1

F e n i k s

JU Gimnazija CetinjeJU Gimnazija CetinjeJU Gimnazija Cetinje

MAJ 2016.

Cijena 1€

DELEGACIJA JU GIMNAZIJE U BRISELU

Br. 13

MOJA KUHINJA

FUTURISTIČKI PROJEKAT

ISSN 2336-9906

U kreiranju ĉasopisa uĉestvovali su

uĉenici i profesori, ĉiji su radovi izloţeni u

ovom broju.

Glavna i odgovorna urednica:

Sneţana Miletić

Lektori:

Biljana Vuksanović

Milka Kraljević

Suzana Šebesta (Italijanski j.)

Tatjana Zeković (Francuski j. )

Veselinka Grbović (Ruski j.)

Veljko Kadija (Engleski j.)

Gabrijela Strugar-Schneider (Njemaĉki j.)

Za izdavača (priprema i dizajn):

Sneţana Miletić

Štampa:

Štamparija “OBOD” Cetinje

Tiraž:

1000 primjeraka

E-mail za časopis:

feniksct@gmail.com

Redakcija:

SADRŢAJ:

AKTUELNO......................................................4 -7

INTERVJU…………. …………………...8 - 14

JEZIĈKI KUTAK......................................9 - 22

UĈENIĈKI RAD.....................................23 - 25

RAD PROFESORA...................................26 - 27

KUTAK BIBLIOTEKE I ĈITAONICE............28 - 29

ZANIMLJIVOST IZ ISTORIJE

GIMNAZIJE.........................................................30

LIKOVNI PRILOG............................................31

MOJA KUHINJA..........................................32

ALGORITAM - URADITE SAMI....................33

UĈENIĈKI STRIP.......................................34

ANEKS ( AKTIVNOSTI UĈENIKA I

PROFESORA GIMNAZIJE CETINJE)..35 - 43

JU Gimnazija je ove godine slavila 135 godina postojanja. Nalazi se u gornjem dijelu grada, gdje

zajedno sa Struĉnom i Likovnom školom ĉini srednješkolsko obrazovanje na Cetinju. Školske

2015/16. godini upisano je 310 uĉenika. Ima 38 zaposlenih. Nastava je organizovana u jednoj smjeni

( 730– 1330 h ).

Adresa: JU Gimnazija, Bulevar Crnogorskih junaka 95, 81 250 Cetinje;

3

RIJEĈ UREDNICE

Ĉasopis „Feniks“, kao pilot projekat pokrenut je školske 2009/2010 godine u ele-

ktronskoj formi, na inicijativu profesorice informatike Sneţane Miletić, uz saradnju

mnogih uĉenika i nekoliko profesora. Osim dobre volje, za realizaciju ovog projekta

nijesu bila potrebna nikakva materijalna sredstva. To je prostor gdje svako moţe da

prezentuje svoje ideje, talenat i postignute rezultate u školi i van nje.

Ovaj projekat se pokazao kao višestruko koristan za uĉenike jer:

upoznaju i primjenjuju informaciono-komunikacionu

tehnologiju;

otkrivaju i usavršavaju talenat ( pisanje, slikanje i dr. );

razvijaju kreativnost i timski rad;

ostvaruju korelaciju sa nastavnim predmetima;

stiĉu novinarske vještine;

razvijaju kritiĉko mišljenje;

upoznaju se sa novim razvojnim trendovima (i mnogo više).

Sve ovo je znaĉajno iskustvo, koje će uĉenici iskoristiti u budućem liĉnom i

profesionalnom razvoju.

Kao i na svakom poĉetku, pitali smo se da li će imati odjeka, da li će stati i hoće li

zaţivjeti ovaj projekat? MeĊutim, naš „Feniks” je “poletio” i “leti”, noseći mnogo toga

lijepog i pozitivnog prema Vama. Nadajmo se još dugo, dugo...

S ponosom istiĉemo da smo, zahvaljujući brojnim sponzorima, istaknutim u

našem ĉasopisu, “poletjeli” još visoĉije. Njihovo razumijevanje nam je omogućilo da se

ĉasopis objavljuje i u štampanoj formi.

U štampanoj formi ĉasopis se arhivira u Narodnoj biblioteci ,,Njegoš”, u

Nacionalnoj biblioteci ,,ĐurĊe Crnojević”, kao i u našoj Školskoj biblioteci u odreĊenom

broju primjeraka.

Sve brojeve ĉasopisa moţete pogledati na web adresi

http://issuu.com/gimnazija-cetinje/docs

4

POSJETA KRALJEVSKOG PARA CRNOJ GORI

Princ od Velsa Ĉarls i njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola su u ovim

pretproljećnim danima imali malu turneju po Balkanu. Posjetili su Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru i Ko-

sovo.

Nakon posjete Srbiji, kraljevski par je avionom iz Beograda stigao u Podgoricu. Na Cetinju

im je prireĊen sveĉani doĉek. Ulice je rašĉistila komunalna policija zaustavivši saobraćaj u centru

grada, tako da se nijesu mogle prepoznati. Bilo je ĉudno viĊeti da nema automobila zaustavljenih na

ulicama već su uredno parkirani na mjestima predviĊenim za parking. Ĉak su i ukrasili Prijestonicu za

promjenu, pa je na svakom stubu uliĉne rasvjete bila crnogorska odnosno britanska zastavica. Zaista

sve pohvale odgovornim ljudima za ,,detaljno sreĊivanje” grada koje se vrši samo u specijalnim

prilikama.

Komentari naših sugraĊana su bili pozitivni te generalno mišljenje jeste da je ovo veliki

dogaĊaj i ĉast za Crnu Goru, posebno za Cetinje. Stariji su bili veoma zadovoljni time što nas je princ

opet posjetio (prvi susret sa Crnom Gorom princ je imao sa 29 godina, 1987. na poziv tadašnjeg

predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita), dok su mlaĊi uglavnom fotografisali.

Par je stigao oko 12 ĉasova, doĉekali su ih predsjednik Crne Gore Filip Vujanović i njegova supruga,

Svetlana Vujanović. Ispred Plavog dvorca vojni orkestar je odsvirao englesku i crnogorsku himnu, a

zatim i prigodnu sveĉanu kompoziciju, tokom koje se princ, u društvu predsjednika Vujanovića,

pozdravio sa poĉasnom gardom, dok su njihove supruge prošetale crvenim tepihom.

AKTUELNO

5

Naravno, princa i vojvotkinju su pozdravili potpredsjednik Vlade i ministar Igor Lukšić,

gradonaĉelnik Cetinja Aleksandar Bogdanović, kao i mnogi drugi zvaniĉnici.

Moramo posebno istaći Poĉasnu gardu Vojske Crne Gore, koja je ovaj dogaĊaj dodatno

upriliĉila, doprinijela sveukupnoj slici našeg mentaliteta i cijeli dogaĊaj uzdigla na jedan

zavidan nivo.

Dok su gospoda princ i predsjednik razgovarali, dame su obišle Dvorac. U saopštenju iz

predsjedniĉkog kabineta se poruĉuje: „Princ je kazao da vrednuje što je Crna Gora

afirmisala meĊunacionalni sklad i harmoniju i da oĉekuje da će nadalje doprinositi sta-

bilnosti regiona. Predsjednik je iskazao poštovanje za priznanje obnovljene nezavisnosti

Crne Gore, kao i za snaţan doprinos evropskim i evroatlanskim integracijama”.

U Vladinom domu, taĉnije u prostori-

jama Narodnog muzeja je organi-

zovan Festival kulturnog nasljeĊa, u

ĉast kraljevske porodice. Bilo je 16

proizvoĊaĉa, koji su predstavili piće,

hranu, narodne kostime, ruĉno raĊen

nakit i proizvode od vune. Princ i voj-

votkinja su probali naše specijalitete

(pršutu, sir, med, vino, rakiju,

masline, drenjine, priganice) i pora-

zgovarali sa proizvoĊaĉima.

Jedan od njih, ulcinjski maslinar

Fatmir Sadiku, je vojvotkinji

poklonio maslinovo ulje pravljeno od

plodova masline stare preko 1000

godina, a princu sadnicu autohtone

masline.

Naravno, plesaĉi KUD-a Njegoš su

za prinĉevski par odigrali crnogorsko

kolo, oro.

Za princa kao poznavaoca hrišćanske

religije je upriliĉena izloţba 10

ikonopisaca i razgovor sa istima, a

prije toga i posjeta ikoni Filermosi.

Vojvotkinja je za to vrijeme posjetila

Muziĉku akademiju, gdje je prisustvovala ĉasu i koncertu gudaĉkog orkestra studenata.

Na programu je bila muzika crnogorskih i engleskih kompozitora.

Poslije je par otišao za Podgoricu, gdje se princ odvojeno sastao sa predsjednikom

skupštine Rankom Krivokapićem i premijerom Milom Đukanovićem.

Princ je predstavio opremu, koja je donacija britanske vlade Carini Crne Gore, a vojvo-

tkinja je posjetila prostorije UNICEF-a, Ċe se srela sa engleskim glumcem, Nikolasom

Lindhastom. Poznati Rodni iz serije Mućke je promoter kampanje ,,Svako dijete treba

svoju porodicu”.

Na kraju dana, princ Ĉarls i vojvotkinja od Kornvola zahvalili su se na prijemu i kazali da

su imali divan dan u našoj drţavi.

Cetinje, 18.03.2016

Marija Leković, IV2 i Milena KaluĊerović, IV1

6

UTISCI NAŠE DELEGACIJE IZ BRISELA

“Tvoja Evropa, tvoj glas“ je manifestacija organizovana od strane Evropskog ekonomskog i socijalnog

komiteta pod temom “Integracija izbjeglica i rješenja izbjegliĉke krize u

Evropi”. Na forumu su uĉestvovala po samo tri predstavnika iz 28 zemalja

ĉlanica Evropske Unije i još 5 zemalja pristupnica (medju kojima je i Crna

Gora) .

Kao jedini predstavnici Crne Gore išli su uĉenici naše škole, najstarije

gimnazije Crne Gore, Milena Marković, Damir Stanojević i Nikolina Bela-

da i naša direktorica, Nataša Stanojević. Boravili su u Briselu 17, 18 i 19.

marta, a sama radionica bila je zakazana i odrţana 18. marta. Otputovali su

iz naše domovine 17. marta i stigli istog dana. Bili su smješteni u naizgled

mali hotel (koji zapravo nije takav nego naprotiv) u dvokrevetne sobe sa

drugim uĉesnicima iz ostalnih uĉesniĉkih drţava.

Pored uobiĉajenih poteškoća putovanja i kratkom vremenu, naši delegati su po cijenu sna uspjeli da

uţivaju u ĉarima Brisela, grada ĉokolade i prijestonicom Belgije. Mogu se pohvaliti degustacijom raz-

nih ĉokoladnih delikatesa i drugih poslastica, i istiĉu svoje zadivljenje mnogim belgijskim

prodavnicama i veliĉanstvenim zgradama i prelijepim objektima i ,,kućama, koje su izgledale kao da

su izašle iz bajke“. Takodje istiĉu zapaţanje da grad ima veliki broj beskućnika i zeĉeva koji ţive sa

njima . Zgrada u kojoj je odrţavana ova manifestacija je bila obezbijeĊena ĉuvarima sa automatskim

puškama, na ĉudjenje i privremenu zabrinutost naših delegata. Sala, u kojoj se radionica odrţavala je

bila u obliku amfiteatra i svako sjedište je bilo obezbijeĊeno mikrofonom i ekranom na kojem se pri-

kazivao trenutni govornik. Pritiskivanjem dugmeta se sam uĉesnik prikazivao na ekranu i uzimao

glavnu rijeĉ. Kasnije je ovo zloupotrijebljeno u dobrom duhu kao šala i napravio se privremeno veliki

meteţ i zabava. Odrţan je uvodni govor za temeljitije upoznavanje sa izbjegliĉkom krizom i naĉinom

rada. Radionica je funkcionisala po principu open-space, koji se bazira na tome da uĉesnici daju pred-

loge koje kasnije obraĊuju i kreiraju idejno rješenje. Iznijeto je 12 predloga, a samo 3 su prošla:

Reform of the media ( Reforma medija, koji je predloţila i obradjivala naša uĉenica Milena)

Revison of the Dublin agreement ( Revizija Dablinskog sporazuma )

Reform of the education system for better integration ( Reforma edukacionog sistema radi bolje inte-

gracije )

Predlozi koji su konaĉno izabrani glasanjem uĉesnika će biti prezentovani na sastanku Evropske Uni-

je.

Naši uĉenici su zadovoljni rezultatom radionice i kako su uspjeli uprkos mnogim razliĉitostima da na

jedan konstruktivan i nekonfliktni naĉin doprinesu rešavanju ili planu rešavanja izbjegliĉke krize u

Evropi. Vratili su se puni lijepih utisaka i iskustava, zadovoljni prilikom da uĉestvuju u ovakvom pro-

jektu i posjetom Brisela.

