Galerijske vestiБрој 35–36 Новембар–децембар 2016.

Трг галерија 1, 21000 Нови СадТел.: (+381) 21 48 99 000Факс: (+381) 21 48 99 023info@galerijamaticesrpske.rswww.galerijamaticesrpske.rs

ОБНОВА ФАСАДЕ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

2

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

Јохан Штадлерпрема слици Уроша Кнежевића

КАРАЂОРЂЕ, 1840.литографија на папиру, л.: 54,1 × 34,5 cm

„У фокусу” за месец новембар је литографија Карађорђе Јохана Штадлера рађена према портрету Карађорђа Петровића који је насликао Урош Кнежевић.

Ђорђе Петровић (Вишевац, 16. новембар 1762. – Радовањски луг, 26. јул 1817), познат као Карађорђе, Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевић. Истакнувши се у догађајима веза-ним за почетак српске револицује и борбе за ослобођење остао је упамћен као једна од најзначајнијих личности историје српског народа. У скоро десетогодишњој борби српских устаника против турског царства (1804–1813) био је прва личност. Након што је Турска војска 1813. године угушила устанак, Карађорђе је пребегао у Аустрију а на-редне године је прешао у Русију. У жељи да настави борбу

у циљу протеривања Турака вратио се у 1817. године како би се договорио са Милошем Обреновићем о заједничкој акцији, међутим, убијен је.

Интересовање за личност Карађорђа Петровића и жеља да се у ликовној уметности очувају и славе херојски ликови устаничких вођа јавила се као резултат полета ондашње Кнежевине Србије и њене тежње ка еманципацији и прогресу. Низ значајних политичких и друштвених про-мена одиграо се у српској средини нарочито током три-десетих година XIX века. Захваљујући кључним актима о аутономији Србије, хатишерифима из 1830. и 1833. и берату из 1830. године, дошло је до коначног ослобађања од Турака и успостављања српске државе и Београда као њеног цен-тра. Тих година у Кнежевину Србију стизали су бројни пре-косавски сликари с намером да потпомогну културни раз-витак и дају свој допринос буђењу националне уметности.

Године 1840. Јохан Штадлер је литографисао Карађорђев портрет према портрету Уроша Кнежевића који је настао према портрету руског сликара Боровинског. На литографији је допојасни репрезентативни портрет во-жда приказан у раскошном раму. Карађорђе стоји фрон-тално окренут ка посматрачу, одевен у богато украшену вождовску одећу. Опасан је широким везеним појасом за који су заденуте две кубуре. За појас је окачен мач с угра-вираним натписом који Карађорђа слави као „заштитника отечества“, док су му на грудима лента и орден. Десном ру-ком ослања се на сто на којем је калпак с перјаницом. Испод портрета је натпис: ГЕОРГИ ПЕТРОВИЧ – ЧЕРНИ, врховни вожд Сербски у почетку 19. столетија (на српском и фран-цуском језику), а испод натписа су стихови:

Ти кои месец мишицом обараш,И сунце вери, отечеству ствараш,Прими наш венац, о јуначка главо,Слободе снаго, Србска рода славо.

У дну приказа је запис: Из Оригинала у С. Петербур-гу рађеног копирао и на Свет издао Урош Кнежевић Живо-писац.

Прву верзију Карађорђевог портрета израдио је ру-ски дворски сликар Владимир Лукич Боровински (1757–1825), велико име руског сликарства на прелазу из XVIII у XIX век. Боровински је портретисао Карађорђа вероватно

3

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

1816. године, за време Вождовог боравка у Санкт Петербур-гу. Урош Кнежевић је портрет могао видети и његову копију израдити 1840. године када га је Карађорђев син Александар „Черни“, тада ађутант кнеза Михаила Обреновића (касније кнез Александар Карађорђевић) донео из Русије у Србију. Кнежевићев портрет је потом послужио као основа за ре-презентативни литографски портрет који је израдио Јохан Штадлер у Бечу 1840. године. Наредне године је у Серб-ским новинама објављен Штадлеров литографски портрет уз који је Кнежевић додао обавештење да је „Карађорђево (Георгија Петровича Черног) портре са оригиналног пор-трета његова, које је у Ст. Петербургу рађено, када је он тамо био, на мање прекопирао и у Бечу га литографирати дао...“.

Карађорђев портрет Боровиковског подстакао је велико интересовање међу српским уметницима, па су га, поред Уроша Кнежевића, копирали и Јован Поповић и Арсеније Петровић. Поред верзије из 1840. године Кнежевић је насликао још неколико копија овог портрета, међу којима је најзначајнија она из 1852. године рађена за кнеза Алек-сандра Карађорђевића који је желео да педесетогодишњицу Првог српског устанка обележи галеријом устаника. Као једном од најпродуктивнијих портретиста у Кнежевини Србији, тај посао поверен је Урошу Кнежевићу који је рад на галерији започео управо ликом вожда Карађорђа.

Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 2. јануар 1811. – Београд, 21. октобар 1876) је још као ђак Карловач-ке гимназије похађао цртачку школу коју је у Карловцима основао митрополит Стефан Стратимировић. Једно време учио је код Константина Данила у Панчеву и помогао му приликом осликавања иконостаса за панчевачку Сабор-ну цркву. Око 1834. године прешао је у Кнежевину Србију у којој уметнички критеријуми нису били тако високи као код клијентеле у Банату. Почев од те године датују се његови портрети настали у Србији, који сведоче о добром угледу који је уживао. Иако је већ имао велики број дела иза себе, Кнежевић је 1844. године отишао у Беч да се школује на Ликовној академији. У Србију се вратио 1848. године и настанио се у Београду у којем је остао до краја живота. Његова најзначајнија дела су портрети из галерије кнеза Александра Карађорђевића коју је кнез наручио 1852. годи-не поводом педесете годишњице од Првог српског устанка.

Плодна уметничка делатност Уроша Кнежевића прекинута је тешком болешћу која га је 1871. године онеспособила за даљи рад. Поред неколико појединачних икона његов опус испуњен је портретима без којих се не може замислити кул-турна и ликовна историја Србије средином XIX века.

У историји српског портретног сликарства Урош Кнежевић је оставио велики траг. На око две стотине са-чуваних портрета забележио је ликове најзнаменитијих Срба XIX века. Они представљају сведочанство о владари-ма, министрима, професорима, војницима, свештеницима, трговцима, занатлијама, укратко, о Србији тога времена. У колекцији Галерије Матице српске налазе се четири портре-та које је израдио Кнежевић, као и неколико дела изведених према његовим портретима: литографије Карађорђе Јохана Штадлера, Кнез Александар Карађорђевић и Кнегиња Пер-сида Карађорђевић Габријела Декера и слика Господар Јован Обреновић Стевана Тодоровића.

У НОВЕМБРУ . . .

13. новембра 1813. године рођен је Петар II

Петровић Његош, песник, владика и владар Црне

Горе. У историји је упамћен као модернизатор Црне

Горе, а у књижевности по делима: Луча микрокозма,

Горски вијенац и Лажни цар Шћепан мали.

29. новембра 1970. године умро је Борислав

Богдановић, сликар поетског и колористичког

интимизма. Током тридесетогодишњег живота у

Сједињеним Америчким Државама у свој тематски ре-

пертоар унео је обичаје америчких Индијанаца.

4

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

Новак РадонићСМРТ ЦАРА УРОША, 1857.

уље на платну, 166 × 197 cm

„У фокусу” за месец децембар је слика Новака Радонића Смрт цара Уроша, последњег владара династије Немањић, настала 1857. годинe, у години када је уметник остварио своја најзначајнија сликарска дела.

Стефан Урош V Немањић (1336/1337. – 4. децембар 1371), познатији као Урош Нејаки, син и наследник цара Душана и царице Јелене, био је последњи владар династије Немањић. Његова владавина (1355−1371) била је обележена слабљењем централне власти и осамостаљивањем обласних господара у Српском царству, што је поспешило његов рас-пад. Преминуо је након битке на Марици, 4. децембра 1371. године. Каснија народна предања говоре да га је убио његов

савладар краљ Вукашин Мрњавчевић. Године 1582. прогла-шен је за светитеља, а његове мошти се налазе у фрушкогор-ском манастиру Нови Јазак.

Лик цара Уроша и народна традиција о Вукаши-ну Мрњавчевићу послужили су као основни мотив за историјску драму Стефана Стефановића из 1825. године Смрт Уроша Петаго последњег цара србскога. Трагедија у пет чинова која је била главни извор за Радонићеву сли-ку. Ова драма се на сцени појавила 1826. године, а у време настанка слике често је била извођена. Радонић је покази-вао велико интересовање за рад позоришних дружина и за оснивање српског позоришта. На оснивачкој седници Српског народног позоришта у Новом Саду 1862. године био је изабран за члана позоришног одсека. С друге стра-не, надахнуће за слику Смрт цара Уроша уметник је мо-гао пронаћи и у народној поезији јер је догађај приказао у шуми, где је према народној песми Смрт цара Уроша Вука-шин Мрњавчевић убио последњег Немањића.

Око тела младог цара Уроша окупљено је шест личности. Лево је Урошева супруга Ана, у драми Стефа-на Стефановића названа царица Јелисавета, затим његова мајка Јелена која се у драми зове Роксанда, по узору на су-пругу цара Душана из народне песме Женидба Душанова и Милица, кћи сердара Плакиде. У средини клечи Теодосије, намесник манастира Светих Архангела код Призрена. Де сно су приказани краљ Вукашин и његов син Краљевић Марко с упаљеном бакљом у руци којом осветљава тело мртвог Уро-ша. У позадини је брдовити предео обавијен ноћном тамом, који подсећа на позоришну сцену. Радонићев савременик, књижевник Милан Савић, указао је на портретску вредност појединих ликова и на композициону структуру инспири-сану позориштем. У лику царице Јелисавете представљена је Савка Суботић, супруга Јована Суботића, док је цар Урош приказан према лику њеног брата Гавре Полита.

