gp skripta

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka

Grafičko inženjerstvo i dizajn

dr Dragoljub Novaković, red. prof.

GRAFIČKI PROCESI

Novi Sad

Novakovic

Sticky Note

MATERIJAL JE U NEOBRAĐENOM STANJU I ISKLJUČIVO JE INTERNOG KARAKTERA NAMENJEN STUDENTIMA U CILJU LAKŠEG SAVLAĐIVANJA NASTAVNE MATERIJE NA PREDMETU GRAFIČKI PROCESI. U MATERIJALU POSTOJE I ŠTAMPARSKE GREŠKE KOJI NISAM STIGAO DA KORIGUJEM PA BIH ZAMOLIO STUDENTE DA ONO ŠTO UOČE POŠALJU MI INFORMACIJU EMAILOM ŠTO BI MI POMOGLO BRŽEM OTKLANJANJU. NA KRAJU MATERIJALA SU I ISPITNA PITANJA. MATERIJAL TREBA KOMBINOVATI SA SLAJDOVIMA SA PREDAVANJA ŽELIM VAM USPEH U SAVLADAVANJU PREDMETA.

U cilju olakšanja savlađivanja nastavne

materije predmeta Grafički procesi,

pripremljena je ova skripta. Skripta je

sistematizovana prema predavanjima na

predmetu u toku četvrtog semestra

studija, tako da obuhvata deo nastavne

materije, koja je definisana nastavnim

planom i programom smera, Grafičkog

inženjerstva i dizajna, za predmet

Grafički procesi. Šira literatura koja se

predlaže za pripremu ispita je data u

popisu korištene literature.

Dr Dragoljub Novaković

NASTAVNE OBLASTI 1.0 Tehnike i tehnologije grafičkih komunikacija 2.0 Proizvodnja štampanih proizvoda 3.0 Procesi štampe 3.3 Visoka štampa 4.0 Duboka štampa 5.0 Ravna štampa 6.0 Propusna štampa 7.0 Computer to .. tehnologije 8.0 Kalkulacija grafičkih proizvoda

Tehnike i tehnologije grafičkih komunikacija Grafički procesi

1.0 TEHNIKE I TEHNOLOGIJE GRAFIČKIH KOMUNIKACIJA

Komunikacione tehnologije (lat communicatio; grč. techne, logos) predstavljaju način i veštinu saopštavanja. Komunikacione tehnologije obuhvataju: Štamparske medije (knjige, časopise, novine, brošure i druge štampane stvari); elektronske medije; multimedije i integraciju novih medija. Štamparski mediji su tradicionalno zauzimali i zauzimaju značajno medijsko mesto sa trendom rasta u svetu bez obzira na razvoj niza drugih medija. "Time" magazin je na kraju prošlog milenijuma, izabrao za najvažniji događaj milenijuma pronalazak štampanja pokretnim slovima, Johannesa Gutenberga. Očekivalo se da svakim novim razvojem medija štampani mediji budu potisnuti. Međutim to se nije dogodilo jer štampana informacija postaje sve prisutnija. Za štampane medije knjige, brošure, časopise i novine izdatak po domaćinstvu u razvijenim zemljama je visok tako da je u Nemačkoj u 1997 godini iznosio od 40 do 110 DM mesečno zavisno od obrazovanja, prihoda i tipa kućnog budžeta. Tržište za štampane proizvode je danas raznorodnije nego ikad. Uobičajena je podela štampanih stvari u akcidencije i periodiku. Ovo raščlanjenje razlikuje štampane stvari u pogledu njihovog vremenskog načina pojavljivanja. Pošto je postupak proizvodnje i produkcije jako zavisan od toga specijalizuju li se štamparije na jedan ili drugi segment tržišta. Akcidencije su štampani proizvodi koji se proizvode zavisno od prilike - potrebe (npr katalozi, brošure, ručni plakati, vizitkarte). Nasuprot tome su periodične štampane stvari one koje se periodično pojavljuju (novine, časopisi, ilustrovani časopisi). Uobičajeni naručioci posla za periodične štampane stvari su izdavači i firme (preduzetništvo). Slika 1 prikazuje raznolikost i mnogostranost proizvoda print medija po vrstama i predstavnicima. Proizvodi print medija najčešće se razvrstavaju u grupe - proizvoda.

Slika 1 Časopisi, brošure, plakati, knjige ; pakovanja - ambalaže

1


Te grupe čine knjige, časopisi, novine, brošure i drugi štampani proizvodi. Knjige Gutennbergovi radovi i njegov pronalazak sredinom 15-og stoleća - štampanje sa pokretnim olovnim slovima izazvalo je revoluciju u izradi - proizvodnji knjiga. Ona je omogućila većem sloju stanovništva pristup obrazovanju, kulturi i informaciji više nego što je pre toga bilo moguće sa ručno (kaligrafski) pisanim knjigama. Porastom broja knjiga se u sledećim vekovima smanjila nepismenost. Pošto su se još dugo posle Gutenberg-ovog pronalaska knjige ručno kolorisale nastajala su i dalje dela sa umetničkim ilustracijama veselih boja - tonova, koje su se mogle upoređivati sa prethodno napisanim knjigama. Preko 500 godina visoka štampa je bila dominantan postupak štampanja za knjige. Fototehnika i ravna štampa 70-ih godina 20-og stoleća omogućili su široku rasprostranjenost i tek onda je postala štampana knjiga po ceni povoljna kao masovni medijum. Tome su doprineli ne samo racionalni postupci proizvodnje nego i postojanje po ceni pristupačnih papira. Tokom vremena nastala su i razvila se pisma od imitiranih rukopisa do sopstvene forme pisma. Broj novih naslova knjiga raste kontinualno i danas u eri elektronskih medija još uvek može da se beleži godišnji rast proizvodnje knjiga. Sa blizu 80.000 naslova godišnje Nemačka je jedno od najvećih tržišta knjiga. 1997 godine jedino je u Kini i Velikoj Britaniji proizvedeno više naslova. 1998 je u Nemačkoj proizvedeno više od 500 miliona knjiga u vrednosti od preko 3.5 milijardi evra. Knjige se proizvode u različitoj opremi od visokovrednog kožnog šivenog poveza sa zlatnim rezom, sve do jednostavno lepljenog poveza, džepne knjige, kako jednobojne tako i visokokvalitetne višebojne knjige. Slično knjizi, mnogostruka je ponuda drugih štampanih proizvoda kao časopisa, novina, magazina, brošura i sličnih proizvoda.

Časopisi

Časopisi su u najvećem delu periodična izdanja. Širok je spektar različitih časopisa od stručnih do žurnala i magazina ili ilustrovanih časopisa. Stručni časopisi obuhvataju ograničeno stručno područje i orjentisani su na manji krug čitalaca. Za razliku od knjiga troškovi proizvodnje časopisa nisu plaćeni isključivo od krajnjeg primaoca, već je više od polovine troškova pokriveno reklamama. Za razliku od knjiga, časopisi imaju kraću trajnost korišćenja. Ovo je zavisno od sadržaja i bitna odlika periodičnih izdanja. Časopisi imaju u odnosu na knjige drugu spoljašnju formu. Proizvodnja i izrada časopisa sa velikim tiražom se jako razlikuje od proizvodnje knjiga. Časopisi su uglavnom višebojni sadržaji sa fleksibilnim omotom. Oni se izrađuju sa jednostavnim metodom povezivanja (npr. žičani povez, lepljenjem). Prema veličini izdanja se časopisi danas proizvode u procesu rotacione ili tabačne štampe, odnosno rotacione visoke ili rotacione duboke štampe za velike tiraže.

2


Novine Novine su jedan od najznačajnijih masovnih medija. Prve novine su se pojavile početkom 17 veka. Prethodnici novina su bili leci (16 -to stoleće). Najveći broj novina su dnevne publikacije koji dostižu velike tiraže. Poneke novine se pojavljuju i više puta dnevno sa ciljem da podignu aktuelnost sadržaja svojih izdanja. Dve najznačajnije kategorije novina su: dnevne i sedmične novine. Novine u spoljnem izgledu se razlikuju od časopisa. Novine se sastoje, u normalnom obliku, iz visokoformatnih slobodnih tabaka, od kojih se više njih u proizvodnji zajedno slažu i po potrebi povezuju. Novine se sastoje iz više sadržajno različitih delova koji su prikazani u formi tkz. "novinskih knjiga". Novine se redom proizvode na specijalnim novinskim mašinama za štampu. To su visokoproduktivne rotacione mašine koje obezbeđuju po ceni povoljno štampanje - na novinskom papiru koji je takođe povoljne cene. Klasična novinska štampa je bila crno-bela. Danas savremene moderne štamparske mašine omogućavaju i ekonomski pristupačnu višebojnu štampu. Sa ovim je omogućeno da se korisniku ponudi prirodnost boja i navika (slike u boji, TV u boji). Time može da se izađe i u susret želji oglašivača da objavljuju reklame u boji. Pošto oglasi i reklame nose veliki deo troškova novina omogućeno je da krajnje cene novina budu relativno niske.

Brošure

Pored reklamnih dodataka za novine i časopise postoji veliko tržište prospekata i opisa ponude različitih proizvoda. Takve štampane stvari se označavaju kao brošure. Za razliku od časopisa i novina one se ne publikuju periodično. Time se kod brošura radi o akcidencijama. Značajna razlika u odnosu na novine i časopise je uglavnom nizak tiraž u kojem se brošure publikuju. Brošure se uglavnom štampaju kao višebojne i izrađuju ili kao falcovane pojedinačne strane ili povezani primerci. Brošure su veće vrednosti od novina. One služe uglavnom za opisivanje jedne specijalne stvari (npr. jedne firme ili proizvoda ili jednog proizvoda). Troškove proizvodnje brušura normalno ne snosi čitalac nego nalogodavac. Kod brošura se radi uglavnom o reklamnim proizvodima.

Druge štampane stvari

Ambalaža je posebno važna grupa štampanih proizvoda (omotni deo u koji se stavlja proizvod). Ona se sastoji iz vrlo različitih materijala kao što je papir, karton, veštački materijali, metal, staklo i sl. Pakovanja služe prvenstveno za čuvanje stvari ali i za atraktivnu prezentaciju proizvoda, informaciju o sadržaju. U štampi ambalaže se primenjuju svi glavni postupci štampe, često i u kombinacijama.

3


Elektronski mediji

U toku XX stoleća su razvijeni elektronski mediji koji pored štampanih proizvoda (print medija) zauzimaju važno mesto u području širenja informacija. Ovaj trend se nastavlja i danas i izražen je posebno kompjuterima i internetom. Pored ovog razvoja razvili su se i CD uređaji zatim konvencionalni mediji radio i TV kao i pripadajuće mogućnosti arhiviranja podataka (video i audio zapisi i animacija). Kao i kod štampanih medija i kod elektronskih medija postoji povezanost nastajanja odnosno prenosa, koji je zavisan od trenutnog konkretnog izražaja medija. Po pravilu se u prvom stepenu procesa proizvode sadržaji npr. za snimke i nosioce tona ili video snimci. U nekim slučajevima se informacije konvertuju sa jednog nosioca na nekog drugog, npr. film na video traku. Prezentacije u elektronskim medijima imaju određene specifičnosti koje se moraju uzeti u obzir već kod dizajniranja proizvoda elektronskih medija. Razlozi za to leže u (u poređenju sa štampanim proizvodima) i u ograničavanju formata prezentovanja (npr. veličina monitora ili prozora unutar monitorske slike). Jedna od podela u elektronskim medijima može biti u okviru medija na kojima se arhiviraju podaci na različite oblike zapisa (CD-rom, video, audio traka, i sl.). Kod njih kao posebna karakteristika mogu da se izdvoje kapaciteti zapisa. Važnu ulogu pri tome igraju postupci kompresije podataka, koji dozvoljavaju reduciranje količine podataka bez vidljivog smanjenja kvaliteta. Postojeće tehnike prenosa mogu pri tome da budu mnogostruke, počevši kod internet veza preko usmerenih povezivanja (npr. satelitskih veza ili visokobrzinskih veza preko različitih vrsta kablova, optičkih kablova ili staklenih vlakana) do prihvatnih mreža firmi, takođe u različitoj tehnologiji (televizije, firme, interneta). Na kraju prenosnog lanca informacija postoje sistemi za prezentaciju: kompjuterski ekrani, TV, različiti monitori, projekcioni uređaji, audio sistemi reprodukcije (zvučnici, slušalice) itd. Pre nego što se može pristupiti ovim sistemima potrebno je izvršiti kodiranja i postupke kompresije, sa odgovarajućim komponentama (softver, hardver). Za prikaz prenetih podataka treba učiniti podatke povratnim. Na mestu sistema za prezentaciju mogu da stoje uređaji za memorisanje, koji zapisuju prenete podatke da bi ih npr. vremenski pomereno reprodukovali. Korišćenje i rasprostiranje elektronskih medija kao i kod print medija reguliše se zaštitom autorskog prava. Posebno kod digitalnih podataka, su razvijeni postupci sa zaštitnim mehanizmima protiv neovlašćenog kopiranja i to u području - kriptografije (zaključavanje podataka radi sprečavanja neovlašćenog korišćenja kao što je digitalno sakrivena oznaka) U elektronske medije ubrajaju se i interaktivne primene npr. kompjuterske igre, interaktivne simulacije ili virtuelna (reality) primena. Ovo vodi direktno do koncepata multimedija koji su opisani u nastavku.

4


Multimediji

Pojam "multimedija" je tesno povezan sa današnjim kompjuterima i izlaznim jedinicama (monitor, zvučnik, štampač itd.) kao i njihovih sposobnosti da reprodukuju različite informacije različitog tipa (tekst, slika, ton, animacije itd.). Izrada multimedijalnih sadržaja kao interakcije sa drugim multimedijalnim dokumentima (fajlovi podataka na memorijama podataka kao server i CD-rom).

Multimedija znači više tipova informacija (text, slika, grafika, animacija, video i audio sekvence) zajedno u jednoj publikaciji. Struktura za produkciju elektronskih medija, print medija, štampanih medija i multimedija je data na slici 2.

ELEKTRONSKI MEDIJI

PRIPREMA MEDIJA

INFO

-IZVO

RI

MULTIMEDIJI

MULTIMEDIJIŠTAMPARSKI

MEDIJI

Orginalnipodaci

IdejeSadržajForma

Podacimena-žment

Proi

zvod

nja TV, Radio

Internet , sl.

CD-ROM, sl.

raspo-dela

Uređaji zaVizuelizaciju

Elektronskeinformacije

Digitalni štampa-rski sistemi

Pripre-ma

Štampa(konvenc.)

Završnaobrada raspo-

dela

Kup

ac /

Kor

isni

k

Proizvodištampe

Slika 2. Struktura za produkciju elektronskih medija , print medija,

štampanih medija i multimedija Ideje, sadržaj i njihova forma iz izvora informacija su osnova za izlazne podatke menadžmenta. Obe ove grupe pripadaju području pripreme medija. Originalni podaci dalje se usmeravaju u zavisnosti od potrebe prema štampanim medijima ili prema elektronskim medijima u cilju obrade odnosno stvaranja proizvoda namenjenih kupcima - krajnjim korisnicima. Obradom u proizvodnom procesu elektronskih ili štampanih medija dobijaju se proizvodi. Iz elektronskih medija elektronske informacije a iz štamparskih medija proizvodi štampe. Objedinjeni oni čine multi medije. Tehnička primena obuhvata najčešće istovremeno više medija radi ponavljanja (reprodukovanje) sadržaja. Tako mogu npr. TV aparati da prenose istovremeno informacije teksta, slike i tona. Delovanje na više organa čula (oči, uši) u kombinaciji sa korišćenjem prednosti pojedinih medija donosi sinergetične efekte (kooperativne

5


pojave u veoma različitim sistemima), koji multimedijalni proizvod čine atraktivnim. Multimedija-dokumenti su medijumi na koje se mogu memorisati informacije različitog tipa (tekst, ton, video itd.). Tek kada se npr. tekst, ton i animacije na jednom CD-romu integrišu može da se govori o jednom multimedija CD-ROM-u. Odgovarajuće važi za Internet publikacije. I ovde moraju prvo da se povežu informacije različitog tipa međusobno, pre nego što se može govoriti o multimedijalnoj prezentaciji. Uređaji za reprodukovanje (kompjuter, televizor itd.) sa elektronski memorisanim informacijama ne mogu da deluju na sve čulne organe čoveka. Čulo mirisa ili dodira nisu još uključeni u ovim proizvodima. Papir nasuprot tome može pored prenosa informacija teksta i slika da služi dodatno za predavanje - prenošenje probe mirisa korisniku ili da utiče na čulo dodira preko specifičnosti svoje površine (neravnine). Time bi se papir mogao označiti kao multimedijalni medijum. Odštampanim i memorisanim informacijama nedostaje dinamika i interaktivnost. Uređaji za reprodukovanje elektronskih memorisanih informacja poseduju i potencijal da u budućnosti deluju na čulo dodira i mirisa (npr. preko ispuštanja vibracija odnosno, talasanja i temperature pomoću specijalnih elemenata i sl).

Obim tržišta medija, trendovi i scenarij budućnosti

Štamparska industriju u svetu karakterišu pretežno mala i srednja preduzeća (pogoni). Oko 90% svih štamparija ima manje od 20 zaposlenih. Na slici 3 je prikazana podela štamparija na veličine i klase prema broju zaposlenih. Ovi podaci su nam dobar pokazatelj kako organizovati grafički proces da bude konkurentan u svim aspektima na tržištu.

Centralna Evropa

Severna Amerika

Srednja-Južna Amerika

Istočna Evropa

Azija/Pacifik

Broj zaposlenih

Slika 3 Podela štamparija na veličine klase zaposlenosti % (Heidelberg-

procene na bazi izvora širom sveta)

6


Na rast štamparske industrije najviše utiču faktori ukupne ekonomije. Štamparska industrija ostvaruje 1-12% bruto vrednosti bruto nacionalnog dohotka. U industrijskim zemljama iznosi i do 20% bruto proizvoda zemlje. U USA štamparska industrija se nalazi kao industrijska grana na 6-om mestu što jasno ukazuje na ekonomsku važnost ove grane industrije. U 2000-oj godini oko 430.000 štamparskih pogona širom sveta ostvarilo je promet od 430 - 460 milijardi USA $. Raspodela ovog obima proizvodnje na pojedine vrste grafičkih proizvoda je prikazana na slici 4. Važan segment proizvodnje su reklame (poslovna štampa i štampa ambalaže) i etikete sa obimom od 129 do 138 milijardi USA-$. Katalozi imaju po obimu najmanji značaj.

Ambalaža/etikete Reklame/poslovna štampa

Knjige

Magazini Katalozi

Novine

Slika 4 Raspodela svetskog obima tržišta na pojedine proizvode bez

tržišta Small-Ofice (Home-office) (Hajdelberg procene/ širom sveta

Na slici 5 je prikazana podela tržišta sveta na regione.

Centralna Evropa

Azija/Pacifik

Srednja/Južna Amerika

SevernaAmerika

Afrika

Istočna Evropa

Slika 5 Podela obima tržišta na pojedine regione (Hajdelberg procene

informacija širom sveta)

7


Ova raspodela je povezana i sa raspodelom tržišta na pojedine regione. 93% obima tržišta otpada na Severnu Ameriku, Centralnu Evropu i Aziju. Najvažnija tržišta su USA, Nemačka, Velika Britanija i Japan, koje same objedinjuju 50% tržišta. Poseban pokazatelj potrošnje grafičkih proizvoda je vezan za godišnju potrošnju po glavi stanovnika. Najveća godišnja potrošnja po glavi stanovnika za štampane proizvode po regionima je u Severnoj Americi (slika 6). Tamo je potrošnja oko 6 puta veća od svetskog proseka (koji je u visini od 58 US $ )

SvetskiProsek

SrednjaAmerika

AfrikaIstočnaEvropa

Asien /Pacifik

CentralnaEvropa

SevernaAmerika

Slika 6 Godišnja potrošnja po glavi stanovnika u USA $ po određenim

regionima (Heidelberg procene), stanje 1998. Na nivou zemalja najveća potrošnja po glavi stanovnika je u Japanu sa 480 US $ sledi USA 342 US $, zatim Singapur sa 320 $. U budućnosti treba očekivati najveći porast u Kini, Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi kao i istočnoj Evropi što je za očekivati i kod nas.

Trendovi i scenariji budućnosti

Porast bruto proizvoda po zemljama širom sveta u 2002. godine treba biti 3 do 4%. Obim štampanja raste za 2,5 do 3% godišnje, tržište u visini od 452 do 488 Milijardi US $ u 2002. Porast širom sveta ima štampanje ambalaže i etiketa, reklama i poslovne štampe, novina, kataloga, magazina i knjiga. Za Kinu i zemlje u brzom razvoju očekuje se najveći porast. Kod visokorazvijenih nacionalnih privreda očekuju se međutim samo lagani porasti. Generalno se celokupna štamparska industrija nalazi već više godina u velikoj strukturnoj i tehnološkoj promeni. Pored promena koje pogađaju tradicionalno štamparsko područje biće u sledećim godinama najveći izazov i integracija novih medija (npr. CD-rom, on line usluge i sl.).

Promene u tradicionalnom print području

Trend ka "one-men-press" kao posledica rastuće automatizacije svih faza štamparskog procesa oslobodiće u sledećim godinama snažan inovacioni potencijal u područjima mašina, uređaja i procesa. Ovo se

8


najbolje može videti na osnovu tehničkog razvoja u prepres-području sa prosečnom promenom štamparskih uređaja od samo 18 meseci. Elektronika u upravljanju omogućuje zadržavanje visokog kvaliteta i veću produktivnost. Područje pripreme štampe ili prepresa je najčešće u digitalnoj formi. Kod akcidenične štampe već više od polovine naloga je u digitalnoj formi. Samo tako je moguće da se skrati vreme isporuke štampanih proizvoda i odgovori visokim zahtevima kupaca vezanim za kvalitet. U osnovi se od svih štamparija očekuje povišena fleksibilnost pri obradi najrazličitijih štamparskih Kod akcidenične štampe već više od polovine naloga je u digitalnoj formi. Rašće trend ka višebojnosti kao i prema ukrasnim i specijalnim bojama. Smanjuje se obim izdanja, čime se otvara perspektiva za mala u kratkom roku proizvedena izdanja. Prema ekspertskom mišljenju takvim izdanjima se pruža najveća šansa rasta. Pozitivni impulsi za celokupnu štamparsku industriju se očekuju od sektora informacija i komunikacija. Tako je u poslednjim godinama "Elektronic Publishing" promenio svet pripreme štampe. Primena Computer to film, Computer to Plate i Computer to press - sistema je već daleko raširena i stalno raste. Za očekivati je umrežavanje svih faza rada, od pripreme, štampe i završne grafičke obrade i njihova standardizacija. Preko 40 značajnih proizvođača grafičke industrije rade u okviru jedne međunarodne kooperacije (tkz. "CIP3-Koncept Internacional -kooperacije za pripremu, štampu i završnu obradu) na tome da razviju jedan standard za protok podataka. Praktične probe i razvoj širom sveta su u punoj realizaciji. Danas se govori i o CIP4-Konceptu.

Integracija novih medija

Pored klasičnih polja zapošljavanja - prizvodnja print medija - dobiće na značaju u budućnosti (zapošljavanje i sl.). Tako će pojačano rasti potrebe za oblikovanjem print medija, izradu multimedijalnih proizvoda (CD-ROM-ova, internet sajtova, print medija u kombinaciji sa elektronskim medijima itd.). Dodatna sposobnost učinka elektronskih medija (posebno CD-ROM, Internet) pojačaće konkurentski pritisak na print medije i delom zameniti štamparske proizvode, ali će i stvoriti nove štamparske porudžbine. Tržište za štamparske proizvode ostaje, uprkos većeg rasta elektronskih medija (slika 7), dalje atraktivno i obimno jako tržište, pošto veliki deo i dalje rastućih davanja za reklame se sliva u štamparske medije i širom sveta posebno raste potreba za print medijima i elektronskim medijima. Trend ka većim izdacima za reklame u print medijima je prikazan na slici 8. Porast u Severnoj Americi i Evropi je od 3,1% odnosno 4,6%. U Aziji rastu izdaci za reklame u print medijima sa oko 6,1%. Sa povećanim širenjem interneta širi se prodaja roba i usluga preko mreže podataka od strane mnogih preduzeća kao novi oblik prodaje. Kupac ima mogućnost da bira u toku svih 24 sata ponude roba iz gotovo neograničene ponude roba.

9


Tehnološke promene

Elektronskimediji

Štamparskimediji

Štamparskimediji

Elektronskimediji

Slika 7 Trendovi razvoja za tržište print medija i elektronskih medija

SevernaAmerika

Srednja/JužnaAmerika

EvropaAzija /Pacifik

Ostataksveta

Mili

ona

US

$

Slika 8 - Izdaci za reklame za print medije u pojedinim regionima

Slika 9 pokazuje raširenost širom sveta umreženih računara a slika 10 raspodelu priključaka po zemljama. Internet je 1997. koristilo blizu 90 miliona korisnika. Do 2005. godine se računa na preko 400 miliona korisnika. Trgovina u internetu (Elektronic commerce) iznosila je 2001. godine oko 220 milijardi US $ što odgovara 1% svetskog obima trgovine. 80% od toga otpada na poslove između preduzeća (Busineess to Bisiness). Pretpostavke kao i u prošlosti da će novi mediji zameniti stare se verovatno neće ostvariti. U prošlosti se nisu ostvarile pretpostavke i to: - 20-ih godina Radio će zameniti štampu -50-ih godina TV će zameniti štampu -80-ih godina Kompjuter će zameniti štampu -90-tih godina Internet će zameniti štampu Činjenica je ipak da je štampanje dominantno i raste.

10


Važnu ulogu pored interneta igra CD-ROM medijum, nosilac podataka, na kome može da se memoriše jednostavno i po troškovima povoljno, veliki broj proizvodnih informacija, slika, video sekvenci itd. Pored ovoga od značaja su hibridni oblici za multimedijalno predavanje informacija, kombinacije različitih medija kao časopis + CD-Rom + Internet + CD-ROM ili Internet + print.

Bro

j - M

ilion

a ko

mad

a

Slika 9 - Broj umreženih kompjutera širom sveta

SevernaAmerika

Evropa

Japan

Ostali deosveta

Slika 10 - Podela priključaka po zemljama

I očekivanja prikazana na slici 11 idu u prilog razvoju print medija.

JakPorast

Porast

JakoUmanjeno

Smanjenje

Bezpromene

Slika 11 Isptivanja o predviđenom korišćenju print medija u 2001. godini

11

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafički procesi

2.0 PROIZVODNJA ŠTAMPANIH PROIZVODA Faze procesa za proizvodnju štampanih proizvoda (slika 2.1) obuhvataju faze od pripreme "Prepresa" stvarnog procesa štampe "Presa", i završne obrade štampe "Post presa" (Finisching) koje su objedinjene digitalnom pripremom štampe. Ove faze proizvodnje su povezane kroz tok materijala npr. štamparske ploče između pripreme i štampanja ili štampani tabak između štampe i završne grafičke obrade. Trend povezivanja faza grafičkog procesa je usmeren ka povezivanju u mrežu svih podataka. Dolazi do razmene informacija stvarne proizvodnje specijalnog štampanog proizvoda kao i do organizacije proizvodnih faza štampanih proizvoda od pripreme "Prepresa" stvarnog procesa štampe "Presa", i završne obrade štampe "Post presa" (Finisching).

Bazapodataka

Izvo

ri in

form

acija

Proizvodni tokSkladište

DostavljačDostava materijala

Kupac,Agentura,Izdavač

Kupac,Agentura,Izdavač

Pripre-ma

štampeŠtampa-rski pro-

ces

Završnagrafičkaobrada

Štamparskiproizvod

Pot

rošač,

kraj

nji k

upac

Orginal

PodaciPodaci

Film, ploče i sl. Boja, Papir i sl.

Podaci Podaci

Ploče isl.

Odštampanestrane

Slika 2.1 Proizvodni tok kao i tokovi materijala i podataka za proizvodnju štampanih proizvoda

Informacije i podaci za optimalno i sigurno odvijanje pojedinih faza procesa izrade su potrebne za racionalnu kvalitativno visokovrednu i ekonomičnu proizvodnju. Sadržaj, i forma štampanog proizvoda baziraju na informacijama koje se nalaze na početku procesa u formi originala i sa potrebnim podacima. Tok procesa je usmeren ka tome da se štampani proizvod dostavlja krajnjem potrošaču odnosno korisniku preko sistema distribucije proizvoda. Faze procesa proizvodnje od pripreme preko štampe do završne grafičke obrade su logistički povezane kako sa skladištem za materijale koji su potrebni za izradu tako i sa skladištima za među ili krajnje proizvode naloga za štampu. Povezivanje i podrška svih faza proizvodnje

12


proizvoda treba biti potpomognuta menadžmentom i sistemom arhiviranja podataka odgovarajućim sistemima. Na vizuelni kvalitet proizvoda utiče, proces izrade i postupci za proizvodnju štampanih medija kroz oblikovanje, tipografiju i grafički dizajn.

2.1 Oblikovanje, tipografija, grafički dizajn

Razvoj pisma tipografije i grafičkog dizajna su važan deo istorije kulture naroda. Pismo znacima oslikava jezik komunikacije širom sveta čime se postiže posredovanje, prenošenje znanja i komunikacije. Tri područja nerazdvojno su povezana pismo je pretpostavka (preduslov) za tipografiju i ova je - pored ilustracije i fotografija bitan deo grafičkog dizajna. Svako od ovih sredstava komunikacije i oblikovanja ima sopstvenu suptilnu i preciznu istoriju razvoja. .... Pismo Za pismo je značajan nastanak i razvoj kroz sve njegove faze koje se uz današnja tehnička sredstva mogu operacionalizovati (razvoj oblika pisma uz primenu programa za zzradu fontova). Za sistematiku u komunikaciji, odlučivanje i odgovarajući izbor konačnog izgleda odštampanog proizvoda od velikog je značaja klasifikacija štamparskih pisama. Od 1964 godine DIN 16518 obrađuje podelu štamparskih pisama. Raščlanjuje se razlika u formi svih štamparskih pisama u 11 grupa i to: 1. Venecijanska Renesansna - antikva 2. Francuska Renesansna - antikva 3. Borde - antikva 4. Klasicistična antikva 5. Serifno naglašena antikva 6. Bezserifna antikva 7. Antikva - varijante 8. Pisma za pisanje 9. Rukopisna antikva 10. Izlomljena pisma 11. Strani oblici pisma Za istoriju razvoja kulture i pisma su značajni tvorci oblika pisma.

.... Tipografija

Pismo u svojim različitim formama je fundamentalna pretpostavka za tipografiju. Tipografija je oblikovanje štampanih stvari pri primeni pisama i njihovo raspoređivanje u tekući tekst na jednoj štampanoj stranici. Izbor iz raspoloživih pisama radi predstavljanja tekstova i tekstualnih sadržaja, plasiranje reči i tekstova na straničnim formatima ili na drugim nosiocima teksta kao što su table, plakati i panoi i sl. je oblast oblikovanja, za koju je potrebno višegodišnje učenje ili studiranje i koji se mora redovno dalje vežbati radi poboljšanja ili menjanja. Svi štampajući elementi kao pismo i linije, ali i neštampani materijal kao prazni prostori i odstojanja mere se u jednom sopstvenom sistemu mera, sa osnovom međunarodnog sistema mera i preračunavanjem vezanim za - sistem tačaka ili tt (Tipografski sistem mera).

13


.... Oblikovanje knjige

Oblikovanje knjige kao grafičkog proizvoda treba proći kroz određene postupke obrade da bi se dobila kvalitetna knjiga sa aspekta knjige kao grafičkog proizvoda. Ti postupci bi obuhvatali sledeće:

Formalnu postavku knjige kroz utvrđivanje i planiranje koje obuhvata različite oblike i odluke.

Sredstva oblikovanja knjige, koje treba optimalno postaviti i proračunati za kvalitetan otisak, čitljivost i estetsko dejstvo knjige.

Opredeljenje za pismo i veličinu pisama Slaganje slika rečenica, oblikovanje - slaganje pasusa, rečenice i

strukturno raspoređivanje teksta Opredeljenje za vrstu korica, dizajn i tehniku izrade Izbor ukupnog broja korišćenih pisama i vrsta pisma u tekstu knjige,

osnovnog pisma, proreda, isticanja i naglašavanja, specijalna pisma Naslovi, raspoređivanje (Naziv poglavlja), oznake (naslovi bez broja) Numerisanje slika i tabela. Tekst ispod slika Pismo za legende, fusnote i sl. Redovi kolumne i dr.

Izbori navedenih postupaka daju sliku strane koju je potrebno oblikovati.

.... Oblikovanje strana

Oblikovanu stranu mogu da karakterišu sledeći elementi: Način postavljanja teksta (npr. tekst je postavljen na rasteru

osnovnih linija i dvostubačno). Pasusi - početak sa uvlačenjem u prvom redu. Znaci za nabrajanje prvog reda - crna tačka kao znak nabrajanja

drugog reda . Pre i posle nekog nabrajanja prazan red. Odeljak koji sledi počinje bez uvlačenja. Odluke za sve ostale delove knjige: Format strane Ogledalo pasusa Širina stubca Oblik ubacivanja slika ( jedno jednoipo ili dvostubačne) Okvir slika (u boji ili ne, debljina linija, centriranje unutar okvira). Nazivi ispod slika ( legende slika stoje ispod slike) Broj slike je slobodno postavljen kada je tekst legende duži od

jednog reda, Oznake delova slika (a,b,c itd) način prikaza, štampanja i sl.

.... Grafički dizajn

Tokom mnogo vekova oblikovanje je bilo između ostalog određeno i religioznim sadržajima i uticajima. Industrijskom revolucijom je do značaja došao potrošački mentalitet i zahtevi koje je on postavljao.

Do kasnog 19 veka je oblikovanje bilo crno belo štampano na papiru. U 20 veku razvili su se štampani proizvodi, plakati, oglasi,

14


prospekti, časopisi i knjige rasprostranjeni i važni mediji. Ovo je postignuto visokim izdanjima, velikim formatima sa upadljivo mnogo boje ali i značajnim temama. Pored ilustracija, fotografija je odigrala svoju ulogu.

.... Oblikovanje u 20 veku

Prvi vrhunsko oblikovani štampani proizvodi novog vremena su bili umetnički ilustrovani i oblikovani plakati. Oblikovali su ih stvaraoci između slobodne i primenjene umetnosti, između lične i opšte forme. Informativne teme su se proširile oblikovani su različiti proizvodi ( pakovanja, formulari, plakati, predstavljanja firmi i sl.). Razvojem tehnika i tehnologija stvorena je potreba za uslovno rečeno novim "stvaraocem oblika" grafičkih proizvoda koji nije više morao biti tradicionalni umetnik. Za to novo zanimanje upotrebio je amerikanac Willijam Addison Dwiggins 1922 prvi put stručni naziv "Grafički dizajner". Ovo je označavalo "stvaraoca oblika" koji se specijalizovao za "oblikovanje vizuelne komunikacije". Pri tom su se objedinjavala sredstva oblikovanja, tipografije, ilustracija, fotografija i štampa u svrhu informacija, predstavljanja ili uticaja. Na razvoj grafičkog dizajna jak uticaj su imali različiti umetnički pravci. Tradicionalisti su najčešće oblikovali prevaziđenim umetničkim sredstvima.

2.2 Priprema štampe

Priprema štampe obuhvata sve radne korake koji leže ispred stvarnog štampanja - dakle prenosa informacije na papir ili na neki drugi materijal za štampanje. Konvencionalna priprama štampe (slika 2.2) se raščlanjuje u tri područja:

Tekst, to znači obradu teksta, formatiranje teksta i prelom teksta; Reprodukcija slika i grafika i izrada pripremnih formi boja za višebojnu štampu

Montaža i izrada štamparske forme, sastavljanje teksta slike i grafičkih sastavnih delova u kompletne stranice i od stranica u štamparske tabake kao i izrada štamparske forme kao nosioca informacije za štampu.

Slika 2.2 Priprema štampe sa konvencionalnom montažom filma i digitalnom izradom

15


.... Tehnika sloga

Tehniku sloga karakterisao je više stotina godina pronalazak Gutenberga - Od 40 tih godina prošlog veka razvijen je foto slog - prvo kao analogni postupak. Početkom 70 ih godina razvija se digitalni foto slog, uz primenu lasera uneti tekst preko tastature računara je oslikavan na filmu.

.... Slike i grafike

Slike i grafike su ranije u štampanim stvarima bili povezani najčešće u formi drvoreza zatim dolazi metalorez (bakro, čelični i sl.). Za višebojnu štampu je razvijena separacija boja, razlaganje fotografije u boji u osnovne boje korišćene za štampu (najčešće cijan, magenta, žuta i crna -CMYK). U štampi knjiga upotrebljeni su rasterovani i separirani filmovi prvo kao predlošci za razvijanje pa zatim nagrizanje reljefa u metalnoj površini (kliše) sa kojeg se moglo štampati. U cilju kontrole reprodukcija u boji izrađuju se pre štampanja probni otisci nazvani "proof". To su kontrolni otisci u boji izrađeni fotomehanički, koji simuliraju rezultat štamparskog procesa. U 70 - im godinama prošlog veka su se pojavili skeneri sa kojima su predlošci slika optoelektronski skenirani, rastavljani i separirani.

Slika 2.3 Skener sa dobošom za skeniranje slikovnih predložaka (Tango

Hajdelberg) .... Izrada štamparske forme

Zadatak izrade štamparske forme je da sastavi tekst, slike i grafike u strane i strane u štamparske tabake. Pošto su štamparski formati većine štamparskih mašina veći od formata strana štamparskih proizvoda, skoro uvek se više strana štampa na jednom tabaku. Štamparske forme za štampanje knjiga (visoka štampa) izrađivane su tradicionalno, pri čemu su izrađivani blokovi teksta od pojedinačnih slova odnosno redova i klišeji iz reprodukcije kombinovani u velike metalne forme (sligove).

16


Za ofset štampu se reprofilmovi (za tekst, grafike i slike) prvo pričvršćuju prema rasporedu strana na foliji veličine formata štampanja (ofset montaža). Montaža služi za sledeći korak - fotografski prenos slike na ofsetštamparsku ploču (ofset kopija). U nastavku postupka razvija se ploča u štamparsku formu za ofset štamparsku mašinu. Za svaki štamparski postupak važi da se za svaku boju koju treba štampati mora izraditi jedna štamparska forma (slika 2.4).

Slika 2.4 Izdvojene boje za četvorobojnu štampu (Hejdelberg)

Na slici 2.5 je prikazano kako se filmska montaža ulaže u okvir za kopiranje radi izrade štamparske forme u konvencionalnom postupku kopiranja.

Slika 2.5 Pozicioniranje montaže filma u kopirnom okviru za izradu

štamparske ploče (Heidelberg).

.... Digitalna priprema štampe Inovacije za realizaciju digitalne pripreme štampe dovele su od kraja 80-ih godina u pripremi štampe do revolucionarnog procesa promena. One su gotovo potpuno izbacile klasičnu trostruku podelu u pripremi na slog, reprodukciju i izradu štamparske forme. Sa razvojem potpuno grafički orjentisanih personalnih kompjutera (npr. Aplle, Macintosh) odnosno radnih stanica i profesionalnih grafičkih softvera za obradu grafika i slika, zatim jezika za opis strana postskript i laserskih

17


osvetljivača sa mogućnostima visokog razlaganja Raster Image Procesorima (RIP) u toku 80-ih godina postao je DeskTop Publishing (DTP) - alternativa koja se mora ozbiljno prihvatiti i u profesionalnoj pripremi štampe. DTP znači da se, oblikovanje teksta, obrada, skeniranje i oblikovanje grafičkih elemenata kao i kompletiranje strana (layaut) može izvršiti na jednom istom PC radnom mestu. Takvo radno mesto povezano sa uređajem za osvetljavanje omogućuje da se preuzima sa PC separacija boja i rasterovanje gotovih strana tako da celokupna strana na jednom filmu biva osvetljena (Slika 2.6)

Slika 2.6 Celostranični izdanje filma pri jednom Computer to film

postrojenju (Herkules, Heidelberg) Razvijeni su i programi za digitalnu montažu tabaka. Oni preuzimaju raspoređvanje (ispucavanje) i unos štamparskih pomoćnih pomagala (paseri i linije markiranja-sečenja itd.). Pomoću velikoformatnih osvetljivača se mogu raspoređivati filmovi u formatu štamparske mašine. DTP se probio gotovo munjevito početkom 90-ih godina u štamparskoj pripremi i danas je gotovo potpuno potisnuo specijalizovane sisteme obrade sloga i slike kao i fotomehaničku reprodukciju. Od 1995 (u dubokoj štampi ranije) dobija na značaju CTP (Computer to plate tehnologija). CTP znači da se osvetljavanje vrši umesto na film direktno na štamparsku ploču. U dubokoj štampi se cilindar gravira direktno iz digitalne baze podataka. Time se štedi jedan korak u produkciji i time konačno celokupna štamparska priprema upravlja sa jednog kompjuterskog radnog mesta. Postoje i ofset štamparske mašine sa integrisanom jedinicom za osvetljavanje kod kojih se osvetljavanje ploča vrši u mašini (Direct Imaging). Pošto se kod CTP ne koristi film mora pre osvetljavanja da se izradi kontrolni otisak najčešće na specijalnom ink jet štampaču ili termosublimacinim štampačima. Na slici 2.7 je prikazano kako se štamparska ploča izrađuje direktno iz baze podataka digitalno pripremljenog štamparskog tabaka.

18


Slika 2.7 Computer to plate postrojenje za digitalno osvetljavanje

štamparske ploče (Trandesetter, Heidelberg/Creo) Sa ovim tehnološkim promenama unutar štamparske pripreme su se

u osnovi promenila i zanimanja za pripremu štampe. Polja delovanja tri klasične struke: slovoslagač, reprodukcioni tehničar i izrađivač štamparske forme mogu danas da se obavljaju svi na jednom radnom mestu. U nemačkoj je 1998 godine stvoreno novo obrazovno zvanje oblikovača medija, čiji uspešan završetak predpostavlja ovladavanje svim procesima štamparske pripreme kao najzahtevnije zanimanje u grafičkoj industriji.

Zahvaljujući DTP-u može danas u osnovi svaki autor ili grafičar koji raspolaže sa jednim PC i odgovarajućim softverima sam da preuzme delove rada štamparske pripreme. Šanse koje su ovim otvorene dovele su nažalost i do toga da je tržište preplavljeno rastućom bujicom štamparskih proizvoda nižeg kvaliteta. Jer oblikovanje štamparskih proizvoda na kompjuteru zahteva pored ovladavanja korišćenjem programa kao i potrebnim osećajem i znanjem za tipografiju i dizajn pre svega i tačno znanje daljih štamparskih procesa dalje obrade, kojim raspolažu samo obrazovani stručni kadrovi. Evolucija u štamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade promenila je tok pripreme iz klasične u digitalnu pripremu štampe (slika 2.8).

Slog

Repro-dukcija

Rukopis

Slike

Grafici

Tekstfilm

Crtež/Raster

film

Monta-ža

MontiraniFilmovi

Kopija

Štampa-rska

forma

Rukopisi

TekstSlikeGraficiSlike/graficipodaci

Sa digitalnomReprodu-

kcijom (DTP)i Computer

to Plate (CTP)

Štampa-rska

forma

Slika 2.8 Evolucija u štamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade

a) konvencionalna priprema štampa (cca 1980) b) digitalna priprema štampe ( cca 1997)

19


2.3 Štampanje

Proces prenošenja boje na papir (ili neki drugi materijal na koji se štampa) posredstvom jedne štamparske forme označava se kao "štampanje" Tokom stotina godina razvijen je veliki broj postupaka štampanja koji se na osnovu štamparske forme mogu razvrstati na četri glavna konvencionalna postupka štampanja i posebno digitalna štampa. Razvrstavanje se vrši na bazi karakteristika štamparske forme (slika 2.9).

1 {tampaju}epovr{ine

2 ne{tampaju}epovr{ine

3 boja4 telo forme1 {tampaju}e

povr{ine2 ne{tampaju}e

povr{ine3 boja4 telo forme1 {tampaju}e


povr{ine3 boja4 telo forme1 {tampaju}e


povr{ine3 boja4 telo formeP

RO

PU

SN

AR

AV

NA

DU

BO

KA

VIS

OK

A

[T

AM

PA

RS

KE

FO

RM

E (

[F

)

3 41 2

3 41 2

3 41 2

3 41 2

Slika 2.9 Četri konvencionalna glavna štamparska postupka

.... Visoka štampa

Elementi za štampanje (slova, linije, raster tačke itd.) leže uzdignuto. Ako je štamparska forma obojena, nalazi se boja na uzdignutim mestima i pod pritiskom se prenosi na materijal za štampu.

Najznačajniji predstavnici visoke štampe su štampanje knjiga koji je do pre nekoliko desetina godina bio dominirajući štamparski postupak i fleksoštampa koja je od sredine 20-og veka u porastu i nalazi primenu u štampanju ambalaže. U klasičnom štampanju knjiga koristila se kruta metalna štamparska forma (olovo), dok se u fleksoštampi koristi fleksibilna - meka štamparska forma od veštačkog materijala.

.... Duboka štampa

Elementi za štampanje leže udubljeno. Glavni predstavnici duboke štampe su industrijska rakel duboka štampa kao i postupak koji se nalazi u umetničkom području bakrorez i čelični rez i sl.

20


.... Ravna štampa

Štampajući i neštampajući elementi leže prividno u istoj ravni. Štamparske forme su od različitih materijala (npr Aluminijum i presvlake od polimera) sa različitim hemijsko-fizikalnim površinskim osobinama. Glavni predstavnik ravne štampe je ofset štampa - danas širom sveta dominirajući postupak štampanja. Ofset štampa je indirektan postupak štampanja, to znači boja se prvo prenosi na jedan međuprenosilac gumeno platno i odatle na materijal za štampanje. Na slici 2.10 je prikazana ofset štamparska mašina šematski i njen spoljni izgled.

Slika 2.10 Četvorobojna offset štamparska mašina sa centralnim mestom

rukovanja - posluživanja kao i merna i regulaciona tehnika. a) Šema mašine b) Mašina sa upravljačkim pultom (spidmaster 74-4 P, Heidelberg)

.... Propusna štampa

Štamparska forma se sastoji iz jednog finog sita (npr. od najlona) pri čemu jedan sloj (šablon) zatvara neštampajuće elemente. Slično kao u dubokoj štampi se štamparska forma preplavljuje bojom i rakelom protiskuje. Pritisak rakela obezbeđuje da se boja kroz sito prenosi na štampaći materijal koji leži ispod. Dominirajući postupak je sito štampa. U svakom ovom postupku štampanja potreban je pored štamparske forme i štamparski elemenat koji obezbeđuje pritisak koji je osnovni parametar za štampu, koji pritiska štamparski materijal na štamparsku formu radi prenošenja boje.

