falsafa va hayot | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | philosophy … · jurnal bir yilda 4 marta...

163
FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE SI (8) 2020 151

Upload: others

Post on 06-Sep-2020

40 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE № SI (8) 2020

151

Page 2: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE № SI (8) 2020

152

ISSN 2181-9505Doi Journal 10.26739/2181-9505

O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagiImom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi

O‘zbekiston falsafa jamiyati

Международный научно-исследовательский центр Имам Бухарипри Кабинете Министров Республики Узбекистан

Философское общество Узбекистана

Imam Bukhari International Research Center under the Cabinet of Ministersof the Republic of Uzbekistan

Philosophical Society of Uzbekistan

FALSAFA VA HAYOTXALQARO JURNAL

ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬМЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ

PHILOSOPHY AND LIFEINTERNATIONAL JOURNAL

2020 №1 Maxsus son

Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi.Журнал выходит 4 раза в год.

The journal is published 4 times in a year.

Toshkent - 2020

Page 3: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE № SI (8) 2020

153

Tahrir kengashi:Abdildina, R.J. — Qozog’iston FA akademigi, f.f.d.,professorAskarov, T.A. — Qirg’iziston FA akademigi, f.f.d.,professorBazarbayev, J. — O’zbekiston FA akademigi, f.f.d.,professorBashimov, V.V. — Turkmaniston milliy ta’lim institutidirektoriWerner Bush — dunyo professorlari uyushmasi exsprezidenti DSc, professor (Germaniya)Mamedzade, I.R. — Azarbayjon FA Falsafa vasotsiologiya instituti direktori, f.f.d., professorMorevedge, P. — AQSH dunyo olimlari departamentiraisi, DSc, professorNisanbayev, A.N. — Qozog’iston FA akademigi, f.f.d.,professorSkarantino, L.M. — Jahon falsafa jamiyatlarifederatsiyasi prezidenti, DSc, professor, (Italiya)Smirnov, A.V. — Rossiya FA akademigi,Rossiya FA “Falsafa” instituti direktori, Rossiya FalsafaJamiyati prezidenti, f.f.d., professor (Rossiya)Tursunov, A. — Tojikiston FA akademigi, f.f.d.,professor (Tojikiston)Tsuy Veyxan — Xitoy ijtimoiy fanlar Akademiyasivitse-prezidenti, DSc, professor, (Xitoy)Chumakov, A.N. — Rossiya FA Falsafa institutiprofessori, f.f.d., (Rossiya)

Muassislar:O’zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasihuzuridagi Imom al Buxoriy xalqaro ilmiy — tadqiqotmarkaziO’zbekiston falsafa jamiyatiООО tadqiqot

Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Oliy attestatsiyasikomissiyasi rayosatining qarori bilan maxsus jurnallarro’yxatiga kiritildi. 2018-yil 29-dekabrdagi 260/7 sonlibayonnoma

Ro’yxatga olinganligi haqidagi 1175 sonliguvohnoma O’zbekiston matbuot va axborotagentligi tomonidan 20.02.2018 yilda berilgan.

Bosh muharrir:Shermuhamedova, N.A., — f.f.d., professor(O’zbekiston)Bosh muharrir o’rinbosari:Muhamedova, Z.M., — f.f.d., professor (O’zbekiston)Mas’ul muharrir:Safayeva, S.X., — f.f.n., dotsent (O’zbekiston)

Tahrir hay’ati:Allahyarova, T. — f.f.d., professor (Azarbayjon)Andirjanova, G.A., — s.f.d., professor (Qozog’iston)Abasov, A. S. — f.f.d., professor (Azarbayjon)Ahamer, G. — PhD, professor (Avstriya)B.K. Santosh Kukreja, — DSc, professor (Hindiston)Bodio Todeush, — s.f.d., professor (Polsha)Bilalov, M. I., — f.f.d., professor (Rossiya)Berna, A., — PhD. professor (Turkiya)Vefa Tashdelen, — f.f.d., professor (Turkiya)Gabitov,T. X. — f.f.d., professor (Qozog’iston)Guseynov, S. — f.f.d.,professor (Azarbayjon)Gezalov, A.A., — f.f.n., professor (Rossiya)Ivatova, L.M., — s.f.d., professor (Qozog’iston)Kurmangaliyeva, G.K., — f.f.d., professor(Qozog’iston)Lazarevich, A.A., — f.f.n., professor (Belorussiya)Muzaffarov, M. — f.f.d., professor (Tojikiston)Morevedge, R. — DSc, professor (AQSH)Naushanbayeva, A., Hakimogli, — PhD filos.,professor (Turkiya)Olatunji Felix. O. — DSc., professor (Nigeriya)Paxruddinov, Sh. I., — s.f.d., professor (O’zbekiston)Sadikova, N.N., — f.f.d., professor (Tojikiston)Saifnazarov, I.S., — f.f.d., professor (O’zbekiston)Sergeyev, M.Y., — PhD, professor (AQSH)Telebayev, G.T., — f.f.d. professor (Qozog’iston)To’rayev, В. O., — f.f.d., professor (O’zbekiston)Urmanbetova, J.K., — f.f.d., professor (Qirg’iziston)Chjan Baychun, — f.f.d., professor (Xitoy)Shadmonov, Q.B., — f.f.d., professor (O’zbekiston)Fishier, A. — f.f.d., professor (Fransiya)Yaxshilikov, J. — f.f.d., professor (O’zbekiston)Yaskevich, Y.S., — f.f.d., professor (Belorusiya)

Ilmiy kotib:Mahkamov, U. (O’zbekiston)Musahhihlar:Xidirov, M.T., (O’zbekiston)Hamdamova, S. (O’zbekiston )Madiyorova, V. (O’zbekiston )Saurov, R.R., (O’zbekiston)

FALSAFA VA HAYOT XALQARO JURNAL

№SI (2020) DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI

Page 4: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE № SI (8) 2020

154

Редакционный совет:Абдильдина, P. Ж. - академик НАН Казахстана,д.ф.н., профессорАскаров, Т. А. - академик АНКиргизистана, д.ф.н., профессорБазарбаев, Ж. - академик АН Узбекистана, д.ф.н.,профессорБашимов, В. В. - директор национального институтаобразования ТуркменистанаВернер Буш. - экх президент всемирной ассоциациипрофессоров, доктор философских наук, профессор,(Германия)Мамедзаде, И. Р. - д.ф.н., профессор, директоринститута “Философии и социологии” АНАзербайджанаМореведж, П. - DSc. профессор, руководитель GSPСШАНысанбаев, А.Н. - академик АНКазахстана, д.ф.н., профессорСкарантино, Л. М. - президент всемирнойфедерации философских обществ д.ф.н., профессор(Италия)Смирнов, А. В.- академик АН России, директоринститута Философии АН России, президент РФО,д.ф.н., профессор (Россия)Турсунов, А. - академик АНТаджикистана, д.ф.н., профессорЦуй Вэйхан - Вице-президентИнститута философии КАОН, д.ф.н., профессор(Китай)Чумаков, А. Н. - проф. РАН, д.ф.н., (Россия)

Учредители:Международный научно исследовательский ЦентрИмама аль Бухари при Кабинете МинистровРеспублики УзбекистанФилософское общество Узбекистана ООО tadqiqot.uz

Решением Высшей аттестационной комиссии приКабинете Министров Республики Узбекистан введенв список специальных журналов. 2018 год 29декабрь протокол №260/7

Регистрационное свидетельство №1175 выдано27.02.2018 агенством по печати и информацииУзбекистана

Главный редактор:Шермухамедова, Н. А. - д.ф.н., профессор(Узбекистан)Заместитель редактора:Мухамедова, 3. М. - д.ф.н., профессор (Узбекистан)Ответственный редактор:Сафаева, С. X. - к.ф.н., доцент (Узбекистан)

Редакционная коллегия:Аллахярова, Т. - д.ф.н., профессор (Азербайджан)Андиржанова, Г. А. - д.п.н., профессор (Казахстан)Абасов, А. - д.ф.н., профессор (Азербайджан)Ахамер, Г. - PhD, профессор (Австрия)В.К.Сантош Кукреджа. - PhD, профессор (Индия)Бодио Тодеуш. - д.п.н., профессор (Польша)Билалов, М. И. - д.ф.н., профессор (Россия)Берна, А. - PhD.- профессор (Турция)Вефа Ташделен - д.ф.н., профессор (Турция)Габитов, Т. X. - д.ф.н., профессор (Казахстан)Гусейнов, С. -д.ф.н., профессор (Азербайджан)Гезалов,А.А. - к.ф.н., профессор (Россия)Иватова, Л. М. - д.п.н., профессор, (Казахстан)Курмангалиева, Г. К. - д.ф.н.,профессор(Казахстан)Лазаревич, А А - к.ф.н., профессор (Беларусия)Музаффаров, М. - д.ф.н., профессор (Таджикистан)Мореведж, Р. — DSc, профессор (США) Наушабаева, А., Хекимоглы - PhD, профессор(Туркия)Олатунжи Феликс О. — DSc, профессор (Нигерия)Пахруддинов, Ш.И. - д.п.н., профессор(Узбекистан)Садикова, Н. Н. - д.ф.н., профессор (Таджикистан)Саифназаров, И.С. - д.ф.н., профессор (Узбекистан)Сергеев, М. Ю. - PhD, профессор (США)Телебаев, Г.Т. - д.ф.н., профессор (Казахстан)Тураев, Б.О. - д.ф.н., профессор (Узбекистан)Урманбетова, Ж. К. - д.ф.н., профессор(Киргизистан)Чжан Байчун - д.ф.н., профессор (Китай)Шадманов, К.Б. - д.ф.н. профессор (Узбекистан)Фишлер, А. - д.ф.н., профессор (Франция)Яхшиликов, Ж. - д.ф.н., профессор (Узбекистан)Яскевич, Я.С. - д.ф.н., профессор (Беларуссия)

Ученый секретарь:Махкамов, У. (Узбекистан)

Корректоры:Хидиров, М.Т. (Узбекистан)Хамдамова, С. (Узбекистан)Мадиярова, В. (Узбекистан)Сауров, Р.Р. (Узбекистан)

ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ

№SI (2020) DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI

Page 5: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY AND LIFE № SI (8) 2020

155

Editorial Council:Abdildina, R.J. - academician AS ofKazakhstan, doctor of philos. sciences, professorAskarov, T.A. - academician AS of Kyrgyzstan,doctor of philos. sciences, professor;Bazarbaev, J. - academician AS of Uzbekistan,doctor of philos. sciences, professorBashimov B.B. - director of national Institute ofeducation of TurkmenistanWerner Bush - President of the WorldAssociation of Professors, DSc, professor(Germany)Mamedzade, I.R.- director of Institute“Philosophy and sociology” AS of Azerbaijandoctor of philosophical sciences, professorMorewedge, P. - Editor-in-Chief; IGDE, DSc,professor USANysanbaev, A.N. - academician AS ofKazakhstan, doctor of philos. sciences, professorScarantino, L.M. - President of InternationalFederation of Philosophical societies, professorof philosophy and politics of culture, (Italy)Smirnov, A.V. - Academician of the Academyof Sciences of Russia, Director of the Institute ofPhilosophy of the Academy of Sciences ofRussia, President RFS, doctor of philos. sciences,professor (Russia)Tursunov, A. - academician of the ASc ofTajikistan, doctor of philos. sciences, professorTsui Weihan - vice-President of the Institute ofPhilosophy CAAS, doctor of philos. sciences,professor (China)Chumakov, A.N. - professor RAN doctor ofphilos. sciences (Russia)

Founders:Imam al Bukhari International Research Centerunder the Cabinet of Ministers of the Republic ofUzbekistan Philosophical Society of UzbekistanООО tadqiqot

By the decision of the Higher AttestationCommission under the Cabinet of Ministers ofthe Republic of Uzbekistan entered into the listof special journals. 2018 December 29 Protocol№260 / 7

The registration certificate № 1175 was issuedon February 27, 2018 by the Uzbek Agencyfor Press and Information

Editor-in-ChiefShermukhamedova, N.A. - doctor of philos. sciences, professor(Uzbekistan)Deputy Editor:Mukhamedova, Z.M.- doctor of philos. sciences, professor(Uzbekistan)Managing editor:Safaeva, S.Kh. - Ph.D. philos., (Uzbekistan)Editorial team:Allahyarova, T. - doctor of philos. sciences, professor(Azerbaijan)Andirjanova, G.A. - doctor of political sciences, professor(Kazakhstan)Abasob, A. S. - doctor of philos. sciences, professor (Azerbaijan)Ahamer G. - PhD, professor (Austria)B.K. Santosh Kukredja, - PhD., professor (India)Bodio Todeus. - doctor of political sciences, professor (Poland)Bilalov, M.I. - doctor of philos. sciences, professor (Russiya)Berna, A. - PhD., professor (Turkey)Vefa Tashdelen. - doctor of philos. sciences, professor (Turkey)Gabitov, Т.Н. - doctor of philos. sciences, professor (Kazakhstan)Guseynov, S. - doctor of philos. sciences, professor (Azerbaijan)Gezalov, A.A. - PhD. of philos., associate professor (Russia)Ivatova, L.M. - doctor of political sciences., professor(Kazakhstan)Kurmangaliyeva, G.K. - doctor of philos., professor (Kazakhstan)Lazarevich, A. A. - PhD philos., professor (Belarus)Morewedge, R. - doctor of philology, professor (USA)Muzaffarov, M. - doctor of philos sciences, professor (Tajikistan)Naushanbaeva, A., Hakimogli. - PhD. philos., professor (Turkey)Olatunji, Felix.O. - DSc, professor (Nigeriya)Pakhruddinov, Sh.I. - doctor of political sciences, professor(Uzbekistan)Sadikova, N.N. - doctor of philos. sciences, professor (Tajikistan)Saifnazarov, I.S. - doctor of philos. sciences, professor(Uzbekistan)Sergeev, M.Yu. — PhD, philos., professor (USA)Telebaev, G.T. - doctor of philos. sciences, professor(Kazakhstan)Turaev, B.O. - doctor of philos. sciences, professor (Uzbekistan)Urmanbetova, J.K. - doctor of philos. sciences, professor(Kyrgyzstan)Zhang Baichun - doctor of philos. sciences, professor (China)Shadmanov, Q. - doctor of philos. sciences, professor(Uzbekistan)Fischler, A. - doctor of philos. sciences, professor (France)Yaxshllikov, J. - doctor of philos. sciences, professor (Uzbekistan)Yaskevich, Ya.S. - doctor of philos. sciences, professor (Belarus)Scientific Secretary:Mahkhamov, U. (Uzbekistan)Correctors:Khidirov, M.T. (Uzbekistan)Hamdamova, S. (Uzbekistan)Madiyorova, V. (Uzbekistan)Saurov, R.R. (Uzbekistan)

PHILOSOPHY AND LIFE INTERNATIONAL JOURNAL

№SI (2020) DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI

Page 6: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

154

21.Quvvatov Sardor IsomiddinovichTURMUSH ESTETIKASINING SHAKLLANISHIDA GO’ZALLIK KETEGORIYASININGTUTGAN O’RNI XUSUSIDA……………………………………………………………………………...156

22.Муяссаров Бегали Қосимжон ўғли, Неъматов Озодбек НеъматовичШАХС МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИННОВАЦИОНТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ МЕТОДОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ………………………………………….162

23.Абдумажидова ҲамидаЎЗБЕКИСТОННИНГ ЖАҲОН ҲАМЖАМИЯТИ БИЛАН ҲАМКОРЛИГИДАҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИНИНГ РОЛИ………………………………………………………….169

24.Суюнов Сайфулло ХамраевичАЛИШЕР НАВОИЙ ФАЛСАФАСИНИНГ КОМИЛ ИНСОННИШАКЛЛАНТИРИШДАГИ ЎРНИ……………………………………………………………………….176

25.Талапов Баҳриддин АлижановичГЕНДЕР ТЕНГЛИК - ИЖТИМОИЙ–ИҚТИСОДИЙ ТАРАҚҚИЁТНИНГ ОМИЛИ………….……..184

26.Рахмонов Абдуқаҳҳор АбдусатторовичИЛК ИСЛОМ ДАВРИДА ЗАКОТ (Ёқуб Абу Юсуфнинг “Китоб ал-Харож” асари асосида)………190

27.Кенжаев Шавкатжон ХусановичАБАЙ КАРАШЛАРИДА СОҒЛОМ, БАРКАМОЛ ИНСОН МУАММОСИ…………………………196

28.Ҳамдамов Ислом АкрамовичХОЖА АҲРОР ВАЛИЙ МАЪНАВИЙ МЕРОСИДАФАЛСАФИЙ – ТАСАВВУФИЙ ҚАРАШЛАР…………………………………………………………200

29.Султанова Гулноза СабировнаИЛМИЙ ТАФАККУР ТАРЗИ ФАОЛИЯТИ ТИЗИМИДА КОГНИТИВЛИК:МУАММОЛАР ВА ЁНДАШУВЛАР…………………………………………………………………...209

30.Шодиев Рустам ТохировичЭВОЛЮЦИЯ СУФИЗМА В УСЛОВИЯХ МАВЕРАННАХРА……………………………….………215

31.Бозоров Мустафо ДжаббаровичТАСАВВУФНИНГ ҒОЯВИЙ МАНБАЛАРИ………………………………………………….……….223

32.Инагамова Феруза ХуршитовнаЗЎРЛИК ИШЛАТМАСЛИК ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ КЕЛИШУВНИТАЪМИНЛОВЧИ МАФКУРА СИФАТИДА……………………………………………………….….229

33.Шадиметова Гулчеҳра МамуровнаБАЙРАМЛАРНИНГ ЭСТЕТИК МОҲИЯТИ ВАНАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ……………………………………………………….…....235

34.Умаров Мамур БоташиковичИБН СИНО НОТИҚЛИК САНЪАТИ ҲАҚИДА……………………………………………….….…..241

35.Ҳошимова Гулсина ИсмойиловнаЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ АРМИЯСИ ҲАРБИЙ МАДАНИЯТИ ВА УНИНГФАЛСАФИЙ ТАҲЛИЛИ…………………………………………………………………………..……247

36.Химматова Зарина АхтамовнаСЎФИ ОЛЛОҲЁР МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ ШАХС ТАРБИЯСИДАГИ ЎРНИ………….….253

MUNDARIJA / СОДЕРЖАНИЕ / CONTENT

Page 7: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

155

37.Маликов Турдали ТошмирзаевичАКСИОЛОГИЧЕСКИЙ ПОДХОД К АНАЛИЗУ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫ УЗБЕКИСТАНА……261

38.Наврўзова Гулчеҳра НеъматовнаХОЖА АЛИ РОМИТАНИЙ – БУХОРОИ ШАРИФНИНГ АЗИЗ ФАРЗАНДИ…………….…….….267

39.Усмонов Саидикромхўжа СаидалиевичЎЗБЕКИСТОНДА ЖАМИЯТНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ БАРҚАРОРЛИГИ ВАМИЛЛАТЛАРАРО МУНОСАБАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА МИЛЛИЙ ҒОЯ ВАМАЪНАВИЯТНИНГ ЎРНИ…………………………………………………………………………..….278

40.Гуламова Мавжуда ТошпўлатовнаАХМАД ЗИЁУДДИН АЛ- КУМУШХОНАВИЙНИНГ МОТУРИДИЙТАЪЛИМОТИ ТЎҒРИСИДАГИ ШАРҲЛАРИ…………………………………………………………284

41.Хатамов Фарход ФахриддиновичДАВЛАТ БОШҚАРУВИ ХОДИМЛАРИ ФАОЛИЯТИДА ҲУҚУҚИЙМАДАНИЯТНИНГ ИЖТИМОИЙ МОҲИЯТИ…………………………………………………….…..293

42.Наталья ЛукашоваРОЛЬ СОЦИАЛЬНО-ГУМАНИТАРНОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ВОСПИТАНИИТОЛЕРАНТНОСТИ В МОЛОДЕЖНОЙ СРЕДЕ……………………………………………………….299

43.Мирзахмедов Абдирашид Мамасидикович, Маликов Турдали ТошмирзаевичФИЛОСОФИЯ КАК ПРЕДМЕТ ИССЛЕДОВАНИЯ ПРОСВЕЩЕНИЕ…………………………..…306

Page 8: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

156

Quvvatov Sardor IsomiddinovichSamarqand davlat universiteti, o’qituvchi

[email protected]

TURMUSH ESTETIKASINING SHAKLLANISHIDA GO’ZALLIKKETEGORIYASINING TUTGAN O’RNI XUSUSIDA

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-21

ANNOTATSIYAUshbu maqolada turmush estetikasining shakllanishi estetik kategoriyalar bilan bog’liqligi borasidamulohaza yuritiladi. Xususan, go’zallik kategoriyasining falsafiy-estetik mohiyati yoritilib, uningshaxs estetik madaniyati shakllantirishdagi roli ko’rsatiladi. Turmush estetikasining shakllanishjarayonidagi go’zallik tushunchasining ba’zi konstruktiv jihatlari bayon etiladi. Shuningdek,maqolada kundalik hayotimizda turmush estetikasini shakllantirish birinchi navbatda estetikaningmarkaziy tushunchasi bo’lgan go’zallik kategoriyasini taqazo etishi borasida fikr yuritiladi.Go‘zallikni yaratish hamda voqelikdagi go‘zalliklarni idrok etish inson va jamiyat ma’naviy hayotigakatta ta’sir ko‘rsatadi. Muallif go‘zallik barkamol inson shaxsini tarbiyalashning asosiy vositalaridanbiri sifatida inson estetik didini shakllantirishda ulkan ahamiyatga ega ekanligiga ham alohida urg’uberadi. Turmushdagi nafosat estetik tarbiya bilan uyg’un tarzda, birgalikda olib borilishi lozimligita’kidlanadi.Kalit so’zlar: estetika, turmush estetikasi, falsafa, kategoriya, estetik madaniyat, go’zallik, jamiyat,san’at, ma’naviyat, axloq, madaniyat.

