoZa sve leukocite krv predstavlja transportno,,

obavljaju u tkivimaobavljaju u tkivima. Granulociti se npr. u. Granulociti se npr. ucirkulaciji zadravaju 6cirkulaciji zadravaju 6--24 sata. To vreme24 sata. To vrememoe biti znatno krae, posebno u situacijamamoe biti znatno krae, posebno u situacijama

kada postoje velike potrebe tkiva zakada postoje velike potrebe tkiva zagranulocitima.granulocitima.


69/118

Kod oveka,Kod oveka, vreme zadravanjavreme zadravanjamonocita u cirkulacijimonocita u cirkulaciji iznosiiznosi

36 do 104 sata36 do 104 sata(71 sat u proseku).(71 sat u proseku).


70/118

Patogeneza ateroskleroze

Leukocitna kaskada i aktiviranje endotela preko


71/118

interakcije izmeu selektina i njihovih liganata. Hemokini idrugi proinflamatorni medijatori oslobaaju se iz razliitihizvora unutar tkiva (MAST elije ili tkivni makrofagi) inalaze se na endotelu gde privlaei leukocite iaktiviranjem integrina izazivaju adheziju.


72/118


73/118

Broj leukocita u perifernoj krvi zdravih osobaiznosi 4-10 109/L. Leukopenija oznaavabroj leukocita manji od 4 109/L, aleukocitoza poveanje broja leukocita preko10 109/L. Broj leukocita u perifernoj krvideterminisan je odnosom proizvodnje leukocitai njihove potronje u tkivima.

Skoro polovina ukupnog broja granulocita ucirkulaciji ne cirkulie slobodno, ve adherie

za endotel malih krvnih sudova(marginalizacija).


74/118

Ukupan broj leukocita u perifernoj krvi


75/118

p j p f jpredstavlja nedovoljno pouzdan kriterijum zaprocenjivanje leukocitne loze. U tom ciljuneophodno je odreivanje relativne iapsolutne leukocitne formule. Relativnaleukocitna formula predstavlja procentualnu

zastupljenost pojedinih vrsta leukocita uukupnom broju leukocita. Izraunava se naosnovu broja pojedinih vrsta leukocita

identifikovanih u obojenom krvnom razmazu uodnosu na 100 vienih leukocita.


76/118

Meutim, od mnogo veeg znaaja je daMeutim, od mnogo veeg znaaja je dase odredise odredi apsolutan broj pojedinih vrstaapsolutan broj pojedinih vrsta

leukocitaleukocita. On se izraunava na taj nain. On se izraunava na taj nainto seto se ukupan broj leukocita pomnoiukupan broj leukocita pomnoi

odreene vrste leukocita (koji se dobijaodreene vrste leukocita (koji se dobijaodreivanjem relativne leukocitneodreivanjem relativne leukocitneformule).formule).


77/118

Imunitet je otpornost organizma naImunitet je otpornost organizma na


78/118

invaziju bakterija, virusa i drugihinvaziju bakterija, virusa i drugihinfektivnih agenasa i toksina. Svakainfektivnih agenasa i toksina. Svakaosoba se raa sa veim ili manjimosoba se raa sa veim ili manjim

uroenim imunitetomuroenim imunitetom koji je rezultat viekoji je rezultat viespecijalizovanih mehanizama: (1)specijalizovanih mehanizama: (1)eu ocita i reti u oen ote nog sistema;eu ocita i reti u oen ote nog sistema;(2) otpornosti intaktne koe na invaziju(2) otpornosti intaktne koe na invazijumikroorganizama; (3) destrukcijemikroorganizama; (3) destrukcije

bakterijskih organizama putembakterijskih organizama putemdigestivnih enzima u elucu i (4)digestivnih enzima u elucu i (4)supstancije koje cirkuliu putem krvi.supstancije koje cirkuliu putem krvi.


