godišnji izveštaj 2014. · za kreditima, ograničenu sposobnost klijenata za otplatu kredita i...

Bank of

Godišnji izveštaj 2014.

Go

diš

nji

izve

štaj

201

4.

Godišnji izveštaj 2014.

3

Banca Intesa - Godišnji izveštaj 2014.

Sadržaj

Najznačajniji finansijski pokazatelji 5

Pismo predsednika Upravnog odbora 6

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 8

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor 11

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke 19

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom 23

Poslovanje sa privredom 29

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 35

Društveno odgovorno poslovanje 39

Sistem upravljanja rizicima 47

Događaji nakon datuma bilansa stanja 53

Finansijski izveštaj 57

Organizaciona struktura 183

Mreža ekspozitura 187

5


u 000 dinara

Banca Intesa Beograd 2014 2013

BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata 21.063.563 21.212.901

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija 5.649.062 5.527.340

Dobitak pre oporezivanja 7.096.306 9.217.740

Porez na dobit 433.284 623.097

Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza 145.681 12.882

Dobitak posle oporezivanja 6.808.703 8.607.525

BILANS STANJA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 78.553.461 56.590.647

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju i finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 253.904 142.278

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 57.704.967 43.759.812

Krediti i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija i komitenata 323.778.259 311.827.131

Investicije u zavisna društva 962.496 962.496

Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema, investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 7.526.967 8.615.931

Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva 4.177.227 4.370.226

Ukupna aktiva 472.957.281 426.268.521

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 19.668 14.118

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim komitentima 343.273.594 322.473.532

Rezervisanja 1.647.473 1.531.606

Ostale obaveze 22.807.141 3.362.077

Ukupno obaveze 367.747.876 327.381.333

Kapital 105.209.405 98.887.188

Ukupna pasiva 472.957.281 426.268.521

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva 1,50% 2,16%

Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital 6,74% 9,32%

Prihodi od kamata / Ukupna aktiva 5,89% 7,23%

Rashodi od kamata / Ukupna pasiva 1,43% 2,25%

Koeficijent adekvatnosti kapitala 19,40% 19,91%

Neto aktiva po zaposlenom 156.350 140.266

Broj zaposlenih 3.025 3.039

Najznačajniji finansijski pokazatelji

76


ostvarivanjem dobitka pre oporezivanja u iznosu od 7,1 milijarde dinara.

Želeo bih da se ovom prilikom zahvalim svim članovima Upravnog odbora Banca Intesa, kao i svim zaposlenima, na njihovoj posvećenosti i vrednom radu koji su omogućili ostvarenje dobrih rezultata Banke, uz kontinuiranu brigu o klijentima i njihovim potrebama. Odlikuje nas izvrstan, kvalifikovan i profesionalan tim na svim nivoima organizacije, snažan bilans stanja i zdrava poslovna strategija, koju podržava efikasna upravljačka struktura zasnovana na čvrstim moralnim načelima. Verujem da će ovako stabilno postavljena osnova ostati važan pokretač

naših rezultata i u budućnosti, zahvaljujući kojima ćemo zadržati svoju dobru poziciju i nastaviti da gradimo uspeh i jačamo odnose sa svim zainteresovanim stranama.

S poštovanjem,

Massimo MalagoliPredsednik Upravnog odbora

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam predstavim rezultate koje je Banca Intesa ostvarila u 2014. godini, kada je uspešno ostvarila strateške prioritete i potvrdila svoju vodeću poziciju na tržištu uprkos ozbiljnim izazovima sa kojima se srpska privreda i domaći bankarski sektor i dalje suočavaju. Zahvaljujući korporativnoj kulturi usmerenoj ka potrebama klijenata, kao i solidnoj i uravnoteženoj izloženosti prema različitim segmentima klijenata, ali i konzervativnom pristupu upravljanju rizicima, Banca Intesa je zabeležila stabilne rezultate u svim ključnim oblastima poslovanja i pri tom zadovoljila očekivanja svojih klijenata, zaposlenih, akcionara, kao i zajednice kojoj pripada.

Srpska ekonomija se tokom 2014. godine suočila sa značajnim izazovima prouzrokovanim internim slabostima, usporenim oporavkom u Evropi, kao i negativnim uticajima najvećih poplava koje su zadesile zemlju u poslednjem veku. Posledično, privreda Srbije je završila godinu u recesiji, već četvrti put u periodu od 2009. godine, ostvarivši negativan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) od 1,8 odsto. Takođe, nacionalna valuta je gubila vrednost pod rastućim pritiskom kako unutrašnjih, tako i spoljnih faktora, zabeleživši pad od 5,2 odsto u odnosu na evro. S druge strane, pozitivan pomak predstavlja činjenica da je godišnja stopa inflacije od 1,7 odsto bila daleko niža od projektovane donje granice koju je utvrdila centralna banka, usled sporog rasta regulisanih cena, kao i pada cena poljoprivrednih proizvoda. Srbija je, međutim,

bila suočena sa ozbiljnim fiskalnim poremećajima koji su izazvali povećanje budžetskog deficita i porast javnog duga, na čije se rešavanje Vlada Republike Srbije obavezala novim sporazumom iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Kompleksno privredno okruženje nastavilo je da vrši pritisak na bankarski sektor kroz dalji pad tražnje za kreditima, ograničenu sposobnost klijenata za otplatu kredita i visoku stopu rasta problematičnih plasmana. Uprkos tome, banke su ostvarile kumulativni rast kreditiranja od 3,3 odsto na godišnjem nivou, dostigavši iznos od 1,9 biliona dinara, uglavnom usled povećanog kreditiranja u segmentu stanovništva. Plasmani privredi su takođe ostvarili rast, pre svega zahvaljujući vladinom programu subvencionisanih kredita čiji je cilj bio da stimuliše privredni oporavak. Kada je reč o depozitima, rast je zabeležen u segmentima i stanovništva i kod privrede, čime je ukupni depozitni potencijal domaćeg bankarskog sektora dostigao 1,7 biliona dinara, ostvarivši rast od 7,7 odsto u odnosu na proteklu godinu. S druge strane, teška ekonomska i društvena situacija bila je razlog porasta stope nenaplativih plasmana, koja je dostigla 23 odsto na kraju trećeg kvartala, velikim delom zbog loših kredita u sektoru privrede. Uprkos uzburkanim tržišnim uslovima, bankarski sektor je poboljšao sveukupni učinak, pokazavši da je stabilan i da poseduje kapacitet da podrži domaću privredu na putu ka očekivanoj stabilizaciji i oporavku.

Imajući u vidu makroekonomsko okruženje, nastavili smo da se oslanjamo na naše snažne temelje: stabilnu likvidnost, snažnu kapitalnu poziciju i visokokvalitetne procedure u procesu upravljanja rizicima zasnovane na međunarodnim standardima, što nam je omogućilo kontinuirani rast u svim segmentima. Naš stalni fokus na građenje čvrstih odnosa sa klijentima kroz pružanje kvalitetnih usluga i široke ponude proizvoda omogućio nam je da zadržimo stabilnu aktivnost kreditiranja i vodeću poziciju na tržištu. Istovremeno, nastavili smo da uvećavamo bazu depozita, što je rezultat velikog poverenja i lojalnosti klijenata, čime je naša liderska pozicija dodatno ojačana i na ovom planu. Uz stalni rad na poboljšanju proizvoda i usluga, preduzeli smo i dalje korake u razvoju poslovnih procesa i jačanju kontrole troškova poslovanja. Nastavili smo unapređenje procesa upravljanja rizicima, podižući svest o njegovoj važnosti u svim segmentima našeg poslovanja, što je omogućilo adekvatan nivo kvaliteta aktive i stopu rasta nenaplativih plasmana nižu od prosečne na tržištu. Svi preduzeti koraci u toku 2014. godine rezultirali su

Pismo predsednika Upravnog odbora

98


najveći deo bio usmeren preduzetnicima, mikro i malim preduzećima. Klijentima u segmentu malog biznisa, kao i poljoprivrede ponudili smo, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, povoljne izvore finansiranja za unapređenje energetske efikasnosti i kupovinu zemljišta. Privredi smo stavili na raspolaganje povoljna sredstva iz inostranih kreditnih linija u cilju finansiranja infrastrukturnih i drugih investicionih projekata, trajnih obrtnih sredstava, kao i projekata zaštite životne sredine kroz povećanje energetske efikasnosti.

Rezultat svih učinjenih napora i aktivnosti jeste i ostvaren rast skoro svih ključnih pokazatelja uspešnosti poslovanja. Naša bilansna suma uvećana je na 473 milijarde dinara, čime smo potvrdili poziciju najbolje rangirane banke u Srbiji. Veliko poverenje klijenata koje uživamo reflektovalo se kako kroz povećanje baze klijenata, koja je premašila broj od 1,7 miliona, tako i kroz porast depozitnog potencijala, te smo sa ukupnim depozitima privrede i građana u vrednosti od 306,6 milijardi dinara ostali na čelu domaćeg bankarskog sektora. Istovremeno, i pored blagog smanjenja obima kreditiranja u skladu sa negativnim trendovima koji se beleže na nivou čitavog bankarskog sektora, kumulativni plasmani u iznosu od 253,3 milijarde dinara omogućili su da održimo vodeću poziciju na tržištu kada je reč o ukupnim kreditima domaćih banaka.

U vanrednim i teškim okolnostima koje su nastale usled katastrofalnih poplava pružili smo direktnu podršku ugroženim građanima, kao i pravnim licima čije je redovno poslovanje bilo onemogućeno. Ponosna

sam što su zaposleni Banke bili aktivno uključeni u humanitarne aktivnosti, a uz to smo i izdvojili više od 27 miliona dinara pomoći. Tradicionalno smo nastavili da ulažemo u promociju umetnosti i školstva, jačanje sporta, kao i u rad socijalnih i zdravstvenih ustanova, a potvrdu značaja našeg društvenog angažovanja donela su nam i priznanja u ovoj oblasti.

Naš dobar poslovni učinak je rezultat izuzetne predanosti zaposlenih koji svoje znanje, stručnost i najviši nivo profesionalnosti svakodnevno stavljaju na raspolaganje klijentima, i na tome želim iskreno da im se zahvalim. Upućujem zahvalnost i svim našim klijentima i poslovnim partnerima, kao i članovima Upravnog odbora koji su značajno doprineli uspešnom poslovanju Banke. I u narednom periodu bićemo primarno usmereni na one oblasti u kojima možemo da unapredimo naše poslovanje i generišemo dugoročnu vrednost za akcionare, uz kontinuirano uvažavanje potreba klijenata u svim segmentima. Takođe, ostajemo posvećeni poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga koje pružamo tržištu. Verujem da ćemo zahvaljujući našoj dobroj poziciji, kao i efikasnom sprovođenju opredeljene strategije nastaviti da unapređujemo poslovanje, delujući u korist privrede, građana i celokupne društvene zajednice.

S poštovanjem,

Draginja ĐurićPredsednik Izvršnog odbora

Poštovani,

Zadovoljstvo mi je da vam u ime Izvršnog odbora predstavim rezultate poslovanja Banca Intesa u 2014. godini, tokom koje smo i pored nepovoljnog tržišnog ambijenta uspeli da stvorimo dodatnu vrednost za akcionare, istovremeno aktivno podržavajući oporavak privrede uz očuvanje dobrobiti građana i celokupne društvene zajednice. Na osnovama odgovornog korporativnog upravljanja, našeg poslovnog modela koji se oslikava u širokoj ponudi proizvoda i usluga, kao i razvijene kulture upravljanja rizicima, potvrdili smo trend uspešnog i stabilnog poslovanja u svim segmentima, kao i našu lidersku poziciju na tržištu.

Godina za nama ostaće upamćena i po vanrednim događajima čije su se posledice negativno odrazile na privredne tokove u našoj zemlji. Pad industrijske proizvodnje usled katastrofalnih poplava, praćen nepovoljnim kretanjima na međunarodnim tržištima, odrazio se na dinamiku ekonomske aktivnosti, zbog čega je domaća privreda 2014. godine ponovo ušla u recesiju. Takođe, kurs dinara je zabeležio povećan stepen volatilnosti, u velikoj meri usled neizvesnosti u vezi sa brzinom i efikasnošću sprovođenja plana fiskalne konsolidacije, ali i kao posledica kretanja na evropskom finansijskom tržištu. S druge strane, pad domaće potrošnje uticao je da stopa inflacije bude na veoma niskom nivou tokom čitave godine. Krajem godine, Vlada Republike Srbije usvojila je važne mere štednje i preduzela značajne reformske korake u

cilju poboljšanja ekonomskog ambijenta, uključujući donošenje novih zakona o radu, stečaju, privatizaciji i planiranju i izgradnji. Zaključen je trogodišnji sporazum iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) čija dosledna primena, uz nastavak strukturnih reformi, treba da doprinese jačanju makroekonomske stabilnosti i većoj konkurentnosti privrede.

Mere vlade uticale su i na poslovanje bankarskog sektora, pre svega kroz stimulisanje usporene kreditne aktivnosti. Program subvencionisanog kreditiranja iniciran u drugom kvartalu kako bi bio podstaknut oporavak ekonomije bio je ključni generator povećanja plasmana u uslovima značajno smanjene likvidnosti privrede. Rast plasmana građanima dominantno je bio zasnovan na povećanju kratkoročnih kredita, posebno gotovinskih zajmova. Istovremeno, ukupni depozitni potencijal nastavio je da se kreće uzlaznom putanjom i pored trenda snižavanja kamatnih stopa. Za domaći bankarski sistem najveći izazov predstavlja visok nivo loših plasmana, posebno u segmentu privrede. Međutim, iako je udeo problematičnih kredita nastavio da se uvećava, očuvana je stabilnost sektora, potvrđena kroz solidnu adekvatnost kapitala i zadovoljavajući stepen pokrivenosti problematičnih kredita rezervama.

U datim okolnostima, nastavili smo da se aktivno prilagođavamo kretanjima na tržištu kroz kontinuiranu optimizaciju poslovnih procesa, unapređenje kvaliteta usluga i proizvoda, kao i jačanje operativne efikasnosti, što potvrđuje izuzetno povoljan odnos troškova i prihoda ostvaren na kraju godine. U segmentu poslovanja sa stanovništvom, primarni fokus je bio na poboljšanju kreditnog procesa, praćeno daljim usklađivanjem ponude proizvoda i usluga sa izmenjenim potrebama klijenata. Navedeno, kao i dalji razvoj koncepta unapred odobrenih kredita bili su ključni pokretač rasta plasmana uprkos opštem padu tražnje. Poverenje u stabilnost našeg poslovanja omogućilo je rast depozita i pored osetnog snižavanja kamatnih stopa. Uspešno su realizovane promotivne kampanje u segmentu kartičarskog poslovanja, što je uticalo na rast obima transakcija, ali i na povećanje broja klijenata koji koriste ove proizvode. Takođe, investirana su značajna sredstva kako bi bio unapređen ukupan utisak naših klijenata u poslovanju sa Bankom i bilo povećano njihovo zadovoljstvo u korišćenju njenih usluga.

I protekle godine bili smo vodeća banka na tržištu u pogledu broja realizovanih plasmana iz programa subvencionisanog kreditiranja privrede, od kojih je

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

2014

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

9,5

3,12,6 2,3 2,1 2,1

1.32,1

1,52,1 1,8

2,41,7

9,5 9,59,0

8,5 8,58,0 8,0

8,5 8,5 8,5

9,5

Referentna kamatna stopaMeđugodišnja inflacija

Privatne investicije (l.s.)

Neto izvoz (l.s.)

Privatna potrošnja (l.s.)

Državna potrošnja i investicije (l.s.)

BDP (d.s.)

* Projekcija NBS-a

5,54,9

5,95,4

-3,1

0,6

1,4

-1,0-1,8

-0,5

2,6

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015*

-2,9

-1,1

-0,3

-1,4

0,00,0

0,5

1,01,1

0,0

0,2

-0,1

-2,7

-0,8 -0,9

-2,5

-4,5

-0,9 -1,2

-0,2

-1,2

-0,3

-2,1 -2,6

2014


EUR/RSD USD/RSD

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

-8,4-9,6

-18,1

-21,2

-5,8-7,0

-9,9-11,5

-6,1 -5,9

99,5

2014


EUR/RSD USD/RSD

115,9 115,7 116,8119,1

115,9 115,7 117,8120,5

115,4 115,8118,9

121,0

85,6 83,887,2

94,8

84,6 85,089,4

96,8

83,8 84,8

93,6

1312


Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope (u %)

Monetarna politikaIako je niska inflacija ostavljala prostor za monetarno ublažavanje, NBS je tokom 2014. godine vodila obazrivu monetarnu politiku, imajući u vidu neizvesnosti u međunarodnom okruženju, uključujući različit karakter monetarnih politika FED-a i ECB-a, kao i nestabilnost u regionu usled krize u Ukrajini. Referentna kamatna stopa je u toku godine snižena za ukupno 150 baznih poena i na kraju 2014. godine iznosila je 8%.

Stope prema kojima banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu smanjene su na 26% i 19% u zavisnosti od ročnosti. Istovremeno, izmenjena je struktura devizne obavezne rezerve, tako što je povećan deo koji se izdvaja u dinarima na 38% i 30% u zavisnosti od ročnosti, u cilju smanjenja troškova i oslobađanja dela kreditnog potencijala banaka kako bi bila stimulisana kreditna aktivnost.

Osnovne karakteristike monetarne politike u 2015. godini zavisiće od dešavanja u međunarodnom okruženju, dok će dosledna fiskalna konsolidacija, podržana sporazumom sa MMF-om, i najavljene strukturne reforme povećati prostor za potencijalno monetarno ublažavanje.

Kurs dinaraDinar je u 2014. godini nominalno depresirao prema evru za 5,2% i prema dolaru za 16,4%, dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu tako što je prodala 1.880 miliona evra i kupila 260 miliona evra kako bi sprečila velike dnevne oscilacije kursa. Slabljenje dinara bilo je izazvano kako globalnim uticajima (odluka FED-a da prekine sa kvantitativnim olakšicama i kriza u Ukrajini), tako i domaćim faktorima (neizvesnost oko brzine i intenziteta sprovođenja fiskalne konsolidacije i povećan uvoz energenata). Blagom jačanju dinara u 2015. godini doprineće bolja fiskalna pozicija zemlje i zaključen sporazum sa MMF-om.

Kretanje kursa dinara

Mesečne promene kursa

Deficit tekućeg računa i spoljni dugUprkos negativnim efektima poplava, usporavanju eksterne tražnje i nižem prilivu doznaka iz inostranstva, trend smanjenja deficita tekućeg računa nastavljen je i u 2014. godini i iznosio je 5,9% BDP-a.

Oko dve trećine deficita tekućeg računa bile su pokrivene stranim direktnim i portfolio investicijama čiji je pad zabeležen usled povećane averzije investitora prema ulaganjima u tržišta u razvoju, a očekivanja su da u narednim godinama on bude potpuno pokriven.

Prema projekcijama NBS-a, trend smanjenja deficita tekućeg računa nastaviće se i u 2015. godini kao rezultat niske domaće tražnje usled nastavka fiskalne konsolidacije, kao i jačanja eksterne tražnje zbog očekivanog oporavka zone evra.

Deficit tekućeg računa (u % BDP-a)

Spoljni dug je na kraju 2014. godine iznosio 26,03 milijarde evra, ili 78,3% BDP-a, što je blizu dozvoljene granice visoke zaduženosti od 80% BDP-a koju propisuje Svetska banka.

Iako je apsolutni godišnji rast spoljnog duga Srbije bio nizak, na nivou od 188 miliona evra, racio spoljni dug/BDP porastao je za 3,1 procentna poena u odnosu na godinu ranije, čemu je najviše doprineo pad ekonomske aktivnosti i kredit u visini od 1 milijarde dolara dobijen od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Najveći uticaj na smanjenje spoljnog duga imale su komercijalne banke koje su tokom

Ekonomiju Srbije u 2014. godini obeležili su povratak recesije usled majskih poplava, izuzetno niska inflacija koja se od marta kretala ispod donje granice cilja i pojačana volatilanost dinara kao posledica previranja na međunarodnom tržištu i neizvesnosti oko brzine i efikasnosti fiskalne konsolidacije u zemlji.

Vlada Republike Srbije je nastavila sa sprovođenjem reformi u cilju poboljšanja ekonomskog i poslovnog ambijenta i sredinom godine donela nove zakone o radu, prostornom planiranju i izgradnji, privatizaciji i stečaju. Ovaj set reformskih zakona bi trebalo da omogući lakše privlačenje investitora i da popravi poziciju Srbije na globalnoj listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma gde se nalazi na 94. mestu i najslabije je rangirana među zemljama zapadnog Balkana posle Albanije.

Donošenje mera štednje koje obuhvataju smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ukidanje subvencija, jaču borbu protiv sive ekonomije, kao i podsticanje privatnog sektora prethodilo je potpisivanju trogodišnjeg sporazuma iz predostrožnosti sa MMF-om.

Prema ekonomskom programu koji je dogovoren sa MMF-om, nastavak fiskalnih prilagođavanja u cilju stabilizovanja javnog duga u narednom periodu biće zasnovan na smanjenju obavezne potrošnje i uštedama na državnoj pomoći državnim preduzećima, a predviđeno je i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i završetak restrukturiranja javnih preduzeća. Iako će ove mere usloviti nastavak recesije i u 2015. godini, doprineće uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvoriti ambijent za održiviji rast u srednjem roku.

Makroekonomsko okruženje

Ekonomska aktivnostSrbija je u 2014. godini po treći put od 2008. godine ušla u recesiju. Pad BDP-a od 1,8% bio je najvećim delom prouzrokovan padom industrijske proizvodnje usled majskih poplava, koje su najviše štete nanele sektoru rudarstva i energetike, i smanjenjem eksterne tražnje zbog sporijeg oporavka glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a (u %)

Dosledno sprovođenje oštrih mera fiskalne konsolidacije uticaće na smanjenje lične i državne potrošnje, i po tom osnovu domaće tražnje, pa se tako i u 2015. godini može očekivati nastavak recesije. Ipak, adekvatno fiskalno prilagođavanje, praćeno sprovođenjem strukturnih reformi, trebalo bi da rezultira većim domaćim i stranim investicijama, povećanjem izvoza, kao i poboljšanjem produktivnosti i konkurentnosti privrede u sredenjem roku.

InflacijaMeđugodišnja inflacija se od marta kretala ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4%±1,5%) i na kraju godine iznosila je 1,7%. Cilj, u najvećoj meri, nije bio postignut, zbog delovanja privremenih faktora poput neočekivano niskog rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i svetske cene nafte.

Nakon dostizanja istorijskog minimuma od 0,1% u januaru 2015. godine, međugodišnja inflacija će biti u porastu u narednom periodu, čemu će najviše doprineti niska prošlogodišnja baza, očekivana korekcija cena električne energije, kao i postepeno iščezavanje dezinflatornih pritisaka po osnovu cena primarnih poljoprivrednih proizvoda.

NBS se „Memorandumom o ciljanim stopama inflacije do 2016. godine“ obavezala da cilja inflaciju od 4,0% sa odstupanjem od 1,5% tokom 2015. i 2016. godine.

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

2008

2011

2009

2012

2010

2013

2014

28,3 32

,8

45,4

56,2 59

,6

70,9

41,8

UvozIzvoz Trgovinski bilans

7,42

815

,495

5,96

111

,505

7,39

312

,622

8,4

4114

,250

8,83

714

,782

10,9

9715

,469

11,1

5715

,526

-4,3

69

-4,4

72

-5,4

96

-5,8

09

-5,2

29

-5,5

43

-8,0

66

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Spoljni dug (u mlionima evra)

22,272

23,509 24,123

25,645 25,76426,030

79,080,9

75,2

78,3

72,7 72,7

2009 2010 2011 2012 2013 2014

Spoljni dug (u % BDP-a)

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

1,25

0

3,32

3

1,82

1

1,82

4

1,37

3

1,04

0

2,19

7

699

1,22

9

1,28

9

200

1,93

21,

732

-523

1,33

0 1,85

3

982

775

1,75

7

590

993

403

-1,1

64

111,

175

Italija Nemačka Ruskafederacija

Bosna i Hercegovina

Kina

UvozIzvoz Trgovinski bilans

2008

2011

-2,6

-4,4

-4,8

2009

2012

2010

2013

2014

-4,6

-6,8

-5,5

-6,7

Granica definisana Zakonom o budžetskom sistemu

1514


Fiskalna politikaSrpska privreda je u 2014. godini bila suočena sa ozbiljnom fiskalnom neravnotežom. Ostvareni deficit opšte države je ostao na izuzetno visokom nivou i iznosio je 257,5 milijardi dinara (6,6% BDP-a) od čega čak 70 milijardi predstavljaju rashodi ispod crte (otplata aktiviranih garancija na kredite javnih i državnih preduzeća i na intervencije u finansijskom sektoru).

Fiskalna kretanja bila su povoljnija u drugoj polovini godine čemu su doprineli efekti preduzetih mera fiskalne konsolidacije u domenu borbe protiv sive ekonomije i poreske evazije, kao i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.

Vlada je u novembru zaključila trogodišnji sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om čime je pokazala spremnost da smanji budžetski deficit na oko 4% BDP-a do 2017. godine i na taj način zaustavi rast javnog duga. Novi set mera na rashodnoj strani biće realizovan u toku 2015. godine, a on pored zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru koje su već nominalno smanjene obuhvata i dodatne uštede u smanjenju državne pomoći javnim preduzećima, uključujući subvencije, i javnim nabavkama, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru (planiranih 5% godišnje, od čega polovina prirodnim odlivom) i restrukturiranje državnih preduzeća.

Budžetski deficit (u % BDP-a)

Rastući budžetski deficit doveo je do ubrzanog rasta javnog duga u proseku od 2,5 milijardi evra godišnje u periodu posle svetske ekonomske krize. Taj trend nastavljen je i u 2014. godini, kada je javni dug iznosio 23,2 milijarde evra ili 70,9% BDP-a, što je daleko iznad zakonski propisanog limita od 45%.

Međutim, za razliku od prethodnih godina, porast javnog duga u procentima BDP-a u 2014. godini bio je rekordno velik, čak 11,1 procentnih poena, čemu je u najvećoj meri, uz visok fiskalni deficit, doprinelo i značajno jačanje dolara u odnosu na evro, ali i dinar. Samo promene deviznih kurseva doprinele su povećanju javnog duga za 5 procentnih poena. S obzirom na nepovoljnu valutnu strukturu javnog duga, 80% kojeg je denominovano u stranoj valuti, vlada planira u narednom periodu da

poveća dinarsko učešće u javnom dugu kako bi sprečila negativni uticaj promene kursa na javni dug.

Javni dug (u % BDP-a)

Kada je reč o očekivanjima za 2015. godinu, nastavak fiskalne konsolidacije kratkoročno će imati negatiavn efekat na oporavak srpske privrede ali će ukloniti prepreke ka bržem privrednom rastu u srednjem roku. Nedavna finansijska kriza pokazala je da zemlje moraju trošiti ono što zarade i osnažiti ekonomsku konkurentnost, pa će tako predviđen nastavak neophodnih strukturnih reformi, podržan mehanizmom nadzora MMF-a, biti snažan znak koji će uveriti investitore da je nacionalni prioritet stvaranje dobrih uslova za poslovanje.

Bankarski sektorUkupna aktiva bankarskog sektora Srbije, koji je na kraju 2014. godine brojao 29 banaka, dostigla je nivo od 3,3 biliona dinara (27,4 milijarde evra), beležeći nominalni rast od 5,0% u odnosu na prethodnu godinu.

Rast kredita iznosio je 3,3%, prevashodno usled povećanja plasmana stanovništvu od 7,6%, kao i blagog rasta kredita plasiranih segmentu privrede od 0,8%. Navedeni rast uslovio je da u okolnostima smanjenja opšte kreditne aktivnosti i povećane opreznosti banaka ukupni krediti bankarskog sektora na kraju 2014. godine dostignu nivo od 1,9 biliona dinara (15,6 milijardi evra).

Program subvencionih kredita, koji je vlada inicirala u drugom kvartalu godine, bio je glavni pokretač rasta kredita plasiranih privrednim subjektima. Plasmani u okviru programa odobravani su u dinarima, sa ciljem održavanja tekuće likvidnosti, finansiranja trajnih obrtnih sredstava i refinansiranja kredita kod iste banke. Cilj vlade da podstakne oporavak srpske privrede atraktivnim kamatnim stopama doveo je do odobrenih kredita u visini od 136 milijardi dinara, plasiranih prvenstveno mikro, malim i srednjim preduzećima.

