glavni odgajivacki program-ovcarstvo

INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU

OVČARSTVO

BEOGRAD, 2010.

S A D R Ž A J UVOD .......................................................................................................................................4 1. STANJE OVČARSTVA U SRBIJI .................................................................................. 4 l. l . MATIČNA POPULACIJA.......................................................................................... ...5 1.1.1.Veličina mati čne populacije.............................................................................................6 1.1.2. Proizvodni kapaciteti matične populacije........................................................................6 l. l .3. Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca.......................................................8 1.2. KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA....................................................................9 l.2.1. Prirodni pripust.................................................................................................................9 1.2.2. Veštačko osemenjivanje ...............................................................................................10 2. MOGUĆ NOSTI GENETSKOG UNAPRE ĐENJA OSOBINA................................ ..10 3 RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI ...................................................14 3.1 ODGAJIVAČKI CILJEVI.............................................................................................14 3.1.1. Meso-mleko-vuna..........................................................................................................15 3. l.2..Meso...... .......................................................................................................................15 3.l.3. Meso-.vuna.....................................................................................................................16 3.2. KLASIFIKACIJA RASA PREMA ODGAJIVAČKIM CILJEVIMA....................16 3.3. ODGAJIVAČKI CILJEVI PO RASAMA...................................................................17 3.3.1. Sjenička pramenka.........................................................................................................17 3.3.2. Svrljiška pramenka ..................................................................................................... ..17 3.3.3. Pirotska pramenka......................................................................................................... 18 3.3.4. Krivovirska pramenka..............................................................................................18 3.3.5. Lipska pramenka............................................................................................................18 3.3.6. Cigaja.............................................................................................................................19 3.3.7. Solčavsko-jezerska ovca...........................................................................................20 3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca.............................................................................................21 3.3.9. Il de Frans.......................................................................................................................21 3.3.10. Mis................................................................................................................................22 3.3.11.Virtemberška.................................................................................................................23

2

4. METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA........................................... 24 4. l. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE............................................................................25 4.1.l . Izbor majki ovnova ...................................................................................................... 26 4.1.2. Izbor ovnovskih očeva..................................................................................................26 4.1.3. Primena planskog parenja.............................................................................................26 4.1.4. Primena ukrštanja...........................................................................................................27 4.2. TESTIRANJE OVNOVA...............................................................................................28 4.2.1. Biološki test....................................................................................................................28 4.2.2. Performans test ..............................................................................................................28 4.2.3.Progeno testiranje ovnova...............................................................................................29 5. OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA...........................................................32 5.1. Očuvanje živih jedinki................................................................................................33 5.2. Formiranje banke semena….………… ……………………………………………33 6. ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA .....................................................33

7. TRAJANJE PROGRAMA...............................................................................................34

PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA………………..………………………………………………………….36

3

UVOD

Ovčarstvo Srbije, u pogledu produktivnosti nije zadovoljavajuće, posebno ako se uzme u obzir činjenica da posedujemo prirodne resurse i tradiciju. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo odsustvo jasnog odgajivačkog programa i selekcijskog rada, nedoslednost politike i ne poštovanje zakonskih regulative u toj oblasti. To znači da Srbija sa jedne strane ima solidan fond ovaca, ali sa druge strane, stanje i genetski potencijal populacija ovaca koje se gaje, pa time i produktivnost po grlu su na niskom nivou i ne koriste se na pravi način. Za realizaciju planskog odgajivačko selekcijskog rada potrebno je poznavanje teorije genetike i oplemenjivanja, tehnologije proizvodnje, kao i organizacionih formi primene selekcijskih postupaka u praksi.

Posebna pažnja u selekciji se mora posvetiti obezbeđenju jedinstvene kontrole produktivnosti i evidentiranju podataka, a zatim naučnom principu procene životinja na osnovu objektivnih merenja njihove produktivnosti.

U mnogim zemljama, sa razvojem kompjuterske tehnike, razrađeni su praktični korisnički softveri za efikasnije sprovođenje selekcijske procedure. Uvedeni su i genetski informacioni sistemi, pri čemu je svaki farmer, kao član, uključen preko svoje umatičene popualcije ovaca. U sistem se unose podaci o proizvodnji i kvalitetu mesa, mleka i vune. Procena odgajivalčke vrednosti ovaca se vrši primenom linearnih metoda ili putem selekcijskih indeksa, kombinujući osobine od ekonomskog značaja za farmu i ovčarstvo države.

U zavisnosti od ekonomskog interesa, stanja i nivoa razvijenosti ovčarstva jedne zemlje, definišu se mere za sprovođenje odgajivačko selekcijskih programa iza kojih stoji država.

Polazeći od činjenice da selekcija ovaca najvažniji metod za očuvanje genofonda i povećanje produktivnosti ovaca u Srbiji, ovaj program ima za cilj da u skladu sa novim Zakonom o stočarstvu (”Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) definiše odgajivačke ciljeve i metode za organizaciju i realizaciju ovog najvažnijeg posla u ovčarstvu.

1.STANJE OVČARSTVA U SRBIJI

Ovčarstvo je značajna grana stočarske proizvodnje, posebno u brdsko-planinskom području, koje raspolaže značajnim prirodnim potencijalima. Od 826.834 ha pašnjaka i 601.152 ha livada u Srbiji, oko 86% pripada brdsko-planinskom području gde živi oko

4

50% poljoprivrednog stanovništva. Međutim, usled intenzivnog procesa industrijalizacije, od druge polovine dvadesetog veka pa do danas prisutan je trend depopulacije, deagrarizacije i demografskog pražnjenja sela što ima za posledicu smanjenje broja ovaca pa su mnoge planine i pašnjaci ostali pusti. Pored toga, na smanjenje ovčarskog fonda i karakter ovčarske proizvodnje uticali su i sledeći faktori:

nestabilni privredno-ekonomski tokovi u zemlji nedostatak dugoročne politike unapređenja ovčarske proizvodnje nesiguran plasman slaba kreditna sposobnost odgajivača ovaca neznatna ulaganja banaka i drugih subjekata u ovčarsku proizvodnju slaba povezanost sa organizacijama za preradu i promet ovčijih proizvoda povećanje broja staračkih domaćinstava

Prema statističkim podacima iz 2008. godine, u Srbiji se gaji ukupno 1.605.000

ovaca. U pogledu rasne strukture, najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su najzastupljeniji sledeći sojevi: svrljiški, sjenički, pirotski, dok preostalih 20% čine: cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberškom i il de frans populacijom. Dakle, dominiraju rase i sojevi ovaca kombinovanih proizvodnih svojstava, zatim tip ovaca meso-vuna. Malo je mesnatih populacija, dok tipičnih rasa za proizvodnju mleka i vune gotovo i nema.

Preko 90% ovčarskog fonda Srbije je skoncentrisano kod malih odgajivača, pri čemu je struktura i veličina stada visoko varijabilna. Ovo je posledica promenljivih privredno-političkih prilika u kojima odgajivači nisu uspeli da izgrade moderan farmski način gajenja ovaca s jedne strane i odsustva ozbiljnijeg selekcijskog rada, sa druge strane.

Upravo zbog toga je važna izrada Odgajivačko-selekcijskog programa koji će biti temelj organizovanog i modernog ovčarstva u Srbiji.

Ovaj Program određuje populacije ovaca za koje je država zainteresovana i na kojima će se sprovoditi selekcija u cilju unapređenja ovčarstva. Takođe Programom se utvrđuju odgajivački ciljevi i metode pomoću kojih će se isti realizovati.

1.1. MATIČNA POPULACIJA Matičnu populaciju ovaca čine priplodne jedinke muškog i ženskog pola

nadprosečnog kvaliteta, rasa obuhvaćenih odgajivačko-selekcijskim programom. Sve životinje u matičnoj populaciji, obuhvaćene su selekcijskim radom putem kontrole produktivnosti i ostalih postupaka za unapređenje genetske strukture, odnosno proizvodnih osobina (meso, mleko,vuna).

Kao matično i reproduktivno proglašava se samo ono grlo ili stado koje ispunjava sve uslove predviđene zakonom o stočarstvu (”Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) i odgovarajućim pravilnicima, kao i to da su vlasnici spremni da prihvate sve propisane mere i postupke za postizanje i održavanje kvaliteta i odgajivačkih cijleva u dotičnoj populaciji, a

5

saglasno odgajivačko selekcijskom programu. Sadržina i način vođenja matične evidencije su takođe propisani posebnim pravilnikom resornog ministarstva. Klasifikaciju rasa ne treba vršiti kao do sada (autohtone i plemenite) jer to nije u skladu sa svetski prihvaćenim načinom razvrstavanja rasa. Ovim programom se predviđa podela rasa prema odgajivačkim ciljevima, onako kako je i dato u ovom Programu (tabela 3). To znači da će, se rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom prema proizvodnim ciljevima i metodama odgajivanja, razvrstavati na sledeći način:

- Kombinovane rase,namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune - Rase za proizvodnju mesa

- Rase za proizvodnju mesa i vune Matična populacija ovaca u Srbiji, koja je pod patronatom države i Ministarstva za

poljoprivredu,šumarstvo i vodoprivredu a pod stručnim nadzorom i koordinacijom glavne odgajivačke organizacije, kao republičke selekcijske službe, predstavlja osnovu genetskog unapređenja ovčarstva u zemlji.

1.1.1.Veličina matične populacije

Od ukupnog broja ovaca u Srbiji, selekcijom je do sada obuhvaćeno oko 10.000 grla (ili 0,6%), što je zanemarljiv udeo. Takođe, u pogledu brojnosti pojedinih rasa, postoje nelogičnosti jer su forsirane pojedine populacije koje nisu od većeg značaja za nacionalno ovčarstvo.