21


Za realizaciju štampe vekovima su se razvijale različite štamparske mašine. Razvoj se najilustrativnije može predstaviti osnovnim mehaničkim principima štampanja. Prvi štamparski princip Gutenbergova štamparska presa "ploča prema ploči" (ravno na ravno), štamparska forma kao i elemenat protivpritiska su bili ravni. Štamparske mašine knjiga 19-og i 20-og veka su radili po principu "površina naspram cilindra", pritisni cilindar koji preko štamparske forme. Danas dominirajući postupci ofset, duboka i flekso štampa rade isključivo na principu "cilindar prema cilindru", brzina od 5000 do preko 100.000 otisaka/sat. Na slici 2. 11 je prikazana hala jednog štamparskog pogona.

Slika 2.11 Mašinska hala jednog štamparskog pogona konvencionalne

štampe Četri klasična konvencionalna glavna štamparska postupka imaju jednu zajedničku karakteristiku: čvrstu štamparsku formu - štamparske slike su na jednoj mehanički stabilnoj formi (master). Time se može sa istom štamparskom formom u mašini, ista štamparska slika da se reprodukuje u visokom kvalitetu. Od sredine 20-og veka su razvijeni i postupci kod kojih se štamparska forma za svaki štamparski primerak može novo oslikati (npr. elektrofotografija) ili preneti boju direktno na štamparski materijal - dakle bez štamparske forme odnosno nosača štamparske slike (npr. ink jet). Oni se danas označavaju kao non impakt štamparski postupci (bezkontaktni postupci) (NIP-tehnologije). Jedna po jedna štamparska strana može da se štampa sa promenjenim sadržajem - naravno sa smanjenjem kvaliteta i produktivnosti. Do pre nekoliko godina Non impact postupci u kvalitetu kao i u brzini štampanja u odnosu na troškove nisu činili alternativu u odnosu na konvencionalne postupke štampanja. U poslednjim godinama je naročito elektrofotografski postupak štampanja jako poboljšan, tako da je danas u delovima tržišta za štamparske medije postao alternativa. To važi naročito za naloge sa promenljivim podacima, odnosno informacijama, pošto štamparska slika može praktično za svaki primerak kompletno da se zameni. Značajno im je da su alternativa za male porudžbine. Na slici 2.12 je dat šematski prikaz štamparskog sistema za postupke bez štamparske forme - (NIP-tehnologije).

22


Slika 2.12 Štamparski sistem za četvorobojnu štampu (NIP tehnologija): elektrofotografija sa sorterom za pojedinačne tabake (CLC 1000 Canon)

.... Štamparske mašine

Grade se kao tabačne i rotacione štamparske mašine. Tabačne štamparske mašine se sastoje od jednog uređaja za ulaganje tabaka, jedne ili više štamparskih jedinica i jednog uređaja za izlaganje U uređaju za ulaganje se uzimaju tabaci sa jednog stoga papira i predaju prvoj štamparskoj jedinici. Tabaci se pomoću sistema za hvatanje vode kroz sve štamparske jedinice i odštampavaju. U uređaju za izlaganje se odštampani tabaci odlažu na stog odštampanih tabaka. Rotacione mašine se sastoje iz uređaja sa rolnom preko koga se dovodi podloga za štampu u jednu ili više jedinica za štampanje. Posle štampanja često se u nadogradnim agregatima vrši dalja obrada ili se odštampani materijal ponova namotava u rolnu u uređaju za namotavanje. Za visokovredne štamparske proizvode su rotacione štamparske mašine opremljene sa sušarama radi sprečavanja razmazivanja boja u daljoj obradi. Štampanje novina se vrši najčešće sa tkz. Coldset bojama koje ne zahtevaju posebnu sušionicu, ali iskazuju kvalitativna umanjenja. Duboka štampa zahteva u osnovi sušenje posle svake štamparske jedinice, posle štampanja svake pojedinačne boje. Ofset štamparske mašine i non impakt mašine su rasprostranjene i kao rotacione i kao tabačne mašine, dok se štamparske mašine za duboku i flekso štampu grade skoro isključivo kao rotacione mašine. Rotacione mašine postižu veće brzine štampanja u odnosu na tabačne mašine i maju prednost da se inline završna obrada jednostavnije realizuje. Rotacione mašine su visoko specijalizovane najčešće su primenjene samo za jedan određeni proizvod. Tipične primene su štampa novina, časopisa, ambalaže i štampanje beskonačnih obrazaca.

23


Na slici 2.13 je prikazan izgled rotacionog ofset štamparskog sistema.

Slika 2.13 Rotacioni ofset štamparski sistem (Heidelberg)

Tabačne mašine imaju prednost kraćeg vremena pripreme, kratkog kretanja pri ulaganju, promenljivih formata i materijala za štampanje. Na tabačnim mašinama mogu da se izrađuju skoro svi štamparski proizvodi koji su u sadašnjim štamparskim postupcima mogući. Oni se koriste uvek tamo gde je važan visoki kvalitet i fleksibilnost. Konvencionalne štamparske mašine se u poslednjim decenijama dodatno automatizuju. Danas se skoro sve mašine nude sa upravljačkom jedinicom preko koje je moguće upravljati sa većinom funkcija mašine. Ranije čisto ručne radnje kao što su promena formata, promena štamparske forme, korekcija registra, pranje valjaka i cilindara mogu danas da se obave pritiskom dugmeta. Preko jednog digitalnog uređaja za pripremu štampe je moguće prethodno podešavanje količine boje za svaku štamparsku formu. Više proizvođača nudi ofset štamparske mašine sa integrisanim osvetljivačem štamparskih ploča: Computer to Press odnosno podgrupa Direct Imaging DI mašina. Non impakt mašine su na osnovu svoje koncepcije već u visokoj meri automatizovane i većinom gotovo potpuno se mogu upravljati kompjuterom. U svemu je automatizacija štamparskih mašina za vreme poslednjih 20 godina dovela do znatnog povećanja produktivnosti u području štampanja, podigla kvalitet štamparskih proizvoda i radnog mesta. Bitno su smanjeni troškovi uz povoljnu proizvodnju štamparskih medija. Do pedesetih godina ovog veka unapređivani su postupci ulaganja i izlaganja materijala -tabaka. Drugu polovinu ovog veka karakteriše izuzetan razvoj tehnika i tehnologija što se znatno odražava u području grafičke industrije. Upravljanje štamparskim mašinama preuzimaju računari odnosno za to namenski razvijeni uređaji CPC - Computer Print Control - računarom upravljana štampa. Najpoznatiji su CPC Heidelbergovi sistemi razvrstani prema nivoima razvoja od CPC1 do CPC TRONIC. Svaki od upravljačkih sistema ima stepen automatizacije viši od prethodnog.

24


CPC upravljačke jedinice su dislocirane na centralno mesto sa kojeg se vrši upravljanje. Broj upravljačkih funkcija raste sa razvojem novih CPC uređaja. CPC omogućuje centralno upravljanje sa kontrolom:

zona uređaja za boju, doziranja boje iz uređaja za boju, upravljanja registrom štampe, širine obojenja trake, valjaka za vlaženje, gustoće obojenja, kontrasta, dobijenih vrednosti i programski zadatih, optimalnog približavanja otiska originalu, pokrivenosti površine štampe po zonama, otklona u registru, posluživanja i dijagnostike.

Funkcije koje mogu biti upravljane CP tronikom: Za kompletnu mašinu su:

programiranje i memorisanje podataka, upravljanje pneumatskim uređajima, upravljanje uređajima za hlađenje i hidrauliku, upravljanje sistemom centralnog podmazivanja, dijagnostika rada pojedinih uređaja.

Za uređaje za ulaganje podloge za štampu: kontrola vazduha u usisnom i izduvnom delu, kontinualna kontrola toka i brzine podloge za štampu, daljinsko podešavanje čeonih i bočnih marki, podaci na displeju (brzine otiska, vođenje tabaka, smetnje i sl.)

Za štamparske uređaje i glavni pogon: digitalno upravljanje pogonom, programiranje uređaja za pranje valjka, pranje uređaja za bojenje, kontrolu uređaja za okretanje tabaka za obostranu štampu, digitalno upravljanje valjaka za vlaženje, daljinsko upravljanje međuvaljaka, programiranje sredstava za vlaženje, programiranje dotoka boje, daljinsko upravljanje otiska za svaku pojedinu boju, kontrola uređaja za pranje, sistem za lakiranje, daljinsko doziranje količine laka, elektronsko podeštavanje registra štampe.

25


Za uređaj za izlaganje materijala: kontrola pneumatike za vreme rada mašine, upravljanje uređajima za kontrolu izlaza, upravljanje uređajima za sušenje (IC uređaji), kontrola toka materijala.

Osnovu CP tronika čini sklop procesnih računara koji omogućuje digitalno upravljanje štamparskim mašinama sa automatskom kontrolom svih funkcija. Vreme pripreme ovakvih mašina skraćuje se do 80%. Svaki od navedenih upravljačkih uređaja raspolaže sa unutrašnjom strukturom koju u zavisnosti od nivoa karakterišu elementi prikazani u na slici 2.14.

CPC Karakteristični elementi sistema

CPC1

mikro uređaji (niži i viši nivo), mehanički uređaji, računanje, usporavanje i programiranje za boje, memorisanje podataka na traku,

CPC2

memorisanje podataka na disketu, simultana merna glava sa denzitonatorom, poređenje dobijenih i programskih rezultata, proračun korekcije, spektrofotometrija,

CPC3

automatsko čitanje ofsetne ploče, podešavanje za veličinu formata, dislociranost upravljanja u odnosu na mašinu, unos podataka za upravljanje - drugih, program dok je mašina u radu, unutrašnja memorija, unos podataka svetlosnim perom, senzorsko merenje iznad štamparske forme,

CPC4

optoelektronička jedinica za učitavanje, korekcija cilindara pomoću servomotora, prenos podataka pomoću infracrvenih zraka,

CPC

TRONIC

upravljanje svim funkcijama mašine, digitalizacija funkcija, mreža senzora, praćenje procesa na displeju, proces kontrole i korekcije automatski, unos podataka sa displeja.

Slika 2.14 Heidelberg CPC sistemi - nivoi i mogućnosti

26


2.4 Završna grafička obrada odštampanog materijala Završna grafička obrada (dalja obrada) štampanog materijala obuhvata sve radne korake koji se sprovode posle odštampavanja papira ili drugih materijala sve do gotovog štampanog proizvoda. Mnogobrojne su vrste proizvedenih štampanih proizvoda a samim tim i procesi dalje obrade štampanih proizvoda. Završna obrada se prilagođava potrebi izrade proizvoda npr. knjiga, novina, materijala za savijanje od kojih se dobijaju kutije ili etikete i sl. Završne obrade su operacije kao što su rezanje, previjanje, savijanje (falcovanje), sakupljanje, vezivanje i sl. Slika 2.15 prikazuje dalju obradu na mašinama za sečenje i previjanje i savijanje.

Slika 2.15 Mašine za rezanje, savijanje i previjanje (falcovanje)

Slika 1.16 prikazuje primer linije za sakupljanje savijenih tabaka.

Slika 2.16 Sakupljanje savijenih (falcovanih) tabaka radi izrade brošura

(Proseter 562 Heidelberg)

Klasično povezivanje knjiga (knjigoveznica) izrada knjiga sa čvrstim povezom danas čini još samo mali deo ukupnog obima dalje obrade. Najvažnije postupci procesa završne grafičke obrade obuhvataju: Povezivanje knjiga - izrada knjiga sa mekim i tvrdim povezom sa povezivanjem brošure u većim tiražima.

27


Štamparije novina i časopisa raspolažu rotacionim štamparskim mašinama - ofset ili duboka štampa sa integrisanim agregatima dalje obrade (Inline - Finisching). Pogone izrade ambalaže (sredstava pakovanja) izrađuju se ili off-line (npr pregibne kutije) ili inline (npr polietilen tašne za nošenje) i druge različite ambalaže. Štamarije etiketa su visokospecijalizovane za dalju obradu sa automatizovanim mašinama za rezanje, isecanje (štancovanje) i mašinama za pakovanje etiketa. Malim i srednjim štamparijama su često priključene završne obrade u kojima se poslovne štampane stvari i druge akcidencije obrađuju postupcima završne obrade. U nastavku su na primeru izrade brošura objašnjene važne tehnologije dalje obrade: Povezane brošure lepljenjem na leđnom delu lepljenje i postavljanje u korice od kartona (npr. džepne knjige, katalozi za kućnu dostavu, telefonski imenici i sl.). Brošure povezane bušenjem sastoje se od više duplih listova stavljenih jedni u druge koji su u prevoju (falcu) sa žicom povezane (npr. časopisi, magazini i sl.). Izrada brošura se najčešće vrši u pet operacija obrade i to: Rezanje (ravno rezanje) velikoformatnih štamparskih tabaka (signatura) iste sadržine štampanih na jednom štamparskom tabaku. Prvo se rezanjem moraju razdvojiti a zatim povezivati. Mašine za rezanje rade sa vertikalnim noževima koji mogu da prorežu stogove papira do visine od 20 cm. Falcovanje (savijanje, previjanje) prvo se tabaci za štampanje koji obuhvataju više strana za štampanje , pomoću falc mašina (mašina za previjanje) prema šemi ispucavanja (raspoređivanja) na formatu štampe savijaju (slika 2.17 a). "Ispucavanje" znači tako rasporediti strane na štamparskom tabaku da one posle falcovanja i sakupljanja više falcovanih tabaka pravilno slede jedna drugu. Ispucavanje se rešava već u pripremi štampe ali uvek zavisi od zahteva prema rasporedu dalje obrade. Kod vezivanja lepljenjem (slika 2.17 b) se pojedinačni tabaci redom raspoređuju, radi čega prvi tabak sadrži strane 1 do 8 i drugi tabak strane 9 do 16. Kod povezivanja sa bušenjem se presavijeni - falcovani tabaci umeću jedan u drugi, radi čega prvi tabak sadrži spoljnih osam strana (1-4 i 13-16) i drugi tabak unutrašnjih osam strana (5-12). Sakupljanje odnosno postavljanje zajedno Kada je odštampana jedna brošura od 32 strane sa osam strana po tabaku, ona ima četri signature (delovi tabaka jedne brošure označavaju se i kao signature). Kod tiraža od 1000 primeraka postoje posle falcovanja 4 stoga sa po 1000 falcovanih tabaka. Oni se moraju pojedinačno ili odgovarajuće rasporediti prema brošuri koju treba izraditi. Raspoređivanje po redosledu ( za povezivanje lepljenjem) se označava kao "postavljanje zajedno" i vrši se u specijalnim mašinama za sakupljanje. Sastavljanje signatura radi vezivanja bušenjem se označava kao "sakupljanje". Ono se vrši najčešće

28


na povezačima - sakupljačima koji preuzimaju i operacije vezivanja i trostranog obrezivanja.

Slika 2.17 Šema raspoređiva "ispucavanja" (osmostrano) za dva

štamparska tabaka za 16-o stranu brošuru, šema za: a) vezivanje bušenjem i b) vezivanje lepljenjem

Povezivanje lepljenjem i šivenjem žicom Sakupljene tabačne signature za brošuru koja će se povezati lepljenjem prvo se na poleđini narezuju (obrade se površine koje treba da prime lepilo) radi omogućavana prodiranja lepila. Zatim se poleđina potpuno premaže lepilom (najčešće sa topljivim ili rastopljenim lepljivim materijalom) obmotaju se korice i zalepe sa poleđinom. Mašina za ove faze rada je povezivač koji lepljenje može da se poveže i sa mašinom za sakupljanje ispred ili i iza nje. U povezivaču i sakupljaču su signature složene jedna u drugu u brošuri koja će biti povezana žicom - bušenjem. Brošure se dovode pod glave za povezivanje, koje ih probijaju kroz poleđinu ubacuju žičane spojnice i savijaju ih. Obrezivanje tri strane Najčešće se brošure obrezuju na dve ili sve tri strane (glava, podnožje, prednja strana), što istovremeno znači opsecanje brošure na krajnji format. Već u pripremi rada i u štamparskoj pripremi treba ovo obrezivanje uzeti u obzir i dodati da ne bi došlo do odsecanja nekih sadržaja na stranama. Za trostrano obrezivanje postoje specijalni odvojeni postavljeni automati sa tri noža (tzv trorezač).

29


I dalja obrada štampe je u poslednjim godinama sve više automatizovana, ali ne i u meri kao štampa i pre svega priprema štampe. Na osnovu mnogih različitih procesa i kompleksnosti mehaničkih postupaka još je potrebno mnogo više ručnih zahvata u procesima rada nego u oba druga područja (izuzetak čini npr inline finisching na rotacionim mašinama sa valjcima). Zbog toga se i u području dalje obrade čine pojačani napori za implementaciju CIM (Computer Integrated Manufacturing), da dalja obrada ne bi postala usko grlo u proizvodnji štampanih proizvoda.

2.5 Digitalni proizvodni uređaji u odvijanju procesa (Workflow)

Izrada štampanih proizvoda se razvijala sve više od ručnog rada (zanata) u industrijsku izradu. Kao i u drugim industrijskim područjima dostigla je nivo kompjuterski integrisane proizvodnje -CIM koji sve više dobija na značaju. U poslednjim godinama je bio primetan već u štamparskoj pripremi jak prodor kompjutera i automatizovanih tokova procesa. Integracija štamparske pripreme i štampe kao i automatizacija kod štampanja i integracija pripadajućih procesa rada takođe su dostigli određeni nivo. Planiranje proizvodnje i upravljanje služe stvarnoj kontroli proizvodnog procesa. Planiranje proizvodnje jednog štampanog proizvoda se vrši često "upstream" to znači od dalje obrade štampe preko štampanja nazad prema pripremi štampe. To se može najbolje pogledati na jednom jednostavnom primeru: Jedna mala tabačna ofsetna štamparija je dobila nalog za izradu jednog kataloga. Štamparija raspolaže sa odelenjem za pripremu sa postrojenjem Computer to Plate, jednom dvobojnom mašinom u formatu 52 cm x 36 cm, Jednom dvobojnom mašinom u formatu 74 cm x 52 cm i jednom četvorobojnom mašinom u formatu 74 cm x 52 cm. Finisching odelenje je opremljeno mašinom za rezanje, jednom falc mašinom i jednom mašinom za donošenje, jednim sakupljač hefterom sa četri stanice i trimerom kao i jednim povezivačem lepljenjem. Zahtevi kupca za izradu brošure glase: • Izvedba vezivanje bod sa žicom, • Format DIN A4 • Obim 32 strane • Papir papir za štampanje slika (bilderdruck) • Sjajnije glatko premazan, 150 g/m2 • Štampa: dvobojna, crno i cyjan kao ukrasna boja, strane 1,2 31 i 32

četvorobojne CMYK, • Leyautdaten sa slikama i graficima dostaviće kupac • Tiraž 1000 primeraka.

Pošto maksimalni štamparski format iznosi 74 cm x 52 cm mogu da se štampaju 8 DIN A4 strane po tabaku. Uz dodatak obrezivanja potreban je papir formata od 62 cm x 45 cm. Obim iznosi 32 strane dakle proizilaze četri osmostrane signature. Štampanje i dalja obrada zahtevaju pri tiražu od 1000 primeraka 150 tabaka dodataka po signaturi. Time je potrebno 1150 x 4 = 4600 tabaka. Spremno je: 4600 tabaka štamparskog papira

30


glatke površine, za slike, 150 g/m2 u formatu 62 cm x 45 cm. Postupci pri planiranju proizvodnje su:

Dalja obrada. Pošto zadatak glasi vezivanje žicom, to je Workflow već unapred određen: Podešavanje falc mašine na dvo prelomljeni ukršteni falc, format 62 cm x 45 cm; Falcovanje 4 signature od 1000 tabaka; pripremanje četiri stanice skupljača povezivača, format DIN A4; sakupljanje, spajanje, trimer 1000 primeraka; Pakovanje od 1000 primeraka.

Štampanje Prema formatu papira dolaze u obzir mašine u formata 74 cm x52 cm. Četri spoljne strane su četvorobojne, sve druge dvobojne; To znači pošto se radi o brošuri vezanoj žicom proizilaze jedna 4/4 bojna tabačna signatura (tabak 1) i 3 2/2 bojne tabačne signature (tabak 2,3 i 4). Uzimajući u obzir dodatak za rezanje proizilazi broj štampanja po tabačnoj signaturi: 1150 otisaka prednje strane štampe lica) + 1150 otisaka leđne strane (štampa sa druge strane ) = 2300 otisaka. Odvijanje procesa (Workflow) u štampi je:

četvorobojna mašina. Priprema 1150 otisaka zamena štamparskih ploča - 1150 otisaka dvobojna mašina - priprema 1150 otisaka 5 x zamena štamparskih ploča 5 x 1150 štampanih otisaka

Priprema . Strane se prema šemi ispucavanja za vezivanje spajanjem ispucavaju uzimanjem u obzir trostranog obrezivanja, digitalno montiraju 8 strana po tabaku. Za dalju obradu se dodaju oznake za falc i obrezivanje, za štampanje paser krstići i štamparske kontrolne trake. Osvetljavanje ploča se vrši uzimanjem u obzir individualnih štamparskih linija za raspoznavanje obeju upotrebljenih štamparskih mašina. Na osnovu zahteva kupca vezano za kvalitet, štampa se na premaznom (oslojenom) glatkom papiru sa rasterovanjem od 72 linije/cm. Štamparske ploče se biraju, veličina koja odgovaraju štamparskoj mašini. Ovo planiranje uslovljava da se nalog u pripremi štampe može odraditi tek onda kada je utvrđeno odvijanje procesa (workflow) za sledeća područja na osnovu podataka naloga. Digitalni workflow sistemi informacije stavljaju na raspolaganje sledećim područjima, gde se one koriste za automatsku pripremu odnosno podešavanje mašina. Time se izbegava da se već postojeći podaci na svakoj mašini moraju ponovo unositi. Dodatne informacije se mogu preuzeti uz kompjuterski potpomognute pripreme naloga. Za posmatrani štamparski nalog se iz datoteke osvetljavanja mogu ekstrahovati sledeće informacije relevantne za proizvodnju: • Za štampanje formata papira - broj signatura tabaka u štampanju

jedne i druge strane (lice - naličje), broj i vrsta boja, profil boja, raspored boja po zonama preko štamparskog tabaka. Iz pripreme naloga dolaze: opterećenja mašine, visina tiraža, dodatak, vrsta materijala.

• Za dalju obradu: Format papira, broj tabačnih signatura, falc šema, vrsta povezivanja, obrezivanje. Iz pripreme naloga još dolaze:

31


opterećenje (zauzetost) mašina, visina tiraža, dodatak, vrsta materijala, vrsta pakovanja, slanje-distribucija.

Kao standardni format za izdvajanje i prenos proizvodno relevantnih podataka potvrdio se CIP3/PPF (Print Production Format). Ovaj format je razvijen od strane jednog konzorcijuma firmi iz grafičke industrije. CIP3 je za "povezivanje pripreme štampe i dalje obrade". Cilj razvoja je umrežena štamparija u kojoj su ručni zahvati u odvijanju procesa (workflow) minimizovani i time značajno ubrzana realizacija naloga i isporuke. Na slici 2.18 je prikazano rukovanje materijalom u štamparskom pogonu

Slika 2.18 Transport materijala u štamparskompogonu za snadbevanje

tabačnih štamparskih mašina sa paletama papira

.... Premedija

Današnjim metodama i uređajima pripreme štampe celokupan štamparski nalog se može opisati u digitalnoj formi. Na bazi ovog sloga podataka se mogu izraditi filmovi cele strane, odnosno može se direktno izraditi štamparska forma. Postoje štamparski sistemi koji mogu da rade direktno preko datoteke naloga. Štampana stvar može danas da se proizvede na bazi "digitalnog masters-a" u kome je sadržana celokupna informacija za proizvod i njegovu proizvodnju. Tkz "elektronski mediji" prenose informaciju npr. preko CD Rom-a ili interneta koja ih pomoću uređaja kao što je monitor ili displej čini vidljivim za čitanje i posmatranje. Digitalni master za informaciju prenet pomoću print medija ili elektronskog medija u mnogome je identičan. Ovo vodi do stvaranja jednog premedija - područja u workflow-u (slika 2.19). U ovom području informacija biva uzeta, oblikovana i kao digitalni podatak opisana, zajedno sa odgovarajućom organizacijom i rukovanjem podacima. Ovaj digitalni master može sada ili kao printmedijum ili kao elektronski medijum da se umnoži i distribuira na više mesta. Proizvodni proces unutar premedija područja , koji omogućava izdanja nezavisna od izdavačkih medija - dakle medijski neutralna, označava se i kao "Cross Media Publishing" (CMP). Osnovni preduslov za funkcionalni CMP sistem je garancija konzistencije i integriteta. Svi podaci moraju u digitalnoj formi da postoje i preko mreže podataka da stoje na raspolaganju.

32


Distribu-cijaPremedija Priprema

štampe

2-bojnamašina

4-bojnamašina

Mašina zasavijanje

SakupljačPovezivač

CIP3/PPFdatoteka

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 3xSD-WDBoja: Crna, CijanTiraž: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 4Savijanja: 2Tiraž: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: DIN A4Obrez: glava 5,podnož 8,napred 15 mmHeftovanje: 2Tiraž: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 1xSD-WDBoja: C,M,I,KTiraž: 1000+150Papir: BD 150g

Štampa

Dalja obrada štampe

CIP3/PPFInformacijeFor: DIN A4Povez debljina:2 mmPakovanje:Elastična folijaJedinica pak: 25 komada

Slika 2.19 Proizvodni tok u digitalnom "Workflow" za izradu print medija

sa jedinicom za korišćenje CIP3/PPF informacija Na slici 2.20 je takođe prikazano kako je Premedija područje povezano sa pripremom, štampanjem i daljom obradom. Prema stepenu digitalizacije sistema u proizvodnom toku moguće je kompletno digitalno odvijanje procesa (workflow).

ELEKTRONSKI MEDIJI

PREMEDIJA

INFO

-IZVO

RI

MULTIMEDIJI

MULTIMEDIJIŠTAMPARSKI

MEDIJI

Orginalnipodaci

Proi

zvod

nja TV, Radio

Internet , sl.

CD-ROM, sl.

raspo-dela

Uređaji zaVizuelizaciju

Elektronskeinformacije

Digitalni štampa-rski sistemi

Pripre-ma

Štampa(konvenc.)

Završnaobrada raspo-

dela

Kup

ac /

Kor

isni

k

Proizvodištampe

IdejeSadržajForma

Podacimena-žment

Slika 2.20 Premedija područje u workflow za produkciju print medija i

elektronskih medija Pri tom je jasno da je kombinacija elektronskih medija (npr CD Rom ) i printmedija (npr knjiga) multimedijalna primena, koja može da se izvede i unutar jednog pogona. Ova kombinacija različitih nosilaca podataka se označava i kao "Mixed media Publisching" (MMP). Publikacije se mogu optimirati pri čemu se kombinuju prednosti različitih nosilaca podataka. Pri tom se publikacija ne vrednuje kroz spretnost povezivanja pojedinih informacionih tipova podataka (tekst, ton animacija itd.) nego kroz povezivanje različitih nosilaca podataka (npr CD-ROM Internet i Print).

33

Procesi štampe Grafički procesi

3.0 PROCESI ŠTAMPE Jedna od podela procesa štampe prikazana je na slici 3.1.

cilindarformeP

OS

TU

PA

K Š

TA

MP

E

Com

pute

r to

Prin

tCom

pute

r to

Pres

s

Bez

konta

ktni "N

on- I

mpac

t"(b

ez š

tam

par

s ke

f orm

e)Kon

venci

onal

ni (s

a št

ampar

skom

form

om)

Sito

štam

pa

Vis

o ka

šta m

pa

Rav

na

štam

pa

Duboka

štam

pa

Ele

k tro

gra

fij a

Jono g

raf ija

Mag

net

ogra

fija

Ink

Jet

The r

mo

gra

fija

Foto

gra

fija

Of s

et

Boj

aSuvi

ofs

etKon

tinu-

a lno

Puder

toner

T ečn

it o

ner

Ma g

net

toner

Likv

idIn

kTopli

I nk

Dro

p o

ndem

and

" X"

z rac

i

Ink

toner

Subli m

a-c i

jaTra

nsf

er

Nos

ilac

boje

tra k

a/fo

lije

Ta b

ak ili

r oln

a (m

ater

ijal

za

o dšt

a mpa v

anje

)

Or g

ina l

i i pod

a ci

Pri p

rem

aŠta

mpe

Šta

mpa

Da l

ja o

bra

da

Pro i

zvodni t o

k

Št a

mpar

ski pr o

izv o

d

Dig

i tal

ni

oti s

ak

Com

pute

r to

Film

Com

pute

r t o

Pl a

te

P rev

l aka

koj

as t

var a

boju

Slika 3.1 Postupci štampe

34


Navedena podela obuhvata pored konvencionalnih postupaka štampe i tkz. Computer to tehnologije. U okviru navedenih postupaka raščlanjuju se postupci određenih podgrupa. Naravno da se mogu praviti i druge podele u okviru procesa umnožavanja otisaka. U procesu štampe se može napraviti i podela prikazana na slici 3.2. Celokupna štampa podeljena je u dve grupe:

Industrijska štampa i Manuelna štampa

Industrijska štampa je postupak najčešće visokotiražnog broja otisaka sa organizacijom, specifičnim zahtevima i potrebnom tehnikom. Manuelna štampa je u domenu malih tiraža i vrlo često u domenu umetničke reprodukcije. U okviru industrijske štampe se može napraviti sa današnjeg tehnološkog nivoa razvoja podela na dve grupe. Obzirom da se osnovna podela postupaka štampe pravi na bazi štamparske forme i ova podela na današnjem nivou razvoja u odnosu na štamparsku formu je na dve grupe i to:

Štamparski postupci sa čvrstom štamparskom formom (konvencionalni) i

Štamparski postupci bez štamparske forme (Non Impact Postupci NIP - nekonvencionalni)

U štamparskim postupcima sa čvrstom štamparskom formom su tradicionalni postupci visoke, duboke, ravne i propusne štampe sa osnovnim podelama i karakteristikama u okviru njih. Visoka štampa- je tehnika štampanja koju odlikuje štamparska forma sa uzdignutim štampajućim elementima, sa kojih se pritiskom, boja prenosi na podlogu i slobodnim udubljenim neštampajućim površinama. Pripadajuće tehnike su joj fleksografska, tipo i leterset štampa. Fleksografska štampa - je vrsta visoke štampe koju odlikuje elastična i fleksibilna štamparska forma najčešće izrađena od gume ili plastike. Tipografska štampa - je postupak direktnog štampanja gde se boja prenosi direktno na materijal za štampanje - podlogu. Štamparska forma je kruta i izrađuje se od štamparske legure ili čvrstog polimernog materijala. Leterset štampa - je indirektni postupak visoke štampe u kojem se boja sa štamparske forme prenosi prvo na cilindar presvučen gumom a sa njega na materijal za štampanje - podlogu. Štamparska forma se izrađuje od bakra, cinka i u novije vreme od fotopolimera. Duboka štampa - je tehnika štampe koju odlikuje štamparska forma sa udubljenim štamparskim elementima, sa kojih se pritiskom boja prenosi na podlogu i slobodnim ispupčenim neštampajućim površinama. Pripadajuće tehnike su joj bakro, čelična i tampon štampa. Bakro štampa - je vrsta duboke štampe koju odlikuje štamparska forma izrađena u površinskom sloju od bakra najčešće postupkom nagrizanja. Čelična štampa - je vrsta duboke štampe koju odlikuje čelična gravirana štamparska forma.

35


Š T A M P A

MANUELNAINDUSTRIJSKA

VISOKA [TAMPA

FLEKSOGRAFSKA[TAMPA

TIPOGRAFSKA[TAMPA

LETERSET [TAMPA

DUBOKA [TAMPA

BAKRO [TAMPA

^ELI^NA [TAMPA

TAMPON [TAMPA

RAVNA [TAMPA

OFSET [TAMPA

LITOGRAFIJA

SVETLOSNA [TAMPA

PROPUSNA [TAMPA

SITO [TAMPA

[ABLONSKA [TAMPA

SPECIJALNIPOSTUPCI

INK- JET [TAMPA

LASERSKO[TAMPANJE

HOLOGRAFIJA

DIGITALNA [TAMPA

KOMPJUTERFILM

KOMPJUTERPLO^A

KOMPJUTER[TAMPA

VISOKA

KSILOGRAFIJA

METALOGRAFIJA

ZANATSKATIPOGRAFIJA

BAKROREZ

DUBOKA

RADIRUNG

KREJON

AQUATINTA

HELIOGRAVURA

RAVNA

KAMENA

LITOGRAFIJA

PROPUSNA

ZANATSKA SITO

OSTALI POSTUPCI

POSTUPCIOSTALI

Slika 3.2 Poedela štampe

36


Tampon štampa - je indirektni postupak štampe kod kojeg se specijalna boja prenosi sa klišea na podlogu za štampanje pomoću tampona najčešće od silikonske gume male tvrdoće. Štamparski elementi klišea su udubljeni a slobodne površine ispupčene. Ravna štampa - je tehnika štampanja koju odlikuje štamparska forma kod koje su štampajući i neštampajući elementi u prividno istoj ravni. Zasniva se na selektivnim afinitetima površine štamparske forme. Pri kvašenju forme vodom nju prihvataju neštampajuće površine a kvašenjem bojom nju prihvataju štampajući elementi. Pripadajuće tehnike su joj ofset, litografija i svetlosna štampa. Ofset štampa - je vrsta indirektne ravne štampe. Gumeni cilindar preuzima boju sa štamparske forme i prenosi je na podlogu (papir ili neki drugi materijal) delujući kao posrednik između štamparske forme i podloge za štampu. Litografija - je klasična najstarija vrsta ravne štampe. Štamparske forme su najčešće kamene, cinkane ili aluminijske ploče. Postupak dobijanja otiska je direktan. Ona se najčešće koristi kao umetnička štampa. Svetlosna štampa - je postupak ravne štampe koji za štamparsku formu koristi staklenu površinu debljine oko 1 cm koja je oslojena želatinom i kalijum bihromatom. Nakon oslojavanja i razvijanja na staklenoj ploči ostaje reljef različite visine tako da forma poprima karakteristike i duboke štampe. Slabije osvetljena mesta na štamparskoj formi imaju veći afinitet prema vodi a osvetljena prema boji što je karakteristika ravne štampe. Propusna štampa - je tehnika štampanja koju karakteriše prolazak boje kroz štamparsku formu u cilju dobijanja otiska. Na štamparskoj formi razlikuju se štampajuće površine kroz koje može prolaziti boja i neštampajuće površine, zatvoreni nepropusni elementi, kroz koje ne može prolaziti boja. Pripadajuće tehnike su joj sito i šablonska štampa Sito štampa - je vrsta propusne štampe kod koje je štamparska forma u obliku mrežice - sita sa delovima na kojima se nalaze otvori (propusni elementi) i delovima bez otvora (nepropusni elementi). Mrežica - sito može biti od metala, tkanine, prirodnih ili veštačkih materijala. Šablonska štampa - (patroniranje) je vrsta propusne štampe kod koje je štamparska forma šablon ili patron. Boja se na podlogu kroz otvore ili šablone odgovarajućeg oblika prenosi na podlogu. Boja se nanosi četkom, uređajem za prskanje ili komprimovanim vazduhom i sl. Ink-Jet - je postupak koji se sastoji u tome da se specijalna pigmentna boja brizga na štamparsku podlogu pomoću specijalnih uređaja. Lasersko štampanje - je postupak umnožavanja u kojem je kombinovana laserska tehnika i elektrofotografija. Holorafija - je fotomehanički postupak kod kojeg se upotrebom monohromatske koherentne svetlosti trodimenzionalno prikazuju otisnuti objekti. Za osvetljivanje objekta se koriste laserski zraci. Laserski zraci su tako podešeni da jedan deo ide direktno na fotografski materijal za

37


snimanje (referentni zrak) a drugi posle refleksije od objekta ide na fotomaterijal.

Razvoj računarske i laserske tehnike omogućio je direktnu povezanost računara i štamparskih mašina tako da su nastali savremeni postupci digitalne štampe: kompjuter - film, kompjuter - ploča, i kompjuter - štampa.

U zanatskoj štampi su zastupljeni procesi manuelne štampe.

3.1 PROCESI MANUELNE ŠTAMPE

Izrada klišea

Slika je uvek bila nezaobilazni deo sadržaja štampanih dela, naučnih knjiga, školskih udžbenika, publikacija, stručne i zabavne literature, reklamnih priloga, revija i sl. Za štampanje slika korišteni su klišei rađeni prema crtežima ili fotografskim slikama. Po načinu izrade imamo tri vrste izrade klišea: manuelni, hemijski i fotomehanički. Manuelni klišei se dobijaju ručnom izradom. Ručno se izrađuju: drvorezi - ksilografija, metalorezi - na podlozi od metala (bakar, čelik, cink, olovo i sl.) linorezi i klišei - na podlogama od različitih veštačkih materijala. Hemijski koji se dobijaju hemijskim nagrizanjem dela površine koja je nezaštićena od nagrizanja. Površine koje se zaštićuju su površine na koje se nanosi sloj materije koja tu površinu štiti od nagrizanja. Na taj način se dobiju štampajuće i neštampajuće površine na ploči. Fotomehanički postupak je sličan prethodnom, stim što se u ovom slučaju umetnički orginali postupkom fotografije prenose na staklenu ploču ili filmove a odatle kopiranjem na metalne ploče koje se nagrizaju kiselinama i na taj način stvaraju štampajući i neštampajući elementi.

Drvorez - Ksilografija

Ksilografija (grč. xylon, graphen pisati) rezbarstvo, rezbarija, veština predstavljanja figura i slika u drvetu, štampanje drvenim slovima i tablicama, veština preštampavanja na drvo. To je grafička tehnika, vrsta drvoreza graviranog na ploči poprečnog reza drveta (šimšir, kruška). Ovu tehniku je pronašao Engleski graver Tomas Bjuik 1753-1822 a do pronalaska cinkografije bila je najčešća tehnika reprodukcije novinskih, časopisnih i knjižnih ilustracija. Ksilografija je najstariji postupak izrade klišea. Počeci izrade klišea se vezuju za 13 i 14 vek a ova veština se značajnije koristila za ilustrovanje knjiga sve do industrijske revolucije. Drvorezi su dosta skupi pa se ređe upotrebljavaju za manje količine štampanja. U prvom veku naše ere Kinezi su rezali svoje slovne znakove na drvene ploče. Štampajući elementi na drvenoj ploči bili su sa obrnutim likom znaka i reljefno izdignuti. Za VII vek se vezuje najstarija štampana knjiga na drvenim pločama koja je pronađena u jednom budističkom hramu u Aziji. Štampanje knjiga je bilo zanat.

38


Za izradu klišea najpogodnije je šimširovo drvo. Njega ima dve vrste, žuto i crvenkasto. Žuto drvo je dobrih karakteristika pa je pogodno za najfinije radove drvoreza. Crvenkasto je po kvalitetu nešto mekše i manje otporno. U pripremi za izradu drvo se reže u poprečnom pravcu. Koristi se drvo koje je prošlo fazu sušenja ali ne potpunu. Potpuno suvo drvo pri obradi puca a sirovo po obradi se deformiše. Pogodno za izradu klišea je i drvo kruške, oraha, lipe i jove. Površinu drveta za rezbarenje - izradu klišea prethodno je potrebno fino obraditi šmirglom. Finalna obrada drveta se radi uz pomoć plute natopljene sa lanenim uljem da bi drvo ostalo elastično i da bi se dobile fine površine. Glačanje se vrši tako da se dobije površina glatka kao ogledalo. Uglačana površina se premazuje tankim slojem cinkane bele boje kao osnove. Na toj osnovi se crta slika u obrnutom izgledu. Rezbarenje se vrši uz pomoć čvrstog i oštrog nožića. Sa njim se laganim potezima izrežu konture crteža oivičavanjem svega onoga uz pomoć čega će se kasnije štampati. Pored nožića se koriste i dleta sa različitom reznom geometrijom za čišćenje udubljenja. Najčešće rezbarenje su vršili drvoresci. Drvorez kao grafička umetnost bio je na vrhuncu primene sredinom 19 veka. Razvojem mašinskog drvoreza potisnut je ručni drvorez.

Slika 3. 3 Drvorez - golubovi

Drvorezom su se mogli dobiti ujednačeni otisci. Otiskivanje se vršilo na način da se štamparska forma (drvorez) premazivala bojom uz pomoć tampona, pa se preko nje stavljala podloga za štampu i preko nje koža. Preko kože se vršilo utrljavanje uz pomoć nekog predmeta. Podloga se lagano skidala da se ne bi oštetio otisak. Na ovaj način su štampane prve knjige. Te knjige su bile velikog kvaliteta i vrednosti. U početku su one pisane na listovima papirusa. Da bi drvorez imao vrednost prijavljuje se broj otisaka koji se može otisnuti i svaki otisak se numeriše i naglašava koji je u redosledu u odnosu na ukupni broj.

39


Dagerotipija

Dagerotipija (Daguerrotypie) je najstariji način dobijanja slike na metalnoj ploči preparisanoj slojem jodnog srebra. Dagerotipija je slika stvorena uticajem svetlosti na hemijski priređenoj metalnoj ploči a dobila je naziv prema uređaju koji je pronašao Louis Jacques Mande Dager 1838 godine. Dager je dugo vremena pokušavao da na bakarnoj ploči koja je oslojena slojem asfalta dobije pozitivnu sliku. U tome nije odmah uspeo ali je pokušaje nastavio sa Joseph Nicephore Niepce - om. Nieps je radeći na litografiji zapazio da na ploči prelivenoj rastvorom asfalta osvetljavana mesta pod uticajem hemikalija ostaju očvrsla dok neosvetljena mesta pod uticajem hemikalija se spiraju sa ploče. 1838 godine Dager uspeva u svom nastojanju. Ovo su bili počeci razvoja fotografije u reprodukciji. Razvoj fotografije je bio vezan za pronalaženje materijala osetljivih na svetlost.

Metalotipija - metalografija

Štamparska forma je od metala gvožđa, olova, bakra, mesinga, aluminijuma, cinka. Metalografiju možemo raditi ručnim rezanjem i kružnim alatima za utiskivanje. Metalotipija se može raditi i hemijskim putem, nagrizanjem kiselinama.

Bakrorez

Bakrorez je bio prethodnik bakroštampi. Najstariji sačuvan bakrorez potiče iz 1446 godine. Bakrorez se na dobro uglačanu bakarnu ploču prenosi precrtavanjem sa čeličnim iglama sa tanko zašiljenim ili proširenim oštricama. Ukoliko je potrebno da linije budu tanje one se urezuju vrlo plitko. One koje trebaju da ostave jači otisak, urezuju se dublje i šire. Tehnika urezivanja je dugotrajna zamorna i skupa. Bakrorez predstavlja orginalna umetnička dela.

Radirung

Radirung je najstariji postupak pronađen u XVI veku. U ovoj tehnici rada se među prvima spominje ime Albert Direr-a, zatim talijanskih umetnika Andr Mantegna i Antonio Raimondi i holandski majstor Lukas von Lezden i Holandski umetnik Harmensz Rembrandt van Ryn. U ovom postupku se uzme bakarna ploča, ispolira se sa jedne i druge strane i prekrije slojem asfalta, mastiksa (bledožuta i mirišljava smola mastikovog drveta) i svetiljske čađi, rastopi i pusti se da se osuši. Pomoću crvene oslojene hartije crtež se prenosi na tu ploču a umetnik čeličnim iglama vuče poteze slikanja rezbareći do osnovnog metala. Posle toga se ploče ubacuju u hlorid gvožđa. Na mestima ogrebotine odnosno metala dolazi do nagrizanja ploče. Može se vršiti ponovno rastapanje bitumena pa dvostruko ili višestruko nagrizanje. Nagrizane se vrši do određenih dubina. Posle toga se ploča dobro očisti. Radirung je jednostavan postupak i zasniva se na linijskom crtanju. Obojavanje ovakvih ploča se obavlja tamponom i zahteva dosta veštine da bi se dobila. Veće ploče se obojavaju valjkom a čišćenje mesta sa kojih treba odstraniti boju se obavlja uz pomoć jelenske kožice i krpe. Zbog velike pripreme štamparske

40


forme za ovu vrstu otiska se koristi kvalitetan papir česti i ručno izrađen papir. Nabojena ploča (štamparska forma) se stavlja na ploču ručne prese. Preko ploče se stavlja kvalitetni papir koji je sa gornje strane premazan lepkom pa se na njega stavlja beo ili obojen karton većih dimenzija od papira. Uz pomoć pritiska cilindra ispod kojeg prolazi štamparska forma sa papirom izvrši se prenošenje boje na podlogu (papir). Primer jedne korišćene prese je prikazan na slici.

Slika 3.4 Ručna presa za bakroštampu

Krejon postupak

Krejon ili kredni postupak sastoji se u tome da se dobro ispolirana bakarna ploča premaže sa crnom bojom kao osnovom i na nju prenese crtež precrtavanjem. Pojedini delovi slike se obrađuju uz pomoć posebnih pribora za tačkanje. Ti pribori su snabdeveni sa točkićima koji na sebi imaju nareckane oštre vrhove. Povlačenjem po bakarnoj ploči dobija se fina struktura tačkica koje se mogu još nagristi hloridom gvožđa. Izgled ovakve obrade podloge je sličan crtanju kredom pa se postupak naziva i kredni postupak. Ukoliko se otisak prenese sa određenim tonom i belinama dobija se utisak umetničke slike.

Rez u čeliku

Rez u čeliku je 1820 godine Englez Charles Hearth uveo kao novu tehniku umetničkih orginala. Čelična ploča se termički obrađuje tako da se omekša radi lakše ručne obrade. Ploča se prvo uglača pa se premazuje crnom osnovom na kojoj se vrši iscrtavanje. Crtež se precrtava na ploču a zatim se vrši njegovo urezivanje u ploču uz pomoć čeličnih igala i urezivača. Urezani elementi u ploči se mogu produbljivati nagrizanjem. Po završetku izrade ploče ona se ponovo termički obrađuje (kali se) u cilju povećanja tvrdoće površine. Otiskivanje sa ploče se vrši kao i kod sličnih postupaka (bakrorez i sl.).