U uslovima slabe likvidnosti privrede i pogoršanja naplate potraživanja, kreditna tražnja privrednih subjekata bila je usmerena ka restruktuiranju obaveza, finansiranju obrtnih

godine smanjile svoju izloženost prema Srbiji za više od 800 miliona evra. Takođe, i pored povećanja spoljnog duga, indikator eksterne solvetnosti (spoljni dug/izvoz robe i usluga) blago je poboljšan i smanjen na 180,2%.

Spoljni dug

Strane direktne investicijeStrane direktne investicije su u 2014. godini ostale na skoro istom nivou kao prethodne godine i iznosile su 1,29 milijardi evra. Sektorski gledano, najveći prilivi zabeleženi su u prerađivačkoj industriji, finansijskom sektoru i trgovini. Geografski posmatrano, najveći priliv stranih direktnih investicija došao je iz zemalja Evropske unije (oko 80%), Rusije (oko 7%) i Švajcarske (oko 3%).Prema projekciji NBS-a, očekivani nivo stranih direktnih investicija u 2015. godini biće na sličnom nivou kao u 2014. godini, a najveći deo biće usmeren ka prerađivačkoj industriji i trgovini.

Strane direktne investicije (u milionima evra)

Spoljna trgovinaUkupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2014. godini iznosila je 26,68 milijardi evra, 0,8% više u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost izvoza robe je bila 11,16 milijardi evra (+1,4%), dok je uvoz bio na nivou od 15,53 milijarde evra (+0,4%), što je rezultiralo ukupnim trgovinskim deficitom od 4,37 milijardi evra (-2,3%).

Drumska vozila su i u 2014. godini bila najznačajniji izvozni proizvod, uprkos padu izvoza od 14,9%, sa učešćem u ukupnom izvozu od 13,8%. Kompanija Fijat ostala je najveći izvoznik iz Srbije, sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 1,36 milijardi evra.

Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije usmerene su ka zemljama Evropske unije, pa je tako izvoz u ove zemlje iznosio 64,6% ukupnog izvoza Srbije, dok je uvoz iz ovih zemalja činio 63,3% ukupnog uvoza.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,93 miljarde evra), Nemačka (1,33 milijarde evra) i Bosna i Hercegovina (993 miliona evra), dok su u uvozu glavni partneri bili Nemačka (1,85 miljardi evra), Ruska federacija (1,76 milijardi evra) i Italija (1,73 milijarde evra).

Smanjenju spoljnotrgovinskog deficita u 2015. godini doprineće niska domaća tražnja, kao direktna posledica nastavka mera fiskalne konsolidacije, i oporavak tražnje u evrozoni.

Spoljnotrgovinska razmena (u milionima evra)

Spoljnotrgovinska razmena sa glavnim

partnerima (u milionima evra)

1716


sredstava i subvencionisanom kreditiranju. Investicioni krediti su ostali na izrazito skromnom nivou, imajući u vidu nestabilnu ekonomiju i odsustvo investicija. S tim u vezi, subvencije koje smanjuju kamatne stope za dužnike, a zadržavaju kamatne stope za banke predstavljaju samo privremenu meru. Dugoročni oporavak kreditne aktivnosti povezan je sa oporavkom ekonomske aktivnosti i realnog sektora, kao i poboljšanjem regulative i poslovnog ambijenta.

Što se tiče kreditiranja stanovništva, ukupan rast je uslovljen značajnim povećanjem gotovinskih kredita, kao rezultat potrebe klijenata za refinansiranjem postojećih obaveza usled pada životnog standarda i veoma nepovoljne situacije na tržištu rada. Depoziti su i u 2014. godini nastavili da rastu, dostignuvši nivo od 1,7 biliona dinara (13,9 milijardi evra) na kraju godine. Nominalni rast od 7,7% rezultat je podjednakog rasta depozita privrede i depozita stanovništva, od 7,4%.

Iako su subvencionisani krediti pozitivno uticali na proces dinarizacije srpske ekonomije, imajući u vidu da su plasirani isključivo u dinarima bez mogućnosti valutne klauzule, kretanje deviznog kursa je i dalje zadržalo snažan uticaj na stanje kako kredita, tako i depozita. Naime, na kraju 2014. godine, 69% plasmana bilo je vezano za stranu valutu (59% kredita stanovništvu i oko 75% kredita privredi), dok su devizni depoziti činili 76% ukupnih depozita (89% u segmentu stanovništva i 46% u segmentu privrede).

Iako su, od početka 2014. godine, banke povećale nivo dinarskih depozita, nedavne promene regulative NBS-a u pogledu obračunavanja obavezne rezerve uticale su na smanjenje dinarske likvidnosti i posledično na povećanje cene dinarskih izvora i plasmana.

U narednom periodu, očekuje se da će banke nastaviti sa opreznim upravljanjem rizicima i pooštravanjem kreditnih standarda, naročito u segmentu pravnih lica, kao odgovor na nestabilnu ekonomsku situaciju i probleme sa nenaplativim potraživanjima. Kreditni uslovi za odobravanje plasmana privredi pooštreni su naročito u smislu maksimalne visine kredita i maksimalnog dospeća, kao i zahteva u pogledu obezbeđenja kredita. S druge strane, usled povoljnijih izvora finansiranja u stranoj valuti, kao i pod uticajem pojačane konkurencije, banke su smanjile svoje kamatne marže i naknade.

Kreditni standardi prilikom odobravanja zajmova stanovništvu nisu značajno promenjeni, i očekuje se nastavak rasta tražnje, posebno za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, dok je predviđeno da će tražnja za stambenim kreditima biti u padu.

Među najznačajnijim faktorima koji ograničavaju brži rast kreditne aktivnosti jeste visok udeo loših kredita (NPL). Ovaj pokazatelj je dostigao nivo od 23% na kraju trećeg kvartala 2014. godine i bio je dominantno uslovljen

visokim pokazateljem loših kredita u segmentu privrede (27,3%). Iako je NPL pokazatelj sektora stanovništva i dalje na relativno niskom nivou (10,2%), pad dohotka na nivou domaćinstva će se odraziti i na ostatak privrede kroz pad agregatne tražnje.

Uprkos tome, stabilnost bankarskog sektora nije ugrožena, što pokazuje i visok nivo adekvatnosti kapitala od 19,3% u trećem kvartalu 2014. godine, znatno iznad zakonom propisanog minimuma od 12%. Pored toga, pokrivenost problematičnih kredita ukupno obračunatom rezervom za procenjene bilansne i vanbilansne gubitke bila je na izuzetno visokom nivou i iznosila je 115,2% u septembru 2014. godine.

Banca Intesa zauzima vodeću poziciju na domaćem tržištu po svim najznačajnijim kriterijumima uspešnosti bankarskog poslovanja. Prema podacima iz septembra 2014. godine, Banka se nalazi na prvom mestu prema ukupnoj aktivi (sa tržišnim učešćem od 16,2%), plasmanima (16,4%) i depozitima klijenata (16,4%). Takođe, Banca Intesa je lider u kartičarstvu i platnom prometu, sa bazom od više od 1,6 miliona klijenata u segmentu poslovanja sa stanovništvom i blizu 119 hiljada u segmentu poslovanja sa privredom na kraju 2014. godine. Banka posluje posredstvom 177 ekspozitura koje podržava najveća mreža bankomata i POS terminala na tržištu.

19


Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

2120


Banca Intesa nastoji da zadrži vodeću poziciju u bankarskom sektoru u Srbiji pružajući održiva rešenja i aktivnu podršku procesu ekonomskog oporavka zemlje.

Strateški cilj Banke je da ojača svoju poziciju na tržištu kroz selektivni rast posebno u „upper mass“ i „affluent“ segmentu poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, kao i kroz veću podršku preduzećima koja su orijentisana na izvoz. Banka će se u isto vreme fokusirati na poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija sa ciljem minimiziranja cene rizika, kao i na unapređenje IT sistema koji bi podržao planirani rast poslovnih aktivnosti.

Ostvarenje strateških ciljeva je planirano na osnovu strateških inicijativa koje su grupisane u tri glavne oblasti:

I Realizacija neiskorišćenog potencijala u cilju rasta prihodaJedan od osnovnih ciljeva Banke jeste povećanje poslovnih aktivnosti sa niskorizičnim segmentima, u domenu poslovanja kako sa fizičkim licima i malim biznisom, tako i sa privredom. U oblasti poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, Banka će iskoristiti veći potencijal za kreditiranje „upper mass“ segmenta i poboljšati pozicioniranje na tržišnoj niši „affluent“ klijenata, unapređujući ponudu koja je više prilagođena pojedinačnim klijentima.

U oblasti poslovanja sa privredom, najveća pažnja će biti usmerena na poslovanje sa klijentima niže rizičnosti uz postepeno smanjivanje obima poslovanja sa velikim i državnim kompanijama nižeg kreditnog rejtinga. Banca Intesa namerava da ostvari planiran rast i pružanjem podrške stranim direktnim investicijama, povećanjem unakrsne prodaje klijentima, kao i poboljšanjem cenovne efikasnosti. Predviđen je i ubrzan prelazak sa tradicionalnog modela ekspoziture, kao glavnog prodajnog modela, ka integrisanom pristupu direktnim kanalima, koji omogućava efikasnije pružanje usluga i bolje razumevanje potreba klijenata. Razvoj većeg broja kanala će biti promovisan kroz unapređenje internet sajta, veće učešće društvenih mreža i integraciju sa CRM sistemom.

II Kontinuirano upravljanje troškovima radi održanja visoke efikasnostiBanca Intesa će ostati snažno posvećena održivoj troškovnoj efikasnosti, u potpunosti uzimajući u obzir neophodnost stalne kontrole troškova i produktivnosti.

Glavna područja unapređenja troškova obuhvataju optimizaciju mreže Banke, unapređenje efikasnosti kroz racionalizaciju poslovnih procesa i smanjenje radnointenzivnih aktivnosti. Banca Intesa planira korišćenje jeftinijih kanala distribucije i komunikacije kako bi išla u korak sa savremenim tehnologijama i novim bankarskim operacijama. Shodno tome, Banca Intesa će i dalje raditi na stabilizaciji IT platforme, kao i razvoju integrisane IT infrastrukture sa mogućnostima brzog obračuna i obrade u sklopu unapređenja opšteg kapaciteta Banke kao odgovor na brzo i dinamično tržišno okruženje.

III Dinamično upravljanje plasmanima i rizicimaU narednom periodu, jedan od glavnih ciljeva Banca Intesa biće dalje jačanje funkcije upravljanja rizicima u cilju ograničavanja cene rizika, kreiranja i unapređenja procedura i alatki za upravljanje potraživanjima u docnji, kao i održavanja rezervi na stabilnom nivou. Banka planira da standardizuje celokupan proces odobravanja kreditnih proizvoda i automatizuje funkcije kreditne analize unapređujući prediktivne i deskriptivne tehnike praćenja rizika i operacija ranog upozorenja koje sprečavaju pad kvaliteta portfolija.

Unapređen sistem za praćenje kvaliteta plasmana dovešće do potpune implementacije AIRB pristupa koji će omogućiti analitičko odlučivanje i kreirati osnove za uvođenje Basel III standarda. Banca Intesa će primenjivati okvir izloženosti rizicima „Risk Appetite Framework“, usklađen sa matičnom Grupom, i integrisati usvojene limite u poslovne procese. Pored toga, u predstojećem periodu, Banka će nastaviti da efikasno upravlja rezervama likvidnosti i održivim odnosom kredita i depozita sa snažnim fokusom na maksimizaciju dodate ekonomske vrednosti – „Economic Value Added“. Efikasno upravljanje likvidnošću biće ostvareno adekvatnim korišćenjem rezervi likvidnosti, istovremeno zadržavajući stabilnu bazu depozita i adekvatne rezerve likvidnosti sa nižom cenom, uz postepeno smanjenje depozita velikih klijenata i dodatno korišćenje pristupačnog finansiranja od strane supranacionalnih organizacija. U narednom periodu, Banka će težiti da maksimizira prinos na rizičnu aktivu i efikasno upravlja adekvatnošću kapitala usmeravajući poslovanje ka poboljšanju prinosa na rizik u skladu sa Basel III standardom.

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

23


Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

Broj klijenata fizičkih lica

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014

1.468.604 1.557.517 1.580.778 1.599.017 1.617.758 1.635.569

2013 201485

.547

91.8

40

2013 2014

165.

902

184.

887

2524


Usled opšteg pada kamatnih stopa na depozite stanovništva, Banca Intesa je uvođenjem novog proizvoda sa nestandardnim rokom oročenja od 20 meseci odgovorila na povećanu tražnju za srednjoročnim depozitima.

I tokom 2014. godine, Banka je težila da podigne standard personalizovanog poslovnog modela Magnifica namenjenog visokoplatežnim klijentima. U skladu sa ovakvim nastojanjem, prethodne godine otvorene su dve nove kancelarije za rad sa Magnifica klijentima u Beogradu i u Novom Sadu. Daljem poboljšanju kvaliteta usluge za ovu kategoriju klijenata značajno je doprinelo i unapređenje ponude proizvoda životnog osiguranja, kao i brokerskih usluga prilikom investiranja u državne hartije od vrednosti.

Integrišući koncept društveno odgovornog poslovanja u svoje poslovanje, Banka je i u toku 2014. godine nastavila sa praksom kreditiranja unapređenja energetske efikasnosti, kao i poboljšanja zdravlja stanovništva kroz koncept Intesa Vita proizvoda.

Mali biznis i poljoprivredaU uslovima produžene ekonomske krize, jedan do najvažnijih ciljeva Banke predstavlja pružanje aktivne podrške i podsticaja razvoju domaćih privrednih subjekata kao ključnih nosilaca privrednog oporavka zemlje. Uprkos svim izazovima iz prethodne godine, kao i usporavanju kreditne aktivnosti mikro segmenta i smanjenju broja kreditnih klijenata na nivou bankarskog sektora, Banca Intesa kontinuirano ostvaruje značajan rast broja kreditnih klijenata, koji je na kraju 2014. godine iznosio više od 10% u odnosu na početak godine. U segmentu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava Banca Intesa je dostigla broj od 78.429 klijenata zahvaljujući povećanju novih klijenata od 14% u odnosu na početak godine.

Tokom 2014. godine nastavljena je saradnja sa Vladom Republike Srbije, u okviru koje su klijentima iz segmenta malog biznisa tokom sedam meseci bili dostupni najpovoljniji izvori finansiranja tekuće likvidnosti i obrtnih sredstava u vidu kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom. U tom smislu, od samog početka pokretanja Programa za ublažavanje posledica krize 2009. godine Banca Intesa je bila najaktivnija poslovna banka u domenu odobravanja subvencionisanih kredita i nastojala je da svoju ponudu prilagodi aktuelnoj situaciji izlazeći u susret potrebama privrede za dodatnim izvorima finansiranja. Zahvaljujući razvoju i unapređenju modela odobravanja kratkoročnih kredita sa prioritetnim odlučivanjem, Banca Intesa je u sklopu realizacije programa mera vlade plasirala kredit svakom trećem klijentu iz mikro segmenta. Ovakav pristup obezbedio je diversifikaciju kreditnog portfolia Banke i značajno uvećanje učešća dinarskih kredita što je podržalo inicijativu za povećanje dinarizacije srpske ekonomije.

Uspešna i aktivna saradnja je nastavljena sa Fondom za

razvoj, kao i sa istaknutim međunarodnim i državnim institucijama:

• Evropskim fondom za jugoistočnu Evropu (EFSE) putem povlačenja nove tranše za finansiranje kupovine zemljišta i agromehanizacije, uz omogućavanje dužih perioda otplate i nižih kamatnih stopa;

• Nemačkom razvojnom bankom Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW) sa kojom je potpisan ugovor za kreditnu liniju čime je klijentima omogućen pristup kreditima za finansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije. Koristeći KfW kreditnu liniju klijenti mogu da ostvare značajne uštede energije i smanje emisije ugljen-dioksida (CO2), istovremeno doprinoseći zaštiti životne sredine;

• Garancijskim fondom Vojvodine kroz nastavak projekta finansiranja žena preduzetnica i omogućavanje pristup dugoročnim kreditima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i opreme poljoprivrednicima sa teritorije Vojvodine;

• Vladom Republike Italije kroz nastavak Programa za razvoj privatnog sektora kao podrške malim i srednjim preduzećima putem sredstva iz italijanske kreditne linije sa veoma povoljnom kamatnom stopom;

• Kraljevinom Danskom sa kojom je nastavljena realizacija Programa lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu (LEDIB) za podršku klijentima malog biznisa i poljoprivrednicima u pet okruga u Republici Srbiji u vidu povoljnih kredita;

• Lokalnim samoupravama sa kojima su realizovani plasmani po osnovu 14 programa o saradnji koji podrazumevaju kreditiranje za nabavku obrtnih i osnovnih sredstava pod povoljnijim uslovima.

Zahvaljujući izuzetnoj posvećenosti ovom segmentu klijenata, Banka je kreirala više specijalnih ponuda sa vrlo povoljnim uslovima kreditiranja i radila na uvođenju partnera u prodajne aktivnosti, između ostalog i sa firmama koje predstavljaju lidere na svetskom tržištu u svom domenu.

Dodatnu potvrdu uspešnosti poslovanja u ovom segmentu predstavlja i rast depozitnog portfolija od više od 25% u poređenju sa 2013. godinom.

Platne karticeU domenu poslovanja sa platnim karticama, Banca Intesa je potvrdila lidersku poziciju kada je reč o veličini portfolija, kao i broju i obimu obavljenih transakcija. Banka je izdala ukupno 1.124.717 platnih kartica, od čega 819.481 debitnih kartica fizičkim licima, 270.845

Iako su 2014. godinu obeležili negativni makroekonomski trendovi i opšti pad tražnje prouzrokovan rastom životnih troškova i neizvesnošću na domaćem tržištu rada, Banca Intesa je uspela da unapredi svoje poslovanje u radu sa stanovništvom. Rastuće potrebe klijenata uslovile su kontinuiranu posvećenost Banke unapređenju usluga, razvoju novih proizvoda, kao i investiranju u poslovnu mrežu i savremene distributivne kanale.

Fizička licaU izazovnom tržišnom okruženju, ukupni plasmani stanovništvu u 2014. godini ostvarili su međugodišnji rast od 7%, dok su depoziti stanovništva uvećani za 11% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, poslovni model Banke usmeren ka potrebama klijenata doprineo je proširenju klijentske baze.

Snažna fokusiranost na klijente i njihova očekivanja tokom protekle godine rezultirala je unapređenjem poslovnih procesa u segmentu fizičkih lica. Najznačajnija poboljšanja koja su obeležila godinu ostvarena su u domenu kreditnog procesa, kao i modifikacije proizvoda namenjenih kratkoročnom i srednjoročnom kreditiranju stanovništva. Zahvaljujući dobroj prihvaćenosti koncepta unapred odobrenih kredita, sa ovom praksom uspešno je nastavljeno i 2014. godine, pa su klijentima sa urednom kreditnom istorijom i adekvatnom kreditnom sposobnošću stavljeni na raspolaganje unapred odobreni gotovinski krediti sa definisanim rokom otplate i iznosom.

Zajedno sa primenom integrisanog marketinško-prodajnog pristupa, ovi faktori su bili ključni nosioci rasta produkcije gotovinskih kredita od 37% na međugodišnjem nivou i omogućili da ukupni novi plasmani stanovništvu premaše 150 miliona evra. Navedeni rast ojačao je lidersku poziciju Banca Intesa u ukupnim plasmanima stanovništvu uprkos nepovoljnom makroekonomskom ambijentu koji se značajno odrazio na opšti pad tražnje za stambenim kreditima tokom 2014. godine.

Krediti fizičkim licima (u milionima dinara)

Kao posledica trenda snižavanja troškova finansiranja, i u toku 2014. godine nastavljen je pad kamatnih stopa na depozite fizičkih lica. I pored toga, zahvaljujući dugogodišnjem poverenju klijenata, depozitni potencijal Banca Intesa je uvećan za skoro 19 milijardi dinara u 2014. godini. Rast depozita stanovništva ostvaren je po stopi višoj od tržišne uz istovremeno povećanje tržišnog učešća Banke sa 16,1% u decembru 2013. na 16,6% u decembru 2014. godine.

Depoziti fizičkih lica (u milionima dinara)

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

2726


kreditnih kartica fizičkim licima i 34.391 poslovnih kartica.

Tokom 2014. godine realizovano je nekoliko uspešnih kampanja usmerenih ka podsticanju korišćenja kartica svih brendova, kao i specijalizovanih kampanja koje su doprinele povećanju broja i obima POS transakcija. Takođe, uspešna kampanja fokusirana na privlačenje novih klijenata koja je sadržala bonus dobrodošlice značajno je doprinela porastu broja izdatih novih kreditnih kartica i obima transakcija u zemlji i inostranstvu. Broj transakcija u zemlji povećan je za 9,5%, a obim za 8,6% u odnosu na godinu ranije. S druge strane, broj transakcija u inostranstvu uvećan je za 25,6%, a obim prometa za 11,2%.

U toku 2014. godine, nastavljena je dalja optimizacija i unifikacija mreže POS terminala, kao i usaglašavanje sa aktuelnim mandatima kartičarskih organizacija. Takođe, proširena je POS mreža za beskontaktno plaćanje na ukupno 2.694 terminala.

Direktni kanali i elektronski servisiStalna posvećenost savremenim i inovativnim tehnologijama i kanalima prodaje uslovila je da 2014. godinu obeleži snažan trend migracije klijenata iz ekspozitura na elektronske kanale poslovanja - internet i mobilno bankarstvo, bankomate i e-banking terminale, posredstvom kojih je ostvareno oko 1,3 miliona transakcija više nego u godini ranije.

Udeo elektronskih transakcija u ukupnom broju svih transakcija fizičkih lica je povećan sa 19,6% u 2013. na 25% u 2014. godini. Mobilno bankarstvo i dalje beleži najsnažniji rast sa skoro dvostrukim povećanjem broja transakcija, uz tendenciju da sa trenutnih 20% udela u ukupnom broju elektronskih transakcija narednih godina postane dominantan kanal plaćanja.

Istovremeno, strategija investiranja u razvoj mreže samouslužnih e-banking terminala na kojima klijenti mogu samostalno plaćati pokazala se takođe veoma uspešnom, o čemu svedoči značajno povećanje obavljenih transakcija.

Poslovna mrežaU nastojanju da na najbolji način odgovori na potrebe klijenata, Banca Intesa je i u 2014. godini nastavila da unapređuje svoju poslovnu mrežu, kako kroz relokacije i renoviranje ekspozitura, tako i kroz poboljšanje organizacije rada i usklađivanje radnog vremena. Ovakav pristup, upotpunjen inovativnom ponudom i stručnošću zaposlenih, omogućio je da Banca Intesa ostane prepoznatljiva po usluzi najvišeg standarda.

Na kraju 2014. godine, Banka je bila prisutna u 103 grada Srbije kroz mrežu od 177 ekpozitura i osam specijalizovanih centara/kancelarija za stambene kredite Intesa Casa.

U cilju podizanja kvaliteta usluga i zadovoljstva klijenata tokom protekle godine unapređen je izgled 36 ekpozitura u 12 gradova. Pored toga, sistem za upravljanje redovima („Queue Management System“ ili „QMS“) proširen je na dodatnih 13 ekspozitura. Na ovaj način, omogućeno je bolje sagledavanje potreba klijenata i unapređenje organizacije rada ekspozitura u 27% ekspozitura koje uslužuju skoro 45% aktivnih klijenata.

U sklopu napora da izađe u susret potrebama klijenata, Banca Intesa je produžila radno vreme ekspozitura u Beogradu. Takođe, u cilju povećanja uslužnog kapaciteta i smanjenja vremena čekanja povećan je broj šalterskih pozicija, dok je realokacijom zaposlenih obezbeđen rad ekspozitura u punom kapacitetu. U isto vreme, klijentima velikih ekspozitura omogućen je besplatan pristup internetu, a dostupna im je i dnevna štampa kako bi vreme provedeno u ekspoziturama Banke bilo što prijatnije.

Pored opremanja prostora u skladu sa najvišim standardima, značajna sredstva su uložena u modernizaciju opreme ekspozitura kako bi i na ovaj način bila povećana produktivnost zaposlenih, posebno u sklopu transakcionih usluga, čime je dodatno smanjeno prosečno vreme čekanja.

Poslovanje sa privredom

Broj klijenata privrede

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014

Velika preduzeća 741 815 929 936 936 941

MSP 8.597 8.589 8.610 8.646 8.671 8.548

Dinarski Devizni

20142013

195.

526

190.

202

9.21

5

11.5

60

186.

311

178.

642

15,9

1%

16,8

0%

16,4

9%

16,4

9%

15,8

4%

16,1

4%

T1 T2 T3 T4 20142012 2013

16,4

%9,

7%

17,5

%9,

5%

17,1

%9,

7%

17,2

%8,

8%

16,5

%8,

5%

16,6

%11

,3%

T1 T2 T3 T4 20142012 2013

Dinarski Devizni

Dinarski Devizni

T1 T2 T3 T4 2014

19,7

% 22,1

%

19,2

%

22,4

%

19.1

%

22,7

%

18,2

%

21,7

%

19,5

%

23,4

%

20,2

%

21,3

%

2012 2013

T1 T2 T3 T4 20142012 2013

20,8

4%

20,6

0% 20,7

6%

19,7

5%

21,1

6%

20,6

8%

2013 2014

52.0

44

59.8

0511

1.8

49

121.

676

63.2

8058

.396

Dinarski Devizni

3130


U segmentu depozita, uprkos padu pasivnih kamatnih stopa, nije došlo do značajnijeg smanjenja volumena depozitnog potencijala, što potvrđuje da klijenti ispred cene stavljaju sigurnost, kvalitet saradnje i mogućnost korišćenja ostalih bankarskih proizvoda i usluga svoje banke.

Depoziti privrede (u milionima dinara)

Tržišno učešće u depozitima privrede

Tržišno učešće u depozitima privrede (po valuti depozita)

Kao i prethodnih godina, Banka je uložila velike napore da obezbedi što povoljnije izvore finansiranja od međunarodnih finansijskih institucija kako bi svojim klijentima ponudila što konkurentnije i pristupačnije komercijalne uslove. U ponudi Banca Intesa nalaze se krediti iz kreditnih linija namačke razvojne banke KfW, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koje Banka odobrava za finansiranje investicionih projekata (kupovinu, rekonstrukciju ili proširenje osnovnih sredstava), trajna obrtna sredstva i likvidnost, realizaciju infrastrukturnih projekata, kao i za projekte čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti i zaštita životne sredine.

Banca Intesa je nastavila sa tradicijom pružanja aktivne podrške i kreditiranja javnih preduzeća i lokalnih samouprava iz sredstava KfW kreditne linije u cilju realizacije infrastrukturnih i drugih investicionih projekata. Od početka saradnje sa ovom finansijskom institucijom Banka je odobrila više od 85 miliona evra kredita za više od 370 projekata za finansiranje kapitalnih investicija u lokalnim samoupravama koje unapređuju kvalitet života lokalnog stanovništva.

Potpisan je Ugovor o korišćenju KfW kreditne linije kojom je obezbeđeno 10 miliona evra za finansiranje klijenata javnog sektora za projekte poboljšanja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Banca Intesa odobrava kredite iz ove linije na rok do 9 godina uz grejs period do 3 godine i po fiksnoj kamatnoj stopi. Ova kreditna linija omogućava potencijalni grant EU u vrednosti do 20% iznosa kredita ukoliko projekat dokaže uštedu energije, odnosno poboljšanje zaštite životne sredine. Banka je iskoristila mogućnost da projekti iz ove oblasti koji su finansirani u 2012. godini učestvuju u programu i prijavila je ukupno 5 projekata, za 3 lokalne samouprave i 2 javna preduzeća, čijom verifikacijom bi bilo obezbeđeno približno 200.000 evra bespovratnih sredstava za klijente.

Potpisan je Ugovor o korišćenju EBRD kreditne linije za energetsku efikasnost u iznosu od 10 miliona evra, čiji korisnici mogu biti privatna preduzeća bez obzira na veličinu, kao i lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća. Sredstva kreditne linije namenjena su finansiranju ulaganja u osnovna sredstva koja dovode do uštede energije od minimalno 20% sa maksimalnim rokom otplate od 5 godina i maksimalnim iznosom kredita od 2 miliona evra za privatna preduzeća i 2,5 miliona evra za klijente iz javnog sektora. Specifičnost ove kreditne linije jesu bespovratna sredstva u visini od 5-15% iznosa kredita koja krajnji korisnik dobija nakon realizacije investicije.

