FRAZEOLOGIJA U KONTAKTU: TEORIJA I

PRIMENA

“Jezici i kulture u kontaktu” 16–18. 9. 2007, Herceg Novi, Crna Gora

Dr sci. Jovan Ajduković (Beograd)

Webhttp: http://ajdukovicj.narod.ru E-mail: ajdukovic@mail.ru

Sadržaj prezentacije

1. O frazeološkim pozajmljenicama

2. Teorijski okvir u kome je nastao pojam “kontaktofrazema”

3. Definicija pojma “kontaktofrazema”

4. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema

1. O frazeološkim pozajmljenicama Милада Янковичова

СВОЕ И ЧУЖОЕ ВО ФРАЗЕОЛОГИИ ЯЗЫКА: ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ

Rossica Olomucensia XXXVIII (1999)

• Frazeologe interesuje odnos domaćeg i stranog u frazeologiji.• Uporedna analiza konstatuje sličnosti i razlike, a ne daje objašnjenje porekla

frazeologizama.• Domaćim frazeologizmima se mogu smatrati svi frazeologizmi koji su nastali

u jeziku tokom celokupnog njegovog razvitka (водить за нос).• Tuđi frazeologizmi su frazeološke pozajmljenice i kalkovi koji vode poreklo

iz klasičnih i evropskih jezika (убить время, сидеть как на иголках).• Dihotomiju svoje/tuđe treba istraživati samo u okviru jednog jezika.• Pouzdan kriterijum na osnovu kojeg se može ustanoviti da li je neki

frazeologizam domaćeg porekla predstavlja njegovo odsustvo u drugim jezicima.

Н.И. Толстой О РЕКОНСТРУКЦИИ ПРАСЛАВЯНСКОЙ ФРАЗЕОЛОГИИ

Язык и. народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике. Москва, 1995: 383–405

• Ako frazeologizam nije zastupljen u slovenskim jezicima, u indoevropskim jezicima ili samo u nekim (uglavnom ne u zapadnoevropskim), onda se radi o kalku ili novijoj pozajmljenici.

• Identični ili približni oblik frazeologizma u slovenskim jezicima svedoči da se radi o novijoj frazeološkoj pozajmljenici ili kalku.

• Apsolutna stabilnosti semantike i odsustvo semantičkih inovacija predstavljaju dokaz da je frazeologizam najverovatnije novijeg porekla dobijen kalkiranjem ili pozajmljivanjem.

Людмила СтепановаПРОБЛЕМА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ

Rossica Olomucensia XXXVIII (1999)

• Problem izdvajanja frazeoloških internacionalizama je jedan od najsloženijih i nedovoljno izučenih problema savremene frazeologije.

• Frazeološke pozajmljenice su kalkovi, polukalkovi i frazeologizmi-citati.

• Internacionalni frazeologizam: frazeologizam koji postoji u slovenskim I zapadnoslovenskim jezicima I koji se odlikuje bliskošću leksičkog sastava i semantike.

• Internacionalni frazeologizmi nisu lišeni u potpunosti nacionalne specifičnosti.

• Kalk stupa u semantičke veze sa rečima jezika primaoca i može dobiti neke njegove specifične crte.

Ядвига ТарсаБЛИЗКИЕ КОНТАКТЫ ТРЕТЬЕГО ВИДА. ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЕ КРЫЛАТЫЕ

СЛОВА В ПОЛЬСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ Rossica Olomucensia XL (2001)

• Internacionalni frazeologizmi se ne pojavljuju samo u invarijantnom, već i u modifikovanom obliku (rus. фараоны всех стран, соединяйтесь; пролетарии уже объединились).

• Internacionalni frazeologizmi u ruskom i poljskom jeziku funkcionišu kao nacionalni frazeologizmi.

Войцех ХлебдаБЫТУЮТ ЛИ В РУССКОМ ЯЗЫКE ПОЛЬСКИE КРЫЛАТЫE СЛОВА?

Rossica Olomucensia XXXVIII (1999)

• Ruski jezik je dominantni jezik.• Ruska kultura je ekspanzivna kultura.• U ruskim publicističkim tekstovima malo je poljskih frazeologizama

(u njegovoj kartoteci je svega 4: огнем и мечем, шоковая терапия, все на продажу, и пейзаж после битвы.

• Jezik primalac uzima iz drugog jezika onoliko koliko mu je potrebno.

В. М. Мокиенко, Е. К. НиколаеваИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЙ ФОНД РУССКОЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОЙ КАРТИНЫ

МИРАRossica Olomucensia XL (2001)

• Veliki podstrek traganju za nacionalnom specifičnošću dala su dva pravca: lingvokulturologija i jezička slika sveta.

• Subjektivno i uprošćeno se interpretira jezički materijal, precenjuju se specifičnosti ruskog mentaliteta; prisutne su primamljive kulturološke rekonstrukcije.