Akvatinta

Akvatinta (aquatinta) je postupak koji je razvio Le Prince u Parizu. Bakarna ploča se dobro ispolira sa špiritusom, amonijakom i kredom. Ploča se zatim pospe sa slojem asfalta koji se zagrevanjem pretvori u sloj zrnaca na površini koji služi kao osnova. Na površinu se zatim nanosi sloj

41


sitne prašine asfalta. Crtež se nanosi iscrtavanjem pa se kiselinom lagano nagriza. Posle nagrizanja asfaltna osnova se skida, ploča se očisti alhoholom i kredom pa se ponovo praši asfaltom a zagrevanjem se prašak pretvara u zrnastu strukturu. Asfaltnim lakom se pokrivaju mesta koja će na slici ostati potpuno bela pa se ploča nagriza rastvorom hlorida gvožđa i zatim ispira vodom. Zrnca asfalta imaju zadatak kod ovog postupka da spreče nagrizanje glatke površine. Nagrizanje je moguće samo na slobodnim površinama.

Heliogravura

Heliogravura ili fotogravura je postupak koji je pronašao Čeh Karel Klič. Postupak se sastojao u tome da se bakarna ploča osloji hromiranim želatinom a zatim na nju prenese slika postupkom kopiranja od fotografski obrađenog dijapozitiva. Pre prelivanja bakarne ploče bihromatiziranim želatinom ploča se posipa sitnim asfaltnim praškom koji se zagrevanjem rastapao na bakarnoj ploči. Nagrizanjem hloridom gvožđa na ploči se želatinski sloj rastvarao prema tonskim vrednostima kako je slika osvetljavanja kroz dijapozitiv. Na bakarnoj ploči obrađenoj za štampanje asfaltna zrnca su se isticala slično zrncima ozrnčane ploče. Zrnca su služila prijemu i održavanju boje. Kasnije se od retuširanog negativa izrađivao dijapozitiv koji se retušom popravljao. Sa dijapozitiva se slika kopirala na pigmentni papir, prethodno premazan bihromatom u cilju da se učini osetljivom pri uticaju svetlosti. Posle kopiranja uticajem svetlosti pigmentni papir se omekšava u vodi i postavlja na ozrnčanu bakarnu ploču. Laganim trljanjem mekom krpom i sunđerom po poleđini papira istisne se suvišna vlažnost i obriše. Zatim se preko nje izvrši prelivanje vrele vode i obzirom da je papir omekšan on se skida. Na ploči ostaju delovi očvrsli osvetljavanjem u obliku reljefa. Na mestima dubokih senki ostaje najtanji sloj, na srednjim tonovima ostaje nešto jači. Najsvetlija mesta ostavljaju najdeblji sloj. Zaštićuju se mesta na ploči koje ne traba nagrizati sa asfaltnim lakom. Zatim se vrši nagrizanje sa četri različite jačine hlorida gvožđa. Najjači rastvor nagriza duboke senke a najslabijim rastvorom se nagrizaju najsvetlija mesta. Ploča po završetku nagrizanja se čisti i po potrebi glača i dorađuje. Heliogravura je bio dosta primenjen postupak štampanja uz pomoć ručne prese.

Šablonsko kopiranje i graviranje

Postojao je niz različitih vrsta mehaničkih uređaja i mašina uz pomoć kojih se sa orginala koji je služio kao šablon izrađivala štamparska forma. Mašine su koristile šablone i ekscentre pri izradi elemenata štamparske forme (rozete, tonovi, trake i sl.). Izrađivale su se štamparske forme na različitim materijalima (ksilografsko drvo, litografski kamen, staklo, različiti metali i sl.). Na ovaj način su se dobijale štamparske forme za različite tehnike štampe. Razvojem tehnika i tehnologija za ovakve postupke danas postoji mogućnost izrade uz pomoć savremenih kompjuterom upravljanih mašina i uređaja (CNC). Naravno uvek se postavlja pitanje ekonomičnosti i krajnjeg cilja otiska koji se dobija ili izrade koja se želi realizovati određenim postupkom.

42


3.2 Uporedni pregled procesa visoke štampe Proces visoke štampe karakterišu parametri koji se odnose na vrstu -tehniku štampe, način na koji se realizuje otisak, vrstu i karakteristike štamparske forme, boju za štampu i njene karakteristike, materijal za štampu i njegove karakteristike. Ono što je od posebnog značaja u svakom procesu štampe je dobijeni otisak i njegove karakteristike. Od posebnog je značaja mogućnost prepoznavanja otiska tako da se na bazi njegovog izgleda prepozna sa kojom tehnikom štampe je dobijen. U tabeli 3.1 je prikazan uporedni pregled tehnika visoke štampe. T. 3.1 Uporedni pregled visoke štampe

TEHNIKA NAČIN OTISKA

ŠTAMPARSKA FORMA

BOJA ZA ŠTAMPU

MAT. ZA ŠTAMPU

PROIZVODI ZNACI PREPO-ZNAVANJA

DRVOREZ KSILO- GRAFIJA

PLOČA/ PLOČA CILINDAR/ PLOČA POSTOJI I MANUELNI NAČIN OTISKIVANJA GLAČANJEM I ČETKOM

DRVENA PLOČA

PREMA MATERIJALU ZA ŠTAMPU

- PAPIR - KARTON - TKANINE

KARTE, PLAKATI, KNJIGE, SVETE SLIKE, UMETNIČKE REPRODUKCIJE (LINIJSKE) TKANINE

- TALOŽENJE BOJE PO IVICAMA OTISKA

- RELJEFNI ODRAZ OTISKA NA POLEĐINI TABAKA

- NEUJEDNAČENO NANOŠENA BOJA PO OTISKU

METALO- GRAFIJA

PLOČA/PLOČA CILINDAR/ PLOČA

METALNA PLOČA - BAKAR - MESING - OLOVO

TVRDA ŽILAVO TEČNA

- PAPIR - KARTON

KNJIGE, PLAKAT, UMETNIČKE REPRODUKCIJE (LINIJSKE)


- RELJEFNI ODRAZ NA POLEĐINI

- OŠTAR OTISAK LINIJA I TAČAKA

KNJIGO ŠTAMPA (TIPO- ŠTAMPA)

PLOČA/PLOČA (DIREKTNO) ŠTAMPANJE TABAKA ZAKLOPNE MAŠINE

- OLOVNI SLOG

- KLIŠE: 1 (LINIJSKI) 2 RASTERSKI

ŽILAVO TEČNA (TVRDA)

PAPIR KARTON

MALI TIRAŽI DO DIN A3 -AKCIDENCIJA: PISMA MEMORANDUM VIZIT KARTE POZIVNICE ČESTITKE I DRUGO


- RELJEFNI ODRAZ OTISKA NA POLEĐINI

- RASTERSKE TAČKE POVRŠINSKI PROMENLJIVE

- PRAZNINE U RASTERU

- OŠTRE IVICE OTISKA

CILINDAR/ PLOČA (DIREKTNO) ŠTAMPANJE TABAKA OD RAVNE FORME PREKO CILINDRA (CILINDRIČNE MAŠINE)

OLOVNI SLOG -POJEDINAČNI

ELEMENTI - LINIJSKI

ELEMENTI - PUN

POVRŠINE - KLIŠEJI: LINIJSKI (FOTOTIPIJE) RASTERSKI (AUTOTIPIJE)

ŽILAVO TEČNA (TVRDA)

PAPIR KARTON

SREDNJI TIRAŽI DO FORMATA DIN A1 - AKCIDENCIJA - REKLAME - UMETNIČKA ŠTAMPA - SPECIJALNI POSLOVI - PREGOVANI - NUMERACIJA - ŠTANCANJE KNJIGE


- RELJEFNI ODRAZ OTISKA NA POLEĐINI

- RASTERSKE TAČKE POVRŠINSKI PROMENLJIVE

- PRAZNINE U RASTERU

- OŠTRE IVICE OTISKA

- PUNI TONOVI U STEPENASTOM

PRELAZU

43


TEHNIKA NAČIN OTISKA

ŠTAMPARSKA FORMA

BOJA ZA ŠTAMPU

MATERIJAL ZA ŠTAMPU

PROIZVODI ZNACI PREPOZNAVANJA

CILINDAR/ CILINDAR (DIREKTNO) ŠTAMPANJE TRAKE (ROLNE) ROTACIONA ŠTAMPA

ŠTAMPARSKA PLOČA: OLOVNI STEREOTIP FOTOPOLIMER

TEČNA (MEKA) PRETEŽNO FIZIKALNO SUŠIVA

PAPIR VELIKI TIRAŽI OBRADA DELIMIČNO ILI U CELINI U ŠTAMPARSKOJ MAŠINI - NOVINE - TELEFONSKE KNJIGE - DŽEPNE KNJIGE I DRUGO

- SLOVNI ZNACI ČESTO NEOŠTRI SA UDUBLJENJIMA NA OTISKU

- ZBOG GUMENOG CILINDRA I NEMOGUĆNOSTI PODLEPLJIVANJA

- VEĆE OBOJENE POVRŠINE NEUJEDNAČENE

FLEKSO GRAFIJA

CILINDAR/ CILINDAR (DIREKTNO) ŠTAMPANJE TRAKE ROTACIONA ŠTAMPA

FLEKSIBILNE ŠTAMPARSKE PLOČE: GUMA FOTOPOLIMER

TEČNE (RETKE) U ZAVISNOSTI OD VRSTE MATERIJALA ZA ŠTAMPU

PAPIR LAKI KARTONI FOLIJE METALIZIRANI PAPIRI

TIRAŽI MASOVNE PROIZVODNJE: - OMOTNI

PAPIRI - VEŠTAČKA

CREVA - KESE - REKLAMNE

TAŠNE METALIZIRANI PAPIRI - LAKA AMBALAŽA ITD.

-KOD GUMENE FORME VRLO NEUJEDNAČEN OTISAK SA VIDLJIVIM PRIGNJEČENJEM BOJA U SREDINI I NATALOŽENOM BOJOM NA IVICAMA

-KOD FOTO POLIMERA RELATIVNO ČIST OTISAK SA BLAGIM RELJEFOM NA POLEĐINI, RETKO SE ŠTAMPA RASTER

-POGODAN ZA OBOJENE POVRŠINE

LETERSET CILINDAR/ CILINDAR (INDIREKTNO) - ŠTAMPANJE TABAKA - ŠTAMPANJE TRAKE DELIMIČNO U ROTACIONIM MAŠINAMA

FOTO-POLIMERNE PLOČE SA MEKOM OSNOVOM

ŽILAVO TEČNE HEMIJSKI FIZIKALNO SUŠIVE

PAPIR KARTON

ŠTAMPANJE KNJIGA, FORMULARA, OMOTNIH PAPIRA I DRUGO

-TALOŽENJE BOJE PO IVICAMA JEDVA VIDLJIVO

-NEMA RELJEFA NA POLEĐINI

-RASTER SE RETKO ŠTAMPA, PRETEŽNO ŠIRI ŠTAMPAJUĆI ELEMENTI

-OTISAK TEKSTA JEDNOLIČAN

BESKONA ČNA ŠTAMPA ŠTAMPANJE BESKON AČNIH OBRAZACA

PLOČA/PLOČA KONSTRUKCIJA ZAKLOPNE MAŠINE SA ŠTAMPANJEM TRAKE I DODATNIM UREĐAJIMA ZA SAVIJANJE, NAMOTAVANJE ROLNE ILI REZANJE POJEDINAČNIH TABAKA

FOTO POLIMERNA PLOČA

ŽILAVO-TEČNA PRILAGOĐENA VRSTI MATERIJALA ZA ŠTAMPU

PAPIR: SVE VRSTE SAMOKOPIRNIH PAPIRA

- OBRASCI - RAČUNI ITD.

-MANJE TALOŽENJE BOJE PO IVICAMA OTISKA

-BLAGI RELJEFNI ODRAZ OTISKA U ZAVISNOSTI OD TVRDOĆE FORME

T. 3.1 Uporedni pregled visoke štampe - nastavak

44

Procesi štampe Grafički procesi 3.3 Visoka štampa, razvoj štamparskih principa i izvedenih

rešenja mašina

Štamparske mašine u proizvodnom procesu ispunjavaju centralni zadatak. U štamparskom procesu one prenose boju na štamparski materijal čime se umnožavaju tekstualne i slikovne informacije. Vizuelno uočljive razlike kontrasta između odštampanih i neodštampanih elemenata slika se ostvaruju u konvencionalnim štamparskim mašinama pomoću (po postupcima) specifičnih štamparskih formi. Kod ovih postupaka štampanja na štamparskoj formi zapisane informacije teksta i slike nemogu da se promene, moraju se za svaki štamparski nalog izraditi specijlne štamparske forme i postaviti u mašine. Prenošenje boje sa štamparske forme na papir ili druge štamparske materijale zahteva prema postupku, specifične sile pritiska ili pritiske (sila po jedinici površine). Slika 3.5 pokazuje tri štamparska principa korišćenja u konvencionalnim štamparskim mašinama za prenos boje na štamparski materijal.

Pokretnaploča

Materijal zaštampuBojaRavna štamparskaformaČvrsta nepomičnaploča

ŠtamparskiSistem "Pločaprema ploči"Zaklopne mašine

ŠtamparskiSistem "Cilindarprema ploči"Mašine ravneforme

Štamparski Sistem"Cilindar premaCilindaru "Rotacione mašine

Cilindarza pritisakMaterijal zaštampuBoja

Ravna štamparskaformaPokretni nosačštamparske forme

Cilindarza pritisak

Materijal zaštampu

Štamparska forma

Boja

Cilindarštamparskeforme

Slika 3.5 Štamparski principi sa primerima mašina

a) štamparske mašine (ploča-ploča) b) štamparske mašine sa ravnom formom (cilindar-ploča) c) rotacione štamparske mašine (cilindar prema cilindru)

45

Procesi štampe Grafički procesi Pritisci se u mašini proizvode u pritisnom paru. Ovaj par se sastoji iz jedne prema drugoj pritisnutoj površini između kojih se nalaze štamparski materijal i obojena štamparska forma. Tehnički razvoj se odvijao od ravne prema cilindričnoj protiv - pritisnoj površini i od cilindrične prema cilindričnoj pritisnoj površini. U štamparskom principu 3.5a, pritisak vrši vertikalno pokretana ploča (pritisna površina), ona pritiska papir na štamparskoj formi. Ovaj princip je bio primenjen kod Gutenberg - prese i kasnije ploča prema ploči štamparskih mašina. Još i danas je ovaj princip u primeni kod štanc mašina ili mašina za utiskivanje sa hodom kretanja. Štamparski princip 3.5b sa pritisnim štamparskim cilindrom koji se okreće kao i štamparskom formom koja se pomera pravolinijski (napred-nazad) primenjen je u štamparskim mašinama sa ravnom štamparskom formom. U poređenju sa štamparskim mašinama sa pločama ove mašine nazvane još "brze prese" zbog načina kretanja omogućavaju veću brzinu štampanja. Ovaj princip se još i danas primenjuje u ravnim štamparskim mašinama, i u mašinama za štancovanje i utiskivanje kao i u mašinama za natiskivanje. Razvoj pritisnog štamparskog para sa cilindričnom štamparskom formom i pritisnog cilindra je doveo do rotacionog principa 3.5c koji je ostvaren u svim rotacionim štamparskim mašinama. Mogu se odštampavati tabačni i trakasti štamparski materijali i razvijene su tkz. tabačne i rotacione štamparske mašine. U pritisnom štamparskom paru rotacionih štamparskih mašina nalazi se za sve postupke štampanja radijalno elastična obloga (navlaka) koja izjednačava razlike u debljini štamparske forme kao i greške oblika cilindara i omogućava odštampavanje hrapavih papira. Na slici 3.6 je prikazano postavljanje različitih obloga.

Štamparskaforma(tvrda)

Obloga(meka)

1,25-1,75mmpapir, karton

Cilindar zapritisak

Knjigo štampa Flekso štampa

Cilindar zapritisak Tvrd

Štamparskaforma(meka)guma,fotopolimer

Slika 3.6 Cilindri štamparske jedinice visoke štampe

46

Procesi štampe Grafički procesi Kod postupka štampanja knjiga na pritisni cilindar je postavljena podloga od više slojeva papira i kartona. Njegova debljina od 1,25 do 1,75 mm omogućava izjednačavanje radijalnih odstupanja. U flekso štampi, radijalno deformisanje omogućava elastična mekana štamparska forma koja se sastoji od gume ili fotopolimera. Novija rešenja su od tvrđih i tankih (manje od 1 mm) štamparskih formi koje su zalepljene na kompresibilnu podlogu (folija ili sleeve). Štamparske mašine pripadaju grupi obradnih mašina. Obradne mašine sadrže sledeća funkcionalne delove:

elemente obrade materijala (npr. ubojavanje, štampanje, transport štamparskog materijala)

pogon (motori i prenosni elementi) upravljanje (senzori, i npr. upravljačku jedinicu - računar) zaštitu i noseću strukturu sa prenosnom strukturom (kućišta, ležajevi, vođice, zaštita)

Osim navedenog omogućavaju funkcionisanje radnih elemenata za obradu papira, boje, laka i drugih materijala. Kao posebnost štamparske mašine imaju specijalno unošenje informacija, teksta i slike. Za ostvarivanje potrebnih funkcija štamparske mašine sadrže sledeće jedinice ili agregate:

uređaje za dostavljanje štamparskih materijala - ulagači za pojedinačno izdvajanje tabaka iz stoga papira, - postolja za odmotavanje za rolne papira

Uređaji za transport štamparskih materijala, - elemente za podešavanje (ravnanje) papira, za ubrzavanje i

transportne elemente za tabake - valjke za vučenje i vođenje traka,

uređaje za doziranje, izjednačavanje i nanošenje sredstava za premazivanje - jedinice za boju, - jedinice za vlaženje,

- jedinice za lakiranje, uređaje za prenošenje sredstava za nanošenje (premazivanje)

- štamparske jedinice - jedinice za lakiranje - uređaje za sušenje nanetih sredstava - sušare

uređaje za dalju obradu - falc aparate u rotacionim štamparskim mašinama - poprečne rezače za plano tabake (nefalcovani tabaci iz traka) - uzdužne rezače za razdvajanje tabaka ili traka;

uređaje za sakupljanje odštampanih tabaka ili staza traka - izlagače tabaka (pojedinačnih tabaka u stog) - ponovo namotavanje (trake u rolne) - namotavanje falcovanih tabaka na rolnu za sakupljanje.

47

Procesi štampe Grafički procesi U štamparskim jedinicama su postavljeni:

Cilindri štamparskog mehanizma (štamparski mehanizam), Mehanizam za boje Mehanizam za vlaženje (samo kod ofset štampe) Uređaji za pranje Maksimalni štamparski formati su određeni dimenzijama cilindara štamparske forme. Manji formati koji od toga odstupaju su mogući preko užih traka i tabaka kao i kod tabačnih štamparskih mašina preko kraćih tabaka u obimnom smeru.

.... Rotacione štamparske mašine

Rotacione štamparske mašine imaju konstantnu dužinu štampanja koja odgovara obimu cilindra, koja može da varira samo promenom prečnika cilindra. Varijabilnost formata se postiže pre svega kod štamparskih mašina za duboku štampu i flekso štamparskih mašina zamenom cilindara forme, dok kod ofset štampe i štampanja knjiga uglavnom ova mogućnost ne postoji. Oznaka čvrsto formatnih i varijabilno formatnih štamparskih mašina se odnose uvek na dužinu štampanja ne na širinu štampanja koja se može menjati. Višebojna štampa zahteva raspoređivanje više štamparskih agregata u jednoj mašini. Za odštampavanje prednje i zadnje strane tabaka ili traka (obostrana štampa) se u rotacionoj štampi često ostavljaju dupli (dvostruki) štamparski agregati, dok tabačne štamparske mašine poseduju (sa malim izuzecima) za to specijalne uređaje za okretanje. One se u pogledu područja primene dele na:

akcidenične štamparske mašine novinske štamparske mašine štamparske mašine za ambalažu

Principijelna rešenja rotacionih mašina su prikazana na slici 3.7. Na slici 3.7a je prikazana principijelna šema tabačne štamparske mašine a na slici 3.7b je prikazana akcidenična štamparska mašina koja se sastoji iz nosača dvostruke rolne sa vertikalno postavljenim rolnama trake, sistem koji omogućava automatsku zamenu rolni bez prekidanja štampanja. Mehanizam za povlačenje vuče traku određenom zateznom silom sa rolne koja ima samokočenje (da se ne bi sama odmotavala) i omogućava bočno podešavanje trake i dozvoljava male izmene brzine podešavanje zategnutosti trake ispred štamparskih agregata. Kod akcideničnih štamparskih mašina je uobičajeno horizontalno kretanje trake. Odštampana traka se može dodatno obrađivati npr. pre falc aparata se traka uzdužno reže i pomoću poluga za okretanje delovi trake se dovode jedan preko drugog. U falc aparatu se vrši npr uzdužno falcovanje (pregib, porub) i poprečno rezanje trake, po potrebi nanošenje lepka za pregibno lepljenje ili/i izrada uzdužnih i poprečnih perforacija kao i višestruko falcovanje u traku.

48

Procesi štampe Grafički procesi Kod novinskih štamparskih mašina na tipičan način se trake vode vertikalno i više traka istovremeno odštampava. Principijelno rešenje štamparskih mašina za ambalažu je prikazano na slici 3.7 c. Flekso štamparski mehanizmi se sastoje iz pritisnog cilindra, cilindra forme i mehanizma boje. Preko jedne pomoćne grupe za izvlačenje se traka odštampana i sa jedne strane vodi pomoću grupe za izvlačenje kroz sušaru pre nego što se traka u jedinici za namotavanje ponovo namotava kao odštampana rolna.

Štamparskimehanizmi

Stogtabaka

Bubanj zaulaganje sahvataljkama

Uradjaj za okretanje sahvataljkama tabaka

Štamparskicilindar

Bubanj za predavanje(i bubanj za okretanje)

ŠtamparskicilindarSistem

hvatača

Lanac zaizlaganje

Stog izloženihtabaka

Mehanizamza uvlačenje

Dupli nosač rolni(izmenjivač rolni)

Mehanizamza utiskivanje

Dvostruki štamparskimehanizam Sušara

Valjci zahladjenje

Promena (uzdužnorezanje trake)

Falc aparat

Rolna sapostoljem zaodmotavanje

Rolna sapostoljem zanamotavanje

Pritisnicilindar

Cilindarforme

Mehanizamza boju


Pomoćnoizvlačenje

Sušara

Grupa zaizvlačenje

Grupa zauvlačenjeza traku


Grupa za uvlačenje (podešavanjeza traku)

Slika 3.7 Principijelna izvedba rotacionih štamparskih mašina a) Principijelna šema tabačne štamparske mašine b) Akcidenična rotaciona štamparska mašina c) Flekso štamparska mašina sa više cilindara

49

Procesi štampe Grafički procesi .... Tabačne štamparske mašine

Naslaga tabaka koje treba odštampati se nalazi u uređaju za ulaganje. Pomoću podizača stog se toliko podigne da uvek gornji tabak od elemenata za pojedinačno uzimanje biva zahvaćen i kao pojedinačni tabak dalje predat na dostavni sto. Hvatači tabaka (grajferi) uređaja za okretanje tabaka, hvataju trenutno prednji tabak posle njegovog podešavanja - (pozicioniranja) na prednjoj i bočnim stranama, ubrzavaju ga na obimnu brzinu cilindara štamparskog agregata i predaju tabak za vreme okretanja hvatačima bubnja za ulaganje. Dalja predavanja tabaka prvom štamparskom cilindru, bubnju za predaju, sakupljanje i okretanje kao i drugom štamparskom cilindru vrše se uvek pomoću sistema hvatača (grajfera). U području štamparskih agregata je time zagarantovan pravilan nanos boja višebojne štampe. Proizvođači štamparskih mašina težišta svoje ponude stavljaju na mašine za formate tabaka 37 x 52 cm do 72 x 104 cm, maksimalni formati su 120 x 162 cm. Broj otisaka se u zavisnosti od formata, osobine štamparskog materijala i primenjenih uređaja za ulaganje kreće u području od 10000 do 18000 tabaka/čas. Ulagači pojedinačnih tabaka kod maloformatnih mašina dostižu do 10000 tabaka/čas dok ulagači pločastog rasporeda srednjeg formata (72 x 104 ) dostižu do 18000 tabaka/čas. Broj redno postavljenih štamparskih jedinica - nazvanih i rednom izvedbom - određuje broj boja koje se maksimalno mogu štampati u jednom prolazu kroz mašinu.

.... Štamparske mašine za ambalažu

Već više desetina godina se i za oštampavanje materijala za pakovanje primenjuju naročito štamparski postupci visoke štampe (flekso štampa), ofset i duboka štampa. Posebnosti ambalažne štampe su karakterisane kroz različitosti zahteva prema pakovanju, kao npr.:

Stabilnost i funkcionalnost, štamparski materijali kao štoje karton, lepenka, folija veštačkog materijala, Aluminijska folija, materijali za povezivanje,

Neutralnost u pogledu mirisa, naročito važno npr. za pakovanja životnih namirnica,

Spoljni utisak od "čisto svrsishodnog do najvišeg kvaliteta" Oblik i izvedba pojedinih agregata i delova mogu relativno jako da odstupaju od klasičnih mašina za štampanje knjiga novina časopisa ili drugih štamparskih proizvoda. Već krajem 19 veka su korišćene tada postojeće štamparske mašine za knjige za odštampavanje jednostavnih kesa džakova i papira za pakovanje. Početkom 20 -og veka su se pojedina preduzeća bavila razvojem jednog novog postupka štampanja za materijale za pakovanje, tkz nom "Anilinskom štampom" (Boje koje sadrže anilin). Na tržištu su se pojavili prvi anilinski štamparski mehanizmi ( 1905).

50

Procesi štampe Grafički procesi Postupak sa elastičnim gumenim valjcima kao forma visoke štampe, iz koga je nastala flekso štampa, radi sa fleksibilnim štamparskim formama i niskoviskoznom bojom. (anilinski bojni materijali rastvoreni u alkoholu). Iz tih razloga je pogodna za štampu na hrapavim površinama papira i brzo sušenje. Hronologija razvoja mašina različitih principa pritiska: ručne, ravne, brzo otisne i rotacione štamparske mašine visoke štampe:

Stotinama godina- krute štamparske forme – pretežno od legura olovo-antimon-cink bile su širom sveta dominirajući štamparski postupak.

tokom četri stotine godina bila dominantan štamparski postupak za plakate, objave, štampane stvari vlasti i poslovanja, lokalne vesti na jednoj ili dve strane, dnevne i nedeljne novine kao i jednostavne akcidencije

Postupak je služio za štampanje knjiga i dobio je naziv knjigoštampa. Primena samo još npr. za štamparsko tehnički kvalitativno manje

zahtevne proizvode kao tašne ili telefonski imenici neke dnevne novine i sl.

.... Osnove principa visoke štampe

Visoka štampa kao štampa knjiga je mehanički postupak štampanja, kod koga je za prenošenje visokoviskozne, pastelne boje na papir preko tvrdih štamparskih elemenata potreban relativno visok pritisak (slika 3.8).

Materijal za štampu

Cilindar formeŠtamparskicilindar saelastičnomnavlakom

Štamparskaforma (tvrda)

Jedinica bojesa tri valjka za

nanošenje

Slika 3.8 Knjigoštampa (Princip postupka)

51

Procesi štampe Grafički procesi Stotinama godina je visoka štampa sa krutim štamparskim formama – pretežno od olova – antimon cink legura bila širom sveta dominirajući štamparski postupak. Pošto je uglavnom postupak služio za štampanje knjiga dobio je naziv knjigoštampa. U međuvremenu je ofset štampa potisnula postupak knjigoštampe. Indirektna visoka štampa -Letterset- štamparska slika se sa ubojene štamparske forme preko gumenog cilindra prenosi na materijal za oštampavanje, još se može naći u izvesnim specijalnim područjima – naročito kod štampe ambalaže. Unazad nekoliko desetina godina se probio jedan modificirani princip visoke štampe, flekso štampa ( slika 3.9). Pojam Fleksoštampa (flexography) uveden je početkom 50 ih godina (ranije zvan anilinska štampa). U odnosu na štampu knjiga se kod flekso štampe radi retkim tekućim bojama i elastičnim odnosno mekim, fleksibilnim štamparskim pločama (klišeima) kao i sa malim pritiskom štampanja između cilindra forme i materijala za odštampavnaje. Negde se ovaj postupak naziva i (kiss printing). Zbog fleksibilnih štamparskih ploča –ranije isključivo od gume, danas uglavnom od fotopolimerne plastike -materijala – mogu se odštampavati i materijali sa vrlo hrapavom površinom čak i tkanja.

Cilindar forme Štamparskicilindar (tvrd)

Materijal koji seodštampava

Štamparskaforma (meka)

Rasterski valjakJedinica boje sa

rakelom irasterskim

valjkom

Slika 3.9 Flekso štampa (princip postupka)

.... Podloge za visoku štampu

Podloge u visokoj štampi imaju određenih specifičnosti: Papiri - sa dobrim svojstvima: savitljivosti, elastičnosti, mekoće, dobre upojnosti površine, veće ili manje glatkoće površine na kojoj se štampa.

52


Savitljivost, elastičnost i mehanička svojstva omogućuju da u momentu kontakta papira sa štamparskom formom pod uticajem pritiska, papir se elastično deformiše a po prestanku delovanja pritiska papir se vraća u prvobitni položaj ili zadrži slabo primetnu deformaciju.

Jak pritisak ima za posledicu trajnu deformaciju i na suprotnoj strani papira - reljef otiska.

Mekši papiri omogućavaju štampu sa manjim pritiskom, kvalitetniji otisak i tačnije dimenzije otiska u odnosu na štamparsku formu. U zavisnosti od vrste grafičkog proizvoda - novine, knjige, imenici, časopisi..- treba zahteve pritiska na mašini, količine nanosa boje i vreme sušenja boje uskladiti sa upojnošću papira.

Značajni su novinski, plakatni papiri, srednjefini za, knjige, nesatinirani ili slabo satinirani papiri, sa većim sadržajem drvenjače i punila što povećava poroznost i kapilarnosti površine papira

Za finije grafičke obrade sa rasterima velike gustine, koristi se satinirani papir ili papir glatke površine kao i različiti premazni papiri - za ilustracije, kvalitetna i umetnička štampa.

.... Boje za visoku štampu

Boje za visoku štampu imaju određenih specifičnosti:

Različiti kvaliteti i karakteristike boje zavise od: - vrste podloge, - namene odštampanog proizvoda, - brzine štampanja, - oblika sušenja, - tipa mašine, cilindrične mašine - manje lepljive boje (tvrde boje) rotacione mašine - lepljivije boje (tečne boje)

U zavisnosti od vrste papira koji se štampa: - novinski papir: sušenje penetracijom ( papir brzo upija boju) - glatki i satinirani papiri - sušenje oksidacijom

Poželjno je štampati sa što tanjim nanosom boje oko 3 μm Veliki pritisci, boja treba da je tečljiva i što više lepljiva. Deblji sloj uslovljava mrljanja, lepljenja i teškoća pri sušenju.

.... Štamparske forme visoke štampe

Štamparske forme visoke štampe se mogu deliti:

Podela po obliku -ravne -cilindrične

Ravne: -jednodelne (fotopolimerne ploče, stereotipija) -višedelne (pojedinačna slova, linotip, klišei)

Cilindrične: -najčešće jednodelne (fotopolimerne, stereotipije, gumene)

53

Procesi štampe Grafički procesi -višedelne(ređe) Dobijanje

mehaničkim putem (obrada, livenje..) hemijskim putem (nagrizanjem) Fototipija - štamparska forma za reprodukciju linijskih originala,

jednotonske ili linijske (bez upotrebe rastera) Jedan ton boje obrazuje lik-crtež, tekst,ili dijagram.

Autotipija - štamparska forma za reprodukciju višetonskih originala, lik se obrazuje tonovima boje različitog intenziteta, fotografija, slika. (predložak sa rasterom, jednobojni, dvobojni, trobojni, četvorobojni, za svaku boju jedna forma)

Originali za reprodukciju - dobijenje: crtanjem, štampanjem ili fotografskim putem, na prozirnoj ili neprozirnoj podlozi.

Nagrizanje: Cink, Aluminijum, Bakar, Magnezijum, plastične mase-fotopolimeri i kiselina (azotna ili rastvor ferihlorida).

Mehaničko graviranje: uz pomoć elektronskih uređaja - klišograma Princip rada: zraci svetlosti odbijeni od originala (koji se želi preneti na kliše) posredstvom fotoćelija pretvaraju se u struju različitog intenziteta, koja se dalje transformiše u mehaničko kretanje dijamantske igle, koja gravira formu.

Klišei od plastične mase - fotopolimeri sastoje se od nekog monomera ili fotoinicijatora, najčešće različiti poliamidi ili acetatna celuloza koji su naneti na podlogu od čeličnog ili Aluminijskog lima.

Princip polimerizacije: osvetljavanjem fotopolimera dolazi do polimerizacije, neostvetljeni delovi kasnije se rastvaraju vodom ili smešom alkohola i vode.

Izrada štamparske forme nagrizanjem

Kopirnim postupkom se izradi kopija originala na ploči, Posle razvijanja, sledi nagrizanje: rastvara se metal štamparske forme,

dobijaju se udubljene površine. Mogu se javiti dva problema:

1. Očvrsli kopirni sloj koji nije dovoljno otporan na delovanje rastvora za nagrizanje (dopunsko hemijsko fiksiranje - ili termička obrada 150-300o C - strukturne promene metala - rekristalizacija, menjaju se mehanička svojstva materijala, poboljšanje procesa nagrizanja - dolazi do bočnog rastvaranja štampajućih elemenata - smanjuje se površina štampajućih elemenata.

2. Sprečavanje bočnog nagrizanja,( svesti na minimum izvođenje nagrizanja u više faza, posle svake faze novootkrivene bočne površine zaštititi - dodati sredstva za bočnu zaštitu, ona se talože na bočnim stranama štampajućih elemenata štite buduće štampajuće elemente).

Faktor nagrizanja je odnos dubine rastvaranja i širine bočne rastvorljivosti i zavisi od kocentracije rastvarača, čistoće rastvora i temperature

54


Greške u toku nagrizanja: pojave tzv. bradavica, neželjenih ispupčenja na klišeu, zatim nedovoljne dubine nagrizanja, suviše strme ili položene bočne ivice štampajućih površina.

.... Proizvodni procesi visoke štampe

Proizvodni procesi visoke štampe mogu se grupisati prema vrsti proizvoda na proizvode: knjigoštampe, novinske štampe, akcidenične štampe i štampe beskonačnih obrazaca (slika 3.10).

PROIZVODNI PROCESI VISKE ŠTAMPE

KNJIGOŠTAMPA NOVINSKAŠTAMPA

AKCIDENIČNAŠTAMPA

ŠTAMPABESKONAČNIH

OBRAZACASlika 3.10 Proizvodni procesi visoke štampe

.... Knjigo štampa (postupak i primene)

Knjigo štampa je služila prvenstveno za štampu knjiga. Ona je tokom četri stotine godina bila dominantan štamparski postupak za plakate, objave, štampane stvari¸ poslovne stvari, lokalne vesti na jednoj ili dve strane, dnevne i nedeljne novine kao i jednostavne akcidencije. Prvo je štampano na principu ravno -ravno. Pronalazak brzootisne prese – štampe, jednocilindrična štmparska mašina od Fridrih Koniga 1812 doneo je štampi knjiga kroz višu produktivnost odlučujući napredak. Preduslov za gradnju rotacionih mašina sa valjcima je bio pronalazak poluokrugle stereotipine ploče (1854). Time su se mogle štampati novine sa većim tiražom i na specijalnim višebojnim mašinama i luksuzni štampani proizvodi. Za štampu tapeta su razvijene specijalne mašine visoke štampe sa valjcima u satelitskom rasporedu (veliki cilindar protiv pritiska sa do 20 štamparskih jedinica) i za grafičko područje su ponuđene različite mašine visoke štampe. Bitni nedostaci knjigo štampe u odnosu na ofset su skupa štamparska forma, zahtevno podešavanje štamparskih formi, ograničeni kvalitet štampe i manja brzina proizvodnje. Knjigoštampa nalazi danas primenu još u štampi formulara, etiketa, lozova, vrednosnih papira, telefonskih imenika i jednostavnih džepnih knjiga sa tedencijom opadanja. Knjigoštampa je upotrebljena takođe za novinsku rotacionu štampu sa jedinicama za boju. U međuvremenu su još samo malo novinskih rotacionih mašina u pogonu i za direktnu i za indirektnu štampu (sa gumiranim cilindrom, letterset). Mašine za knjigo štampu (slika 3.11) karakterišu određene specifičnosti koje su menjale i razvijale mašine od štamparskih zaklopnih mašina do rotacionih mašina. Na slici 3.12 su izdvojeni karakteristični elementi knjigoštampe sa najznačajnijim specifičnostima.

55


MAŠINE ZA KNJIGOŠTAMPU

ŠTAMPA ZAKLOPNIMMAŠINAMA

ŠTAMPA ROTACIONIM MAŠINAMA

ŠTAMPA JEDNO - CILINDARSKIM MAŠINAMA

Princip prvih razvijenihmašina za štampanje(ploča prema ploči) saštampom iz tabaka.Danas je kod nas ovajprincip iskorišten zapreradu ovih mašina uštanc mašine i mašineza utiskivanje i sličneoperacije završnegrafičke obrade

Princip mašina koje surazvijene za štampanje(cilindar prema ploči) saštampom iz tabaka.Razvijene su u odvijanjutehničkog razvoja karotacionim mašinama.

Princip danaszastupljenih mašina kojesu razvijene zaštampanje (cilindarprema cilindru) saštampom iz tabaka irolne.

Slika 3.11 Specifičnosti mašina za knjigoštampu

KNJIGOŠTAMPA

Štamparskaforma

Priprema- slovni znaci- monotip- linotip- kliše- stereotip negativ film osvetljavanje ispiranje sušenje- fotopolimer ploče

Podloga zaštampu Boja Mašina

Podloge zaštampu slabijeg

kvaliteta- bezdrvni papir- srednje fini

papir- dobra svojstva- savitljivosti- mekoće- elastičnosti- upojnosti- glatkoća (veća

ili manja)- nesatinirani ili

slabo satiniranipapiri

Zavisi od- tipa mašine- brzine štampanja- vrste podlogeza štampu

- oblika sušenjapenetracijaoksidacija

- namene otiska cilindrićne maš

ine boje manjelepljive

rotacione mašine boje

lepljive tečljiva boja

Priprema- zavisno od tipa

i konstrukcijerotacione- postavljanje

rolne papira- podešavanje

zategnutosti- postavljanje

forme- kontrola

nanosa boje- podešavanje

pritiska

Slika 3.12 Specifičnosti knjigoštampe

56

Procesi štampe Grafički procesi .... Novinska visoka štampa Visoka štampa je upotrebljena takođe za novinsku rotacionu štampu sa jedinicama za boju (npr. model Courier od Koning & Bauer). Malo je novinskih rotacionih mašina u pogonu za direktnu i za indirektnu štampu (sa gumiranim cilindrom, letterset). Poslednje novinske – mašine visoke štampe su isporučene 80 ih godina. Kao štamparska forma služe štamparske ploče koje se posle razvijanja mogu isprati, pri čemu se nude različiti sistemi za pranje i dubine pranja, povezano sa različitim nosećim materijalima.

NOVINSKA VISOKA ŠTAMPA

Štamparskaforma

Pripremarazvojni tok- slovni znaci- monotip- linotip- kliše- stereotip negativ film osvetljavanje ispiranje sušenje- fotopolimer ploče


Podloge zaštampu- novinska štampa slabiji kvalitet

papira- bezdrvni štamparski papir- srednje fini

papir- dobra svojstva- savitljivosti- mekoće- elastičnosti- upojnosti

Zavisi od- tipa mašine- brzine štampanja- vrste podloge

za štampu- oblika sušenja

penetracijaoksidacija

- namene otiska cilindrićne maš

ine boje manjelepljive

rotacione mašine boje

lepljive tečljiva boja

Priprema- zavisno od tipa

i konstrukcijerotacione- postavljanje

rolne papira- podešavanje

zategnutosti- postavljanje

forme- kontrola

nanosa boje- podešavanje

pritiskaproces završne

grafičke obrade

Slika 3.13 Specifičnosti novinske štampe

.... Akcidenična visoka štampa

Akcidencije obuhvataju poslove u visokoj štampi koji ne spadaju u uže područje izrade knjiga, novina časopisa ili različitih obrazaca. Navedeni poslovi se obavljaju uvek po ustaljenom uzoru. Za razliku od ovih poslova akcidenična štampa traži uvek novi način izvođenja. U akcidenične poslove spada izrada vizit karti obaveštenja, plakata, prospekata, kataloga, cenovnika i drugih sličnih grafičkih proizvoda. Na slici 3.14 su prikazane specifičnosti akcidenične visoke štampe.

57


AKCIDENIČNA VISOKA ŠTAMPA

Štamparskaforma

Pripremakvalitetana slogštamparskeforme

- cinkane ploče- fotopolimerneploče

- gravure- kombinovanislog


Podloge zaštampukvalitetnijimaterijali za

štampu- konsdruk papiri- bankpost papiri- bezdrvni papir- konsdrukkartoni

- bezdrvnikartoni

Zavisi od- tipa mašine- brzine štampanja- vrste podloge

za štampu- oblika sušenja

penetracijaoksidacija

- tvrde knjigo- štamparske

boje

Priprema- zavisno od tipai konstrukcije

mašine- rotacione mašine manjegformata

- mogućae korišćenje zaklopnihmašina

- specifičan način priprememašina

Slika 3.14 Specifičnosti akcidenične visoke štampe

.... Štampa beskonačnih obrazaca

Štampa beskonačnih obrazaca (procesom visoke štampe) je specifičan postupak pomoću kojeg se štampaju obrasci na traci (različite vrste računa i sl.). Na slici 3.15 su prikazane specifičnosti ove štampe.

ŠTAMPA BESKONAČNIH OBRAZACA

Štamparskaforma

Ranije mašinskislog olovnaploča

- cinkane ploče- fotopolimerne

ploče


Podloge zaštampu- bezdrvni pisaći

papiri- samokopir ni

papiri- rolne papira

Zahtevi- žilavo tečna

knjigo štamparska boja- boja prilagođena podlozi

Priprema- rotacione mašine manjeg

formata- ranije šampano korišćenje

zaklopnihmašina

Slika 3.15 Specifičnosti štampe beskonačnih obrazaca

58

Procesi štampe Grafički procesi .... Leterset visoka štampa

Ovaj proces štampe kao i ofset štampa ima međuprenosač slikovne informacije kao i ofset štampa. Ona je postupak indirektne visoke štampe. njene specifičnosti su prikazane na slici 3.16.

LETTERSET VISOKA ŠTAMPA

Štamparskaforma

Priprema- predložak negativ film osvetljavanje ispiranje sušenje- fotopolimer ploče sa

mekomosnovom


Podloge zaštampulošijeg kvaliteta- hrapave površine- tabaci papira- trake papira u

rolnama

Karakteristike- žilavo tečne- hemijski ifizikalno sušive

- Specijalne mašine za letterset

- indirektnavisoka štampa

- dodatno podešavanje valjka nanosača

Slika 3.16 Specifičnosti leterset štampe

.... Ploče štamparskih formi visoke štampe

Raspored slojeva jedne Nyloprint ploče (BASF) je prikazan na slici 3.17.

Zaštitna folijaReljefni sloj

fotopolimera,tvrd (cca 0,2 do0,7 mm, tvrdoćenpr. 75 Shore D

Vezivni sloj

Nosač (npr. čelik,aluminijum ili poliester

Slika 3.17 Slojevi jedne fotopolimerne forme visoke štampe niloprint

Njenu strukturu čini: Noseći sloj, Vezivni sloj, reljefni sloj i Zaštitna folija

59

Procesi štampe Grafički procesi Kao noseći materijali se koriste čelik, aluminijum i poliester. Debljina ploče iznosi prema tipu otprilike 0,8 do 1,75 mm i visina reljefa zavisno od primene i tipa ploče od 0,2 do 0,67 mm. Reljefni sloj se sastoji od jednog fotopolimera osetljivog na ultraljubičasto svetlo, (360 – 370 nm) koji je čvrsto povezan sa nosećim materijalom. Postupak izrade jedne štamparske forme visoke štampe iz Nyloprint ploča obuhvata sledeće radni postupke:

odstranjivanje zaštitne folije, osvetljavanje polimernog sloja kroz negativ film (osvetljena područja otvrdnjavaju, to znači umrežavaju se, Što su manja otkrivena područja to je manja kasnija reljef dubina; Na raspolaganju su ravni i okrugli osvetljivači kao i kopirne mašine)

Ispiranje neumreženog fotopolimera vrši se vodom ili mešavinom alkohola i vode,

Sušenje pranjem nastalog štamparskog reljefa, Površinsko UV ultraljubičasto naknadno osvetljavanje i time potpuna polimerizacija i stvrdnjavanje štamparskog reljefa.

Ovim postupkom se mogu postići fine linije do 50 μm širine i male slobodne tačke prečnika 200 μm. Ploče visoke štampe sa čeličnim nosačem se mogu na jednostavan način pričvrstiti na magnetnim cilindrima forme (slika 3.18).

Slika 3.18 Magnetni cilindar sa pločom visoke štampe (NELA)

3.4 Fleksografska štampa

Pojam Fleksoštampa (flexography) uveden je početkom 50 ih godina (ranije zvan anilinska štampa). Fleksoštampa je jedini štamparski postupak kojim se mogu odštampati vrlo tanke, fleksibilne i čvrste folije, gotovo svi papiri, debeli kartoni, materijali za pakovanje sa hrapavom površinom i tkanine. Kvalitet štampe koji se može postići u flekso štampi je manji nego u ofset štampi. Kod fleksoštampe uobičajeno se postiže (48 raster kod konvencionalne izvedbe) niži nego kod ofset štampe (60 do 120).

60

Procesi štampe Grafički procesi U odnosu na štampu knjiga se kod flekso štampe radi sa retkim tekućim bojama i elastičnim odnosno mekim, fleksibilnim štamparskim pločama (klišeima) kao i sa malim pritiskom štampanja između cilindra forme i materijala za odštampavnaje (kiss printing). Zbog fleksibilnih štamparskih ploča – ranije isključivo od gume, danas uglavnom od fotopolimerne plastike - materijala – mogu se odštampavati i materijali sa vrlo hrapavom površinom i tkanine. Na slici 3.19 je prikazan mikroskopski snimak jedne forme visoke štampe od ploče fotopolimera.