Новак Радонић је ову слику урадио из личних по-буда и за сопствено задовољство. У преписци с Јованом Бошковићем из 1880. године Радонић напомиње: Цара Уроша нећу продавати, не зато што ми не би требало нова-ца, него што нећу да се критици излажем“. Иако, по свему судећи, уметник ово платно првобитно није намеравао да продаје, Матица српска га је откупила од њега 1886. године.

5

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

Новак Радонић (Мол, 31. март 1826. – Сремска Ка-меница, 11. јул 1890) је по завршетку основне школе у род-ном месту уписао гимназију у Сегедину, али га је отац, ви-девши у њему склоност ка цртању, одвео у Сенту сликару Петру Пилићу. Године 1850. напустио је Пилића и отишао у Арад, где се усавршавао у радионици Николе Алексића, који је имао веома јак утицај на касније Радонићево сликање. На Академији ликовних уметности у Бечу сту-дирао је од 1852. до 1856. године. Већ као студент сликао је портрете и иконе, а посебно интересовање показао је за аутопортрет. По повратку из Беча настанио се 1857. године у Новом Саду. Тада је започео најплоднији период његовог уметничког рада. Многе познате личности тог времена же-леле су да их Радонић портретише, а међу њима су били: Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Марија и Дани-ло Медаковић, Марија и Јосиф Трандафил, патријарх Јосиф Рајачић и други. Крајем 1858. године отпутовао је у Италију где је посетио значајне уметничке центре и имао прилику да се упозна с уметничким делима ренесансе. По повратку из Италије крајем 1859. године у њему се јавило разочарење што никада неће моћи да слика као Рафаел и Микеланђело, и сумња у сопствену уметност, због чега је скоро сасвим на-пустио сликарство.

Књижевним радом почео се бавити од 1860. године када је у часопису Даница објавио чланак под насловом „О различитим стварима“. Његово најзначајније књижевно дело су Молска мудровања (1878) у којима је осим сабраних чланака из часописа додао и своје приче. Пресељење Мати-це српске из Пеште у Нови Сад 1864. године Радонић је про-пратио учлањењем у Матицу. Већ следеће године изабран је за члана, а 1877. за потпредседника Матичиног Књижевног одељења. Од 1878. године био је дописни члан Српског уче-ног друштва.

Осим великог броја портрета знаменитих лично-сти свога доба, аутопортрета и дела црквеног сликарства, Радонић је сликао и историјске композиције, личности из националне историје и народне литературе, а радио је и копије по страним мајсторима. Уговор за рад на Сен-томашком иконостасу склопио је 1859. године, и то му је најзначајнији иконописачки рад. Други иконостас из-радио је за цркву у Ади 1867. године, где је извео и зидне композиције. Иако се све више удаљавао од сликарства

прихватио је 1875. године да ради иконостас у Иланџи, међутим, урадио је само пет икона, након чега је посустао и посао препустио сликару Аксентију Мародићу.

У колекцији Галерије Матице српске налази се пре-ко седамдесет слика и цртежа Новака Радонића. У Сталној поставци националне уметности XIX века, осим слике Смрт цара Уроша изложене су две религиозне композиције Каменовање Светог Стефана и Богородица с Христом, пор-трети из зреле фазе стваралаштва и један аутопортрет. По-ред слике Смрт цара Уроша Матица српска је од Радонића откупила две његове копије (Амор теше лик и Бахус) и два портрета (Агра Јудита Брзак и Млади Јован Јовановић Змај).

У ДЕЦЕМБРУ . . .

18. децембра 1992. године умро је Војин Бакић, један

од најеминентнијих вајара друге половине ХХ века на

просторима бивше Југославије, чије дело је афирмиса-

ла како домаћа, тако и инострана стручна јавност.

25. децембра 1816. године рођена је српска добро-

творка Марија Трандафил. Матица српска је као

институција од изузетног значаја за српску културу,

била баштиник једног од најважнијих завештања

Марије Трандафил. У зграду која је подигнута по

њеној жељи Матица српска се 1927. године уселила, и у

њој се до данас налази.

6

www.galerijamaticesrpske.rsАКТУЕЛНО

ОБНОВА ФАСАДЕ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Током протеклих десет година зграда Галерије Ма-тице српске поступно је трансформисана у место висо-

ких му зеолошких стандарда. Успе шно је санирана влага у просторијама у сутерену, увећани су капацитети за конзерваторске атељее и ра-дионице, проширени депои и унапређени услови чувања уметничких дела. Уграђен је

лифт за посетиоце и тако остварен пројекат замишљен још током адаптације зграде за музејски простор 1956. године. Током прве половине 2016. године замењен је кровни по-кривач. Почетком децембра почео је рад на обнови фаса-де што представља последњи корак у жељи да 2017. годинe када се обележава јубилеј 170 година постојања, зграда и спољашњим изгледом буде достојна Галерије високих умет-ничких вредности колекције коју баштини.