79/118


80/118

Brojni su infektivni agensi i ostaliBrojni su infektivni agensi i ostalifaktori rizika iz ovekovogfaktori rizika iz ovekovogokruenja koji mogu da narueokruenja koji mogu da narue

..

mehanizmima nespecifine imehanizmima nespecifine ispecifine zatite je individualna.specifine zatite je individualna.

Nespecifina zatitaNespecifina zatita se obinose obino


81/118

ppdopunjuje i pojaava specifinomdopunjuje i pojaava specifinomzatitom. Anatomske barijerezatitom. Anatomske barijere -- koakoa ii

sluzokoasluzokoa ineineprvu liniju odbraneprvu liniju odbraneorganizma protiv infekcije, zajedno saorganizma protiv infekcije, zajedno sa

tkivima. Unutar nekoliko asovatkivima. Unutar nekoliko asovainflamacijeinflamacije neutrofilni leukocitineutrofilni leukociti izizperiferne krvi vre invazijuperiferne krvi vre invazijuinflamatornog mesta, to predstavljainflamatornog mesta, to predstavljadrugu liniju odbranedrugu liniju odbrane..

Istovremeno, broj neutrofilnih leukocitaIstovremeno, broj neutrofilnih leukocita


82/118

jjporaste nekoliko puta u krviporaste nekoliko puta u krvi (neutrofilija)(neutrofilija)..Nekoliko dana kasnije, u inflamatornomNekoliko dana kasnije, u inflamatornom

tkivu koncentracijatkivu koncentracija makrofagamakrofaga postajepostajeveoma visoka i oni, za razliku od neutrofilaveoma visoka i oni, za razliku od neutrofilareivl ava u osle fa ocitoze. To ereivl ava u osle fa ocitoze. To e treatrea

linija odbranelinija odbrane.. etvrtu liniju odbraneetvrtu liniju odbraneiniinipoveanje proizvodnje belih krvnih elijapoveanje proizvodnje belih krvnih elija uukostnoj sri, kao rezultat dejstvakostnoj sri, kao rezultat dejstva

stimulatornih produkata iz infektivnihstimulatornih produkata iz infektivnihagenasa ili inflamatornih tkiva.agenasa ili inflamatornih tkiva.


83/118

U nespecifinoj zatiti uestvujuU nespecifinoj zatiti uestvujumonocitnomonocitno--makrofagni sistem,makrofagni sistem,neutrofilni leukociti, NK elijeneutrofilni leukociti, NK elije

,,

komplementa, citokini ikomplementa, citokini izapaljenjska reakcija.zapaljenjska reakcija.

Antigen se vee na makrofag ProcesProces fagociztozefagociztoze


84/118

Makrofag prua pseudopode iuvlai partikulu

Fagocitna vezikula saantigenom (primarnifagozom)

Fuzija fagocitne vezikulesa lizozomom

Lizozom

sastoji se iz fazesastoji se iz fazeprepoznavanjaprepoznavanja,,uvlaenjauvlaenjau eliju iu eliju iunitavanjaunitavanjapatogenogpatogenogagensa. Fagocitoza jeagensa. Fagocitoza jeolakana ako suolakana ako su

Antigen ufuzionisanoj vezikuli(sekundarnifagozom)

Fagocitovan ostatak

materijala seoslobaa procesomegzocitoze

Uloga makrofaga u imunitetu

prethodno obloeniprethodno obloenisupstancama koje sesupstancama koje senazivajunazivaju opsoniniopsonini..

Specifina zatita organizmaSpecifina zatita organizma -- humoralni ihumoralni i


85/118

celularni imunitetcelularni imunitetSpecifina zatitaSpecifina zatita organizma zasniva se naorganizma zasniva se nafunkcionisanju elija iji su receptori specifini zafunkcionisanju elija iji su receptori specifini zauzronika.uzronika. Limfociti su elije koje su nosiociLimfociti su elije koje su nosiocispecifinog imunitetaspecifinog imuniteta.. Limfociti sazrevaju iLimfociti sazrevaju ios varu u svo u un c u uos varu u svo u un c u u pr marn mpr marn m, o nosno, o nosno