Slika 3.19 Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme

visoke štampe za kvalitetnu štampu od fotopolimera elementi štampe na štamparskoj formi za različite vrednosti boje (Nyloflex, BASF)

Fleksografsku štampu karakterišu određene specifičnosti prikazane na slici 3.20. Specifičnosti su vezane za osnovne uticajne parametre procesa fleksografske štampe.

FLEKSOGRAFSKA ŠTAMPA

Štamparskaforma

- fotopolimer- guma


- tankefleksibilne folije

- čvrste folije- sve vrste

papira- omotni papiri- lepenka

- na bazi vode- sa alkoholom- sa benzinom- etarske- UVotvrdnjavajućeboje

- sistemcentralnogcilindra

- sistem u nizu- kompakt sistem- sistem za sušenje boje

Slika 3.20 Specifičnosti fleksografske štampe

61

Procesi štampe Grafički procesi .... Postupak Elastičnost flekso štamparske forme zajedno sa niskoviskoznom bojom omogućava, odštampavanje naročito neupijajuće i hrapave površine materijala za odštampavanje, kao što je za područje pakovanja. Flekso štampa je naročito pogodna za odštampavanje fleksibilnih materijala kao što su folije veštačkog materijala. Štamparski proces zahteva samo mali intezitet pritiska, da bi se omogućio prenos boje sa štamparske forme na materijal za odštampavanje. Sila pritiska mora da bude što je moguće ravnomernija na svim štampajućim mestima duž štamparske linije odštampavanja pri prolazu celokupne dužine štampanja. Dobri preduslovi za ravnomerno odštampavanje ceokupne štamparske slike postoje kada se može održavati pritisak sa minimalnim kolebanjima. Neke elastične štamparske forme onemogućavaju dobar rezultat štampanja i kod tako male sile pritiska da se npr. može odštampati valoviti karton bez oštećenja Treba obratiti pažnju da prejako deformisanje fleksibilne štamparske forme dovodi do znatnijeg porasta tona – naročito u svetlim delovima slike zbog, na tim mestima, malih uskih i lako deformišućih štamparskih elemenata. Pošto se pri tom najčešće radi o slučajnim greškama nije moguće izjednačavanje kroz korekciju tona u pripremi. Trošenje štamparske forme koje raste sa brojem otisaka ima za posledicu porast veličine raster tačaka, sa čime imamo i prirast tonskih vrednosti.

.... Štamparske forme

Štamparske forme – nazvane i «klišei» se izrađuju od gume ili od fotopolimera. Tvrdoća i debljina se usaglašavaju prema materijalu za odštampavanje. Vrste materijala za odštampavanje se kreću od valovitog kartona preko papira veštačkih i metalnih folija do vezivnih materijala a sa druge strane se moraju ispuniti različiti zahtevi (npr kod pakovanja industrijskih dobara drugačiji nego kod pakovanja namirnica). Za fleksoštampu se primenjuju mnogobrojne vrste štamparske boje: bazirane na vodi, sa sadržajem alkohola, sa sadržajem benzina, ester (organske) boje, UV otvrdnjavajuće boje itd. Materijal za štamparsku formu treba uvek tako birati da ga boje ne nabubre, nagrizaju ili da ne postane krunljiv. Klišei se izrađuju ili u ravnom položaju ili se pričvršćuju na cilindar forme pomoću lepila ili pomoću dvostrano lepljive forme, ili se izrađuju već na cilindričnoj formi (npr sleeve tehnologija).

.... Gumeni klišei

Izrađuju se pomoću matrice (livene forme) punjenjem sirovom gumom i vulkaniziranjem. Poleđina se brusi i dovodi kliše na jednaku debljinu.

62

Procesi štampe Grafički procesi Gumeni odnosno elastomer klišei najboljeg kvaliteta nastaju kada se površine pokrivene elastomerom i fino brušeni cilindri obrade laserskim graviranjem reljefom štamparske slike. Bokovi štampajućih elemenata su pritom – za razliku od fotografski hemijske izrade – tako oblikovani da se samo podnožje izvodi koso radi povećanja stabilnosti i gornje područje dobija vertikalnu bok, da bi se pri habanju klišea za vreme štampanja izbeglo povećanje tona koji iz toga sledi (slika 3.21). Laserom gravirani klišei su malo rašireni, raster frekvencija je približno 40 l/cm i niža je nego kod fotopolimer ploča (oko 60 l/cm).

Hemijskiproces

Direktna laserskagravura

Slika 3.21 Poređenje reljefa, hemijski izrađene štamparske forme iz

fotoploimera sa jednom laseski graviranom štamparskom formom iz gume

.... Fotopolimer – štamparske forme

Fotopolimeri za izradu flekso štamparskih formi stoje na raspolaganju u tečnoj (likvid sistemi) ili čvrstoj formi (solid sistemi), pri čemu se solid sistemi u porastu primene. Sirovi fotopolimeri se sastoje iz elastomernog vezivnog sredstva nezasićenih monomera i UV fotoinicijatora. Oni su rastavljivi u vodi odnosno u organskim sredstvima za razlaganje. Kroz ozračivanje sa UV svetlom nastupa reakcija umrežavanja - povezivanja. Umreženi fotoplolimeri više nisu razloživi. Kroz parcijalno ozračivanje mogu se fotopolimeri lokalno umrežiti, dok neozračena područja zadržavaju svoju razloživost i time mogućnost ispiranja. Ova osobina se koristi za izradu reljefnih štamparskih ploča. Čvrste fotopolimer sirove ploče se isporučuju gotove (npr Nyloflex štamparske ploče od BASF ili Cyrel od DuPont). One su na raspolaganju kao jednoslojne ili višeslojne ploče. Jednoslojne ploče se sastoje iz jednog reljefnog sloja (sirovi fotopolimer), koji je prekriven zaštitnom folijom. Sloj za razdvajanje omogućava lako odstranjivanje zaštitne folije. Poliesterska folija na poleđini ploče služi za stabilizaciju sirove ploče. Na slici 3.22a je prikazana gradnja jedne jednoslojne ploče. Kod obrade jednoslojne ploče prvo se osvetljava poleđina ploče punom površinom bez kopirnog sloja, ravnomerno kroz stabilizujuću foliju (najčešće poliestetr folija). Osvetljavanje poleđine uzrokuje umrežavanje cele površine donjeg područja sirove ploče i tako ograničava dubinu ispiranja. Ona povećava osim toga osetljivost na svetla, osigurava stabilno stvaranje bokova i omogućava gradnju vrhova reljefa sa dubljim slojevima.

63


Zaštitna folija

Reljefni sloj

Stabilizacionafolija

cca.

1,7

do

2,8

mm

cca.

0,7

do

6,4

mm

cca.

0,8

do

2,8

mm

Zaštitna folija

Reljefni slojStabilizaciona

folija

Zaštitna folija

Zaštitna folija

Laserski sloj

Reljefni slojFotopolimer

tvrdoće do 75Shore A

Noseća folijac)

b)

a)

Noseći sloj

Slika 3.22 Gradnja različitih fleksoštamparskih ploča a) jednoslojna ploča (BASF) b) višeslojna ploča (BASF) c) CtP štamparska

ploča digiflex BASF Glavno osvetljavanje se vrši u vakumu posle skidanja zaštitne folije sa gornje strane kroz nalegnuti negativ film (kopirni predložak). Reljef se stvara kroz fotopolimerizaciju. Trajanje i intezitet glavnog osvetljavanja utiču na tačkasto stvaranje vrhova, bočni ugao i međudubine u finim strukturama, npr. raster površine (slika 3.23). Posle glavnog osvetljavanja sledi ispiranje. Pomoću sredstva za rastvaranje se razlažu nepolimerizovana područja ploče, pri čemu četke mehanički pomažu postupak razlaganja. Posle ispiranja ploča mora temeljno da se suši radi isparavanja sredstva za ispiranje koje je prodrlo u reljefni sloj. Sledi naknadno osvetljavanje pune površine bez filma, radi potpunog umrežavanja svih delova reljefa. Flekso štamparska forma u ovom stanju ima lepljivu površinu na koju bi se hvatala prašina i nečistoća. Osvetljavanje sa UV – C svetlom dobija se potpuni završetak reakcije, ili potapanjem u rastvor broma gubi se ova lepljivost. Time je flekso kliše završen.

64


nedovoljno osvetljavanjenema stvaranja uzdignutihelemanata

du`ina osvetljavanja du`ina osvetljavanja

idealnostvaranje {tamparskihelemenata

predosvetljavanje krozpole|inu podru~jepolimerizacije

rast

ersk

e ta

~ke

slab

i bok

ovi

(nal

egan

je)

optim

alno

me|

udub

ine

suvi

{e m

alo

Slika 3.23 Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanja a) tačkasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV

osvetljavanje b) Ugao boka i međudubina (kod rasterovanih elemenata slike) kod jedne 1,14 mm digifleks ploče cca 0,6 do 0,7 mm, međudubina

min 70 μm Višeslojne ploče za kvalitetnu raster štampu građene su kao na slici 3.22b. One kombinuju u svojoj gradnji princip relativno tvrdih tankoslojnih ploča sa kompresibilnom podlogom. Noseći sloj čini kompresibilnom podlogu za reljefni sloj i time prima deformaciju na sebe pri štampi, tako da nema deformacije reljefa slike (slika 3.24).

cilindarforme

materijal za {tampu

cilindar zapritisak

kli{e

pona{anje mekogelastiènog kli{ea u[tamparskomprocesu

kompresibilnepodloge

kli{e

cilindar zapritisak

cilindarforme

cilindarforme

Slika 3.24 Prenos štamparske slike u fleksoštampi a) deformacija štamparske forme jednoslojna ploča b) dobar prenos štamparske slike kod štamparske ploče sa kompresibilnom podlgom,

višeslojna ploča (BASF)

65

Procesi štampe Grafički procesi Jednoslojne ploče se izrađuju u debljinama od 0,76 mm (npr za odštampavanje kartonskih kesa, folija i fine kartonaže) do 6,35 mm (npr. za valoviti karton i teške kese od papira i folije). Raster frekfencije su do 60 l/cm i mogu da se realizuju sa pločama ispod 3,2 mm debljine. Mogući obim tonskih vrednosti iznosi pri tom odprilike 2% do 95%. Deblje ploče (cca 4 do 5 mm) su pogodne za raster frekvencije do 24 l/cm kod obima tonskih vrednosti od oko 3% do 90%. Stabilizujuća folija ima zadatak da spreči uzdužno istezanje usled savijanja pri montaži ravno izrađene ploče na cilindar forme. Efekat poboljšanja štampe nastupa i kada se tanke jednoslojne ploče pomoću kompresibilno penaste folije lepe na cilindar forme. Sirove ploče za digitalno prenošenje štamparske slike sa CtP imaju gradnju šematski prikazanu na slici 3.22c (npr. digifleks –ploče od BASF). Svlačenjem zaštitne folije oslobađa se "crni" sloj, koji se npr. pomoću zraka YAG lasera (1064 nm talasne dužine) može abladirati da da sliku. Laserski zrak prim tom razara crni sloj koji apsorbira energiju, tako da se vrši tačkasto oslikavanje ploče. Crni sloj preuzima zadatak kopirnog ptredloška (negativ filma). Posle oslikavanja se ploča punom površinom osvetljava (pred i glavno osvetljavanje) i dalje postupa kao sa jednoslojnom pločom, radi izrade reljefa (dakle ne sledi "laser graviranje" koo kod izrade gumenog klišea).

.... Montaža štamparske forme

Ravni klišei se pomoću dvostrano lepljive folije fiksiraju pas pravilno na cilindar ploče pri tom mora kliše da se deformiše u ljusku cilindra. Radi kompenzacije dužinskog izduženja su veličine slika u pripremi već umanjene za procentni iznos izduženja u smeru štampanja.

.... Sleeve tehnologija

Metalna čaura tankog zida (sleve), čiji je unutrašnji prečnik tako dimenzionisan da se sleve pomoću vazduha pod pritiskom izdužuje, može aksijalno navući čvrstim sklopom na cilindar ploče. Na slici 3.25 je prikazano osvetljavanje jedne sleeve štamparske forme pomoću lasera.

Slika 3.25 Osvetljavanje jedne sleve štamparske forme pomoću lasera

(digifleks BASF) Lasersko osvetljavanje se vrši u kružnom osvetljivaču direktno na ploču.

66

Procesi štampe Grafički procesi Time otpadaju uzdužno izduženje i netačnosti koje nastaju kod konvencionalne montaže, koje su povezane sa lepljenjem klišea. Za sleve tehnologiju postoje dva postupka:

Oblepljivanje sleeva sa sirovom pločom. Time sleve ploča ima šav i Primena bešavnih sleeve-ova koji su već od strane proizvođača potpuno opremljeni (npr. digi sleve od BASF).

.... Štamparska jedinica

Štamparske jedinice se sastoje iz: jedinice boje, cilindra forme i štamparskog cilindra. Izrađuju se dva različita tipa jedinice boje:

gnječenjem viška boje u procepu valjaka između raster valjka i potopljenog valjka retko se danas primenjuje -primena u spot- lakiranju

doziranjem boje preko rakel jedinica boje sa raster valjkom i rakelom Na slici 3.26 je prikazana flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema valjaka i gnječenja viška boje u procepu valjaka između raster valjka i potopljenog valjka.

Cilindar štamparskeforme

Štamparskaforma

Raster valjak (iligladak hromirani

valjak) Potopljenivaljak

Kada sabojom

PostoljeMaterijal za

odštampavanje

Štamparski cilindar

Slika 3.26 Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema

valjaka i gnječenja viška boje u procepu valjaka između raster valjka i potopljenog valjka

Jedinica boje sa potopljenim valjkom (trovaljčana jedinica za boju) je prvobitni jednostavniji i po ceni povoljniji sistem, koji se danas kod novih instalacija mašina retko primenjuje. Dobro doziranje boje sa ovim sistemom samo je uslovno moguće ako se previše boje prenese, zatvaraju se kod duže proizvodnje međuprostori između raster tačaka štamparskih ploča i štamparska slika se razmaže. Kod nedovoljnog prenosa boje više nije obezbeđeno kompletno ubojavanje štamparske ploče, i nastaju mesta

67

Procesi štampe Grafički procesi sa greškom u štamparskoj slici. U jedinicama za lakiranje u ofset štampi za lakiranje pune površine i spot - lakiranje se ovaj sistem doziranja se mnogostruko primenjuje. Sa porastom značenja raster štampe i viših zahteva kvaliteta štampe postali su potrebni poboljšani sistemi obojavanja. Jedinice boje sa raster valjcima i zatvoreni kamel rakel sistemima su danas standard svih kvalitetnih flekso štamparskih mašina. Raster valjak je središni elemenat jedinice boje. Geometrija čašica (ćelije) i raspodela čašica ćelija određuju bitno količinu zahvatanja ( cm3/m2) raster valjka (slika 3.27). Prema zahtevu za debljinu sloja boje treba primeniti valjke različitog volumerna zahvatanja.

Štamparski cilindar

Materijal zaodštampavanje

Cilindarštamparske

forme

Štamparskaforma

Raster valjak

Kada sabojom

Sistem rakelaKomora

boje

Slika 3.27 Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema rakel-a

Rakel uređaj brine za to da se čašice reproduktno pune bojom. Sa time se uvek na kliše prenosi zadati volumen boje. Volumen zahvatanja, ponašanje pri pražnjenju čašica, reološke osobine boje, mehaničko postavljanje i odvijanje, kao i ponašanje osobina površine štamparske ploče i materijala za odštampavanje utiču na proces prenošenja boje (ravnomernost debljina sloja boje moire itd.). Važe sledeća pravila tza izbor raster valjaka: Pri 2 mm sloja boje (mokro) na materijalu za odštampavanje (odgovara 2 cm3/m2 ) trebalo bi volumen zahvatanja raster valjka da odgovara 4 cm3/m2 (u flekso štampi se polazi od delimičnog cepanja boje). Raster frekvencija valjka bi trebalo da bude najmanje za faktor 5,5 veća nego raster klišea (kod uobičajenog 48 rastera dakle najmanje 260 l/cm). Niže raster frekvencije klišea se pokrivaju i kroz višu raster frekvenciju raster valjka. Ako je raster frekvencija valjka prema rasteru klišea suviše mala može da dođe do mesta greški u ubojavanju i/ili do moire pojava. Ugao graviranja položaj ugla prema osi valjka od 60o u

68

Procesi štampe Grafički procesi kombinaciji sa heksagonalnom formom ćelije je u mnogim slučajevima i treba mu dati prednost ali ne uopštavati (slika 3.28).

rasterska podela

osa valjka

linija prenosa -pokrivna povr{ina (Steg)

bo~no naleganjedno

}elija

-korak rastera-{irina }elije-{irina dna-{irina linije prenosa

-dubina }elije-ugao otvora }elije-{teg-ovni odnos

Slika 3.28 Raster valjak a) geometrija čašica b) mikrofotopovršine keramičkog valjka, 300 čašica/cm (Haldenwanger)

U tabeli slika 3.29 su prikazane osobine i postupak izrade hromiranih i keramičkih raster valjaka.

HROM VALJAK KERAMIČKI VALJAK

Povoljna cena, nisko vreme rada Skup, visoka otpornost na habanje

Raster finoća cca do 200 čašica/cm

Raster finoća do 600 l/cm

Osobine

Zapremina čašica ograničena postupkom izrade

viša finoća gravure, moguća različita zapremina ćelija pri istoj raster finoći

Bakarisanje sirovog valjka (npr čelik)

Plazma oslojavanje sirovine valjka (npr čelik sa keramikom)

Davanje forme površini kroz: -moletiranje (utiskivanje alatom za renderiranje) -ubadanje čašica sa dijamantskim alatom (elektronsko vođenje) -graviranje dletom -nagrizanje nanošenjem maske

Fina obrada brušenje i lepovane površine

Izrada

hromiranje površine (sloj zaštite od habanja)

Lasersko graviranje, (isparavanje materijala)

Slika 3.29 Osobine i postupak izrade hromiranih i keramičkih raster valjaka

69

Procesi štampe Grafički procesi Površine valjaka su najčešće od hroma i keramike. Rasterska frekvencija je od 150 do 300 l/cm pri volumenu ćelija od 10 cm3/m2.

.... Koncepti mašina za višebojnu štampu

Fleksoštamparske mašine se pretežno grade kao rotacione mašine u konfiguracijama (slika 3.30)

sistem centralnog cilindra i višecilindarski sistem u rednoj gradnji i kompaktni način gradnje .

Centralni sistem

Sistem u nizu

Kompakt sistem Slika 3.30 Koncepti mašina za višebojnu – fleksoštampu

a) sistem centralnog cilindra, b) redni način gradnje – sistem u nizu c) kompaktni sistem gradnje

Mašine sa centralnim cilindrom (satelitske štamparske jedinice), imaju na osnovu svog velikog ugla omotavanja naročito pri oštampavanju fleksibilnih materijala (folija, veštačkog materijala) prednosti u dužinskoj registar tačnosti u odnosu na višecilindarske mašine. Mašine u nizu su u odnosu broja štamparskih jedinica i primenljivih postupaka štampanja (kombinacija različitih postupaka) fleksibilne i proširene. Kompaktni i centralno cilindarski sistem su utvrđeni na zadati izbor štamparske jedinice odnosno jedinice boje. Primena postupka flekso štampe u tabačnoj štampi je uobičajena u jedinicanma za lakiranje kod tabačnih ofset mašina. Za specijalne primene (npr. visokokvalitativno naštampavanje metalik boja na materijal za pakovanje, odštampavanje veštačkog materijala ) koriste se i višebojne tabačne – fleksomašine.

70

Procesi štampe Grafički procesi .... Mašine sa centralnim cilindrom

Prvobitno su razvijene da bi se mogle tačno odštampavati istegljive folije. Materijal za odštampavanje leži na velikom cilindru sa 4 do 10 jedinica boje oko jednog centralnog cilindra (prečnik preko 2m i širina trake – staze 300 do 3000 mm). Radi održanja potrebnog ravnomernog pritiska, mora centralni cilindar da se izradi sa visokom tačnošću okretanja (cca 5 μm) sa tolerancijom +

- 10C temperaturne razlike koja uzrokuje npr. kod jednog čeličnog cilindra od 1,8 m prečnika trebaju diferenciju radijusa od cca 10μm). Moderne mašine rade sa NC-upravljanjem. Standardne – štamparske mašine imaju širinu štampanja od 1300 mm dužinu štampanja do 1000 mm pri produkcionoj brzini do 6,7 m/s.

.... Višecilindarske mašine sa gradnjom u nizu

Jednake štamparske jedinice jedna iza druge u nizu. Traka materijala se uobičajeno preusmerava između štamparskih jedinica radi smeštanja sušara sa odgovarajućom stazom trakom za sušenje kao i elemenata za zatezanje trake i elemenata za vođenje. Gradnja u nizu se prvo probila kod uskotračnih mašina ( do cca 500 mm širine staze ) za štampu etiketa u međuvremenu je zastupljena i do širina staza od cca 1500 mm na tržištu sa rastućom tendencijom. Postižu se brzine produkcije do 4 m/s. direktni pogoni pojedinih štamparskih jedinica omogućavaju dugačke veze mašina ulančavanja i visoku registarsku održivost u vezi sa visokovrednim kontrolama kretanja trake i kod fleksibilnih materijala. Flekso štamparske jedinice su izmenljive i mogi se kombinovati sa npr. ofset – ili štamparskim jedinicama duboke štampe radi gradnje hibridnih štamparskih sistema.

.... Višecilindarske mašine u koompaktnom načinu gradnje

One se na osnovu loše registar održvosti ( oko +- 2 mm u dužinskom registru ) primenjuju samo za još jednostavne štamparske zadatke, npr. jedinice za kesice. Od prednosti kod ovog načina gradnje u odnosu na mašine sa centralnim sistemom cilindrične gradnje da se kod odgovarajućeg vođenja trake može obostrano štampati.

.... Primeri mašina - flekso štame

Na slikama od 3.31 do 3.39 su prikazana rešenja flekso mašina.

Slika 3.31 - 8 bojna centralno cilindrična štamparska mašina – prečnik cilindra 2275 mm širina materijala do 1700 mm dužina štampanja do 1400 mm brzina štampanja 6 m/s (34DF/8-CNC Fischer & Krecke)

71


Slika 3.32 Zamena cilindra Slika 3.33 Zamena jednog forme sa automatskim sleeva cilindra forme i u preuzimanjem cilindra kod centralno flerkso štamparskoj jedinici cilindarske štamparske mašine. (Fischer & Krecke )

Slive-raster valjak Cilindar štamparske - slive samontiranom štamparskom formom

Kamel - rakel

Kada boje

Kretanje boje

Slika 3.34 Zamena sleeva cilindra forme i rastervaljka u jednoj flekso štamparskoj jedinici ( Soloflex W&H )

Slika 3.35 Centralno cilindarska fleksoštamparska mašina sa 8 štamparskih jedinica i visokim stepenom automatizacije

72


Slika 3.36 Flekso štamparska mašina u nizu sa integrisanim štancanjem za proizvodnju složivih kutija ( štampanje na rotacionom materijalu, izlaganje štancovanih tabaka) brzina produkcije

Slika 3.37 Flekso štamparske mašine za etikete sa UV sušenjem i

rotacionom štancnom, brzina 2,5 m/s (Arsoma EM 510 Heidelberg/Gallus)

Slika 3.38 Novinska štamparska mašina za višebojnu šampu sa 144 štamparskih jedinica (Flexocourier )

Slika 3.39 Tabačna flekso mašina

73


.... Prve izvedene mašine visoke štampe

Prva izvedena rešenja mašina visoke štampe su prikazana na slikama od 3.40 do 3.42.

Slika 3.40 Prva rotaciona mašina V. Buloka 1863 godina

Slika 3.41 R Hoe-ova mamut presa za štampanje novina sa deset

štampaćih cilindara (1857)

Slika 3.42 Dvojna rotaciona mašina u preseku

74


4.0 DUBOKA ŠTAMPA Duboka štampa je vrlo stari štamparski postupak, čiji počeci (bakrorez) dosežu unazad u rani 15. vek. Duboka štampa ima danas u industrijskim zemljama udeo na tržištu od 10% do 15%. Ovaj udeo je tokom poslednje dve decenije gotovo konstantan, iako sa lagano padajućom tendencijom. Jednostavnost njenog principa štampanja u poređenju sa ofset-principom oduvek je oduševljavala stručnjake i konačno su slobodno-zonske jedinice za boju kod novinskih ofset-mašina i Anilox-jedinica za boju u flekso-štampi izvedeni prema principu ubojavanja u dubokoj štampi. Postupak duboke štampe karakterišu udubljeni štampajući elementi štamparske forme. Ne štampajući elementi forme leže na konstantnom uzdignutom nivou. Celokupna štamparska forma (neštampajući i štampajući elementi) pre štampe se oboje, to znači preplave se bojom. Pre štampanja odgovarajuća sredstva (brisači-rakeli) sa neštampajućih elemenata forme odstranjuju boju, boja ostaje samo u udubljenjima. Visoki pritisak i adhezione sile između materijala na koji se štampa i boje uzrokuju prenošenje boje iz udubljenja na materijal koji se štampa. Princip duboke štampe je prikazan na slici 4.1.

[tampaju}i elementi imajujednaka rastojanja ali razli~itepovr{ine i zapremine (dubinski,povr{inski, promenljivi)

Rakel -~eli~nino`

Kadaza boju

Preser -cilindar zapritisak

Cilindarnosilac{tamparskeforme

Slika 4.1 Princip duboke štampe

U industrijskom području nalazi primenu takozvana rakel duboka štampa. Štamparske forme duboke štampe su po pravilu cilindrične štamparske forme. Specifičnost duboke rakel industrijske štampe se sastoji u tome da se po izvodu boje koristi jedan kompletan cilindar forme (bez štamparske ploče). To znači da se u jednoj četvorobojnoj mašini moraju zameniti četri posebna cilindra forme kod jednog novog naloga. Pogon sa mnogo naloga koji se ponavljaju je primoran da lageruje veliki broj cilindara štamparske forme. Cilindri duboke štampe imaju uzrokovano formatom znatnu težinu i zahtevaju specijalne sisteme za transport i rukovanje.

75


Na slici 4.2 su prikazane tehnike reprodukovanja polutonova jednog predloška za postupak duboke štampe. Dubinski i ravno promenljivi, polu autipijska duboka štampa, zbog visokog kvaliteta je od značaja. Čisto površinski promenljiva autotipijska duboka štampa danas jedva još da ima primenu. Konvencionalna dakle samo dubinski varijabilna duboka štampa takođe sve više gubi na značaju jer izrada štamparske forme se bazira na komplikovanim jedva moguće standardizovanim postupcima kopiranja i nagrizanja. Iz tog razloga se u praksi probio dubinski i površinski varijabilan postupak duboke štampe koji se industrijski bazira na elektronsko mehaničkoj gravuri (pomoću plastične deformacije odgovarajućim alatom - dijamantskom iglom).

Dubinski i povr{inskipromenljive

{tamparske forme(poluautotipske)

[tamparske formeduboke {tampe

Povr{inskipromenljive

{tamparske forme(autotipske)

Dubinskipromenljive

{tamparske forme(konvencionalne)

Postupaknagrizanjem

Laserskagravura

Postupaknagrizanjem Ru~ne rezne

ubodne igrtavurne

tehnike(npr.podru~je

umetnosti)

urezivanjem(no`)Laser (urazvoju)Elektronskizrak ( u fazidoterivanja)

(Postupakispiranjem)

Slika 4.2 Varijante izrade formi duboke štampe

Štamparske forme cilindra duboke štampe imaju slojeve prikazane na slici (slika 4.3).

^a{ice (do max.

dubine 50 μm)

Hromiranisloj

(5 do 8 μm)

Gravirni bakar ili Balardov sloj(cca 100 μm; dobrih reznih osobina)

Osnovni bakar (cca 2 mm)

Sloj nikla( 1do 3 μm)

^eli~no jezgro

Slika 4.3 Struktura slojeva cilindra štamparske forme duboke štampe

Čelično jezgro (čelični cilindar) koji je niklovan slojem nikla debljine 1 do 3 μm nosi galvanski naneti osnovni bakar (cca 2 mm debljine) na koji se nanosi gravirano obradiv i rezno sposoban bakar u debljini sloja od oko

76


100 μm. Čelični cilindar nosi na sloju osnovnog bakra ili direktno na galvaniziranom bakru sloj za graviranje ili tkz Balardov- sloj. Ovaj sloj koji se može skidati se preko sloja takođe galvanski nanosi, u njega se gravira štamparska slika. Po izradi štamparske forme duboke štampe vrši se hromiranje površinskog sloja u cilju povećanja mehaničkih osobina a konačni cilj je povećanje broja otisaka koji se može realizovati sa tom štamparskom formom. Rasterovanje u dubokoj štampi razlaže sliku na štampajuće elemente forme, čašice i neštampajuće elemente forme (štegove- staze putanje). Štegovi - putanje su potrebni za vođenje (oslanjanje rakela-brisača kod brisanja viška boje). Posle postupka brisanja ostaje štamparske boje u čašicama. Ako bi na štegovima ostalo štamparske boje pri štampi bi nastala rakel-neobrisana obojenja u obliku štrafte ili kod mestimično neispravnog rakela-brisača rakel štrafte. Kod svih postupaka štampanja vrši se izrada višebojne štampe kroz štampanje jednog preko drugog više slojeva boja sa odgovarajućim štamparskim formama. U pripremi se izrađuju štamparske forme za štamparski sistem boja (Cijan, Magenta, Žuta i Crna). U štamparskoj mašini sa četri štamparske jedinice mogu ove četri dela boja jedna za drugim u jednom prolazu tabaka se odštampati i dobija se štampani otisak koji odgovara predlošku. Kod postupka dubokog štampanja se posle postupka rakelovanja dovodi u kontakt štamparska boja iz raster udubljenja sa materijalom na koji se štampa, posle čega se deo ove boje prenosi na materijal koji se štampa. Na osnovu razdvajanja boje ne dolazi do potpunog pražnjenja udubljenja. Na ovo prenošenje boje bitno utiču (slika 4.4):

ponašanje (stanje umreženosti) materijala na koji se štampa, osobine površina materijala koji učestvuju, osobine papira, viskozitet boje, napon štampanja, brzina štampanja , forma udubljenja i stanje nalivanja (napunjenosti) udubljenja - čašica,

VISKOZITETBOJE

PRENOŠENJEBOJE IZ ČAŠICA

FORME

OSOBINEPODLOGE

ZA ŠTAMPU

NAPONI U ZONIPRENOSA BOJE

NAPUNJENOSTČAŠICA

OBLIK IVELIČINAČAŠICA

BRZINAŠTAMPANJA

Slika 4.4 Uticajni parametri na prenošenje boje iz čašica štamparske

forme

77


Slika 4.5a prikazuje mikrofotografiju površine forme duboke štampe. Primetne su čašice i staze - štegovi. Na štamparskom proizvodu (slika 4.5b) se može videti sa jedne strane ova struktura čašica i sa druge strane takođe "razlivanje" pojedinih elemenata slike tkz efekat "testere" koji je obeležje ovog postupka. Forme duboke štampe za dubinski promenljivu duboku štampu se izrađuju putem tehnike nagrizanja. Klasičan način rada elektromehaničkog graviranja je prikazan na slici 4.6. Cilindar sa kojeg se prenosi - "očitava" i cilindar forme koja se gravira povezani su međusobno ili mehanički ili pomoću "električne sprege". Na cilindru za očitavanje sa kojeg se skida slika se optički očitava tkz "opal film" (pozitiv štamparske slike) sa odgovarajućom gradacijom i adekvatnim obimom gustoće. Prema osvetljenosti upravo skenirane tačke slike na opal filmu reflektuje se odgovarajuća količina svetlosti, ona se pretvara u električni signal. Izlazni signali glave koja očitava - podaci slike, se u računaru elektronski pripremaju da se glava za graviranje može upravljati (slika 4.7 prikazuje elektromehaničku glavu za graviranje). Od računara se glavi za graviranje dovode dva signala:

signal slike kao i raster signal koji definiše finoću rastera i položaj uglova.

Oba daju modulirani signal za upravljanje glavom za graviranje.

staze putanje

Slika 4.5 Mikro foto duboke štampe a) elektromehanički gravirana forma duboke štampe b) Otisak sa jedne

gravirane forme duboke štampe (poluautotipijske, četvorobojna) struktura "zuba testere" na ivicama - znak raspoznavanja duboke štampe.

78


pozitiv štamparske slike

sken jedinica

Slika 4.6 Očitavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan, Hell -svetlo-sistem gravure)

Uglovni položaj rastera se dobija iz kretanja glave za graviranje (posmak i frekvencija) i cilindra (obimna brzina). Umesto očitavanja opal filma danas se direktno gravira, pri čemu signali za glavu za graviranje dolaze iz digitalne baze podataka za opis štamparske forme. Vrlo visoki troškovi za izradu štamparske forme su odlučujući razlog zbog čega rakel duboka štampa nalazi primenu samo za štampanje masovnih tiraža (veličine tiraža veće od 500.000 otisaka). Raster koji nastaje kod gravure (a i kod nagrizanja) je periodičan raster. Kod višebojne štampe se kod primene periodičnih rastera dobijaju često moire pojave. Kod ofset odnosno postupka visoke štampe se moire minimizira pri čemu se rasteri za pojedine delove štamparske boje odgovarajuće uglovno podese - rasporede. U dubokoj štampi se vrši uglovno podešavanje rastera kroz izduživanje - sabijanje čašica. Ono što karakteriše proces duboke štampe je da se čašice štamparskog cilindra u kadi za boju potpuno preplavljuju. Brisač odstranjuje višak štamparske boje tako da se samo u čašicama nalazi štamparska boja a štegovi - staze su bez boje. Ispod rakela - brisača se stvara hidrodinamički pritisak nagomilavanja koji u suštini zavisi od ugla postavljanja rakela - brisača, brzine mašine i viskoziteta štamparske boje. Kod modernih mašina duboke štampe visokog učinka se danas daje prednost uglavnom strmijem postavljanju brisača (pod uglom). U tabeli slika 4.8 su navedene neke vrednosti tipične za duboku štampu. Osnovne karakteristike ove štampe vezane su za: širinu trake koja se odštampava i to u rasponu od 1,2 do 3,6 m brzinu kretanja trake koja iznosi od 10 do 15 m/s za ilustracionu duboku štampu i od 5 do 6,5 m/s za štampu ambalaže pri ovome su dužine oštampavanja vezane za obim cilindra u rasponu od 600 do 800 mm.

79


Priprema slikovne informacije(poja~iva~ za graviranje)

Cilindar sa gravirnimsistemomDigitalni signal

Iz memorije

[tamparskaforma

Igla Signalslike

DigitalniAnalo-gni

Konverzija

Analognisignal

Upravljanjedubinomureza

Upravljanjekonstantnimkretanjemgore-doleVibracije

Frekventni generator4000 Hz odnosno4000 ~a{ica/s

Slika 4.7 Graviranje cilindra pomoću igle- dleta (peckanje-ubadanje) a) upravljanje glavom za graviranje

b) elektromehaničko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem)

[TAMPARSKA MA[INA

RASTERSKO OSLIKAVANJE

GRAVURA (Poluautotipska, igla)

OBLIK ^A[ICA (Zavisno od rasterske {irine i ugla rastera)

[irina trake

Brzina trake

Obim cilindara

2,4 m, max. 3,6 m (Ilustraciona duboka {tampa),1,2 - 1,4 m max 1,6 m (ambala`na duboka {tampa)10 m/s max. 15 m/s (Ilustraciona duboka {tampa),5 m/s max 6,5 m/s (Ambala`na duboka {tampa),600 - 800 mm

Tipi~no za ilustracionu duboku {tampu60.....70 linija/cm

40....140 linija/cm

FrekvencijaBroj vezanihgravirnih glava

Geometrija ~a{ica

4 kHz (4000 ~a{ica/s) do 8 kHz8....16 u ilustracionoj dubokoj {tampi1 u ambala`noj dubokoj {tampi[irina (popre~na dijagonala ): min 30 μm max. 230 μmDubina: 10...30 μm (max. 50 μm) zavisno od ugla dijamantske igle[irina klizne putanje: 3...5 μm

Razli~iti, ve} prema izvatku bojaOtporne: CyanProdu`ne: MagentaGrube: Yellow (Grublji raster)Fine: Black ( finiji raster npr. slova)

Slika 4.8 Neke vrednosti tipične za duboku štampu

80


.... Područja primene, karakteristike i štamparski proizvodi

Duboka štampa je vrlo dobar postupak štampanja slika, njime se postiže najviši kvalitet slika. Kod dubinski promenljivih i elektronski graviranih cilindara duboke štamparske forme čašice primaju različitu količinu boje. Time ostvarena različita debljina sloja na štamparskom materijalu odgovara stepenovanju vrednosti tona orginalnog predloška. Slika štampana u dubokoj štampi jako se približava kontinualnom prelazu vrednosti tonova originalnog predloška. Dejstvo slike se još poboljšava time da se tečna štamparska boja posle prenosa u području dubokih tonova na štamparskom materijalu nešto razlije i ne nastaju oštro ograničene raster tačke a staze - štegovi štamparske forme nisu vidljivi. Tipične karakteristike (obeležja, svojstva) duboke štampe su ilustrovana na slici 4.9 i odlikuju se sa:

reckavim ivicama na slovima i linijama slično polutonovima vrlo dobra reprodukcija slika zbog raster čašica različitih dubina (to znači različita veličina obima boja)

u svim vrednostima tonova, jednake veličine kvadratne raster tačke kod dubinski varijabilne štampe, čašice otiskuju i u svetlim tonovima i mnogostruko dolaze do izražaja

rasterske tačke u različitoj veličini i zasićenost bojom kod dubinski i površinski varijabilnoj dubokoj štampi

u svim vrednostima tonova jednake veličine kvadratne raster tačke kod dubinski varijabilne štampe; čašice otiskuju u svetlim tonovima mnogostruko dolaze do izražaja

reckave ivice naslovima i linijama

slično polutonovima vrlo dobra reprodukcija slika zbog raster čašica različitih dubina (to znači različita veličina obima boja)

rasterske tačke u različitoj veličini i zasićenost bojom kod dubinski i površinski varijabilnoj dubokoj šta

Tipične karakteristike (obeležje, svojstvo)

duboke štampe

Slika 4.9 Svojstva duboke štampe

81


Tipični proizvodi duboke štampe su visokotiražni visokokvalitetni proizvodi (slika 4.10) kao što su:

ilustrovani, časopisi, katalozi .. štampa na veštačkim materijalima i folijama štampa na metalnim folijama providne folije, torbe vrednosni papiri, poštanske marke, banknote (novčanice)

Tipični proizvodi duboke štampe su visokotiražni visokokvalitetni proizvodi

ilustrovane novine, časopisi katalozi

štampa na veštačkim materijalima i folijama

štampa na metalnim folijama

providne folije, torbe

vrednosni papiri, poštanske marke, banknote (novčanice)

Slika 4.10 Tipični proizvodi duboke štampe

U višebojnoj dubokoj štampi se mora posle svakog štamparske jedinice da se vrši sušenje boje (zona sušenja), pošto kod niskoviskoznih boja za duboku štampu nije moguć otisak na vlažno kao kod ofseta. Snabdevanje sa bojom mašina duboke štampe se često vrši iz uređaja instalisanih pored mašine zbog jednostavnosti rukovanja (slika 4.11)

Slika 4.11 Delimičan izgled jedne rotacione mašine duboke štampe i niz

pojedinačnih štamparskih jedinica sa rezervoarima rezerve boje

82


4.1 Izrada cilindra štamparske forme

Osim u tabačnoj dubokoj štampi, koja se još samo retko može sresti, potreban je rotacionoj dubokoj štampi bešavni cilindar forme, na koji se oslikavanje direktno nanosi posredstvom nagrizanja ili graviranjem. Za to se cilindar forme u složenom mehaničkom i galvanskom procesu mora pripremiti. U svojoj osnovnoj gradnji sastoji se cilindar forme od čelične cevi debelog zida sa, koja je pričvršćena pomoću prirubnica za rukavce . Zbog povećanja krutosti ovog šupljeg cilindra su rukavci cilindra delimično povučeni unutra i oni se još jedanput oslanjaju preko čeličnih ploča na unutrašnjosti cevi. Sva povezivanja se pri izradi cilindra forme se vare, sa orebrenjima u cilju povećanja krutosti. On se mora balansirati (uravnotežiti), da pri visokim brojevima obrtaja (do približno 15/s) u mašini duboke štampe ne bi proizveo nikakve oscilacije. Osnovno telo cilindra forme dobija osnovni bakarni sloj na svojoj površini, preko koga se između ostalog podešava predviđeni prečnik štamparske forme. Za nanošenje daljeg bakarnog sloja nosioca forme koje se od jednog do drugog naloga za štampu menja (slike 4.12, 4.13) ima više metoda.

.... Tankoslojni postupak

Struktura slojeva tankoslojnog postupka je prikazana na slici 4.13a. Na osnovni bakar se galvanski nanese bakarni sloj za graviranje (oko 80 μm debeo), što dozvoljava jedno graviranje. Prednost tankoslojne tehnike je, da svi cilindri forme jednog tipa imaju istu obimnu meru i da je rad na mehaničkoj obradi površine posle galvanskog procesa bakarisanja manji nego kod debeloslojnog postupka. Odstranjivanje gravure (posle odhromiranja) se postiže prestrugivanjem ili glodanjem sloja bakra. Zatim se vrši novo bakarisanje. (U specijalnom postupku tzv. "bakar-recycling" preduzima se odbakarisanje u galvanskom obratnom procesu. Kod ovog procesa potreban je jedan dodatni sloj nikla oko 25 μm imeđu osnovnog bakra i bakra za graviranje). Tankoslojna tehnika ima raširenost od oko 35% pri čemu samo oko 5% otpada na bakar-recycling - metodu.

.... Metoda Balardovog sloja

Ova metoda (slika 4.13b) je takođe jedan tankoslojni postupak (jedno korišćenje bakarnog sloja za graviranje). Na osnovni bakar se galvanski nanosi jedan bakarni sloj (80 do 100 μm debeljina) koja se može skinuti, pri čemu jedan specijalan sloj između osnovnog bakra i Balard-sloja omogućava da se ona posle štampanja može otcepiti sa cilindra forme. Metoda Balard-sloja u primeni ima udeo od oko 45%.

.... Jako bakarisanje

Na osnovni bakar (debeloslojni postupak, slika 4.13c) se galvanski nanosi oko 320 μm debeo sloj od bakra za graviranje. Ova debljina sloja omogućava gravuru za približno četiri štamparska naloga. Posle svakog štamparskog naloga skida se oko 80 μm debeo sloj u višestepenom

83


mehaničkom procesu (glodanje, brušenje), dakle odstranjuje prethodna gravura. Kada je bakar za graviranje potrošen, ponovo se galvanski (tvrdo) bakariše. Ovaj postupak ima udeo primene od otprilike 20%.

Cilindar formeduboke štampe

(katoda)elektrolit

(sadrži poredostalog vodujone bakra ijone sulfata

anoda (odbakra)

Izjednačavač(izvor

jednosmernestruje)

Slika 4.12 Galvansko bakarisanje cilindra forme duboke štampe. Joni

bakra Cu2+ se odvajaju na katodi (cilindar štamparske forme) i stvaraju bakarni sloj

Osnovni slojbakra(1 - 2 mm)

Sloj nikla (1 - 3 μm)

êli~no jezgro

Gravirni bakarni sloj(Ballard sloj) zajednu gravuru (cca.80 μm)

(npr. sloj sasadràjem srebra,elektroprovodni sloj)Osnovni bakarni sloj(1-2 μm)

Sloj za odvajanje(cca. 1mm) zaskidanje Ballard sloja

êli~no jezgro

Gravirni bakarni slojza cca. 4 gravure(max. cca 320 μm)Osnovni sloj bakra(1-2 mm)

Sloj nikla (1..3 μm)

Gravirni bakarni slojza jednu gravuru(cca. 80 μm)

Sloj nikla (1-3 μm)

êli~no jezgro

Slika 4.13 Različite vrste bakarisanja cilindra duboke štampe a - Tankoslojni postupak b - Metoda Balard-sloja c - Debeloslojni postupak

84


Pojedinačni postupci kod repariranja jednog cilindra forme odvijaju se uglavnom kroz sledeće faze:

Vađenje istrošenog cilindra forme iz mašine duboke štampe, Pranje cilindra forme radi odstranjivanja ostataka boje, Odstranjivanje sloja hroma, Odstranjivanje bakarnog nosećeg sloja forme (hemijski, galvanski

ili mehanički), Priprema za bakarisanje (odmašćivanje i odoksidiranje, nanošenje

razdvajajućeg sloja kod postupka Balard-sloja), Galvansko bakarisanje, Površinsko-finiširanje sa brzorotirajućom glavom sa dijamantskim

noževima i/ili sa kamenom za poliranje ili trakom za poliranje, Nagrizanje ili graviranje (nanošenje štamparske slike), Probno štampanje (probni otisak), Korekcija cilindra, minus ili plus (smanjenje ili povećanje volumena

zapremine čašica), Priprema za hromiranje (odmašćivanje i odoksidiranje, predgrevanje

po potrebi ponekad poliranje); Hromiranje, Površinsko-finiširanje sa finim tocilom za poliranje ili papirom, Predaja gotovog cilindra skladištu ili direktno mašini duboke štampe.

Svi postupci se danas odvijaju umnogome automatski u proizvodnim linijama, pri čemu krovni kranovi a delom i FTS (fleksibilni tehnološki sistemi sa automatski vođenim vozilima) obezbeđuju dalji transport cilindara forme od stanice do stanice.

.... Oslikavanje cilindra forme

U dubokoj štampi raster-struktura površine štamparske forme - dodatno uz funkciju davanja slike - ima bitan zadatak, da preuzme vođenje i naslanjanje rakela. Na stazama (površinama) koje ograničavaju (oivičavaju) čašice, oslanja se rakel. Različita dubina raster-čašica omogućava polutonsko stepenovanje u štamparskoj slici konvencionalne duboke štampe. Elektromehaničko graviranje sa dijamantskom iglom (poluautotipijsko) je dominirajući postupak. Još samo retko se danas u štamparijama duboke štampe sreće nagrizanje kao postupak oslikavanja, uprkos tome će radi potpunosti i ovaj postupak ovde biti kratko opisan.