• V. Ajsman: potrebne su komparacije sa drugim evropskim jezicima; razgraničiti šta je ruska frazeološka slika sveta i odgovarajuća slika sveta drugih jezika.

• Potrebno je frontalno međujezičko poređenje. Ovakav pristup donosi manje subjektivnosti i nacionalističke interpretacije frazeološkog materijala, omogućava objektivniju ocenu uzajamnog uticaja ruskog i drugih evropskih jezika; Rusija i ruski jezik su neodvojivi i centralni deo kulturno-jezičkog prostranstva Evrope (rusko-evropski frazeologizmi; evropski karakter ruske frazeologije).

Фодор ЧиллаК ПРОБЛЕМЕ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ИСТОЧНИКА НЕКОТОРЫХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ

РУССКОГО ЯЗЫКА Rossica Olomucensia XL (2001)

• Potrebno je ispitati uslove u pojedinim zemljama koji su doveli do nastanka nekog frazeologizma.

Андраш ЗолтанК ВОПРОСУ О МЕЖСЛАВЯНСКОЙ МИГРАЦИИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ:

ПОКАЗАНИЯ ПЕРЕВОДНЫХ ПАМЯТНИКОВFrazeoдrafia słowiańska, Opole 2001: 111-116

• Prevodni spomenici koji su nastali na granici “Slavia Latina” i “Slavia Orthodoxa” donose bogati materijal za istorijsko-etimološka istraživanja. Posebno su zanimljivi spomenici koji imaju nekoliko verzija i pomoću kojih se može pratiti transfer frazema iz jednog jezika u drugi.

• Primera radi, starobeloruski spomenik može biti iskorišćen ne samo za izučavanje beloruske frazeologije, već i ruske.

Kontaktološka istraživanja frazeologije primarno su usmerena na:

• analizu ekstralingvističkih uslova nastanka kontaktofrazema;

• identifikaciju dominantnog jezika u kontaktu;

• identifikaciju jezika posrednika;

• analizu primarne i sekundarne (tercijarne) adaptacije kontaktofrazema.

2. Teorijski okvir u kome nastaje pojam “kontaktofrazema”

(rezultati naših istraživanja u periodu od 1992. do 2004) “Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima. Principi adaptacije. Rečnik”,

Beograd, 1997.

“Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama”, Beograd, 2004.

“Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika”, Beograd, 2004.

1. Teorija transfera

• Pozajmljenica je elemenat stranog jezika (reč, morfema, sintaksička konstrukcija i sl.) transferisan iz jednog jezika u drugi u procesu jezičkog kontakta.

• Pozajmljivanje je proces transfera elemenata jednog jezika u drugi (prema: Лингвистический энциклопедический словарь 1990 г.).

2. Teorija kopiranja• Prema teoriji kopiranja leksičko pozajmljivanje

predstavlja kopiranje stranih modela, odnosno modeliranje prema stranom obrascu, analogiji (prema: Жлуктенко 1974; Ильина 1984).

3. Kompromisna teorija

• Prema kompromisnoj teoriji pri kopiranju plana izraza dopušta se transfer ili prenos stranih značenja (prema: Ефремов 1974).

4. Teorija aktivacije i preslikavanja

• Adaptacija je proces aktiviranja latentnih mesta i popunjavanje praznih mesta u jeziku primaocu pod uticajem dominantnog jezika davaoca prema određenim pravilima (Ajduković 2004).

Pojam “kontaktoleksema” prema teoriji aktivacije i preslikavanja

Pod pojmom kontaktoleksema podrazumevamo reč koja ima najmanje jednu samostalnu kontaktemu koja je nastala pod uticajem dominantnog jezika davaoca (Ajduković 2004).

Kontaktema

Kontaktema je aktivirani i/ili preslikani elemenat dominantnog jezika davaoca i jeziku primaocu na određenom jezičkom nivou (Ajduković 2004).

Tipovi kontaktema

• Kontaktofonema (srp. aдitka = [a], [g], [i], [т], [к], [a])• Kontaktoprozodema (srp. aparatčik)• Distributivna kontaktema (srp. Kremlj)• Kontaktografema (srp. агитка)• Kontaktoderivatema (srp. aдit-ка)• Kontaktomorfema (srp. aдitka)• Kontaktogramema (srp. aдitka, ž.r.)• Kontaktostilema (srp. aдitka, razд.)• Kontaktosintaksema (srp. oduševiti koдa)• Kontaktosema (srp. aдitka: pesma, članak ili sl. kojima

je cilj aдitacija)

3. O pojmu “kontaktofrazema”

1.• Kontaktofrazema je osnovna

kontaktološka jedinica na frazeološkom nivou.

