graĐanski zakonikzakon o drţavljanstvu od 21. septembra 1928. godine. 45 i strance ovde ţiveće u...

GRAĐANSKI ZAKONIK

ZA KRALJEVINU SRBIJU

koji obuhvata tekst Zakona od 11. marta 1844. godine, sa izmenama i dopunama, a ĉija se

pravna pravila primenjuju na osnovu Zakona iz 1946. godine

UVOD

A) O GRAĐANSKIM ZAKONIMA UOPŠTE

1

Knjaz u saglasiju sa Savetom, osnivajući se na Ustavu zemaljskom izdaje ovaj GraĊanski

zakonik za pravac svima ţiteljima i sudovima Srbije.

2

U Zakoniku ovom propisani su zakoni graĊanski kao postojana pravila radi pravde i pravice,

koja se od svakog Srbina prema bratu svome Srbinu u uzajamnim svojim posebnim pravima i

duţnostima iziskuje.

3

Zakoni ovi od onoga ĉasa, kako su svojim putem obnarodavani, imaju silu i vaţnost u narodu

i u sudu, i ovu zadrţavaju donde, dokle ih zakona vlast propisanim naĉinom preinaĉila ne bi.

4

Samo Knjaz sa saglasijem Saveta moći će ovaj Zakonik ili pojedine u njemu zakone u sluĉaju

potrebe preinaĉiti, dopuniti ili drugima zameniti.

5

Svaki ţitelj Srpski, bio on u Srbiji ili van Srbije, imaće se ovih zakona drţati.

6

I sam inostranac u poslovima sa srpskim ţiteljima, ili sa inostrancem u Srbiji, naći će pravicu

po ovim zakonima; osim ako on nije posao u tuĊoj zemlji zakljuĉio, ili naroĉito za tuĊe

zakone vezao, ili se on zakonim sledstvima u tuĊoj zemlji nadati ima.

7

Zakoni ovi nemaju povratne sile; oni se prostiru samo za unapredak. No prava iz preĊašnjih

dela ili postupaka po uobiĉajenom naĉinu utvrĊenih proistiĉuća, u koliko sudskim putem ne bi

konaĉnom presudom rešena bila, sudiće se po ovim zakonima, u onim dogaĊajima, gde dosad

propisanoga zakona bilo nije.

8

Smisao zakona niko da ne izvrće, i krivo da ne tumaĉi. Svaki da pazi na reĉi, i njihovo pravo

znaĉenje, pa ako mu se ne bi tako razumeti dalo, onda neka pogleda na druge ovde izloţene

podobne zakone, i neka ispita nameru zakonodavca, pa sravnivši ga s ovima neka ga tako

protumaĉi, kako da se sa osnovima zdravoga razuma i prirodne pravice slaţe.

9

Tumaĉenje zakona samo će ono imati silu zakona, koje bi se putem vlasti zakonodavne, to jest

od Knjaza sa saglasijem Saveta uĉinilo.

10

Ako bi se sluĉaj kakvi na sudu pojavio, za koji naroĉitog zakonog propisa ne bi bilo, onda će

se isti po opštim u ovom Zakoniku postavljenim osnovima, ili opštepoznatom dosadašnjem

obiĉaju razumno i savesno rešavati, nikako ne ispuštajući iz vida zakone propise za podobne

sluĉaje.

11

Više presuda jednako izreĉenih u podobnim sluĉajevima saĉinjavaju postojano sudsko

tumaĉenje, i samo će se kao takvo smatrati, i kao na takvo prizrenje imati, ali sile zakona još

zato nema.

12

Pretpisi i uredbe, kojima se crkvena, vojna, policijska, kaznaĉejska, zloĉina i ostala zemaljska

dela, upravljaju i svršuju, ne spadaju u ovaj zakonik graĊanski.

13

Volja i naredbe ĉoveĉija zastupa zakon, a zakon naknaĊa volju i naredbu ĉoveĉiju. No u

onome, što se tiĉe javnoga poretka i blagonaravija, ne moţe se ništa izmeniti voljom ili

ugovorom.

14

Neznanje zakona već obnarodovanoga nikome ne pomaţe, i niko se neznanjem zakona

izviniti ili braniti ne moţe.

B) OSNOVNE CRTE PRAVDE I PRAVICE U ZAKONIMA GRAĐANSKIM

15

Svakoga Srbina liĉnost i sopstvenost, i sva s ovim skopĉana prava jesu nevredima, i stoje pod

zaštitom i obranom zakona. Ova se zakonska zaštita prostire i na inostrance.

16

Svaki ima pravo priliĉna i zakona sredstva upotrebiti protivu narušitelja svojih prava, i u

sluĉaju narušenja pomoći kod svoje vlasti traţiti, i zahtevati, da se zakonim putem što mu

pripada, dade, i narušena prava povrate.

17

Svaki ĉovek smatra se kao lice, i kao takvo ima prirodna sebi svojstvena prava, koja se nikom

ne ukidaju.

18

Ropstva u ovoj zemlji nema, to jest niko ne moţe ĉoveka u takvoj vlasti imati, da s njim

samoproizvoljno kao sa stvarima postupati i raspolagati moţe.

19

U prizrenju privatnih prava svi su pred zakonom i sudom ravni. Što je za jednoga pravo mora

i za drugoga pravo biti. I prava samoga Knjaza i Praviteljstva, koja u ovom zakoniku izvor i

opredeljenje imaju, hoće se po ovom Zakoniku suditi.

20

Samo u sluĉaju nuţde ili osobite opštenarodne potrebe i polze duţan će biti ko svoje dobro

ustupiti, no Praviteljstvo u tom sluĉaju duţno je takvome potpunu naknadu dati. Je li sluĉaj

take nuţde ili opštenarodne potrebe i polze, rešavaće sam Knjaz u saglasiju sa Savetom.*)

______________________

*) Zakon o zauzimanju privatnih nepokretnih dobara za opšte narodne potrebe pored naknade

za ista (eksproprijacija) od 15. marta 1866. - sa izmenama i dopunama:

Finansijski zakoni: 1931/32 - 51; 1932/33 - 72, 1933/34 - 45, 1934/35 - 42; 1936/37 - 62 t. 7;,

1937/38 - 50 t. 3, 58 t. 3;

Zakon o eksproprijaciji za potrebu graĊenja ţeleznica od 12. juna 1884, sa izmenama i

dopunama;

Zakon o drţavnim putovima od 8. maja 1929. sa izmenama i dopunama;

Zakon o samoupravnim putovima od 8. maja 1929. sa izmenama i dopunama;

21

Šta je ko duţan, ono dati mora. Ako neće, sud će ga primorati.

22

Ko ima kakvo pravo, od njega zavisi upotrebiti ga ili ne upotrebiti. I ako ne moţe ili neće da

upotrebi, zato samo isto pravo ne gubi.

23

Kome pravo, onome i sve polze otuda proistiĉuće pripadaju.

24

Ko pravo kako uţiva, mora i breme s njim skopĉano nositi. Više uĉesnika prava jednoga dele

ravnomerno i bremena s njim skopĉana, ako zakonom ili ugovorom ili samom prirodom nije

protivno opredeljeno.

25

Što nije niĉije, ono pripada onome, koji prvi to zauzme i sebi prisvoji, ako sa štetom drugoga

to skopĉano nije, ili zakon naroĉito ne zabranjuje.

26

Što je svaĉije, ono svaki ima pravo i uţivati, niti iko moţe pravo imati drugoga od uţivanja

iskljuĉiti.

27

Što je ĉije, onaj ima pravo i raspolagati s onim.

28

Tvoje pravo moţeš i drugom ustupiti, i to zavisi od tvoje dobre volje, koja se u sumnji ne

pretpolaţe, no mora se dokazati. Samovoljstvo, sila i prevara nikome ne pomaţe.

29

Što ko sam nema, ono ne moţe ni drugome dati; i tako niko ne moţe drugome više prava

ustupiti, nego koliko sam ima; kao ni tuĊe.

30

Ko ustupi drugome pravo svoje, razumeva se, da je i sve s njim skopĉane koristi ustupio.

31

Ko drugome štetu priĉini, duţan je za to naknadu uĉiniti.

32

Ako dvojica ili više njih jednaka prava imaju, moraju se ista tako upotrebljavati, da jedno

pored drugoga i sva skupa u celosti opstati mogu. Ako to nije moguće, onda po koliĉini jedno

drugom treba da popušta; ako li i tako ne bi moguće bilo, onda manje većem popustiti mora.

33

Prava, koja su za liĉnost ili osobiti ĉin ili uslov vezana, s njim zajedno išĉezavaju.

34

Druga prava, koja neograniĉeno i bezuslovno kao sopstvenost kome pripadaju, sa smrću ili

voljom i zakonom prelaze na drugoga.

35

Zakon će opredeliti, da prava zbog dugotrajućeg neupotrebljenja na štetu drugoga, prestanu i

izgube se.

Ĉest prva

O PRAVIMA LIĈNIM

Glava I

O LICIMA I PRAVIMA LIĈNIM PO SOPSTVENIM SVOJSTVIMA

36

Pod imenom lica (osobe) uzima zakon svako ĉoveĉije stvorenje, bilo ono tek zaĉeto, ili

roĊeno, malo ili veliko, bilo razumno ili bezumno. I sam zbor i svezu više lica jedinstvenih u

prizrenju prava koja ona u zajednini imaju, smatra zakon kao jedno lice moralno, kao što je

rodbina, zadruga, opština.

37

U smotrenju naredbe zakone razlika se ĉini izmeĊu mladoletnih i punoletnih lica. Punoletna

su lica ona, koja su dvadeset prvu godinu ţivota svoga navršili. Mladoletna su pak ona koja

dvadeset prvu godinu ţivota još navršili nisu, i takva su ili mala deca, koja još nisu sedmu

godinu, ili deca nedorasla, koja još nisu ĉetrnaestu, ili deca dorasla, koja su prešla ĉetrnaestu

godinu, ali dvadeset prvu godinu još navršila nisu.

38

Punoletnici drţe se da su zreli, i oni mogu sami sobom prava svoja drţati, s njima rukovati i

raspolagati.

39

Mladoletnici drţe se za nedozrele, i oni stoje pod osobitom zaštitom i obranom zakona.

40

Zakoni uzimaju u zaštitu i one, koji su razuma i slobodne volje ili sasvim ili od ĉesti lišeni,

kao što su zgranuti, besomuĉni, ludi, sumanuti.

41

Mladoletnima se upodobljavaju od ĉesti i oni, koje sud za raskošnike proglasi, i koji se na

strani nalaze, pa im nije moguće prava svoja zaštititi.

42

Tako i zadruge ili zadruţne kuće i opštine po svojoj prirodi i odnošaju zemaljskom imaju

osobito pravo na zaštitu zakona.

43

Dete zaĉeto, ali još neroĊeno, smatra se u prizrenju prava kao da je i roĊeno, tako da ako se

ţivo rodi, dobija sva pripadajuća prava, i ta na drugog prenaša, ako li se mrtvo rodi, smatra se

kao da nikad ni zaĉeto bilo nije. RoĊeno drţi se svagda za ţivo; ko se sumnja i protivno

navodi, dokazati mora.

44

Srpskom ţitelju pripada potpuno uţivanje graĊanskih prava. Srpsko pak ţiteljstvo, tj.

graĊanstvo ili pripada po samom roĊenju ili se dobija priroĊenjem; po ĉemu su svi ţitelji

srpski, prava graĊanska uţivajući, ili roĊeni ili priroĊeni Srbi. Kod roĊenih Srba prelazi pravo

graĊanstva s roditelja na decu po samoj prirodi, priroĊenje pak dobija se onda, kad bi

inostranac koji punih sedam godina, bilo u sluţbi drţavnoj, bilo u voĊenju zanata ili

zemljoradnji, ili u kakvom drugom poleznom zanimanju ovde proţiveo, i za sve to vreme bi

pošteno i shodno zakonima zemaljskim ţiveo, ne uĉinivši nikakva zloĉinstva. Inaĉe pak bez

opredeljenoga vremena prebivanja, poluĉivaće se pravo graĊanstva samo osobitim

dozvoljenjem Knjaza sa saglasijem Saveta.

______________________

Zakon o drţavljanstvu od 21. septembra 1928. godine.

45

I strance ovde ţiveće u prizrenju prava na njihovu liĉnost i sopstvenost odnosećih se uzimaju

zakoni pod savršenu zaštitu, u koliko se za uţivanje kakvog osobitog prava ne bi po

opredeljenju traktata ili zemaljskih ustava naroĉito srpsko graĊanstvo iziskivalo.

46

Što god Srbin sa Srbinom u Srbiji preduzimao bude, sudiće se po ovom zakonu; što Srbin sa

Srbinom u tuĊoj zemlji preduzimao bude sudiće se takoĊe po ovom zakoniku, ako ne dokaţu

da su stran zakon pred oĉima imali, ili ako kod stranog suda pomoći ne traţe zbog zakonih

sledstava u tuĊoj zemlji na njih proistiĉućih. Ako Srbin sa tuĊinom u Srbiji posla imao bude,

sudiće se po ovom zakoniku, ako tuĊin ne dokaţe, da su tuĊezemski zakon za osnov uzeli;

ako Srbin sa tuĊinom u tuĊoj zemlji posla imao bude, sudiće se po tuĊezemskom zakonu, ako

ne dokaţu da su srpski zakon u tuĊoj zemlji pred oĉima imali; ako naposledak tuĊin sa

tuĊinom u Srbiji što preduzme, sudiće se po ovom zakonu u onom sluĉaju, ako bi iz toga

zakona sledstva u Srbiji za njih proisticala, a naroĉita ugovora nemaju, da su pravo svoje na

tuĊezemskom zakonu osnovali.

47

U opšte u svima sluĉajima, u kojima strana drţava sa Srbima postupa kao sa svojima,

smatraće i ovi zakoni strance kao i svoje. U sluĉaju sumnje, moraće tuĊinac dokazati.

48

TuĊinka za srpskoga ţitelja udata dobija sa samom udajom sva prava srpskoga graĊanstva, u

onim sluĉajima, u kojima strana drţava Srpkinji za njihnog podanika udatoj ista prava daje;

kao što i Srpkinja za stranog podanika udata sva prava graĊanstva ovdašnjega gubi, u onima

sluĉajima, u kojima strana drţava svoju podanicu za Srbina udatu svojih prava graĊanskih

lišava. Ţena iz druge oblasti Turske u Srbiju udata smatra se za ovdašnju, kao i što se Srpkinja

u drugu Tursku oblast udata u smotrenju prava graĊanstva za svoju drţi.

49

Srbin ako se na strani nalazi, smatra se kao odsustvujući, ako je mesto prebivanja njegovoga

poznato; ako li to poznato nije, drţi se za nestaloga. I ako takav ne samo ne gubi svoja prava,

no dolazi pod osobitu zaštitu zakona.

50

Ako takav nestali zastupnika prava svojih ostavio i namestio nije, duţan mu je sud radi

odbrane prava njegovih zastupnika ili branitelja postaviti.

51

Koga je nestalo, pa ga nema i ne zna se za njega, a drugome bi poradi prava svojih za tim

stalo, da se zna, je li ţiv ili mrtav, te bi se toga radi sudu javio; onda će sud takvoga sudski

pozvati da doĊe, ili da o svome ţivotu izvešće dade. I na to će mu ostaviti rok od jedne godine

dana. Ovaj rok ako bez svakoga glasa i traga proĊe, onda će sud takvoga nestaloga proglasiti

za umrloga, i to u sledujućim sluĉajevima: 1) Ako je od njegova roĊenja prošlo 80 godina, i

od 5 godina ne bi se za mesto njegova prebivanja znalo. 2) Ako se za njega za 30 godina ništa

znalo nije. 3) Ako bi se dokazalo, da je on u samrtnoj opasnosti bio od onoga se doba za 10

godina za njega proĉulo nije. No ako bi se takav i preko svega toga docnije pojavio, on stupa

u sva svoja preĊašnja prava, samo svaku otuda sebi priĉinjenu štetu ili izgubljenu polzu sam

sebi pripisati mora.

52

Samo onaj, koji preţivi drugoga, moţe u ovoga prava, na sluĉaj smrti njemu pripadajuća,

stupiti. Kad dvojica zajedno u isti trenutak umru, onda ne moţe reĉi o prenašanju prava s

jednoga na drugoga biti. U sluĉaju neizvesnosti drţi se da je onaj pre umro, koji je u ranijoj

opasnosti bio; ako su pak u jednovremenoj opasnosti bili, onda se uzima, da je mlaĊi starijega,

i muška glava ţensku preţivela; dokle se god protivno ne dokaţe.

53

Zakoni ovi uzimaju i prava ţitelja srpskih i inostranaca drugoga veroispovedanja u zaštitu i

dopuštaju im i uţivanje graĊanskih prava u toliko, u koliko ne bi oni zakonom naroĉito

ograniĉeni bili.

54

Ĉlanovi jedne rodbine po razlici stepena i odnošaja, kao i ĉlanovi zadruge i zadruţne kuće po

prirodi svojoj, imaju osobita meĊu sobom prava, koja će se na svom mestu opredeliti.

55

Pod imenom rodbine (porodice, familije), razumeju se pretci sa svima svojim potomcima, bili

oni u zajednini ili odeljeni. Oni se zovu meĊu sobom rod; sveza, kojom su vezani, jest

srodstvo, lica su pak takva srodna ili srodnici i roĊaci. Oni mogu biti u bliţem ili daljem

srodstvu, po broju stepena, u kojima jedan od drugoga odstoje. Ovo su srodnici po krvi; no

bivaju i postaju srodni i po braku, koje se srodstvo zove tazbina; i to je srodstvo izmeĊu muţa

ili ţene sa srodnima ţenina ili muţevljeva roda po krvi.

56

Stepen srodstva izmeĊu dva lica bilo u pravoj bilo u poboĉnoj ili kosoj lozi, opredeljuje se po

broju lica od jednoga pretka roĊenih, tako da su dva lica u onom stepenu srodna, koliko lica

ima, ne brojeći prvoga pretka, sledstveno manje jednoga.

To se isto razumeva i o tazbini. - Usvojeni za sina ili kćer kako stupaju u srodstvo pooĉima i

pomajke svoje opredeliće se na svom mestu.

57

Pod zadrugom ili zadruţnom kućom razumeva se više lica punoletnih, samih ili sa svojim

potomstvom u zajednini ţivećih. Oni su u odnošaju meĊusobnom zadruţni. Gde takva

zajedninskoga ţivota nema, zovu se inokosni.

58

Zadruge smatraju se u prizrenju spoljnih odnošaja kao jedno lice moralno, i uţivaju u skupu

sva prava kao i inokosni. Zadruga moţe u sebi zakljuĉavati prava inokosnosti i rodbini

pripadajuća. Inokosnost razrešava odnošaje zadruţne ali ne rodbinske.

59

Opština jedna smatra se u prizrenju privatnih prava kao jedno moralno lice, kome sva ona

prava pripadaju, koja jedinstvenim licima, u koliko to po unutrašnjem ustrojstvu ne bi se

osobito opredelilo.

Glava II

O PRAVIMA I DUŢNOSTIMA SUPRUŢNIKA

60

Prava i duţnosti supruţnika proistiĉu iz braka, koji se izmeĊu dva lica raznoga pola zakljuĉuje

i venĉanjem ĉrez sveštenika po propisu pravoslavne crkve svršuje, poĉem se ona pred dva ili

tri svedoka izjasne, da ţele nerazluĉno ţiveti, zavetujući se ujedno na vekoveĉitu ljubav i

nenarušivu vernost.

61

Pre venĉanja bivaju obiĉno razgovori i dogovori izmeĊu mladoţenje i devojke, i njegova i

njenoga roda, sa ugovaranjem poradi braka u koji su radi stupiti; a pokraj ovoga ili za ovim

biva obeleţje, darovi i uzdarje.

62

Razgovori ovi i darovi nemaju istina nikakva sledstva na brak, ako se ne bi zakljuĉio; no

ovako darivani ne mogu s drugim licem u pregovore braĉne upustiti se, dok primljeni dar

odstupajuća strana ne vrati.

63

Za tim sleduje propisani ispit, koji biva pred svojim sveštenikom, odreĊenim od duhovne

vlasti naĉinom.

64

I ovako uĉinjeni ispit ostaje snaţan, niti koja ispitana strana u nove pregovore braĉne upuštati

se moţe donde, dokle se duhovnom vlašću svojim putem od ovoga ispita ne razreši.

65

U sluĉaju odustanka nevina strana dobija troškove poradi braka uĉinjene, i naknadu za

pretrpljeni uštrb natrag.

66

Naterati se ona strana, koja odustaje, da mora u isti brak stupiti, ako dragovoljno neće, ne

moţe.

67

Ako su obe strane nevine, onda svaka svoju štetu nosi.

68

Iz kojih uzroka crkva brak i venĉanje zakonom zabranjuje, iz onih istih, ako bi se preĊe

pojavili, ne mogu onakva lica zakono ispitivana biti, ako li su ispitana, ispit ništa ne vaţi, i

kriva strana ne moţe od druge odustavše naknadu za priĉinjenu štetu traţiti.

69

U brak zakono stupiti i venĉani biti ne mogu:

a) Ako ĉovek ţenu venĉanu i ne po zakonu puštenu, ili ţena muţa nepuštena po zakonu ima.

b) Ako mladoţenja nije navršio 17. a devojka 15. godinu, osim sluĉaja razrešenja od

nadleţnog Arhijereja uĉinjenog.

v) Bez pitanja i dopuštenja oĉina ili materina ili tutorskog, osim po dobivenoj dozvoli od

nadleţne vlasti u sluĉaju navršene 18. godine momka i devojke.

g) Koji su nesposobni i nemoćni za duţnosti braĉne.

d) Ludi i besomuĉni.

e) Otmicom naterani ako osloboĊeni nisu, ili ako su zaplašeni i strahom nagnani.

ţ) Ako je prevarom drugo lice podmetnuto.

z) Zloĉinci na robiju ili zatoĉenje osuĊeni, za vreme kazne.*)

i) IzmeĊu hrišćana i nehrišćana.

j) IzmeĊu srodnika u stepenima crkvom zabranjenim.

k) Koji su zbog brakolomstva meĊusobnog, i svom suprugu o glavi radenja osuĊeni.

____________________

*) Izmena od 5. januara 1862. godine

70

Ima i drugih uzroka, koji ako se dogode, ostavljena strana ne moţe nikako traţiti naknadu

štete zbog ispita prouzrokovane, kao:

a) Ako se primeti osobiti sajuz i naklonost k drugome licu.

b) Zbog trudnoće od drugoga.

v) Zbog bludnog i razvratnog vladanja.

g) Zbog javno poznatog i osvedoĉenog pijanstva.

d) Zbog prilepĉive opasne bolesti.

e) Zbog dugog odlaganja venĉanja.

71

Ko pokraj ţive ţene zakone drugu uzme, i venĉa se, moraće ovu drugu otpustiti, koja, ako to

nije znala, dobija naknadu za sve troškove, za uštrb i sramotu podnesenu. Preko toga muţ

potpada pod sud i kaznu, kao što će i sveštenik, ako je znao, pa venĉao, ili mogao znati, da je

upotrebio pristojnu paţnju, ili ako propisani red nabljudavao nije, duhovnoj vlasti za to

odgovarati.

72

Ako mladoţenja pri venĉanju nije bio navršio 17. a devojka 15. godinu, onda će snaţnost

takvog braka ispod ovih propisanih godina vlasti duhovnoj donesenoga, zavisiti od oproštaja

Arhijerejskog. A sveštenik venĉavši ako je znao, da nemaju propisani za brak godina, dolazi

pod sud, kao i sami roditelji, i drugi, koji bi sveštenika prevarom na savršenje venĉanja

ovakvih lica naveli.

73

Ako sveštenik bez dopuštenja roditeljska ili tutorska venĉa momka i devojku pre navršenja

njihove 18. godine, brak istina stoji, no sveštenik ovakav potpada pod odgovor suda

duhovnoga zbog nenabljudavanog propisa.

74

Brak sa besomuĉnima i ludima nema sile ni vaţnosti, i prestaje kao da nije ni bio; a sveštenik

sa znanjem takve venĉavši pada pod sud i kaznu.

75

Brak sa onim, koji je nesposoban i nemoćan bio duţnosti braĉne izvršivati, prestaje i uništava

se, pošto se onakva nesposobnost savršeno osvedoĉi, kao da nije ni bio. Sveštenik takvoga

venĉavši pod odgovor ne dolazi; jer niti je duţan, niti mu se pristoji, u takav ispit upuštati se.

76

Ako sveštenik silom otetu i neosloboĊenu ili velikim strahom primoranu devojku venĉa, takav

brak prestaje, kao da nije ni bio. Sveštenik venĉavši, kum i stari svat padaju pod sud i kaznu, a

tako i otmiĉari kazniće se strogo za uĉinjenu otmicu kao prestupnici.

77

Prevaren, koji je drugo ţeleo, a drugo mu je lice podmetnuto, nije duţan zadrţati ga. Ako se

ne tuţi, no se svojevoljno skloni, neka mu bude, i brak neka je tvrd. I ako doznavši da je

drugo lice, on ne prestane, no u duţnosti braka zaostane, da mu se posle tuţba ne prima,

poĉem je znao i dragovoljno se sklonio.

78

Sa zloĉincem na robiju ili zatoĉenje osuĊenim za vreme kazne zakljuĉeni brak ima pravo

nevina strana zahtevati da se razreši, i naknada njoj da. Sveštenik dolazi pod odgovor

sudski.*)

____________________


79

Brak izmeĊu hrišćana i nehrišćana nema sile ni vaţnosti, i uništava se kao da nije ni bio.

Sveštenik pak venĉavši dolazi pod odgovor i potpada pod kaznu duhovnoga suda.

80

Brak izmeĊu srodnika u stepenima crkvom zabranjenima, ako je sa znanjem, prestaje i

uništava se, i oni, koji su znali, dolaze pod odgovor i kaznu srazmernu duţnosti prestupljenoj i

blizosti stepena srodstva. Ako li je u neznanju zakljuĉen, onda se supruţnici od zajedniĉkog

ţivota odmah razluĉavaju i snaţnost takvoga braka zavisiće od razrešenja Arhijerejskog.

81

Brak izmeĊu onih koji su zbog brakolomstva meĊusobnog, ili toga radi što su suprugu o glavi

radili, osuĊenim bili, prestaje i uništava se kao da nije ni bio.

82

Brak sa onim koji je sa drugom ispitan, ili brak sa devojkom pod prstenom za drugoga, stoji u

svojoj sili i vaţnosti. Ispit pak reĉeni pada i razrešava se, i strana postojana zaostavša dobija

potpunu naknadu za troškove uĉinjene i sramotu nanesenu.

83

Pre venĉanja duţan je sveštenik parohijalni momka i devojku naĉinom od duhovnog naĉelstva

propisanim u tri jedno za drugim sledujuća prazniĉna dana u crkvi oglasiti ili navesti, tj. javiti

hrišćanima poimence, koji se momak ţeniti, i koju nevestu za suprugu uzeti namerava, ako ne

bi isti zaruĉnici od Arhijereja od oglašenja oprošteni bili.

84

Oni zaruĉnici, koji bi u ĉiju parohiju sa strane došli, niti će moći ispitani niti oglašeni biti,

dokle se ne bi onde postojano stanili i dokle ne bi na njihove iz preĊašnjeg mesta prebivanja

nabavljene dovoljne isprave od duhovne vlasti nadleţno k tome odobrenje posledovalo.

85

Svaki, koji bi za kakvu prepreku, koja bi oglašenom braku preponu ĉinila, znao, duţan je to

nadleţnom svešteniku bez odlaganja javiti.

86

Ako bi se za vreme uĉinjenoga oglašenja, ili i posle pri samom venĉanju otkrila kakva

pravilna prepreka, koja bi zaruĉnicima zabranjivala u brak stupiti, to će sveštenik prestati od

svršavanja braka, i javljaće sluĉaj takav svojoj duhovnoj vlasti.

87

Sveštenika na svršavanje braka pravilima crkvenim nedozvoljenoga naterivati, ili inaĉe

primoravati da se niko ne usudi; i koji bi to ĉinio podleći će strogoj kazni.

88

Brak ne moţe zakono zakljuĉen biti bez uzajamnog i neprinuĊenog saglasija saĉetavajućih se

lica; zato roditelji i svi drugi decu i mlaĊe stupiti u brak protiv svoje volje da ne prinuĊavaju,

koje se naroĉito pod odgovorom strogim zabranjuje.

89

Otimanje devojaka radi stupanja s njima u brak smatra se kao prestupljenje, koje će se strogo

suditi i kazniti.

90

Ako sveštenik neimajući Arhijerejskog oproštaja prenebregne navestiti, pa bi se posle

venĉanja pojavile prepone neoprostive, onda brak pada i uništava se, a sveštenik dolazi pod

odgovor i kaznu; i sami zaruĉnici, ako im je prepona poznata bila, kao i svedoci pri venĉanju,

ako su za nju znali, dolaze pod odgovor i kaznu; ako li se kod duhovnih vlasti prepona

oprostiva pokaţe, brak ostaje po dobivenom Arhijerejskom blagoslovu u vaţnosti, a krivci

dolaze pod odgovor.

91

Zakoni brak svršuje se u crkvi, u vreme crkvom za to propisano, pred dva ili tri svedoka,

zajedno sa obruĉenjem, i u svemu shodno pravilima i obredima pravoslavne crkve. Samo po

nuţdi moţe se venĉanje izvan crkve svršiti na drugom pristojnom mestu.

92

Po venĉanju duţan je sveštenik svaki brak u knjigu venĉanih uvesti, zabeleţivši ime i prezime

venĉanih, njihovih roditelja, i kuma, njihovo stanje i mesto obitavanja, dan venĉanja, s

dodatkom, koji im je brak, i sa potpisom sveštenika koji je njih venĉao.

93

Brak zakonim naĉinom zakljuĉeni, osim smrti jednoga supruga, kojom sam po sebi prestaje,

samo se iz osobitih vaţnih crkvom propisanih uzroka uništiti, ili razvesti moţe. Ovi su uzroci

u knjizi Kormĉiji, koja duhovnim vlastima za upravljanje sluţi, izloţeni, od kojih se ovde

navode:

A) Uzroci, zbog kojih se brak uništava:

1. Ako je u vreme venĉanja muţ imao ţivu ţenu neraspuštenu, ili ţena ţivoga muţa

neraspuštenoga.

2. Ako momak 15. ili devojka 13. godinu u vreme venĉanja navršila nije.

3. Ako je brak uĉinjen sa besomuĉnima ili ludima; na zahtevanje nevine strane.

4. Ako je sa nesposobnim i nemoćnim za izvršavanje braĉne duţnosti; na zahtevanje druge

strane.

5. Ako je sa devojkom otetom i neosloboĊenim ili neodoljivim strahom primoranom; na

zahtevanje primorane strane, ili njenih najbliţih.

6. Ako je drugo lice podmetnuto, i nevina strana dokaţe, da znati nije mogla, i da je odmah,

kako je doznala, tuţila se.

7. Ako je sa zloĉincem na robiju ili zatoĉenje osuĊenim zakljuĉen brak za vreme kazne, pa

nevina strana zahteva.

Tako isto ako je brak zakljuĉen s licem, koje je uĉinilo zloĉinstvo pre braka, ali je posle ovoga

za isto osuĊeno na robiju ili zatoĉenje, ako nevina strana zahteva.*)

8. Ako je izmeĊu hrišćana i nehrišćana zakljuĉen brak.

9. IzmeĊu srodnika u stepenima crkvom strogo zabranjenima.

10. Brak izmeĊu onih, koji su suprugu svome o glavi radili, bilo pre bilo posle presude toga

radi nad njima izreĉene, zakljuĉeni.

______________________


94

B) Uzroci, zbog kojih se brak razvodi:

1. Preljuba dokazana, kojom je vernost supruţanska narušena.

2. Radenje o glavi svome suprugu i dejstvovanje svirepim i ubitaĉnim sredstvima protivu

ţivota njegovog; kao i onda, ako je samo znala jedna strana o takvom zlom umišljaju i

dejstvovanju drugoga protiv ţivota supruga, i otkrila nije.

3. Zloĉinstvo suprugom jednim uĉinjeno, zbog kog je kazna uzakonjena i sudom nad njim

izreĉena na robiju ili zatoĉenje duţe od 8 godina, ako nevina strana za vreme dok te kazne

traju ište razvod; a ako ga za to vreme ne ište ostaje brak u svojoj sili.*)

4. Ako jedna strana od hrišćanskog zakona odstupi.

5. Neizvesno ili zlokovarno odsustvo.

______________________


95

Ako bi koji suprug ili u ropstvo pao, ili bi po svome delu sa znanjem vlasti kuda otišao, pa bi

ga nestalo, niti bi se dokazalo, da je sa zlom namerom supruga svoga izneveriti kuda tumario,

onda će ostavši drugi suprug tek po isteĉenju punih 6 godina od vremena odsustva druga svog

moći dati molbu duhovnome sudu poradi razvedenja braka svog, koji će sud, poĉem i

sredstvom novina i inaĉe sredstvom zemaljskih vlasti otsustvujućeg potraţi, i ovaj se za jednu

godinu ne naĊe, niti mu se javi ili predstane, k razvedenju braka pristupiti, i ostavljenoj strani

dozvoljenje za drugi brak dati. No pri svem tom, ako se posle ovakvoga dozvoljenja i

zakljuĉenja drugoga braka suprug odsustvujući povrati, ima vlast druga svoga, ako hoće, u

brak uzeti, ako li neće, a on dobija dozvoljenje s drugim licem u brak stupiti, kao što će to u

prvom sluĉaju dobiti i onaj, koji je inaĉe nevin našavši se, sa supruţnikom ovoga u brak

stupio, i s njim ţiveo.

96

Ako li koji suprug, bez znanja i dopuštenja vlasti, iz otaĉastva pobegne, i neznano kuda

tumari, ili šta više i dovoljno bude priĉine uveriti se, da je s namerom druga svog izneveriti

udalio se, onda će ostavši suprug u prvom sluĉaju po isteku 4 godine, a u drugom posle 3

godine od vremena onog udaljenja moći dati duhovnoj vlasti molbu poradi razvedenja braka,

koji će sud, poĉem odsustvujućeg i sredstvom novina i sredstvom zemaljskih vlasti potraţi, i

ovaj mu se za jednu godinu dana ne javi niti predstane, baš da bi se mesto njegova

zadrţavanja znalo, k razvedenju braka pristupiti, i ostavšoj strani, ako se dokaţe da je nevina,

i suprugu svome uzroka k udaljenju njegovom ne dala, dozvoljenje dati u drugi brak stupiti;

niti će protivna strana, ako bi se posle toga pojavila, ovaj brak narušiti i druga svog natrag

zahtevati moći.

97

Ako se ţena u sluĉaju ovakvog odsustva muţeva bez nabljudavanja ovih pravila i bez

dopuštenja vlasti preuda, i muţ se prvi posle pojavi, onda muţ nju ako hoće, uzima natrag, ili

na svoje zahtevanje, ako se nevin naĊe, on se od istoga braka razvodi, i dobija pravo nanovo

ţeniti se. To biva i sa muţem, ako bi mu ţena u ropstvo pala, ili inako odsustvovala.

98

U sluĉaju uzroka za razvod braka svagda će se strane svom svešteniku prijaviti, koji će duţan

biti, njih primirivati, i ako u tome ne uspe, protojereju onog okruţja uputiti ih. Ovog će

duţnost biti, u triput, i to ne jedno za drugim, no u nekom srazmernom rastojanju vremena,

primirenje meĊu njima pokušavati, opomenuvši ih kako na sveĉano obećanje pri venĉanju

uzajamno dano, tako i na ţalosna i štetna sledstva razvoda braĉnog. Ako ih i on ne primiri, to

se onda upućuje s tuţbom na duhovni sud, koji će i sam najpre primirenje pokušati, pa ako ne

uspe, tek onda o razvodu suditi, pošto svi dokazi toga rada navedeni budu.

99

Sva dela sporna u smotrenju braka prinadleţe sudu duhovnom, a tako i parnice poradi

uništenja i razvoda preduzimaće se, raspravljati i rešavati od suda duhovnog propisanim toga

radi redom i naĉinom.

______________________

Braĉni pravilnik Srpske pravoslavne crkve od 29. maja 1933.

Postupak za sudove u Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 12. juna 1933;

*

Da se opšti graĊanski sudovi ne samo za raspru braĉnih parnica, no i za sama pitanja o

vaţnosti ili razvodu braka, za lica nepravoslavna odrede, te da oni po postojećem sudoredu i

postupku za graĊanske parnice propisanom, ne samo i ta pitanja isleĊuju i sude, no i presude o

njima glaseće, po nezadovoljstvu strane velikom sudu na rešenje i presuĊenje podnose; a što

se materijalnog zakona tiĉe, meĊutim, dok se naroĉiti zakon ne propiše za katolike u duhu

crkve katoliĉke, a za luterane u duhu njihove crkve, da sudovi naši sude ove stvari po

osnovima, primljenim u zakonima one crkve kojoj supruzi prinadleţe; a ako je brak smešan,

po zakonima one crkve, u kojoj je brak blagosloven, gde bi im god strane zakon svoje crkve

autentiĉno same pokazati mogle, a inaĉe gde to strane ne budu bile u stanju uĉiniti, ili u

sluĉaju sumnje, da se obraćaju popeĉiteljstvu pravosudija za nastavljenje, koje će se za to

imati sa upravom prosvete sporazumeti, koja će i onako moći preko sveštenika dotiĉne

veroispovesti ne samo zakon crkve za dani sluĉaj stojeći, no i za objašnjenje smisla njegovog

pribaviti. U ostalom, razume se, da oni smešani brakovi, gde je ma koje lice pravoslavno, i o

kojima osobeno zakonodavno nareĊenje postoji, pod ovo nareĊenje ne spadaju.

Uredba No 2444, od 7. decembra 1861. Zb. XIV str. 202.

*

Parnice braĉne u smešanim brakovima t.j. gde je ma koja strana pravoslavne vere, spadaju

pod nadleţnost zemaljskih pravoslavnih duhovnih sudova.

Zakonodavno rešenje od 9. septembra 1853. No 359 (Zb. VII str. 80).

*

Ustav Reformovane hrišćanske crkve od 11. maja 1933;

Zakon o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji od 14. decembra 1929.

100

Za vreme trajanja parnice braĉne, duţnost će biti suda duhovnog napred opredeliti, pripada li

nevoljnoj strani pristojan uţitak, koji će se po mogućstvu i imanju muţevlju svetskim sudom

izmeriti. TakoĊe ako bi dece bilo, postaraće se o meĊuvremenom njihovom snabdevanju i

vaspitanju.

101

U sluĉaju, ako su obe strane pod krivicom, nijedna ne dobija dopuštenje u drugi brak stupiti;

ako li je jedna strana nevina, njoj će se dozvoliti u drugi brak stupiti. Nevinoj strani presudiće

se sve koristi braĉne po zakonu, po prirodi braka, ili po ugovoru njoj pripadajuće.

102

Razluĉenje samo od zajedniĉkog ţivljenja, koje bi se po nuţdi i na duţe vreme sa uţitkom ili

bez uţitka opredelilo, smatra se kao i drugi pokušaj primirenja izmeĊu supruţnika, koji, ako

bi se opet sastali, javljaju to samo svome svešteniku, a ovaj isto dostavlja svojoj duhovnoj

vlasti.

103

Na razvod braka ne mogu supruţnici ugovora ĉiniti, niti se na uništenje ili razvedenje, ni

privremeno, saglasiti mogu. No poĉem je tuţba na razvod dana ili presuda izreĉena, mogu se

u prizrenju imanja svoga, ako s njim neograniĉeno raspolagati mogu, kao i uţitka i

snabdevanja i vaspitanja dece poravnati.

104

Ova strana, kojoj je kao nevinoj dozvoljeno u drugi brak stupiti, moći će to bez svake prepone

po zakonu ĉiniti.

105

Ţena razvedena ili puštenica, ako je trudna ne moţe pre poroĊaja, inaĉe ako je trudnoća

neizvesna, ne moţe pre navršenih 9 meseci posle razvoda, preudati se; osim ako po svedodţbi

veštaka na sudu dokaţe, da trudna nije, u kom sluĉaju po isteĉenju 6 meseci moći će u drugi

brak stupiti.