Кувватов Сардор ИсомиддиновичСамаркандский государственный университет, преподаватель

sardor.quvvatov@yandex

О РОЛИ КАТЕГОРИИ ПРЕКРАСНОГО В ФОРМИРОВАНИИ ЭСТЕТИКИ ЖИЗНИ

АННОТАЦИЯВ данной статье рассматривается вопрос о том, как формирование эстетики жизни связано сэстетическими категориями. В частности, освещается философско-эстетическая сущностькатегории прекрасного, указывается ее роль в формировании эстетической культурыличности. Описаны некоторые конструктивные аспекты понятия прекрасного в процессеформирования бытовой эстетики. В статье автор анализирует категории прекрасного какосновное средство эстетического воспитания повседневной жизни и также ее роль вформировании эстетической культуры. Создание красоты, ее восприятие имеет огромноезначение в реальной жизни, имеет огромное значение в духовной жизни человека и общества.Автор анализирует категории прекрасного как основное средство в процессе воспитаниисовершенного человека. Утверждается тот факт, что взаимодействие эстетика жизни иэстетическое воспитание способствуют гармоничную связь в жизни человека.

Page 9: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

157

Ключевые слова: эстетика, эстетика жизни, философия, категория, эстетическая культура,прекрасное, общество, искусство, духовность, этика, культура.

Kuvvatov Sardor Isomiddinovich,Samarkand State University, the teacher,

sardor.quvvatov@yandex

ON THE ROLE OF THE CATEGORY OF BEAUTY IN THE FORMATION OF THEAESTHETICS OF LIFE

ANNOTATIONThis article discusses how the formation of the aesthetics of life is related to aesthetic categories. Inparticular, the philosophical and aesthetic essence of the category of beauty is highlighted, and itsrole in the formation of the aesthetic culture of the individual is shown. Some constructive aspects ofthe concept of beauty in the process of formation of the aesthetics of life are described. In clause theauthor analyzes categories perfect as the basic means of aesthetic education of daily life and also itsrole in formation of aesthetic culture. Creation of beauty, its perception has huge meaning in real life,has huge meaning in spiritual life of the man and society. The author analyzes categories perfect asthe basic means in process education of the perfect man. That fact affirms, that interaction anaesthetics of life and aesthetic education promote harmonious connection in life of the man.Key words: aesthetics, aesthetics of life, philosophy, category, aesthetic culture, beauty, society, art,spirituality, morality, culture.

Falsafa fanlari tarmoqlaridan biri estetika insoniyatning go’zallikka, nafosatga va san’atgabo’lgan munosabatini o’rganish bilan bir qatorda kishilarning turmush tarzi, etnik marosim vabayramlari, oiladagi odob, xulq – nafis his tuyg’ularni shakllantirish, turmush go’zalligi kabimasalalarni ham o’z ichiga oladi. Aniqroq aytganda, estetikaning bunday tarmog’i turmushestetikasidir. Ayniqsa, hozirgi globallashgan, g’oyaviy-mafkuraviy, ma’naviy tahdidlar avjolayotgan, ma’naviy hayotda ko’zga tashlanib qolayotgan ba’zi “kemtik”lar, yoshlar tarbiyasigaG’arb turmush tarzi, madaniyatining salbiy ta’sir ko’rsatayotgan, mahalla va oilalarda, kishilar ongidaestetik madaniyat, estetik tarbiyaning kishilar ongiga kirib borishi qiyin kechayotgan bir davrdaturmush estetikasining shakllanishiga ehtiyoj seziladi.

Falsafa qomusiy lug’atida turmush tushunchasiga quyidagicha ta’rif keltiriladi: “Turmush –kishilarning moddiy, oziq-ovqat, kiyim kechak, uy-joy, sog’liqni saqlashga bo’lgan, shuningdek,ma’naviy qadriyatlarga bo’lgan ehtiyojlarini qondirishdan iborat ijtimoiy hayotning noishlabchiqarish sohasi” [3, В.110]. Turmush keng ma’moda tinchlik, kundalik hayot tarzini anglatib,ijtimoiy hayotning barcha sohalari mehnat, ijtimoiy faoliyat, kishilar kayfiyati va yurish turushigata’sir ko’rsatadi. Shu bilan birgalikda, turmushning shakllari farqlanadi: ijtimoiy, shahar, qishloq,oilaviy, yakka va boshq. Demak, insonning kundalik hayot kechirishi, boshqalarga bo’lganmunosabati va hatti-harakatlaridagi ko’pgina jihatlari turmush tushunchasida umumlashadi.Shuningdek, “turmush” so’zi insonning ijtimoiy-foydali faoliyati bilan bog’liq bo’lgan kundalikhayot sferasini, kishining ijtimoiy hayotga – munosabatga kirishish ma’nolarini ham anglatadi.Turmush – bu ijtimoiy hayotning moddiy sharoiti, muhiti, uning moddiy ehtiyojlarini qondiruvchiinson hayotining asosiy qismi hamdir. Turmushda insonning mohiyati uning faol harakatida namoyonbo’ladi. Chunonchi, ovqat tayyorlaydi, o’z sog’ligi va yaqinlari sog’ligi to’g’risida, bolalarinitarbiyalash, ta’lim olishi haqida qayg’urish bilan bir qatorda ularga o’zining va ajdodlarining moddiyva ma’naviy qadryatlarini, shuningdek boy hayot tajribasini yetkazib berib, yuksak ma’naviyat,ezgulik, halollik, to’g’riso’zlilik, madaniyatlilik kabi hayotiy aqidalarni o’zlashtiradi. Qarindoshlari,yaqinlari, o’rtoqlari, do’stlari bilan muomala qiladi; tabiatni kuzatadi va uning tuhfalaridan bahraolib, ko’nglini ochadi; hayoti uchun turli-xil kerakli narsalarni tayyorlaydi va ishlatadi, yaqinodamlari bilan hayotining barcha xursandchilik va g’am-g’ussalarini bo’lishadi va hokazo.

Page 10: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

158

Kishilarning hayot faoliyati turli shakllarda namoyon bo’ladi. Bunga moddiy va ma’naviyqadryatlarni yaratish, ishlab chiqarish va ijtimoiy munosabatlarga kirishish, oila-turmushdagifaoliyat, o’qish, ishlash, umumiy etiketni, ko’ngildagidek hordiq chiqarishni yo’lga qo’yishborasidagi faoliyat kiradi. Kishiga bu faoliyat davomida faqatgina ratsional tafakkur emas, balkihissiy-emotsional tuyg’ular ham kerakligini ta’kidlash joiz. Turmush insondan doimo hissiy, aqliy vairodaviy kuch, qobiliyat va imkoniyatni talab etadi. Inson yashar ekan, ko’pincha turmushqiyinchiliklariga duch kelib, unga matonat bilan bardosh beradi, kezi kelganda uni bartaraf etish bilanbir qatorda kerakli bo’lgan yashash shart-sharoitlarni yaratadi va unga mos ravishda xarakter,ishtiyoq va uslubni shakllantiradi. Insonlarning turli xil xarakteri, temperamenti, ishtiyoqi, ta’bi,intilishi va istaklari uning turmushni boyitib boradi. Turmushda – xonadonda narsalar,asboВ.anjomlar, kerakli jihozlar doimo bir xil tartibda joylashtirilmaydi, ularning bajaradiganvazifasiga qarab,uy egasining didiga va rangiga qarab joylashtiriladi. Albatta, insonlarning xarakteri,temperamenti turli xil bo’lishi mumkin. Lekin uning mazkur jarayonda ishtirok etgan did-farosatiestetik did va madaniyatning qay darajada ekanligini ifodalab beradi. Demak, insonning hayotida,turmush tarzida nafosat – estetik madaniyat, estetik his-tuyg’u, estetik faoliyat, estetik did o’ziga xoso’rin egallaydi.

Xo’sh, turmush estetikasi nima? Turmush estetikasi deganda biz insonning voqelikka kengqamrovli estetik munosabatini tushunamiz. U hozirgi paytda kiyinishdan tortib xulqiy go’zallikkacha,oilaviy an’analardan tortib,oilaviy makongacha bo’lgan “estetik doirani” o’z ichiga oladi. Turmushestetikasida eng muhimi, odamlarning narsalar dunyosiga go’zallik va ulug’vorlik orqali qarashlari,estetik didga, ijtimoiy ideallarga o’ziga xos munosabatlari namoyon bo’ladi, pirovard natijada uturmush madaniyatining yuksalishiga xizmat qiladi[1, В.240].

Insonning xulqiy go’zallik qonun-qoidalariga amal qilib yashashi uning ma’naviy borlig’itendensiyalarining muhim shartidir. Uning xulqiy go’zalligi mahallada, oilada, jamoat joylaridao’zini umumodob me’yorlarida tutishida, o’zgalar bilan muloqotga kirishganda, shuningdek kasbiymunosabatlarda muomala odobi va etiket jihatdan yondoshuvda, o’zaro suhbatlarda hamxushmuomalalik bilan so’zlashishida namoyon bo’ladi. Uning o’ziga xos sharti sifatida, go’zallikningaxloqiylikda, aksincha, axloqiylikning go’zallikda namoyon bo’lishini ko’rsatib o’tishimiz mumkin.Bu garmonik holatdir.

Taniqli estetik olim M.Olloyorovning fikricha, go‘zallik – bu markaziy mezoniy tushuncha(kategoriya) bo‘lib, unda borliqdagi narsa hodisalarning shakl va mazmun uyg‘unligi, mukammalligiva insonning ularga bo‘lgan ma’naviy-ruhiy lazzatlanishi bilan shartlangan munosabatiifodalanadi[4,В.37-38]. Ob’ektning xususiyati, jihatlari kishi tomonidan estetik sub’ekt sifatida qaydetilgan birliklar o‘lchovida idrok etilgan paytda unda ma’naviy lazzatlanish his-tuyg‘ularini (ruhiyg‘izolanish-poklanish, zavqlanish, shodlik) uyg‘otadi. Go‘zalliking mohiyati borliqning barchasohalarida (tabiat, jamiyat, inson, san’at) turli shakl, xususiyatlarda namoyon bo‘ladi. Usbumulohazalar chorrahasida E.Umarov ham go’zallik tushunchasiga estetikaning barchamuammolarining bog’liqligini tushuntirishga harakat qiladi. Uning fikricha, “Go’zallik – estetikaningasosiy tushunchasi. Go’zallik nafosat olamining mag’zi, asosiy belgisi, bosh xossasi, asosiymohiyatini tashkil etadi. Shu bois estetikani go’zallik haqidagi fan, go’zallik falsafasi deb hamataydilar. Go’zallik – bu asosiy estetik qadriyat bo’lib, uni idrok etish qobiliyati esa estetiksubyektning asosiy xossasidir. Bu xususiyat estetik ong va uning asosiy qismlariga ham taalluqlidir.Estetik his-tuyg’u, eng avvalo go’zallikni his etish jarayonini anglatadi. Estetik orzu esa go’zallikniinson xohlagan u yoki bu tasavvurlar tarzida ifodalaydi. Estetik did bo’lsa ko’p jihatdan shaxs vajamiyat nimani go’zallik sifatida, nimani xunuklik sifatida idrok etishida namoyon bo’ladi. Vanihoyat, estetik qarashlar go’zallikning tabiati va mohiyati haqidagi fikrlarni anglatadi”[6,В.110].

Odatda go‘zallik xushnudlik kayfiyatlarini hosil qiladigan narsa-hodisalar majmui, zavqbag‘ishlovchi hodisa sifatida tuhhuniladi. Bu go‘zallikka nisbatan sodda, jo‘n va yuzaki tushunishdir.Aslida go‘zallik shunday xususiyatga egaki, u yoqimlilik tuyg‘usiga bog‘liq holda, odamlarningbirlashuviga, ularda ijtimoiy-axloqiy fazilatlarning shakllanishiga hamda ma’naviy jarayonlarningbarqarorlashuviga olib keladi. O.G‘aybullaevning fikricha, go‘zalik – bu tabiat va jamiyatdagi estetikong va faoliyat asosida vujudga keladigan sub’ektning voqelikni idrok etish qobiliyatidir[5, В.57].

Page 11: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

159

Inson ijtimoiy hayotda bo‘layotgan voqea-hodisalarni go‘zal jihatlarini mehr-muhabbat, zavq-shavq,erkinlik tuyg‘ulari bilan his etadi. Inson olamda yuz berayotgan jarayonlarni o‘zining his-tuyg‘ulari,kechinmalari orqali bilib olishga intiladi. Ana shu intilishlarda kishining avvalo, go‘zallikni hisetishga bo‘lgan qiziqishlari sodir bo‘lib, nima go‘zalu, nima xunukligini bilish jarayoni voqelikniidrok etishda yuz beradi.

Go‘zallik uyg‘unlik, maqsadga muvofiqlik, mutanosiblik, me’yor, tartiblilik, hamoxanglik,moslik, yaxlitlik, birlik, tenglik kabi tushuncha-unsurlarning mavjudligini talab etadi. Butushunchalar narsa-hodisalarning go‘zal bo‘lishini, chiroyli ko‘rinishini ta’minlaydi. Masalan har birfasl o‘ziga xos go‘zallikni namoyon etadi. Biroq, faslning xususiyatlari uning go‘zalligidagi unsurlarbilan mos, mutanosib va hamoxang bo‘lmog‘ini talab etadi (daraxtlarning uyg‘onishi va zaminningko‘klamga bezanishi - bahoriy go‘zallikni, qahraton sovuq va borliqni oppoq qorga burkanishi –qishning chiroyini belgilaydi va h.k.). Bu unsurlar go‘zallikdagi tug‘yoniylik, maftunkorlik,foydalilik, mo‘‘jizaviylik kabi sifatlarni takomillashtiradi. Bu sifatlar qulaylik, manfaatdorlik,zavqlanish, lazzatlanish singari go‘zallikning xususiyatlarini belgilaydi.

Go‘zallik tushunchasi estetikaning boshqa kategoriyalari bilan dialektik bog‘liqda bo‘lib,mezon, me’yor buzilish oqibatida teskari tushuncha ahamiyat kasb etadi. Go‘zal narsalar inson amaliyfaoliyatiga, manfaatlariga mos bo‘lib, ularni idrok etish hayrat va quvonch bag‘ishlaydi, shaxsninguyg‘un hamohang rivojlanishiga, unda eng yaxshi insoniy xislat-fazilatlar tarkib topishgako‘maklashadi.

Inson ijtimoiy hodisa bo’lishi bilan birgalikda, u hamisha tabiat bilan aloqadorlikdashakllanadi. Inson voqelikda yashar ekan, doimo faollikda: tabiatni, atrof-muhitni o’rganadi, bilishgaharakat qiladi, o’zlashtiradi, moddiy va ma’naviy qadryatlar yaratadi. Mazkur jarayonda uningmadaniyati ham shakllanib borib, u ikki substansional jabhada namoyon bo’ladi: ichki va tashqimadaniyat. Ichki madaniayat - insoniyat ma’naviy boyligi, ratsional, hamda axloqiy rivojlanganlikdarajasi, hissiyoti, dunyoqarashi, vijdon, imon, diyonat, ezgulik, hamdardligi va insonparvarligidir.

Insonning tashqi madaniyati uning axloq-odob qoidalari, yurish-turish, hatti-harakat,muomala, etiket normalariga rioya qilishida, shu bilan birga so’zlashishida, kiyinishida aks etadi.Arastu go’zallikni, garmoniyani shakl va mazmun birligida, deb e’tirof etganidek, insonlarning hamichki va tashqi madaniyati uzviy bog’liq holda rivojlanishi kerak. Shundagina shaxs barqarorligi,insoniy munosabatlardagi go’zallik, yigit-qizlar munosabati, turmushdagi munosabatlar, do’stlik vao’rtoqlik munosabatlari odoblilik doirasida, axloqiy go’zallik tamoyillari asosida shakllanib boradi.Kishilarning turmush tarzida samimiylik, halollik, do’stlik, muhabbat umumiy manfaat sifatidaaxloqiy-estetik ehtiyojga aylanib borishi, shaxs axloqiy-estetik faoliyatini yuzaga keltiradi. Odobtuyg’usi rivojlangan insonlar go’zal xatti-harakatlar sohibiga aylanadilar[2, В.166]. Ya’ni bundaykishi, faqatgina yuksak odoВ.axloqiy sifatlarga ega bo’libgina qolmasdan, balki turmushgo’zalligiga alohida e’ibor qararatishi bilan ajralib turadi. Insonning tashqi qiyofasi uning umumiymadaniyati va saviyasidan dalolat beradi. Chunonchi, qanday holatlarda qay tariqa kiyinish, kimgaqanday muomalada bo’lish, uy jihozlarni joylashtirish, san’atga bo’lgan munosabat, mehmon kutish,farzand tarbiyasi va h.z. Bular qatoriga ayniqsa, turmush estetikasining ajralmas qismi bo’lgantexnika estetikasi va dizayn muammolarining go’zallik tushunchasi bilan chambarchas bog’liqliginie’tirof etish joiz. Misol uchun, dizayner buyumga o‘ziga xos nafosat va uyg‘unlikni singdirib, undainsoniy qadriyatlarni shakllantiradi. Buyumlar olamini va turmush estetikasini go‘zallashtirish orqaliinsonda jamiyatga nisbatan munosabatni shakllantiradi. Dastlabki yaratilgan texnika vositalarinikishilar go‘zallik olamiga mutlaqo begona bo‘lgan hodisa sifatida idrok etishgan bo‘lsa, keyinchalikloyihachilar tomonidan texnikaga nisbatan badiiy yondashuv natijasida u o‘zining avvalgi dag‘al,qo‘pol, noqulay ko‘rinishini yo‘qotdi. Endilikda texnika o‘zining bejirimligi, qulayligi, jozibasi bilaninsonga yaqinlasha boshladi. Xolbuki, dizayn go‘zallik kategoriyasi bilan uyg‘un holdaginarivojlanadi. Buyumni badiiy loyihalashtirish jarayonida uning shakli bilan mazmuni hamohang, bir-biriga mos bo‘lishi lozimligini yoddan chiqarmaslik lozim. Xulosa shuki, dizayndagi haqiqiygo’zallik shaxsning moddiy va ma’naviy ehtiyojini qondirishida namoyon bo’ladi.