Napisano po utiscima Milene Marković,

Damira Stanojevića i Nikoline Belade.

AKTUELNO

Petar Vujović, III1

7

RAZMJENA U ĈENIKA

Postoji ĉitav niz faktora koji se moraju zadovoljiti za sistem razmjene uĉenika.

Prva, i glavna, ĉinjenica je da se bude dobar Ċak, zatim dobro znanje engleskog jezika.

Jasno je da nije sve u ţivotu jednostavno, ali za prave stvari je vrijedno potruditi se. Jer

ono što dobijamo za uzvrat jeste jedno nezaboravno ţivotno iskustvo. Još kao mali san-

jam o ţivotu u inostranstvu. Kako sam rastao, tako su mi se stvari ĉinile sve daljim i sve

više nemogućim. I onda sam jednog dana shvatio da je sve lakše kad si dijete, kada nemaš

nikakvih briga, tvoj najveći napor je da prvo nauĉiš da stojiš, pa korak po korak – već

šetaš, stepenica po stepenica – i stigli smo. Naravno, ništa ne bi bilo tako, bez paţnje i

briţnosti roditelja. Majka je ta koja je uz tebe uvijek, ona koja te podigne svaki put kad

padneš, poljubi svaki put kad se udariš, drţi ĉvrsto dok preĊeš svaku stepenicu, vodi do

samog vrha. I kad svo to djetinjstvo proĊe, poĉinjemo da se suoĉavamo sa stvarnošću,

obavezama i samostalnošću. I tako se opet vraćamo na poĉetak i maštanje o novim, dru-

gaĉijim stvarima. Moj san, a vjerujem i san većine uĉenika u našoj školi, ipak je moguće

ostvariti. Samo treba da budeš spreman. Ja sam spreman otići i usavršiti engleski

jezik, upoznati nove ljude i sklopiti nova prijateljstva, jer prijatelji su oni koji ispunjavaju

ţivot. Prijatelji su oni koji nas ĉine srećnim, uvijek su tu da nas saslušaju, pomognu koli-

ko mogu, a i nikad se ne zna. Moţda, kada ĉuju priĉu o našoj lijepoj drţavi, doĊu i kad

proţive ţivot u svojoj velikoj zemlji, poţele da se vrate i ostanu tu, da u miru provedu

starost sa svojom porodicom i prijateljima. Isti ti prijatelji bi mi pomogli da se snaĊem u

njihovoj zemlji i nauĉili me mnogo toga o njenoj istoriji, obiĉajima, kulturi, hrani, naĉinu

ţivota... Upoznali me sa drugaĉijim naĉinom obrazovanja, novim sistemom, razliĉitim

pristupima testiranju, polaganju ispita, uĉenju…Upoznao bih profesore, proširio krug

kontakata i ljudi koji bi mi moţda u budućnosti mogli pomoći oko nekih novih sliĉnih

razmjena uĉenika i studenata ili pak nekih drugih edukacija, seminara, konferecija, kurse-

va, poslova i sl. U svakom sluĉaju, nikad ne bi bili na gubitku. Ja se iskreno nadam da ću

uspjeti da stignem do svog cilja, kao i da ce ovo pismo pomoći mnogim budućim uĉenici-

ma, ako su se nekad dvoumili, da krenu u ovu avanturu i popune jedno nevjerovatno po-

glavlje svog ţivota.

Balša Vušurović, I1

U.S. COLLEGE FAIR

U petak, 8. aprila, odrţan je Sajam ameriĉkih koledţa u Podgorici. To je bila sja-

jna prilika da uĉenici upoznaju predstavnike najreprezentativnijih ameriĉkih koledţa i da

im postave razna pitanja.

Sajmu su prisustvovali predstavnici 14 koledţa : The University for Creative Ca-

reers (SCAD), Missouri Western State University, The University of Arizona, Minerva i

mnogi drugi. Koledţi su nudili stipendije za srednjoškolce, koji planiraju da, nakon

završene srednje škole, studiraju u Americi, i stipendije za MBA, LLM i MA studije.

Marta Martinović, I3

AKTUELNO

8

MLADI TALENTI

Kao profesorica Likovne umjetnosti u JU Gimnaziji Cetinje, imam zadovoljstvo

predavati i poznavati Stamenković Aleksandru, uĉenicu prvog razreda gimnazije.

Na samom poĉetku školovanja u našoj školi kod

Aleksandre je bila evidentna ţelja za radom i velikim

saznanjima. Svojom marljivošću i predanim radom predstavlja

pozitivan primjer svojim vršnjacima, pa stoga Vam je i

predstavljam, kroz neposredan intervju.

Na ĉasovima Likovne umjetnosti pokazala si veliko

interesovanje za ovaj predmet a kao ĉlan kreativne likovne

radionice talenat za crteţ i znatno razumijevanje za rješavanje

likovne problematike crteţa. Od kada se baviš crtanjem i koje

su ti omiljene crtaĉke tehnike?

*Moje interesovanje za crtanje je još od

predškolskog uzrasta a posebno volim da

se izraţavam olovkom i tušem.

Pored crteţa u tušu, interesuje te i

umjetnost lijepog pisanja-kaligrafija o

ĉemu svjedoĉi veći broj radova.

*Volim krasnopis jer predstavlja

istovremeno tehniku, umjetnost i hobi.

Gdje pronalaziš inspiraciju?

*Inspiriše me biljni svijet, a netaknuta

priroda mi predstavlja izvor inspiracije.

U tvojim radovima dominiraju

crteţi a samo nekoliko je slikarskih

radova, da li to znaĉi da te manje

interesuju slikarske tehnike?

*Već duţe vremena sam imala ţelju da

slikam, ali nisam se usuĊivala jer nemam

iskustva sa bojama. Na jednoj od

ovogodišnjih likovnih radionica organizovanoj povodom uĉestvovanja na likovnim

konkursima uradila sam rad u tehnici akvarela, koja je probudila ţelju za daljim

usavršavanjem slikarskih tehnika.

INTERVJU

9

Tvoj uzor u slikarstvu predstavlja,

koji umjetnik?

*Italijanski slikar i vajar Amadeo Modigliani.

Zašto nijesi upisala srednju likovnu

školu?

*Osim likovne umjetnosti, mnogo me

interesuju matematika i hemija, koji se ne

izuĉavaju u likovnoj školi.

Pored ovih interesovanja, saznala sam

da se aktivno baviš sportom. Reci mi nešto

više o tome.

*Redovno treniram atletiku u ĉetiri

discipline: bacanje kugle, bacanje diska,

bacanje koplja i trĉanje štafete 4x100m. Na

drţavnom takmiĉenju u Baru na bacanju

kugle i koplja osvojila sam III mjesto.

Tvoja interesovanja se ne završavaju

na navedenim aktivnostima, ti si takoĊe

aktivan ĉlan izviĊaĉkog odreda ,,Gojko

Kruška'' sa Cetinja, tu je solo pjevanje,

instrument gitara...

*Od 2011.godine sam ĉlan i aktivno uĉestvujem u svim aktivnostima izviĊaĉkog odreda

uz prelijepo druţenje.

U svom radu u školi si odgovorna i svoje zadatke obavljaš blagovremeno o ĉemu

svjedoĉe i tvoje odliĉne ocjene, pa kako u svemu tome uspijevaš?

*Uz veliku ljubav i ţelju sama se nameće i dobra organizacija.

Uz pjesmu i poĉetne zvuke gitare ostavljam vrijednu Aleksandru da sanja svoje

snove...

Nama pedagozima se ovim potvrĊuje potreba za nastankom savremene gimnazije

ĉiji bi cilj bio razvijanje svestrane liĉnosti uĉenika, kao inspirativne sredine za

ambiciozne mlade ljude, koji na kreativan i moderan naĉin teţe postizanju visokih

akademskih ciljeva.

Mirjana Vuĉković

Profesorica likovne umjetnosti

JU Gimnazija

10

FUTURISTIĈKI PROJEKAT:

~ ŠKOLSKI BEND „POBRATIMI SA KASTANJETAMA“ ~

Miljenici profesora, autoriteti uĉenika, omiljeni puleni grada, pobratimi sa

kastanjetama su grupa u razvoju kojima neizmjerno treba finansijska injekcija.

Sastav grupe formacija 4+1, A1, od kojih je troje jedan naš brat. Šalimo se. Ĉlanovi

grupe su: osnivaĉ i pijanista, jedna ljudska gromada, maestro na bijelo-crnim tipkama

Mišo Martinović, tekstopisac, jedan veliki ĉovjek otprilike 1,92m, koji nije gromada

Miloš Mijailović, frontmen maloga rasta, koji nema glasovne nemogućnosti, ali ima

glasovne mogućnosti, po mnogima budući Zoran Vanev, Dejan Martinović, menadţer i

prateći vokal, ĉovjek, koji je obezbijedio prvu fetu 'leba namazanu dţemom, koji im je

takoĊe obezbijedio tezgu na paĉaraĊskoj promociji japraka, Vanja Stanišić, posljednji,

ali svakako i najnebitniji šef pratećih vokala, sebe i Vanje, ĉija prvobitna pozicija je bila

prevodioc na Paĉaradskim promocijama, gdje se i upoznao sa ostatkom benda, Milo

Vrbica.

Ovo su neke od njihovih mnogobrojnih pjesama sa albuma „Teţak je ţivot nas rajskih

ptica“ :

„Ljetopisi jedne foke “

„Jauk iz ţeluca“

„Nepravda slijepog crijeva feat Leskovaĉki zviţduk“

„Glavobolja od urina (NiĊe nema aspirina)“

Boško Vušurović, III2

INTERVJU

11

I njihova hit pjesma sa ovog platinastog albuma „Ispovijest gimnazijalaca“, koju ćete i

proĉitati.

Svaka škola Ċecu sprema

Ali od Gimnazije bolje nema

Svako veĉe rano zaspim

Da u školu ne zakasnim

Zbog nje ţivim, za nju dajem

I nikad ne izostajem

Ref. 2x

Mi školu volimo

I za nju se borimo

Ne bi mogli kad bi htjeli

Mi bolju da stvorimo

Za ocjene ne strahujem

Jer se svima ulizujem

Nijedan uĉenik ne moţe Gimnaziji da odoli

Uslova nekih nema

Al' nas društvo puno voli

Svaki uĉenik sve posluša

Sve što treba da obavi

Za nas škola nije teška

Mi uĉimo iz ljubavi

Ref. 2X

U torbu mi deset kila

S njom se svakog dana nosam

I izbornih izaberem

Obavezno sedam-osam

Zamijeraju nam izdajice

Što prodajemo lizalice

Ma se redom svi pridruţe

Palaĉinke kad se prţe

12

Odakle ideja za osnivanje benda?

,,Jednog sumornog jutra sjedio sam na kamenu. Taj kamen je bio ameboidnog oblika. Iz

tog kamena izbijala je nevjerovatna energija i smatrao sam da taj predivni dio prirode

treba dobiti ime. Ali da skratim priĉu, iznad moje osnivaĉke glave prošao je oblak u ob-

liku pobratima s kastanjetama. Vi mislite da kamen i oblaci nemaju nikakve veze, što ste

potpuno u pravu.'', kaza osnivaĉ grupe.

Odakle Vam inspiracija za Vaše pjesme?

,,Jednog sunĉanog jutra poĉelo je da se oblaĉi. Imam naviku da sjedim kraj prozora.

Ĉesto tako sjedim i razmišljam, a još ĉešće samo sjedim. Tog jutra, moj pogled se

pruţao u daljinu kroz znatno vidljivu vlaţnost vazduha, tako da nije iša' predaleko. U

mojoj bašti punoj petrusina sjedio je na mojoj Dori neobiĉan djeĉak. Za one, koji ne

znaju, Dora se zove moj kamen koji sam

naša' na Kruševo ţdrijelo. Upravo u tom

trenutku, iznad tog djeĉaka prošao je oblak

u obliku ţivota rajskih ptica. Znao sam da

će nas sudbina kad-tad sastaviti. Kasnije

se ispostavilo da je to moj dugogodišnji

kolega i prijatelj, kojega znam od roĊenja,

Mišo Martinović. Kakve pjesme? A to! A

to pišem iz dosade'', reĉe Miloš Mijailović.

Kako ste pripremali Vaše glasne ţice za

naporne nastupe?

,,Jednog oblaĉnog jutra izašao sam da pozovem svog komšiju Miša na partiju domina.

Ugledah ga u njegovoj bašti, na svom kamenu, kojemu se ne moţe dati ime jer ne liĉi ni

na što. Na tom kamenu je moj pašanog u djetinjstvu napisao: ,,Duško+Dora'', al' je

Duška prekrila mahovina i ostala je samo Dora. Odjednom ugledah nekog nepoznatog

djeĉaka u Mišovoj sobi. Kao da je kroz vidljivu vlaţnost vazduha gledao mog komšiju

Miša. Pokušao sam mimikom da mu ukaţem na to da se neki ĉudak nalazi u njegovoj

sobi. Nijesam mogao da mu odvuĉem paţnju, jer se on divio bezobliĉnom oblaku.