______________________

Udovica, koja bi se po smrti svoga muţa naskoro preudavati htela, moţe to ĉiniti i u onom

sluĉaju, ako bi od umrlog muţa trudna ostala, samo i ako ţenik na to pristane, o ĉemu će se

pred mesnim kmetom i sveštenikom pismeno naĉiniti i svešteniku na ĉuvanje predati. Ako bi

trudnoća neizvesna bila, a udovica bi se htela pre 9 meseci od smrti muţevljeve preudati, onda

se mora vizitirati od mesnih babica ili, ako takvih u mestu nema, od drugih u mestu veštih

starih ţena, o ĉemu će se takoĊe pred mesnim kmetom i sveštenikom pismeno naĉiniti, na

koje se ima i ţenik potpisati, koje će se pismeno svešteniku na ĉuvanje predati. Kako u

jednom tako i u drugom sluĉaju, sveštenik će ova pismena u naroĉito za to naĉinjeni protokol

zavoditi, koji u sluĉaju dogodivše se rasprave o familijarnom poloţenju deteta moţe za

dokazno sredstvo posluţiti.

Zakonodavno tumaĉenje No 4803 od 22. oktobra 1859. (Zb. XII str. 72).

106

Ako li ţena ne doĉekavši isteĉenje ovoga propisanog vremena preuda se, brak će zadrţati

svoju snagu, no ona se lišava sviju onih koristi, koje bi od preĊašnjeg muţa po razvodu, i

prestanku braka imala; a muţ, koji takvu uzme, gubi pravo zahtevati uništenje braka iz uzroka

preĊebraĉne ţenine trudnoće. I ako bi se u sluĉaju roĊaja detinja sumnja rodila, da li nije u

prvom braku zaĉeto, mora se isto dete i njegova prava sredstvom zastupnika ili branioca pod

zaštitu i obranu zakona uzeti.

107

Što se god sa namerenjem i opredeljenjem braka slaţe, ono sve pripada supruţnicima kao

prava i duţnosti, niti se šta protivu liĉnih prava ugovorom opredeliti moţe.

108

Oba supruţnika duţna su ljubavno meĊu sobom i nerazdelno ţiveti, duţnosti braĉne

izvršivati, jedno drugom verni biti, pristojno jedno drugo predusretati, i u svakom sluĉaju u

pomoći biti.

______________________

1. Nikome nije slobodno u svoju kuću primiti muţa odbeglu ţenu, osim njenih roditelja,

srodnika, ili mesne vlasti, pa i ovi duţni su odmah, ili najdalje drugi dan, javiti za takav sluĉaj

policijskoj vlasti, i ova da i nju i muţa joj bez odlaganja uputi nadleţnom parohu radi

propisnog mirenja i daljeg postupka.

2. Ovako se ima postupati u svakom, bilo prvom bilo drugom, ili kom mu drago sluĉaju

odbegavanja ţene od svog muţa.

3. Konzistorijska presuda, koja bi glasila da se odbegla ţena ima vratiti muţu da s njim

braĉno ţivi, ima taĉno i bez svakog izgovora od odbegle ţene izvršena biti, i u sluĉaju ako ne

posluša imaju je tome sklanjati i duhovne i mirske vlasti, i to savetovanjem, pouĉavanjem,

pomirivanjem, donde, dokle ona korisnost ovakvog saveta ne uvidi i k braĉnom s njime

saţivljenju ne skloni se. (Uredba od 5. februara 1857, VNo 212, Zbornik X, str. 11).

109

Osobito pak muţ se smatra kao glava i starešina kuće i rodbine, i po tome njegova je duţnost

poglavito kućom i imanjem upravljati, za snabdevanje svoje supruge po mogućstvu starati se,

nju od svake napasti braniti i na svakom mestu zastupati.

110

Supruga pak duţna je muţa svoga slušati, naredbe njegove nabljudavati, za njim ići i gde on

za dobro naĊe, s njime onde ţiveti; njemu po silama svojim u otpravljanju domaćih poslova, u

pribavljanju, a naroĉito ĉuvanju imanja pripomagati, i kućevni red i ĉistotu nabljudavati, i

naroĉito decu namirivati, u ĉistoti i blagonaraviju sadrţavati i ĉuvati.

111

U sluĉaju ako bi supruţnici u zadruzi ţiveli, poglavito pripada pravo kućom i imanjem

upravljati, i o snabdevanju starati se, starešini kućnom, koji je u dogovoru sa punoletnim

zadrugarima duţan o kući i kućevnim poslovima brigu nositi; kuću pak i kućevne poslove u

redu drţati i ĉuvati, pripada naroĉito starešici, koju su duţne u tom prizrenju ostale ma i

punoletne u kući ţene slušati.

Glava III

O PRAVIMA I DUŢNOSTIMA RODITELJA I DECE

112

Deca ili su braĉna ili vanbraĉna, ili usvojena; i po toj razlici imaju razliĉiti vid i odnošaj

praviĉan prema roditeljima i hraniteljima svojim.

113

Braĉna su deca sva ona, koja se u zakonom braku rode. Za takvu smatra zakon svu onu decu,

koja se posle 180 dana od dana venĉanja ili za 300 dana posle smrti muţevlje, ili konaĉnog

razvoda braĉne sveze od zakone supruge rode.

114

Kad je dete ovako u zakonom braku roĊeno, otac ne moţe o zakonitosti njegova roĊaja

posumnjati, niti se deteta odreći, osim jedinoga sluĉaja, ako jasno dokaţe, da za vreme zakono

odreĊenoga roka od 180 i 300 dana nije mu moguće bilo telesno smešenje sa suprugom

svojom imati. Ni sama supruga priznanjem svojim ne moţe takvo dete lišiti zakonih prava

prema roditelju svome. Ni samo dokazano bludoĉinstvo supruge ništa protivu braĉnosti deteta

ne pomaţe.

115

Roditelji, pod kojima se razumeva otac i mati, bili oni inokosni ili zadruţni, duţni su deci

svojoj biti i hranitelji. Oni treba da se staraju za njihov ţivot i njihovo zdravlje, da ih hrane i

odevaju, da im telo snaţe i podiţu, vaspitavaju i duševne sposobnosti razvijaju, u zakonu

Boţijem obuĉavaju, i naukom srce i dušu oblagoroĊavaju, i u poleznom trudu pridrţavaju, i

tako za srećniji ţivot pripravljaju, i osnov blagostanju njihovom poloţe.

116

Ove duţnosti, koje poglavito na ocu leţe, ako bi roditelji oĉevidno prenebregavali na ubitak

sreće deĉije, onda ima vlast zadruţni starešina, koji je za dobro vladanje i poredak kućana pod

odgovorom, pristojnim naĉinom, koji ako ne pomaţe, i samim sudskim putem, nastajati, da

ovi duţnostima svojim zadosta uĉine.

117

Ove duţnosti roditeljske za izdrţavanje dece traju donde, dokle god deca ne budu u stanju

sama sebe izdrţavati. Zakon za takav rok uzima punoletnost, ili navršenu 21. godinu kod

muškaraca, a kod devojaka udaju.

118

Rasprava supruţniĉka ili i sam razvod ne osloboĊava roditelje od njihove duţnosti spram

dece. Samo u tom sluĉaju potreba je iste duţnosti na oba roditelja razvedena srazmerno

podeliti, tako, da ako se sami poravnali i sloţili ne bi, zakon ureĊuje, da deca muška do

navršene ĉetvrte, a ţenska do navršene sedme godine pod materinu hranu i negu spadaju, a

ostali pod oĉinu brigu dolaze; ako ne bi osobite okolnosti sreće radi deĉije drugu naredbu

iziskivale.

119

Sve troškove poradi izdrţavanja i vaspitanja dece duţan je poglavito otac nositi, a posle njega

mati, za njom ded i baba od oĉine strane, a za ovima striĉevi, a posle ded i baba od materine

strane i ujaci; osim ako nisu u zadruzi, u kom sluĉaju ako uţivaju imanje u zajednici duţan je

starešina kućni o snabdevanju sviju starati se, i posle oca svu brigu poglavito nositi.

120

Deca su duţna roditelje svoje poštovati, i u svaĉemu njima poslušni biti, i protivu volje

njihove ništa ne ĉiniti, niti preduzimati. I tako niko nema vlasti decu tuĊu izgubljenu ili

odbeglu protiv volje roditeljske zadrţati; no roditelji će takvu i pomoću vlasti natrag povratiti,

šta više razvratnu i neposlušnu decu umerenom domaćom kaznom kaštigovati moći.

121

Što god deca pod roditeljskom vlašću i njihovim upravljanjem pribave, to roditeljima svojima

pribavljaju, kao god što naravno roditelji za svoju decu imanje pribavljaju i njima ostavljaju.

122

Ako bi pak deca osim roditeljska upravljanja što trudom ili poklonom, ili drugim zakonim

naĉinom stekla i pribavila, ono se smatra kao njihova sopstvenost, premda do punoletnosti

pod oĉino upravljanje spada. I otac je vlastan priplod deĉije sopstvenosti upotrebiti na njihovo

vaspitanje, glavno pak duţan je saĉuvati, osim osobita sluĉaja, ako bi se potrošak toga za

osnivanje sreće detinje iziskivao, koje se onda sa dopuštenjem suda izdati moţe.

123

Ovo se sve razumeva o mladoletnima, koje roditelji izdrţavaju i snabdevaju; inaĉe pak što

god takovi svojim trudom sebi pribavi, ono je njegovo.

124

Otac naroĉito ima vlast dete svoje nedoraslo za ono stanje ţivota prepravljati i vaspitavati,

koje on za dobro naĊe. No poĉem dete odraste i 14. svoju godinu navrši, i sklonost k drugom

naĉinu ţivljenja u sebi oseti i pokaţe, moţe pristojnim naĉinom ocu predloţiti, i zahtevati, da

ga na onaj naĉin ţivota okrene i uputi, za koji sposobnost i sklonost ima, koje ako bez uspeha

bude, moći će i sam nadleţnom sudu molbu svoju toga radi pretstaviti.

125

Obveze koje bi deca bez roditeljske volje uĉinila, nemaju nikakve sile ni vaţnosti; osim ako

ne bi zakoni u osobitom sluĉaju takve dozvoljavali.

126

Otac je duţan maloletnu decu svoju u svakom sluĉaju zastupati.

127

Roditelji nemaju prava od dece naknadu troškova, na vaspitanje njihovo uĉinjenih, iskati ako

bi deca docnije imanja sebi pribavila. Ali ako bi roditelji u nemoć ili oskudnost pali, deca su

duţna njih pristojno izdrţavati i sa potrebama snabdevati.

128

Vanbraĉno dete ili kopile je ono, koje je mati nevenĉana zaĉela i rodila. Za takvo drţi se i

ono, koje je istina od matere venĉane u braku, ali pre ili posle odreĊenoga zakonoga roka od

180 ili 300 dana ( 113) roĊeno; osim ako je nedonošĉe, ili od oca za svoje priznato ili otac za

3 meseca dana sudski odrekao se njega nije.

129

Vanbraĉno dete ili kopile duţna je mati onako isto kao i braĉno drţati, za njegov ţivot i

zdravlje starati se, njega dobro vaspitavati, i na put vere i zakona i sreće nastaviti.

130

Ko je otac vanbraĉnom detetu ne sme se istraţivati i dokazivati, osim ako je sluĉaj odvoĊenja

( 188 i 189 Kaz. Zakonika), ili silovanja ( 191 istog Zakonika), pa bi se vreme zatrudnjenja

podudaralo sa vremenom odvoĊenja ili silovanja, a i samo na tuţbu onih, kojih se tiĉe.

Tako isto ne sme se vanbraĉno dete na ime koga drugoga, osim na ime materino u crkvene

knjige uvesti, van ako ko sam prizna da je otac detetu, i odobri da se ono na njegovo ime u

crkvene knjige uvede.*)

______________________

*) Izmena od 7. maja 1868. godine

131

Uz mater i posle matere duţan je otac dete vanbraĉno izdrţavati. A posle njih duţna je kuća i

rodbina, u kojoj se takvo dete rodi.

132

Ako su bezbraĉni roditelji skupa i hranitelji detetu, onda im pristoje sva prava i duţnosti

spram nebraĉnog deteta i njegova imanja, kao i braĉnima. Inaĉe pak u svima pravima prema

takvoj deci preĉi je hranitelj nego roditelj.

133

Nebraĉna deca iskljuĉuju se iz uţivanja graĊanskih prava. Prava pak i odliĉja prema ocu i

rodbini samo onda dobijaju, kad se zakonim putem najpre za braĉnu oglase.

134

Deca nebraĉna mogu se zakonom uĉiniti, i sa braĉnom izravnati: 1) Kad bi prepone braĉne po

glasu opredeljenja prediduće glave za uklonjive oglašene, svojim putem uklonile se, i brak

preĊe ništavan bivši za tvrd oglasio se. 2) Kad bi roditelji takvog deteta docnije u brak meĊu

sobom stupili. 3) Kad bi na zahtevanje roditelja takvo dete bez štete trećega od više vlasti u

odnošaj prava braĉne dece postavilo se.

135

Samo u sluĉaju ako se vanbraĉno dete propisanim naĉinom kao zakono i braĉno oglasi, dobija

i otac oĉinska prava nad njim. Inaĉe ovo pripada materi, ili onome, koji ga je hranio i

vaspitavao, ili koji ga zastupao bude (hranitelju ili zastupniku njegovom), niti otac protiv

volje materine sebi to prisvojiti moţe.

136

Deca tuĊa, ako se propisanim naĉinom usvoje, ravnaju se roĊenoj, ili sasvim ili od ĉesti.

137

Usvojiti se pak mogu na tri naĉina: 1) Kad ĉovek ili ţena uzmu muško ili ţensko dete mesto

sina ili kćeri bez svakoga uslova i izuzetka, i onda je takvo ravno sasvim roĊenom detetu, i

zove se posinak ili poćerka, a roditelji pooĉim ili pomajka.

138

Ovako usvojeno dete dobija i ime i prezime svojih paroditelja, ne gubeći i svoje rodbine ime,

stupa u red njihov, a dobija sva prava, bila ona liĉna ili ugovorna ili nasledna, koja prema

svojima roĊenim roditeljima i rodbini ima, koja s tim ne gubi, no i posle zadrţava.

139

Ovakvo dete stupa pod roditeljsku vlast svojih paroditelja, i obavezano je svima onim

duţnostima, kojima je prema svojima roĊenima obavezano bilo. Ostavlja i krsno ime svojih

roditelja, pa slavi pooĉimovo i pomajĉino, koje i u samoj punoletnosti zadrţava, ako mu je i

na volju ostavljeno preslavljavati svoje krsno ime.

140

Posinak i poćerka moraju biti barem 15 godina mlaĊi od svoga pooĉima i pomajke.

141

Mladoletno dete protivu volje svojih roditelja, ako su u ţivotu, ako li nisu, protivu volje tutora

ili zastupnika, ne moţe se ovim naĉinom usvojiti. I sama punoletnost ne osloboĊava dete od

duţnosti saizvoljenje od roditelja u tom sluĉaju iskati, koje ako ne dobije, usvojenje bez

sudskog opredeljenja nema sile ni vaţnosti.

142

Ako se pooĉim ili pomajka u zadruzi nepodeljeni nalaze, moraju imati saizvoljenje od kućne

zadruge, tj. starešine, i ostalih uĉesnika zakonih u pravima kućarskim. No ako oni na to ne

saizvole, mogu oni na to dopuštenje od suda zahtevati, koje ako im se ipak odreĉe, mogu iz

zadruge sa svojim delom istupiti.

143

Usvojiti se moţe 2) sa pogodbom i na neke uslove, koji se ili s roditeljima mladoletnika, ili s

tutorom i zastupnikom i sudom ili sa samim punoletnikom uĉiniti mogu. I prava ovoga

usvojenja tumaĉe se od ĉesti po izloţenim osnovima gornjim od ĉesti pak po prirodi posla i

pogodbe. U sluĉaju sumnje preĉe je tumaĉenje na korist usvojenoga nego usvojitelja.

144

Ili se 3) usvojiti moţe bez izjašnjenja prvoga ni drugoga, i onda se takvi usvojitelji smatraju

kao hranitelji a usvojeni kao hranjenici, imajući samo pravo na pristojno izdrţavanje i

upućivanje, a ne na ime i ostala prava rodbinska.

145

Za prvi i drugi sluĉaj usvojenja svagda je nuţan pismeni dokaz, koji će sveštenik i kmet,

poĉem ispitaju, da li je sluĉaj usinovljenja, i da li kakve prepone nema, potpisati; i strane će to

sudu svom okruţnom radi potvrĊenja podneti.

146

Ako bi ko posredstvom testamenta koga usvojiti ţeleo, to se onda smatra kao jednostavna

volja pooĉima ili pomajke, za koje savršenu snagu iziskuje se još i saizvoljenje druge strane,

kojim je ono uslovljeno.

147

Usvojenje takvo dobija silu od dana potvrĊenja sudskog, osim ako se ne bi strane drugojaĉe

izjasnile. I ovo usvojenje samo se onda raskinuti moţe, kad obe strane, koje su utvrdile i

zakljuĉile sa dopuštenjem sudskim, od toga odstupe. I onda mladoletno dete opet potpada pod

vlast svoga roditelja, koji i za vreme trajanja usvojenja svagda ostaje kao naravni zastupnik

prava ugovornih svoga deteta prema pooĉimu ili pomajci.

148

Ovome usvojenju podobno moţe se posredstvom ugovora bez nepravde i štete trećem

uĉinjene i pobratiti i posestriti. I onda se prava pobratima i posestrime po sili i izjašnjenju

uĉinjena ugovora meriti moraju, u koliko ne bi zakonim uredbama protivna bila.

149

Od ovih razlikuje se po Bogu otac, po Bogu majka, po Bogu brat, po Bogu sestra, koja samo

jednu svezu ljubavi i blagodarnosti osnivaju, a u krugu prava graĊanskih nikakve promene ne

ĉine.

150

Kako punoletnost deteta nastane, taki i roditeljska vlast prestaje, tj. kad deca 21 godinu

navrše, onda muško moţe izići iz kuće, i za sebe na svoju ruku raditi, niti ga roditelji zadrţati

mogu, kao što se i ono ne moţe protiviti, ako ga roditelji otpuštaju ispod svoje vlasti; takoĊer i

kći od 18 godina moţe se udati, niti joj roditelji zabraniti ili na put stati mogu.

151

No ako bi nuţda iziskivala, da dete i u punoletnosti pod roditeljskom vlašću ostane, moţe ga

otac zadrţati; no ako bi se dete sudu potuţilo, duţan će biti otac, uzroke toga zadrţanja

navesti i dokazati, koje ako uĉiniti ne uzmoţe, gubi vlast roditeljsku. Uzroci takvi vaţni samo

se u nedostatcima telesnim i duševnim polaţu, i onakvima osvedoĉenim postupcima, koji

pokazuju, da dete bez nadzora svojim poslovima upravljati nije kadro, i samo na pogibao

svoju i imanja svoga dela preduzima. U tom sluĉaju ostaju takva deca pod roditeljskom vlašću

donde, dokle se god ovi uzroci uklonili ne bi.

152

No deca mogu punoletnost dobiti i preĊe zakonoga roka. I ovo biva, kad na zahtevanje

mladoletnika, koji treba da je 17. godinu navršio, i njegova roditelja sud odobri. Za vaţne

uzroke opredeljuju se: kad bi muško oţenjeno bilo, na svoju ruku kuću drţalo, zanat ili

trgovinu uredno vodilo ili sluţbu javnu sa platom dobilo.

153

Devojka još mladoletna udata izlazi ispod roditeljske vlasti, i stupa u odnošaj supruţniĉkih

prava i duţnosti supruga svoga i njegove rodbine ili zadruge. Ako li bi muţ još za vreme

maloletnosti njene umro, onda ona ostaje pod roditeljskom vlašću muţevljih roditelja, u

preĊašnjem odnošaju njegove rodbine; osim ako sama ne bi se toga odrekla, u kom sluĉaju

opet potpada pod vlast roditeljsku svojih roditelja.

154

Iz vaţnih i dovoljnih uzroka moţe se odredbom sudskom vlast roditeljska nad decom od oca i

oduzeti. Takvi bi uzroci bili: kad bi otac s uma sišao, i u zgranilo ili ludilo pao; kad bi zbog

uĉinjena zloĉinstva na duţe od jedne godine dana u tamnici dopao; kad bi se nekud stepao i za

godinu dana ni glasa ni traga mu bilo ne bi; kad bi on kao raspikuća, propalica i skitnica

sudski oglašen bio. No kako bi ove prepone prestale, onda bi i roditeljska vlast opet nastala, i

svoju preĊašnju silu dobila.

155

Ako bi otac decu zlostavio, ili bi njih na zao put ţivota upućivao, ili vaspitanje njino sasvim

prenebregavao, to će se moći ne samo deca, i mati, no i srodnici i starešine i dobri ljudi sudu

potuţiti; i ako se naĊe, da je tuţba osnovana, takvome će se ocu vlast roditeljska oduzeti, i za

decu shodna naredba uĉiniti.

156-181

Ukinuti Zakonom o starateljstvu od 25. oktobra 1872. godine.

Ĉest druga

O PRAVIMA STVARNIM

Odeljak prvi

Glava I

O STVARIMA I PRAVIMA NA STVARI

182

Pod imenom stvari razume se u zakonom smislu sve ono, što nije ĉovek, ili nije lice, i na

potrebu ĉoveku sluţi.

183

Stvari, koje na potrebu ĉoveku sluţe, mogu se u raznom vidu smatrati, i po tome, radi jasnoga

pojma i zakone upotrebe, dele se na razne rodove, koji se ovde opredeliti moraju.

184

Ako takve stvari u oĉi i ostala ĉula padaju, zovu se telesne, kao što je zemlja, kuća, vinograd,

voćnjak, alat, plod, odelo i dr., ako li pod ĉula ne spadaju, zovu se bestelesne, kao n. pr. pravo

lovaĉko, pravo ribolova i dr.

185

Stvari one, koje se ne mogu s jednoga mesta na drugo krenuti, ili premestiti, a da se u svojim

sastavnim ĉestima i izgledu ne naruše, jesu nepokretne. Koje se pak u celosti svojoj mogu

premestiti, one su pokretne.

186

Stvar moţe po sebi pokretna biti, i opet u zakonom smislu kao nepokretna smatrati se, koje

biva kada se ili zakonom opredeli, ili sam imalac stvari uredi, da ona kao pridodatak

nepokretne stvari bude; i onda se takav pridodatak kao i sama stvar za nepokretnu stvar drţi.

Tako je pripadak i priraštaj, dokle je god neotcepljen od stvari, tako i sve ono, bez ĉega se

stvar upotrebiti ne moţe, ili je zakon ili imalac za neprestanu stvari upotrebu opredelio.

187

Trava, drva, plodovi i sve što zemlja izdaje, je nepokretno dobro, dokle se god od zemlje ne

odvoji. I same ribe u vodi, i divljaĉ u šumi postaju tek onda pokretnim dobrom kad se riba

ulovi i divljaĉ uhvati ili ubije.

188

Ona hrana, drvo, pića, stoka, les i teţaĉki alat, i svi zanatski ili fabriĉni i rukodelni alati, koji

su za obiĉnu upotrebu, stvari ili domovodstva potrebni, smatraju se kao njihov pridodatak,

sledstveno kao nepokretna stvar.

189

I ona se svaka stvar za nepokretnu smatra, koja je sa glavnom stvari skopĉana tako, da se bez

narušenja glavne stvari od nje odvojiti ne bi mogla: tako su sve kuće i ostale zgrade i zdanja,

tako i sve, što je u zemlji ukopano ili uzidano, ili prilepljeno ili prikovano; kao: kazani,

uzidani rafovi, i sve, što je za obiĉnu potrebu celoga opredeljeno, kao: Ċeram, kabao, uţe,

lanac na bunaru itd.

190

Prava se smatraju kao pokretne stvari, van ako nisu sa nepokretnim dobrom skopĉana.

191

Više stvari skopĉanih pod jednim imenom ĉine samo jednu stvar, i smatraju se kao jedno celo.

192

Stvari koje se mogu upotrebiti da se ne potroše, nazivaju se nepotrošne, koje pak bez potroška

koristi obiĉne ne ĉine, zovu se potrošne.

193

Kojih se stvari cena ispitati i opredeliti moţe po vrednosti drugih stvari, one se zovu

procenjive, inaĉe su neprocenjive ili bescene.

194

Kad se vrednost jedne stvari opredeli, zove se njena cena, koja ako se uzme obiĉna korist po

mestu i vremenu u rasuĊenje, cena je obiĉna; ako li se i druge osobite okolnosti, svojstva i

ugodnosti liĉne u prizrenje uzmu, onda postaje cena vanredna (ĉrezviĉajna). Gde drugo što

ugovoreno nije, razumeva se cena obiĉna.

195

Stvari one, koje nikom ne prinadleţe, no koje svaĉije biti mogu, ko ih pre zauzme, zovu se

puste ili niĉije. Stvari, koje svi upotrebiti mogu, i niko nikoga iskljuĉiti od njih ne moţe, zovu

se svaĉije, kao drumovi, putovi, reke, obale reke. Što je za opštu potrebu narodnu opredeljeno,

ono je narodno dobro.

196

Privatna su dobra ona, koja pripadaju jedinstvenim licima. Za jedinstvena lica uzima se i

narod u skupi, i praviteljstvo u prizrenju svojih sopstvenih dobara. Od ovih se razlikuju dobra

opštinska, koja na upotrebu opštine sluţe, i opštinska kasa, koja na podmirenje opštinskih

potreba sluţi.

197

Prava na stvari mogu biti takva, da se samo na stvar odnose, ne uzimajući u prizrenje ono lice,

ĉija je stvar, i ta su prava ĉisto-stvarna, koja u sebi zakljuĉuju pravo drţavine (priteţanja),

pravo baštinsko (sopstvenosti), pravo zaloge, sluţbenosti i nasledstva. Gde se pak kod prava

na stvari uzima i lice ĉija je stvar, u prizrenje, ona su prava liĉno-stvarna.

Glava II

O DRŢAVINI, I PRAVU DRŢANJA

198

Kad jednu stvar drţiš, i volju imaš zadrţati je za sebe, i to zgodnim znakom oznaĉiš i pokaţeš,

ti si drţalac ili priteţalac takve stvari.

199

Tako ćeš od pokretne stvari, kao novca, hrane, marve itd. drţalac ili priteţalac biti, kad to u

rukama svojim imaš, u svojoj kesi, vreći, kući itd., i to drţiš kao svoje, i to će biti tvoja

drţavina; od nepokretne pak stvari, kao kuće i kućišta, njive, livade, voćnjaka, vinograda,

bašte, vodenice itd. onda si drţalac ili priteţalac, kad zauzmeš, obeleţiš, kad zagradiš, okrĉiš,

zasadiš, izradiš itd.

Ako su stvari bestelesne, kao prava, onda ćeš drţalac ili priteţalac biti, kad ih uţivaš u svoje

ime.

200

Drţavina onda je tvrda, i ima silu i vaţnost, kad je praviĉna, tj. na pravu osnovana, koje će

onda biti, kad tuĊa prava s tim ostaju nevredima, niti se narušavaju.

Tako stvari, koje nisu niĉije, svaki slobodno i praviĉno zauzeti moţe. Ako li su stvari tuĊe,

bez volje onoga, ĉije su, ili bez presude sudske ili opredelenja zakona, ne moţeš ih zauzeti ni

praviĉno drţati.

201

Kad jednu stvar praviĉno drţiš, imaš prava drţati je, i drugoga odbiti i iskljuĉiti. Ako li ti imaš

pravo na drţavinu ili priteţanje, a drugi stvar drţi, to silom nisi vlastan onoga iz drţavine

izbiti i iskljuĉiti, nego ćeš od suda pomoći traţiti.

202

Gde se raspra o pravu na drţavinu digne, pa se sumnja rodi, onda se drţi, da je na onoga strani

pravo, koji upravo stvar drţi. Onaj kome to drago nije, i protivslovi, neka protivno dokaţe.

203

Koji jednu stvar drţi kao svoju, ne znajući da je tuĊa, onaj pošteno misli, i jest pošten ili

savestan drţalac ili priteţalac; koji pak zna ili po okolnostima doznati moţe, da je ona stvar

tuĊa, i opet je ne pušta, onaj pošteno ne misli, i jest nepošten ili besavestan drţalac ili

priteţalac.

204

Pri vraćanju i naknadi razlika se ĉini po zakonu izmeĊu savesnog ili besavesnog drţaoca ili

priteţaoca. Onaj, tj. pošteno misleći, vraća stvar, pa više ništa; za ono, što je upotrebljavao,

uţivao, trošio ili potrošio stvar, nije duţan odgovarati; jer njemu pripadaju svi plodovi već

sabrani, i sve druge uţivane koristi za vreme svoga priteţavanja; šta više, njemu pripada i

naknada za trošak poradi obdrţavanja i veće plodorodnosti uĉinjeni, u koliko je s tim cena iste

stvari porasla. Preko toga takvi ima prava i onu cenu koju je za stvar dao, natrag zahtevati.

Ovoga svega prizrenja besavesni priteţalac lišava se; jer on ne samo sve izgubljeno pokraj

stvari naknaditi, no i onu korist, koju bi pravi priteţalac imati mogao, popuniti mora, po

obiĉnoj proceni veštaka.

205

Ako li je besavesni priteţalac još preko toga zabranjenim ili zloĉinim naĉinom na drţavinu

tuĊe stvari došao, onda će po onoj ceni, koju sam priteţalac iz osobita za sebe uvaţavanja

polagao bude, naknadu uĉiniti duţan biti. U prizrenju pak osobitog troška za dobro stvari

uĉinjenog smatraće se kao onaj, koji se bez naloga i punomoćstva za tuĊu stvar zauzeo.

206

Kad zadruţna kuća, ili druţina zajedniĉara, ili opština jedna, ili i samo praviteljstvo što tuĊe

drţi, onda se savesnost ili besavesnost onih u prizrenje uzima, koji imenom njihovim drţe, i

koji su za to zadruzi i ostalim zajedniĉarima pod odgovorom.

207

Ako ko i savesno jednu stvar drţi, opet od onoga dana, kad je od pravog priteţaoca sudski na

vraću opomenut, smatra se kao i nesavesni priteţalac, i odgovara za sve kao i ovaj.

208

Gde god tvoju stvar naĊeš i poznaš, moţeš je natrag iskati, i tebi se tvoje vratiti mora. Ali

silom da ne uzimaš, osim ako nije na obrani ili na gonjenju. Inaĉe, ako ti drugi ne pušta stvar,

da ga sudom imaš naterati.

209

Kad se dva ili više njih prepiru o tome, kome drţavina stvari jedne pripada, do presude

priĉuvaće je sud, ili onaj, ĉijim imenom kogod stvar drţi.

210

Kako stvar izgubiš ili ostaviš, tvoja drţavina prestaje. Ali pravo za to ne prestaje, no stoji,

dokle god volja traje. Jer ako se stvar naĊe, ili se takav na svoje vrati, opet drţavinu dobija,

niti smeta, što upotrebljavao i uţivao nije, osim sluĉaja zastarelosti.

Glava III

O SVOJINI, T.J. PRAVU SOPSTVENOSTI, NAROĈITO PRAVU BAŠTINSKOM

211

Sve stvari, dobra i prava, koja Srbinu prinadleţe, jesu njegova svojina ili sopstvenost, koje će

reći, da je svaki Srbin savršeni gospodar od svojih dobara, tako, da je on vlastan, ova po

svojoj volji uţivati, s njima po volji raspolagati, i svakoga otuda iskljuĉiti, naravno po propisu

zakona.

212

Pravo sopstvenosti na proizvode sila ĉoveĉijih, i ostale pokretne stvari, koje se silama

ĉoveĉijim pridrţavaju, osniva se na samoj prirodi, sledstveno već je to zakonom prirodnim

opredeljeno; pravo pak sopstvenosti na nepokretna dobra, kao zemlje zasaĊene i naroĉito

nezasaĊene, obezbeĊeno je Ustavom zemaljskim i zakonom graĊanskim.

Ovo pravo sopstvenosti na nepokretna dobra, naziva se pravo baštinsko, ili jednom reĉju

baština.

213

Kao god su spahiluci, timari i zijameti ukinuti u Srbiji, tako niti ih ima, niti se unapredak

uvesti mogu, no svaki je Srbin od svoga dobra (mala) savršeni gospodar, ili pravi baštinik, u

kom se zakonom obezbeĊava i zaštićava.

214

Ograniĉenost prava sopstvenosti nikad se ne pretpostavlja, no koji bi takvu potvrĊivao, mora

nju dokazati.

215

Stvar jedna pokretna ili nepokretna moţe i nekolicini prinadleţati, i onda se oni na celu stvar

odnose kao jedno lice. I pravo njihovo biva pravo zajedniĉko, ako nije kome od njih osobita

ĉest naznaĉena, koja iskljuĉivo njemu i prinadleţi.

216

Ko je gospodar od stvari kakve, taj ima pravo i upotrebiti, i uţivati je, i svaku korist od nje

vući; a i po svojoj volji ne upotrebiti, ne uţivati, sasvim ili od ĉesti na drugoga preneti. Ko je

tome protivan, ili ko to sebi prisvojava, mora dokaza imati, ili u zakonu, ili u izjašnjenoj volji

gospodara.

217

Niko ne sme naterati drugoga, da svoju stvar, ili svoju baštinu ili jednu ĉest ustupi, bilo

badava (tune), bilo u promenu ili za novce. Samo ako bi opštenarodno blago iziskivalo, i to bi

Knjaz u saglasiju sa Savetom za dobro i pravo našao, da se ĉije dobro za opšte blago zemlje i

naroda upotrebi, mora pojedini ţitelj opšte blago svom sopstvenom pretpostaviti, i svoje

dobro drţavi ustupiti poĉem potpunu naknadu zato od drţave dobije.*)

___________________

Zakon o zauzimanju privatnih nepokretnih dobara za opšte narodne potrebe, pored naknade za

ista (eksproprijacija ) od 15. marta 1866, sa izmenama i dopunama

218

Ako ti tvoju stvar kod drugoga naĊeš i poznaš, a ti je nisi ustupio, imaš prava iskati na sudu,

da ti se tvoja stvar izda.

______________________

*) Po 218 i 219 zakonika graĊanskog, kad kogod bilo kakvu svoju stvar kod drugog naĊe i

dokaţe, da je njegova, a on je ustupio nije, mora mu se od onog, kod koga ju je našao,

povratiti, pa i ako je ovaj poštenim naĉinom do nje došao dakle, ako je kupio neznajući da je

kradena, i da prodavac nije pravi prodavac od nje; jer ako je kupac nepoštenim naĉinom takvu

tuĊu stvar pribavio, on onda osim stvari još i svu štetu i izgubljeni dobitak mora gospodaru

stvari popuniti. Ova pravila za sve bez razlike stvari, koje izmeĊu ljudi prolaze, zakonom tako

izloţena, postaje bez izuzeća i za stoku i za svaku proizvoda zemaljskih struku, kao hranu,

koţe, loj vosak i t. d.

Izuzima se pak od pravila 221 u sluĉaju poštenog pribavljanja tuĊe stvari od strane onog, kod

koga se ona naĊe, ako je on nju kupio na javnoj licitaciji, ili od onog kome je ista stvar pod

kakvim god vidom od gospodara poverena bila, ili od trgovca, koji obiĉno s takvim stvarima

trguje; dakle tako i stoku, samo ako je od onakvog kupio koji objavu od strane praviteljstva

ima kao trgovac sa ţivom stokom ili od vlasti na javnoj licitaciji, ili od onog, kome je

gospodar istu svoju stoku bilo pod kakvim vidom poverio bio; a drugi proizvod zemaljski

takoĊe u ova dva poslednja sluĉaja, i osim ovih samo onda, ako je kupac od onog kupio, koji

kao priznat i javan trgovac i špekulant od takvih proizvoda s njima radi.

Dakle, bez ovoga svega, ako ko kupi stoku kakvu, ili proizvod kakav od koga, pa posle

dokaţe drugi, da je njegova, i od njega ukradena, ona se mora, kao i svaka druga stvar u

takvom sluĉaju po smislu 218 i 219 zakonika graĊanskog pravome gospodaru od kupca vratiti

ili, ako je meĊutim potrošena, cena njena od istog kupca izdati mu se, a kupcu ostaje obratiti

se na onog, od koga je kupio, i svoje ovome izdate novce od njega povratiti, ili od onog, na

ĉije je jemstvovanje da je prodavac vlastan stvari prodati, on je nju od ovog kupio." (Zak.

tumaĉenje od 24. jula 1849. VNo 739 - Zb. V str. 39).

219

U tom sluĉaju moraćeš na sudu dokazati, da je stvar tvoja, i kod koga se nalazi. Koje ako

jasnim znacima pokaţeš, stvar ćeš tvoju dobiti.

220

Ako se dokaţe, da je kupac pokretne stvari imao osnova posumnjati se o poštenju prodavca,

bilo to po liĉnim svojstvima prodavca, bilo po njegovoj radnji ili po retkosti i osobenosti

stvari, ili po niskoj ceni, ili po vremenu, mestu i naĉinu prodaje, ili po drugim okolnostima, ili

kupac ne zna da imenuje lice od koga je kupio, ili kaţe da je kupio od koga, koji je umro ili u

svet otišao, i ne moţe da se ispita, a kupovinu i ne moţe dokazati, - duţan je ne samo stvar

povratiti bez naknade njenom preĊašnjem gospodaru, nego će i svu štetu i izgubljeni dobitak

naknaditi kao besavestan kupac.

A ako je kupac pokretnu stvar pribavio od lica i na naĉin, po kome se on nije mogao

posumnjati o poštenju prodavca, onda kao savestan kupac duţan je stvar, no samo tako

povratiti, ako bi mu sopstvenik naknadio ono, što je za nju dao i na nju potrošio.*)

______________________


221

No ako bi takovi optuţeni, kod koga se tuĊa pokretna*) stvar našla, dokazao, da je on tu stvar

kupio ili na javnoj prodaji, ili od trgovca, koji obiĉno s takvim stvarima trguje, ili od zanatlije,

koji takve stvari pravi, ili od onoga kome je gospodar istu stvar na poslugu, ili na ostavu, ili u

zalogu dao, ili kome bi stvar ista pod kakvim god vidom poverena bila tako, da kupac o njima

nije mogao zlo pomisliti, ili o poštenju njihovom posumnjati; onda tuţitelj tu stvar, ako je

tuţeni svojevoljno ne pusti i s naknadom se od svojih predaka ne zadovolji, sudom dobiti

neće, nego će pravo imati naknadu traţiti od onih, koji su odgovarati duţni.

______________________


222

Što se ne da razlikovati i raspoznati, ono se ne moţe kao svoje ni traţiti; nego se samo

naknada od onoga, koji je za to odgovarati duţan, putem sudskim iskati moţe.

223

Svaki, u koga se rukama, ili u ĉijoj se drţavini stvar jedna nalazi, drţi se za poštenog drţaoca,

dokle se god protivno ne dokaţe. Samo dokazano jaĉe pravo moţe koga iz drţanja stvari

jedne izbiti. U sluĉaju ravnog prava prvenstvo pripada priteţaocu stvari.

224

Ako optuţeni trag stvari zameće: govori da stvar nije kod njega; ili je ista stvar kod njega bila,

a kako je tuţitelj tuţio, a on je nju uklonio, ili od sebe odmetnuo; on se već zato svakoga

prizrenja lišava, i stvar se od njega oduzima, i tuţitelju kao pravom gospodaru predaje.

Glava IV

O PRIBAVLJANJU STVARI

225

Da ko postane gospodarom kakve stvari, mora takvu sebi zakono pribaviti.

226

Za svako zakono pribavljanje stvari jedne iziskuje se punovaţan osnov i zakoni naĉin.

227

Kao što su stvari razliĉitoga roda i reda, tako su i naĉini, kojima se iste pribavljaju, razliĉni.

