UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

FINANSIJSKI IZVETAJI BANKARSKOG RAUNOVODSTVA ZAVRNI RAD

Tanja Radovanov R007/07 Novi Sad, 2011.

UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

FINANSIJSKI IZVETAJI BANKARSKOG RAUNOVODSTVA ZAVRNI RAD

Mentor: Prof. dr Ljubica Gaji Novi Sad, 2011.

Student: Tanja Radovanov R007/07

Prilog 6/1

Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Mentor, MN: Naslov rada, NR: Jezik publikacije, JP: Zemlja publikovanja, ZP: Ue geografsko podruje, UGP: Godina, GO: Mesto i adresa, MA: Fiziki opis rada, FO: (poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga) Nauna oblast, NO: Nauna disciplina, ND: Predmetna odrednica/Kljune rei, PO: uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:

Prof. dr Ljubica Gaji FINANSIJSKI IIZVETAJI BANKARSKOG RAUNOVODSTVA

Srpski Republika Srbija

AP Vojvodina2011 Subotica, Segedinski put 9-11 3/ 37/ 16 / 7/ 6/ 0/ 0

Ekonomija Raunovodstvo finansijskih i budetskih organizacija Finansijski izvetaji U biblioteci Fakulteta

1. 2.

Bankarsko poslovanje i bankarsko raunovodstvo Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva Finansijski izvetaji banke X

3.

Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: lanovi komisije, KO:Predsednik, lan: Mentor, lan:

Prof. dr Ljiljana Dmitrijevi aponja Prof. dr Ljubica Gaji

SADRAJSADRAJ...........................................................................................................................4 UVOD..................................................................................................................................1 1. BANKARSKO POSLOVANJE I BANKARSKO RAUNOVODSTVO................31.1.Bankarsko poslovanje i bankarski poslovi...............................................3 1.2. Karakteristike bankarskog raunovodstva.............................................5 1.3. Instrumenti organizacije bankarskog raunovodstva.............................5

2. FINANSIJSKI IZVETAJI BANKARSKOG RAUNOVODSTVA......................72.1. Bilans stanja...........................................................................................4 2.2. Bilans uspeha.......................................................................................17 2.3. Izvetaj o tokovima gotovine...............................................................20 2.4.Izvetaj o promenama na kapitalu........................................................22 2.5.Statistiki aneks....................................................................................24

3. FINANSIJSKI IZVETAJI U BANCI X..............................................................253.1. Prikaz banke X..................................................................................25 3.2. Finansijski izvetaji banke X..............................................................26

ZAKLJUAK..................................................................................................................33 LITERATURA.................................................................................................................34

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva

UVODTeko bi bilo zamisliti proses reprodukcije, tekue i razvojne politike, ekonomskog rasta i razvoja bez banaka. Banka je posebna finansijske institucija monetarno - kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u plaanju. Uspenom poslovanju banke doprinose adekvatne i kvalitetne informacije koje su preduslov za donoenje kvalitetnih odluka. Sa ciljem obezbeenja informacija o ekonomsko finansijskom poloaju i uspenosti poslovanja banke insistira se na realnosti podataka obuhvaenim i prikazanim u finansijskim izvetajima. U prvom delu rada opisan je znaaj bankarskog poslovanja i bankarskih poslova koji se mogu nai u okviru aktivnosti svake poslovne banke. Od aurnosti bankarskog raunovodstva i informativne podrke menadmentu banke, koje je usmereno u pravcu blagovremenog i kvalitetnog poslovnog odluivanja, zavisi uspenost bankarskog poslovanja. Bankarski poslovi koji se javljaju su veoma raznovrsni u zavisnosti od poslovne strategije koju banka sprovodi. Okruenje banke takoe utie na njeno poslovanje, zbog toga to je promenljivo i neizvesno, banke moraju da se prilagoavaju kako bi opstale u novim uslovima poslovanja. Bankarsko raunovodstvo predstavalja jedno od osnovnih izvora informacija koja meri, interpretira i opisuje bankarske aktivnosti. Razumevanje bankarskog raunovodstva uslovljava temeljno poznavanje bankarskih poslova, naina njihovog dokumentovanja,i upotrebu razliitih bankarskih instrumenata. Kako bi raunovodstvo moglo obaviti sve zadatke koji se pred njega postavljaju, raunovodstvo mora biti organizovano. Koristei instrumente organizacije omoguava se blagovremeno prikupljanje podataka, njihovo sortiranje i obrada. U drugom delu rada panja je posveena finansijskim izvetajima banke. Poto su raunovodstveni podaci i informacije od velikog znaaja za menadment banke, radi lakeg korienja i razumevanja, bankarsko raunovodstvo ih prikazuje u vidu finansijskih izvetaja. Banka je duna da vodi poslovne knjige i raunovodstvenu evidenciju i da godinje finansijske izvetaje, koji istinito i objektivno odraavaju njeno poslovanje i finansijsko stanje. Finansijski izvetaji zajedno predstavljaju nezamenljiv izvor informacija koje su potrebne kako internim tako i eksternim korisnicima. Zato raunovodstvena funkcija ima veliku ulogu i znaaj u poslovanju banaka. U treem delu rada predstavljeno je bankarsko raunovodstvo kroz poslovanje poslovne banke X prikazivanjem njenih finansijski izvetaja. U zavrnim konstatacijama istaknut je i konstatovan znaaj bankarskog raunovodstva, kao uporita finansijskog izvetavanja i kvalitetnog poslovnog odluivanja.

1

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva

1. BANKARSKO POSLOVANJE I BANKARSKO RAUNOVODSTVO

1.1.Bankarsko poslovanje i bankarski posloviIstorijski gledano neki poslovi koji po svom obeleju pripadaju bankarskim (kreditni, menjaki, zaloni poslovi) postojali su jo u ranim periodima istorije sveta. Ve u periodu od VII do V veka p.n.e u Vavilonu su se pojavili zaeci modernih bankarskih institucija u obliku pojedinih privatnih kua koje su se bavile poslovima tezaurisanja (poslovi skladitenja i uvanja odgovarajue robe kao i stavljanje iste u promet uz odgovarajuu naknadu vlasnicima robe). Dalja geneza bankarskih poslova vezuje se za antiku Grku i pojavu menjakih poslova tzv serafskih poslova iju osnovu ini razvoj metalnog novca. Kasnijim drutvenim razvojem stiu se uslovi za razvoj novanih transakcija i finansijskih poslova. U ranom srednjem veku kreditni posao je najzastupljeniji kroz razne vrste naturalnog kredita da bi se kasnije kroz trgovake transakcije razvio kao novani kreditni posao. Banke kao novana preduzea sa svojom posrednikom kreditnom funkcijom doprinosile su mobilizaciji i upoljavanju novanog kapitala, kao i unapreenju funkcije platnog prometa. Novi profil banaka izrastao je pod uticajem automatizma poslovanja i uvoenjem visoke tehnologije u obavljanju svakodnevnog bankarskog poslovanja, finansijsko i raunovodstveno izvetavanje. Savremeno bankarsko predstavlja jedan od osnovnih izvora informacija nunih za ekonomino, a posebno za profitabilno poslovanje. Struktura informativnih zahteva uslovljena je organizacaionom strukturom banke, ciljevima i zadacima, koji su utvreni poslovnom politikom banke. Za menadment banke je od kljunog znaaja da postavi odgovarajui informacioni sistem, koji treba da omogui pouzdanu informativnu osnovu za poslovno odluivanje i upravljanje bankom. Posebno znaajan izvor informacija je raunovodstveni informacioni sistem, odnosno bankarsko raunovodstvo. Pri kreiranju modela raunovodstvenog izvetavanja neopodno je obratiti panju na: Nivo izvetavanja, Infomativnu opremljenost izvetaja, i Uestalost izvetavanja.1

Potrebano je znati nain i uestalost pikazivanja podataka raunovodstvenih izvetaja, takoe je bitan oblik i sadraj tih izvetaja kako bi se moglo prilagoditi potrebama poslovnog odluivanja. Jer razliite potrebe zahtevaju razliite podatke i informacije.1

Prema dr Lj.Gaji i I.Medved:Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih ogranizacija,Ekonomski fakultet,Subotica,2009.str.4

2

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva Inforamacije trebaju da prue podruku menadmentu ali ujedno da omogue kontrolu poslovnih aktivnosti kroz raznovrsne izvetaje. Specifinost bankarskog raunovodstva proizilazi iz specifinosti sadraja bankarskog poslovanja. Sadraj bankarskog poslovanja ine poslovi mobilizacije sredstava, poslovi racionalnog korienja novanih sredstava drutvene reprodukcije, poslovi kreditnih plasmana, poslovi mobilizacije, koncentracije i cirkulacije novanih sredstava, poslovi monetarnog i kreditnog regulisanja, poslovi platnog prometa, usluni poslovi i poslovi kontrolnih funkcija.2 Najee podele bankarskkog poslovanja su sledee: bankarsko poslovanje na malo i veliko, privatno bankarstvo, trgovinsko bankarstvo, anonimno bankarstvo, i mikro bakarstvo. Bankarsko poslovanje na malo uglavnom podrazumeva pruanje usluga individualnim klijentima i to fizikim licima u malim preduzeima. Bankarsko poslovanje na veliko se odnosi na poslove sa veim korporativnim klijentima, odnosno preduzeima i institucijama. Privatno bankarstvo podrazumeva pruanje bankarskih usluga bogatim pojedincima. Trgovinsko karakterie bankarske poslove koji su tradicionalno orjentisani na finansije trgovina. Anonimno predstavlja pruanje usluga sa akcentom poverljivost i zatitu identiteta klijenta. Mikro bankarstvo predstavlja pruanje usluga siromanijim slojevima stanovnitva. Banke su finansijske institucije u savremenim trinim privredama, koja se bavi prikupljanjem slobodnih novanih sredstava iz sfere privrede i stanovnitva radi plasiranja sredstava u vidu kredita zainteresovanim fizikim i pravnim licima. Pored toga obavljaju i brojne druge finansijske usluge za raun i u ime svojih klijenata. Pribavljanjem sredstava kao i plasiranje po to povoljnijim uslovima po banku je njen osnovni zadatak. Plasman po povoljnijim uslovima predstavlja kljuan faktor koji moe da obezbedi konkurentsku prednost na finansijskom tritu. Nudei svoje usluge odnosno bankarske proizvode one ostvaruje prihod kao razliku izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Banka ostvaruje prihode po osnovu: kamata na odobrene kredite, kamata na plasmane u hartije od vrednosti, raznih naknada i provizija, kursnih razlika, itd. Promene u okruenju su nametnule bankama da proiruju svoj asortiman, tako da pored tradicionalnih bankarskih poslova, one proiruju svoju ponudu uvoenjem novih, nestandardnih usluga koje im takoe donose prihode. Bankarski proizvodi su brojni i raznovrsni pa se javlja potreba za njihovim grupisanjem. Oni se mogu grupisati na sledee velike grupe: 2

depozitni bankarski poslovi, kreditni bankarski poslovi,

Prema dr .Risti, dr S.Komazec:Finansijski menadment,igoja tampa,Beograd,2000,str.279.