Од 1. децембра Галерија Матице српске је званично затворена за посетиоце. Сталне поставке су расформиране и сва уметничка дела су смештена у депое како би се обе-збедили услови за почетак радова које изводи грађевинска фирма „ГАТ” из Новог Сада. У оквиру радова на обнови фасаде, по пројекту бироа „NMartin Project” из Новог Сада, предвиђени су и радови на фасадној сокли као и обрада тротоара око целе зграде, с одвођењем атмосферске воде од објекта. Утврђено је да део влаге у зидовима настаје услед пробоја атмосферске воде кроз спој сокле и фасадног платна, те је, у циљу заштите су-теренских просторија неопходно извршити и интервенцију на делу фасаде. Стари дрве-ни прозори ће бити замењени новим прозорима алуминијумске конструкције с дрвеном обрадом. Израдиће се нова врата на већем броју отвора, која ће бити изведена по узору на оригинална, док ће се одређени број постојећих врата рестаурирати. Решење функције простора подразумева одређене измене у наме-

ни просторија, уклањање фи-зичких препрека за ефикасно коришћење простора и увођење адекватне опреме за њихово функционисање. Предвиђена је и подела простора на три алармне зоне које обухватају депое за складиштење умет-ничких дела.

Што се тиче унутрашњег ентеријера, пуно пажње биће уложено у расвету. Намена просторија је таква да зах-тева правилно распоређено и довољно јако осветљење које истовремено неће оптеретити постојећу електро мре-жу. Због тога је одабрано лед осветљење са лампама

постављеним тако да њихове позиције буду флексибилне. Такође, биће постављено и ноћно осветљење згра-де са специјалним ре-жимом за празнике и специјалне догађаје.

Поред фасаде и унутрашњости, планирана је и потпуна реконструкција улаза у Галерију и уградња спољног лифта за особе са инвалидитетом, која се финансира средствима оствареним кроз сарадњу с Војвођанском банком. Плани-рано је да радови трају до априла 2017. године.

Пројекат обнове фасаде Галерије Матице српске финансијски је омогућило Министарство културе и информисања Републике Србије. Значајна средства су остварена и кроз сарадњу са Војвођанском банком, NBG Group и донацијама појединаца и фирми, који су препозна-ли значај овог пројекта.

7

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

Изложбу слика из колекције Војвођанске банке Одговорно у култури посети-ли су запослени из Војвођанке банке, који су кроз кусто-ско вођење Ксеније Плећаш, историчарке уметности, има-ли прилику да сазнају више о колекцији и изложеним делима (1. новембар).

У Галерији Матице српске је изведена предста-ва „Од раја до безњенице”, о љубави Лазе Костића и Ленке Дунђерски, након које су заинтересовани по-сетиоци могли чути о портретима чланова породице Дунђерски који су изложени у сталној поставци Галерије (2. новембар).

У оквиру пратећег програма изложбе Кошница. Традиција и савремено стваралаштво одржано је струч-

но тумачење изложбе аутора мр Данила Вуксановића, вишег конзерватора Галерије Матице српске и уредника серије из-ложби „Традиција и савремено стваралаштво”, који је говорио о идеји и концепту изложбе (4. новембар). Поводом затварања

изложбе приређен је посебан програм за ауторе изложе-них дела. Присутне су поздравили проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске и др Тијана Палковљевић Бу-гарски, управница Галерије, након чега је уследило стручно тумачење изложбе мр Данила Вуксановића. На крају вечери приређен је коктел у сарадњи с Музејом пчеларства и винске куће Живановић из Сремских Карловаца (25. новембар).

Поводом затварања сталне поставке Галерије и по-четка радова на обнови фасаде одржана су два предавања о сталним поставкама Галерије. На предавању Несталност сталних поставки проф. др Симона Чупић са Филозофског факултета у Београду отворила је неколико важних музео-лошких питања: Шта радити када неки од најважнијих ра-дова из сталне поставке оду као позајмица на изложбу из-ван матичне куће? Како не ускратити публици ремек-дела и када је музеј затворен? (8. новембар).

О постав-ци српске уметности XVIII века др Влади-мир Симић, такође са Филозофског фа-култета у Београду, одржао је предавање

Светови XVIII столећа: Један поглед на сталну постав-ку Галерије Матице српске током којег је публика имала прилику да се упусти у својеврсно путовање кроз простор и време, у којем су се тумачили додири различитих свето-ва важни за разумевање српске уметности доба барока и просветитељства (18. новембар).

У сарадњи с Мати-цом српском у Галерији је приређен фолклорни програм Из српске културне ризнице у част гостију из Матице словач-ке. Након програма у којем су учествовали Ансамбл „Вила” и Културно-уметничко друштво „Павел Јозеф Шафарик” из Новог Сада, гости су обишли сталну поставку Галерије Матице српске (24. новембар).