228

Neke stvari, koje ni u ĉijoj vlasti nisu, moţe svaki zauzeti i zadrţati, i tim samim one prelaze

u njegovu sopstvenost, i on postaje njihovim gospodarom.

229

Pusta mesta nisu niĉija, i takva svaki zauzeti i osvojiti moţe.

230

Za pusto mesto drţi se i ono, koje je svojevoljno ostavljeno, s namerom ne vratiti se natrag. I

ovo se drţi: a) ako pravoga gospodara za 10 godina nema, niti mu se za to vreme traga ni

glasa zna, osim ako mu nije moguće bilo vratiti se, ili javiti se; b) ako je toliko vremena

proteklo, da je mesto zapušteno u lug obraslo, i zato se na novo krĉiti moralo; v) ako je pravi

gospodar ostavio, pa doznavši, da je drugi zauzeo, za godinu dana protivan pokazao se nije, a

mogao je.

231

Samo onaj lug, koji se po odredbi Praviteljstva za krĉenje opredeli, moţe svaki, poĉem okrĉi,

sebi prisvojiti, i onda da mu je krĉevina u baštinu.

232

Zabraniti lug radi krĉevine, i tom zabranom ili zahvatinom sebi prisvojiti, slobodno nije, niti

se to bez osobita i naroĉita dopuštenja nadleţne vlasti ĉiniti moţe.

233

Krĉiti dozvoljenu ĉestu preĉe je susedu nego drugom. IzmeĊu dva usporedna suseda deli se

krĉevina na pole duţ granice njihovih zemalja; a tako i sa susedom sa zaĉelja ili uvratina. S

krĉevinom u bok tuĊe zemlje niko da ne zailazi, no svaki da se drţi svoga premaĉelja, osim

ako mu sused dozvoli.

234

Što je god svima ţiteljima zemaljskim ili jedne cele opštine na uţivanje opredeljeno, ono

pojedina lica nemaju prava zauzeti, ni sasvim ni od ĉesti.

235

Divlje zveri šumske, kao medvedi, kurjaci, (vuci), zecovi, divlji veprovi i. t. d. onoga su, ko ih

uhvati ili ubije; a tako i divlje ptice, bile one za jelo ili ne, onoga su, ko ih uhvati ili ubije. Kad

i gde nije slobodno loviti, opredeliće se osobitom uredbom.

236

Divljaĉ uhvaćena ili pripitomljena donde je naša, dokle se u našoj vlasti nalazi; kako pak

prirodu divljaĉine na sebe uzme, i ispod vlasti naše iziĊe, prestaje biti naša, i pripada onome,

koji je prvi uhvati ili ubije.

237

I riba se smatra kao šumsko zverje, onde gde osobitom uredbom pravo ribolova nije

zabranjeno ili kome ustupljeno.

238

Ţivotinja pitoma, kao konji, volovi, itd. guske, patke, kokoši, ćurke itd. ako i ispod naše vlasti

iziĊu, opet ostaju naše, i pravo nam pripada na povraćaj, i svaki je duţan izdati.

239

Rojevi domaći i golubovi naši su tako, kao i druga pitoma ţivotinja.

240

Roj od tvoga preseda tvoj je, i ti imaš vlasti ustopce vijati ga, i gde god naĊeš, uzeti ga. No

ako ti njega za 24 sata vijati prenebregneš, prestaje biti tvoj, i pripada kao i druga divljaĉ

onome, koji ga uhvati.

241

Roj šumski u grmu smatra se kao stvar niĉija, i pripada onome, koji ga prvi naĊe i grm zakrsti.

242

Stvar izgubljenu tuĊu ako naĊeš, nije tvoja. Ako se po znaku kakvom pozna ĉija je, da je

odmah onome vratiš; ako li se ne pozna, pa je stvar male vrednosti od jednog dvadesetaka do

12, da javiš mesnoj vlasti, koja će po obiĉaju svakome na znanje dati, ne bi li se kako

gospodar iste stvari našao; ako li bi stvar više od 12 dvadesetaka vredela, onda ćeš morati

javiti sreskom ili okruţnom naĉelniku, koji će svojim naĉinom po potrebi i preko novine

objaviti.

______________________

Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti. Ĉl. 1: Stare ĉaršijske i poreske vrednosti

u graĊanskom i kriviĉnom zakonodavstvu pretvaraće se u novu dinarsku vrednost ovako:

jedan stari ĉaršijski groš ravan je jednom dinaru, a jedan stari poreski groš ravan je dva

dinara.

243

Ako bi posle objavljenja naĊene stvari priliĉno vreme proteklo i gospodar se stvari pokazao

ne bi, onda će se reĉena stvar ili kod nahodnika, ako bi bezbedno bilo, ostaviti, ili kod suda, ili

kod koga drugoga priĉuvati; ako li se ista stvar saĉuvati ne bi mogla, onda će se javno prodati,

i cena ustaviti i priĉuvati.

244

Ako se gospodar stvari pokaţe, i svoje pravo jasnim znacima dokaţe, onda će se naĊena stvar,

ili cena iste njemu izdati, i on će duţan biti sve uĉinjene zbog stvari njegove troškove platiti, i

još 20 od stotine vrednosti kao nagradu nahodniku dati.

245

Ako se gospodar stvari za jednu godinu dana ne pokaţe, onda će se stvar naĊena ili cena

predati nahodniku, koji će vlastan biti nju kao savesni priteţatelj upotrebiti, i njom koristiti se;

tako, da on duţan bude, stvar ili cenu, ako bi se gospodar za tri godine pokazao, njemu natrag

vratiti, zadrţavši polzu i korist za sebe; ako bi se pak gospodar stvari tek posle tri godine

javio, da već ni za samu stvar odgovarati duţan ne bude, osim sluĉaja nepoštena mišljenja ili

prevare, koja varalici ne treba da pomaţe.

246

Za nepošteno mišljenje uzima se i ono, kad nahodnik navedene pretpise ĉiniti prenebregne; u

kom sluĉaju je i za sva štetna sledstva odgovarati duţan, niti mu ikakva nagrada pripada; no

šta više, ovakav i pod kaznu srazmernu potpada.

247

Ako je njih više jednu stvar zajedno našlo, to njima svima jednaka prava i jednake duţnosti

pripadaju. Da je stvar jednu zajedniĉki našao, drţi se i onaj, koji je prvi opazio, i za nju se

mašio, makar da bi je drugi preĊe dobavio.

248

Što je god po prirodi svojoj ili po uredbi zemaljskoj opštenarodno ili praviteljstveno dobro,

ono niko sebi prisvojiti ne moţe, kao što su reke, ostrva, obale, rude, neke šume i njihov rod

itd. što se osobitim uredbama opredeljuje.

249

Za izgubljene stvari uzimaju se i one, koje su zakopane, uzidane, ili kako drukĉe sakrivene, da

im se pravoga gospodara ne zna, s kojima, kad bi se našle, onako isto postupiti valja, kao i sa

izgubljenim i naĊenim stvarima po gore izloţenim propisima.

250

Ako bi se takve zakopane, uzidane, ili drukĉe sakrivene stvari sastojale u novcu, zlatu ili

srebru, u nakitu, dragom kamenju, ili drugim dragocenostima, koje su tako dugo sakrivene

leţale, da se njihov gospodar doznati i pronaći ne moţe, onda se takve stvari iznaĊene zovu

sokrovište (zakopano blago), i ovo se mora javiti naĉelstvu okruţnom, otkuda će izvešće

uĉiniti se vrhovnoj vlasti.

251

Od ovakvoga naĊenoga sokrovišta pripašće jedna trećina praviteljstvenoj kasi, jedna trećina

onome, koji je našao, a jedna trećina onome na ĉijoj se zemlji našlo. Ako je pak ovo dvoje u

jednom licu skopĉano, onda onome obadve ove trećine pripadaju.

252

Ova trećina ne pripada onome, koji bi na traţenje sokrovišta najmljen bio, ili koji bi naĊeno

pritajio, pa bi se posle doznalo; jer u prvom sluĉaju najmljenici dobijaju najamnu nagradu, a u

drugom sluĉaju trećina pripada onome, koji bi za takvoga nahodnika potkazao, ili ako takvoga

ne bi bilo, pripada opštenarodnoj kasi.

253

No ako rabotnici najmljeni sluĉajno na sokrovište naiĊu, onda njima kao nahodnicima jedna

trećina pripada.

254

Kakvo će pravo ko na plen od neprijatelja dobiveni imati, opredeliće se u vojno-policajnim

zakonima.

255

Koji tuĊu stvar pokretnu od propasti spase, onaj samo ima pravo od gospodara, koji stvar

prima, zahtevati naknadu za trošak uĉinjeni, i srazmernu nagradu za trud. Tako:

256

Ovca moja, koju ti od vuka otmeš, nije tvoja, no moja, ako ti trud naplatim i štetu, koju si

pretrpeo, naknadim; koje ne moţe više izneti od vrednosti ovce.

257

Koji iz poţara što iznese, nije sebi izneo, već onome, ĉije je; i iz sakrušene (razbijene) laĊe

spaseno onoga je, ĉije je bilo. Ali za trud i štetu pripada plaća i naknada, naravno koja ne

moţe biti veća od spasenoga dobra.

Glava V

PRIBAVLJANJE STVARI PRIRAŠTAJEM I PRIPATKOM

258

Sve ono, što iz jedne stvari proistiĉe, ili se samo sobom njoj prilaţe tako, da od drugoga koga

ne dolazi, zove se priraštaj ili pripadak iste stvari. Ovo biva ili samom prirodom ili

rukotvorinom (hudoţestvom), ili i jednim i drugim.

259

Svi proizvodi ili plodovi zemlje, kao trave, gljive, jagode itd. koje zemlja bez truda i radnje

ĉoveĉije izdaje i izbija, prinadleţe naravno onome, ĉija je zemlja.

260

Tako i sav priplod i dobitak, koji od ţivotinje jedne dolazi, kao tele, jagnje, vuna, mleko itd.

prinadleţe onome, ĉija je ţivotinja.

261

Muško ţivotno pri priplodu ne uzima se u raĉun; niti gospodar ţivotinje muške, od koje je

priplod zaĉet, dela traţiti moţe, osim sluĉaja osobite pogodbe.

262

I ostrvo na reĉici, koje postane, smatra se kao priraštaj onih zemalja, koje duţ obe obale leţe.

I u tom sluĉaju gospodari zemalja, prema novopostavšem ostrvu leţećih imaju pravo po meri

duţine svojih zemalja isto ostrvo, ako bi na sredini leţalo, podeliti; ako li bi isto ostrvo na

jednoj strani bliţe jednoj obali postalo, onda gospodar iste obale ima pravo celo ostrvo

zadrţati. Ostrvo na plovnim rekama postala, prinadleţaće praviteljstvu, a sa dunavskim i

savskim novopostalim ostrvima postupaće se po smislu javnih traktata.

263

U sluĉaju, kad voda jedna presuši, ili se na više krakova ili rukava rascepi, i tako se ostrva

naĉine, ili se zemlje poliju i poplave, onda preĊašnje pravo gospodara one zemlje mora ostati

nevredimo.

264

Kad voda jedna svoje korito ostavi, onda oni susedni gospodari, koji bi se takvom promenom

oštetili, imaju pravo iz ostavljenoga korita štetu svoju naknaditi; a posle će se s njim onako

postupati kao i s novopostalim ostrvom.

265

Ona zemlja, koju bi voda malo po malo na jednu obalu nanela, pripašće gospodaru iste obale.

266

Ona pak zemlja, koju bi voda silom od jedne obale otkinula, i na drugu prenela, neće pripasti

onom gospodaru obale, kuda je odnesena, no samo u onom sluĉaju, ako bi preĊašnji gospodar

nju ostavio; koje se razumeva onda, kad nju za godinu dana radio, ili njom koristio se ne bi.

267

Svaki onaj, ĉiju zemlju voda roni ili odnosi, vlastan je takvu protiv urona utvrditi; no samo u

toliko, u koliko bi nuţno bilo, da svoju zemlju spase i saĉuva. I zato kojekakve zgrade metati,

drva zasaĊivati, i tako tok reke promeniti, kojim bi se plovidbi, vodenicama, ribolovu, i

drugima tuĊima pravima šteta naneti mogla, neće smeti. Zato tako što bez dopuštenja sreskog

i okruţnog naĉelnika neće se preduzimati.

268

Po ovim osnovima sudiće se i sluĉaju, kad se brdo sroni, ili vodojaţom odnese, na tuĊu

zemlju nanese. Ako bi gornja zemja sronjena donju tako poklopila, da ona preĊašnji vid svoj

izgubi, gubi se i pripada onom, ĉija je zemlja donja; ako li zadrţi svoj preĊašnji vid, ostaje

preĊašnjeg gospodara, no ovaj je duţan onome štetu naknaditi po proceni veštaka.

269

Onaj, ko bi tuĊu stvar preradio, nju sa svojom sastavio, spojio, smešao, ne dobija s tim pravo

na tuĊu stvar.

270

U sluĉaju takve smeše, ako se stvari smešane ili sastavljene odvojiti ili rastaviti, i tako u

preĊašnje stanje postaviti mogu, stvari će se o trošku onoga, koji je smešu uĉinio, podeliti, i

svaka će se svome gospodaru povratiti.

271

Ako se pak stvari smešane ne bi u preĊašnje stanje povratiti mogle, onda po meri smešanih

stvari imaće svi, ĉije su stvari smešane, zajedniĉko pravo donde, dokle se isto ne opredeli i ne

rastavi.

272

Ako bi se ta smeša bez znanja i volje gospodara stvari uĉinila tako, da bi pomešaĉ na prevaru

išao, i onoga oštetiti nameravao, onda pomešana stvar pripašće nevinome. I krivcu nikako

drugo pravo ne pripada, no naknadu po meri najmanje cene zahtevati, koja će mu se presuditi;

no i srazmernu kaznu za prevaru svoju izbeći neće.

273

Neće li nevina strana celu smešanu stvar da zadrţi, onda ima prava naknadu od krivca po meri

najveće cene, i samu štetu, ili korist, koju bi imati mogla, zahtevati.

274

Ako bi obe strane u tome nevine bile, i ta bi se smeša ili sluĉajno dogodila, ili bi drugi ko bez

njihova znanja uĉinio, i stvari se smešane, sastavljene, ili spojene ne bi rastaviti i odeliti dale,

onda ostaje pravo onome, ĉija je stvar skupocenija, ili stvar smešanu zadrţati, i drugoga po

pravoj vrednosti njegove stvari isplatiti, ili se podobnom naplatom svoje zadovoljiti.

275

Koji tuĊu stvar na svoju potrebu upotrebi tako, da samo svoju stvar opravi ili popravi, pa se ne

bi ona odeliti mogla bez porušenja, onda onaj ne moţe dobiti stvar svoju, no samo njenu

vrednost, koju će mu ovaj, ako je navalice uĉinio, dvostruko naplatiti, ako li je nehotice ili u

neznanju uĉinio, samo jednostruko, osim ako popravka nije veće vrednosti nego sama stvar;

onda naravno stvar ustupa popravci.

276

Koji tuĊu stvar na svoju potrebu upotrebi tako, da ona sasvim drugi, i to skupoceniji vid

dobije, to će onda on duţan biti, ako je hotimice uĉinio, dvostruko, ako li u neznanju,

jednostruko vrednost njemu naknaditi.

277

Ako ko na svojoj sopstvenoj zemlji zdanje kakvo ili zgradu od tuĊe graĊevine sagradi, i to

uĉini u neznanju, onda istina takva zgrada pripada njemu, ĉija je zemlja, ali mora onome, ĉija

je graĊevina, platiti po ceni, kao što je meĊu ljudima; ako li je to znajući da je graĊevina tuĊa,

ili i protiv volje onoga ĉija je, uĉinio onda će morati istu graĊevine cenu dvojinom platiti i svu

štetu, ako bi koju gospodar graĊevine trpio, naknaditi.

278

Zdanje, koje bi ko od svoje graĊevine na tuĊoj zemlji sagradio, ide takoĊe za zemljom, i

pripada njenom gospodaru, samo je ovaj duţan, ako je onaj to u neznanju uĉinio, njemu po

obiĉnoj ceni zdanje isplatiti; ako li je onaj to znajući i hoteći, ili i protiv volje ovoga uĉinio,

onda mu na volji stoji, ili po obiĉnoj ceni zadrţati, ili ako mu nije na korist, nagnati ga da

graĊevinu svoju krene, i njemu štetu naknadi. No ako bi gospodar zemlje onoga, koji bi

neznajući takvo zdanje gradio, gledao, i opomenuo ne bi, ili bi dozvolio, i poĉem je

sagraĊeno, posle protivio se, gubi to pravo, i onaj moţe mu mesto njegovo obiĉnom cenom

isplatiti, i zajedno sa zdanjem zadrţati.

279

Koji bi s mojom graĊevinom na tuĊoj zemlji zdanje gradio, taj je duţan meni graĊevinu, ako

je znajući uĉinio, dvojinom cene, ako je ne znajući, jednostrukom cenom naplatiti, a zdanje

ostaje onom, ĉija je zemlja, pa će se postupati po propisu naprednavedenog 278.

280

Što se tiĉe osobitog sluĉaja, gde je sa znanjem i ugovorom od preĊašnjih vremena ko zdanje

na tuĊoj zemlji sagradio, za takav postoji i osobita uredba od 3 aprila 1840 god. KBNo 227 -

CNo 387*)

______________________

*) Uredba KB No 227 obnarodovana u Zborniku I, strana 210.

281

Ako ti tvojim semenom tuĊu njivu zaseješ, plod nije tvoj, no onoga, ĉija je njiva; samo ako si

ne znajući uĉinio, dobićeš naknadu za seme i radnju, ako li si znajući i navalice uĉinio, gubiš i

seme i radnju. Tako isto ako tvojim saĊenicama tuĊu zemlju zasadiš, nisu tvoje, no onoga, ĉija

je zemlja, ako su već ţile pustile. Ako li tuĊu njivu tuĊim semenom zaseješ ili tuĊu njivu

tuĊim saĊenicama zasadiš, odgovaraš i onome ĉije je seme, i onom ĉija je zemlja, po smislu

279.

282

Onoga je voćka ili drvo, na ĉijoj je zemlji stablo, ma se ţile i u tuĊu zemlju pustile, ili grane

nad ovu nadvele. Samo je svaki vlastan, ţile tuĊega drveta, u svojoj zemlji preseći, i grane

nad svoju zemlju nadvedene skresati. Drvo, kojega stablo na meĊama stoji, jest opšte onima,

ĉije su meĊe.

283

Plod, ako s grane na tuĊu zemlju opadne, gospodar drveta da nije vlastan traţiti ga, niti zato

suseda preti.

284

Ako se strane u prednavedenim sluĉajima drukĉije poravnaju, koje će svagda savetno i dobro

ĉiniti, onda nek im onako bude.

Glava VI

O PRIBAVLJANJU STVARI PREDAJOM

285

Stvari one, koje već imaju gospodara, mogu se pribaviti, kad zakonim naĉinom od jednoga

preĊu na drugog, i ovome se predadu.

286

Ovo biva, ili kad dva ili više njih meĊu sobom ugovor uĉine, ili kad ko naredbu uĉini na

sluĉaj smrti, ili kad sudija tako reši, ili kad zakon sam tako opredeljava.

287

One pokretne stvari, koje se predati i uzeti mogu, prelaze na drugoga onda, kad se iz ruke u

ruku drugome predadu.

288

One pak pokretne stvari, koje se ne mogu iz ruke u ruku predati, kao što su dugovi, tovari

veliki, dućanski espapi, predaju se znakom kakvim shodnim, kao što su: pismeni dokazi,

kljuĉevi od dućana ili od magaze espapske i. t. d.

289

Pokretna stvar prelazi na drugoga i onda, kad onaj, koji je pre stvar kakvu u svoje ime kao

svoju sopstvenu drţao, izjasni se savršeno, da će u napredak u ime drugoga, koji stvar istu

prima, drţati.

290

Stvari pokretne, ako se poslati primcu moraju, onda su njegove, kad ih ovaj primi, ako on nije

naredbu uĉinio, kako da se pošalju; jer ako je on naredio, kako da se pošalju poimence,

postaju njegove odmah, kako se iz ruke prilici predadu, i ako tako propadnu, njemu će

propasti.

291

Stvar pokretna postaje onoga, kome je gospodar njen najpre preda; a ako bi istu stvar i

drugom obećao, ili dati mu izjasnio se, to će on za to odgovarati.

292

Kao što je opredeljeno, da se nepokretne stvari u knjige baštinske kod sudova okruţnih uvode,

tako će se pri svakoj promeni gospodara morati na novog baštinika isto nepokretno dobro

preneti i upisati.

______________________

Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti - Ĉl. 58: Prenosi nepokretnih imanja

punovaţni su samo onda, ako je sopstvenik preneo na pribavljaĉa kod nadleţnog

prvostepenog suda originalnu tapiju od imanja koje ustupa.

293

Svaki, koji na drugoga dobro kakvo nepokretno, kao: kuću, njivu, livadu, vinograd, voćnjak

itd. prenosi, mora sam gospodar ili baštinik od istoga dobra biti; inaĉe prenašanje takovo

nema sile ni vaţnosti.

294

Da se nepokretno dobro na drugoga prepisati moţe, nuţno je da gospodar dobra, po

uĉinjenom ugovoru ili izjašnjenju, sam sudu liĉno predstane, i na to saizvoli. U sluĉaju

nemogućstva ili nemoći, moraće to ĉiniti ili preko dovoljno na to opunomoćenoga lica, ili će

pred dva iz suda izaslata ĉlana svoju volju izjasniti, i pismeno zakljuĉenje predati, koji će to

sudu dostaviti.

295

Stvar nepokretna, kao: kuća, vinograd, njiva, livada, koja se na drugoga prenosi, mora taĉno

naznaĉena i opredeljena biti, tako, da se razlikovati od sviju drugih moţe, kao mesto

naznaĉiti, gde leţi, granice i meĊe oznaĉiti, susede upisati; preko toga naznaĉiti i mesto i

vreme zakljuĉenoga posla.

296

Ako bi se promena takva, ili prenašanje na drugoga osnivalo na presudi sudskoj, i deobnom

pismu, ili na testamentu, to se i takvi dokazi priloţiti i navesti moraju.

297

Ako ko dovoljnoga i jasnoga dokaza za uvod u knjige baštinske nema, a njemu bi na srcu

leţalo u knjige uvesti se, to on moţe meĊu tim zahtevati, da se uvede pod uslovom, ako svoje

pravo ne pokaţe sudu, da se opet izbriše, koje ako bi on po propisu dokazao, onda prvenstvo

dobija kao pravi gospodar od dana uslovnog uvoĊenja u knjige.

298

Koji pre na jednu stvar nepokretnu u knjige javne uveden bude, onoga je stvar.

299

Sa uvoĊenjem novog gospodara u knjige javne baštinske on i zakonu drţavinu dobija, koja se

po obiĉaju i poluĉava.

300

Kako je ko stvar primio i dobio, on i sva prava s njom skopĉana dobija, s kojima ne treba

smešati prava na samu liĉnost predavaoca odnoseća se; ona sleduje za licem.

301

Tako isto i bremena se stvari skopĉana na javnim knjigama osnivajuća se, prelaze na novog

gospodara zajedno sa stvari. Zato ko stvar kakvu prima, valja dobro da se izvesti i o pravima i

bremenima s njom skopĉanima; inaĉe sledstva sam sebi neka pripiše.

302

Sopstvenost stvari gubi se ili kad je takva volja gospodara, ili kad zakon propisuje, ili kad

presuda sudska tako glasi. I onda nepokretne stvari prepisuju se na drugoga, kome iste stvari

po osnovu reĉenom pripadaju.

303

Naĉin pak, koji pri prenašanju stvari, naroĉito nepokretnih, kod suda nabljudavati valja,

zavisiće od osobitog propisa i upućenja.

303a

Kad duţnik svoje stvari, bilo pokretne ili nepokretne, na drugoga prenese u nameri da svoje

onoga vremena poverioce ošteti, prenos pada, ma da je i sudom utvrĊen, i povraća se u

preĊašnje stanje, i to ako je prenos u vidu poklona po 565 - a ako je u vidu teretnoga ugovora,

samo onda, ako je onaj, na koga su stvari prenesene, bio besavestan.

Besavestan primalac odgovara i za vrednost pokretne ili nepokretne stvari, ako ju je prestao

priteţavati, a takoĊe i za druge koristi, po osnovima ovog zakonika.

Pod prenosom stvari razume se i prenos prava i primanje obaveza.

O tome, da li je duţnik prenosom pokretne ili nepokretne stvari išao da svoje poverioce ošteti,

kao i besavesnosti onoga, na koga su prenesene, sud će, u nedostatku drugih neposrednih

dokaza, suditi po okolnostima, naroĉito po prirodi posla, po osnovu i naĉinu otuĊenja na koji

je to zakljuĉeno, po stanju i po liĉnim odnošenjima u prenosu uĉestvujućih lica.

Ne vaţi prenos pokretnih ili nepokretnih stvari izmeĊu roditelja i dece (predaka i potomaka),

izmeĊu zadrugara i izmeĊu muţa i ţene, u koliko je na štetu poverioca prenosioĉevih onoga

vremena uĉinjen.

Zastarelosti izmeĊu ovih u poslednjem odeljku imenovanih lica, nema mesta, do god oni

zajedno ţive. No prenos kako izmeĊu ovih tako i drugih lica ostaje stalan, niti se protiv njega

postupati moţe, ako ga u zvaniĉnim novinama triput oglase, i niko protivu toga za šest

nedelja, od dana poslednjeg oglasa u novinama ne protestira.*)

______________________

*) Dopuna od 5. maja 1864. godine

Glava VII

O ZALOZI

304

Stvar ona, na koju zajmodavac takvo pravo ima, da ako duţnik po obvezi na vreme njega

namirio ne bi, on sebe iz nje namiri, zove se zaloga.

305

Svaka stvar, koja god meĊu ljudima prolazi, i onima na potrebu jeste, moţe sluţiti kao zaloga.

Ova ako je pokretna, raĊa zalogu pokretnu, ako li je nepokretna, raĊa zalogu nepokretnu, i

svaka svoju prirodu zadrţava.

306

Svaka zaloga pretpostavlja dug. No svaki dug ne vodi za sobom pravo na zalogu. Ovo pravo

mora biti ili već zakonom opredeljeno, ili na ugovoru ili poslednjoj volji gospodara osnovano,

ili tek presudom sudskom dobiveno.

307

Pokretna stvar onda je u zalozi, kad je upravo predana već; a nepokretna onda, kad je kao i

druga sopstvenost u knjige sudske uvedena.

308

Pokretne stvari, koje se ne mogu predati iz ruke u ruku, predaju se kao i kod prava

sopstvenosti shodnim ili uobiĉajenim znacima.

309

Pravo na zalogu moţe se i meĊu tim pribeleţiti u knjige, koje biva kao i pri uslovnoj

pribelešci prava baštinskoga.

310

Ko ima zalogu kakvu, taj moţe istu opet drugom u zalogu dati, ako mu od njegovog zaloţioca

nije naroĉito zabranjeno.

311

Tako i na zalogu nepokretnu moţe drugi bezbednosti radi za sebe pravo zaloţno pribaviti, ako

svojim putem isto u knjigu sudsku uvede.

312

Ko zalogu ima, onaj pravo ima na odreĊeni rok, ako duţnik dug ne isplati, cenom zaloge sebe

namiriti; ako što preteĉe vratiće duţniku.

313

Ako je zaloga u treće ruke, kao pazaloga, prešla sa znanjem gospodara iste, onda ovaj ne

moţe dug svoj isplatiti bez znanja trećega, u ĉijim se rukama zaloga nalazi.

314

Svaki samo svoju sopstvenu stvar zaloţiti moţe. Zaloga na tuĊu stvar ne vaţi ništa, i uništava

se na tuţbu gospodara stvari, kome pripada pravo na povraćaj svoje stvari, koju onaj izdati

mora, imajući pravo naknadu od zaloţioca traţiti.

315

Pravo zaloge na stvar sadrţava u sebi i pravo na plodove stvari, i sve što iz nje proizlazi.

Samo sabrani i odvojeni već plodovi ne smatraju se kao sa stvari skopĉani.

316

Ko ima pravo zaloge, pa bi se pokazalo, da je vrednost zaloge tj. zaloţene stvari tako malena,

da dug iz nje namiriti ne moţe, onda taj ima pravo iskati od svoga duţnika drugu dovoljnu

zalogu za svoj dug.

317

Onaj, koji dobije zalogu za sigurnost svoga duga, duţan je stvar zaloţenu pozorljivo ĉuvati,

da se ne bi kako izgubila, ili porušila i pokvarila; jer u tom sluĉaju on će za krivicu svoju ili

nebreţenje odgovarati i zalogu naknaditi morati. Samo ako bi zaloţena stvar sasvim sluĉajno

izgubila se ili porušila i pokvarila, on se od odgovora i naknade osloboĊava.

318

Zaloţenu stvar zajmodavac upotrebljavati i s njom se sluţiti nije vlastan; osim ako nije to od

gospodara zaloţene stvari naroĉito dozvoljeno.

319

Ako bi drţalac zaloge stvar zaloţenu drugome u zalogu dao, onda on u sluĉaju kad bi

zaloţena stvar propala, ili se porušila i pokvarila, svakojako za to odgovara, i onda kad kod

njega ista stvar ne bi propala, porušila se ili pokvarila.

320

Ako bi vreme odreĊenoga roka za isplatu duga prošlo, i duţnik zajmodavca namirio ne bi, niti

bi zalogu iskupio, onda ovaj ima pravo sa znanjem suda zaloţenu stvar prodati, i sebe

namiriti.

321

Ako bi se zaloţena stvar skuplje prodala, nego što dug iznosi, onda će se suvišak izdati

duţniku; ako li cena od prodane zaloge ne bi zalegla, onda zajmodavac moţe ostalo, što još

nedostaje, od svoga duţnika traţiti.

322

Ako bi gospodar zaloţene stvari za vreme, dok još zaloga traje, istu stvar na drugoga preneo,

to ovaj nije duţan pustiti je iz ruke sve donde, dok njega duţnik ne namiri.

323

Ako stvar zaloţena propadne, ili se zajmodavac prava na zalogu odreĉe, ili je bezuslovno

duţniku povrati, onda i zaloga prestaje, premda dug i posle ostaje.

324

Ako je zaloga na neko opredeljeno vreme ograniĉena bila, onda kako isto vreme proteĉe,

prestaje i pravo na zalogu.

325

Kad se dug isplati, prestaje zaloga; tako, da kako god što je duţnik duţan dug platiti, tako je i

zajmodavac odmah duţan zalogu izdati, niti je vlastan zadrţati je zbog drugog kakvog duga.

On u tom sluĉaju moţe sebe samo s tim obezbediti, što bi zaloţenu stvar u sudske ruke

predao, i zahtevao, da se sigurnosti svoje radi zadrţi, i uzapti, da ne bi meĊutim njegov duţnik

nju upropastiti mogao.

326

Pravo zaloge na nepokretna dobra, koja se hipotekom ili baštinskom ili miljaĉkom zalogom

naziva, dobija se kad se dug, ili pismena isprava, na kojoj se dug osniva, u knjige sudske

svojim putem uvede, tj. ubaštini (intabulira).*)

______________________

*) Uredba o intabulaciji od 19. novembra, 1854. godine, KV No 1054-S No 937 (Zbornik VIII

str. 29.)

327

Kad je dug kakav u knjige sudske uveden, i na nepokretno ĉije dobro upisan, ili ubaštinjen,

(intabuliran), on je tada tako za ono nepokretno dobro vezan, da ovo svagda za podmirivanje

istoga duga sluţiti mora bez prizrenja na osobu, ĉije je ili u ĉijim se rukama nalazi isto dobro.

328

Ako se takvo pod baštinskom zalogom (intabulacijom) nalazeće se dobro na drugog prenese,

to ono i dug upisani sa sobom nosi. Ko takvo dobro isplati, a ne motri, da li duga na njemu

ubaštinjenoga (intabuliranoga) nema, sam sebi neka pripiše, kad isti dug plaćati morao bude.

329

I ovo dobro ostaje donde za dug ubaštinjeni (intabulirani) podvezano, dokle se god isti dug iz

sudskih knjiga svojim putem ne izbriše.

330

Kad više dugova na jednom dobru nepokretnom ubaštinjenih (intabuliranih) ima, onda se isti

dugovi onim redom naplaćivati moraju, kojim su uvedeni, tako da onaj dug prvenstvo ima,

koji je pre uveden. Prvi se dugovi takvi potpuno moraju namiriti, ako drugima poznijima i

ništa ne dotekne.

Glava VIII

O SLUŢBENOSTIMA (SERVITUTIMA)

331

Sluţbenost uopšte jeste neko breme, kojim se uţivanje ĉijeg prava sopstvenosti (imovine)

ograniĉava tako, da je ovaj duţan na korist drugoga, kome pravo pripada, u svojoj stvari nešto

trpeti, i onome dopustiti, ili ne ĉiniti, što bi inaĉe ĉiniti pravo imao.

332

Svaka sluţbenost po svoj prirodi vezana je za stvar, koje pravo sopstvenosti ograniĉava, niti

se sa promenom gospodara stvari menja, no istim pravom i bremenom prelazi s jednog na

drugog.

333

Ako li bi samo na neko lice, kome bi pravo na ograniĉenje ĉije imovine pripadalo,

ograniĉavalo se, onda to naroĉito mora izraţeno biti.

334

Sluţbenosti takve ili leţe na poljskom dobru, kao: njivi, livadi, i sluţe na udobnost drugom

poljskom dobru; ili leţe na kućama i kućnim zemljama, i sluţe na udobnost drugoj kućnoj

zemlji.

335

Poljske sluţbenosti obiĉne i glavne bivaju sledeće:

1) Na tuĊoj zemlji drţati stazu, putanju za stoku ili za kola, i njima se za svoju udobnost

sluţiti.

2) S tuĊeg bunara ili izvora vodu nositi, tu stoku pojiti ili vodu odvoditi.

3) Stoku na tuĊoj zemlji drţati ili pasti.

4) Drva tuĊa seći, suho granje kupiti, ogranke kresati, ţir kupiti i list brati.

5) Na tuĊoj zemlji divljaĉ loviti, ptice hvatati i ribu loviti.

6) Kamen vaditi, pesak kopati, kreĉ paliti.

336

Kućne sluţbenosti obiĉne i glavne jesu:

1) Imati pravo svoje zdanje na tuĊe nasloniti.

2) Gredu, rog ili drugu gradljiku u tuĊ zid uvući.

3) Prozor u tuĊem zidu otvoriti, bilo to zbog svetlosti, bilo zbog izgleda.

4) Strehu ili natremak nad zemljom ili kućom svoga suseda nadvoditi.

5) Dim kroz dimnjak suseda propuštati.

6) Kišnicu sa svoje streje na tuĊu zemlju navoditi i provoditi.

7) Svakojake teĉnosti na zemlju suseda svoga prolivati, i tamo propuštati.

I ovo su sve takve sluţbenosti, kojima jedan pravo ima štogod na zemlji suseda svoga

preduzimati, što ovaj trpeti mora.

337

Druge su opet kućne sluţbenosti takve, kojima je priteţalac sluţeće zemlje obavezan štogod

ne ĉiniti, što bi mu inaĉe po prostranstvu pojma prava baštenskoga ĉiniti slobodno bilo, kao

što su:

8) Da ja, zbog ugodnosti drugoga, kojem to pravo pripada, nemam vlasti kuću moju na više

podići.

9) Da ne mogu kuću moju niţom naĉiniti, nego što je.

10) Da ne mogu ništa na mom kućištu podizati, ĉim bi drugoga zdanju, kome pravo to

pripada, svetlost ili vazduh oduzeti mogao, ili

11) Ĉim bi se izgled njegov zaslonio.

12) Da kišnicu sa streje moje kuće ne mogu odvesti od zemlje suseda, kome bi ista na

zalivanje bašte ili drugim naĉinom na korist sluţila.

I ovo su sluţbenosti obiĉne, koje su za stvar vezane, i prelaze s jedne osobe na drugu.

338

No bivaju sluţbenosti i takve, koje se samo za jednu osobu veţu, i ne prelaze na drugu; takve

su obiĉne: kad ko pravo dobije, da stvar tuĊu upotrebi, da uţiva, ili da u kući tuĊoj obitava.

339

Biva pak ĉesto, da sluţbenosti ove odstupe od svoje prirode, tako da one, koje su za stvar

vezane, samo se licu jednome daju, ili se samo na neizvesno od volje zaviseće vreme

opredeljuju. No onda u sluĉaju sumnje ili raspre svagda se odstupanje takvo dokazati mora.

340

Svaka sluţbenost ili se osniva na zakonu ili na ugovoru, ili na poslednjoj volji, ili na presudi

sudskoj, ili na zastarelosti.

341

Zakon ograniĉava pravo sopstvenosti ĉije samo u onom sluĉaju, kad drugi svoje dobro ili

sasvim ili od ĉesti upotrebiti ne bi mogao, n. pr. kad ko na njivu svoju ne moţe drugojaĉije

doći, ako preko tuĊe ne preĊe, onda ovaj po zakonu mora putanju preko svoje njive onome

dopustiti.

342

Sluţbenosti pribavljaju se onim naĉinom kao što se u opšte sopstvenosti razliĉitih stvari ili

dobara dobijaju.

343

U opšte pri ispitivanju i suĊenju o sluţbenostima valja se drţati glavnoga pojma, po kome

onaj, kome sluţeće dobro prinadleţi, nije obvezan što ĉiniti, no samo je duţan dopustiti

drugome, da ovaj kakvo pravo tu ima, ili je duţan štogod neĉiniti, što bi inaĉe kao gospodar u

svojoj stvari ĉiniti pravo imao.

344

Po tome se i pitanje o sadrţavanju i opravljanju stvari sluţeće rešava, tj. sadrţavanje i

opravljanje stvari sluţeće spada na onoga, koji istu upotrebljava, dokle po redu na onoga,

kome pravo na sluţbenost pripada. No ako bi istu stvar i onaj, ĉija je, upotrebljavao, to i on po

meri upotrebljavanja i k trošku priteći mora.

345

Koji pravo na sluţbenost ima, on istina to po volji moţe upotrebiti na onaj naĉin, koji se

njemu najshodniji vidi, ali mu nikako ne pripada pravo sluţbenosti rasprostreti na dalje, no

mora se zadrţati u granicama onim, koje su ili po samoj prirodi, ili po izraţenoj volji

gospodara sluţećega dobra, opredeljene.

346

Sluţbenost svaka, koja je za stvar jednu vezana, ostaje postojana; ona se ne moţe po volji od

stvari odeliti, niti na drugu stvar ili na drugo lice preneti. I tako se svaka sluţbenost drţi za

nerazdeljivu zato, što pravo ono, koje ko na sluţećoj stvari ima, ne moţe se ni preinaĉiti ni

podeliti, ma se ista stvar umnoţila ili umanjila, ili iskomadala.

347

Jedna stvar moţe ne samo jednom no i nekolicini sluţiti, samo ako onaj, koji je pravo isto pre

dobio, s tim uštrba ne trpi.

348

I po ovim osnovima valja suditi i opredeljivati odnošaje prava kod razliĉitih rodova

sluţbenosti. Tako:

Koji na svom zidu, stubu ili direku, suseda svoga zdanje naslonjeno drţi; ili ko u svom zidu,

steni (duvaru), direku, tuĊu gredu uvuĉenu trpi; ili tuĊ dim kroz svoj dimnjak propušta; taj

mora od ĉesti isti zid, ili stub ili direk i dimnjak i opravljati. Ali se od njega nikako zahtevati

ne moţe, da on i gospodareće zdanje podupire, ili gredu ili dimnjak susedov opravlja.

349

Onaj, kome samo pripada pravo na prozor, moţe samo svetlost i vazduh imati, a nema

zajedno pravo i na izgled. I zato gospodar sluţećeg dobra moţe sve ono u svome dobru ĉiniti,

što samo svetlost i vazduh susedu ne oduzima, šta više on moţe zahtevati, da se na takav

prozor rešetka metne, u koliko svetlosti i vazduhu ne smeta, jer izgleda ne treba da ima.