sekundarnimsekundarnim limfoidnim organima. Primarni limfoidnilimfoidnim organima. Primarni limfoidniorgani suorgani su timustimus ii kostna srkostna sr. Limfociti koji. Limfociti kojisazrevaju u timusu nazivaju sesazrevaju u timusu nazivaju se TT--limfocitilimfociti, a, a

limfociti koji sazrevaju u kostnoj srilimfociti koji sazrevaju u kostnoj sri BB--limfocitilimfociti..TT--limfociti ine oko 75% limfocita krvi i pripadajulimfociti ine oko 75% limfocita krvi i pripadajudugoiveim limfocitima.dugoiveim limfocitima.


86/118


87/118

UU humoralnom imunitetu, organizamhumoralnom imunitetu, organizamrazvija cirkuliua antitelarazvija cirkuliua antitela. Strani. Straniantigeni prvo ulaze u limfno tkivo,antigeni prvo ulaze u limfno tkivo,posebnoposebno limfnelimfne vorove. Zatim, onivorove. Zatim, oniuzroku uuzroku u relazak Brelazak B--li ocita li ocita uu

plazmociteplazmocite,, koji produkuju velike koliinekoji produkuju velike koliineantitelaantitela. Nastala antitela su specifino. Nastala antitela su specifinoreaktivna za onaj tip proteina koji sureaktivna za onaj tip proteina koji su

inicirali njihovu produkciju.inicirali njihovu produkciju.


88/118

Antitela razaraju ulazni agensAntitela razaraju ulazni agens (uzronika(uzronikainfekcije) iliinfekcije) ili ga pripremaju za efikasnijuga pripremaju za efikasnijufagocitozufagocitozu. Antitela su krupni proteinski. Antitela su krupni proteinski

molekuli (molekuli (--globulini), koji se vezuju naglobulini), koji se vezuju napovrinu bakterija ili virusa, ili sepovrinu bakterija ili virusa, ili se..

razaraju te agense ili ih ine povoljnijim zarazaraju te agense ili ih ine povoljnijim zaefikasnu fagocitozu od strane tkivnihefikasnu fagocitozu od strane tkivnihmakrofaga ili neutrofilnih leukocita. Umakrofaga ili neutrofilnih leukocita. U

sluaju toksina, antitela ih prostimsluaju toksina, antitela ih prostimhemijskim vezivanjem neutraliu.hemijskim vezivanjem neutraliu.

Celularni imunitetCelularni imunitet ukljuuje aktivaciju limfocita kojiukljuuje aktivaciju limfocita koji


89/118

sazrevaju u timususazrevaju u timusu.. TT--limfocitilimfociti sazrevaju u timususazrevaju u timusuiz matinih elija, uestvuju u celularnomiz matinih elija, uestvuju u celularnomimunitetu, a antigene determinante u membrani suimunitetu, a antigene determinante u membrani su

razliite od Brazliite od B--elija. Iz timusa se naseljavaju uelija. Iz timusa se naseljavaju ulimfne lezde i druga limfna tkiva u organizmu.limfne lezde i druga limfna tkiva u organizmu.

senzibilisani limfociti ili Tsenzibilisani limfociti ili T--elijeelije, poto im je, poto im jeporeklo iz timusa. Tporeklo iz timusa. T--elije ne stvaraju antitela,elije ne stvaraju antitela,ve hemijske supstance sline antitelima. Inaeve hemijske supstance sline antitelima. InaeTT--limfociti ine oko 75% limfocita krvi i ive odlimfociti ine oko 75% limfocita krvi i ive odnekoliko meseci do nekoliko decenijanekoliko meseci do nekoliko decenija..

Specifini imunitet odlikuje seSpecifini imunitet odlikuje se uenjemuenjem,,prilagoavanjemprilagoavanjem


90/118

iipamenjempamenjem. elijski deo ovog sistema su. elijski deo ovog sistema su limfocitilimfociti, a, arastvorljivi deo su imunoglobulini (IgG).rastvorljivi deo su imunoglobulini (IgG).Postoje tri glavna tipa senzibilisanih TPostoje tri glavna tipa senzibilisanih T-- elija.elija.1.1. Citotoksini TCitotoksini T--limfocitilimfociti (Tc ili CTL) direktno se(Tc ili CTL) direktno se

kombinuju sa antigenima na povrini mikroorganizamakombinuju sa antigenima na povrini mikroorganizamai dovode do njihove destrukcije.i dovode do njihove destrukcije.