.... Postupak nagrizanja

Radi prenošenja štamparske slike na cilindar forme koristi se u konvencionalnom postupku nagrizanja tzv. "pigmentni papir". On je presvučen jednim želatinskim slojem i kratko pre korišćenja se sa rastvorom hromne soli senzibilizuje, to znači napravi se osetljivim na svetlost. U jednom kopirnom okviru se sada jedan za drugim osvetljavaju na pigmentni papir raster i film za oslikavanje. Tako tretirani pigmentni papir se zatim u jednoj specijalnoj mašini za prenošenje pigmentnog papira "kašira" na površinu cilindra forme.

85


Pritom jedna stabilizujuća folija, koja se kasnije svlači, obezbeđuje da se ovaj postupak prenošenja tačno izvrši. Radi izbegavanja ovog pomoćnog sredstva može da se upotrebi i tzv. "Autofilm", kod koga se kopirni sloj lije direktno na foliju. Zatim sledi omekšavanje, svlačenje sirovog papira i ispiranje neosvetljenog i time rastvorljivog želatina u oko 40°C toploj vodi (cilindar se zbog toga okreće u vodenoj kupki) sa sušenjem u nastavku. Ovaj postupak može da se označi kao "razvijanje". Svi ovi postupci se sprovode u programski upravljanim automatima za razvijanje. Nastaje reljef od različito debelih želatinskih slojeva. Pre nagrizanja se svi neštampajući delovi prekrivaju sa asfaltnim lakom otpornim na kiseline - i određene nečistoće. Stvarni postupak nagrizanja se opet izvodi u programski upravljanoj mašini za nagrizanje sa jednom kupkom, pri čemu se cilindar u rastvoru gvozdenog hlorida kupa ili prska, dok se ne postigne potrebna dubina nagrizanja. Rastvor gvozdenog hlorida "jede" kroz želatinski sloj bakar nosećeg sloja slike. Što je dublja bila želatinska čašica, to pre dolazi kiselina u dodir sa bakrom i to će dublja biti proizvedena čašica i na nosećem sloju slike.

.... Elektromehanička gravura

Bitno kraći nego kod postupka nagrizanja su postupci kod elektromehaničke gravure. Ona se danas najviše upravlja direktno iz baze podataka pripreme, čime se uštedi montiranje predloška za očitavanje na odvojenom cilindru za očitavanje koji se sinhrono okreće sa mašinom za graviranje. Mašina za graviranje se time sastoji samo još od uređaja sličnog strugu, u koji se stegne cilindar forme koji dolazi iz pripreme cilindra. Postupak graviranja sliči procesu rezanja pri struganju, pri čemu se rez naravno prekida (frekvencija igle). Cilindar forme se pri graviranju okreće konstantnom obimnom brzinom (zavisno od rastera sa oko 1 m/s. Istovremeno se dijamantska igla glave za graviranje pokreće sa visokom frekvencijom (do 8 kHz), pri čemu dijamant više ili manje duboko prodire u bakar i izrađuje čašice. Na osnovu konstantne obimne brzine i frekvencije graviranja, čašice leže ekvidistantno u obimnom smeru (smeru graviranja). Susedni redovi se graviraju u polupomerenom rasporedu (slika 4.14). Bočni razmak, odgovara pomaku glave za graviranje po okretaju cilindra u aksijalnom smeru cilindra duboke štampe. U ilustrovanoj dubokoj štampi se u zavisnosti od širine papirne trake za odštampavanje koristi do 14 glava za graviranje (tipično: 8) sa iglama. Skidanje oštrih ivica "pucni" na površini bakra se vrši za vreme graviranja pomoću jednog strugača (šabera) koji je pričvršćen na glavi za graviranje. Posle graviranja potrebno je cilindar još samo lako polirati, pre nego što se u mašini za probno štampanje oštampa probni otisak. Po potrebi se izvodi odgovarajuće ručno korigovanje i konačno hromiranje. Vrednosti polutonova proizilaze iz različitog volumena zahvatanja čašica, poluautotipijski, to znači dubinska i površinska promenljivost.

86


Bo~ni posmak gravirneglave po okretaju

Nose}a kliznapovr{ina^a{ica

Gravirni pravac(po obimu)

Slika 4.14 Elektromehaničke gravirane čašice na površini cilindra.

Na slici 4.15 su prikazana elektromehanički gravirane čašice sa karakteristikama elemenata graviranja. Čašice su sa maksimalnom dubinom graviranja.

Čašica Smer graviranjaStaza

Bočni pomak

Slika 4.15 Elektromehanički gravirane čašice Na slici 4.16 je prikazana mašina za graviranje za elektromehaničku gravuru ubadanjem iglom sa više sistema graviranja (Helio Klischograph K406-Sprint, HELL Gravure Szstems).

87


Slika 4.16 Mašina za graviranje za elektromehaničku gravuru ubadanjem iglom sa više sistema graviranja (Helio Klischograph K406-Sprint, HELL

Gravure Szstems)

.... Lasersko graviranje

U prošlosti je bilo brojnih pokušaja da se gravura izvede brže i jeftinije. Neke mogućnosti su se sastojale u tome, da se primene metode graviranja bez dodira, na pr. elektronski zrak ili laserski zrak. Laserska gravura je u međuvremenu pojedinačno već u praktičnoj primeni. 1995 godine je na tržište došao jedan direktan postupak graviranja sa laserom ("Laserstar" od firme Max Datwyler AG), kod koga jedan laser čvrstog tela gravira sloj cinka. Čašice proizvedene pri tome su po svojoj formi slične čašicama izrađenim nagrizanjem (postupak radi sa frekvencijom graviranja 70 kHz). Gravirani cilindar se posle procesa brušenja i čišćenja hromira. Priprema cilindra štamparske fome posle štampanja je slična hemijskim, mehaničkim i galvanskim metodama kao pripremanje bakarnog cilindra. U suštini se korak bakarisanja (bakar za graviranje) zamenjuje galvanskim procesom cinkovanja. Laserska gravura otvara dubokoj štampi neke nove mogućnosti, na pr. može se kod finih tekstova umanjiti efekat zuba testere. Pored toga postoji mogućnost da se radi sa frekventno-moduliranim rasterima. Laserski postupci graviranja koji indirektno rade, rade sa svetlosno-osetljivim crnim slojem, koji je nanet na bakru nosioca forme i koji se laserom prema slici (iz digitalne baze podataka) oslikava. Štamparska forma se u nastavku nagriza (na pr. "DIGILAS" od firme Schepers-Ohio).

.... Probno štampanje

Zbog visoke cene izrade štamparske forme i njenog konačnog oblikovanja (potrebe korekture i sl.) vrši se izrada probnih otisaka na posebnim štamparskim jedinicama čija je struktura identična strukturi štamparskih jedinica mašine. Na slici 4.17 je prikazana jedna štamparska jedinica duboke štampe namenjena za probno otiskivanje. One se sastoje od jednostavnog uređaja za odmotavanje trake (najčešće projektovan za različite širine traka), i jednog uređaja za izlaganje odštampane trake. Unutrašnjost štamparskog agregata duboke štampe namenjene za probno otiskivanje istovetne je strukture kao jedinica agregata kompletne mašine za štampu.

88


Papirna traka (izlaz)

Su{ara ( za jednustranu trake)

Cilindar nosilac{tamparske forme

Usisavanje sredstva zarastvaranje iz ure|aja za

obojenje

Kada za boju(projektovana za brzu

promenu cilindra forme)

Revolver sa tripritiska~a razli~ite

{irinePreser (cilindar za

pritisak)

Rakel (~eli~ni no`)

Papirna traka (ulaz)

Slika 4.17 Konstruktivna gradnja jedinice za probno štampanje - duboke

štampe (KBA) Naglašena je putanja trake koja prolazi kroz uređaj za sušenje najčešće izveden samo za jednostrano sušenje. Podešivač pritiska štampanja je opremljen trodelnim ili četvorodelnim "revolver" uređajem sa pritiskivačima različite širine. Da bi se postigao rezultat štampe uporediv sa neprekidnom štampom, treba štamparske boje reološki prilagoditi. Postoje i jednostavnije mašine za probno štampanje duboke štampe,

0

Plansko izlaganje (sa kru`nim popre~nimreza~em, postavljen 90 stepeni zaokrenuto

Skra}ena linija su{enja

Stog papira [tamparski jedinice Odmotavanje

Slika 4.18 Šema mašine za probne otiske duboke štampe sa četri štamparske jedinice sa uređajem za odmotavanje i izlaganje

89


(slika 4.18) kod kojih se tabak papira pritegne na veliki bubanj i na koji se sa četiri cilindra forme jedne 4-bojne garniture otiskuju jedan za drugim. Specijalan uređaj za ubrzanje obezbeđuje približne proizvodne uslove.

.... Skladištenje i izmena cilindra forme

Zbog osetljivosti štamparskih formi duboke štampe (cilindara forme) za njih su potrebni specijalni uređaji za rukovanje. Uglavnom se za to koriste uređaji - podizači, koji dozvoljavaju pristup svakom cilindru. Između toga se transport vrši pomoću automatskih krovnih kranova. Za identifikaciju cilindara forme oni se označavaju, delom i pomoću elektronskog, beskontaktnog raspoznavanja. Radi zaštite površine su cilindri forme često umotani u debele filcane omote i zatvoreni pomoću lepljivih zatvarača. Izmena cilindra forme u štamparskoj mašini se na najjednostavniji način vrši pomoću postavljajućih šina za unošenje (slika 4.19), preko kojih se cilindar kotrlja na transportnim kolicima. Dalja, više automatizovana varijanta predviđa hidraulične podizačke uređaje za vađenje i umetanje cilindra forme (slika 4.20) u mašini. Trenutno najviši stepen automatizacije omogućava, zamenu cilindra zajedno sa njegovom jedinicom za boju u jednoj jedinici koja se umeće. Čišćenje se sprovodi izvan mašine, pri čemu su moguća najkraća vremena zamene.

Cilindar formespreman za transport

Transportna stazasa {inom za

cilindar forme

Pozicija ~ekanjacilindra forme Pozicija

podignutogcilindra forme

Visinapodizanja

Pozicijacilindra formepri {tampanju

Ure|aj za podizanje cilindra forme

Slika 4.19 Transportna staza za zamenu cilindra štamparske forme (KBA)

Za uležištenje cilindara forme u mašini duboke štampe moraju valjčasti ležajevi učvršćeni u stabilnim čaurama da se navuku na krajeve osovina, pre nego što se ukotrljaju u horizontalne žljebove bočnih zidova štamparske jedinice i fiksiraju pomoću pritezača. Rukavac osovine na strani pogona se zatim preko fleksibilne spojnice poveže sa kućištem pogonskog prenosnika, usled čega cilindar forme preko motora može da se okreće. Kućište pogonskog prenosnika, uglavnom je koncipirano kao slobodno stojeća jedinica, sadrži takođe prenosnike i motore za podešavanje za obimni i bočni registar kao i za pogon rakela za aksijalno napred nazad - pomeranje rakela.

90


Transportni kran

Cilindar {tamparske forme

[tamparskijedinica

Pozicijacilindra formeu{tamparskojjedinici

Tarnspo-rtna ko-lica zacilindarforme

Hidrauli~niure|aj za

podizanje ipreno{enje

Slika 4.20 Hidraulični podizački uređaj za vađenje i umetanje za cilindar

forme na štamparskoj jedinici duboke štampe (KBA) Isto kao cilindar forme mora i štamparski cilindar, u dubokoj štampi nazvan "Presseur" - pritiskač (gumirani), s vremena na vreme da se zameni, ili mora da se iznova gumira ili da se prebrusi, pošto su se na njegovoj površini stvore žljebovi (brazde), ili zato što se obrađuje druga širina papira. Transportni uređaji za cilindar forme su zato opremljeni napravama koje mogu da prihvate i Presseur.

Cilindar za pritisak

Kao u svakom štamparskom postupku, postoji i u dubokoj štampi cilindar za pritisak, nazvan "Presseur" (pritiskač). On mora da bude dovoljno stabilan, trebao bi po prečniku međutim da se bira što manji, da bi osigurao uzanu zonu štampanja za bolji, oštriji otisak cilindra forme. Ranije (približno pre 1960) je zato bilo uobičajeno, u jednom sistemu 3 - valjka da se jedan iznad drugog rasporede cilindar forme, jedan manji međuvaljak (Presseur) i jedan velki cilindar za oslanjanje. Pošto se u toku razvoja prema višim proizvodnim brzinama i uz to potrebnog sniženja stvaranja toplote želelo preći na sistem 2 - cilindra, razvijeni su u 60-tim i 70-tim godinama protiv savijanja kompenzovani

91


Presseur-i. Oni baziraju na konstrukciji kakva je uobičajena u gradnji postrojenja za valjanje. Mali hidraulični cilindri tzv. "papuče" (hidrostatički oslonci) pritiskaju rotirajući omotač Presseur-a na cilindar forme, pri čemu se oslanjaju na čvrsto telo u unutrašnjosti Presseur-a. Hidraulična tečnost koja izlazi na površinama papuča služi za podmazivanje kao i za hlađenje (slika 4.21). Pode{avanje

presera Zaptivanje

Vode}ile`aj

Preser Rotiraju}aprevlaka

valjka(elastome

r)

Horizontalnapotpora

Telo(stati~no) Odvod

hidrauli~nete~nosti

Dovodhidrauli~ne

te~nosti

Papirna traka Hidrostati~kipotporni elementi

Cilindar nosilacforme

neoptere}eno (manji pritisak presera)optere}enjo ({tampanje)

Papirnatraka

Preser

Telo(stati~no)

Horizontalnapotpora

Slika 4.21 Konstrukcija cilindra za pritisak "Presseur"-a

I ovi protiv-savijanja kompenzovani Presseur-i se iznutra hlade, da se obloga Presseur-a ne bi previše ugrejala, sa jedne strane radi čuvanja obloge, sa druge strane i radi sprečavanja prenošenja toplote u jedinicu za boju. Obloga Presseur-a se sastoji iz specijalnog gumenog sloja visoke tvrdoće (oko 95° Shore A) i bešavno je nanešena. „Presseur“ se pogoni prenosom sile preko cilinda forme pri kontaktu sa materijalom za odštampavanje.

.... Jedinica za boju i rakel

Nasuprot visokoj štampi, kod koje se boja nanosi na izdignutu formu, i ravnoj štampi kod koje se boja nanosi na ravan nosilac forme, mora u dubokoj štampi boja da se dovede u udubljene elemente cilindra forme. Za to mora štamparska boja biti viskozno vrlo niska . Radi punjenja udubljenih elemenata forme - čašica, bojom duboke štampe potrebna je samo jedna kada za boju u koju uranja rotirajući cilindar forme (slika. 4.22). Da bi se sprečilo prejako stvaranje pene i prskanje boje, uobičajeno je da se u kadi za boje slobodno zajedno okreće jedan valjak za zahvatanje (crpljenje) sa mekanom oblogom; na osnovu trenja okreće se ovaj valjak sporije nego obim cilindra forme. Time se dobija umnogome bez prskanja, nanošenje homogenog filma boje na cilindar forme. Specijalni zaštitni limovi od prskanja na čeonim stranama cilindra forme sprečavaju prskanje boje i na ivicama cilindra, višak boje dospeva u dodatnu posudu za boju ispod visinski podešljive kade za boju. Sa dodatne posude za boju curi boja u rezervoar boje koji stoji ispred

92


štamparske jedinice, meša se svežom bojom, preko filtera čisti, proverava viskoznost i preko pumpe ponovo vraća nazad u kadu za boju.

Steza~i zarakel no`

Rakelno` Preser

Najve}icilindar zaformu

Najmanjicilindar zaformu

Obrtna ta~kaza kretanjaprimicanja iodmicanjarakela

Rakel sto

Okretna osa prilagoi|avanja zarazli~ite promare cilindra za formu

Valjak bojanika

Rakelno`

Rakelsto

Steza~i zarakel no`

Skida~boje(konusnideorakela)

Kada za boju

Za{titni omota~ boje

Boja

Slika 4. 22 Jedinica boje duboke štampe a) principijelna izvedba

b)detalj rakel noža (KBA) Pošto cilindar forme usled uranjanja u boju prima boju i na neštampajućim mestima, mora suvušna boja da se preko rakel-a izbriše (skine) sa površine cilindra forme. Rakel se često označava kao "duša" duboke štampe, pošto je njena konstruktina izvedba od istaknutog značaja. Stvarni rakel se sastoji samo od tanke, na habanje otporne čelične trake, koja je savijena pod malim uglom pritegnuta u držač rakela (slika 4. 22b). Danas je uobičajeno da se upotrebljava jači, ali bitno uži rakel, koji na svom sečivu ima fazetu . Za kretanje primicanja i odmicanja rakela (pneumatski ili hidraulično) potrebna su dva zglobno obešena elementa. Rakel-glave za kretanja primicanja i odmicanja i za stvaranje rakel-pritiska kao i okvira rakela radi podešavanja na format cilindra forme različite veličine i za odmicanja (zaokretanjem) celokupnog uređaja radi zamene cilindra forme. Rakel mora bočno da se pomera, radi sprečavanja rakel-pruga (štrafte) usled istrošenja rakela u štampi. Ovo može da se vrši preko krivajnog prenosnika u kućištu prenosnika sa uzdužnog vratila ili preko povratnog vretena sa kuglicama sa jednog posebnog motora - prenosnika. Važno je da pritom ne proizlazi nikakav racionalan prenosni odnos prema pogonu cilindra forme. Na taj način je osigurano stalno premeštanje

93


rakela prema eventualnim oštećenim mestima na cilindru forme i sprečava se kumulirano udaranje na isti urez u rakelu. Rekal podleže visokom habanju i mora periodično da se menja (uglavnom pri promeni naloga). On mora da bude podešen tačno paralelno prema površini cilindra forme, što danas osigurava hidraulično pritezanje rakela sa prebacivanjem pritiska i samopodešavanjem.

.... Sušenje

Boja duboke štampe ima nizak viskozitet, da bi se iz udubljenja raster-čašica uz dobro pražnjenje mogla preneti na papir. Ovaj nizak viskozitet se u bitnom postiže preko visokog udela sredstva za rastvaranje sa niskom tačkom ključanja u boji. Sredstvo za rastvaranje mora posle napuštanja zone štampanja radi sušenja štampane boje u sušaču dovodom toplote da se odstrani - ispari. Ranija rešenja kao sušenja strujom vazduha ili grejnim bubnjevima se više ne nalaze u primeni. Danas se koriste sušenja mlaznicama sa udarnim mlazom. Radijalni ventilatori uduvavaju vazduh u cevi za vođenje vazduha sa okruglim mlaznicama ili u obliku proreza, koje su postavljene direktno iznad papirne trake. Struja vazduha okomito pogađa papirnu taku i time svežu štampu, preusmerava se za 180° usled udarnog dejstva i vraća se između cevi nazad do radijalnog duvača, da bi ponovo bio doveden cevima sa mlaznicama. Ispred radijalnog duvača se jedan deo ovog okolnog vazduha odvaja i vodi u jedan uređaj za povraćaj sredstva za rastvaranje, da se ne dozvoli da koncentracija sredstva za rastvaranje u okolnom vazduhu previše poraste. Ovaj udeo se automatski zamenjuje svežim odnosno vazduhom prostorije. U mnogim slučajevima rade moderna sušenja mlaznicama sa udarnim mlazom bez zagrevanja vazduha. Dovoljan je vazduh pri temperaturi prostorije, da bi lako isparljivi Toluol (sredstvo za rastvaranje) ispario iz boje. Vazduh se sam nešto zagreje usled kretanja. Ako je potrebno dodatno zagrevanje, onda se ono ugrađuje iza ispusta radijalnog duvača (slika 4.23). Pošto na sušenje ne utiče samo brzina izlaza vazduha iz mlaznica, nego i dužina sušača, o efiktivnosti sušenja i time o maksimalnoj brzini kretanja trake (tipično ca 15 m/s), sušači se razvuku obostrano oko celokupne štamparske jedinice. Zbog toga se govori i o "sušećim haubama". Prema vrsti sredstva za rastvaranje mogu da budu dovoljni kraći uređaji za sušenje, koji nisu razvučeni oko cele štamparske jedinice. Sredstvo za rastvaranje (najčešće Toluol) mora iz razloga životne sredine i troškova da se povrati. Postrojenje za povraćaj sredstva za rastvaranje se sastoji iz velikih kazana, koji su napunjeni aktivnim ugljem i kroz koje se sprovodi vazduh napunjen sredstvom za rastvaranje. Pritom se sredstvo za rastvaranje zadržava na aktivnom uglju, usled čega se vazduh oslobađa od sredstva za rastvaranje i istovremeno čisti i stvara kao pogodan za životnu sredinu.

94


Glavna usisna cev prema apsorberu (upijaču)postrojenja za povraćaj sredstva za rastvaranje

Usisivač na tavanici

Zid (izolacija) okoštamparske jedinice

Grejač

Cevi samlaznicama za

duvanjeUsisnivazduh Radijalno

uduvavanje(usisavanjevazduha)

Cilindarštamparske

forme

Usisivač zapovratnu cirkulaciju

Papirna traka

Pogon

Preser

Slika 4.23 Poprečni presek kroz štamparsku jedinicu duboke štampe sa

bitnim elementima za sušenje (sušenje mlaznicama sa udarnim mlazom). Struja vazduha kroz cevi sa mlaznicama u sredini se snabdeva preko dva

bočna postavljena ventilatora za uduvavanje (KBA) Da bi se sredstvo za rastvaranje radi ponovne upotrebe oslobodilo iz aktivnog uglja, u obratnom postupku se šalje vodena para kroz kazane aktivnog uglja, koja ispira sredstvo za rastvaranje. Pošto sredstvo za rastvaranje ima u odnosu na vodu nižu gustoću i odvaja se iz mešavine na površinu, može se lako odvojiti od kondenzovane vodene pare.

.... Obimni i bočni registar

U mašinama duboke štampe su već krajem 30-tih godina primenjena prva postrojenja za regulaciju registra. Radi merenja registra i regulisanje štampaju se registarske oznake na belu ivicu trake papira (ili na mestima bez boje u pregibu).

U svakoj štamparskoj jedinici - počev od druge štamparske jedinice - se njihov međusobni položaj registruje preko optičkih senzora (danas

95


uglavnom kamera) i izračunava se komanda za podešavanje (korekciju) u jednom regulatoru. Ova korektivna komanda se upućuje jednom motoru za podešavanje registra, koji zatim podešava jedan registar - valjak. Ako se registar - oznake na traci međusobno upoređuju, onda se govori o traka-traka-poređenju i ako se registar - oznaka upoređuje sa impulsom na pogonu cilindra forme, onda se ogovori o traka-cilindar-poređenju. Poslednje se primenjuje kod regulacije registara rezanja, kada treba da se reguliše poprečno rezanje dugačkog, užadnog paketa u falc-aparatu za pregib prema štamparskoj slici.

Za podešavanje bočnog registra kod višebojne štampe mogu cilindri duboke štampe u pogledu svog bočnog položaja međusobno da se pozicioniraju. Dok kod rotacione ofset-štampe traka pod uticajem vlaženja sredstva za vlaženje postaje šira - u dubokoj štampi ona se skuplja usled sušenja koje se vrši između zona štampanja, koje iz papira suši ne samo sredstvo za rastvaranje nego i vodu. Da bi se ovladalo bočnim registrom, u dubokoj štampi su zbog toga pojedinačne štamparske strane na cilindru forme pomerene prema unutrašnjosti prema skupljanju (oko 1 do 2 mm). Samo tako je postalo moguće bočno registarski tačno odštampati širine traka do 3,6 m i više.

Da bi se za vreme proizvodnje mogle sprovesti manje korekcije, postavljaju se cevi za naparavanje - vlaženje na putanji posle napuštanja postrojenja za sušenje. Time je moguće da se traka pre ulaska u sledeću štamparsku jedinicu u određenoj meri ponovo navlaži i skupljenu traku delom vrati u potrebnu dužinu. Sličan efekat se može postići i kada se temperatura u postrojenju za sušenje nešto redukuje, pod pretpostavkom da rezultat sušenja to dozvoli.

Skladišne šipke za skretanje - nadgradnja

U nadgradnji šipki za skretanje kod mašina duboke štampe se široka traka (do 3,6 m širine) reže u pojedinačne uzdužne trake. Radi toga se koriste noževi za uzdužno rezanje, slika 4.24. Oni su slobodno uležišteni moguće bez oscilacija u solidnim kliznim vođicama radi jednostavnog bočnog pozicioniranja. Podnoževi imaju pogon od elektromotora, dok se nadnoževi okreću peko trenja.

Svaka grupa noževa može bočno sa pogonom da se premesti i preko programa koji odgovara proizvodnji unapred postavi. Nad - i podnoževi su radi uklanjanja prašine koja pada pri uzdužnom rezanju priključeni na sistem za usisavanje sa filtriranjem. Dodatne glave za usisavanje na sledećem povlačnom valjku odstranjuju dalje ostatke prašine.

Drugi elemenat u nadgradnji su šipke za skretanje, koje uzdužno rezane trake vode jedne iznad drugih. Kod šipki za skretanje, Pojedinačne trake se izvode napolje u jednu stranu da bi se trake, preko pojedinačnih registarskih valjaka traka, koji osiguravaju registar obezbedile tačno prekrivanje pojedinačnih traka, i vodile zajedno cilindarskom delu aparata za pregib (falc-aparata). Povlačni valjci podržavaju pritom dovođenje traka tačno po putanji.

96


Zatezni parvaljaka

Od{tampanapapirna traka

Uzdu`norezanjeu usketrake({tange)

Od{tampana papirnatraka

Jednaprekodrugepoloèneusketrake({tangesauzdu`nimregistrom)

Smer popre~nogrezanja

Prevojnicilindar

Ka izlazuCilindar sanoèm zasavijanje

4 poloàjapo 4 strane

Papirna traka (ulaz)

Puna {irina trake bi}eizrezana u 14 uskih traka

Magacinokretna{ipka

Registar valjak

Zateznivaljak

Prva polovinapaketa uskihtraka ({tangi)(7 traka)

Drga polovinapaketa uskihtraka ({tangi)(7 traka)

Zatezniparvaljaka

No`popre~nogreza~a

Aparat za{ivenje

Cilindar sanoèm zasavijanje

Prevojnicilindar

Dvostrukoizlaganje

Slika 4.24 Rezanje i savijanje u dubokoj štampi a) uzdužno b) zajedničko

.... Aparat za pregib za duboku štampu (falc-aparat)

U poređenju sa aparatom za pregib za nepromenjljive formate rotacionih ofset mašine,aparat za pregib mašina duboke štampe formatno je varijabilan, pošto u dubokoj štampi može da se radi sa velikom varijabilnošću dužine odsecanja (različiti prečnici cilindara forme). Poprečno rezani slojevi za pregib se kod aparata za pregib transportuju pomoću hvatača (u ofset-aparatima za pregib se uglavnom koriste punkture). Koristi se kod aparata za pregib sa hvatačima odvojeni uređaj za poprečno rezanje. Posle poprečnog rezanja paketa dugačkih traka (uzanih), tako nastala signatura primeraka se između vođica trake ubrzava, da se prednjom rezanom ivicom dospe u otvorene hvatače cilindra noževa za pregib (falc-noževa). Ovi se odmah zatvaraju i transportuju signaturu primeraka na obimu cilindra noževa za pregib. Potreba puta za ubrzanje između rezača za poprečno rezanje i cilindra noževa za pregib je posledica varijabilnosti formata cilindara forme duboke štampe.

U USA je uobičajeno da se upotrebljavaju aparati za pregib duple širine (falc-aparati), pri čemu dva različita proizvoda mogu jedan pored drugog da se kreću u jednom aparatu za pregib. Sam postupak izrade pregiba (falcovanja) se odvija prema istom principu.. U nekom manjem broju slučajeva se u mašinma duboke štampe ugrađuju i pregibni levci da bi se mogli izrađivati formati slični novinskim.

97


.... Nosač rolne

Nosači rolni kod mašina duboke štampe se u osnovi isporučuju samo u dvokrakoj izvedbi za "leteću" zamenu rolne. Unošenje rolni je zato skroz automatizovano, a i podešavanje rolne pre uvlačenja steznih trnova rolni se vrši automatski preko hidraulično pokretanog makazastog podiznog stola. Stezni trnovi imaju spoljni prečnik od 150 mm (nasuprot najviše primenjivanom standardu u rotacionom ofsetu od 75 mm), da bi bolje mogli da prihvate teret, ali i da bi se preko većeg prečnika čaure sprečile oscilacije čaure neposredno pre zamene rolni usled dostizanja kritičnog broja obrtaja.

.... Primeri mašina

U nastavku su prikazane neke konfiguracije mašina duboke štampe za ilustracije slike 4.25 do 4..

{tampanjepole|ine trake

{tampanje prednjestrane trake

Podvo|enje trake

Slika 4.25 Parterna postavka mašine za duboku štampu sa nosačem rolne i aparatom za savijanje u istoj ravni

{tampanje pole|ine {tampanje prednje strane

Slika 4.25 Složena postavka jedne štamparske mašine duboke štampe za

obostranu štampu sa uređajem za savijanje u podrumu

98


[tamparskama{ina 1

[tamparskama{ina 2

Aparat zasavijanje

Slika 4.26 Postavka 2 mašine duboke štampe sa zajedničkim aparatom za

savijanje u sredini (KBA) Rotaciona mašina duboke štampe za ambalažnu štampu se sastoji od dela uređaja za odmotavanje, jedna za drugom raspoređenih jedinica duboke štampe i uređaja za namotavanja. Ova jednostavna oprema u sklopu sa jednostavnijom izvedbom kod štamparskih jedinica, omogućilo je da se i relativno male fabrike mašina bave gradnjom ove vrste mašina. Tako je nastalo naročito u Italiji niz firmi, koje su pravile konkurenciju postojećim proizvođačima mašina duboke štampe i prinudile ih delom na napuštanje ove grane proizvodnje. Tek kroz specijalizaciju za štampu tehnički i kvalitativno posebno zahtevnih materijala za pakovanje kao kartoni tankih folija u visokom kvalitetu, mogli su se stalni proizvođači potvrditi sa specijalnim i delom patentiranim konceptima mašina. Automatska tekuća izrada za ambalažu je donela sa sobom, da su u odgovarajućoj gradnji postrojenja, jedinice duboke štampe pored specijalnih jedinica za preradu gurnute gotovo u pozadinu, tako da se pre može govoriti o mašini za ambalažu sa priključenim štamparskim jedinicama.

99


4.2 TAMPON ŠTAMPA

Tampon štampa je postupak indirektne duboke štampe. Osnovni princip štampanja realizuje se uz primenu tampona. Tampon je element izrađen od elastomera ili silikonskog kaučuka. Princip tampon štampe prikazan je na slici 4.27.

U~vr{}ivanjetampona u ma{ini saprstenom (konusom) Nose}a

plo~a (drvo)Tampon(elastomer,silikonskikau~uk)

Boja

Kli{e(formaduboke{tampe

3) Tampon se izdi e od kli{ea i vodi prema predmetu otiska

4) Tamponotiskuje predmet

Drà~predmeta

Potpuno preno{enjeboje (sa silikonskogsadràja tampona)

1) Tampon i se podiè i sledi ponovo faza obojavanja

1) Tampon iznad obojenog kli{ea

Slika 4.27 Skica osnovnog principa tampon štampe

Tampon je učvršćen na noseću ploču a noseća ploča se uz pomoć konusa ili nekog spojnog elementa vezuje za mašinu. Kliše - forma duboke štampe je standardna forma duboke štampe sa udubljenim štamparskim elementima i ispupčenim neštampajućim elementima preko kojih se uliva boja. Sa rakelom se boja čisti sa neštampajućih elemenata. Tampon koji se nalazi iznad klišea se spušta do njega. Boja se prenosi vakum efektom na tampon koji se podiže od klišea i pravolinijski dolazi iznad podloge koja se odštampava. Tampon se spušta do podloge koja je pričvršćena na držač podloge za štampu i pritiskom prenosi boju na podlogu. Po prenošenju boje na podlogu tampon se odvaja i sledi ponovna faza uzimanja boje.

100


Na osnovu sistema obojavanja štamparske forme (klišea) razlikuju se dva sistema i to:

otvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi zatvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi

.... Otvoreni sistem za obojavanje klišea

Otvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi je prikazan na slici 4.28.

Nanosnirakel

Glavnirakel

Podizanjetampona

Boja

Koritoza boju

1. Obojavanjetampona

1) Polo`aj mirovanja: tampon iznad forme pre uzimanja boje

Nanosnirakel

Tampon jepreuzeoboju

2) Nano{enje boje na {tamparsku formu (sa sinhronim kretanjem predmeta iznad tampona)

Glavnirakel

3) Skidanje rakelom prekomerne boje sa forme (kli{ea) (tampon je sinhrono vo|en iznad kli{ea, predmet je od{tampan)

Slika 4.28 Otvoreni sistem za obojavanje klišea

Osnovna karakteristika otvorenog sistema za obojavanje klišea je rakel sa sistemom nanošenja boje na štamparsku formu. Na nosaču rakela se nalaze nanosni rakel i glavni rakel. Nanosni rakel ima funkciju da zahvati boju iz posude za boju i nanese je na formu duboke štampe. U povratnom hodu se brišu neštampajuće površine štamparske forme. Posle toga sledi kretanja tampona koji se obojava pritiskom na štamparsku formu, zatim se podiže i prenosi do podloge za štampu. Pritiskom o podlogu se boja na nju prenosi i može se započeti ponovni ciklus za odštampavanje sledeće podloge za štampu.

101


.... Zatvoreni sistem za obojavanje klišea

Zavoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi je prikazan na slici 4.29.

Kli{e (formaduboke {tampe

Posudaza bojuRakelskiprsten 1. Obojavanje

tampona

2) Kli{e je doveden ispodposude za boju. tamponje spreman za otiskivanjepredmeta

Prema predmetu za{tampu (otiskivanje)(npr. teniska lopta)

Dr`a~ predmeta

Slika 4.29 Zatvoreni sistem za obojavanje klišea

Osnovna karakteristika zatvorenog sistema za obojavanje klišea je u konstrukciji posude za boju. Posuda za boju je naslonjena na štamparsku formu i poseduje rakelski prsten. Rakelski prsten pri pravolinijskom kretanju posude sa bojom po štamparskoj formi ima zadatak da popunjava štamparske elemente bojom i da briše neštampajuće elemente. Po nanosu boje u štampajuće elemente odigrava se standardni sistem kretanja tampona od uzimanja boje do njenog prenošenja na podlogu. Mašine za otvoreni i zatvoreni sistem su prikazane su na slici 4.30. Na slici 4.31 je prikazan kliše cilindar (štamparska forma duboke štampe) za rotacionu tampon štampu. Na cilindru se nalazi štamparska forma. U procesu tampon štampe može se govoriti i o specifičnoj konstrukciji mašina tkz. rotacione tampon štampe. Na slici 4.32 je prikazana linija rotacione tampon štampe (sa četiri proizvodne trake i dva štamparska agregata u nizu) za štampanje poklopaca (Tamponprint). Specifičnost ovog postupka je konstrukcija tampona koji je u obliku cilindra međuprenosača. Tampon je spregnut sa klišeom takođe u obliku cilindra sa štamparskom formom. Cilindar sa štamparskom formom se ubojava i obrtanjem se boja prenosi na tampon - međuprenosač koji odštampava poklopce. Poklopci su pozicionirani u transportne trake tako

102


da se relativnim kotrljanjem i okretanjem tampona vrši odštampavanje podloge. Ovaj postupak je nazvan kraće tamponprint a proizvodnja je organizovana kao linijska.

Slika 4.30 Mašine tampon štampe

Slika 4.31 Kliše cilindar (štamparska forma duboke štampe) za rotacionu tampon štampu

103


Kli{e cilindar Tampon Posmak

TamponKli{e cilindar

Slika 4.32 Rotaciona tampon štampa

Na slici 4.33 je prikazan spektar delova odštampanih tampon štampom.

Slika 4.33 Proizvodi otisnuti tampon štampom

104


5.0 Ravna štampa

Kod procesa ravne štampe štampajući i neštampajući elementi štamparske forme su u prividno istoj ravni. Štampajući elemeti se ističu time da prihvataju boju a neštampajući elementi forme odbijaju boju. Ovo dejstvo se ostvaruje kroz fizikalne fenomene graničnih površina. Postupak ravne štampe se rasčlanjuje na:

litografiju (direktni postupak štampanja pomoću štamparske forme od kamena) svetlosna štampa (direktni postupak štampanja) offset štampa (indirektan postupak štampanja) Di-lito (direktan postupak štampanja sa ofset štamparskom formom)

.... Litografija

Litografija je prvi i najstariji proces ravne štampe. Naziv potiče od grčke reči (litos) što znači kamen i reči (grafia) što znači pisati. Dok se visoka štampa obavlja mehaničkim postupkom vezano za štampajuće elemente, litografija se obavlja hemijsko fizičkim postupkom. Kao forma litografske štampe služi kamena ploča sa crtežom koji je crtan kredom ili tušem sa bojom. Njihove masne kiseline u jedinjenju sa kalcijumovim karbonatom kao osnovnim materijalom litografskog kamena stvaraju oleofilno kiseli kalcijum koji prihvata masnoću tih boja i održava je na površini ploče. Na čistim površinama porozne litografske ploče obrađene rastvorom azotne kiseline i gumirabike, azotna kiselina sa kalcijumovim karbonatom stvara azotno kiseli kalcijum sklon prihvatanju vode, koji odbija masnoću i sprečava prijem boje. Na ovom principu se izrađuje crtež . koji se zasićuje masnom bojom a čista polja ploče zadržavaju vodu. Litografiju je pronašao Alojs Senefelder 1796. Slika koju je trebalo štampati je bila specijalnim mastilom nacrtana na kamen. Pre bojenja je kamen bio kvašen. Delovi bez slike površine kamena nisu primili boju (slika 5.1).

Slika 5.1 Ručna presa sa kamenom pločom (Litografija)

105


Nosilac štamparske forme u litografiji su kamene, cinkane ili aluminijske ploče. Litografski kamen je jedna vrsta gusto taloženog krečnjaka. Prethodna priprema kamena se vrši brušenjem i glačanjem sa obe strane. Brušenje se može obavljati ručno i mašinski. Različitim postupcima se vrši iscrtavanje ploče. Pripremljena ploča se kvasi i obojava i preko nje postavlja podloga na koju se prenosi otisak.

.... Svetlosna štampa

Svetlosna štampa još jedan postupak ravne štampe. Počeci vode unazad (1856) do A.L.Poitevin-a. Štamparska forma je staklena ploča debljine 10 mm. Umesto staklenih ploča upotrebljavaju se i plastične kao staklo prozirne ploče koje su u odnosu na staklo znatno veće krutosti. Na ploču se nanosi svetlosno osetljivi želatinski sloj. Na staklenoj - podlozi se naneti sloj osvetljava preko negativa i u nastavku razvija. Formiraju se površine sa afinitetima fizičko hemijskih karakteristika kao u ofset štampi. Posle kvašenja štamparske forme proizilazi diferencirano prihvatanje boje. Kao i litografija i svetlosna štampa se primenjuje samo za umetničke štampane proizvode (sa vrlo malim tiražima). Polutonovi se mogu reprodukovati bez rasterovanja. Može se postići visoki kvalitet štampe.

.... Dilito postupak ravne štampe

Dilito postupak ravne štampe je postupak ravne štampe kod koga štamparska ploča direktno dolazi u kontakt sa materijalom na koji se štampa. Razvijen je specijalno za štampanje novina. Prednost postupka se sastoji u tome da se mogu primeniti tradicionalne rotacione štamparske mašine visoke štampe. Štamparske jedinice ovih mašina su modifikovane ugradnjom jedinice za kvašenje. Štampanje je vršeno pomoću konvencionalnih štamparskih ploča koje su međutim specijalno presvlačene za vrlo visoke zahteve zbog direktnog kontakta sa papirom i zahteva stalnih visokih tiraža u štampanju novina. Postupak je imao samo prolazno značenje. Kod novih investicija u pogonima za štampanje novina je ovaj postupak zamenjen rotacionim ofset štamparskim mašinama

.... Ofset štampa

Ofset štampa je najznačajniji postupak ravne štampe. To je indirektan postupak ravne štampe. Boja sa štamparske forme prvo se prenosi na elastični međuprenosilac, gumirano platno i onda na štamparski materijal. Osnovni princip ofset štampe je predstavljen na slici 5.2. Postupkom ofset štampe se danas može proizvesti cela paleta štampanih medija u visokom kvalitetu, od pojedinačnog prospekta do visokovrednog kataloga. Ofset štampu karakterišu dva štamparska procesa vezana za štamparsku formu i to:

konvencionalni postupak, postupak sa vlaženjem i bezvodni postupak

Kod konvencionalnog postupka ofset štampe se kvašenje štamparske ploče vrši sredstvom za kvašenje (voda sa dodacima).

106


Sredstvo za kvašenje se preko valjaka za kvašenje nanosi na ploču u vrlo finom filmu. Površine bez slika na ploči su hidrofilne što znači primaju vodu, površine koje primaju boju su oleofilne. Za ofset štampu su od uređaja potrebni jedinica za boju i jedinica za kvašenje. Tipična kompletna štamparska jedinica je prikazana na slici 5.3.

Ure|aj zaObojenje(simboli~no)

Cilindar za formu

Obojenje

[tamparskaforma

Podru~je prenosaboje

Hidrofilne povr{ine

Cepanje boje

Vla`enje

Gumenicilindar Cilindar za pritisak sa

materijalom za {tampu(tabak ili rolna)

Ure|aj zavla`enje

Slika 5.2 Ofset štampa (ravna štampa - princip)

Uređaj zaboju

Uređaj zavlaženje

Cilindarštamparske

forme

Gumiranicilindar

Pritisnicilindar

Slika 5.3 Tipična štamparska jedinica ofset štampe

107


Na slici 5.4a je prikazan izgled konvencionalne štamparske forme (sa vlaženjem). Kod bezvodenog postupka ofset štampe površina štamparske ploče je u snovi bojno odbijajuća. Usled odgovarajućeg silikonskog sloja (slika 5.4b) zavisno od slike štampanja oslobađa se osnovna površina koja prima boju. Ovaj postupak se naziva bezvodeni ofset, često i "suvi ofset".

Slika 5.4 Deo slike štamparske forme a) konvencionalne b) bezvodene

štamparske ploče Osnovni materijal štamparskih ploča je aluminijum ili poliester. Na njega je nanet sloj koji daje sliku. Za oba sistema se moraju koristiti odgovarajuće štamparske ploče i specijalne boje. Za ubojavanje štamparske forme u jednoj konvencionalnoj ofset mašini se moraju posmatrati dva različita toka materijala:

transport boje i transport sredstva za kvašenje

Ofset štampa je postupak na koji utiču procesi graničnih površina - fizički i hemijski procesi. Pošto se skoro nikad neradi o homogenim fazama (npr čista voda) nego uglavnom mešovitim fazama (npr voda u kojoj su razložene druge supstance) ili fazne mešavine (npr štamparska boja, jedna disperzija čvrstih i tečnih sastojaka) to je zajedničko delovanje i ponašanje kontaktnih elemenata od posebnog značaja slika 5.5.

Slika 5.5 Vlaženje površina i uglovi kvašenja

108


Za razumevanje stvarnog prenosa boje u ofsetu treba uzeti u obzir da pored umrežavanja uvek dolazi i do cepanja filma tečnosti koji su u međusobnom kontaktu. Ako se dodiruju film boje i vodeni film međusobno, onda za prenos boje nije merodavno da li sledi odbijanje nego u kom preseku tečnosti nastaje cepanje. Ovo poslednje jako zavisi od kohezije filma tečnosti, pri čemu ofset boje imaju visoku koheziju. Preko ove visoke kohezije nastaje cepanje u vodenom filmu. Pošto se uglavnom vodeni film cepa uzrokuje svaki kontakt između štamparske boje i vode da na filmu boje ostane vode (koja i u emulgiranoj formi može da prodre u boju). Koeficijent kvašenja tada još daje informaciju da li se voda na površini prijanja ili ne. Da štamparska boja ne bi odbila vodu takođe napon graničnih površina između štamparske boje i vode nesme da bude previše velik. Ispitivanja su pokazala da napon graničnih površina utiče pre svega na vodu apsorbiranu na površini boje, udeo emulgirane vode međutim zavisi od kohezije štamparske boje. Pošto se na površini filma boje štamparske forme nalazi voda dalje je potrebno da štamparska boja može pri ubojavanju da potisne vodu sa mesta slika (vodeni film prvi dolazi preko mehanizma za kvašenja na mesta slike). Ovo nestvara probleme ukoliko je mesto slike već ubojeno. Centralno značenje pripada štamparskoj ploči i njenim specijalnim osobinama, štamparskoj boji i sredstvu za kvašenje. U konvencionalnoj ofset štampi se naizmenično dejstvo površinskog napona između štamparske forme i boje postiže dodatkom sredstva za kvašenje. Bezvodna ofset štampa koristi isti osnovni princip, međutim sa drugim kombinacijama površina odnosno materijala. Površina bezvodene štamparske forme je od silikonskog sloja koja jako odbija boju. Štamparskoj boji se umeša silikonsko ulje tako da se pri kontaktu između boje i štamparske forme stvara razdvajajući sloj. Boja se prima samo na onim mestima štamparske forme na kojima je odstranjen silikonski sloj. Bezvodena ofset štampa zahteva visoki viskozitet boje. Naročito kroz proces valjanja u mehanizmu za bojenje zagrevaju se valjci za nanošenje boje izvan dozvoljenih granica (do 50o C stepeni). U ovom postupku nedostaje dejstvo hlađenja sredstva za vlaženje. Da bi se izbeglo stvaranje tonova treba mehanizam za bojenje temperaturno regulisati. Ovo može da se vrši ili preko valjaka za razribavanje kroz koje prolazi voda ili strujom vazduha (često u kombinaciji sa hlađenjem cilindra). Temperatura valjka za nanošenje boje ne bi trebala da prelazi 28o do 30o C. Bez vodena ofset štampa je naročito pogodna za fine i vrlo fine rastere (mali rast tačaka). Pošto komponenta sredstva za vlaženje otpada moguće je jednostavnije podešavanje štamparskog mehanizma čime se brzo postiže kvalitet brzog - neprekidnog štampanja. Nedostatak je da nedostaje dejstvo čišćenja sredstva za kvašenje i lako se hvataju nečistoće i papirna prašina na gumeno platno i štamparskoj formi.