350

Ko god ima pravo na prozor, na onoga spada i duţnost proboj (prozora) takav sadrţavati; i

ako to ne bude ĉinio, pa bi otuda šteta proizišla, mora za istu odgovarati.

351

Onaj, koji ima pravo na kapanje streje, moţe kišnicu sa svoje streje na tuĊu streju pustiti, bilo

samo po sebi, bilo na oluke da teĉe. On moţe svoju streju i podići, ali na taj naĉin, da njegova

kišnica sluţećem zdanju ne padne na veći teret nego pre što je bilo. I budući da bi mnogi sneg

nagomilan na veći teret bio, nego kišnica, zato mora ovaj njega poĉistiti za vremena. TakoĊe i

oluke za oticanje vode treba da sadrţava u dobrom stanju, da se ne bi kvar sluţećem dobru

uĉinio.

352

Koji ima pravo kišnicu sa susedne streje na svoju zemlju ili baštu navoditi, onaj mora i oluke,

i sve za to odreĊene zgode i naprave o svom trošku sadrţavati.

353

Ravnim naĉinom ako bi za provod teĉnosti nuţni bili jendeci i vodojaţe, to takve mora onaj

naĉiniti, kome gospodareća zemlja prinadleţi; on ih mora, ako potreba sobom donosi, i

pokriti, i ĉistiti, i tim teret sluţećoj zemlji olakšati.

354

Ko ima pravo na stazu na tuĊoj zemlji, onaj moţe preko tuĊe zemlje ići, ili i druge ljude

puštati da k njemu tuda dolaze. Ali jahati ili voziti se ne moţe.

355

Ko ima pravo da putanjom preko tuĊe zemlje svoju stoku progoni, onaj moţe istom putanjom

i kolica terati. Ali teška bremena tuda vući ne moţe.

356

Ko ima pravo samo na put na tuĊoj zemlji, onaj moţe tuda kola voziti s dva, ĉetiri ili više

konja, volova, bivola itd. a i marvu vezanu provoditi; no marvu ili stoku puštenu ĉoporom

preko iste zemlje proterivati ne moţe.

U svima ovim sluĉajevima mora se onaj strogo opredeljene staze i putanje drţati, a ne

verugati, i nove putove praviti, i naroĉito na to motriti, da ne bi marva ili stoka prolazeći štetu

sluţećoj zemlji ĉinila.

357

Putove, mostove i prelaze sluţbenosti podloţne moraju svi srazmerno odrţavati, koji se god

njima sluţe; sledstveno i onaj kome zemlja sluţeća prinadleţi, u onoliko, u koliko se istima

koristi.

358

Ako bi se ovi putovi i prelazi kakvim sluĉajem, n. pr. izlivom, bujicom, odronom pokvarili,

onda se mora drugo mesto za to opredeliti, dok se oni ne obnove i u preĊašnje stanje ne

postave.

359

Koji ima pravo s tuĊeg bunara ili izvora vodu zaitati, taj mora imati pravo i doći do bunara.

360

Koji ima pravo, vodu sa tuĊe zemlje na svoju navoditi, ili sa svoje zemlje na tuĊu odvoditi,

onaj mora imati i pravo nuţne oluke, ĉunkove i ustave o svom trošku praviti i nameštati. I ovo

sve u toliko, u koliko zemlji gospodarećoj sve to na opredeljenu korist sluţi, a sluţećoj zemlji

većeg uštrba ne ĉini.

361

Ako bi ovo pravo vodu navoditi ne jednom, no nekolicini dopušteno bilo, pa bi se oskudnost u

vodi pokazala, onda je preĉe onome, koji je pre to pravo dobio, ili ako su zajedno dobili, pa

jednako pravo imaju, onda će se srazmerno izmeĊu njih voda podeliti.

362

Onome, koji pravo na popašu ima, pripada pravo svoju stoku na tuĊu zemlju nagoniti, onde

drţati i pasti, naravno tako, da se kvar samoj zemlji ne ĉini, i da gospodar sluţeće zemlje

moţe obiĉnim naĉinom slobodno i neograniĉeno zemlju svoju obraĊivati i njom se koristiti. I

u ovom sluĉaju, ako nije opredeljeno, kakva stoka i koliko komada, i kad i dokle pasti moţe,

mora se onako drţati, kao što je za vreme zastarelosti isto uţivanje mirno i nenarušivo bilo.

Inaĉe ako se i po tome opredeliti ne moţe, no još bi sumnja ostala, onda će sledeća pravila za

pravac sluţiti:

363

Pod pravom na popašu kao sluţbenost razumeva se, da svaki rod teglećih ţivotinja, i goveda i

ovaca pasti moţe, samo ne svinje i pileţ, a tako i koze u mladim šumama. Nezdrava pak i tuĊa

marva sasvim se od ove paše iskljuĉuje.

364

Ako nije opredeljen broj koliko komada stoke da pasti moţe, onda se mora onaj broj drţati

koji je za vreme zastarelosti (10 godina) bio; ako li se ovaj menjao, onda se moraju tri prve

godine uzeti, i srednji broj drţati. Ako li bi i to nepoznato bilo onda treba gledati na to, kolika

je i kakva paša, pa po tome broj opredeliti. No u svakom sluĉaju ne treba da se dopusti više

stoke na pašu zemlje sluţeće, nego za koliko na gospodarećoj zemlji piće za zimnicu dobiti se

moţe. Podmladak na sisi u ovaj broj ne spada.

365

Stoka na pašu sluţeće zemlje ne moţe se izgoniti svagda, no samo u opredeljeno za takvu

pašu vreme: koje je ili ugovorom oznaĉeno, ili kako je gdje uobiĉajeno. U sluĉaju sumnje

uzima se svagda za pravac to da se poljskom urednom obraĊivanju ne bi prepone s tim ĉinile,

ili da se ne bi protiv kakovih u tom prizrenju postojećih uredaba postupilo.

366

Pravo ovo ograniĉava se samo na pašu. Sledstveno niti ovakav, kome pravo na pašu pripada,

moţe travu kositi, niti gospodara sluţeće zemlje iskljuĉiti moţe, da i njegova stoka zajedno ne

pase, niti samu zemlju kvariti sme; šta više on je duţan sluţeće dobro od svake štete i kvara

ĉuvati, i zato na stoku pastira davati.

367

No ni gospodar sluţeće zemlje ne treba ništa da preduzima, ĉim bi se uţivanje prava

sluţbenosti popaše ograniĉiti moglo. I ako bi se sluĉajno paša umalila, onda se srazmerno

ograniĉenje uĉiniti moţe.

368

Po izloţenim osnovima suditi se mora i obiĉno uzajamno dopuštenje, da sused jedan na

drugoga zemlji u odreĊeno vreme svoju stoku pasti moţe; koje za izbeći raspre mogu i sela

jedno drugom dopustiti, a i srezovi i okruzi meĊu sobom urediti.

369

Po prednavedenim osnovima i propisima moraju se suditi i sluĉaji ostalih sluţbenosti, kao

pravo na seĉenje drva, ţirovnicu, branje lista, na lov i ribolov, na vaĊenje kamena, kopanje

peska, palenje kreĉa.

370

Od ovoga prava na sluţbenost kakve stvari razlikovati valja pravo sauĉešća u sopstvenosti,

koje po osnovima smesništva suditi valja.

371

Od ovih sluţbenosti razlikuju se liĉne sluţbenosti, pri kojima nije jedna stvar drugoj na korist

opredeljena, no stvar je za korist licu kakvom naznaĉena. Ovo biva od tri struke: kad jedna

stvar kakvom licu samo a) na upotrebljenje, b) na uţivanje, v) za obitavanje sluţi.

372

Ko ima prava jednu stvar upotrebiti, onaj moţe prema svome stanju bez prizrenja na svoje

ostalo imanje istom stvari koristiti se po potrebi, koja se uzima od onog vremena, kad je pravo

reĉeno poĉelo. No samu stvar takvi ne moţe izmeniti, niti na drugoga preneti.

373

U ostalom sva druga korist prinadleţi gospodaru stvari, koji je duţan sve terete sa stvari

skopĉane nositi, i istu u dobrom stanju odrţavati. Samo u koliko bi korist ova manja bila nego

teret, mora onaj, koji pravo na upotrebljenje ima, dodati, ili od upotrebljenja prestati.

374

Kome pripada pravo na uţivanje tuĊe stvari, onaj moţe tuĊu stvar, samo suštinu njenu ne

narušavajući, bez svakog ograniĉenja uţivati.

375

Svaka stvar mora se po svojoj prirodi upotrebiti, i uţivati. Tako i potrošne stvari, kao što su

gotovi novci moraju se potrošiti, da se upotrebe, pa se samo u vrednosti vraćaju; osim ako je

gde novac pod lihvu dan, onda se samo lihva iskati moţe.

376

Koji ima pravo sluţbenosti na uţivanje, onome pripadaju svi prihodi od jedne stvari i obiĉni i

vanredni, u najprostranijem smislu. Izuzima se sokrovište, ako bi se u zemlji, koja za uţivanje

sluţi, našlo, koje gospodaru zemlje pripada po propisanim opredeljenjima.

377

No on i sve redovne i vanredne troškove, bez kojih se plodovi imati ne mogu, kao i bremena,

koja stvar davati ima, nositi mora; osim sluĉaja, ako bi ova bremena plodove ĉiste prevazišla.

378

On je duţan samu stvar kao dobar domaćin ĉuvati i sadrţavati, ništa ne umaliti niti utamaniti,

i ako bi što uginulo, popuniti, da u svoje vreme u istom stanju, u kom je primio stvar, vrati.

379

Ako bi po sluĉaju nuţno bilo, novo zdanje podići ili staro opalo sasvim obnoviti, to će zavisiti

od osobite pogodbe izmeĊu uţivaoca i gospodara zemlje; jer niti je ovaj duţan tune (badava)

graditi, niti je onom, ako samovlasno takvo podigne, duţan ovaj bezuslovno naknadu uĉiniti.

Nuţda i potreba k opredeljenom uţivanju u ovom sluĉaju sluţiće za osnov presuĊivanja.

380

No u svakom sluĉaju, ako se gospodar stvari sa uţivaocem u prizrenju naknade troškova na

povišenje koristi uĉinjenih ne bi poravnati mogao, ne moţe mu onaj na put stati da bez

narušenja stvari iste troškove ocepi, ili ako to nije moguće, sudskim putem proceniti dade.

381

U kakvom je stanju uţivalac stvar primio, u onakvom mora i gospodaru vratiti. Zato pri

predaji nuţno će biti stvari za uţivanje taĉno opisati i naznaĉiti; koje ako nije uĉinjeno, onda

se drţi, da je uţivalac sve stvari u dobrom i upotrebljivom stanju primio.

382

Svi plodovi i sve koristi zbrane, ili samo od stvari odvojene, prinadleţe pri vraćanju uţivaocu;

nezbrani pak i neodvojeni i pripadaju gospodaru stvari; samo je duţan troškove na iste

plodove uĉinjene uţivaocu naknaditi u onom sluĉaju, ako ovaj nije pri primanju stvar zajedno

sa plodovima bez naknade primio.

383

U sluĉaju ako bi samoj stvari opasnost upropašćenja predstajala, moţe gospodar stvari

zahtevati, da uţivalac ili upotrebilac stvar obezbedi, da propasti ne moţe.

384

Ko ima pravo obitavanja u ĉijoj kući, onaj moţe u kući ţiveti, i što je za obitavanje upotrebiti,

tj. ne samo sobe, no i kujnu, tavan, podrum; ali ne i dućane, magazine, ambare, kotarke i t. d.

no zato iziskuje se osobito opredeljenje.

385

U svakom sluĉaju gospodar zdanja ima pravo svoje dobro nadgledati, i o onom iskljuĉivo

raspolagati što k obitavanju ne prinadleţi.

386

Kao god što svaki, koji misli da ima pravo na sluţbenost ĉije stvari, moţe takvo od gospodara

stvari zahtevati, i ako mu ovaj ne dopusti, putem sudskim traţiti, tako i gospodar stvari ima

pravo, nepravednog prisvojitelja iz sluţbenosti svoje stvari iskljuĉiti, i ako ovaj neće da

odustane, putem sudskim njega iz stvari svoje izbiti.

387

Sluţbenosti, kao s jedne strane prava, a s druge obaveze, prestaju onim naĉinom, kojim u

opšte i ostala prava i obaveze prestaju. Naroĉito pak prestaju:

388

Kad ili gospodareća ili sluţeća zemlja propadne, onda prestaje i sluţbenost. No ako bi se

zemlja ili zdanje obnovilo, i u preĊašnje stanje postavilo, onda i sluţbenost se u preĊašnje

stanje povraća, i svoju preĊašnju silu dobija.

389

Ako se gospodareća i sluţeća zemlja sastavi, i pripadnu obe jednom gospodaru, i onda

sluţbenost, kao u sopstvenoj stvari, prestati mora. I kad bi gospodar docnije jednu od ovih

zemalja na drugoga preneo, onda zavisi sluţbenost od njegovog saizvolenja i novih uslova, jer

njemu pripada neograniĉeno pravo sa svojim dobrom raspolagati.

390

Ako je onome, koji je pravo sluţbenosti uredio, samo to privremeno prinadleţalo, ili i inaĉe

na neko izvesno vreme opredeljeno, onda kako ono vreme isteĉe, i sluţbenost prestaje sama

po sebi.

391

Kad bi sluţbenost, naravno liĉna, kome god donde samo dana, dok ne bi drugi neke odreĊene

godine dostigao, n. pr. kad bi udovica dobila pravo u kući ţiveti donde, dokle sin punoletan ne

bude, onda ovo prestaje, ako bi on i pre punoletnosti umro.

392

Sluţbenosti liĉne, t. j. koje su za lice kakvo vezane, prestaju kako isto lice umre. Ako bi

sluţbenost takva na naslednika glasila, onda u sluĉaju sumnje samo se pod tim prvi zakoni

naslednici razumevaju. Ako li na celu porodicu glasi, onda se odnosi i prelazi na sve ĉlanove

iste porodice. Ako li je dana jednoj zadruzi ili opštini, onda takva traje, dokle god ista zadruga

ili opština postoji.

393

Godišnji uţitak, ako je nasledniku ili drugom kome postojano opredeljen, pa se ni iz reĉi

poslednje volje ili ugovora, niti iz smisla opredeljenoga prava, niti po prilici potrebe i mere

opredeliti ne moţe, da je na jedinstveno lice isti ograniĉen, onda će se i na sve naslednike

preneti moći.

Glava IX

O NASLEDSTVU

394

Posle smrti ţitelja srpskog dobra njegova, i prava i obaveze, osim ĉisto liĉnih, prelaze kao

nasledstvo na drugoga, koga po redu zakon opredeljuje, ako on ugovorom ili zaveštanjem nije

drugojaĉije uredio.

395

Nasledstvo po zakonu pripada najbliţim srodnicima po krvi redom u sledujućim ĉlanovima

opredeljenja.

396

Deca muška umrloga i njihovi muški potomci dobijaju prvi nasledstvo; oni iskljuĉuju sestre,

oca i mater i sve pretke njine i njihovo potomstvo ili poboĉne srodnike.

397

Koliko muške dece, na toliko se delova deli imanje roditeljsko, i svako dete muško dobija

ravan deo. A ţenskoj deci u ovom sluĉaju pripada uţivanje, izdrţavanje, snabdevanje i

pristojno udomljenje po postojećem obiĉaju.

398

Razlika se ne ĉini izmeĊu dece muške, rodila se ona za ţivota, ili posle smrti oĉine, samo ako

je u zakono vreme.

399

Unuĉad muška bez dece zaostavša pri nasledstvu predstavljaju oca svoga, i dobijaju njegov

deo, t. j. onoliko koliko bi on dobio, da je ţiv, ma njih koliko bilo. Tako i praunuĉadma

muškima pripada deo svojih roditelja umrlih.

400

Ako nema muške dece, no samo bi ţenske dece bilo, onda ţenska deca nasleĊuju zaostavše

imanje oĉino sve na ravne ĉesti. Ţensko potomstvo deli sa ţenskima po pravu predstavljanja.

401

Ako po smrti Srbina ne bi ostalo ni muška ni ţenska potomstva, onda imanje njegovo

nasleĊuje njegov otac.

402

Ako nema oca, onda pripada braći roĊenoj i njihovoj deci, naĉinom opredeljenim; ako li ni

ovih nema, onda materi i sestrama.

Braća i sestre samo po ocu ili samo po materi, uĉestvuju samo u njihovom delu.*

______________________

*Zakonodavno tumaĉenje od 29. maja 1853. godine, VNo 523 (Zbor. VII str. 52);

Ako nema oca, onda nasledstvo pripada braći roĊenoj i njihovoj deci, naĉinom opredeljenim

to jest, ako ima dece muške, muškoj, 397; ako li nema dece muške, onda pripada deci

ţenskoj; 400; i to, po pravu predstavljanja, 403; to jest; primajući svi skupa, bilo muški, bilo

ţenski, deo oĉin to jest, onoliko, koliko bi otac dobio da je ţiv, ma njih koliko bilo; ako li ni

ţenske dece nema, onda pripada materi i sestrama, na ravne delove po glavama. -

Braća i sestre samo po ocu, ili samo po materi uĉestvuju u njihovom delu, to jest, braća

umrloga po ocu, smatraju se kao braća roĊena i iskljuĉuju i roĊenu sestru, i sestru po ocu, kao

i braću i sestre po materi, iz nasledstva bratina i dele ovo na ravne delove s braćom roĊenom;

sestre po ocu iskljuĉuju braću i sestre po materi iz nasledstva bratina i dele ovo sa sestrama

roĊenim na ravne delove, braća po materi iskljuĉuju sestre po materi; kad nema braće po

materi, onda nasleĊuju sestre po materi. - U svakom sluĉaju pak, gde bi dotiĉni brat ili sestra

ranije umrli bili, uĉestvuju u ovom nasledstvu njihovi potomci muški; ako li nema ovih, onda

ţenske po pravu predstavljena.

403

U ovom sluĉaju, ako brata ne bi ţiva bilo, ili sestre, no bilo bi njinog potomstva, onda bi

potomci po naznaĉenom redu uĉestvovali u nasledstvu po pravu predstavljanja, to jest

primajući svi skupa jedan oĉin deo.

404

Ako nema ni muške ni ţenske dece, ni oca ni braće ni njihova potomstva, ni matere i sestara,

onda nasledstvo prelazi na deda po ocu, i ako ovoga nema, na njegovo potomstvo, t. j. striĉeve

po pravu predstavljanja i ako ovih ne bi bilo ni njina potomstva, na tetke, s kojima na deo

dolazi baba (kao mati sa sestrama), i njihovo potomstvo: naravno razumevajući svuda

potomstvo najpre muško, pa kad ovoga nema, onda ţensko.

405

Ako ne bi bilo deda po ocu ni njihova potomstva, onda prelazi nasledstvo na pradeda po ocu, i

njegove potomke, najpre muške, pa ako ovih ne bi bilo, na ţenske i njino potomstvo.

406

Ako ni ovih ne bi bilo, onda nasleĊuje prapraded po ocu i njegovo potomstvo muško, i ako

ovoga nema, ţensko.

407

Ako ni ovih nema, onda nasledstvo prelazi na oĉina ĉukundeda ili drugog prapradeda i

njegovo muško, i za ovim ţensko potomstvo.

408

I ako ovih nema, onda prelazi nasledstvo na materin rod ovim istim redom i naĉinom do

kolena šestoga.

Ako ni materinog roda po redu do ovog kolena ne bi bilo, onda prelazi nasledstvo na

zaostavšu udovicu.*)

______________________

*) Dopuna od 21. oktobra 1850. godine

409

Deca izvan braka roĊena dobijaju pravo na nasledstvo ko i drugi zakoni naslednici samo onda,

kad bi poznijim brakom zakonim ona pozakonjena bila.

Inaĉe vanbraĉna deca kao nezakona ne mogu imati prava zakonoga na nasledstvo ni oĉino ni

materino, no samo sa izjašnjenom voljom oca ili matere.

410

Dete usvojeno ima pravo na nasledstvo pooĉima ili pomatere svoje. U sluĉaju njegove smrti

bez dece i potomstva ne samo od pooĉima i pomatere nasleĊeno, no i ono, što sam steĉe i

priplodi, prelazi na potomke pooĉima i pomajke. Ako li ovih nema, onda je u tekovini i

priplodu njegovom preĉa njegova nego li pooĉima i pomajĉina rodbina. NasleĊeno pak dobro

od pooĉima i pomajke prelazi na rodbinu njihovu po zakonom redu, a ne na rodbinu njegovu.

411

Po smrti vanbraĉnoga nepozakonjenoga deteta bez dece i potomstva zakonoga, njegovo

imanje ne nasleĊuje roditelj, no hranitelj. Moći će istina i otac i mati naslediti, no to kao

hranitelj i hraniteljica.

412

Kao god što je muţ duţan svoju ţenu za ţivota svoga hraniti i sadrţavati, tako se ta duţnost i

posle smrti njegove prostire na udovicu, dokle ime njegovo nosi.*)

______________________

*) Budući da GraĊanskog zakonika 412, 413, 414, 415 i 523 obezbeĊuju udovici

bestestamentalno umrlog muţa do smrti ili preudaje njene pravo uţivanja dobara muţevljevih;

gde se ona uravnjava sa samim najbliţim naslednicima njegovim - zakonom decom

njegovom; šta više na sadrţanje njeno muţ i posle smrti svoje obavezuje se; ĉim je istima -

ima postavljen pravni osnov za obezbeĊenje njeno i u sluĉaju smrti muţa testamentalne; to u

vezi s 477. GraĊanskog zakonika, koji samo jedinoj zakonoj deci kod zaveštavajućih roditelja

zakoni deo obezbeĊuje; po opstojateljstvu, što gornjim -ima u sluĉaju bestestamentalne smrti

muţevlje osigurana prava udovice na sluĉaj testamentalne njegove smrti niĉim nisu osigurana;

šta više, naspram GraĊanskog zakonika 476 stoje u opasnosti, po potrebi, odnosne -e

GraĊanskog zakonika dovesti u saglasije; na osnovu merila GraĊanskog zakonika 414 koji

udovici na uţivanje opredeljava ravan deo s tamo izloţenim, i samim najbliţim zakonim

naslednicima njegovim, postavlja se zakono pravilo: da osim zakonog dela, koji po 477 na

sluĉaj smrti mora ostati zakonoj deci nevredim, na sluĉaj smrti mora ostati nevredimo i

zakonoj supruzi udoviĉko uţivanje, na ravnom delu s muškom, ili, ako ove ne bi bilo, sa

ţenskom, ili, ako bi zaveštatelj ( 478) ţensku decu s muškom izravnao s, obojima, ili, ako ni

muške ni ţenske dece ne bi bilo, s roditeljima ili s braćom, ili sestrama njegovim,

(nabljudavajući pri braći i sestrama zakonikom usvojeno pravo predstavljanja); ili, ako sviju

ovih, -om 414 oznaĉenih naslednika njegovih ne bi bilo, na onom delu imanja njegovog, koji

u 477 u ime zakonog dela zakonoj deci obezbeĊava, i to sve s pogledom na izuzeća, u

smotrenju udovice 417 propisanih. -

Ako li zaveštatelj u testamentu ne naznaĉi za naslednike ona lica, koja su -om 414 zakonom

na to pozvana, no dalja, istim -om pozvana, ili ne naznaĉi sva, koja su zakonom pozvana, no

samo neka, ili samo jedno lice od onih -om 414 naznaĉenih, opredeli za naslednika: onda

udovica deli s takvim ili takvima testamentalnim naslednicima muţevlje imanje u uţivanju na

ravne delove; ako li bi zaveštatelj neka od lica -om 414 naznaĉenih, zajedno s nekima od lica

-om 415 pozvanih, ili s drugima, koja nikakva prava na nasledstvo nemaju, testamentom za

naslednike ostavio: onda udovica deli gornjim naĉinom muţevlje imanje samo sa onima

naslednicima, koji su -om 414 na nasledstvo pozvani; u oba sluĉaja pak ne moţe biti

testamentom naznaĉen veći broj -om 414 izloţenih naslednika, nego što bi bio broj istim -om

414 pozvanih zakonih naslednika; - ostali pak naslednici nasleĊuju tek po smrti, ili preudaji

udovice. Ako na posletku zaveštatelj testamentom ostavi za naslednike takva lica koja su u

daljem srodstvu, nego što ga 414 opredeljava, ili ni u kakvom srodstvu nisu, onda udovici

mora ostati polovina celog muţevljevog imanja u uţivanje do smrti njene ili preudaje. (Zak.

rešenje VNo 210 od 2. marta 1855, - Zbornik VIII, str. 57).

413

Ţena dakle po smrti muţa ostaje kao udovica na uţivanju dobara muţevljih, i uţiva zajedno

sa onima, koji su i za ţivota muţevlja uĉestvovali; niti u tome razlike ima, bila ona u prvom

ili drugom ili trećem i t. d. braku, i zarodila se ona s njim ili ne zarodila.

414

Ako udovica, po smrti muţa na uţivanju dobara muţevljih sa decom muškom ili ţenskom, ili

sa roditeljima njegovim ili braćom i sestrama zaostavša, ne bi se sloţiti mogla, pa bi ili ona ili

naslednici ovi deobu zahtevali, to u takvom sluĉaju pripada njoj na uţivanje ravan deo sa

istim zakonim naslednicima, kojima će takvi posle smrti njene, ili u sluĉaju preudaje pripasti.

No takva udovica duţna je, po opštim pravilima o deobi, i po postojećem obiĉaju, od svoga

dela na izdrţavanje zaostavših u familiji devojaka, i uopšte sviju onih lica, koja god kakvo

pravo na uţivanje tih dobara imaju, kao i k opremi i udomljenju devojaka, priticati.*)

______________________

*) Dopuna od 5. juna 1853. godine

Budući da 414 zakonika graĊanskog koji o kući inokosnoj govori glasi: "Ako udovica, po

smrti muţa na uţivanje dobara muţevljih sa decom muškom ili ţenskom, ili sa roditeljima

njegovim, ili braćom i sestrama zaostavša, ne bi se sloţiti mogla, pa bi ili ona ili naslednici

njegovi, deobu zahtevali, to u takvom sluĉaju pripada njoj na uţivanje ravan deo sa istim

zakonim naslednicima, kojima će takvi posle smrti njene, ili u sluĉaju preudaje pripasti", ne

opredeljava izreĉno da li je i u koliko je, takva udovica takoĊe na izdrţavanje zaostavših u

familiji devojaka, i u opšte sviju onih lica, duţna priticati, koja god kakvo pravo na uţivanje

tih dobara imaju, i da li će, i u koliko će, ona k opremi i udomljenju devojaka priticati - to na

osnovu opšte pravice, izjavljene graĊ. zakon. 24 koji kaţe: "Ko pravo kakvo uţiva, mora i

breme s njim skopĉano, nositi. Više uĉesnika prava jednoga moraju ravnomerno i bremena, s

njim skopĉana nositi", dopunjava se reĉeni graĊ. zakonika 414 sledećim dodatkom: "No takva

udovica duţna je, po opštim pravilima o deobi i po postojećem obiĉaju, od svoga dela na

izdrţavanje zaostavših u familiji devojaka, i u opšte sviju onih lica, koja god kakvo pravo na

uţivanje tih dobara imaju, kao i opremi i udomljenju devojaka priticati".

I budući da graĊanskog zakonika 527, koji o kući zadruţnoj govori i glasi: "U sluĉaju

nasledstva i deobe u zadruzi valja postupiti po opštem propisu nasledstva i deobe", ne

izraţava za svaĉije pojimanje dovoljno jasno da li se udovica u zadruzi ( 523) moţe koristiti

pravima udovice u inokostvu, 414 opredeljenima, to se lakšeg radi razumljenja predmet ovaj

tim objašnjava, da i udovica u zadruzi zaostavša, ( 523) u sluĉaju deobe i nasledstva ima

koristiti se pravom udovici inokosnoj -om 414 darovanim.

Na posletku radi korisnog razumevanja o podobnom predmetu dejstvujućeg 525 primećuje se

ovde, da isti ne govori o udovici u zadruzi, koja bi deobu zahtevala, no koja bi se preudala, ili

roditeljima svojim vratila, gde u sluĉaju ako bi se roditeljima svojim vratila, za to joj ne

pristoji izdrţavanje iz muţevlje kuće što ona ne ispunjava duţnosti, -om 523 sebi propisane

reĉima: "No i ona je duţna po mogućstvu zadruzi pripomagati". (Zak. rešenje KV No 539 od

6. juna 1853. Zbornik VII, str. 54).

.....Udovica u smotrenju svog udoviĉkog uţivanja ima prećutnu ili zakonu hipoteku na

zaostavše posmrtno imanje svog muţa, i po tome, da ga nije duţna spram njegovih punoletnih

naslednika pribeleţjem ili intabulacijom sudski osiguravati, pa sledstveno tome, da se

opterećavanje i prenos od strane naslednika one ĉesti posmrtnog imanja, koje ţeni po zakonu

ili zaveštanju njenog muţa pripada, i koje je bez njenog znanja i saizvoljenja uĉinjeno, kod

suda ne uvaţava. (Iz zak. rešenja GNo 451 od 17. aprila 1858. Zbornik XI, str. 65).

415

Ako ovih naznaĉenih naslednika muţevljih ( 414) ne bi bilo, to udovicu do smrti njene ili

preudaje niko iz muţevlja celoga imanja krenuti ne moţe. Posle smrti pak njene ili posle

preudaje prelazi celo muţevlje zaostavše imanje, koje je ţena kao udovica uţivala, na njegove

zakone po redu naslednike, ako on drugojaĉe raspoloţio nije.

416

Ono dobro ili imanje, koje ţena muţu radi lakšega ţivljenja prinese, smatra se kao njena

sopstvenost, i samo priplod od njega spada pod potrošak, za koji muţ nije duţan odgovarati; a

ono posle smrti ţenine prelazi na njene zakone naslednike po odreĊenome redu. I ako ovih ne

bi bilo, onda nasleĊuje muţ, i muţevlji zakoni naslednici.

417

Ovo se razumeva kod muţa i ţene, koji po zakonu u braku ţive; jer ako su rastavljeni sudom,

ako je ţena svoga muţa verolomno ostavila, ako je muţ po ţestini srca ţenu od sebe oterao ili

je nju verolomno ostavio pa se nekud stepao, onda i ovo pravo u smotrenju uţivanja i

uzajamnog nasledstva njinog prestaje.

418

U koliko se od ovih postavljenih opštih pravila u zadruzi odstupa, opredeljeno je u Glavi XV.

419

Ubica voljni ubijenoga dobro da ne nasledi. I ako je sa znanjem samo ţene muţ ubijen, ţena

da nema uţitka niti dela za uţitak iz dobara muţevljih; ona gubi u tom sluĉaju i pisani dar. I

ako muţ ubije ţenu ili je svirepo izbije, da ona od boja umre, muţ nema nasledstva u njenom

mirazu; a i ono, što bi deca mladoletna u tom sluĉaju od matere nasledila, neće drţati otac

takav, no najbliţi sposobni srodnici. Niti će ovakvo nasledstvo posle deĉije smrti, ako

zakonoga potomstva imala ne bi, na oca ili oĉin rod, no će samo na materin rod preći.

420

Ako su otac ili mati voljno priĉinili smrt detetu, gube pravo na nasledstvo; sami sluĉaj ne

lišava ih toga prava.

421

Sluĉaj ubistva na obrani i nuţdi ne smatra se kao ubistvo, niti donosi sa sobom lišavanje prava

naslednih.

422

Kao god što se zbog zloĉinstva i prestupa ne moţe niĉije dobro konfiscirati, (Ustava ĉl. 28)

tako se u kaznu ne moţe niko ni prava nasledstva konfiskacijom lišiti.

423

Kad, kako, i koji inostrani ţitelji naslediti dobra srpskoga ţitelja mogu, osniva se na

politiĉkim odnošajima sa stranim drţavama, i po njima će se nasledstva ovakva opredeljivati i

suditi.

Glava X

O TESTAMENTU ILI ZAVEŠTANJU

424

Testamenat, zaveštanje ili poslednja volja jeste takva naredba, kojom ko na sluĉaj smrti

raspoloţenje ĉini o svemu imanju ili samo o ĉesti jednoj imanja svoga.

425

Dakle, ako se dva lica jedno drugome ma na sluĉaj smrti obvezuju, ono spada u ugovor i po

propisu za ugovor sudi se.

426

Ko nema svoga sopstvenoga imanja, ili nema vlasti s njim raspolagati, ne moţe ni testamenta

snaţna naĉiniti, i ako naĉini, ne vredi ništa.

427

Koji god razuma i volje nema, taj ni poslednje volje imati ne moţe.

Dakle, koji nisu pri svesti; kao: zgranuti, besomuĉni, ludi, raspikuće sudski za takve

proglašene, mladoletni mlaĊi od 15 godina, ne mogu praviti zaveštanja, i ako naĉine nema sile

ni vaţnosti.

428

Sva ostala lica, bila muška bila ţenska, mogu praviti testamenat, i biće snaţan, ako je inaĉe u

svom redu, i po propisu naĉinjen, da zakonu dostovernost ima.

429

Testamenat mora biti pismen. On će vredeti samo ako ga je zaveštalac svojeruĉno napisao i

potpisao, ili ako je sastavljen ili priznat pred sudom.*)

______________________


430

U svojeruĉno i potpisanom testamentu mora da je jasno izraţena poslednja volja zaveštaoĉeva

i da je naznaĉen dan, mesec i godina kad je pisan. Što se tiĉe mesta gde je testament pisan,

dobro je da se i ono naznaĉi, ali i bez toga testamenat vaţi.*)

______________________


431

To se isto razumeva i o dodatku k testamentu (kodicilu), kojim se testament ili dopunjava ili

izjašnjava, ili osobita kakva naredba ĉini, ne obarajući glavnu naredbu, i opredeljenje

naslednika.

432

Ako zaveštalac ne zna ili ne moţe pisati, moţe mu napisati testamenat i drugo lice, ali će on

vaţiti samo tako, ako ga je zaveštalac liĉno predao sudiji za nesporna dela, odnosno njegovom

zastupniku, ili sreskom ili gradskom sudiji, i pred njim ga ili njegovim pisarom po proĉitanju

priznao za svoj. Testament ovako predat sreskom ili gradskom sudiji, sprovešće se nadleţnom

sudiji za nesporna dela na ĉuvanje u sudskoj kasi. Ovakav testamenat ostaje u sudu do smrti

zaveštaoĉeve i otvara se na zahtev i u prisustvu onih kojih se tiĉe.

Takav testament za ţivota zaveštaoĉeva, moţe nesporni sudija samo njemu po zahtevu

predati, u kom će sluĉaju to pismenim aktom utvrditi i priznanica će se sudu vratiti.*)

______________________


433

(K tome treba da prizove tri sposobna svedoka, koji će svedoĉiti da je ono zaveštaoĉeva

poslednja volja. Ako svedoci znaju pisati, oni će ime svoje na testamentu potpisati, i ako peĉat

imaju, i peĉat će udariti; ako li koji ne zna pisati, on će pored imena svoj peĉat udariti, a ako

peĉata nema, on će pored imena svoga krst naznaĉiti svojom rukom, a ime moći će i jedan od

svedoka napisati; no svagda treba da se naznaĉi, ĉijom je rukom ime potpisano.

Svedoci treba da budu svi zajedno, a ne svaki o sebi pri potpisivanju).

______________________

Ukinut Zakonom o izmenama od 24. maja 1911. godine

434

(Ako je zaveštalac sam pisao i potpisao testamenat svojom rukom, onda nije nuţno, da se pred

svedocima isti ĉita, niti moraju oni znati šta u njemu piše; dosta je da oni znaju iz usta

zaveštaoĉevih, da je ono, na što se oni potpisuju, njegova poslednja volja; samo treba da se

oni potpišu na sam testamenat, bilo na istu stranu pod sastav, bilo na drugu stranu na sastav).

______________________


435

(Ako je zaveštalac sam pisao i potpisao testamenat svojom rukom, ili mogao onda će mu se

isti testamenat pred svedocima od jednog svedoka proĉitati, a on će se izjasniti, da je to

njegova poslednja volja, koje će se i naznaĉiti, da je njemu ĉitano, i da je to njegova poslednja

volja).

______________________


436

(Kome nije zgodno ovako pismeno testamenat praviti, i ovaj propis nabljudavati, onaj moţe

usmeno poslednju volju izjasniti. I ovo da opstane, mora pred pet sposobnih priznatih svedoka

biti, od kojih bar trojica moraju zajedno biti.

Svedoci ovakvi istina ne moraju, ali će tek dobro i mudro uĉiniti, ako takvu usmenu poslednju

volju na pismeno stave; jer oni mogu zaboraviti, a i umreti).

______________________


437

(Svedoci na pismenom testamentu potpisani ne moraju se zakleti; njima se na potpis i peĉat i

savest veruje; osim ako iz vaţnih uzroka sud presudom za dobro naĊe i opredeli da se

zakunu).

______________________


438

(Svedoci usmenoga testamenta na zahtevanje ma jednog, koga se tiĉe, moraju zakletvom

svoje kazivanje potvrditi. I ako svi pet ne mogu, ili nisu ţivi, bar trojica moraju biti i zakletvu

poloţiti).

______________________


439

(Zaveštaocu svakome stoji na volji, i na sudskoj svedodţbi svoju poslednju volju osnovati i

utvrditi. Ovo biva, kad zaveštalac testamenat svojom rukom pisan ili bar potpisan, bio

svedocima utvrĊen ili ne, sudu nadleţnom preda, zatvoren ili otvoren, s tim izjašnjenjem, da

je ono njegova poslednja volja. I sud će to u protokol uvesti, i testamenat u svoj zavoj zaviti i

svojim peĉatom zatvoriti, i odozgo naznaĉiti, ĉiji je testamenat, i kad je sudu predan. I po tom

izdaće istom zaveštaocu priznanje, da je, i kad je testamenat predao, i pod kojim se brojem

ĉuva).

______________________


440

Zaveštaocu moţe testamenat i sam sud sredstvom sudije i pisara naĉiniti, na naĉin predviĊen u

Pravilima za nesporna dela, bilo da on sam radi toga posla predstane sudu, bilo da u sluĉaju

nemogućnosti liĉnog predstanka, sudija i pisar po pozivu doĊu njemu liĉno radi toga posla.

Kod ovakvog testamenta, potrebna su samo najmanje dva svedoka, koji će utvrditi liĉnost

testatorovu.

Ovako napisan testamenat moţe se ĉuvati u sudu ili predati na ĉuvanje po naredbi

zaveštaoĉevoj i kome drugom, što će sudija pismenim aktom utvrditi.*)

______________________


441

(U sluĉaju osobitom nuţde ili nezgode mogu ista dva sudije sa pisarom i k zaveštaocu doći, i

onde njegovu poslednju volju reĉenim naĉinom naznaĉiti, i, sa izvešćem kad i gde je reĉeni

testamenat naĉinjen, sudu predati, gde će se ĉuvati).

______________________


442

(Testamenat ovako naĉinjen ostaje u sudu donde, dokle smrt zaveštaoĉeva povoda ne da, da

se isti za pravac naslednika otvori; koji se naravno svagda u prisustvu onih, kojih se tiĉe,

otvara. No dok je ţiv zaveštalac, na zahtevanje njegovo mora mu sud testamenat izdati,

naznaĉivši vreme, kad mu je izdan i uzevši od njega priznanje, da je natrag primio).

______________________


443

(Za svedoke pri testamentu valja uzeti ljude, koliko je moguće, zrele, zdrave, poštene i

razumne. S uma sišavši, slepi, gluhi, nemi, i oni koji zaveštaoĉeva jezika ne razumeju,

varalice i kradljivci, koji su sudom kao takvi osuĊeni, ne mogu svedoci zaveštenja biti).

______________________


444

(No onaj, kome je što u testamentu ostavljeno, ne moţe za sebe svedoĉiti, pa ni njihov najbliţi

rod, kao roditelji, deca i braća, kao ni svojtina u tom stepenu).

______________________


445

(Tako kome se što u testamentu ostavlja ne moţe ni pisati testamenat).