Kishilar ijtimoiy borliq, hodisalar, voqeliklar bag‘rida dunyoga kelib ulg‘ayar ekan, ijodiyotva ijtimoiy hayot tomonidan in’om etgan ajoyib, hayratomuz nafosat, go‘zalliklarning shohidi,

Page 12: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

160

guvohi bo‘ladilar, shuningdek, ulardan zavqlanib, bahramand bo‘lib, bahri-dili ochilib hayotkechiradilar. Shunday ijtimoiy hayot go‘zalliklardan yoshlar bahra olgandan keyin uningko‘tarinkilik kayfiyati, badiiy ruhiyati vujudga kelib tafakkurida o‘z aksini topadi.

Go‘zallikka intilish, undan zavq-shavq tuyish, bahra olish, o‘zining mazkur sohadagiyaratuvchilik imkoniyatlarnini amalga oshirish ehtiyoji insonda hech qachon tugamaydi, ma’lum birchegarada to‘xtab qolmaydi. U ushbu ehtiyojini turli usullarda qondiradi. Masalan, xalq og‘zaki ijodiva amaliy bezak san’ati, adabiyot va san’atning barcha turlari, janrlari uni qondirishga qaratilganinsonning maxsus ijodiy faoliyati sanaladi. Ya’ni, inson o’zi uchun, farzandlari uchun kitoblar,rasmlar, devorlarga ilinadigan, yoki tokchalarga qo’yiladigan estetik qiymatga ega bo’lgan jihozlarnixarid qilish bilan birgalikda, xonalarni yuksak estetik did bilan bezashga harakat qiladilar. Dam olishkunlari oilaviy bo’lib, kinoga, teatrga yoki konsertlarga boradilar. Bundan shu xulosa kelib chiqadiki,san’at va badiiy adabiyot asarlarini estetik o‘zlashtirish insonning ma’naviy-ruhiy yuksalishiga,tuyg‘ulari, dunyoqarashi teranlashishiga, noziklashishiga, ezgulik va go‘zallik bilan yo‘g‘rilishigabarakali ta’sir ko‘rsatadi. Natijada odamlar o‘rtasidagi munosabatlar yaxshilanadi, mehr-oqibatkuchayadi. Oddiygina turmushdan, hayotdan nafosat, go’zallik axtara boshlaydi. Ular o‘z hayotini,faoliyatini, muhitini “go‘zallik me’yorlari bo‘yicha qayta yarata boshlaydi”, yuksak estetik ideallarniorzu qiladi.

Mulohazamiz xotimasi sifatida shuni aytish mumkinki, kundalik hayotimizda turmushestetikasini shakllantirish estetikaning markaziy tushunchasi bo’lgan go’zallik, uning yuksak estetikqadryatlarning yaratilishiga olib keladigan diterminizmiga bog’liq holda amalga oshadi. Go‘zallikniyaratish hamda voqelikdagi go‘zalliklarni idrok etish inson va jamiyat ma’naviy hayotiga katta ta’sirko‘rsatadi. Go‘zallik barkamol inson shaxsini tarbiyalashning asosiy vositalaridan biri sifatida insonestetik didini shakllantirishda ulkan ahamiyatga ega hisoblanadi. Turmushdagi nafosat uzluksizta’lim bosqichlaridagi estetik tarbiya bilan uyg’un tarzda, birgalikda olib borilishi lozim. Shundaginaturmush madaniyatining yanada yuqori bosqichlarda rivojlanishini ko’rishimiz lozim. Bu jarayondaturmushda o’ziga xos an’analarning davomiyligi, shuningdek ota-onalarning farzandlariga namunabo’lishi va ularga estetik sharoit yaratib berishi muhim ahamiyat kasb etadi. Go‘zallik insonni hartomonlama rivojlanishiga ko‘mak berishi barobarida boshqa estetik omillarning jamiyat hayotidayanada faollashuviga sharoit yaratib beradi.

Иқтибослар /Сноски/ References

1. Abdulla Sher. Estetika. Darslik, T,: “O’zbekiston”, 2014, 240-b.( Abdulla Sher.Aesthetics.Coursebook, T,:”Uzbekistan”,2014, page 240.)2.E.Umarov,R.Karimov,M.Mirsaidova,G.Oyxo’jayeva, Estetika asoslari, T:, 2007y, 166-b(E.Umarov,R.Karimov,M.Mirsaidova,G.Oyxujayeva,Principals of Aesthetics, T:,2007y, page 166)3.Falsafa qomusiy lug’at. T,:”Sharq” nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi Bosh tahririyati,2004, 404-b (Philosophy encyclopedic dictionary. T,:”Sharq” joint-stock publishing House company,chief editorship, 2004, page 404)4.Оллоёров М. Эстетиканинг асосий категориялари. Услубий қўлланма. Самарқанд. СамДУнашри. 2011, 37-38 бет.( Allayorov M.Principal categories of Aesthetics . Methodical book.Samarkand. Publication of Samarkand State University. 2011, pages 37-38.)5.О.Ғайбуллаев. Эстетика. АЛ ваКҲК учун услубий қўлланма. Самарқанд. СамДУ нашри.2004, 57-бет (O.G‘aybullayev. Aesthetics. Methodical book for academic lyceums and vocationalcolleges. Samarkand. Publication of Samarkand State University.2004,page 57)6.Umarov E. Estetika(Nafosatshunoslik). – T.:”O’zbekiston,1995,110-b (Umarov E.Aesthetics(Eleganse).-T.:”Uzbekistan” 1995, page 110)7. A.Makhmudova Guarantee of legal basic of supporting human rights in new level of Uzbekistan’sdevelopment . International Journal of Advanced Science and Technology Vol.29 .No.5, (2020),pp.1761-17708.Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. -1207 бет.(Shermuxamedova N.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012. -1207 p.)

Page 13: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

161

9.Бучило Н. Ф., Чумаков А. Н. Философия: учеб. пособие. –М.: ПЕР СЭ. -447 Б. (Buchilo N.F.,Chumakov A.N. Philosophy: Textbook. allowance. –M .: PER SE. -447 p).10.Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004. -213 Б. (Philosophy. Tutorial. Second edition, revisedand supplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova. - M .: Bylina, 2004. -213 p).11.Радугин А. А. Философия: Курс лекций: Учебное пособие для студентов вузов. — 2-е изд.,перераБ. и доп. –М.: Центр, 2001. -269 Б.( Radugin A. A. Philosophy: Course of lectures: A manualfor university students. - 2nd ed., Revised. and add. –M.: Center, 2001. -269 p).12.Brandt M. J., Crawford J.T. Worldview conflict and prejudice. Advances in Experimental SocialPsychology, 2020. p. 1-99.

Page 14: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

162

Муяссаров Бегали Қосимжон ўғлиЎзМУ, Ижтимоий фанлар факультети магистрани

Неъматов Озодбек НеъматовичМирзо Улуғбек номидаги ЎзМУтарих факултети 3-курс талабаси

[email protected]

ШАХС МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ИННОВАЦИОНТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ МЕТОДОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-22

АННОТАЦИЯБугунги кундаги илм-фан, цвилизация ютуқлари ҳамда инновациялардан самаралифойдаланиш орқали шахс маънавиятини юксалтиришга бўлган эҳтиёж ошиб бормоқда.Миллий тараққиёт ва шахс маънавий юксалиш жараёнини инновацион тараққиёт биландиалектик алоқадорлигини илмий ўрганиш масаласи бугунги куннинг долзарбмуаммоларидан бири ҳисобланади. . Ҳозирги пайтда компьютер ва интернет саводхонлигиниамалга ошириш кишилар маънавиятининг чуқурлашувига кучли таъсир кўрсатмоқда. Шахсмаънавий юксалиши тараққиёт билан узвий ва уйғун асосда бўлади. Ушбу мақолада, шахсмаънавиятини юксалтиришнинг методологик асослари, инновацияларнинг шахс маънавиятива маънавий юксалишига таъсири, ўзаро алоқадорлиги ва боғлиқлиги жиҳатлари ёритилган.Бугунги голабаллашув шароитида шахс маънавиятига атроф-муҳит бутун бир жамиятинновацион ахборот теле-коммуникация воситалари ўз таъсирини кўрсатмасдан қолмайди, шужиҳатдан ҳам ушбу мақолада ёритилаётган мавзу долзарб ҳисобланди.Калит сўзлар: Шахс маънавияти, методология, метод, инновация, инновацион технология,инновацион тараққиёт, маънавият ва маърифат, маънавий салоҳият.

Муяссаров Бегали Косимжон углиМагистр факультета Гуманитарных наук

Национального университета Узбекистана имени Мирзо УлугбекНеъматов Озодбек Неъматович

студент 3-курса Исторического факультетНационального университета Узбекистана имени Мирзо Улугбек

[email protected]

МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ИННОВАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ ВРАЗВИТИИ ДУХОВНОСТИ ЧЕЛОВЕКА

Page 15: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

163

АННОТАЦИЯСуществует растущая необходимость в повышении морального духа человека за счетэффективного использования современных достижений науки, цивилизации и инноваций.Одной из наиболее актуальных проблем сегодня является научное изучение диалектическойсвязи между национальным развитием и процессом духовного роста личности синновационным развитием. В настоящее время внедрение компьютерной и интернет-грамотности оказывает сильное влияние на углубление духовности людей. Духовный ростчеловека находится на неотъемлемой и последовательной основе развития. В этой статьерассматриваются методологические основы повышения духовности человека, влияниеинноваций на духовность и духовный подъем человека, а также взаимосвязи ивзаимозависимости. В сегодняшние дни, в условиях глобализации окружающая среда, всеобщество, инновационные информационные и телекоммуникационные средства оказываютвлияние на духовность человека, и в этой связи тема, рассматриваемая в этой статье, считаетсяактуальной.Ключевые слова: Духовность человека, методология, метод, инновационная технология,инновационное развитие, духовность и просветительство, духовный потенциал.

Muyassarov Begali Kasimjon ogli, Master of Social Sciences,

National University of UzbekistanNematov Ozodbek Nematovich

3rd year student faculty ofHistory of the National University of

Uzbekistan named after Mirzo [email protected]

METHODOLOGICAL ASPECTS OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN INCREASINGPERSONAL SPIRITUALITY

ANNOTATIONThere is a growing need to raise the morale of the individual through the effective use of modernscience, the achievements of civilization and innovation. One of the most pressing issues today is thescientific study of the dialectical connection between national development and the process ofspiritual growth of the individual with innovative development. Nowadays, the implementation ofcomputer and internet literacy has a strong impact on the deepening of people's spirituality. Thespiritual growth of a person is on an integral and consistent basis with development. This articlediscusses the methodological foundations of raising a person’s spirituality, the impact of innovationson a person’s spirituality and spiritual growth, and the interrelationships and interdependencies. Intoday's world of globalization, the environment of the whole society is affected by the innovativeinformation and telecommunications means of the spirituality of the individual, and in this regard,the topic covered in this article is relevant.Keywords: Personality spirituality, methodology, method, innovation, innovative technology,innovative development, spirituality and enlightenment, spiritual potential.

Шахс маънавиятини юксалтиришда инновацион технологиялар ролини оширишга оидқарашларни назарий методологик жиҳатдан илмий ўрганиш муҳим аҳамиятга эгадир. Бундаасосий вазифа шахс маънавиятини ривожлантиришда инновацион технологияларданфойдаланиш самарадорлигига тааллуқли илмий ҳақиқатни аниқлашдир. Бу ҳақиқатгаэлтадиган йўлни юнон тилида метод, фан қўллайдиган барча умумий ва конкрет ёндашувлар,усуллар ва воситаларни эса методология (метод - йўл; логос - таълимот) деб аталади.

А.Эркаев келтирганидек; “Методология бевосита илмий янгиликларни кашф этмайди,янги билимлар бермайди, балки янги билимларга қандай эришишни кўрсатади, мавжуд ва

Page 16: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

164

аниқланган билимларнинг, илмий хулосаларнинг тўғрилиги ёки хатоларини аниқлайди,баҳолайди. Бу хатоларга тадқиқот усули ва воситалардаги қайси камчиликлар сабаб бўлгани,нималар илмий таҳлил, умумлаштириш ва хулоса чиқаришда адашишга олиб келганинианиқлашда ёрдам беради”.[1, Б.3] Умумлаштириб айтганда, илмий методология фантўғрисидаги таҳлилий таълимот бўлиб, янги илмий кашфиётлар қилишдаги аҳамияти улкан.У муайян фан, мавзуга ёндошишда илмий ва ижтимоий мўлжал беради. Олдида турганконкрет ва долзарб вазифаларни, мақсадларни, уларга элтувчи йулларни, воситаларни аниқлаболишга кўмаклашади. Методологиясиз ҳеч бир фанни ёки фан доирасидаги мавзуларнисамарали ривожлантириб бўлмайди.

Шахс маънавиятини юксалтиришнинг умумметодологик асослари бўлиб ЎзбекистонРеспубликаси Президенти Шавкат Мирзиёев ҳамда мамлакатимиз Биринчи ПрезидентиИслом Каримовнинг мавзуга оид асарлари, нутқлари хизмат қилди.

Шу ўринда, инновацияларнинг бугунги кунда унинг инсон тараққиёти ва шахсмаънавиятини юксалтиришдаги методологик моҳияти, фуқаролик жамиятини қуришдагиаҳамиятини илмий таҳлил этиш, унинг ижтимоий-фалсафий жиҳатларини очиб беришдаЎзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг “Бугунги кунда дунёдаинновацион ғоясиз, илм-фан ютуқларисиз бирорта соҳанинг ривожланиши мумкин эмас”[2,Б.87], деган фикрлари ўринли эканлигини келтириб ўтиш жоиздир.

Шахс маънавиятини ривожлантириш Ватанимиз тараққиётига ўзини дахлдор деббиладиган, Ватан ва Халқ манфаатларини ўзининг манфаатлари билан уйғун ҳолда кўрадиган,фидойи ва жонкуяр, мустақил онг ва тафаккурга ҳамда ўзининг фаол гражданлик позициясигаэга тамомила маърифатли, юксак маънавиятли шахсни тарбиялаш ва камолга етказишвазифаларини кўзлайди.

Мамлакатимизда нафақат шахс, балки ўсиб келаётган ҳар бир ёш авлоднингмаънавиятини, маърифатини ривожлантириш жамиятимиз ва давлатимиздаги энг устуворвазифалардан бири ҳисобланади. Шахс ўзининг маънавияти, маърифати билан жамият вадавлатнинг тараққиётига маълум маънода ҳиссасини қўшади. Негаки, “инсон руҳий-маънавийҳолати ва жамият ўртасидаги алоқадорлик, ўзаро акс таъсир мувозанати маънавият биланбоғлиқ бўлиб, агар у бузилса тартибсизликка олиб келиши айтилган”.[3, Б.13] Шундан келибчиқиб, жамият ва давлат инновацион тараққиёти даврида маънавиятнинг инновацияларданортда қолиши уйғунликни бузилишига олиб келади.

Бугунги кундаги илм-фан, цвилизация ютуқлари ҳамда инновациялардан самаралифойдаланиш орқали шахс маънавиятини юксалтиришга бўлган эҳтиёж ошиб бормоқда.Миллий тараққиёт ва шахс маънавий юксалиш жараёнини инновацион тараққиёт биландиалектик алоқадорлигини илмий ўрганиш масаласи бугунги куннинг долзарбмуаммоларидан бири ҳисобланади. Негаки, бу жараённи атрофлича тадқиқ этиш жамиятнимаънавий янгиланишига туртки бўлувчи объектив шарт-шароитлар ва субъектив омилларнимиллат манфаатларига хизмат қилишига олиб келади. Миллий тараққиётимизнинг янгидаврида шахс маънавий юксалиш жараёнининг ўзаро алоқадорлик хусусияти яна шу биланҳам белгиланадики, Ўзбекистон тараққиётида шахс маънавий юксалиш жараёнининг энгюқори босқичи сифатида маънавий юксалишнинг инновацион ёндашувли жараёнини тақозоқилади. Бу каби тақозоланганлик ҳар бир даврда ўзига хос тарзда намоён бўлади. Айнан ушбуалоқадорлик мазкур инновацион жараёнларга ижобий таъсир кўрсатади. Шунингдек,мамлакатимизни инновацион ривожлантириш стратегиясига кўра, миллий тараққиётимиздагишахс маънавий камолоти маънавиятнинг ички ва ташқи имкониятларига муқобил равишдаривожлантириб боришга боғлиқдир. Жамиятнинг маънавий янгиланишида шахснингмаънавий онг ва даражасининг инновацион ёндашув асосида диалектик алоқадорлигиниистисно қилиш том маънода миллат манфаатларига зид воқеликни келтириб чиқарувчиомилларни юзага келтиради.

Ўзбекистон Республикасининг Биринчи Президенти И.А.Каримов: “Бугунги кундафарзандларимизнинг маънавий оламини юксалтириш, уларнинг миллий ва умуминсоний

Page 17: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

165

қадриятлар руҳида тарбиялаш масаласи биз учун долзарб вазифа бўлиб қолмоқда”[4, Б.29]–дея таъкидлаган эдилар.

Маънавият кўп киррали кадриятдир. Маънавиятни ривожлантириш жамият ваватанимиз тараққиётининг янги босқичида долзарб аҳамиятга эга ҳисобланади. Шахсмаънавияти кўплаб омил ва воситалар таъсирида объектив жиҳатдан ривожланади. Бунингбоиси, маънавият тушунчасининг кўп қирралиги билан ҳарактерланади. “Ер, оила, ота-она,болалар, қариндош-уруғлар, қўни-қўшнилар, халк, виждон, мустакил давлатимизга садоқат,инсонларга хурмат, ишонч, хотира, эркинлик маънавиятнинг ана шундай маъноси кенг. Инсонўзини халқнинг бир зарраси деб сезгандагина, у ҳакда ўйлаб, мехнат қилиб яшагандагинамаънавият билан туташади”.[5, Б.72]

XXI асрда кишиларнинг фан, техника, маданият, санъат ва дин сохасидаги ютукларгаяқинлашиш ва эришиш имкониятлари кенгайиб бормокда. Кишилик тарихида бу нарсадаставвал китоб чоп этиш, кейинчалик оммавий равишда газета чиқариш билан бошланганэди. Радио ва телевидениенинг пайдо бўлиши оммавий ахборот билан таъминлашимкониятларини ғоятда кенгайтирди. Ҳозирги пайтда компьютер ва интернет саводхонлигиниамалга ошириш кишилар маънавиятининг чуқурлашувига кучли таъсир кўрсатмоқда. Шахсмаънавий юксалиши тараққиёт билан узвий ва уйғун асосда бўлади. Демак, шахс маънавийкамолоти узлуксиз жараёнлигини теран англаган ҳолда, жамиятдаги кишилар онгу тафаккуриўзгараётган, янгиланаётган бир даврда маънавият ҳам тараққий этиши табиийдир. Юксакмаънавиятли шахс жамият тараққиётининг муҳим омили ҳисобланади.