Ovim programom se predviđa da matična populacija u buduće treba da se povećava bar do nivoa od 1-2 % od ukupnog broja ovaca u Srbiji, što će zavisiti od više faktora, a pre svega od stimulativnih mera države i zainteresovanosti farmera.Takođe se predviđa i ograničavanje procentualnog učešća inostranih rasa koje nisu od posebnog nacionalnog interesa za Srbiju.

Veličina matičnog stada podrazumeva minimalan broj ovaca na jednom gazdinstvu-farmi, koje ispunjavaju propisane odgajivačko selekcijske kriterijume. Da bi farma-gazdinstvo ušlo u registar i njeno stado postalo matično mora imati najmanje 20 kvalitetnih priplodnih grla dotične populacije, osim ukoliko se radi o rasi koja je jako ugrožena u svom biološkom opstanku, gde broj jedinki može biti 5. Pored toga svaka matična farma koja je registrovana i kao reproduktivna, tj. bavi se proizvodnjom i prodajom kvalitetnog priplodnog materijala, mora imati sopstveni odgajivačko selekcijski program usklađen sa glavnim odgajivačkim programom.

Za uspešan odgajivačko selekcijski rad u ovčarstvu neophodna je puna saradnja odgajivača (vlasnika-farmera). Zato svaki odgajivač čije je stado umatičeno, mora da završi kurs o značaju, organizaciji i sprovođenju odgajivačko selekcijskog rada u ovčarstvu.

6

1.1.2. Proizvodni kapaciteti matične populacije Tabela1. Varijabilnost kvantitativnih osobina ovaca u zavisnosti genetskih i spoljnih uticaja

Osobina (LSM±SE) Rasa ovaca Masa

tela,kg Plodnost,% Mlečnost,kg Prinos

vune,kg Kombinovane rase

Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena

56±2.05 58±3.01 55±3.12 70±4.21 68±4.11 65±3.89

118±0.03 120±0.05 117±0.03 128±0.06 120±0.04 125±0.05

84.12±4.11 82.25±3.95 78.16±3.48 131.23±4.08 149.52±4.25 76.12±3.58

2.54±0.03 2.52±0.08 2.47±0.06 3.78±0.09 3.82±0.07 3.33±0.06

Rase za proizvodnju mesa

Ile de france Mis

74±5.04 77±5.85

150±0.07 154±0.07

67.82±3.21 69.25±3.16

4.14±0.05 4.09±0.03

Rase za proizvodnju mesa i vune

Virtemberška 70±4.98 131±0.06 65.41±3.09 3.91±0.07

U tabeli 1 su prikazane višegodišnje prosečne vrednosti proizvodnih osobina

najvažnijih kontrolisanih rasa ovaca. Ako obratimo pažnju na rezultate prikazane u tabeli 1, videćemo da postoji visoka

varijabilnost osobina u zavisnosti od svih posmatranih faktora. Indikativno je da se u intenzivnom sistemu forsiraju rase ovaca mesnatog ili kombinovanog tipa, smer meso i meso-vuna, dok u poluintenzivnom i ekstenzivnom sistemu dominiraju rase trojnog smera proizvodnje, meso-mleko-vuna. U intenzivnom sistemu gajenja, najbolje rezultate u pogledu plodnosti i mase tela ovaca je pokazala populacija Mis ovce, nešto manji potencijal je ispoljila rasa Ile de france, dok Virtemberška ovca znatno zaostaje. Prinos vune nije se bitno razlikovao, pa je i statistička značajnost razlika na niskom nivou. U poluintenzivnom sistemu postoji vrlo značajna razlika u masi tela između pirotske oplemenjene ovce i cigaje, kao i između svih ispitivanih rasa ovog sistema u pogledu mlečnosti, gde Lipska ovca po količini mleka u laktaciji dominira. Sa druge strane plodnost lipske ovce je najmanja i u poređenju sa druge dve rase vrlo značajno se razlikuje. Masa runa najmanja je kod pirotske oplemenjene ovce što je i statistički značajno. Ekstenzivno gajenje ovaca kombinovanog smera je najviše zastupljeno u planonskim krajevima Srbije, gde su dominantna tri soja pramenke: svrljiški sjenički i pirotski. Iz tabele 1 vidimo da nema velikih razlika u pogledu varijabilnosti

7

kvantitativnih osobina između posmatranih populacija ovaca. Ipak, Sjenička ovca je pokazala nešto bolje proizvodne rezultate u masi tela i plodnosti, dok je Svrljiška imala veću mlečnost. Prinos vune sve tri populacije je takođe bio sličan i varirao je oko vrednosti od 2.50 kg. Statističkom analizom je potvrđeno da ne postoji značajnost razlika u pogledu varijabilnosti kvantitativnih osobina ovaca u ekstenzivnom sistemu gajenja. Tabela 2. Uticaj genetskih i spoljnih faktora na masu tela jagnjadi do 90 dana uzrasta

Masa tela (kg) Rasa ovaca pri rođenju LSM±SE

30 dana LSM±SE

90 dana LSM±SE

Kombinovane rase

Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena

3.47±0.07 3.85±0.13 3.43±0.11 4.12±0.07 4.21±0.08 4.03±0.09

9.93±0.31 10.15±0.40 9.65±0.33 11.98±0.42 11.49±0.40 11.46±0.36

22.81±0.89 23.50±0.96 21.13±0.93 27.43±0.97 25.94±0.99 25.61±0.98


Ile de france Mis

4.34±0.12 4.49±0.11

12.02±0.38 12.21±0.36

32.09±1.12 33.21±1.06


Virtemberška 4.29±0.10 12.11±0.43 28.39±1.03

Iz tabele 2 vidimo da masa tela jagnjadi varira u zavisnosti od cilja gajenja i rase. Masa tela pri rođenju, sa 30 i 90 dana najmanja je kod kombinovanih rasa a najveća kod rasa za proizvodnju mesa, što je i za očekivati. Međutim za selekciju je važniji genetski potencijal pojedinih rasa, tačnije trend mase tela tokom porasta u cilju dostizanja završne ili tržišne mase tela sa 90 dana uzrasta. Najveću završnu masu tela su ostvarila jagnjad smera meso i to populacija Mis(33.21±1.06kg), a sledi je Ile de france(32.09±1.12kg), dok je Virtemberška sa smerom meso-vuna u mnogo većem zaostatku(28.39±1.03kg). Kod kombinovanih rasa dominantnija su bila jagnjad Cigaja rase sa masom tela od 27.43±0.97kg.

1.1.3. Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca

U cilju kontrole produktivnosti i testiranja ovaca a time i selekcije obavezno je sprovođenje sledećih mera:

a) Kontrola telesne razvijenosti ovaca

8

- Kontrola mase tela jagnjadi pri rođenju - Kontrola mase tela jagnjadi sa 30 dana - Kontrola mase tela jagnjadi sa 60 dana - Kontrola mase tela jagnjadi sa 90 dana - Kontrola mase tela ovaca pri striži Pored kontrole mase tela, neophodno je pri striži kontrolisati mere eksterijera gde su

uključene: - Visina grebena - Visina leđa - Visina krsta - Dubina grudi - Širina grudi - Dužina trupa - Širina kukova - Obim grudi - Obim buta - Obim cevanice

b) Kontrola mlečnosti ovaca Kontrolom se posmatraju sledeće osobine: - Trajanje laktacije - Količina mleka u laktaciji - Sadržaj mlečne masti u mleku - Sadržaj proteina u mleku - Broj somatskih ćelija u mleku Detalji sprovođenja kontrole mlečnosti usklađuju se sa standardima koje propisuje ICAR. Metoda A c) Kontrola prinosa i kvaliteta vune Prilikom procene odgajivačke vrednosti ovaca na bazi fenotipova osobina prinosa i kvaliteta vune, u obzir treba uzeti sledeće parametre: - Masa runa - Randman runa - Visina pramena

9

- Finoća vlakna - Dužina vlakna - Visina vlakna - Vijugavost vlakna - Jačina vlakna

- Rastegljivost vlakn

1.2.KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA

Sama oplodnja ovaca, bez obzira dali je u sezoni ili van sezonska, sprovodi se putem dva metoda :

- Prirodno parenje - Veštačko osemenjavanje

1.2.1. Prirodni pripust Prirodno parenje se odvija direktnim puštanjem ovna da zaskoči ovcu u estrusu,

dakle na prirodan način. Postoje dva osnovna načina oplodnje ovaca prirodnim parenjem:

- Slobodno-divlje - Kontrolisano- iz ruku

10

11

Slobodnim ili divljim parenjem, gde se u stadu nalazi ovan, koji prema svojoj volji, kada otkrije ovcu u estrusu istu oplodi, ne možemo imati uspeh u proizvodnji i selekciji, pa se takav vid korišćenja ovnova u matičnim stadima ne dozvoljava. Kontrolisano parenje ili kako se još naziva parenje iz ruku, podrazumeva da čovek-farmer drži kontrolu ili upravlja procesom razmnožavanja ovaca. Ovim programom se utvrđuje da je kontrolisano parenje jedini prihvatljiv način korišćenja ovnova u matičnim populacijama.