.. o o n e ero o n e er -- ococ HH a u ug avnoa u ug avno

funkciju zajedno sa plazmocitima u limfnim lezdama.funkciju zajedno sa plazmocitima u limfnim lezdama.3.3. Supresorni TSupresorni T--limfociti (Ts)limfociti (Ts) imaju funkciju u supresijiimaju funkciju u supresijinekih od imunskih reakcija, u smislu spreavanjanekih od imunskih reakcija, u smislu spreavanjaimunskog sistema da postane destruktivan zaimunskog sistema da postane destruktivan za

normalna tkiva.normalna tkiva.


91/118

Imunoloka tolerancijaImunoloka tolerancija


92/118

Normalan imunski sistem ne napada uNormalan imunski sistem ne napada uorganizmu sopstvena tkivaorganizmu sopstvena tkiva. Osnovna. Osnovnafunkcija imunskog sistema jeste razvojfunkcija imunskog sistema jeste razvojsposobnosti da razlikuje "svoje od tueg".sposobnosti da razlikuje "svoje od tueg".Normalno se u imunskom procesuNormalno se u imunskom procesu nene

razvijaju antitela ili senzitivisani limfocitirazvijaju antitela ili senzitivisani limfocitikoji mogu razoriti sopstvena tkiva, iako sukoji mogu razoriti sopstvena tkiva, iako supo hemijskom sastavu tkiva slinapo hemijskom sastavu tkiva slinabakterijama. Ovaj fenomen se nazivabakterijama. Ovaj fenomen se nazivatolerancijatolerancija na sopstvene proteine i tkivana sopstvene proteine i tkivaorganizma.organizma.

Sposobnost razlikovanja sopstvenog od tuegSposobnost razlikovanja sopstvenog od tueg

d k d k ll


93/118

omoguena je u najveoj meri produktimaomoguena je u najveoj meri produktima glavnogglavnoghistokompatibilnog kompleksahistokompatibilnog kompleksa (MHC = major(MHC = majorhistocompatibility complex) iji se geni nalaze nahistocompatibility complex) iji se geni nalaze na

hromozomu 6hromozomu 6i pripadaju superfamilijii pripadaju superfamilijiimunoglobulinskih gena. MHC antigeni seimunoglobulinskih gena. MHC antigeni se. ,. ,

koji se jo uvek upotrebljava, jekoji se jo uvek upotrebljava, je HLAHLA iliili humanihumanileukocitni antigenleukocitni antigen, jer se na ljudskim leukocitima, jer se na ljudskim leukocitimanalaze antigeni koji omoguavaju razlikovanjenalaze antigeni koji omoguavaju razlikovanjetueg od sopstvenog.tueg od sopstvenog. HLAHLA (ili MHC)(ili MHC) antigeniantigeni deledelese nase na klasu Iklasu I (HLA(HLA--A, HLAA, HLA--B i HLAB i HLA--C) iC) i klasuklasuIIII (HLA(HLA--D).D).

CD MARKERICD MARKERI su molekuli na povrinisu molekuli na povrini l k d f d l k d f d


94/118

elija koji definiu stadijumelija koji definiu stadijumsazrevanja nezrelih elija ili tip zrelihsazrevanja nezrelih elija ili tip zrelih

elija imunskog sistema. Membranskielija imunskog sistema. Membranskimarkeri su karakteristini zamarkeri su karakteristini zao re enu su popu ac u m oc a. vo re enu su popu ac u m oc a. v

povrinski markeri su oznaeni kaopovrinski markeri su oznaeni kaoklasteri diferencijacijeklasteri diferencijacije,, odnosnoodnosno

designacijedesignacije (CD = cluster(CD = clusterdesignation)designation)..