Dokumentarni i garancijski posloviDokumentarni i garancijski proizvodi doprineli su širenju i razvoju međunarodne trgovine i kao takvi predstavljaju proizvode od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju. Ovi proizvodi s jedne strane doprinose ublažavanju rizika i poboljšanju likvidnosti i omogućavaju malim i srednjim

Sa aspekta domaće privrede, ekonomska kretanja su ostala nepovoljna i u 2014. godini. Pored visokog javnog duga i fiskalnog deficita, smanjene su investicije i izvozne aktivnosti, a jedan od malobrojnih pozitivnih signala, ali možda i najave bolje privredne klime, jeste činjenica da je 2014. godine u Srbiji osnovano oko 9.000 privrednih subjekata više nego godinu dana ranije. Takođe, odnos broja osnovanih i ugašenih privrednih subjekata iznosio je 1,4:1, što znači da je na svako ugašeno preduzeće osnovano 1,4 novih.

Kada je u pitanju bankarski sektor, smanjena tražnja za kreditima i višak likvidnih sredstava kod vodećih banaka na tržištu ukazuju da banke imaju dovoljno slobodnih sredstava koje bi mogle da plasiraju, ali da ne postoji adekvatna tražnja usled povećane opreznosti klijenata kada je reč o dodatnom zaduživanju. Kvalitet kreditnog portfolija i učešće loših plasmana ostali su i protekle godine veliki izazov za banke koje su zbog toga imale konzervativniji pristup kreditiranju i bile obazrivije prilikom odobravanja novih plasmana. Izuzetak od generalno smanjene tražnje za novim kreditima jeste već tradicionalno značajna potražnja za subvencionisanim kreditima iz paketa državnih mera Vlade Republike Srbije.

Banca Intesa je, kao i svih prethodnih godina, potvrdila svoju lidersku poziciju na tržištu plasiravši više od 12,6 milijardi dinara subvencionisanih kredita klijentima iz segmenta privrede, što je rezultiralo učešćem Banke od 14,6% u volumenu i 26,1% u broju klijenata kojima su odobreni subvencionisani krediti.

Krediti privredi (u milionima dinara)

Tržišno učešće u kreditima privredi

Tržišno učešće u kreditima privredi (po valuti kredita)

Banca Intesa je već duži niz godina vodeća i po broju korporativnih klijenata, a od ukupnog broja pravnih lica koja posluju na domaćem tržištu više od dve trećine ima otvoren tekući račun kod Banke.

Poslovanje sa privredom

2013

68.0

07

2014

76.5

14

2012

87.5

15

T1 T2 T3 T4 20142014

26.8

571.

510

18.7

251.

502

10.4

3087

0 2.15

982

0 2.02

782

5 2.03

784

0

4.20

787

0

2012 2013

Iznos otkupljenih potraživanja (u milionima dinara)

Broj klijenata

Obim DPP u milionima dinara

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014 2014

3.767.500 3.783.864 705.086 767.380 832.995 940.357 3.245.818

Broj transakcija DPP

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014 2014

27.662.741 28.848.729 6.585.261 6.504.186 6.900.196 7.249.686 27.239.329

Obim MPP u milionima dinara

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014 2014

593.412 595.771 104.983 107.710 122.039 175.412 510.144

Broj transakcija MPP

2012 2013 T1 2014 T2 2014 T3 2014 T4 2014 2014

277.036 299.329 63.793 71.213 72.865 88.251 296.122

3332


preduzećima lakši pristup finansijskim sredstvima. S druge strane, bankama pružaju više sigurnosti i manje rizika, što zajedno može doprineti razvoju kvalitetnije tržišne ekonomije i bržem privrednom razvoju.

Tendencije koje su i dalje primetne u pogledu strukture ovih proizvoda podrazumevaju povećan procenat loro i stand-by akreditiva, kao i sve veće interesovanje za otkupom potraživanja po primljenim akreditivima, čemu je doprinela i promena regulative. Takođe, u okolnostima ograničenih finansijskih sredstava u privredi beleži se rast interesovanja za prenosivim i back-to-back akreditivima.

Nedovoljna zastupljenost ovih proizvoda na domaćem tržištu predstavlja potencijal za njihovu dalju promociju. U ovom pogledu, Banca Intesa će i u narednom periodu biti posvećena edukaciji klijenata i promociji svih prednosti koje korišćenje ovih proizvoda može da ima za njihovo poslovanje. Takođe, u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga, Banka nastavlja sa kontinuiranim usavršavanjem zaposlenih kroz razne vidove obuke u zemlji i inostranstvu.

Garancije i ostale preuzete obaveze

(u milionima dinara)

Projektno i specijalno finansiranjeBanca Intesa je i u 2014. godini svoje poslovanje u oblasti projektnog i specijalnog finansiranja fokusirala na kontinuiranu realizaciju i završetak projekata započetih prethodnih godina, sa akcentom na finansiranje izgradnje rezidencijalnih objekata i to uglavnom stanova sa prodajnim cenama pristupačnim kupcima sa prosečnom kupovnom moći.

Osim finansiranja izgradnje rezidencijalnih i komercijalnih nepokretnosti namenjenih prodaji, odnosno izdavanju, prethodnu godinu je obeležila i priprema projekata u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Kao rezultat, Banka je plasirala sredstva za projektno finansiranje obezbeđena naplatom po osnovu feed-in tarife.

Specijalni aranžmani između banaka, sindicirano kreditiranje, kao i club deal programi nastavljeni su i

tokom 2014. godine. Banka je opredeljena da i ubuduće aktivno učestvuje u ovakvim poslovima u cilju podele rizika po osnovu određenih projekata i drugih tipova transakcija.

FaktoringPad aktivnosti po osnovu faktoring transakcija u 2014. godini posledica je ukupnog usporavanja bankarske aktivnosti, ali i primene Zakona o rokovima plaćanja kojim je definisano maksimalno dospeće faktura na 60 dana, zbog čega su pojedini klijenti izgubili interesovanje za faktoring aranžmanima. Uprkos nešto slabijoj aktivnosti, u toku protekle godine otkupljeno je više od 10 milijardi dinara potraživanja. Istovremeno, zbog zakonom definisanih kraćih rokova naplate po fakturama ubrzan je ciklus naplate, što je rezultiralo porastom prihoda od faktoring naknada za 15%.

Kao i prethodnih godina, Banka je i u toku 2014. posebnu pažnju pridavala usavršavanju svojih zaposlenih, kao i edukaciji klijenata u cilju podizanja svesti o karakteristikama i svim prednostima koje nude faktoring proizvodi.

Faktoring

Platni prometKako bi klijentima obezbedila najsavremenije proizvode i usluge, Banca Intesa je kao lider na domaćem tržištu kontinuirano angažovana na polju inovativnog razvoja i unapređenju svoje ponude.

U protekloj godini razvijeno je novo rešenje za e-banking usluge sa dodatnim funkcionalnostima koje klijentima pružaju mogućnost obavljanja transakcija na još jednostavniji i komforniji način. Nove pogodnosti, koje su rezultat praćenja potreba klijenata i aktuelnih trendova na tržištu, prilagođene su većem broju internet

pretraživača i podržavaju dostavljanje izvoda i obaveštenja elektronskom poštom, ali i proširuju funkcionalnosti u vezi sa platnim karticama. Takođe, novi e-banking servis omogućava potpisivanje naloga tzv. mix tipom potpisa i pruža pregled naplaćenih provizija.

U toku 2014. godine, učešće elektronskih naloga u segmentu malih i srednjih preduzeća bilo je skoro 86%, dok je u delu velikih i međunarodnih privrednih subjekata iznosilo 93,5%.

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Retail klijentiNBS Korporativni klijentiDruge banke

218

298

1.58

3,9

2.76

9,3

1035

52.

659,

14.

217

2.78

8,8

3.06

6,3

299,

111

6,5

7324

2,4

1.50

9,8

3.05

7,6

157

229

899,

22.

771,

6

2010 2011 2012 2013 2014

Ukupno stanovništvo

6,40%

93,60%

Ukupno korporativni klijenti

Tražnja Ponuda

400.

000.

000

619.

810.

000

3736


Banca Intesa je u toku 2014. godine zadržala vodeću tržišnu poziciju u segmentu poslova kupoprodaje deviza sa klijentima, sa učešćem od 14,3%. Naglasak je stavljen na promovisanje kako standardnih, tako i savremenih proizvoda koji klijentima olakšavaju upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, pre svega deviznim rizikom, ali i na edukaciju kljenata u ovoj oblasti.

Kupoprodaja deviza (u milionima evra)

Banca Intesa je kontinuirano učestvovala u primarnim i sekundarnim aukcijama obveznica Republike Srbije, aktivno podržavajući razvoj ovog ključnog segmenta tržišta kapitala i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa na devizne depozite u celom bankarskom sektoru, zabeleženo je pojačano interesovanje domaće javnosti za ulaganjem u hartije od vrednosti, kao alternativa depozitnim poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o mogućnostima investiranja u državne obveznice i svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima stavila na raspolaganje svoje brokerske i kastodi usluge.

Takođe, u toku 2014. godine, Banka u svom portfoliju nije imala otkupljene sopstvene akcije, niti je učestvovala u ovim aktivnostima.

Protekle godine, Banca Intesa je bila i u ulozi pokrovitelja prvog javnog plasmana municipalnih obveznica u Republici Srbiji, za finansiranje investicionog projekta grada Šapca. Potvrđena je liderska pozicija Banke kada je reč o ponudi inovativnih proizvoda iz domena investicionog bankarstva kroz uspešno obavljen posao agenta i pokrovitelja emisije, struktuiranjem javnog poziva i vođenjem upisa objavljivanjem na Beogradskoj berzi, ali i uvođenjem interne strukture upisa koja je omogućila

ravnopravno učešće institucionalnih i individualnih investitora u upisu.

Učešće investitora

Ukupno ponuđena emisija municipalnih obveznica iznosila je 400 miliona dinara, a tražnja je za 50% prevazišla ponudu.

Tražnja i ponuda

Banca Intesa je takođe unapredila ponudu finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću (valutni swap ugovori), pre svega namenjenih institucionalnim investitorima u obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik. U odnosu na 2013. godinu, Banka je povećala obim zaključenih valutnih swap ugovora za 6%, nastojeći da u ovom segmentu poslovanja bude nosilac tržišnog razvoja (market maker).

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Društveno odgovorno poslovanje

2010

84.

5

2011

85.4

2012

86.1

2013

84.

7

2014

84.

3

2010

85.9

2011

87.1

2012

87.5

2013

86.7

2014

87.0

2010

85.2

2011

86.6

2012

86.3

2013

85.8

2014

86.9

2010

83.1

2011

84.

8

2012

86.4

2013

84.

8

2014

84.

4

2010

89.8

2011

89.7

2012

89.9

2013

89.4

2014

89.9

4140


instrumentima monetarne politike koje koriste centralne institucije i njihovom uticaju na makroekonomski sistem sa polaznicima istraživačke stanice Petnica u okviru programa Exploratorium, dok je u programu Leadership in Making predstavljen koncept celoživotnog učenja. Takođe, na događaju OpenIT koji je okupio oko 100 studenata završnih godina domaćih fakulteta, zaposleni u Banci održali su niz predavanja na temu upotrebe modernih tehnologija u bankarstvu i aktivno učestvovali u diskusijama sa studentima.

U tradicionalnoj humanitarnoj akciji Banca Intesa Zapakuj poklon, izmami osmeh, koja je 2014. održana šestu godinu zaredom, zaposleni su pripremili skoro 1.000 novogodišnjih paketića u vrednosti od milion dinara i lično ih uručili deci sa posebnim potrebama u tri grada Srbije. Polaznici sedam ustanova za specijalno obrazovanje u Beogradu, Aleksincu i Obrenovcu, kao i deca koja pohađaju jedan beogradski vrtić bili su u prilici da uživaju u novim igračkama, slatkišima, priboru za školu i ličnu higijenu.

Korporativna filantropija Banca Intesa je tokom prethodne godine nastavila da aktivno pomaže rad obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih institucija, ustanova kulture i da pruža podršku organizacijama civilnog društva u sprovođenju projekata filantropskog karaktera. U 2014. godini, Banka je izdvojila 61,3 miliona dinara za program korporativne filantropije pri čemu je najznačajniji deo sredstava doniran za projekte usmerene ka rešavanju posledica poplava. Među realizovanim aktivnostima izdvajaju se donacija Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front za obnovu i opremanje delova ove zdravstvene ustanove u cilju poboljšanja uslova u kojima su lečene trudnice i u kojima borave bebe i porodilje, podrška Beogradskoj filharmoniji za odlazak na međunarodnu turneju u SAD, kao i podrška Nacionalnoj fondaciji za igru za postavku dela Iva Andrića Prokleta avlija u formi moderne scenske igre.

Aktivnosti istraživanja i razvoja

Upravljanje zadovoljstvom klijenataKada je reč o zadovoljstvu klijenata, tokom 2014. godine nije bilo značajnijih promena. Briga o klijentima i posvećenost razvoju uspešne saradnje značajno su doprineli održanju veoma visokog nivoa lojalnosti klijenata. Takođe, zahvaljujući kontinuiranom naporu uloženom u otklanjanje uzroka nezadovoljstva klijenata, prihvatanje njihovih molbi i sugestija, kao i stalno inoviranje, Banca Intesa je zadržala visok nivo svih pokazatelja zadovoljstva klijenata. Rezultati istraživanja zadovoljstva klijenata zapravo su potvrdili nastojanje Banke da ojača poverenje klijenata i unapredi kvalitet usluge.

Kao i prethodnih godina, i tokom 2014. godine u saradnji sa GfK Centrom za istraživanja tržišta uspešno je intervjuisano više od 15.000 klijenata, fizičkih i pravnih lica. Ovakav način istraživanja omogućava praćenje pokazatelja zadovoljstva klijenata na svim organizacionim

nivoima, počevši od pojedinačnih ekspozitura, preko regionalnih centara do Banke u celini. Za evaluaciju nivoa zadovoljstva klijenata upotrebljen je naučno utemeljen i afirmisan pristup zasnovan na modelu Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca (ECSI). Korišćenjem ovog modela omogućeno je upoređivanje Banca Intesa sa bankama na domaćem tržištu, ali i sa ostalim bankama grupacije Intesa Sanpaolo. Prednost ovog pristupa ogleda se u tome da, pored aktivnosti koje su planirane i sprovedene na nivou Banke, posmatrajući svaku ekspozituru kao zasebnu celinu, budu inicirane i sprovedene aktivnosti koje unapređuju kvalitet pružene usluge i samim tim zadovoljstvo klijenata koji te ekspoziture najčešće posećuju.

ECSI Loyalty

Namera za ponovnom Prednost u odnosu

kupovinom na konkurenciju

Namera da se banka preporuči

Kako bi održala ravnotežu između ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata svog delovanja, Banca Intesa je nastavila da i tokom 2014. godine integriše koncept održivosti i korporativne društvene odgovornosti u svoje poslovne planove, odluke i tekuće aktivnosti. U želji da društveno odgovornim praksama doprinosi osnaživanju privrede Srbije, jačanju socijalne inkluzije i većoj dobrobiti zajednice, Banka je nastojala da odgovori na potrebe svih zainteresovanih strana: zaposlenih, akcionara, klijenata i celokupne društvene zajednice.

U nameri da društvenom i privrednom okruženju u kojem posluje ostane dugoročan i stabilan oslonac, Banca Intesa je aktivnosti na polju korporativne odgovornosti u 2014. godini prilagodila okolnostima koje su izazvale poplave nezapamćenih razmera. U tom smislu, Banka je stavila značajne materijalne i nematerijalne resurse u funkciju podrške građanima, privredi, ali i svojim zaposlenima iz ugroženih krajeva. Doprinos sanaciji posledica poplava bio je i primarna oblast delovanja u domenu korporativne filantropije, a ovi napori Banke nagrađeni su i priznanjem Planeta Biznis koje dodeljuju ekonomski časopisi Ekonometar i Magazin Biznis, kao i nagradom Moj Izbor neprofitne i nevladine organizacije Moja Srbija.

Istovremeno, Banka je tokom godine pomogla realizaciju niza projekata iz oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva i sporta, a dodatno je unapredila i specijalizovane proizvode namenjene osetljivim grupama društva. Takođe, zaposlenima je obezbeđeno radno okruženje koje promoviše razvoj i napredak.

Društvena zajednica

Doprinos sanaciji posledica poplavaPosvećenost i spremnost Banca Intesa da doprinese ublažavanju posledica katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine najbolje ilustruje podatak da je ukupno 27,3 miliona dinara, to jest polovina sredstava doniranih kroz program korporativne filantropije prethodne godine, usmerena upravo u ove namene.

Odmah po izbijanju poplava Banka je uplatila šest miliona dinara novčane pomoći na namenski račun Vlade Republike Srbije, a građanima koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove donirala je životne namirnice u vrednosti od pet miliona dinara. Pored novčane pomoći i donacija u životnim namirnicama, Banca Intesa je sve uplate na namenske humanitarne račune, otvorene u cilju prikupljanja priloga za one koji su bili pogođeni poplavama, oslobodila provizije, a svim klijentima iz

ugroženih opština ponudila je set finansijskih olakšica u vidu mirovanja kreditnih obaveza, ukidanja troškova za mesečno održavanje tekućih računa i mesečne članarine za platne kartice i drugo. Pored toga, Banca Intesa je otvorila i specijalni namenski račun i pozvala sve svoje zaposlene da u skladu sa sopstvenim mogućnostima doniraju sredstva za pomoć kolegama koji su se našli u nevolji, a na prikupljeni iznos Banka je donirala dodatna sredstva kako bi zaposlenima u potpunosti bili nadoknađeni troškovi obnove oštećenih stambenih objekata. Veliki trud je uložen je i u osposobljavanje ekspozitura ili bankomata u opštinama u kojima je na snazi bila vanredna situacija kako bi građani imali nesmetani pristup finansijskim sredstvima.

U saradnji sa kompanijom MasterCard pokrenuta je humanitarna kampanja Budite deo dobrog dela u okviru koje su kompanije za svako plaćanje obavljeno platnim karticama Banca Intesa Maestro i MasterCard tokom jula prethodne godine donirale 10 dinara, zahvaljujući čemu je po završetku akcije za obnovu domova najugroženijih porodica u Kladovu prikupljeno 10,55 miliona dinara.

Aktivnosti Banke na ovom planu zaokružene su volonterskim angažmanom zaposlenih koji su u sklopu akcije Naš Beograd učestvovali u pripremnim građevinskim radovima na jednoj porodičnoj kući u Obrenovcu i uređenju dečijeg vrtića u ovoj beogradskoj opštini.

Korporativno volonterstvoBanca Intesa je u okviru programa korporativnog volonterstva Intesa od srca i prethodne godine realizovala projekte i aktivnosti po kojima je prepoznata kao kompanija koja uverenje o potrebi delovanja za dobrobit celokupne društvene zajednice deli sa svojim zaposlenima.

Banka se i četvrti put zaredom priključila najznačajnijoj korporativno-volonterskoj akciji u Srbiji, Naš Beograd, koja je prethodne godine organizovana sa ciljem pružanja pomoći porodicama iz Obrenovca čiji su domovi oštećeni u poplavama. Više od trideset zaposlenih u Banci farbalo je i sređivalo spoljne površine dečijeg vrtića Nevena, i uklanjalo fasadu i unutrašnje zidove na jednoj porodičnoj kući kako bi objekat bio pripremljen za rekonstruktivne građevinske radove.

Tokom godine zaposleni u Banci održali su više predavanja i seminara kako bi talentovane studente i srednjoškolce edukovali o finansijama i bankarstvu, ali i o informaciono-komunikacionim tehnologijama i menadžmentu. Predstavnici Banca Intesa podelili su svoje znanje o

Društveno odgovorno poslovanje

2010

2010

82.7

80.6

2011

2011

82.0

80.8

2012

2012

81.6

81.1

2013

2013

78.6

80.0

2014

2014

79.4

81.4

4342


odrednica društveno odgovornog delovanja Banca Intesa, koja je nastojala da svoje proizvode i usluge prilagodi potrebama specifičnih društvenih grupa.

Uvažavajući stvarne potrebe građana, uzrokovane u najvećoj meri kompleksnom socioekonomskom situacijom u zemlji, Banca Intesa je učinila još povoljnijim Intermezzo keš kredite, koji nude mogućnost odlaganja otplate mesečne rate do pet puta u toku perioda otplate, a uključuju i osiguranje u slučaju gubitka radnog mesta. Takođe, Banka je i u 2014. godini odobravala pozajmice namenjene finansiranju zdravstvenih usluga u okviru programa Intesa Vita koji klijentima obezbeđuje povoljne zajmove za proces vantelesne oplodnje, čuvanje i skladištenje matičnih ćelija, stomatološke usluge i banjsko lečenje, kao i kredite za postupak uklanjanja očne dioptrije, lečenje vena laserom i kupovinu ortopedskih pomagala.

I uslovi zaduživanja za Senior keš kredite namenjene penzionisanim građanima prethodne godine bili su još povoljniji. Takođe, nastavljeno je izdavanje Visa Classic Paralympic i Visa Electron Paralympic kartica, prvih dobrotvornih platnih kartica na tržištu, koje Banca Intesa, u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije, nudi građanima od 2008. godine kako bi pomogla kreiranje stabilnog i nezavisnog mehanizma za dugoročnu pomoć sportistima sa invaliditetom i razvoju paraolimpijskog sporta u zemlji. Takođe, studentima su namenjene posebne debitne kartice Intesa Visa Electron Easy Travel Card (ETC) i Maestro ISIC, sa besplatnim otvaranjem i održavanjem tekućeg računa.

Na planu podrške samozapošljavanju i razvoju preduzetništva, Banca Intesa je angažovana kroz start up kredite za žene preduzetnice u Vojvodini, dok preduzetnicima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, malim i srednjim preduzećima i lokalnim samoupravama stavlja na raspolaganje povoljne izvore finansiranja iz kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija.

Uticaj na životnu sredinuBanca Intesa je i u 2014. godini dosledno primenjivala politiku odgovornog korišćenja resursa i upravljanja otpadom kako bi negativan uticaj na životnu sredinu svela na najmanju moguću meru. U tom cilju, Banka je tokom prethodne godine za reciklažu prikupila više od 60.000 kilograma papira i skoro 22.000 elektronskog materijala, a nastavljen je i projekat automatskog isključivanja svih radnih stanica nakon radnog vremena zahvaljujući kojem je ostvarena ušteda u potrošnji električne energije za 28,67% u odnosu na 2013. godinu. Takođe, inicijativa za uštedu potrošnje papira u vidu konsolidacije printing sistema, koji obuhvata centralizovano upravljanje uređajima i dvostranu štampu u svim poslovnim procesima, bila je primenjivana i u 2014. godini, a interni časopis

e-spresso izdavan je u elektronskoj formi.

Radna sredinaKako svaku uspešnu kompaniju čine uspešni ljudi, tako i Banca Intesa iz godine u godinu može da se pohvali posvećenim, stručnim i obrazovanim kadrom koji svojim znanjem, iskustvom i idejama unapređuje njeno poslovanje. Briga o zaposlenima, kao jedan od prioriteta Banke i tokom 2014. godine, ogledala se u brojnim aktivnostima koje su pružene zaposlenima kako bi bio omogućen razvoj njihovih profesionalnih i ličnih potencijala.

Kod svojih zaposlenih Banca Intesa ceni posvećenost Banci i njenim ciljevima, usredsređenost na rezultate i želju za profesionalnim razvojem i unapređenjem karijere. Svima su zagarantovane jednake mogućnosti primenom kriterijuma objektivnosti i transparentnosti u proceni i nagrađivanju. Od 2014. godine, zaposleni u poslovnoj mreži su uključeni u novi podsticajni (incentive) sistem, deo Global Performance sistema, putem kojeg su im na mesečnom nivou dodeljivani ciljevi na osnovu kojih se prati ostvarenje. Procena ponašanja i indeks zadovoljstva klijenata koji čine kvalitativni deo procene, uz ostvarene rezultate u prodaji kao kvantitativni segment, podrazumevaju uvažavanje zasluga zaposlenih, čime Banka jača motivaciju i nagrađuje postizanje odličnih rezultata.

Nivo znanja i veština zaposlenih u direktnoj je korelaciji sa rezultatima, pa je Banca Intesa važnost konstantnog razvoja i usavršavanja zaposlenih postavila visoko na lestvici prioriteta. Sa oko 3.000 dana treninga u učionici, više od 3.000 dana mentorskog rada i više od 9.000 dana edukacije putem e-learning sistema, zaposleni u Banci su imali više od 15.000 dana obuke.

Zaposleni, kao najvredniji resurs Banca Intesa, donose odluke, postižu rezultate i utiču na promociju vrednosti Banke. Imajući na umu da je njihovo znanje neprocenjiv kapital, jedini koji raste ukoliko ga dele, u 2014. godini pokrenuti su brojni projekti usmereni ka razmeni znanja zaposlenih na svim nivoima.

Kao članica velike međunarodne Grupacije, Banca Intesa je kao i prethodnih godina podsticala razvoj internacionalnih iskustava i razmenu znanja sa kolegama iz Centrale, kao i iz drugih banaka članica Grupe. Mnogim zaposlenima ukazana je prilika da privremeno rade u internacionalnom okruženju na razvoju zajedničkih inicijativa Grupacije, a da stečena znanja kasnije razmene sa svojim kolegama u Srbiji.

Posebna pažnja posvećena je kreiranju povećanog angažovanja zaposlenih kroz promovisanje jednakih i transparentnih prilika za sve zaposlene uz eliminaciju bilo kog vida diskriminacije.

Kao i prethodnih godina, klijenti veoma visoko ocenjuju kvalitet poslovnog odnosa sa zaposlenima Banca Intesa, podršku koju dobijaju nakon korišćenja usluga i proizvoda, kao i sposobnost Banke da ispuni njihova očekivanja. Istraživanja zadovoljstva pokazuju da su klijenti prepoznali i pozitivno ocenili poverenje koje im Banca Intesa uliva, ali i aktivnosti na polju usklađivanja cene i kvaliteta proizvoda i usluga. Rezultati istraživanja takođe ukazuju na to da je uključivanje pokazatelja zadovoljstva klijenata u sistem unapređenja rada i poboljšanja kvaliteta usluge dalo rezultate, što, između ostalog, može biti prepoznato u visoko ocenjenom aspektu inovativnosti Banke i jasno izraženoj nameri klijenata da Banku preporuče prijateljima.

U segmentu malih i srednjih preduzeća (MSP) je, takođe, zabeležen visok nivo zadovoljstva klijenata, posebno u pogledu ocene njihove lojalnosti. Klijenti ovog segmenta pozitivno vrednuju poverenje i saradnju sa Banca Intesa, prepoznaju i uvažavaju pažnju koju im Banka posvećuje, kao i spremnost i sposobnost zaposlenih Banke da im pruže odgovarajuću podršku.

ECSI MSP Loyalty MSP

Uporedna istraživanja u MSP segmentu potvrđuju visoke vrednosti indeksa lojalnosti i pratećih pokazatelja, što je dodatno potvrđeno internim istraživanjima. Banca Intesa su klijenti prepoznali kao pouzdanog partnera o čemu svedoči i visok procenat onih koji bi se Banci obratili u slučaju potrebe za kreditinim proizvodom ili nekom drugom bankarskom uslugom. Visok stepen zadovoljstva klijenata u značajnoj meri je i posledica visokog kvaliteta usluge koju pružaju zaposleni, s obzirom na to da su klijenti ovog segmenta veoma visoko ocenili stručnost zaposleni, kao i njihovu dostupnost i vreme koje im posvećuju. Takođe, klijenti iz ovog segmenta u velikom procentu koriste uslugu internet bankarstva i veoma su zadovoljni njome, što dodatno osnažuje njihovu vezu sa Bankom.

Na osnovu inicijative matične Grupacije pod nazivom Dokaži se 100% (Customer Satisfaction University Award), tokom 2014. godine, u Banca Intesa sproveden je treći po redu studentski konkurs

posvećen zadovoljstvu klijenata. Cilj konkursa bio je da na poseban način studentima bude omogućeno da stečeno teorijsko znanje primene u izradi projekata na konkretnu temu, stavljajući se u realnu poslovnu situaciju u oblasti upravljanja zadovoljstvom klijenata, a pri tom im je pružena prilika da razviju takmičarski duh i uporede kako na istu temu razmišljaju njihovi vršnjaci iz regiona. Takođe, u 2014. godini održano je finalno, internacionalno takmičenje u sedištu matične Grupacije u Milanu na kojem je Banka ostvarila sjajne rezultate, a prošlog ciklusa i pobedu.