"Юксак маънавият — енгилмас куч" асарида таъкидланганидек, "...Бугунги мураккабва шиддатли замонда жаҳонда ўз ўрнини топишга интиладиган ҳар қандай халқ ва миллатумумбашарий тараққиёт ютуқларини ҳар томонлама чуқур ва пухта эгаллаши шарт”.[6, Б.13]

Бундан кўринадики, маънавий юксалишда тараққиёт ютуқлари ва инновационтехнологияларнинг аҳамияти катта. Шахс маънавий камолоти таълим ва тарбия жараёнибилан ҳғам узвий боғлиқ жараёндир. Илму маърифатга ошно инсон маънавий камолотйўлидадир... Буюк маърифатпарвар Маҳмудхўжа Беҳбудийнинг "Дунёда турмоқ учун дунёвийфан ва илм лозимдур, замона илми ва фанидан бебаҳра миллат бошқаларга поймол бўлур",деган фикрлари илм ва маърифат шахс маънавий қиёфасини белгиловчи восита эканлигиникўрсатади.

“...Тараккиёт — тараққиёт учун эмас, балки инсон, халқ ва миллат манфаатлари учунхизмат қилмоғи даркор. Тараққиётга эришаман деб, инсонга ёки Ватан манфаатларига зиёнетказиши мумкин эмаБ. Тараққийпарвар қадриятлар дунёвий билимларга асосланган бўлиб,илм-фан, техника ривожи, жамиятнинг иқтисодий-ижтимоий равнаки, миллий халқхўжалигимизни жаҳон хўжалигига мос равишда ривож топтиришда асосий омиллардан бўлибҳисобланади”.[7, Б.160-164]

Шахс маънавиятини ривожлантиришнинг ички ривожланиш қонуниятларини биланбир қаторда унинг тараккиётига таъсир этувчи ташқи омиллар ҳам мавжуддир. Жамияттараққиётининг ҳар бир муайян босқичидаги ижтимоий-иқтисодий шарт-шароитлармаънавият ва маданият тараққиётига ҳар тарафлама салмоқли таъсир кўрсатади. Албатта,инсон маънавият ва маданиятни яратишда ўз ички истаклари таъсирида ҳаракат қилса ҳам,лекин унинг ижодий фаолияти ўзи яшаб турган жамият бағрида маълум ижтимоийшароитларда амалга ошади. Бундан келиб чиқадиган хулоса шуки, шахс маънавий камолотижамиятнинг маънавият ва маданият тараққиётидан ажратилган ҳолда, ижтимоий ҳаётда юзбераётган иқтисодий-ижтимоий,сиёсий, техникавий муаммолар билан боғламасдан турибтушунтириб булмайди. Бинобарин, булардан ташқарида шахс маънавияти ривожланиши ҳаммумкин эмаБ. Маънавиятнинг юксалиши ёки секинлашиши, тараққий этган ёки тушкунликкаучраган даврлари ҳамма вакт маълум тарихий шарт-шароитлар билан боғлангандир. Букуйидагиларда аник, яққол кўзга ташланади: Марказий Осиё халқлари IX-XV асрларда юзберган Уйғониш ҳаракати даврида маънавиятнинг турли соҳаларида оламшумул тарихийютуқларини қўлга киритиб, жаҳон цвилизацияси ва маданияти тараккиётига улкан ҳиссақўшдилар ва ўша даврдаги ҳар бир шахс маънавий камолот ҳосил қилишига замин ҳозирланди.

Page 18: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

166

Шунингдек, XIV асрнинг 60-70 йилларига келиб буюк соҳибқирон Амир Темур узокдавом этган тарқоқлик ва мўғуллар зулмига бархам бериб, Мовароуннаҳрда марказлашгандавлат бунёд этганидан кейин Шарқдаги Уйғониш даврининг янги даври бошланиши учунқулай ижтимоий-сиёсий, иктисодий, маънавий-маърифий, ғоявий шарт-шароитлар вужудгакелди. Марказий Осиё халқлари Уйғониш ҳаракатининг бу даври “Темурийлар давримаданияти, маънавияти” номи билан жаҳон тарихига кирди. Ташқи омилларнинг маданиятривожланишига таъсирини қуйидаги мисолда янада очиқроқ кўрамиз. Маълумки, собиқИттифоқ даврида унинг таркибига кирган халқлар маънавий ва маданий кадриятларинингравнақ топишига коммунистик мафкурага асосланган сиёсатнинг олиб борилиши салбийтаъсир кўрсатади. Совет халқининг бирлиги, яхлитлиги, халқларнинг бир-бирига якинлашиб,оқибат-натижада қўшилиб кетиши, интернационал бирлик хакидаги ғояларни амалга оширишучун интилиш, шубхасиз, ҳар бир халқнинг ўз миллий маънавияти ва кадриятлариривожланишига тўсқинлик қилди. 70 йилдан ортиқроқ вақт мобайнида бу сиёсат миллийреспубликалар халқларини ўз маънавияти ва калриятларидан махрум килишга қаратилган эди.Бундай сиёсат мазлум халқларни асоратда ва қарамликда ушлаб туришнинг энг қулай ва осонйўли хисобланар эди. Маънавият ва маданиятнинг ривожланиш қонунларини тўғритушунишда тарихни илмий нуктаи назардан идрок этишнинг аҳамияти каттадир. Албатта,буни мавхум тарзда эмас, балки макон ва вактни хисобга олган ҳолда фаҳмлаб маънавиятшаклларининг у ёки бу турининг ўзига хос хусусиятларига қараб тадбиқ қилиш лозим. Шахсмаънавиятнинг ривожланишига унинг моддий хаёт даражаси, унинг моддий фаровонлиги,тегишли оддий-техника базасининг мавжудлиги хам муҳим таъсир кўрсатади.

Мамлакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёевнинг “Дунё шиддат билан ўзгариб,барқарорлик ва халқларнинг мустаҳкам ривожланишига раҳна соладиган турли янги таҳдидва хавфлар пайдо бўлаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлоқий тарбия,ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор қаратиш ҳар қачонгидан ҳаммуҳимдир”.[8, Б.27]

Маънавиятни, маърифатни ривожлантиришнинг инновацион усулларига бўлганэҳтиёж нафақат мамлакатимиз, балки дунё мамлакатларининг ҳам олдида турган энг долзарбвазифалардан биридир. Ҳар бир соҳада бўлгани каби Ўзбекистон тараққиётининг янгибосқичида шахс маънавиятини юксалтиришда инновацион самарадорликка эришиш давлатсиёсати даражасига кўтарилганлигининг ўзи, бу борадаги ислоҳотларнинг нечоғликаҳамиятлигини кўрсатади.

“Ҳаммамиз яхши биламиз, бугунги давр юқори технологиялар, инновацияларзамонидир”.[9,Б.168] Бундан кўринадики, манавият ва маърифатни юкслатириш ҳар доиминновацияни талаб қилади ва ўзаро уйғунликда бўлиши лозим. Инновациясиз ривожланишбўлмайди, етарли даражада самарадорликка эришиш мумкин эмаБ.

Маънавий – маърифий ислоҳотларни янада ривожлантириш борасидаги муҳимвазифалардан бири бу шахс, энг аввало ёшларни маънавий камолга етказиш лозимлигининазарда тутиб, мамлакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёевнинг: “Ёшларимизни мустақилфикрлайдиган, юксак интеллектуал ва маънавий салоҳиятга эга бўлиб, дунё миқёсида ўзтенгдошларига ҳеч қайси соҳада бўш келмайдиган инсонлар бўлиб камол топиши, бахтлибўлиши учун давлатимиз ва жамиятимизнинг бор куч ва имкониятларини сафарбарэтамиз”[10, Б.197], - деган фикрлари маънавий юксалиш жараёнида камчиликка йўл қўйишмумкин эмаслигини кўрсатади.

Шахс маънавияти ривожланишига таъсир кўрсатадиган омил ва воситаларнингаҳамиятини ошириш, маънавиятни сингдириш, ёшларни маънавий тарбия жараёнларига фаолжалб этиш, таълим-тарбия жараёнининг барча бўғин ва тизимларига маънавий жиҳатданривожлантиришнинг инновацион усулларини жорий қилиш маънавий юксалиш сари илдамқадамдир. Чунки, “Фуқароларнинг фаровонлиги ҳар қандай давлатда ўша жамиятдагиинновацион ривожланишга бевосита боғлиқдир”[11, Б.123] -деб, ёзади Н.И.Шиндина. Барчасоҳаларда илмий-технологик янгиликларни узлуксиз жорий этиш, мамлакатда шахсмаънавиятини ривожлантириш барқарор тараққиёт мақсадларини белгилайди ва инсон ва

Page 19: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

167

жамият фаровонлигини таъминлашда инновацион ривожлантириш қонуниятларини янадатакомиллаштириб бориш заруриятини туғдиради.

Шахс маънавиятини ривожлантириш омил ва воситаларининг инновационхусусиятларини татқиқ этишнинг аҳамияти катта. Зеро, инновация ва замонавийтехнологияларни қўллаш зарурати маънавиятни юксалтириш омилларини объективхарактеридан келиб чиқади. Бундан келиб чиқадиган асосий вазифа шахс маънавийкамолотида маънавий тарбия жараёнига инновация жорий этишда намоён бўлади. Маънавийтарбия оиладан бошланишини инобатга олиб, унга тааллуқли бой ва сермаҳсул миллийанъаналаримиз, урф-одамларимизни авайлаб-асраш, уларни миллий умуминсонийқадриятларимиз билан уйғунлаштириш зарур. Ўз навбатида, қадриятлардан унумлифойдаланиш оила маданиятининг шаклланишига, фарзандларнинг одоб-ахлоқли бўлибўсишига таъсир кўрсатади. Бу жараёнлар боболар насиҳатлари, ота ибрати, она меҳри орқалиамалга ошади. Бу каби одоб-ахлоқ куртаклари, ота-онанинг болага таъсир доираси кучи айнанмактабгача ёш даврида юқори даражада бўлади. Халқимизда шундай ахлоқий қоидалармавжудки, улар ўзбеклигимизни намоён қилиб, қадримизни бошқа халқлар олдида кўтарибтуради ва миллий ўзлигига хослиги билан ажралиб туради.

Оилада боланинг онгига гўдаклигиданоқ ўзгалар ва жамият манфаатини ўзманфаатидан устун қўйиш устувор эканлигини унинг онгига сингдириб бориш муҳимдир.Оилавий тарбия махорати болада уни ўраб турган дунёни фуқаро ва ватанпарвар сифатидакўриш ва англашга ўргатишда кўринади. Токи, бола ўз атрофида, ўз ёнида бўлаётганҳодисаларга бефарқ қарамайдиган бўлсин, болалигиданоқ бошқаларнинг вашодлигига шерикбўлсин, кўнглидан ўтказсин. Шунда боладаги фуқаролик ҳисси ахлоқий қадрият сифатидаунинг табиятига сингдириб кетади. Маълумки, ҳар бир миллатнинг ўз урф-одатлари,анъаналари, удумлари бор ва улар ўша миллат учун бебаҳо қадриятлар ҳисобланади. Бумўътабар тушунчаларнинг пайдо бўлиши кишилик жамиятининг шаклланиш жараёнларибилан чамбарчас боғланиб кетган. Демак, қадрият билан алоқадор бўлган мазкур миллийтушунчалар жуда қадим-қадимдан илдиз отиб, қалб қўримизга сингиб, миллий ахлоқ-одобимиз, тарбиямизда ўзга халқлар, миллатларга ўрнак бўлса, арзигулик одобнома бўлибкелган. Фарзандларнинг ота-онага ҳурмати Шарқда ҳамма вақт жуда юқори бўлган. Уларнингўзаро муносабатлари биз юқорида таъкидлаганимиз - миллий қадриятларимизнинг юксакнамунасидир. Кексаларни ҳурмат қилиш, уларнинг маслаҳатларини, йўл-йўриқларини олибиш тутиш, панд-насиҳатларига қулоқ солиш ва унга амал қилиш ўзбекларга хос одат бўлибкелган.

Хулоса ўрнида, шахс маънавиятини ривожлантириш омиллари ва воситалариниинновацион ва замонавий технологиялар асосида ўрганиш, маънавий-ахлоқий одатларнитаркиб топтириш масалаларини илмий-назарий таҳлил қилиш натижасида бу борада қуйидагиталабларни амалга ошириш мақсадга мувофиқдир деб ҳисоблаймиз:

биринчидан; шахс маънавий камолотида ахлоқсизликка қарши курашдаги“компания”га айланмай, мақсадга мувофиқ, узлуксиз, тизимли ва изчил инновацион тарздаамалга оширилиши зарур;

иккинчидан; мамлакатимиздаги ҳар бир шахснинг маънавий-ахлоқий хислатлари вафазилатларини тарбиялашда инновациялардан фойдаланиш;

учинчидан: шахсда ўз идеалига интилишига бўлган ҳис-туйғуларини уйғотишгайўналтирилган хатти-ҳаракатларни ташкил этиш борасидаги кўникмаларни тарбиялаш;

тўртинчидан: шахс маънавий камолоти даражасини жамият ва давлатнинг инновационривожланишига қараб такомиллаштириш;

бешинчидан: жамиятимиздаги ҳар бир шахсда юксак маънавий-ахлоқий сифатлар –инсонийлик, инсонга ҳурмат, меҳр-саховат, хушмуомалалик, ижтимоий муносабатларниташкил этишда муомала маданияти ва ахлоқ қоидаларига риоя қилиш фазилатларниривожлантиришда маънавиятниннг инновацион усулларига таянишда дейиш мумкин.

Page 20: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

168

Иқтибослар /Сноски/ References

1. Эркаев А. Маънавиятшунослик. 2-китоБ. –Т.: “Маънавият”, 2018. –Б. 3.( Erkaev A.Spirituality. Book 2. –T .: “Manaviyat”, 2018. –B. 3)2. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги босқичгакўтарамиз. –Т.: Ўзбекистон, 2017. –Б.87.( Mirziyoev Sh.M. We will resolutely continue our pathof national development and raise it to a new level. –T .: Uzbekistan, 2017. –P.87)3. Рахманов Б.У. Инсоннинг руҳий-маънавий ўз-ўзини ташкиллаштиришини фалсафийасослаш // фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати, Самарканд, 2017. –Б.13(Raxmanov B.U. Philosophical substantiation of the spiritual and spiritual self-organization of man// Abstract of the dissertation of Doctor of Philosophy (PhD), Samarкand, 2017. –B. 13)4. Каримов И.А Ўзбекистон Конституцияси - биз учун демократик тараққиёт йўлида вафуқаролик жамиятини барпо этишда мустаҳкам пойдевордир. –Т.: Ўзбекистон, 2009.– Б. 29.(Karimov IA The Constitution of Uzbekistan is a solid foundation for us on the path of democraticdevelopment and building a civil society. –T .: O'zbekiston, 2009.– Б. 29)5. Каримов И.А. Ўзбекистоннинг ўз истиқлол ва тараққиёт йўли. –Т.: Ўзбекистан, 1992. –Б.72.( Karimov I.A. Uzbekistan's own path to independence and development. –T .: Uzbekistan, 1992.–B. 72)6. Каримов И.А. Юксак маънавият — енгилмас куч. –Т.: Маънавият, 2008. –Б. 13.( KarimovI.A. High spirituality is an invincible force. –T .: Manaviyat, 2008. –B. 13)7. А. Эркаев. Маънавият–миллат нишони. –Т.: Маънавият, 1999. –Б.160-164.( A. Erkaev.Spirituality is the symbol of the nation. –T .: Manaviyat, 1999. –P.160-164)8. Мирзиёев Ш.М.Асарлар, 1-Жилд. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давомэттириб, янги босқичга кўтарамиз. -Т.: “Ўзбекистон”, 2018. –Б. 27 (Mirziyoev Sh.M.Asarlar, 1-Vol. We will resolutely continue our path of national development and raise it to a new level. -T .:“Uzbekistan”, 2018. –B. 27)9. Мирзиёев Ш.М.Асарлар, 1-Жилд. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давомэттириб, янги босқичга кўтарамиз. -Т.: “Ўзбекистон”, 2018.–Б. 168.( . Mirziyoev Sh.M.Asarlar,1-Vol. We will resolutely continue our path of national development and raise it to a new level. -T .:“Uzbekistan”, 2018.–B. 168)10. 2017-2021 йилларда Ўзбекистон республикасни ривожлантиришнинг бешта устуворйўналиши бўйича Ҳаракатлар Стратегиясини “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатларийили”да амалга оширишга оид Давлат дастурини ўрганиш бўйича илмий-услубий рисола. -Т.:“Маънавият”, 2017. –Б. 197.( . Scientific-methodical pamphlet on the study of the State Programfor the implementation of the Action Strategy on the five priority areas of development of theRepublic of Uzbekistan in 2017-2021 in the "Year of dialogue with the people and the interests ofman." -T .: “Spirituality”, 2017. –B. 197)11. Шиндина Н.И. Особенности инновационного развития в современном обществе:социологический аспект //Научно-методический электронный журнал «Концепт». – 2017. - №4 (апрель). – 03 пл. URL: http: // e-кonсept.ru. //2017// 170088. htm. ART 170088.( Shindina N.I.Osobennosti innovatsionnogo razvitiya v sovremennom obshchestve: sotsiologicheskiy aspekt //Nauchno-metodicheskiy elektronnyy zhurnal «Kontsept». - 2017. - № 4 (April). - 03 pl. URL: http:// e-konsept.ru. // 2017 // 170088. htm. ART 170088).

Page 21: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

169

Абдумажидова ҲамидаСамарқанд Давлат Тиббиёт институти ўқитувчиси

[email protected]

ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЖАҲОН ҲАМЖАМИЯТИ БИЛАН ҲАМКОРЛИГИДАҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИНИНГ РОЛИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-23

АННОТАЦИЯУшбу мақолада бугунги Ўзбекистоннинг жаҳон ҳамжамияти билан ҳамкорлигининг янгибосқичлари, унинг халқимиз ва бошқа мамлакатлар ҳаётидаги ўрни, Ўзбекистонда инсон ваунинг шаъни, қадр-қимматини улуғлашга катта эътибор қаратилиб, Инсон ҳуқуқлариумужаҳон декларациясида белгиланган нормаларга алоҳида эътибор берилаётгани,мамалакатимиз қўшни давлатлар билан дўстлик, ҳамжиҳатлик, ҳамкорлик алоқаларинитобора мустаҳкамлаб, давлат чегараларининг очилиши, виза режимининг либераллашуви,халқаро ҳамжамиятнинг нигоҳи 2017-2021 йилларга мўлжалланган Ўзбекистонниривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича “Ҳаракатлар стратегиясини” амалгаоширишга қаратилгани ва ундаги вазифалар давлатимиз мустақиллиги ва суверенитетинимустаҳкамлашга, хавфсизлик, барқарорлик ва аҳил қўшничилик муҳитини шакллантиришга,шунингдек халқимизнинг фаровонлигини таъминлашга хизмат қилиши ижтимоий фалсафийжиҳатдан статистик маълумотларга асосланган ҳолда илмий таҳлил қилинади. Бунданташқари мақолада Ўзбекистоннинг халқаро алоқалари орқали мамлакат ижтимоий,иқтисодий, маданий тараққиётини ривожлантириш бўйича илмий хулоса ва таклифларберилади.Калит сўзлар: инвестиция, тадбиркорлик, ислоҳот, ҳаракатлар стратегияси, ижтимоий,иқтисодий, халқаро алоқалар, шарқ, ислом фалсафаси

Абдумажидова ХамидаСамаркандский государственный

медицинский институт, преподаватель[email protected]

РОЛЬ СТРАТЕГИИ ДЕЙСТВИЙ В СОТРУДНИЧЕСТВЕ С МИРОВЫМСООБЩЕСТВОМ УЗБЕКИСТАНА

АННОТАЦИЯВ данной статье научно анализируется новые этапы сотрудничества Узбекистана с мировымсообществам, его роль в жизни нашего народа и у других стран. А также научно исследуютсяна основе социально-философским статистическим данным прав человека и его достоинствав Узбекистане, которые изложенные нормам во всеобщей декларации прав человека, дружба

Page 22: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

170

нашей страны с соседними странами, открытие государственных границ, либерализациявизового режима, наблюдения международного сообщества на реализацию «Стратегиидействий» по пяти приоритетным направлениям развития Узбекистана, которыепредназначены на 2017 -2021 годы, задачами которых являются укрепление независимости исуверенитета нашей страны, безопасность, стабильность и его вклад в формированиедобрососедской среды, а также в благосостояние нашего народа. Кроме того в статьепредлагается научные выводы и рекомендации по развитию социально–экономического икультурного развития Узбекистана через международные отношения.Ключевые слова: Инвестиция, бизнес, реформа, стратегия действия, социальные,экономические и международные отношения, Восток, философия ислама.