.... Uticajni parametri na ofset štampu

Korektno i pouzdano odvijanje ofset procesa je zavisno od mnogih hemijskih i fizikalnih parametara materijala i komponenti koji učestvuju u procesu. Na slici 5.6 su prikazani najvažniji uticaji:

109


• Uticaj štamparske forme- Površinski napon elemenata

koji vode boje, - Površinski napon elemenata

koji vode sredstvo za vlaženje,- Hrapavost površine naročito

površine bez boje, - Kapilarnost, mikrostruktura

neštampajuće površine, - Izbor materijala, - Koraci pri izradi ofset

štamparske ploče.

• Uticaj valjaka za boju - osobine materijala presvlake

valjaka, - površinski napon materijala

valjaka, - hrapavost površine, - niskoelastične osobine gumenih

obloga, - postavljanje, podešavanje, - centričnost (bacanje).

• Utcaj gumiranog platna- površinski napon gumiranog

platna, - hrapavost površine, - kompresibilnost, - ponašanje u pogledu prijema i

predavanja boje, - ponašanje pri prenošenju

vrednosti tonova, - postavljanje, ponašanje u

oslobađanju, tvrdoća, stabilnostdimenzija.

• Utcaj štamparske boje - površinski napon, napon graničnih

površina prema sredstvu za vlaženje,

- reološke osobine (viskozitet, tečljivost..),

- temperaturno ponašanje, - ponašanje u pogledu prijema

sredstva za vlaženje (odstojanje granica mazanja - granice mazanja - vode),

- ponašanje pri kretanju, - sastav štamparske boje, - ponašanje sušenja • Uticaj sredstva za kvašenje

- tvrdoća vode, - nečistoća vode, - dodaci sredstvu za vlaženje

(alkohol, deterdžent pufer supstanca),

- pH vrednost, površinski napon, - reološke osobine (viskozitet) - zavisnost reoloških vrednosti od

temperature.

• Uticaj materijala koji se odštampava

- osobine štampanja (glatkost, sposobnost upijanja, sposobnost umrežavanja)

- pH vrednost štamparskih materijala,

- osobine sposobnosti pritiskanja - presovanja (ponašanje, zatezanje, rastezane, čupanje, kidanje).

• Uticaj štamparske mašine (na kvalitet štampe i stabilnost procesa)

- konstrukcija štamparskog mehanizma (preciznost, stabilnost, ublažavanje vibracija itd)

- koncept mehanizma za bojenje (prednje opterećenje, zadnje opterećenje, slobodna površina, bez naknadnog dejstva)

- koncept mehanizma za vlaženje ( kontaktno vlaženje,

bezkontaktno vlaženje) - konstrukcija sistema za dovod

boje (doziranje boje) - podešavanje temperature

UTI

CA

JNI P

AR

AM

ETR

I NA

OFS

ET Š

TAM

PU

110


Slika 5.6 Najznačajniji uticajni parametri na ofset štampu

.... Štamparske ploče

Štamparske ploče za ofset štampu su tanke (do oko 0,3 mm ). Dobro se zatežu na cilindar ploče - uglavnom su metalne - (aluminijum) ili ređe višemetalne štamparske ploče, štamparske folije od veštačkog materijala ili papira. Kod štamparskih ploča na bazi metala aluminijum je već dugo ispred cinka i čelika. Stvaranje potrebne hrapavosti površine aluminijuma se vrši mehanički: peskiranjem, kuglicama, mokro ili suvo četkanje. Danas se štamparske ploče gotovo isključivo elektrolitički čine hrapavom (anodiziraju), elektrohemijski čine hrapavim i oksidiraju. (slika 5.7).

Slika 5.7 Aluminijumska štamparska ploča sa raster tačkama

a) 100 puta uvećano b) 2000 puta uvećano Na osnovni materijal se nanosi sloj (kopirni sloj) koji daje sliku i prihvata boju. Materijal je uglavnom neki polimer, kod višemetalnih ploča (bimetalnih ploča) bakar. Danas se uglavnom u štamparijama koriste svetlosno osetljive, sa diazo lakom (fotopolimer predoslojene aluminijske ploče). Prenošenje slike se omogućava na bazi različitih osobina na površini takvih ploča posle osvetljavanja i razvijanja. Dejstvom svetla na kopirni sloj dobijaju se bojno noseći (oleofilni elementi koji daju sliku). Aluminijum oksid koji pri specijalnom tretmanu aluminijumskog nosača nastaje kao tanak sloj stvara hidrofilnu površinu koja nosi vodu sa naročitom stabilnošću i izvanrednih osobinama prihvatanja. Zadatak obrade prethodno oslojene štamparske ploče je u dva bitna koraka - osvetljavanju i razvijanju postići diferenciranje površina. Osvetljavanje (UV) uzrokuje hemijske promene, pri čemu kopirni sloj zavisno od vrste i gradnje sastava različito reaguje. Razlikuju se principijelno dve fotohemijske reakcije pri razvijanju štamparske ploče:

Otvrdnjavanje kopirnog sloja pomoću svetla (negativ kopija) Razlaganje kopirnog sloja pomoću svetla (pozitiv kopije)

Kod fotohemijskog otvrdnjavanja kopirni sloj na osvetljenim mestima postaje nerastavljiv za razvijač. Ako se međutim kopirni sloj fotohemijski rastavi onda odvaja razvijač osvetljeni kopirni sloj sa podloge (npr aluminijum). Na taj način su moguća dva različita postupka

111


kopiranja: pozitivna i negativna kopija. Oni zahtevaju različito osvetljavanje za izradu slike to znači različite prethodno izrađene filmove (slika 5.8).

Svetlosno osetljivi sloj

OsvetljenjeNosecafolija

Sloj filmaŠtampa-

rska ploca Aluminijski nosac

Osvetljenje

Sloj filma

Aluminijski nosac

Poliesterpredložak

Štamparskaploca

1. Osvetljavanje podvakumom

Kopirni predložak/pozitiv film(svetlosnonepropusna mestasu u štampi nosiociboje

Kopirni predložak/negativfilm(svetlosnopropusna mestasu u štampi nosiociboje

Razlaganjekopirnog sloja

Prihvatanjeboje

Otvrdnjavanjekopirnog sloja

Razvijanje(neosvetljena

mesta se vade)

a)

b)

Prihvatanjeboje

1. Osvetljavanje podvakumom

Slika 5.8 Postupci okpiranja (šematski) kod a) pozitiv štamparskih ploča b)negativ štamparskih ploča

Kod pozitiv kopije se za konvencionalnu izradu štamparske ploče koristi pozitiv film kao kopirni predložak, to znači zacrnjeni delovi filma koji ne propuštaju svetlost odgovaraju elementima površine koje prenose boju na štamparskoj ploči. Kao što je prikazano na slici 5.8a pada svetlost pri kopiranju na površine koje su bez boje pri čemu se svetlosno osetljivi kopirni sloj "razlaže - rastavlja ". Ovo u procesu razvijanja ima za uzrok oslobađanje površina bez slika - u ovom primeru aluminijuma. Ovaj postupak ima nedostatak da se ivice filma i prašina, reflektuju odnosno prenose kao bojno noseći elementi površina. Kod negativ kopija sa "negativ štamparskim pločama" koristi se jedan negativ film kao kopirni predložak, to znači bojno noseća mesta slike štamparske ploče odgovaraju svetlosno propusnim svetlim mestima na filmu. Mnoge štamparske ploče se mogu posle razvijanja radi povećanja trajnosti termički naknadno obraditi (termički otvrdnuti). Štamparske ploče na bazi poliestera umesto aluminijuma se zbog svoje manje stabilnosti forme prvenstveno koriste za manje formate kao i za jednobojne ili višebojne radove srednjeg kvaliteta. Radi obezbeđivanja kvaliteta i kontrole pri izradi štamparskih oploča se zajedno kopiraju kontrolni elementi. Za to stoje na rasplolaganju standardizovani element npr. prema konceptu standardizacije FOGRA ili UGRA.

.... Termičke štamparske ploče

Pored konvencionalnih sistema štamparskih ploča razvijene su termičke štamparske ploče za digitalno oslikavanje (CTP tehnologije). Kao primer za jednu štamparsku ploču kod koje se oslikavanje vrši preko termičke ablacije sa laserskim svetlom, prikazana je na slici 5.9 ploča "suvog" ofseta na poliester bazi.

112


Laserski zrak(oslikavanje)Površina koja

prima boju

Površina kojaodbija boju

Silikonski sloj

Noseći slojToplotnoapsorbovan

sloj

Slika 5.9 Suva ofset ploča sa digitalnim oslikavanjem kroz termičku ablaciju (Heidelberg/prestek)

a) konstrukcija ploče sa oslikavanjem b) REM- Snimak površine ploče

.... Štamparska boja

U ofset štampi korišćena štamparska boja po pravilu je visoko viskozna mešavina od osnovnih sastavnih delova pigment boje, vezivnog sredstva, dodatnih materijala i nosećih supstanci. Pigmenti boje su organske ili neorganske prirode. Oni definišu ton štamparske boje. Pigmenti se sastoje iz čvrstih neujednačeno formiranih čestica u rasporedu veličina od 0,1 do 2 μm. Vezivna sredstva su potrebna za vezivanje na materijal za štampu pigmenata koji se nalaze u formi praha. Sredstva za vezivanje stvaraju uz to zaštitni film oko pigmenata da bi ovi bili zaštićeni od mehaničkog skidanja. Prema štamparsko tehničkim zahtevima, postupcima i specifičnostima uzima se sredstvo za vezivanje iz odgovarajućih sirovina. Za izradu štamparskih boja pripremljena vezivna sredstva nazivaju " firnis". U načinu recepture, pripremi i kombinaciji pojedinih sirovina u izradi vezivnih sredstava nalazi se zapravo "know how" proizvođača štamparske boje. Dodatni materijali dodaju se štamparskoj boji radi postizanja ciljnih osobina. Takođe nazvani i pomoćna štamparska sredsta koriste se uglavnom onda kada nastupe specijalne štamparske teškoće. Noseće supstance za ofset boje su npr. mineralna ulja. Ona ispunjavaju transportnu funkciju boje i odstranjuju se sušenjem (isparavaju). Konvencionalne ofset boje suše se isparavanjem i prema tipu boje i oksidacijom. Pored ovih najviše korišćenih boja postoje takve koje otvrdnjavaju preko umrežavanja zračenjem (UV i elektronsko zračenje). Sastav ovih boja je potpuno drugačiji od konvencionalnih boja. UV - boje postoje kako za konvencionalnu (sa sredstvom za vlaženje) tako i za bezvodenu ofset štampu.

113


.... Sredstvo za vlaženje

Kod konvencionalnog ofset postupka sredstvo za vlaženje služi za separaciju štampajućih i neštampajućih delova na štamparskoj formi, to znači za sprečavanje prenosa boje na površine štamparske ploče bez boje odnosno slike. Sredstvo za vlaženje se najvećim delom sastoji iz vode. Iskustvo pokazuje da u konvencionalnoj ofset štampi sredstvo za vlaženje treba da ima pH vrednost između 4,8 i 5,5. Iskustvo pokazuje da u sredstvu za vlaženje korišćena voda treba da ima stepen tvrdoće između 8 i 12 stepeni dH. Sredstvo za vlaženje obično sadrži sredstvo za zaštitu ploča, sredstvo za umrežavanje, isopropil alkohol (IPA), pufer supstance i antimikrobiološke materije. Kao zaštitno sredstvo za ploče koristi se gumirabika. Sredstvo za umrežavanje takođe i IPA služe za snižavanje površinskog napona. Na slici 5.10 se može videti dejstvo sniženja površinskog napona dodatka sredstvu za vlaženje. Dodata poofer sredstva stabilizuju pH vrednost. Antimikrobiološki dodaci su potrebni naročito onda kada se sredstvo za vlaženje priprema u centralnom postrojenju za pripremu za više ofset štamparskih mašina. Bez ovih dodataka postoji opasnost da dovodi usled rasta algi budu zapušeni. Tkz "bezalkoholna" sredstva za vlaženje sadrže umesto ISO propil alkohola materije koje zamenjuju alkohol.

% Dodatka

Površinskinapon

sredstva zavlaženje

Slika 5.10 Zavisnost površinskog napona sredstva za vlaženje od

koncentracije dodatka sredstvu za vlaženje.

.... Mehanizam za boju

Kod postupka štampanja se sa štampajućih mesta štamparske ploče prenosi štamparska boja u obliku tankog sloja na štamparski materijal. Zadatak mehanizma za boju je da štampajuća mesta stalno snadbeva svežom bojom da bi se proces štampanja održavao. Količina boje koja se

114


"odštampa" (potroši) mora ponovo da se dovede sistemu. Bilans količine između dovođenja i odvođenja boje mora da se izjednači kada se žele izbeći odstupanja u debljini sloja boje na štamparskoj slici. Pored izjednačenog bilansa količine, za kvalitet štampe je od odlučujućeg značaja i konstantnost debljina sloja boje na štampajućim mestima štamparske ploče odnosno štampanim mestima na materijalu za štampu. Postulat ofset štampe je da teorijski svugde na štamparskim tabacima postoji ista debljina sloja boje. Kriterijimi koji određuju kvalitet su time:

vremenska kolebanja srednje debljine sloja boje (bilans količine) i konstantnost debljine sloja boje na štampajućim elementima štampajuće ploče odnosno odštampanim mestima na štamparskom materijalu

Ove veličine su zavisne od konstrukcije mehanizma za boju. Od hrapavosti štamparskog materijala, mikrogeometrije štamparske ploče i gumiranog platna kao i reoloških osobina štamparske boje zavisi prvenstveno mikroskopska punotonska pokrivenost - pojedinih raster tačaka - na štamparskom materijalu. U mehanizmu za boje prema slici 5.11 vrši se dovođenje boje diskontinualno preko oscilujućeg valjka (podizača H).

POSUDA ZA BOJU

DUKTORVALJAK VALJAK

PODIZAČ

VALJAKJAHAČ

MEHANIZAMZA

BOJU

VALJAKRAZRIBAČ

VALJAKNANOSAČ

BOJE

MEHANIZAMZA

VLAŽENJE

CILINDARŠTAMPARSKE

FORME(CILINDAR

PLOČE)

GUMIRANICILINDAR

PRITISNICILINDAR

Slika 5.11 Šema mehanizma za boju i vlaženje jedne ofset mašine

115


Ovaj poslednji prima od duktor valjka relativno debelu traku boje i prenosi "prekotrljavanjem" jedan deo te trake boje na prvi valjak označen sa SO mehanizma za boje. Izbor otvora zone boje a, obrtno kretanje duktor valjka D (uglavnom diskontualno), taktno vreme podizača (frekvencija podizača) i obimne brzine valjaka boje, parametar su za doziranje preko valjka SO unete količine boje. Pored sistema sa diskontinualnim dovođenjem boje postoje i sa kontinuiranim snadbevanjem (tkz. filmski mehanizmi boje). Svi valjci mehanizma boje (osim valjaka D i H) imaju istu obimnu brzinu kao cilindar ploče odnosno gumirani cilindar. Sistem radi gotovo bez proklizavanja, ako se izuzme neznatno proklizavanje istezanja uslovljenog deformacijom između krutih (metalnih) i elastičnih (gumiranih) valjaka. Naneta traka boje se višestruko cepa i premešta. Količina lagerovanog volumena boje u mehanizmu boje zavisi od broja valjaka boje odnosno njihovih površina. Kod optimalnog projektovanja može se poći od toga da valjci za nanošenje boje od A1 do A4 na štampajućim mestima cilindra ploče izgrađuju relativno konstantan film štamparske boje. To znači posle poslednjeg valjka za nanošenje A4 nezavisno od štamparske slike noseće površine boje budu ubojene sa približno konstantnom debljinom sloja boje. U zoni štampanja (između gumiranog i pritisnog cilindra) dovodi se jedan deo filma štamparske boje materijalu za štampanje. Ofset štamparske ploče se odlikuju time da se štampajuća i neštampajuća mesta nalaze u jednoj ravni. Za separaciju se koristi sredstvo za vlaženje koje se kao vrlo tanak film sa mehanizma za vlaženje nanosi na štamparsku ploču. Jedan deo sredstva za vlaženje se uštampava, jedan deo emulgira u boju i jedan deo ispari. "Odštampana" količina boje i utrošena količina sredstva za vlaženje moraju pri izjednačenom bilansu količina da odgovaraju trenutno dovedenim količinama. Ako to nije slučaj, dobijaju se vremenske promene srednje debljine sloja boje. Diskontinualno dovođenje boje (sistem valjka podizača i duktor valjka) kao i diskontinualno prenošenje boje na štamparski materijal (neštampajući i štampajući elementi na štampajućoj ploči) uslovljavaju da se nemože realno govoriti o egzaktnom kontinualnom, konstantnom toku boje. Moraju se uzeti u obzir procesi cepanja boje između pojedinih kontaktnih mesta kao i grananje prenosa boje u mehanizmu boje. U pojednostavljenom modelu ubojavanja pomoću jednog valjka za nanošenje boje treba da se objasni nastajanje posledičnih efekata kod nanošenja boje (slika 5.12). Sloj sredstva za vlaženje kod ovog modela za sada netreba uzeti u obzir. Pre ubojavanja nalazi se na valjku za nanošenje boje jedan sloj boje sa debljinom S1. Štampajući elementi forme na štamparskoj ploči nose sloj ostatka boje sa debljinom S2. Posle ubojavanja, time ima štampajući elemenat na štamparskoj ploči novi sloj boje S4 i na pridodatnom mestu na valjku za nanošenje boje ostaje sloj boje sa debljinom S3. Pri primeni faktora cepanja boje α proizilaze debljine sloja boje (pod pretpostavkom da postoje zatvoreni filmovi boje a ne kao na slici 5.12 prikazano u segmentima) S3 i S4 su:

116


S3 = (1- α)(S1+ S2) S4 = α (S1+ S2)

Valjak za nanošenje

Štampajućielement forme

Cilindar ploče

Tok boje odmehanizma boje

Jedinicadebljine

slojaboje

Sloj boje na materijaluza štampu

Debljinaslojaboje

Slika 5.12 Prenos boje u mehanizmu boje a) sa valjka za nanošenje boje na cilindar ploče b) sa štamparske ploče na štamparski materijal

Shodno slici 5.12a neposredno ispred i iza mesta sa debljinom S3 valjak za nanošenje debljinu sloja boje S1. Nastaje dakle jedno mesto preskoka (skoka) u debljini sloja sa diferencijom (razlikom Δs=s1-s3). Ova razlika se kod daljih "prekotrljavanja" iznad valjka za razribavanje kao i sa dovodom nove boje preko mehanizma za boje ublažava ali se ne otklanja potpuno. Ova diferencija se posle pokazuje na odštampanim mestima na štamparskom materijalu, tako da preko štampajućih elemenata ne leži film štamparske boje ekzaktno konstantne debljine, nego više ili manje izražen reljef debljine sloja, što u zavisnosti od konstrukcije mehanizma boje može više ili manje da umanji kvalitet štampe (efekat šabloniranja). Na slici 5.12b su prikazani principijelni procesi cepanja boje i odnosi debljine sloja od cilindra ploče sve do štamparskog tabaka. Pošlo se od idealnog načina od konstantnog faktora cepanja boje α = 0,5 i od konstantno dovođene debljine sloja S4 na štamparskoj ploči. Za razvoj odnosno postavku konstrukcije ofset mehanizma boje postoje dva puta:

eksperimentalni put teoretski odnosno računski put

Eksperimentalni put predpostavlja gradnju više prototipova ofset mehanizama boje odnosno jednog vrlo izmenljivog prototipa. Na tim prototipovima se vrše probe štampanja, pri čemu treba obratiti pažnju da štamparsko tehnički parametri moraju biti konstantno održani, radi dobijanja potrebnih (računskih) rezultata.

117


Teoretski put odgovara modeliranju (simulaciji) transporta boje i sredstva za vlaženje u mehanizmu boje pomoću odgovarajućeg računskog programa uz primenu kompjutera. Osnovni elementi teorijskog modela za proračun transporta boje i sredstva za vlaženje su funkcije prenošenja boje. U ofset mehanizmu boje treba razlikovati dva slučaja prenošenja boje. Kod stvarnog procesa štampanja se boja i sredstvo za vlaženje prenose na još ne odštampanu površinu ( kod naštampavanja boje se uglavnom nanose na predštampanu površinu papira - prenosi se sledeća boja). Ovde osobine površine (npr sposobnost umrežavanja. poroznost i hrapavost) štamparskog materijala igraju odlučujuću ulogu. Cepanje boje se pri prisustvu sredstva za vlaženje više nemože opisati pomoću konstantnog faktora cepanja boje. Faktor cepanja boje je zavisan od nošenja sredstva za vlaženje. Prikazana šema (slika 5.11) mehanizma boje pokazuje tipičan prednji opterećeni raspored. Preko prvih valjaka za nanošenje boje A1 i A2 se dovodi glavna struja boje štamparskoj ploči. Valjci A3 i A4 prenose samo malu količinu boje na štamparsku ploču i u suštini imaju funkciju glačanja. Jedna računska procena daje sledeća procentulna učešća konačne debljine sloja S4 koje se dovode preko pojedinih valjaka za nanošenje:

A1 = 45%, A2 = 38%, A3= 10% A4=7%). To znači da se postojeća kolebanja debljine sloja na štampajućim elementima forme štamparske ploče otklanjaju. U idealnom slučaju bi svi štampajući elementi štamparske forme imali istu debljinu sloja boje. U stvarnosti postoje kolebanja debljine sloja. Što su ona manja to je bolji kvalitet ubojavanja mehanizma boje. On se definiše kroz stepen forme nejednakosti η

η = {(Smax - Smin)/Ssr} x 100%

Smax - maksimalna debljina sloja boje na štampajućim elementima forme

Smin - minimalna debljina sloja boje na štampajućih elementinma forme

Ssr - aritmetička srednja vrednost debljina slojeva boje svih štampajućih elemenata forme.

Teorijska i praktična ispitivanja su pokazala da mehanizmi boje prednjeg opterećenja pokazuju izrazito bolje ponašanje ubojavanja od sistema zadnjeg opterećenja. Zato su moderni ofset mehanizmi boje u rotacionim i tabačnim mašinama po pravilu konstrusani kao sistemi prednjeg opterećenja. Dalja mogućnost upravljanja kvalitetom ubojavanja se sastoji u tome da se na valjke u glavnoj struji boje postave dodatni tzv. "jahači" valjci, koji glačaju film boje (slika 5.11, slika 5.13). Na slici 5.14 su prikazane razne izvedbe mehanizama boje različitih proizvođača koje su patentno zaštićene. Mehanizmi boje sa valjcima se sastoje iz više naizmenično krutih i elastičnih valjaka. Kruti valjci (tvrda površina) vrše u aksijalnom pravcu

118


često aksijalno kretanje (nazvani i valjci razribači), da bi se otklonili kanali boje koji bi inače nastali u pravcu rada mašine.

Duktor valjak

Valjak podizač zaprenos boje

Međuvaljak

Valjakrazribač

Cilindar ploče

Film boje sasmetnjama

Grupa za glačanje(ravnanje)

Film boje siromašan- sa maloposledičnih

dejstava

Z

Z GZ G

G

1

2

3

1

2

3

Slika 5.13 Mehanizam boje sa sistemom za glačanje debljine sloja na

cilindru ploče

Slika 5.14 Koncepti mehanizma za boju za ofset štamparske mehanizme

a - speed master 102 Heidelberg, b-Roland 700 MAN Roland, c-Rapida 104 KBA

Za novinske štamparske mašine upotrebljavaju se i tkz. zonsko od boje slobodni mehanizmi kratke boje ili aniloks mehanizmi boje (slika 5.15). Ovi mehanizmi boje su bitno jednostavnije građeni i imaju veliku prednost da se zbog male sposobnosti sadržaja boje mehanizam boje nalazi u stabilnoj ravnoteži posle samo malog broja obrtaja. Glavni nedostatak ovih sistema je potreba korišćenja štamparskih boja sa nižim viskozitetom nego kod konvencionalnih mehanizama boje. Time nastaju velika povećanja tonova u štampi. Aniloks valjak ima slično cilindru duboke štampe čašice koje sve imaju isti volumen punjenja. Kroz rakelovanje (brisanje) viška boje treba zbog trenja, danas raspoloživi materijali za izradu - raster valjaka da budu

119


od keramike, a rakel brisača od visokolegiranog materijala, Sa ovim se garantuje dovoljno duga trajnost.

Cilindar za plo~u

Gumenicilindar

Papir

Cilindar za plo~u

Bojanik

Valjak zaobojavanje

Rastervaljak

Valjaknanosa~

Ure|aj zavla`enje

sa ~etkom

Slika 5.15 Primer jednog "mehanizma kratkog toka boje" u jednom ofset

štamparskom mehanizmu za novinsku štampu

Vođenje sredstva za vlaženje je kod mehanizama kratkog protoka boje posebno kritično, pošto sredstvo za vlaženje koje nije preuzeto od strane štamparske forme na kratkom putu do rezervoara boje ( ili do komore boje) nemože da ispari i zato se sakuplja u komori za boju. Glavna prednost mehanizama kratke boje je dovod boje na zone za prihvat boje, naročito kod tkz. aniloks mehanizama boje. Konvencionalni mehanizmi boje sa valjcima moraju imati specijalne sisteme dovoda boje sa mogućnošću da se boja dozira po zonama, kao duktor sistemi regulisanja boje i duktor nož boje i duktor sistemi zone boje. Kao što je na slica 5.16 prikazano preko zonskih vijaka jedan elastični nož za boju dovodi se na različito odstojanje prema duktoru boje, čime se zaustavlja ili povećava količina boje preuzete iz rezervoara boje. Duktor sistem noža za boje nije bez propratnih uticaja. Može se nož za boje kao oblica na n oslonaca smatrati (n-broj zonskih vijaka). Pošto promena jednog zonskog vijka u nekim okolnostima utiče ne samo na zone u neposrednom susedstvu nego na celokupan sistem. Razvijena su od strane proizvođača štamparskih mašina različita rešenja za tkz. sisteme zona boje.

120


Rezervoar za boju

Nož za boju

Vijak zaregulaciju

Podloga

Pritisnivaljčić

Slika 5.16 Rezervoar za boje sa propusnim nožem za boju i zonskim

vijcima Kod sistema boja Heidelberg AG - štamparskih mašina (slika 5.17) se film boje, definisan debljinom, stvara na duktor - valjku, zajedničkim

Debljina sloja bojeDuktor

bojeFolija

zaprekri-vanje

Cilindarza

pode-šavanje

Folijakutije

zaboju

Cilindar zapodešavanje

Profilboje

Debljinaslojaboje

Zonaboje

Štamparskitabak

Širinatrakeboje

Otvor zone bojeUređaj za doziranje boje

Slika 5.17 Kutija za boje CPC sa zonskim, podešavanjem bez nuzdejstva, dovodom boje a) kutija za boje, b) ekscentar za podešavanje (cilindar za podešavanje), c) kutija za boje u štamparskom mahanizmu, d) šema

za zonski dovod boje (Heidelberg)

dejstvom duktora i cilindra za podešavanje (ekscentra za podešavanje). Cilindar za podešavanje ima ekscentar, koji se završava kratko pre krajeva cilindra, tako da nastaju prstenovi, koji se naslanjaju na duktor. Kao što se na slici 5.17b vidi, nastaju na duktor - valjku područja bez boje usled naslanjanja ekscentara za podešavanje. Valjci sa aksijalnim kretanjem u mehanizmu za boje izjednačuju, u celini zatvoreni film boje koji se dovodi štamparskoj ploči.

121


Između duktora i cilindara za podešavanje se još postavlja folija za prekrivanje, koja uz to olakšava čišćenje kutije za boje. Ovaj sistem se kompenzuje automatski, preko konstrukcije, (netačnosti u okretanju duktora i takođe toplotna izduženja), tako da se može govoriti o samostabilizujućoj konstrukciji. Pored toga su razvijeni drugi sistemi, kao zasuni za boje (šiberi), noževi za boje sa prorezom i sistemi rakela (slika 5.18).

Motor za pogonekcentra

Ekcentar

Zasun zabojuVreteno za

podešavanjePogon

Folija zazaptivanje

prorezaProrezani nož zaboju (prorezan u

zonskom razmakuod 32,5 mm)

Štamparskaboja

Duktorvaljak

Element zapodešavanje

za svakuzonu bojePogon

Sloka 5.18 Sistemi posuda za boje sa zonskim podešavanjem (bez

nuzdejstva) a) sistem poluge za doziranje (Modell Colortronic, KBA); b) sistem zasuna za boju ("šibera") (Modell RCI/CCI, MAN Roland);

c) sistem noža za boju (Modell CPC/Web, Heidelberg)

122


.... Mehanizmi za kvašenje

Konvencionalnoj ofset štampi je potreban mehanizam za kvašenje, koji obezbeđuje neštampajuće elemente štamparske forme vrlo tankim filmom sredstva za kvašenje (približno 2 μm). Pošto se jedan deo sredstva za kvašenje preko boje, ploče i gumenog platna zajedno uštampava a drugi ispari, mora se sredstvo za kvašenje kontinualno dovoditi. Sl. 5.11 i sl. 5.14 prikazuju mehanizme za kvašenje filmom, sl. 5.15 beskontaktni mehanizam za kvašenje četkama. Principi mehanizama za kvašenje su prikazani na slici 5.19.

Valjakpodizač(gumenapresvlaka

)

Međuvaljak(hromiranapovršina)

Valjci sa plišanompresvlakom

Valjak zavlaženje

(mek)

Presvučen hromomili keramikom

Uključnoisključni

valjak

Razribač(tvrd)

Zasebanpogon

Valjak zananošenjeboje i vlage

Uređaj začišćenje

Uronjenivaljak

Slika 5.19 Principi mehanizama za kvašenje

a) mehanizam za kvašenje sa podizačem b) filmski mehanizam za kvašenje c) indirektno nanošenje sredstva za kvašenje preko valjka za boju d) mehanizam za kvašenej četkom e) centrifugalni mehanizam za

kvašenje Mehanizmi za kvašenje su se razvili iz "valjka za brisanje", koji je korišćen za kvašenje litografskog kamena. Mehanizmi za kvašenje podizači i mehanizmi za kvašenje filmom su mehanizmi za kvašenje sa kontaktom između posude sredstva za kvašenje odnosno podizača kvašenja i štamparske ploče. Nedostatak ovih mehanizama za kvašenje je da supstance (na pr. čestice boje i prašina hartije) sa štamparske ploče mogu da dospeju u posudu sredstva za kvašenje i dovedu do zaprljanja. Kod mehanizama za kvašenje bez kontakta odnosno bez povratnog dejstva od ploče ili toka boje ovaj problem se ne pojavljuje, međutim

123


doziranje količine sredstva za kvašenje mora onda da bude vrlo tačno, pošto višak sredstva za kvašenje sa štamparske forme ne može ponovo da otekne nazad u mehanizam za kvašenje. Ovi mehanizmi za kvašenje se označavaju kao "mehanizam za kvašenje četkama i mehanizmi za kvašenje izbacivanjem" (centrifugalni).

Mehanizmi za kvašenje podizači (slika 5.19a) imaju često valjke za nanošenje vlage (sredstva za kvašenje) koji su presvučeni materijalima sposobnim da upijaju (na pr. pliš). Ovi stemi imaju izuzetno visoku inertnost u pogledu potrebne promene količine sredstva za kvašenje koja se dovodi, pošto presvlaka od štofa kao veliki sadržalac sredstva za kvašenje počinje da dejstvuje. Ova presvlaka od štofa ima uz to još druge procesno-tehničke nedostatke:

visok trošak održavanja, veliki udeo Makulatur -a usled sporog dostizanja ravnoteže boja - sredstvo za kvašenje, česte smetnje usled čupanja strukture presvlake (uglavnom posle novog presvlačenja), često neravnomerna raspodela sredstva za kvašenje preko širinom česta opasnost nanošenja previše sredstva za kvašenje.

Mehanizmi za kvašenje filmom (slika 5.19b) rade bez valjka podizača i štofane presvlake, ali po pravilu trebaju alkoholne dodatke ili specijalne dodatke za sredstvo za kvašenje. Sistemi mehanizma za kvašenje koji dejstvuju direktno na ploču kvase štamparsku ploču preko sopstvenih valjaka za nanošenje sredstva za kvašenje.

Indirektni sistemi za kvašenje (slika 5.19c) sredstvo dovode jednom valjku za nanošenje boje, koji onda štamparsku boju i sredstvo za kvašenje u disperziono raspodeljenoj formi (sredstvo za kvašenje takođe i kao "površinska voda") dovodi ploči.

Mehanizmi za kvašenje bez kontakta (slika 5.19 d i e) su centrifugalni - turbo - ili sa četkama mehanizmi za kvašenje, kod kojih se sredstvo za kvašenje u formi fino raspodeljenih kapljica izbacuje na štamparsku ploču. Odnosi površinskih napona moraju da obezbede brzo razdvajanje kapljica. Pošto nanošenje kapljica u odnosu na nanošenje filma ima odlučujuće nedostatke, u području akcidenične štampe se prvenstveno koriste mehanizmi za kvašenje filmom. Glavna prednost centrifugalnih mehanizama za kvašenje se sastoji u upravljanju količinom sredstva za kvašenje poprečno na pravac štampanja. Štamparske boje primaju sredstvo za kvašenje do izvesnog stepena. Govori se o "emulziji". fizikalno-hemijski klasifikovanoj, kod ofseta postoji disperzija boja - voda. Sredstvo za kvašenje se u formi kapljica nalazi smešteno u štamparskoj boji, ali delom leži slobodno i na sloju boje. Kada veličina kapljica sredstva za kvašenje pređe ispod određene vrednosti, proces ofset-štampanja se odmah "ruši", to znači nema više ravnomernog prenosa boje zavisnog od štamparske forme. Male kapi sredstva za kvašenje dovode do toga da više ne može da dolazi do

124


separacije na štampajuće i neštampajuće elemente forme. Nastaje odmah toniranje, to znači neštampajući elementi forme štampaju. Kao kod mehanizama za boju postoje i kod mehanizama za kvašenje koncepti koji dozvoljavaju da se menja put i raspodela nanošenja sredstva za kvašenje - na pr. kroz uključivanje i isključivanje valjaka za premošćavanje do mehanizma za boju (slika 5.19b). Preko promenljivih pogonskih odnosa valjaka mehanizma za kvašenje (proklizavanje) može se uz to promeniti količina i postići efekti čišćenja na štamparskim pločama.

.... Štamparski mehanizam

Tipični štamparski mehanizam jedne tabačne štamparske mašine u rednom načinu gradnje prikazan je na slici 5.20.

Cilindarploče

Gumiranicilindar

Štamparskicilindar

Sistemhvatača

Zupčastipogon

Cilindar pločePrstenovi Prstenovi Štamparskicilindar

Upravljanjehvatačima

Štamparskitabak

Gumenicilindar

Slika 5.20 Štamparski mehanizam tabačne ofset štamparske mašine a) raspored cilindara i b)klizni (šmic) - prstenovi, zupčasti pogon i

upravljanje hvatačima u tabačnom ofsetu (Heidelberg) Vrlo uprošćeno prikazano, sastoji se takav štamparski mehanizam pored već opisanog mehanizma za boje i za kvašenje, iz cilindra ploče sa štamparskom pločom, gumenog cilindra sa gumenim platnom pričvršćenim na njemu i štamparskog cilindra. Cilindar ploče sa obojenom štamparskom formom "okretanjem obuhvata" obim gumenog cilindra. Gumeni cilindar opet " okretanjem obuhvata " obim štamparskog cilindra, na kome je pomoću hvatača fiksiran papirni tabak za odštampavanje. Linija dodira između gumenog cilindra i štamparskog cilindra naziva se štamparski procep. Kod štamparske ploče se u principu radi o limu debljine do 0,3 mm ili folije, koji nosi elemente slike datog sadržaja boje. Gumeno platno je izmenljiva obloga cilindra debljine oko 2 mm, izrađena iz viskoelastičnog materijala i slojeva tkanja. Na šematskom prikazu (slika 5.20 a) primetno, obim cilindra ploče je sa prekidom. On ima žljeb u aksijalnom pravcu, zatezni kanal ploče. Ovaj žljeb služi za prihvatanje steznog uređaja ploče. Isto tako ima gumeni cilindar kanal za prihvatanje steznog uređaja za gumeno platno i štamparski cilindar kanal za smeštaj sistema hvatača.

125


Radi osiguranja besprekornog prenosa štamparske slike sa ploče na papir, potrebno je da sva tri cilindra rotiraju idealno sa potpuno jednakim obimnim brzinama na dodirnim mestima, odnosno štamparskim procepima. Na osnovu žljebova na obimima cilindara, nemoguće je da se potrebno kotrljanje za kontinualan nastavak štampanja ostvari samo frikcijom između površina cilindara. Iz tog razloga su cilindri radi spajanja trenjem preko površina omotača cilindara dodatno povezani preko zupčastog prenosnika. Pomoću zupčastog prenosnika štamparski mehanizam dobija pogon sa štamparskog cilindra. Osim toga prenosnik štamparskog mehanizma prenosi pogon za mehanizam za boje. Pored jednake obimne brzine je za prenošenje štamparske boje između ploče i gumenog platna kao i između gumenog platna i papira potreban dovoljno visok pritisak između cilindara. Između cilindra ploče i gumiranog cilindra, koji se međusobno kotrljaju sa čvrsto podešenim osnim rastojanjem, pritisak se podešava podmetanjem ploče odnosno gumenog platna, što dovodi do radijalne deformacije gumenog platna za 0,05 do 0,15 mm. Između gumenog cilindra i štamparskog cilindra se štamparski pritisak podešava zavisno od osobina materijala koji se odštampava. Kada se preko zupčastog prenosnika pogonjeni cilindri okreću, između njihovih površina dolazi do proklizavanja. Proklizavanje dovodi do toga, da pored radijalne deformacije gumenog platna u zoni kontakta cilindara dolazi i do tangencijalne deformacije. Sile koje za posledicu imaju deformaciju gumenog platna, opadnu udarno pri rotaciji cilindara svaki put na početku kanala, odnosno isto tako se udarno ponovo stvaraju kad obimi cilindara ponovo dođu u kontakt. Ovo kolebanje pritiska između nule i maksimalne vrednosti označava se i kao "kanalski udar". Ono dovodi do izazivanja vibracija u štamparskom mehanizmu, koje štetno utiču na rezultat štampanja. Da bi se dejstvo ovog izazivanja vibracija maksimalno umanjilo (minimiziralo), ugrađuju se na čeonim stranama cilindara ploče i gumenih cilindara kotrljajući prstenovi - takozvani "klizni - prstenovi" - od kaljenog čelika sa visokom čvrstoćom i otpornošću na kotrljanje. Oni imaju prečnike koji su izjednačeni sa prečnicima kotrljanja zupčanika i kotrljaju se međusobno sa visokom prednapregnutošću. Kod mašina za štamparski format 70 cm x 100 cm iznosi sila prednaprezanja klizni - prstenova cca 15000 N. Zadatak klizni - prstenova je pre svega da spreči oscilacije okretanja u, mehanički povezanom sistemu od cilindara i zupčanika. Dalje povećavaju klizni - prstenovi krutost na savijanje uparenih cilindara. Ovo pomera rezonantnu frekvenciju (učestanost) u nekritična područja i redukuje oscilacije savijanja, koje izaziva udar pri kotrljanju preko kanala. Za korektno međudejstvo cilindra ploče, gumenog i štamparskog cilindra u štamparskom procesu, bezuslovno neophodno je da izostanu relativna kretanja (u smeru obima i u radijalnom smeru). Cilindri moraju dakle pre svega da budu međusobno fiksirani sa najmanje oscilacija. Zbog toga ima bitno značenje konstruktivna izvedba uležištenja cilindara i kućišta (konstrukcije) štamparskog mehanizma. Za sva tri cilindra treba

126


uležištenja dimenzionisati za velike sile. Dalje moraju zbog zahteva u pogledu prenosa boje da imaju visoku krutost i okretanje bez zazora. Kao što se sa slike 5.20 b vidi, cilindri su sa svojim uležištenjima oslonjeni između dva vertikalna bočna zida. Pritom se najviše radi o konstrukcijama od visokovrednih livenih materijala. Za trajno ispunjenje funkcije i vek trajanja komponenti koje se pokreću u štamparskom mehanizmu potrebno je dovoljno dobro podmazivanje. Za mašine sa malim do srednjih formata se zato koriste i tečne masti za podmazivanje.

.... Tabačna ofset štampa

Tabačna ofset štampa u odnosu na druge štamparske postupke ima istaknute ekonomske i kvalitativne prednosti. Nanošenje boja doseže od jedne štamparske boje preko sloga 4-boje do 12 štamparskih boja. Materijali za odštampavanje različitih formata tabaka i mera površine, mogu se odštampavati u tabačnom ofsetu. Obilje materijala za odštampavanje uobičajenih u tabačnom ofsetu zahteva dobro organizovano držanje zalihe. Mogućnosti oplemenjivanja u tabačnoj ofaset-mašini (inline) ili izvan (offline) kao lakiranje, uštampavanje (utiskivanje), numerisanje, perforisanje (bušenje) i isecanje (štancovanje) su u tabačnom ofsetu široko rasprostranjene tehnologije. Konačno su varijante u daljoj obradi (preradi) tabaka gotovo neiscrpne. Tabačna ofset-štamparska mašina mora da ispunjava sledeće glavne zadatke:

da obezbedi visokoprecizan transport elastičnog tabaka papira pri visokoj brzini i jakim dinamičkim opterećenjima u štamparskom postupku

omogući odvijanje komplikovanog, od tehničkog postupka zavisnog štamparskog procesa uz učešće više struja (tokova) materijala (sredstvo za kvašenje, boja, papir, vazduh) kontrolisano i pouzdano.

.... Kretanje papira

Kretanje tabaka sa stoga ulaganja preko ulagača kroz štamparske mehanizme zahteva visoko precizne transportne sisteme, elemente za vođenje i kontrolu, dok se tabak konačno odštampan ne izloži na stog za izlaganje (slika 5.21). U području ulaganja se tabak transportuje uglavnom kroz dejstvo usisivanja i trenja, pri čemu se u gornji tabak stoga ulaganja pomoću usisivača takozvane usisne glave podiže i transportuje do stola za ulaganje, gde se vodi između valjaka, traka i četki. Svaki tabak se pre predavanja štamparskim mehanizmima sa visokom tačnošću podešava (izravnava). U stanju mirovanja se pojedinačni tabak iz tog položaja pomoću hvatača preuzima, ubrzava na brzinu štampanja i predaje štamparskim mehanizmima. U mašinama koje proizvode 15000 tabaka/čas formata 70 cm x 100 cm, se tabak papira kreće brzinama oko 3,5 m/s. Za blago ubrzavanje iz ulaganja na brzinu štampanja, stvaraju se odgovarajuća odvijanja kretanja bubnjeva za dovod ili njihajući sistemi hvatača.

127


U štamparskim mehanizmima se tabak dovodi štamparskom cilindru. Pridržavan od sistema hvatača (slika 5.22) on se za vreme daljeg okretanja cilindra kreće dalje ispod gumenog cilindra, odštampava ofset bojom i predaje bubnju za predavanje radi daljeg transporta u sledeći štamparski mehanizam ili u izlaganje (odlaganje).

Izlagač Sistemhvatača

Sušara

Štamparskimehanizam

Uduvavanjevazduha

Sistemhvatača

Cilindarploče

Gumiranicilindar

Dovodnibubanj

Pneumatskiuređaj

Uređaj zaulaganje

Uređaj zaulaganje

Dovođenjetabaka (klateći

hvatači

Štamparskicilindar

Bubanj zaokretanje

tabaka

Okretnibubanj

Predajnibubanj

Bubanj zaprenošenje

PredajnibubanjBubanj

zaizlaganjeLančano

izlaganje

Uređaj zaizlaganje

Slika 5.21 Transport tabaka u tabačnoj ofset-mašini u rednoj izvedbi (Speedmaster SM 74-5-P-H, Heidelberg)

Gumiranicilindar

Štamparskimehanizam

Klatećihvatač

Štamparskicilindar

Mehanizamza vlaženje

Predajni bubanj(bubanj zaokretanje)

Bubanj zaprenošenje

Predajnibubanj

Podizač

Valjakrazribač

Cilindarploče Hhvatač

Mehanizamboje

Dovodnibubanj

Tabak u hvataljkama

Slika 5.22 Transport tabaka u štamparskom mehanizmu (Heidelberg)

Prema strukturi površine i debljini papira mora da se podesi štamparski napon, uopšteno kroz odgovarajuće premeštanje gumenog cilindra prema štamparskom cilindru - bez uticaja na pritisak između ploče i gumenog platna.

128


Ofset - boje su pastelne, visokoviskozne i lepljive. Da papir na štampajućim površinama ne ostane zalepljen na gumenom platnu, moraju hvatači da vuku tabak tolikim silama, da se on odvoji od gumenog cilindra. Za svlačenje tabaka potrebna je odgovarajuća sila držanja hvatača. Površine hvatača treba da ostavljaju što manje otiska (oznaka) na štamparskom tabaku kao i da budu otporne na habanje (trošenje). Obloge hvatača od izabranih materijala (npr. poliuretan, keramika) i specijalna površinska struktura površine hvatača i udane površine hvatača na cilindru (nareckana), doprinose sigurnom držanju tabaka bez pomeranja u sistemu hvatača. Ipak se iz fizikalnih razloga pojavljuje izvesno kašnjenje (naknadno kretanje) papira na gumenom cilindru. Posle štampe sledi predaju tabaka na sledeći cilindar. Izmena od cilindra do cilindra i od sistema hvatača do sistema hvatača mora posle okretanja cilindra za samo nekoliko uglovnih stepeni da bude završena. U tom uslovnom području se tabak za jedan kratki momenat pomoću dva sistema hvatača istovremeno zadržava na oba cilindra (tzv. "istosmerno kretanje"). Predugo istosmerno kretanje bi dovelo do kidanja tabaka na ivicama hvatača. Upravljanje pomoću bregaste ploče (ekscentra), koje vrši otvaranje i zatvaranje hvatača, mora u pogledu odvijanja kretanja kao i sila ubrzavanja i usporavanja (momenata usporavanja) da bude optimalno projektovno i da se odvija krajnje precizno. Pri odgovarajućem projektovanju upravljanja preko krivulja, u pogledu dinamičkog ponašanja komponenti sistema hvatača za vreme postupka zatvaranja vodi se računa da zavaranje hvatača bude meko (nežno) i jedva čujno. Kretanje hvatača i položaj prednje ivice tabaka prikazani su na jednom primeru za konstruktivno projektovanje na slici 5.23.