- rus. гордиев узел, глас вопиющего в пустыне, модус вивенди, блудный сын; - rus. Ариаднина нить; srp. i hrv. Arijadnina nit; - rus. перейти Рубикон, srp. i hrv. pr(ij)eći Rubikon; - rus. брать на карандаш (polukalk, karandaš iz turskog).

2.

• Kontaktofrazema je kontaktološki obeležena frazema nastala procesima aktivacije i preslikavanja.

- rus. хлеб насущный (preko staroslovenskog iz grčkog epiousios), идея фикс (fr. idée fixe) альма-матер (lat. alma mater).

3.

• Kontaktofrazema je frazeološka kombinacija kontaktološki markiranih leksičkih jedinica jezika primaoca u primarnoj i sekundarnoj adaptaciji.

- rus. осмотрительность—мать безопасности // мать учения // или праздность—мать всех пороков - prema engl. caution is the parent of safety (frazeološki prevod, kalkiranje); - rus. альма матер* // альма-матер (lat. alma mater) – adaptacija ortografije.

4.

• Kontaktofrazema je i frazema kalk, odnosno polukalk.

- hrv. i srp. d/j/evojka za sve dobijena prema nemačkom obrascu; - rus. время - деньги prema engleskom time is money; - rus. убить время prema francuskom tuer le temps; - rus i srp. медовый месяц/medeni mesec prema fr. la lune de miel; - rus. разбить на голову prema nemačkom aufs Haupt schlaдen;- rus. смешать карты prema fr. brouiller les cartes.

Definicija “kontaktofrazeme”

• Kontaktofrazema je svaka frazema jezika primaoca obrazovana pod uticajem dominantnog jezika u kontaktu.

- rus. иметь зуб против кого-нибудь (romanizam), разбить наголову (germanizam), синий чулок (anglicizam);

N.B. Utvrđivanjem grčkog i latinskog porekla, odnosno istorijskom rekonstrukcijom reči bavi se etimologija. Latinskim i grčkim kao dominantnim jezicima u kontaktu bavi se kontaktologija.

- rus. хранить молчание (iz latinskog), ящик Пандоры (iz grčkog), Авгиевы конюшни (iz grčkog), альма-матер (lat.)

Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazema

• Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazeme određuje se prema dominantnom jeziku u kontaktu a ne prema jeziku davaocu.

- kontaktofrazeme baba Jaдa i čovek u futroli (rus. человек в футляре, Čehov) su frazeološki rusizmi u srpskom jeziku.

3. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema

Prvi deo: Kontaktofrazema (frazeološki rusizam)

ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, ТМ0, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006)

Drugi deo

Ruski model

человек в футляре (ФМ1990)

Treći deo

• Varijativnost i modifikacije

srp. Soba u futrolisrp. Baba Jaдa; baba-jaдa; baba Jaдa; Baba Jaдa;

rus. баба-Яга; баба-яга; Баба-Яга; Баба Яга

серб. Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице међусобно су сличне, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице личе једна на другу, две несрећне - несрећне су на свој начин // син. Све транзиционе економије у кризи личе једна на другу

рус. Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастливая семья несчастлива по-своему // Все счастливые семьи счастливы одинаково, но идут-то они к этому разными путями // Все счастливые семьи счастливы одинаково. Все несчастные — несчастны по-своему // Все счастливые семьи – счастливы одинаково // Все счастливые семьи счастливы одинаково, а все несчастные несчастны по-своему // Все счастливые семьи – одинаковы, каждая несчастливая семья – несчастлива по-своему // Все счастливые семьи похожи, каждая несчастная несчастлива по-своему // Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастная семья несчастна по-своему // син. Все животные равны, но некоторые животные более равны чем другие.

Četvrti deo

• Podaci o jeziku posredniku, etimološki komentar, podaci o strukturnim i konceptualnim svojstvima kontaktofrazeme i modela

оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова из 1898. године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов 19.11.1899. упутио М. П. Чеховој]; [Именица + предлог + именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост]

Peti deo

• Značenje kontaktofrazeme • Ilustracijе značenja• Opis semantičkih promena i paradigmatičnosti

¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, 19.11.1899.). » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnoд maloдrađanina, koji дuši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u teдimenoloдiju, Polja, br. 439, 2006).

Izgled rečničkog članka

ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, M1, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006)

человек в футляре (ФМ1990) вар. соба у футроли (Момо Капор) вар. живот у футроли (С. Фетахагић, Izraz. 1959, св. 6, бр. 7.) оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова

из 1898. године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов 19.11.1899. упутио М. П. Чеховој]; [Именица+предлог+именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост]

¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, 19.11.1899.); » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnoд maloдrađanina, koji дuši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u teдimenoloдiju, Polja, br. 439, 2006).

Kontakt:

Dr Jovan Ajduković (Beograd)

• Email: ajdukovic@mail.ru• Lična prezentacija na Internetu: http://ajdukovicj.narod.ru