Ispostavilo se da je taj djeĉak u Mišovoj sobi upravo Miloš, koji ĉesto zna da odluta. Što

se tiĉe glasa, rokam surutku i rofitana jaja'', reĉe prateći vokal, Milo Vrbica.

Kojim pozivom za nastup se najviše ponosite?

„Pozvani smo bili da nastupamo na više mjesta, od kojih bih izdvojio Super Bowl u

Americi, ali u isto vrijeme smo bili pozvani na Rijeĉke igre. Mi smo mogli da budemo u

isto vrijeme na oba mjesta ali nam je trebala finansijska podrška za dublere, na koju smo

aludirali na poĉetku intervjua“, reĉe Dejan.

Kako ste Vi postali menadţer i prateći vokal?

„Ubio bih ih da me nijesu ubacili“, reče Vanja staloženim glasom.

Katarina Vukotić, III2

Marija Leković, IV2

13

INTERVJU SA PROFESOROM ENGLESKOG JEZIKA

MIROSLAVOM PERIŠIĆEM

*Kako ste došli na ideju da upišete studije engleskog jezika, i Ċe ste završili fakultet?

Prvo moram naglasiti ĉinjenicu da nisam upisao studije engleskog jezika odmah po

završetku srednje škole. Tada sam ţelio da se oprobam u

prirodnim naukama i napravio grešku. Upisao sam prvo

rudarsko geološki fakultet u Beogradu, a zatim i u Podgorici

i srećom poslije ne baš dugog studiranja shvatio sam da

nemam ni volje ni interesovanja za prirodne nauke. S

obzirom na to da mi je engleski jezik oduvijek bio omiljeni i

išao mi od ruke, riješio sam da upišem te studije, završio ih u

roku bez ijednog ponovljenog ispita i danas sam tu.

*Volite li rad sa uĉenicima?

Naravno. U ovom poslu ako toga nema, ne bi ni

trebalo da se bavite njime. Posao prosvjetnog radnika danas

je izuzetno kompleksan i ako ne volite uĉenike i nemate

dobar odnos sa njima bolje je da se na vrijeme potrudite da

naĊete novu profesiju.

*Vasa uĉenica Milica Kneţević je osvojila 4.mjesto na

drţavnom takmiĉenju, da li su nagrade vaših uĉenika i vaše

nagrade?

Milica je sjajan uĉenik, vrlo inteligentan i samosvjesna osoba,

emotivna, perfekcionista. S obzirom na to da je prethodnu školsku godinu provela u SAD,

ovamo se vratila sa izvanrednim znanjem engleskog jezika. Imajući to u vidu, ne smatram

da sam mnogo doprinio njenom uspjehu, ali godi ĉinjenica da je vaš Ċak tako visoko

kotiran na drţavnom takmiĉenju, prvenstveno kao podsticaj da se i neki naredni takmiĉari

studioznije pripremaju.

*Da li su dva profesora, previše prosvjetnih radnika u kući?

Moţda i jesu, ali u svakom sluĉaju bolje razumiju jedno drugo, upućeniji su jedno

na drugo i lakše donose odluke koje se tiĉu onog dijela ţivota vezanog za posao.

*Da li vaša djeca imaju talenta za uĉenje jezika?

Za mlaĊeg ćemo tek da vidimo, a stariji sin sigurno ima odreĊeni talenat, voli

engleski jeziki dosta toga razumije. Uĉenik je prvog razreda i još uvijek ga ne forsiramo/

prilagoĊavamo se njegovim potrebama.

INTERVJU

14

*Kojih školskih projekata se rado sjećate?

Najdraţi mi je projekat iz 2012.godine, kada smo nas troje iz škole (uĉenice Balada

Dušanka,Marković Marijana i moja malenkost) uz svesrdnu tehniĉku pomoć gospodina

Novaka Abramovića napravili dva dokumentarna filma na engleskom jeziku/jedan o

Cetinju, a drugi o Kotoru. Na forumu u Zajeĉaru, meĊu dvadesetak drţava, naš projekat

je izazvao najveću paţnju i nazvaniĉno proglašen najboljim, i ako forum nije bio

takmiĉarskog karaktera. Filmovi se i danas mogu pogledati na popularnoj mreţi You

Tube.

*Radite u više škola i drţite kurseve jezika, ima li razlike u pristupu nastavi?

Postoji razlika/kursevi engleskog jezika se više oslanjaju na usmene komunikacije, dok u

osnovnim i srednjim školama posvjećujemo podjednaku paţnju svim aspektima uĉenja

stranih jezika. Naravno, ne treba zanemariti ni veliku razliku broju kandidata/uĉenika,

što takoĊe opredjeljuje izbor metoda i naĉin uĉenja.

*Da li ste predavali još neki jezik osim engleskog?

Da. Osim engleskog predavao sam i italijanski jezik na poĉetku svoje karijere

prosvjetnog radnika, kao i prije dvije godine u osnovnoj skoli Lovćenski partizanski

odred. Od izbornih predmeta u Gimnaziji, predavao sam medijsku pismenost, opštu

lingvistiku i debatu.

*Kako provodite svoje slobodno vrijeme?

I pored uvrijeţenog mišljenja da prosvjetni radnici imaju višak slobodnog vremena,

naţalost to nije baš tako. Ipak, ono malo slobodnog vremena koje imam na raspolaganju

preteţno provodim sa porodicom, kad je lijepo vrijeme volimo da skoknemo do primorja

, Lovćena ili Podgorice ili jednostavno poĊemo u šetnju. S obzirom na to da su djeca još

uvijek mala, igra je neizostavni dio našeg zajedniĉki provedenog vremena

*Volite li filmove i muziku?

Naravno, s tim što zbog hroniĉnog nedostatka slobodnog vremena nijesam u mogućnosti

da uţivam ni u filmu ni u muzici onoliko koliko bih moţda ţelio. Inaĉe, moj omiljeni

filmski reditelj je Kventin Tarantino,a kad je u pitanju muzika omiljeni ţanr je malo

ĉvršći i malo stariji rock. Ako bih morao da se opredijelim, u moru sjajnih muziĉara po

mom ukusu, naravno, neka to bude jedna stara hard-rock grupa Uriah Heep.

*Ţelimo Vam puno uspjeha u daljem radu.

Hvala na ustupljenom prostoru u školskom ĉasopisu, a tebi sve najbolje u budućim

projektima.

Vedran Zeković, I3

15

De nouveau la mer va engloutir le soleil

Le dernier brin de soleil , dans tes yeux , au couchant du soleil il se rejlète dans l’ombre de mes senti-ments . Tes cheveux au vent, en ondes chuchotent dans mes espoirs. De noveau la mer va engloutir le soleil Tes yeux vont eblouir dans mes ténèbres . Je regarde immuable dans tes Cheveux aux èclais qui s’èparpillent Eu ondes dans mes tènèbres !

Opet će more progutati sunce

Poslednji zračak svjetla,

u tvojim očima,

na zalasku se odzrca,

u sjenci mojih osjećanja.

Ustreptala ti kosa na vihoru Zadrhta u mojim nadama

Opet će more progutati Sunce,

oči će ti zasjati u mojoj tmini.

Nepomično gledam

u presijavanu kosu,

što se u nepovratnim valovima

razlivaju u meni .

Đorđije Đole Radulović, II1

Marta Martinović, I3

JEZIĈKI KUTAK

16

A FRIEND?!

A friend?! What does it even mean? I feel that nowadays we use that word too much, so it

started to lose its meaning! It is very important to make a difference between a friend and an

acquaintance that you have just met on your way back home. True, maybe you had a wonderful and

interesting conversation, maybe you even wonder whether you will see him again, but this does not

mean that this person suddenly became your friend!

There must be some reason why you call a person your “friend”. First of all, you have to

have faith in your friend and moreover you have to trust him. Your friend does differ from the others

because he is the one who will never doubt you, or lie to you or laugh at you behind your back. He

does differ from the others because he will stand by your side through good and bad and through

happy and sad times. If that person can’t identify with your feelings, you might not feel that they’re

very valuable as a friend. A friend is a person to whom you can tell all of your secrets. He will try to

make you laugh even if you do not want to. He will listen attentively to all of your problems and he

will even help you to solve them, together. You do not have to pretend to be someone else, because

he will love you just the way you are.

Knowing that someone is your friend also comes from emotion, because friendship is special

kind of love. Friend’s relationships are rooted deep in the heart. Friendship is like a flower and you

have to take care of it, otherwise it can wither. I often imagine friendship like one, big solid chain

which can hardly be broken, but once it breaks, it separates into thousand small pieces which you

cannot put together anymore.

Friends have conversations that are impossible to understand by other people. The words are

not important, because they can communicate by facial expressions. Of course body language can be

very helpful sometimes. Body language can help you make a friend and help you understand your

friend even better. If we see two people who are standing close to each other, we often allude that they

are good friends. Also, it can happen that sometimes they touch each-other casually on the hand or

arm. They can show us their emotions by using only body language. Friends, because of propinquity

and trust, understand each other very well even when they are quiet.

A man was not born to be alone in this world. All of us need a hand of a friend, to advocate

us and make us happy.

Ksenija Jabuĉanin, I2

JEZIĈKI KUTAK

17

PRIJATELJ?!

Prijatelj?! Šta to uopšte znaĉi? Osjećam da danas koristimo tu rijeĉ previše, pa je poĉela gubiti

svoj smisao! Vrlo je vaţno napraviti razliku izmeĊu prijatelja i poznanika kojeg ste negdje sluĉajno

upoznali. Istina, moţda ste imali divan i interesantan razgovor, moţda ćete poţeljeti da se ponovo

sretnete, ali to ne znaĉi da je ta osoba odjednom postala vaš prijatelj!

Mora da postoji neki razlog zašto nekoga nazivate svojim prijateljem. Prije svega, morate

imati povjerenja u tu osobu. Tvoj prijatelj se razlikuje od drugih jer te nikada neće izdati, lagati i smijati

se iza leĊa. On se razlikuje od drugih, jer on će stajati uz tebe kroz dobro i loše i kroz srećna i tuţna

vremena. Prijatelj je osoba kojoj moţeš reći sve svoje tajne. On će pokušati da te nasmije, ĉak i ako ti

je teško, paţljivo će slušati sve tvoje probleme i pomoći da ih riješiš. Ne moraš da se pretvaraš da si

neko drugi, jer on će te voljeti onakvog kakav jesi.

Da je neko vaš prijatelj govore vam vaša osjećanja, jer prijateljstvo je posebna vrsta ljubavi.

Prijateljstvo je ukorijenjeno duboko u srcu. Prijateljstvo je kao cvijet koji morate paziti, jer u protivnom

moţe uvenuti. Ĉesto zamišljam prijateljstvo kao jedan veliki ĉvrsti lanac koji se teško moţe pokidati,

ali kada se pokida, dijeli se na stotine komadića koji se ne mogu sastaviti ponovo.

Prijatelji imaju naĉin razgovora, koji teško razumiju drugi ljudi. Rijeĉi nijesu vaţne, jer oni

mogu komunicirati izrazima lica. Naravno, govor tijela moţe biti vrlo koristan ponekad. Govor tijela

moţe pomoći da svog prijatelja razumijete još bolje. Prijatelji se, zbog bliskosti i povjerenja, razumiju

dobro i kada ćute.

Ĉovjek nije roĊen da bude sam na ovom svijetu. Svima nam je potrebna ruka prijatelja, da nas

podrţi i uĉini srećnima.

Ksenija Jabuĉanin, I2

Aleksandra Stameniković, I2

18

DIE SCHWEIZ

Mein Name ist Jelena Schneider. Ich bin in Fribourg (Schweiz) geboren. Ich lebe in Montenegro seit Ich 5 Jahre alt war. Ich habe eine Schwester (Xenia, 14) und einen Bruder (Simon, 1). Meine Mutter (Gabrijela) ist in Montenegro geboren und mein Vater (Bernhard) in der Schweiz. Ich Möchte euch etwas von meiner Heimat erzählen.

Die Schweiz ist ein unabhängiges Land, und 2 mal so gross wie Montenegro. Sie hat 8 millionen Einwohner. Sie liegt in Herzen von Europa aber gehört nicht zu EU. Die Nachbar Länder sind Deutschland, Frankreich, Italien und Österreich. Es gibt 4

sprachen in der Schweiz: Deutch, Italienisch, Französisch und Rätoromanisch. Sie wurde 1291. Gegründet, aber die Grenzen wurden erst 1815 festgelegt.