Krivulja hvatača(bregasta ploča)

Hvatač

Krivulja hvatača

Predajnibubanj

Štamparskicilindar

Tabak

1: ulaženje hvatača štamparskog cilindra2: uporedno kretanje, oba sistema hvatača zatvorena3: tabak preuzet od strane štamparskog cilindra

Sika 5.23 Faze upravljanja hvatačima radi predaje tabaka

129


U prolaženju kroz dalje štamparske mehanizme naštampavaju se sledeće boje. Transport od štamparskog mehanizma do štamparskog mehanizma mora da bude krajnje precizan - paser - tačan, štamparske slike izvoda boja moraju kod visokih zahteva kvaliteta tačno da se poklapaju na 0,01 mm. Ovi zahtevi preciznosti u transportu tabaka i visoke brzine produkcije, postavljaju pred pogon mašine i usklađeno (izjednačeno) kretanje svih štamparskih jedinica (mehanizama) znatne zahteve. Posle zadnje štamparske jedinice tabaci se odlažu (slika 5.24).

uduvanivazduh

sistem hvatača kočnicatabaka

izravnjivačtabaka

Slika 5.24 Lančano izlaganje za normalno izlaganje na stok (Heidelberg)

U većini konfiguracija mašina slede (slika 5.25) posle zadnje štamparske jedinice dodatni procesni koraci i odgovarajuće mašinske komponente kao

Područje za upra-šivanje puderom

Hlađenje(okolni vazduh)

Sušara IR - zračenjei vreli vazduh

Jedinica za lakiranje

Složenistog Aparat za

puderisanje Slika 5.25 Mašinske komponente posle štampanja: jedinica za lakiranje,

različite sušionice, sušači, aparat za puderisanje (Heidelberg)

130


što je jedinica (mehanizam) za lakiranje i sušenje, ili uprašivanje puderom i ravnanje tabaka (ispravljanje tabaka od umotavanja). Na delu puta (putanji) od zadnjeg štamparskog cilindra prema stogu za odlaganje, tabaci se transportuju u sistemima lanaca, pridržavani hvatačima. Iz brzine štampanja mora tabak u odlaganju da se zakoči, da bi se što ravnije na vazdušnom jastuku iznad odloženog stoga spustio u položaj mirovanja. Tamo u stogu se uglavnom vrši sušenje i očvršćavanje (kroz prodiranje i oksidaciju) štamparske boje, što je potrebno za dalju obradu tabaka.

.... Uređaji za ulaganje

Konstruktivna rešenja za uređaje za ulaganje tabaka postoje u velikoj raznolikosti u štamparskim i mašinama za dalju preradu štampe. Na tabačnim ofset - mašinama se nailazi ili na uređaje sa pojedinačnim ulaganjem tabaka (slika 5.26) ili uređaje sa stepenastim ulaganjem (slika 5.27).

prednjigraničnik

klatećihvatač

dovodnihvatač

sto zaulaganje

usisni sistem(prihvatanje tabaka

i predavanje) Stog zaulaganje

štamparskicilindar

Sl. 5.26 Uređaj sa pojedinačnim ulaganjem tabaka a) šema za transport tabaka b) primer izvedbe (Heidelberg)

Štamparskicilindar

Rolna sačetkama

Prednjireper

Sto zaulaganje

Transportnarolna (takt-rolna)

Stog zaulaganje

Rolna (valjakza pritiskanje)

Transportnatraka

Transportniusisivač

Slika 5.27 Uređaj sa stepenastim ulaganjem a) šema za transport tabaka b) primer izvedbe (Heidelberg)

131


Uređaj sa pojedinačnim ulaganjem tabaka ima tu prednost, da se jednostavnije podešava na format papira i vrstu papira. Brzohode, velikoformatne mašine se međutim opremaju isključivo uređajima sa stepenastim ulaganjem, da bi mogli kvalitetno savladati visokodinamična odvijanja i podešavanje tabaka. Sistem za ulaganje ima zadatak, da skine tabake sa ulaznog stoga, da tabake sa stoga pojedinačno razdvoji i pomoću dovodnog sistema dovede ih na sto za ulaganje na oznake za ulaganje (graničnike). Podešavanjem svakog pojedinačnog tabaka na graničnicima (slika 5.28) se može osigurati da će štamparska slika biti dovoljno tačno smeštena na tabaku (položaj prema ivicama papira i eventualno prema prethodno štamparskoj slici). Okom se na gotovom proizvodu ne bi trebale primetiti nikakve netačnosti.

Podešentabak

Prednjireperi Bočni

reper

Smer štampanja,kretanje tabaka

Bočnopodešavanje

(ravnanje)

Tabakkoji

pristiže

Slika 5.28 Podešavanje tabaka na stolu za ulaganje na prednjim

reperima i bočnom reperu

Radi uštampavanja sledeće boje, mogli bi da nastanu paser - greške u štamparskoj slici kod lošeg registra ulaganja i zbog toga se s tim u vezi zahteva najviša tačnost ulaganja. Netačnosti ulaganja (stajanje) koje se odnose na položaj štamparske slike prema ivicama tabaka, će se često odraziti tek u daljoj preradi odnosno posle rezanja "falcovanja" ili "štancovanja" i postati vidljive umanjujući kvalitet proizvoda. Uređaj za pojedinačno ulaganje tabaka dovodi tabake stolu za ulaganje. U blizini prednje ivice, više usisivača podiže tabak (slika 5.26) i dovodi u poziciju u kojoj tabak može da preuzme ili dovodni hvatač ili transportna traka. Ova transportna sredstva donose tabak do prednjih i bočnih oznaka (graničnika) gde se on podešava. Odvajanje uvek najgornjeg tabaka sa stoga za ulaganje radi dovođenja do stola za ulaganje je težak zadatak, koji se u suštini rešava zajedničkim dejstvom usisnih i duvajućih sistema.

132


U nekim prilikama se usled elektrostatičkog naboja ili spajanja rezanih ivica tabaka, dva tabaka drže (hvataju) jedan za drugi, tako da bi mašini mogli biti dovedeni tzv. "dupli tabaci", kada se pojedinačno razdvajanje tabaka ne bi podržalo pomoću uređaja za svlačenje i duvanog vazduha. Dupli tabaci koji neprepoznati uđu u ofset-mašinu, mogu pod izvesnim uslovima da oštete gumeno platno i hvatače. Uz to dovode neodštampani tabaci u izloženom stogu, kao posledica neprepoznatih duplih tabaka do procesnih smetnji odnosno škartnih proizvoda. Čisto razdvajanje tabaka se u području ulaganja proverava kontrolom duplih tabaka. Duvači vazduha koji duvaju prema prednjoj i zadnjoj ivici stoga, olabave (rastresu) gornji sloj. Mehanički uređaji za svlačenje odvajaju, pri podizanju, pojedinačni tabak od tabaka koji leže ispod i hvataju se za gornji. Kod jednostavnih sistema podešljivo naginjanje obezbeđuje razdvajanje na prednjoj ivici stoga. Usisivač pritom savija prednju ivicu tabaka, usled čega se prilepljeni tabaci međusobno malo pomeraju i mnogo lakše razdvajaju, pri čemu krutost papira dodatno pomaže pojedinačno razdvajanje (slika 5.29).

Prednja ivica stoga

Slika 5.29 Odvajanje tabaka zakretanjem usisivača

Kod uređaja sa pojedinačnim ulaganjem tabaka može tabak koji sledi da se pomoću uređaja za usisavanje izdigne, tek onda kada je prethodni potpuno napustio stog za ulaganje. Iz toga proizilazi, da, brzina transporta u području ulaganja otprilike odgovara štamparskoj brzini i raspoloživo vreme za podešavanje tabaka je kratko.

.... Stepenasto ulaganje

Kod uređaja sa stepenastim ulaganjem razdvaja usisna glava (slika 5.30) tabake prvo samo na kraju tabaka. Usisivači sa vertikalnim hodom zadignu kraj tabaka, i ovde se razdvajanje tabaka pomaže duvanjem vazduha i uređajima za svlačenje. Odmereni duvani vazduh se sada duva između tabaka i dovodi celokupni tabak na stogu za ulaganje do lebdenja. U daljem toku kretanja se tabak pomoću vučnih usisivača dovodi stepenastoj struji na stolu sa trakama. Sledeći tabak se već podiže sa stoga, kada je prethodni tabak na pr. tek za oko jednu trećinu napustio

133


stog za ulaganje. Brzina kretanja stepenaste struje iznosi u ovom primeru oko jedne trećine štamparske brzine i time uopšte postaje moguća visoka štamparska brzina tek posle zahtevanog preciznog podešavanja tabaka.

Krivajnipogon za

transportniusisivac

Transportniusisivac

Usisivac sapodizanjem

Duvac za rastresivanjeCetke za svlacenje

Podnožje za opipavanje saza noseci vazduh

Upravljac usisnim vazduhom

Upravljanje vazduhomkoji se izduvava

a)

b)

c)

Slika 5.30 Usisna glava a) Šema sa usisnim duvajućim i transportnim sistemom b) Upravljanje usisnim i duvanim vazduhom c) Usisna glava na

ulagaču (Heidelberg) "Takt-rolna" na trakastom stolu, koja radi sinhronizovano sa mašinom, pritegne tabak pri ulasku u trakasti sto i time ga dovodi u usklađeno kretanje sa stepenima ostalih tabaka. Pritezanjem na takt-rolni određuje se trenutak za prispeće tabaka u repere ulaganja. Odvijanje pojedinačnog razdvajanja tabaka i ulazak u struju stepenastog rasporeda u osnovi su zavisni od materijala. Razlike u osobinama površina, u pogledu debljine papira, mera površine, propuštanje vazduha, elektrostatički naboji itd. utiču na kretanje tabaka. Zbog ovih razlika mora celokupan sistem za ulaganje, da se može podesiti na najrazličitije kvalitete papira. Oba sistema ulaganja, stepenasti uređaji za ulaganje i uređaji sa pojedinačnim ulaganjem tabaka su u pogledu troškova konstrukcije i podešavanja vrlo različiti. I u primenama se pokazuju jasne razlike. Uređaj sa pojedinačnim ulaganjem tabaka ima tu prednost, da je i u konstrukciji i u (rukovanju - posluživanju) za rukovaoca jednostavan. Uređaj sa pojedinačnim ulaganjem tabaka zahteva manja vremena pripreme pri promeni formata i naročito je pogodan za manje formate i za ne previsoke štamparske brzine. Kod brzohodnih, velikoformatnih mašina bi uređaj sa pojedinačnim ulaganjem tabaka doveo do nemirnog odvijanja kretanja.

134


U nastavku će se bez detaljnijeg objašnjenja prikazati sistemi za prenos i operacije nad materijalom u mašini.

cilindarforme

Ubrzavaju}e hvataljke:a) od goreb) od dole

Faze u toku funkcionisanja ubrzavanja:a) Izlazno pode{avanjeb) Grajfer njihanjem hvata tabak u mirovanjuc) Tabak }e lagano biti doveden na brzinu ma{ined) Predaja tabaka na cilindar za pritisak pri istoj brzini

[tamparski agregat 3-o cilindri~ni sistem sajednookretnim prenosnim dobo{om

Ulaganje pomo}u stop dobo{a - stop dobo{ubrzava tabak iz stanja mirovanja na brzinu{tamparske ma{ine

Slika 5.31 Sistemi za ubrzavanje tabaka u mašini

135


cilindarforme

[tamparski agregat 3-o cilindri~ni sistem sa dvostruko ve}imcilindrom za pritisak i trostruko ve}im prenosnim dobo{om

[tamparski agregat 5-o cilindri~ni sistemsa prenosnim lan~anicima

Ure|aj za okretanje tabaka (sistem jednog dobo{a); a) Sistem MAN Roland usisna letvausisava zadnju ivicu tabaka, predaje hvataljkama druge strane i ova tada hvataljkama prvestrane. Pre toga se osloba|a prednja ivica tabaka. b) Sistem Koening&Bauer Prednja ivicatabaka bi}e prihva}ena od usisnog sistema dobo{a za okretanje a zatim }e biti prednja ivicaoslobo|ena. Usisni sistem i sistem hvataljki na okretnom dobo{u pokre}u se jedan na drugi atabak }e biti predat hvataljkama (Rapida 72, KBA).

Slika 5.32 Sistemi za okretanje tabaka

136


cilindarforme

Ure|aj za okretanje tabaka (sistem tri dobo{a); a) Sistem Heidelberg prihvatnih hvataljki, okretnidobo{ preuzima tabak od dobo{a za zadr`avanje na zadnjoj ivici sa samo jednim zatvaranjemhvataljki; b) Okretni dobo{ sa upravljanjem prihvatnih hvataljki posredstvom zup~anika i zup~astihsegmenata (Hejdelberg); c) Sistem KBA - Usisni i zadr`avaju}i dobo{ prihvataju prednju ivicutabaka predaju ga na prvi sistem hvataljki okretnog dobo{a. Ovaj sistem hvataljki predaje posletoga prednju ivicu tabaka izme|u prednje ivice tabaka na drugi sistem hvatanja (Rapida 104, KBA)

Vo|enjetabaka izapra{ivanjeObostranozapra{ivanje

U~vr{}enje gumenog omota~a

Slika 5.33 Uređaji za okretanje tabaka, vođenje tabaka i zaprašivanje sa prikazom učvršćivanja gumenog omotača

137


cilindarforme

Stabilizacija tabaka kroz specijalno vazdu{no vo|enje, Venturijeva cev na limu za vo|enje tabaka

Jedinica za lakiranje

Pode{avanje {irine zra~enja naformatu za {tampu

Produ`eno lan~ano izlaganje sa su{arom

Slika 5.34 Uređaji jedinica za lakiranje

138


cilindarforme

UV su{ara sa reflektorom; a) otvoren b) zatvoren

Dvostruka lakirna jedinica sa su{enjem

Nanos laka i dozir sistemi; a)otvoreni sistem sa dozirnim valjkom, b) zatvoreni sistem sakamel rakelom i rasterskim valjkom

Offline - ma{ina za oplemenjivanje

Slika 5.35 Uređaji za sušenje i oplemenjivanje otisaka

139


cilindarforme

Numeratori a) jednobojna ma{ina, b) numerator sa uzdu`nim i popre~nim elementom

Perforatori a) no` - uzdu`na perforacija, b) no` - popre~na perforacija

[tanc forma kao navlaka za gumeni cilindar; Perforirne i rezne linije

Slika 5.36 Uređaji dalje obrade

140


cilindarforme

Ure|aj za non-stop ulaganje

Ure|aj za rolnu i tabak sa popre~nim reza~em (popre~ni reza~ rotacioni) kaosistem rezervnog materijala

Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretanja tabaka sa jednostrukim {tamparskim cilindrom

Slika 5.37 Uređaji ulaganja i izlaganja

141


cilindarforme

Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretaja tabaka sa dvostruko ve}imcilindrom za pritisak

Bojanik sa odvajanjem boje za {tampu razli~itih boja (IRIS {tampa) u jednom{tamparskom agregatu

Slika 5.38 Iris uređaj

142


cilindarforme

ANALOGNODIGITALNA PRIMENA

DIGITALNOANALOGNA PRIMENAANALOGNO PODRU^JE DIGITALNO PODRU^JE

UNOS TEKSTA

[TAMPA^

OSVETLJIVAÎMAGE SETTER

SKENER

OSVETLJIVA^REKORDER

OSVETLJIVA^REKORDER

COMPUTER TO FILMOSVETLJIVA^

VELIKIH FORMATA

COMPUTER TO PLATEOSVETLJIVA^ PLOÂ

COMPUTER TO PRESS[TAMPARSKI SISTEM

RUKOPISOD[TAMPANOG

TEKSTA

OTISAK NAPAPIRU

FILM

SLIKOVNIORGINAL FOTO DIA

REPROFOTO

FILM

MONTA@A STRANICA(PRELOM)

FILM CELIHSTRANICA

MONTA@ATABAKA

FILM CELOGTABAKA

KOPIJA I IZRADA[TAMPARSKE FORME

[TAMPARSKAFORMA

[TAMPARSKAMA[INA

OD[TAMPANIPROIZVOD

TEKSTUALNEINFORMACIJEDOKUMENT

OBRADATEKSTA

U RAÛNARUGENERISANE

SLIKE

SLIKOVNAINFORMACIJA

OBRADASLIKE

ELEKTRONSKIPRELOM

ELEKTRONSKAMONTA@A TABAKA

PROIZVODELEKTRONSKOG

MEDIA

TEKST

SLIKA

OFSET [TAMPA PRE PRESS - TEKST I SLIKA

Slika 5.38 Ofset prepres moguća područja

143


6.0 PROPUSNA ŠTAMPA /SITO ŠTAMPA

Sito štampa je postupak propusne štampe. Kao štamparska forma se koristi sitasti štamparski šablon. On je najčešće jedno fino tkanje od vlakana prirodne svile, veštačkog materijala ili metalnih vlakana. Uglavnom se danas upotrebljavaju tkanja od veštačkog vlakana ili metala. Kroz otvorene rupice koje nisu pokrivene šablonom zavisno od slike protiskuje se boja odnosno prenosi se boja. Sitasta štamparska forma je dakle kombinacija "sita sa šablonom". Štamparsko tehničke i osobine tkanja (sito) koje određuju kvalitet određene su kroz materijal, finoćom sita (broj vlakana sita po cm dužine tkanja) debljine sita odstojanja između gornje i donje strane sita i stepena otvorenosti sita (stepen otvorenosti sita u % označava odnos sume svih površina otvora sita prema ukupnoj površini tkanja). Tkanja se mogu dobiti u finoćama od 10 do 200 vlakana/cm. Najčešće korišćena tkanja su između 90 i 120 vlakana/cm. Slika 6.1a pokazuje mikrofoto tkanja sita (vlakna od poliamida) sa neštampajućim prekrivenim delovima sita. Na slici 6.1b je prikazan mikrofoto raster otiska u boji. Na ivicama otiska nastaju zarezi (useci) usled strukture sita.

Nepropusne površinea)

b)

Slika 6.1 Mikrofoto tkanja sita a) neštampajući elementi - prekriveni delovi sita (vlakna od poliamida) b) mikrofoto raster otiska u boji

155


Raster radovi i štampa fotografija vrlo bogatih detaljima zahtevaju primenu tkanja vrlo visoke finoće usaglašene zahtevima razlaganja reprodukovanja štampane slike. Kod raster radova važi orijentacija da finoća tkanja ( vlakana/cm) bude 3 do 4 puta veća nego rasterovanje štampane slike (linija/cm), Dakle 9 do 16 različitih veličina površina raster tačaka po raster ćeliji. Šablon na tkanju definiše stvarnu štampanu sliku. Šablon se nalazi na strani sita koja leži nasuprot strani na koju deluje rakel-brisač radi izbegavanja oštećenja i trošenja šablona. Za jednostavne ravne štamparske radove se koriste ručni šabloni koji mogu biti izrađeni kao crtani šabloni ili rezani šabloni i koji se prenose na donju stranu sita. Za zahtevne štampane proizvode ( raster radove, višebojna štampa) se koriste gotovo isključivo kopirni slojevi (naslage, prevlake, film) radi izrade šablona sa dijazo senzibiliziranjem. Posle nanošenja sloja i sušenja pozitiv kopir predloška na pravilnoj strani pomoću svetla koje sadrži UV se osvetljava na stranu sa slojem (premazom, film) suprotno od rakel strane. UV svetlo otvrdnjava kopirni sloj na svim mestima gde nije slika (transparentna mesta kopirnog predloška). Sama mesta slika se ne otvrdnjavaju i mogu se u procesu razvijanja odstraniti mlazom vode. Posle toga sledi postupak sušenja. Eventualna mesta greške se mogu ukloniti pomoću laka za prekrivanje (punjenje sita). U praksi se primenjuju sledeći principi štampanja u sito štampi (slika 6.2): • Princip štampanja ravno-ravno. Štamparska forma i materijal za

štampu su ravne površine. Štamparska boja se kretanjem rakela prenosi kroz otvore tkanja na materijal za štampu.

• Princip štampanja ravno - okruglo i štampanje na telu. -Štamparska forma je ravna. Pritisak na materijal se vrši preko rotirajućeg cilindra. Štamparska forma i štamparski cilindar se pokreću sinhronizovano u jednom smeru, pri tom štamparsku boju mirujući rakel kroz otvore u tkanju protiskuje - prenosi na štamparski materijal. -Štamparska forma i rakel su oblika prilagođene forme materijalu na kojem se štampa (savijen, ispupčen, okrugao). Štamparska forma i materijal za štampu kreću se sinhrono u jednom smeru; rakel čvrsto miruje. Ovaj postupak služi za oštampavanje lopti i različitih oblika, dakle ispupčenih površina. • Princip štampanja okruglo- okruglo (rotaciona štampa). Štamparska

forma (sito) je cilindrična. Štamparska forma i materijal štampe kao i cilindar za protivpritisak se kreću sinhronizovano; Štamparska boja se prenose iznutra kroz cilindričnu štamparsku formu na štamparski materijal.

Stvarni proces štampanja se može podeliti na četiri područna dela (slika 6.3); za bolji pregled je sito prikazano pojednostavljenom obliku. Sito drži okvir sita - ram. Materijal za štampanje leži ravno na osnovnoj ploči koja čini telo pritiska i za vreme postupka štampanja ona tamo čvrsto stoji. Količinu boje koja se nalazi na situ se od strane rakela pokreće kao talas preplavljivanja. Pod tim talasom prodire boja u sito. Ovo područje se označava kao "zona punjenja". Još pre vrha rakela u kontaktnoj zoni prolazi boja kroz štamparsku formu i prelazi na materijal

156


Boja

[tamparskaforma

Pokretni Rakel

Osnovnaplo~a

Materijal za{tampu

Okvir

Okvir

Nepokretni Rakel

Materijal za{tampu

Zategnuto sito(nepokretno)

Princip {tampe ravo - ravno

(Ravno le`i{te)

Princip {tampe ravo -kru`no

([tampanje na telo)

Princip {tampe kru`no - kru`no

(Rotaciono sedi{te)

Pokretno sito

Rotiraju}icilindar

[tmpaju}icilindar

RakelMaterijal za

{tampu

Cilindarza

pritisak

[tamparskaforma(Sito)

Boja

Primerteniskelopte

Nepokretni Rakel

Pokretno sito

Slika 6.2 Štamparski principi u sito štampi a) ravna osnova b) štampanje na telu c) rotaciona štampa

za štampu. Iza ivice rakela u tkz. zoni lepljenja boja za štampu se stara za to da se štamparska forma hvata za štamparski materijal. Sile povlačenja sita izvlače vlakna boje u zoni razlaganja iz filma štamparske boje, ostaje dakle ostatatak boje u otvorima sita. Na štamparskom materijalu ostaje ravnomeran sloj boje. Pomoću postupka sito štampe je moguć nanos vrlo visokog sloja boje (tipično je oko 20 do 100 μm, u ofset štampi okruglo od 0,5 do 2 μm). Debljina šablona (višak debljine u odnosu na sito) određuje debljinu sloja boje. Prema nalogu za štampanje i materijalu na koji se štampa sito štamparu stoje na raspolaganju različiti tipovi štamparske boje, različitih osobina. Izbor boja u sito štampi je od svih postupaka štampe najveći.

157


OkvirRakel

Okvir [tamparskaforma (sito)

PapirZona

punjenjaboje

Kontaktna zonaRakel - sito Zona

lepljenja

Zonarastvaranja

Osnovna plo~a([tamparsko telo)

Slika 6.3 Područni delovi kod postupka štampanja (sito štmpa)

Tipični proizvodi sito štampe su: • tekstil odnosno štofovi • majice, odela.. • igračke • prednje ploče uređaja TV radio itd. • armaturne table automobila, mernih uređaja itd. • ambalaža (plastika - tašne za nošenja) • šalteri, prekidači... • reklamni formati - velikoformatni Sito štampa je jedan od najmnogostranijih postupaka za prenošenje boja i tehničkih nanosa. Ona obuhvata primene od zanata do veliko tehničkog industrijskog područja, od najmanjih delova u izradi senzora do formata od 3 m x 6 m kod oplemenjivanja ravnog stakla kao i od pojedinačne izrade do velikih tiraža. Odštampati se mogu papir, tekstili, keramika i veštački materijali u formi beskrajnih traka, pojedinačnih tabaka, ali i predmeti najrazličitijih vrsta i oblika kao čaše, pehari i armature. Najčešće se radi o specijalnim bojama, koje su podešene prema primenama. I 4-bojna štampa tipična za postupke ilustracione štampe nalazi primenu. Uređaji, mašine i postrojenja koji se koriste za sito štampu obuhvataju i najjednostavnije uređaje i mašine za zanatski rad kao i velika postrojenja za proizvodnju u industrijskoj razmeri. Sito štampa je postupak proštampavanja i time specijalna vrsta šablonske štampe. To znači da štamparska boja pri postupku štampanja kroz formu dospeva na materijal za odštampavanje. Šablonski postupci štampanja (šablonom) spadaju u najstarije postupke štampanja. Šabloni za natpise, šabloni za nanošenje predložaka veza za monograme na komade rublja ili tekstova i oznaka na pošiljkama svih vrsta poznati su odavno i još danas u upotrebi. Primena šablona dozvoljava brzo nanošenje informacija u vidu tekstova, simbola i piktograma na najrazličitije podloge. Pritom se šablon

158


fiksira na površinu koja se odštampava i boja dospeva kroz otvore šablona na željenu poziciju. Boja pritom može pomoću četkice, četke ili rakela da se maže, ili pomoću pištolja za prskanje nanese (slika 6.4). Štampa šablonom ima međutim jedan generalni nedostatak, koji njenu primenu ograničava: svi delovi šablona moraju međusobno da budu povezani.

Dovod boje (uključujućivazduh za raspršivanje)

Pomeranje mlaznice

Mlaznica za prskanjeboje (raspršivač)

Boja u vidu magle

Šablon

Podloga- materijal za odštampavanje

Slika 6.4 Princip štampe sa šablonom (nanošenje boje pomoću raspršivača boje)

To znači da su na pr. kod većine slova potrebna ispupčenja (staze) da bi se delovi koji leže iznutra ili delovi koji lako mogu da se prelome, mogli stabilizujuće povezati sa okolnim materijalom. To daje tipično oblikovanje šablonskih natpisa, kod kojih su pravci linija u razmacima prekinuti (slika 6.5).

Otvor (propuštanje boje)

Zatvorenamesta (nemapropuštanja

boje)

slika 6.5 Šablon za predložak jednog veza

Ovog nedostatka u sito štampi nema. Ovde sito tkanje (slika 6.6) preuzima funkciju ispupčenja (staza), bez da mora da dođe do

159


ograničavanja u oblikovanju motiva. Boja okružuje petlje sita i stvara zatvorene površine između prekrivajućih delova šablona.

cilindarforme

Tkanjesita

Okvir Šablon

Materijal šablona Niti tkanja sita Strana rakela

Materijal zaodštampavanje

Izdignutost šablona određuje debljinu slojaboje na materijalu za odštampavanje

Slika 6.6 Štamparska forma: sito sa šablonom a) viđeno sa strane

štampanja b) štamparska forma u preseku Šablon se nanosi na sito, sa njim zalepi i tako drži u svojoj poziciji. Sito je dakle samo nosač za šablon. Nosač štamparske informacije je šablon. Kombinacija sita i šablona je štamparska forma. Time je data gotovo potpuna sloboda pri oblikovanju motiva sve do raster štampe. Mora samo da bude obezbeđeno da i najmanji pokrivajući delovi površine šablona još nalaze oslonca u tkanju sita kao i da najmanji proboji šablona ne budu od niti sita ili ukrštanja niti zatvoreni, usled čega se parcijalno sprečava prenošenje boje ili bar ometa. To sužava moguću raster finoću i obim vrednosti tona. Pri izboru uglova podešavanja rastera mora se uzeti u obzir položaj niti tkanja, da kod štampe ne bi moglo da dođe do neželjenih Moire-pojava. Sito, šablon i boja moraju da ispunjavaju niz određenih zahteva, da bi bio moguć rezultat štampe u željenom kvalitetu. Tipično su rasteri do oko 40 tačaka/cm pri brojevima tkanja sada do 200 niti/cm. Podešavanja uglova rastera odgovaraju onima u ofset-štampi sa dodatnim okretanjem od 7,5 stepeni u odnosu na položaj niti tkanja sita.

.... Izrada štamparske forme

Štamparska forma za sito štampu se sastoji iz sita, okvira sa zategnutim tkanjem sita i šablona, koji sadrži informaciju za štampu.

.... Okvir

Okvira za sito štampu ima od drveta, čelika i najraširenije aluminijumskih profila. Ima izvedbi sa uređajima za zatezanje za tkanje, takođe takvih kod kojih se preko više uređaja za zatezanje po strani okvira može ostvariti ciljna raspodela zatezanja, da bi se izbegle deformacije strukture slike. Stabilnost okvira je zajedno odlučujuća za kvalitet štampe i mala težina je povoljna za rukovanje naročito u zanatskom području.

160


.... Tkanje sita

Izbor vrste tkanja potpuno je prilagođen zahtevima postupka. Materijal tkanja mora da ima mogućnost da se dobro poveže sa materijalom šablona, sredstva za rastvaranje boje ili sredstva za čišćenje ne smeju da ga oštećuju. Mora da raspolaže dovoljno visokom čvrstoćom protiv trenja u odnosu na zahteve rakelovanja pri kontaktu sa materijalom za odštampavanje. Otvor petlji mora da bude dovoljno velik, kada se koriste boje ili materijali za nanošenje sa grubim pigmentom, sa druge strane da bude dovoljno fin (sitan), da bi kod raster-štampe pružio sigurno vezivanje i najmanjim delićima šablona. Zahtev da se i fotografski direktni šabloni sa visokim kvalitetom na situ osvetljavaju i razvijaju, zahteva visoku rezistentnost (otpornost) prema UV-zračenju. Rasipanje svetla pri UV-osvetljavanju kroz vlakna, koje može da dovede do umanjenja kvaliteta umnogome se onemogućava kroz bojenje materijala . Jedan od najvažnijih parametara je broj tkanja, koji odgovara broju niti/cm. Nude se tkanja sa brojevima niti od 10 do 200/cm. Kvalitet tkanja je dat kroz upotrebljenu debljinu niti. On se daje u četiri stepena od "laki" do "teški". Broj tkanja (tkanine) u niti/cm i debljina niti u μm (na pr. 180/27) određuju otvor petlji i time otvorenu površinu sita u procentima (slika 6.7).

Otvorenapovršinasita /%/

= Wa2 x100%

2

Wa d

d - debljina niti (prečnik) a - odstojanje niti w - mera (otvor petlje)

Slika 6.7 Specifikacija geometrije sita Ova mera pored debljine šablona ima uticaja na efektivno prenetu debljinu sloja boje. Kvalitet štampe polutonskih raster-slika ograničava se preko parametara šablona i sita. Delići šablona moraju da imaju određenu najmanju veličinu, da mogu sigurno da se vežu u tkanju sita. Otvori opet treba da budu najmanje toliko veliki, da ne mogu da budu zatvoreni sa nitima i ukrštanjima niti tkanja.

161


Dalje treba utvrditi da otvori nisu manji od debljine šablona, pošto inače kanali boje ne dozvoljavaju nesmetani transport boje na materijal za odštampavanje. Broj tkanja (tkanine) mora da iznosi najmanje četvorostruku vrednost štampajućeg rastera, ako treba sigurno da se postigne obim tona od 5% do 95%. Smetnje Moire-vrste mogu da budu i posledica neoptimalnog usaglašavanja između finoće tkanja, finoće rastera i željene debljine sloja boje (izdignutost šablona). Pravilna zategnutost sita je važan parametar za postizanje dobrog kvaliteta štampe. Niti sme potiskivanje koje stvara rakel kod postupka štampanja da dovodi do deformacija slike, niti sme zategnutost sita da dostigne granicu istezanja materijala, što bi dovelo do oštećenja štamparske forme. Naročito treba na to obratiti pažnju kod višebojne štampe ili kod štampe u tehničkom području - npr. izrada štampanih (provodničkih) ploča, pošto se ovde postavljaju visoki zahtevi na pas-tačnost otisaka. Zategnutost sita zavisi od materijala, broja tkanja kao i kvaliteta tkanja i iz toga zadate granice istezanja. Opterećenja sita mogu da iznose zavisno od zahteva 0 do 25 N/cm. Zavisno od vrste tkanja sita i zahteva pri štampi kao i vremena trajanja, popušta zategnutost koja je bila ostvarena. Tako na primer može već posle dva dana kod tkanja od veštačkog materijala, zavisno od tehnologije lepljenja, zategnutost da opadne za 50%. Isto tako dovodi elastično popuštanje okvira do nejednake zategnutosti, što pri štampi može da dovede do deformacije forme. Slika 6.8 prikazuje ručni uređaj za zatezanje sita sa zateznim stezačima i mernim uređajem. Pneumatska samopodešavajuća postrojenja za zatezanje sita potpomažu ravnomerno zatezanje, pošto izjednačavaju uticaj deformacije okvira.

Slika 6.8 Uređaji za zatezanje sita sa ručnim zateznim stezačima i mernim

uređajem (Napomena: na okvirnom kraku postavljen kombinovani uređaj za

opterećenje i i merenje pomaže željeno podešavanje zategnutosti sita)

Šablon

162


Nosilac štamparske informacije, šablon, se izrađuje na različit način. Načini izrade dosežu od najjednostavnijeg ručnog rada sve do visokotehnoloških metoda "Computer to Screen". Ručna izrada šablona. Sledeće metode se primenjuju naročito u hobi-području ili od strane umetnika kod serigrafije - to je naziv za umetničku sito štampu: - Rezanje. Za izradu ručno rezanih šablona nude se folije na nosećem materijalu, koje se posle rezanja i uklanjanja štampajućih područja sa nosioca prenose na sito i "nalepljuju". Postoje folije za "napeglavanje" ili rastvaranje sa odgovarajućim sredstvom za rastvaranje. - Prekrivanje. Ovde se šablonski materijal (slično kao lak na primer sa četkicom prenosi na sito. - Ispiranje. Dok je kod prekrivanja informacija za štampanje nanošena kao negativ - slika, kod postupka ispiranja se informacija slike (kasnije propuštajuća za boju) nanosi na sito sa na pr. vodom rastvorljivim lakom. Zatim se sito kompletno sa stvarnim šablonskim materijalom, lakom na bazi drugog sredstva za rastvaranje (na pr. aceton) presvlači. Onda se prvo naneti materijal (u ovom primeru vodom) ispira i štampajuća mesta slike postaju propusna za boju. Presvlačenje i ispiranje se mogu međusobno naizmenično tako kombinovati, da se od jednog sita mogu proizvesti dvobojni štamparski grafici. - Fotomehanička izrada šablona. Danas najviše primenjivan način izrade forme za sito štampu je primena fotomehaničkog šablonskog materijala na Diazo-bazi. - Direkt-šablon. Šablonski materijal, UV-otvrdnjavajući lak, se pomoću žljeba za presvlačenje - uporedivo sa nanošenjem pomoću rakela rukom - ili bolje sa postrojenjem za presvlačenje, nanosi na sito postavljeno najčešće vertikalno odnosno lako nagnuto. Radi postizanja visokog kvaliteta šablona i velike debljine sloja boje kod štampe, može sito višestruko, sa strane šablona kao i sa rakel-strane se po potrebi vrše međusušenja, da se presvuče. Lak prolazi na strani šablona, dakle na strani okrenutoj materijalu za odštampavanje. Rezultat štampe će biti utoliko bolji, što manje se struktura sita pojavljuje na površini šablona. Razlog: kod postupka štampe mora šablon ravno (glatko) da leži na materijalu za odštampavanje i ne smeju da nastanu nikakvi procepi ili kapilari, u koje može da prodre boja. Ravno (glatko) ležanje filma, koji se koristi za kopiranje, takođe određuje kvalitet, pošto se neoštrina i pogrešno prenošenje štamparske informacije izbegavaju. Direkt-šablon udovoljava većini zahteva i zato najviše nalazi primenu. Na slici 6.8a je pokazan isečak površine štamparske forme. Indirekt-šablon. Kod naročito visokih zahteva na preciznost debljina sloja šablona (npr. nanošenje provodničkih pasti na solarne ćelije ili odštampavanje armatura sa definisanim debljinama sloja boje), nudi indirekt-šablon prednosti. Materijal ponuđen na nosećoj foliji sa tačno

163


definisanom debljinom sloja se na toj foliji osvetljava, razvija i tek u nastavku prenosi na sito (nalepi, rastvara).

Slika 6.9 REM (Raster Elektronski Mikroskop)-snimci fotomehaničkih izrađenih formi sito štampe a) direkt - šablon b) Direkt - indirekt

šablon (Kissel-Wolf) - "Direkt-indirekt šablon". Materijal šablona ponuđen na nosećoj foliji se prvo prenosi na sito i onda kao direkt-šablon osvetljen i razvijen. Ova vrsta šablona se primenjuje za najvišu preciznost. Snimak šablona i sita sa raster-elektronskim mikroskopom (REM) je prikazan na slici 6.9b. Dalje mogućnosti izrade šablona i sita su: - Rezanje na ploteru za rezanje. Pomoću grafičkih i CAD - programa mogu šabloni direktno da se seku iz odgovarajućih folija, i onda prenesu na sito i nalepe. ovaj postupak je uporediv sa izradom ručno rezanih šablona. - UV - projekcija za velike preko-formate. Da bi se uštedeli troškovi filma ili da bi se uopšte sa trgovačkim formatima filma uporedivo mogla osvetliti vrlo velika sita, koriste se projektori koji osvetljavaju foto-šablon sa UV-svetlom (sl. 6.10).

UV-LampaPredlo`ak

(Negativ film)

Okvir sa sitom(3 x 6 m )

[ablonski materijal

Slika 6.10 UV - Direktna projekcija kod osvetljavanja šablona sito

štampe

164


- Postupak mlazom mastila. Neki proizvođači nude Ink Jet-Systeme (Piezo-Drop on Demond-Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju (vosak ili mastilo) odgovarajuće štamparskoj slici na konvencionalno presvučeno sito (slika 6.11). Naprskana boja zamenjuje film (dejstvuje kao pozitiv-film). UV-osvetljavanje otvrdnjava neprekrivene delove šablona. U nastavku u procesu rayvijanja odstranjuje se Ink Jet-Fil boje i područja koja nisu otvrdnuta se ispiraju (isperu).

Slika 6.11 Prenos slike na štamparsku formu (Izrada maske u ink-jet postupku), Voštana boja, 1016 dpi (firma JetScreen), Svetla mesta

odgovaraju štamparskoj slici (štampajući elementi); Voštana boja će posle osvetljavanja biti isprana

- Izrada okruglih sita. Ravne forme izrađene na bazi nikla se pomoću odgovarajućih krajnjih komada sastavljaju i lepe u forme okruglih sita ili zavare (sl. 6.12). Bešavna okrugla sita, na pr. za štampu dekora, se izrađuju galvanski (sl. 6.13). - Sito-štamparske forme iz galvanski izrađenih sita. Od nikla galvanski izrađena sita (ravna i okrugla sita) upotrebljavaju se naročito za rotacionu sito-štampu. Za ovu vrstu sita postoji više mogućnosti izrade šablona: -Sito se presvuče sa jednim fotopolimerom, koji se u nastavku konvencionalno (film) osvetljava i ispira (isprere).

Postupak mlazom mastila Ink Jet-Systeme (Piezo-Drop on Demond-Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju (vosak ili mastilo) - Sito se kao u prethodnom slučaju presvuče sa jednim fotopolimerom i u Ink Jet - postupku oslika, u nastavku osvetljava i ispere. - Sa fotopolimerom presvučeno sito se u celosti osvetli odnosno stvrdne i u nastavku se pomoću CO2 - lasera prema slici ugorevaju rupe u polimer.

165


- Sito se sa specijalnim polimerom zatvara i ovaj se u nastavku direktno razvija pomoću lasera (488 nm). Neosvetljeni delovi se hemijski ispiraju.

Štampajućastrana

Stranarakelovanja

Slika 6.12 Galvanski izrađena sita od nikla za rotacione mašine sito

štampe a) Izvedba otvora (min. prečnik do 24 μm, do 305 rupa/inch, debljina lima 80 μm) b) Podešavanje cilindra sa ravnom (pljosnatom)

formom (Rota plate, Stork/Thieme)

Slika 6.13 Bešavna okrugla sita

166


Bez kontaktna sita sa materijalom a odštampavanje, se boja prvo pomoću rakela rasporedi na formi gotovo bez pritiska po mogućstvu ravnomerno. Ovo "potapanje" uzrokuje rastvaranje ostataka boje koja su od prethodnih štamparskih procesa zaostala u i na formi. U nastavku se boja višim pritiskom rakela potiskuje kroz formu na materijal za odštampavanje. Kroz ovaj postupak se uspostavlja umrežavajuće povezivanje između boje i površine koja se odštampava. U nastavku sledi razdvajanje forme i materijala za odštampavanje. Pritom se boja pravilno izvlači iz petlji sita (uporedivo sa pražnjenjem čašica duboke štampe). Ovaj proces je naročito dobro potpomognut time što sito nije neposredno položeno na materijal za odštampavanje, nego je na određenom odstojanju pozicionirano iznad njega i tek dejstvom rakela dolazi u kontakt sa površinom koja se odštampava. ime ostvareno zatezanje sita dovodi do toga, da se sito neposredno posle područja rakelovanja izdiže iz boje koja se uhvatila za površinu.

.... Ravna sito štampa

Štamparska forma - na tipičan način opremljena šablonom, na okviru zategnuto sito - i materijal za odštampavanje međusobno stoje ravno paralelno. Materijal za odštampavanje papir, karton ili folija je pričvršćen na podlozi, štamparskom stolu. Tekstili i tkanine za odštampavanje moraju da budu ravno postavljeni i zategnuti ili pomoću specijalnog materijala za lepljenje fiksirani na štamparskoj podlozi, što je naročito važno za tačno pasovanu višebojnu štampu, drugi materijali su najčešće pridržavani pomoću vakuuma.

.... Rotaciona sito štampa

Razvoj okruglog sita je omogućio smenu traportne "ravne štampe" za beskrajne trake (staze) kod štampe tekstila, tapeta i dekora, sa kontinualnim rotacionim štamparskim procesom (postupkom), koji je u položaju da pri odgovarajućoj izradi forme bešavno štampa. Rotaciona sito-štamparska forma je, kako je ranije opisano, na krajevima cilindra otvorena. Kroz otvore se rakel vodi i drži iznad štamparskog procepa. Štamparska boja se preko sistema cevi na držaču rakela pumpa u sito.

.... Sušenje

Pošto se kod sito štampe nanose visoke debljine sloja boje, zahteva proces sušenja, najčešće korišćenih boja baziranih na sredstvu za rastvaranje, relativno mnogo vremena. Sušenje ravno ležećih proizvoda kao plakati i odevni komadi se vrši pomoću postolja za sušenje i duvača (ventilatora).

.... Primene

Sito štampa na ravnim površinama Plakati i grafička štampa u malim tiražima. Naročito se velikoformatni plakati mogu izrađivati relativno povoljno u manjim tiražima. Visoka debljina sloja boje daje bojenja visoke briljantnosti (sjajnosti) i postojanosti i kod raster-bojne štampe.

167


Saobraćajni pokazni sistemi, table. Velike površine odštampane visoko postojanim bojama nalaze se kod saobraćajnih tabli i pokaznih sistema. Sito štampa za to ispunjava na najbolji način sa tim vezane zahteve. Kfz - Armature, skale instrumenata. Pored preciznosti otisaka zahteva se kod Kfz - armatura i uska tolerancija transparentnosti štampe (odštampanog dela); kontrolna svetla moraju na pr. da sijaju u egzaktno definisanim bojama. Provodničke (štampane) ploče za elektroniku. Tokom razvoja štampanih ploča za elektronska upravljanja je sito štampa zbog svoje jednostavnosti i fleksibilnosti važan postupak. Egzaktno odštampavanje bakrom kaširanih. Ploča od tvrdog papira ili staklenim vlaknima pojačanih epoksid smolnih ploča sa rezervom za nagrizanje, ili oznake za postavljanje elemenata, moguće je u potrebnoj debljini sloja samo u sito štampi u velikim količinama. Ovde su međutim u jeku ekstremne minijaturizacije sastavnih delova i provodničkih ploča sito štampi postavljene granice. Fotootpori i solarne ćelije se odštampavaju sa specijalnih provodnim pastama kao kontaktna mesta za prenos struje. Pritom se naročita vrednost polaže na veliku debljinu sloja pri istovremeno najmanjim pokrivenim površinama sa provodničkim stazama, da bi se optimirao stepen dejstva dobijanja energije kod solarnih ćelija. Compact diskovi (CD). Za odštampavanje CD-ova je sito štampa jedan od najvažnijih štamparskih postupaka. Tampon-štampa i u najnovije vreme i ofset-štampa se takođe primenjuju. Tekstil. Dubina prodiranja boja u tekstil uzrokuje potrebu za velikom ponudom volumena boja. Ovo može da se ostvari prvenstveno u postupku sito štampe. Odevni predmeti, torbe za pazar (kese) od lana, trake štofa itd. se odštampavaju kako u ravnoj sito štampi kao i u rotacionoj sito štampi. Pretisne slike. Za dekoraciju keramike se često koristi sito štampa kao postupak za izradu pretisnih slika. Ove slike su sastavljene od keramičkih pigmenata za pečenje. Veličina zrna pigmenata zahteva primenu ne previše finog tkanja sita. Posle skidanja rukom slike se nosećim materijalom pretiskuju i smeštaju na predpečeni ćerpić. Keramički proizvodi su prepoznatljivi po debelom nanosu boja. Oni mogu da se pozicioniraju ispod ili preko glazure. Bešavni dekori za tekstilne staze i tapete, drugi dekori, ali i etikete zahtevaju rotacionu sito štampu najčešće u vezi sa materijalom u rolnama. Zavisno od proizvoda u tu svrhu se izrađuju specijalne mašine. Rotaciona sito štampa sa tabačnim materijalom se primenjuje naročito za više tiraže. Pomoću tehnike sito štampe može da se nanosi i bezbojni lak za oplemenjivanje štamparskog proizvoda (naročito spot-lakiranje).

.... Sito štampa na ispupčenim površinama

Skoro sva tela sa ravnom, konveksnom i - ograničeno - konkavnom, ne prejako struktuiranom površinom, mogu da se odštampavaju u sito štampi. Pritom jedva da ima ograničenja u odnosu na materijal tela za odštampavanje.

