Finansijske krize u zemljama u razvojuDrugi veliki problem sa kojim je suocen postojeci medjunarodni monetarni sistem je u njegovoj ociglednoj nesposobnosti da sprijeci nastanak medjunarodnih finansijskih kriza narocito u zemljama u razvoju.Od sredine 1990ih bilo je cak sest ovakih kriza.Mada su fundamentalni problem koji su doveli do ovih kriza bili razliciti,sam process je bio veoma slican.Svaka kriza je zapocinjala kao rezultat masivnog povalcenja kratkorocnog kapitala,sto je bio prvi znak finansijske slabosti zemlje.Strani investitori su pocetkom 1990ih ulagali u ove zemlje dosta novca,nakon sto su u njima liberalizovana trzista kapitala u cilju ostvarenja velikih zarada I diversifikacije svog portfolija,ali su trenutno I masivno povukli svoj kapital na prvi znak privrednih teskoca produbljujuci time krizu.Opasnost za medjunarodni monetarni sistem je da se takva kriza mogla prosiriti na ostatak svijeta,ukljucujuci I na razvijene zemlje.Predlozen je veliki broj mijera,a neki koraci su vec I preduzeti u cilju izbjegavanja ili minimizacije ovakvih kriza u buducnosti sto bi znatno ojacalo arhitekturu postojeeg medjunarodnog monetarnog sistema I poboljsao njegovo funkcionisanje.Prvo tu je povecanje transparentnosti medjunarodnih monetarnih odnosa koja je od kljucnog znacaja,jer sistem ne moze da funkcionise dobro bez adekvatnih,pouzdanih I brzo dostupnih informacija.Drugi nacin da se uanprijedi arhitektura postojeceg medjunarodnog monetarnog sistema jested a se ojacaju bankarski I finansijski sistemi u zemljama u razvoju.Te slabosti zajednicke su svim nerazvijenim zemljama koje su protekle decenije prolazile kroz finansijsku krizu.Bankarski I finansijski sistem moze da se ojaca tako sto ce se poboljsati supervizija I prudencijalni standardi,da se uvedu penali za lose zajmove,I stampanjem relevantnih I pouzdanih informacija o njihovoj kreditnoj aktivnosti.Takodje je vazno da se na vrijeme rijese problem sa nesolventnim institucijama.Treci nacin za jacanje postojeceg medjunarodnog monetarnog sistema je da se mnogo znacajnije ukljuci privatni sector u rijesavanje finansijske krize u zemljama u razvoju tako sto ce se zajmovi obnavljati I ponovo pregovarati ili ce se obezbjedjivati novi izvori,a ne da se odmah bijezi iz zemlje,kao preduslov za zvanicnu pomoc MMFa.to jest,zajmoprimce treba vaditi iz krize umjesto im dozvoljavati da se lako iskupe I da pobjegnu iz zemlje.Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da ce ove prevencije ublaziti ucestalost kriza jer neke medjunarodne krize mogu biti neizbjezni rezultat liberalizacije finansijskih trzista I cijena