Farmaceutska praksaI predavanje

Prof. dr Ljiljana Tasi Doc. dr Duanka KrajnoviFarmaceutska praksa 2011/2012 1

Farmaceutska praksa -kolska 2011/2012

Uesnici u nastavi:nastavnici: Prof dr Ljiljana Tasi, Doc dr Duanka Krajnovi asistenti: Dipl ph spec Marina Odalovi, Dipl ph spec Ivana Tadi, Dipl ph spec Dragana Laki i Dipl ph Andrijana Miloevi Georgiev Udbenik-praktikum

2

Fond asovaBroj asova: 21 predavanja + 24 vebe Predavanja: sreda 8.15h, amfiteatar A2 Prisustvo na vebama nije obavezno

3

Bodovanje

Predispitne obaveze: Aktivnost na predavanjima: 3 poena Aktivnost na vebama: 21 poena Kolokvijum: 20 poena UKUPNO: 44 poena (minimum 23 za izlazak na ispit)

Ispit se sastoji iz praktinog i pismenog ispita: Praktini ispit: 16 poena (minimum 8) Pismeni ispit: 40 poena (minimum 20)

4

Preduslovi za uspeno savladavanje nastaveRedovno i aktivno pohaanje svih vidova nastave Interaktivnost, zainteresovanost, znatielja, organizacija KOLOKVIJUM: 27.04. od 10-12h (A1-A4)

5

Farmaceutska praksadefinicija

Farmaceutska praksa obuhvata sve aktivnosti farmaceuta u sistemu zdravstvene zatite vezane za farmaceutske usluge, farmaceutsku zatitu i farmaceutske proizvode.

K. Wiedernmyer., R. Summers, C. Maickie, A. Gous., M. Everard, Tromp D. (edc.), Developing Pharmacy Practice A Focus on Patient Care , WHO-FIP, 20066

Farmaceutska praksakonceptiFarmaceutska praksa obuhvata: farmaceutsku zdravstvenu zatitu, farmaciju zasnovanu na dokazima, posveenost oekivanjima pacijenata, zdravstvenu zatitu hroninih pacijenata, samomedikaciju, obezbeenje kvaliteta farmaceutskih zdravstvenih usluga, kliniku farmaciju, postmarketinko praenje neeljenih dejstava lekova.K. Wiedernmyer., R. Summers, C. Maickie, A. Gous., M. Everard, Tromp D. (edc.), Developing Pharmacy Practice A Focus on Patient Care , WHO-FIP, 2006:67-71.7

Farmaceutska praksa koncept Farmaceutske zdravstvene zatite (FZZ)

Farmaceutska praksa danas je neodvojiva od koncepta farmaceutske zdravstvene zatite, FZZ (Pharmaceutical care) koji predstavlja savremenu filosofiju rada farmaceuta i koji su obuhvaeni naunim konceptom postavljenim od strane Hepler-a i Stranda 1990. godine

8

Farmaceutska zdravstvena zatita koncept

Adaptirano prema: Report from task Force Pharm Care to EXCO of EAFP, 1999 I J.W.F. van Mil: Pharmacy care, the Future of Pharmacy-Theory, research and practice, PhD, Univeristy of Groningen, 2000. 9

Farmaceutska zdravstvena zatita konceptHepler and Strand (1990) FZZ je odgovorno obezbeivanje terapije lekovima u svrhu dostizanja konanih ishoda koji e unaprediti kvalitet ivota pacijenata Pharmaceutical Care is the responsible provision of drug therapy for the purpose of achieving definite outcomes which improve a patients Quality of Life.

Van Mil and Tromp (1993): FZZ je struktuirana, intezivna nega farmaceuta za optimalnu farmakoterapiju u kojem je pacijent i njegovo stanje prvenstvena briga. Cilj je da se dobije optimalan kvalitet ivota u vezi sa zdravljem Pharmaceutical Care is the structured, intensive care of the pharmacist for an optimal pharmacotherapy in which the patient and his condition are the primary concern. The aim is to obtain optimal Health Related Quality of Life.

10

Farmaceutska zdravstvena zatita konceptStrand (1997): FZZ je praksa u kojoj davaoci usluga preuzimaju odgovornost za terapijske potrebe pacijenata i to se odvija za raun ove posveenosti Pharmaceutical Care is a practice for which the practitioner takes responsibility for a patients drug therapy needs and is held accountable for this commitment. Munroe (1998) : FZZ je usluga tokom koje se kliniki i psiho-socijalni efekti terapije lekovima na pacijentu sistematski i kontinuirano prate (nadziru). Pharmaceutical Care is a service during which the clinical and psycho-social effects of drug therapy on a patient are systematically and continuously monitored.11

Farmaceutska zdravstvena zatita koncept

ovaj koncept dobijao razliita imena (oznake) shodno mogunostima da se pogodno implementira u realni zdravstveni sistem zemlje gde se primenjivao; npr. u Nemakoj nazvan koncept kognitivnih farmaceutskih usluga (cognitive pharmacy services), u vajcarskoj revijalni pregled lekova (medication review), u vedskoj zapis o korienju lekova (drug utility record), u Portugaliji klinike usluge apoteke (cinical pharmacy services), a u mnogim dravnim agencijama/institucijama upravljanje lekovima (medication management).