Kod kontrolisanog prirodnog parenja je obavezno da ovan bude sa poznatim poreklom (da ima pedigre), u protivnom ne sme se koristiti u stadima koja su umatičena. Ukoliko je priplodnjak dobrog kvaliteta a nema pedigre, poreklo se može utvrditi nekom od metoda genetske ekspertize porekla (DNK analize).-

1.2.2. Veštačko osemenjavanje

Veštačko osemenjavanje se obavlja unošenjem sperme ovna u polni organ ovce ne

prirodno, tj. na veštački način, pomoću specijalne opreme. Postoje dva osnovna načina veštačke oplodnje ovaca: - Unošenje sveže sperme - Unošenje zamrznute sperme Bez obzira što veštačko osemenjavanje ima niz zootehničkih i zdravstvenih

prednosti, prirodno parenje je zastupljeniji vid oplodnje ovaca. Jedan od osnovnih razloga je što se vitalnost sperme ovnova gubi kod zamrzavanja ( nizak % koncepcije-uspele oplodnje, posle zamrzavanja, za razliku naprimer od goveda-bikova, pa se ne isplati masovna proizvodnja i distribucija ). Sa druge strane osemenjavanje svežom spermom je veoma uspešno, nekad i prevazilazi uspeh kod parenja, međutim zbog cene angažovanja stručnog lica, osemenjivača i same opreme, više se primenjuje na farmama velikih kapaciteta, dok se u manjim stadima pribegava prirodnom parenju. Za matičnu populaciju ovaca u Srbiji su prihvatljiva oba načina oplodnje ovaca (parenje,ili osemenjavanje) pod uslovom da ovan bude sa poznatim poreklom.

2.MOGUĆNOST GENETSKOG UNAPREĐENJA OSOBINA

Da bi se ostvario genetski napredak primenom selekcije, neophodno je rangiranje životinja prema produktivnosti. Neke će biti zadržane za dalju reprodukciju, a pojedina grla moraju biti škartirana. Ovakav način selekcije je moguć samo ukoliko se raspolaže pouzdanim pokazateljima o odgajivačkoj vrednosti jedinki koje gaji. Rečeno jezikom genetike, moraju se posedovati podaci o kvantitativnim osobinama čija je osnovna kategorija fenotipska vrednost, odnosno fenotip. Vrednost fenotipa ovaca je rezultat delovanja naslednih faktora i sredine:

P = G + E

Nasledni faktori uklučuju sumarno ili aditivno dejstvo gena, efekte dominantnosti i epistatičnosti:

G = A + D + I

Polazeći od činjenice da su faktori spoljne sredine uvek prisutni, teško je pouzdano utvrditi vrednost genotipa ovaca. To je otežano i time što se sa generacije na generaciju ne prenose genotipovi već mnogobrojni geni koji ispoljavaju prosečne efekte u odnosu na srednju vrednost populacije ovaca. Na taj način, jedinka i populacija stoje u određenom odnosu pa se i odgajivačka vrednost određuje, kako procenom sopstvenog fenotipa, tako i na bazi srodnika odnosno podataka iz populacije. Imajući u vidu da svaka jedinka nasleđuje po ½ genskog kompleksa oba roditelja, odgajivačka vrednost je, zapravo, prosek priplodnih vrednosti roditelja. Procenjena odgajivačka vrednost se dobija iz sledećeg izraza:

POV = b · (P-M), gde su

POV - Procenjena odgajivačka vrednost b - Koeficijent regresije aditivnog genotipa na fenotip P - Prosečna vrednost posmatrane jedinke M - Prosečna fenotipska vrednost posmatrane osobine u određenoj populaciji ovaca Iz kratkog uvida u osnovna načela koja karakterišu aditivni genotip jedinke, možemo zaključiti da je pitanje vrednosti pojedinih individua ili populacije ovaca, u smislu njihovog rangiranja i selekcije, veoma složeno. Zbog toga se i procena odgajivačke vrednosti obavlja na nekoliko načina, a na bazi dobijenih rezultata kontrola kod svakog subjekta/farme: - Po fenotipu, - Po poreklu, - Po bočnim srodnicima - Po potomcima - Kombinacijom različitih metoda Selekcija ovaca po fenotipu Već smo rekli da je fenotip ovaca rezultat nasleđa i faktora spoljne sredine. Pri tome, za farmere su od značaja kvantitativne osobine koje se, za razliku od kvalitativnih

12

karakteristika, mogu izmeriti odnosno izraziti količinski. Fenotipovi tako izmerenih osobina nam služe za procenu odgajivačke vrednosti. Procenjena odgajivačka vrednost jedinke se može predstaviti kao:

POV = h² · (P - M)

Ako se, pod procenjenom odgajivačkom vrednošću jedinke podrazumeva ocena genetskog preimućstva individue nad prosekom populacije, a da su pri tome heritabilitet i koeficijenat regresije jednaki (h²=b), onda obrazac za procenu odgajivačke vrednosti po fenotipu izgleda ovako:

POV = M + b (P - M)

Fenotip ovaca uključuje ne samo sopstvenu produktivnost jedinke već i njen morfološki izgled. Zato se, u cilju što efikasnije procene vrednosti individua, ova dva kriterijuma kombinuju. S obzirom da u programima gajenja ovaca postoje različiti smerovi proizvodnje kao i ciljevi (meso, mleko, vuna), to se i vrednosti pojedinih fenotipova rangiraju u skladu sa ciljem. Saglasno tome, fenotipovi ovaca se mogu razvrstati u nekoliko: - fenotipovi osobina plodnosti - fenotipovi osobina telesne razvijenosti - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mesa - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune

Osobine plodnosti ovaca ispoljavaju se posle dostizanja polne zrelosti. Osnovni princip selekcije ovaca na plodnost sastoji se u zadržavanju za priplod onih jedinki koje potiču iz blizanačkih i trojnih legala. Pored toga, u cilju što uspešnije selekcije, poželjno je da i sami roditelji vode poreklo iz takvog legla. Ovaj stav se zasniva na takozvanom efektu majke i babe, pri čemu se ima u vidu da se plodnost potomaka, kao osobina, determiniše njegovim sopstvenim genotipom i genotipom roditelja, u prvom redu majke, a takođe i babe po majčinoj liniji.

Povećanje plodnosti putem selekcije može se ostvariti i po principu odabiranja ovaca posle prvog jagljenja. Naime, ovce koje pri prvom jagnjenju imaju veću plodnost daju više jagnjadi tokom produktivnog veka iskorišćavanja. Pored navedenih, primenjuju se i drugi postupci za povećanje plodnosti ovaca putem selekcije. Jedan od njih je da svaka ovca ulazi u priplod u uobičajenom uzrastu, ali nakon selekcije koja se obavlja prema pokazateljima plodnosti iz prva tri jagnjenja njene majke. Time se ostvaruje veći genetski progres u pogledu povećanja plodnosti populacije. Prosečna plodnost ovaca iz nekoliko jagnjenja je daleko bolji kriterijum i u selekciji ovaca, takozvanih ovnovskih majki. Njome se postižu bolji rezultati od selekcije na osnovu tipa rođenja i u poređenju sa individualnim podacima jagnjenja ona ima karakter neprekidne distribucije.

13

Ocena priplodnih ovnova po potomstvu na većem broju kćeri povećava tačnost selekcije ovaca na plodnost (ostvaruje se veštačkim osemenjavanjem).

Efikasnost genetskog unapređenja plodnosti, korišćenjem više izvora podataka, u

poređenju sa selekcijom baziranom samo na podacima majki, zavisi od mnogih faktora, među kojima su: broj majki koje se ispituju, intenzitet selekcije ovnova, intenzitet selekcije po rezultatima ispitivanja produktivnosti potomaka itd. U cilju optimizacije genteskog progresa ovaca pri selekciji na plodnost koriste se selekcijski indeksi i mešoviti linearni modeli. Kod ovaca gde se kao kriterijum uzima poreklo i sopstvena produktivnost, selekcijski indeks će imati sledeću formulu:

SI =Pm Po x+

+⎛⎝⎜

⎞⎠⎟2

1 - x · h² , gde su:

Pm - Tip rođenja majke Po - Tip rođenja oca x 1 - Plodnost ovce koja se ocenjuje kod prvog jagnjenja ili prosečna plodnost za tri godine x - Prosečna plodnost stada u godini ocenjivanja h² - Heritabilitet plodnosti vršnjakinja

Kod osobina telesne razvijenosti i prinosa i kvaliteta mesa, elekcijom

produktivnijih ovaca mogu se dobiti potomci sa većim potencijalom za proizvodnju mesa. Efikasnost selekcije ili očekivano poboljšanje produktivnosti potomaka biće utvrđeni izračunavanjem selekcijskog diferencijala i njegovim množenjem sa heritabilitetom.

U selekciji ovaca na veću proizvodnju mesa obično se uzimaju procene odgajivačke vrednosti po sopstvenoj produktivnosti i po potomstvu (performans i progeni test). Danas vlada mišljenje da masa tela jagnjadi pri rođenju može služiti kao pokazatelj mase i pri odbijanju, odnosno klanju. Ono se bazira na pozitivnoj korelaciji između ove dve osobine. Međutim, da bi predstava o vrednosti jedinki ili populacije bila jasnija, neophodno je uzeti u obzir i utrošak hrane za kg ostvarenog prirasta jagnjadi u tovu. Postojanje ove veze je poznato još od ranije ali je njena značajnost u zadnje vreme aktuelizovana i nezaobilazna je u svim programima selekcije ovaca.

U skladu sa ovim, selekcija na veći dnevni prirast, a time i manji utrošak hrane po kg ostvarenog prirasta, u dužem vremenskom periodu može dati pozitivne rezultate, naročito kada se radi o masovnoj selekciji. Time se, pored povećanja proizvodnje jagnjećeg mesa, smanjuju troškovi ishrane, što celu proizvodnju na farmi čini rentabilnijom.Osobine koje se utvrđuju na grlima posle klanja predstavljaju njihove fenotipove, ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka.

Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka su veoma značajni, kako za procenu odgajivačke vrednosti mlečnih rasa ovaca, tako i za populacije drugih smerova proizvodnje, gde je mlečnost majke odlučujuća za prirast jagnjadi u prvom mesecu postnatalnog razvoja.

14

Varijabilnost fenotipova osobina prinosa i kvaliteta mleka je dosta izražena, što daje veću šansu selekcionerima za poboljšanje osobina od interesa za odgajivače. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune su predmet specijalizovanih istraživanja genetičara, tako da se osim napred pomenutih parametara prinosa i kvaliteta vune, ovim programom ne predviđaju posebne aktivnosti.

U obradi podataka a u cilju pouzdane procene odgajivačke vrednosti ovaca primenjivaće se savremena statistička analiza i modeli koje sadrže novi softverski paketi.

3. RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI

Rasna struktura ovaca u Srbiji je šarolika, bez obzira što nemamo velikim broj

rasa. Razlozi za to su pre svega u raznolikosti faktora sredine ili ambijenta u kojima se ovce gaje, kao i u tradiciji, sistemu gajenja i navikama odgajivača ovaca.

Ipak, kada govorimo o rasnoj strukturi, sve populacije ovaca možemo razvrstati u tri grupe prema proizvodnom tipu:

- Kombinovane rase, namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune; - Rase za proizvodnju mesa; - Rase za proizvodnju mesa i vune.

3.1. Odgajivački ciljevi

Cilj ovog odgajivačko selekcijskog programa je stvaranje genetskih potencijala za veću proizvodnju mesa i mleka ovaca u Srbiji. Vuna kao poseban odgajivački cilj neće biti definisana, ali će se voditi računa o njenom prinosu i kvalitetu. Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva Srbije treba biti podređen upravo definisanom odgajivačkom cilju, koji mora biti jasan, a matična evidencija i selekcijski postupci moraju obuhvatiti sva svojstva potrebna za njegovu što uspešniju realizaciju.

Polazeći od činjenice da u Srbiji imamo:

1. Različite makroklimatske i geografske uslove; 2. Različito zemljište i vegetaciju; 3. Različitu tradiciju gajenja ovaca; 4. Razlike u načinu proizvodnje i prerade ovčjih proizvoda.

Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva treba biti podređen sledećim proizvodnim ciljevima:

15

Meso-mleko-vuna Najveći deo naše populacije ovaca (pramenka) pripada upravo ovom tipu,

odnosno trojnom smeru proizvodnje. To je tradicionalno nasleđe u ovčarstvu Srbije i kao takvo treba da se zadrži.

Odgajivačko selekcijski program i odgajivački cilj treba da omoguće brži genetski napredak populacija gajenjem u čistoj rasi, koje, kako ćemo videti, imaju dobar potencijal za to, a selekcija je upravo i najbolji put da se do željenog cilja dođe. Proizvodi ovaca ovog smera, pre svega meso i mleko su odličnog kvaliteta i već poznati proizvodi poput jagnjetine i ovčijih sireva su proneli glas o našoj pramenki i izvan Srbije.

Meso

U ovčarstvu većine evropskih zemalja proizvodnja ovčijeg mesa ima prvorazredni

značaj i predstavlja glavni izvor zarade farmera. U našoj zemlji situacija je ista, stim što oko 70% proizvedenog mesa čine mlada jagnjad uzrasta do 90 dana.

Polazeći od te činjenice vrlo je važno poznavati najvažnije faktore od kojih zavisi količina i kvalitet proizvedenog mesa kako bi se organizovala uspešna selekcija.

Uopšteno govoreći meso se može proizvoditi od svake ovce. Međutim količina, kvalitet i cena zavise od rase odnosno populacije. Na prvom mestu po kompleksu pokazatelja mesne produktivnosti i ekonomske efikasnosti proizvodnje ovčijeg mesa stoje specijalizovane, ranostasne mesnate rase ovaca.

Istraživanja su pokazala da razvoj tkiva ovaca nema istu dinamiku tokom života i da pored toga zavisi kako od naslednih faktora tako i od uslova gajenja a naročito ishrane.

Da bi se ostvarile želje farmera za većom mesnatošću, neophodno je u selekciji ovaca napraviti razuman kompromis i gajiti životinje sa poželjnim odnosom mišićnog i koštanog tkiva u korist mesa.

Mesnatost ovaca se prognozira i određuje putem nekoliko sledećih pokazatelja: -Ranostasnost -Konstitucija i eksterijer -Masa tela i prirast -Randman -Sastav i kvalitet trupa -Konverzija hrane

Na tržištu Srbije najtraženija je jagnjetina, pri čemu je masa trupa za tu namenu

između 10 i 12 kg, odnosno oko 25 kg žive vage. Prema tome, odgajivački cilj u našoj zemlji je podređen proizvodnji janjadi sa masom tela od 25-30 kg.

Navedeni proizvodni cilj je prilagođen i našoj postojećoj rasnoj strukturi. Zbog navedenih razloga test na meso mesnatih rasa trajaće do uzrasta jagnjajadi od 90 dana (30-35 kg telesne mase).

16

Meso-vuna

Pored specijalizovanih populacijka ovaca, za proizvodnju mesa, postoje i rase koje uz meso nešto slabijeg kvaliteta, proizvode i vunu, pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. U Srbiji je najzastupljenija ovca tog tipa poznata kod nas kao virtemberška (merinolandschaf).

Zahvaljujući svojim specifičnim fizičkim svojstvima vuna je lider u sirovinama tekstilne industrije, uprkos mnoštvu sintetičkih materijala koji se nalaze na tržištu. Među najvažnijim fizičkim svojstvima vune ubrajaju se: finoća, dužina, vijugavost, jačina, elastičnost, rastegljivost, sjaj i boja.

U selekciji ovaca u ovom odgajivačkom cilju, pored osobina prinosa i kvaliteta mesa, mora se voditi računa o obraslosti tela vunom, tipu i prinosu runa, kao i kvalitetu vune.

3.2. Klasifikacija rasa prema odgajivačkim ciljevima Rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom mogu se prema

proizvodnim ciljevima i metodama odajivanja, svrstati na sledeći način:

Tabela 3. Rase ovaca u Srbiji razvrstane prema odgajivačkim ciljevima

Grupa

Tip Rasa Odgajivački cilj

Metoda odgajivanja

I

Kombinovane rase,namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune

Pramenka: - sjenička - svrljiška - pirotska - krivovirska - lipska

Cigaja Solčavska Pirotska oplemenjena

Meso-mleko-vuna

- Odgajivan

je u čistoj rasi

- Oplemenji

vanje ovnovima iz II grupe

II


Ille de France Mis

Meso

- Odgajivanje u čistoj rasi

- Ukrštanje

III


Virtemberška Melezi pramenke sa grupom II i III

Meso-vuna - Odgajivanje u čistoj rasi

- Ukrštanje

17

3.3. Odgajivački ciljevi po rasama

3.3.1. Sjenički soj pramenke

Ime je dobila po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Sa Peštera se ova ovca zadnjih decenija proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije i usled poboljšanih uslova gajenja, kao i sve naše pramenke je postala krupnija i produktivnija u odnosu na raniji period.

Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva pramenke. Visina grebena ovaca iznosi oko 65 cm, a ovnova 70 cm. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-65 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-110 kg. Grudi su joj dosta duboke, ali je grudni koš uzan. Glava je obrasla dlakom bele boje, sa crnim kolutovima oko očiju, sa crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i crnim vrhovima ušiju. Noge su joj takođe obrasle dlakom,najčešće bele boje, a mogu biti crne ili prskane. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijene rogove u obliku spirale. Ova ovca spada u grupu dugorepih pramenki sa rudom vunom. Runo je otvoreno do poluotvoreno. Godišnji nastrig vune ovaca iznosi 1,5, a ovnova 2 kg. Dužina vunskih vlakana iznosi 12-13 cm, a finoća oko 38 mikrona, što znači C i D sortiment.Prosečna mlečnost sjeničke ovce, u laktaciji od 5-6 meseci se kreće od 60-80 litara, računajući i mleko koje posisa jagnje. Od 100 ovaca se u proseku dobije 110-120 jagnjadi. Kasnostasna je i prvi put ulazi u priplod sa 18 meseci, a porast završava sa 3-4 odine. 3.3.2. Svrljiški soj pramenke

Dobila je ime po Svrljiškim planinama, gde joj je i mesto odgajivanja. Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca, pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova.Obrasla je belom vunom, a noge i lice su prskane crnim tačkicama, dok na čelu ima ćubu.Spada u krupnije sojeve pramenke. Visina grebena ovnova se kreće od 60-65 cm, a ovaca oko 60 cm. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 50-55 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-90 kg. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti i šuti i rogati.Prinos vune se kreće kod ovaca 1,5 kg i oko 2 kg kod ovnova.Dužina vunskih vlakana iznosi oko 11-12 cm, a finoća 36 mikrona. Pramen je levkast a runo poluotvoreno.Prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 80 litara. Plodnost ovaca se kreće od 100-110%, .Svrljiška ovca je kasnostasna životinja. Dviske ulaze u priplod sa 16-18 meseci, a porast završavaju u četvrtoj godini života.