Die Schulen in Montenegro und der Schweiz sind sehr unterschiedlich. Dort gi- bt es erst 5 Jahre Grundschule, dann 4 Jahre Orientirungsschule, dann 4 Jahre Mittelschule oder Berufsschule. In der Gymnasium gibt es verschiedene Fachrichtungen: Typus A (alte Sprachen), Typus B (Sprache), Typus C (Naturwissenschaftlich), Typus D (Wirtschaft), Typus E (moderne Sprachen). Und dann kommt die Universität (Die bekannteste ist ETH in Zürich).

Die bekannteste Persönlichkeit der Schweiz ist Wilhelm Tell, unser Nationalheld. Bekannte Personen aus der Schweiz sind auch (die drei Tennisspieler): Roger Federer, Stan Wawrinka und Martina Hingis. Ausser Tennis, die beliebten Sportarten in der Schweiz sind Skifahren, Ice Hockey, Curling, Langlauf (mit Dario Colonia), Skispringen (Simon Aman), Reiten, Radfahren (Fabian Cancellara), Triathlon… Unser Nationalsport ist Schwingen. Das Schwingfest findet jedes 3. Jahr statt und dieses Jahr wird es in meiner Stadt stattfinden. Wir haben auch unseren Ice Hockey Club, Fribourg Gottèron. Sie waren noch nie Schweizer Meister, aber jedes mall in die Play Offs qualifiziert (davon nur 8 mall in finale). Mein Onkel Nicolas Gauch war Hockeyspieler bei Fribourg, seine Position war Angreifer. Jetzt ist er Couch der Jüngeren Spieler

Die berühmtesten Orte sind: Jungfrau joch, Matterhorn, Kapellbrücke in Luzern… Luzern ist bekannt als Touristenstadt, im Sommer wird sie Täglich von 1000 Touristen vorwiegend aus Asien besucht. In Genf befindet sich der Sitz von UNO und des Roten Kreuzes. In Zürich befindet sich der Fussball und Leichtathletik verband. Lausanne ist das Olympische Komitee. Der höchste Berg ist Monte Rosa (4800m). Der Längste Eisenbahntunnel der Welt ist 57km lang und wird in Betrieb genommen erst in 2017. Einer der Rohren heisst Gaby (wie meine Mutter).

Die Schweizer lieben es zu Jassen (ein berühmtes Kartenspiel in der Schweiz). Das Nationalinstrument ist das Alpenhorn und dazu wird gejodelt. Ich denke ihr kennt sie auch, das Berühmteste Mädchen der Schweiz, Heidi. Die Berühmtesten Produkte sind: Schokolade (Nestle, Lindt, Callier, Frey…), Käse (Schweizerkäse, Fondue, Raclette) und Uhren (Rolex, Omega und Swatch). Die Berühmten Firmen sind: Novartis und Roch (Hämische Industrie), Liebherr und Schindler (Maschineindustrie), Nestle Lebensmittel), Sika (Bauindustrie), UBS und Credit Swiss (Banken), Zürich Versicherung(Versicherung). Die Währung in der Schweiz ist der Schweizer Franken (CHF).

Ich kann von Glück reden das Ich die beiden Kulturen kenne, auf einer Seite ein Sauberes, Pünktliches und Ordentliches Land und auf die andere ein freies, Wildes und Leibhaftes Land. Denn jedes Land ist Schön auf seine Art und Weise.

Jelena Alexandra Schneider, I3

JEZIĈKI KUTAK

19

ŠVAJCARSKA

Zovem se Jelena Schneider.

RoĊena sam u Friburgu (Švajcarska).

Ţivim u Crnoj Gori od moje pete

godine. Imam setru (Xenia, 14) i brata

(Simon, 1). Moja majka (Gabrijela) je

roĊena u Crnoj Gori, a moj tata

(Bernhard) u Švajcarskoj. Ţelim da vam

ispriĉam nešto o mojoj domovini.

Švajcarska je nezavisna drţava i

2 puta veća od Crne Gore. Ima 8 mil-

iona stanovnika. Nalazi se u srcu

Evrope, ali ne pripada EU. Graniĉi se sa:

Njemaĉkom, Francuskom, Italijom i

Austrijom. U Švajcarskoj se govore 4 jezika: njemaĉki, italijanski, francuski i retoromanski. Sastoji se

od 26 kantona, tako da postoje najmanje 26 dijalekta. Osnovana je 1291. godine, ali granice su utvrĊene

tek 1815. godine.

Škole u Crnoj Gori i u Švajcarskoj se dosta razlikuju. Prvo se ide 5 godina u osnovnu školu,

onda 4 godine u orijentacionu školu, onda 4 godine u srednju ili zanatsku školu. U gimnaziji postoje

razliĉiti smjerovi: Tipus A (stari jezici), Tipus B (jezici), Tipus C (prirodni smjer), Tipus D (ekonomija),

Tipus E (moderni jezici). Onda slijedi univerzitet (najpoznatiji je ETH u Cirihu).

Najpoznatija liĉnost u Švajcarskoj je Wilhelm Tell, naš narodni heroj. Poz-

nate liĉnosti iz Švajcarske su takoĊe (tri tenisera): Roger Federer, Stan

Wawrinka i Martina Hingis. Osim tenisa, popularni sportovi u Švajcarskoj

su: skijanje, hokej na ledu, karling, nordijsko skijanje (najpoznatiji Šva-

jcarac u tom sportu je Dario Colonia), skijaški skokovi (Simon Aman),

jahanje, biciklizam (Fabian Cancellara), triatlon... Naš nacionalni sport je

švingen (nešto sliĉno rvanju). Takmiĉenje se odrţava svake tri godine, a

ove godine se odrţava u mom gradu. Imamo naš hokejaški tim, Fribourg

Gottéron.

20

Nisu nikada bili prvaci Švajcarske, ali svake godine su bili kvalifikovani u play offs (od

toga samo 8 puta u finale). Moj tetak Nicolas Gauch je igrao hokej za Friburg, igrao je na

poziciji napadaĉa. Sad je hokejaški trener.

Poznata mjesta su: Jungfrau joch, Matterhorn Kapellbrücke u Lucernu. Lucern je

poznat kao turistiĉki grad, ljeti ga dnevno posjeti oko 1000 turista, najviše iz Azije.

U Ţenevi se nalazi sjedište UNO-a i Crvenog krsta. U Cirihu se nalazi fudbalski i

atletski komitet. Najvisoĉiji vrh je Monte Rosa (4800m). Najduţi ţeljezniĉki tunel u svi-

jetu je dugaĉak 57km koji će biti otvoren za

javnost 2017. godine. Jedan od tunela se zove

Gabi (kao moja mama).

Švajcarci vole da igraju Jass (poznata

igra karata u Švajcarskoj). Nacionalni instrument

je alpski rog i uz to se jodluje. Mislim da je svi

poznajete, najpoznatiju djevojĉicu Švajcarske,

Hajdi. Najpoznatiji proizvodi su: ĉokolada

(Nestle, Lindt, Callier, Frey...), sir (švajcarski

sir, fondue, raclette) i satovi (Rolex, Omega i

Swatch). Poznate firme su: Novaris i Roch (hemijska industrija), Liebherr i Schindler

(mašinska industrija), Nestle (prehrambena industrija), Sika (graĊevinarstvo), UBS i

Credit Swiss (banka), Zürich Versicherung (osiguranje). Valuta u Švajcarskoj je Švajcar-

ski Franak – Franak (CHF).

Mogu da kaţem da sam jako srećna, jer imam priliku da upoznajem obije kulture,

sa jedne strane ĉista, organizovana i uredna drţava, Švajcarska, a sa druge strane slobod-

na, još uvijek malo neobuzdana ali širokogruda Crna Gora. Jer je svaka drţava lijepa na

svoj naĉin.

Jelena Alexandra Schneider, I3

21

ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ФЛАГ, ГЕРБ И ГИМН РОССИЙСКОЙ

ФЕДЕРАЦИИ

ZASTAVA, GRB I HIMNA RUSIJE

Флаг России с 1991 года. Цвета флага: белыҋ, cиниҋ и kрасныҋ (нет

официального толкования цветов )

Zastava Rusije od 1991. Boje na zastavi su: bijela, plava i crvena

( ne postoji zvaniĉno tumaĉenje boja )

Государственныҋ герб Россиҋскоҋ Федерации представляет собоҋ изображение

двуглавого орла; над орлом – три исторические короны Петра Великого. Орѐл

держит скиптер и державу. В центре – Изображение святого Георгия.

Drţavni grb Ruske Federacije predstavlja sliku dvoglavoga

orla, iznad orla stoje tri istorijske krune Petra Velikog. Orao

drţi ţezlo i skiptar („carsku jabuku“ sa krunom ili krstom koja predstavlja

simbol ruske monarhije). U centru grba se nalazi slika sv. Georgija.

Россия – священная наша держава,

Россия – любимая наша страна.

Могучая воля, вeликая слава -

Твоѐ достоянье на все времена!

Припев:

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековоҋ,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобоҋ!

От южных мореҋ до полярного края

Раскинулись наши леса и поля.

Oдна ты на свете! Одна ты такая -

Хранимая Богом pодная земля!

Припев:

Широкиҋ простор для мечты и для жизни

Грядущие нам открывают года.

Нам силу даѐт наша верность Отчизне.

Так было, так есть и так будет всегда!

Припев:

Rusija – sveta naša drţava,

Rusija – mila naša zemlja.

Moćna volja, velika slava –

Tvoje su one za sva vremena!

Refren:

Da si slavna, domovino naša slobodna,

Bratskih naroda savezu vjekovni,

Mudrosti narodna od predaka dana!

Slavi se zemljo! Ponosni smo tobom!

Od juţnih mora do polarnog kraja

Pruţile se naše šume i polja!

Jedna si na svijetu! Jedna si takva –

Od Boga ĉuvana rodna zemlja!

Refren:

Široke prostore za maštu i ţivot

Buduća nama otkrivaju ljeta.

Silu nama daje vjernost oĉevini.

Tako bješe,tako jeste i tako će biti uvijek!

Refren:

Marija Gaţević, II2

Petar Kapisoda, I3

JEZIĈKI KUTAK

22

FRASI FAMOSI DAI FILM

ĈUVENE FRAZE IZ FILMOVA

La gente spesso definisce impossibili cose che semplicemente non ha mai visto.

*Ljudi često definišu nemogućim stvarima koje jednostavno nijesu vidjeli.*

iz filma " Preko snova”

Ogni minuto che passa è un'occasione per rivoluzionare tutto completamente.

*Svaki minut koji proĎe je prilika da se sve kompletno obnovi.*

iz filma "Vanilla sky"

Non permettere mai a nessuno di dirti che non sai fare qualcosa. Se hai un sogno tu lo

devi proteggere. Quando le persone non sanno fare qualcosa

lo dicono a te che non la sai fare. Se vuoi qualcosa, vai e inseguila. Punto.

*Nikada nemoj nikome da dozvoliš da ti kaže da ne znaš nešto da uradiš. Ako imaš san

moraš ga štititi. Kada osobe ne znaju nešto da urade tebi kažu da to ne znaš. Ako želiš

nešto, idi naprijed i slijedi svoj san.*

iz filma" Potraga za srecom"

Perché, senza l'amaro, amico mio, il dolce non è tanto dolce.

*Prijatelju moj, bez ljubavi ni kolač nije sladak. *

iz filma "Vanilla sky"

Sono le scelte che facciamo... che dimostrano quel che siamo veramente,

molto più delle nostre capacità.

*To su izbori koje vršimo...koji pokazuju ono što smo zaista, mnogo više od naših

sposobnosti.*

iz filma "Harry Potter II"

So che per qualche motivo, ogni passo che ho fatto da quando ho imparato a camminare,

era un passo verso di te!

*Znam iz nekog razloga da svaki korak koji sam napravio od kada sam naučio da hodam,

bio korak prema tebi! *

iz filma "Koraci ljubavi"

Senza libertà di scelta non c'è creatività. Senza creatività non c'è vita.

*Bez slobode izbora nema kreativnosti. Bez kreativnosti nema žvota.*

iz filma"Star Trek"

Katarina Popovic, III2

JEZIĈKI KUTAK

23

ŢIVOT NAJVEĆI IZAZOV

Sazrijevajući shvatam da ţivot nije bajka. On nije baš bezbriţan. Krećemo stazama

ţivota upijajući poruke iz bajki, koje su dobronamjerne ali ne i mudre. To što je u njima

dobro, jeste ţelja da krenemo u ţivotni okršaj puni optimizma.

Sigurnim koracima otvaramo novo poglavlje ţivota, ţivota sa velikim izazovima.

Kaţu da smo na pragu novog doba, gdje vlada humanizam, koji oslobaĊa ĉovjeka od

zatoĉenosti, no nasuprot tome talasi propadanja i stradanja ĉovjeĉanstva se zahuhtavaju.