ALERGIJA (reakcija preosetljivosti)

P t j b j i liiti ti i l ij kih k ij


95/118

Postoje brojni razliiti tipovi alergijskih reakcija.Posebno treba nauiti sve primere za svaki tipreakcije preosetljivosti. One prolaze kroz dve faze:prvi kontakt sa alergenom dovodi do senzibilizacije

specifinih limfocita, a pri ponovnom kontaktu sa istimalergenom, nastaje burna alergijska reakcija.

,

razliku od profilakse kao zatitne reakcije.Drugi tip alergijske reakcijeje citotoksina reakcija.Trei tip reakcije karakterie sistemsko taloenjeimunskog kompleksa i oteenje tkiva.

etvrti tip alergijske reakcije odgovara hroninomzapaljenju u kome se aktiviraju antigen specifini TH1limfociti, a nema posredovanja antitela.


96/118


97/118

Trombociti predstavljaju uoblienel t k i k ji t j f t ij


98/118

elemente krvi koji nastaju fragmentacijom(sekvestracijom) citosola megakariocitau

kostnoj sri. Broj trombocita u perifernojkrvi zdravih osoba iznosi 150-400109/L.9/

predstavlja trombocitopeniju, dok brojtrombocita preko 600 109/L predstavljatrombocitozu.

Vek trombocita u perifernoj krvi zdravihVek trombocita u perifernoj krvi zdravihosoba iznosi okoosoba iznosi oko 77--10 dana10 dana..

Trombociti predstavljaju male fragmenteTrombociti predstavljaju male fragmente

megakariocitnog citosola Neaktivisanimegakariocitnog citosola Neaktivisani(( l ll l )) k lk l


99/118

megakariocitnog citosola. Neaktivisanimegakariocitnog citosola. Neaktivisanitrombocititrombociti ((resting plateletsresting platelets)) u cirkulacijiu cirkulacijiimaju oblik diska ijiimaju oblik diska iji promer iznosi 3promer iznosi 3--44 mm..

Trombociti sadre veliki broj homogenoTrombociti sadre veliki broj homogenodistribuisanih organela, alidistribuisanih organela, ali ne poseduju jedrone poseduju jedro..,,

zajedno sa citoskeletnim sistemomzajedno sa citoskeletnim sistemommikrotubula obezbeujemikrotubula obezbeuje diskoidni oblikdiskoidni oblik, ima, imakljunu ulogu u ostvarivanjukljunu ulogu u ostvarivanju adhezijeadhezije

trombocita na strane ili ledirane endogenetrombocita na strane ili ledirane endogenepovrinepovrine, kao i u meusobnoj adheziji, kao i u meusobnoj adheziji((agregacijiagregaciji)) trombocitatrombocita..


100/118

Promena oblika trombocita,Promena oblika trombocita, adhezija,adhezija,

agregacija i sekrecijaagregacija i sekrecija predstavljajupredstavljaju


101/118

agregacija i sekrecijaagregacija i sekrecija,, predstavljajupredstavljajuosnovnuosnovnu reakciju trombocitareakciju trombocita. Odvijanje. Odvijanjekompletne reakcije omoguava pojavukompletne reakcije omoguava pojavuprokoagulantne aktivnosti trombocita, kojaprokoagulantne aktivnosti trombocita, koja

je ranije oznaavana kao trombocitnije ranije oznaavana kao trombocitnifaktor 3. Trombociti kontribuirajufaktor 3. Trombociti kontribuirajudirektno u stvaranju sekundarnogdirektno u stvaranju sekundarnoghemostaznoghemostaznog,, fibrinskog epafibrinskog epa. Oni. Oniobezbeuju podlogu za protrombinaznuobezbeuju podlogu za protrombinaznureakciju, uestvuju u aktivaciji faktora Xreakciju, uestvuju u aktivaciji faktora Xi XI, kao i u kontaktnoj fazi koagulacije.i XI, kao i u kontaktnoj fazi koagulacije.