3

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva poslovi platnog prometa, i ostali bankarski poslovi.

Sa raunovodstvenog aspekta posmatrano istiu se sledee vrste bankarskih poslova: aktivni bankarski poslovi, pasivni bankarski poslovi, neutralni bankarski poslovi, sopstveni bankarski poslovi, zajedniki bankarski poslovi, supsidijarni bankarski poslovi, i ostali poslovi transakcije.

Aktivni bankarski poslovi su oni bankarski poslovi kod kojih se banka javlja kao poverilac. To podrazumeva poslove u kojima ona prvo moram da prikupi potrebna novana sredstva od onih koji imaju viak sredstava onda vri plasiranje slobodnih novanih sredstava u vidu kreditnih plasmana. Banke stavljaju akcenat na ovu vrstu bankarskih poslova jer oni donose najvei deo prihoda. Aktivni bankarski poslovi mogu biti kratkoroni i dugoroni. Pasivni bankarski poslovi obuhvataju poslove prikupljanja slobodnih novanih sredstava od privrede i stanovnitva. U ovim bankarskim poslovima banka se nalazi u poziciji dunika i u okviru ovih poslova vri plaanje odgovarajue kamate. Najznaajniji poslovi ove vrste su poslovi po raznim vrstama depozita ( tekui rauni, tednja, oroena tednja, itd.) i prikupljanje novanih sredstava putem raznih vrsta kredita. Neutralni bankarski poslovi javljaju se kao posredniki poslovi koje banke obavljaju u svoje ili tue ime ali uvek za tui raun. Najpoznatiji poslovi ove vrste su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Prilikom obavljanja ovih poslova banka naplauje proviziju. Pored ovih poslova tu su jo i komisioni poslovi, inkaso poslovi, itd. Sopstveni poslovi su oni koje banka obavlja u svoje ime i za svoj raun, bez poslovanja sa komintentima. Tada se banka nalazi u ulozi trgovca, ortaka ili pekulanta. Sopstvenim poslovima obino se nazivaju: uea u akcionarskom kapitalu preduzea, prodaja robe, dranje depoa i sefova, spekulacije na berzi sa efektima, itd. Zajedniki poslovi podrazumevaju poslove koje banka obavlja u svoje ime, a za zajedniki raun. To su odreene vrste ortakih poslova i banka ih obavlja kako bi omoguila dodatno poveanje dobitka. Supsidijarni ili parabankarski poslovi su deo savremenog bankarstva, koje karakterie visoka profitabilnost. Banke se njima bave kako bi privukle to vie komitenata i na taj nain poboljale svoju poziciju na tritu. Ti poslovi javljaju se u oblasti osiguranja, lizinga, marketinga, turizma, konsaltinga i slino.

4

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva Postoje poslovi kojima se moe baviti samo banka. U pitanju su poslovi prikupljanja depozita, odnosno niko osim banke ne moe se baviti primanjem depozita i niko osim banke ne moe vriti odobroravanje kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom.3 Bankarski poslovi prema nainu prikupljanja sredstava mogu se podeliti na depozitne i nedepozitne poslove. Depozitni poslovi po svojoj sadrini su pasivni bankarski poslovi sa kojima se banka pojavljuje kao dunik prema irokom krugu poverioca iz razliitih sektora privrede, stanovnitva. Poloeni depoziti mogu biti oroeni sa kraim ili duim rokom u obavezu plaanja kamata poveriocima. Prikupljanje nedepozitnih izvora podrazumeva uzimanje kredita ili zaduivanjem kod centralne banke i drugih finansijskih insitucija.

1.2. Karakteristike bankarskog raunovodstvaRaunovodstvo predstavlja skup meusobno povezanih metoda i tehnika kojim se obezbeuje evidentiranje odreenih poslovnih dogaaja, analiza i kontrola tih dogaaja. Raunovodstvo je potrebno organizovati tako da obezbedi upvljakoj strukturi banke pouzdane informacije za potrebe poslovnog odluivanja. Da bi raunovodstvo uspelo da izvri zahteve koji se pred njega postavljaju potrebno je izvriti usaglaavanje raunovodstvene teorije i prakse pratei promene u okruenju. Bankarsko raunovodstvo je osnovni izvor informacija bankama. Ono meri, opisuje i interpretira bankarske aktivnosti. Uspenost bankarskog poslovanja zavisi od dnevne aurnosti bankarskog raunovodstva. Bankarsko raunovodstvo zasniva se na principima dvojnog knjigovodstva, kao i raunovodstva koja se primenjuju u drugim organizacijama. Njegova specifinost proizilazi iz specifinosti poslova kojima se banke bave. Za poznavanje bankarskog raunovodstva potrebno je i poznavati bankarsko poslovanje, kao i nain dokumentovanja i upotrebu raznovrsnih instrumenata. U okviru bankarskog raunovodstva vodi se evidencija poslova koji su vezani za pribavljanje i plasiranje slobodnih novanih sredstava privredi i stanovnitvu, izvrenje meusobnih plaanja izmeu uesnika u platnom prometu po raznim osnovama, trgovinu devizama, itd. Primena informacionih tehnologija u bankarskom poslovanju i bankarskom raunovodstvu omoguava prezentiranje podataka, informacija i izvetaja razliitog karaktera internim i eksternim korisnicima. Potreba prilagoavanja oblika i sadraja raunovodstvenih podataka i informacija se javlja zbog potreba brzog odluivanja i fleksibilnog ponaanja. Potrebno je da se obezbedi adekvatno informisanje menadmenta uz redovno raunovodstveno izvetavanje kako bi se donele prave odluke u pravo vreme. Izvetavanje kratkoronog karaktera je neophodno kako bi upozorilo menadment na nepravilnosti koje se mogu pojaviti u buduem periodu, ili su se ve pojavile. Na taj nain, menadment je u mogunosti da blagovremeno i na pravi nain rei nastale probleme koji su pretnja normalnom poslovanju banke. Mogue je uporediti prolo3

Zakon o bankama Sl.gl.Republike Srbije 107/2005(l.5)

4

poslovanje sa sadanjim na osnovu raunovodstvene funkcije, kao i planirati budue poslovanje na osnovu tako dobijenih pokazatelja. Raunovodstvena funkcija predstavlja pravu informativnu osnovu za donoenje odluka menadmenta, samo uz prilagoavanje svoje strukture, oblika i metodolokih reenja ogranizacionoj strukturi poslovne banke.U bankarskom raunovodstvu se zahteva da se vri usaglaavanje teorije i prakse zbog globalizacije i brzih promena u okruenju u kojem posluju banke. Kao osnovni elementi bankarskog raunovodstva javljaju se: knjigovodstvo, raunovodstveno planiranje, raunovodstveni nadzor, i raunovodstvena analiza,

i mogu se ematski prikazati na sledei nain:

Slika 1. Osnovni elementi bankarskog raunovodstva

Raunovodstveno planiranje je evidencija i obraun, koji omoguuje prikazivanje budueg poslovanja. Raunovodstveno planiranje prognozira ostvarivanje poslovnih i finansijskih ciljeva. Za razliku od knjigovodstva koje prati i evidentira nastale poslovne promene u prolosti planiranje je usmereno na budunost. U okviru raunovodstvenog planiranja sastavljaju se finansijski planovi za jednu poslovnu godinu, a deobom ovih planova dolazi se do tromesenih, mesenih i nedeljnih planova. Knjigovodstvo, kao element bankarskog raunovodstva, je raunska osnova raunovodstva ili se moe jo definisati i kao metod registrovanja ili beleenja poslovnih