Поводом затварања гостујуће изложбе Галерије Матице српске Добровић, Шумановић, Коњовић, Шу-

8

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

пут. Европски контексти у Галерији Македонске академије наука и уметности у Скопљу, одржано је предавање На путе-вима Саве Шумановића. О сли-кару, његовом животном путу и уметничком стваралаштву

говорила је Весна Буројевић, директор Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду. По завршетку предавања присутнима су се обратиле Њ. е. Душанка Дивјак Томић, амбасадорка Републике Србије у Македонији и мср Снежана Мишић, програмски директор Галерије Матице српске и захвалиле се свим учесницима и сарадницима који су учествовали у реализацији изложбе (25. новембар).

У Галерији Ма-тице српске је одржа-на конференција за новинаре поводом затварања сталне по-ставке и одлагања умет-ничких дела у депое због почетка радова на обнови фасаде. Представници медија су имали прилике да чују више о пројекту обнове фасаде, као и о будућем раду Галерије која ће, и након затварања зграде, наставити с приређивањем изложби и пратећих програма као и едука-тивних и креативних радионица за децу и младе у партнер-ским установама (29. новембар).

Галерија Матице српске се представила на првој божићној пијаци „Winterfest” на Тргу слободе у Новом Саду, где су током децембра изложе-не репродукције уметничких дела из колекције Галерије. Такође, организована је игра

„Бирамо најбоље музејско занимање”, а Новосађани су у богатој понуди Галеријских сувенира могли да купе уметнички поклон за новогодишње и божићне празнике (17. децембар).

СТУДИЈСКА ПОСЕТА ПЕРУЂИ, ИТАЛИЈА12–15. децембар 2016. године

Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и др Даниела Королија Црквењаков, помоћник управника, биле су у студијској посети Перуђи, у оквиру наставка сарадње између Војводине и Умбрије. Протокол о сарадњи у истраживању, заштити и промоцији културног наслеђа и уметничког стваралаштва као основ сарадње институција културе и науке из Војводине и Умбрије за период 2016‒2018. потписан је у Галерији Матице српске у мају ове године.

Посета партнерима из Умбрије започела је сусретом са др Луизом Монтевеки (Lusia Montevecchi), регионалним секретаром за културна добра Умбрије.

Састанку су присуствовали и др Алесандра Ланћоти (Alessandra Lanciotti), професор Правног факутета Универ-зитета у Перуђи и експерт за првна питања везана за заштиту културног наслеђа, као и директорке два музеја из Умбрије: Паола Мерцурели Салари (Paola MercurelliSalari), дирек-торка музеја из Губија (Pallazzo ducaledi Gubbio) и Розарија Манкарели (Rosaria Mancarelli), директорка музеја из Спо-лета (Rocca di Spoleto). Партнерима је представљен прет-ходно припремљен предлог програма сарадње институција културе и универзитета Војводине и Умбрије, а током раз-говора родиле су се и нове идеје и предлози. Закључено је да су постојећи Протоколи о сададњи потписани у ранијем периоду (Општи протокол о сарадњи Војводине и Умбрије, као и Протокол о сарадњи институција културе Војводине и Умбрије, потписна у оквиру пројекта „Паралеле”) добра основа за наставак сарадње, те да је потребно проширити и озваничити Протокол о сарадњи универзитета у Новом

9

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

Саду и Перуђи. Овај протокол је већ припремљен у оквиру пројекта „Паралеле”, те је др Ланћоти преузела на себе да се он озваничи у што краћем року, јер су предлози нових пројеката заинтересовали и истраживаче с Универзитета у Перуђи и Академије лепих уметности у Перуђи.

Посета је настављена сусретом с директором Академије лепих уметности у Перуђи, професором Паолом Белардијем, директором уметничке Академије и профе-сором Архитектонског факултета универзитета у Перуђи, који је представио истраживање модерне архитектуре у Италији. Након тога, са проф. Ђованијем Мануалијем (GiovanniManuali), уследио је обилазак музеја Академије, с поставком која је отворена 2012. године и на којој је при-казана богата глиптотека, колеција цртежа и слика позна-тих италијанских уметника који су били професори и сту-дени Академије у Перуђи, иначе друге најстарије уметничке академије у Италији, основане 1573. године.

После подне посета је настављена обиласком две приватне структуре, које чувају богате уметничке колекције: Братство Св. Фрање, кроз коју је водио проф. Нућарели (Nucciarelli) и Фондације Марини Кларели (Fondazione Marini Clarelli), која чува историју једне од најстаријих по-родица Перуђе, коју је представила директорка породичне колекције, др Ђована Ђубини (Giovanna Giubbini).