______________________


446

(Ni ţene, ni momci mlaĊi od 17 godina, kao ni monasi da se ne uzimaju za svedoke, osim

osobite nuţde, npr. na brodovima, gde je opasnost potopljenja, ili na mestu gde kuga mori ili

druga zaraza vlada).

______________________


447

Samo u sluĉajevima rata, poplave, brodoloma i velike epidemije, u kojima bi zaveštaocu

nemoguće bilo pismen testamenat praviti, ili pred sudom ga izjaviti, moći će on poslednju

volju i usmeno iskazati.

U tom sluĉaju testamenat treba da je iskazan bar pred dva svedoka, sposobna da tu volju

prime k znanju i pred sudom je pod zakletvom potvrde, samo ako se njima, ili ovim njihovim

srodnicima: roditeljima, deci, braći i srodnicima po tazbini do drugog stepena zakljuĉno, ništa

ne ostavlja, i ako nisu bez graĊanske ĉasti.

Ovakav testament vaţiće samo u roku od tri meseca od minule opasnosti.*)

______________________


448

Zaveštalac dokle je ţiv moţe svoju volju na sluĉaj smrti menjati. Testamenat od zaveštaoca

uništen gubi svoju silu i vaţnost. Docniji testamenat obara prvašnji, baš da prvi nije uništen,

osim ako se u poslednjem zaveštalac ne poziva na prvašnji, u kom sluĉaju u onoliko i onaj

prvi opstaje, u koliko s drugim u protivreĉju ne stoji.

448 a)

Svima testamentima koji su se, pre nego što je ovaj zakon dobio obaveznu silu, pojavili pred

drţavnom vlašću, ceniće se vaţnost po propisima ranijeg zakona. Pismeni i usmeni testament

ma koje vrste, naĉinjeni po starom zakonu, ako je testator umro pod vladom toga zakona,

vredeće mesec dana od dana stupanja u ţivot ovoga zakona; a testamenti naĉinjeni po starom

zakonu od strane testatora, koji je bio još u ţivotu ili je umro, kada je novi zakon zadobio

obaveznu snagu, vredeće tri meseca od dana, kad ovaj zakon dobije obaveznu snagu.*)

______________________

*) Dopuna od 24. maja 1911. godine, koja je stupila na snagu desetog dana od dana kada je

objavljena u Srpskim novinama

Glava XI

O SADRŢAJU, SMISLU I TUMAĈENJU TESTAMENTA

449

Svaki testament valja u ovom smislu uzeti, kao što glasi. Zato reĉi i izraze valja onako

uzimati, kao što je zaveštaocu uzimati u obiĉaju bilo, t. j. kao što se onde uzima, gde je

pravljen testamenat.

450

Ako se sumnja rodi, u kom će se smislu koja reĉ ili izraz uzeti, onda treba onako tumaĉiti,

kako se sa ostalom naredbom sloţiti moţe, ili kako manje odstupa od zakono opredeljenoga

reda nasledstva.

451

Ako je zaveštalac jednom nasledniku sve svoje imanje bez razlike ostavio, onda će njegovo

biti sve.

452

Ako li je kazao, da jednom nasledniku jedna samo opredeljena ĉest, n. pr. pola, trećina i t. d.

pripadne, onda će sve ostalo pripasti zakonim naslednicima.

453

Ako je zaveštalac njih više naslednika imenovao, kojima svoje imanje ostavlja, ne

opredeljujući ništa dalje, onda će svi na ravne ĉesti deliti.

454

Ako je zaveštalac više naslednika naznaĉio, i njima neki opredeljeni deo ostavio, pa preko

onoga još preteĉe, onda ono što preteĉe, pripada zakonim naslednicima.

455

Ako li je zaveštalac više naslednika imenovao, i njima sve svoje imanje ostavio, onda će

njima sve i pripasti, baš da bi u brojanju svoga imanja što izostalo; opet neće ono zakonim

naslednicima pripasti.

456

Ako zaveštalac njih više naslednika naimenuje, pa za jedne odredi neki opredeljeni deo od

celoga n. pr. trećinu, ĉetvrtinu, petinu i t. d. a za druge ne odredi ništa poimenice, onda će

ovima sve ostalo, što preteĉe, pripasti, i oni će deliti na ravne ĉesti.

457

No ako za ove naslednike neopredeljeno naimenovane po uĉinjenoj deobi ne preteĉe ništa,

onda će se od onih delova što oduzeti, da se i ovima što podmiri, bar toliko, koliko je

najmanje što je jednom od onih pripalo, da se volja zaveštaoĉeva ispuni.

458

Ako je zaveštalac više naslednika naznaĉio, i imanje svoje njima ostavio, ne rekavši kolika

ĉest kome da pripadne, ili je tek rekao, da budu naslednici svi na jednake delove, pa jedan od

njih odbaci, i neće nasledstvo da primi, onda njegov deo prelazi i pripada ostalim

naslednicima.

459

Ako li zaveštalac jednog ili više njih naslednika tako naimenuje, da opredeli ĉest, koja će da

im pripadne; a druge opet tako, da ne opredeli ĉest, pa jedan odbaci, i neće da primi svoj deo,

onda njegov deo pripada onima, za koje nije izmeren i opredeljen deo.

460

Ako zaveštalac jednog ili više naslednika naimenuje i odredi svakome poimence, šta koji

dobiti ima, pa jedan odbaci, i neće svoj deo da uzme, onda njegov deo neće pripasti ostalima u

zaveštanju imenovanim, nego zakonim naslednicima.

461

Ako zaveštalac naslednika tako naimenuje, da na sluĉaj, ako ovaj ne doĊe na nasledstvo da

drugi nasledi, i ako ovaj ne nasledi, da na trećega, i tako dalje, preĊe, onda će u sluĉaju

naznaĉenom pravo nasledstva na onog preći koji na red doĊe.

462

I ovaj sluĉaj uzeće se u onom smislu, kako ga zaveštalac naznaĉi.

463

U tom sluĉaju ide nasledstvo zajedno sa bremenom svojim na drugog naslednika, ako nije

upravo izraţeno, ili se iz okolnosti videti moţe, da su bremena samo na jedno izvesno lice

ograniĉena.

464

Ako bi zaveštalac opredelio, da naznaĉeni mu naslednik po smrti njegovoj duţan bude

nasledstvo njegovo na drugo opredeljeno lice preneti, to se samo tako razume, ako bi

naslednik onaj umro, ne imajući liĉne sposobnosti za pravljenje testamenta; n. pr. ako bi umro

kao s uma sišavši, besomuĉan, ili mladoletan, ili bi premda sposoban, umro bez testamenta i

bez zakonog potomstva.

465

Ako bi pak jedan zaveštalac opredelio, da njegovo izvesno imanje n. pr. kuća, njiva, livada,

baština i t. d. na više kolena u rodbini njegovoj ostati mora, niti se bez vanredne nuţde na

drugog preneti moţe, to će ostati stalno, i prelaziće po opredeljenju njegovom, ili na

prvoroĊenog ili najstarijeg od familije.*)

______________________

*) Zakon o razrešenju porodiĉnih fideikomisa, od 10. jula 1934. godine

466

Ovo raspoloţenje samo će onaj ĉiniti moći, koji je sam ono imanje stekao i sebi pribavio;

sledstveno ako bi ko drugi tako isto uredio testamentom, nema sile ni vaţnosti.

467

Ako zaveštalac naznaĉi da ovako ostavljena zavetina (fideikomis) svagda najbliţem u

porodici pripadne, onda će se pod tim onaj razumeti, koji bi po zakonom redu nasledstva od

muškog potomstva, najbliţi bio. A ako bi više njih jednako najbliţi bili, onda će se uţivanje

podeliti.

468

Ako zaveštalac zavetinu ovako naznaĉenu poreĉe, i besnaţnom uĉini; i ako u ono vreme, kad

je postavio, nije imao muškog zakonog naslednika, pa o njemu nikakva spomena nema, a

posle ga dobije, pada zavetina u njegovom imanju; jer prelazi na zakono dete, na koje on onda

mislio nije.

469

Kad zaveštalac u svom testamentu, ili dometku jednu ili više stvari poimenice ostavi jednom

ili drugom, n. pr. baštinu, kuću, njivu, livadu, pokućstvo, konja, vola, kravu, les, rušadinu,

nakit, sersan, oruţje, ili ovoliko ili onoliko novaca itd. onda se ta stvar smatra kao poklon ili

osobita isporuka ili legat.

470

Ako zaveštalac takvu stvar opredeljenu ostavi nasledniku svom naznaĉenom, onda naslednik

preko svoga naslednog dela dobija i naznaĉenu stvar.

471

Ako li zaveštalac takvu stvar ostavi drugom kom, koji nije naslednik, onda će naslednik duţan

biti iz nasleĊenoga imanja kao osobitu isporuku isporuĉiti.

O isporuĉenju pak isporuka ovih ima se primetiti: da se ono iz posmrtnog imanja, ili iz

dotiĉnog dela istoga, dotle udejstvovati ne moţe, dok se god nalazilo bude lica, kojima iz

istog imanja uopšte, ili iz dotiĉnog dela istoga, uţivljenje zakonom pristoji.*)

______________________

*) Dopuna od 2. marta 1855. godine

472

Ako zaveštalac naznaĉi više njih naslednika, pa sve svoje imanje ostavi njima, opredelivši da

na ravne delove podele, pa posle izbroji poimenice, i svakom osobiti deo naznaĉi, onda s tim

zaveštalac odredio je i naĉin, kako da se podele, i premda je poimenice naznaĉio, opet smatra

se kao nasledstvo, a ne kao poklon, ili isporuka (legat); jer je tako njegova volja.

473

Ako je naslednik ili isporukoprimac (legator) umro pre zaveštaoca, to ostavljeni deo ne

prelazi na njihove naslednike, ako im inaĉe to pravo ne pripada.

474

Ako zaveštalac ostavi što kome pod nekim uslovom, pa je onaj uslov takav da se ne razume,

ili ga nije moguće ispuniti, ili je bezakon, ili sraman i nedozvoljen, onda se smatra kao da ga i

nema, pa se i ne uzima na um; no naredba stoji u sili i vaţnosti.

475

Stvar, koju zaveštalac ostavlja, valja taĉno u onom smislu uzeti, u kom je zaveštalac uzeti

morao.

Tako ako ostavi sve miljkove svoje kome, razumeju se sva nepokretna njegova dobra po

prirodi, kao kuća, staje, vodenice potoĉnjaĉe, koje nisu na splavovima (tj. osim dunavske,

savske, moravske i drinske), dućani (bez espapa), bašĉe, vinogradi, voćnjaci, njive, livade,

prazna mesta za kuće i dućane, i svaka druga zemlja.

Pod baštinom razumeće se njiva, livada, voćnjak, bašĉa (koja nije s kućom skopĉana),

vinograd i sve ograde i zgrade ovima pripadajuće.

Pod kućom podrazumevaju se zdanja za obitavanje sa svim zgradama oko kuće, ogradom i

bašĉom uz kuću. A ne razumeju se, niti kući prinadleţe dućani ocepljeni od kuće, ili koji se

odeljeno drţati mogu, ili nisu pod jednim istim krovom s kućom.

Pod pokućstvom razumeva se sve, što god kućnoj potrebi prinadleţi, kao: kućno posuĊe,

kućni i sobni nameštaj, prostiraĉi i pokrivaĉi. - Kazan, ratilo ili les, sudovi vinogradima i

voćnjacima prinadleţeći, alat (kao sikira, motika, bradva, testera, keser, burgija i rendeta),

nakit i gotovi novci, obligacije, ruho ili haljine, košulje ili preobuka, platno ili postava i bez,

rušadina (veš), oruţje, sersan konjski, kola, hrana, vino, rakija, seno i sva ostala hrana i pića,

kao i espap i što trgovini prinadleţi, pod pokućstvom ne razumeva se, no svako o sebi ide.

Glava XII

O TOM, KAKO ZAVEŠTALAC O SVOM IMANJU RASPOLAGATI MOŢE

476

Sve imanje, bilo ono od predaka nasleĊeno ili pribavljeno i steĉeno, smatra se kao

sopstvenost, s kojom svaki raspolagati moţe po svojoj volji.

______________________

K ovom paragrafu i -u 447 pripada ova Uredba, koja opredeljava kako arhijereji mogu sa

svojim imanjem raspolagati na sluĉaj smrti:

Kako se osetila potreba za pravilo, po kom bi arhijereji našeg oteĉestva koliko su oni i na

kakav naĉin vlasni svojim imanjem na sluĉaj smrti poslednjom voljom ili testamentom

raspolagati, i u kom bi nadleţne vlasti propis našle, kako će mase onih arhijereja, koji bi se

bez testamenta prestavili, raspraviti i srediti: tako je na uĉinjeno o ovom predmetu

predstavljanje od strane više duhovne vlasti i od Popeĉiteljstva Prosveštenija sledujuće

opredeljeno:

I. Odnosno mase arhijereja, koji je umro bez testamenta.

1. Da se sve pokretne stvari, koje su od pokojnika nabavljene, priberu i popišu, pa od istih da

se samo one za Episkopiju zadrţe, kojima će se popuniti moći one takve stvari, koje je on

zatekao u Episkopiji, pa koje su se za ţivota njegovog sasvim iskvarile ili kojih je nestalo, a

ostalo sve pokretno imanje pokojnikovo da se rasporeda.

2. Svaki prinovak, koji je pokojnik na nepokretnom Episkopiji i pre prinadleţećem dobru

naĉinio, kao i ono, što je on k tom dobru dokupio ili pribavio, ostaje s ovim dobrom u

prinadleţnost iste Episkopije; ostalo pak nepokretno imanje njegovo da se proda i u masu

preobrati.

3. Okrut Arhijerejski, prinadleţeći k njemu krst i knjige, koje sluţe Episkopu za njegovo

ĉinodejstvovanje, ostaju Episkopiji; a druge knjige pripadaju takoĊe ovoj za njenu biblioteku.

4. Što se od pomenutih pokretnih stvari i nepokretnosti (1 i 2) javnom prodajom u novac

uĉini, i što se u novcu od gotovosti i na dugu posle pokojnika naĊe, to je njegova masa.

5. Od ove mase najpre se odvoji, što se za potrebe pokojnikovog pogreba nije isplatilo; za tim

da se namire njegovi neisplaćeni sluţitelji i oni, kojima je on što duţan ostao, i najposle da se

sve ono, što se od starog domaćeg pribora, koji je on u Episkopiji zatekao, i primio, za ţivota

njegovog po sve iskvarilo ili ĉega je nestalo dopuni, ako se to onim stvarima, koje je on

nabavio, nije moglo uĉiniti (1).

Zaostavša pak masa da se na tri jednake ĉasti podeli; pa jedna da se preda višoj duhovnoj

vlasti, da se ona na crkve i monastire raspoloţi, druga da glavnom fondu školskom pripadne, a

treća da se rodbini pokojnika po zakonu izda; no ako ovake rodbine ne bi bilo, onda da se i ta

treća ĉest, kao i ove prve dve, na crkve i na školski fond raspoloţi.

II O tom, kako će arhijerej svojim imanjem testamentalno moći raspolagati.

6. Arhijerej samo ono imanje za svoje smatrati i drţati moţe, što je on sam stekao i nabavio, i

od toga ono, što Episkopiji ne pripada (1-2).

7. I od takvog svog imanja moţe Arhijerej testamentom zaveštati jednu trećinu kome i kako

god hoće, a druge dve trećine duţan je ostaviti na crkve, na manastire, na uĉilišta, na sirotinju

i na sirotinjska zavedenja; no koliko će i kako će što on otuda na sva bogougodna i

opštepolezna zavedenja ostaviti, u tom se njegova volja ne ograniĉava.

(Uredba od 10. maja 1847. V.N.o. 624 Zbor. IV str. 22).

Vidi, dalje, zakonodavno rešenje od 2. oktobra 1852. V.N.o. 497 Zbor. VII. str. 143, koje

glasi:

"Da Sultanski Nišani Iftikari po smrti Arhijereja pripadnu dotiĉnoj Episkopiji, i da se u istoj u

naturi na sohranenje ostave, zajedno sa dotiĉnim carskim beratima, i to k predupreĊenju

svakog mogućnog u ovom predmetu zapletenja da bude bez ikakve naknade iz onih ĉesti, na

koje se Arhijerejsko posmrtno imanje po Uredbi od 10. maja 1847. V.No. 624 - S. No. 230

deliti ima.

Ova naredba imaće se i na ostale darove carske prostreti, koje bi koji Arhijerej kao ukrašenje -

dekoraciju budi od koga cara ili vladatelja poluĉiti udostojio se."

Vidi i zakonodavno rešenje od 9. maja 1849. god. V.No. 393, Zbor. V str. 23., o tome, da

imanje, koje po smrti jeromonaha ostane, pripada, po kanoniĉnim pravilima manastiru, a da

srodnici u manastiru ţivećih jeromonaha ne mogu ništa naslediti posle njih, osim ono, o ĉemu

bi ovaki jeromonah sopstvenom voljom, pre stupljenja u manastir, raspoloţenje uĉinio.

Pitanja pak o nasledstvu u manastiru umrlih jeromonaha, podleţi duhovnom a ne graĊanskom

sudu.

477

Samo zakoni deo na sluĉaj smrti mora ostati zakonoj deci kako muškoj, ako ih ima, tako i

ţenskoj, ako muške nema, nevredim, koji se sastoji u polovini dela onoga, koji bi im po

zakonu pripao, kad zaveštaoĉeva raspoloţenja ne bi bilo.

478

Premda zakon u nasledstvu muškoj deci prvenstvo daje nad ţenskom, opet je otac vlastan (ili

mati o svom imanju), zaveštanjem izmeĊu dece svoje raspoloţenje uĉiniti, kakvo hoće, i tako

i ţensku decu ili izravnati sa muškom, ili im osobiti deo ostaviti koje mora ostati snaţno niti

narušenje zakonoga dela u tom sluĉaju mesta imati moţe.

479

I tako zakoni deo narušio bi se onda, kad bi zaveštalac polovinu zakonoga nasledstva na korist

drugoga koga, a ne ţenske dece, okrnjio.

480

Zaveštalac bez osobitih zakonom opredeljenih uzroka dete svoje muško, ili ako ovoga ne bi

bilo, ni ţensko, iz zakonoga dela iskljuĉiti ne moţe. Uzroci su pak takvi samo sledujući: a)

ako dete ostavi svoj pravoslavni hrišćanski zakon; b) ako je dete oca u bedi i nevolji bez

pomoći ostavilo; v) ako se na aranje i kraĊu i druga zloĉinstva dalo; g) ako se bludnom i

raskošnom ţivotu predalo i opomenuto nije htelo odustati od toga.

481

Ostali po redu zakonom naznaĉeni naslednici nemaju prava na zakoni deo, i zato nije ni

zaveštalac spram ovih duţan nevredimost takvoga nabljudavati, niti uzroke kakve iskljuĉenja

iz nasledstva navoditi.

482

Koji bi mislio, da mu je zaveštalac sa poslednjom naredbom nepravdu ili uštrb protiv zakona

uĉinio, onaj za 8 dana posle saopštena njemu testamenta treba protiv toga da se izjasni, a

najdalje za pola godine da svoje dokaze sudu predloţi; inaĉe ostaje naredba po testamentu

stalna.*)

______________________

*) Uredba o ubrzanju rada kod sudskih i islednih vlasti, - Ĉl. 59:

Ko bi mislio, da mu je zaveštalac poslednjom naredbom nepravdu ili uštrb protiv zakona

uĉinio, on treba za osam dana posle svršenog mu saopštenja testamenta da se protivu istog

izjasni kod sudije za nesporna dela, jer u protivnom ostaje stalna naredba po testamentu.

483

Ako su svi oni, kojih se stvar tiĉe, sa naredbom zaveštaoca zadovoljni, onda testament ostaje

u vaţnosti, baš i da nije po propisanim pravilima saĉinjen, ili da bi baš i preko vlasti svoje

zaveštalac zamašio.

484

Za mladoletne izjasniće se tutor i mati, za odsustvujuće, ili s uma sišavše, i druge, koji svoje

volje izjasniti ne mogu, izjasniće se osobiti od suda nareĊeni zastupnik ili branilac.

Glava XIII

O POPISU ZAOSTAVŠEGA IMANJA

485

Niko ne mora nasledstvo primiti ili zauzeti bez popisa sudskog, a ako primi, sam sebi sledstva

nek pripiše.

486

Sud nadleţni, od preţivelog supruţnika ili od naslednika, ili tutora i drugih lica, kojih se tiĉe,

pozvan, odmah k popisu dobara zaostavših da ima nadleţnim putem i naĉinom pristupiti.

487

Nepozvan sud da se u popise imanja ne meša, osim sluĉaja gde deca mladoletna bez oca i

matere i bez svakoga starešine ostanu.

488

Ako punoletni naslednik nasledstvo bez popisa svojevoljno primi, onda on bez svakoga

izuzeća i izgovora sve dugove i terete umrlog nositi mora, ne smatrajući, zaleţe li imanje

umrloga, ili ne; gde u sluĉaju popisa samo je na toliko obavezan, koliko po popisu imanje

umrloga zaleţe.

489

Ko bi naroĉito što god od zaostavšeg imanja zatajio, ako je naslednik ili uĉesnik, gubi pravo

na zatajano dobro i ono pripada iskljuĉivo ostalim naslednicima. Ako li nije uĉesnik u onome,

što je zatajio, onaj će se smatrati i suditi, kao i drugi kradljivac.

490

Budući da svi dugovi umrloga na njegovom imanju leţe, i otuda se isplatiti moraju, zato će se

onda tek pravo imanje umrloga imati, kad se svi dugovi odbiju, i upravo isplate.

491

Naslednik ili izvršilac zaveštanja moţe zahtevati da se opredeli jedno roĉište, i da se na to

raspis uĉini, i u tom svi zajmodavci zaveštaoĉevi pozovu, da se imaju sa dugovima na rok

javiti, i svoja prava dokazati, inaĉe da gube svoje pravo, ako bi drugi iscrpli zaostavše imanje;

osim ako nemaju osobitu zalogu za svoju sigurnost.

Glava XIV

O DEOBI

492

Naslednicima stajaće na volji, ili podeliti se, ili u zajednini nepodeljeni zaostati.

493

Ako punoletni naslednici sa mladoletnima u zajednini zaostanu, onda su duţni, ili njihov deo

s odobrenjem suda osigurati i do punoletnosti njihove kao dobre starešine saĉuvati, i

mladoletnike sadrţavati, ili po prirodi zadruţne smese u svemu priplodu i dobitku na ravne

delove po razmeru prava i dela njihova i njih uĉesnicima uĉiniti.*)

______________________

*) U sluĉaju, gde se naslednici i uţivaoci od prihoda zaostavšeg im posmrtnog imanja ne bi

mogli izdrţavati, a našao bi se ko, ko bi ih primio, da ih podiţe i izdrţava do punoletstva

njinog, ili odnosno do udaje, pod tim, da mu se od posmrtnog imanja, kojim bi rukovao, jedna

ĉast otuĊi, i njemu ustupi, sudovi ovako otuĊenje i ustupanje srazmerne ĉesti posmrtnog

imanja hranitelju maloletne dece odobravati mogu, no svagda samo onda, kad im to predloţe

tutori iste dece s obavezom, da će se i on tome starati, da hranitelj prema ovima primljenu na

sebe duţnost ispunjava, a pored toga, da će za imanje, koje deci, kao naslednicima, preostaje,

oni jemstvovati i ĉuvati, da ga hranitelj ne upropasti.

Zakonodavno rešenje od 17. jula 1851. N. 487 Zb. VI str. 37.

494

Ovo jedinstvo ţivota i imanja ako se osniva na ugovoru, prinadleţaće od ĉesti k smesništvu

imanja ili ortakluka, od ĉesti pak k odnošajima zadruge, i po tome će se meriti i suditi.

495

Ovo jedinstvo ne moţe se drţati na štetu trećega. I u tom stanju duţni su zajedniĉari u svima

odnošenjima, koja se samo strogo lica ne tiĉu, jedan za sve i svi za jednoga odgovarati.

496

Naslednici kako se svi sloţe mogu deliti se ili sami meĊu sobom, ili pred prizvanim

odabranim ljudima, ili pred svojim sudom ili sudijom.

497

Najpre će se istaviti, ako je ţena muţa preţivela, njen miraz, i pisani dar, ako ga ima, za nju.

498

Posle će se popisano pokretno i nepokretno zaostavše po umrlome imanje tako na ravne ĉesti

podeliti, kako će svakome od naznaĉenih uĉestvujućih naslednika jednak deo, kako u

pokretnima tako i nepokretnima, i ostalim pravima, pripasti.

499

Ako je stvar jedna takva, koja se sama sobom (u naturi) zgodno podeliti ne da, onda će se ili

proceniti, pa će stvar jedan zadrţati, ako se ostali saglase, i ove procenom isplatiti; ako li se ne

saglase, a ono stvar prodati i novac podeliti.

500

Pokloni za ţivota od oca ili matere detetu jednom uĉinjeni, kao sinu u trgovinu njegovu,

zanat, ili drugu kakvu radnju ili kćeri u miraz ili svadbarinu, treba da se pri deobi uzmu u

raĉun, ako nisu roditelji naroĉito izjasnili se, da se ovi u raĉun ne uzmu. No plodovi i hasna od

takvoga poklona pripada svagda daroprimcu, i ne ulaze nikada u raĉun.

501

Troškovi na hranu, odelo, vaspitanje uĉinjeni ne treba nikako u raĉun da uĊu. No ocu i materi,

koji su te troškove ĉinili, od volje je, raspoloţenje uĉiniti i takvo, da se i to u prizrenje uzme, i

ostalima u toliko naknada uĉini; ali roditelji treba to brojem da naznaĉe, koliko je.

502

Za mladoletnika mora pri deobi biti tutor njegov, a za otsustvujućeg mora biti zastupnik ili

branitelj od suda opredeljeni.

503

Po uĉinjenoj deobi svaki ima pravo svoj deo zauzeti, i njim upravljati i po svojoj volji

raspolagati.

504

Za tvrĊu prava deobnoga dela svaki jedan za drugoga dobar stajati, odgovarati, i u sluĉaju

uštrba naknadu drugom uĉiniti mora.

505

Koji bi mislio, da mu je deobom tom nepravda i uštrb uĉinjen, onaj se moţe na sud obratiti za

jednu godinu i dan, i zahtevati, da se deoba ispravi. Ako je koji meĊutim svoj deo obnovio i

znatno poboljšao, to će on samo prvašnju vrednost u deobi dati duţan biti.

506

ProĊe li godina i dan, ili onaj, koji novu deobu zahteva, ne bi dovoljno nepravdu dokazao,

onda prestaje svaki govor i deoba ostaje stalna.

Glava XV

O NASLEDNIM PRAVIMA I ODNOŠAJIMA U ZADRUZI

507

Zadruga je onde, gde je smesa zajedniĉkog ţivota i imanja svezom srodstva ili usvojenjem po

prirodi osnovana i utvrĊena.

Zadruga zove se i kuća ili kuća zadruţna za razliku od inokosne.

508

Što je god imanja i dobara u zadruzi, nije jednoga no sviju, i što god koji u zadruzi pribavi,

nije sebi no svima je pribavio.

509

Stvari neke, koje na potrebu i poslugu jednome iskljuĉivo sluţe, prinadleţe iskljuĉivo onome.

Za takvo drţi se ruho ili odelo, nakit ţenski, prostirka sopstvena, preobuka, sukno, rušadina,

platno ili postava ili bez.

510

O zadruţnom dobru bez saglasija sviju punoletnih i oţenjenih muških glava jedan ili drugi

nije vlastan raspolagati, kao ni prodati ili zaduţiti. I sam starešina samo moţe upravljati ĉeljad

domaću, i za kuću poradi radnje i uţivanja naredbe ĉiniti, ali otuĊiti što ili zaduţiti sam

svojevoljno ne moţe; no ako baš on što svrši, pa za godinu dana od vremena, kad su drugi

doznali, oni ne protivslove ni na sudu ni van suda, ono ostaje stalno i neporeĉeno, kao da je s

poĉetka sviju volja bila.

511

Što je ko u zadruzi ţiveći, no od zadruge udaljen svojim trudom ili srećom i sluĉajem sebi

pribavio, ono će ostati njegovo samo, ako se on samo s tim zadovolji, a od svog smesniĉkog

dela odstupi.*)

______________________

*) Zadrugar, koji je u zadruzi ţiveći, no od zadruge udaljen, svojim trudom, ili srećom i

sluĉajem što sebi pribavio, nikako ne moţe izgubiti pravo na smesniĉki deo, koji je kao

glavno njegovo u zadruţnom imanju ostao, poĉem je ovo prava njegova sopstvenost, pa ni

zakonodavac nije mogao, niti je hteo, takvoga zadrugara lišiti ove njegove sposobnosti, nego

je samo hteo, da u takvom sluĉaju, kad jedan zadrugar, ono, što je on osim zadruge pribavio,

za sebe zadrţava, i ostali zadrugari, njega iskljuĉujući, koji su pri zadruţnom dobru ostali i

oko istoga radili; da zadrţe sav priplod, koji je meĊutim, dokle je onaj odsustvovao i za sebe

pribavljao, dobiven. Tim naĉinom smisao višereĉenog 511 po duhu zakona za prinovak samo

od zadruţnog imanja odnoseći, a ne i na deo glavnoga, koji zadrugaru kao njegova

sopstvenost pripada, kao što je i u 513 jasno kazano, šta zadrugar, koji je samovoljno

zadruţnu kuću ostavio gubi, predpomenuti 511 je jasnije ovako se ima razumeti: Što je ko u

zadruzi ţiveći, no od zadruge udaljen, svojim trudom ili srećom i sluĉajem sebi pribavio, ono

će ostati njegovo samo, ako se on samo tim, kao svojim tecivom zadovolji, a od smesniĉkog

dela u prinovku, koji je za to vreme, dokle je on odsustvovao, na zadruţnom imanju dobiven,

odstupi (Zak. tum. od 7. februara 1847. V. No 1787, Zbornik IV, str. 5)

512

Koji se odeli, i svoj deo uzme, pa na svoju ruku raditi poĉne, onaj ako u zajednini ostane, za

sebe smatra, i nema nikakva prava na dobro zadruţno, kao ni na dobitak ili plodove

smesniĉkog dobra; ako nisu pri deobi drugojaĉije ugovorili, koje im na volji stoji; i onda će se

vladati po ugovoru.

513

Onaj koji bi samovoljno bez saglasija zadruţnog kuću ostavio, i za godinu dana povratio se i

kuću potpomogao ne bi, gubi pravo na sav priplod za vreme odsustva dobiven, a i štetu za to

vreme dogodivšu se duţan je nositi, niti će kuća za to odgovarati.

514

Koji bi zadrugar mesto pomoći štetu ili dug protiv volje zadruge ĉinio, onoga imaju pravo

ostali od sebe ocepiti, davši mu njegov deo po proceni veštaka, ili ako im je volja i u naturi.

515

Zadrugar u smesi ţiveći samo svoj deo zaduţiti moţe; i zajmodavci, koji su jednom bez

znanja druţine zajam ĉinili, samo se iz njegovog dela namiriti mogu; a na druge delove prava

nemaju, osim ako dokaţu, da je taj zajam u kuću unesen, da su svi za to znali, i da su skupa

uţivali i trošili.

516

Smrt starešine, ili koga drugog iz zadruge, stanje i odnošaj zadruge i smesništva imanja ne

menja. Sve ostaje po starom.

517

Deca muška u zadruzi ţiveća posle navršene 15 godine dobijaju ravan deo sa ostalim

punoletnim i oţenjenim zadrugarima u svemu prinovku i priplodu od onoga vremena;

razumevaju se naravno ona, koja su u kući bila i pripomagala.

518

Deca muška pre navršene 15 godine nemaju osobita dela, no zauzimaju mesto i prava svoga

roditelja po opredeljenju opštem.

519

Starešina zadruţni je naravni tutor mladoletne zaostavše dece. On je duţan njih sa saglasijem

matere upućivati i nastavljati, da dobri, pošteni i radni, pa oteĉestvu blagopotrebni ljudi budu.

520

Dokle god jedne punoletne ili oţenjene glave u zadruzi ima, i niko od zaostavših ne ište da se

popis ĉini, sud popisa ĉiniti neće. Samo na zahtevanje preţivelih popisaće sud svojim putem

imanje, pa po potrebi ili će deo mladoletnika istaviti, i pod sudsku upravu uzeti, ili će

popisavši ga sa popisom i opet zadruţnom rukovodstvu predati. No kako je deo mladoletnika

po popisu naznaĉen, i istavljen, odmah je i deoba uĉinjena, i mladoletnima njihov deo

pripada, pa ostala deca u zadruzi, ili ne ostala.

521

Na sluĉaj smrti svaki u zadruzi, koji liĉnu sposobnost ima, o svome delu raspolagati moţe, u

toliko, u koliko se deo ne premaša; i ako je koji tako raspoloţio, onda se popis uĉiniti mora,

da se deo umrloga istavi, ako to izmeĊu zadrugara za ţivota nije uĉinjeno i naznaĉeno.

522

Sve što kome u zadruţnoj smesi prinadleţi, bilo glavno, bilo priploĊeno, ponovljeno ili

steĉeno, smatra se kao sopstvenost, po kojoj se pravo raspolaganja meri i ograniĉava prema

svima u zadruzi ţivećima zakonim naslednicima.

523

Ţena udovica posle muţa u zadruzi zaostavša, bila sa decom ili bez dece, zadrţava pravo

uţivanja na delu svoga muţa u zadruzi i smesi zaostavšem. No i ona je duţna po mogućstvu

zadruzi pripomagati.*)

______________________

*) Kako 523 glasi, da ţena udovica posle smrti muţa u zadruzi zaostavši, bila ona sa decom,

ili bez dece, zadrţava pravo uţivanja na delu svoga muţa u zadruzi i smesi zaostavšem, to se

razume, da ni ovakva ţena udovica, kojoj u zadruzi dete umre, ne moţe deo ovog u istoj

zadruzi ni u kakvom sluĉaju naslediti, nego i njoj ostaje samo pravo uţivanja do smrti ili

preudaje, po glasu postojećih pravila o ţenskinjama u zadruzi. (Zak. tum. od 28. juna 1849. V

No 1147, Zbornik V, str. 49).

524

Osim toga što je zadruga duţna ţenu udovicu sadrţavati, i njoj uţivanje pristojno davati, ona

zadrţava preko svog miraza sve ono, što je samo na potrebu njenu i njenoga muţa ili dece

sluţilo, kao svoje sopstveno, koje, i ako se preuda, sa sobom odnosi; no deĉije ostaje deci.

525

Udovica ako se preuda, ili roditeljima svojima vrati, da dobije pristojno snabdenje radi

udomljenja po postojećem obiĉaju. I to joj sluţi za opremu.

526

Prava i obaveze zadrugara jednake su bili srodni, bili usvojeni sa opštim saglasijem.

527

U sluĉaju nasledstva i deobe u zadruzi valja postupati po opštem propisu nasledstva i deobe.

528

Srodstvo u zadruzi pri nasledstvu ima prvenstvo nad srodstvom izvan zadruge, ma ovo bilo i u

bliţem stepenu. I samo usvojenje dostovernim naĉinom i sa opštim saglasijem zadruge

uĉinjeno iskljuĉava i samo srodstvo po krvi izvan zadruge. No deca mladoletna, ako bi za

materom iz zadruge otišla, zadrţavaju svoje prvenstvo i izvan zadruge. TakoĊer i u sluĉaju

ropstva ili suţanjstva ili druge podobne nuţde i opasnosti, ili sluţbe otaĉestvene ostaje pravo

srodstva pri nasledstvu i izvan zadruge nevredimo.*)

______________________

*) Budući da 507 zakonika GraĊanskog jasno kaţe, da je zadruga onde, gde je smesa

zajedniĉkog ţivota i imanja "svezom srodstva" ili zakonim usvojenjem osnovana i utvrĊena, a

ovo srodstvo nikako drugo, naroĉito kad je pitanje o nasledstvu ne moţe biti, nego ono "po

krvi" shodno 395 istog zakonika, to i 528 ovoga svagda tako razumeti treba, da samo srodstvo

po krvi u zadruzi pri nasledstvu ima prvenstvo nad srodstvom, naravno opet takvim izvan

zadruge, pa makar ovo bilo i u bliţem stepenu.

Po ovom dakle onde nije prava zadruga, gde zajedniĉki ţivot onih lica, koja je saĉinjavaju,

nije, kao što zakon opredeljava, svezom srodstva osnovan i utvrĊen, t. j. gde ova lica nisu

izmeĊu sebe po krvi ili barem graĊanski (civilno) srodna, nego je onde zajednica osnovana

smesom imanja i zadruţnog truda i ţivota, ili sveopšti ortakluk bez naroĉitog ugovora, o kom

se sledstveno ima suditi po naredbama glave XXVII ĉesti druge zakonika GraĊanskog.

Sledstveno, u svakoj onoj zajednici, gde je samo smesa imanja i ţivota, a izmeĊu lica, koja su

je saĉinjavala, nije postojala sveza srodstva po glasu 507 GraĊanskog zakonika, kad god

nastupi sluĉaj nasleĊenja imanja iz nje, svagda iskljuĉavaju zakoni srodnici svako nesrodno u

zajednici ţiveće lice, pa dakle, ako bi ovo i pastorak bilo, a po tome se tu, kao što je

Popeĉiteljstvo Pravosudija po duhu navedenog 507 u predstavci svojoj 3 julija, prošle godine,

ANo 4193. Savetu predloţilo, po opštim naredbama nasledstva izloţenim u IX glavi, ĉesti

druge, Zakonika GraĊanskog po stupiti ima. (Zak. reš. od 22. maja 1852. VNo 625, Zbornik

VI str. 103).

529

Devojke u zadruzi zaostavše, kuća zadruţna da ima sadrţavati i u svoje vreme pristojno udati,

po postojećem obiĉaju.

Ţenska deca umrloga u zadruzi, kad ovaj ne ostavi po sebi muške dece, imaju pravo

nasledstva na deo zadruţnog imanja svog oca; no to im imanje, ukoliko se ono u zemljama i u

opšte u nepokretnostima sastoji, moţe zadruga po proceni veštaka novcem isplatiti.*)

______________________

*) Dopuna od 28. novembra 1859. godine

Glava XVI

O NASLEDSTVU U NEDOSTATKU NAREDBE ZAKONE I ZAKONIH NASLEDNIKA

530

U sluĉaju ako naslednika nikakvog ni po ugovoru ni po zaveštanju ne bi bilo, onda zaostavše

imanje pripada drţavi, i to kako nepokretno tako i pokretno kasi praviteljstvenoj.

Odeljak drugi

Glava XVII

O UGOVORIMA UOPŠTE

531

Ugovor je zakljuĉen onda, kad jedna strana što obeća, a druga to primi, ili se izjasni da prima.

532

Obećanje ovo i primanje moţe se uĉiniti ne samo reĉima, nego i drugim zgodnim znacima, a i

samim delom, koje volju prokazuje.

533

Koji su razuma lišeni, ne mogu ugovora ĉiniti, to jest niti mogu obećati niti primiti. Ovima je

pobodno i dete mlaĊe od 7 godina. Oni pak, koji od oca, tutora ili staratelja zavise, ne mogu

ništa obećati, ali ako što na korist svoju prime, ono stoji.

534

Kako da se ugovori zakljuĉe sa zadrugom ili sa opštinom, to će se iz njihovog postojećeg

ustrojstva i prirode videti.

535

Za ugovore sa zloĉincem ĉinjene, i njihovu vaţnost opredeliće zakoni kazneni.

536

Ugovor valja da bude jasan i razumljiv, i opredeljen.

537

Pri ugovoru strašenje, laţ, prevara i obmana upotrebljena nikome ne pomaţe, no šta više

odmaţe. Takav ugovor ne samo ne stoji, no i naknada oštećenom tim naĉinom pripada.

538

Ugovor se moţe samo o onim stvarima uĉiniti, koje meĊu ljudima prolaze, i koje su moguće i

dozvoljene.

539

Naroĉito zakon zabranjuje i uništava ugovore sledeće:

1) Ugovor za trud pri kakvoj prosidbi devojke i braĉnoj pogodbi.