Razvoj proizvoda i uslugaFokus razvojnih aktivnosti Banke u 2014. godini bio je usmeren ka unapređenju servisa i usluga koje pruža klijentima, posebno u oblasti razvoja digitalnih kanala. U skladu sa globalnim trendom povećanja korisnika elektronskog bankarstva i mobilnih uređaja, značajno su poboljšane postojeće i dodate nove funkcionalnosti na rešenjima internet i mobilnog bankarstva, On-line i Intesa Mobi.

Pored toga, protekle godine unapređen je i servisni model Magnifica posvećen klijentima od posebnog značaja za Banku, a pored toga je i redizajniran mehanizam obrade korisničkih prigovora, što je povećalo ukupno zadovoljstvo korisnika usluga Banke.

Banka ulaže stalne napore da poboljša aplikativnu arhitekturu kako bi olakšala mogućnost uvođenja novih proizvoda i dalji poslovni rast. U skladu sa ovakvim opredeljenjem, unapređen je sistem za odobravanje proizvoda sa ciljem brže i efikasnije obrade zahteva i pružanja usluga klijentima. Radi povećanja efikasnosti poslovnih procesa unapređeni su operativni poslovi sa platnim karticama, a značajno poboljšanje je ostvareno i u segmentu regulatornog i finansijskog izveštavanja.

Nekoliko inicijativa je realizovano na osnovu zahteva domaćih regulatornih organa, a neke od njih za cilj su imale harmonizaciju poslovanja Banke sa regulativom Evropske unije.

Tržište

Podrška poljoprivrediRazumevajući značaj sektora poljoprivrede i njegovu ulogu u ekonomskom oporavku zemlje, Banca Intesa je drugu godinu zaredom sprovela izbor za najbolje poljoprivredne proizvođače, Intesa Farmer, kako bi podstakla dalji razvoj agrara i jačanje njegove konkurentnosti. U okviru godišnjeg konkursa, najuspešniji poljoprivrednici u oblasti ratarstva, povrtarstva, voćarstva i stočarstva nagrađeni su putovanjem u Pariz na Međunarodni Salon agrikulture i vaučerima u vrednosti od 100 hiljada dinara za kupovinu poljoprivredne opreme i stočne hrane.

Finansijska inkluzijaKoncept finansijske inkluzije je i 2014. godine bio važna

29,52%

70,48%

Žene 2.132

Muškarci 893

4544


Polna struktura Projekti za decu zaposlenihKao članica Intesa Sanpaolo, Banca Intesa je 2014. godine, deseti put zaredom, omogućila deci svojih zaposlenih da provedu letovanje u Toskani, u malom mestu Folonika. Ovo je ujedno bila i prilika da deca iz Srbije upoznaju svoje vršnjake iz Italije i Egipta, druže se sa njima i izgrade samostalnost. Avgusta 2014. godine, ovaj deo Italije posetilo je 56 dece zaposlenih u Banci.

Kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu Intercultura, Banca Intesa je i u 2014. godini podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu. Program je namenjen učenicima srednjih škola, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se lako prilagođavaju promenama, radoznali su i prihvataju kulturološke i druge različitosti. Dvoje dece zaposlenih u Banci su prethodnu školsku godinu završili u Italiji, iskoristivši priliku da nauče italijanski jezik, žive u drugačijem kulturnom okruženju i steknu nova iskustva.

Stepen stručne spreme Do 30 godina 30-40 godina 40-50 godina 50-60 godina Preko 60 godina Ukupno

I 0 1 0 1 0 2

II 0 0 0 1 0 1

III 1 17 15 3 0 36

IV 64 309 252 203 10 838

V 0 2 3 1 0 6

VI 104 374 121 69 2 670

VII/1 226 859 245 121 5 1.456

VII/2 0 6 7 1 0 14

VIII 0 0 1 1 0 2

Ukupno 395 1.568 644 401 17 3.025

Obrazovni nivo zaposlenih

Sistem upravljanja rizicima

Velika preduzeća

Stanovništvo

MSP

Mali biznis

35,75%

5,58%

27,37%

31,30%

Trgovina na veliko i malo

Transpost i skladištenje

Građevinarstvo

Uslužne delatnosti

Prehrambena industrija

Trajna dobra

Poljoprivreda/Šumarstvo/Ribarstvo

Teška industrija

Ostale industrijske delatnosti

Nekretnine, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti

Finansijske institucije

Usluge

Turizam

Država i javni sektor

23,30%

0,36%0,92%3,06%

3,25%3,91%

4,62%

5,29%

7,77%

17,20%

10,72%

6,96%

6,63%

6,09%

Kreditni rizik

Tržišni rizik

Operativni rizik

Cenovni rizik

Kamatni rizik

Rizik od promene vrednosti nekretnine

Strateški rizik

Rizik koncentracije

Ostali rizici

69,84%6,87%4,96%

3,39%

1,35%2,54%

10,85%

0,20%0,00%

Perf

orm

ing

86,2

1%85

,75%

0,12

%0,

62%

4,17

%4,

65% 9,02

%8,

68%

0,4

8%0,

30%

Subs

tand

ard

Dou

btfu

l

Rest

ruct

ured

Past

Due

2014

2013

Uče

šće

u uk

upno

m p

ortf

oliju

4948


se nije značajno menjao i u okviru je regulatorno dozvoljenog nivoa kao i internih limita koja je definisao Upravni odbor. Oprezna politika rezervisanja za kreditne gubitke, uzeta sredstva obezbeđenja i visok nivo kapitala obezbeđuju adekvatnu zaštitu kreditora i deponenata Banke.

Kvalitet kreditnog portfolija po klasama

Najveće učešće u kreditnom portfoliju Banke imaju velika i mala i srednja preduzeća, čineći oko dve trećine ukupnog portfolija kredita. Sa druge strane, krediti stanovništvu i malom biznisu čine oko jedne trećine ukupnog portfolija kredita.

Distribucija portfolija po segmentima

Distribucija kreditnog portfolija po granama delatnosti ukazuje na relativno dobru diversifikovanost portfolija. Najveće učešće u kreditnom portfoliju ima sektor trgovine, a slede transport i skladištenje, a potom i građevinarstvo.

Distribucija portfolija po industrijama

Banca Intesa je tokom 2014. godine nastavila da razvija interne kreditne rejting modele u cilju približavanja standardima naprednih pristupa merenju kreditnih rizika. Banka je razvila PD modele (Probability of default) za sve segmente klijenata iz privrede i projektno finansiranje, a u toku je izrada PD modela za segment stanovništva i LGD (Loss given default) modela.

U prvoj polovini godine, Banka je sprovela proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i putem ICAAP izveštaja (ICAAP knjiga) prezentovala rezultate procene regulatoru i matičnoj Grupi. ICAAP je sproveden prema metodologiji matične Grupe i interno razvijenoj proceduri.

Tržišni riziciBanca Intesa svakodnevno prati rizik likvidnosti, kamatni rizik i devizni rizik u skladu sa najboljom praksom i standardima NBS-a, Bazelskog Komiteta i Intesa Sanpaolo grupe. Sektor za upravljanje rizicima dnevno meri tržišne rizike, prati usklađenost sa postavljenim limitima i izveštava relevantne organe upravljanja i organizacione jedinice Banke o nivou preuzetog rizika. Na mesečnom nivou, a po potrebi i češće, ALCO prati nivo rizika likvidnosti, deviznog rizika i kamatnog rizika i daje smernice za tekuće aktivnosti usmerene ka upravljanju tim rizicima, kao i generalno upravljanje bilansnom strukturom Banke.

Tokom 2014. godine, nivo likvidnosti Banca Intesa bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa. Banka je viškove likvidnih sredstava plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni i pokazatelji koje definiše Grupa, bili su konstantno u okviru postavljenih limita.

Banca Intesa identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja rizicima u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima NBS-a, kao i međunarodnim standardima i najboljom bankarskom praksom (Basel 3, IFRS, regulativa EU). U navedenom smislu, Upravni odbor Banke je pomoću svojih akata uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola koji uključuje i nadzor nad sistemom od strane nadležnih organa Banke – Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Odbora za kvalitet aktive (AQC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). Funkcionisanje sistema uređeno je politikama i procedurama donetim pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika.

Osnovni principi u domenu upravljanja rizicima podrazumevaju nezavisnu funkciju upravljanja rizicima u odnosu na centre preuzimanja rizika. Takođe, neophodno je da informacije koje se koriste kao podrška procesu odlučivanja i praćenja budu pravovremeno generisane, dok metodologija procenjivanja i kriterijumi koji se koriste za merenje i upravljanje rizicima moraju da obezbede transparentnost.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja rizicima se odnose na zaštitu kapitala Banke i uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizaciju procesa alokacije kapitala, kao i identifikovanje limita i sistema ovlašćenja u saglasnosti sa nivoima odgovornosti. Pored toga, sistem za upravljanje rizicima obezbeđuje da svi preuzeti i potencijalni rizici budu identifikovani, mereni, kontrolisani i obuhvaćeni u pravovremenim izveštajima odgovarajućim organima, u skladu sa domaćom i međunarodnom regulativom i smernicama matične Grupe.

Najvažniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju obuhvataju kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik koncentracije, devizni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i operativni rizik.

Distribucija rizika

Tokom 2014. godine, Banka je nastavila sa unapređenjem sistema za upravljanje rizicima. Revidirane su i dopunjene politike i procedure u cilju usklađivanja sa izmenama smernica i politika matične Grupe, kao i izmenama domaće i međunarodne (EU) regulative, preporukama Interne revizije i nalazima Kontrole NBS-a. Takođe, nastavljen je rad na projektu AIRB u cilju implementacije naprednog pristupa za merenje kreditnog rizika, dok je novi sistem za upravljanje kolateralima (COLMS) doprineo kvalitetnijem upravljanju instrumentima kreditne zaštite. Banka je razvila novi sistem za rano upozorenje na povećanje kreditnog rizika (Early Warning System) koji omogućava pravovremeno identifikovanje potencijalno problematičnih dužnika i sprovođenje adekvatnih akcija u cilju predupređenja problema i smanjenja kreditnog rizika.

U pogledu upravljanja rizikom likvidnosti, implementirana su pravila EBA, odnosno regulativa CRR (regulative EU), uključujući obračun i izveštavanje novih pokazatelja likvidnosti, LCR i NSFR.

Banka je setom limita u vezi sa kapitalnom adekvatnošću, likvidnošću i kreditnim rizikom formalno definisala sklonost ka riziku (Risk Appetite Framework) i uspostavila redovan sistem izveštavanja menadžmenta i matične grupacije Intesa Sanpaolo o usklađenosti sa tako definisanim limitima.

Kreditni riziciKreditni rizik je praćen na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita, praćenjem njihove urednosti u izmirivanju obaveza i kreditne sposobnosti tokom trajanja kreditnog odnosa, kao i naplatom i upravljanjem potraživanjima u docnji.

Uprkos pogoršanom ekonomskom ambijentu u 2014. godini, nivo kreditnih rizika zabeležio je niži rast u odnosu na prethodnu godinu. Iako je realan iznos problematičnih kredita na približno istom nivou kao 2013. godine, ukupan kreditni portfolio je niži usled smanjene kreditne aktivnosti, te je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima poraslo. Banca Intesa je nastavila da primenjuje konzervativnu politiku klasifikacije i rezervisanja, izvršivši značajna rezervisanja za kreditne gubitke kako bi adekvatno pokrila kreditni rizik novih problematičnih klijenata. U saradnji sa drugim kreditorima, Banka je ostala veoma aktivna u traženju razumnih i održivih rešenja za najveće klijente koji nisu izmirili obaveze, kroz restruktuiranje i planove finansijske konsolidacije. Takođe, sprovedene su značajne aktivnosti u oblasti unapređenja instrumenata kreditne zaštite Banke. Rizik koncentracije

Sistem upravljanja rizicima

0

5

15

10

20

Otvorena devizna pozicija Limit otvorene devizne pozicije

3,38

15

20

3,23

3,17 3,55

3,4

8

5,08

5,31

4,31

1,53 3,

89

2,60 5,

10 6,95

Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec2013 2014

LIK pokazatelj Limit LIKUži LIK pokazatelj Limit uži LIK

2.75

3.03

3.23

3.18

3.28

3.34

2.91

3.32

3.10

3.57

3.19

2.62

2.36

1.

88

2.09

2.57

2.62

2.37

2.17

1.87

1.99

1.80

1.77

1.80

1.83

1.76


0

4

3

2

1

Izloženost kamatnom riziku Limit na izloženost kamatnom riziku

0,74

2

0

-2

-4

-6

-8

-10

-2,9

5

-0,1

9

-4,5

5

-1,1

1

-9,1

2

-0,1

-3,9

7

-0,6

6

-9,0

4

-1,4

7

-6,5

9

-6,9

1

-8

-10


1

0.7

5150


Trend regulatornih pokazatelja likvidnosti

Otvorena devizna pozicija je, u skladu sa strategijom Banke, bila na veoma niskom nivou i značajno ispod maksimalnog nivoa koji je propisao regulator.

Kretanje izloženosti deviznom riziku (u milionima evra)

Nivo kamatnog rizika, u smislu osetljivosti neto prihoda i ekonomskog kapitala na promene tržišnih stopa prinosa, takođe je bio u skladu sa definisanim limitima.

Kretanje izloženosti kamatnom riziku (u milionima evra)

Operativni riziciBanca Intesa upravlja operativnim rizicima u skladu sa metodologijom matične Grupe prema modelu podržanom odgovarajućim informacionim rešenjima koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o operativnim rizicima.

Utvrđivanje, procenu i monitoring operativnog rizika Banka sprovodi kroz proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima/gubicima i proces procene izloženosti operativnom riziku. Podaci o operativnim rizicima/gubicima se analiziraju na mesečnom nivou, dok se proces procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različiti scenariji operativnih rizika i procenjuje se mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najveći mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu značaja različitih faktora operativnog rizika, kao i procenu kvaliteta internih kontrola i načina upravljanja utvrđenim faktorima rizika.

Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima/gubicima i rezultata ove procene, matična Grupa izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika.

Banka primenjuje standardizovani pristup merenju kapitalnog zahteva za operativni rizik. Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i matičnu Grupu o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje.

Nivo operativnih rizika u 2014. godini bio je niži u odnosu na prethodnu godinu. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za 2015. godinu utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici po operativnim rizicima niži u odnosu na prethodnu godinu.

Događaji nakon datuma bilansa stanja

5554


Centralna banka Švajcarske je 15. januara 2015. godine neočekivano ukinula donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka za jedan evro u cilju sprečavanja daljeg slabljenja švajcarskog franka u odnosu na dolar. Ovako neočekivana odluka dovela je do znatnog jačanja švajcarskog franka u odnosu na dinar (za oko 15%), primarno pogodivši korisnike kredita u ovoj valuti. Posledično, NBS je u cilju očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, adekvatnijeg upravljanja rizicima banaka i bolje zaštite korisnika finansijskih usluga 24. februara 2015. godine donela

Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti.

Izvršni odbor Banca Intesa je na osnovu Odluke NBS-a doneo odluku da korisnicima stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi se izmenili uslovi otplate kredita. Obračunato je da bi potencijalni negativni efekat u 2015. godini koji bi Banka imala primenom ove odluke mogao da iznosi 1,7 miliona švajcarskih franaka.

Događaji nakon datuma bilansa stanja

Finansijskiizveštaj

5958


IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AkcionarimaBanca Intesa a.d. Beograd

Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar 2014. godine, pojedinačnog bilansa uspeha, pojedinačnog izveštaja o ostalom rezultatu, pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene.

Odgovornost rukovodstva za pojedinačne fmansijske izveštajeRukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i poštenu prezentaciju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu pojedinačnih finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu.

Odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške.

Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

MišljenjePo našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji daju istinit i pošten pregled nekonsolidovanog finansijskog položaja Banke na dan 31. decembra 2014. godine, nekonsolidovanog rezultata njenog poslovanja i nekonsolidovanih tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevimaBanka je odgovorna za sastavljanje priloženog pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevom Zakona o računovodstvu Republike Srbije. Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o usklađenosti pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za poslovnu 2014. godinu. U vezi sa tim, naši postupci se sprovode u skladu sa Međunarodnim standardom revizije 720 - Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaj e koji su bili predmet revizije, i ograničeni smo samo na ocenu usaglašenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima.

Po našem mišljenju, pojedinačni godišnji izveštaj o poslovanju je usklađen sa pojedinačnim finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

Beograd, 13. mart 2015. godine KPMG d.o.o. Beograd (MP.) Dušan Tomić Ovlašćeni revizor

U hiljadama dinara Napomena 31. decembar 2014. 31. decembar 2013. 1. januar 2013.

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke 16 78,553,461 56,590,647 78,895,315

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17 174,934 62,767 285,948

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 17 78,970 79,511 43,834

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 17 57,704,967 43,759,812 36,570,981

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 18 70,432,011 56,151,103 13,236,903

Krediti i potraživanja od komitenata 18 253,346,248 255,676,028 269,873,147

Investicije u zavisna društva 17 962,496 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja 19 801,047 926,476 1,040,637

Nekretnine, postrojenja i oprema 20 6,239,234 7,104,813 7,310,431

Investicione nekretnine 20 230,628 240,321 66,062

Tekuća poreska sredstva 14 298,079 859,660 264,766

Odložena poreska sredstva 14 224,804 79,122 66,240

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 20 256,058 344,321 228,010

Ostala sredstva 21 3,654,344 3,431,444 3,408,963

UKUPNO AKTIVA 472,957,281 426,268,521 412,253,733

OBAVEZE

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 22 19,668 14,118 68,938

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 23 36,710,183 44,723,036 51,258,566

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 23 306,563,411 277,750,496 265,806,649

Rezervisanja 24 1,647,473 1,531,606 1,922,334

Ostale obaveze 25 22,807,141 3,362,077 3,145,415

UKUPNO OBAVEZE 367,747,876 327,381,333 322,201,902

KAPITAL

Akcijski kapital 26 41,759,627 41,759,627 41,759,627

Dobitak 26 15,416,228 8,607,525 9,492,958

Rezerve 26 48,033,550 48,520,036 38,799,246

UKUPNO KAPITAL 105,209,405 98,887,188 90,051,831

UKUPNO OBAVEZE I KAPITAL 472,957,281 426,268,521 412,253,733

POJEDINAČNI BILANS STANJA NA DAN 31. DEcEmBAr 2014. gODINE

Beograd, 6. mart 2015. godine

Rada Radović Alessio Cioni Draginja Đurić

Direktor Sektora za finansije Zamenik Predsednika Predsednik i računovodstvo Izvršnog odbora Banke Izvršnog odbora Banke

6160


U hiljadama dinara 2014 2013

Dobitak perioda 6,808,703 8,607,525

Komponente ostalog rezultata koje mogu biti klasifikovane u dobitak ili gubitak:

(Negativni)/pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (486,486) 227,832

Ukupan (negativan)/pozitivan ostali rezultat perioda (486,486) 227,832

Ukupan pozitivan rezultat perioda 6,322,217 8,835,357

U hiljadama dinara Napomena 2014 2013

Prihodi od kamata 3 27,838,612 30,811,840

Rashodi od kamata 3 (6,775,049) (9,598,939)

Neto prihod po osnovu kamata 21,063,563 21,212,901

Prihodi od naknada i provizija 4 8,430,918 8,175,478

Rashodi od naknada i provizija 4 (2,781,856) (2,648,138)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 5,649,062 5,527,340

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 5 155,267 49,264

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 6 36,493 (2,503)

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 7 14,333 4,332

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 8 2,170,666 1,916,121

Ostali poslovni prihodi 9 473,056 341,708

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 10 (9,168,698) (8,044,367)

Neto poslovni prihod 20,393,742 21,004,796

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 11 (4,707,674) (4,492,398)

Troškovi amortizacije 12 (892,860) (907,183)

Ostali rashodi 13 (7,696,902) (6,387,475)

Dobitak pre oporezivanja 7,096,306 9,217,740

Porez na dobitak 14 (287,603) (610,215)

Dobitak nakon poreza 6,808,703 8,607,525

Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para) 15 31,942 40,381

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O OSTALOm rEZULTATU U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2014. gODINE

POJEDINAČNI BILANS USPEHA U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2014. gODINE







6362


U hiljadama dinara 2014 2013

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 36,228,070 37,457,418

Prilivi od kamata 24,933,881 26,615,500

Prilivi od naknada 8,600,044 8,284,501

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 2,692,133 2,555,890

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 2,012 1,527

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (18,922,740) (19,742,365)

Odlivi po osnovu kamata (3,719,820) (5,030,281)

Odlivi po osnovu naknada (2,755,291) (2,628,554)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (4,838,817) (5,288,263)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (615,836) (741,797)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (6,992,976) (6,053,470)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 17,305,330 17,715,053

Smanjenje plasmana i povećanje depozita i ostalih obaveza 64,914,634 9,212,265

Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata 35,887,038 -

Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 29,027,596 9,212,265

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (13,268,356) (31,089,575)

Povećanje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata - (24,978,525)

Povećanje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju (13,254,238) (6,042,112)

Smanjenje finansijskih obaveza koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i finansijskih obaveza namenjenih trgovanju (14,118) (68,938)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 68,951,608 (4,162,257)

Plaćeni porez na dobit (433,284) (1,217,992)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti 68,518,324 (5,380,249)

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 154,187 8,271

Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti - 1,566

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 129,834 6,705

Priliv od prodaje investicionih nekretnina 24,353 -

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1,054,409) (942,170)

Odlivi po osnovu ulaganja u investicione hartije od vrednosti - (27,296)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (1,038,237) (734,295)

Odlivi po osnovu nabavke investicionih nekretnina (16,172) (180,579)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (900,222) (933,899)

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 57,162,406 52,340,038

Prilivi po osnovu uzetih kredita 57,162,406 52,340,038

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (67,793,128) (59,546,940)

Odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita (67,793,128) (59,546,940)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (10,630,722) (7,206,902)

Svega prilivi gotovine 158,459,297 99,017,992

Svega odlivi gotovine (101,471,917) (112,539,042)

Neto povećanje/(smanjenje) gotovine 56,987,380 (13,521,050)

gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine 21,421,677 35,013,575

U hiljadama dinaraAkcijski i

ostali kapitalEmisiona

premija

rezerve iz dobiti i ostale

rezerverevalorizacione

rezerve Dobitak Ukupan kapital

Početno stanje na dan 1. januara 2013. godine 21,327,058 20,432,569 37,991,163 808,083 9,492,958 90,051,831

Pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju - - - 227,832 227,832

Dobitak tekuće godine - - - - 8,607,525 8,607,525

Raspodela dobiti - - 9,492,958 - (9,492,958) -

Stanje na dan 31. decembar 2013 21,327,058 20,432,569 47,484,121 1,035,915 8,607,525 98,887,188

Početno stanje na dan 1. januara 2014. godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 1,035,915 8,607,525 98,887,188

Negativni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju - - - (486,486) - (486,486)

Dobitak tekuće godine - - 6,808,703 6,808,703

Stanje na dan 31. decembar 2014 21,327,058 20,432,569 47,484,121 549,429 15,416,228 105,209,405

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVImA gOTOVINE U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2014. gODINE

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O PrOmENAmA NA KAPITALU U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2014. gODINE




6564


Pozitivne kursne razlike 1,629,691 235,757

Negativne kursne razlike (112,554) (306,605)

gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda 79,926,194 21,421,677

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVImA gOTOVINE U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2014. gODINE




Napomene uz finansijske izveštaje za period od 01.01. do 31.12.2014. godine

6968


1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka je imala dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, Saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, Banka je uskladila svoje akte i organizaciju sa novim Zakonom o bankama i izvršila promenu pravne forme iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko društvo.

Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.

U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26,166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100,000.00 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15,752,700,000.00 dinara, podeljen na 157,527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara.

Akcionari Banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine.

S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje.

U toku 2012. Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27.06.2012. Na ovaj način Banka se blagovremeno uskladila sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011).

Na dan 31. decembra 2014.godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 177 ekspozitura. Banka je na dan 31. decembra 2014. godine imala 3.025 zaposlenih radnika (31. decembra 2013 - 3.039 zaposlenih).

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Ovi finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS). Ovo su prvi finansijski izveštaji Banke sastavljani u skladu sa MSFI (Napomena 2.2).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, Banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa prevedenim MSFI. Prevod MSFI utvrđen je Rešenjem Ministra finansija o utvrđivanju prevoda Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja broj 401-00-896/2014-16 od 13. marta 2014. godine, koje je objavljeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27. marta 2014. godine. Navedeni prevod MSFI primenjuje se od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Standardi i tumačenja koja su prvi put u primeni u tekućem periodu:• Dopune MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija – Netiranje finansijske imovine i finansijskih obaveza (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine), • Dopune MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje – Novacija derivata i nastavak računovodstva

hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine), • Dopune MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine: Priznavanje i odmeravanje – Obelodanjivanja nadoknadivog iznosa

nefinansijske imovine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine),• Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji – Investicioni entiteti (na snazi za godišnje periode koji počinju

na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). IFRIC 21 Dažbine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi u narednom periodu, kao i standardi koji nisu prevedeni:

• MSFI 9 Finansijski instrumenti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti. Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovoljena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je cilj da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isključivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenljivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

• MSFI 15 Prihodi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine);• Dopune MRS 19 Naknade zaposlenima – Planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine);• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2010- 2012 Cycle (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine);• MSFI 14 Regulatorni računi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);• Dopune MSFI 11 Zajednički aranžmani – Računovodstveno obuhvatanje akvizicija i zajedničkih operacija (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

7170


2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

• Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina – Razjašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 41 Poljoprivreda (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski iskazi i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja imovine ili njenog dela između Investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2011 - 2013 Cycle (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2012.- 2014. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2016. godine).

Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu.

Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd, koje je 100% u vlasništvu Banke Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 izuzeta od sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI. Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška prilikom vrednovanja ovog učešća, Ukupna aktiva zavisnog društva čini 1,91 % ukupne aktive Banke na dan 31. decembra 2014. godine.

Najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa IFRS odobrenih od strane EU. Ovi izveštaji su sastavljeni dana 3. marta 2015. godine i objavljeni su na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo Grupe: www.group.intesasanpaolo.com.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su U hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.


2.2. Uporedni podaci i prelazak na mSFI

Zbog promena Zakona o računovodstvu, a radi uporedivosti i usklađivanja sa zahtevima MSFI tj. prvom primenom MSFI, izvršena je reklasifikacija pojedinih bilansnih i vanbilansnih pozicija za prethodnu 2013. godinu.

Prethodno spomenuti Zakon predviđa prvu primenu MSFI za periode koji počinju 1. januara 2014 godine. Banka je načinila promene na bilansu stanja na dan 1. januara 2013. godine, za period kada su finansijski izveštaji bili pripremljeni u skladu sa prethodno važećim računovodstvenim propisima, i sastavila finansijske izveštaje na dan 1. januara 2013. godine kako bi se uskladila sa MSFI.

Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2013. godinu, osim u delu prihoda po osnovu kamata na loše plasmane gde je u 2014. godini, prvi put primenjen koncept unwinding. Radi uporedivosti efekat unwindinga je obračunat i za prethodnu 2013. godinu i efekat je prezentovan u okviru bilansa uspeha. Nije bilo efekata na kapital i ostali rezultat Banke već su svi efekti prezentovani u okviru pojedinih bilansnih pozicija.