7

transkacija. Ono zauzima posebno mesto u sastavu raunovodstvene funkcije kao najstariji deo raunovodstva. Knjigovodstvo se bavi snimanjem, prikupljanjem, obradom i evidentiranjem podataka o poslovnim dogaajima, prezentovanjem podataka kao i generisanjem informacija i uvanjem dokumenata i podataka. Sadraj i predmet knjigovodstvenog praenja ine svi poslovni dogaaji koji utiu na imovinu i rezultat. Forma u kojoj se vri obuhvatanje poslovnih dogaaja je hronoloko i sistematsko. Pisane isprave, dokumenta su nosioci podataka o nastalim poslovnim promenama koje knjigovodstvo prikuplja od lica odgovorinih za odgovarajui imovinski deo ili transakciju. Klasifikacija promena po imovinskim delovima na kojima je nastala promena vri se na osnovu infrormacija sadranih u dokumentu. Na ovaj nain klasifikovane promene predmet su beleenja ili registrovanja u odgovarajuim knjigama ili memorijama raunara, u kojima se, u stvari vri skladitenje podataka. Tako prikupljeni podaci se pre svega dodeljuju odgovarajuim obraunskim periodima i odgovarajuim aktivnostima radi obrauna trokova. Ciljevi knjigovodstva su u funkciji ciljeva i potreba upravljanja. Knjigovodstvo kao poslovni informacioni sistem postoji ne radi sebe, ve radi pruanja informacija razliitim korisnicima, a naroito informacija o rezultatu i finansijskom poloaju koje daje najvanijem korisniku a to je ogran upravljanja. Raunovodstveni nadzor obuhvata komleksan skup mera, metoda i postupaka iji je cilj da se utvrdi da li je ponaanje pravnih i fizikih lica u skladu sa zakonskim propisima. Nadzor je instrument upravljanja i zatite. Najznaajnija podela nadzora je podela na interni i eksterni nadzor. Interni nadzor se obavlja od stane lica koja su zaposlena u poslovnom sistemu, dok eksterni nadzor je uslovljen zakonskim propisima koje propisuje drava. Raunovodstveni nadzor obuhvata kontrolu raunovodstvene organizacije, kontrolu evidentiranja poslovnih dogaaja, kontrolu usklaenosti raunovodstvenih isprava, kontrolu ispravnosti stanja potraivanja i obaveza u glavnoj i pomonim knjigama kao i kontrolu sprovoenja propisanih postupaka. Osnovne raunovodstvene kontrole sadre kontorle valjanosti podataka, kontrole potpunosti obrade podataka I ponavljanje kontrolnih postupaka. Raunovostvena analiza se bavi posmatranjem, ispitivanjem,, ocenjivanjem, formiranjem dijagnoze i formulisanjem predloga za poboljanje poslovne aktivnosti. Ona predstavlja vezu izmeu knjigovodstva i raunovodstvenog planiranja i raunovodstvenog informisanja. Raunovodstvena analiza obavlja ispitivanje i ocenu rezultata poslovanja poredei stvarne sa planskim obraunima.

1.3. Instrumenti organizacije bankarskog raunovodstvaDa bi se podaci koje ovo raunovodstvo prua adekvatno primenili i razumeli, potrebno je prvo dobro poznavati poslove koje obavlja banka, nain njihovog dokumentovanja i upotrebu razliitih bankarskih instrumenata. Potrebno je organizovati ne samo raunovodstvenu evidenciju ve i raunovodstvo u celini da bi se obezbedilo prikupljanje podataka, njihovo sortiranje, obradu i izvetavanje i time omoguiti ispunjavanje zadataka koji se postavljaju pred raunovodstvo. Moraju se uvaavati odgovarajui

7

faktori od znaaja za organizaciju raunovodstvene funkcije, kako eksterne tako i interne prirode.4 Instrumenti organizacije bankarskog raunovodstva su: kontni okvir, raunovodstvena dokumentacija, poslovne knjige, i sredstva za obradu podataka.

Od pravilno odabranih, efikasno organizaciono postavljenih i maksimalno iskorienih raspoloivih sredstava, instrumentarija organizacije zavisi i efikasno funkcionisanje i ispunjenje zadataka koji se pred raunovostvo postavljaju.5 Poseban znaaj treba dati kontnom okviru, tj. kontnom planu. Kotni okvir je pregled svih raunovodstvenih rauna koji se moe koristiti u jednoj dravi, sistematizovanim po razliitim kriterijumima. Na osnovu propisanog kontnog okvira svaki poslovni subject shodno svom poslovanju sastavlja kontni plan .Kontni plan je skup svih konta (rauna) imovine, obaveza, prihoda i rashoda u jednom preduzeu, banci ili nekom drugom privrednom subjektu. Kontni plan, koji je lista svakog rauna koji raunovodstveni sistem prati, trebalo bi biti dizajniran da se sastoji od finansijskih informacija koje su potrebne za pripremu znaajnih izvetaja prema odabranoj raunovodstvenoj bazi, gotovinskoj ili prispeloj, i da se donesu dobre finansijske odluke. Kontni plan se deli na pet kategorija: sredstva, obaveze, neto sredstva, prihodi i rashodi. On se generalno propisuje zakonom o raunovodstvu gde se definiu sva sintetika konta. Ukoliko je neophodno preduzee, u ovom sluaju banka, otvara analitika konta koja su joj potrebna. Tokom godine se na tim kontima knjie promene da bi se na kraju godine promet na tim kontima sumirao, a stanje bilo preneto u finansijske izvetaje. U kontnom okviru vri se sistematizacija klasa i to na dva naina: prema funkcionalnom principu i prema bilansnom principu. U naoj privrednoj praksi koristi se kontni plan koji je zasnovan na bilansnom principu sistematizacije klasa. Unapred propisan kontni okvir prilagoava se uslovima konkretne banke i njenom raunovodstvu, uvaavajui zhteve koji se postavljaju pred bankarsko raunovodstvo. Sintetiki rauni kontnog okvira ralanjavaju se na osnovu dekadnog sistema na analitike raune. U bankarskom raunovodstvu se koristi kontni okvir koji je propisan za banke, koji se prilagoava uslovima konkretne banke. Kontni okvir sadri sledee klase6: Klasa 0 Gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i potraivanja iz operativnog poslovanja Klasa 1 Plasmani u dinarima4

Prema dr Lj.Gaji i I.Medved:Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih ogranizacija,Ekonomski fakultet,Subotica,2009.str.8 5 Prema dr Lj.Gaji i I.Medved:Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih ogranizacija,Ekonomski fakultet,Subotica,2009.str9 6 Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za banke, Sl.glasnik RS, broj 98/2007 i 57/2008.

10

Klasa 2 Plasmani u stranoj valuti Klasa 3 Zalihe, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i investicione nekretnine, stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, odloena poreska sredstva i porez na dodatu vrednost Klasa 4 Obaveze u dinarima Klasa 5 Obaveze u stranoj valuti Klasa 6 Rashodi Klasa 7 Prihodi Klasa 8 Kapital, rezerve iz dobiti i ostale rezerve, revalorizacione rezerve, dobitak, gubitak, porez na dobitak perioda, gubitak i dobitak od promene odloenih poreskih obaveza, potraivanja i obaveze iz internih odnosa i otvaranje i zakljak Klasa 9 Vanbilansna evidencija Klase 0-8 pripadaju finansijskom knjigovodstvu, dok klasa 9 pogonskom knjigovodstvu. Aktiva u bilansu stanja obuhvata klase 0,1 i 2, pasiva klase 3 i 4, dok bilans uspeha obuhvata klase 5 i 6. Klase kontnog okvira se dalje, po dekadnom principu, analitiki razvijaju na sledei nain:

Slika 2. Analitiko razvijanje klasa kontnog okvira

Raunovodstvena dokumentacija je bitan instrument organizacije bankarskog raunovodstva. Dokument je pisana isprava koja je osnova za knjigovodstveno obuhvatanje poslovnih dogaaja, iskazuje vreme i mesto dogaaja, kao i sutinu poslovnog dogaaja.Dokument predstavlja dokazno sredstvo o nastalom, izvrenom, poslovnom dogaaju i predstavlja osnovu za knjienje i kontrolu sprovedenih knjienja.

10

Pored osnovne structure, dokument moe da sadri i druge elemente koji detaljnije objanjavaju poslovne subjekte.U zavisnosti od prirode poslovnih dogaaja raunovodstveni dokumenti se mogu grupisati na sledei nain: interni i eksterni, izvorni i izvedeni, osnovni i dopunski, dokumenti sa stanovita poslovnih funkcija i drugi. Raunovodstvena dokumentacija sa aspekta poslovnih funkcija je dokumentacija koja prati poslovne cikluse: nabavku, proizvodnju, prodaju, investiranje i plaanje. Odlaganje dokumenata se vri hronoloki, po vrstama poslovnih promena, po principu urednosti. Rokovi uvanja se reguliu nacionalnim standardima i zakonskom regulativom. Poslovne knjige predstavljaju skup evidencija o poslovanju nekog subjekta. Treba ih voditi svaki poslovni subject, uz potovanje odreenih naela. Vode se za poslovnu godinu, pa se na kraju poslovne godine trebaju zakljuiti i na temelju njih sastaviti finansijski izvetaji. Dele se na osnovne i pomone. Osnovne knjige mora voditi svaki poslovni subjekt bez obzira na njegovu veliinu. U ovu grupu spadaju dnevnik i glavna knjiga. Dnevnik je poslovna knjiga u kojoj se evidentiranje vri hronoloki, odnosno onimm redosledom kojim su nastali poslovni dogaaji. Glavna knjiga je sveobuhvatna poslovna knjiga u koju se sistematski upisuju poslovni dogaaji na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima. Pomone knjige su podrka osnovnim poslovnim knjigama, detaljnije razrauju neka stanja i kretanja koja su evidentirana u osnovnim knjigama, a u njih spadaju knjiga blagajne, knjiga inventara, knjiga ulaznih rauna, knjiga izlaznih rauna i analitika knjigovodstva. Najee su organzovane kao analitike evidencije, a organizacija iskljuivo zavisi od delatnosti preduzea. Da bi se nastali dogaaji evidentirali po propisima, potrebno je raspolagati odgovarajuim sredstvima za obradu podataka. Samo pravilno obraeni podaci, daju informacije koje su neophodne za adekvatnu evidenciju nastalih poslovnih dogaaja u organizacijama. Svi ovi instrumenti moraju biti usaglaeni kako bi produkt raunovodstva, u vidu finansijskih izvetaja, bio to korisniji za one kojima su informacije sadrane u njima, potrebne. Da bi raunovodstvo ispunilo svoje zadatke neophodno je odabrati adekvatan instrumentarij organizacije koji e to obezbediti na efikasan nain.