Na drugoj strani, naše odrastanje ĉesto je sukob onog, što nosimo u sebi i onog na što

nailazimo. Naši roditelji ĉesto su tik iza nas, ne znajući da time negativno utiĉu na našu

samostalnost i odgovornost. Mi koraĉamo stazama ţivota, ţeleći sva iskušenja do

momenta kada naše vaspitanje ne stvori barijeru. Sjećam se Frojdovih rijeĉi, koje su mi

roditelji ĉesto pominjali: ,,...dijete je otac odraslog ĉovjeka.“

Istina je da ne treba sa strahom sve posmatrati, treba se i radovati ţivotnim izazovima.

Bitno je da ĉovjek razumije sebe da bi uspio u ţivotu. Moja nastojanja su da uobliĉim

svoje ţelje, jer se ne kaţe uzalud: ,, Ţelje su okov duše.“

Stvoriću harmoniju sa okolinom i sklad izmeĊu sebe i svojih ţelja, samim tim

suprotstaviti se lošim ţivotnim izazovima.

,, Bijela maramica kojom danas teremo suze,

je rubac kojim sa osmijehom mašemo ţivotu.“

Vukićeviĉ Nataša, I1

Ratković Milena, I1

UĈENIĈKI RAD

24

PROMJENA LJUDSKOG DUHA

Svaki ĉovjek je kompleksan, iako mu

se to ne ĉini uvijek. Mnoge strijele ga rane.

Ali, naravno, uvijek ima svijetla. Neke stri-

jele mogu da pokrenu duševne otrove i

time promijene ĉovjeka. Recimo, uvreda,

ona moţe izazvati bijes ili mrţnju, koja tje-

ra ĉovjeka da uzvraća zlo onome, od koga

je primio uvredu. I tako, za tren, sva

osjećanja, koja je ĉovjek imao prema dru-

gome, zbrišu se. Prije, no što je uvreda bila

„odapeta", čovjek je mislio da ništa neće

moći da uništi njegove emocije prema dru-

gome, ali eto, dogodi se, uništene su.

Naĉin, na koji se ĉovjek bori protiv raznih

strijela je saznanje da smo svi jednaki, da

svi imamo ista prava i ciljeve, i da naţalost,

svi nekad, svjesno ili nesvjesno, uĉinimo

nešto loše.

A evo, nekoliko svjetlih iskri koje mjenjaju ĉovjeka – prijateljstvo, ljubav i

praštanje. Ljubav je kljuĉna, jer iz nje proizlaze sva svjetla. Ona je neuništiva iskra, koja

pobjeĊuje svako zlo.

Pravi primjer za to je Gilgameš, glavni junak najstarijeg kniţevnog djela. Postao je

ĉovjek bola i radosti. Dok nije izgubio svog prijatelja Enkidua, bio je surov vladar i svi su

ga se bojali. Zato su poslali Enkidua da ga uništi, ali borba za uništenje je prerasla u

najveće i najljepše prijateljstvo. Da li je to magija sudbine ili ĉovjekova prirodna potre-

ba? Nije vaţno, Gilgameš i Enkidu postaju istinski prijatelji.

Kada se Enkidu razbolio, Gilgameš je pokušavao da ga spasi, ali nije uspio. Enkidu

je umro, a Gilgameš je duboko patio i tugovao. Nastavio je dalje traţeći naĉin da ga vrati

ali uzalud. Vratio se kući da oplakuje svog prijatelja. Gilgameš postaje drugaĉiji ĉovjek,

saosjećajan i milostiv. To je moć ljubavi.

Ĉovjek treba da zna šta je dobro, a šta zlo, i kako se boriti protiv mraka i iskori-

jeniti ga ili ga nauĉiti da sija.

ĐorĊe Sanković, I3

Marta Martinović, I3

UĈENIĈKI RAD

25

PRAVI IZBOR

U moru svakodnevnih ponuda raznovrsnih, ĉarobnih, neodoljivih, slatkih, ţutih,

crvenih a pri tome i osvjeţavajućih, šumećih i prijatnih za tijelo i dušu-gaziranih sokova,

odluĉio si se da popiješ tako obiĉnu, bez boje, mirisa i ukusa-vodu. Bravo, svjestno ili

nesvjestno napravio si pravi izbor, izabrao si zdravlje, a ne bolest, zamaskiranu folijom

marketinskih reklama. Evo zašto si uradio pravu stvar:

Gazirana pića su istopljeni ugljen-dioksid u obliku ugljene kisjeline. Ona

prouzrokuju razne zdravstvene tegobe. Usljed smanjenja nivoa kalijuma u krvi dolazi do

problema sa mišićima i srcem, što se manifestuje jakim grĉevima. Posebno su ugroţeni

oni, koji unose velike koliĉine gaziranih pića na uštrb vode, mlijeka i prirodnih sokova,

pa su uskraćeni za dovoljnu koliĉinu vitamina, kalcijuma, magnezijuma i tijelu

potrebnih hranjivih supstanci. Pored toga, gazirana pića su obogaćena fosfornom

kisjelinom koja dodatno troši hranjive sastojke u organizmu. Uslijed visoke

koncentracije šećera i vještaĉkih zasljeĊivaĉa dolazi do povećanog izluĉivanja kalijuma,

a ĉesto su i uzrok oštećenja pankreasa, gojaznosti i šećerne bolesti.

Nastasja Latković, I2

Tamara Leković, I2

UĈENIĈKI RAD

26

PRIMJENA RWCT PROGRAMA U NASTAVI BIOLOGIJE

(I dio)

Ovaj rad je nastao kao ţelja da kolegama, koji će sledećih godina predavati

predmet “Priroda” u šestom razredu reformisane škole, pribliţim svoja iskustva u

primjeni RWCT programa i njegovih neospornih prednosti u nastavi biologije i srodnih

predmeta.

U uvodnim napomenama koristiću se “Vodiĉem za primjenu programa

RAZVOJ KRITIĈKOG MIŠLJENJA (RWCT) “ ĉiji je izdavaĉ Pedagoški centar Crne

Gore.

Program RWCT (Reading and Writing for Critical Thinking ) prisutan je u Crnoj

Gori od 2002. godine. Na našem govornom podruĉju koristimo naziv Razvoj kritiĉkog

mišljenja. Ovaj projekt uvodi u nastavni proces metodologiju koja razvija aktivno,

kritiĉko i samostalno uĉenje. Program RWCT primjenjiv je u svim predmetima, kako u

osnovnoj tako i u srednjoj školi. Primjenom programa postiţe se edukacija nastavnika,

iniciranje uĉenja od strane samih uĉenika, kao i inovacija nastavnog procesa.

Zahvaljujući primjeni programa u nastavnu jedinicu se uvodi uĉeniĉka radoznalost,

pomaţe se uĉenicima da aktivno istraţe neku temu i podstiĉu se da razmišljaju o

nauĉenom i o primjeni nauĉenog na nove situacije.

Samo kritiĉko mišljenje je viši oblik mišljenja, aktivan i interaktivan misaoni

proces koji se istovremeno javlja na mnogim nivoima. Ovi procesi poĉinju

informacijom a završavaju odlukom. Iako se mislilo da je kritiĉko mišljenje primjenjivo

samo kod starijih uĉenika, danas znamo da se i mlaĊa djeca mogu ukljuĉiti u sloţene

zadatke rešavanja problema i donošenja odluka.

Metode Kritiĉkog mišljenja navedene u Vodiĉu Pedagoškog Centra u skladu su

sa ERR sistemom nastavnog programa. Ovaj sistem sastoji se od tri faze:

faza evokacije (E), gdje se uĉenici podstiĉu da se podsjete predznanja o

odreĊenoj temi

faza razumijevanja znaĉenja (R), u kojoj se uĉenici kroz ĉitanje,

predavanje ili druge metode upoznaju sa novim znanjima

faza refleksije (R), u kojoj uĉenici razmišljaju o nauĉenom

Povoljnost kritiĉkog mišljenja je velika primjenjivost u sve tri faze ERR sistema.

Prvi kontakti uĉenika, naviknutih na jednosmjerna pitanja i zadatke, sa

procesima kritiĉkog mišljenja najĉešće prouzrokuje ćutljivost i nesigurnost. Ovaj

problem se prevazilazi uz upornost i ohrabrivanje uĉenika da se slobodno upuste u

teoretisanje i apstraktno mišljenje. Naravno, kritiĉko mišljenje se ne usvaja po nekom

odreĊenom receptu, ono nije školski predmet ili Ċaĉka obaveza.

RAD PROFESORA

27

Ono je proces koji se javlja spontano ili namjerno, a koji osigurava uĉenicima ĉvrstu

kontrolu nad informacijama kako bi ih oni mogli usvojiti, preustrojiti, osporiti ili odbaciti.

Pitanja tipa: “kako da upotrijebim ovo znanje, što mi ova informacija znaĉi, da li je

korisna, u kakvoj je vezi sa onim što već znam...” znak su postignutog kritiĉkog mišljenja.

Najznaĉajnije posledice kritiĉkog mišlenja u nastavi bile bi sledeće:

razumijevanje odreĊene informacije prouzrokuje djelotvorno, dugoroĉno

uĉenje, pri-mjenjivo na nove situacije,

raznolikost metoda mišljenja podstiĉe bolje uĉenje,

bolje se uĉi i kritiĉki misli kada uĉenici imaju priliku primjeniti novo-

nauĉeno na konkre-tne zadatke,

nadovezivanje na već nauĉeno i povezivanje onoga što se zna sa novim in-

formacijama uzrokuje bolje uĉenje

kritiĉko mišljenje se javlja kad nastavnici razumiju i cijene raznovrsnost

ideja i iskustava.

I, ĉini mi se, najznaĉajnije: -kritiĉko mišljenje se javlja kad ne postoji mentalitet “samo

jednog odgovora”.

Još jedna bitna stvar, o kojoj nastavnik mora voditi raĉuna, je stvaranje uslova za

kreativno mišljenje. U tom smislu, nastavnik bi trebao da osigura vrijeme za uvjeţbavanje

kritiĉkog mišljenja, dopusti uĉenicima da kritiĉki misle, prihvati raznovrsnost ideja, pod-

stiĉe aktivnost uĉenika u procesu uĉenja, osigura okruţenje bez primjesa ruganja, omogući

izraţavanje uvjerenja i sposobnosti svih uĉenika, kao i da sam cijeni kritiĉko mišljenje.

Uĉenik, sa druge strane, kao aktivni uĉesnik kritiĉkog mišljenja, mora:

razviti samopouzdanje i svijest o vrijednosti svojih ideja

aktivno se ukljuĉiti u proces uĉenja

s uvaţavanjem slušati drugo mišljenje

biti spreman da izrazi svoj sud

Znaĉi, posao nastavnika je da omogući uslove za kritiĉko miišljenje, ali uĉenici su

ti koji moraju da misle.

Tehnike i strategije koje se primjenjuju u RWCT programu su raznovrsne,

interesantne i svrsishodne. Primjenjive su za grupe svih veliĉina, jednostavne za primjenu i

ne zahtijevaju poseban pribor ili prostor. U ovom radu neću posebno objašnjavati sve

tehnike, već ću se osvrnuti samo na one koje sam koristio u nastavi.

prof. Petar Špadijer

28

Aktivnosti

JU Narodna biblioteka i ĉitaonica “Njegoš” je tokom 2015. godine organizovala znaĉajan

broj aktivnosti, a mi ćemo vam u ovom broju navesti neke od najposjećenijih i najznaĉajnijih:

Promocija knjige “Ispovijesti posljednjih zelenaša Krsta Popovića” autora Veselina

Konjevića, odrţana u Vladinom domu pruţila je poseban doţivljaj. A prisutni su te veĉeri mogli

da pogledaju i kratak insert iz filma o Krstu Zrnovom.

Imali smo ĉast da predstavimo knjigu poznatog reditelja i predavaĉa Filipa Davida “Kuća

sećanja i zaborava” ĉija je tematika navela sve prisutne na spontanu i iskrenu razmjenu mišljenja

sa autorom.

Povodom obiljeţavanja Svjetskog dana poezije 23.03.2015. Savjet mladih Prijestonice je u

našoj Biblioteci organizovao dogaĊaj pod nazivom “Veĉe poezije”.Gost veĉeri je bio prof. Sreten

Vujović koji je govorio o ljubavnoj poeziji Petra II Petrovića Njegoša.

16.04.2015.

Oznaĉili smo MeĊunarodni dan Djeĉije knjige u znak sjećanja na H. K. Andersena i tom pril-

ikom smo od uĉenika OŠ “LPO” dobili na poklon likovni rad, na ĉemu smo im veoma zahvalni.

U okviru manifestacije Budite sa nama kojom se 23.04. obiljeţava Svjetski dan knjige i au-

torskih prava upriliĉili smo niz programa:

I Izloţba dobitnika Njegoševe nagrade za knjiţevnost;

II Autorsko veĉe knjiţevnice Dragane Kršenković - Brković u sklopu koje je predstavljena

poezija mlade sugraĊanke Nikolete Pravilović, korisnice Dnevnog centra za djecu i omladinu sa

smetnjama i teškoćama u razvoju.