7372


Stara pozicija Bilansa Stanja 31.12.2013./ Nova pozicija Bilansa Stanja 31.12.2013.

gotovina i sredstva kod

centralne banke

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Finansijska sredstva koja

se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Krediti i potraživanja od banaka i drugih. Fin.

organizacija

Krediti i potraživanja od

komitenata

Investicije u zavisna

društvaNematerijalna

ulaganja

Nekretnine, postrojenje

i opremaInvesticione nekretnine

Tekuća poreska sredstav

Odložena poreska sredstva

Stalna sredstva

namenjena prodaji i sredstva

poslovanja koje se

obustavljaOstala

sredstva

Ostala sredstva

(kao odbitna stavka

depozita) Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 17,108,501 - - 1,491,434 2,821,742 - - - - - - - - - - 21,421,677

Opozivi depoziti i krediti 39,453,952 - - - 30,000,000 - - - - - - - - - - 69,453,952

Potraživanja po osnovu kamate i naknade 21,861 62,767 - - 5,137 3,463,429 - - - - - - - 136,309 - 3,689,503

Dati krediti i depoziti - - - - 23,259,852 242,275,924 - - - - - - - - - 265,535,776

Hartije od vrednosti - bez sopstvenihakcija - - 79,511 41,244,511 - - - - - - - - - - - 41,324,022

Udeli učešća - - - 72 - - 962,496 - - - - - - - - 962,568

Ostali plasmani - - - - 54,996 10,000,424 - - - - - - - - - 10,055,420

Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 926,476 - - - - - - - 926,476

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - - - 7,104,813 240,321 - - - - - 7,345,133

Stalna sredstva namenjena prodaji - - - - - - - - - - - - 344,321 - - 344,321

Odložena poreska sredstva - - - - - - - - - - - 79,122 - - - 79,122

Ostala sredstva 6,333 - - 1,023,796 9,376 752,380 - - - - 859,660 - - 3,295,135 156,707 6,103,387

Ukupno aktiva po starim pozicijama Bilansa stanja 56,590,647 62,767 79,511 43,759,812 56,151,103 256,492,157 962,496 926,476 7,104,813 240,321 859,660 79,122 344,321 3,431,444 156,707 427,241,357

Ostale obaveze (kao odbitna stavka kredita) - - - - - (816,129) - - - - - - - - (156,707) (972,836)

Ukupno aktiva po novim pozicijama Bilansa stanja 56,590,647 62,767 79,511 43,759,812 56,151,103 255,676,028 962,496 926,476 7,104,813 240,321 859,660 79,122 344,321 3,431,444 0 426,268,521



U nastavku je prikazan efekat prelaska na MSFI :

reklasifikacija Bilansa stanja na dan 31. decembar 2013. godine


7574



Finansijske obaveze po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema drugim

komitentima rezervisanja Ostale obaveze

Ostale obaveze (kao odbitna

stavka kredita) Ukupno obaveze Akcijski kapital gubitak rezerve Dobitak Ukupno kapital Ukupno

Transakcioni depoziti - 1,356,399 108,953,463 - - - 110,309,862 - - - - - 110,309,862

Ostali depoziti - 5,570,529 157,854,621 - - - 163,425,150 - - - - - 163,425,150

Primljeni krediti - 37,825,657 8,911,274 - - - 46,736,931 - - - - - 46,736,931

Obaveze po osnovu HOV - - - - 218,885 - 218,885 - - - - - 218,885

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 14,118 90 242 - - - 14,450 - - - - - 14,450

Rezervisanja - - - 1,531,606 - - 1,531,606 - - - - - 1,531,606

Obaveze za poreze - - - - 115,810 - 115,810 - - - - - 115,810

Ostale obaveze - 127,069 2,030,896 - 3,027,382 816,129 6,001,475 - - - - - 6,001,475

Ukupno obaveze 14,118 44,879,743 277,750,496 1,531,606 3,362,077 816,129 328,354,169 - - - - - 328,354,169

Kapital - - - - - - - 41,759,627 - - - 41,759,627 41,759,627

Rezerve iz dobiti - - - - - - - - - 47,484,121 - 47,484,121 47,484,121

Revelorizacione rezerve - - - - - - - - - 1,037,756 - 1,037,756 1,037,756

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - - - - - - - - - (1,841) - (1,841) (1,841)

Dobitak - - - - - - - - - - 8,607,525 8,607,525 8,607,525

Ukupan kapital - - - - - - - 41,759,627 0 48,520,036 8,607,525 98,887,188 98,887,188

Ukupno pasiva po starim pozicijama Bilansa stanja 14,118 44,879,743 277,750,496 1,531,606 3,362,077 816,129 328,354,169 41,759,627 0 48,520,036 8,607,525 98,887,188 427,241,357

Ostala sredstva (kao odbitna stavka depozita) - (156,707) - - - (816,129) (972,836) - - - - - (972,836)

Ukupno pasiva po novim pozicijama Bilansa stanja 14,118 44,723,036 277,750,496 1,531,606 3,362,077 0 327,381,333 41,759,627 0 48,520,036 8,607,525 98,887,188 426,268,521



U nastavku je prikazan efekat prelaska na MSFI :



7776




reklasifikacija Bilansa stanja na dan 1. januar 2013. godine reklasifikacija Bilansa stanja na dan 1. januar 2013. godine


gotovina i sredstva kod

centralne banke

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Finansijska sredstva koja

se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha



Krediti i potraživanja od banaka i drugih. Fin.

organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata


društvaNematerijalna

ulaganja

Nekretnine, postrojenje

i opremaInvesticione nekretnine

Tekuća poreska sredstav


Stalna sredstva

namenjena prodaji i sredstva

poslovanja koje se

obustavljaOstala

sredstva

Ostala sredstva

(kao odbitna stavka

depozita) Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 32,099,519 - - 1,359,014 1,555,042 - - - - - - - - - - 35,013,575

Opozivi depoziti i krediti 46,757,728 - - - 10,000,000 - - - - - - - - - - 56,757,728

Potraživanja po osnovu kamate i naknade 21,602 275,162 - - 5,119 2,833,446 - - - - - - - 142,904 - 3,278,233

Dati krediti i depoziti - - - - 1,458,205 258,092,294 - - - - - - - - - 259,550,499

Hartije od vrednosti - bez sopstvenihakcija - 7,641 43,834 35,030,255 - - - - - - - - - - - 35,081,730

Udeli učešća - - - 72 - - 962,496 - - - - - - - - 962,568

Ostali plasmani - - - - 209,278 8,987,613 - - - - - - - - - 9,196,891

Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 1,040,637 - - - - - - - 1,040,637

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - - - 7,310,431 66,062 - - - - - 7,376,493

Stalna sredstva namenjena prodaji - - - - - - - - - - - - 228,010 - - 228,010

Odložena poreska sredstva - - - - - - - - - - - 66,240 - - - 66,240

Ostala sredstva 16,466 3,145 - 181,640 9,259 858,038 - - - - 264,766 - - 3,266,059 177,612 4,776,985

Ukupno aktiva po starim pozicijama Bilansa stanja 78,895,315 285,948 43,834 36,570,981 13,236,903 270,771,391 962,496 1,040,637 7,310,431 66,062 264,766 66,240 228,010 3,408,963 177,612 413,329,589

Ostale obaveze (kao odbitna stavka kredita) - - - - - (898,244) - - - - - - - - (177,612) (1,075,856)

Ukupno aktiva po novim pozicijama Bilansa stanja 78,895,315 285,948 43,834 36,570,981 13,236,903 269,873,147 962,496 1,040,637 7,310,431 66,062 264,766 66,240 228,010 3,408,963 0 412,253,733

7978






Finansijske obaveze po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema drugim

komitentima rezervisanja Ostale obaveze

Ostale obaveze (kao odbitna

stavka kredita) Ukupno obaveze Akcijski kapital gubitak rezerve Dobitak Ukupno kapital Ukupno

Transakcioni depoziti - 1,697,968 97,640,233 - - - 99,338,201 - - - - - 99,338,201

Ostali depoziti - 3,376,521 158,823,291 - - - 162,199,812 - - - - - 162,199,812

Primljeni krediti - 46,186,910 7,378,511 - - - 53,565,421 - - - - - 53,565,421

Obaveze po osnovu HOV - - - - 141,980 - 141,980 - - - - - 141,980

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 68,938 328 5,146 - - - 74,412 - - - - - 74,412

Rezervisanja - - - 1,922,334 - - 1,922,334 - - - - - 1,922,334

Obaveze za poreze - - - - 98,614 - 98,614 - - - - - 98,614

Ostale obaveze - 174,451 1,959,468 - 2,904,821 898,244 5,936,984 - - - - - 5,936,984

Ukupno obaveze 68,938 51,436,178 265,806,649 1,922,334 3,145,415 898,244 323,277,758 - - - - - 323,277,758

Kapital - - - - - - - 41,759,627 - - - 41,759,627 41,759,627

Rezerve iz dobiti - - - - - - - - - 37,991,163 - 37,991,163 37,991,163

Revelorizacione rezerve - - - - - - - - - 836,270 - 836,270 836,270

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - - - - - - - - - (28,187) - (28,187) (28,187)

Dobitak - - - - - - - - - - 9,492,958 9,492,958 9,492,958

Ukupan kapital - - - - - - - 41,759,627 - 38,799,246 9,492,958 90,051,831 90,051,831

Ukupno pasiva po starim pozicijama Bilansa stanja 68,938 51,436,178 265,806,649 1,922,334 3,145,415 898,244 323,277,758 41,759,627 - 38,799,246 9,492,958 90,051,831 413,329,589

Ostala sredstva (kao odbitna stavka depozita) - (177,612) - - - (898,244) (1,075,856) - - - - - (1,075,856)

Ukupno pasiva po novim pozicijama Bilansa stanja 68,938 51,258,566 265,806,649 1,922,334 3,145,415 0 322,201,902 41,759,627 - 38,799,246 9,492,958 90,051,831 412,253,733

8180





Stara pozicija Bilansa Uspeha 31.12.2013. / Nova pozicija Bilansa Uspeha 31.12.2013.

Prihodi od kamata

rashodi od kamata

Prihodi od naknada i provizija

rashodi od naknada i provizija

Neto dobitak po osnovu

finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju



koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti

kroz bilans uspeha



raspoloživih za prodaju

Neto prihod od kursnih

razlika i efekata

ugovorene valutne

klauzule

Ostali poslovni

prihodi

Neto prihod po osnovu umanjenja

obezvređenja finansijskih

sredstava i kreditno

rizičnih vanbilansnih

stavki

Troškovi zarada,

naknada zarada i ostali

lični rashodi Troškovi

amortizacije Ostali rashodi Porez na dobitak

Dobitak po osnovu odloženih

poreza

gubitak po osnovu odloženih

poreza UKUPNO

Prihodi od kamata 29,588,778 - - - - - - - - - - - - - - - 29,588,778

Rashodi od kamata - (9,598,939) - - - - - - - - - - - - - - (9,598,939)

Prihodi od naknada i provizija - - 8,175,478 - - - - - - - - - - - - - 8,175,478

Rashodi od naknada i provizija - - - (2,648,138) - - - - - - - - - - - - (2,648,138)

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha - - - - 590 - - - - - - - - - - - 590

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoložive za prodaju - - - - - - 4,332 - - - - - - - - - 4,332

Neto prihodi od kursnih razlika - - - - - - - 356,204 - - - - - - - - 356,204

Prihodi od dividendi i učešća - - - - - - - - 1,527 - - - - - - - 1,527

Ostali poslovni prihodi - - - - - - - - 239,675 436,457 - - - - - - 676,132

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 1,220,728 - - - - - - - 98,824 (8,156,053) (1,926) - (126,901) - - - (6,965,328)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi - - - - - - - - - - (4,490,472) - - - - - (4,490,472)

Troškovi amortizacije - - - - - - - - - - - (907,183) - - - - (907,183)

Operativni i ostali poslovni rashodi - - - - - - - - - (324,771) - - (6,258,140) - - - (6,582,911)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2,334 - - - 62,792 25,379 - 12,079,855 1,682 - - - - - - - 12,172,042

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza - - - - (14,118) (27,882) - (10,519,938) - - - - (2,434) - - - (10,564,372)

Porez na dobit - - - - - - - - - - - - - (623,097) - - (623,097)

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza - - - - - - - - - - - - - - 21,105 - 21,105

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza - - - - - - - - - - - - - - - (8,223) (8,223)

UKUPNO 30,811,840 (9,598,939) 8,175,478 (2,648,138) 49,264 (2,503) 4,332 1,916,121 341,708 (8,044,367) (4,492,398) (907,183) (6,387,475) (623,097) 21,105 (8,223) 8,607,525

8382



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.


2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.


Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 24. uz finansijske izveštaje.

2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to

8584



2.4. Prihodi i rashodi od kamata (Nastavak)

prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja vrednosti.

Banka nastavlja obračun kamate u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata ali ovako obračunata kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansu Banke.

Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru vanbilansne evidencije.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su U hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 32).

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/rashoda od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/(rashoda) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.


2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza


Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili• je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene

gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja.

8786



2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.



2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada koji ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja koja ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

8988




2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak)

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao (rashodi) / prihodi po osnovu obezvređenja / umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno revidiraju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanja

Isknjižavanje vrednosti se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti. Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, Odbor za kvalitet aktive, a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.



2.7.3. Reprogramirani krediti

Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja.

2.7.4. Finansijska sredstva koje se drže do dospeća

Finansijska sredstva koje se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

Banka na dan 31. decembra nema niti je u 2014. godini ulagala u finansijska sredstva koja su klasifikovana u ovu kategoriju.

2.7.5. Finansijska sredstva raspoložive za prodaju

Finansijska sredstva koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “finansijska sredstva raspoloživa za prodaju”.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica kao i državnih zapisa i obveznica Republike Srbije sa rokom dospeća preko 3 meseca.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti za iznos umanjenja usled nelikvidnosti/odsustva tržišta (haircut) u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem.

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru rezervi fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok to sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate.

9190




2.7.5. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Nastavak)

U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.

2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012,123/2012, 43/2013 i 135/2014).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.


Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun rezerve za procenjene gubitke a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza, finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10).

Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.

2.10. gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije.

2.11. Konsolidovani finansijski izveštaji

Osnovni principi na bazi kojih se pripremaju i prezentuju konsolidovani finansijski izveštaji, u slučaju kada entitet kontroliše jedan ili vise drugih entiteta, ustanovljeni su MSFI 10-Konsolidovani finansijski izveštaji.

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više entiteta (zavisni entitet) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, da definiše principe kontrole i određuje kontrolu kao osnov za konsolidaciju.

Banka na dan 31. decembra 2014. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd i samim tim ima punu kontrolu nad njim. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 17 (c)).

Osim Intesa Leasing Beograd, Banka nema kontrolu ni nad jednim drugim entitetom.

Kako, najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa IFRS, i kako su ispunjeni ostali zahtevi MSFI 10.4, Banka ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje.

2.11.1 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu naziva se, u skladu sa MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate . Ulaganje se vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju, i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Banka nema investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

9392



2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode:

– licence i slična prava 10%-20% – softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi.

2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

Nekretnine, postrojenja i oprema (dalje: osnovna sredstva) na dan 31. decembra 2014. godine iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske periode:

Građevinski objekti 2.5%Kompjuterska oprema 20%Nameštaj i druga oprema 7% - 25%Investicione nekretnine 2.5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.


2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostali rashodi.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14( c)).

2.13.2 Stalna sredstva namenjena prodaji

U skladu sa IFRS 5, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom a ne daljim korišćenjem. Imovina klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i njena prodaja mora biti verovatna.

Da bi prodaja bila verovatna rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili okolnosti koji su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana.

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :• po knjigovodstvenoj vrednosti• fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.(Napomena 20)

2.14. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.15. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

9594



2.15. Finansijski lizing (Nastavak)

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.

2.16. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.17. rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.


2.19. Primanja zaposlenih (Nastavak)

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 28. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Rezervisanje sredstava za otpremnine kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24 (c)).

2.20. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike , kao što je prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

9796


2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(a) Porez na dobit (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak)

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda (Napomena 13).

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od kamata

– NBS i ostale banke 1,647,425 2,727,501

– preduzeća 10,738,649 13,769,981

– javni sektor 5,810,891 4,908,275

– drugi komitenti 256,731 187,794

– strana lica 116,988 97,500

– stanovništvo 9,267,928 9,120,789

Ukupno 27,838,612 30,811,840

rashodi kamata

– NBS i ostale banke (143,628) (310,545)

– preduzeća (1,984,143) (3,021,833)

– javni sektor (420,870) (648,616)

– drugi komitenti (221,622) (287,524)

– strana lica (838,380) (1,103,177)

– stanovništvo (3,166,406) (4,227,244)

Ukupno (6,775,049) (9,598,939)

Dobitak po osnovu kamata 21,063,563 21,212,901

Ukupni prihodi od kamata na obezvređene kredite na dan 31. decembar 2014. godine iznose ,897,750 hiljada RSD (31. decembar 2013. godine 2,500,287 hiljada RSD).

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi: U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 20,876,496 23,606,869

Po osnovu REPO poslova 857,380 1,272,823

Po obaveznoj rezervi 582,546 559,853

Po osnovu depozita 111,245 260,370

Po osnovu HOV 4,658,676 3,953,490

Po osnovu ostalih plasmana 752,269 1,158,435

Ukupno 27,838,612 30,811,840

rashodi kamata

Po osnovu kredita (849,367) (1,070,242)

Po osnovu depozita (5,877,798) (8,517,839)

Po osnovu HOV (44,782) (2,784)

Ostali rashodi kamata (3,102) (8,074)

Ukupno (6,775,049) (9,598,939)

Dobitak po osnovu kamata 21,063,563 21,212,901

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

9998


U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 2,457,002 2,346,299

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 591,824 560,120

– kreditni poslovi 166,698 168,414

– poslovi sa platnim karticama 2,621,620 2,585,241

5,837,144 5,660,074

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 647,907 714,521

Naknade za vođenje tekućih računa 1,353,954 1,277,014

Naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom 303,754 289,300

Ostale naknade i provizije 288,159 234,569

Ukupno 8,430,918 8,175,478

rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji (199,595) (209,905)

– u inostranstvu (120,228) (127,035)

Naknade i provizije Narodne banke Srbije (73,427) (58,872)

Troškovi Kreditnog biroa (145,469) (138,135)

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (2,104,052) (2,010,451)

Ostale naknade i provizije (139,085) (103,740)

Ukupno (2,781,856) (2,648,138)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 5,649,062 5,527,340

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od promene vrednosti

- valutni swap 173,866 60,465

- forward 1,068 2,327

- finansijska sredstva - 590

Ukupno prihod 174,934 63,382

rashodi od promene vrednosti

- valutni swap (17,067) (14,118)

- forward (2,600) -

Ukupno rashod (19,667) (14,118)

Neto dobitak 155,267 49,264

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

101100


U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro 14,481 8,188

- finansijska sredstva 28,817 17,191

Ukupno prihodi 43,298 25,379

rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro (6,805) (27,882)

Ukupno rashodi (6,805) (27,882)

Neto dobitak/(gubitak) 36,493 (2,503)

6. NETO DOBITAK/(GUBITAK) OD FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA

U hiljadama dinara

2014 2013

Dobici po osnovu prodaje

-finansijska sredstva 17,084 14,099

Ukupno dobitak 17,084 14,099

gubici po osnovu prodaje

- finansijska sredstva (2,751) (9,767)

Ukupno gubitak 2,751 9,767

Neto dobitak 14,333 4,332

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

103102


U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 38,736,244 93,856,519

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 14,793,225 12,079,855

Ukupno prihodi 53,529,469 105,936,374

Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (45,826,658) (93,500,315)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (5,532,145) (10,519,938)

Ukupno rashodi (51,358,803) (104,020,253)

Neto prihodi 2,170,666 1,916,121

8. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

U hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 116,130 98,824

Prihodi od zakupnina 70,475 40,178

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 23,221 22,694

Refundirani troškovi 14,789 12,652

Prihodi od dividendi i učešća 2,012 1,527

Ostali prihodi 246,429 165,833

Ukupno 473,056 341,708

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

105104


a) Pregled po klasamaU hiljadama dinara

2014 2013

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 4,636,620 2,962535

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu 182 -

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 572,304 806,833

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 171,117 436,457

Ukupno prihodi 5,380,223 4,205,825

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (13,681,838) (11,408,677)

Rashodi indirektnih otpisa učešća u kapitalu - (5,411)

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (714,872) (511,333)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (152,211) (324,771)

Ukupno rashodi (14,548,921) (12,250,192)

Neto rashod (9,168,698) (8,044,367)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2014. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2014. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2013. godine 26,550,870

Povećanje rezervisanja u toku godine 14,396,709

Ukidanja rezervisanja u toku godine (5,208,924)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 1,023,733

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (80,520)

Prenos na vanbilans (5,166,076)

Prenos sa vanbilansa 40,041

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (1,473,095)

Konačno stanje - 31. decembar 2014. godine 30,082,738

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2013. godini Stanje

Početno stanje - 31.decembar 2012. godine 22,538,772

Povećanje rezervisanja u toku godine 11,920,010

Ukidanja rezervisanja u toku godine (3,769,367)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 603,165

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (464,624)

Prenos na vanbilans (3,246,154)

Prenos sa vanbilansa 20,497

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (1,051,429)

Konačno stanje - 31. decembar 2013. godine 26,550,870

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

U hiljadama dinara

2014 2013

Troškovi zarada 3,400,976 3,223,372

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 427,944 439,831

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 851,607 766,778

Troškovi naknada na ostale privremene i povremene poslove 4,741 4,569

Ostali lični rashodi 22,076 55,922

Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 330 1,926

Ukupno 4,707,674 4,492,398

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

107106


U hiljadama dinara

2014 2013

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 367,583 307,420

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 525,277 599,763

Ukupno 892,860 907,183

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara

2014 2013

Materijal i energija i rezervni delovi 324,100 448,457

Profesionalne usluge 663,140 613,604

Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 425,324 377,909

PTT i telekomunikacione usluge 325,785 358,485

Premije osiguranja 1,650,526 1,071,788

Održavanja osnovnih sredstava 401,215 448,356

Zakupnine 1,092,241 930,657

Naknade 181,346 187,920

Porezi i doprinosi 880,298 913,703

Fizičko-tehničko obezbeđenje 208,249 224,076

Opšti i administrativni troškovi 299,294 325,503

Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 754 51,759

Ostali troškovi 217,742 308,357

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana 3,156 -

Rashodi po osnovu rezervisanja obaveza 102,290 126,901

Obezvređenje osnovnih sredstava, investicionih nekretnina i nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 921,442 -

Ukupno 7,696,902 6,387,475

13. OSTALI RASHODI

109108


14. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

U hiljadama dinara

2014 2013

Tekući porez na dobit 433,284 623,097

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (147,898) (21,105)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 2,217 8,223

Ukupno 287,603 610,215

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezi-vanja i propisane poreske stope

U hiljadama dinara

2014 2013

Dobitak pre oporezivanja 7,096,306 9,217,740

Porez na dobit po stopi od 15% 1,064,446 1,382,661

Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 24,833 42,371

Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (845,002) (804,297)

Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe - privremene razlike 27,310 28,538

Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu - privremene razlike 143,609 4,629

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 18,039 (30,804)

Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 433,284 623,097

Efektivna poreska stopa 6.11% 6.76%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2014. godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Shodno tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 102,620 hiljada dinara, i to po osnovu:

• rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 58,680 hiljada dinara;

• rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 43,610 hiljada dinara;

• rezervisanja u skladu sa MRS 19 ˝ Primanja zaposlenih˝, u iznosu od 330 hiljada dinara.

U skladu sa prethodno pomenutim Banka je, i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih od dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od 5,520,022 hiljada dinara.

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreske sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12, računaju na privremene razlike utvrđene između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, privremene razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu, kao i na razlike proistekle iz utvrđene fer vrednosti derivata i njihove knjigovodstvene vrednosti.

Efekti privremenih razlika utvrđenih u 2014. godini, odnose se na: - povećane poreskih sredstava za razliku između tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, placa u BLOKU 11a, za izgradnju nove poslovne zgrade Banke i knjigovodstvene vrednosti iskazane u knjigama, RSD 138,216 hiljada,- povećanje po osnovu razlike između računovodstvene i poreske amortizacije u iznosu od RSD 8,850 hiljade, - povećanje po osnovu razlike između tržišne vrednosti derivata i knjigovodstvene vrednosti u iznosu RSD 832 hiljada i- smanjenje po osnovu razlike između obračunatih poreza proknjiženih u tekućem periodu, a plaćenih u narednom godini, u iznosu od RSD 2,216 hiljada.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

2014 2013

krajnje stanje početno stanje

Stanje na dan 1. januara 79,122 66,240 47,317

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 145,682 12,882 18,923

Stanje na dan 31. decembra 224,804 79,122 66,240

111110


15. ZARADA PO AKCIJI

Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine. Na dan 31. decembar 2014. godine Banka nema prioritetnih akcija.

2014 2013

Dobitak 6,808,703,654 8,607,525,553

Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213,159 213,159

Osnovna zarada po akciji u rSD (bez para) 31,942 40,381

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

a) gotovina i sredstva kod centralne banke

U hiljadama dinara

2014 2013


U dinarima

Žiro-račun 30,600,441 10,231,320 25,213,115

Gotovina u blagajni 4,944,928 4,495,856 4,426,442

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 24,894 21,861 21,602

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke - 6,333 16,467

35,570,263 14,755,370 29,677,626

U stranoj valuti

Gotovina u blagajni 2,287,685 2,336,854 2,395,796

Ostala novčana sredstva 1,162,986 - -

Obavezna rezerva kod NBS 39,480,380 39,453,952 46,757,728

42,931,051 41,790,806 49,153,524

Zlato i ostali plemeniti metali 52,147 44,471 64,165

Bruto stanje na dan 31. decembra 78,553,461 56,590,647 78,895,315

Minus ispravka vrednosti

- u dinarima - - -

- u stranoj valuti - - -

- - -

Stanje na dan 31. decembra 78,553,461 56,590,647 78,895,315

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku od 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje dospevaju u roku od preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstva izdvaja na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 36% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom kao i 28% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2014. godine, dinarska obavezna rezerva iznosila je 25,605,102 hiljade dinara (31. decembar 2013.: 22,485,983 hiljada dinara) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

113112


16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

U hiljadama dinara

Bilans stanja Tokovi gotovine razlika

U dinarima

Žiro-račun 30,600,441 30,600,441 -

Gotovina u blagajni 4,944,928 4,944,928 -

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 24,894 - 24,894

35,570,263 35,545,369 24,894

U stranoj valuti

Gotovina u blagajni 2,287,685 2,287,685 -

Devizni računi (pozicija u BS Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 40,843,387 (40,843,387)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u BS Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 34,620 (34,620)

Ostala novčana sredstva 1,162,986 1,162,986 -

Obavezna rezerva kod NBS 39,480,380 - 39,480,380

42,931,051 44,328,678 (1,397,627)

Zlato i ostali plemeniti metali 52,147 52,147 -

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 78,553,461 79,926,194 (1,372,733)

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, u toku 2014. godine iznosila je 2.5% na godišnjem nivou.

Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,i 107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014), Banka obračunava obaveznu deviznu rezervu po stopi od 27% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza odnosno po stopi od 50% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 20% za te obaveze koje dospevaju u roku od preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 64% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom kao i 72% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2014. godine, obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je 316,231,918.00 EUR (31. decembar 2013.: 367.194.985,32 EUR) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije gotovina i sredstva kod centralne banke u Bilansu stanja

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

U hiljadama dinara

2014 2013


Finansijski derivati 174,934 62,792 275,234

Ostala finansijska sredstva - - 10,785

174,934 62,792 286,019

Minus ispravka vrednosti:

- u dinarima - (25) (71)

- u stranoj valuti - - -

- (25) (71)

Ukupno 174,934 62,767 285,948

115114


b) Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i investicije u zavisna društva

Investicije u zavisna društva i finansijska sredstva namenjena trgovanju i namenjena prodaji

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

c) Akcije, učešća i investicije po entitetima

U hiljadama dinara

2014 2013


Investicije u zavisna društva:

INTESA LEASING D.O.O., BEOGRAD – 100% udela 962,496 962,496 962,496

Minus: Ispravka vrednosti - - -

962,496 962,496 962,496

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

INTESA SANPAOLO 40,090 51,144 33,040

Odstupanje od tržišne vrednosti 38,880 28,367 10,794

78,970 79,511 43,834

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju:

KOSMAJ-MERMER 37 37 37

ALMA MONS 30 30 30

BANKOR CONSULTING 267 267 267

PAN TRGOVINA 466 466 466

IMK 29.NOVEMBAR 15,073 15,073 15,073

VEEDA 29 29 29

MENTA AD PADEJ U STEČAJU 5,814 5,814 5,814

PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 25,729

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,566 1,566 1,566

TRŽIŠTE NOVCA 583 626 742

OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 57,691,989 43,260,487 36,319,690

Odstupanje od nabavne vrednosti (9,695) 476,790 248,958

Minus: Ispravka vrednosti (26,921) (27,102) (21,691)

57,704,967 43,759,812 36,570,981


U hiljadama dinara

2014

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicije u zavisna društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 40,090 49,594 962,496 1,052,180

– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 55,496,651 - 55,496,651

- razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 2,195,338 - 2,195,338

40,090 57,741,583 962,496 58,744,169

Odstupanje od nabavne vrednosti 38,880 (9,695) - 29,185

38,880 (9,695) - 29,185

Bruto stanje 78,970 57,731,888 962,496 58,773,354

Minus: Ispravka vrednosti - (26,921) - (26,921)

Stanje na dan 31. decembra 78,970 57,704,967 962,496 58,746,433

U hiljadama dinara

2013



koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti

kroz bilans uspeha




društva Ukupno


koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti

kroz bilans uspeha




društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 51,144 49,637 962,496 1,063,277 33,040 24,024 962,496 1,019,560

– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 42,236,691 - 42,236,691 - 36,138,050 - 36,138,050

- razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 1,023,796 - 1,023,796 - 181,640 - 181,640

51,144 43,310,124 962,496 44,323,764 33,040 36,343,714 962,496 37,339,250

Odstupanje od nabavne vrednosti 28,367 476,790 - 505,157 10,794 248,958 - 259,752

28,367 476,790 - 505,157 10,794 248,958 - 259,752

Bruto stanje 79,511 43,786,914 962,496 44,828,921 43,834 36,592,672 962,496 37,599,002

Minus: Ispravka vrednosti - (27,102) - (27,102) - (21,691) - (21,691)

Stanje na dan 31. decembra 79,511 43,759,812 962,496 44,801,819 43,834 36,570,981 962,496 37,577,311

117116


18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak)

a) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacijaU hiljadama dinara

2014 2013


U dinarima

Potraživanja za obračunatu kamatu 13,042 12,573 12,663

Krediti po reverse repo transakcijama - 30,000,000 10,000,000

Krediti po transakcionim računima 79 257 358

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 700,000 - -

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 11,840 354,411 351,706

Investicioni krediti 333,157 571,211 832,475

Ostali krediti 3,192,666 3,778,343 306,146

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 14,952 17,605 21,674

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa - - 10,102

Ostali plasmani 605,531 - -

4,871,267 34,734,400 11,535,124

U stranoj valuti

Devizni računi 40,918,812 2,816,989 1,520,652

Čekovi 34,620 35,133 45,661

Potraživanja za obračunatu kamatu 192 261 -

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju - 1,805 1,790

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 795,713 249,385 -

Ostali krediti 1,620 1,369 1,311

Ostali nenamenski depoziti 2,413,133 18,342,736

Namenski depoziti 4,838

Ostali plasmani 21,520,623 37,391 178,255

65,689,551 21,485,069 1,747,669

Bruto plasmani 70,560,818 56,219,469 13,282,793

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (36,037) (37,963) (34,604)

– u stranoj valuti (92,770) (30,403) (11,286)

(128,807) (68,366) (45,890)


b) Krediti i potraživanja od komitenataU hiljadama dinara

2014 2013


U dinarima

Potraživanja za obračunatu kamatu 5,188,516 5,923,078 5,453,632

Unapred naplaćene naknade prihodi po osnovu troškova servisiranja kredita (822,203) (816,129) (898,244)

Krediti po transakcionim računima 5,258,275 6,936,356 6,822,065

Potrošački krediti 1,613,378 2,583,042 3,969,021

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 25,352,364 15,396,917 24,037,655

Izvozni krediti 154,616 794,547 2,371,805

Investicioni krediti 69,555,871 78,807,326 81,384,484

Stambeni krediti 47,969,445 45,382,656 43,666,433

Gotovinski krediti 16,121,278 15,085,377 15,319,990

Ostali krediti 92,712,518 90,177,303 88,138,952

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 555,986 661,100 1,294,775

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 716,329 2,677,187 599,079

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 909,531 368,173 1,245,831

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 589,620 965,568 1,547,336

Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 3,868,008 6,172,158 5,756,801

Ostali plasmani 8,715 42,535 103,202

269,752,247 271,157,194 280,812,817

U stranoj valuti

Potraživanja za obračunatu kamatu 177,704 140,907 119,451

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 9,030,423 5,727,731 5,914,284

Krediti z kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 4,973 5,818 -

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 2,046,515 - -

Ostali krediti - 3,064,058 4,127,004

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 1,030,350 976,547 -

12,289,965 9,915,061 10,160,739

Bruto plasmani 282,042,212 281,072,255 290,973,556

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (28,198,535) (25,068,178) (20,760,156)

– u stranoj valuti (497,429) (328,049) (340,253)

(28,695,964) (25,396,227) (21,100,409)


119118




c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana U hiljadama dinara

2014

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 4,207,758 663,508 4,871,266

- Holding kompanije 3 1,776 1,779

– Preduzeća 26,445,531 130,094,739 156,540,270

– Stanovništvo 6,592,629 84,517,799 91,110,428

– Javni sektor 167,775 14,294,914 14,462,689

– Strane banke - - -

– Strana lica 34,763 297,609 332,372

– Drugi komitenti 1,255,423 6,049,285 7,304,708

Ukupno u dinarima 38,703,882 235,919,630 274,623,512

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:


- Holding kompanije 507 507

– Preduzeća 3,005,576 4,953,117 7,958,693

- Stanovništvo 11,589 718,013 729,602

- Javni sektor 7,450 1,815,589 1,823,039

– Strane banke 63,617,528 - 63,617,528

– Strana lica 1,101,408 662,000 1,763,408

– Drugi komitenti - 14,717 14,717

Ukupno u stranoj valuti 69,813,952 8,165,566 77,979,518

Bruto krediti i depoziti 108,517,834 244,085,196 352,603,030

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (107,210) (21,597) (128,807)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (7,072,736) (21,623,228) (28,695,964)

(7,179,946) (21,644,825) (28,824,771)


c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana U hiljadama dinara

2013


Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 33,838,215 896,185 34,734,400 10,373,384 1,161,740 11,535,124

- Holding kompanije 1,649,567 3,927,891 5,577,458 1,822,409 6,245,268 8,067,677

– Preduzeća 55,316,426 106,142,446 161,458,872 45,448,540 120,425,490 165,874,030

– Stanovništvo 10,341,260 74,505,221 84,846,481 8,538,687 76,952,644 85,491,331

– Javni sektor 1,076,545 10,461,170 11,537,715 317,268 12,072,489 12,389,757

– Strane banke - - - - - -

– Strana lica 40,391 308,910 349,301 56,319 335,841 392,160

– Drugi komitenti 6,297,335 1,090,030 7,387,365 6,975,568 1,622,294 8,597,862

Ukupno u dinarima 108,559,739 197,331,853 305,891,592 73,532,175 218,815,766 292,347,941

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 18,380,476 1,370 18,381,846 178,255 1,311 179,566

- Holding kompanije 52 349 401 187 511 698

– Preduzeća 524,359 5,304,007 5,828,366 917,142 4,881,588 5,798,730

- Stanovništvo 90,700 609,746 700,446 89,656 564,535 654,191

- Javni sektor 4,330 2,229,330 2,233,660 5,818 3,317,260 3,323,078

– Strane banke 3,103,223 - 3,103,223 1,568,103 - 1,568,103

– Strana lica 1,038,565 6,920 1,045,485 228,984 641 229,625

– Drugi komitenti 105,309 1,396 106,705 153,056 1,361 154,417

Ukupno u stranoj valuti 23,247,014 8,153,118 31,400,132 3,141,201 8,767,207 11,908,408

Bruto krediti i depoziti 131,806,753 205,484,971 337,291,724 76,673,376 227,582,973 304,256,349

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (64,902) (3,464) (68,366) (39,343) (6,547) (45,890)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (25,383,852) (12,375) (25,396,227) (21,059,615) (40,794) (21,100,409)

(25,448,754) (15,839) (25,464,593) (21,098,958) (47,341) (21,146,299)

Stanje na dan 31. decembra 106,357,999 205,469,132 311,827,131 55,574,418 227,535,632 283,110,050

121120


Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 9% do 16% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 3,5% do 12,5% godišnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 9% do 12%, a na dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 3,9% do 9% godišnje.

Kratkoročni krediti plasirani stanovništvu i malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 4,5% do 18% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno 11% do 26% godišnje bez valutne klauzule.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 2.17%-2.8% mesečno, za mali biznis 1,7%-2,9% mesečno.

Dugoročni krediti stanovništvu i malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1,78% do 18% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 10% do 26% godišnje bez valutne klauzule.


19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence SoftveriNematerijalna

ulaganja u pripremi Ukupno

NABAVNA VrEDNOST

Stanje na dan 1. januar 2013. godine 487,455 1,517,363 106,432 2,111,250

Povećanja u toku godine - - 217,007 217,007

Prenosi - 242,948 (242,948) -

Otuđenja i rashodovanja - - (23,747) (23,747)

Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 487,455 1,760,311 56,744 2,304,510

Povećanja u toku godine - - 242,154 242,154

Prenosi - 206,155 (206,155) -

Otuđenja i rashodovanja - (10,116) - (10,116)

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 487,455 1,956,350 92,743 2,536,548

AKUmULIrANA ISPrAVKA VrEDNOSTI

Stanje na dan 1. januar 2013. godine 280,944 789,669 - 1,070,613

Amortizacija (Napomena 12) 46,596 260,825 - 307,421

Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 327,540 1,050,494 - 1,378,034

Amortizacija (Napomena 12) 46,589 320,994 - 367,583

Prenosi - (10,116) - (10,116)

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 374,129 1,361,372 - 1,735,501

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2014. godine 113,326 594,978 92,743 801,047

– 31. decembra 2013. godine 159,915 709,817 56,744 926,476

– 1. januar 2013 godine 206,511 727,694 106,432 1,040,637

123122


20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnineU hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i oprema uzeta u finansijski lizing

Ulaganja u tuđa osnovna

sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Investicione nekretnine

NABAVNA VrEDNOST

Stanje na dan 1. januara 2013. godine 5,626,889 4,227,506 660,232 1,072,925 11,587,552 71,107

Povećanja u toku godine - - - 473,309 473,309 180,579

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 53,617 235,644 62,562 (417,175) (65,352) -

Ispravka knjiženja (620) - - - (620) -

Otuđenja i rashodovanja - (256,325) (54,332) - (310,657) -

Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 5,679,886 4,206,825 668,462 1,129,059 11,684,232 251,686

Povećanja u toku godine - - - 662,424 662,424 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 1,261,910 352,855 129,786 (1,745,464) (913) -

Smanjenje knjigovodstvene vrednosti iznad procenjene tržišne vrednosti Blok 11 a Novi Beograd (921,442) - - - (921,442) -

Prenosi (5,978) - - - (5,978) 5,978

Otuđenja i rashodovanja - (705,216) (58,347) - (763,563) (6,837)

Stanje na dan31. decembra 2014. godine 6,014,376 3,854,464 739,901 46,019 10,654,760 250,827

AKUmULIrANA ISPrAVKA VrEDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2013. godine 864,848 2,971,197 441,076 - 4,277,121 5,045

Amortizacija (Napomena 12) 108,433 388,332 96,677 - 593,442 6,320

Prenos (sa/na)

Višak u toku godine - 8,402 - - 8,402 -

Otuđenja i rashodovanja 385 249,061 50,099 - 299,545 -

Stanje na dan31. decembra 2013. godine 972,896 3,118,870 487,654 - 4,579,420 11,365

Amortizacija (Napomena 12) 109,589 330,480 78,837 - 518,906 4,869

Prenos (3,965) - - - (3,965) 3,965

Otuđenja i rashodovanja - (620,507) (58,328) - 678,835 -

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 1,078,520 2,828,843 508,163 - 4,415,526 20,199

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2014. godine 4,935,856 1,025,621 231,738 46,019 6,239,234 230,628

– 31. decembra 2013. godine 4,706,990 1,087,955 180,808 1,129,059 7,104,812 240,321

– 1. januar 2013. godine 4,762,041 1,256,309 219,156 1,072,925 7,310,431 66,062

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Zaključno sa 31. decembrom 2014. godine, izvršena ulaganja u izradu projekata, dobijanje saglasnosti, nadzor, i plaćenu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju poslovnog objekta u Bloku 11a na građevinskoj parceli GP2 u Novom Beogradu. Postupajući u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ Banka je izvršila analizu tržišne vrednosti osnovnih sredstava. Koristeći eksterne i interne izvore informacija u cilju analize da li postoje indikacije da li su ostala osnovna sredstva obezvređena, rukovodstvo Banke smatra da imovina Banke, sem građevinskog zemljišta, na dan bilansa stanja nije obezvređena. U nameri da utvrdi tržišnu odnosno nadoknadivu vrednost građevinskog zemljišta, Banka je angažovala agenciju Jones Lang LaSalle, koja je na kraju godine izvršila procenu građevinskog zemljišta BLOK 11a Novi Beograd i odredila nadoknadivi iznos. Fer vrednost građevinskog zemljišta procenjena je na 1,494 miliona RSD. Imajući u vidu da vrednost građevinskog zemljišta u knjigama 31. decembar 2014. godine iznosila 2,415 miliona RSD i da prevazilazi procenjenu tržišnu vrednost, Banka je u tom smislu priznala gubitak u bilansu uspeha u iznosu od 921 milion RSD i svela knjigovodstvenu vrednost zemljišta na procenjenu (Napomena 13).

Iako Banka u svojim knjigama iskazuje vrednost investicionih nekretnina po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti, u tabeli koja sledi obelodanjene su tržišne vrednosti navedenih nepokretnosti. Za potrebe utvrđivanja tržišnih vrednosti korišćeni su inputi nivoa 3, odnosno podaci lokalnih poreskih organa Republike Srbije, na bazi kojih je određivana osnovica za obračun porez na imovinu:

U hiljadama dinara

ADrESA INVESTIcIONE NEKrETNINE

Površina nepokretnosti u m2 ZONA

cena po m2 u 2014. godini, po podacima poreskih organa za promet nepokretnosti izvršen u 2013. godini (za utvrđivanje poreza na imovinu)

TrŽIŠNA VrEDNOST prema cenama lokalnih poreskih organa

Nabavna vrednost na dan 31.12.2014

Ukupna amortizacija na dan 31.12.2014

Neotpisana vrednost na dan 31.12.2014

NOVI SAD, MAKSIMA GORKOG br.2

46.09 prva 140 6,453 5,978 4,115 1,863

VRBAS, KUCURA 26 druga 27 705 1,116 235 881

NIŠ, VIZANTIJSKI BULEVAR br. 76

41.58 četvrta 112 4,646 4,138 944 3,195

ZRENJANIN, KRALJA ALEKSANDRA I br.3

104.26 prva 55 5,738 6,346 1,949 4,397

NOVA VAROS, Karađorđeva br.81

49.8 prva 51 2,549 3,392 1,024 2,367

NOVI BEOGRAD, MILENTIJA POPOVICA 5/V

175prva

ekstra370 64,750 49,278 2,875 46,404

BEOGRAD, USTANICKA br. 69

1,847 druga 200 369,400 180,579 9,057 171,522

UKUPNO 454,240 250,827 20,199 230,628

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2014. godine iznosi 39,747 hiljada dinara (31. decembar 2013. godine 44,762 hiljada dinara).

125124


20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Kao sto je obelodanjeno u napomeni 2.13.2, banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju klasifikuje kao onu koja se drži za prodaju odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :

• po knjigovodstvenoj vrednosti• fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

Na kraju 2014. godine Banka ima evidentirana stalna sredstva namenjena prodaji i ona su locirana na teritoriji Republike Srbije i to:

• Jagodina, Kneginje Milice • Beograd, Sime Igumana 2-4 poslovni prostor površine 500 m²• Beograd Sime Igumana 2-4 lokal površine 46 m² i • Novi Beograd, Goce Delčeva 36, poslovni prostor površine 1.824

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.

2014 2013


Stalna sredstva namenjena prodaji 256,058 344,321 228,010

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 256,058 344,321 228,010

21. OSTALA SREDSTVA

U hiljadama dinara

2014 2013


Potraživanja po osnovu prodaje 1,421 7,733 2,568

Potraživanja od zaposlenih 3,819 4,035 8,836

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobitak 665 813 265

Potraživanja po osnovu datih avansa 136,810 54,640 53,530

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 2,223,383 2,251,399 2,091,010

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 1,235 1,986 1,986

Ostala sredstva 835,858 642,563 538,323

Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava;

– u dinarima 1,359 247 88

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava

– u dinarima 177,187 179,128 211,540

– u stranoj valuti 19,450 26,448 23,931

Razgraničeni rashodi kamata:

– u dinarima 4,859 2,573 10,373

– u stranoj valuti 27,916 26,458 272,209

Razgraničeni ostali troškovi:

– u dinarima 311,665 323,969 286,995

– u stranoj valuti 4,298 3,168 1,935

Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima - 1,170 10,105

– u stranoj valuti 3 4

Ukupno ostala sredstva 3,749,928 3,526,334 3,513,694

Minus: Ispravka vrednosti (95,584) (94,890) (104,731)


Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2014. godine iznose 2,223,383 hiljade dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA I DINA u iznosu od 1,341,756 hiljada dinara (31. decembra 2013.:1,481,329 hiljada dinara).

127126


22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

U hiljadama dinara

2014 2013


Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - swap 17,068 14,118 68,176

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - forward 2,600 - 762

Stanje na dan 31. decembra 19,668 14,118 68,938

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

a) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banciU hiljadama dinara

2014 2013


U dinarima

Transakcioni depoziti 629,830 861,781 1,368,221

Depoziti po osnovu datih kredita 6,813 26,921 29,279

Namenski depoziti 1,299 2,864 6,851

Ostali depoziti 2,422,680 3,926,027 1,077,947

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 100,000 260,000 280,000

Primljeni krediti 500,000 - -

Ostale finansijske obaveze 2,059,359 - -

Obaveze po osnovu kamate 494 2,657 10,446

Obaveze po osnovu naknada i provizija 7 6 259


U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 535,638 494,617 329,748

Depoziti po osnovu datih kredita 2,661 688 682

Namenski depoziti 8,545 7,998 101,405

Ostali depoziti 847,104 1,606,031 2,160,356

Primljeni krediti 28,654,790 36,880,654 45,529,657

Ostale finansijske obaveze 1,014,283 685,003 377,253

Obaveze po osnovu kamate 70,544 124,496 164,074

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamatne stope (143,864) (156,707) (177,612)

Ukupno u valuti 30,989,701 39,642,780 48,485,563

Ukupno 36,710,183 44,723,036 51,258,566

129128


23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak)

b) Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentimaU hiljadama dinara

2014 2013


U dinarima

Transakcioni depoziti 56,306,019 48,396,531 36,592,897

Štedni depoziti 2,500,494 2,240,523 1,339,997

Depoziti po osnovu datih kredita 1,337,894 2,565,617 2,175,650

Namenski depoziti 2,934,358 1,550,563 1,271,350

Ostali depoziti 20,572,811 14,173,446 22,877,754

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 490,990 455,221 1,012,058

Obaveze po osnovu kamate 229,159 251,815 311,727


U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 85,805,897 60,556,932 61,047,335

Štedni depoziti 100,666,831 102,563,628 99,338,509


Namenski depoziti 1,900,664 232,471 616,236

Ostali depoziti 17,976,441 26,117,577 22,934,497

Primljeni krediti 6,230,536 6,965,822 5,322,448

Ostale finansijske obaveze 613,884 1,490,231 1,044,005

Obaveze po osnovu kamate 1,471,065 1,779,322 1,652,886

Ukupno u valuti 222,191,686 208,116,780 200,225,216

Ukupno 306,563,411 277,750,496 265,806,649


c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti

U hiljadama dinara

2014

kratkoročno dugoročno ukupno

U dinarima

Transakcioni depoziti 56,935,849 - 56,935,849

Opozivi depoziti - - -

Štedni depoziti 2,499,832 662 2,500,494

Depoziti po osnovu datih kredita 203,220 1,141,486 1,344,706

Namenski depoziti 2,791,507 144,150 2,935,657

Ostali depoziti 22,986,799 8,692 22,995,491

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 590,990 - 590,990

Krediti po repo ransakcijama - - -

Primljeni krediti 500,000 - 500,000

Ostale finansijske obaveze 2,059,360 - 2,059,360

Obaveze po osnovu kamate 229,471 182 229,653

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamantne stope - - -

Obaveze po osnovu naknada i provizija 7 - 7


U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 86,341,535 - 86,341,535

Opozivi depoziti - - -

Štedni depoziti 78,404,117 22,262,713 100,666,830


Namenski depoziti 1,825,184 84,026 1,909,210

Ostali depoziti 18,712,786 110,760 18,823,546

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - - -

Krediti po repo ransakcijama - - -

Primljeni krediti - 34,885,325 34,885,325

Ostale finansijske obaveze 1,628,166 - 1,628,166

Obaveze po osnovu kamate 1,541,610 - 1,541,610

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamantne stope (143,864) - (143,864)

Obaveze po osnovu naknada i provizija - - -

Ukupno u valuti 192,806,474 60,374,913 253,181,387

Ukupno 281,603,509 61,670,085 343,273,594

131130


U hiljadama dinara

2013


kratkoročno dugoročno ukupno kratkoročno dugoročno ukupno

U dinarima

Transakcioni depoziti 49,258,312 - 49,258,312 37,961,118 - 37,961,118

Opozivi depoziti - - - - - -

Štedni depoziti 2,239,489 1,034 2,240,523 1,338,297 1,700 1,339,997

Depoziti po osnovu datih kredita 1,398,257 1,194,281 2,592,538 593,215 1,611,714 2,204,929

Namenski depoziti 1,553,428 - 1,553,428 1,278,202 - 1,278,202

Ostali depoziti 17,015,437 1,084,035 18,099,472 23,940,066 15,635 23,955,701

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 715,221 - 715,221 1,292,058 - 1,292,058

Krediti po repo ransakcijama - - - - - -

Primljeni krediti - - - - - -

Ostale finansijske obaveze - - - - - -

Obaveze po osnovu kamate 254,472 - 254,472 322,173 - 322,173

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamantne stope - - - - - -

Obaveze po osnovu naknada i provizija 6 - 6 259 - 259


U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 61,051,550 - 61,051,550 61,377,083 - 61,377,083

Opozivi depoziti - - - - - -

Štedni depoziti 87,046,912 15,516,716 102,563,628 84,662,865 14,675,644 99,338,509

Depoziti po osnovu datih kredita 4,769,906 3,641,579 8,411,485 5,067,361 3,202,621 8,269,982

Namenski depoziti 194,544 45,925 240,469 672,094 45,546 717,640

Ostali depoziti 26,413,148 1,310,458 27,723,606 24,396,140 698,714 25,094,854

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - - - - - -

Krediti po repo ransakcijama - - - - - -

Primljeni krediti - 43,846,476 43,846,476 - 50,852,104 50,852,104

Ostale finansijske obaveze 2,175,235 - 2,175,235 1,421,259 - 1,421,259

Obaveze po osnovu kamate 1,903,818 - 1,903,818 1,816,959 - 1,816,959

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamantne stope (156,707) - (156,707) (177,612) - (177,612)

Obaveze po osnovu naknada i provizija - - - - - -

Ukupno u valuti 183,398,406 64,361,154 247,759,560 179,236,149 69,474,629 248,710,778

Ukupno 255,833,028 66,640,504 322,473,532 245,961,537 71,103,678 317,065,215


c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti (Nastavak)


d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi

U hiljadama dinara

2014

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,692,653 - 5,692,653

- Holding kompanije 3,693 24 3,717

– Preduzeća 52,147,499 1,190,378 53,337,877

– Stanovništvo 21,089,155 2,551 21,091,706

– Javni sektor 1,418,740 91,606 1,510,346

– Strane banke i finansijske organizacije 27,829 - 27,829

– Strana lica 240,092 - 240,092

– Drugi komitenti 8,177,374 10,613 8,187,987


U stranoj valuti


- Holding kompanije 194 - 194

– Preduzeća 39,212,374 1,803,089 41,015,463

- Stanovništvo 141,204,011 22,591,467 163,795,478

- Javni sektor 3,790,379 6,414,813 10,205,192

– Strane banke i finansijske organizacije 453,898 28,654,790 29,108,688

– Strana lica 3,817,703 883,296 4,700,999

– Drugi komitenti 2,449,562 24,797 2,474,359

Ukupno u stranoj valuti 192,806,474 60,374,913 253,181,387


133132



d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

U hiljadama dinara

2013


Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,069,376 - 5,069,376 2,401,945 - 2,401,945

- Holding kompanije 225,151 225,151 4,333,733 - 4,333,733

– Preduzeća 43,303,939 2,172,864 45,476,803 37,416,745 1,434,406 38,851,151

– Stanovništvo 17,588,346 1,483 17,589,829 12,555,153 1,880 12,557,033

– Javni sektor 789,182 100,497 889,679 3,946,718 190,415 4,137,133

– Strane banke i finansijske organizacije 10,880 - 10,880 371,059 - 371,059

– Strana lica 209,816 - 209,816 167,068 - 167,068

– Drugi komitenti 5,237,932 4,506 5,242,438 5,532,967 2,348 5,535,315


U stranoj valuti

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 2,024,000 688 2,024,688 2,604,048 22,226 2,626,274

- Holding kompanije 116,369 309,534 425,903 149,214 307,040 456,254

– Preduzeća 41,048,677 3,409,368 44,458,045 47,432,835 1,936,238 49,369,073

- Stanovništvo 132,254,038 16,057,748 148,311,786 122,601,143 15,407,434 138,008,577

- Javni sektor 68,957 6,983,018 7,051,975 55,322 5,345,191 5,400,513

– Strane banke i finansijske organizacije 737,438 36,880,654 37,618,092 329,632 45,529,656 45,859,288

– Strana lica 4,890,759 701,091 5,591,850 4,441,871 883,619 5,325,490

– Drugi komitenti 2,258,168 19,053 2,277,221 1,622,084 43,225 1,665,309

Ukupno u stranoj valuti 183,398,406 64,361,154 247,759,560 179,236,149 69,474,629 248,710,778

Stanje na dan 31. decembra 255,833,028 66,640,504 322,473,532 245,961,537 71,103,678 317,065,215


d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu u rasponu od 0.2% do 9,2% na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima Banka ne plaća kamatu.

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 1.0% do 11.00% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute.

Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite u dinarima stanovništva plaća se kamata u rasponu od5% do 8,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 0,3% do 3,80% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 1% do 3.80% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 5.5% na godišnjem nivou.

Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M – 0.01% do EURIBOR 6M + 6.45%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.

135134


24. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

2014 2013


Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,171,777 997,786 1,292,865

Rezervisanja za primanja zaposlenih:

– restrukturiranje (b) 55,868 55,028 124,131

– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore(c) 150,583 150,253 148,327

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30(a)) 269,245 328,539 357,011


U hiljadama dinara

2014 2013

Kretanje na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Početno stanje 997,786 1,292,864

Ukidanje rezervisanja (572,304) (806,833)

Ukidanje rezervisanja - kurs (2,537) (28,706)

Povećanje rezervisanja 714,872 511,332

Povećanje rezervisanja - kurs 33,960 29,129

Stanje na dan 31. decembra 1,171,777 997,786

Kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje

Početno stanje 55,028 124,131

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (42,770) (124,131)


Stanje na dan 31. decembra 55,868 55,028

Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore


Ukidanje rezervisanja - -

Povećanje rezervisanja 330 1,926


Kretanja na rezervisanjima za sudske sporove


Ukidanje rezervisanja kroz Bilans uspeha (116,130) (98,824)

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (1,844) (1,521)



24. REZERVISANJA (Nastavak)

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restruktuiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih ( tehnološki višak), a koji je započet nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja ljudi koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti ( Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 7,0% godišnje kao adekvatna stopa u skladu sa MRS 19, što predstavlja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije I zapise trezora Narodne banke Srbije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 8% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja. Kako shodno članu 114 Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

• prosečna bruto zarada u Banci i• broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

137136


25. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

2014 2013


Obaveze za neto zarade i naknade zarada 199,695 87,164 84,338

Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 136,168 59,436 58,392

Obaveze prema dobavljačima 796,893 911,244 882,722

Obaveze po osnovu primljenih avansa 243,729 258,144 188,017

Ostale obaveze 1,365,417 1,593,334 1,340,850

2,741,902 2,909,322 2,554,319

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:

– u dinarima 3,557 4,452 4,720

– u stranoj valuti 3,537 7,691 3,318

Razgraničeni prihodi kamata:

– u dinarima 125,577 136,769 202,886

– u stranoj valuti - - -

Razgraničeni ostali prihodi:

– u dinarima 74,008 78,634 84,314

– u stranoj valuti 12,789 8,834 12,757

Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 4,567,085 46,993 70,577

– u stranoj valuti 15,129,276 - -

19,915,829 283,373 378,572

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (a) 48,681 53,572 113,910

Ukupno 22,706,412 3,246,267 3,046,801

Ostale obaveze za porez 100,729 115,810 98,614


25. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

U hiljadama dinara

2014 2013


minimalna lizing plaćanjaSadašnja vrednost

Buduća vrednost

Sadašnja vrednost

Buduća vrednost

Sadašnja vrednost

Buduća vrednost

Do 1 godine 15,612 17,678 46,455 48,786 58,956 66,687

Od 1 do 5 godina 33,069 35,861 7,117 7,359 54,954 57,596

Stanje na dan 31. decembra 48,681 53,539 53,572 56,145 113,910 113,911

Ostale obaveze u 2013. i 2014. godini najvećim delom čine stanja na prolaznim i privremenim računima i na računima obaveza u obračunu.