Abdumajidova HamidaSamarkand State Medical institute , The lecturer

[email protected]

THE ROLE OF ACTION STRATEGY OF UZBEKISTAN IN COOPERATION WITH THEWORLD COMMUNITY

ANNOTATIONParticular attention is paid to the spiritual heritage of Khoja Akhror Vali, specific aspects of mysticaland philosophical views (theological, anthropological, ontological, epistemological, metaphysicalaspects) about the Creator, the universe, being, man, society are illustrated by examples. By studyingthe historical and philosophical essence of the Naqshbandi-Akhror Sufism doctrine, one can getcomprehensive knowledge and ideas about cultural and spiritual life, Islamic thought, ideology,lifestyle, inner spiritual experience and aspirations of the peoples of Central Asia in the Middle Ages.In addition, the article provides scientific conclusions and recommendations for the development ofsocial, economic and cultural development of Uzbekistan through international relations.Keywords: investment, entrepreneurship, reform, action strategy, social, economic, internationalrelations, oriental, Islamic philosophy.

Биз биламизки, ҳозирги кунда Ўзбекистоннинг ижтимоий, иқтисодий маданийсоҳалари билан бир қаторда халқаро сиёсатида ҳам жуда муҳим ўзгаришлар рўй бериб янгибосқичга қадам қуйди. Мамлакатимиздаги бу янги босқич албатта Президентимиз ШавкатМирзиёевнинг бевосита ташаббуси ва раҳбарлигида қабул қилинган ҳамда изчил амалгаоширилаётган Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналишибўйича Ҳаракатлар стратегияси дастуридаги берган тараққиёт мезонларидир.

Дарҳақиқат, Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2020 йил 24январда Олий Мажлисга, жумладан вилоят, туман, шаҳар депутатлари ва улар орқали 34миллиондан ортиқ халқимизга мурожаат қилиб, 2019 йилда амалга оширилган асосий ишларякуни ва Ўзбекистон Республикасини 2020 йилда ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришнингустувор йўналишлари ҳақида гапириб қуйидаги ислоҳотларни алоҳида таъкидлаб ўтди.“Амалга ошираётган ислоҳотларимиз жаҳон ҳамжамияти томонидан муносиб баҳоланмоқда.Хусусан, дунёдаги нуфузли нашрлардан бири - “Экономист” журнали Ўзбекистонни 2019йилда ислоҳотларни энг жадал амалга оширган давлат - “Йил мамлакати” деб эътироф этди.Бундай баҳо барчамизга чексиз ғурур, ифтихор ва куч бағишлайди, янги марраларгаруҳлантиради, десам, ўйлайманки, сизлар ҳам бу фикрни қўллаб-қувватлайсизлар[1].

Дарҳақиқат, Президентимиз халқимизнинг фидокорона меҳнати билан 2019 йил -“Фаол инвестициялар ва ижтимоий ривожланиш йили”да салмоқли натижаларга эришилгани,барча соҳалардаги ижобий натижалар қаторида инвестициялар ҳажми ҳам сезиларли даражадаошгани, айниқса, тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар 4,2 миллиард долларни ташкилэтиб, 2018 йилга нисбатан -3,1 миллиард долларга ёки 3,7 баробарга ўсгани,

Page 23: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

171

инвестицияларнинг ялпи ички маҳсулотдаги улуши 37 фоизга етгани ҳақидаги фикрлари ҳамэътиборга моликдир.

Бундан ташқари мамлакатимиз илк бор халқаро кредит рейтингини олиб, жаҳон молиябозорида 1 миллиард долларлик облигацияларини муваффақиятли жойлаштиргани, иқтисодийҳамкорлик ва ривожланиш ташкилоти томонидан Ўзбекистоннинг кредитга доиртаваккалчилик рейтинги охирги 10 йилда биринчи марта яхшиланиб, энергетика, нефть-газ,геология, транспорт, йўл қурилиши, қишлоқ ва сув хўжалиги, ичимлик суви ва иссиқликтаъминоти ҳамда бошқа қатор тармоқларда чуқур таркибий ислоҳотлар бошлангани,саноатнинг 12 та етакчи тармоғида модернизациялаш ва рақобатдошликни кучайтиришдастурлари жадал амалга оширилиб, натижада ўтган йили иқтисодий ўсиш 5,6 фоизни ташкилэтгани, саноат маҳсулоти ишлаб чиқариш ҳажми эса 6,6 фоизга, экспорт - 28 фоизга кўпайгани,олтин-валюта захираларимиз 2019 йил давомида 2,2 миллиард долларга ортиб, 28,6 миллиарддолларга етгани ҳақидаги Президентимизнинг фикрлари халқимизнинг турмуш даражасисезиларли кўтарилганини ва Ўзбекистоннинг халқаро ҳамжамиятдаги ўрни янги босқичгачиққанини кўрсатади.

Шу боис қишлоқ хўжалигида фермер ва деҳқонларнинг манфаатдорлигини оширишборасидаги ўрганиш ва изланишлар давом этаётганлиги ва соҳага илғор технологиялар вакластер тизими жорий этилганлиги, тадбиркорликни кенг ривожлантириш ва бу соҳа учунянги шароитлар яратишга барча имкониятларимиз сафарбар этилгани алоҳида таъкидланиб,“Ҳар бир оила - тадбиркор” дастури доирасида ўз бизнесини бошлаётган оилаларга 5,9триллион сўм кредитлар ажратилгани, янги солиқ сиёсати доирасида иш ҳақига солиқ юки 1,5баробар камайтирилгани, натижада расмий секторда ишлаётганлар сони йил давомида 500мингтага кўпайгани, қўшилган қиймат солиғи ставкаси 20 фоиздан 15 фоизга туширилиб,бунинг ҳисобидан ўтган йили солиқ тўловчилар ихтиёрида 2 триллион сўм фойдагаэришилгани, жорий йилда эса бу рақам 11 триллион сўмни ташкил этиши Ўзбекистоннингкредит сиёсатини янги босқичга олиб чиққанини кўрсатиб туради. Бу эса ўз навбатида бирйилда тадбиркорлар ихтиёрида қўшимча маблағ қолиши ва албатта, уларга ўз бизнеслариниривожлантириш учун жуда катта имкониятлар яратилганини англатади.

Бундан ташқари ҳаракатлар стратегияси дастури доирасидаги ислоҳотларимизнатижасида ўтган йили 93 мингта ёки 2018 йилга нисбатан қарийб 2 баробар кўп янгитадбиркорлик субъектлари ташкил этилиб, жаҳон банкининг “Бизнес юритиш” рейтингида 7поғона кўтарилишимиз, бизнесни рўйхатга олиш кўрсаткичи бўйича дунёнинг 190 тадавлатлари орасида 8-ўринни эгаллашимиз ва энг яхши ислоҳотчи давлатлар қаторидан жойолишимиз, шунингдек, 86 та давлат фуқароларига визасиз ва 57 та давлат фуқароларигасоддалаштирилган виза режими жорий этилиши натижасида ўтган йили юртимизга 6,7миллион нафар хорижий сайёҳ ташриф буюриши, бу эса 2016 йилга нисбатан 4,7 миллионнафарга ёки 3,3 баробар кўп эканлигини кўрсатиб, Ўзбекистоннинг жаҳон ҳамжамиятидагиҳамкорлиги ва ўрни салоҳиятли даражада юксалганлигини англатади.

Биз биламизки сўнги йилларда чет эл тажрибаларидан келиб чиқиб, мактабгачатаълимни ривожлантириш борасида ҳам бир қанча ислоҳотлар амалга оширилди ва натижадаўтган йили 5 минг 722 та давлат, хусусий, оилавий болалар боғчалари ташкил этилиб,фарзандларимизни мактабгача таълим билан қамраб олиш даражаси бир йил давомида 38фоиздан 52 фоизга кўтарилди.

Бундан ташқари 2019 йилда мутлақо янгича мазмун ва шаклдаги 4 та Президентмактаби, 3 та Ижод мактаби иш бошлаб, Олий таълимни ривожлантириш учун ўтган йили 19та янги олий ўқув юрти, жумладан, 9 та нуфузли хорижий университетнинг филиали очилди,етакчи хорижий университетлар билан ҳамкорликда 141 та қўшма таълим дастури бўйичакадрлар тайёрлаш йўлга қўйилиб, Олий таълим муассасаларига жами 146 минг 500 нафар ёки2016 йилга нисбатан 2 баробар кўп талаба ўқишга қабул қилинди.

Хориж тажрибаларидан келиб чиқиб, малакали кадрлардан ўринли фойдаланишмақсадида ишлаётган пенсионерларга пенсиясини тўлиқ тўлаш тартиби жорий этилди.Ижтимоий ёрдамга муҳтож ва эҳтиёжманд аҳоли учун нафақа миқдори 2 баробар

Page 24: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

172

кўпайтирилиб, яшаш шароитини яхшилаш мақсадида “Обод қишлоқ” ва “Обод маҳалла”дастурлари доирасида 479 та қишлоқ ва овулда, шаҳарлардаги 116 та маҳаллада кенг кўламлиқурилиш ва ободонлаштириш ишлари бажарилиб, бунга 6,1 триллион сўм ёки 2018 йилганисбатан 1,5 триллион сўм кўп маблағ сарфланди. Қишлоқ жойларда - 17 минг 100 та,шаҳарларда - 17 минг 600 та, жами 34 минг 700 та ёки 2016 йилга нисбатан салкам 3 баробаркўп арзон ва шинам уйлар қурилди. Кам таъминланган ва уй-жой шароитини яхшилашгамуҳтож 5 мингта оилага, жумладан, ногиронлиги бўлган аёлларга ипотека кредити асосидаарзон уй-жой сотиб олиш учун 116 миллиард сўмдан зиёд бошланғич бадал тўлаб берилди.2017 - 2020 йилларда шаҳарларда эса энергия жиҳатидан самарадор, арзон кўп квартиралиуйларни қуриш ва реконструкция қилиш дастури амалга оширилиб, унинг доирасида 50286 тахонадондан иборат 1136 та кўп қаватли уйларни намунавий лойиҳа асосида, қишлоқларда эса100 мингта турар жойларни қуриш мўлжалланди.

Бундан ташқари соғлиқни сақлаш соҳасида давлат муассасалари билан бир қатордахусусий тиббиёт йўналишлари ҳам жадал ривожлантирилиб, даволаш фаолияти турлари 50тадан 126 тага кўпайтирилди ва бир қатор имтиёзлар берилгани туфайли ўтган йили 634 тахусусий тиббиёт муассасаси ташкил топиб, уларнинг барчаси жаҳон стандартлари асосидабарпо этилди.

Дарҳақиқат, 2017 йил ҳам Ўзбекистон тарихида ўзига хос янгиланишлар биланбошланиб, “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатлари йили” сифатида давлат дастуридабелгиланган чора-тадбирларни амалга ошириш учун, халқ билан яқиндан мулоқот қилиш,унинг дарду-ташвишлари, ҳаётий муаммоларини самарали ҳал этиш мақсадида янги тизимяратилган йил бўлди. Буни Президент Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга қилганмурожаатномасида шундай таъкидлайди: “Бу тизимнинг асоси бўлган ЎзбекистонПрезидентининг Халқ қабулхоналари ва виртуал қабулхонаси фуқароларнинг мурожаатларибилан ишлашнинг ўзига хос демократик институти сифатида амалда ўзини оқламоқда” [2].Фикримизнинг исботини мамлакатимизнинг бир қатор олимлари таъкидларидан ҳамбилишимиз мумкин. “Мамлакатимизда Президентимиз Шавкат Мирзиёев давлат раҳбарисифатида “Халқ давлат идораларига эмас, балки давлат идоралари халқимизга хизмат қилишикерак”, “Халқ бой бўлса, давлат ҳам бой қудратли бўлади” деган ғояларини ўртага ташлади.Бу ғоялар мамлакатимиз Конститутциясининг 7-моддасида белгилаб қўйилган “Халқ давлатҳокимиятининг бирдан - бир манбаидир”[3, Б.5], деган ғояга ҳар томонлама мос бўлиб, унингмантиқий ривожи, амалий натижасини ифода этади [4, Б.123].

Шу нуқтаи назардан қараганда, давлатимиз раҳбарининг юқорида зикр этилган ғоялариҳам мантиқий жиҳатдан тўлиқ конституциявий мазмун ва моҳиятига эга бўлиб, уларЎзбекистонда барпо этилаётган ҳуқуқий демократик давлат ва фуқаролик жамияти мазмуниниянада аниқлаштириб, бизнинг давлатимизни биринчи ўринда турадиган қадрияти адолат,ҳуқуқ, демократия ва халқ манфаатидир. Чунки халқнинг хоҳиш-иродаси ҳуқуқ вақонунларини белгилайди, халқнинг эркин, тинч, озод ва фаровон яшаши, шу ғояларни ҳимояқилиб, мустаҳкамлаб, ўзаро тинчлик асосида олдинга интилишига асос бўлади ваЎзбекистонни жаҳон ҳамжамиятига кириб бориши учун кенг йўл очади.

Бир сўз билан айтганда, бугунги кунда мамлакатимизда жаҳон стандартларига мосмазмунан янги давлат, янги жамият таркиб топаётган экан, унга хос янги қадрият вамуносабатлар тизими шаклланиши ҳам табиийдир. Ҳозирги вақтда қабул қилинаётганқонунлар, фармон ва қарорлар ана шу улкан ўзгаришларга янги туртки ва йўналиш бермоқда.

Маълумки, қарийб 130 йил давом этган истибдод даврида халқимизнинг ғурури,шаъни, қадриятлари беаёв поймол этилди, халқимиз тарихий хотирасидан жудо қилиниб, салбўлмаса, ўзини-ўзи танимайдиган ҳолатга келтирилиб, одамларнинг киндик қони тўкилганюртга бўлган муҳаббати, садоқати ва эътиқоди ҳам таъқиб қилинди. Шу боисдан ҳам эл-улусўртасидаги аҳиллик якдилликка путур етиб, меҳр-оқибат, аждодлар ўртасидаги ҳурмат вадоимийлик каби тушунчалар биздан йироқлашди. Шунингдек, янгиликка интилиш,бошқалардан ўрганиш ва ўз билганини бошқаларга ўргатиш ишини сусайтириб, устига устакбозор иқтисодиётини шавқатсиз муҳити ҳам кишилар ўртасида очкўзлик, молпарастлик,

Page 25: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

173

моддий тўкинликни ҳар қандай маънавий тушунчалардан устун қўйиш, кишилар ўртасидабойликка қараб муносабатда бўлиш каби иллатлар илдиз отишга олиб келди.

Шу боис юқоридаги иллатларга чек қуйиш мақсадида ҳаракатлар стратегиясинингхалқчиллиги, чора-тадбирларини белгилашда, энг аввало, аҳоли кенг халқ оммасининг фикр-мулоҳазалари инобатга олингани, унда ижтимоий ҳаётнинг турли жабҳаларидаги мавжудмуаммоларга эътибор қаратилгани мазкур дастурни амалга ошириш бўйича қисқа даврда каттаижобий натижаларни қўлга киритилишига сабаб бўлиб натижасини кўрсатди. Масалан,дастлабки сарҳисоблар давлат органлари, нодавлат ташкилотлар, фуқаролик жамиятиинститутларининг Давлат дастурини самарали амалга оширишга қаратилган кучлари, шужумладан, хорижий мутахассислар ва халқаро экспертларни фаол жалб қилган ҳолда чинакамжипслашганлигини кўрсатди.

Фикримизни тасдиғи учун қуйидаги асосни келтиришни жоиз деб билдик. “Ҳозиргикунда Ҳаракатлар стратегиясининг ижроси юзасидан давлат ва жамият ҳаётининг барчасоҳаларини ривожлантиришга қаратилган 15 та қонун ва 700 дан ортиқ бошқа норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинди [5].

Бундан ташқари миллатлараро тотувликни таъминлаш мамлакатимиз сиёсатинингчуқур ўйланган, ўзаро манфаатли ва амалий руҳдаги ташқи сиёсат бўлиб, бу соҳадаЎзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузурида Миллатлараро муносабатлар вахорижий мамлакатлар билан дўстлик алоқалари қўмитаси ташкил этилгани муҳим аҳамиятгаэгадир. Чунки азал-азалдан шарқ фалсафаси ва ислом таълимотида бағрикенглик,миллатлараро тотувлик, ёш авлоднинг таълим-тарбияси, унинг одоб ахлоқи ҳақида жуда кўпқимматли маслаҳатлар, фикрлар, мулоҳазалар мавжуд бўлиб, диний бағрикенглик биланбоғлиқ қадриятларни буюк аллома, мотуридия йўналишининг асосчиси Самарқандда яшабижод этган Абу Мансур Мотуридийнинг (870-944) асарлари жуда муҳим ҳисобланади.Жумладан: “Таъвилот аҳлис-сунна”, “Китоб ат-тавҳид”, “Рисола фил-ақида”, “Рисола фил-иймон”, “ал-Мақолат”, “Китоб ал-жадал” каби асарлар Қуръон тафсирига бағишланиб, исломоламида жуда кенг танилган. Мотуридий “Таъвилот аҳлис-сунна” асарининг “Ҳаж” сураси 40-оят тафсирида: “Черков ва синагогаларни вайрон этиш ман этилади. Шунинг учун ҳам,мусулмонлар юртида шу давргача улар бузилмай сақланиб қолган. Бу масалада аҳли илморасида ихтилоф йўқдир”, деб қатъий таъкидлайди. Самарқандлик яна бир фақиҳ, муфассирАбу Лайс ас-Самарқандий (ваф.1310) эса ўзининг “Баҳр ал-улум” номли тафсир китобидаҚуръондаги “Мумтаҳана” сурасининг 8-9 оятлари шарҳида “Сизлар билан динда урушқилмаган ўзга дин вакиллари билан борди-келди қилинг, улар билан адолатли муомалақилинг” деб ёзади.

Шу боис аждодлар меросини муносиб ўрганиш ва дунёга танитиш мақсадида,Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2016 йил 18 октябрда Исломҳамкорлик ташкилоти Ташқи ишлар вазирлари кенгаши 43-сессиясининг очилиш маросимидасўзлаган нутқида: ушбу анжуманнинг “Таълим ва маърифат тинчлик ва бунёдкорлик сари йўл”мавзуси асосий ғоя этиб белгиланганлиги ва бу ғоя “Бешикдан қабргача илм изла”[6]- деганмашҳур ҳадисга ҳамоҳанг эканлиги ҳамда чуқур рамзий маъно касб этишини алоҳидатаъкидлади.