Ref: van Mil JWP, Schulz M. A review of Pharmaceutical carein Community Pharmacy in Europe, Harvard Health Policy Review 2006; 7(1): 155-16812

Zdravstvena zatita hroninih pacijenata -koncept

Farmaceuti deo tima za ZZ Najpristupaniji profesionalci, u poziciji da obezbede rano otkrivanje hroninih bolesti i nezdravog stila ivota. Oni prevencijom i savetovanjem utiu na pacijente da smanje faktore rizika Farmaceuti koriste svoja znanja da pomognu ljudima da shvate opasnost od hroninih bolest, kao i vanost prevencije. Farmaceuti sarauju sa ostalim lanovima tima za ZZ, u zavisnosti od vrste bolesti i upuuju pacijenta odreenom zdravstvenom profesionalcu. Mnogi pacijenti se obuavaju za zdravstvenu samoprocenu

FIP statements, The Role Of The Pharmacist In the Prevention And Treatment Of Chronic Disease (2006, Brazil)13

Zdravstvena zatita hroninih pacijenata- konceptRazviti znanja i vetine za: Prepoznavanje hroninih bolesti ( na populacionom i individualnom nivou) Obezbeivanje skrininga (trijaa, procenjivanje) hroninih bolesti kao npr. Hiperholesteremija, osteoporoza, dijabetes i hipertenzija Aktivno savetovanje o racionalnoj upotrebi lekova Saveti o promenama stilova ivota (prevencija hron. bolesti i/ili prepoznavanje rezultata terapije) Obezbediti FZZ za hronine bolesnike (polifarmacija) Timski rad sa zdravstvenim prof. Za obezbeenje optimalnih ishoda leenja Motivisati pacijente da uestvuju i preuzmu odgovornost za svoje zdravljeFIP statements, The Role Of The Pharmacist In the Prevention And Treatment Of Chronic Disease (2006, Brazil)14

Samomedikacija-konceptkoncept/filosofija samomedikacije.

Samomedikacija je odabir i upotreba medicinskih proizvoda koje pojedinci primenjuju u svrhu leenja ili prevencije bolesti ije simptome su sami prepoznali bez konsultacije sa lekarom (SZO-EU). Ako se stanje upotrebom medicinskog proizvoda ne pobolja, ako potraje ili se pogora, tek tada e pacijent da zatrai pomo lekara. Dobra samomedikacija korisnicima treba da obezbedi: efikasnost, pouzdanost, prihvatljiv rizik, iroku dostupnost leku i vei izbor leenja.15

Farmacija zasnovana na dokazima- konceptFarmaceutska praksa treba da bude bazirana na dokazima usluga u konceptima FZZ i ostalih koncepata. Dokazi se prikupljaju istraivanjem To znai da treba istraivati sledee segmente: 1. Tehnike intervencija 2. Procenu ishoda (Outcomes assessment) 3. Tehniku komunikacije 4. Upravljanje i organizaciju Farmaceutske Prakse 5. Istraivanje zdravstvenih usluga 6. Upravljanje kvalitetom 7. Sistem kodiranja (beleenja) (Coding systems) 8. Kompjuterski dokumentacioni sistem16

Obezbeenje kvalitetafarmaceutskih zdravstvenih usluga, konceptOsnova za obezbeenje kvaliteta su: standardi kvaliteta (DAP, FIP standardi)

nadzor, istraivanje i razvoj

Obezbeenje kvalitetafarmaceutskih zdravstvenih usluga, koncept kvalitet

Farmaceutska praksa trai dobro struktuiranje resursa, izvoenje procesa prema ciljevima tj. oekivanim ishodima koji mogu biti iskazani brojnim parametrima (indikatorima) klinikim, ekonomskim i humanistikim (drutvo/pojedinac). Ovo ujedino znai da se mora istraivati farmaceutska praksa kako bi se prikupili jasni dokazi o korisnostima njenih usluga, ili pak manjkavostima (slabostima) bilo u strukturi ili procesu izvoenja; ovakva istraivanja su znaajna za implemataciju pravih modela farmaceutske prakse u realnim zdravstvenim sistemima, i osnova su za obezbeenje kvaliteta farmaceutskih zdravstvenih usluga.Taylor K, Harding G. Pharmacy Practice. Taylor& Francis Londor and New York 2001. Tasi Lj. Farmaceutski menadment i marketing. Placebo Beograd 2007. Praktikum iz Farmaceutske prakse u pripremi18