10

2. FINANSIJSKI IZVETAJI BANKARSKOG RAUNOVODSTVAFinansijski izvetaji banaka treba da prue relevantne, pouzdane i uporedive informacije razliitog karaktera za potrebe eksternih i internih korisnika. Prema tome raunovodstvo ima zadatak da identifikuje interese korisnika i da po toj osnovi obezbedi korisnicima prilagoene, adekvatne raunovodstvene informacije u vidu finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji takoe prestavljaju jednu od dominantnih podloga za upravljanje i poslovno odluivanje. Za navedenu svrhu banke su dune da vode poslovne knjige dvojnog knjigovodstva, koje su jednoobrazne kao i druge evidencije o stanju i kretanju imovine, kapitala, obaveza, prihoda, rashoda i rezultata prema sadrini pojedinih rauna u poslovnim knjigama, a razvijenih prema propisanom kontnom okviru. Obaveza banke da vodi poslovne knjige, raunovodstvenu evidenciju i godinje finansijske izvetaje, utvrena Zakonom o bankama i propisima Narodne banke Srbije. Banka je duna da podnese i izvetaje koji se odnose na upravljanje bankom, kao i na poslovanje organizacionih delova, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podreenih drutava.7 Za interne potrebe banke, u skladu sa konkretnim okolnostima, sastavljaju se izvetaji razliiti o formi, sadrini i vremenskoj dinamici. Struktura i sadraj finansijskih izvetaja kao i prikazivanje i obelodanjivanje pozicija iz finansijskih izvetaja utvrena je prema prihvaenim Meunarodnim raunovodstvenim standardima i Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja.8 Prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima, cilj finansijskih izvetaja opte namene jeste pruanje informacija o finansijskom poloaju, uspenosti i tokovima gotovine preduzea, koje e velikom broju razliitih korisnika biti od koristii prilikom donoenja ekonomskih odluka, odnosno pruanja informacija o: o o o o o imovini, obavezama, sopstvenom kapitalu prihodima i rashodima, ukljuujui dobitke i gubitke, i tokovima gotovine.9

Shodno tome, danas banke kao osnovne finansijske institucije koriste sledee finansijske izvetaje: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine,

7 8

Prema zakonu o bankama Sl.gl.Republike Srbije 107/2005 ( l.50 i 51) Prema dr Lj.Gaji i I.Medved:Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih ogranizacija,Ekonomski fakultet,Subotica,2009.str.10 9 Prema MRS 1.

10

izvetaj o promenama na kapitalu, i statistiki aneks. Uz osnovne finansijske izvetaje banke koriste i Napomene uz finansijske izvetaje, koji predstvaljaju kratka objanjenja od znaaja za razumevanje delova ili celine finansijskih izvetaja.

2.1. Bilans stanjaBilans stanja je izraz finansijske situacije banke. Predstvalja finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obeveza na dan sastavljanjaobrauna. Bilans stanja je dvostrani tabelarni prikaz stanja sredstava i izvora sredstava na odreeni dan izraen u novcu. Na levoj strani, u aktivi iskazuje sredstva, a na desnoj, u pasivi, izvori finansiranja tih sredstava. Aktiva i pasiva moraju biti jednake, ako bilans stanja nije u ravnotei bilans praktino i ne postoji. U bilansu stanja pozicije aktive su grupisane po principu opadajue likvidnosti, a pozicije passive po principu opadajue dospelosti.10 Sastavljanje bilansa prema principu rastue likvidnosti u aktivi i opadajue ronosti u pasivi se vri sa ciljem pruanja uvida u odnos izneu stalnog kapitala, s jedne strane, i dugorono vezane active, sa druge. Pod uticajem zlatnog pravila finansiranja u Evropi se kaoo preovlaujui nametnuo stav da bilans treba sastavljati po principu rastue likvidnosti. 11 Sa druge strane, unoenje pozicija aktive prema principu opadajue likvidnosti i pozicije pasive prema principu rastue ronosti pojavljuje se u SAD kao posledica naglaavanja znaaja likvidnosti. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom. Iz inventara se preuzimaju vrednosti, a red unoenja pozicija u bilans je propisan bilansnom emom. Izrada bilansa stanja zahteva i primenu odreenih naela koja su bitna za adekvatnoi istinito finansijsko izvetavanje a ta naela su: naelo stalnnosti, naelo uzronosti, naelo opreznosti, naelo finansijske panje, naelo istinitosti i naelo jasnosti.12 Postoji uska povezanost bilansa stanja i uspeha banke. Ovo iz razloga to je bilans uspeha rezultat politike i efekata iz bilansa stanja, dok se konaan rezultat bilansa uspeha unosi u bilans stanja. Na stranu pasive bilansa banke unosi se nerasporeena dobit, a na stranu aktive nepokriveni gubitak. Iz navedenog razloga sredstva se ne mogu identifikovati sa aktivom, jer se aktiva mora umanjiti za nepokriveni gubitak. Postoje razliiti oblici bilansa banke, u zavisnosti od kriterija izrade bilansa. Tako se razlikuje interni i eksterni bilans. Prema duini vremena za koje se izrauje postoje: poetni, meubilans i godinji bilans. Prema tehnici izrade postoji bruto i neto bilans banke. Prema obuhvatu postoji pojedinani, zbirni i konsolidovani bilans banke. Prema

10

Prema prof.dr N.Vunjak:Finansijski menadment, Ekonomski fakultet Subotica i Beej Proleter,2008., str.63 11 Prema prof.dr J.rankovi:Upravljanje finansijama, Ekonomski fakultet,Beograd,1999., str.191 12 Prema prof.dr N.Vunjak:Finansijski menadment, Ekonomski fakultet Subotica i Beej Proleter,2008., str.242

12

efektima i svrsi prikazivanja stanja banke efekata njene poslovne politike najee u upotrebi su bilans stanja, bilans uspijeha i operativni(tekui, bilans kretanja). Za banku je od posebne vanosti odravanje bilansne ravnotee i kratkorone i dugorone. Kratkorona bilansna ravnotea je odnos izmeu novanih sredstava i kratkoronih plasmana u aktivi i kratkoronih izvora sredstava u pasivi. Dugorona ravnotea predstavlja odnos izmeu dugoronih plasmana u aktivi i dugoronih izvora sredstava u pasivi bilansa stanja. Neravnotea postoji kada su plasmani vei od izvora i kada je capital banke vei od trajnih ulaganja. Trajni capital se revolarizuje na teret revalorizacione reserve, a revalorizaciona rezrva se pokriva revalorizacijom osnovnih sredstava i revalorizacijom amortizacije. Ukoliko revalorizacija osnovnih sredstava i amortizacije nije dovoljna za pokrie revalorizacije trajnog kapitala, tada se razlika pokriva iz prihoda banke, odnosno na teret rashoda banke. Ukoliko je revalorizacija osnovnih sredstava i amortizacije vea, tada se razlika izdvaja u prihod banke i vri njegovo direktno poveanje. Kompletan prikaz bilansa stanja banke izgledao bi na sledei nain:

Tabela 1. Pozicije u Bilansu stanja banke

13

Analiza bilansa stanja banke vri se uporeivanjem tekueg sa nekim od prethodnog stanja, iz ega se sagledava dinamika promene i odnosi izmeu podbilanasa, to je odraz tekue poslovne politike banke ali kvaliteta upravljanja aktivom i pasivom banke. Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje bilansa. U meri u kojoj se pravilno upravlja pojedinim elementima active zavisi uspenost poslovanja banke. Menadment banke na razliite naine, a imajui u vidu ukupnu aktivu, upravlja njenim delovima i obavlja transakcije na razliit nain: 1. sa neaktivnom aktivom (beskamatni plasmani, gotovina, obavezna rezerva), 2. na novanom tritu, 3. na tritu kapitala, i 4. na terminskom i pekulativnom tritu. Neaktivna aktiva ima najmanje uee u aktivi, ali je najvie neizvesna jer ne zavisi samo od menadmenta banke, nego i od spoljnih inioca. U zavisnosti od visine obavezne reserve na raspolaganju je vei ili manji obim za plasmane u zavisnosti od toga koliko gotovine se usmerava na blagajnu, na raspolaganju je manji ili vei obim sredstava koji se mogu usmeriti u privredu. Transakcije na finansijskim tritima donose vee prihode to je stepen rizika vei. Cilj upravljanja aktivom je ostvariti to veu neto profitnu stopu. Da bi se dobro upravljalo pasivom potrebno je dobro odrediti aktivu. Struktura pasive je unapred dobro poznata. Cilj upravljanja pasivom je njena transformacija u plasmane. Za te potrebe menadment deli pasivu na: 1. sopstvene izvore sredstava, 2. tue izvore sredstava, i 3. komisiona sredstva. Bilans banke se posebno analizira iz apekta odnosa sa pojedinim nebankarskim sektorima. Svaka banka posebno istrauje strukturu kredita. Rona struktura kredita i izvora sredstava kao vrlo znaajna komponenta ukupne poslovne politike banaka, posebno se istrauje iz aspekta koliko je banka uspela da uskladi ronu strukturu plasmana i odgovarajuih sredstava. Bilans stanja predstavlja bilansnu sumu ili ukupni bilansni potencijal poslovne banke. Bilans banke treba analizirati po podbilansima: Dinarski i devizni Privreda i stanovnitvo Informacije koje treba da obezbedi bilans stanja banke su sledei podaci: U aktivi: o Sredstva banke kod Centralne banke, o Dinarski plasmani, o Devizna sredstva i efektiva, o Devizni plasmani i potraivanja, i o Trajna sredstva i ulozi. U pasivi: o Dinarski i devizni depoziti, o Obaveze prema Cetralnoj banci, o Obaveze prema drugim bankama, o Obaveze po izdatim HOV, 14

o Obaveze prema inostranstvu, i o Kapital, reserve i dugorona rezervisanja. Poslovni dogaaji kao to su kupovina, prodaja, naplata i isplata doveli su do poveanja jednog oblika imovine uz istovremeno smanjenja drugog oblika imovine, ili do poveanja jednog oblika sredstva uz istovremeno poveanje obaveza, ili do smanjenja jednog oblika imovine uzistovremeno smanjenja obaveza za isti iznos. Budui da su sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu, proizilazi da e sve pomenute promene uticati na bilans. Sve poslovne promene koje se raunovodstveno belee mogu se grupisati u etiri grupe: 1. Poveanje jedne pozicije u aktivi uz istovremeno smanjenje druge pozicije u aktivi, pri emu se zbir bilansa stanja ne menja.

Slika 3. Prva grupa poslovnih promena

2. Poveanje jedne pozicije u pasivi uz istovremeno smanjenje druge pozicije u pasivi, pri emu se zbir bilansa stanja ne menja.