168


Keramika može direktno da se odštampa u sito štampi. Za to mogu da se koriste keramičke pigmentne boje za naknadno pečenje ili samo lak-boja slabog prijanjanja na glaziranom proizvodu. Delovi od veštačkog materijala ne mogu uvek direktno da se odštampavaju. Za osiguranje hvatanja boje često je potreban tretman površine na pr. dejstvom plamena, Korona naboj ili nanošenja Primer-a. Boce (flaše). Staklene boce sa upečenim lakiranjem ili prethodno tretirane boce od veštačkog materijala za područje hrane i robe za domaćinstvo, odštampavaju se u postupku sito štampe. Igračke. Lopte-igračke na pr. mogu kompletno da se odštampaju u više radnih koraka. Čaše. Dekor čaša za piće u svim bojama i sa velikim debljinama sloja kao i zlato često se nanosi u postupku sito štampe. Reklamna sredstva. Vrsta reklamnih sredstava koja se u sito štampi dekorišu ili nanose drugi otisci, doseže do upaljača ili hemijske olovke do džepnih nožića i džepnih računara.

.... Primeri mašina

Kao što je već napomenuto, su mogućnosti primene sito štampe veoma različite i odgovarajuće tome su i postrojenja sito štampe, koja pokrivaju široko polje od ručnog pogona (rada) do visokog stepena automatizacije. U nastavku je dat pregled koji treba da pojasni veliki broj mašina.

.... Postrojenja i mašine za ravnu sito štampu

Na slici 6.14 je prikazan sto za sito štampu sa vođenjem rakela.

Slika 6.14 Sto sito štampe

Ovi uređaji konstruisani za čisto ručni pogon i opremljeni su preciznim vođicama držača okvira sita za tačno pozicioniranje sita u poziciji za štampu. Vakumska usisna ploča služi za prihvatanje materijala za odštampavanje i njegovo fiksiranje za vreme štamparskog procesa.

169


Vođenje rakela obezbeđuje da štamparski proces može da se izvodi sa zadatim uglom i silom pritiskivanja rakela. Ulaganje i izlaganje tabaka se vrši ručno. Jednostavan uređaj za višebojnu štampu tekstila prikazan je na slici 6.15. Za odštampavnaje, do četvorobojno,majice ili drugih tekstilnih delova (npr. lanenih kesa za pazar) u malom tiražu služe ova vrlo jednostavna postrojenja. Slika pokazuje okretni krst, čiji kraci mogu da prihvate po jedan okvir sito štampe. Štampanje se vrši na tekstilni komad, fiksiran specijalnim lepkom na podlozi, redom izabranim bojama.

Obrtni okvir za prihvat sitaza višebojnu štampu

Podloga za majice

Slika 6.15 Uređaj sito štampe za višebojno odštampavanje tekstila (npr. majice)

Slika 6.16 Poluatomatski sto sito štampe za oštampavanje pljosnatih

podloga. Ulaganje i izlaganje tabaka vrši se ručno na vakuumskom stolu Poluautomati kao na sl. 6.16, u odnosu na ručno pokretane stolove sito štampe, dozvoljavaju povećanje proizvodnog učinka. Sito se automatski podiže i spušta. Potapanje sita i stvarni proces štampe automatski se izvode kroz kombinaciju od dva rakela za oba radna koraka. Pritom se

170


mogu programirati i višestruka rakelovanja za slučaj naročito visoke potrebe za bojom (na pr. kod tekstilija). Ulaganje tabaka i izlaganje odštampanog tabaka vrši se kod poluautomata još ručno na vakuumskom štamparskom stolu.

Prihvatni sto za pridržavanjepredmeta za odštampavanje

Slika 6.17 Uređaj sito štampe za oštampavanje "solid" tela

U industrijski primenjenoj sito štampi koriste se potpuni automati. Oni su opremljeni sa ulagačima tabaka i izlaganjem. Često se takva postrojenja opremaju sa više štamparskih jedinica za višebojnu štampu i odgovarajuće projektovanom stazom za sušenje (vreli vazduh, IR-sušenje, UV-sušenje).

Slika 6.18 Automat višebojne sito štampe za odštampavanje boca, čaša

itd. a) Automat (EC/4F) b) Proizvodi (ISIMAT) Slika 6.18 prikazuje automat višebojne sito šampe i izbor artikala koji mogu da se odštampaju u ovom automatu. Artikli se u svakoj štamparskoj stanici automatski odštampavaju i posle svakog štamparskog postupka predaju dalje sledećoj stanici. Boce od veštačkog materijala se pritom radi

171


stabilizacije naduvaju. Zavisno od materijala za odštampavanje i boje, potrebno je međusušenje. Za odštampavanje upotrebnih predmeta svih vrsta (na pr. boce i ambalaža) se za male tiraže koriste univerzalne mašine sa specijalnim prihvatanjem za odštampavajuća predmete. Slika 6.17 pokazuje na pr. odštampavanje osetljivih čaša ili pehara (na sl. : šoljica za kafu). Pozicioniranje u držaču i štampa se izvode ručno. Vođenje sita je mehanički sinhronizovano sa okretanjem tela koje se odštampava. Boce od veštačkog materijala ili stakla, pehari i slični predmeti se zavisno od broja komada odštampavaju u poluautomatima ili potpunim automatima, jednobojno ili višebojno.

Slika 6.19 Mašina sito štampe sa cilindrom (ravno-okruglo)

a) Štamparski sistem, Modell Maestro (Sakurai) b) Šema odvijanja štampe

Mašine sito štampe sa različitim sistemima za sušenje i izlaganje nalaze se na tržištu kao jednobojne ili dvobojne mašine za formate do 1,45 m x 1,88 m. Sa njima se postižu brzine štampanja do 3000 tabaka/h.

Do 4000 tabaka/h mogu da se odštampaju sa sistemom "okruglo-okruglo"

Štamparske mašine za rolne koriste zatvorena sita, koja se ili na mestu šava zalepe ili zavare ili se izrađuju kao bešavno okruglo (kružno) sito

Sa njima se mogu realizovati brzine štampanje do oko 2 m/s.

172


Jedinica sito štampe

Slika 6.20 Sito štampa kod štampe etiketa a) Hibridna mašina

(kombinacija štampe knjiga i sito štampe) (Gallus R 200, Heidelberg/Gallus)

Slika 6.21 Sito štampa kod štampe etiketa b) Štamparska jedinica sa

kružnim stolom sa bešavnim kružnim sitom (Stark)

Slika 6.22 Postrojenje za višebojnu štampu tekstila

a) Šema jedne štamparske jedinice b) 12-o bojna tekstilna štamparska mašina "Pegasus" sa bešavnim kružnim sitima "RotaMesh" (Stork)

173


Uređaj, kod koga se forma sito štampe izrađuje preko termo-pisaćih glava

Koristi specijalne ploče, kod kojih se struktura sita stvara od vlakana nosećeg materijala.

Štampač šablona sa digitalnim oslikavanjem finih šablona od veštačkog materijala preko termo-glava je neposredno u mašini,

Primenjuje se u biroima, biroštampa

Razdelilac

Štamparska forma (šablon) leži u bubnju

Valjak zabrisanje

Valjak zaraspodelu

boje Valjak zapritiskivanje podloge

Bubanj sa otvorimaBojaPodloga

Slika 6.23 Štampač šablona za biro primene

a) Noseći materijal (za šablonski materijal) b) Štamparska jedinica za zamenu za drugu boju c) Automatski štampač šablona (Riso)

Potencijali daljeg razvoja u sito štampi

Težišta daljeg razvoja leže pre svega u oblasti izrade forme.

• Direktno osvetljavanje (Computer to Screen) sita će se sve više probiti, naročito kod visokih tiraža u kombinaciji sa rotacionim jedinicama sito štampe.

• Već ponuđena, ali još malo korišćena izrada šablona bez filma sa Ink Jet štamparskim glavama je interesantna pre svega za velikoformatne primene.

• Razlučivanje sa oko 1000 dpi osigurava dovoljno dobar kvalitet štampe i u razlivanju boja.

Postrojenja za višebojnu štampu (četiri i više boja) na tabačnom materijalu treba očekivati.

Dalje će biti razvijeni novi materijali visoke čvrstoće, koji mogu da se prerađuju u naročito fina vlakna i time u tkanja visokog broja petlji.

Nova tkanja treba gledati u sklopu sa odgovarajućim šablonskim materijalom koji je takođe u razvoju.

174


7.0 COMPUTER TO ... TEHNOLOGIJE

Digitalni opis štamparskog naloga

Digitalizacija unutar pripreme štampe, slika, tekst i grafika

Slika

Orginali(Layout/nacrt)

Tekst Grafika

Skeniranje

Obradaslike

Obradateksta Oblikovanje

Separacijaboja

Nacrtstrana

Impozicijaštamparskih

tabaka

Fajl podataka(npr. Post Script-

format)

Digitalniopis

celokupneštamparskestrane (ili štamparskog

tabaka)

Raster Image Procesor i štamparski sistem

Strana kojutreba štampati

Slika 7.1 Digitalna postavka štamparske strane

U Layout-u stranica se pozicioniraju slika, tekst i grafika,

prethodno su sprovedeni odgovarajuća obrada slike uključujući separaciju boja, obrada teksta i oblikovanje grafika.

Na bazi pojedinačnih stranica se zatim postavlja (definiše) celokupan štamparski tabak pomoću Imposition-sistema.

Sistematika computer to… tehnologija

Computer to Film,

Computer to Plate,

Computer to Press.

175


Svim varijantama je zajedničko, da se odgovarajućom tehnikom uređaja upravlja preko prilagođenog Raster Image Processor-a (RIP).

Raster Image Processor (RIP) ima zadatak, u jeziku opisa stranica PostScript organizovane podatke za štamparski nalog da prevede u tzv. Bitmap-u.

Digitalna cela strana(slika, grafika, tekst,

višebojno)Specifikacije za uređaj

za izdavanjeDigitalniotisak

RIP Raster Image ProcessorBit mapa

Kompjuter - film Kompjuter - ploča Kompjuter - štampa

Oslikavanjefilma

FilmoviKopijaploče

PločeUbojavanje

ŠtampanjeŠtampanje Štampanje Štampanje

Štampa

Oslikavanjeploče

PločeUbojavanje Ubojavanje Ubojavanje

Direktno slika DI(sa štamparskom formom)

Kompjuter - štampa(bez štamparske forme)

Štamparska formaza jedno upisivanje

Štamparska forma zaponovno upisivanje

Oslikavanjeploče

Oslikavanjepovršina

OslikavanjeŠtampa po

štampaOslikavanjedirektno sa

bojom

(Print per Print)

Slika 7.2 Computer to ..Kompjuter prema... tehnologije (Heidelberg)

Kroz ovu Bitmap-u se prilagođava zahtevima kvaliteta i mogućnostima uređaja za izdavanje i za dalju obradu u proizvodnoj mašini.

Computer to Film, kompjuter - osvetljivač filma,

Computer to Plate, kompjuter -direktno oslikavanje ofset-ploče

Computer to Press štamparski sistem, kod koga se štamparska forma izrađuje direktno u mašini (varijanta: Direct Imaging), ili

Computer to Print štamparski sistem, sa kojim se proizvodi bez štamparske forme,

Kvalitet fajla podataka proverava se digitalnim Proof-uređaji.

Computer to film

Pomoću Computer to Film - postrojenja se izrađuje film celog tabaka

176


Filmovi za garnituru boja višebojne štampe se onda koriste na konvencionalan način za kopiju ploča, koje se koriste za produkciju tiraža (izdanja).

Radni tok unutar pripreme štampe postao je kraći, nego rezanje, montiranje i lepljenje pojedinačnih komada filma, kako konvencionalan način rada

Produkcija filmova i time ploča je postala brža i sigurnija.

Slika 7.3 Kompjuter prema filmu - sistem za izdavanje komletnih strana, odgovarajućeg formata štamparskog tabaka (Drz Setter, Heidelberg/PGI)

Film, koji ne zahteva hemijsko razvijanje.

Computer to Film-postrojenja za oslikavanje koriste laserske sisteme sa relaivno niskim parametrima snage na osnovu visoke osetljivosti materijala filma.

Computer to Plate

Computer to Plate-postrojenja sistem koji se sastoji od jedinice za lasersko oslikavanje višom snagom i materijal za presvlačenje štamparske ploče.

Proces se 1993. uspešno završio - danas postoji široka paleta sistema.

Eliminiše Film unutar proizvodnog procesa, snižavaju se troškovi, vremena se skraćuju, redukovane tolerancije i zahtevani kvalitet

Kod Computer to Plate-postrojenja se sa digitalno upravljanim sistemima za oslikavanje, štamparska slika po pikselima izrađuje na štamparskoj ploči.

Oslikana ploča je uopšteno jednaka konvencionalnom procesu razvijanja. Ploče se onda koriste, kao što je naviknuto, u konvencionalnoj štamparskoj mašini

177


Slika 7.4 Compjuter to plate - sistem za automatsko oslikavanje i

razvijanje štamparskih ploča (Platesetter 3244, Heidelberg/Creo) 1995 god.

Štamparske ploče svetlosno zaštićene sa kasetama vode u postrojenje za oslikavanje zaštićeno od svetlosti okoline,

Laserski sistem oslikava štamparsku ploču pritegnutu na bubnju.

Kod novih sistema štamparskih ploča, na pr: tzv. termičkih ploča, više nije potreban rad u svetlosno zaštićenim prostorima

Štamparska ploča se preko povezujućeg mosta između osvetljivača i postrojenja dalje obrade dovodi stanici za razvijanje.

Computer to Press (Direct Imaging i Computer to Print)

Computer to Film i Computer to Plate, štampanje tiraža pomoću tradicionalnih, konvencionalnih štamparskih mašina.

Tehnološki fascinantan koncpt, podaci digitalno opisanog štamparskog naloga prenose se direktno u štamparsku mašinu

Štamaprska forma se inline, unutar proizvodne mašine, paser-tačno izrađuje.

Computer to Press može tehnološki da se realizuje u dve varijante:

Prva Computer to Press/Direct Imaging - štamparska forma, kakva je na pr. potrebna za konvencionalnu ofset-štampu, izrađuje direktno u štamparskoj mašini. Oslikavanje na pr. četiri štamparskih ploča se vrši unutar štamparske mašine i postiže se održavanje registra, koje zavisi samo od kvaliteta mašine i procesa oslikavanja i ne podleže uticajima rukovanja.

Druga Computer to Press/Computer to Print (nazvana i Computer to Paper). Kod Computer to Print podaci naloga direktno se bez štamparske forme usmere u proces - preko laserskog svetla se izrađuje naponska slika (slika punjenja) koja odgovara štamparskoj slici, na štamparskom cilindru sličnoj jedinici, koja se kod primene prilagođene boje, kao na pr. puder-tonera ubojava i u narednim koracima prenosi na papir.

178


Slika 7.5 Computer to press / Direct Imaging - sistem za višebojnu štampu u bezvodenom ofset štamparskom postupku (Quikmaster 46 - DI,

Heidelberg)

Direct Imaging-ofset - tabačne štamparske mašine.

Četiri ofset-štamparske jedinice (cilindar ploče, gumeni cilindar, jedinica za boju), koje na zajednički cilindar za pritisak prenose izvode boja za četvorobojnu štampu na papirni tabak pridržavan hvatačima (satelitski princip).

Korišćeni štamparski postupak je ofset-štampa u varijanti bezvodena ofset-štampa, Svaka štamparska jedinica opremljena sa sopstvenim laserskim uređajem za oslikavanje,

U izvesnoj meri je realizovano "Computer to Plate on Press", Inline izrada štamparske ploče.

Materijal za štamparske ploče skladišten kao materijal u rolni na kasetama unutar cilindra ploče.

Pre svakog novog štamparskog naloga se već korišćena štamparska forma premotava, novi štamparski nalog oslikava pomoću laserske jedinice.

Computer to Press /Direct Imaging (sa štamparskom formom sa mogućnošću ponovnog ispisivanja)

Korišćenje materijala za štamparske ploče, koji omogućavaju da se štamparska slika posle štampe briše i na istu površinu, koja je prethodno neutralisana, oslika štamparska slika za sledeći nalog.

Za ovaj tehnološki koncept postoje mnogobrojni predlozi rešenja u patentnoj literaturi i tehnološke studije u laboratorijama pojedinih proizvođača i instituta.

179


Slika 7.6 Computer to press /Direct Imaging - system za ponovljeno

oslikavanje štamparske forme u mašini (DICOweb Litho / Labor - prototyp, MAN Roland)

Pomoću termičkog laserskog oslikavanja nanosi specijalna boja preko noseće trake za stvaranje mesta nošenja boje štamparske forme.

Posle takvog oslikavanja i fiksiranja cilindra štamparske forme na pr. dovodom toplote, može da usledi kao što je naviknuto, ofset-štampanje kroz kvašenje, obojavanje i štampanje preko gumenog platna.

Posle štampanja naloga, štamparska slika se ukloni sa površine cilindra kroz hemijsko i mehaničko čišćenje, koja onda može ponovo da se ispiše

Computer to Press /Direct Imaging primena kod proizvodnje višebojne štampe visokog kvaliteta i visinama tiraža u području počev oko 300 štampanih primeraka

Computer to Press /Computer to Print

Kod ove tehnologije nije potrebna štamparska forma.

Non-Impact-Printing-tehnologije počivaju na određenim fizikalnim efektima.

Slika 7.7 Computer to press /Computer to print - sistem za višebojnu štampu na bazi Elektrofotografije (NIP-tehnologija) sa tečnim tonerima kao boja u "Multipass-izvedbi" i integrisanim /Bookletmaker/ (E-Print

1000, Indigo)

180


Specifičnost da je za 4-bojnu štampu potrebna samo jedna štamparska jedinica;

višebojna štampa nastaje time da se papirni tabak pridržava na cilindru protivpritiska i pri četiri okreta cilindra se jedan za drugim naštampaju izvodi boja za cijan, magenta, yellow i crno.

Štampa se vrši preko jednog cilindra, koji je slično kao u ofset-štamparskom postupku presvučen gumenim platnom.

Na ovaj međucilindar se prenose pojedinačni izvodi boja, od fotoprovodničkog bubnja, koji je preko laserskog svetla oslikan i pomoću specijalne jedinice za boje za nanošenje tečnog tonera ubojen,

Multipass-sistemi, štamparski tabak višestruko prolazi isti štamparski proces.

Singlepas-gradnja, tabak prolazi svaku jedinicu samo jedanput

Slika 7.8 Computer to print - Sistem za višebojnu štampu (Elektrofotografija, Pudertoner) u rednoj (u nizu) izvedbi (CLC 1000

Canon)

Kod Computer to Print - tabak za tabakom se štampa različit sadržaj, nije potrebna i ne postoji štamparska forma sa stabilno fiksiranom slikom.

Digitalni Proof

Proof-sistem na bazi Ink Jet - tehnologije. Sa 8 boja se simulira kasnija 4-bojna štampa. Primer za varijantu Computer to Print kod koga se oslikavanja bojom vrši bez međunosioca direktno na papir.

181


Slika 7.9 Ink Jet - Štamparski sistem za digitalni višebojni otisak (AGFA

Jet)

Slika 7.10 Otisak - sistem odvijanja procesa (Work flow) štampartskih medija (AGFA)

182


Computer to… tehnologije i umrežavanje za produkciju štampanih medija

Kompjuter/ film

Digitalniotisak

PostScriptfajl

PostScriptfajl

Computer to Plate

Ploča

Digitalnidefinisani

štamparskinalog

Fajl podataka(npr. Post

Script format) PostScriptfajl ili

CIP3/PPF

Prepress - Interfejs

Computer to Print

Computer to Press

Direct Image

Pred -postaviti:

zone boja format registar

oznake kontrolna

traka zadate

vrednosti .....

Merni iregulacioni

sistemi

PREPRESS

PRESS

POSTPRESS

Podaciza

rezanjePodaci

za izradupregiba

Podaciza

povezivanje

Mašina za rezanje

Mašina za prgib

Mašina za povez

Slika 7.11 Umrežena produkcija primenom Computer to .... tehnologija

na bazi digitalnih podataka zajedno sa Prepress - Interface za upravljanje konvencionalnim štamparskim sistemima i uređajima dalje obrade

(Heidelberg)

Computer to… sistemi prevođenje informacija u Post Script - formatu (ili takođe u PDF - formatu) u Bitmap, to znači potreban je Raster Image Processor (RIP).

Ovaj RIP može ili da bude integrisan direktno u produkcionom sistemu ili offline da izvodi RIP - postupak i Bitmap - podatke eventualno tek posle međuskladištenja da prenese proizvodnom sistemu.

Prepress, Press i Postpress na bazi zajedničke rečenice podataka za štamparski nalog, mogu da se koriste (Computer to Print nije prikazan).

183


Macintosh saLinoColor

Tango DaVinciBanka

podataka DeltaPrepRadna stanica

Signastation

MREŽA

Cip3

Cip3 Cip3

Cip3

Cip3

Falcautomat TI52Proline i KD 66

Megaline Sakupljajući povezivač Polar rezni sistem 2

Quikmaster DI 46-4 Speedmaster 52-4-P Speedmaster 74-5-P+L

Štamparskafolija

Termalnaploča

Drysetter

Quasar

Formproof

Trandsetter 3244

PreP

ress

Pres

sPo

stPr

ess

Slika 7.12 Proizvodne mogućnosti i štamparski sistemi na bazi Computer to ... tehnologija u umreženoj proizvodnji sa digitalnim odvijanjem

procesa (Workflow) (Heidelberg)

184


cilindarform

e

POSTUPAK ŠTAMPE

Computer toPrint

Computer toPress

Bezkontaktni "Non-Impact"(bez štamparske forme)

Konvencionalni (sa štamparskom formom)

Sitoštampa Visoka

štampaRavnaštampa

Dubokaštampa Elektrografija Jonografija Magnetografija Ink Jet

Thermografija Fotografija

Ofset

Boja

Suvi ofset Kontinu-alno

Pudertoner

Tečnitoner

Magnettoner

LikvidInk

TopliInk

Drop ondemand

"X" zraci

Ink toner

Sublima-cija Transfer

Nosilac bojetraka/folije

Tabak ili rolna (materijal zaodštampavanje)

Orginali i podaci PripremaŠtampe Štampa Dalja obrada

Proizvodni tok

Štamparski proizvod

Digitalniotisak

Computer to FilmComputer to Plate

Prevlaka kojastvara boju

Slika 7.13 Digitalizacija za proizvodnju višebojnih štamparskih proizvoda

upotrebom Computer to tehnologija kod konvencionalnih sistema Decentralna produkcija štamparskog tiraža - različite proizvodne metode, različito opremljenih pogona štamparija na različitim mestima.

Štamparskinalog

Digitalni nalog

Pripre-ma

Bankapodat

Pro-daja

Podaci

Digit.pripr.

Konv. štam.

Daljaobr.

D I - Computer to Press

Prodaja

Prodaja

NIP Computerto print

Daljaobr.

Daljaobr.

Prodaja

"Štampa po potrebi"

MrežaNosiocipodatakapošta

Centralna pripremanaloga

Prodavnica knjiga

Slika 7.14 Decentralna proizvodnja štampanih medija primenom

Computer to ... tehnologija

Minimalna pretpostavka za upotrebu (rukovanje) digitalno prenetih podataka štamparskog naloga je postojanje digitalnog pred-stepena, to znači Computer to Film - ili Computer to Plate - tehnologija

Computer to Press/Direct Imaging kao i kod korišćenja Computer to Print - sistema može direktno iz mreže da se proizvodi. Inline - obradom za realizaciju vrste proizvodnje "Book on Demand",

185

KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA - tok izra~unavanja

TRO[KOVI RADNOG MESTA - VREDNOST NORMA SATA

A.) OP[TI I PROIZVODNO SPECIFI^NI PODACI

STA-VKA NAZIV JED. RAÛNANJE

1. KALENDARSKI DANI Dani

2. SUBOTE / NEDELJE / PRAZNICI Dani

3. RADNI DANI U GODINI Dani [1] - [2]

4. PLA]ENI ODMOR / SLOBODNI DANI Dani

5. RADNI DANI ZA JEDNOG IZVO\AÂ ([TAMPARA) Dani [3] - [4]

6. BROJ SMENA

7. BROJ REGULARNIH SATI PO SMENI (BEZ PREKOVREMENIH)

Sati

8. STEPEN ZAPOSLENOSTI PO SMENI %

9. GODI[NJE RADNO VREME ZA IZVO\AÂ [TAMPARA

Sati [5] * [6] * [7]

10. PREKOVREMENI SATI ZA JEDNOG IZVO\AÂ PO GODINI

Sati

11. PREKOVREMENI DODATAK NA OSNOVNU ZARADU %

12. PROSE^NI DODATAK ZA RAD U SMENAMA %

13. GODI[NJE ZAUZE]E MA[INE Sati [3] * [6] * [7] * [8] : 100

14. STEPEN ISKORI[]ENOSTI MA[INE %

15. NEPRODUKTIVNI SATI MA[INE Sati [13] * (100 - [14] ) : 100

16. PROIZVODNI SATI MA[INE Sati [13] - [15]

17. GODI[NJI TRO[KOVI NAJAMNINE I GREJANJA /m2/ DM

18. TRO[KOVI STRUJE /KWh/ DM

186

KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA

B.) PODACI O MA[INI ( URE\AJU - APARATU )

PROIZVO\A^: ____________________________ KAPACITET:_________________

MODEL : ____________________________ FORMAT :_________________


19. INVESTICIONA VREDNOST MA[INE DM

20. TRAJANJE OTPISA (AMORTIZACIJA) God

22. POTREBAN PROSTOR m2

23. POTREBNA INSTALISANA SNAGA KW

24. TRO[KOVI REPERATURE I ODR@AVANJA / God (ZA STEPEN ISKORI[]ENJA 100%)

Dani

26. KORI[]ENJE SA JEDNIM IZVO\AÊM

27. KORI[]ENJE SA DVA IZVO\AÂ

28. DOPRINOS KORI[]ENJA TEHNI^KE KONTROLE %

29. OSNOVNA SATNICA ZA 1. IZVO\AÂ DM

30. PREKOVREMENI SATI ZA 2. IZVO\AÂ DM

31. ZBIR OSNOVNE SATNICE 1.+ 2. IZVO\A^ DM [26] * [29] + [27] * [30]

32. OSNOVNA ZARADA ZA GODINU DM [31] * [9]

33. PREKOVREMENA ZARADA ZA GODINU DM [10]*[6]*[31]* (1+[11] : 100)

34. ZBIR OSNOVNE I PREKOVREMENE ZARADE [32] + [33]

35. DODATAK PO SMENI ZA GODINU DM [34]* [12] : 100

36. ZBIR DIREKTNIH TRO[KOVA ZA GODINU DM [34] + [35]

187

KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA

C.) PRORAÛN TRO[KOVA RADNOG MESTA

TRO[KOVI ZA GODINU


37. OTPISIVANJE DM [19] : [20]

38. NAJAMNINA I GREJANJE DM [22] * [17]

39. OSIGURANJE, FAKTOR RIZIKA DM 1,6% OD [19]

40. KALKULACIONA KAMATA DM 6,5% OD 0,5 * [19]

41. DIREKTNI TRO[KOVI ZARADE DM = [36]

42. INDIREKTNI TRO[KOVI ZARADE (PENZIJE, SOCIJALNO OSIGURANJE)

DM 71% OD [41]

43. TEHNI^KI DOPRINOS ZA KONTROLU (GODI[NJE) DM 80.000*[28]*[6]

44. TRO[KOVI ENERGIJE DM [16]*[23]*[18]

45. POPRAVKE I ODR@AVANJE DM [24]*[6]*[8]:100

47. SUMA OP[TIH TRO[KOVA DM ZBIR STAVKI OD[37] DO [45]

48. UÊ[]E PROIZVODNOG OBRAÛNA POGONA DM 16% OP[TIH TRO[KOVA

49. SUMA TRO[KOVA PROIZVODNJE DM [47] + [48]

50. DOPRINOS UPRAVI I PRODAJI DM 29% TRO[KOVA PROIZVODNJE

51. SUMA TRO[KOVA RADNOG MESTA [49] + [50]

52. TRO[KOVI RADNOG MESTA PO SATU DM [51] : [16]

188


.... RASTERSKA REPRODUKCIJA U OFSETU

Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika

Industrijski način proizvodnje zahteva tehnologiju i odreden pristup radu.

Uslov za takav pristup: - opremljenost mašinama, uređajima, aparatima i - raspolaganje odgovarajućim stručnim kadrom.

Koji vid modernizacije ima najveću ekonomsku opravdanost?

Korišćenje iskustva, ili mehanizacije zavisi od: - zahteva proizvoda koji se izrađuju, - zahteva kupaca - spremnosti da plate viši kvalitet.

Automatizacija i kompjuteri umnogome smanjuju odstupanja u kvalitetu

Savremena tehnologija zahtjeva stručni kadar

Otisak koristi vrlo često raster za reprodukciju originala.

Dobijanje reprodukcije koja će, odgovarati originalu.

Kada je optička gustoća na otisku jednaka optičkim gustoćama na originalu, smatra se da je reprodukcija u potpunosti objektivna.

Reprodukcije gde se postižu optimumi, a ne objektivni prenosi, nazivaju se relativnim reprodukcijama tonova odnosno originala.

PRIKAZ TEHNOLOŠKOG PROCESA POMOĆU GUSTOĆA OBOJENJA

original ---------------> višetonski negativ

višetonski negativ ----> rasterski dijapozitiv

rasterski dijapozitiv --> štamparska forma

štamparska forma ---> otisak

144


Ponekad je objektivna reprodukcija u potpunosti moguća.

Da li je objektivna reprodukcija uvijek ono što je potrebno postići

Da li će se težiti objektivnoj ili najpovoljnijoj reprodukciji?

Efekti su naročito važni kod reklamnih otisaka

U praksi se gotovo nikad ne radi o objektivnoj već o relativnoj reprodukciji

RASTERSKA TAČKICA

Uticaji od samog početka sve do konačnog položaja na otisku. napon gume, kvalitet gume, vlažan ili suv vazduh u pogonu, toplota ili hladnoća, kiselost sredstva za vlaženje, hrapavost podloge, upojnost podloge, karakteristike boje, karakteristike postupka štampe.

Glavne osobine tačkice: - veličina i forma rasterske tačkice, - tonska vrednost, - broj linija i vrsta rastera.

Ponašanje rasterske tačkice od filma do papira

NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TAČKICE Smanjenje rasterske tačkice: smanjenje slobodnostojeće tačke i povećanje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice.

Povećanje rasterske tačkice: povećanje slobodnostojeće tačke i smanjenje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice.

Povećavanje rasterske tačkice (pozitivna deformacija tačkice)

Smanjenje rasterske tačkice (negativna deformacija tačkice)

145


SMANJENJE POVEĆANJE DEFORMACIJA POLOŽAJ

Probniotisak

Kopija

Motiv

Navlaka

Klima Štamparskamašina Podloga

i boja

PločaVrednost

tonarastera

Brojlinija

Vlaženje

Nagiblinija

Formarasterske

tačke

Reprodukcija

RASTERSKA TAČKICA

Različiti uticaji na rastersku tačku

Rasterska tačkica je teoretski definisana onda kad pokriva tačno određen deo elementarnog kvadratića

Elementarni kvadratić za merenje rastera

Geometrijska deformacija rasterske tačkice je površina kružnog prstena koja se najčešće izražava u %.

Pozitivno i negativno deformisanje rasterske tačkice

146


ČEMU U OTISKU TREBA POSVETITI PAŽNJU ? Za rastere manjih linijatura postotak povećanja je manji, jer oni sadrže veće rasterske tačkice, dok je kod rastera većih linijatura postotak veći, oni formiraju rasterske tačkice manjih površina.

Svaka promena određenog položaja tačkice na tabaku je greška. Punija i slabija rasterska tačkica - stanje kad je tačkica u otisku punija nego na filmu (otklanjanje - manipulacijom uređajem za obojenje).

Proširenje rasterske tačke najlakše se otkriva pomoću kontrolnih mernih traka (stripova) - vizuelno ili pomoću mernog instrumenta

Prikaz izgleda punije tačke na kontrolnoj mernoj traci

Punija rasterska tačka može imati za posljedicu zatvaranje rastera. U tom slučaju slobodne površine crteža počinju primati boju, mogu i sasvim nestati

Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanja boje ili preslabog dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro zategnuta.

Prikaz zatvaranja rastera na kontrolnoj mernoj traci

Vrlo retko rasterska tačkica može postati oštrija, čak manja nego na filmu

Oštrija rasterska tačka na kontrolnoj mernoj traci

147


U normalnim uslovima otiska i kod tačne kopije rasterska će tačka biti uvek punija na otisku nego na filmu. Zbog grešaka pri kopiranju ofsetna ploča može postati slepa ili postati oštrija ( pomaže pranje gumenih navlaka i bojanika, te eventualno promena redoseda boja).

Deformacije rasterske tačkice Izdužena rasterska tačkica - neusklađenost hoda cilindra, odnosno različitih radiusa cilindara.

Neusklađenost između ofsetne ploče i gumene navlake ili između gumene navlake i papira dolazi do prinudnog povlačenja rasterske tačke.

Umesto okruglog dobija izdužen ovalni oblik i to u smeru otiska ili popreko

Ako istovremeno dolazi do povlačenja u oba smera, onda će rasterska tačkica biti razvučena u kosom smeru na tok otiska.

Prikaz izduženja rasterske tačkice na kontrolnoj mernoj traci u smeru

štampanja

Prikaz izduženja rasterske tačkice na kontrolnoj mernoj traci poprečno u

odnosu na smer štampanja Izduženje rasterske tačkice najbolje se pokazuje na kontrolnoj mernoj traci s linijskim rasterom. Te, linije su međusobno u okomitom položaju i u mnogim slučajevima mogu pokazati smer izduženja.

Izduženje postrani retko nastupa samo po sebi, naročitu pažnju posvetiti materijalu na kojem se štampa i gumenoj navlaci.

DUBLIRANJE

Prikaz dubliranja na kontrolnoj mernoj traci

148


Mrljanje. Mrljanje odnosno razmazivanje boje sa rasterske tačkice nastaje zbog mehaničkih uticaja nakon otiska.

Efekt mrljanja na kontrolnoj mernoj traci

KONTROLA KVALITETA U OTISKU

Kod svakog posla kvalitet i vremenski rokovi moraju biti usklađeni

Kvalitet štampanog proizvoda može se vršiti merenjem samo upoređujući predložak i gotov otisak.

Stepen podudaranja predloška i gotovog otiska zavisi od mnogih faktora: registra, pasera, tona boje, kontrasta itd.

Način kontrole kvaliteta Obeležje

kvaliteta samo vizuelno bez kontrolnih mernih traka

vizuelno i sa kontrolnom mernom trakom

sa kontrolnom mernom trakom i vizuelno

Jednomeran nanos boje (gustoća)

X X O

Punija i oštrija tačkica

X # O

Pomeranje X # O Dubliranje X # # Balans sivog (odstupanje boja)

X # #

Primanje boje X X O Nečistoće, ogrebotine, mazanje, greške papira i sl.

# # #

Kontrola kopironja

X # O

X - ne baš dobro O - dobro # - vrlo dobro

Tabela mogućih kontrola samo vizuelno, vizuelno sa kontrolnom mernom trakom i vizuelno uz kontrolnu mernu traku

149


Vizuelno - iskustvom je moguće odrediti u kojoj se meri predložak i konačni proizvod podudaraju.

Upotpunjavanje sa nekim pomoćnim sistemima. Kontrolne merne trake koje imaju i polja koja se mogu meriti. Kontrola kvaliteta pomoću mernih polja postaje objektivnija

KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE

Kontrola kvaliteta bez kontrolne merne trake

Oznaka kvaliteta Pomoćna sredstva za vizuelnu kontrolu

Boja tona Odobreni tabak

Nanos boje Odobreni tabak

Primanje boje Odobreni tabak

Jačina rastera Odobreni tabak, Lupa

Deformacija rasterske tačke Lupa Paser, registar Registri, krstići, registar

marke, lupa Mehanička oštećenja štampe Nema pomoćnih sredstava

UPRAVLJANJE KVALITETOM Kvalitetom se počinje upravljati u ofsetu još u reprofotografiji Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati znači kretati se u stalnom zatvorenom krugu, pri čemu se sam proces kontrole odvija kontinualno.

Zajedničko svojstvo svih kontrolnih mernih traka za vizuelnu kontrolu je da optički pojačavaju grešku koja je nastala kod otiska. Te trake pritom moraju biti što manje tako da se mogu smestiti na rubovima, odnosno delovima koji se kasnije odrezuju od tabaka.

Kontrola proizvoda, treba rezultirati boljim finansijskim efektima.

Kružni proces kontrole u štampi

150


Povećanje ili smanjenje rasterskih tačkica

Sve kontrolne merne trake uglavnom pokazuju povećanje ili smanjenje rasterskih tačkica na jednakom principu, na principu grubog i finog rastera.

Ako otisak postaje puniji, mogući uzroci: previše boje, pomicanje ili dubliranje.

Ako otisak postaje slabiji, uzrok može biti u preslabom obojenju ili neodgovarajućoj ofsetnoj ploči.

Traka oko brojeva je izrađena u jednakom tonu grubog rastera. Brojevi od 0 do 9 koji su smešteni na navedenoj traci izrađeni su od finijeg rastera, a njihova tonska vrednost opada od broja 0 prema 9 (GSTF Dot Gain Scale).

Kod kvalitetnog otiska brojka 3 i polje grubog rastera trebaju pokazivati jednake vrednosti. U takvom slučaju brojka 3 se praktično na prvi pogled više ne razlikuje, odnosno gubi se u tonu grubog rastera koji je okružuje.

Ako prilikom otiska dođe do pojave punije rasterske tačkice, dolazi do pomicanja jednakih gustoća objenja prerna broju 9.

Uvećani signalni strip u obliku trake: dobar otisak, punija te slabija rasterska

151


tačka (a) i signalni strip u prirodnoj veličini (b)+tekst SLUR

Otisak slabije rasterske tačkice dovodi do izjednačavanja rastertonske vrednosti grubog rasterskog polja i rastertonskih vrednosti navedenih brojki kod broja koji je niži od broja 3.

U tom slučaju brojka 3 će se isticati od grubog rastera kojim je okružena manjirn stepenom zacrnjenja.

Osim vizuelnog posmatranja signalnog stripa golim okom, mogu se posmatranja sprovesti i upotreborn povećanja. Poželjno je da vidno polje povećanja bude što veće.

Prikaz uz upotrebu povećanja dobrog punijeg i slabijeg otiska

Prostim okom bez jakog povećanja teško je samo pornoću brojeva sa sigurnošću odrediti da li se stvarno radi o punijern otisku ili se radi o pomicanju ili dubliranju.

Da bi se uklonila ta poteškoća, u nastavku trake stripa nakon brojeva nalazi se upisan jedan tekst (SLUR - nejasno) koji se pojavljuje u slučaju dubliranja ili pomicanja. Kad se radi samo o punijem ili slabijern otisku rastera taj tekst ostaje gotovo nevidljiv.

Prikaz dobrog, punijeg i slabijeg otiska pomoću signalnog stripa u obliku zvezde

Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake

Bočno pomicanje se golim okom vidi kao puniji otisak.

152


Bočno pomicanje otiska prikazano na delu stripa SLUR

Ponašanje tačkastog i linijskog rastera prilikom bočnog pomaka otiska,

prikazano kroz uvećanje ili mikroskop

Pomicanje u pravcu otiska lepo je uočljivo na delu stripa s tekstom SLUR

Ponašanje tačkastog i linijskog rastera prilikom pomaka u smeru otiska

prikazano uz povećanje uvećanjem ili mikroskopom

Prikaz dijagonalnog dubliranja na signalnom stripu u obliku trake

Dubliranje na signalnom stripu u obliku trake, posmatrano sa

mikroskopom sa jakim povećanjem

153


Prikaz pomicanja u stranu i po obimu, dubliranje pod 45° na zvezdastom signalnom

stripu Dodatni signalni elementi

Za kontrolu registra i pasera u višebojnom otisku

Koncentrične kružnice za kontrolu registra kod višebojnih radova

FOGRA-nonius merni element pokazuje veličinu deformacije tabaka papira zbog prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i štamparskog cilindra, pogrešno odabrane gumene navlake, pogrešnag smera toka vlakanaca papira, prevelikog dovodenja sredstva za vlaženjei sl.

FOGRA-nonius merni element

primjer signalnog stripa kako bi on trebao izgledati na ofsetnoj ploči taj strip radi na principu fini raster - grubi raster pri normalnom, punijem i slabijem kopiranju, sitniji raster jače reaguje od grubljeg na punije ili slabije kopiranje,odnosno na pozitivnu i negativnu grešku tačkice.

154


Prikaz kontrole kopiranja pomoću signalnog stripa

155

LITERATURA:

1. Helmut Kipphan (Hrsg.): Handbuch der Printmedien, Technologien und Produktionsverfahren, Springer, 2000.

2. Novaković, D.: Prilog rukovanju grafičkim materijalom, Doktorska disertacija, FTN, Novi Sad, 2001.

3. Mesaroš, F.: Grafička enciklopedija, Tehnička knjiga, Zagreb, 1970.

4. Heidelberg, prospektni materijal proizvoda, Drupa, Dieseldorf, 2000.

5. Bolanča, S: SUVREMENI OFSETNI TISAK, Školska knjiga, Zagreb, 1991 .

G R A F I Č K I P R O C E S I - ISPITNA PITANJA 1. Tehnike i tehnologije grafičkih komunikacija 2. Komunikacione tehnologije (štamparski mediji, elektronski mediji i

multimediji) - osnovne podele 3. Elektronski mediji 4. Multimediji 5. Struktura za produkciju štamparskih, elektronskih i multmedija 6. Obim tržišta medija, trendovi i scenarij budućnosti 7. Integracija novih medija 8. Osnovni proizvodi grafičkih tehnologija 9. Osnovni materijali za izradu grafičkih proizvoda 10. Štampana ambalaža (podela, vrste ambalažnih materijala) 11. Organizacija grafičke proizvodnje 12. Tehničko tehnološka priprema grafičke proizvodnje 13. Proizvodni proces i tokovi materijala i podataka u proizvodnji

štampanih proizvoda 14. Priprema grafičke proizvodnje 15. Priprema štampe - osnovni pojmovi grafičkog procesa 16. Štampa - osnovni pojmovi grafičkog procesa 17. Završna grafička obrada - osnovni pojmovi grafičkog procesa 18. Oblikovanje, tipografija i dizajn grafičkih proizvoda 19. Konvencionalna i digitalna priprema štampe 20. Priprema i obrada teksta 21. Priprema i obrada slika 22. Montaža teksta i slika 23. Štamparske forme - osnovni pojmovi, podele i karakteristike 24. Štampa - podela štampe - glavni štamparski procesi 25. Procesi manuelne štampe 26. Manuelna visoka štampa (ksilografija, metalografija, zanatska

tipografija) 27. Manuelna duboka štampa (bakrorez, radirung, krejon, aquatinta,

heliogravura, šablonsko kopiranje i graviranje) 28. Manuelna štampa (ravna, propusna, ostali postupci) 29. Grafički procesi industrijske štampe - osnovni pojmovi i podele 30. Proces pripreme visoke štampe 31. Proces visoke štampe 32. Proces završne grafičke obrade visoke štampe 33. Uporedni pregled procesa visoke štampe (način otiska, štamparska

forma, materijal za štampu, znaci raspoznavanja) 34. Visoka štampa, razvoj štamparskih principa i izvedenih rešenja

grafičkih mašina

35. Štamparske forme visoke štampe 36. Proizvodni procesi visoke štampe 37. Knjigo štampa (postupak visoke štampe) 38. Novinska visoka štampa 39. Akcidenična visoka štampa 40. Štampa beskonačnih obrazaca 41. Leterset štampa 42. Fleksografska štampa - osnovne karakteristike 43. Fleksografska štampa - štamparske forme (gumeni klišei),

(fotopolimer štamparske forme - dejstvo vremena osvetljavanja) 44. Sleeve tehnologija 45. Štamparske jedinice flekso štampe 46. Uloga, osobine i vrste raster valjaka 47. Koncepti mašina za višebojnu flekso štampu 48. Proces duboke štampe - podela i princip 49. Priprema duboke štampe 50. Štamparske forme duboke štampe - osnovna podela 51. Struktura slojeva cilindra štamparske forme duboke štampe 52. Postupci izrade štamparske forme i reparacija cilindra štamparske

forme duboke štampe 53. Uticajni parametri na prenošenje boje iz čašica štamparske forme i

karakteristike otiska 54. Svojstva i tipični proizvodi duboke štampe 55. Uređaji mašina za duboku štampu 56. Koncepti procesa i mašina za duboku štampu 57. Osnovni princip tampon štampe 58. Otvoreni sistem tampon štampe 59. Zatvoreni sistem tampon štampe 60. Rotaciona tampon štampa 61. Ravna štampa - podele, osnovne karakteristike 62. Litografija 63. Svetlosna štampa 64. Ofset štampa - osnovni pojmovi i podela 65. Priprema ravne štampe 66. Štamparske forme ravne štampe 67. Bezvodna ofset štampa 68. Uticajni parametri na ofset štampu 69. Štamparska boja i sredstvo za vlaženje 70. Vlaženje površina, postupci vlaženja i ugao kvašenja 71. Obojavanje štamparske forme ofset štampe 72. Procesi ulaganja papira i uređaji za okretanje tabaka ofset štampe

73. Uređaji procesa završne obarade na mašinama ofset štampe 74. Oplemenjivanje otiska - postupci 75. Proces oplemenjivanja otisaka 76. Štampanje na limu 77. Uređaji za ulaganje i izlaganje i vođenje podloge u procesu ofset

štampe 78. Ofset prenosni sistemi za ubrzavanje kretanja tabaka u mašini 79. Sistemi gradnje mašina za ofset štampu 80. Iris štampa 81. Propusna štampa 82. Sito štampa 83. Štamparske forme sito štampe 84. Priprema sito štampe, štampa velikih formata 85. Postupak i faze odvijanja procesa sito štampe 86. Štamparski principi sito štampe 87. Mogućnosti izrade šablona i sita 88. Industrijska sito štampa- koncepti procesa i mašina 89. Podloge i proizvodi sito štampe (osnovne karakteristike) 90. Computer to .... tehnologije 91. Computer to Film 92. Computer to Plate 93. Computer to Press 94. Computer to Press /Direct Image 95. Computer to Press/Computer to Print 96. Computer to Press /Direct Image sistem sa ponovo obradivim

štamparskim formama 97. Digitalna štampa - uređaji za probni otisak 98. Kvalitet otiska, metode merenja 99. Greške na otisku 100. Elementi mernih oznaka na otisku 101. Kalkulacija grafičkih proizvoda 102. Opšti i proizvodno specifični podaci kalkulacije 103. Proračun troškova radnog mesta 104. Radni nalog za izradu grafičkih proizvoda 105. Kretanje dokumentacije u grafičkom procesu

gp skripta

Documents