Дарҳақиқат, “Ҳаракатлар стратегияси” тўғрисидаги Фармоннинг бешинчи йўналишиҳам диний бағрикенгликни таъминлаш масаласига қаратилиб, конфессиялараро тинчлик ватотувликни янада мустаҳкамлаш вазифалари белгилаб берилган. Бу эса Ўзбекистондадинлараро, конфессиялараро, фуқаролараро ўзаро муносабатларни янги босқичга чиқаришгаасос бўлиб хизмат қилади. Шу боис мамлакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йил 19сентябрь куни БМТ Бош Ассамблесининг 72-сессиясида халқаро ҳамжамиятга: “Биз муқаддасдинимизнинг азалий қадриятларимиз мужассамининг ифодаси сифатида беҳад қадрлаймиз.Биз муқаддас динимизни зўравонлик ва қон тўкиш билан бир қаторга қўядиганларни қатъийқоралаймиз ва улар билан ҳеч қачон муроса қила олмаймиз", - деб мурожаат қилди[7, Б.22].

Бундан ташқари 2017 йилнинг 10-11 ноябрь кунлари қадимий ва навқирон Самарқандшаҳрида ўтган халқаро конференцияда мамалакатимиз Президенти “Марказий Осиё: ягона

Page 26: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

174

тарих ва умумий келажак, барқарор ривожланиш ва тараққиёт йўлидаги ҳамкорлик”мавзусидаги халқаро конференцияда нутқ сўзлаб, минтақада барқарорликни таъминлаш учунЎзбекистон давлати амалий ҳамкорликка тайёрлиги ва унга астойдил интилиши, шунингдек,барча Марказий Осиё мамлакатларининг умумий келажак учун масъулиятни ҳис этишиминтақанинг барқарор ривожланиши ва фаровонлигининг мустаҳкам пойдевори ва кафолатиэканлигини таъкидлади. Минтақамиз ёшларининг муносиб келажагини таъминлаш учунмуҳим ва зарур бўлган аниқ вазифалар ҳақида тўхталиб, минтақамиздаги барча мамлакатлартерроризм, диний экстремизм, трансмиллий жиноятчилик ва наркотрафик таҳдидларигаҳамжиҳатликда курашишни биргаликда амалга ошириш ва бу йўлда самарали ҳамкорликмеханизмлари ишлаб чиқилганини таъкидлаб ўтди[8].

Шу боис юқоридаги тадбирларни янада амалиётга жорий қилиш мақсадида ЎзбекистонРеспубликаси Президенти Шавкат Мирзиёев ташаббуси билан Самарқанд шаҳрида 2018 йил22-23 ноябрь кунлари “Бутунжаҳон инсон ҳуқуқлари декларацияси қабул қилинганининг 70йиллиги якунлари: замонавий таҳдидлик ва реал воқелик” мавзусидаги Осиё форумиўтказилди. Форумда халқаро ва минтақавий ҳукуматлараро ташкилотларнинг 500 дан зиёдвакиллари иштирок этиб, мазкур халқаро тадбирда Марказий Осиё давлатлари ва Афғонистон,Арманистон, Грузия,Озарбойжон, Россия, Мўғулистон, Хитой, Ҳиндистон, Эрон кабидунёнинг қатор мамалакатларидан қатнашчилар ташриф буюрдилар.

Дарҳақиқат ушбу анжуманда Бирлашган Мамалакатлар Ташкилоти Бош котибинингўринбосари, БМТнинг Женева шаҳридаги бўлинмаси бош директори Майкл Мёллер ҳамиштирок этиб, форумнинг очилиш маросимида “Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси”инсоннинг шахсий, иқтисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимояқилиш ва кафолатлашга қаратилган ҳуқуқий ҳужжат эканлигини, дунёда у энг кўп тилгатаржима қилинган, қонун ва бошқа ҳуқуқий меъёрий ҳужжатларга асос бўлган, давлатларқўшилган ҳужжат йўқлигини, чунки, унда сайёрамизда яшаётган ҳар бир инсоннинг, у қаердатуғилгани, яшаётгани, қайси миллатга мансублиги, қандай тилда суҳбатлашиши, динийэътиқодидан қатъи назар, бир хил ҳуқуқ ва эркинликларга эгалиги белгиланганлигинитаъкидлаб, “БМТ Ўзбекистоннинг бу борадаги сиёсатини қўллаб-қувватлайди ва айнийўналишда ёрдам кўрсатишга тайёр”[9] - деган эди.

Шу боис Ўзбекистон ҳам БМТнинг бошқа ҳужжатлари қаторида Инсон ҳуқуқлариумужаҳон декларициясида белгиланган нормаларни ҳаётга татбиқ этишга алоҳида эътиборқаратиб, Презендент Шавкат Мирзиёев юритаётган ташқи ва ички сиёсат, 2017-2021 йилларгамўлжалланган ҳаракатлар стратегияси асосида олиб борилаётган кенг кўламли ислоҳотлармарказида аввало, инсон манфаати, унинг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш мақсадитурибди.

Ўзбекистонда сўнгги йилларда инсон ва унинг шаъни, қадр-қимматини улуғлашгакатта эътибор қаратилиб, мамалакатимиз қўшни давлатлар билан дўстлик, ҳамжиҳатлик,ҳамкорлик алоқаларини тобора мустаҳкамлаб бораётгани ҳам диққатга сазовор бўлиб, мазкуржараёнда халқаро бағрикенглик фазилатларига гувоҳ бўлиб турибмиз ҳамда давлатчегараларининг очилиши, виза режими либераллашуви, нафақат минтақа халқларини, балкижаҳон ҳамжамиятини ҳам қувонтирмоқда.

Хулоса қилиб айтганда, бугунги кунда халқаро ҳамжамиятнинг нигоҳи 2017-2021йилларга мўлжалланган Ўзбекистонни ривожлантиришнинг бешта устувор йўналишибўйича “Ҳаракатлар стратегиясини” амалга оширишга қаратилган, десак, асло янглишмаймиз.Халқаро экспертлар томонидан қайд этилишича, “Ҳаракатлар стратегиясида” белгиланганчора-тадбирлар БМТнинг барқарор ривожланиш мақсадлари билан уйғундир. Шу боисБирлашган Миллатлар Ташкилотининг мамлакатимизда фаолият юритаётган тузилмалариваколатхоналари раҳбарлари ушбу дастуриламал ҳужжатнинг юртимиз келажаги учундолзарб аҳамиятга эга эканлигини таъкидлаб, Ҳаракатлар стратегиясидаги вазифалардавлатимиз мустақиллиги ва суверенитетини мустаҳкамлаш ён атрофимизда хавфсизлик,барқарорлик ва аҳил қўшничилик муҳитини шакллантириш, мамлакатимизнинг халқаро

Page 27: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

175

нуфузини мустаҳкамлаш, шунингдек халқимизнинг фаровонлигини таъминлашга хизматқилади дея эътироф этмоқдалар.

Иқтибослар/Сноски/References

1.Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий МажлисигаМурожаатномаси 2020 йил 24 январь.( Address of the President of the Republic of UzbekistanShavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis January 24, 2020)2.Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий МажлисигаМурожаатномаси “Халқ сўзи” газетаси 2017 йил 23-декабрь. № 258 (Address of the President ofthe Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis of the newspaper "People's Word"December 23, 2017. № 258)3.Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. Тошкент. /Ўзбекистон-2019. 5 – бет (TheConstitution of the Republic of Uzbekistan. Tashkent. / Uzbekistan-2019)4.Ғоффоров Ш.Б. Амирдинов Ж.А. Ҳаракатлар стратегиясида ёшлар масаласи. “Ёшларниғоявий-мафкуравий тарбиялашнинг долзарб масалалари. Талабалар онгида китобхонликмаданиятини шакллантириш” мавзусидаги ёш олимлар, катта илмий-изланувчилар, мустақилтадқиқотчилар, магистрантлар ва иқтидорли талабаларнинг анъанавий Республика илмий-назарий конференцияси материаллари (2019 йил, 20 апрель). Б. - 2019 (Gofforov Sh.S.Amirdinov J.A. The issue of youth in action strategy. “Current issues of ideological education ofyouth. Proceedings of the traditional Republican scientific-theoretical conference of young scientists,senior researchers, independent researchers, masters and gifted students on "Formation of a cultureof reading in the minds of students" (April 20, 2019). S.– 2019).5.Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармойиши “2017- 2021 йилларда ЎзбекистонРеспубликасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатларстратегиясини келгусида амалга ошириш чора-тадбирлари” тўғрисида. 2017 йил 15 август(Decree of the President of the Republic of Uzbekistan "On measures for further implementation ofthe Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan in 2017-2021." August 15, 2017)6.Халқ сўзи газетаси 2017 йил 11 сентябрь, №181(6875) (People's speech newspaper September11, 2017, №181 (6875))7.Ориф Аюпов, Дунё сиёсат жамият. Қайта тўлдирилган 8-нашр, Гулистон-2018 - 22-бет. (OrifAyupov, World Politics Society. Revised 8th edition, Gulistan-2018 - p.22)8.Халқ сўзи 2017 йил 11ноябрь, №228 (6922) (People's speech November 11, 2017, №228 (6922))9.Самаpқанд газетаси №93-94 (2242) 2018 йил 24 ноябрь (Samapqand newspaper №93-94 (2242)November 24, 2018)10. A.Makhmudova Guarantee of legal basic of supporting human rights in new level of Uzbekistan’sdevelopment . International Journal of Advanced Science and Technology Vol.29 .No.5, (2020),pp.1761-177011.http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/10305/5558

Page 28: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

176

Суюнов Сайфулло ХамраевичСамарканд Иктисодиёт ва Сервис институти доценти

Самарқанд давлат медицина институти доценти[email protected]

АЛИШЕР НАВОИЙ ФАЛСАФАСИНИНГ КОМИЛ ИНСОННИШАКЛЛАНТИРИШДАГИ ЎРНИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-24

АННОТАЦИЯУшбу мақолада ўзбек халқи маъновий дунёсининг шаклланишида ғоят кучли ва самаралитаъсир кўрсатган улуг зотлардан бири Алишер Навоий бобомиз эканлигини, АлишерНавоийнинг башарият оламида буюклигини жумладан Абдурахмон Жомий “Бахористон” вабашқа достонларида Навоий ижодини юксак баҳолаб, уни шерият куёши, сўз гавҳаринитерувчи ижодкор деб таърифлагани дунёнинг энг буюк одиблари ҳам Навоийга жуда каттабахо берганлари асосслаб берилган. Шу билан бирга Навоий ўзбек адабий тилининг асосчисиэканлиги, унинг ёзган барча асарлари ўзбек тилида ёзилганлиги, шу билан бирга Навоий- шарқбадиий ва фалсафий таффакурни жамлаб, уни янги погонага кутара олган мутафаккир. Навоийкишиларнинг маънавий дунёси, уларнинг инсоний сифатлари, мақсад ва интилишлари юксакэканлигини қайд қилади. Шу билан бирга ушбу ғояларнинг бугунги кун ёш авлодни комилинсон қилиб тарбиялашдаги аҳамияти мақолада ёритиб берилган.Калит сўзлар: Комил инсон, илм, ғоялар, маънавий мерос, маданият, санъат, инсоний севги.

Суюнов Сайфулло Хамраевичдоцент Самаркандского института Экономики и Сервиса

доцент Самаркандского государственного медицинского института[email protected]

РОЛЬ ФИЛОСОФИИ АЛИШЕРА НАВОИ В СТАНОВЛЕНИИ СОВЕРШЕННОГОЧЕЛОВЕКА.

АННОТАЦИЯВ этой статье описываетса вклад в развития духовного мировозрения узбекского народа напримере оказания сильных идей и влияния великого поэта Алишера Навои. Так жеАбдурахмон Жомий в своей поэме “ Бахористан” высоко оценил творчество великого поэтаАлишера Навои. В то же время Навои является основоположником узбекского литературногоязыка, все его произведения написаны на узбекском языке, а Навои великий мыслитель,способный вывести художественное и философское мышление Востока на новый уровень. Вданной статье подтверждаются достаточными доказательствами в философских ученияхнашего предка Алишера Навои в области формирования совершенного человека. В то жевремя подчёркивается важность этих идей в воспитание молодёжи сегоднешнего дня, каксовершенного человека.

Page 29: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

177

Ключевые слова: Совершенный человек, наука, идеи, духовное наследие,культура,искусство, человеческая любовь.

Suyunov Sayfullо HamraevichAssociate Professor, Samarkand Institute of Economics and Service

Associate Professor,Samarkand State Medical [email protected]

THE ROLE OF ALISHER NAVOIS PHILOSOPHY IN BECOMING A PERFECT PERSON

ANNOTATIONThis article describes the contribution to the development of the spiritual worldview of the Uzbekpeople on the example of the provision of strong ideas and the influence of the great poet.Abdurahmon Jomiy also praised the work of the great poet Alisher Navoi in his poem Bahoristan. Atthe same time, Navoi is the founder of the Uzbek literary language, all his works are written in Uzbek,and Navoi is a thinker who was able to bring the artistic and philosophical thinking of the East to anew level. This article is confirmed by sufficient evidence in the philosophical teachings of ourancestor Alisher Navoi in the field of the formation of a perfect person. At the same time, theimportance of these ideas in educating the youth of today as a perfect person is emphasized.Keywords: Perfect person, science, ideas, spiritual heritage, culture, art, human love.

Ўзбек халқи маънавий дунёсининг шаклланишида ғоят кучли ва самарали таъсиркўрсатган улуғ зотлардан бири бу Алишер Навоий бобомиздир.

Биринчи Президентимиз И.А.Каримов ўзининг “Юксак маънавият – енгилмас куч”номли асарида “Алишер Навоийнинг мўътабар номи, ижодий меросининг бойлиги, бадиийдоҳаси замон ва макон чегараларини билмаслиги ҳақида доимо фахрланиб сўз юритамиз” дебёзган эди [1, Б.47].

Алишер Навоий бобомизнинг маънавий меросининг қанчалик буюклигини тарихдаўзларининг маънавий мероси билан башарият оламини лол қолдирган мутафаккирларнингкўпчилиги қайд қилиб ўтган. Жумладан, Абдураҳмон Жомий “Баҳористон” тазкираси, “Ҳафтавранг” достонларида Навоий ижодини юксак баҳолаб, уни шеърият қуёши, сўз гавҳаринитерувчи ижодкор деб таърифлаган бўлса, Мирхонд “Дастур ул-вузаро”, Хондамир “Макоримул-аҳлоқ” асарларини Навоий фаолияти, ибратли ишлари ва ажиб инсоний хислатлариниёритишга бағишладилар. Зайниддин Восифий ўзининг “Бадоеъ ул-вақоеъ” асарида Навоийҳақида ўзи шоҳид бўлган ёки қариндоши Соҳиб Дородан эшитган нодир ҳикояларни нақлқилиб, унинг ажиб хислатларини тасвирлаш орқали биринчи марта Навоий образини бадиийтарзда гавдалантирди. Ахлий Шерозий эса Навоийга бағишланган форсий қасидасида унингбемисл тарихий хизмати, олиймақом ишларини тавсиф этади.

Навоийнинг туркий тилдаги асарлари бутун туркий халқлар яшайдиган мамлакатларгаёйилган бўлса, форсий девони (“Девони Фоний”) форсийгўй халқлар орасида эътироф этилди.Низомий, Ҳофиз, Саъдий, Хусрав Деҳлавий каби номи жаҳонга кетган шоирлар қаторидаҳазрат Навоий асарлари ҳам қадрланиб, ўқиб келинган. Айниқса, шоирнинг форсийқасидалари шуҳрат қозонади. Чунки фалсафий мушоҳадаларга бой бу қасидаларда инсонфитрати, комиллик ҳақидаги ғоялар, жамият зиддиятлари чуқур бадиий таҳлил қилинади, ғоятдадил ва жасоратли фикрлар баён этилади. Навоий ғазал ва қасидаларида ёзилган форсийтатаббуълар ҳам бунга далилдир.

Рус олимларидан Н.И.Илминский, В.В.Веляминов-Зернов, Е.Э.бертелс, Н.И.Конрад.В.М.Жирмунский, А.К.Боровков, С.Н.Ивановларнинг тадқиқотлари алоҳида эътиборга лойиқ.Бу олимларнинг ишларида Навоий ҳаёти ва ижоди кенг миқёсда, тарихий ва умумжаҳонийаспектда олиб текширилади. Чунончи: Навоий – ўзбек адабий тилининг асосчиси; Навоий –ўзбек мумтоз адабиётининг асосчиси; Навоий – шарқ бадиий ва фалсафий тафаккуринижамлаб, уни янги поғонага кўтара олган мутафаккир; Навоий – Темурийлар давлатининг

Page 30: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

178

йирик арбоби, адолат ҳимоячиси; Навоий – илми урфон, маданият ва шеърият ҳомийси, устоз-мураббий ва ҳоказо[2,Б.199].

Навоий туркий тил қудратини баралла намойиш эта олди, бу халқларнинг ижодиётианъаналари билан форсий шеърият анъаналарини қўшиб, туркий адабиётни кенг башарийтарих саҳнасига олиб чиқади. Навоий – нодир истеъдод эгаси, аммо уни ҳамишаилҳомлантирган, унга қудрат ва қувват берган нарса – бу она тилида улуғ асарлар яратиб халқируҳини сарбаланд этиш эди. Бу қутлуғ ният бир илоҳий нур бўлиб, Навоий асарлари орқалиавлодлари қалбини чароғон қилиб турибди. Академик Н.И.Конрад ва В.М.Жирмунскийтадқиқотларида Алишер Навоий ана шундай умумжаҳоний ва умумбашарий контекстда,Шарқ Ренессенси ҳодисаси сифатида олиб қаралади. Шу боис ҳар икки олим тадқиқотларидаҳам аввал умуман Ренессанс (Уйғониш) даврига таъриф берилади, Шарқда Европадан олдинУйғониш юз бергани исботланади. Навоийнинг қайноқ ижодий фаолияти, Жомий салоҳиятива ҳар икки ижодкорга хос тафаккур кўламининг кенглиги, комил инсон учун кураш ғоясинингтараннум этилиши мисол қилиб кўрсатилади. Дарҳақиқат, Навоийда схоластик қарашлар,догматизм қобиқларини ёриб чиқиш, илоҳиётни инсон қалби улуғворлиги билан, сўнмасидеаллар машъалига талпиниш, ҳаёт маъносини излаш, инсонни муҳаббат билан, ёниқ сўз,куй-наво билан тарбиялаб, ундаги нафсоний қусурларни бартараф этароқ, руҳоний – маънавийкамолотга сари интилишга даъват этиш балқиб туради.