Slika 4. Druga grupa poslovnih promena

3. Poveanje jedne pozicije u aktivi uz istovremeno poveanje jedne pozicije u pasivi, pri emu se zbir bilansa stanja poveava.

Slika 5. Trea grupa poslovnih promena

15

4. Smanjenje jedne pozicije u aktivi uz istovremeno smanjenje jedne pozicije u pasivi, pri emu se zbir bilansa stanja smanjuje.

Slika 6. etvrta grupa poslovnih promena

2.2. Bilans uspehaZa razliku od bilansa stanja koji je orjentisan na prikazivanje imovine, bilans uspeha je orjentisan na prikazivanje ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima. Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaeni prihodi i rashodi obraunskog perioda, na nain da se jasno uoavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzea, poverilaca, radnika i drugih e biti manje ili vie zadovoljen, u zavisnosti od iskazane moi koja je odreena formom, strukturom i sadrinom ovog izvetaja, to je povezano sa sledeim stavkama: Izvor forme prikaza, Nain ukljuivanja pozicija prihoda i rashoda, Nain obraunavanjarezultata, i Dubine ralanjavanja prihoda i rashoda. Bilans uspeha banke sintetiki prikazuje finansijski rezultat poslovanja banke koji se sastavlja za odreeni period. Za izvetavanje u domaoj privrednoj praksi obraunski period sastavljanja bilansa uspeha se odnosi na jednu godinu. Za interne potrebe, za potrebe kontrole i analize rezultata i poslovno odluivanje to je suvie dug period iz tih razloga moe se sastavljati i za krae vremenske periode.13 Bilans uspeha prikazuje finansijski rezultat banke na osnovu komparacije izmeu pozitivnih i negativnih komponenti periodinog rezultata. Na desnoj strani bilansa uspeha banke se nalaze se prihodi u koje spadaju: kamata, provzija, i ostali prihodi. Prihodi od kamate su uskoj vezi sa kamatonosnom aktivom bilansa stanja. Vee banke ostvaruju znaajne prihode po osnovu kamata i provizija od zajma, dok manje banke ostvaruju od efekata i prodaje novca. Provizija od depozita je daleko znaajniji izvor13

Prema dr Lj.Gaji i I.Medved:Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih ogranizacija,Ekonomski fakultet,Subotica,2009.str.11

17

prihoda manjih nego veih banaka. Ostali prihodi velikih banaka potiu od nedepozitnih aktivnosti. Uz naplatu odreene provizije pomau manjim institucijama u vezi sa kliringom. Adekvatno tome na levoj strani se nalaze odgovarajui rashodi po sledeim oblicima: kamata, trokovi nenaplaenog zajma, plate, beneficije zaposlenih, i ostali trokovi. Dominantno mesto u rashodima banke imaju kamate, posebno na depozite. U ostale trokove banke spadaju trokovi amortizacije, propaganda i materijala i dr. Kako svi rashodi nastaju potronjom aktive i poveanjem obaveza, a svi prihodi prouzrokuju poveanje active ili smanjenje obaveza, evidentno je da je obraunavanje uspeha tesno povezano sa poblemom procenjivanja. Meunarodni raunovodstveni standardi dozovljavaju slobodu izbora izmeu klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih trokova i klasifikacija rashoda zasnovane na funkcionalnom principu. Prema ovom standardu, minimum pozicija koje treba da budu prikazane u samom bilansu uspeha su: o prihodi od prodaje, o rezultat poslovnih aktivnosti, o trokovi finansiranja, o pripadajui deo dobitka ili gubitka koji su ostavrila pridruena preduzea, ili koji potiu iz zajednikih ulaganja iskazanih u bilansu stanja po nabavnoj ceni, o porez iz dobitka, o dobitak il gubitak iz redovnog poslovanja o vanredni prihodi i rashodi, o manjinski interesi, i o neto dobitak ili gubitak perioda. Iz odnosa ukupnih prihoda i rashoda nastaje kapitalni gubitak. Ukoliko su rashodi vei od prihoda nastaje gubitak, suprotno tome vei prihodi od rashoda u poslovanju banke formiraju dobit. Iskazani gubitak iz tekue godine pokriva se u narednoj poslovnoj godini. Kada se uspeh utvruje po metodi ukupnih trokova, u bilans uspeha mora se ukljuiti vrednost promene vrednosti zaliha uinaka. Ovo smanjenje ili poveanje zaliha se moe ukljuiti u bilans uspeha po bruto principu koristei podatke o vrednosti zalliha na poetku i na kraju obraunskog perioda ili po neto principu kao razlika izmeu poetnih I krajnjih zaliha. Poslovni prihodi i rashodi banke se mogu grupisati u dve celine radi lakeg sagledavanja rezultata poslovanja banke. U prvu grupu spadaju finansijski prihodi i rashodi, a oni se 18

odnose na kamate, naknade, dobitke i gubitke od prodaje hartija od vrednosti, dividenda, realizovane kursne razlike. U drugu grupu svrstani su operativni prihodi i rashodi putem kojih bankaprikazuje kao preduzetni privredni subjekat. Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi banke javljaju se neplanirano i obuhvataju: dobitke i gubitke od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, od prodaje materijala, prihode i rashode iz ranijih perioda, vikove, manjkove, otpise potraivanja. Sabiranjem poslovnog, neposlovnoh i vanrednog dobitka ili gubitka iskazuje se bruto rezultat banke. Ako se od bruto rezultata oduzmu porezi i doprinosi dobija se neto finansijski rezultat banke.

Tabela 2. Pozicije u Bilansu uspeha banke

Finansijska ravnotea u bilansu poslovne banke moe bii dugorna i kratkorona. Dugorona ravnotea predstavlja ravnotean odnos dugoronih plasmana u aktivi i dugoronih sredstava u pasivi. Kratkorona bilansna ravnotea predstavlja uravnotean odnos izmeu kratkoronih plasmana i novanih sredstava u aktivi i kratkoronih izvora sredstava u pasivi. 19

Gubitak u poslovanju se pokriva iz rezervi banke, a ako je gubitak vei od rezervi tada se razlika nepokrivenog gubitka pokriva na teret osnivakog kapitala banke. Pokrie gubitka knjigovodstveno se iskazuje preko ispravke vrednosti osnivakog kapitala banke, a ne direktnim smanjenjem trajnog kapitala.

2.3. Izvetaj o tokovima gotovineIzvetaj o novanim tokovima ini treu bitnu komponentu finansijskog izvetavanja i sa bilansom stanja i bilansom uspeha ini nerazdvojnu celinu. Izvetaj o novanim tokovima je propisan zakonskom regulativom i u njemu banka daje prikaz naplate i isplate u gotovini i gotovinskim ekvivalentima preko iro-rauna, tekueg i deviznog rauna, ukljuujui i kompezacije, asignacije i cesije sprovedene preko tih rauna. Kretanje gotovine i gotovinskih elemenata izmeu pojedinih rauna u okviru iste banke takoe se smatra tokovima gotovine. Gotovinom se smatra: novac u domaoj i stranoj valuti u blagajni, novac u domaoj i stranoj valuti na depozitnim raunima kod banaka, i otvoreni akreditivi u zemlji i inostranstvu. Ekvivalentima gotovine smatraju se hartije od vrijednosti koje su neposredno unovljive uz beznaajni rizik. Pri sastavljanju bilansa tokovi gotovine, gotovina i ekvivalenti gotovine tretiraju se zajedniki u jednoj stavci. Bilans tokova gotovine za rezultat ima stanje gotovine i ekvivalenata gotovine na bilansni dan. Priliv gotovine ili tok gotovine se koristi u svoja dva osnovna znaenja, i to: 1. kao stalni protok primanja i izdavanja koji potie kroz preduzee, ili kao razlika izmeu primanja od prodaje roba i usluga, sa jedne strane, i izdavanje povezanim sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga, sa druge strane i 2. kao suma dobitaka, amortizacije i drugih trokova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine ili deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa. Uspeno voenje finansijske politike poslovnog subjekta zahteva sastavljanje ovog izvetaja. Jedna od metoda analize likvidnosti u poslovnoj praksi je metod toka gotovine. Ova metoda je bazirana na veliini neto novanog toka koji potie iz poslovne aktivnosti i predstavalja razliku izmeu bruto primanja iz poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini i tekuih poslovnih izdataka. Siguran znak bliske nelikvidnosti je upravo kada je trok gotovine negativan. Cash flow shvaen u prvom smislu je predmet planiranja u cilju odravanja likvidnosti i instrument izvetavanja plana novanih tokova. U drugom smislu cash flow se koristi kao instrument finansijske analize za merenje prinosne snage u smislu dopune godinjeg rezultata i za analizu investicionih alternativa.14 Metode obraunavanja i prikazivanja tokova gotovine dele se na direktne i indirektne. Karakteristika direktne metode je da prua podatke o bruto novanim tokovima po14

Prema dr J.Rankovi:Repetitorijum o finansijskom poloaju i kreditnoj sposobnosti preduzea,Proinkom,Beograd,1997.str.43