Post-marketinko praenje lekova -koncept

bezbednost pacijenata farmakovigilanca / falsifikovani lekovi brojne mogunosti intervencija farmaceuta

Profesionalne aktivnosti farmaceutske prakse (klasifikacija)A. Obezbeenje odgovarajue terapije i ishoda A.1 Obezbeenje pogodne farmakoterapije A.2 Obezbeenje razumevanja pacijenta/adherence za terapiju i plan tretmana A.3 Nadzor i izvetavanje o ishodima (outcomes)B. Izdavanje lekova i medicinskih sredstava

B.1 Obrada recepta i medicinskih naloga B.2 Priprema farmaceutskog proizvoda B.3 Isporuka leka ili medicinskog sredstva

Pharmacy Practice Activity Clasification (PPAC), American Pharmacy Association Academy of Pharmaceutical Research and Science. Dostupno na: http://aphanet.org/default.htm20

Profesionalne aktivnosti farmaceutske prakse (klasifikacija)C. Promocija zdravlja i prevencija bolesti C.1 Isporuka klinikih usluga za prevenciju bolesti C.2 Sveobuhvatno istraivanje i izvetavanje o sadrajima javnog zdravlja C.3 Promocija bezbedne upotrebe lekova u drutvuD. Upravljanje zdravstvenim sistemom

D.1 D.2 D.3 D.4 D.5

Menadment prakse Menadment lekovima kroz celokupan zdravstveni sistem Menadment upotrebe lekova kroz zdravstveni sistem Uee u istraivakim aktivnostima Ohrabrivanje za interdisciplinarnu saradnju

Pharmacy Practice Activity Clasification (PPAC), American Pharmacy Association Academy of Pharmaceutical Research and Science. Dostupno na: http://aphanet.org/default.htm21

Aktivnosti farmaceutske prakse

Dobra farmaceutska praksa obuhvata 4 glavne grupe aktivnosti: promocija zdravlja, prevencija bolesti snabdevanje lekovima samomedikacija, pruanje saveta za samomedikaciju uticaj na propisivanje i upotrebu lekova

4 dodatne grupe aktivnosti: povezivanje sa drugim zdravstvenim ustanovama u cilju promocije zdravlja promotivni materijali o lekovima i drugim proizvoda irenje informacija o lekovima ukljuenje u izvoenju klinikih studija

Standards for quality of pharmacy servicies (GPP), dostupno na: http://www.fip.org/files/fip/Statements/latest/Dossier%20004%20total.PDF

Farmaceutska praksa-UK definicijaFarmaceutska praksa je primena znanja i vetina i infrastrukture apoteke/klinike da se dostignu zdravstvene potrebe stanovnitva. Ovo treba da bude ostvareno na nain koji je pravian, efektivan, efikasan, pogodan, prihvatljiv i relevantan, i koji je odriv u komercijalnom i ostalim kontekstima u kojima farmacija deluje.Dostupno na: http://www.who.int/medicinedocs/collect/medicinedocs/pdf/s2214e/s2214e.pdf23

Farmaceutska praksa-benefiti/koristi Farmaceutske usluge koje su okrenute pacijentu (bez obzira na nivo zdravstvene zatite) na mikro i makro nivou su dokazano unapredile zdravstvene i ekonomska ishode, kvalitet ivota, smanjile mortalitet i morbiditet, i smanjile obim neeljenih reakcija na lekove.

Berenguer B, La Casa C, Matta MJ, Martn-Calero MJ. Pharmaceutical Care: Past, Present and Future. Current Pharmaceutical Design, 2004; 10: 3931-394624

Farmaceutska praksa FZD -regulativa Srbija

l.83 Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove, farmaceutska zdravstvene delatnosti pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnou, u smislu ovog zakona, podrazumeva se odgovorno snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava stanovnitva, zdravstvenih ustanova i privatne prakse, obezbeivanjem racionalne farmakoterapije radi leenja, poboljanja i odravanja kvaliteta ivota pacijenata, koje diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom, obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljavanja upotrebe lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praenje neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i nain obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti propisuje ministar.25

Farmaceutska praksa - regulatival.84 Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:

26

Farmaceutska praksa - regulativalan 85. Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi, u organizacionom delu stacionarne zdravstvene ustanove (bolnika apoteka), odnosno u drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obezbeuje snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava. Odreeni poslovi farmaceutske zdravstvene delatnosti obavljaju se i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Farmaceutsku zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom (farmaceut) i farmaceutski tehniar sa odgovarajuom kolom zdravstvene struke.

27