Pored prokoagulantne uloge, trombociti igrajuPored prokoagulantne uloge, trombociti igraju

znaajnu ulogu i u ostvarivanju integritetaznaajnu ulogu i u ostvarivanju integritetak ln nd t lk ln nd t l Int k ijInt k ij t mb itt mb it


102/118

znaajnu ulogu i u ostvarivanju integritetaznaajnu ulogu i u ostvarivanju integritetavaskulnog endotelavaskulnog endotela.. InterakcijeInterakcije trombocitatrombocita,,vaskulnog endotela i glatkih miinih elija zidovavaskulnog endotela i glatkih miinih elija zidovakrvnih sudovakrvnih sudovapredstavljaju faktor koji jepredstavljaju faktor koji jedirektno ukljuen u patogenezu mnogih bolesti,direktno ukljuen u patogenezu mnogih bolesti,meu kojima kardiovaskulne bolesti imaju vodeemeu kojima kardiovaskulne bolesti imaju vodeemes o. o ro e pozna o a vas u n en o emes o. o ro e pozna o a vas u n en o e

poseduje antitrombozna svojstva i da seposeduje antitrombozna svojstva i da seneaktivisani trombociti slabo adheriu na intaktnuneaktivisani trombociti slabo adheriu na intaktnuintimu.intimu. MMnogi faktori, kaonogi faktori, kao ishemija, reperfuzija,ishemija, reperfuzija,virusne infekcije, imuni kompleksi, homocistein,virusne infekcije, imuni kompleksi, homocistein,trombin i drugi, bitno poveavaju adhezivnosttrombin i drugi, bitno poveavaju adhezivnosttrombocita i izazivaju formiranje trombatrombocita i izazivaju formiranje tromba..

BBalans izmeu tromboksana Aalans izmeu tromboksana A22 ii

prostaciklina (PGIprostaciklina (PGI22) igra kljunu ulogu) igra kljunu ulogu II


103/118

prostaciklina (PGIprostaciklina (PGI22) igra kljunu ulogu.) igra kljunu ulogu. IIdrugi faktori su ukljueni u te interakcije.drugi faktori su ukljueni u te interakcije.Tako, na primer, produkti trombocitneTako, na primer, produkti trombocitne

aktivacije (trombin, serotonin, ADP, ATP)aktivacije (trombin, serotonin, ADP, ATP)znaajno smanjuju vazomotorni tonus.znaajno smanjuju vazomotorni tonus.VVaskulni endotelaskulni endotel znaajno kontribuira uznaajno kontribuira uukupnom luminalnom oslobaanjuukupnom luminalnom oslobaanjuadenozinaadenozina. Drugi antitrombogeni faktor. Drugi antitrombogeni faktorkoji produkuju endotelne elije jekoji produkuju endotelne elije jeendotelni faktor relaksacijeendotelni faktor relaksacije kao to jekao to jeazot monoksid (NO).azot monoksid (NO).


104/118


105/118

PojamPojam hemostazahemostaza ((haemostasishaemostasis ==

zaustavljanje krvi) oznaava skupzaustavljanje krvi) oznaava skup


106/118

zaustavljanje krvi) oznaava skupzaustavljanje krvi) oznaava skupsloenih fiziolokih mehanizama koji sesloenih fiziolokih mehanizama koji seaktiviu da bi se spreio gubitak krvi izaktiviu da bi se spreio gubitak krvi izoteenih krvnih sudova. U fiziolokimoteenih krvnih sudova. U fiziolokim

,,

lokalizovanolokalizovano-- samo na mestu oteenjasamo na mestu oteenja-- tako da spreava gubitak krvi, a netako da spreava gubitak krvi, a nekompromituje tok krvi u krvnim sudovima.kompromituje tok krvi u krvnim sudovima.