20

glavnim vrstama priliva i odliva, a podaci se uzimaju iz knjigovodstvenih evidencija, dok se u sluaju primene indirektnog metoda ne prikazuju ni vrste, ni ukupni prilivi ni odlivi novca, ve samo ukupan iznos neto gotovinskog toka. Direktna metoda bilansa gotovinskih tokova iskazuje glavne vrste gotovinskih priliva i gotovinskih odliva, naravno segmentirane na: gotovinski tok operativne aktivnosti, gotovinski tok investicione aktivnosti i gotovinski tok finansiranja. Indirektna metoda bilansa gotovisnkih tokova kod gotovinskog toka operativne aktivnosti polazi od neto dobitka ili gubitka. Iznos priliva i odliva gotovine moe se utvrditi na osnovu evidencije o prilivima i odlivima na iro-raunu i deviznom raunu ili na osnovu stanja i prometa na pojedinim raunima imovine i obaveza, odnosno prihoda i rashoda. Izvjetaj o novanim tokovima pokazuje priliv i odliv gotovine prema sledeim kategorijama: - Protok obrtnih sredstava - Investicije - Finansiranje investicija. Pomou ovog finansijskog izvetaja korisnicima je omogueno da steknu celovit uvid u finansijsku situaciju, u rezultate poslovanja i profitabilnost, kao i uvid u informacijena bazi kojih se moe dati pouzdana ocena o likvidnosti i solventnosti ekonomskog entiteta. Primarnim ciljem izvetavanja o tokovima gotovine smatra se obezbeivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u toku odreenog perioda, a sekundarni cilj je obezbeivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti ekonomskog entiteta. Izvetaj o tokovima gotovine treba da pomogne investitorima i kreditorima da procene: 1. sposobnost generisanja buduih pozitivnih tokova gotovine, 2. sposobnost da se izmiruju obaveze i isplauju dividende, 3. razloge za odstupanje izmeu iznosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti, i 4. gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih transakcija ekonomskih entiteta. Korisnicima izvetaja novanih tokova cilj je da saznaju iz kojih aktivnosti ili izvora potie gotovina i u koje je aktivnosti potroena stvorena gotovina. U tom smislu sve aktivnosti su podeljene u tri segmenta: Tokove gotovine iz poslovne aktivnosti, Tokove gotovine i z aktivnosti plasiranja i investiranja, i Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Poslovne ili operativne aktivnosti su glavne aktivnosti koje obuhvataju sve tokove koji se odnose na redovno poslovanje, odnosno na proizvodnju proizvoda i usluga i promet robe. Iznos gotovinskih tokova koji nastaju iz operativnih aktivnosti je kljuni indikator obima do kojeg su operacije preduzea proizvele dovoljno gotovinskih tokova da se isplate zajmovi, odri operativna sposobnost preduzea, isplate dividende i uine nova ulaganja, bez pribegavanja spoljnim izvorima finansiranja. Informacije o specifinim komponentama o proteklim operativnim gotovisnkim tokovima su korisne u spoju s ostalim informacijama za predvianje buduih operativnih tokova. Gotovinski tokovi iz operativne aktivnosti proizlaze iz glavnih aktivnosti preduzea koje proizvode prihod.

21

Investicione aktivnosti su dugotrajno sticanje i otuivanje sredstava i drugih ulaganja koja nisu ukljuena u novane ekvivalente. Odvojeno prikazivanje gotovinskih tokova nastalih iz aktivnosti investiranja znaajno je poto gotovinski tokovi predstavljaju obim do kojeg su uinjeni trokovi za resurse namenjene da proizvedu budui prihod i gotovinske tokove. Finansijske aktivnosti su aktivnosti koje imaju za posledicu promene veliine i sastava vlastitog kapitala i obaveza po preduzetim kreditima. One se odnose na sopstvene i kreditne izvore finansiranja, dok se tekue obaveze i neplanski izvori ne ukljuuju u ovaj segment ve pripadaju poslovnim aktivnostima.

2.4.Izvetaj o promenama na kapitaluIzvetaj o promenama na kapitalu je prvenstveno namenjen vlasnicima. Cilj ovog izvetaja je da se na osnovu nastalih promena izvedu zakljuci o obimu i vremenu upotrebe pojedinih sredstava i njihovom poreklu. Izvetaj sadri poetnu i krajnju vrednost kapitala, uz uvaavanje promena u toku posmatrnog perioda. Osnovne promene na kapitalu proizilaze po osnovu ostvarenog finansijkskog rezultata, odnosno dobitka ili gubitka. Iz izvetaja se eleminiu sva ulaganja ili poveanja kapitala od stane vlasnika, jel realno prikazivanje kapitala treba da bude odraz poslovnih aktivnosti privrednog subjekta Iako Izvetaj o tokovima kapitala u pogledu forme i strukture nije jedinstven u praksi, ipak i pored razlika, oni imaju zajedniku globalnu strukturu. Svi finansijski dogaaji ukljueni u Izvetaj o promenama toka kapitala obezbeuju informacije o poreklu i upotrebi sredstava tekueg perioda. Uoavaju se uzroci koji su doveli do poveanja ili smanjenja likvidnosti . Iz ovog izvetaja se vidi koji su finansijski dogaaji pokrenuli tokove kapitala, koji su promenuli neto obrtna sredstva, i tek sa poznavanjem uzroka koji su doveli do promena neto obrtnih sredstava, mogu se preduzimati odreene mere za poboljanje likvidnosti. Sutinski posmatrano: Likvidnost poboljavaju: ostvareni cash flow, finansiranje i dezinvestiranje, a Likvidnost pogoravaju: negativan cash flow, investiranje i definansiranje.15 Da bi se izvetaj o promenama na kapitalu lako sastavio i dao adekvatne podatke neophodno je poznavati sutinu finansijskih dogaaja. Finansiranje podrazumeva poslovne dogaaje pribavljanja finansijskih sredstava iz internih i eksternih izvora. Dogaaji finansiranja koji spadaju u dugorono podruje likvidnosti podrazumevaju tzv. spoljno sopstveno (ulaganje sopstvenog kapitala spolja) i tue finansiranje (privlaenje dugorono pozajmljenog kapitala). Od najvee vanosti je unutranje finansiranje jer se na taj nain stie sigurnost i nezavisnost od uticaja spoljnih faktora.15

Prema dr .Petkovi, dr Lj Dmitrovi aponja i dr D Jaki:Raunovodstvo,Ekonomski fakultet,Subotica,2006.str.473

22

Investiranje podrazumeva sve dogaaje transformacije novanog kapitala u postrojenska dobra (investiranje u uem smislu) i u druge oblike obrtne imovine, odnosno zalihe (investiranje u irem smislu). Dezinvestiranje podrazumeva sve dogaaje transformacije delova postrojenske imovine preko trita (prodajom) u likvidnu formu. Ono spada u unutranje finansiranje kroz oslobaanje kapitala, finansiranje kroz otpisivanja ili smanjenja zaliha (do koga dolazi poveanjem koeficijenta obrta) u finansijskom smislu. Definansiranje podrazumeva sve dogaaje isplata sopstvenog i vraanja pozajmljenog kapitala i to: vraanje dugoronih kredita, isplata osnovnog kapitala vlasnicima i ortacima (redukcija kapitala), isplata ostvarenog dobitka ( porezi, dividende) i likvidacija rezervi. Meunarodni raunovodstveni standardi predviaju obavezu sastavljanja Izvetaja o promenama na kapitalu preduzea u periodu izmeu dva bilansa stanja. Ove promene odravaju poveanje ili smanjenje neto imovine ( iste imovine, neto sredstava) tokom tog perioda. Promene na sopstvenom kapitalu preduzea predstavljaju ukupne dobitke i gubitke koje je preduzee ostvarilo kroz svoje aktivnosti u toku perioda, korigovane za poslovne dogaaje sa vlasnicima kapitala, kao to je emisija i prodaja akcija i isplata dividendi ukoliko je re o akcionarskom drutvu. Ovaj izvetaj se zahteva zbog potrebe sagledavanja na jednom mestu ukupne promene na sopstvenom kapitalu nastale kao zbira neto gubitaka odnosno dobitka perioda i dobitaka i gubitaka koji su direktno priznati kao promena na kapitalu, zajedno sa novim uplatama i isplatama vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima preduzea, a u cilju omoguivanja procenjivanja promene finansijskog poloaja u periodu izmeu dva bilansa stanja. Dakle ovaj izvetaj prikazuje: Neto dobitak ili gubitak perioda; Svaku stavku prihoda i rashoda, dobitka i gubitka koji se prema zahtevima drugih MRS priznaju direktno u kapitalu, kao i ukupan iznos ovih pozicija i Kumulativni efekat promena u raunovodstvenoj politici i korekciji po osnovu fundamentalnih greaka. itanje Izvetaja o promenama toka kapitala zavisi od njegove strukture , koja moe biti na vie naina oblikovana. S obzirom na to ta se ukljuuje u podruje kratkorone likvidnosti, mogua su sledea tri razliita reenja: 1. Da obuhvati sve komponente neto obrtnih sredstava (zalihe, potraivanja, gotovina i kratkorone obaveze), 2. Da obuhvata elemente tzv. skraenog fonda ( potraivanja, gotovina i kratkorone obaveze), 3. Da obuhvata samo pozicije gotovine i ini tzv. fond gotovine.16 Danas najvie se koristi metoda analize promena u neto obrtnom fondu, iji je cilj otkrivanje uzroka poveanja ili smanjenja neto obrtnog fonda. Ova metoda nije pogodna za potrebe tekueg mesenog izvetavanja. Za takvo izvetavanje pogodna je iskljuivo16

Prema dr .Petkovi, dr Lj Dmitrovi aponja i dr D Jaki:Raunovodstvo,Ekonomski fakultet,Subotica,2006.str.473

23

metoda pomou fonda gotovine. Ova metoda se bazira na utvrivanju ostvarenog cash flowa, putem dobijenih podataka iz: meubilansa, zavrnog bilansa i zakljuka knjiga.

2.5.Statistiki aneksOvaj finansijski izvetaj prati finansijske izvetaje banke i sadri odgovarajue podatke koji su sistematizovani i obuhvaeni u ve postojeim finansijskim izvetajima. Aneks slui za dodatno sagledavanje finansijskog poloaja i rezultata poslovanja pravnog lica. Svojim kvalitativnim informacijama aneks tumai, proiruje i omoguava dublje razumevanje bilansa i rauna uspeha. Osnovni zadatak aneksa se uklapa u optu funkciju godinjeg zakljuka a to je dobijanje realne slike o imovinskom, finansijskom i rentabilnom poloaju preduzea. Kako se bez aneksa ne moe stei realna slika o preduzeu, on je neophodan u svim sluajevima gde je potrebno zatititi interese vlasnika. Prema tome uloga aneksa je: da pravilno interpretira bilans i raun dobitka, da koriguje sliku iskazanu bilansom i raunom dobitka time to e u sluaju promene naina procenjivanja kvantifikovati i prikazati razlike koje su po tom osnovu nastale, da rastereti bilans i raun dobitka i na taj nain omogui da isti budu jasni i pregledni, da dopuni bilans i raun dobitka informacijama koje se ne pojavljuju u bilansu i raunu dobitka, i da objanjenjima dublje ralani pojedine pozicije bilansa i rauna dobitka. Prema novom Zakonu o raunovodstvu i reviziji raunovodstvenih izvetaja usvojenom 2002. godine, prestaje zakonska obaveza sainjavanja aneksa.