Други дан је започео обиласком занимљивог објекта с аспекта заштите покретног културног наслеђа – централ-ног депоа за Регион Умбрије. Наиме, како је Умбрија трустно подручје, након претходног великог земљотреса 1997. годи-не, када је страдао велики број предмета, Регија Умбрија и општина Сполето су конкурисали за европско финасирање и из добијених средстава направили централни депо, смеш-тен у индустријској зони изван Сполета. Депо је отворен 2008. године и служио је као депо за архивску грађу до ак-туелне катастрофе и новог земљотреса, када је одређен за привремени интервентни смештај оштећених предмета из срушених цркава Умбрије. Организацију евакуације пред-мета из рушевина, транспорт, као и прве мере заштите, обележавање и смештај у депоу спороводе стручњаци тима који је формирало Министарство културе Италије, уз помоћ других организација: ватрогасних јединица, карабињера и волонтера организованих преко јединица цивилне заштите (protezione civile).

Након тога, уприличено је упознавање с Фондацијом Каса ди риспармио ди Перуђа (Fondazione Cassa di Risparmio di Perugia) и обилазак колекције Маработини (Marabottini).

Фондације као ова су основане после банкарске ре-форме у италији 1992. године и представљају непрофитне организације којима управља одбор састављен од пред-ставника различитих интересних група са територији којој припадају. Циљеви фондације су активности у домену социјалне заштите, културе и заштите културног наслеђа, образовања и слично. Фондација је веома активна, а у вила-ма у центру Перуђе има простор за сталну поставку умет-ничких дела (колекција Маработини, коју је донирао про-фесор историје уметности Универзитета у Перуђи), као и привремене изложбе, где је тренутно постављена изложба о историји филма у Умбрији.

10

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

После подне је организован састанак са др Терезом Северини (Teresa Severini), се-кретарком за културу, туризам и универзите-те Перуђе, на којем се разговарало о могућим програмима сарадње, пре свега у оквиру про-грама Нови Сад Европска престоница младих 2019. и Европска престоница културе 2021, јер је и Перуђа била кандидат за обе номинације. Иако их није освојила, покренути су мно-ги пројекти који би се могли наставити кроз сарадњу Перуђе и Новог Сада.

Друга тема била је сарадња у организацији концера-та џез и класичне музике, где је представљен позив Музичке омладине Новог Сада за сарадњу са два музичка фестивала који имају дугу традицију у Перуђи.

Уследио је обилазак Музеја града (Museo civico) који чува колекцију једног од најзначајнијих футуриста Италије, Ђерарда Доторија (Gerardo Dottori), као и чу-вених 6 табли Џозефа Бојса. Током обиласка колекције разговарало се о могућности да се пројекту истраживања паралела у архитектуре модерне прикључи и истраживање паралела у сликарству истог пе-риода, којем припадају футуристи у Италији.

Среда, 13. децембра била је посвећена састанку с новим директором Националне галерије Умбрије, др Мар-ком Пјеринијем (Marco Pierini). Разговарано је о новој организацији музеја након реформе коју је спровело италијанско Министарство културе, разменама изложби, као и о могућностима заједничког рада у оквиру предло-жених пројеката. Др Пјерини је прихватио позив да у 2017. години буде гост Галерије Матице српске на прослави 170 година од њеног оснивања и да одржи предавање о раду На-ционалне Галерије Умбрије.

У наредном периоду српски и италијански партне-ри ће радити на заједничким пројектима специјализације и стручног усавршавања, размени изложби, концерата и других видова уметничког стваралаштва, промоцији заједничких вредности и ширењу партнерства, као и изра-ди пројеката усмерених ка европским фондовима из обла-сти културе.

СТУДИЈСКА ПОСЕТА ЉУБЉАНИ, СЛОВЕНИЈА16. и 17. децембар 2016. године

Стручњаци Галерије Матице српске били су у студијској посети Љубљани. Том приликом је потпи-сан Протокол о сарадњи између Народне галерије Словеније и Галерије Матице српске за период 2017–2020. године. Протокол о сарадњи на одабраним пројектима у истраживању, конзервацији и презентацији музејских колекција и музејској едукацији, потписале су управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски и директорка Народне галерије Словеније, др Барбара Јаки.

Сарадња између две институције започела је парт-нерством на пројекту Креативне Европе HearMe. Bringing youth and museums togehter који се тренутно одвија у обе галерије. На тај начин постигнута је даља могућност раз-мене искустава и реализовања нових пројеката.

Током посете, кустоси и конзерватори Галерије су имали прилику да присуствују HearMe радионици са средњошколцима али и да се упознају са музејским радом и конзерваторским атељеима Народне галерије.

11

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

Током новембра и децембра одржане су радионице за децу у оквиру едукативног програма Уметнички време-плов. Личности и догађаји на уметничким делима Галерије

Матице српске. Галерија је гостовала у вртићима Пред-школске установе „Радосно детињство“: „Палчица” и „Чика Јова” из Сремске Каме-нице, „Пинокио” из Бегеча, „Рода” из Ветерника, „Зека” из Буковца, „Изворчић” и „Чаробњак” из Старих Леди-наца, „Радосница” са Адица,

„Бубамара” са Клисе и „Ласта” из Ченеја. Малишани су имали прилике да се путем репродукција уметничких дела упознају са значајним херојима и хероинама српске историје и да науче више о њиховим врлинама. Након завршетка ра-дионице, свако дете је на поклон добило дечју публикацију Уметнич-ки времеплов. Радио-нице су водиле кустоси Јелена Огњановић, Ми-рослава Жарков, Бојана Обрадовић и Ксенија Плећаш.