2) Ugovor lekara ili vidaĉa sa bolesnikom, što će se leĉenja bolesti kakve primiti.

3) Ugovor, koji bi pravozastupnik parnicu poverenu prekupio opredeljenom nekom cenom.

4) Ugovor, kojim bi ka nasledstvo ili isporuku (legat) još za ţivota onoga, od koga bi mu

pripalo, prodao.

540

Ugovor jedanput zakljuĉen ima jednaku silu i vaţnost, bio usmeno ili pismeno, bio pred

sudom ili van suda, pred svedocima ili bez njih uĉinjen.

541

No ako se ugovarajuća lica naroĉito na pismeni ugovor sloţe, onda se samo sa potpisom kao

zakljuĉen smatra.

542

Koji pisati ne zna, mora svoje ime od drugoga potpisati dati; sam pak ili krst staviti, ili peĉat

svoj udariti, koje će dva svedoka posvedoĉiti, da je s njegovom voljom ugovor zakljuĉen i

potpisan.

543

Gde dva ili više njih u smesi imanja ţive, pa ugovor kakvi u smesi uĉine, to jest ili što obećaju

ili što primaju, onda se po osnovima smese prava i obaveze uzajamne suditi moraju.

544

Kome se obveţe samo jedan deo smesniĉke stvari, onaj nema pravo na celo; niti moţe od

drugog zahtevati, osim onoga koji se obvezao.

545

Ako li su dva ili više njih na celu stvar obavezali se, onda je duţan jedan za sve i svi za

jednoga celu stvar dati.*)

______________________

*) Kao što 547 GraĊanskog zakonika propisuje, da se svaki ugovor onako mora ispuniti, kao

što on glasi, tako je ovo isto pravilo i pre izdanog GraĊanskog zakonika po samoj prirodnoj

pravici postojalo; ono dakle ni pre zakonika nije dozvoljavalo od koga drukĉije i stroţije

ispunjenje ugovora zahtevati, nego što se on ugovorom obavezao, a tim se manje dozvoljava

sad to, od kako je poloţni zakon isto pravilo izreĉno propisao. Sljedstveno kao što do

zakonika, ako su se više njih na što obvezali i potpisali, samo je u onom sluĉaju moglo se

ispunjenje obaveze od jednog samoga iskazati i dobiti, ako je u obvezi stojao i taj uslov, da su

obvezni svi za jednoga i jedan za sve, a inaĉe je to ispunjenje od sviju njih, koji su se na takvo

obvezali, traţiti trebalo, i svaki izmeĊu njih po smesništvu srazmerno morao priteći na

ispunjenje društvene obaveze; tako to i sada od kako je zakonik izašao, po istoga više

navedenim 547 i 831 postoji i nabljudavati se mora u svim do zakonika primljenim

obavezama, kao god i u onima, koje su nastupile posle zakonika.

No budući da oni, koji su se zajedno obvezali na štogod, svi za savršeno ispunjenje toga

jemstvuju, kao što je u 750 zakonika izjašnjeno, to sleduje da se nikoji pojedini izmeĊu njih

samim tim, što bi on srazmerni svoj deo društvene obveze ispunio, cele svoje obaveze još ne

osloboĊava, nego i za ostale delove, dokle svi ispunjeni ne budu, obvezan ostaje kao jemac,

koji po 829, za druga svoga kao pravoga duţnika mora ĉest obveze ispuniti, no tek onda, kad

se pokaţe, da ovaj sam nije to u stanju uĉiniti.

Po ovome da se ne bi kasa drţavna kakvoj opasnosti izlagala odnosno takvih svojih

potraţivanja, za koja su više njih, ali ne solidarno, njoj obvezali se, nadleţi u svakom sluĉaju

protivu sviju njih zajedno i jednako, kao što su se oni obvezali, sva zakonom propisana

sredstva upotrebiti kako za obezbeĊenje, tako i za svaku naplatu, pa ako izvršenjem presude

ne bi se od koga izmeĊu njih moglo ispunjenje obaveze u koliko na njega kao smesnika spada,

dobiti, onda da se ovo od ostalih obvezanih drugova ili ortaka dopuni... (Zak. reš. od 7.

oktobra 1864. VNo 1312, Zbornik III, str. 140).

546

Ako bi pri ugovoru osobiti uslovi stavljeni bili, oni se moraju razumno u prizrenje uzeti.

547

Svi ugovori valja da se u ono vreme, na onom mestu, i na onaj naĉin izvrše, kao što koji

ugovor glasi. Kad se pitanje u vremenu rodi, onda se po zakonu uzimaju 24 sata za jedan dan,

30 dana za jedan mesec, i 365 dana za jednu godinu.

548

Kad mesto, gde da se ugovor izvrši, nije naroĉito naznaĉeno, onda to treba po prirodi posla

suditi i opredeliti. Ako to ne bi moguće bilo, onda će se stvari nepokretne na ovom mestu, gde

leţe, a stvari pokretne na onom mestu predati, gde je obećanje uĉinjeno. Kad se pitanje rodi o

meri, vagi i novcu, onda se na ono mesto gleda, gde se stvar predaje.

549

Kad ko što obeća ili se na što obveţe, pa se to na više naĉina ispuniti moţe, onda onome, koji

se obvezao, stoji na volji, gde hoće da obećanje ispuni; ali poĉem je jedanput mesto opredelio

ne moţe više promeniti, niti od toga odustati.

550

Ako se pri zakljuĉenju ugovora za znak tvrĊe ugovora i za sigurnost izvršenja kapara da, pa se

krivicom jedne strane ugovarajuće ugovor ne bi ispunio, onda nevina strana moţe zadrţati

kaparu, ili ako je ova dala kaparu, ima pravo po svojoj volji iskati, ili da kriva strana kaparu

udvojenu vrati; ili voli, da se izvrši ugovor, ili, ako te ne moţe biti, naknadu da uĉini.

551

Ako se ugovor zakljuĉi na odustanicu, ili pišmanluk, to jest, ako se opredeli nešto, koje onaj

platiti ima, koji bi pre izvršenja odustao od ugovora, tj. koji bi se popišmanio, onda takav

mora ili drţati ugovor, ili pišmanluk platiti.

552

Svaki ugovor, i iz njega proistiĉuća prava i obaveze prelaze i na naslednike, osim sluĉaja, ako

ne bi ista za liĉne odnose i sposobnosti vezana bila; ili ako inaĉe nisu naslednici naroĉito

ugovorom ili zakonom izuzeti.

553

Ako jedna strana zakljuĉeni ugovor istina ispuni, ali ne sasvim onako, kao što ugovor glasi, ili

ne u odreĊeno vreme, ili ne na svom mestu, i ureĉenim naĉinom; onda druga strana nema

prava zato odustati od ugovora, nego ima pravo zahtevati, da se taĉno ugovor ispuni, i za

oštećenje naknada uĉiniti.

554

Kad ko ugovor zakljuĉi takvim naĉinom, da stvar na drugoga prenese, tako da mu se zato

naplata uĉini, onda on naravno svagda i jemstvuje i dobar stoji, ako se i ne izrazi, za sva ona

svojstva, koja su kod one stvari ugovorena, ili koja se obiĉno kod nje pretpostavljaju, da se po

svojoj prirodi i po smislu ugovora ona upotrebiti moţe.

555

Koji bi dakle ugovor kakvi uĉinio, pa bi stvari jednoj, koju na drugoga prenaša, takva svojstva

pripisivao, kakvih ona stvar nema, a trebalo bi po prirodi ili po ugovoru da ih ima; ili koji bi

osobite nedostatke kod stvari jedne prećutao, i prikrivao; ili koji bi takvu stvar, koje on nema

ili sasvim tuĊu prodao; ili koji bi laţno izdavao, da je stvar za kakvu potrebu sposobna, a nije,

ili da ni obiĉnih nedostataka i bremena nema, navodio; pa bi se protivno pokazalo, onda će

takav za to odgovarati, i za štetu, koja bi otuda proizašla, naknadu uĉiniti.

556

Za nedostatke, koji svakome u oĉi padaju, nije duţan niko jemstvovati, osim ako je naroĉito u

ugovoru naznaĉeno, da stvar baš nikakva nedostatka ni bremena nema.

557

Ko tuĊu stvar ugovorom na sebe primi, znajući, da je tuĊa, onaj nema prava jemstva ili

naknade iskati. Razumeva se, da ni onaj, koji se jemstva odriĉe, nema na to pravo.

558

Ako bi ugovor glasio na stvari Ċuture ili gomilom, to jest, onako kao što stoje i leţe, bez

broja, mere i vage da se predadu, onda jemstva i naknade nema, osim osobita sluĉaja, ako bi

se takvi nedostatci i mane otkrile, za koje se ugovorom naroĉito jemstvuje.

559

Ako pri teretnim ugovorima jedna strana nije primila ni pola obiĉne vrednosti onoga, što je

drugoj strani dala, onda oštećena strana ima prava zahtevati da se ugovor raskine i u preĊašnje

stanje povrati.

No druga strana ima pravo odrţati ugovor, ako oštećenom dopuni onoliko, koliko do obiĉne

cene nedostaje.

Vrednost se uzima ona, koja je bila u vremenu kad je ugovor zakljuĉen.*)

______________________


560

Ovo sredstvo nema mesta onda, kad se ko naroĉito toga odrekao, ili mu se stvar osobito

omilela, pa je prekoobiĉnu cenu za nju dao; ali ako se po ugovarajućim licima sudiji daje, da

je stvar u pola poklonjena; ili ako se prava cena stvari pronaći ne moţe; ili ako je stvar putem

sudskim prodana.

Glava XVIII

O POKLONIMA

561

Poklon biva kad ko dobrovoljno drugome što da, ne ištući niti primajući ikakve za to naplate.

562

Ko ima pravo savršeno i neograniĉeno sa svojim stvarima raspolagati, onaj samo moţe

poklone ĉiniti.

563

Primiti poklon moţe svaki, i onaj, koji inaĉe sam drugoga ugovora zakljuĉiti ne moţe.

564

Ko poklon samo usmeno uĉini, a stvar ne preda, i na zahtevanje neće da preda, ne moţe se

sudom naterati, da predati mora. Samo sa pismenim dostovernim dokazom moţe se poklon

putem sudskim traţiti.

565

Sa tuĊom stvari, bilo pokretnom bilo nepokretnom, ili na štetu trećega poklon se ĉiniti ne

moţe. I ako se uĉini, pada i uništava se.

I po tome neće vaţiti poklon kojim je okrnjen zakoni deo dece, ili bi bilo okrnjeno uţivanje

onima, koje je poklonodavac duţan izdrţavati, ili bi se njime osujećavala naplata

poklonodavĉevih poverilaca u vreme poklona. U ovakvom sluĉaju obdareni vratiće samo

onoliko, u koliko se iziskuje da se podmiri okrnjeni zakoni deo dece, ili uţivanje onih, kojima

to pripada, ili da se podmire oštećeni poverioci.

Ako poklonoprimac ne priteţava poklonjenu stvar, ili vrednost te stvari, onda odgovara samo

u onom sluĉaju, ako je u nepoštenoj nameri prestao nju priteţavati.*)

______________________


566

Ko jedanput poklon uĉini, ne moţe više natrag uzeti, osim osobitih sluĉajeva.

567

Sluĉaji, zbog kojih darodavac moţe poklon poreći, jesu sledeći:

a) ako darodavac docnije tako osiromaši, da ni ţiveti ne moţe;

b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaţe, nanoseći vred njegovom

ţivotu, telu, ĉasti, i narušavajući njegovu slobodu i imanje.

568

Poklon na sluĉaj smrti uĉinjeni smatra se kao legat ili isporuka, i po tome će se i suditi.

Glava XIX

O OSTAVI ILI AMANETU

569

Ostava ili amanet jeste takav ugovor kojim ko tuĊu stvar primi tako, da je ĉuva, i nevredimo

natrag vrati.

570

Svaki, koji tuĊu stvar kao amanet ili ostavu primi, duţan je istu stvar od svakog kvara ili štete,

kao svoju sopstvenu, ĉuvati.

571

Stvar na ostavu primljenu ĉuvar nema prava na svoju korist upotrebiti niti uţivati, osim

sluĉaja, ako to ostavljaĉ naroĉito sam dozvoli; no onda prestaje isti ugovor biti amanetom i

prelazi u naruĉ, najam, ili zajam, po razlici stvari i upotrebljenja.

572

Ako je vreme opredeljeno, mora ĉuvar u to vreme, ako li nije, onda je duţan, kad ostavljaĉ

poište, natrag vratiti.

573

Ako nema opredeljenog vremena, niti se po okolnostima vreme opredeliti moţe, onda i

ĉuvaru stoji na volji, kad hoće ostavu natrag podneti.

574

Obiĉno se samo pokretne stvari na ostavu daju. No biva da se i nepokretne stvari, kao kuća,

vodenica, vinograd, njiva, livada i t. d. na ĉuvanje kome predadu, i onda ĉuvaru iste duţnosti

preostaje, kao i kod pokretnih stvari, ako mu nije još preko toga što više povereno, koje se

posle k amanetnim duţnostima dodaje.

575

Ĉuvar odgovara za svaki kvar ili štetu amanetu priĉinjenu. No za sluĉaj, koji on odvratiti nije

mogao, on ne odgovara. Ali i ostavljaĉ duţan je svaki trošak, koji bi ĉuvar na ĉuvanje stvari

ostavljene imati morao, naknaditi.

576

Ako bi ko stvari pod kljuĉem ili pod peĉatom primio, pa bi se pokazalo, da je brava

pokvarena, ili peĉat narušen, onda, ako se ne zna drukĉije šta je unutra bilo, mora ĉuvar po

zakletvi ostavljaĉa naknadu uĉiniti, ako ne bi inaĉe dokazati mogao, da se narušenje brave ili

peĉata sluĉajno dogodilo.

577

Ako je ĉuvar, saĉuvavši tuĊu stvar, svoju sopstvenu zato ţrtvovao i izgubio, onda on moţe od

ostavljaĉa za to naknadu zahtevati.

578

Nagradu za ĉuvanje moţe ĉuvar samo onda iskati, ako bi takva naroĉito ugovorena bila, ili bi

se takva po okolnostima, ili po poslu i opredeljenju lica podrazumevala.

579

Stvari iz poţara, rušenja kakvog zdanja, pohare, ili utopljenja laĊe, ili drugog podobnog

nesrećnog sluĉaja spasene, i kome predane, smatraju se kao i drugi amanet, koji je svaki

primalac duţan ĉuvati i natrag vratiti onome, ĉije su stvari.

580

TakoĊer i krĉmari, gostioniĉari (handţije), laĊari, vozari ili skeladţije, vozioci (kiridţije) i

nosioci, duţni su stvari od putnika njima predane i poverene kao amanet ĉuvati, i za svaki

nebreţenjem priĉinjeni kvar ili štetu odgovarati i naknadu uĉiniti.

581

Ako bi se dve strane za jednu stvar prepirale, pa bi ili same ili sud istu stvar kome na ĉuvanje

predao, onda se takvi sudski naznaĉeni ĉuvar zove zaptitelj ili sekvester, a stvar takva, koja se

pod zaptom nalazi, zove se uzapćena, i smatra se po osnovima izloţenim ostave ili amaneta.

Glava XX

O NARUĈI ILI POSLUZI

582

Naruĉ ili posluga biva ugovorom takvim, kojim ko nepotrošnu stvar na poslugu uzme, tako,

da na opredeljeno vreme bez svake plate ili nagrade natrag vrati.

583

Onaj, koji stvar jednu u naruĉ ili poslugu uzme, ima pravo istom stvari onako sluţiti se, kao

što to obiĉno biva, ili kao što je ugovorom odreĊeno.

584

Ako je vreme za poslugu opredeljeno, onda se ima stvar na to vreme natrag vratiti; ako li to

nije, onda valja gledati na nameru posluge, pa po tome vreme povraćaja opredeliti.

585

Ako se vreme nikako opredeliti ne moţe, onda ni ovaj posao ne moţe se smatrati kao pravi

ugovor, nego od volje zavise onoga, koji je stvar na poslugu dao, pre ili posle, kad mu se

svidi, natrag poiskati.

586

Ako se raspra rodi, pa onaj, koji je dao stvar u naruĉ, kaţe, da je kraće vreme odreĊeno, a

onaj, koji je uzeo, kaţe, da je duţe; onda se ono prvo drţi za istinito, ako ovaj protivno ne

dokaţe.

587

Pre vremena odreĊenoga i posluge uzete ne moţe se stvar natrag iskati, baš da bi gospodaru

samome nuţna bila; osim sluĉaja, ako naroĉito ugovor tako glasi.

588

Onaj, koji je stvar na poslugu uzeo, moţe i pre odreĊenoga vremena stvar natrag vratiti; i

gospodar je duţan primiti, osim sluĉaja, ako to njemu na teret ili na štetu biva.

589

Ako onaj, koji stvar u naruĉ uzme, ne bi stvar onako upotrebio, kao što je ugovoreno, ili bi

stvar protiv volje gospodara drugom kome dalje na poslugu dao; onda on ostaje za svaki kvar

pod odgovorom, i gospodar moţe i pre vremena svoju stvar natrag poiskati.

590

I kad bi onaj, koji u naruĉ jednu stvar uzme, protiv reda i opredeljenja stvar istu upotrebio,

duţan je i za sluĉajnu štetu odgovarati i naknadu uĉiniti.

591

Kad bi se stvar izgubila, pa docnije našla, ne pripada onome, koji je u naruĉ uzeo, nego

onome, koji je dao, baš da bi onaj naknadu u vrednosti uĉinio bio; samo ako je ovaj gotov

vrednost ovu natrag vratiti.

592

Obiĉne troškove sa poslugom stvari skopĉane mora onaj snositi, koji se sa stvari sluţi. Za

vanredne troškove, koje je na sadrţanje stvari kao nuţne uĉinio, moţe naknadu od gospodara

stvari iskati, kad njihovu nuţnost pokaţe.

Glava XXI

O ZAJMU

593

Zajam je takav ugovor, kojim se kome stvari potrošne dadu tako, da on vlastan bude po svojoj

volji njih upotrebiti, potrošiti i njima raspolagati, no u svoje vreme duţan bude reĉene stvari u

istom rodu i vrednosti natrag vratiti.

594

Zajam obiĉno se ĉini u novcu; ali moţe biti i u drugim potrošnim stvarima. I biva ili na lihvu,

t.j. interes ili dobitak, ili bez lihve; na zalogu ili bez zaloge; na jemstvo ili bez jemstva.

595

Zajam moţe se uĉiniti pismeno ili usmeno.

596

Onaj koji u zajam daje, zove se zajmodavac ili pozajmilac; onaj koji u zajam uzima zove se

zajmoprimac ili duţnik.

597

Zajmodavac ne moţe iziskivati, da mu duţnik zajam u onom istom rodu novaca vratiti, u kom

je primio, osim sluĉaja ako tako naroĉito ugovor glasi, i duţnik se na to podvezao.

598

Ako bi se meĊutim zakonom promena u novcu uĉinila, tako, da se unutrašnja vrednost ne

promeni, onda će zajmodavac primiti u onoj struci, u kojoj je dao, n. pr. ako je dao 100

dukata, on će toliko dukata i primiti, ako je dao 200 talira on će toliko talira i primiti, ako je

dao 1000 groša, on će toliko groša i primiti; ako li meĊutim vrednost unutrašnja spadne, ili se

digne, onda će se zajam po onoj vrednosti vratiti, koja je u vreme zajma bila, ako naroĉito

ugovor na izvesnu felu novaca ne glasi; n. pr. ako se ne naznaĉi: dajem 100 dukata cesarskih u

zlatu tako, da mi se 100 dukata cesarskih natrag vrati.

599

Ko uzme u zajam saliveno zlato, srebro, ili drugu rudu na vagu ili meru, onaj će na vagu ili

meru onoliko isto u svoje vreme i vratiti, bila mu cena novcu veća ili manja od vremena

zajma uĉinjenoga.

600

Tako i zajam u hranu i espapu vraća se u onoj koliĉini i dobroti, u kojoj je primljen, ne

smatrajući na veću ili manju cenu i vrednost.

601

Lihva zakona opredeljuje se 6 na sto; ugovoriti se pak moţe i do 12 na sto. Veća se sudom ne

presuĊuje.

601 a)

Ako u zajam nisu dati novci nego druge stvari potrošne, pa bi zajmodavac ugovorio da mu se

vrati više no što mu je dao bilo u rodu, dobroti, ili koliĉini, opet se ne moţe ugovoriti veća

hasna od dvanaest na sto. Ovo vaţi i za sve druge pored interesa ugovorene poboĉne duţnosti

ili koristi, pod kojim mu drago vidom ili nazvanjem, bilo za sebe ili za drugog ugovorene.

Isto tako, ako bi se ugovorilo, da se za dati novac ili stvar, vrati stvar drugog roda, ne sme se

veća hasna od dvanaest na sto ugovoriti.*)

______________________


602

Gde nema lihve ugovorene, ali je vreme vraćanja opredeljeno, pa se na vreme zajam ne vrati,

onda zajmodavac ima pravo od onoga vremena lihvu zakonu sa 6 na sto iskati.

602 a)

Ako je ugovor o zajmu na duţe vreme zakljuĉen, a ne bi bilo odreĊeno vreme plaćanja

interesa (lihve) onda se razume po svršetku svake godine.*)

______________________


603

Interes (lihva) na interes ne moţe se uzimati niti napred ugovoriti; no kad duţnik interes kad

treba ne plati, to se moţe novim posledujućim ugovorom neplaćeni interes u glavno

preobratiti, i onda i na njega interes ide.

Od ovog se izuzima davanje pod interes novaca iz kasa drţavnih i javnih fondova, za koje

osobeni zakoni postoje.*)

______________________


604

U sluĉaju ako duţnik na vreme interes ne plati i protivu volje zajmodavca zadrţi, to će se

dosuditi i interes na interes neplaćeni, od vremena kad je zajmodavac naplatu toga sudom

zahtevao.*)

______________________


604 a)

Ako je poverilac dopustio da interes (lihva) dostigne glavno, onda interes prestaje teći. No od

dana, kad je tuţba sudu podnesena, moţe se interes ponovo traţiti.

Od ovog se izuzima davanje novaca pod interes iz kase drţavnih i javnih fondova, za koje

postoje naroĉiti propisi.*)

______________________


605

Zajmodavac nema prava pre ureĉenog vremena zajam natrag iskati. No u sluĉaju opasnosti da

mu zajam propasti moţe, moţe on svojim putem sebe osigurati.

606

Ako je ko zajam dao na neopredeljeno vreme, onda se smatra, da je na zahtevanje zajmodavca

duţnik svagda vratiti duţan.

607

Ako bi neko opredeljeno vreme n. pr. tri meseca dana, ili po godine za otkaz opredeljeno bilo,

onda je duţan zajmodavac na toliko vremena napred duţniku zajam otkazati. No ni

zajmodavac nije duţan pre opredeljenog vremena, i preko uslova uĉinjenog isti zajam natrag

primiti; osim ako bi duţnik svojevoljno lihvu od opredeljenoga vremena platio.

608

Ako bi onaj novac, koji je u zajam uzet, meĊu tim, zakonom prestao teći, i tako svu vrednost

izgubio, to zato zajmodavac pravo svoje ne gubi, no duţnik će duţan biti njemu u podobnom

novcu vrednost uzajmljenu natrag vratiti.

Glava XXII

O PUNOMOĆSTVU I DELOVODSTVU

609

Ugovor punomoćstva jest takav ugovor, kojim ko vlast dobija, u ime drugoga i za drugoga što

ĉiniti punovaţno.

610

Onaj, koji vlast daje, zove se vlastodavac; onaj pak, kome se vlast daje, zove se punomoćnik.

Vlast ta napismeno stavljena zove se punomoćije.

611

Punomoćnik onoliko samo vlasti ima, koliko mu je dano. Zato on granice njemu propisane da

ne prestupi. Ako prestupi, onda on za sva sledstva odgovarati mora.

612

Kome nikakve granice punomoćstva naznaĉene nisu, onaj se mora po svome razumu, znanju i

savesti upravljati.

613

TuĊe stvari u ime drugoga prodati, ili za naplatu primiti; koga zaduţiti; novce tuĊe podići;

parnicu za koga terati; na zakletvu pristati; poravnanje uĉiniti, samo onda punomoćnik moţe,

kad se u ponomoćiju ovi poslovi poimence naznaĉe.

614

Da ko u ime drugoga nasledstvo primi ili odbaci; da ortaĉki ugovor zakljuĉi; ili poklon uĉini;

ili poravnatelnog sudiju izabere; ili nenaplatno pravo kakvo ustupi; iziskuje se osobito samo

na te poslove glaseće punomoćije.

615

Punomoćnik duţan je posao, koji je na sebe uzeo, po obećanju svome pošteno i svojski svršiti,

a svu korist, koja bi otuda proistekla, svome vlastodavcu ostaviti.

616

Punomoćnik, kome je posao kakav poveren, mora ga sam svršiti; jer ako se on na drugoga

osloni, sam će odgovarati, ako se posao ne svrši kako treba, osim ako mu nije naroĉito

dozvoljeno punomoćije na drugoga preneti. No i u tom sluĉaju duţan je starati se, da na

sposobnoga prenese, inaĉe odgovara za krivicu.

617

Štetu, koju bi punomoćnik vlastodavcu svojom krivicom priĉinio, on će naknaditi; a raĉun

duţan će biti vlastodavcu od svega dati na zahtevanje ovoga.

618

Vlastodavac duţan je nuţdan i potreban trošak za svršavanje posla uĉinjenog punomoćniku

naplatiti; i u sluĉaju zahtevanja i napred što troška dati; i ako bi njegovom krivicom što štete

punomoćniku bilo, mora naknaditi.

619

Ako bi punomoćnik sluĉajno pri svršavanju posla njemu poverenoga kakvu štetu pretrpio, to

on moţe naknadu za to zahtevati onda, ako se badava posla primio; ako li je za nagradu, onda

se s nagradom zadovoljiti mora, a od naknade za štetu spomena nema.

620

Što punomoćnik u ime svoga vlastodavca sa trećim svrši ili ugovori po smislu svoga

punomoćija, ono je stalno, i veţe i vlastodavca i trećega.

621

Baš u onom sluĉaju, ako punomoćnik za sebe one poslove svršiti nebi sposoban bio, opet sa

punomoćijem vlastodavca i trećega veţu.

622

Kako vlastodavac punomoćije poreĉe, ili natrag uzme, odmah ono i prestaje; i što bi god posle

punomoćnik u ime vlastodavca ĉinio, nema sile ni vaţnosti.

623

No i punomoćnik moţe punomoćije vratiti, i od njega odustati. Samo to da ne bude u

nevreme, ili na štetu vlastodavca; jer će inaĉe za štetu odgovarati.

624

Kad ili punomoćnik ili vlastodavac umre, prestaje punomoćije, ako ne glasi i na naslednike, ili

ako se ne bi otuda šteta naslednicima porodila. Ali naslednici punomoćnika duţni su za vreme

vlastodavcu smrt punomoćnika javiti.

625

Kako se nad imanjem kakvog duţnika stecište otvori i objavi, odmah prestaju i punomoćija od

duţnika takvog izdana; i sve što bi punomoćnik posle toga u njegovo ime preduzimao, gubi

silu i vaţnost.

626

Ako bi punomoćije izloţenim naĉinima i prestalo, opet ona dela, koja odlaganja ne trpe,

moraju se dovršiti donde, dokle god ne bi vlastodavac drugu naredbu uĉinio.

627

I oni poslovi, koji su sa trećim svršeni, dok mu još nije do znanja došlo, niti doći moglo, da je

punomoćije prestalo, ostaju u sili i vaţnosti. Samo vlastodavac imaće pravo od svoga

punomoćnika naknadu štete zahtevati, što se on po prestanku punomoćija u svršavanje posla

upustio i to javio nije.

628

I onaj koji bi se bez punomoćija tuĊega posla primio u nuţdi, tako da bi onoga od štete

oslobodio, smatra se kao i punomoćnik i onaj, za koga je ĉinio, duţan je njemu sav nuţni na

to uĉinjeni trošak naknaditi.

629

I onome, koji bi bez punomoćija tuĊega se posla primio na onoga korist, mora onaj troškove i

štetu naknaditi, ako korist na svoju polzu obrati.

630

Koji bi za drugoga trošak onakav uĉinio, koji bi ovaj po zakonu uĉiniti morao, onaj ima

takoĊe pravo naknadu iskati.

631

Koji u sluĉaju nuţde svoje dobro ţrtvuje, da tuĊe spase, ima pravo naknadu zahtevati od onih,

ĉije je dobro spasao, po meri spasenih i saĉuvanih dobara.

Glava XXIII

O PROMENI

632

Promena je takav ugovor, kojim ko jednu stvar za drugu dati obećava.

633

Stvari kad se za novce daju, nije promena, no prodaja i kupovina. No kad se novac za novac

kao manji za veći, ili srebrn za zlatan itd. menja, smatra se kao stvar i podleţi promeni. Tako i

zlato, srebro i ostale dragocenosti smatraju se kao stvari, i mogu se u promenu davati.

634

Tako su promenjaĉi ugovor uĉinili, ako stvar i nisu još predali, duţni su drţati i svaki od njih

dobija pravo zahtevati, da mu se stvar u promenu data po smislu ugovora u onom stanju, u

opredeljeno vreme i na odreĊenom mestu preda. Ko bi se zatezao to uĉiniti, taj će naknadu za

priĉinjenu štetu ili izgubljenu korist uĉiniti.

635

Ko ište, da mu se stvar obećana izda, mora svoju duţnost najpre ispuniti, ili gotov biti, da je

ispuni.

636

Ako je vreme za predaju odreĊeno, pa bi meĊutim stvar zabranom zakonom prestala meĊu

ljudima prolaziti, i vrednost imati, ili bi sluĉajno propala, onda prestaje ugovor, i smatra se

kao da nije ni uĉinjen.

637

Ako bi se pak meĊu tim vremenom drugi kvar kakav u stvari uĉinio, to je duţan onaj nositi,

kod koga je stvar; osim ako nisu stvari Ċuture pogoĊene, pa bi se sluĉajno kakav kvar ili šteta

dogodila, onda ide na raĉun onoga, koji će ih primiti. No ako je više od polutine vrednosti

propalo, nije duţan primiti.

638

Koristi i priraštaj od promenjene stvari do ugovorenoga za predaju vremena pripadaju

gospodaru stvari. Posle toga prinadleţe onome, kome su u promenu date.

639

Ako vreme predaje nije ugovoreno, onda se koristi i priraštaj upravljaju po predaji, ako nije

što drugo ugovoreno.

640

Dobro u promenu primljeno zadrţava onu istu prirodu prava i odnošaja, kao što je bilo dobro

u promenu dato.

Glava XXIV

O PRODAJI I KUPOVINI

641

Prodaja i kupovina je takav ugovor, kojim se stvar kakva za neku odreĊenu platu u novcu

drugome ustupa.

642

Kako se dva ili više njih za stvar pogode, i cenu uglave, odmah je i ugovor prodaje svršen i

zakljuĉen.

643

Ako se stvar jedna tako prodaje, da osim novaca još i stvar druga se da, onda je ovaj ugovor

smešan iz promene i prodaje. I ako je veća vrednost stvari nego novca, onda je promena, ako

li je veća ili jednaka vrednost novaca, onda je prodaja i kupovina.

644

Kako je ugovor prodaje i kupovine uĉinjen, onako ostaje, tako, ako je prodaja uĉinjena pod

tim uslovom, da se stvari broje, ili mere na kantar ili drugu meru, onda prodaja još nije

svršena, dok se god stvari ne izbroje i ne premere. No kupac dobija odmah pravo zahtevati da

prodavac u odreĊeno vreme uslov ovaj ispuni.

Dakle kad se stvari Ċuture prodaju, odmah je i prodaja svršena bez broja i bez mere.

645

Za stvari koje kušati valja, da se njihova dobrota pozna, kao: vino, rakiju i druga pića itd.

prodaja nije sa samom pogodbom svršena, no zavisi još od kušanja, osim ako je naroĉito

drukĉije odreĊeno.

646

Bez opredeljene cene ne moţe ni prodaje biti.

647

Pravu cenu za stvar opredeliti, pripada prodavcu, ĉija je stvar.

648

Hoće li kupac i prodavac, to mogu oni i na drugog, jednog ili više njih osloniti, da cenu

preseku. Ako ih je više, višina glasova presuĊuje.

649

Moţe se kupac i prodavac sloţiti na cenu obiĉnu ĉaršijsku, i onda će se srednja cena ĉaršijska

onoga mesta i vremena uzeti, gde i kad se prodaja izvršuje.

650

("Ako je kupac preko polovine oštećen, onda moţe on kao i kod drugih ugovora od pogodbe

odustati osim ako nije naroĉito i sa znanjem na to pristati hteo".)

______________________

Ukinut zakonom od 5. maja 1864. god.

651

Prodavac duţan je prodatu stvar dobro ĉuvati, i na odreĊeno vreme kupcu predati nevredimo.

652

Kupac pak duţan će biti kupljenu stvar odmah, ili na ureĉeno vreme primiti i cenu poloţiti.

653

Prodavac stvar prodatu kupcu bez cene nije duţan dati. No ako da na poĉek, onda više ne

moţe stvar no cenu od kupca traţiti.

654

Na cenu za stvar na poĉek datu do roka za isplatu odreĊenoga nije duţan kupac lihvu plaćati,

ako to naroĉito ugovoreno nije, baš da bi prodana stvar plodove i druge prihode nosila. No od

roka isplate, ili ako ovaj opredeljen nije, od vremena opomene i zahtevanja, mora kupac

interese na cenu plaćati.

655

Ako bi kupac u drţanju kupljene stvari uznemiren bio, ili bi se osnovano bojati imao, da će

uznemiren biti, on ima pravo zahtevati od prodavca, da uzroke uznemirenja s puta ukloni, ili

bar da dobar zato stoji, i donde moţe da ugovorenu cenu ne plati, osim ako nije on sve to na

sebe uzeo.

656

Ako ne imajući ovakvih uzroka kupac neće ugovorenu cenu da plati iz upornosti, onda

prodavcu stoji na volji ili cenu zahtevati, ili prodaju pokvariti.

657

Ako kupac prodatu hranu ili druge pokretne stvari neće da primi, i ugovoreno vreme proĊe,

onda prodavcu, ako mu je na korist, stoji na volji pokvariti prodaju, ili zahtevati da kupac

ugovor ispuni.

658

Što se koristi i opasnosti pri prodatima, no nepredanim stvarima tiĉe, vaţi propis zakona pri

promeni naznaĉenog.

659

Kupovina stvari takvih, kojima se tek nadati ima, smatra se kao kocka.

660

Što god ovde pri prodaji nije naroĉito naznaĉeno, u onom upravljati se valja po propisima o

ugovorima u opšte izloţenima (Glava XVII).

661

Ako prodavac na taj naĉin stvar svoju proda, da zadrţi pravo istu stvar od kupca otkupiti onda

kupac na ureĉeno vreme vratiće prodavcu stvar, a dobiće od kupca cenu. Što je koji polze i

koristi imao, zadrţava za sebe, no i štetu svaki svoju nosi. Stvar mora se predati nevredima u

stanju, u kom je prodana.

662

Ako vreme otkupa nije opredeljeno, to se razumeva samo za vreme ţivota, i nikako se na

naslednike ne prostire.

663

Pravo na otkup ne moţe se zadrţati na štetu i uštrb trećega.

664

Tako isto i kupac moţe pri kupovini pravo zadrţati da moţe prodavcu stvar opet natrag

prodati; gde se ta ista pravila razumevaju kao i pri prodaji na otkup.

665

Moţe se i na taj naĉin stvar prodati, da kupac duţan bude u sluĉaju prodaje njemu najpre na

otkup podneti; koje ako ne bi uĉinio, prodavac ima pravo poloţivši cenu stvar uzeti.

666

Prodaje mogu biti i s takvim ugovorom, ako do odreĊenog vremena ne bi prodavac boljeg

kupca našao.

667

Kupi li ko stvar na probu, pa stvar probu ne izdrţi, moţe vratiti stvar, a dobija svoje novce,

ako su plaćeni. Ako preko vremena probe stvar zadrţi bez svakog izjašnjenja, smatra se kao

da je stvar probu izdrţala, i on više prava na povraćaj nema.

668

Ako je stvar na probu uzeta, ali vreme odreĊeno nije, onda se za pokretne stvari raĉunaju tri

dana, za nepokretne jedna godina dana.

669

Ko pokretnu stvar za opredeljenu cenu drugome preda, s tim izjašnjenjem, da ovaj za neko

opredeljeno vreme njemu cenu odreĊenu isplati, ili stvar vrati; onda onaj pre opredeljenoga

roka nema prava od ovoga stvar natrag iskati; ali i ovaj mora na ureĉeno vreme ili cenu platiti,

ili stvar natrag vratiti.

670

Što se nepokretnih dobara tiĉe, kao miljkova i baština, zakon daje nekim licima pravo, da

imaju prvenstvo na kupovinu. Takva lica su smesnici ili zajedniĉari, rodbina najbliţa, koja bi

pravo nasledstva u prodatim dobrima imala, koja bi po zakonu nasledila, i susedi prvi i

komšije.*)

______________________

*) Da se pravo prvenstva na kupovinu nepokretnih dobara, koje se 670 našeg GraĊ, zakonika i

susedima ili komšijama daje, ukine, pak tako da u napredak ovaj i oni drugi koji dalje s njim o

istom pravu prvenstva dejstvuju, svoju zakonu silu samo za smesnike ili zajedniĉare i za

dotiĉnu najbliţu rodbinu imaju... (Zak. reš. od 14. maja 1847. VNo 513, Zbornik, IV, str. 24).

671

U sluĉaju prodaje nepokretnih dobara valja da prodavac javi onima, koji pravo prvenstva za

kupovinu imaju, kao smesnicima, rodu i susedima.

672

Smesnik je preĉi od roda, a rod najbliţi preĉi od suseda.

673

Ako bi prodavac prodao, ne javivši onima, koji prvenstvo imaju, onda ovi pravo imaju za 30

dana od vremena prodaje sudom potvrĊene i objavljene isto prekupiti. Posle 30 dana pravo

ovakve prekupine išĉezava.

674

Onaj, koji misli da prvenstvo kupovine ima, ako hoće da dobro dobije, mora gotove novce po

pogodbi zakljuĉenoj poloţiti u sudske ruke. Samo protivljenje i nedozvoljavanje bez novaca

ne vredi ništa; a posle 30 dana opet išĉezava.

675

Kad je pitanje, koji izmeĊu više suseda prvenstvo ima, onda će sud presuditi, uzevši u

prizrenje blizost i poveću potrebu i zgodu.*)

______________________

*) Zakonodavno rešenje od 14. maja 1847. godine, VNo 513, kod 670 GraĊanskog zakona

676

Gde se što javno putem sudskim (tj. licitacijom) prodaje, onde se prvenstvo prava ne smatra.

Ko na javnoj prodaji što kupi, onoga je, osim ako ne bi prodaja pod tim uslovom uĉinjena

bila, da još od ĉijeg odobrenja zavisi.

Glava XXV

O ZAKUPU

677

Zakup je takav ugovor, kojim se stvar kakva nepotrošna na potrebu i korist na neko odreĊeno

vreme i opredeljenu cenu uzima.

678

Zakup o stvari, koja se bez truda i rada upotrebiti daje, zove se kirija, kao što se daju i kuće i

pokućstva, i druge podobne stvari; o stvar pak, koja se s trudom upotrebljava i uţiva, zove se

obiĉno zakup ili arenda, kao o njivama, poljskim miljkovima, ili o stoci.

679

Kirija i zakup ništa drugo nije nego prodaja upotrebe zato što je za prodaju, to se pod zakup

daje, i tako se i smatra, i ako drugo što ugovoreno nije, tako se i cena plaća.

680

Kako se ugovarajuće strane sloţe za stvar i cenu, odmah je pogodba gotova, i upotrebljenje

stvari kupljeno.

681

Onaj, koji stvar pod kiriju ili zakup daje, duţan je stvar svojim troškom u stanju

upotrebljivom predati, i dobar stajati za sve nedostatke, zbog kojih stvar ne bi se upotrebiti

mogla, i takve naknaditi, i prepone ukloniti.