18

3.3.3. Pirotski soj pramenke

Najrasprostranjenija je na području Stare planine-Visok u okolini Pirota i Dimitrovgrada, ali se gaji i na područjima Babušnice, Bele palanke i Suve planine. Ovce su obrasle vunom bele boje.Visina grebena iznosi oko 60 cm, a dužina trupa 108,70% visine grebene. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 48-55 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg. Randman odraslih grla je 45-47%, a kod jagnjadi 50-55%, zavisno od stepena utovljenosti.Prinos vune kod ovaca iznosi 1,5 kg, a kod ovnova oko 2,0 kg.Dužina vunskog vlakna je 14, a visina 12 cm.Finoća vunskog vlakna iznosi oko 35-40 mikrona, što znači C i D sortimenta. Od vune pirotske ovce, u Pirotu i okolini se izrađuju nadaleko poznati pirotski ćilimi.U laktacionom periodu od 6 meseci, računajući mleko koje posisa jagnje, ovca proizvode 75-80 litara mleka, od koga se spravlja poznati pirotski kačkavalj.Od 100 ovaca se dobije 110-115 jagnjadi. Pirotska ovca je kasnostasna životinja, jer za priplod stasava u starosti od 16-18 meseci. 3.3.4. Krivovirski soj pramenke

Uzgaja se u okolini Krivog Vira, po kome je i dobila ime.Spada u grupu srednje krupnih pramenki. Visina grebena iznosi kod ovaca 60-62 cm, a kod ovnova 65-67 cm. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 50-55 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg, sa randmanom mesa 45-48%. Vuna je bele boje. Glava i noge su obrasle dlakom. Na čelu se nalaze dugački pramenovi vune koji obrazuju ćubu. Ovce su šute a ovnovi imaju rogove spiralnog oblika. Runo je otvoreno, sastavljeno od šiljastih pramenova, a kod boljih zapata može biti i poluzatvoreno, jer se ovaj zapat nalazi na prelazu između rude i gruborune pramenke.Prinos vune se kreće od 1,5 kg kod ovaca do 2 kg kod ovnova. Dužina vlakna je 12-45 cm, a finoća oko 40 mikrona. Prosečna mlečnost ovaca iznosi oko 30 kg bez mleka koje posisa jagnje. Plodnost se kreće u proseku oko 110%. Kao i drugi sojevi pramenke, krivovirska ovca je kasnostasna životinja. U priplod ulazi sa 16-18 meseci., a porast završava sa 3-4 godine.

3.3.5.Lipski soj pramenke

Rejon rasprostiranja ove ovce je teritorija između Smedereva, Požarevca i

Mladenovca. Ime je dobila po selu Lipe kod Smedereva. To je lokalni soj gruborune pramenke.Spada u krupnije sojeve. Visina grebena je oko 64 cm. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-60 kg, a ovnova varira u ganicama od 75-85 kg. Ovce su šute, a ovnovi imaju spiralno razvijene rogove. Vuna je bele boje, a ima grla sa crnim flekama i šarenom vunom. Glava, noge i uši su obrasli dlakom crne boje.Runo je otvoreno, a pramenovi su šiljasti, finoća vlakana se kreće od 40-42 mikrona, spada u D i E sortiment.Dužina vlakana je oko 15 cm.

19

Ovce daju prosečno 1,5 kg a ovnovi 2,5 kg vune. Karakteriše je dobra mlešnost. U toku laktacije proizvede od 60-100 litara mleka.

Tabela 4. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla pripadnika sojeva pramenke

Osobina Ovce Ovnovi Visina grebena Telesna masa

65-70 55-65

70-75 80-110

Plodnost 110-120 Proizvodnja mleka 70-90 Telesna masa jagnjadi

u uzrastu od 3-4 meseca 23-26

Finoća vune 35 Količina vune 2-3 3-4

3.3.6.Cigaja

Rasprostranjena je u regionima naše najintenzivnije poljoprivredne

proizvodnje kao što su Vojvodina, Mačva, Pomoravlje. Cigaja je krupna rasa ovaca, čvrste građe tela i snažne konstitucije. Glava je srednje veličine, ali dosta uzana. Pokrivena je crnom ili mrkom dlakom.Ovnovi imaju više a ovce manje ispupčen profil. Ovce i ovnovi su šuti, mada ovnovi mogu biti i rogati.Visina grebena ovaca iznosi od 60-76 cm, a ovnova 70-85 cm. Trup je srednje dužine, dubok, ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Grudi su duboke, ali dosta uske.Leđna linija je ravna. Noge su visoke jakih kostiju, čvrstih papaka i obrasle crnom ili mrkom dlakom. Po zoološkoj klasifikaciji cigaja spada u dugorepe ovce.Runo je poluzatvoreno do zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih ili levkastih pramenova.Vlakno je srednje finoće, sa oko 28-30 mikrona, odnosno B sortimenta. Runo je belo, mada ima crnih i mrkih cigaja. Ovce daju prosečno 2,5-4,0 kg , a ovnovi 3,5-5,0 kg vune.Visina vlakna je oko 8cm, a dužina oko 10 cm.Nedostatak cigaje je slaba obraslost vunom po trbuhu i donjem delu vrata. Gustina vune je takođe nezadovoljavajuća.Telesna masa ovaca iznosi u proseku 60-75 kg, a za ovnove 80-120 kg. Mlečnost je dosta dobro izražena i kreće se u granicama 80-150 litara u laktacionom periodu od 6 meseci. Plodnost ovaca cigaja rase se kreće od 110-130%.Ženska grla se prvi put pripuštaju u starosti od oko 12 meseci.Genetski potencijal cigaje nije dovoljno iskorišćen u našoj zemlji, što ostavlja prostora za selekcijski rad.

20

Tabela 5. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla


60-65 65-75

75-78 100-120


u uzrastu od 3-4 meseca (kg) 25-30

Finoća vune (µ) 26-28 Količina vune(kg) 3-4 4-5

3.3.7. Solčavsko-jezerska ovca

Ime je dobila po Solčavsko-jezerskoj dolini (Slovenija). U Srbiji je rasprostranjena na području Mačve. Solčavska ovca je krupna, dugačka, relativno duboka i ne tako uzana. Karakteristična je duga glava sa ispupčenim profilom i dugim klopavim ušima. Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 67, a ovnova 70-75 cm. Dužina trupa je oko 120% visine grebena. Spada u grupu dugorepih ovaca. Masa tela ovaca je 55-60 kg, a ovnova 70-80 kg, sa randmanom mesa oko 55%. Ovce su obrasle belom vunom po celom telu, osim glave, nogu i ušiju, koje su pokrivene kratkim belim dlakama. Runo je zatvoreno ili poluzatvoreno, cilindričnih ili levkastih pramenova, dužine oko 8 cm, sa 1-4 vijuge na cm dužine. Prosečna količina vune po ovci iznosi 2-2,5 kg, a kod ovnova oko 2,5-3,5 kg. Finoća vlakna je 30-38 mikrona (sortiment C-D). U toku laktacije koja traje 6 meseci, ova ovca proizvede 70-90 litara mleka. Plodnost solčavske ovce iznosi oko 150%. Dviske ulaze u priplod sa 15 meseci starosti.



65-70 60-65

70-75 80-110


u uzrastu od 3 meseca 28-30

Finoća vune 30-35 Količina vune 2-3 3-4

21

3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca

Složenim kombinacijskim ukrštanjem tri rase ovaca (pirotske pramenke, merino arla i virtemberške ovce) i primenom adekvatne selekcije, stvorena je pirotska oplemenjena ovca, koja se potpuno razlikuje od pirotske pramenke.

Ova ovca, stvarana na području Stare planine (teritorija opštine Pirot ) znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove i pogodna za gajenje u brdsko-planinskom regionu Stare planine, jugoistočne i istočne Srbije.Okvir tela pirotske oplemenjene ovce znatno je veći od okvira autohtone pirotske pramenke. Visina grebena ovaca iznosi 66,63 cm.Vuna je bele boje, pramenovi su cilindrični a runo zatvoreno.Glava i noge od lažnih kolena i skočnih zglobova do papaka su pokrivene dlakom bele boje. Masa tela jagnjadi pri rođenju je 4,15-4,75 kg, sa tri meseca 25,40 kg, a sa 12 meseci oko 51,85 kg. Masa tela ovaca koje su završile porast iznosi 55-60 kg.Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu iznosi oko 3,3 kg. Dubina runa nove populacije prosečno iznosi 7 cm. Ukrštanje je negativno delovalo na dubinu runa (pramen je skraćen za oko 30%) a pozitivno na oblik pramena (cilindričan).Povećana je gustina i finoća vlakna (sortiment Aii-B1), tako da je runo zatvoreno.Količina mleka oplemenjene populacije u laktaciji od 180 dana iznosi 80-110 kg. Plodnost ove ovce iznosi 100-130%.



65-68 60-65

70-75 100-120



Finoća vune 25 Količina vune 3-4 4-5

3.3.9. Ile de France

Rasa je dobila ime po pokrajini na severu Francuske. Životinje ove rase imaju veliki format, teške su i ranostasne.Imaju široku glavu, izbočene očne duplje. Ovce i ovnovi su šuti.Vrat je kratak, vrlo muskulozan. Trup se odlikuje velikim širinama.

22

Posebno su izražene širine leđa i zadnjeg dela (butovi, sapi). Grudni koš je širok i dubok,a grudna kost izbočena. Rebra su zaobljena, prava i široka. Leđna linija je ravna, a rep je visoko nasađen. Trbuh je lako zaobljen, noge su jake a zbog velikih širina i dubina izgledaju kratke.Ovce su dobro obrasle belom vunom po celom telu.Noge ispod skočnih zglobova kao i uši su obrasle dlakom bele boje.Prosečan godišnji prinos vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a oko 7-8 kg po ovnu, sa randmanom 45%.Dužina vlakna je oko 8 cm, a finoća 23-27 mikrona ( A/AB sortiment). Runo je zatvoreno, a vuna je ujednačena i ravna. Telesna masa odraslih ovaca iznosi 60-65 kg, a ovnova 120-130 kg.Randman mesa odraslih grla se kreće od 52-55%, a jagnjadi oko 60%.Jagnjad u tovu sa 90 dana uzrasta postižu telesnu masu od 30-35 kg, ostvarujući dnevni prirast od 250-350 g.Ovce su veoma plodne. Fertilni estrus se javlja tokom čitave godine i od 100 ovaca se u proseku dobij 130-150 jagnjadi. Životinje su ranostasne i ulaze u priplod sa 12 meseci uzrasta.