HemostazaHemostaza jeje potencijalni sistempotencijalni sistem iiukljuuje kompleksnu i integrisanuukljuuje kompleksnu i integrisanu


107/118

HemostazaHemostazajeje potencijalni sistempotencijalni sistem iiukljuuje kompleksnu i integrisanuukljuuje kompleksnu i integrisanuinterakcijuinterakciju zidova krvnih sudovazidova krvnih sudova,,

trombocitatrombocitaii faktora koagulacijefaktora koagulacije. Na. Naosnovu uea ovih inilaca hemostazaosnovu uea ovih inilaca hemostaza

je podeljena na (1)je podeljena na (1) vaskularnuvaskularnu, (2), (2)trombocitnutrombocitnu i (3)i (3) koagulacionu fazukoagulacionu fazu..


108/118

EndotelEndotel nema znaaj samo zanema znaaj samo za


109/118

EndotelEndotel nema znaaj samo zanema znaaj samo zahemostazu ve i za regulacijuhemostazu ve i za regulaciju

arterijskog krvnog pritiska iarterijskog krvnog pritiska i

posebna podruja organizmaposebna podruja organizma..To je najvei parakrini organ,To je najvei parakrini organ,

mase 1.5 kg i povrine okomase 1.5 kg i povrine oko1.000 m1.000 m22..

Trombocitna fazaTrombocitna faza se sastoji use sastoji u adhezijiadheziji

trombocitatrombocita na mestu oteenja a zatim ina mestu oteenja a zatim ihh b lb l


110/118

trombocitatrombocitana mestu oteenja, a zatim ina mestu oteenja, a zatim iu njihovoju njihovoj agregaciji i stvaranju belogagregaciji i stvaranju belog,,trombocitnog epatrombocitnog epa, to je dovoljno da se, to je dovoljno da sepri povredi manjih krvnih sudova zaustavipri povredi manjih krvnih sudova zaustavi

..

serije kaskadnih, uglavnom enzimskihserije kaskadnih, uglavnom enzimskihreakcija u kojima se sukcesivno aktiviureakcija u kojima se sukcesivno aktiviuzimogeni faktorizimogeni faktorikoagulacije, koji dovodekoagulacije, koji dovode

do stvaranja nerastvorljivog fibrinskogdo stvaranja nerastvorljivog fibrinskogepa.epa.

Svoju ulogu u hemostazi trombociti ostvaruju (1)Svoju ulogu u hemostazi trombociti ostvaruju (1)

odravanjem integriteta zida krvnog sudaodravanjem integriteta zida krvnog suda, (2), (2)inicijalnim zaustavljanjem krvarenja formiranjeminicijalnim zaustavljanjem krvarenja formiranjem


111/118

j g gj g g ( )( )n c jaln m zausta ljanjem kr arenja form ranjemn c jaln m zausta ljanjem kr arenja form ranjemtrombocitnog epatrombocitnog epa,, (3)(3) stabilizacijom hemostaznogstabilizacijom hemostaznogepa i prokoagulantnom aktivnouepa i prokoagulantnom aktivnou i (4)i (4)omoguavanjem brzog saniranja oteenja krvnog sudaomoguavanjem brzog saniranja oteenja krvnog sudastimulacijom migracije endotelnih elija i migracije istimulacijom migracije endotelnih elija i migracije ipro erac e g a m n e a na mes upro erac e g a m n e a na mes u

oteenja (oteenja (oslobaanje mitogena, PDGFoslobaanje mitogena, PDGF).). Po oteenjuPo oteenjuendotela krvnog suda dolazi doendotela krvnog suda dolazi do aktivacije trombocitaaktivacije trombocita..NNastajeastaje adhezijaadhezija trombocita na mestu oteenjatrombocita na mestu oteenja, a, azatimzatim agregacijaagregacija i oslobaanje bioloki aktivnihi oslobaanje bioloki aktivnihsupstanci iz granula i ispoljavanje prokoagulantnesupstanci iz granula i ispoljavanje prokoagulantneaktivnosti trombocita.aktivnosti trombocita.