Н.И.Конрад “Фарҳод ва Ширин” достонини таҳлил қилиб, асосий образлар ҳақида тозафикрлар баён этган. У асарни “қаҳрамонлик – романтик саргузаштлар достони” сифатидабаҳолаб, шоир тахайюлининг парвози ва айни вақтда реал муносабатлар, инсоний севгилавҳалари тасвирининг жозибадорлигини таъкидлайди. Шу билан бирга, достоннинг Низомийва Амир Хусрав асарларидан фарқини ҳам қайд этган. Навоий тасвирларининг маъночуқурлиги рус олимини ҳаяжонга солган, бу лавҳаларни у Хитой, Япон мумтоз адабиёти биланқиёслаб чиқади. Навоийнинг “Ҳайрат ул-аброр” даги золим подшоларига танбеҳу танқидиниН.И.Конрад алоҳида ажратиб таъкидлайди. Айниқса, “халққа қилган зулминг – ўзингга қилганзулмингдир” деган фикрни ажратиб олиб ёзади: “Бундай одамлар нафақат ўзгаларга зараркелтирадилар, балки ўзларига ҳам зарар етказадилар. Аммо бу конкретликни бир ёққайиғиштириб қўяйлик, биз учун ғоянинг ўзи муҳим: ўзгаларга зулм айни вақтда ўз – ўзигазулмдир. Бу фикрнинг теранлиги ҳайратланарли. Ва ана шундай инсоний донишмандликбилан рўбарў келганда, қалбда улуғ бир ҳаяжон, руҳий кўтаринкилик пайдо бўлади” [3,Б.286].

Шу нуқтаи – назардан В.М.Жирмунский Навоий фаолиятини Леонардо да Винчифаолияти билан қиёслайди ва ёзади: “Навоий ўзининг Ғарбдаги замондошлари каби кўзолдимизда ҳар томонлама камол топган ва илму ижод, фикрий теранлик ва амалий фаолиятниўзида жамлаган универсал қобилиятли яхлит бир комил шахс сифатида гавдаланади” [4,Б.177].

Айниқса, “Фарҳод ва Ширин” достонида Навоийнинг буюк иделлари ёрқинифодаланган, деб таъкидлайди. Жирмунский ва ушбу асарни таҳлил қилиб, унда ифодаланганғоялари ажратиб кўрсатади. Чунончи, Фарҳоддаги бемисл ижодкорлик ва яратувчанликқобилияти, турли миллат вакиллари билан дўстлашуви, турли халқларга мансуб ҳакимудонишмандлардан дарс олиши, қайноқ муҳаббат соҳиби, ҳақгўй ва жасур, мард инсонэканлиги рус олимининг диққат марказидан жой олган. Олим шунингдек, “мажозий”(дунёвий) ва “ҳақиқий” (илоҳий) ишқ тасвирининг бирга олиб тасвирланганини алоҳидатаъкидлайди ва Н.И.Конрадга қўшилиб, Уйғониш даври даҳолари Ғарбда ҳам, Шарқда ҳампантеистик фалсафа таъсирида гуманистик қарашларни баён этганларини уқтиради [5, Б. 201].

Шу нуқтаи – назардан Алишер Навоийнинг буюклигини билмаслик ўзбек миллатинингмаданияти тарихи, миллий-маънавий куч-қуввати ва жаҳон бадиий тафаккурига қўшган буюкҳиссасини англамаслик билан баробар. Алишер Навоийнинг улуғ сиймоси ул зотнингруҳонияти, беназир шахсияти ва сўзни санъат даражасига кўтарган ижодкор эканлиги биланбелгиланади. Унинг шу замонда - янги асрда ҳам замонавий шоир сифатида ёдга олинаётганибеҳикмат бўлмаса керак.

Page 31: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

179

Дарҳақикат, сўз ва фикр эркинлиги ҳақиқатни тўғри акс эттиришнинг тамал тоши,дейиш мумкин. Ҳар қандай озодлик ўзининг асл қиёфасини сўз ва фикрдагидек намоён этаолмайди ёки тасдиғини топа билмайди. Алишер Навоий ҳамма нарсани эркинлик вавобасталикда талқин қилган, инсон қисмати билан боғлиқ ҳар қандай ҳақиқатнингистиқболини тафаккур ҳурлигида кўрган. Демак, туйғуда, руҳда, кўнгил ва тафаккурдаэркинликни қарор топтирмай туриб, Навоий асарларининг асл маъно-моҳиятини чақишгауриниш бефойда. Илм, илҳом, кашф ва ҳурлик завқи – ҳазрат Навоийнинг ғоя ва тимсоллари,мажоз ва ҳақиқат дунёсига киришнинг асосий йўли, дейиш тўғрироқ бўлади. Чунки дастлабишқ, дард ва армон сир-асрорлари очилиб, сўнгра маърифат ва гўзаллик сабоқлари бошланади.

Навоий сабоқларига амал қилмасдан туиб, жаҳолат, нодонлик, авомлик, мутелик ваёвузликнинг илдизларини қуритиш мумкин эмас. Ёшларга Навоийни англаш йўлларикўрсатилса, улар билиш зарур бўлган барча ҳақиқатларни билиб олади. Навоий сўзларинитўтидай такрорлаш билан, ғоя мақсадларини тушунмасдан ортиқча билағонликка бериладиганёшларни маърифатли инсонлар деб бўлмайди.

Сўз билан одамни алдаш, сўз билан ёлғонни ҳақиқатга айлантиришга уриниш миллатманфаати учун катта зиён ва кечирилмас қабоҳат эканлигини Навоий ҳар нарсадан ортиқроқтушунган. Улуғ шоир бутун ижодиёти мобайнида “Сўзда, Навоий, не десанг, чин дегил”, деганталаб ва шиоридан мутлақо чекинмаган. Бу – ижод тажрибасида жуда сийрак учрайдиганҳодиса[6, Б.4].

Ёшларимиз Навоийни қанчалик чуқур ва пухта билса, маърифат, эзгулик, комилликсирларини ўшанча_кенгроқ эгаллайди. Навоийнинг сўзлари дилига ўрнашган одам, ўзиистасин-истамасин, одамийлик шарафи ва куч-қувватини идрок этади. Навоий сабоқларигаамал қилган киши ўз – ўзидан халқ дарду ташвишларини енгиллатишга бел боғлайди, фикрни– фикрсизликка, илм-маърифатни - нодонликка ва жаҳолатга қарши қурол ўрнида ишлатади.Навоийни етарли даражада билиш – адолат, диёнат ва имон- эътиқоднинг кучига ишонч демак.

Навоий шоҳнинг ҳам, гадонинг ҳам, ошиқнинг ҳам, орифнииг ҳам – ҳамма-ҳамманингшоири. Навоий шеъриятидан “ким нимани ахтарса, шуни топади. Фикран ва руҳан ким нимагаталабгор бўлса, унда барчаси мавжуд. Ҳатто золим ва жоҳил, нодон ва гумроҳ ҳам Навбиишеърларидан шифо топади. Чунки Навоий шеъриятида битта бош мақсад бор – Комиллик.Битга сарбон туйғу мавжуд – Камолот туйғуси. Асосий биргина нур қайноғи бор – Ишқ.

Бўлмаса ишқ, икки жаҳон бўлмасун,Икки жаҳон демаки, жон бўлмасун.Икки жаҳоннинг ҳам мазмун-моҳият ва саодати шу ишқда.Навоийнинг комиллик маслаги нафс ҳукмронлигидан бутунлай озод янги бир руҳоний

“Мен” салоҳиятига асосланади. Инсоннинг иймони ва виждонини ана шу “Мен” ўзтасарруфига олмагунча, у қеч қачон комиллик завқига етиб боролмайди.

Азизиддин Насафий “Комил инсон” номли китобида ёзади: “Билгилки, комил инсонқуйидаги тўрт нарсага мукаммал шаклда эга бўлган инсондир. Уларнинг биринчиси, яхши сўз,иккинчиси, эзгу фаолият, учинчиси, гўзал аҳлоқ, тўртинчиси, илм”. Бу тўрт нарсага эришганкиши комил бўлиши мумкин.

Маълумки, комил инсон тушунчасини тасаввуфга биринчи бўлиб Муҳйиддин ибнАрабий олиб кирган ва назарий жиҳатдан асослаб ҳам берган. Унингча, “Инсони комилданюқори мукаммал бир мавжудлик йўқдир. Бу дунёда “Инсонлар орасида камолга етишмаганларҳайвони нотиқ – улар фақат сувратда инсондирлар, холос”. Бу фикрлар беихтиёр Навоийбобомизнинг бир қитъаларини хотирга келтиради:

Аҳли маъни гуруҳида зинҳор,Ҳеч ор айлама гадолиғдин.Ким буларга гадолиғ ортиқдир,Аҳли суратға подшолиғдин.Демак, “аҳли маъни” – комил инсонлар, “аҳли сурат” – комиллик насиб қилмаган

кимсалар. Навоий шеърияти эса комиллик фазилати ва ҳақиқатларининг мислсиз бир бадиийқомусидир.

Page 32: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

180

Бир ёқлама қараш, ёруғликни ҳисобга олмай, зулматни инкор айлаш Алишер Навоийгабутунлай ётдир. Даврондан ҳар қанча нолимасин, даврни ҳар қанча айбламасин, одамфарзанди ўз даври ва давронидан ажралиб яшай олмайди. Бундай умрнинг маъниси ҳам,кераги ҳам йўқ. Қолаверса, давр ва замонда ҳамма нарса ёмон дейиш ақлдан эмас. Навоий буниқам шу қадар мукаммал билганки, бир ғазалида:

Давр ичинда фитна ҳам кўп, хўб ҳам беҳад, валекБўлмағай мингдин бир ул сарфитнаи давронча хўб,

дея ўқувчини даврон макр-ҳийлаларидан ғафлатда қолмасликка чақирган. Демак, ёмоннибилиш яхшини қадрлашга хизмат этмоғи керак. Ёки аксинча. Ана шунда:

Минг йил киши жаҳон элига қилса шоҳлиқ,Бир дам алар иҳонату ориға арзимас –

лигини чуқур тушунишда қийинчилик сезилмайди.Дунё ва олам ўзига хос бир ҳукмрон – ҳокими мутлақ. Одам фарзанди, у билан муроса

қилишга, унинг талаб, истаклари билан ҳисоблашишга мажбур. Бундан у ҳамиша ҳамютқазавермайди. Балки, эл-юрт манфаати ва тараққиёт учун ҳисса қўшади. “Ҳар не қадар буоламнинг ҳол ва ишлари ўткинчи бўлса ҳам, – дейди Азизиддин Насафий, – алдансак ваалданмасак ҳам бу дунёга эҳтиёжимиз бор. Шу эҳтиёж туфайли нокаслар билан суҳбатлашиш,бехабарлар билан бирга бўлишга мажбурмиз”.

Навоийга кўра, тириклик айши, аввало, нафсни руҳга таслим айлаш, ишқ, маърифат,гўзаллик нури ила кўнгулга зийнат беришдир. Шундагина инсон дунё фатҳи учун лашкартортмоқ “сипоҳ гарди ғубориға” арзимаслигини ҳам, одамлар орасидаги бир фурсатликнифоқу жанжаллар асрларга чўзилган умр фароғатини буткул йўққа чиқариш эҳтимолини ҳаманглаб одим ташлайди:

Юз қарн олам аҳли аро айламак нишот,Бир дам алар нифоқу ниқориға арзимас.Навоий дунёқарашида комилликни кафолатловчи ҳол – фано ҳоли, дилни яйратувчи,

толиқишлар, ториқишлар, жабр – жафолардан ҳалос этгувчи маскан – фано майхонаси, Ҳақвисолига етказгувчи йўл – фано йўли.

Навоий ҳазратларининг ижод қасрларига кириш – муқаддас бир ибодатгоҳга, улкан бирсанъат масканига киришдек махсус тайёргарликни талаб қилади.

Алишер Навоийга кўра, агар кўнгилда ишқ оташи ёнмаса, кофирлик биланмусулмонликда фарқ қолмайди. Ишқ бўлмаса, зуҳду тақво қуруқ даъводир:

Ишқ кўнглунгга солиб дард, они қон этмиш,Ол кисват била кофирни мусулмон этмишЯъни, ишқ кўнгулгу дард солиб уни қон этмиш. Лекин шу қон кўнгил либоси

бўлганлиги туфайли кофир мусулмонга айланмиш.Жалолиддин Румийда шундай байт бор:Илмро бар тан занй, море бувадИлмро бар дил занй, ёре бувад [7, Б.27-37]Яъни: Илмни танга сингдирсанг, илон бўлади. Илмни дилга жо этсанг, ёр бўлади.

Навоий меросини ҳар томонлама теран ва ҳаққоний ўқиб ўзлаштиришда, ҳеч шубҳасизки, илмкерак. Лекин у илон тамсолидаги илм бўлмаслиги лозим. Ақл, юрак, руҳ ва илмни хамжиҳат– уйғунликда ишлата олган одам Навоийнинг ижод гулшанига ортиқча қийинчилик сезмай,яйраб кириб боради ва сўнгги нафасигача ундан ажралмайди

Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президенти И.Каримов “Буюк боболарнинг руҳийпоклигига таяниб” номли нутқида, ўтмиш авлодларимизнинг маънавиятига тўхталиб: “Асрлардавомида ақли заковати ила бунёд этган бой маънавияти туфайли халқимиз мағрур яшнайди,меҳнат қилади, доимо ҳуррият ва эрк сари интилади” деб қайд этади [8].

Мана шундай халқимизга маънавий озуқа берадиган асарлардан бири Буюкбобокалонимиз Алишер Навоийнинг “Ҳамса” асаридир.

Ушбу “Ҳамса”нинг “Ҳайрат ул – аброр” асарида аввало яратувчи худонинг сифати вафаолиятини васф этиш билан бошланади. Яна шу бобда Навоий дунёни таърифлайди.

Page 33: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

181

Дунёдаги барча гўзаллик ҳақнинг аксидир. Бу йўналиш орқали Навоий инсоннинг дунёси,ҳаётни севиши лозим эканлигини қайд этади. Ушбу мафкура дунёвий адабиётларнингзамирида ётган пантеистик таълимотнинг моҳиятини белгилайди.

Навоий дунё гўзалликларининг жами қисми ва барча бойликлар инсон учун эканлигиниҳамда бутун мавжуд бўлган борлиқнинг барча яхшиликларини инсонга қаратилганэканлигини қайд этади.

Ушбу асарнинг учинчи ҳайратда одил султон бошқараётган мамлакатда барқарорбўлган адолат, тартиб ва осудаликдан хўжанинг ҳайратда қолганини тасвирлайди.

Шундан сўнг китобнинг асл мундарижасинини ташкил этувчи мақолатлар бошланади.Инсон ўзидаги сабр, шукр қилиш ва ҳаё каби фазилатлар билан инсонийлигини намоёнэтажаги айтилади.

Ушбу достоннинг учунчи мақолатида Султонлар тўғрисида гапирилади. Навоийподшоларнинг қасрларида эл жонидан ип тортиб тикилган безаклар, улус қони биланқизартирилган пештоқлар, эл масжидидан ғишт келтириб, қабрлар тошини кўчириб келибкирилган сорийларга лаънатлар ўқийди, у ерларда базм қилаётган сорий аҳлига нафрат биланқарайди.

Албатта инсоннинг ишлари хатосиз бўлмайди, аммо хатога узр сўраш, кимга зулмўтказган бўлса, уни адл қўли билан қувватлаш керак. Яхши қараш билан зулматни ёритиш,путр билан оламни ўзига аср қилиш лозим.

Сўнгра Ануширвон ҳикояси келтирилади. У подшо бўлмасдан илгари бир гўзалнингишқида беқарор эди. Ниҳоят бир гулзор хиёбонда ҳар иккаласи учрашади. Ануширвон ёригаинтилади, гул чеҳрали гўзал ҳам таслим бўлади. Шу пайт бир наргис гулни кўриб Ануширвонўзини қўлга олади. Гўзал қиз ҳайратланиб бунинг сабабини сўраганда, у ўша наргис гулданҳаё қилганини айтади. Ануширвон шундай ҳаё ва одоб эгаси бўлганидан кейинчалик оламгашоҳликка эришганлигини қайд этади.

Навоий ёлғон ишқ даъво қилиб ёридан паст мақсадлар талаб қиладиган “ошиқ”фирибгардан бошқа киши эмас, самимий ишқ эгаси дардли, покиза инсондир. Бундай ошиқфақат ёрини ўйлайди, ҳар ерда фақат ўз севгилисини кўради. Бундай ишқ эгаси бўлиши чинсаодатдир.

Навоийнинг бундай инсоний севги ва инсоний гўзалликни тараннум этиши мустақилмамлакатимиз ёшлари учун ибрат мактаби бўлмоғи керак.

Навоий достонининг ўн саккизинчи мақоласида ҳаётни қадрлашга чақиради. Ўлимданбурун киши ўзини ҳалок этмаслиги керак. Сенга ақл ато қилган. Сен барча жаҳонданшарафлироқ қилиб яратилгансан шунинг шукурини қилиб яшагин. Агар яхшиликқилолмайдиган бўлсанг, ёмонлик ҳам қилмагин деган ибратли ўгитлари ҳозирги кунда жаҳонжамоатчилигининг тинч-осойишта яшашга ҳалақит бериб диний экстремизм йўналишигамубтало бўлиб, ўз жонига қасд қилиб, ўзи билан биргаликда ўзгалар жонига ҳам хавфсолаётган кимсаларга қаратиб айтилган иборалардир.

Ўн бешинчи мақолатда жоҳил майнинг қуйқалари ҳақида сўз юритилади. Шоир ичиббадмаст бўлиб, шармандаси чиққан одамнинг ҳолини кўрсатади. Майхонадан маст чиққан букимсанинг манглайи қонаган, кўринган кишига қопағон итдек ҳамла қилади. Ичкилик жисмуйини сел каби бузади. Ичкиликка берилган киши ақл чироғига қоронғилик солади. Бундайҳолатда киши тавба қилиб ўзини асраши керак. Боний Троллий Ринд майхўрликка қаттиқберилган эди. Тавбаларидан қайтган эди. Бир куни уни улуғ даргоҳ таклиф килди. У тавбақилиб отланди лекин тавбаси шиша каби синди деб кўрсатади.

Алишер Навоийнинг ушбу ичкиликбозликнинг зарари ҳақида кўрсатган ғоялариҳозирги даврда ичкиликбозлик ва наркотик моддалар истеъмол қилиб ўз ҳаётини барбод қилибжамиятга катта зарар етказаётган кишилар учун намуна мактабидир.

Алишер Навоий “Ҳамса” нинг “Лайли ва Мажнун” достонида инсоний содда севгинитараннум этади ва шундай баён қилади. “Қаттиқ севги изтиробидан Лайлида ҳарорат пайдобўлади, табиблар унинг дардига малҳам топишдан ожиз эдилар, унинг аҳволи борган сариоғирлашади”.

Page 34: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

182

Ота – онаси Лайлининг боши устида иложсиз ўтирар эдилар. Лайли ўлими олдиданонасини ўз ҳузурига чақириб васият қилди: Менинг дунёдан ўтар пайтим келди. Қайтишқилсам мен учун ортиқча мотам тутманг. Менинг вафотим хабарини эшитиб зора ғарибимкелар, у улусга ишқ одатини намойиш этиб, ёнимда жон берар. Шунда керагича лутф кўрсатибунинг шарофатли жисмини кўз ёшлари билан ювсангиз жон пардасидан кафан қилсангизарзийди. Ўша кафанга мени ҳам чирмангиз, токи икки баданга бир кафан бўлсин, бир жойгақўйинг.

Давом эттириб, Мажнун ғоят хастаҳол ётарди. Бирдан қулоғига нидо келиб Лайлинингўлим олдида эканлигидан хабар етди. У ётган жойидан қоплон каби сакраб турди. Лайлиқабиласи томон чопди. У тўғри Лайли ётган уйга кириб борди. Лайли энди Мажнунтўғрисидаги васиятни тугаллаган эди. Иккаласининг бир-бирига нигоҳи тушди. Иккаласи ҳамбаравар жон берди. Уларни бир кафанга ўраб, бир тобутга солиб бир жойга дафн этдилар [9,Б.101].