24

3. FINANSIJSKI IZVETAJI U BANCI X3.1. Prikaz banke XBanka X je nezavisna srpska banka, savremenog tipa, koja posluje vie od 25 godina. Kao tedno-kreditna i zajednika finansijska organizacija, banka je kreirala poslovni ugled jake dilersko-brokerske kue. 10. avgusta 1993. godine Banka X dobija licencu Narodne banke Jugoslavije (NBJ) i poinje sa radom kao banka. Prilagoavajui organizaciju novom Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama, 27. juna 1995. godine registrovana je kao akcionarsko drutvo za obavljanje klasinih bankarskih poslova: depoziti, krediti, diskontni poslovi, emisioni poslovi, depo i garancijski poslovi, platni promet sa inostranstvom. Uprkos izuzetno tekim uslovima poslovanja veine privrednih subjekata, proisteklih iz politike i ekonomske krize, ekonomske blokade, ratnog okruenja i bombardovanja SRJ, Banka X je na tritu ostvarila poziciju solventne, likvidne banke, banke istog bilansa koja ispunjava sve svoje obaveze prema partnerima i prema dravi blagovremeno. Za prethodne dve godine, zahvaljujui kapacitetima svog kapitala, likvidnom, solventnom i rentabilnom poslovanju, banka je dospela na veoma visoku poziciju u srpskom i crnogorskom bankarskom poslovanju. U prilog tome govori i nagrada za najbolju banku u Srbiji i Crnoj Gori po snazi kapitala u 2003. godini. I u 2004. godini poslovni rezultati svrstavaju Banka X kao prvu meu najboljima: Prvu po snazi kapitala Prvu po ostvarenoj dobiti Banka X ima struni tim koji je na raspolaganju svim klijentima banke. Sastoji se od vrhunskih poznavalaca meunarodnih finansijskih tokova i mladih ambicioznih menadera kolovanih i obuavanih u inostranstvu. Banka X je banka likvindog imida, banke istog bilansa koja ispunjava sve svoje obaveze prema partnerima i dravi blagovremeno, gradi kroz stalno jaanje kapitalne baze. Visina kapitala Banke na dan 30.09.2008. godine je 427.3 miliona eura. Istovremeno je za potrebe sigurnosti poslovanja i potovanja propisa Narodne banke Srbije u delu rezervisanja za potencijalne gubitke, izdvojeno dodatnih 18.1 milion eura, tako da rezerve u treem kvartalu 2008. godine iznose 39 miliona eura. Dinamika rasta depozitnog potencijala uz istovremeno jaanje kapitalne baze daje, sa aspekta principa sigurnosti, jednu optimalnu strukturu finansiranja poslovanja. U periodu od kraja decembra 2007. godine pa do kraja treeg kvartala 2008. banka je uveala depozitni potencijal. Poveanju klijentelske baze Banke X omoguilo je naglo irenje distributivne mree, koja je sa 6 organizacionih jedina u 2003. godini narasla do 2008. godine na 81 organizacionu jedinicu (filijale, ekspoziture i altere). irenje distributivne mree nije negativno uticalo na njenu prinosnu snagu, tako da je iz godine u godinu beleila porast dobiti po radniku.

25

Kao jedan od lidera u poslovanju sa velikim korporativnim preduzeima, Banka X je poslednjih godina zauzela znaajnu trinu poziciju u poslovanju sa stanovnitvom. Iako prepoznatljivi po DinaCard kreditnim karticama koje je ova Banka prva izdala u Srbiji, u ovoj banci naglaavaju da izdaju i meunarodno vaee kartice, kako za graane tako i poslovne kartice za privredne subjekte. I tednja graana, kao sinonim poverenja u banku, belei visoke stope rasta. Da podsetimo i da poslednjih deset godina Banka X isplauje dividendu svojim akcionarima. Banka je ostvarila 54.7 miliona eura poslovnog dobitka za prvih devet meseci ove godine, potvrujui dugogodinju poziciju najprofitabilnije banke u Srbiji i jedne od najuspenijih kompanija u Srbiji.

3.2. Finansijski izvetaji banke XIznos Prethodna godina 12092785 11404919 1340340 64454470 3910858 693801 7727867 46833 1416869 6332737 10942479 5363609 58442523 3789220 141171 841614 12977 526566 13303 1196454 7032437 25390565 8091898 32339 223

Pozicija Gotovina i gotovinski ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraivanja Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) Udeli(uea) Ostali plasmani Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i investicione nekretnine Ostala sredstva UKUPNA AKTIVA(od 001 do 013) Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivate Rezervisanja Obaveze za poreze Obaveze iz dobitka Odloene poreske obaveze Ostale obaveze UKUPNE OBAVEZE(od 101 do 111) Kapital Rezerve iz dobiti Revalorizacione rezrve Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju

AOP 001 002 003 004 005 006 007 008 009 012 014 101 102 103 105 106 107 108 110 111 112 113 114 115 116

Tekua godina 5833831 20219755 1629067

96670937 3945444 71240 5255213 45383 2856992 5055565 141583427 4522625 86665808 2120159 97325 665180 13006 796068 9221 2526138 97415530 25390565 13165376 21353 229

26

Dobitak UKUPAN KAPITAL(113+114+115+117-116-118) UKUPNO PASIVA(112+119) VANBILANSNE POZICIJE(122+123+124+125+126) Poslovi u ime i za raun treih lica Preuzete budue obaveze Primljena jemstva za obaveze Druge vanbilansne pozicije

117 119 120 121 122 123 124 126

5590832 44167897 141583427 11358652 652789 15090839 2058170 95781854

5579463 39094042 109421479 89550914 587695 11260557 2517822 75184840

Tabela 3. Bilans stanja na dan 31.12.2010.god. u hiljadama dinara

Pozicija Prihodi od kamata Rashodi od kamata Dobitak po osnovu kamata(201-202) Prihodi od naknada i provizija Rashodi naknada i provizija Dobitak po osnovu naknada i provizija(205-206) Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea Neto dobitak po osnovu prodaje udela(uea) Neto rashodi od kursnih razlika Prihodi od dividendi i uea Ostali poslovni prihodi Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana I rezervisanja Trokovi zarada, naknada zarada I ostalih linih rashoda Trokovi amortizacije Operativni i ostali poslovni rashodi Trokovi od promene vrednosti imovine i obaveze Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveze DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA(203-204+207208+209-210+211-212+213-214+215-216+217-218+219220+221+222+223-224-225-226-227+228-229) REZULTAT PERIODA-DOBITAK PREOPOREZIVANJA(230-231+232-233) Porez na dobit Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava I smanjenja odloenih poreskih obaveza DOBITAK(234-235-236+237-238) Zarada po akciji(u dinarima bez para) Osnovna zarada po akciji(u dinarima bez para)

AOP 201 202 203 205 206 207 213 215 220 221 222 225 224 226 227 228 229 230 234 236 237 239 241 242

Tekua godina 11748271 5106562 6641709 859666 128128 731538 0 753 1151834 79 598202 1967997 608408 149477 1680423 7139424 3355116 6198450 6198450 610478 2860 5590832 653 652

Iznos Prethodna godina 12162955 4545377 7617578 792903 180433 612470 2261 0 399712 1 103158 2528161 695082 142844 1180369 4359084 1584612 6163772 6163772 585599 1290 5579463 708 708

Tabela 4. Bilans uspeha u periodu od 01.01. do 31.12.2010.god. u hiljadama dinara

27

Pozicija I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (od 302 do 305) 1. Prilivi od kamata 2. Prilivi od naknada 3. Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 4. Prilivi od dividendi i uea u dobitku II. Odlivi gotovine iz poslovnih ajktivnosti(od 307 do 311) 5. Odlivi po osnovu kamata 6. Odlivi po osnovu naknada 7. Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih linih rashoda 8. Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dabina na teret prihoda 9. Odlivi po osnovu drugih trokova poslovanja III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poveanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima(301 -306) V. Smanjenje plasmana i poveanje uzetih depozita(od 315 do 317) 11. Smanjenjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoronih hartija od vrednosti koje se dre do dospea 12.Poveanje depozita od banaka i komitentima VI. Poveanje plasmana i smanjenje uzetih depozita(od 319 do 321) 13.Poveanje kredita i plasmana bankama i komitentima VII. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit(312-313+314-318) VIII. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit(313+318-312-318) 16. Plaeni porez na dobit 17. Isplaene dividende IX. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (322-323-324-325) X. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (323-322+324+325) I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja (od 329 do 333) 2. Prilivi od prodaje udela (uea) 3. Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 5. Ostali prilivi iz aktivnosti investiranja II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (od 335 do 339) 7. Odlivi za kupovinu udela(uea) 8. Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih

AOP 301 302 303 301 305 306 307 308 309 310 311 312 314 316 317 318 319 322 323 324 325 326 327 328 330 331 333 334 336 337

Iznos Tekua Prethodna godina godina 11029007 11138653 10064613 10308029 870522 768663 93793 61960 79 1 5341863 8302633 3018187 6329755 130317 174349 690964 322514 1179881 5687144 23752929 672155 23080774 33744412 33744412 0 4304339 581614 265666 0 5151619 5641 986 4257 398 185611 0 185611 590798 143120 1064611 2836020 16757993 745687 16012306 16693297 16693297 2900716 0 660417 6883 2233416 0 146 0 146 0 844812 609598 235214

28

sredstava IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (334-328) I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (od 334 do 348) 3. Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (od 350 do 354) 9. Neto odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (342-349) IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (349-342) G. SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE (301+314+328+342) D. SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (306+318+324+325+334+349) DJ. NETO POVEANJE GOTOVINE (357-358) E. NETO SMANJENJE GOTOVINE (358-357) . GOTOVINA NA POETKU GODINE ( 361, kol. 3=001 kol. 6) Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE J. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (359-360+361+362-363) (364, kol.3 =001 kol. 5 i 364 kol. 4 =001 kol. 6) ( 364 kol. 4=361 kol.3)