Visina grebena Telesna masa

70-75 70-80

75-80 120-130

Plodnost 140-170 Proizvodnja mleka - Telesna masa jagnjadi



3.3.10. Mis (Mesnata ovca Instituta za stočarstvo) Mis ovca je nova populacija nastala na Institutu za stočarstvo u Zemunu tokom

perioda od 1991-2006. godine, složenim kombinacijskim ukrštanjem predstavnika tri rase ovaca: Pirotske pramenke, Merinolandchaf i Ile de France. Populacija MIS je mesnati tip ovaca, snažne konstitucije, sa naglašenom konformacijom trupa i izuzetnim svojstvima mesa. To su izdržljive i dugovečne životinje dobro prilagođene uslovima životne sredine. Glava je fina, srednje dužine i širine. Vrat je širok, mesnat i kratak.Grudi su široke i duboke. Odlikuje se izraženim širinama naročito u predelu sapi i butova, odnosno zadnjeg dela tela, kao i velikom širinom leđa. Mišićna masa pomenutih delova trupa je naglašena, muskulatura butova zaobljena i završava se u predelu skošnih zglobova.Noge su srednje visine, široko i pravilno postavljene. Ovce ove populacije su bele boje, bez ikakvih fleka, obrasle belom vunom po celom telu, uključujući i noge do skočnih zglobova.

Mis ovca se može gajiti u svim krajevima naše zemlje, mada je pretežno namenjena područjima intenzivnije poljoprivrede zbog boljih uslova ishrane u kojima može da ispolji optimum svog genetskog potencijala. Trenutno je zastupljena u okolini Beograda, na području Mačve, Pomoravlja i Kolubare, sa tendencijom daljeg širenja.

23

Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 74 cm. Telesna masa odraslih ženskih grla je oko 79 kg, a muških 130 kg. Prosečna telesna masa jagnjadi pri rođenju iznosi u proseku 4,51 kg, sa 30 dana uzrasta 12,01 kg, u tovu sa 90 dana 34,26 kg, dok masa podmlatka sa 12 meseci uzrasta iznosi oko 63,5 kg. Mis ovca se svrstava u red ranostasnih populacija.

Dviske ulaze u priplod sa 10-12 meseci uzrasta., a fertilni estrus se javlja tokom većeg dela godine.Od 100 ojagnjenih grla se dobije prosečno 130-160 jagnjadi. Randman trupa Mis jagnjadi u uzrastu od 3 meseca iznosi oko 59%.Prosečna masa runa odraslih grla iznosi oko 4,11 kg, visina pramena 8,12 cm, dužina vlakna 12,04 cm vijugavost 4,98 vijuga/cm a finoća 24,40 mikrona. Mis ovce su u laktaciji koja traje oko 4 meseca dale prosečno 68,10 kg mleka sa 7,07% mlečne masti.



73-75 70-80

78-82 120-130




3.3.11. Virtemberška ovca-Merinolandschaf

Merinolandschaf je rasa smera proizvodnje meso-vuna i odlikuje se snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i građom tela. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Vrat im je srednje dug, bez kožnih nabora.Grudi su duboke, a trup je dugačak, srednje širine i dubine, sa ravnom leđnom linijom. Muskulatura trupa je dobro razvijena, tako da se masa tela ovaca kreće u proseku od 60-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4,5 kg. U uslovima intenzivnog tova jagnjad sa 90 dana uzrasta postižu masu tela od 25-30 kg. Randman mesa se kreće od 52-56%.

Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i uši pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno , sastavljeno iz cilindričnih pramenova. Prinos vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a kod ovnova 6-8 kg. Randman vune iznosi oko 50%.Visina pramenova iznosi 9 -9,5 cm.

24

Finoća vune se kreće od 24-28 mikrometara.Proizvodnja mleka je slaba ili srednje izražena, mada mleko uglavnom služi za odgoj podmlatka. Ulazi u priplod sa 12 meseci starosti. Od 100 ovaca se u proseku dobije 120-140 jagnjadi.



74-76 60-75

80-85 100-120


u uzrastu od 3-4 meseca 25-30

Finoća vune (µ) 25-28 Količina vune(kg) 4-5 6-8

4. METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA

U procesu oplemenjivanja ovaca, selekcija ima vodeću ulogu kao metod za

povećanje produktivnosti, time što se po tačno definisanoj proceduri vrši kontrola proizvodnih osobina i nakon ocene priplodne vrednosti, odabrane jedinke oba pola reprodukuju i daju potomstvo koje će nadmašiti prosek populacije.

U selekciji ovaca srećemo se sa kvalitativnim i kvantitativnim osobinama. Kvalitativne osobine su neke morfološke ili fenotipske odlike, kao što su: boja,oblik ili tip runa, izgled repa, rogovi, oblik ušne školjke, oblik vimena, oblik sisa i td.

Sa ekonomskog stanovišta daleko je važnije nasleđivanje kvantitativnih svojstava: plodnosti, prirast, okvir tela, masa tela, mlečnost, masa runa, itd.

Međutim, ispoljavanje kvantitativnih osobina je pod stalnim uticajem faktora sredine, pa se zato javlja visoka varijabilnost. Da bi se izvršila analiza i vrednost kvantitativnih osobina potrebna je obimna matematičko statistička procedura.

Rezultati u selekciji ovaca u prvom redu zavise od varijabilnsoti osobina, heritabiliteta, karaktera korelativnih veza itd., ali od niza drugih, negenetskih faktora, među kojima najveći značaj imaju selekcijski diferencijal, intenzitet selekcije i generacijski interval (slika 1).

25

CILJ

PROIZVODNJE VELIČINA

POPULACIJE ZDRAVLJE ŽIVOTINJA

Slika 1.- Šematski prikaz faktora koji utiču na efekat selekcije ovaca(Petrović,2000)

4.1. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE

Ovčari su od pra istorije znali kako da biraju najbolja grla za reprodukciju i tako smo danas u prilici da vidimo preko 900 rasa ovaca širom zemaljske kugle.

Svaki farmer svesno ili nesvesno, stručno ili ne stručno vrši selekciju time što zadržava najbolja grla po svom mišljenju, kako bi ih razmnožavao i dobijao bolje potomstvo. Često, radeći taj posao farmeri i ne znaju da je to biološka neminovnost ili nužda. Na žalost, smatra se da je za poslednjih 100 godina 148 rasa ovaca izumrlo, a 119 rasa ugroženo u smislu biološkog opstanka, što je rezultat čovekovog nemara, ponekad svesno a nekad i iz ne znanja favorizovane su jedne a zapostavljane druge rase.

Polazeći od te biološke nužde, ali pre svega ekonomskih interesa u stočarstvu, nauka je razvila metode koji omogućavaju veoma efikasno sprovođenje oplemenjivačkih aktivnosti. Na tom poslu zajedno treba da rade farmeri i stručnjaci za ovu oblast, a važnost ovoga se ogleda i u tome što su za sprovođenje ovih aktivnosti zainteresovane vlade svih zemalja sveta, kao i posebna udruženja - asocijacije farmera i druge organizacije.

BROJ OSOBINA ZA SELEKCIJU

INTENZITET SELEKCIJE

FENOTIPSKA VARIJABILNOST

KORELACIJA IZMEĐU

OSOBINA

SELEKCIJSKI DIFERENCIJAL

REPITABILITET

HERITABILITET

DUGOVEČNOST

E F E K A T S E L E K C I J E

VARIJABILNOST U ZAVISNOS TI OD SPOLJNIH FAKTORA

GENETSKA VARIJABILNOST

TAČNOST OCENE PRIPLODNE VREDNOSTI

RANOSTASNOST

GENERACIJSKI INTERVAL

26

U odgajivačko selekcijskom programu od izuzetne je važnosti pravilan izbor priplodnog ovna, kako kod veštačkog osemenjavanja, tako i u prirodnom pripustu.

4.1.1 Izbor majki ovnova

Majke ovnova se biraju za stvaranje novih generacija ovnova iz matične populacije ovaca. Za majke ovnova biraju se najbolje ovce, odnosno ženska grla koja su prema proizvodnim osobinama, a i odlikama eksterijera iz samog vrha matične populacije, tačnije iz njenog nukleusa.

Za postizanje pozitivnih rezultata u odgajivačko selekcijskom radu iz matičnih populacija pojedinih rasa treba izabrati barem 300 najboljih ženskih priplodnih životinja koje će se koristiti u planskom osemenjivanju /parenju kao majke ovnova (MO).

U zavisnosti od postavljenih odgajivačkih ciljeva majke ovnova moraju biti natprosečne za sva svojstva na koja se vrši selekcija.

Majke ovnova biraće se na osnovu:

- porekla . proizvodnih odlika (mesa i/ili mleka) . eksterijera . reproduktivnih osobina.

4.1.2. Izbor ovnovskih očeva

Za ovnovske očeve biraće se muški priplodnjaci višestruko testirani (mleko-meso-

plodnost-eksterijer-vuna). Ovnovski otac mora imati pozitivne progene testove za sva svojstva koja su definisana odgajivačkim ciljevima.

Za svaku populaciju koju čine 300 majki ovnova potrebno je minimalno 5 ovnovskih očeva (pretpostavka je da će se plansko osemenjivanje obavljati svežom i/ili zamrznutom spermom, VO), Ukoliko se primenjuje kontrolisano parenje biće potrebno 15 ovnovskih očeva.