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u 2014. godini najvećim delom čini stanje na računu ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza.

(a) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine prikazane su kako sledi:

139138


26. KAPITAL

U hiljadama dinara

2014 2013


Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900 21,315,900 21,315,900

Ostali kapital 11,158 11,158 11,158

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,120 47,484,121 37,991,163

Rezerve fer vrednosti (9,695) 476,790 248,958

Revalorizacione rezerve 559,125 559,125 559,125

Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 8,607,525 - -

Dobitak tekućeg perioda 6,808,703 8,607,525 9,492,958


Naziv akcionara Broj akcijaNominalna vrednost akcija

( U hiljadama dinara) Učešće u %

Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luksemburg 165,810 16,581,000 77,787

International Finance Corporation (IFC)Vašington, SAD 14,921 1,492,100 7,00

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 32,428 3,242,800 15,213

Ukupno 213,159 21,315,900 100,00

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2014. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2014. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

Većinski akcionar Banke je Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem od 77,787% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2014. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2014. godine je sledeća:

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine iznosi 20,432,569 hiljade dinara, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.

U hiljadama dinara

2014 2013


Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121 47,484,121 37,991,163


Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

31. decembar 2014. godine



Kapital Minimum EUR 10 miliona 412 miliona EUR 429 miliona EUR 430 miliona EUR

Adekvatnost kapitala Minimum 12% 19, 40% 19,91% 19,79%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 13,03% 14,96% 15,09%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% 16, 86% 1,93% 1,85%

Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 108,42% 42,85% 26,05%

Pokazatelj likvidnosti Minimum 0,8 2,31 2,87 2,00

Uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0,5 1,69 1,45 1,35

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 1,30% 3,94% 0,73%

Izloženosti Banke prema grupi povezanih lica Maksimum 25% 22, 82% 16,24% 12,10%

Izloženosti Banke prema licu povezanim sa bankom Maksimum 5% 4, 84% 1,51% 1,44%

Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0,04% 0,04% 0,0013%

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

/iii/ Rezerve iz dobiti

Rezerve Banke iz dobiti obuhvataju:

26. KAPITAL (Nastavak)

141140


27. VANBILANSNE POZICIJE

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji:

Vanbilansna aktiva 2014 2013

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje 90,830,644 89,351,678

Vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje 311,884,272 183,790,498

Stanje na dan 31. decembra 402,714,916 273,142,176

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikujeNeklasifikovana

vanbilansna aktivaVanbilansne pozicije

31. decembar 2014.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) . . 4,003,849 4,003,849

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (d) 61,155,561 (1,171,777) 16,530,011 76,513,795

Derivati (d) . . 90,211,506 90,211,506

Druge vanbilansne pozicije (e) 29,675,053 . 202,310,713 231,985,766

Stanje na dan 31. decembra 90,830,614 (1,171,777) 313,056,079 402,714,916

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikujeNeklasifikovana

vanbilansna aktivaVanbilansne pozicije

31. decembar 2013.

Poslovi u ime i za račun trećih lica . . 3,945,777 3,945,777

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 67,168,091 (997,768) 1,837,016 68,007,339

Derivati . . 55,561,734 55,561,734

Druge vanbilansne pozicije 22,183,587 . 123,443,739 145,627,326

Stanje na dan 31. decembra 89,351,678 (997,768) 184,788,266 273,142,176

b) Poslovi u ime i za račun trećih licaU hiljadama dinara

2014 2013

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica

- kratkoročni - 118,806

- dugoročni 4,003,849 3,826,971


U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje.

27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

c) garancije i ostale preuzete obavezeU hiljadama dinara

2014 2013

Plative garancije:

– u dinarima 9,482,359 11,754,072

– u stranoj valuti 13,568,853 11,378,167

23,051,212 23,132,239

Činidbene garancije:

– u dinarima 11,852,670 12,184,225

– u stranoj valuti 1,751,753 1,179,762

13,604,423 13,363,987

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 1,138,710 921,924

Avali i akcepti menica 2,190 10,524

Jemstva 15,487,883 120,035

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 23,209,000 23,334,221

Ostale preuzete neopozive obaveze 17,590 7,124,409

Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,787 -

39,858,160 31,511,113


d) DerivatiU hiljadama dinara

2014 2013

Valutni SWAP ugovori 89,838,929 55.226.987

Valutni Forward ugovori 372,577 334.747

Stanje na dan 31. decembra 90,211,506 55.561.734

e) Druga vanbilansna evidencijaU hiljadama dinara

2014 2013

Loro garancije 45,369,040 44,542,912

Blagajnički zapisi - 30,000,000

Obveznice deponovane devizne štednje 421,487 514,556

Evidenciona kamata 9,458,916 8,386,450

Prenos iz bilansa 22,662,235 15,924,568

Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 29,675,053 28,254,252

Ostalo 124,399,035 18,004,588


143142


28. OBELODANJIVANE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2014. 2013. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe prikazana su u sledećoj tabeli:

2014

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija,

Engleska, SAD;

Nemačka; Irska;

rumunija

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

Banka Koper d.d.,

Slovenija

Pravex Bank

comm.bank

"Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina"

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., LJubljana

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Zagreb

cIB Bank, mađarska

Soeciete europeenn de banque

S.A.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 5,003,682 598,700 2,644,196 600,562 584,019 - 593,137 - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 106 - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 173,215 - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 11,912 12 14,205 935 - - 1 - 248 - -

Ukupno potraživanja 5,188,809 598,712 2,658,401 601,497 584,019 - 593,138 - 354 - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,000,838 4,481 2,121,834 - 585 - 98 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 4,941 - -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 14,944 - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 147,755 27,939 48,681 - 62 - 31 14,321 40,811 -

Ukupno obaveze 4,163,537 32,420 2,170,515 - 647 - 129 14,321 45,752 - -

Prihodi od kamata 4,039 - 26,384 - - - - - - 6,034

Prihodi od naknada i provizija 21,795 797 11,043 1,869 966 - - - 44 - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 173,215 - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 51,760 182 - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi 1,333 12,652 - - - - - 1,609 - -

Ukupno prihodi 252,142 979 50,079 1,869 966 - - - 1,653 - 6,034

Rashodi od kamata (31,754) (8,274) (24,443) (66,301) - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (49,988) (1,878) - - (722) - (275) (177,761) (411,200) - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (14,944) - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (87,062) - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (444,373) (17,224) - - - - - (12,021) (41,618) (3,633) -

Ukupno rashodi (628,121) (27,376) (24,443) (66,301) (722) - (275) (189,782) (452,818) (3,633) -

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

2013

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija,

Engleska, SAD;

Nemačka; Irska;

rumunija

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

Banka Koper d.d.,

Slovenija

Pravex Bank

comm.bank

"Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina"

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., LJubljana

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Zagreb

cIB Bank, mađarska

Soeciete europeenn de banque

S.A.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 398,469 1,102 3,970,062 7,176 9,317 - 6,765 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 60,464 - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 10,591 15 11,404 - 2 129 1 - 212 -

Ukupno potraživanja 469,524 1,117 3,981,466 7,176 9,319 129 6,766 - 212 - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,791,700 858 3,573,324 4,613,134 - - 344 - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 4,475 - -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,936 182 - - - - - - - - -

Ostale obaveze 232,798 27,332 53,572 - - - 19 50,783 8,782 - -

Ukupno obaveze 5,038,434 28,372 3,626,896 4,613,134 - - 363 50,783 13,257 - -

Prihodi od kamata 1,119 - 59,659 - - - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 18,596 772 1,816 1,696 782 - 6 - 26 - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 60,464 - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 67,736 - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi - - 13,280 - - - - - 1,418 - -

Ukupno prihodi 147,915 772 74,755 1,696 782 - 6 - 1,444 - -

Rashodi od kamata (148,025) (3,311) (67,123) (119,835) - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (42,082) (1,510) - - (599) - (257) (521,812) (7,585) - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (13,936) (182) - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (287,285) - - - - - - - - -

Ostali rashodi (422,779) (6,600) - - - - - (13,118) (38,531) (4,011) -

Ukupno rashodi (914,107) (11,603) (67,123) (119,835) (599) - (257) (534,930) (46,116) (4,011) -

145144


28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa.

a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2014. i 2013. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem kadru Banke prikazani su u tabeli koja sledi:

U hiljadama dinara

2014 2013

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra 218,760 181,869

Ukupno 218,760 181,869

U hiljadama dinara

2014 2013 2012

Plasmani 217,410 178,420 170,813

Ukupne ispravke vrednosti plasmana (355) (273) (262)

Stanje na dan 31. decembar 217,055 178,147 170,551

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti banke i profitabilnost njenog poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja, riziku zemlje porekla, i drugim.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i politike za upravljanje rizicima.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom Odboru. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.

147146


29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

29.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.

maksimalna izloženost kreditnom riziku

Prikaz maksimalnih izloženosti Banke prema vrsti komitenata sa stanjem na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine:

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2014.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 1,162,986 . 77,390,475 78,553,461

Finansijska sredstva po fer vrednosti . 174,934 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 . . 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,576 . 57,655,391 57,704,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 70,121,050 (134,761) 445,722 70,432,011

Krediti i potraživanja od banaka 67,368,247 (124,570) . 67,243,677

Krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 2,752,803 (10,191) 445,722 3,188,334

Krediti i potraživanja od komitenata 282,036,257 (28,690,009) . 253,346,248

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 801,047 801,047

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 6,239,234 6,239,234

Investicione nekretnine . . 230,628 230,628

Tekuća poreska sredstva . . 298,079 298,079

Odložena poreska sredstva . . 224,804 224,804

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 12,489 . 243,569 256,058

Ostala sredstva 2,766,360 (86,190) 974,174 3,654,344

UKUPNO AKTIVA 357,960,450 (28,910,960) 143,907,791 472,957,281



Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2013.

Gotovina i sredstva kod centralne banke . . 56,590,647 56,590,647

Finansijska sredstva po fer vrednosti 62,792 (25) . 62,767

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha 79,511 . . 79,511

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,619 . 43,698,822 43,748,441

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća. . . . .

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,818,743 (68,356) 48,400,716 56,151,103

Krediti i potraživanja od banaka 3,461,280 (33,753) . 3,427,527

Krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 4,357,463 (34,603) 48,400,716 52,723,576

Krediti i potraživanja od komitenata 279,843,765 (25,396,027) 1,228,290 255,676,028

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 926,476 926,476

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 7,104,813 7,104,813

Investicione nekretnine . . 240,321 240,321

Tekuća poreska sredstva . . 859,660 859,660

Odložena poreska sredstva . . 79,122 79,122

Stalna sredstva namenjena prodaji i 64,360 . 279,961 344,321

sredstva poslovanja koje se obustavlja

Ostala sredstva 1,765,792 (88,503) 1,765,526 3,442,815

UKUPNO AKTIVA 290,647,078 (25,552,911) 161,174,354 426,268,521

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima.

Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji.

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke.

149148



29.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnost (kreditnog rejtinga) i trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju.

S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.

U skladu sa gore navedenim, Banka na dan 31. decembar 2014. i 31. decembar 2013. godine ima sledeće izloženosti prema drugim ugovornim stranama:



U hiljadama dinara

Nominalna vrednost Ukupna izloženost

Ukupno 2014 44.934.965 624.181

Valutni (FX) Swap 44.827.544 622.142

Valutni (FX) Forward 107.421 2.039

Ukupno 2013 27.352.630 333.991

Valutni (FX) Swap 27.352.630 333.991

Valutni (FX) Forward - -

Iznad prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer vrednosti i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Iznosi prikazani u Napomeni 27e predstavljaju fer vrednost derivata u knjigama Banke.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom.

151150




Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak)

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 150.000 a kod fizičkih lica iznos veći od EUR 50.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje subjektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna pod portfolija), koje predstavljaju krediti i plasmani sa sličnim karakteristikama i sličnim rizičnim profilom.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti klijenata u portfoliju Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita.



maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2014

Plasmani komitentima

Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 288,519,451 3,698,162 90,155,148 473,011 382,845,772

Evropa 2,064,292 62,367,569 102,416 96,144 64,630,421

Amerika 7,894 698,614 121 706,629

Ostatak sveta 566 603,902 1,192 2,611 608,271

Ukupno 290,592,203 67,368,247 90,258,878 571,765 448,791,094

*Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene 27.

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2013


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 285,820,263 320,191 88,880,998 248,437 375,269,888

Evropa 1,352,329 3,105,856 180,209 13,166 4,651,560

Amerika 12,452 35,233 642 26,932 75,259

Ostatak sveta 753 1,295 2,048

Ukupno 287,185,797 3,461,280 89,063,144 288,534 379,998,755

153152


U hiljadama dinara


Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2014.

Privreda 270,487,762 70,308,970 340,796,732

Trgovina 46,015,450 13,636,579 59,652,029

Saobraćaj i veze 32,933,566 2,307,760 35,241,326

Građevinarstvo 20,586,716 8,688,369 29,275,086

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 14,935,337 6,416,813 21,352,149

Proizvodnja hrane i pića 13,330,128 8,059,256 21,389,384

Proizvodnja trajnih dobara 12,722,013 6,903,003 19,625,016

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,638,855 555,513 12,194,368

Ostalo 39,822,337 22,154,321 61,976,658

Država 1,176,078 . 1,176,078

Banke 67,368,247 571,765 67,940,012

Lokalna samouprava 9,959,035 996,029 10,955,064

Plasmani stanovništvu 87,472,688 20,541,236 108,013,924

Stambeni krediti 48,166,806 . 48,166,806

Ostali 39,305,882 20,541,236 59,847,118

Ukupno 357,960,450 90,830,643 448,791,094

U hiljadama dinara



Privreda 208,919,454 69,053,429 279,972,884

Trgovina 46,937,740 18,823,238 65,760,978

Saobraćaj i veze 29,087,542 2,385,388 31,472,930

Građevinarstvo 21,123,541 9,600,426 30,723,967

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 16,270,454 5,365,893 21,636,347

Proizvodnja hrane i pića 13,053,304 6,849,497 19,902,801

Proizvodnja trajnih dobara 13,516,897 6,781,721 20,298,618

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 9,712,278 1,041,418 10,753,696

Ostalo 42,939,147 17,552,253 60,491,400

Država 2,254,250 2,254,250

Banke 3,461,280 288,534 3,749,814

Lokalna samouprava 10,563,021 365,061 10,928,082

Plasmani stanovništvu 81,727,623 20,298,248 102,025,872

Stambeni krediti 45,638,545 . 45,638,545

Ostali 36,089,078 20,298,248 56,387,327

Ukupno 290,647,078 89,351,678 379,998,755



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine :

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2014

Plasmani komitentima Plasmani bankama



i bankama

Klase:

Performing 233,527,787 67,366,283 85,415,038 571,765 386,880,874

Past Due 486,133 . 70,266 . 556,398

Substandard 14,307,035 4 4,412,103 . 18,719,142

Doubtful 40,126,238 1,961 357,511 . 40,485,710

Restructured 2,145,010 . 3,960 . 2,148,970

Ukupno 290,592,203 67,368,247 90,258,878 571,765 448,791,094

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2013




i bankama

Klase:

Performing 233,906,378 3,459,426 88,182,845 288,534 325,837,183

Past Due 2,245,211 . 108,336 . 2,353,547

Substandard 17,280,590 . 388,892 . 17,669,481

Doubtful 32,609,588 1,855 375,099 . 32,986,542

Restructured 1,144,030 . 7,972 . 1,152,002

Ukupno 287,185,797 3,461,280 89,063,144 288,534 379,998,755



(b) Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima matične banke.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine:

Klase A1, A2 i B1 predstavljaju performing plasmane, dok klase past due, substandard, doubtful i restructured predstavljaju non-performing plasmane (obezvređena potraživanja).

155154



Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra 2014. godine, i na dan 31. decembra 2013. godine, prikazana je kako sledi:


U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti rezervisanja Ukupno 2014.




i bankama

Klase:

Performing 2,754,931 122,607 521,980 88 3,399,606

Past Due 126,699 . 13,281 . 139,980

Substandard 4,106,517 2 541,860 . 4,648,379

Doubtful 20,772,607 1,961 93,765 . 20,868,333

Restructured 1,025,634 . 803 . 1,026,437

Ukupno 28,786,390 124,570 1,171,688 88 30,082,735

U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti rezervisanja Ukupno 2013.




i bankama

Klase:

Performing 3,233,627 31,899 801,539 303 4,067,369

Past Due 393,751 . 24,241 . 417,992

Substandard 5,450,759 . 42,611 . 5,493,370

Doubtful 16,065,682 1,855 127,519 . 16,195,056

Restructured 375,337 . 1,555 . 376,892

Ukupno 25,519,157 33,753 997,465 303 26,550,679


Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz nedospelih i neobezvrđenih plasmana na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine, nalazi se u sledećoj tabeli:


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2014


Plasmani bankama


Plasmani bankama

Bilansna aktiva koja se

klasifikujeIspravka

vrednosti

potraživanja bez docnje: 219,828,463 67,366,283 2,451,964 122,607 287,194,746 2,574,571

potraživanja sa docnjom: 13,699,325 . 302,968 . 13,699,325 302,968

01-30 dana 10,682,058 . 187,964 . 10,682,058 187,964

31-60 dana 1,983,708 . 68,609 . 1,983,708 68,609

61-90 dana 754,231 . 40,118 . 754,231 40,118

>90 danaP0F1 279,328 . 6,276 . 279,328 6,276

Ukupno 233,527,788 67,366,283 2,754,932 122,607 300,894,071 2,877,539

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2013


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikujeIspravka

vrednosti

potraživanja bez docnje: 216,357,689 3,459,426 2,673,317 31,899 219,817,115 2,705,216

potraživanja sa docnjom: 17,548,689 . 560,310 . 17,548,689 560,310

01-30 dana 14,186,231 . 409,701 . 14,186,231 409,701

31-60 dana 2,417,851 . 97,858 . 2,417,851 97,858

61-90 dana 696,142 . 36,980 . 696,142 36,980

>90 dana 248,466 . 15,771 . 248,466 15,771

Ukupno 233,906,378 3,459,426 3,233,627 31,899 237,365,804 3,265,526

1Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.

157156



Analiza sredstava obezbeđenja

Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembar 2014. godine i 2013. godine:


U hiljadama dinara



Plasmani pravnim licima: 188,759,005 68,681,836 257,440,841

Obezbeđeno garancijom države 28,857,822 . 28,857,822

Obezbeđeno garancijom banke 84,185 30,500 114,685

Obezbeđeno hipotekom 65,685,278 12,877,299 78,562,577

Obezbeđeno depozitom 2,860,990 1,314,503 4,175,493

Neobezbeđeno kolateralom 91,270,730 54,459,533 145,730,263

Plasmani državi: 1,176,078 . 1,176,078

Obezbeđeno kolateralom - . .

Neobezbeđeno kolateralom 1,176,078 . 1,176,078

Plasmani bankama: 67,368,247 571,765 67,940,012

Obezbeđeno kolateralom - . .

Neobezbeđeno kolateralom 67,368,247 571,765 67,940,012

Plasmani lokalnoj samoupravi: 13,184,432 1,035,807 14,220,238

Obezbeđeno kolateralom 1,982,176 294,922 2,277,099


Plasmani stanovništvu: 87,472,688 20,541,236 108,013,924

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,300,339 . 44,300,339

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,511,265 . 1,511,265

Obezbeđeno depozitom 997,504 156,531 1,154,034


Ukupno 357,960,450 90,830,643 448,791,094



Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za predmetnu nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine, da vlasnik nepokretnosti nije u stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim pravom prvenstva nije manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s docnjom ne dužom od 720 dana.

Analiza sredstava obezbeđenja

Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembar 2014. godine i 2013. godine:

U hiljadama dinara



Plasmani pravnim licima: 192,572,200 68,373,551 260,945,751

Obezbeđeno garancijom države 25,212,969 . 25,212,969

Obezbeđeno garancijom banke 34,634 . 34,634

Obezbeđeno hipotekom 74,395,136 13,213,094 87,608,230

Obezbeđeno depozitom 3,300,713 1,203,154 4,503,866


Plasmani državi: 2,254,250 . 2,254,250

Obezbeđeno kolateralom . . .

Neobezbeđeno kolateralom 2,254,250 . 2,254,250

Plasmani bankama: 3,461,280 288,534 3,749,814

Obezbeđeno kolateralom . . .


Plasmani lokalnoj samoupravi: 10,631,723 391,345 11,023,068

Obezbeđeno kolateralom 616,631 20,402 637,033


Plasmani stanovništvu: 81,727,623 20,298,248 102,025,872

Obezbeđeno stambenom hipotekom 42,476,145 . 42,476,145

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,506,626 . 1,506,626

Obezbeđeno depozitom 1,244,272 150,275 1,394,547


Ukupno 290,647,078 89,351,678 379,998,755

Stambeni LTV 2014 Stambeni LTV 2013

< 50% 12,933,480 < 50% 11,663,180

51%-70% 16,748,972 51%-70% 15,099,114

71%-90% 10,756,115 71%-90% 10,707,357

91%-100% 1,597,083 91%-100% 2,581,515

> 100% 6,131,156 > 100% 5,587,378

Ukupno 48,166,806 Ukupno 45,638,545

159158



Analiza problematičnih plasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (NPL – klase past due, substandard, doubtful i restructured) na dan 31. decembar 2014. godine i 31. decembar 2013. godine:


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2014


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 50,807,878 . 21,831,019 . 50,807,878 21,831,019

Grupna procena 6,256,538 1,964 4,200,440 1,963 6,258,502 4,202,403

Ukupno 57,064,416 1,964 26,031,459 1,963 57,066,380 26,033,422

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2013


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 47,360,996 . 18,370,837 . 47,360,996 18,370,837

grupna procena 5,918,423 1,855 3,914,693 1,855 5,920,278 3,916,548

Ukupno 53,279,419 1,855 22,285,530 1,855 53,281,274 22,287,385


Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana dan 31. decembar 2014. godine i 2013. godine:


U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 9,815,062 . 1,721 . 9,816,783

Ispravka vrednosti (2,350,758) . - . (2,350,758)

Ukupno 7,464,305 . 1,721 . 7,464,305

U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 5,129,466 . 83,056 . 5,212,522

Ispravka vrednosti (686,930) . . . (686,930)

Ukupno 4,442,536 . 83,056 . 4,442,536

161160



Analiza faktora kreditne konverzije

Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja obaveza, kamatna stopa, i drugo.

Pregled faktora kreditne konverzije (CCF) za vanbilansne stavke u portfoliju na dan 31. decembra 2014. godine , a zatim na dan 31. decembra 2013. godine, prikazan je kako sledi:


U hiljadama dinara


Korporativni plasmani Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

ccF

0% 29,526,223 218,830 - 29,745,053

20% - - 5,356,762 5,356,762

50% 33,462,999 350,935 15,184,355 48,998,289

100% 6,728,539 2,000 - 6,730,539

Ukupno 69,717,761 571,765 20,541,117 90,830,643

U hiljadama dinara


Korporativni plasmani Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

ccF

0% 27,985,194 210,850 - 28,196,044

20% 75,596 - 5,326,501 5,402,097

50% 16,315,873 65,684 14,971,420 31,352,977

100% 24,388,560 12,000 - 24,400,560

Ukupno 68,765,223 288,534 20,297,921 89,351,678

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične Banke tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije.

U 2014. godini, Banka je usvojila i implementirala pravila Matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme. Primena ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na lokalnom nivou, a koji nisu usaglašeni sa Bazel III standardima.

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:• projektovanje priliva i odliva gotovine;• postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;• merenje i praćenje likvidnosti banke;• praćenje pokazatelja krize likvidnosti; • pripremanje izveštaja za menadžment.

29.2. rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:• regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti;• LCR (Liquidity Coverage Ratio) – Bazel III standard za praćenje kratkoročne likvidnosti;• NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;• iznos i struktura rezerve likvidnosti;• rezerve likvidnosti za dnevne operacije;• projektovani kumulativni gep do jedne nedelje;• stes test likvidnosti – stresni LCR.

Pored sistema osnovnih mera Sektor za upravljanje rizicima na redovnoj bazi izveštava i sledeće pokazatelje:• LCR po značajnim valutama; • kratkoročni gep likvidnosti;• racio strukturne likvidnosti.

U 2014. godine, su regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti bili znatno iznad zakonom propisanog limita i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio trostruko iznad zahtevanog nivoa.


LCR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti banke. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana stres scenarija. Limit je definisan u skladu sa smernicama Intesa Grupe i ne sme biti manji od 0,8 (80%).

LCR se izveštava mesečno ALCO Odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra 2014 iznosi 5,1 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 2,2 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR). Obzirom da je na nivou ISP Grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava stanje LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 2,3%.

NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%).

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2014 2.31 3.00 3.60 2.25

2013 2.87 2.77 3.22 2.13

Uži pokazatelj likvidnosti


2014 1.69 2.06 2.84 1.35

2013 1.45 1.82 2.43 1.33

Lcr (Liquidity coverage ratio)


2014 3.24 3.00 3.59 2.47

NSFr ( Net Stable Funding ratio)


2014 2.04 1.70 2.08 1.33

163162


29.2. rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i Bazel III regulativom koincidiraju i daju sličnu sliku stanja likvidnosti, moramo napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim aspektima:

• regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve se posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

• lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio državnih hartija od vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

• u skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih mesec dana primenjuje koeficijent od 50%;

• samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog mogućnosti da budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa izgubljene kamate;

• na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok Bazel III primenjuje haircut od 5%.

Usvajanjem dokumenta Group Liquidity Risk Management Guidelines (od strane Upravnog odbora dana 27. februara 2014. godine) koji definišu Bazel III standarde likvidnosti kao osnovnu meru rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj interni sistem upravljanja rizicima.

Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti i Politikom ISP Grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokument Politika upravljanja rizikom likvidnosti i procedura za implementaciju Politike od strane Upravnog Odbora Banke (11. septembra 2014. godine). Kao osnovni pokazatelj kratkoročne likvidnosti uveden je LCR, koji predstavlja odnos između visoko kvalitetnih likvidnih sredstva (HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana.

Pored toga, Politikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je definisana internim pravilima na nivou ISP Grupe.

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2014. godine (U hiljadama dinara):


Likvidna rezervaKnjigovodstvena

vrednost/ Fer vrednost Haircut raspoloživa vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 70,080,821 0% 70,080,821

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 30,600,441 0% 30,600,441

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 39,480,380 0% 39,480,380

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 40,918,812 0% 40,918,812

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 8,406,942 0% 8,406,942

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 57,682,312 11% 51,337,258

od toga emitovane u domaćoj valuti 47,846,741 11% 42,583,599

od toga emitovane u stranoj valuti 9,835,571 10% 8,852,014

Neiskorišćene kreditne linije izdate od strane Centralne banke - 0% -

Ostala sredstva podobna za upotrebu kao kolateral kod Centralne banke - 0% -

Ukupna likvidna rezerva 177,088,887 170,743,833


Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezna rezerve prema centralnoj banci u domaćoj i stranoj valuti na koju se primenjuje haircut 0%, gotovina na nostro računima kod drugih banaka, ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti (uključujući i zlato), obveznice izdate od strane države u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje unapred definisan haircut. Na dan 31. decembra 2014. godine haircut na hartije od vrednosti izdate u devizama iznosi 10%, dok za emisije u dinarskoj valuti iznosi 11%.