341 342 345 349 352 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364

179970 0 0 1588977 1588977 0 1588977 34787577 41708143 0 6920566 12092785 946366 284754 5833831

844666 2062320 2062320 0 0 2062320 0 29959112 26508042 3451070 0 8413988 511858 284131 12092785

Tabela 5. Izvetaj o promeni gotovine u periodu od 01.01. do 31.12.2010.god. u hiljadama dinara

Opis Stanje na dan 01.01. prethodne godine _____ - Akcijski kapital (raun 800) Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodne godine(red.br. 1+2-3)Akcijski kapital(raun 800) Ukupna poveanja u prethodnoj godini Akcijski kapital(raun 800) Stanje na dan 31.12. prethodne godine_____(red.br. 4+5-6)-Akcijski kapital(raun 800) Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine______(red.br. 7+8-9)Akcijski kapital(raun 800) Stanje na dan 31.12. tekue godine ______(red.br. 10+11-12)-Akcijski kapital(raun 800) Stanje na dan 01.01. prethodne godine______Emisiona premija(raun 802) Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodne godine(red.br. 1+2-3) Emisiona premija(raun 802) Stanje na dan 31.12.prethodne godine_____(red.br. 4+5-6)-Emisiona premija(raun 802)

AOP 401 404 405 407 410 413 440 443 446

Iznos 15970503 15970503 2262138 18232641 18232641 18232641 7157924 7157924 7157924

29

Korigovano poetno stanje na dan 01.01.tekue godine______(red.br. 7+8-9)Emisiona premija(raun 802) Stanje na dan 31.12.tekue godine_____(red.br. 10+11-12)-Emisiona premija(raun 802) Stanje na dan 01.01.prethodne godine_____-Rezerve iz dobiti i ostale rezerve(grupa rauna. 81) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.1+2-3)Rezerve iz dobiti i ostale rezerve8grupa rauna.81) Ukupna poveanja u prethodnoj godini-Rezerve iz dobiti i ostale rezerve(grupa rauna. 81) Stanje na dan 31.12.prethodne godine______(red.br.4+5-6)-Rezerve iz dobiti i ostale reserve(grupa rauna. 81) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.7+8-9)Rezerve iz dobiti i ostale rezerve (grupa rauna.81) Ukupna poveanja u tekuoj godini-Rezerve iz dobiti i ostale rezerve(grupa rauna. 81) Stanje na dan 31.12.tekue godine______(red.br.10+11-12)-Rezerve iz dobiti i ostale reserve(grupa rauna. 81) Stanje na dan 01.01.prethodne godine_____-Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.1+2-3)Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Stanje na dan 31.12.prethodne godine______(red.br.4+5-6) - Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.tekue godine____(red.br.7+8-9)Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Ukupna smanjenja tekuoj godini - Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Stanje na dan 31.12.tekue godine______(red.br.10+11-12) - Revalorizacione rezerve(grupa rauna 82 osim rauna 823) Stanje na dan 01.01.prethodne godine_____- Dobitak(grupa rauna 83) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.1+2-3)Dobitak(grupa rauna 83) Ukupna poveanja u prethodnoj godini - Dobitak(grupa rauna 83) Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Dobitak(grupa rauna 83) Stanje na dan 31.12.prethodne godine______(red.br.4+5-6)- Dobitak(grupa rauna 83) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.tekue godine____(red.br.7+8-9)Dobitak(grupa rauna 83) Ukupna poveanja u tekuoj godini - Dobitak(grupa rauna 83) Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Dobitak(grupa rauna 83) Stanje na dan 31.12.tekue godine______(red.br.10+11-12 )- Dobitak(grupa rauna 83)

449 452 453 456 457 459 462 463 465 466 469 471 472 475 477 478 479 482 483 484 485 488 489 490 491

7157924 7157924 5340695 5340695 2751203 8091898 8091898 5073478 13165376 48314 48314 15975 32339 32339 10986 21353 5468548 5468548 5579463 5468548 5579463 5579463 5590832 5579463 5590832

30

Stanje na dan 01.01.prethodne godine_____- Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.1+2-3) Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Stanje na dan 31.12.prethodne godine______(red.br.4+5-6) - Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.tekue godine____(red.br.7+8-9) Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Ukupna poveanja u tekuoj godini - Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Stanje na dan 31.12.tekue godine______(red.br.10+11-12 )- Nerealizovani gubici i po osnovu HOV raspoloivih za prodaju(rn. 823) Stanje na dan 01.01.prethodne godine_____-Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+910-11) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.prethodne godine(red.br.1+2-3) Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-10-11) Ukupna poveanja u prethodnoj godini) - Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-1011) Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-1011) Stanje na dan 31.12.prethodne godine______(red.br.4+5-6) -Ukupno (kol.2+34+5+6+7+8+9-10-11) Korigovano poetno stanje na dan 01.01.tekue godine____(red.br.7+8-9) Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-10-11) Ukupna poveanja u tekuoj godini - Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-10-11) Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-10-11) Stanje na dan 31.12.tekue godine______(red.br.10+11-12 ) - Ukupno (kol.2+3-4+5+6+7+8+9-10-11)

518 521 523 524 527 528 530 531 534 535 536 537 540 541 542 543

265 265 42 223 223 6 229 33985719 33985719 10592804 5484481 39094042 39094042 10664304 5590449 44167897

Tabela 6. Izvetaj o promenama na kapitalu u periodu od 01.01. do 31.12.2010.god. u hiljadama dinara

Opis Trokovi zarada Trokovi naknada zarada Trokovi poreza na zarade i naknade zarada Trokovi doprinosa za zarade i naknade zarada Trokovi naknada za privremene I povremene poslove Ostali lini prihodi Trokovi amortizacije Trokovi premija osiguranja Naknade trokova zaposlenima

AOP 601 602 603 604 605 606 607 608 609

Tekua godina 304979 112528 64196 88304 3237 35164 149477 217243 5160

Prethodna godina 326366 116009 67160 81263 0 104284 142844 120820 5573

31

Trokovi zakupnina Trokovi poreza Trokovi doprinosa Prihodi od zakupnina Negativne kursne razlike Zalihe Prosean broj zaposlenih utvrdjen na osnovu stanja na kraju svakog meseca poslovne godine Broj obinih akcija Broj prioritetnih akcija Nominalna vrednost obinih akcija Nominalna vrednost prioritetnih akcija

610 611 612 613 614 616 617 618 619 620 621

177305 127872 130875 160355 1151834 4572905 480 8345904 1250223 15857218 2375423

158943 23734 117433 48958 399712 4555042 463 8345904 1250223 15857218 2375423

Tabela 7. Statistiki aneks za 2010.god. u hiljadama dinara

32

ZAKLJUAKFinansijsko izvetavanje u bankarskom poslovanju predstavlja jedan od kljunih faktora u nastojanjima vrhovnog menadmenta da objektivno sagleda pojedinaan uspeh po organizacionim celinama i doprinos rezultata organizacione celine ukupnom rezultatu. Finansijski izvetaji su od presudnog znaaja za upravljanje i poslovno odluivanje. Izradom finansijskih izvetaja obezbeuju se podaci i informacije koje treba da zadovolje potrebe kako internih tako i eksternih korisnika. Blagovremene, adekvatne i kvalitetne informacije preduslov su za racionalno poslovno odluivanje, pa je neophodno koristiti odreene finansijske analize i ocene,a zbog specifinih informativnih potreba bankarskog menadmenta potrebno je izgraditi pouzdani raunovodstveni sistem u bankama iz kojeg e se produkovati informacije za potrebe izvetavanja. Osnovni raunovodstveni izvetaji koje vrhovni menadment prezentuje eksternim i internim korisnicima predstavljaju pregled stanja i dostignua poslovanja banke u proteklom obraunskom periodu. Kroz njih se svi zainteresovani korisnici informisati o finansijskom zdravlju banke, njenoj moi kao i o koliini i vrednosti sredstava sa kojima banka posluje. Razvojem postojeih bankarskih poslova kao i uvoenjem novih poslova i bankarskih proizvoda, koji u sve veem procentu uestvuju u ukupnim aktivnostima, pa tako i u finansijskom rezultatu, pred raunovodstvo je postavljen niz zadataka koje je ono sa veim ili manjim uspehom uspelo da rei. U cilju utvivanja pokazatelja stanja i uspeha poslovanja neophodne su adekvatne pripreme finansijskih izvetaja banaka za potrebe kontrole, revizije i analize. Od velikog znaaja nisu samo finansijski izvetaji banke nego i nain njihove prezentacije. Predvianje okruenja i konstantno prilagoavanje svog poslovanja internim i eksternim uticajima je primaran cilj i banke X. Dobru osnovu za uspean razvoj njenog poslovanja predstavljaju i trenutna dostignua, resursi i kadrovi koji joj stoje na raspolaganju. To je pretpostavka za veu konkurentnost u uslovima pojaanog pritiska na bankarski sektor kakav je trenutno u naoj zemlji ali i ansa da se ravnopravno nosi sa mnogo veim inostranim bankama koje sve bre zauzimaju velike delove domaeg bankarskog trite.

33

LITERATURA[1] GAJI LJ., MEDVED IVANA, Metodologija raunovodstva finansijskih i budetskih organizacija, Ekonomski fakultet, Subotica, 2009. [2] RANKOVI J., Upravljanje finansijama, Ekonomski fakultet, Beograd,1999. [3] DMITROVI APONJA LJ., JAKI D., PETKOVI ., Raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006. [4] RISTI ., KOMAZEC S., Finansijski menadment, igoja-tampa, Beograd, 2000. [5] VUNJAK N., Finansijski menadment, Ekonomski fakultet i Beej-Proleter, Subotica, 2008. [6] Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za banke, Slubeni glasnik RS br. 98/2007. [7] Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, br. 46/2006. [8] Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS, br. 107/2005.

34