4.1.3. Primena planskog parenja

Izbor roditeljskih parova u planskom parenju mora biti pojedinačan, t.j. roditelji sledeće generacije ovnova moraju se birati po principima asortativnog parenja. Cilj takvog parenja je međusobna i obostrana kompenzacija moguć ih nedostataka. Ukoliko se plansko parenje obavlja kao prirodni skok treba ga sprovoditi kao "parenje iz ruku".

27

4.1.4. Primena ukrštanja

Odgajivači ovaca su odavno shvatili da je ukrštanje najbrži i najefikasniji način za povećanje proizvodnje mesa. Ovakav rezon se zasniva na naučnim saznanjima da se pri ukrštanju dve ili više populacija ovaca kod meleza prve (F1) generacije javlja heterozis efekat. Analizom ovčarske proizvodnje u svetu, izvlači se zaključak da u mnogim zemljama jagnjad za klanje predstavljaju melezi u 30 - 70% slučajeva. Postoje dva osnovna faktora od kojih zavisi uspeh pri ukrštanju: - Genetska distancaizmeđu ukrštenih rasa - Sistem ukrštanja

Ukoliko je genetska razlika između populacija odabranih za međusobno ukrštanje

veća, efekat heterozisa, a time i proizvodnja mesa, će biti veći. Primera radi, ako ukrštamo pirotsku pramenku sa sjeničkom ovcom, sigurno nećemo dobiti značajno poboljšanje željenih osobina kod potomaka. Ima slučajeva da se napredak nije pojavio ni sa mesnatim rasama. Sistem ukrštanja, takođe, ima uticaj na rezultate u proizvodnji jagnjećeg mesa. Naime, pri ukrštanju dve rase ovaca rezultati su slabiji nego kod ukrštanja tri rase, što se vidi iz naredne tabele. Tabela 11 . Uticaj sistema ukrštanja na telesnu masu i prirast jagnjadi

Sistem ukrštanja Osobine M S.E. Dvorasni melezi

F1(PxW)* Trorasni melezi

F1(PxW)xF** Masa tela pri rođenju, kg

4,33

0,43

4,15

4,51

Masa tela sa 30 dana, kg

10,68

0,90

9,52

11,84

Masa tela sa 90 dana, kg

28,75

1,91

25,97

31,54

Dnevni prirast 1 - 90 dana, g

271,38

18,33

242,44

300,33

*(PxW) = pirotska pramenka x virtemberg **(PxW)xF = pirotska pramenka x virtemberg x il de frans

28

Farmerima čije su ovce umatičene nije dozvoljeno da ukrštanje rade sami i da eksperimentišu onako kako su čul ili pročitali. Pošto uspeh pri ukrštanju pored pomenuih faktora zavisi i od činilaca spoljne sredine, gde spadaju ishrana, uslovi dršanja i nege ovaca, sezona i trenutno stanje ovaca na farmi, treba da se posavetuju sa iskusnim stručnjakom za ovčarstvo koji je uključen u realizaciji odgajivačkog programa. Sa stanovišta odgajivačko selekcijskog programa, u matičnu populaciju mogu ulaziti melezi dobijeni samo primenom planskog i programiranog ukrštanja u okviru populacija obuhvaćenih odgajivačko selekcijskim programom, osim nekih mlečnih rasa koje bi se zbog potrebe našeg mlečnog ovčarstva mogle planski koristiti za ukrštanje sa domaćim populacijama. Udeo gena dominantne rase u bilo kom sistemu ili programu ukrštanja ne sme prelaziti 75%. Takođe, prilikom evidentiranja meleza u matičnim knjigama i evidenciji, mora se tačno navesti koje su rase ukrtštane i kojoj generaciji ukrštanja dotično grlo pripada. Naprimer: F1, F2, R1, R2, itd (pirotska pramenka x virtemberg), ako je reč o dvorasnom ukrštanju, a isto tako ako se radi o ukrštanju tri ili više rasa ovaca. Nije prihvatljivo evidentiranje matičnih grla po principu “u tipu virtemberga“ i slično.

4.2. Testiranje ovnova

4.2.1. Biološki test Za odgajivače ovaca je vrlo značajno otkrivanje letalnih i semiletalnih gena.

Međutim, taj postupak nije jednostavan, zbog same prirode ispoljavanja gena. Naime, većina nosilaca degenerativnih osobina su recesivni geni. To znači da oni mogu biti prisutni u određenoj populaciji ovaca a da se ne ispolje u heterozigotnom odnosu alela. Međutim, kada se takvi geni, tokom rekombinacije, nađu u homozigotnom obliku, dolazi do njihovog ispoljavanja u vidu neke od anomalija.

Da bi se pristupilo otkrivanju nepoželjnih gena treba, najpre, obratiti pažnju na ovnove, jer oni daju daleko veći broj potomaka od ovaca. Utvrđivanje prisustva nepoželjnih gena se može obaviti na nekoliko načina. Jedan od njih je reprodukcija ovna sa kćerima, čime se postiče homozigotnost. Takođe se koristi metod parenja sa ovcama recesivno homozigotnim za osobine čije se prisustvo želi utvrditi.

Pored pomenutih, za utvrđivanje nepoželjnih gena se primenjuje i metod parenja ovnova sa polusestrama po majci, što je često otežano malim brojem polusestara koje su na raspolaganju. Najrašireniji način za otkrivanje nepoželjnih gena, odnosno degenerativnih osobina ovaca, jeste reprodukcija ovna sa grupom ovaca iz populacije. Ovaj metod se naziva biološki test ovna i biće zvaničan metod ovog odgajivačkog programa. Za pouzdanost biološkog testa potrebno je po jednom ovnu pregledati najmanje 30 njegovih potomaka.

29

4.2.2. Performans test

Fenotipovi osobina telesne razvijenosti ovaca dosta variraju, u zavisnosti od genetskih faktora, kao i uslova spoljne sredine. Posebna pažnja se posvećuje podmlatku muškog pola, budućim ovnovima u stanicama za performans test.

Performans testom se ispituje rast i razvoj odabrane muške janjadi (ovnića) do polne zrelosti, te njihove reprodukcijske odlike.

Performans test se organizuje u testnim stanicama i na farmama . Poželjno bi bilo da se oforme testne stanice u svakom okrugu kao i jedna na državnom nivou pod nadzorom Republičkog centra za selekciju-glavne odgajivačke organizacije.

Prvi odabir (selekcija) muške janjadi vrši se u prvoj nedelji odmah nakon rođenja a na osnovu spoljašnjeg izgleda (linear scoring) i podataka iz pedigrea. Druga selekcija se vrši pri uzrastu od 60, a treća sa 90 dana.

Individualne vrednosti budućih mladih ovnova izračunavaju se se na osnovu podataka postignutih u testu za sledeće osobine: - Telesna masa pri rođenju - Telesna masa sa 30 dana - Telesna masa sa 60 dana - Telesna masa sa 90 dana - Dnevni prirast do 90 dana uzrasta - Ukupan prirast do 90 dana uzrasta - Konzumiranje hrane i hranljivih materija po grlu i danu u tovu

- Konverzija ili utrošak hrane po kg prirasta - Osobine eksterijera grla - Odgajivačka vrednost roditelja

Osobine koje se utvrđuju na jedinkama posle klanja predstavljaju njihove fenotipove, ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka, što znači i mladih ovnova.

U sledećoj fazi fazi nastavitiće se testiranje reproduktivnih osobina mladih ovnića uz dalje praćenje rasta i razvoja. Neophodno je i praćenje ponašanja svakog grla i ako je neko od budućih ovnova agresivan treba ga isklju čiti iz daljnjeg testiranja izuzev ako se radi o grlu čije su vrednosti osobina iznad proseka.

Ovnovi koji ne zadovolje postavljene kriterijime biiće isključeni iz priploda ili raspoređeni u nešto lošija-komercijalna stada.

Za svakog ovna u performans testu izračunava se odgajivačka vrednost. Odgajivačko selekcijskim programom se predviđa da se performans test ovnova u Srbiji obavlja prema posebno izrađenom uputstvu za performans test ovnova.

30

4.2.3. Progeni test Procena odgajivačke vrednosti po potomcima, poznatija kao progeni test, ima veliki značaj u selekciji ovaca. Ovaj metod se posebno primenjuje pri oceni odgajivačke vrednosti ovnova, obzirom da oni imaju značajno više potomaka. Njegova primena u ovčarstvu ima opravdanje u sledećim slučajevima: - kod osobina sa niskim heritabilitetom (reproduktivne) - kod osobina uslovljenih polom (mlečnost) - kod osobina prinosa i kvaliteta mesa - kod osobina prinosa i kvaliteta vune

Podsetimo se da selekcija po potomstvu nije ništa drugo do procena odgajivačke vrednosti životinje na osnovu prosečne vrednosti fenotipa potomaka. Fenotipovi potomaka na osnovu kojih procenjujemo određenog roditelja, pre svega ovna, rezultat su nasledne osnove ne samo oca već i majke. Da bi tačnost selekcije ovaca po potomcima bila veća, važno je uključiti veći broj potomaka. Pored toga, efikasnost ove metode u poređenju sa individualnom selekcijom zavisi i od heritabiliteta osobine.