Галерија Матице српске и ове зиме учествује у манифестацији Новосадске дечије зимзарије 6. На свеча-ном отварању у Позоришту младих представљени су наши едукативни програми за децу, док је у простору Војвођанске

банке одржана радионица Пу-столовине малог штедише и великог колекционара. Ма-лишани су имали прилике да кроз причу о малом штедиши сазнају како настају велике уметничке колекције каква је колекција Војвођанске банке (23. и 29. децембар).

У оквиру сарадње с Војвођанском банком, у главној филијали банке у Бео-граду поводом новогодишњих празника је организована кре-ативна радионица за децу Уметнички времеплов. Мали-шани су „временском маши-ном“ отпутовали у прошлост и путем слика открили занимљиве приче које историја крије, а на том путу им се придружио и Деда Мраз (27. децембар).

Галерија Мати-це српске и Универ-зитет у Новом Саду закључили су Про-токол о сарадњи у оквиру којег ће у току 2017. године бити реа-лизовани: изложба о

Галерији у изложбеном павиљону Универзитета, серија заједничких предавања професора, кустоса и конзерватора и акција бесплатног улаза за све студенте Универзитета у Новом Саду. Протокол су потписали ректор проф. др Ду-шан Николић и управница Галерије др Тијана Палковљевић Бугарски (28. децембар).

У Галерији Ма-тице српске је поводом новогодишњих празника од-ржана новогодишња предста-ва за децу креативног студија „Чаролија” и додела пакетића најмлађима (29. децембар).

12

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМ ЗА МЛАДЕ

Пројекат Креативне ЕвропеHEARME

BRINGING youTH AND MuSEuMS ToGETHER

У оквиру пројекта Креативне Европе HearMe. Bringing youth and museums together у Галерији су одржане радионице за средњошколце. Посматрајући уметничка дела и користећи нову методу рада BrickMe, ученици средњих школа су били у прилици да размишљају и дискутују о савременим друштвеним темама попут миграција станов-ништва и одласка младих стручњака из земље.

На радионицама ученици путем слагања лего коцки-ца у различитим задацима, подстакнути темом миграција, откривају својим другарима сопствена осећања и мисли. Било појединачним слагањем или тимским радом они до-лазе до занимљивих лего модела које водитељ радионице

повезује с уметничким делима и уводи ученике у разговор о њима. Посматрајући две верзије слике Сеоба Срба Паје Јовановића или радове Богдана Шупута насталих у Новом Саду и Паризу, ученици увиђају различите могућности

визуелизације теме која, иако за њих делује актуелно, јесте у ствари ванвременска.

У радионицама су учестововали ученици средњих школа: „Светозар Милетић”, „Светозар Марковић”, „Исидо-ра Секулић” и Карловачке гимназије, а радионице су води-ле Станислава Јовановић, Бојана Обрадовић и Мирослава Жарков.

Како су ученици доживели радионице и какво је њихово мишљење о њима:

Допада ми се да слободно искажем своје мишљење.

Свиђају ми се радионице јер терају на размишљање и исказивање емоција.

Допада ми се радионица у којој можемо да искажемо своју креативност.

Веома сам задовољна посетом Галерији и много тога сам на-учила.

Променио сам неке ставове о примању миграната у нашу земљу.

Добили смо пар инструкција о животу... није лоше.

13

www.galerijamaticesrpske.rsКОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ

Сарадња Факултета техничких наука у Новом Саду и Галерије Матице српске на пројекту

„Развој иновативног система за 3D дигитализацију и креирање виртуелних модела

непокретног културног наслеђа”

Брзи развој дигиталних система документације, међу којима је и све раширенија примена 3D модела, намеће по-требу да се системи прилагођавају специфичним потребама крајњих корисника. На анализи и развоју у области култур-ног наслеђа већ неколико година траје сарадња Факултета техничких наука у Новом Саду и Галерије Матице српске, најпре кроз пројекат CoSCH (Color and Surface in Cultural Heritage), а затим и у оквиру пројеката самог факултета, усмерених на израду кориснички оријентисане платформе прилагођене потребама документације културног наслеђа. Другим речима, кроз сарадњу инжењера и конзерватора анализиране су предности и недостаци познатих метода 3D дигитализације с аспекта примене на објектима културног наслеђа, узимајући у обзир различите материјале, величи-ну, степен оштећења, могућност померања, приступачност, дајући предност бесконтактним методама због непостојања ризика од оштећења предмета, а у оквиру њих оптичким методама попут ласерске триангулације, структуриране светлости и фотограметрије. Поштујући специфичности објеката културног наслеђа, посебан акценат је стављен на фотограметријску методу као бесконтактну методу која омогућава креирање 3D модела и у случају објеката који нису сагледиви са свих страна, као што су архитектонски украси, фиксне скулптуре у нишама објеката и слично. Параметри који су важни када је реч о документацији кул-турног наслеђа превођени су у техничке захтеве, што је као резултат довело до дефинисања скупа правила и развоја система постављеног тако да кориснику, који не мора бити нужно технички спретан у области 3D дигитализације, пру-жи једноставан алат за избор најпогодније методе у датим условима.