III I jedan od najposjećenijih segmenata te veĉeri bila je promocija knjige “Dosije Bogorodi-

ca”- Vanje Bulića, poznatog novinara, pisca i scenariste u kojoj se govori o najznaĉajnijim

hrišćanskim relikvijama koje se danas nalaze na Cetinju.

U toku aprila odrţana je i promocija naših uvaţenih kolega iz NBCG “ĐurĊe Crnojević” pod

nazivom “ Bio-bibliografija Dragice Vojinović”.

30.07.2015. Na platou Biblioteke odrţana je promocija dr Vladimira Jokanovića ”Bolest i smrt

Njegoševa” .Osim autora i govornika veĉe je propraćeno i muziĉkim izvoĊenjem flautistkinje

Ivanke Muhadinović.

Prilikom tradicionalnog obiljezavanja manifestacije Oktobar -mjesec knjige našu bibli-

oteku su posjetili prvaci OŠ “Njegoš” i “LPO” koji su se upoznali sa radom i naĉinom

funkcionisanja biblioteke. Tom prilikom, kao i prethodnih godina, nastavili smo sa besplatnim

uĉlanjenjem prvaka, sa namjerom da probudimo u njima ţelju za knjigom i ĉitanjem.

8.10.2015. Predstavljena je promocija knjige aforizama “Brodogradnja u boci” našeg mladog i perspek-

tivnog sugraĊanina Bojana Rajevića.

30.10.2015.

Biblioteka “Njegoš” je u saradnji sa RTCG i Prijestonicom Cetinje u multimedijalnoj sali

Ministarstva kulture upriliĉila veĉe u znak sjećanja na istaknutog novinara i knjiţevnika Ra-

dovana Jablana, o ĉijem su liku i djelu govorili eminentni ljudi iz oblasti nauke i kulture.

KUTAK BIBLIOTEKE I ĈITAONICE

29

10.11.2015.

U biblioteci je odrţana promocija knjige autora Nenada Stevovića “Frederik Burnam i Crna Go-

ra”. Knjiga je imala za cilj da pruţi doprinos osvjetljavanju lika i djela istorijske liĉnosti - KanaĊa-

nina dr Frederika Burnama, brigadnog generala, humaniste i velikog prijatelja Crne Gore.

16.11.2015.

Povodom obiljeţavanja 70 godina od UNESCO-a pripremili smo izloţbu pod nazivom “Iz stare

štampe - dogaĊaji iz istorije i kulture Cetinja i Crne Gore” gdje smo iz periodiĉnih publikacija ko-

je su predstavljene po prvi put izvlaĉili veoma vaţne ĉlanke iz istorije i kulture Crne Gore.

Naglasili bi da naša ustanova daje na znaĉaju edukaciji i usavršavanju svojih zaposlenih,

pa smo i uĉestvovali na radionici “Informaciona i medijska pismenost u biblioteci i školi -

edukacija edukatora”, koja je odrţana u NB “ĐurĊe Crnojević”. Radionica je bila veoma korisna

i zanimljiva za polaznike, jer je akcenat bio na informacionoj pismenosti i njenoj primjeni u bibli-

otekama. Pored ove pohaĊali smo i kurs “Upotreba programske opreme COBISS 3/ Preuzimanje

zapisa i fond” koji se takoĊe odrţao u prostorijama NB “ĐurĊe Crnojević”.

Ovim putem bi se zahvalili donatorima koji nesebiĉno poklanjaju znaĉajne i vrijedne

naslove našoj biblioteci ĉime su znatno obogatili naše fondove.

Najčitanije knjige u proteklom period:

ODJELJENJE ZA ODRASLE:

1. Filip David - “Kuća sećanja i zaborava”

2. Vesna Dedić Milojević - “Pola duše”

3. Harper Li - “Ubiti pticu rugalicu”

4. Metju Kverk - “500”

5. Goran Gocić - “Tai”

DJEČIJE ODJELJENJE

I dalje su nam prioritet naši najmlaĊi korisnici koje raznim aktivnostima nastojimo da

podstaknemo na ĉitanje i knjigu kako bi razvili svoje misaone i govorne sposobnosti. Tako je bib-

lioteka u saradnji sa “Naša škola pet plus” - Podgorica organizovala predstavljanje ĉasopisa

“Đaĉe”, “Igra slova” i “Petica” koje sluţe edukaciji naših osnovaca.

Dajemo vam prikaz najĉitanijih naslova u proteklom periodu:

1.Morante Elza - “Arturovo ostrvo”

2.Petrović Jasminka - “Samo za tvoje oĉi”

3.Vels Herbert - “Rat svetova”

4.Nešić Budimir - “Kako raste pamet”

5.Petrović Uroš - “Martina velika zagonetna avantura

Bibliotekarke

Ksenija Janković i Ana Pavlićević

30

Naredba Ministarstva prosvjete i crkvenih djela Upravi Cetinjske Gimnazije o

zakletvi profesora

30. avgust/11. septembar 1886.

Broj 324 N A R E D B A

UPRAVI CETINJSKE GIMNAZIJE

O ZAKLETVI PROFESORA NA SLUŽBU

NareĊuje Vam se, da od sada od svakoga novo naimenovanog profesora

(predavaĉa,suplenta), prije no što stupi u zvanje, imate uzeti zakletvu na sluţbu, po ovoj

formuli:

"Ja N. N. zaklinjem se Bogom Svemogućijem, da ću biti vjeran Njegovom Visoĉanstvu

Knjazu Gospodaru našem Nikoli I i Njegovim Svijetlim Našljednicima, da ću se pokora-

vati zakonima zemaljskim i naredbama pretpostavljenih mi vlasti, da ću svoju nas-

tavniĉku sluţbu savjesno i po najboljem svojem znanju i umijenju otpravljati, da ću se

kloniti svake zloupotrebe, naroĉito one koja bi mogla štetu nanijeti Drţavi, Vjeri i Na-

ravstvenosti, da ću se lijepo paziti sa Predstojnikom Zavoda, na kome sam pozvat da

sluţim, i da ću ga po propisu slušati, da ću svagda nastojati da u skladu sa drugovima

svojim radim, i povjerenu mi omladinu ne samo u onoj struci znanja, za koju sam pozvat,

po svijem silama svojim obuĉavam, nego i da je u granicama odreĊenog mi naroĉitog

djelokruga upućujem i nastavljam u poboţnosti, naravstvenosti i zakonito poretku, da ću

pri ispitima i pri ocjeni uspjeha uĉenika savjesno, strogo i praviĉno postupati, i da me od

tijeh duţnosti neće nikada odvratiti niĉija ni milost ni nemilost niti ikakvi drugi obziri.

Tako mi Bog pomogao"

Petar M. Pajović, IV1

Istorijska sekcija -

prof.Sanja Jelić

Malo podsjećanje kako su

nekada profesori polagali

zakletvu pri stupanju u radnu

djelatnost.

Izvor:

Dr Momčilo D. Pejović, Gimnazija Cetinje 1880-1920, str.121.

ZAKLETVA

ZANIMLJIVOST IZ ISTORIJE GIMNAZIJE

31

LIKOVNI PRILOG

Likovnei radovei Milene Ratković, I3

( mentor prof. Mirjana Vučković )

32

-ĈOKOLADNI SUFLE-

Ljubitelj ste ĉokolade a nemate vremena za ĉokoladne torte?! Sufle je pravo rješenje za vas a oduzeće vam malo vremena!

Sastojci za 4 osobe:

150g tamne ĉokolade

150g putera

100g šećera

40g brašna

3 veća jajeta

Dekoracija (po ţelji):

250ml slatke pavlake

150g višanja

Na pari rastopite ĉokoladu i puter. Miješate svo vrijeme dok se ne rastopi. Zatim dodajte šećer i brašno i miješajte dok se sve ne sjedini. Dodajte jedno po jedno jaje i miješajte dok se masa potpuno ne izjednaĉi. Zagrijte rernu na 200°C pa sipajte smjesu u 4 dobro podmazana kalupa. Kalupe stavite u pleh, a zatim u rernu da se peĉe 10min. Kada se napravi korica, pratite da ne bi pukla. Znaĉi ĉim krenu pukotine da se stvaraju, izvadite kolaĉ iz rerne.

-LOVĆENSKE PRIGANICE-

Ovaj recept konaĉno otkriva tajnu savršenih lovćenskih priganica! Obavezno probajte, lako a ukusno.

Sastojci

4 dl jogurta

2 jaja

2 vanilina šećera

malo soli

2 kašike šećera

20 kašika glatkog brašna

1 prašak za pecivo

1 kašika rakije

ulje za prţenje

Priprema

Umiješati sve sastojke, da se dobije glatka smjesa. Ukoliko vidite da vam je smjesa rijetka slobodno dodajte još koju kašiku brašna. Vaditi kašikom smjesu i prţiti u vrućem ulju. Ulje ne smije biti prevruće. Ĉim porumene, okrenuti na drugu stranu i pustiti da se isprţi do kra-ja. Ukoliko prţite u dosta ulja, da lijepo plivaju, one se poĉnu same okretati. Vaditi u zdjelu u koju ste na dno stavili ubrus ili salvetu da upije višak ulja. Posluţite ih sa medom ili sa sećerom.

Marica Stanković, I2

MOJA KUHINJA

33

Danilo Stanojević I2

ALGORITAM - URADITE SAMI!!!

34

Aleksandra Stamenković i Ksenija Jabuĉanin, I2

UĈENIĈKI STRIP

35

Detaljnije: https://www.facebook.com/JU-Gimnazija-Cetinje-874110349351760/?nr

11.05.2016.

POSJETA- DRŢAVNI ARHIV CRNE GORE

Uĉenici naše škole sa prof. Sanjom Jelić su posjetili Drţavni arhiv Crne Gore.

Predstavnici arhiva su priredili srdaĉnu dobrodošlicu.

Bogatim programom koji su vodili S. Pejović, M. Kapisoda i V. Vukotić su naše uĉenike

upoznali sa poslovima koje pokriva i koji se realizuju unutar arhiva. Uĉenici su takoĊe

upoznati sa naĉinom obrade pisane graĊe, komorama gdje se ĉuva arhivska graĊa,

prostorijom za mikrofilm, ĉitaonicom i ostalim odjeljenjima.

11.05.2016.

DECENIJA NEZAVISNOSTI- S PONOSOM SLAVIMO

Povodom obiljeţavanja desetogodišnjice obnove nezavisnosti pod sloganom Decenija

nezavisnosti - s ponosom slavimo, obrazovno-vaspitne ustanove na Cetinju u saradnji sa

Opštinom Cetinje, Turistiĉkom organizacijom Cetinja, a pod pokroviteljstvom

Ministarstva prosvjete organizovaće u srijedu 18.05. Sajam suvenira.

U toku su radionice na kojima uĉenici izraĊuju suvenire koje će izloţiti na Sajmu.

09.05.2016.

IZLOŢBA POSVEĆENA PETRU II PETROVIĆU NJEGOŠU

Povodom ''Dana arhiva'' predstavnici Drţavnog arhiva Crne Gore su uz prisustvo uĉenika

II1 odjeljenja i prof. Sanje Jelić, otvorili izloţbu u holu I sprata naše škole. Izloţbom je

predstavljena objedinjena arhivska graĊa o Petru II Petroviću Njegošu iz ruskih arhiva.

Izloţbeni materijal biće dostupan za sve one koji ţele nešto više saznati o Crnoj Gori iz

Njegoševog perioda.

ANEKS

AKTIVNOSTI UĈENIKA I PROFESORA GIMNAZIJE CETINJE

Predstavljene hronološki

36

09.05.2016.

DRŢAVNO ATLETSKO TAKMIĈENJE

Ĉlanovi Školskog sportskog društva “Gimnazija”uĉestvovali su na Drţavnom atletskom takmiĉenju za

srednje škole koje je organizovano 07.05.2016. godine u Baru. Naši atletiĉari ostvarili su znaĉajne re-

zultate. Ana Mrvaljević i Mitar Đukanović osvojili su prvo mjesto u skoku u vis, a u bacanju kugle

Vanja Stanišić je osvojio drugo mjesto. Takmiĉenje je organizovano od strane Crnogorskog školskog

sportskog društva.

28.04.2016.

PRVI FESTIVAL MLADIH RECITATORA CRNE GORE

Uĉenice naše škole: Kristina Marković, Milica Radović i Jovana Borozan uĉestvovale su na Prvom

festivalu mladih recitatora Crne Gore koji je organizovala izdavaĉka kuća"Obodsko slovo"iz Podgo-

rice.

27.04.2016.

"PRAVI IZBOR- KORAK DO USPJEHA 2016."