Tabela 12. - Relativna efikasnost procene odgajivačke vrednosti po potomcima u odnosu na individualnu selekciju (Petrović, 2000)

Herita- Individual

. Selekcija po potomcima pri različitom broju jedinki

bilitet selekcija 5 10 20 40 80

0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0

1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000

1,063 1,022 1,018 0,952 0,915 0,883 0,857 0,843 0,811 0,790

1,406 1,311 1,273 1,159 1,084 1,039 0,976 0,944 0,905 0,880

1,813 1,600 1,436 1,317 1,211 1,143 1,071 1,022 0,968 0,930

2,218 1,822 1,582 1,428 1,296 1,221 1,131 1,067 1,011 0,960

2,562 1,000 1,691 1,524 1,366 1,273 1,167 1,101 1,042 0,990

31

Pouzdanost procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima meri se koeficijentom regresije koji pokazuje ponovljivost testa po potomcima, a izračunava se pomoću sledećeg obrasca:

b =0 25, h² • n

1 + (n - 1)0,25 • h²

u kome su: h - Heritabilitet individualnog merenja posmatrane osobine n - Broj potomaka Opšti oblik procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima može se izraziti sledećom formulom:

POV = b · (Pp - M) , pri čemu su:

b - Koeficijent višestruke regresije Pp - Prosek potomaka M - Prosek populacije

U zavisnosti od uslova testiranja, kao i željenog cilja, koriste se i druge konkretne formule za procenu odgajivačke vrednosti.

Činjenica je da oba roditelja podjednako utiču na formiranje naslednih osobina podmlatka. Međutim, ako se ovan podvrgne strožoj selekciji, njegov selekcijski diferencijal u pogledu važnih osobina je veći, te je i njegov uticaj na potomke, u proseku, značajno veći od uticaja majke.

Progeni test ovnova poslednjih tridesetak godina ima istaknuto mesto u programima unapređenja ovčarstva širom sveta. U našoj zemlji ne postoji ni jedna stanica za progeni test ovnova, bez obzira što se na taj problem, kao i značaj same metode, već dugo ukazuje (Mitić, 1969; Petrović i sar., 1995). Progeno testiranje ovnova se obavlja u posebnim, takozvanim stanicama za test i na odabranim farmama ovaca. Procedura je u globalu identična u svim zemljama jer je polazna osnova jedinstvena: proceniti očeve na bazi performansi potomaka. Ipak, postoje razlike u nekim tehničkim detaljima, kao što su broj jedinki u testu, broj osobina koje se kontrolišu, dužina perioda testa, interval između kontrolnih merenja itd. Testiranje ovnova po potomcima se sprovodi tako što se vrši osemenjavanje odabranih ovaca I klase iste starosti, koja ne sme biti ispod 2,5 godine. Tamo gde ima dovoljno ovaca klase E (elita) postupak se može primeniti i na njima. Spermom jednog ovna se osemenjava 75 - 80 ovaca, kako bi se od svakog oca dobilo i odgajilo do jednogodišnjeg uzrasta minimalno 30 potomaka jednog pola. Da bi se mogla izvršiti procena odgajivačke vrednosti ovnova u testu, odabrani potomci bivaju podvrgnuti proceduri ispitivanja sopstvene produktivnosti. U cilju ispitivanja osobina tovnosti, jagnjad oba pola se kontrolišu u pogledu mase tela, dnevnog prirasta, konzumiranja i konverzije hrane i hranljivih materija. Vodi se računa o tipu rođenja jagnjadi i vrši korekcija rezultata mase tela za blizance.

32

Ispitivanje prinosa i kvaliteta mesa se obavlja nakon kontrolnog klanja, najmanje po 5 jagnjadi od svakog ovna u testu. Prate se osobine, počev od mase tela pri klanju, preko randmana trupova, linearnih mera, odnosa tkiva, pa do fizičko-hemijskih i tehnoloških osobina mesa.

Kontroliše se masa, randman neoprane i oprane vune i veliki broj fizičko-hemijskih osobina vune i vunenog vlakna. Druga stepenica u progenom testiranju ovnova jeste ispitivanje produktivnosti osobina koje su vezane za pol, dakle: plodnost, proizvodnja mleka i materinska sposobnost. Ova kontrola se sprovodi na kćerima ovnova koji se nalaze u testu. Po sličnom principu stroge evidencije i nadzora, kao i za sve osobine, prati se određen broj kćeri, a dobijeni rezultati služe za dalju analizu. Rezultati testiranja ovnova po potomstvu u određenoj meri zavise od metoda koji je primenjen. Generalno, procena odgajivačke vrednosti nekog ovna na bazi rezultata dobijenih preko njegovih potomaka može se obaviti na nekoliko načina: - poređenjem kćeri ovna sa majkama - poređenjem kćeri ovna sa vršnjakinjama Koji će se postupak primeniti stvar je procene selekcionera. Na osnovu konačne analize podataka, ovnovi iz progeno testne stanice dobijaju definitivnu ocenu.

5.OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA

Prema sadašnjem shvatanju očuvanje genetskih resursa ovaca značajno je iz sledećih nekoliko razloga: ekonomski, naučni, kulturni i istorijski. Zajednički interes svih je očuvanje genofonda populacija ovaca, kako bi se i u budućnosti ostvarivali interesi iz svih upravo pomenutih razloga. Kada se govori o očuvanju genetskih resursa, neminovno se nameće pitanje, koje populacije treba zaštititi i koji su kriterijumi za utvrđivanje i proglašavanje pojedinih rasa ugroženim i vrednim očuvanja. Prema Zakonu o stočarstvu, čl.67. „Ministar propisuje listu genetskih rezervi domaćih životinja kao i način očuvanja genetskih rezervi“. Pomenutim Zakonom, u Srbiji je predviđeno očuvanje svih rasa domaćih životinja, koje se gaje na teritoriji Republike, a posebno očuvanje autohtonih rasa. Ovim odgajivačkim programom se predviđa očuvanje svih populacija koje su njime obuhvaćene, međutim akcenat treba staviti na pramenku jer je ona kako rasa najugroženija. Metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca koji predviđa ovaj program je: -Očuvanje živih jedinki -Kriokonzervacija gameta ili embriona.

33

5.1. Očuvanje živih jedinki

Najbolji metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca je očuvanje jedinki u živom stanju na pojedinim farmama ili gazdinstvima. Prema svetskom iskustvu i našim prilikama ovim programom se predviđa da broj živih ženskih jedinki jedne ugrožene populacije ne sme biti manji od 1000 grla, a broj ovnova ne sme biti manji od 50 grla.

5.2. Formiranje banke semena U cilju očuvanja genetskih rezervi, (čl.67. Zakona o stočarstvu) zaštite genetski

ugroženih populacija ovaca, kao i korišćenja gena lokalnih populacija u odgajivačko selekcijskim programima u budućnosti, potrebno je formiranje banke semena. Za tu namenu, a u cilju očuvanja genetske varijabilnosti unutar rasa potrebno je skladištiti najmanje 500 doza semena po jednom ovnu značajnom za pojedinu rasu ovaca u Srbiji.

6.ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Odgajivačko selekcijskim programom obuhvaćene su sve rase ovaca koje su od nacionalnog interesa za gajenje u Republici Srbiji. Odgajivačko-selekcijski rad organizovaće se i sprovoditi kako je to napred opisano.

Radi postizanja boljih rezultata Odgajivačko selekcijski rad će biti organizovan po principu piramide sa nukleus stadima kao je to prikazano na slici 2.

MATIČNA POPULACIJA OVACA U SRBIJI

NUKLEUS

FARME OVACA

FARME OVACA

OVCE OVNOVI

Slika 2. Osnovni prikaz strukture odgajivačko selekcijskog rada na unapređenju

ovčarstva u Srbiji

34

Realizaciju Odgajivačko selekcijskog programa u ovčarstvu, osiguraće više institucija koje su na različte načine uključene u ovaj proces, a kako je to prikazano na slici 3.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

GLAVNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA

Slika 3. Organizacija sprovođenja odgajivačko selekcijskog programa u Srbiji

7.TRAJANJE PROGRAMA

Vremenski period korišćenja ovog programa sa aspekta nauke nije ograničen, s tim da je potrebna njegova naučno- metodološka nadogradnja sa razvojem novih saznanja u budućnosti. Međutim, formalno se ovaj program usvaja i odobrava od strane resornog ministarstva na rok od 5 godina.

ODGAJIVAČI

OVACA

OSNOVNA

ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA

STANICE ZA TEST

REGIONALNA

ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA OOODGAJIVA

35

Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa

PLEMENITE RASE OVACA

PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014. GODINE RED. BR.

MERE SELEKCIJE 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

1. SELEKCIJSKE SMOTRE 30.000 35.000 40.000 45.000 45.000

2. KONTROLA

PRODUKTIVNOSTI OVACA

25.000 30.000 35.000 40.000 40.000

3. KONTROLA MLEČNOSTI

OVACA 2.000 3.000 4.000 4.500 4.500

4. PERFORMANS TEST OVNOVA 25 30 35 40 40

5. BIOLOŠKI TEST OVNOVA 20 25 30 35 35

6. PROGENI TEST OVNOVA 30 35 40 45 45

AUTOHTONE RASE OVACA

PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014. GODINE RED.

BR. MERE

SELEKCIJE 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

1. SELEKCIJSKE SMOTRE 10.000 11.000 13.000 15.000 17.000

2. KONTROLA

PRODUKTIVNOSTI OVACA

7.500 8.000 8.500 9.000 9.500

3. KONTROLA MLEČNOSTI

OVACA 6.000 6.500 7.000 7.500 8.000

4. PERFORMANS TEST OVNOVA 15 20 25 30 35

5. BIOLOŠKI TEST OVNOVA 20 25 30 35 40

6. PROGENI TEST OVNOVA 5 10 15 20 25

7. KVALITET VUNE 400 450 500 550 600

36

glavni odgajivacki program-ovcarstvo

Documents