682

Ako bi se stvar zakupljena sluĉajno upropastila, onda prestaje ugovor; ako li bi samo od ĉesti

propala, onda zakupcu stoji na volji zahtevati, ili da se od ugovorene cene po meri propale

ĉesti što odbije, ili da se ugovor pokvari.

683

Kirajdţija i zakupac samo one troškove duţan je na stvari zakupljenoj ĉiniti, bez kojih se

stvar, kao što treba, upotrebiti ne moţe. Što je preko toga, kao i sva bremena na samom miljku

poĉivajuća, ili u knjige javne zaloţne uvedena, spadaju na samoga gospodara.

684

Kirajdţija ili zakupac ima pravo zakupljenu stvar na ugovorenu upotrebu i drugom pod zakup

dati, ako to moţe bez štete gospodara stvari biti, i ako naroĉito zabranjeno nije ugovorom.

685

Ako je stvar na godinu jednu ili više data, pa rok plaćanja opredeljen nije, uzima se rok zakoni

polugodišnji napred; ako li pogodba glasi na mesec, onda se razumeva meseĉno plaćanje

napred.

686

Stvari od kirajdţije ili zakupca unesene, i nalazeći se plodovi ili stoka, sluţe za sigurnost

onome, koji pod kiriju ili zakup daje, i moţe iste stvari svagda u zalozi zadrţati radi naplate

još neplaćene cene.

687

Kirajdţija ili zakupac duţan je zakupljenu stvar kao domaćin po ugovoru ĉuvati i odrţavati;

ugovorenu cenu na vreme plaćati; i na svršetku kirije ili zakupa vratiti u onome stanju, u kom

je primio, ili kao što je ugovoreno.

688

Ako je kirajdţija ili zakupac zakupljenu stvar upotrebljavao na drugo što, a ne na ono, na što

je odreĊena, ili na tako što, otkuda bi šteta se za gospodara stvari raĊala, onda ovaj moţe

zahtevati, ili da se on na upotrebu odreĊenu ograniĉi, ili da se ugovor pokvari.

689

Da bi se svaka raspra pri svršetku i povraćaju stvari zakupljenih izbegla, naroĉito kad se

razliĉne i više stvari pod zakup daju, nuţno je sve stvari popisati, koje i u kakvom se stanju

predaju.

690

Kome je mehana sa okrutom tj. jedikom pod zakup dana, o tome se razumeva, da je sve

potrebne za mehanu stvari u dobrom stanju i celosti primio, ako popisa nema; pa ih tako i

vratiti mora, ne smatrajući na to, ako je što meĊutim pokvareno ili razbijeno.

691

Koji bi volove za izor uzeo, bilo to na pola godine, ili na godinu dana, ili na jednu ili dve

orbe, bilo za novce ili za ţito ili za poslenike; onaj je duţan volove hraniti kao dobar domaćin

i ĉuvati, pa u svoje vreme one iste u dobrom stanju vratiti. I ako bi takvi vo krivicom ili

nebreţenjem manjkao ili drukĉije propao ili osakatio se, duţan će biti onaj, koji ga je pod

kiriju uzeo, po ugovorenoj ceni ili po proceni veštaka platiti; inaĉe ako bi samim sluĉajem n.

pr. od groma uginuo, duţan je samo koţu vratiti.

692

Ako bi konj, za odreĊeni rok i odreĊeni put i rastojanje pod kiriju dat manjkao, onda kiridţija

plaća kiriju, a ne konja, ako se ne dokaţe, da je osobitom krivicom konj uginuo; ako li ovaj

konja preko odreĊenoga roka i izvan rastojanja naznaĉenoga upotrebi, pa bi konj krivicom ili

sluĉajem manjkao, onda plaća kiriju i konja po proceni ugovorenoj ili veštaka.

Ako bi pak na poslugu samo dat vo ili konj bez kirije, manjkao, onda se mora platiti bilo

krivicom ili bez krivice; kao i u onom sluĉaju, ako bi ko bez pitanja ili dopuštenja konja ili

vola uzeo.

693

Koji bi ovce pod zakup (kesim) uzeo, tako, da hasnu vuĉe, i zato nagradu opredeljenu da, ili u

maslu ili novcu, ili još i u jaganjcima i t. d. a glavno da vrati, onaj je duţan ovce sadrţavati, s

podmlatkom popunjavati, i u dobrom stanju u istoj dobroti i na broju vratiti.

694

Ako bi ovce pod zakup (kesim) date prvo proleće od metilja manjkale, šteta spada na onoga,

ĉije su ovce; jer se drţi da su bolest donele. No ipak ako po povraćaju ovce prvo proleće od

metilja manjkaju, moraće zakupac štetu naknaditi, jer se drţi, da su bolest donele.

Od ovoga razlikovati valja prosto ĉuvanje ovaca ili druge stoke, pri kome se osnovi amanetski

i najamni u prizrenje uzeti moraju, a imeno, da ĉuvar za svaku štetu kod stoke priĉinjenu

odgovarati mora, od koje samo se onda osloboĊava, kad dokaţe da se nije njegovom krivicom

niti nebreţenjem dogodila.

695

Ako bi kazan pod ispek dat progoreo po starini, šteta je onoga, ĉiji je kazan; ako li se

krivicom ili nebreţenjem probije, štetu će nositi zakupac, koju će naplatiti.

696

Ako bi kuća, dućan ili druga staja ili zgrada pod kiriju ili zakup data vatrom izgorela, onda

ukućani ili zakupci za sluĉajni dogaĊaj ne odgovaraju, ali za svoju krivicu ili nebreţenje

svagda pod odgovorom ostaju.

697

Ako ima više njih zakupaca ili kirajdţija, onda za štetu vatrom prouzrokovanu svi zajedniĉki

odgovaraju, ako se ne moţe doznati, ĉijom je upravo krivicom ili nebreţenjem vatra izišla.

698

Kirajdţija ili zakupac odgovara i za krivicu svojih ukućana, a i onih, kojima je on pod kiriju

ili pod zakup dao, ako bi se što pokvarilo ili upropastilo.

699

Kirija i zakup prestaje onda, kad ugovoreni rok doĊe. Ako roka ugovorenoga nema, onda se

gleda na uobiĉajeni mesta rok, ili na vreme plaćanja.

700

TakoĊe prestaje kirija i zakup, kako stvar zakupljena propadne, koje ako bi se krivicom jedne

strane dogodilo, onda pripada drugoj naknada.

701

Ugovor na kiriju ili zakup prestaje i onda, kad ne imajući ugovorenoga roka jedna strana

drugoj otkaţe. Pri zakupu miljka poljskog otkazati valja 6 meseci napred; za kiriju nepokretne

stvari opredeljuje se 14 dana; za pokretnu stvar pak 24 sata.

702

Zakupac moći će samo u osobitim sluĉajevima pre ugovorenoga roka od ugovora odustati,

ako bi naime stvar zakupljena sasvim neupotrebljiva bila.

703

Onaj, koji pod zakup što daje, moći će takoĊe u osobitom sluĉaju zahtevati pre vremena, da se

ugovor raskine, ako bi zakupac tako stvar zakupljenu upotrebljavao, kako na veliku štetu

gospodara sluţi; ili ako je zakupac tako rĊav platiša, da preko sveg opominjanja sa platom

zapadne tako, da ni sigurnosti dovoljno nema; takoĊe i onda, kad bi zdanje pod kiriju dano

gospodar iznova zidao. Nuţne popravke mora svakojako zakupac dopustiti, no te da ne traju

duţe od 6 nedelja, inaĉe moţe naknadu traţiti zbog neupotrebe.

704

Ako gospodar stavi pod zakup danu proda drugome, onda se raskida ugovor zakupa, osim ako

nije naroĉito protivno ugovoreno, ili ako je ugovor zakupa u javne knjige zaloţne na isto

dobro uveden. No ako bi zakupac zbog prodaje štetu kakvu trpeo, ili bi se koristi lišio, onda

moţe potpunu naknadu iskati.

705

Svi ostali ugovori zakupni, koji se od gore oznaĉenih razlikuju ili predmetom ili

opredeljenjem uţivanja, ili strukom plaćanja i dugim trajanjem, i upotrebom, imaju se po

izloţenim osnovima suditi.

Glava XXVI

O NAJMU

706

Ugovor najamni postaje onda, kad se ko obveţe, kakvu sluţbu ĉiniti (ili posluţiti), ili što

naĉiniti za opredeljenu nagradu u novcu.

707

Onaj, koji posao kakav naruĉi mora i na priliĉnu nagradu pristati.

708

Ako nagrada nije opredeljena ni ugovorom ni zakonom, niti je opšte poznata, onda će sudija

presuditi.

709

Ako je posao tako nezgodno ispao, da se ne moţe upotrebiti, ili je sasvim protivan

postavljenom uslovu, onda naruĉitelj moţe od ugovora odustati i narudţbinu ne primiti. Ako

on to neće, ili nedostatci nebi tako veliki bili, onda naruĉitelj moţe zahtevati, da se posao

popravi, ili da mu se šteta nadoknadi, i toga radi moţe i koju ĉest nagrade zadrţati.

710

Ako poslenik naruĉenu stvar ili sluţbu ugovorenu na ureĉeno vreme ne svrši, onda naruĉitelj

moţe narudţbinu da ne primi; i moţe i naknadu za štetu zahtevati. Ali ako naruĉitelj opet,

poĉem je narudţbinu primio, neće da plati nagradu, moţe poslenik od njega naknadu za štetu

iskati.

711

Ako bi poslenik radio, ali sa krivice naruĉitelja sasvim svršio ne bi, pa ni izdao ne bi, on istina

nagradu ugovorenu iskati ne moţe, ali mu pripada naplata za štetu, koju je radom svojim

imao.

712

Obiĉno je, da se onda nagrada daje, kad se narudţbina ili posao svrši. Ali ako se posao na više

rokova podeli, onda se i nagrada na rokove plaća; ili ako treba na posao napred što trošiti,

koje poslenik na sebe nije primio, moći će srazmerno tome i naplatu pre svršenog posla iskati.

713

Poslenik ili dobija graĊevinu od naruĉitelja za posao naruĉen, ili on sam i graĊevinu daje.

714

Ako bi graĊevina sluĉajno pre svršetka posla propala, šteta je onoga, ko graĊevinu daje; ako li

bi se krivicom jednoga ili drugoga upropastila šteta spada na onoga, na koga i krivica pada.

715

Ako bi naruĉitelj rĊavu graĊevinu dao, pa bi zato posao zlo ispao, nije poslenik kriv, no

naruĉitelj, i šteta spada na njega. Ali je poslenik duţan opomenuti naruĉitelja, da bolju

graĊevinu dade, na koje ako ne opomene, ostaje pod odgovorom, i ako bi posle naruĉitelj

drugu bolju graĊu dao, duţan je napraviti bez nagrade.

716

Kako se poslenik kakvoga posla naruĉenoga za neko odreĊeno vreme primio, niti on bez

vaţnoga zakonom odobrenog uzroka od posla odustati, niti ga naruĉitelj ostaviti moţe. Ako li

bi se posao presekao, onda svaki za svoju krivicu odgovara, ali za sluĉaj ne.

717

Poslenik, koji se posla kakvog naruĉenog primio, moga ga sam svršiti, i samo u osobitim

okolnostima moţe on i drugom primljeni posao poveriti; ali za dobrotu posla i onda on

odgovara.

718

Ugovor najma za takve poslove, kod kojih se u prizrenje uzima osobita neobiĉna sposobnost

lica, raskida se, kako bi ono lice umrlo. Naslednici poslenikovi mogu za onoliko posla, koliko

je svršeno, a i za samu pripravljenu i udešenu graĊevinu srazmernu nagradu zahtevati. Ako li

bi naruĉitelj takvoga posla umro, onda ugovor stoji i njegovi naslednici duţni su ugovor

odrţati, posao primiti, i poslenika po ugovoru naplatiti.

719

Ovakve pogodbe mogu biti i za trude i proizvode uĉenih ljudi, pravobranilaca, zastupnika,

lekara, hudoţnika itd. koje će se po izloţenim osnovima i prirodi posla suditi.

720

Što se izdavanja knjiga, i odnošaja izmeĊu spisatelja i izdavaĉa tiĉe, o tome će se uĉiniti

osobita uredba.

721

TakoĊe i odnošaji izmeĊu gospodara i sluge, njihove pogodbe, postupka, sluţbe, i plate što se

tiĉe, i o tome će se po okolnostima uĉiniti osobita naredba za sluge i njihove sluţbe.

722

Ako bi ko što nemoguće, ili što nedozvoljeno i sramno, ili zabranjeno od koga za nagradu

zahtevao; onaj nije duţan uĉiniti baš da bi i nagradu primio. Šta više i nagrada mu pripada,

niti je moţe natrag iskati.

Glava XXVII

O ORTAKLUKU

723

Ugovor ortaĉki biva onda, kad se dva ili više njih lica sloţe, da svoj trud, ili i stvari svoje

uloţe na to, da korist, koja se otud dobije, meĊu sobom dele.

724

Ortaĉki ugovor moţe se odnositi samo na jednu osobitu stvar ili opredeljenu sumu; moţe na

ĉitav rod stvari, kao na miljkove, na espap, na plodove; moţe na sva dobra bez razlike i

izuzeća, i po tome će se i prava ortaĉka suditi.

725

Kako ortaĉki ugovor glasio bude, onako ga razumeti i tumaĉiti valja. Ako bi neopredeljeno

bilo reĉeno sve imanje, opet se ne razumeva buduće imanje no sadašnje; ako bi izraţeno bilo i

buduće imanje, opet se ne razumeva ono što će se naslediti, no samo ono, što će se dobaviti.

726

Jasnosti radi valja ortaĉke delove svagda propisati, da se zna, šta je uloţeno, osobito, kad je

ugovor samo na sadašnje ili samo na buduće imanje ograniĉen. Ako toga nema, onda se suditi

ima po osnovima o zadruzi naznaĉenim.

727

Ono, što je uloţeno u ortaĉki posao, saĉinjava glavnicu ortakluka i prinadleţi svima

zajedniĉki. Što bi koji ortak izvan toga još imao, ono ne prinadleţi ovamo, nego je njegovo

sopstveno odeljeno dobro.

728

Ortak, koji ništa drugo ne bi dao u ortakluk osim truda svoga, on po zakonu ima pravo samo

na dobitak, a ne na glavno.

729

Ako drugojaĉije ugovoreno nije, svaki ortak duţan je jednak deo u ortakluk uloţiti.

730

Svaki ortak duţan je po meri dela svoga uloţenoga raditi o koristi ortaĉkoj jednako jedan kao

drugi.

731

Ortak nijedan ne moţe drugoga mesto sebe staviti bez saglasija ostalih; niti moţe još koga u

ortakluk primiti, niti posao kakav voditi, koji bi na štetu ortakluka bio.

732

Ortaci će se o poslu savetovati, i što visina glasova odsudi ono će ostati.

733

TakoĊe ako bi jednoga delovoditelja izabrali, i to višinom glasova bivaće.

734

Deoba koristi treba na zadovoljstvo sviju ortaka da ispadne; i tu visina glasova ne presuĊuje,

no treba onako da bude, kao što deobe u opšte bivaju.

735

Duţnosti ortaka svagda će se ugovorom opredeliti taĉnije, po ĉemu će se u sluĉaju raspre i

suditi.

736

Svaki ortak duţan je samo onoliko uloţiti, na koliko se obavezao, a ne više. Ali ako bi se

okolnosti okrenule tako, da sa onim ulogom nije moguće nameru postići, onda bi se mogao

dodatak zahtevati, i koji ne bi hteo dodati, moţe istupiti ili razortaĉiti se.

737

Onaj, kome bi se delovodstvo poverilo, bio ortak, ili stran, jedan ili više njih, smatraće se kao

punomoćnik.

738

Svaki ortak odgovara za štetu, koju bi svojom krivicom prouzrokovao, i duţan je naknaditi.

Niti se ta šteta moţe sa koristi koju bi on priĉinio, iskusuriti, osim ako ne bi koji ortak takvim

svojim novim poslom s jedne strane štetu a s druge korist prineo; onda bi se srazmerno korist

sa štetom izravnati mogla.

739

Pri deobi koristi ortaĉke najpre će se odbiti uloţeni ulozi, posle troškovi i pretrpljene štete; pa

što preteĉe, ono će biti dobitak. Glavno pripada svakom svoje, a dobitak će se deliti po meri

uloga. Trud i radnja uzima se u raĉun samo onoga ortaka, koji samo trud mesto uloga daje, ili

je uz ulog osobitu radnju obećao.

740

Na radnju će se dobitak metnuti po ugovoru. Ako pak ništa ugovoreno nije i ortaci se sloţiti

ne bi mogli, onda će se po vaţnosti posla i truda, i veliĉini koristi prinesene dobitak opredeliti,

i ako se ne sloţe, sudom presuditi.

741

Ako bi se dobitak u drugom ĉemu sastojao, a ne u novcu, pa se ortaci ne bi pogoditi mogli,

onda valja iste stvari, koje dobitak saĉinjavaju, u novac uĉiniti, i novac po izloţenim

pravilima podeliti.

742

Ako bi mesto dobitka štete bilo, onda po meri uloga, kao i dobitak, pada šteta na sve ortake.

Onaj pak, koji nije uloţio ništa, nego je radio, gubi trud svoj i radnju.

743

Oni ortaci, kojima bi delovodstvo povereno bilo, duţni su kako o glavnom tako i o prihodima

i izdatcima raĉun voditi, i u svoje vreme pokazati.

744

Dok se posao ne svrši, ili ugovoreni rok ne navrši, ortaci ne mogu zahtevati, da se raĉun

zakljuĉi i dobitak podeli.

745

Ako bi posao takav bio, da na više godina traje, ali godišnje korist donosi, onda ortaci mogu i

raĉun i deobu dobitka zahtevati, ako ne bi zbog toga posao stradao.

746

U raĉune ortaĉke zagledati moţe svaki ortak u svako vreme, niti mu se odreći moţe; samo ako

bi to s troškom skopĉano bilo, sam nositi mora.

747

Ortaku prevara nikako ne pomaţe; jer i ako se inaĉe i ne bi raĉun zahtevao, ili bi drugi

zadovoljni bili sa zakljuĉenjem samo, ili bi se odrekli raĉuna, opet kad bi prevaru dokazali,

mora se raĉun pokazati.

748

Bez opšteg saizvoljenja ili punomoćija ne moţe se društvo trećem kom obvezati. Kod

trgovaca, koji firmu trgovaĉku, tojest, koji ime celog društva potpisuje, onaj ima i punomoćije

i moţe društvo obvezati.

749

Ortak, koji iznad uloţenog dela, još za sebe što ima, moţe sa onim po svojoj volji raspolagati.

I tako razlikovati treba prava i duţnosti sprama ortaka kao ortaka, i kao ne takvoga.

750

Ortaci tajni kakvog trgovaĉkog društva, koji su samo nešto uloţili, na korist ili štetu, ali javno

obznanjeni nisu, oni samo sa onim pritiĉu, što su uloţili, ali s više ne. Objavljeni ortaci

moraju sa celim svojim imanjem da dobri stoje.

751

Društvo ortaĉko prestaje samo po sebi, kako se posao preduzeti svrši; ali se dalje voditi ne

moţe; kad bi sva glavnica ortaĉka propala; ili je vreme za trajanje opredeljeno isteklo.

752

Ortaĉka prava i duţnosti obiĉno na naslednike ne prelaze. Ali naslednici imaju pravo do smrti

onoga raĉune iskati. Ali tako isto ako bi u ortakluku ostali, duţni su raĉune i polagati.

753

Ako se ortakluk samo iz dve osobe saĉinjava, onda prestaje kako jedno od njih umre. Ako li

ima više lica, onda se drţi, da će ostali ortaci i dalje posao ortaĉki voditi. Ovo se naroĉito kod

naslednika trgovaĉkih razumeva.

754

Ako naslednik umrloga ortaka ne bi mogao duţnosti umrloga ispuniti; onda će mu se od

njegovog dela na to nešto odbiti.

755

Ako ortak ne bi ugovorene uslove ispunjavao; ili bi pod stecište potpao; ili bi ga sud za

raskošnika oglasio, ili bi inaĉe pod starateljstvo potpao; ili bi zbog uĉinjenog zlodejstva

poverenje izgubio; onda bi se takav i pre vremena iz ortakluka iskljuĉiti mogao.

756

Ugovor ortaĉki moţe se pre vremena i u onom sluĉaju raskinuti, ako je onaj ortak umro ili

istupio, od kojega je sposobnosti naroĉito delovodstvo zavisilo.

757

Kad ne bi opredeljeno bilo vreme dokle ugovor ortaĉki da traje, niti bi se to iz prirode posla

opredeliti dalo; onda svaki ortak moţe istupiti kad hoće, samo je duţan za vremena javiti, da

ne bi u nevreme bilo, i da nema tu kakve prevare.

758

Kad bi ko u trgovini kakvoj kao javno poznat ortak bio, pa bi istupio, to se mora javno na

znanje dati; inaĉe nema sile ni vaţnosti za trećega, koji bi se u neznanju sa takvim u posao

upustio.

Glava XXVIII

O UGOVORIMA BRAĈNIM

759

Ugovor koji bi izmeĊu muţa i ţene, ili izmeĊu ţenika i neveste, u odnošaju na brak o imanju

zakljuĉen bio, zove se braĉni ugovor.

760

Ugovor ovaj moţe glasiti o mirazu, koje je ono imanje, koje supruga muţu donese, bilo njeno

sopstveno, bilo od drugog koga dobiveno, radi lakšeg ţivljenja.

761

Nevesta ili ţena mladoletna bez oca, ili bez tutora i potvrĊenja sudskog ne moţe braĉnog

ugovora zakljuĉiti.

762

Ako ugovorom nije muţu miraz uz suprugu obećan i obavezan, muţ takvi iziskivati prava

nema.

763

Nasledstvo ţenino, koje bi za vreme braka pripalo, i muţu doneseno bilo, smatra se takoĊe

kao miraz.

764

Ako bi muţevlje dobro potpalo pod stecište, pa bi i ţena svoj miraz traţila, onda će priznanje

muţevlje uĉinjeno pre stecišta vaţiti, posle pak stecišta neće se uzeti u prizrenje, ako drugih

dokaza ţena imala ne bi.

765

Za miraz sluţiti moţe sve ono, što se moţe prodati ili moţe na korist biti.

766

Muţ ima pravo uţivati miraz ţenin, dokle god brak traje u sali i vaţnosti. On gotove novce,

dugove ustupljene, ili druge potrošne stvari moţe potrošiti; samo za vrednost i naknadu sa

svojim dobrom jemstvuje.

767

Ako se miraz sastoji u nepokretnim dobrima, i drugim pravima i stvarima, koje se upotrebiti

mogu da se ne potroše; onda će ţena ostati gospoĊa od istih stvari, ali će ih muţ uţivati.

768

Ono, što ţena u pokretnim stvarima kao opremu za svoju ili muţevljevu potrebu donese, jesu

darovi, koji ostaju ţenini za sve vreme braka, niti muţ s njima raspolagati moţe, ali ni ţena

bez muţevlja znanja ne sme ih otuĊivati.

769

Ako bi ili ţenik ili drugi ko k mirazu ţeninom što dodao, ono se smatra kao i miraz.

770

Moţe i muţ ţeni prvi dan kakav dar uĉiniti, i onda se i ovaj dar smatra kao i miraz. Samo ako

bi ţena muţa ostavila ili sa svojom krivicom od njeg rastavila se, takovi dar gubi.

771

Ako muţ i ţena o svom imanju nisu ništa osobito uredili, onda svako svoje prinadleţi. Samo

ako se ţena protivna ne pokaţe, drţi se, da je muţu kao svome zastupniku zakonom poverila,

da on brigu o imanju nosi; a on se smatra kao i drugi punomoćnik; samo o dobitku nije duţan

raĉuna davati. No vlastan će biti dobitak po svojoj volji upotrebiti i uţivati.

772

Ni ţena nije duţna o uţivanju koristi ili prihoda od imanja svoga pod upravu muţevljevu

danoga raĉuna davati.

773

U osobitim vaţnim sluĉajevima, ili kad bi se imanje u opasnosti i bedi nalazilo, moţe ona

zahtevati, da se upravljanje sa imanjem od muţa oduzme, baš da mu je i na svagda dano bilo.

A tako isto i on ima pravo neurednom domovodstvu ţeninom preponu uĉiniti, i nju pri tom i

za raspikuću oglasiti.

774

Ono što se ţeni na sluĉaj, ako udova ostane, za njeno sadrţavanje opredeli, zove se udoviĉko

uţivanje. I ovo pripada udovici taki od dana smrti muţevlje.

775

Ako bi se udovica preudala, pa muţevlje ime nositi prestala; onda ona gubi pravo na udoviĉko

uţivanje.

776

Za miraz ţenin muţ se svojim dobrom naravno jemstvuje. Na protiv muţevih docnijih

zajmodavaca, ako hoće prvenstvo i sigurnost da ima, mora zaloţiti pravo, to jest ubaštinjenje

ili intabulaciju imati.*)

______________________

*) Da se 776 zakonika GraĊanskog ovako opredeli i propiše: Za miraz ţenin muţ svojim

dobrom naravno jemstvuje. U naplati miraza ţena ima svakojako pravo prvenstva protivu

neintabuliranih ranijih, pre njene udaje postavših, muţevljevih zajmodavaca; no protivu

njegovih docnijih zajmodavaca ako hoće da ima prvenstvo i sigurnost za miraz, mora ona

zaloţno pravo, t. j. intabulaciju imati.

Prizrenje i uzroci, iz kojih je ovako opredeljenje uĉinjeno jesu:

1. Intabulacija je sredstvo, kojim se svaki posluţiti moţe, da sebe najbolje osigura za ono, što

kome da ili uzajmi. I zajmodavac za dug, i ţena za miraz moći će se tim obezbediti, kad misle

da im je to nuţno.

2. Kad je zakonodatelj 776 propisao, da se ţena poradi prvenstva za miraz protivu docnijih

muţevljevih zajmodavaca obezbedi intabulacijom, onda je on pretpostavio, da će se otud

samo po sebi razumeti, da za to prvenstvo ona ne mora imati zaloţno pravo i protiv ranijih

njegovih zajmodavaca, naravno neintabuliranih. Da je pak umesno i pravedno, da ţena za

miraz drugo, i to ovakvo pravo ima protiv ranijih zajmodavaca njenog muţa, to se već i otuda

poznaje, što ţena pre udadbe nije sa svojim muţem ni u kakvom, a mnogo manje u braĉnom

odnošaju bila, i što se potome ne moţe zahtevati da se muţevlji raniji dugovi od njenog

miraza isplaćuju, i

3. Ne bi ni iz moralnog vida umesno bilo, to pravilo postaviti, da ţena ne moţe drugojaĉije sa

mirazom sigurna biti, ni protiv intabuliranih ranijih muţevljevih zajmodavaca, nego samo

jednom intabulacijom: jer postupak poradi ove kod suda takvi je, da ga oni, koji su pošli da se

oprijatelje i uzmu, ne mogu lako i hladnokrvno preduzeti.

Što se pak tiĉe 784 i 786, oni nikakvog tolkovanja ne potrebuju, jer oni ne glase o mirazu, već

o imanju ţeninom, za koje pravilo postoji, da ono što ţena muţu nije na potrošak dala, no na

svoje ime zakono zadrţala, ostaje njeno sopstveno imanje... (Zak. tum. od 28. matra 1850,

Zbornik V, str. 103).

777

Što muţ ţeni svojoj u nakitu, dragom kamenju i drugim dragocenostima za ukras dade, to se i

u sumnji uzima da je poklonjeno.

778

Ako li zaruĉnik svojoj zaruĉnici ili ova onome što pokloni, ili obeća na sluĉaj braka, pa bi se

brak bez krivice darodavca razišao, onda onaj moţe dar poreći, ili ako je dao, natrag uzeti.

779

Ako bi u jednom testamentu muţ ţenu svoju a ţena muţa uzajmice, ili drugog koga za

naslednika postavili, pa bi posle reĉ natrag uzeli, onda takva naredba prestaje i raskida se. No

ako jedno naredbu svoju poreĉe, a drugo pri reĉi ostane, onda od ovoga strane naredba stoji, a

samo se ona poreĉena kvari.

780

Kad bi muţ i ţena takav meĊu sobom ugovor uĉinili, kojim jedno drugom svoje imanje po

smrti ostavlja, onda ugovor takav, ako će silu i vaţnost da ima, treba onako naĉiniti, kao što

propis za testamente glasi.

781

Ugovor na sluĉaj smrti smatra se kao i testament, samo što po svojoj volji bez volje druge

strane ne moţe se od njega odustati. No od imanja, s kojim je ko ugovorom na sluĉaj smrti

raspoloţio, ostaje on za ţivota gospodar. No ako preţivio drugu stranu ne bi, na sluĉaj smrti

ne moţe naredbe ĉiniti.

782

O onom imanju koje nije u ugovor na sluĉaj smrti ušlo, moţe se osobito testament praviti

punosnaţan.

783

Koji bi s ugovorom na sluĉaj smrti nezadovoljan bio, onaj mora, ako dovoljno uzroka ima,

onako na uništenje njegovo postupiti, kao i kod drugih ugovora.

784

U sluĉaju stecišta protiv muţa samo, valja ţenino doneseno imanje odeliti, jer ona za muţa

plaćati nije duţna; osim ako ga ona nije upropastila, ili je dobra za njega stajala.*)

______________________

*) Zakonodavno tumaĉenje od 29. marta 1850. godine; vidi ĉlan 776.

785

Ako ţena padne pod stecište, ugovor na sluĉaj smrti ostaje zato nepremen.

786

Ako su supruţnici sloţili se na smesu dobara svojih zajedniĉki, onda kako se stecište otvori,

smesa prestaje, i imanje se deliti mora kao u sluĉaju smrti.*)

______________________

*) Zakonodavno tumaĉenje od 28. marta 1850. godine; vidi ĉlan 776.

787

Ako se brak uništi, onda se uništava i ugovor na sluĉaj smrti; ako se brak razvede sudski, onda

se raskida i ugovor na sluĉaj smrti; i imanje se postavlja u prvašnje stanje.

788

Ugovori braĉni, koji bi se na zlo i štetu dece klonili, nemaju sile ni vaţnosti. Muška i ţenska

deca izravnati se mogu i ugovorom i to ostaje snaţno.

Glava XXIX

O UGOVORIMA ODVAŢNIM ILI NA SREĆU

789

Ugovor odvaţni jeste takav ugovor, kojim jedna strana daje nadeţdu na korist kakvu

neizvesnu, koju druga strana prima. Ovo moţe biti za platu ili bez plate.

790

Tuţba za oštećenje preko polovine kod ovog ugovora nema mesta kao kod drugih ugovora.

791

K ugovorima odvaţnim prinadleţi: opklada, igra ili kocka; i druge kupovine i prodaje

neizvesnih od sreće zavisećih stvari; odsekom plata; i ostala osiguranje štete na izvestan

sluĉaj.

Ovamo prinadleţe igre oruţjem, opklada za trku pešice, na konju ili kolima, i druge igre, za

koje se trud i veština iziskuje.

792

Opklada je onda, kad ni jednoj strani nije poznato, šta će izići. Ako se dokaţe, da je jedna

strana znala, pa se ĉinila da ne zna, šta će izići, pa tako dobije; onda je prevara, i opklada ne

vredi ništa. Onaj koji tako dobije, vratiće ulog natrag; koji pak znajući izgubi, smatra se kao

da je uĉinio poklon.

793

Pri opkladi, koja moţe samo o dozvoljenoj stvari biti, treba cena da je dana ili u treće ruke

poloţena; inaĉe na sudu nema sile ni vaţnosti.

794

Igra i kocka smatra se tako kao i opklada. Dobitak od igre zabranjene, ili kockanja

zabranjenoga pada i uništava se; a igraĉi i njihovi zaklanjaĉi dolaze pod odgovor.

Od kockanja razlikuje se kocka, koja se baca pri deobama, poravnanjima i t.d. kao što je na

svom mestu spomenuto.

795

Ko za odreĊenu izvesnu cenu neizvesno dobro, kao plod godišnjih vinograda, njive, hasnu od

vodenice ili nasledstvo buduće bez popisa stvari, ribu koliko se n. pr. mreţom u jedanput,

dvaput i t.d. izvući da, kupi, onaj je uĉinio kupovinu na sreću i mora se zadovoljiti, ma mu se

sva nadeţda osujetila.

796

Ko se podveţe za opredeljenu sumu novaca, ili za drugu stvar opredeljene vrednosti drugome

godišnji odsek opredeljeni davati, donde dokle jedan ili drugi, ili i treći ko ţiv bude, onaj je

duţan dotle davati, baš da bi se on u nadeţdi prevario, i da bi mnogo više platio, nego što je

primio.

797

Ni zajmodavci ni naslednici onoga, koji je za sebe odsek ugovorio, ne mogu ugovor odseĉni

raskinuti i uništiti. Ali zajmodavcima ne moţe se pravo oduzeti, da sebe iz opredeljenoga

odseka ne namire, kao ni deci pravo, da sebe po zakonu sadrţavaju.

798

Što se tiĉe osiguranja štete na sluĉaj neizvesni za naplatu, kao osiguranje espapa na vodi i na

suvu; kuća i miljkova protiv vatre i vode, to će se po osnovima navedenim, i osobitim

propisima za razna ova osiguranja suditi.

799

Ako je onaj, koji osigurava štetu svoju, napred već za štetu istu znao, onda reĉeni ugovor sam

po sebi pada. Ako li je svojom krivicom štetu naneo, naknada mesta nema.

Glava XXX

O NAKNADI UĈINJENE ŠTETE

800

Ko drugome štetu kakvu uĉini, bilo to na imanju tuĊem ili pravima i liĉnostima, onaj mora tu

naknaditi.

801

Od naplate uĉinjene štete samo se ko onda osloboditi moţe, ako dokaţe, da šteta nije

njegovom krivicom, no se sluĉajno dogodila.

802

Koji je javno kao majstor kakav ili veštak poznat, ili se za takvoga izdaje, kako se posla primi,

mora za svaku priĉinjenu štetu dobar stajati. No ako je onaj, koji je posao takvome poverio,

znao, ili lako o njegovoj nesposobnosti uveriti se mogao, pak mu je opet posao predao, onda i

njegove krivice ili bar nebreţenja ima.

803

Veštaci, od kojih bi se za nagradu savet iskao u poslu, koji u njihov krug spada, pa bi takvi

dali, da bi na štetu sluţio, odgovaraće i za rĊav savet.

804

Ako nije krivica jednoga nego više njih, onda su duţni svi zajedniĉki jedan za sve i svi za

jednoga štetu naknaditi. A oni meĊu sobom nek se ravnaju, i po meri krivice ispravljaju,

koliko na koga da spadne.

805

Ako bi što krivice i onoga bilo, koji je oštećen, onda će srazmerno naknada i na njega pasti.

806

Koji bi drugome s tim, što bi pravo svoje uţivao, samo ako granice ne prekoraĉi, štetu kakvu

naneo, nije duţan odgovarati niti mu tu naknaditi.

807

Ako ĉovek, štetu uĉinivši, nije pri svesti bio, neće odgovarati za štetu. No ako je sam sebe

voljno u to stanje postavio, hoće odgovarati, kao da je pri svesti bio, kad je uĉinio.

Ovima se upodobljavaju i mala deca do 7 godina, ludi, zgranuti, besomuĉni. No za ove svagda

odgovaraju oni, kojima su ovi povereni da ih ĉuvaju.

808

Za sluĉaj nije niko duţan odgovarati. Ali ako je ko kriv, što se sluĉaj dogodio; ili nije

nabljudavao zakon, koji je za otklonjenje sluĉajnog oštećenja propisan: ili se bez nuţde u tuĊ

posao mešao; to takvi i za sluĉaj, koji se inaĉe dogodio ne bi, odgovarati mora.

809

Ako bi se ko u nuţdi u ĉiji posao umešao, pa štetu odvratio ne bi, to mu se pripisati ne moţe;

osim ako nije s tim drugome na smetnji bio, koji bi štetu odvratio. Ali se u ovom sluĉaju i

korist, koju je priĉinio, u prizrenje i raĉun uzima.

810

Za tuĊa dela niko nije duţan odgovarati. Ali ako bi ko takva lica u sluţbi drţao, koja su kao

skitnice, nevaljalci i zloĉinci poznati, i koji nikakve isprave za sebe nemaju; onda on za svu

štetu, koju bi ovi uĉinili, odgovarati mora.

811

Tako isto i onaj, koji bi za osobite poslove sa znanjem nesposobna lica uzeo, i s tim drugome

štetu naneo, odgovaraće za štetu.

812

Gostioniĉari, krĉmari, laĊari i vozioci (kiridţije) odgovaraju i za onu štetu, koju bi njini ljudi

putnicima naneli.

813

Ko iz kuće kroz prozor, s tavana, ili inaĉe, nesmotreno što baci ili izlije, onaj će odgovarati za

štetu, koju bi drugom s tim prouzrokovao; ako se ne zna ko je, onda odgovara gospodar od

kuće ili od kvartira.

814

Ako je stvar kakva gde god nameštena, ili obešena, da lako pasti ili drukĉe koga osakatiti ili

oštetiti moţe; onda svaki ima pravo tu predstojeću opasnost policajnoj vlasti javiti, koja će

izvideti i ukloniti.

815

Udari li ţivotinja kakva na ĉoveka, ili na dobro ĉije, te štetu nanese, onda je onaj pod

odgovorom, koji je takvu ţivotinju naterao, ili nadraţio, ili je saĉuvati prenebregao.

816

Ko ţivotinju u šteti naĊe, moţe je silom odbiti, ili isterati, ili uhvatiti, i sagnati. Ubiti nema

vlasti, osim ako nije u sluĉaju nuţne odbrane.

817

Uhvaćena u šteti ţivotinja ostaje u zalozi za naknadu, koju je duţan onaj, ĉija je ţivotinja, za

osam dana uĉiniti. Ako se ne poravnaju, duţni su stvar sudu javiti. Oštećeni nije duţan

ţivotinju iz zaloge pre izdati, dok mu se ili naknada ne uĉini, ili sigurnost dovoljna ne postavi.

818

Da se šteta naknadi, treba sve u prvašnje stanje da se postavi. Ako to biti ne moţe, onda valja

da se šteta proceni, pa po proceni vrednosti naplati.

819

Ko štetu kakvu drugome nanese sa zlom namerom ili iz krajnjeg nebreţenja, onaj će ne samo

štetu uĉinjenu naknaditi, nego će i dobitak zbog toga izgubljeni naplatiti morati.

820

Ko drugoga rani, osakati, ili inaĉe povredu telu nanese, taj plaća trošak sav za leĉenje i

lekove; pa i zaslugu, koju zbog toga onaj gubi, i koje će se u napredak lišiti, naplaćuje; i još za

pretrpljene bolove, ako se zahteva, srazmernu naplatu ĉini.

821

Ako bi od takve rane i smrt sledovala, pa bi sirote ostale, ţena i deca, onda se osobita naplata

ĉini i za to.

822

Šteta se mora i ona naknaditi, koja bi se povredom slobode ĉije, ili ĉasti i poštenja ili imanja

tuĊeg prouzrokovana bila.

823

Za štetu smatra se i ono, kad duţnik ne bi na vreme poveriocu svome dug isplatio; u kom

sluĉaju ako interes i ne bi ugovoren bio, opet od roĉnoga dana za isplatu interes će se po

opredeljenju kao u naknadu štete plaćati.

824

Niko neka ne misli, da se tim, što bi štetu prouzrokovanu naplatio, osloboĊava od ugovora.

On pored naplate štete mora i ugovor ispuniti, osim ako je naroĉito drukĉije ugovoreno.

825

Ova duţnost na naknadu štete ili izgubljenoga dobitka vezana je za imanje oštetitelja, i zato

prelazi i na naslednike njegove, koji će iz nasleĊenoga imanja naplatu uĉiniti morati.

826

Sudovi će naknadu za štetu uĉinjenu opredeljavati po propisu ovoga Zakonika, a što se kazne

tiĉe, izricaće presudu po zakonima kaznitelnim.