Na dan 31. decembra 2014. godine, stanje obavezne rezerve prema centralnoj banci u domaćoj i stranoj valuti je iznosila RSD 70,1 mlrd. Prema Politici likvidnosti obračun raspoložive likvidne rezerve u uslovima stresa podrazumeva korišćenje ukupnog iznosa obavezne rezerve prema centralnoj banci. Ovaj iznos se regularno obračunava i izveštava ALCO Odboru Banke. Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio podrazumeva korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad zahtevanog iznosa za obračunski period. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane Matične Banke i njegovom primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu Liquidity Coverage Racio za 31. decembra 2014. godine iznosi RSD 15,73 mlrd.

Na dan 31. decembar 2014. godine, stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosila je RSD 40,9 mlrd. Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan iznosila: EUR (91,79%), GBP (2,32%), AUD (1,48%), CHF (1,32%), CAD (1,31%) i ostale valute (1,78%).

Na dan 31. decembar 2014. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane države iznosi RSD 57,7 mlrd od čega je RSD 47,85 mlrd u emitovano u domaćoj valuti i RSD 9,84 mlrd u eurima.

Centralna banka na redovnoj bazi objavljuje haircut stope za različite emisije hartija od vrednosti emitovanih u domaćoj valuti u zavisnosti od ročnosti, vrste obveznice i inicijalne stope prinosa. Ponderisani prosek haircut stopa se obračunava od strane Sektora za upravljanje rizicima i za taj iznos se umanjuje fer vrednost portfolija hartija od vrednosti raspoloživih kao likvidna rezerva. Na izveštajni dan ponderisana stopa haircuta koja je obračunata i primenjena iznosi 11%.

Kod obveznica emitovanih od strane države, za koje centralna banka ne objavljuje haircut, kao što je to slučaj sa hartijama emitovanim u eurima, haircut od 10% je definisan pravilima Matične banke i usvojen kroz Politiku likvidnosti.

Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio ne uzima u obzir ovako definisane pondere. Neopterećene raspoloživa finansijska sredstva izdate od strane države se klasifikuju kao First line liquidity reserve na koji se primenjuje haircut od 0% po Bazel III standardu o likvidnosti.


Na dan 31. decembra 2014. godine, stanje ukupne aktive klasifikovane kao likvidna aktiva iznosi RSD 170,7 mlrd.

165164



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 78,528,567 - - - - 24,894 78,553,461

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - 174,934 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 - - - - - 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,280,741 7,926,090 18,178,230 30,319,907 - - 57,704,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 64,669,051 530,122 5,176,313 162,557 22,775 (128,807) 70,432,011

Krediti i potraživanja od komitenata 51,915,058 19,884,063 65,474,732 100,662,312 44,106,046 (28,695,963) 253,346,248

Investicije u zavisna društva - - - - - 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja - - - - - 801,047 801,047

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 6,239,234 6,239,234

Investicione nekretnine - - - - - 230,628 230,628

Tekuća poreska sredstva - - - - - 298,079 298,079

Odložena poreska sredstva - - - - - 224,804 224,804

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 256,058 256,058

Ostala sredstva - - - - - 3,654,344 3,654,344

UKUPNA AKTIVA 196,472,387 28,340,275 88,829,274 131,144,775 44,128,821 (15,958,251) 472,957,281



U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 19,668 - - - - - 19,668

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,194,606 2,097,263 7,296,237 16,292,778 5,887,835 941,464 36,710,183

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 176,682,846 25,276,189 77,240,617 23,823,399 1,226,252 2,314,108 306,563,411

Rezervisanja - - - - 1,647,473 1,647,473

Ostale obaveze 19,544,975 7,905 54,864 276 - 3,199,122 22,807,141

UKUPNO OBAVEZE 200,442,095 27,381,357 84,591,718 40,116,453 7,114,088 8,102,166 367,747,876

UKUPNO KAPITAL - - - - - 105,209,405 105,209,405

UKUPNO PASIVA 200,442,095 27,381,357 84,591,718 40,116,453 7,114,088 113,311,571 472,957,281

rOČNA NEUSKLAĐENOST (3,969,708) 958,919 4,237,557 90,959,472 37,014,733 (129,200,973)

KUmULATIVNI gAP (3,969,708) (3,010,789) 1,226,768 92,186,240 129,200,973

Tabela o analizi rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014. godine je prikazuje buduće novčanih tokova primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.

167166



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2013. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

UKUPNA AKTIVA 165,415,164 20,967,444 32,998,452 39,708,377 129,247,851 43,069,850 (4,165,782) 427,241,356

UKUPNO OBAVEZE 140,973,970 28,925,001 31,842,644 64,972,820 42,195,405 9,607,620 9,836,708 328,354,168

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 98,887,188 98,887,188

UKUPNO PASIVA 140,973,970 28,925,001 31,842,644 64,972,820 42,195,405 9,607,620 108,723,896 427,241,356

rOČNA NEUSKLAĐENOST 24,441,194 (7,957,557) 1,155,808 (25,264,443) 87,052,446 33,462,230 (112,889,678) -

KUMULATIVNI GAP 24,441,194 16,483,636 17,639,444 (7,624,998) 79,427,447 112,889,678

29.3. Tržišni rizik

U 2014. godini, Banka nije prisvajala pozicije trgovačke knjige i shodno tome nije bila izložena kamatnom, cenovnom ili robnom riziku koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku, ali ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta.

Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda.

Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Do 2014. godine, FX VaR je uzimao u obzir devizne pozicije u EUR, USD i CHF valuti, dok su ostale valute smatrane nematerijalnim i agregirane su u okviru EUR pozicije. Od 2014. godine, FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva Matične banke tako i zbog povećanje volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2014.godine učešće EUR u proseku iznosilo 78% ukupne otvorene devizne pozicije.

Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou.

U toku 2014. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora povećani su limiti prvog i drugog reda iako nije bilo proboja limita niti visokog nivoa izloženosti deviznom riziku.

U toku 2014. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na 31. decembar 2014. godine regulatorni pokazetelj deviznog rizika je iznosio 1.30%.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2014. godine:

29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2013. godine:

Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31. decembar 2014. godine i 31. decembar 2013. godine:

U hiljadama dinara

31. decembar 2014. godineKnjigovodstvena

vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 321.906.175 - 321.906.175

Gotovina i sredstva kod centralne banke 42.982.630 - 42.982.630

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78.970 - 78.970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 9.766.721 - 9.766.721

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 68.486.342 - 68.486.342

Krediti i potraživanja od komitenata 200.240.681 - 200.240.681

Ostala sredstva 350.831 - 350.831

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 272.554.253 - 272.554.253

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 29.885.328 - 29.885.328

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 227.097.863 - 227.097.863

Ostale obaveze 15.571.063 - 15.571.063

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (29.962.944) - (29.962.944)

Ispravka vrednosti (18.730.356) - (18.730.356)

Neto otvorena devizna pozicija 658.619 - 658.619

U hiljadama dinara

31. decembar 2013. godineKnjigovodstvena

vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 265.897.408 - 265.897.407

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 255.389.776 - 255.389.777

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (12.052.723) - (12.052.723)

Neto otvorena devizna pozicija (1.545.091) - (1.545.091)

U hiljadama dinara

Neto otvorena devizna pozicija po valutama 2014 2013

EUR 476.574 (1.775.412)

USD 23.500 (45.092)

CHF (6.679) 13.220

Ostale valute 113.645 218.311

Zlato i drugi plemeniti metali 51.579 43.882

Ukupno 658.619 (1.545.091)

U eurima

Devizni Var 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2014 96.454 14.778 127.203 739

2013 9.983 34.699 206.747 1.078


169168



29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke:

29.4. rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa na ukupnu Bankarsku knjigu tj. na sve kamatno osetljive pozicije bankarske knjige. Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net tokom 2014. godine. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama defaulta).

Pored metodoloških izmena, tokom 2014. godine došlo je i do izmena u sistemu merenja izloženosti kamatnom riziku. Naime, ukupan limit osetljivosti neto imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena je uvećan na predlog Matične banke, a Odlukom Upravnog odbora za 25% u odnosu na limit iz 2013. godine. Pored toga, Banka je uvela sistem pod-limita koji podrazumeva pojedinačan obračun izloženosti kamatnom riziku na kratak rok (do 18 meseci), srednji rok (od 18 meseci do 5 godina) i na dugi rok (preko 5 godina).

Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj banci na mesečnom nivou.

Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou na portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (AFS). Za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 50 baznih poena, 100 baznih poena i 200 baznih poena). Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju.

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana.

U hiljadama dinara

Scenario Efekat 2014 Efekat 2013

10% depresijacija dinara 65.862 (154.509)

20% depresijacija dinara 131.704 (309.018)


29.4. rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu

dana

Od godinu dana do pet

godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

AKTIVA

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 19,011,220 7,588,111 15,345,736 13,877,745 - - 55,822,812

Krediti po viđenju prema komitentima, bankama i drugim finansijskim organizacijama 92,103,043 - - - - - 92,103,043

Krediti prema komitentima, bankama i drugim finansijskim organizacijama 8,180,803 157,381,366 46,054,869 43,283,673 15,520,741 31,334,585 301,756,037

Ostala aktiva - - - - - 23,275,390 23,275,390

UKUPNA AKTIVA 119,295,066 164,969,477 61,400,604 57,161,418 15,520,741 54,609,975 472,957,281

U hiljadama dinara

Do mesec dana


Od tri meseca do godinu

dana


godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

PASIVA

Depoziti po viđenju od komitenata, banaka i drugih finansijskih organizacija 92,927,632 30,420,563 13,488,926 16,421,295 - - 153,258,417

Oročeni depoziti od komitenata, banaka i drugih finansijskih organizacija 15,534,205 59,297,274 89,109,287 23,837,488 1,149,268 1,087,656 190,015,178

Ostala pasiva - - - - - 24,474,281 24,474,281

Kapital - - - - - 105,209,406 105,209,406

UKUPNO PASIVA 108,461,837 89,717,837 102,598,213 40,258,783 1,149,268 130,771,343 472,957,281

rOČNA NEUSKLAĐENOST 10,833,229 75,251,641 (41,197,609) 16,902,635 14,371,473 (76,161,369)

KUMULATIVNA NEUSKLAĐENOST 10,833,229 86,084,869 44,887,260 61,789,896 76,161,369 -

U hiljadama dinara

Do mesec dana


Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

UKUPNA AKTIVA 219,418,100 83,926,399 28,193,706 20,180,155 37,757,616 2,477,211 35,288,170 427,241,356

UKUPNO OBAVEZE 146,031,071 50,010,856 42,180,542 61,492,841 17,669,681 1,132,470 9,836,708 328,354,168

UKUPNO KAPITAL - - - - - - 98,887,188 98,887,188

UKUPNO PASIVA 146,031,071 50,010,856 42,180,542 61,492,841 17,669,681 1,132,470 108,723,896 427,241,356

PErIODIČNI gAP 73,387,029 33,915,543 (13,986,836) (41,312,686) 20,087,935 1,344,741 (73,435,726) -

KUmULATIVNI gAP 73,387,029 107,302,572 93,315,736 52,003,050 72,090,985 73,435,726

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2014. godine:

171170



29.4. rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena.

29.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete nanete ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih važećih zakonskih i regulatornih zahteva.

Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima:• identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata:• prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima – identifikovanje, evidentiranje i klasifikaciju podataka o

gubicima Banke,• integrisani proces Procene izloženosti banke operativnim rizicima• procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema • merenje operativnog rizika,• nadzor i izveštavanje o operativnom riziku,• ublažavanje operativnog rizika.

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju:

U hiljadama dinara

Povećanje od 100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp Smanjenje od 200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope

2014

Na 31. decembar (111.990) 112.556 (223.980) 225.111

Prosek za period (162.717) 163.422 (325.434) 326.844

Maksimum za period 473.190 599.541 946.380 1.199.082

Minimum za period (598.518) (472.599) (1.197.037) (945.197)

2013

Na 31. decembar 795.222 (795.222) 1.590.445 (1.590.445)

Osetljivost neto vrednost imovine banke na promenu kamatne stope

2014

Na 31. decembar (801.890) 801.890 (1.474.071) 2.054.593

Prosek za period (783.793) 783.793 (1.447.903) 1.827.307

Maksimum za period 12.752 1.056.889 42.892 2.587.759

Minimum za period (1.056.889) (12.752) (2.055.225) (20.866)

2013

Na 31. decembar (66.747) 71.074 (129.494) 146.834

U evrima

Irr AFS Var 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2014 1.178.994 304.786 1.235.543 156.292

2013 355.202 515.429 755.648 331.923


29.5. Operativni rizik (Nastavak)

Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge za unapređenje.

Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup. Kapitalni zahtev za operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na 31. decembar 2014. godine iznosi u hiljadama RSD 4,143,295 (31. decembar 2013: RSD 3,970,288 hiljada).

29.6. rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka. U 2014. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima ulaganja propisanih od strane Banke.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude veća od 5% kapitala Banke a ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom ne bude veća od 20% kapitala Banke.

29.7. rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

29.8. rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo.

173172



29.9. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće: – obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije; – obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i – održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja, – održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve materijalno

značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14,5%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki: – Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni

dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

– Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

– Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: potrebna rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.


29.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Regulatorni kapital po godinama :

U hiljadama dinara

Naziv pozicije 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

KAPITAL 49,837,271 49,233,045 48,900,305

OSNOVNI KAPITAL 50,203,182 68,782,917 78,398,794

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21,315,900 21,315,900 21,315,900

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121 37,991,163

Dobit iz tekuće godine - - 9,492,958

Nematerijalna ulaganja (801,047) (926,476) (1,042,730)

regulatorna usklađivanja vrednosti (38,228,361) (19,523,197) (9,791,066)

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (152,435) (1,841) (28,187)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (38,075,926) (19,521,356) (9,762,879)

DOPUNSKI KAPITAL 596,585 933,980 752,643

Deo revalorizacionih rezervi banke 596,585 933,980 752,643

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (962,496) (20,483,852) (30,251,132)

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (365,911) (19,549,872) (29,498,489)

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (596,585) (933,980) (752,643)

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica (962,496) (962,496) (962,4969

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke - (19,521,356) (29,288,636)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 49,837,271 49,233,045 48,900,305

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL - - -

175174



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Određivanje fer vrednosti finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja ISP Grupacije. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti:

• Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente;• Nivo 2: input koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1 , ali su ili direktno ili indirektno ( izvedeni iz cena) kotirani

na tržištu Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit default swap), tržišne cena obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju vrednosti instrumenata.

• Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu.

Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovani gore navedenu hijerarhiju.

Finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike fer vrednosti su:

• državne FX obveznice, za koje postoji likvidno i aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama ( nivo 1);

• finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju zapise trezora Republike Srbije se vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija). (nivo 2)

• Over – the – counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija). (nivo 2).

• Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja (nivo 3).

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje vrednost finansijskih instrumenata merenih po na osnovu različitih informacija u skladu sa hijerarhijom propisanom u okviru Politike Fer vrednosti:

Fer vrednost Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

U hiljadama dinara

31. decembar 2014

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 613.137 57.069.175 22.655 57.704.967

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - 155.266 - 155.266

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i Investicije u zavisna društva - - 1.041.466 1.041.466

Ukupno 613.137 57.224.442 1,064,121 58.901.699

31. decembar 2013

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 43.759.812 - 43.759.812

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - 48.649 - 48.649

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i Investicije u zavisna društva - 1.042.007 1.042.007

Ukupno - 43,808,461 1.042.007 44.850.468

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

177176



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost instrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i raspoređena prema odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja:

Fer vrednost na 31. decembar 2014. godine

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednostKnjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 78,553,461 - 78,553,461 78,553,461

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 70,432,011 - 70,432,011 70,432,011

Krediti i potraživanja od komitenata - 287,012,291 287,012,291 253,346,248

Ukupno - 148,985,472 287,012,291 435,997,763 402,331,720

Pasiva -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 36,710,183 - 36,710,183 36,710,183

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 310,483,974 310,483,974 306,563,411

Ostale obaveze - 22,807,141 - 22,807,141 22,807,141

Ukupno 59,517,324 310,483,974 370,001,298 366,080,735

Fer vrednost na 31. decembar 2013. godine

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednost Knjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 56,590,647 - 56,590,647 56,590,647

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 56,151,103 - 56,151,103 56,151,103

Krediti i potraživanja od komitenata - 269,885,618 269,885,618 255,676,028

Ukupno - 112,741,750 269,885,618 382,627,368 368,417,778

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 44.723.036 - 44.723.036 44.723.036

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 275.281.780 275.281.780 277.750.496

Ostale obaveze - 3.362.077 - 3.362.077 3.362.077

Ukupno - 48.085.113 275.281.780 323.366.893 325.835.609

Fer vrednost gotovine i sredstava kod centralne banke, kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci, ostale obaveze su prikazane po knjigovodstvenoj vrednosti obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod finansijskih institucija (novčano tržište), koje su visokog kreditnog rejtinga i ugovorene po kamatnim stopama koje odgovaraju tržišnim uslovima i pripadaju Nivou 2.

Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima su obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova, uzimajući u obzir valutu, kreditni kvalitet komitenta i ročnost primenom tržišnih kriva prinosa.

Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

30. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi 586.289 hiljada RSD (31. decembar 2013. godine 436.770 hiljada RSD).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2014. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 269.245 hiljada RSD (31. decembar 2013. godine 328.539 hiljada RSD). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

179178


31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

32. DEVIZNI KURS

Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2014. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 2.515 poslatih Izvoda otvorenih stavki osporeno je 55 .

Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi 615.185 hiljada RSD. Najveći iznos se odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica kod kojih je usvojen plan reorganizacije ( 26,25% od ukupnog osporenog iznosa), zatim na potraživanjima od pravnih lica po kreditima i kamatama ( 17,46% od ukupnog osporenog iznosa) i osporena razgraničenja kamata po kreditima i depozitima (5,89% od ukupnog osporenog iznosa).

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2014. i 2013. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

U dinarima

2014 2013

EUR 120,9583 114,6421

USD 99,4641 83,1282

CHF 100,5472 93,5472

181180


33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Izvršni odbor Banke je, na bazi Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti donetoj od strane NBS 24. februara 2015. godine, doneo odluku da korisnicima stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ponudi 4 modela zaključenja aneksa ugovora kojim bi se izmenili uslovi otplate kredita.

Obračunato je da bi potencijalni negativni efekat koji bi Banka imala primenom ove odluke mogao da iznosi CHF 1,7 miliona.

Osim napred navedenog nije bilo drugih značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2014. godinu.




183


Organizacionastruktura

185184


ZAM

ENIK

PRED

SED

NIK

A IO

/ZA

MEN

IK C

EO-A

DIV

IZIJ

A Z

A U

PRA

VLJ

AN

JEPO

SLO

VIM

A K

RED

ITIR

AN

JA

DIV

IZIJ

A Z

A U

PRA

VLJA

NJE

OPE

RATI

VN

IMPO

SLO

VIM

A

DIV

IZIJ

A Z

A P

OSL

OV

AN

JE

MA

LIM

BIZ

NIS

OM

DIV

IZIJ

A Z

A P

OSL

OV

NJE

SA P

RIV

RED

OM

DIV

IZIJ

A Z

A U

PRA

VLJ

AN

JEFI

NA

NSI

JAM

A I

TREZ

OR

OD

ELJE

NJE

ZA

KR

EDIT

NU

AD

MIN

ISTR

AC

IJU

SEK

TOR

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

KR

EDIT

IRA

NJE

M

SEK

TOR

ZA N

APL

ATU

I U

PRA

VLJ

AN

JE I

POTR

AŽI

VA

NJI

MA

U D

OCN

JI

SLU

ŽBA

ZA

EK

ON

OM

SKA

ISTR

AŽI

VA

NJA

SEK

TOR

ZA

PLA

NI K

ON

TRO

LU

SEK

TOR

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

NEK

RET

NIN

AM

AI N

AB

AV

KE

SEK

TOR

ZA

FIN

AN

SIJE

SEK

TOR

TREZ

OR

A

OD

ELJE

NJE

ZA

CRM

POD

RŠK

A K

RED

ITN

OJ

AD

MIN

ISTR

ACI

JE U

REG

ION

ALN

OM

CEN

TRU

OPE

RATI

VN

A P

OD

RŠK

APO

SLO

VN

OJ

MRE

ŽIPO

SLO

VN

AM

REŽ

APO

SLO

VN

AM

REŽ

A

SEK

TOR

ZA

FA

KTO

RIN

G

SEK

TOR

ZA

GA

RA

NC

IJSK

E I

DO

KU

MEN

TAR

NE

POSL

OV

E

SEK

TOR

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

PRO

IZV

OD

IMA

I PR

OD

AJO

MPR

IVR

EDI

SEK

TOR

ZA

VEL

IKE

IM

EÐU

NA

RO

DN

EPR

IVR

EDN

E SU

BJE

KTE

SEK

TOR

ZA

KO

MER

CIA

LNO

PLA

NIR

AN

JE I

UPR

AV

LJA

NJE

MR

EŽO

M

SEK

TOR

ZA

PLA

TNE

KA

RTI

CE

I D

IREK

TNE

KA

NA

LE

SEK

TOR

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

SEG

MEN

TOM

KLI

JEN

TAM

ALO

G B

IZN

ISA

SEK

TOR

ZA

PLA

TNI

PRO

MET

I K

EŠ

MO

NIT

OR

ING

SEK

TOR

ZA

PO

SLO

VN

UPO

DR

ŠKU

SEK

TOR

ZA IN

FORM

ACI

ON

E

SEK

TOR

ZA

BEZB

EDN

OST

I K

OM

UN

IKA

CIO

NE

TEH

NO

LOG

IJE

INTE

SA L

EASI

NG

BEO

GR

AD

SEK

TOR

PR

AV

NIH

PO

SLO

VA

IG

ENER

ALN

I SEK

RET

AR

IJA

T

SEK

TOR

ZA

LJU

DSK

E R

ESU

RSE

IO

RG

AN

IZA

CIJ

U

SEK

TOR

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A

UPR

AV

NI O

DB

OR

INTE

RN

A R

EVIZ

IJA

SEK

TOR

ZA

KO

NTR

OLU

MA

RK

ETIN

GSE

KTO

R Z

A

I KO

MU

NIK

AC

IJE

IZV

RŠN

I OD

BO

R

PRED

SED

NIK

IO /

CEO

Org

aniz

acio

na

stru

ktu

ra

OD

ELJE

NJE

ZA

UPR

AV

LJA

NJE

ZAD

OV

OLJ

STO

M K

LIJE

NA

TA

mrežaekspozitura

189188


Lokacija Naziv ekspoziture regionalni centar Adresa

Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac Aleksandrovac, Trg oslobođenja bb Niš Trg oslobođenja bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Aranđelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 43 Novi Sad Žarka Zrenjanina 43

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22 Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg Cara Lazara 8 Novi Sad Trg Cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g Beograd Milutina Milankovića 134g

Beograd Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 2a Beograd Bul. Zorana Đinđića 2a

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 149 Beograd Jurija Gagarina 149

Beograd Novi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 54 Beograd Bul. Arsenija Čarnojevića 54

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 240 Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 240

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 156 Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 156

Beograd Vračar, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Stari Grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Stari Grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5

Beograd Stari Grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Beograd Stari Grad, Karađorđeva 67 Beograd Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3

Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, Cara Nikolaja 82-84 Beograd Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd Savski Venac, Sarajevska 31 Beograd Sarajevska 31

Beograd Savski Venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23

Beograd Stari Grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd Braće Jerković 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 30 Beograd Trgovačka 30

Beograd Savski Venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85


Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73


Beograd Stari Grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50

Beograd Vračar, Kralja Milana 18 Beograd Kralja Milana 18

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9

Beograd Rakovica, Miška Kranjca br. 12 Beograd Miška Kranjca br. 12


Beograd Savski Venac, Neznanog Junaka 7 Beograd Neznanog Junaka 7

Beograd Vračar, Južni Bulevar 84 Beograd Južni Bulevar 84

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Knez Mihajlova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Studentski Trg 7 Beograd Studentski trg 7

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35

Brus Brus, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1

Ćićevac Ćićevac, Karađorđeva bb Niš Karađorđeva bb

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 36 Niš Karađorđeva 36

Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 2 Niš Despota Stefana Lazarevića 2

Gornji Milanovac Gornji Milanovac, Karađorđeva 1 Kragujevac Karađorđeva 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Niš Maksima Gorkog 2

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16

Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22.septembra 9

Knjaževac Knjaževac, Trg Oslobođenja 4 Niš Trg Oslobođenja 4

Kosjerić Kosjerić, Karađorđeva 58 Kragujevac Karađorđeva 58

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Novi Sad Cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12 b Kragujevac Save Kovačevića 12 b

Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19

Kragujevac Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120 Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Mirka Tomića 4 Kragujevac Mirka Tomića 4

Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

Lajkovac Lajkovac, Kralja Petra I 2 Kragujevac Kralja Petra I 2

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg Revolucije 7 Niš Trg Revolucije 7

Leskovac Leskovac, Bulevar oslobođenja 170 Niš Bulevar Oslobođenja 170

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb

Lučani Lučani, Jugoslovenske armije 1 Kragujevac Jugoslovenske Armije 1

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr. Jove Aleksića bb Kragujevac Dr. Jove Aleksića bb

Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II

Niš Centar za stambene kredite, Niš, Obrenovićeva 13 Niš Obrenovićeva br.13

191190



Niš Niš, Nade Tomić 8a Niš Nade Tomić 8a

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18

Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana)

Niš Niš, Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva) Niš Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva)

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Novi Kneževac Novi Kneževac, Kralja Petra I Karađorđevića 29 Novi Sad Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej Novi Bečej, Trg Oslobođenja 5 Novi Sad Trg Oslobođenja 5

Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar Oslobođenja 32

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar Oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Braće Ribnikar 25a Novi Sad Braće Ribnikar 25a

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Kisačka 27 Novi Sad Kisačka 27

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 12 Novi Sad Zmaj Jovina 12

Novi Sad Novi Sad, Narodnog fronta 34 Novi Sad Narodnog fronta 34

Novi Sad Novi Sad, Franje Štefanovića 1 Novi Sad Franje Štefanovića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 8 Novi Sad Buleva Oslobođenja 8

Novi SadCentar za stambene kredite,Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135 Kragujevac Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4

PančevoKancelarija za stambene kredite, Pančevo, Štrosmajerova 1

Novi Sad Štrosmajerova 1

Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Niš Kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37

Plandište Plandište, Hajduk Veljka 16a Novi Sad Hajduk Veljka 16a

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8

Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Kragujevac Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3

Smederevska Palanka Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18

Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zladne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica Surdulica, Ulica Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb


Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44

Šabac Šabac, Karađorđeva 14 Kragujevac Karađorđeva 14

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403

Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihaila Krestića 8a

Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3

Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Ub Ub, Kralja Petra I 60 Kragujevac Kralja Petra I 60

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 93 Kragujevac Dimitrija Tucovića 93

Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71

Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7

Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića br 2 Kragujevac Momira Gajića br 2

Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

Vladimirci Vladimirci, Svetog Save 12 Kragujevac Svetog Save 12

Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1

Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70

Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Jezero bb Kragujevac Jezero bb

Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Novi Sad Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin Zrenjanin, Bulevar Veljka Vlahovića bb Novi SadBul. Veljka Vlahovića bb, TC "Bagljaš" lok.12

Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47

Banca Intesa svoje društveno delovanje temelji pre svega na podršci umetnosti i kulturi kao strateškoj odrednici njene korporativne odgovornosti, na šta je dodatno upućuju internacionalna praksa njene matične grupe Intesa Sanpaolo, kao i koreni koje vuče iz Italije, zemlje koja se stara o najvećem delu svetske kulturne riznice. U skladu sa tim, Banka svoju primarnu društvenu ulogu vidi u promociji umetnosti i afirmaciji vrednosti kulturnog nasleđa kroz dugoročno ulaganje u njegovu zaštitu i očuvanje.

Autor slike na naslovnoj stranici: Branko Miljuš

Branko Miljuš, istaknuti srpski slikar i grafičar, diplomirao je na slikarskom odseku na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1958. godine. Magistarske studije grafike završio je 1961. godine, a potom specijalizovaografiku u ateljeu Džonija Fridlandera u Parizu. Pored slikarstva i grafike, bavio se mozaikom, vitražom, ilustracijom i grafičkim dizajnom, kao i pedagoškim radom. Od 1959. godine imao je 40 samostalnih izložbi i više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a njegova dela nalaze se u najpoznatijim domaćim i stranim muzejima i galerijama.

Go

diš

nji

izve

štaj

201

4.

godišnji izveštaj 2014. · za kreditima, ograničenu sposobnost klijenata za otplatu kredita i...

Documents