Провера погодности метода извршена је на ода-браним примерима скулптура из фонда Галерије Матице српске, различитог материјала и површинске текстуре, у ре-алним условима осветљења. Највећи изазов представљала је провера теоријских претпоставки о реализацији 3D

модела за скулптуре у нишама фасада архитектонских објеката, делимично заклоњених и доступних само уз упо-требу додатне опреме. За ову проверу су одабране скулпту-ре у нишама на фасади самостана Св. Јурја у Петровара-дину. Као резултат пројекта настао је систем са кориснич-ким интерфејсом који ће бити од помоћи код планирања кампања напредног документовања уметничких дела, јер омогућује оптимизацију избора методе (укључујући и ком-пликованост и цену израде модела) како би се добио крајњи производ (3D модел) користан у специфичном захтеву документације предмета културног наслеђа.

3D модел са позицијама фотографија (пример обојене дрвене скулптуре, Иванка Ацин, Плетиља, 1989)

Фазе реконструкције 3D модела: облак тачака ниске резолуције; облак тачака високе резолуције; полигонални 3D модел;

полигонални 3D модел са текстуром

3D модел скулптуре у ниши на фасади самостана Светог Јурја у Петроварадину

14

www.galerijamaticesrpske.rsУ ЈАНУАРУ, ФЕБРУАРУ и МАРТУ ВАС ОЧЕКУЈЕ

Током јануара, фебруара и марта у Галерији Ма-тице српске наставиће се реализација радионица за средњошколце у оквиру пројекта HearMe. Bringing youth and museums together. Сви заинтересовани професори могу путем телефона 021 4899 014 или мејла decjiprogrami@galerijamaticesrpske.rs да закажу радионицу за групу ученика.

У оквиру манифестације Новосадске дечије зимзарије 6 биће одржане две ра-дионице у Војвођанској банци у Новом Саду: 5. јануара у 17.00 сати биће одржана радионица Мали штедиша код баке на селу, а 12. јануара у 17.00 сати Мали ште-диша у цветном царству. Кроз при-чу о малом штедиши деца ће се упоз-нати са пејзажима и мртвим природа-ма у колекцији Војвођанске банке.

19. јануара у 18.00 сати у дворцу Еђшег у Новом Саду биће отворена изложба Одрастање уз уметност по-водом обележавања десет година сарадње Галерије Матице српске и Предшколске установе „Радосно детињство” на еду-кативним програмима за децу. На отварању изложбе говориће др Тијана Палковљевић Бугар-ски, управница Галерије Матице српске и Мирјана Ђурђев, дирек-торка ПУ „Радосно детињство”. Изложба представља резултате осам едукативних програма који су реализовани од 2006. године до данас, као и избор дечјих ли-ковних радова насталих у оквиру сваког програма. Изложбу прати истоимена публикација у којој су сакупљена искуства кустоса, стручних сарадника за ликовно васпитање, педагога, васпитача и деце у едукатив-ним програмима Галерије Матице српске.

Средином фебруара у Галерији Ректората Уни-верзитета у Новом Саду биће отворена изложба Уметност у десет слика. Из колекције Галерије Ма-тице српске. Изложбом дигиталних принтова на платну кроз десет ремек-де-

ла српске уметности из Галеријске колекције представиће се српска национална уметност настала у периоду од XVIII до XX века.

Поводом обележавања Месеца франкофоније средином марта изложба Уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске биће приређена у Француском институту у Београду, а пратиће је предавања и креативне ради-онице за децу. Поред Београда у Фран-цуском институту у Новом Саду биће реализоване креативне радионице за децу, на основу дечје публикације Потрага за благом која је преведена на француски језик.

Најаве свих програма и догађаја Галерије Матице српске можете пратити на интернет презентацији и друшт-веним мрежама Галерије.

www.galerijamaticesrpske.rsfacebook.com/galerijamaticesrpske

twitter.com/galmaticesrpskeinstagram.com/galerijamaticesrpske

15

www.galerijamaticesrpske.rs

16

www.galerijamaticesrpske.rs

Galerijske vestiприређује Галерија Матице српске са идејом унапређивања

презентације и популаризације своје делатности и уметничке колекције.

УређујеМср Снежана Мишић, програмски директор

Текстове приредилеДр Даниела Королија Црквењаков, помоћник управника

Мср Јелена Огњановић, музејски едукаторМирослава Жарков, кустос

Ликовно-техничко уређењеДипл. инж. Борислав Радановић, програмер

Нови Сад,новембар–децембар 2016.