Naši najbolji maturanti prisustvovali su trodnevnom seminaru “Pravi izbor- korak do uspjeha

2016."koji je organizovala NVO “TvrĊava”. Seminar je odrţan od 22 -24. aprila u odmaralištu

Crvenog krsta u Sutomoru. Tokom programa uĉenici su imali priliku da se upoznaju sa prezentacijama

brojnih fakulteta.

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

Maturanti Gimnazije uĉestvovali su u akciji dobrovoljnog davanja krvi. Naši uĉenici: Pajović Petar,

Marković Marko, Martinović Aleksandar, Vuletić Olivera, Boţović Davor, Martinović

Marija, Radović Milivoje, Martinović Nikolina, Marković Jelena, ĐorĊević Mladen kao i

profesorica Sneţana Miletić donirali su krv. Akciju je organizovao prof. Petar Špadijer.

23.04.2016.

OLIMPIJADA ZNANJA

Danas je organizovana Olimpijada znanja iz hemije, fizike, biologije i matematike. Olimpijadu znanja

organizuje Društvo matematike i fizike u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim, Medicinskim i

Metalurško-tehnološkim fakultetom. Predstavnici naše škole su se takmiĉili iz hemije u tri kategorije:

I,II i III razred. Uĉesnici Olimpijade su bili: Anita Rakoĉević, Nina Jovović, Aleksandra Stamenković,

Ivana Martinović, Anja Pejović, Kristina Marković i Sara Vukotić. Mentorka im je Dejana Dizdar,

prof. hemije.

Povodom obiljeţavanja desetogodišnjice od obnove nezavisnosti pod sloganom "DECENIJA

NEZAVISNOSTI – S PONOSOM SLAVIMO", Ministrstvo prosvjete, Unija srednjoškolaca Crne

Gore i srednje škole organizovale su regionalno takmiĉenje u fudbalu i košarci na kojem su uĉestvovali

i uĉenici naše škole, ĉlanovi Školskog sportskog društva" Gimnazija"

23.04.2016.

NAGRADA NA KONKURSU “MLADI EKOREPORTERI"

Uĉenica drugog razreda, Anja Pejović, osvojila je II mjesto na nagradnom konkursu "Mladi

ekoreporteri". Mentorka uĉenice je profesorica Mirjana Vuĉković.

37

22.04.2016.

POSJETA CENTRALNOJ BIBLIOTECI "ĐURĐE CRNOJEVIĆ"

Povodom Svjetskog dana knjige koji se obiljeţava 23.aprila, uĉenici III1 odjeljenja sa

prof. Biljanom Vuksanović posjetili su Centralnu biblioteku "ĐurĊe Crnojević".

Direktorica biblioteke Jelena Đurović i bibliotekarka Melanija Vraĉar su upoznale uĉeni-

ke/ce sa istorijatom i bogatom, dugogodišnjom tradicijom biblioteke.

1.04.2016.

PRVO MJESTO ZA RUKOMETAŠE -Rukometaši školskog sportskog društva

"Gimnazija" osvojili su prvo mjesto na Drţavnom prvenstvu u Školskim sportskim

igrama Crne Gore, koje je organizovano danas u JU Gimnazija " Slobodan Škerović".

15.-17.04.2016.

"BALMUN" SMOTRA NAJBOLJIH DEBATERA - Ĉlanice Debatnog kluba JU

Gimnazija Cetinje, Milica Kneţević, Ksenija Andrić i Nikoleta Ćetković, uĉestvovale su

na konferenciji “BALMUN”, smotri najboljih debatera regiona koja se odrţava u Banja

Luci u periodu od 15. do 17. aprila 2016. godine.

DRŢAVNO DEBATNO TAKMIĈENJE BOSNE I HERCEGOVINE - Mentorka De-

batnog kluba JU Gimnazija Cetinje, Biljana Vujadinović, uĉestvovala je na Drţavnom

debatnom takmiĉenju Bosne i Hercegovine, koje je organizovano poĉetkom aprila u Mo-

staru. Tokom takmiĉenja uĉestvovala je u ulozi debatnog sudije u polufinalnoj, finalnoj i

superfinalnoj debati.

Takmiĉenje je organizovao Centar za kulturu dijaloga iz Sarajeva.

PRIMJERI DOBRE PRAKSE - Ĉas biologije-prof.Petar Špadijer

Kad uĉionica poĉne da "guši" moţe i ovako: I-1 demonstrira faze mitoze. Materijali

100% prirodni.

PREDAVANJE STUDENATA MEDICINE - Studenti Medicinskog fakulteta Podgorica

u saradnji sa Uĉeniĉkim parlamentom Gimnazije odrţali su predavanje na temu polno

prenosivih bolesti i reproduktivnog zdravlja uĉenicima prvog, trećeg i ĉetvrtog razreda.

Tokom predavanja su predstavljeni vrsta, nastanak, simptomi i naĉin lijeĉenja polno

prenosivih bolesti. Uĉenici su uzeli aktivno uĉešće u diskusiji. "BUDI SPREMAN ZA

EU VRIJEDNOSTI" - Predstavnica Uĉeniĉkog parlamenta Vanja Pejović uĉestvovala je

na prvom sastanku sa donosiocima odluka na nacionalnom nivou koji se realizuje u

okviru projekta: „Budi spreman za EU vrijednosti“ u PR centru u Podgorici.

38

08.04-14.04.2016.

REGIONALNO SPORTSKO TAKMIĈENJE - Ĉlanovi školskog sportskog društva

"Gimnazija" uĉestvovali su na Regionalnom takmiĉenju za srednje škole koje je organi-

zovano u periodu od 8.04.-14.04.2016. godine.

07.04.2016.

RADIONICA ,,Lovci na snove” ĉiji je gost bila IVANA BRNOVIĆ, a koju je pripre-

mila sekcija uĉenika ,,Cetinje I MI” u saradnji sa profesoricom Tatjanom Zeković - U

ĉetvrtak, 07.04.2016. godine, bivša uĉenica naše škole, Ivana Brnović, je razgovarala sa

gimnazijalcima o svom ţivotnom putu. Tokom radionice, uĉenici su imali priliku da se

upoznaju sa mnogim zanimljivostima iz njene bogate karijere.

31.03- 02.04.2016.

OBUKA ZA VRŠNJAĈKE EDUKATORE - Uĉenici naše škole: Vanja Pejović, ĐorĊi-

je Radulović, Nikoleta Ćetković, Irena Mudreša, Jovana Vujović, Ksenija Andrić i Luka

Martinović završili su obuku za vršnjaĉke edukatore o problemu kockanja koju je u peri-

odu od 31. marta do 02. aprila 2016. u Podgorici organizovao ADP-Zid u sklopu svog

Servisa za psihološku pomoć i podršku osobama sa problemom kockanja.

15.04.2016.

TRIBINA POVODOM DANA STUDENATA - Uĉenici naše škole prisustvovali su

javnoj tribini „Razvoj Prijestonice iz perspektive mladih“, koja je organizovana u pro-

storijama Ministarstva kulture.

15.04.2016.

PRIZNANJE ZA GIMFEST - Direktorica škole Nataša Stanojević primila je priznanje

od gradonaĉelnika Prijestonice Cetinje Aleksandra Bogdanovića za Gimfest, tradicional-

nu manifestaciju škole.

01.04.2016.

Uĉenica naše škole Milica Kneţević bila je prva na Drţavnom takmiĉenju u debati.

JAVNA TRIBINA ("Bolesti zavisnosti“) - Pedagogica škole Rada Perišić i psihološkin-

ja Dejana Rudović, prisustvovale su Javnoj tribini "Bolesti zavisnosti" koja je u ĉetvrtak

31.03.2016. godine odrţana u sali Crvenog krsta. Tribinu je organizovala Javna ustano-

va za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci Podgo-

rica u saradnji sa Sekretarijatom za lokalnu samoupravu i društvene djelatnosti Cetinje.

31.03.2016.

ODRŢANO OPŠTINSKO TAKMIĈENJE U MALOM FUDBALU - Školsko sportsko društvo

"Gimnazija" u saradnji sa Upravom za sport i mlade, organizovalo je Opštinsko takmiĉenje u malom

fudbalu u kojem su uĉestvovali uĉenici Gimnazije i Srednje likovne škole " Petar Lubarda".

28.03.2016.

GIMNAZIJALCI POSJETILI SAJAM SEZONSKOG ZAPOŠLJAVANJA - Uĉenici naše škole

posjetili su deveti sajam sezonskog zapošljavanja u turizmu "Summer Job 2016" koji je otvoren

danas na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici.

39

24.03.2016.

ODRŢANE OBUKE ZA UĈENIKE I NASTAVNIKE U OKVIRU PROJEKTA "NO HATE OF-

FLINE, NO HATE ONLINE"

U subotu i nedjelju, 19.-20. 3. 2016. godine odrţane su obuke za vršnjaĉke edukatore–uĉenike i nas-

tavnike mentore iz pet srednjih škola u Crnoj Gori.

Obuku za uĉenike vodile su Dragana Papić, omladinska radnica i Marija Gošović, psihološkinja u

podgoriĉkoj Gimnaziji. Akreditovanu obuku za nastavnike odrţale su Vanja Rakoĉević, koordinator-

ka Volonterskog kluba Gimnazije, pedagogica i Sabra Decević, NVU Djeca Crne Gore. Obuke su

organizovane u okviru projekta “NO HATE OFFLINE, NO HATE ONLINE”.

21.03.2016.

Narodna biblioteka i ĉitaonica "Njegoš" je u ponedjeljak, 21. marta, u saradnji sa Dramskom

sekcijom cetinjskih gimnazijalaca na ĉelu sa uĉenikom Stefanom Markovićem, obiljeţila Svjetski dan

poezije.

18.03.2016.

PROGRAM POSVEĆEN DANIMA FRANCUSKE KULTURE - U petak, 18.03.2016. godine u

prostorijama Gimnazije odrţan je program posvećen danima francuske kulture. Kreirali su ga uĉenici

Gimnazije, Osnovne škole " Lovćenski partizanski odred" i Osnovne škole "Njegoš" u saradnji sa

profesoricama Tatjanom Zeković i Sonjom Maksimović. Uĉenici su se predstavili muziĉkim taĉka-

ma, recitacijama, prezentacijama i kvizom poznavanja francuske civilizacije.

14.03.2016.

Milica Kneţević, uĉenica IV razreda zauzela je ĉetvrto mjesto na Drţavnom takmiĉenju iz engleskog

jezika, koje je Ispitni centar organizovao na Ekonomskom fakultetu 28. Februara

11.03.2016.

Uĉeniĉki parlament organizovao je danas debatu na temu "Aktuelni feminizam ugroţava instituciju

porodice".

10.03.2016.

ROMAN HAKEN POSJETIO GIMNAZIJU - Ĉlan Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta

(EESK) Roman Haken, posjetio je danas našu školu radi pripreme učenika za učešće u evropskoj

omladinskoj debati "Tvoja Evropa, tvoje pravo da kaţeš". On je predstavio aktivnosti i ulogu EESK i

nakon predavanja sa uĉenicima i direktoricom, koji putuju u Brisel, razgovarao o njihovoj ulozi i

oĉekivanjima.

08.03.2016.

Uĉeniĉki parlament i Preduzetniĉki klub obiljeţili Dan ţena tako što su organizovali izloţbu

"Uspješne žene u svijetu" i dijelili cvjetove od papira koji su izrađeni na kreativnoj radionici održanoj

07.03. Za ĉetvrtak su predstavnici UP spremili zanimljivo predavanje "Slut-shaming" sa

poĉetkom u 11.30 u uĉionici broj 7. U petak u 13.30. ispratite debatu koju organizuje UP

na temu "Aktuelni feminizam ugroţava poziciju porodice".

07.03.2016.

RADIONICA POVODOM 8. MARTA - Ĉlanovi Preduzetniĉkog kluba organizovali su

danas kreativnu radionicu na kojoj su pravili cvijeće i druge ukrase povodom 8. marta

40

01.04.2016.

Uĉenica naše škole Milica Kneţević bila je prva na Drţavnom takmiĉenju u debati.

JAVNA TRIBINA (" Bolesti zavisnosti“) - Pedagogica škole Rada Perišić i psihološkin-

ja Dejana Rudović, prisustvovale su Javnoj tribini "Bolesti zavisnosti" koja je u ĉetvrtak

31.03.2016.godine odrţana u sali Crvenog krsta.Tribinu je organizovala Javna ustanova

za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci Podgorica u

saradnji sa Sekretarijatom za lokalnu samoupravu i društvene djelatnosti Cetinja.

09.03.2016.

NAJBOLJI LIKOVNI RAD NA TEMU BROJA "PI"- U srijedu, 09.03.2016.godine

profesorica matematike Tamara Mitrović raspisala je konkurs za najbolji likovni rad na

temu broja ,, Pi ". Konkurs je završen danas, a pristigle radove ocjenjivala je profesorica

likovne umjetnosti Mirjana Vuĉković. Po njenom mišljenju, najbolji rad dostavio je

uĉenik II razreda, ĐorĊije Radulović OBUKA ZA VRŠNJAĈKE EDUKATORE

04. 03. 2016.