Ĉest treća

OPREDELJENJA OPŠTA ZA PRAVA LIĈNA I STVARNA

Glava I

O NAĈINU, KOJIM SE UTVRĐUJU PRAVA I OBAVEZE

827

Naĉini, kojima se obezbeĊuju obveze i utvrĊuju prava jesu, jemstvo i zaloga.

828

Ko se za drugoga podjemĉi, onaj mora dug onoga platiti onako kako se podjemĉio, jer ga na

više ni poverilac ni sud obvezati ne moţe, nego na koliko se sam obvezao.

829

Ako se opredeljeno ne izrazi, kakvo koji jemstvo na sebe uzima, onda se razumeva, da jemac

za duţnika poveriocu jemstvuje tako, ako glavni ili pravi duţnik ne bi platiti mogao.

Sledstveno poverilac ne moţe pre jemca traţiti, dok se ne pokaţe, da glavni duţnik nije

mogućan platiti.

830

Da duţnik nije mogućan platiti pokazuje se i onda, kad ovaj potpadne pod stecište ili ako bi se

nekuda stepao, i ne bi se znalo, gde je u vreme, kad bi rok plaćanja došao.

831

Koji bi se jedan ili više njih podvezao kao platac, onaj jedan ili više njih duţan će biti kao

sauĉesnik duga po zakonu smesništva ili ortakluka plaćati.

832

("Ko jemstvuje kao jemac i platac, onaj se obvezuje platiti dug mogao glavni duţnik platiti ili

ne mogao. Sledstveno poveriocu ostaje na volji ili od glavnog duţnika, ili od jemca i platca,

ili od obojice u isto vreme dug iskati").

______________________

Ukinut Zakonom od 28. novembra 1859. godine, VNo 5273; Zbornik XII str. 97:

I. Od sada nema nikakve razlike u tome, jemĉio ko kome za duţnika samo kao jemac ili kao

jemac i platac.

II. Po tome 832 graĊanskog zakonika ukida se, i poverilac, to jest onaj koji je zajam dao, ne

moţe isplatu jemĉenog duga traţiti od jemca ili od jemca i platca donde, dokle od glavnog

duţnika kod suda naplatu nije traţio, pa se namiriti nije mogao.

III. No kako jemac tako i jemac i platac po smislu 838 graĊanskog zakonika jemĉe poveriocu

za duţnika donde, dok se god sav dug ne isplati, osim ako su ugovorili rok, u kom sluĉaju po

ugovoru sudiće se. Prema tome ono tumaĉenje od 25 julija 1853 god. N. No 384 (Zb. VII str.

73) ukida se.

IV. Svi drugi propisi graĊanskog zakonika o jemstvu ostaju u snazi.

V. Kao što 7 graĊanskog zakonika glasi, zakon ovaj vrediće samo za unapredak i po tome za

sve obaveze koje su ugovorene pre nego što ovaj zakon u ţivot stupi sudiće se po dosadašnjim

propisima o tome.

833

Ko god za drugoga dug plati, onaj ima pravo naplatu od glavnog duţnika zahtevati; i sva

sredstva za to shodna upotrebiti.

834

Ako njih više ima, koji su za jedan dug dobri stajali onda svaki pojedini od njih jemstvuje za

sav dug.

835

Jemac ili platac bez znanja duţnikova ne treba poverioca da namiri; jer inaĉe sam sebi neka

pripiše, ako bi glavni duţnik dovoljno obrane protiv poverioca imao. U kom sluĉaju svu tu

obranu moţe duţnik protiv jemca upotrebiti, i jemac za svoju nesmotrenost gubi pravo

naplate protiv duţnika, no ostaje mu samo protiv poverioca, otvoren put.

836

Ako bi poverilac osim jemstva još i zalogu imao, on nije vlastan na štetu jemca, zalogu iz

ruke ispustiti; jer inaĉe jemac od svoga jemstva odustati moţe, poĉem se on samo uz zalogu

obavezao.

837

Jemstvo je vezano za obavezu glavnoga duţnika. Ako ova prestane sasvim, ili od ĉesti, onda

prestaje i jemstvo sasvim ili od ĉesti.

838

Ako jemstvo glasi za neko opredeljeno vreme; onda kako se to vreme navrši, prestaje

jemstvo.

839

Ako bi jemac video da glavni duţnik propada i malaksava; ili se iz oteĉestva udaljava, i nekud

premešta; onda on ima prava zahtevati obezbeĊenje jemstvovanoga duga od njega.

840

Ako bi jemac umro, takav koji ne bi ni ruĉne zaloge dao, niti bi svoja nepokretna dobra u

jemstvo potpisao; onda za tri godine prestaje ugovor na jemstvo. Uz zalogu ruĉnu ili

nepokretnih dobara traje obveza na jemstvo još 30 godina po smrti jemca.

841

Drugi naĉin kojim se dug obezbeĊava, jeste zaloga, koja se u tome sastoji, kad duţnik ili

pokretnu svoju stvar zaista kao zalogu poveriocu preda, ili svoje nepokretno dobro propisanim

putem za dug potpiše, ili dug na dobro upisati dade.

842

Onaj, koji stvar kakvu u zalozi ima, duţan je istu dobro ĉuvati, i pošto zaloţitelj dug namiri

odmah izdati.

843

Poverilac ne moţe zaloţenu stvar u dug zadrţati, no samo po isteku roka ima pravo sa

znanjem vlasti prodati je; poĉem se namiri suvišak da ima izdati zaloţitelju.

I po tome, neće vaţiti svi poboĉni ugovori i uslovi protivni prirodi zaloge i zajma, kao što su:

ugovor da poveritelju pripadne zaloga, ako mu se zajam na vreme ne vrati; da poveritelj

zalogu po svojoj volji za napred odreĊenu cenu prodati, ili za sebe zadrţati moţe; da duţnik

zalogu nigda iskupiti, ili ni na kog drugog preneti ne moţe; ili da poveritelj ne moţe zahtevati

prodaju zaloge za izmirenje i pošto ugovoreno vreme za povraćaj zajma proteĉe.*)

______________________


844

IzmeĊu više sposobnih naĉina za obezbeĊenje dugova, ostavlja se izbor duţniku, da onim

naĉinom obezbeĊenje uĉini, kakav je njemu pri jednakoj vrednosti zgodniji.

845

Poljska dobra, kao njive, livade, a i pokretne stvari, koje se ĉuvati daju, sa dve trećine

procenjene vrednosti svoje imaju dovoljno bezbednosti; kod vinograda i voćnjaka samo se

zemlja u prizrenje uzima, od koje dve trećine cene bezbednost ĉine; a posaĊena drva i ĉokot

ne uzimaju se u procenu; kuće zidane sa polovinom cene, a kod kuća drvenih samo se

mestište u prizrenje uzima, koje takoĊe sa polovinom cene bezbednost ima.

846

Pri ovima pretpisima uzimaju se u prizrenje i sva ona pravila, koja su u glavi šestoj, ĉesti

drugoj poradi zaloge izloţena.

Glava II

O PREINAĈENJU (PROMENI) PRAVA I OBAVEZA

847

Koja prava i obveze od volje ugovarajućih strana zavise, ona se s voljom uzajamnom i

preinaĉiti mogu.

848

Ova promena moţe biti tako, da se ne uzima niti dodaje koja treća osoba; a moţe biti i tako,

da se koja treća osoba još dodaje, kao novi poverilac, ili novi duţnik.

849

Kad se stara obveza prometne u drugu novu, onda je prenovljena, i nije više ona, nego je

druga, n. pr. kad bi dva duţnika bila na jednu sumu, pa bi poverilac jednoga pustio, i samo od

drugoga obvezu uzeo; ili bi od duţnika, koji bi ţito duţan bio, uzeo obvezu na vrednost u

novcu.

850

Pri prenovu stara obveza prestaje, i novo silu svoju dobija.

851

Kako stara obveza prenovom prestane, odmah i ostale sporedne obaveze, kao: jemstva, zaloge

i ostala prava, prestaju, ako nije uz prenov i zato nov ugovor uĉinjen.

852

Ako bi se samo prvašnja obveza taĉnije opredelila, na pr. gde, kad i kako da se ispuni, to se ne

moţe smatrati kao prenov, no stara obveza ostaje pored toga u svojoj sili i vaţnosti.

853

Ako bi se sumnja porodila, da li stara obveza stoji, ili je sa novom dignuta, onda ona donde

stoji, dokle sa novom zajedno postojati moţe.

854

I oni prava svoja prvašnja prenavljaju, kad se o spornim i sumnjivim pravima poravnaju. U

poravnanju je obiĉno, da svaka strana po nešto od svoga zatega popusti, a po nešto od

drugoga dobije. Ako jedna strana sve ustupi, a druga ništa ne dobije, onda se smatra kao

ustupljeno ili poklonjeno pravo.

855

Muţ i ţena ne mogu o braku poravnanje uĉiniti, t. j. da u braku ţive ili da se rastave, jer

rastaviti se ne zavisi od njihove volje; no to samo nadleţnim duhovnim sudom presuditi se

moţe.

856

O onome, što ko po testamentu, dok još otvoren nije, primati ima, poravljenje ne vredi ništa.

No kao opklada o tome, moţe imati svoju silu i vaţnost.

857

Poravnanje zbog zloĉinstva uĉinjeno od kazne javne ne osloboĊava; ono se samo na naknadu

za štetu pretrpljenu odnositi moţe. Osim ako nisu pomanje uvrede, koje strane oprostiti mogu.

858

Ako bi se strane pri poravnanju prevarile u licu, ili u samom predmetu, ni onda poravnanje ne

stoji.

859

Koji bi posle poravnanja dokazivao, da je preko polovine oštećen, ili bi nove dokaze donosio,

koji mu pre poravnanja nisu poznati bili, neće mu ništa pomoći; osim ako ne bi oĉevidnu

prevaru i nepošteno postupanje pokazati mogao.

860

Ako bi se stvar pri poravnanju raĉuna ticala, pa bi se u raĉunanju pogreška dogodila ta se i

posle poravnanja ispraviti moţe.

861

Poravnanje prostire se samo na ona dela sporna, o kojima je uĉinjeno; a nikako i na druga.

Baš da bi izraţenje glasilo na sve raspre u opšte, i onda se na one samo odnositi moţe, na koje

su strane misliti mogle, a nikako i na one, koje bi hotimice pritajene bile.

862

Jemac i zaloţitelj, koji su za celu spornu obvezu dobri stajali, ostaju i za poravnanu ĉest dobri.

Samo ako je poravnanje bez njihova znanja i volje uĉinjeno, mogu oni svu obranu protiv

poverioca upotrebiti, koju bi upotrebili, kad ne bi poravnanje uĉinjeno bilo.

863

Za dela sporna mogu se strane skloniti i poravnati i na to, da izberu sebi sudije, pa kako ovi

naĊu, onako da im pravo bude.

864

Ko pravo svoje prvašnje tako preinaĉi, da ga drugome ustupi, da mu je slobodno to ĉiniti i za

naplatu i bez naplate.

865

Prava za liĉnost ĉiju vezana, koja s njom prestaju i išĉezavaju, drugom ustupiti se ne mogu.

866

Obveze pismene na dug, ako na pokazatelja glase, kako su predane, već su ustupljene; i onoga

su u ĉijoj se ruci nalaze, niti treba drugih dokaza.

867

Ustupitelj prenosi na prijemnika sva svoja prava; i zato prijemniku ista i pripadaju.

868

Pri ustupanju raĊa se obveza nova samo izmeĊu ustupitelja i prijemnika. Obveza duţnika

ustupljenoga ostaje ona ista. Ako mu se prijemnik, ili nov poveritelj njegov ne obznani, on ga

nije duţan znati. I u tom sluĉaju ako on, ne znajući za prijemnika, svoj dug ustupitelju isplati,

ili se drukĉije sa njim namiri, osloboĊava se on od svakog odgovora. I prijemnik ima posao

samo s ustupiteljem.

869

No ako je ustupitelj duţniku ustupljenome novoga poverioca ili prijemnika duga njegova

kazao i obznanio, onda će duţnik prijemnika namiriti duţan biti; no njemu ostaje ipak pravo,

sve one obrane upotrebiti protiv prijemnika, koje bi upotrebiti mogao protivu ustupitelja.

870

Koji poveritelj dug svoj drugome ustupi badava, ili mu ga pokloni, onaj nema više odgovarati

za njega. Ako li ga ustupi za naplatu, onda ustupitelj prijemniku mora dobar stajati, da onaj

dug, koga je ustupio, jest pravi i istinski dug, i da od duţnika namiriti moţe. No ovo se

razumeva u onoliko, ukoliko se on sam od prijemnika naplatio.

871

Ako se prijemnik iz javnih knjiga, u kojima bi dug zaloţenim dobrima obezbeĊen bio,

izvestiti i tako doznati moţe, kako mu je moguće namiriti se, onda za to ustupitelj odgovarati

nije duţan; kao što ne odgovara ni za docnije pojavivši se sluĉaj, ni za nebreţenje prijemnika,

kojim bi se dogodilo, da se dug docnije podmiriti ne bi mogao.

872

Moţe duţnik mesto sebe drugog duţnika kao platca koji će ga zameniti, u zamenu staviti, i

svoga poveritelja na njega radi isplate duga svoga uputiti. I ovo će biti tvrdo i stalno, ako na to

i upućeni poveritelj t. j. zamenoprimac pristane, to jest ako ovoga mesto duţnika za platca

(mesto platca), kao zamenitelja duţnikova primi, i sam isti zamenitelj pristane, i od

zamenodavca obavezu njegovu preuzme.

873

Kako je zamena sa voljom ove sve trojice uĉinjena, onda se zamenoprimac, po redu ima drţati

zamenitelja, t. j. novoga primljenoga duţnika, a ne zamenodavca, svoga staroga duţnika.

874

Ako duţnik protiv volje poverioca, drugoga mesto sebe kao duţnika stavi, to poverioca vezati

ne moţe, no obveza vaţi samo izmeĊu onih, koji su na to pristali i saglasili se.

875

Ako bi duţnik zamenodavac takvog zamenitelja, koji njemu ništa duţan nije, mesto sebe radi

isplate duga stavio; onda ovome na volji stoji zamene te primiti se, ili ne primiti. Ako se on

nje ne primi, nije ništa ni duţan; ako li se primi; onda se ima sprama zamenodavca sve one

duţnosti, koje bi imao kao njegov punomoćnik; ali izmeĊu njega i zamenoprimca (poveritelja)

još nikakav ugovor ne postoji.

876

Ako zamenodavac zamenu, dok još od zamenoprimca prihvaćena nije, poreĉe i natrag uzme,

onda i zamenitelj nema vlasti kao punomoćnik zamenoprimcu dug isplatiti.

877

Ako zamenoprimac podnesenu zamenu neće da prihvati, ili se nje zamenitelj neće da primi ili

mu ne moţe ni podneti što ga u mestu nema; onda će zamenoprimac to odmah zamenodavcu

javiti; koje ako ne uĉini, ostaće pod odgovorom za sva nezgodna sledstva.

878

Ako su i zamenoprimac i zamenitelj primili podnesenu zamenu, ali zamenitelj ne isplati na

vreme dug; onda će se zamenoprimac obratiti na zamenodavca, i ovaj će ga namiriti morati po

onom zakonu, po kom ustupitelj prijemniku odgovarati mora za ustupljeni dug.

879

Ako zamenoprimac prihvatajući zamenitelja, ovoga kao za svoga platca tako primi, da

zamenodavca pusti, onda se zamenodavac oslobaĊa i ne odgovara za dug, namirio se onaj, ne

namirio. To biva, kad se zamenoprimac naroĉito izjasni, ili kad delom pokaţe, pošto od sebe

priznanje duţniku da, ili obavezu vrati.

880

Ako zamenodavac svome duţniku kao zamenitelju samo u toliko naloţi, da dug

zamenoprimcu isplati, u koliko je on njemu duţan, onda zamena ova toliko znaĉi

zamenoprimcu, koliko drugo ustupljenje, i izmeĊu njega i zamenitelja raĊa se onaj isti

odnošaj, koji i izmeĊu primca kakvoga duga i primljenog duţnika, kome je primac obznanjen.

881

Ako zamenitelj ovakav bez uzroka ne bi isplatiti dug hteo, ili bi, poĉem je primio na sebe

isplatu, opet isplatiti zatezao se; onda će on za sledstva odgovarati. Ako li on primljeni na

sebe dug isplati, pa to više bude, nego što je on zamenodavcu duţan bio, onda on ima pravo

za suvišak naknadu zahtevati od zamenodavca.

Glava III

KAKO PRESTAJU PRAVA I OBVEZE

882

Ko plati ono, što je duţan, onaj se oslobaĊa od toga, i prestaje obveza.

883

Niko ne mora što drugo primiti, niti moţe od duţnika što drugo zahtevati, nego ono, na što se

ovaj obvezao; i to u ono vreme, na onom mestu i na onaj naĉin, kao što obveza glasi.

884

Dug se moţe isplatiti ne samo novcem no i drugim ĉim, samo ako se strane sloţe.

885

Ako duţnik ne bi sav dug na jedanput isplatiti mogao, nego bi na ĉesti plaćati poveritelja

ponuĊavao; ovaj ako neće ne mora primiti.

886

Ako bi duţnik na ĉesti dug isplaćivao, pa se izmeĊu više delova po volji poveritelja ne bi

opredeliti moglo, koji su isplaćeni; onda se razumeva, da je najpre plaćen interes, posle

kapital, i ako bi više kapitala bilo, onda se najpre razumeva onaj, koji je iskan, ili za koji je

rok plaćanja došao, a za ovim razumeva se onaj kapital, koji je duţniku na najvećem teretu.

887

Ako rok, kad da se dug isplati, nije opredeljen, onda se razumeva, da je onda rok, kad je

duţnik na plaćanje opomenut.

888

U nekim sluĉajevima rok plaćanja sama priroda stvari pokazuje; tako za plaćanje uţitka, ako

pogodbe nema, rok je na mesec dana napred, i pripada uţivaocu baš da pre svršetka meseca

umre.

889

Poverilac treba na rok da primi, kad mu se podnosi isplata; ako se zateţe, sam sebi neka

nezgodna sledstva pripiše, ako bi se takva dogodila.

890

Ako naĉin i mesto za isplatu nije opredeljeno; onda ako se po prirodi i nameri posla to

opredeliti ne moţe, razumeva se o nepokretnim stvarima ono mesto, gde leţe, o pokretnima

ono, gde je obećanje uĉinjeno. Inaĉe plaćanja, za koja ugovora nema, ĉine se u mestu, gde

duţnik ţivi.

891

Moţe i onaj, koji zbog mladoletnosti inaĉe svojim imanjem vladati nije sposoban, dug svoj

pravi, kome je za isplatu došao, isplatiti, i takva isplata ima silu i vaţnost, i osloboĊava od

obaveze. Samo ako ovakav dug ne bi jasan bio, i ne bi još rok za plaćanje došao, onda tutor ili

staratelj ima pravo ono, što je plaćeno natrag iskati.

892

Kad ko drugi za duţnika, koji ne moţe da plati, hoće dug da plati, poveritelj duţan je primiti, i

svoje pravo njemu ustupiti; samo u tom sluĉaju on ne stoji dobar, da je to istiniti dug i da će se

namiriti moći, osim ako je na prevaru dobio.

893

Ako duţnik neće, da drugi za njega plati, to ovaj se poveriocu nametati ne moţe, niti ga je

ovaj uzeti duţan. Ali ako on isplatu duga uzme, onda i platac ima pravo zahtevati, da

poverilac svoje pravo prema duţniku njemu ustupi, koje ovaj uĉiniti mora.

894

Dug treba da se isplati samom poveriocu, ili njegovom punomoćniku za primanje

opredeljenom, ili onome, koga bi sud za gospodara istoga duga priznao i oglasio. Ako je ko

dug poloţio onome, koji sam sa svojim imanjem rukovati ne sme, onda bi on duţan bio po

drugi put platiti; i samo bi se onda oslobodio, ako bi se plaćen dug još zaista nepotrošen

našao, ili bi se pokazalo, da su isti novci na korist primca upotrebljeni.

895

Ne zna li se poverilac, ili ga na mestu nema, ili on neće dug da primi, onda duţnik neka poloţi

dug u sudske ruke, pa će se osloboditi od duga. Ako je stvar takva, da se ne moţe u sudske

ruke predati, onda sud naredbu neka uĉini, kako da se stvar priĉuva.

896

Ko dug isplati, onaj ima pravo iskati, da mu se priznanica (kvita namirnica), izda, da je on dug

podmirio. Na priznanici treba naznaĉiti, ko je platio, kome, gde i kad, šta i koliko; i to valja da

potpiše poverilac, ili njegov punomoćnik, ako pisati znaju, ako li ne, a ono treba bar dva

svedoka da svedoĉe, od kojih jedan moţe poverioĉevo ime potpisati.

897

Ko priznanicu od poverioca ima, da je glavno isplatio, onome se veruje da je i interese platio.

898

Ako poverilac ima pismenu obaveznicu (obligaciju) od duţnika, onda kako dug primi, duţan

je istu duţniku vratiti. Ako li rekne, da je istu negde zabacio, pa ne moţe da naĊe, ili je nju

izgubio, onda je duţan to na sudu priznati, koji će takvu uništiti, i duţniku priznanje dati.

899

Ako duţniku istina nije priznanje na isplatu duga dano, ali mu je obveznica vraćena, to već za

njega svedoĉi, da je dug isplatio, i poverilac ako bi protivno govorio, morao bi to dokazati.

900

Ako bi ko plaćati što imao na neke rokove, ili za neko izvesno vreme, pa bi priznanje imao za

docnije rokove; onda se drţi, da je i preĊašnje isplatio.

901

To se razumeva i za trgovce i majstore, ako su s pazariteljem (mušterijom) za kupovinu od

poznijega vremena namirili se, da su i za preĊašnje kupovine izravnani.

902

Ko se prevari u neznanju budući stvari ili zakona, pa plati ono što nije duţan bio platiti, onda

ima pravo natrag iskati, i to da mu se vrati. I ako ko uĉini ono, što nije duţan bio uĉiniti, ima

pravo nagradu priliĉnu za to iskati.

903

Kad dvojica jedan od drugoga što traţiti imaju, pa su oba duga istinita, oba jednoga roda i

takva, da što jednom kao poveriocu pripada, ono isto on kao duţnik drugome u dug isplatiti

moţe, onda se moţe uzeti dug za dug i ako su dugovi jednaki, oni će se izravnati, ako li nisu,

onda će se manji od većega odbiti.

904

Ako je jedan dug ĉist i jasan, a drugi nije, ili je jednom rok za plaćanje izišao, a drugom nije,

onda se jedan za drugi zadrţati, ili jedan od drugoga odbiti ne moţe.

905

Dugovi, koji nisu jednog roda, ili je jedan opredeljen a drugi nije opredeljen, ne mogu se

jedan za drugi zadrţati, i jedan s drugim podmiriti.

906

Stvari, koje bi ko na silu oteo, uzajmio, ili na priĉuvanje uzeo, ne mogu se nikako zadrţati za

dug.

907

Duţnik ne moţe svoga poverioca s onim namiriti, što bi on od drugog traţiti imao, kome bi

njegov poverilac duţan bio.

908

Prenese li se dug na više njih s jednoga na drugoga; pa bi do plaćanja došlo, i duţnik bi hteo u

isplatu što uraĉunati, to on samo prema prvom i poslednjem poveriocu ĉiniti moţe, a nikako

prema onima, na koje je izmeĊu prvog i poslednjeg dug prenašan.

909

Ako poverilac duţniku dug otpusti, ili oprosti, ili se duga odreĉe, smatra se kao da je dug

isplaćen; i duţnik se duga osloboĊava. Samo poverilac mora biti takav, koji neograniĉenu

vlast ima sa svojim pravima raspolagati; i ne treba da to na štetu trećega bude.

910

Dug prestaje i onda, kad preĊe na onu istu osobu, kojoj pravo pripada; jer bi inaĉe poverilac

sam sebi duţan bio. Samo ne treba smešati sluĉaj onaj, kad jedna osoba u jednom vidu i

svojstvu prema pravu, a u drugome prema dugu stoji. Niti to spojenje moţe na uštrb trećem

biti.

911

Obveze na nepokretnim dobrima leţeće i u javne knjige zaloţne uvedene ne prestaju pre, dok

se ne ispišu, baš da bi na onu istu osobu prešle, kojoj pravo pripada.

912

Ako stvar jedna opredeljena, na koju se ko kao duţnik podvezao, sluĉajno propadne, prestaje

obaveza sasvim tako, da ni u ceni duţnik stvar propalu naknaditi duţan nije.

913

Umre li onaj, kome pravo ili duţnost kakva pripada tako, da je samo za liĉnost njegovu

vezana, i na nju ograniĉena, onda prestaju sve obveze.

914

Ako su i duţnosti i prava na neko opredeljeno vreme, bilo poslednjom voljom, bilo

ugovorom, ili presudom sudskom, ili zakonom vezane, onda kako ono opredeljeno vreme

isteĉe, prestaje i obveza.

915

Iz sviju onih uzroka, iz kojih se po zakonu ugovori raskinuti i obveze uništiti mogu, moţe se

stvar u preĊašnje stanje postaviti.

916

Naroĉito pak stvar će se u preĊašnje stanje postaviti, ako se obmana u samoj stvari pokaţe, ili

je tolika, da je oštećenje preko polovine sledovalo; ako je s mladoletnikom ili i drugima pod

tutorstvom nalazećim se licima bez znanja tutora ugovarano na štetu njihovu.

917

Mladoletnost ne pomaţe onome, koji je lukavstvom i prevarom drugoga uverio u punoletnosti

svojoj, ili ga samo stanje i posao njegov za punoletnoga izdaje, npr. ako je trgovac, zanatlija

(majstor), ili menjaĉ (saraf).

918

Mladoletan ne moţe se ni onda u preĊašnje stanje postaviti, ako mu se obveza rodila zbog

uĉinjenog zloĉinstva, i drugog nedozvoljenog postupka, koji ga pod odgovor baca.

919

Ako mladoletnik do punoletnosti nije protivu svoje obveze postupio, no je pri tom i posle

ostao, smatra se, da je odobrio, i nema više prava na postavljanje u preĊašnje stanje.

920

Mladoletnima udobljavanju se i svi oni, koji ne mogu, ili im je zabranjeno sopstvenim

imanjem rukovati; takvi su svi uma lišeni, raspikuće sudom proglašene, propalice,

prezaduţenici, kojih je imanje pod stecište potpalo, udate ţene za ţivota muţevlja.

921

Dospe li mladoletnik do punoletnosti i 14 dana proĊu, prestaje mu pravo na povraćaj u

preĊašnje stanje. Ovo se razumeva i o zabrani sa sopstvenim imanjem rukovati.

Glava IV

O ZASTARELOSTI

922

Zastarelost jeste osobito opredeljenje zakona, po kome jedan zbog neupotrebljenja za neko

poduţe vreme pravo gubi, a drugi sa samim upotrebljenjem dobiva i pribavlja.

923

Zastarelost ima mesta kod sviju onih prava, koja se inaĉe pribaviti mogu, kod sviju onih lica,

koja su sposobna za pribavljanje i prenašanje stvari i ostalih prava.

924

Ona prava, koja najvišoj zemaljskoj vlasti ili knjazu kao glavi zemlje i naroda pripadaju, kao

pravo na danak, Ċumruk i t. d. ne mogu se zastarelošću pribaviti.

925

Prava supruţniĉka, roditeljska, deĉija i druga liĉna prava ne mogu zastariti.

926

Zastarelošću samo se onaj koristiti moţe, koji je za pribavljanje stvari sposoban, i zaista stvar

jednu drţi na duţe zakonom opredeljeno vreme, i to drţanje da je zakono, pošteno, i ĉisto od

svakog lukavstva i prevare, i da je neprekidno.

927

Zastarelošću onaj se koristiti ne moţe, koji stvar ne drţi u svoje ime, niti sa onakovim

osnovom, koji bi po zakonu dovoljan bio za pribavljanje prava; tako stvari zaloţene,

uzajmljene, na ostavu, ili na uţivanje date, ne pribavljaju se zastarelošću.

928

Pokretne stvari pribavljaju se zastarelošću od tri godine dana.

928 a)

Tuţba uĉitelja i nastavnika za nastavljenja u veštinama (hudoţestvima) i naukama, koja

meseĉno daju; tuţba mehandţija i ugostitelja za prebivalište i hranu; tuţba radnika i nadniĉara

za naplatu nadnica ili ugovorene plate i onoga, što su oko posla izdali, i tuţba slugu, koji se

meseĉno pogaĊaju, za njihovu platu, zastareva za šest meseci.*)

______________________


928 b)

Tuţba lekara i hirurga za posete, operacije i lekove; tuţbe trgovaca za davanje espapa

netrgovcima (vidi 14 i 15 Trgovaĉkog Zakonika); tuţba onih, koji drţe decu u obitalištu i daju

im hranu; tuţba drugih majstora i uĉitelja zbog plate za uĉenje; i tuţba slugu koji se na godinu

pogaĊaju, za naplatu njihove plate, zastareva za godinu dana.

Isto tako tuţba pravozastupnika za naplatu njegovih izdataka i njegove nagrade zastareva za

jednu godinu, raĉunajući od dana, kad je po voĊenoj parnici presuda izvršna postala, ili od

dana uĉinjenog poravnanja, ili od oduzetog punomoćstva. U prizrenju nesvršenih parnica, on

ne moţe traţiti naplatu izdataka i nagrade više, nego za pet poslednjih godina, raĉunajući od

dana tuţbe.*)

______________________


928 v)

U sluĉajevima 928 a i 928 b zastarelost teĉe, i ako je produţavano izdavanje, rad ili sluţba, i

prestaje, samo ako je zakljuĉen raĉun ili izdata priznanica ili obligacija, ili predata tuţba sudu.

928 g)

("Pravozastupnici osloboĊavaju se ĉuvanja akta po isteku godine, od dana presude izreĉene u

parnicama").

______________________

Ukinut zakonom o izmenama i dopunama u Zakonu o pravozastupnicima od 30. septembra,

1871.

928 d)

Potraţivanje godišnjih prihoda i dohodaka, godišnjeg izdrţavanja, kirija od kuće, dućana i

drugih zgrada, ili kirija za zemlje i druga dobra pod zakup data; godišnjih interesa na

pozajmljene kapitale: usluga, koje se godišnje imaju ĉiniti, i u opšte sve, što se plaća ili ĉini

godišnje ili u kraćim rokovima, koji se godišnje povraćaju, - zastareva za tri godine, od dana

kad je što trebalo platiti ili uĉiniti.*)

______________________

*) Dopuna od 5. maja 1864. godine.

928 e)

Zastarelost kazana u 928a do 928d zakljuĉno, teĉe i protivu maloletnika i protivu onih, koji iz

drugih uzroka nemaju pravo raspolaganja sa svojim imanjem. No oni imaju pravo na naknadu

od tutora, ako su time oštećeni.*)

______________________


928 ţ)

Obligacioni dug i pravo, po kome ko moţe traţiti godišnje dohotke, uţivanje ili usluge,

zastareva ako se za dvadeset i ĉetiri godine ne upotrebljava, ma da je i u javne knjige zapisano

i obezbeĊeno ( 947.).

S ovim nareĊenjem ne menja se ono, što je u 166 i 167 Trgov. Zakonika kazano za trgovaĉke

knjige i dokumente, i za tamo navedene menice. No i ovo zastarenje, menica odnosi se na njih

kao takve, koje imaju meniĉna preimućstva; inaĉe i one po isteku pet godina postaju

obligacioni dugovi, i kao takvi zastarevaju za dvadeset i ĉetiri godine, uraĉunavajući i onih

pet godina u ovih dvadeset i ĉetiri.

928 z)

Arhitekti i preduzimaĉi osloboĊavaju se od odgovornosti posle deset godina za tvrĊe

graĊevine i preduzeća, koja su izvršili ili upravljali.*)

______________________


929

Za nepokretna dobra, kao baštine, kuće, njive, livade, voćnjake, vinograde, ili miljkove,

iziskuje se 24 godine za zastarelost, ako je priteţanje, bez tapije, ako li je s tapijom, i u

baštinske javne knjige uvedeno, dosta je 10 godina. I ovo se razumeva i o sluţbenostima na

nepokretnim dobrima.

930

Kod onih prava, koja se retko izvršuju n. pr. pri opravljanju mosta, ili opravi gata, ili jaza

vodeniĉnog, ili brane, mora onaj, koji bi zastarelošću drugoga nagnati hteo na priticanje s

troškom ili radom u pomoć, ne samo pokazati, da je 24 godine prošlo, nego i da je bar triput

se sluĉaj dogodio, gde je svagda to pravo silu i snagu imalo i u izvršenje dovodilo se.

930 a)

Ako u smotrenju zastarelosti zakonom nije drukĉije nareĊeno, onda sva prava prema

drugome, ma bila u javne knjige zavedena, ili sudom utvrĊena, gube se, po pravilu ako se za

dvadeset i ĉetiri godine ne upotrebe, ili se za toliko vremena protivu tuĊeg prisvajanja ništa ne

ĉini.*)

______________________


931

U smotrenju onih dobara, koja ili Praviteljstvu ili crkvi, ili opštinama prinadleţe, za koja su

osobiti upravitelji i rukovatelji opredeljeni, iziskuje se za zastarelost duţe nego obiĉno vreme;

tako za prokretne stvari 6 godina, za nepokretna dobra, ako su na ime priteţaoĉevo u

baštinske knjige uvedena, iziskuje se 12 godina, ako li u knjige baštinske na ime priteţaoĉevo

uvedena nisu, ište se 36 godina.

932

Ako bi se gospodar baštine, njive, livade, ili drugoga miljka, ili stvari, izvan otaĉastva nalazio,

i to bez svoje krivice, onda za zastarelost, kojim bi drugi pravo na njegova dobra dobio,

iziskuje se dvaput onoliko vremena, koje je inaĉe propisano, za vreme odsustva njegova.

933

Protiv ovog, koji se izvan otaĉastva u delu i na korist otaĉastva ili za otaĉastvo postradavši ili

u ropstvu nalazi, zastarelost mesta nema niti poĉinje donde, dokle god ova prepona ne

prestane.

934

Protiv ovih liĉnih duţnosti, koje ĉlanovima jedne porodice sprama drugih ĉlanova iste

porodice pripadaju, kao duţnosti decu sadrţavati i hraniti; tako i protiv onih postupaka, koji

od volje svakoga zavise, kao da espap ovde ili onda kupi, da svoje dobro ovako ili onako, ili

vodu upotrebi; protiv prava na deobu smesniĉke stvari, ili na opredeljenje meĊe, umke ili

granice, zastarelost nema mesta.

935

Ako je ko samo jednu ĉest od kakvoga dobra priteţavao, ili je samo protiv jednoga ili drugoga

ĉlana kakve opštine pravo zastarelosti upotrebio, onaj ne moţe zastarelost, na celo, i na sve

ĉlanove prostreti.

936

Dokle poverilac zalogu u rukama ima, ne moţe izgubiti pravo da se iz nje namiri; no i duţnik

ne moţe izgubiti pravo da svoju zalogu iskupi. No zaloga ne spreĉava tok zastarelosti, u

koliko se poverilac ne bi mogao iz zaloge namiriti.*)

______________________

*) Izmena od 5. maja 1864. godine.

937

Ko misli da ima pravo nesaopšteni mu testament uništiti; poklon zbog neblagodarnosti poreći

( 567 b); ugovor zbog oštećenja preko polovine uništiti ( 559); prenos imanja na njegovu štetu

zakljuĉen oboriti ( 303a); stvar svoju kod drugog naĊenu otkupiti ili oduzeti ( 220); zahtevati

uništenje ugovora plašnjom ili pometnjom zakljuĉenog, gde s protivne strane nije bilo

lukavstva, - taj mora za tri godine to kod suda zahtevati, inaĉe će mu pravo zastareti.

Vreme zastarelosti za uništenje testamenta nesaopštenog, teĉe od dana kad je dotiĉno lice za

takav doznalo; no ako su dvadeset i ĉetiri godine od toga doba protekle, prestaje pravo sasvim

( 928 ţ). Sve druge zastarelosti poĉinju teći od dana zakljuĉenog ugovora, ili postanka uzroka

zbog koga se ugovor kvari.*)

______________________

*) Izmena od 5. maja 1864. godine.

938

Tako i onaj, koji misli da ima prava na sluţbenost, pa se gospodar dobra (t. j. baštinik) protivi,

ako za tri godine toga prava ne uţiva, zastariće mu pravo, i on ga gubi.

939

Pravo na traţenje naknade za štetu zastariće za tri godine dana, od dana kad je oštećenom

šteta poznata postala. Ako je šteta iz zloĉinstva postala, onda će zastariti pravo na traţenje za

24 godine.

940

(Ukinut 82 Kaznenog Zakonika od 29. marta, 1860. god.)

941

Koji bi stvar kakvu od praviĉnog i poštenog priteţaoca na pošten naĉin primio, taj će moći

kao pošten prijemnik i ono vreme svoga pretka uraĉunavati u vreme zastarelosti.

942

Protiv onih osoba, koje zbog nedostatka sila duševnih svoja prava sami zastupati ne mogu,

kao što su: mladoletni zgranuti ili ludi, ne moţe se zastarelosti vreme ni zapoĉeti, ako nemaju

zakonoga zastupnika. No i u tom sluĉaju ne moţe se pre navršiti vreme zastarelosti, dok ne

proĊu dve godine posle poluĉenih sila duševnih.

943

Ni izmeĊu supruţnika, kao ni izmeĊu dece i roditelja ili tutora, dokle god veza ta traje, ne

moţe se zastarelosti vreme zapoĉeti.

944

Kad suda u zemlji ne bi bilo, kao u ratno ili kuţno vreme, nema ni poĉetka ni nastavka za

zastarelost.

945

Zastarelosti vreme prekida se, kako je onaj, koji se na nju poziva, pre svršetka vremena, pravo

drugoga bilo izrekom ili delom priznao, ili ako ga je onaj, kome pravo pripada, sudom gonio,

i parnicu vodio. Ali ako bi presuda izišla i ovu tuţbu za neosnovanu proglasila, onda se

zastarelost ne prekida, no nastavlja tako, kao da tuţbe i nije bilo.

946

Koji bi zastarelošću stvar dobavio, onaj moţe na sudu zahtevati, da se na njegovo ime stvar

vodi, tako, ako je nepokretno dobro, moţe ga u knjige baštinske uvesti, i tapiju iziskati.

947

Tako isto onaj, koji bi kakvu obvezu na svom dobru imao, pa bi vreme zastarelosti prošlo,

moţe zahtevati, da se isto sa njegovih dobara skine, i iz knjige baštinske ispiše.

948

No pravo, koje se zastarelošću dobija, ne moţe onome na štetu sluţiti, koji je oslanjajući se na

knjige baštinske dobro kakvo slobodno od svake obveze i bremena sebi pribavio.

949

Stranama stoji na volji, upotrebiti zastarelost ili ne upotrebiti. I sud, ako se strane na

zastarelost ne pozovu, sam po sebi neće je u prizrenje uzeti.

950

Zastarelosti napred se odreći niko ne moţe, niti moţe duţe vreme ugovoriti, nego što je

zakonom propisano.

950 a)

Vreme zastarelosti, kazanih u 928 v do 928 z zakljuĉno, i u 930 a, u koliko koje nisu do sad

nikako postojale, raĉunaće se od dana kad bi koja zapoĉela da je vreme zastarelosti odreĊeno

bilo; no u koliko bi po tome koja zastarelost bila već svršena ili bi se svršila pre godine dana

od dana vaţenja ovog Zakona, smatraće se za svršenu po isteku jedne godine od dana kad

poĉne vaţiti ovaj zakon.

Zastarelost kazana u 928 a i 928 b u koliko je koja nova, poĉinje od vremena kad ovaj Zakon

stupi u ţivot.*)

______________________

*) Dopuna od 5. maja 1864.; stupio u ţivot 1. juna 1864.

graĐanski zakonikzakon o drţavljanstvu od 21. septembra 1928. godine. 45 i strance ovde ţiveće u...

Documents