112/118

Do ireverzibilne agregacije trombocitaDo ireverzibilne agregacije trombocita

dolazi sekundarno, pri veimdolazi sekundarno, pri veimkoncentracijama osloboenog ADP i TxAkoncentracijama osloboenog ADP i TxA22


113/118

, p, pkoncentracijama osloboenog ADP i TxAkoncentracijama osloboenog ADP i TxA22..ADP i TxAADP i TxA22 indukuju agregaciju novihindukuju agregaciju novih

trombocita sa ve adherisanim.trombocita sa ve adherisanim. TxATxA22je ije inajsnaniji vazokonstriktornajsnaniji vazokonstriktor(ima oko 50 puta(ima oko 50 putaja e ejstvo o angiotenzina , to je oja e ejstvo o angiotenzina , to je o

nesumnjivog znaaja za hemostazunesumnjivog znaaja za hemostazu, jer, jerpored agregacije trombocitapored agregacije trombocita, izaziva i, izaziva idugotrajnu vazokonstrikcijudugotrajnu vazokonstrikciju.. EndoteliniEndotelini

imaju jako i neto due vazokonstriktornoimaju jako i neto due vazokonstriktornodejstvo.dejstvo.


114/118

F kt i k l ijF kt i k l ij i i ji i j


115/118

Faktori koagulacijeFaktori koagulacije veinom imajuveinom imaju

nazive, ali uobiajeno je da senazive, ali uobiajeno je da sepredstavljaju numeriki, rimskimpredstavljaju numeriki, rimskim,,

se termin "faktor VI" nese termin "faktor VI" neupotrebljavaupotrebljava (tabela na sledeem(tabela na sledeemslajdu).slajdu).

Faktori koagulacije (sinonim) Osobine

Faktor I (Fibrinogen) Polimeracija i niti koaguluma

Faktor II (Protrombin) Serin proteaza

Faktor III tkivni tromboplasin) Kofaktor; aktivacija faktora VIIFaktor IV (Kalcijum Ca2+) Dvovalentni katjon


116/118

j j

Faktor V (Proakcelerin) Kofaktor

Faktor VI (Akcelerin) -

Faktor VII (Prokonvertin) Serin proteaza Faktor VIII/vWF (Antihemofilinifaktor/vWF) Kofaktor

Faktor IX (Christmasov faktor) Serin proteaza

Faktor X (Stuart-Power faktor) Serin proteaza

Faktor XI (Prethodnik plazminogtromboplastina) Serin proteaza

Faktor XII (Hagemanov faktor) Serin proteaza

Faktor XIII (Stabilizator fibrina) Transflutaminaza

Fitzgeraldov faktor mol. masa 120.000 Kininogen velike molekulske mase;kofaktor

Fitzgeraldov faktor mol. masa 80.000 Prekalikrein, akt. forma je serinproteaza

Humani faktori koagulacije krvi

Koagulacija se odvija u etiri faze:Koagulacija se odvija u etiri faze:

(1)(1) aktivacija faktora X unutranjim i/iliaktivacija faktora X unutranjim i/ilispoljanjim sistemom reakcija;spoljanjim sistemom reakcija;(2)(2) konverzijakonverzija


117/118

p j j jp j j j ( )( ) jjprotrombina u trombin;protrombina u trombin;(3)(3) konverzijakonverzija

fibrinogena u fibrin i formiranje stabilnogfibrinogena u fibrin i formiranje stabilnogfibrinskog ugruka (koaguluma)fibrinskog ugruka (koaguluma)ii (4)(4) retrakcijaretrakcija. ,. ,

zajedniki putzajedniki putu mehanizmu koagulacije.u mehanizmu koagulacije.Inicijalna reakcija uInicijalna reakcija uunutranjem sistemuunutranjem sistemujejeaktivacija Hagemanovog faktora (faktor XIIaktivacija Hagemanovog faktora (faktor XII --Hageman) koja je katalizovana kininogenomHageman) koja je katalizovana kininogenomvelike molekulske mase (Ficderaldov faktorvelike molekulske mase (Ficderaldov faktor --Fitzgerald) iFitzgerald) ikalikreinomkalikreinom..


118/118

homeostaza krvi

Documents