U petak, 4. 3. 2016. godine u Srednjoj struĉnoj školi „Ivan Uskoković” odrţana je obuka

za vršnjaĉke edukatore. Obuka je organizovana u okviru projekta "NO HATE OFF-

LINE, NO HATE ONLINE".GIMNAZIJALCI U POSJETI VRTIĆU

Poslije završene Humanitarne akcije “Novogodišnji paketić”, organizovane u cilju

prikupljanja slatkiša za djecu uzrasta do 15 godina, iz porodica koje su korisnici Materi-

jalnog obezbjeĊenja porodice (sa podruĉja Prijestonice, a po spisku koji je dostavio Cen-

tar za socijalni rad) od 170 paketića nijesu preuzeta 24.

Ĉlanovi Volonterskog kluba donijeli su odluku, da se preostali slatkiši poklone djeci iz

JPU “ Zagorka Ivanović”- Cetinje. Volonteri su osmislili i odradili ( uz prisustvo

vaspitaĉa), 12 radionica, sa isto toliko vaspitnih grupa (djece uzrasta 3-6 godina) i uruĉili

im slatkiše.

26.02.2016.

ODRŢANO VEĈE CRNOGORSKE KNJIŢEVNOSTI

Uĉeniĉki parlament i Dramska sekcija JU Gimnazija Cetinje, Savjet mladih Prijestonice,

Fakultet za crnogorski jezik i knjiţevnost u saradnji sa Narodnom bibliotekom i

ĉitaonicom Njegoš organizovali su "Veĉe crnogorske knjiţevnosti".

07.02.2016.

Olivera Vuletić i Milica Kneţević, osvojile su drugo mjesto na literarnom konkursu koji

je organizovala JU Srednja struĉna škola.

Diplome i nagrade uruĉene su im na sveĉanosti povodom proslave Dana Srednje struĉne

škole.

41

19.02.2016.

Anica Vujnović, savjetnica mreţe EducationUSA odrţala je juĉe prezentaciju o Educa-

tionUSA Academy programu, koji uĉenicima od 15-17 godina omogućava da se pripreme

za apliciranje na ameriĉke univerzitete.

Od savjetnice mreţe Education USA uĉenici su takoĊe imali priliku da se upoznaju sa pro-

cedurama i uslovima upisa na studije u SAD.

JOŠ JEDNA USPJEŠNA RADIONICA

Ĉlanovi Preduzetniĉkog kluba organizovali su interesantnu radionicu povodom mjeseca

palaĉinki.

Oni su u prostorijama škole pripremali i pakovali palaĉinke, koje su za vrijeme školskog

odmora podijelili ostalim uĉenicima.

Ova aktivnost izazvala je veliko interesovanje, kako kod uĉenika, tako i kod nastavnika

škole. Pomoć oko realizacije pomenute radionice imali smo od ugostiteljskog objekta "

Vjerina kuţina".

12.02.2016.

Na sjednici Upravnog odbora Školskog sportskog društva " Gimnazija" odrţanoj u petak,

12.02.2016.godine, profesor fiziĉkog vaspitanja Luka Lagator izabran je za predsjednika,

dok će funkciju sekretara obavljati profesor Filip Martinović.

Izbor su podrţali svi ĉlanovi.

06.02. 2016.

ODRŢANA OBUKA ZA PISANJE PROJEKATA -U subotu 06.02. odrţan je prvi dio

obuke za pisanje projekata koju vodi Tim za projekte na nivou škole zajedno sa Uĉeniĉkim

parlamentom Gimnazije. Prisutni uĉenici su se informisali o vaţnosti poznavanja ove oblas-

ti i na praktiĉnim primjerima nauĉili napisati saţetak projekta, cilj projekta, opis problema i

ciljne grupe.

IZABRANI UĈENICI ZA PUT U BRISEL - Nikolina Belada, Milena Marković i Damir

Stanojević posjetiće Evropski ekonomski i socijalni komitet u Briselu, gdje će imati priliku

da sa svojim vršnjacima iz Evrope razmijene ideje i mišljenja o migracijama.

Posjeta se odrţava u okviru programa " Tvoja Evropa, tvoje pravo da kaţeš"!

Sa uĉenicima će putovati i direktorica škole Nataša Stanojević.

FONDACIJA PETROVIĆ NJEGOŠ - podrţala inicijativu Tima za projekte Fondacija Pe-

trović Njegoš donirala je iznos od 500 eura za ureĊenje kabineta br.7, koji je planiran za

multimedijalnu salu. Novac je utrošen za nabavku projektora.

Tim za projekte će i u narednom periodu planirati razliĉite aktivnosti, kako bi obezbijedio

sredstva za ureĊenje kabineta i nabavku neophodne opreme.

23.01.2016.

Uĉenici naše škole : Jovana Vujović, Kristina Borozan, Nikoleta Ćetković, Vanja Pejović,

Jovan Mićunović, ĐuraĊ Lakićević i Milica Radović pratili su VI

"Školu preduzetništva i inovacija za mlade" koju je organizovala prva generacija diplomaca

Fakulteta za meĊunarodnu ekonomiju , finansije i biznis, na Univerzitetu Donja Gorica u

saradnji sa rukovodstvom Univerziteta.

42

22.01.2026.

AKTIVNOSTI U OKVIRU PROGRAMA PRNŠ - U okviru programa PRNŠ danas su

odrţane ĉetiri radionice. Profesor biologije Petar Špadijer odrţao je radionicu na temu

Kritiĉko mišljenje (RWCT). Radionica je trajala 90 min. i sastojala se od kraćeg teor-

ijskog dijela, koji je obuhvatio istorijat i ciljeve programa, kao i praktiĉnog dijela u ko-

jem su nastavnici uĉestvovali u realizaciji nekoliko RWCT tehnika.

13.01.2016.

DJECA ROMSKE POPULACIJE DOBILA POKLON PAKETIĆE - Predstavnik nevla-

dine organizacije " Romi iz Zagrablja" Šaban Kajtazaj, preuzeo je danas 35 paketića za

djecu romske populacije koja ţive u naselju Zagrablje. Podsjećanja radi, humanitarna

akcija "Novogodišnji paketić", koju je realizovao Volonterski klub JU Gimnazija Ceti-

nje u saradnji sa nevladinom organizacijom Dţonatan Livingston, uspješno je real-

izovana. Pored porodica koje imaju troje i više djece (uzrasta do 15 godina, a korisnici

su MOP-a) poklone su dobile i porodice koje imaju manje djece, a primaju materijalno

obezbjeĊenje porodice. Spiskovi za podjelu paketića preuzeti su iz Centra za socijalni

rad Cetinje.

21.12.2015.

Kreativna likovna radionica,NOVOGODIŠNJA RADIONICA koju vodi profesorica

Mirjana Vuĉković radila je izradu novogodišnjih ukrasa i ĉestitki svakog ponedjeljka od

16-19h, poĉev od 16.11 - 21.12. 2015.god. U zbornici škole organizovana je izloţba no-

vogodišnjih ĉestitki 30.12.2015 god. Zajedno sa Volonterskim klubom, ĉlanovi krea-

tivne likovne radionice 12.12. 2015g.ukrašavali su prostorije škole.

19.12.2015.

Volonterski klub JU Gimnazija Cetinje u toku novembra i decembra 2015. godine, a u

skladu sa godišnjim planom rada, sproveo je akciju “ĈUVAJMO ŢIVOTNU

SREDINU”. Tom prilikom prikupljeno je 1300 kg starog papira i odreĊena koliĉina kar-

tona. Akcija je imala za cilj oĉuvanje ţivotne sredine i razvijanje ekološke svijesti.

16.12.2015.

Profesorica francuskog jezika Tatjana Zeković osmislila je program retro radionica a

jedna od njih odrţana je danas.

Uvod u radionicu bilo je drţanje oglednog ĉasa iz filozofije, nakon ĉega su uĉenici is-

punjavali anketne listiće sa temom poreĊenja redovnih i retro oglednih ĉasova kao i te-

mom prepisivanja na testovima. Ogledni ĉas odrţao je prof. Sreten Zeković.

12.12.2015.

Povodom novogodišnjih praznika ĉlanovi Volonterskog kluba Gimnazije i Kreativne

sekcije su ukrašavali prostorije škole. Oni su tokom radionica pripremali novogodišnje

ukrase.

10.12.2015.

Na Opštinskom takmiĉenju recitatora odrţanom 10.11.2015. godine u OŠ " Njegoš"

uĉestvovale su i uĉenice naše škole. U kategoriji III ( stariji uzrast) prvo mjesto osvojile

su Marković Kristina i Radović Milica , dok su drugo mjesto podijelile Borozan Jovana

i Andrić Ksenija.

43

10.12.2015.

Uĉenica Irena Mudreša prezentovala je rezultate naše škole za program "No Hate Offline

No H@te Online" na završnoj konferenciji " Škola kao resurs u prevenciji i borbi protiv

govora mrţnje na internetu".

03.12.2016.

U Zavodu za školstvo danas su uruĉene nagrade uĉenicima koji su po mišljenju struĉnog

ţirija dizajnirali najbolja riješenja za logo platforme "Preduzetniĉka škola".

Drugo mjesto je osvojila Anja Pejović, uĉenica II razreda. Tom dogaĊaju prisustovale su

direktorica škole Nataša Stanojević i mentorka Mirjana Vuĉković.

27.11.2015.

Uĉenici Maja Stanković i Mitar Đukanović prisustovali su VII Djeĉijem parlamentu koji

je organizovala Skupština Crne Gore u saradnji sa Centrom za prava djeteta a povodom

20. novembra, dana usvajanja UN Konvencije o pravima djeteta.

26.11.2015.

Direktor Istorijskog instituta dr Momĉilo Pejović posjetio je danas prostorije škole i pov-

odom proslave 135 godina postojanja poklonio znaĉajan broj knjiga našoj biblioteci.

26.11.2015.

Uĉenica naše škole Anja Pejovic, osvojila je drugu nagradu na nagradnom konkursu za

dizajn logotipa za platformu "Preduzetniĉka škola", koji je raspisao Zavod za školstvo.

25.11.2015.

Predstavnice Uĉeniĉkog parlamenta Milena Miljenović i Irena Mudreša uĉestvovale su

na treningu" Planiranje lokalne akcije" koji realizuje Fond za aktivno graĊanstvo.

One će u narednom periodu pripremati nacrt projekta, pa se nadamo da će njihova ideja

biti realizovana u lokalnoj zajednici.

19.11.2015.

Profesorice naše škole Dejana Dizdar i Dejana Rudović prisustvovale su jednodnevnom

seminaru "Za ţivot mladih bez nasilja" koji realizuje Sigurna ţenska kuća.

Uĉešće na ovom seminaru imala je i Anja Pejović, uĉenica drugog razreda gimnazije.

18.11.2015.

Uĉeniĉki parlament JU Gimnazija Cetinje organizovao je akciju ĉišćenja školskog

dvorišta. Akcija je realizovana povodom Dana srednjoškolaca.

U okviru Otvorenog Dana škole odrţana je debata na temu "Mobilne telefone treba za-

braniti u školi". Pobjedniĉki tim bio je tim afirmacije koji je dao ubjedljivije argumente

na datu temu.

17.11.2015.

Obiljeţavanje 135 godina JU Gimnazija Cetinje. " Otvoreni Dan škole"

SVEĈANA AKADEMIJA POVODOM DANA ŠKOLE

U ponedeljak, 16. novembra u 19h u Kraljevskom pozorištu Zetski dom, odrţana je

Sveĉana akademija povodom 135 godina postojanja JU Gimnazije Cetinje.

Ana Jovović, IV1

44

„MENADŢER TIM GIMNAZIJE CETINJE“

Počeo je sa radom od aprila 2013.godine. Članovi tima su učenici, profesori,

roditelji i prijatelji Gimnazije Cetinje. Za članstvo u ovom timu je potrebna samo

dobra volja svih koji žele poboljšati materijalne uslove za rad i kreiranje novih

brojeva časopisa. Ovaj projekat pomaže učenicima da stvore osnovu za saradnju i

pronaĎu način da svoje projekte realizuju u budućnosti. MTGCT radi na stvaranju

jedinstvene Baze podataka: prijatelja časopisa, svih pojedinaca i institucija koji

podržavaju ovaj projekat.

Nadamo se da ćete podrţati našu kreativnost i timski rad uplaćujući odreĊena sredstva na naš ţiro

raĉun za stvaranje uĉeniĉkog fonda i štampanje školskog lista

(JU GIMNAZIJA-ĐAĈKI PARLAMENT 535-13193-76).

U znak zahvalnosti mi ćemo sa ponosom istaći Vašu reklamu u našem ĉasopisu, kao i na Internetu.

Caffe

Antib

Caffe Bar #TAG