Достоннинг якунловчи бобида бу ғам достонига бардош бера олмаган Навоий бу ғамдостонини “йиғлай, йиғлай тугатдим охир” деб хабар қилади. Шу билан қаҳрамон, ишқликишиларни улуғлайди, ясама қалбаки ишқ эгаларини қоралайди. Яна Навоий бу достоннингтуркийда битилганлигини таъкидлаб, бу тилда ўқийдиган хуштаъб, соф идрокли кишиларбаҳра олишларини кўзда тутганлигини билдиради. Шу билан шоир ўқувчиларнинг ишқ ғамибилан шод бўлишлари ва шунда уни ҳам ёд этишларидан умидвор бўлишади.

Алишер Навоий мудҳиш воқеиликка бардош бера олмади. У мудҳиш воқеилик биланякка курашишга киришади. У бир бутун ниқобий қаҳрамонлар образларини яратади. Чиннингёш шаҳзодаси Фарҳод, Рум шоҳининг асранда ўғли Искандар, Фарҳоднинг кўкалдоши Баҳром,Меҳинбону, Ширин, шоҳ Навфал “Хаммасидаги бу ижобий қаҳрамонлар шоир орзуумидларини ифодаловчи бадиий образлардир.

Уларнинг форс тахтига бўлган муносабатини олиб қарайлик. Фарҳод отасинингҳокимиятини, тахтини эгаллаш тўғрисидаги таклифини қатъиян рад этади. “Сабьаи Сайёр”даги биринчи ҳикоя қаҳрамони Фаррух ҳам худди шундай йўл тутади. Искандар вафот этганотасининг тахтига ўтириш тўғрисидаги таклифни қабул қилмайди. Бундай вазифага тайёрэмаслигини билдиради. Бу қаҳрамонлар ҳар доим халқ ғами билан яшаб халққа ғамхўрлик вашафқат кўрсатадилар. Искандар Эрон шохи Доронинг кўп мамлакатларни талон тарож қилибйиққан беҳисоб хазиналарини халққа, лашкарларга улашади, у ўз қўл остига киритганмамлакатлардан олинадиган солиқлардан воз кечади, элга озор берувчи ёвуз кучларга қаршитўсиқ бино этади. Фарҳод, Ширин, Меҳинбону фақат халқ манфаатини кўзлаб иш тутади,Навфал инсофсиз ва қаттиққўл феодал зулмидан азоб чеккан Мажнунни ҳимоя қилади. Ушбуобразлар фаолияти орқали кўрсатилган воқеалар ўз даври учун, ҳамда ҳозирги давр учун ҳамжуда катта аҳамиятга моликдир.

“Ҳамса” да Навоий фан ва олимларнинг жамиятда тутган ўрнига катта аҳамият беради.У фаннинг жамият тараққиётида тутган ўрнига ва аҳамиятини яхши англар, илм фаннингжаҳолат, таассуб, маҳдудликка кескин ва муросасиз курашишини билар эди.

Навоий илм – фанни шахсий бойлик йиғиш воситаси деб қаровчи разил шахсларганафрат билан қарайди.

Демак, Навоий “Фарход ва Ширин”, “Лайли ва Мажнун” ва бошқа достонларинингасосий мавзуси комил инсоннинг асосий севгиси тараннум этилади. Бу чин инсонга хос,юксак, покиза, садоқатли ва фожиий севгидир. “Фарход ва Ширин”, “Лайли ва Мажнун”шундай қудратли севгининг кучини исботлайдилар. Инсон қалбининг нақадар олийтуйғуларга бой эканини намойиш этдилар. Бу туйғулар одамни барча кундалик майда ва юзакиҳоллардан баланд кўтаради ва уни улуғлайди. Навоий ўз қаҳрамонларини фаолияти ватақдирини юксак маънавий камолотининг натижасидир деб талқин қилди. Шунинг учун ҳамбу муҳитдаги ёвуз кучлар бу туйғуларни пайҳон этмоқ учун қутуриб ҳужум қилади. Бирдостонда истибдод ва зулм (Хисрав), иккинчисида синфий табақаларга хос сарқитлар инсонмуҳаббатини ҳалок этади.

Page 35: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

183

“Ҳамса” да Навоий кўнглига якин бўлган дўстлик ва қардошлик ғояларини ҳамтараннум этади. Навоийнинг ижобий қаҳрамонлари турли халқ ва элатларга мансубдир. Чинўлкасининг фарзанди арман гўзали Ширинга кўнгил беради. Араб элида оғизга тушганафсонавий севги қиссасига Навоий ўзбек тилида абадий ҳаёт бағишлади.

Чин элидан, Жўна ва Масьуд Ҳиндистондан, Сухайл Ямандан, Фаррух Сарандибдан(Шриланка) дир. Навоий кишиларнинг маънавий дунёси, уларнинг инсоний сифатлари,мақсад ва интилишлари юксак эканлигини қайд қилади. У ана шу жиҳатдан ёндошар экан, ҳечқачон кишиларнинг миллий, диний ёки ирқий мансубиятларига аҳамият бермайди. Навоийижодининг байналминалчилик моҳиятини белгиловчи омиллардан бири ҳам шудир. Навоийинтернационализми унинг гумонизмидан келиб чиққанлиги шубҳасиз.

Неча асрлардан буён Навоий “Ҳамса” Шарқ халқлари бадиий ижодига салмоқли таъсиркўрсатиб келмоқда.

Ҳазрати Навоий яратган беш буюк шеър ва фикр хазинаси – “Ҳамса” мустақилмамлакат ёшлари ва ўз муаллифларининг шон шуҳратини улуғлаб, улар қалбида имон –эътикод, ватанпарварлик туйғусини шакллантиришга улкан ҳисса қўшадиган, абадийяшнайдиган обида бўлиб қолди.

Иқтибослар/Сноски/References:

1.Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. Тошкент. 2008 й. 47 бет.( Karimov I.A. Highspirituality is an invincible force. Tashkent. 2008 y. 47 p)2. Н.Комилов. Тафаккур карвонлари. Тошкент. 2011 йил. 199 бет(N.Komilov. Caravans ofcontemplation. Tashkent. 2011. 199 p)3. Н.И.Конрад. Восток и Запад. М.: 1972, 286 с.(N.I.Konrad. East and West. M .: 1972, 286 p)4. Н.И.Конрад. Восток и Запад. М.: 1972, 177 с.( I.Konrad. East and West. M .: 1972, 177 p)5. Н. Комилов. Тафаккур карвонлари. Тошкент. 2011 й. 201бет. (N. Komilov. Caravans ofcontemplation. Tashkent. 2011 y. 201)6. Иброҳим Ҳаққул. Навоийга қайтиш. “Фан” нашриёти, 2007 йил, 4 бет. (Ibrahim Haqqul.Return to Navoi. Fan Publishing House, 2007, 4 p)7. Азиз Каюмов. Алишер Навоий. Тошкент “Капалак” 1991 йил. 27-37 бетлар. (Aziz Kayumov.Alisher Navoi. Tashkent "Butterfly" 1991. Pages 27-37)8. Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. Тошкент. 2008 й. 27 бет. (Karimov I.A. Highspirituality is an invincible force. Tashkent. 2008 y. 27 p)9. Алишер Навоий. Лайли ваМажнун. Адабиёт ва санъат нашриёти. 1976 йил 101 бет. (AlisherNavoi. Layli and Majnun. Literature and Art Publishing. 1976, p.110)10. Бучило Н. Ф., Чумаков А. Н. Философия: учеб. пособие. –М.: ПЕР СЭ. -447 Б. (Buchilo N.F.,Chumakov A.N. Philosophy: Textbook. allowance. –M .: PER SE. -447 p).11.Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004. -213 Б. (Philosophy. Tutorial. Second edition, revisedand supplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova. - M .: Bylina, 2004. -213 p).12.Радугин А. А. Философия: Курс лекций: Учебное пособие для студентов вузов. — 2-е изд.,перераБ. и доп. –М.: Центр, 2001. -269 Б.( Radugin A. A. Philosophy: Course of lectures: A manualfor university students. - 2nd ed., Revised. and add. –M.: Center, 2001. -269 p).13.Brandt M. J., Crawford J.T. Worldview conflict and prejudice. Advances in Experimental SocialPsychology, 2020. p. 1-99.14. Философский словарь: словарь / Адо А.В. и др.; Под ред. И. Т. Фролова. - 6-е изд., перераБ.и доп. - М. : Политиздат, 1991. -560 Б. (Philosophical Dictionary: Dictionary / Ado A.V. and etc.;Ed. I.T. Frolova. - 6th ed., Revised. and add. - M.: Politizdat, 1991. -560 p.).

Page 36: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

184

Талапов Баҳриддин АлижановичНаманган давлат университетиТарих фанлари номзоди, доцент

[email protected]

ГЕНДЕР ТЕНГЛИК - ИЖТИМОИЙ–ИҚТИСОДИЙ ТАРАҚҚИЁТНИНГ ОМИЛИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-25

АННОТАЦИЯМазкур мақолада гендер ва гендер тенглик тушунчаларининг назарий жиҳатлари, жаҳон вамамлакатимиз тадқиқотчиларининг бу масалани тушунишда турлича ёндашувлари,талқинлари мавжудлиги ёритиб берилган. Жаҳон ва мамлакатимиз миқиёсида кенг кўламлиҳуқуқий –меъёрий хужжатлар қабул қилинганлигига қарамай, гендер тенгликни таъминлашборасида реал ҳаётда бу борадаги балансни таъминлаш долзарб вазифа бўлиб қолаётганлигианиқ рақамлар орқали баён этилган. Юртимизда оила ва жамиятда, айниқса, хотин-қизларнинг ижтимоий ҳаётдаги фаоллигини оширишга алоҳида эътибор қаратилаётганинатижасида ижтимоий муносабатларда ҳам, қонунчиликда ҳам катта ўзгаришлар амалгаошмоқда. Гендер тенгликни таъминлаш борасида амалга оширилаётган ислоҳотлар, мазкурсоҳага оид қонун ва ҳуқуқий–меъёрий хужжатларнинг мазмун-моҳияти, янгиликлар ва уларниамалиётга тадбиқ этиш билан боғлиқ масалалар ёритилган. Қабул қилинган қонунлар эркаква аёлларнинг ижтимоий-сиёсий ҳаётда фаоллигини таъминлайди. Айни вақтда оилавиймуносабатларда ҳам болалар тарбиясида она ҳам, ота ҳам бирдек масъул эканлигимустаҳкамлаб қўйилди. Мақолада шунингдек гендер тенгликни таъминлашнитакомиллаштириш бўйича таклифлар баён қилинган.Калит сўзлар: гендер ва гендер тенглик, позитив дискриминация, қонунийлик, демократизм,хотин-қизлар ва эркакларнинг тенг ҳуқуқлиги, жинс бўйича камситишга йўл қўйилмаслиги,очиқлик ва шаффофлик.

Талапов Бахриддин АлижановичНаманганский государственный университет

Кандидат исторических наук, доцент[email protected]

ГЕНДЕРНОЕ РАВЕНСТВО – КАК ФАКТОР СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ

АННОТАЦИЯВ данной статье раскрывается с теоретической точки зрения сущность понятия гендера игендерного равноправия, а так же различные подходы и толковании существующих средиисследователей в нашей страны и ученных мира. Несмотря на принятые широкого спектранормативно-правовые акты в данной отрасли у нас и за рубежом, обеспечение реального

Page 37: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

185

баланса гендерного равноправия всё еще остаётся злободневной проблемой. В стране врезультате уделении пристального внимания к повышению активности женщин в семье иобществе, особенно в общественной жизни происходит реальные изменения в социальныхотношениях и в законодательстве республики. Раскрываются сущность осуществляемыхреформ в этой сфере, принимаемых законов, а также нормативно-правовых актов,правоприменительная практика в данной области. В принятые законы обеспечиваютповышении активности мужчин и женщин в общественно-политической жизни, а такжезакрепляют одиноковую ответственность родителей в семейных отношениях и в воспитанииребёнка. Излагаются конкретные предложения по совершенствованию обеспечениягендерного равноправия.Ключевые слова: гендер и гендерное равноправие, позитивная дискриминация, законность,демократизм, равноправие женщин и мужчин, недопустимость дискриминации по признакупола, открытость и прозрачность.

Talapov Bahriddin AlizhanovichNamangan State UniversityPh.D., Associate Professor,

[email protected]

GENDER EQUALITY AS A FACTOR OF SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT

ANNOTATIONThis article reveals from a theoretical point of view the essence of the concept of gender and genderequality, as well as various approaches and interpretations of existing among researchers in ourcountry and scientists of the world. Despite the wide range of regulatory acts adopted in this industryboth in our country and abroad, ensuring a real balance of gender equality is still a burning problem.As a result of paying close attention to increasing the activity of women in the family and society,especially in public life, real changes are taking place in social relations and in the legislation of therepublic. The essence of the ongoing reforms in this area, the laws adopted, as well as regulatorylegal acts, law enforcement practice in this area are disclosed. The adopted laws provide increasedactivity of men and women in public and political life, as well as reinforce the parents' lonelyresponsibility in family relations and in raising a child. Concrete proposals for improving genderequality are outlinedKey words: gender and gender equality, positive discrimination, rule of law, democracy, and genderequality, nondiscrimination based on gender, openness, and transparency

Аввало илмий адабиётларда “гендер” ва “гендер тенглик” масалаларига қандайёндашувлар мавжуд эканлигига эътибор қаратсак. Гендер сўзи этимолик жиҳатдан инглизтилидаги “gender” ёки лотин тилидаги “genus” иборасидан олинган бўлиб, “қавм”, “уруғ”тушунчаларига яқин маънони ифодалайди. Американлик сексолог Джон Мани 1955 йилдадастлаб транссексуал ва интерсекуал одамларни ўрганишга бағишланган тадқиқотларидадастлаб бу иборани биологик жинсларни фарқлаш мақсадида ишлатган.[1.Б.24.]

Гендер тушунчаси 1970 йилларнинг бошларида феминизм харакати ва феминизмназарияси ривожланиши муносабати билан кенг қўлланила бошланди.

Шўролар тузумининг инқирози ва ундан кейинги 1980-1990 йилларда собиқ Иттифоқхудудида ҳам “гендер” тушунчаси бу соҳага бағишланган тадқиқотларда ишлатила бошлади.Бугун “гендер” тушунчаси мазмунан бойиди, айрим ҳолларда “гендер” ва “жинс”тушунчалари баъзи муаллифлар томонидан бир-бирига маънодош тушунчалар сифатидақўлланилмоқда. Баъзан эса “гендер” ибораси “жинс” тушунчасига қарама-қарши қўйилмоқда.

Мамлакатимиз олимларидан Динара Олимжанова гендер тушунчасининг назарийжиҳатлари ҳақида тўҳталиб, эркак ва аёлларда биологик ва ижтимоий жинс уйғунлиги,биологик жинс табиат инъом этган сифатларни ифодалашини, ижтимоий жинс эса эркак ва

Page 38: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

186

аёлларнинг ҳаётдаги ижтимоий роли туфайли шаклланадиган сифатлари эканлигинитаъкидлайди. Гендер – физиологик негизга асосланган ижтимоий тузилма сифатида тушунишлозимлиги уқтиради.[2,Б.31.]

Юридик фанлари доктори, профессор Лола Саидова: – “гендер тенглик тушунчасижамиятни эркак киши бошқаришига ҳеч қачон қарши эмаслигини ҳам назарда тутади. Бундафақат аёл кишининг манфаатлари поймол этилмаслиги керак. Гендер тенглик нафақат аёлларманфаатини, қолаверса, эркакларнинг ҳам ҳуқуқларини, соҳавий муаммоларини ҳал қилишгаҳаракат қилади. Унинг соғлиғи ҳақида қайғуради. Гендер тенглик моҳияти асосини оиладафақат аёл бахтли яшаши керак эмас, эркак ҳам ўзини бахтиёр ҳис қилиши керак, дегантушунча ташкил этади. Мақсад оилада эркак ва аёл ўртасида ўзаро ҳурматнишакллантиришдир.”[3.Б.1.]

Файласуф Виктор Алимасов: “Аёл ва тараққиёт XX асрнинг ўрталаригача бир-биригаёт тушунчалар сифатида қаралди. Инсоният аёлнинг эркаклар билан тенг ҳуқуқли эканлигинитан олганига ҳали ярим асрдан ошмади” – деган фикрни ёзади. [4.Б.193. ]

Ушбу фикрини исботи сифатида қуйидаги дадилларни келтириш ўринлидир: ўтганасрнинг ўрталарида Европада ҳам эркак оилада устун ҳисобланган. Унинг оила аъзолариустидаги ҳаққи шу даражага етганки, у раҳбар сифатида хотини ва болаларини сотибюбориш ҳаққига ҳам эга бўлган. Англияда хотинини сотиш ҳаққи фақатгина 1805 йилидабекор қилинган. Аммо, инглизлар бу қонунга амал қилмай, хотинларини сотишни давомэттираверганлар. Масалан, 1931 йили бир инглиз ўз хотинини 500 фунт стерлинг сотган.Европада эркак билан тенг ишлаган аёл эркаклар оладиган иш ҳаққининг ярми оларди. Аёлкиши ўзи топган маблағни ўз ихтиёри билан сарфлаш ҳаққига эга эмас эди. Фақатгина 1942йилга келиб, Францияда аёл эрининг ҳаққи аралашмаган молини ўзи ишлатиши мумкинлигиҳақида қонун чиқди. АҚШларида эса аёл киши эркак оладиган иш ҳаққининг 57% иниоларди.[5.Б.176-177.]

Жаҳон миқиёсида гендер тенгликни таъминлаш борасида кенг кўламли ҳуқуқий –меъёрий хужжатлар қабул қилиниб, уларни амалга ошириш бўйича эътиборли ишларқилинмоқда. Бироқ, бугунги кунда ҳам дунё бўйича гендер тенгликни таъминлаш масаласихали хануз долзарб вазифа бўлиб қолмоқда. Дарҳақиқат, ҳозир дунё аҳолисини ярмиданкўпроғини ташкил этувчи аёлларнинг фақат 1% ижрочи директорлар, 6% миллий ҳукуматлартаркибидаги лавозимларда, 10%и парламентларда фаолият олиб боришади. Бошланғичтаълим олиш имконияти йўқ дунё аҳолисини 60% ини, мутлақо қашшоқ аҳолининг 70%аёллар ташкил этади.[6.Б.31.]

Ўзбекистон аҳолисини 51 %ини аёллар ташкил этишига қарамасдан 2017 йилда ОлийМажлис депутатлари таркибида хотин-қизларнинг улуши 16%, вазирларнинг эса 5%игинааёллардан иборат бўлган.

Ўзбекистон статистика қўмитасига кўра, 2017 йили иқтисод соҳасида эркакларнинг61,5%, аёлларнинг эса 38,5% меҳнат билан банд бўлган. БМТнинг хабар беришича, ўртатаълим олган хотин-қизларнинг фақат 35% ишлайди, олий муълумотли хотин-қизларнинг 68%иш билан таъминланган.[3.Б.1.]

Марказий Осиё давлатлари орасида Ўзбекистон биринчилардан бўлиб аёлларга эркакбилан тенг имкониятлар бериш борасида халқаро хужжатларни имзолади. Жумладан, 1995йили “Аёлларга нисбатан барча турдаги тайзиқларни тугатиш тўғрисдаги халқароКонвенция”(CEDAW) ни ратификация қилди, унинг мазмуни кўплаб миллий қонунчиликхужжатларида ўз акс топди.

Айниқса, сўнгги йилларда Президентимиз Шавкат Мирзиёев томонидан хотин-қизлармасалаларига, уларнинг турмуш шароитларини яхшилаш, маиший ҳаётдаги муаммолариниҳал қилиш, иқтидори ва имкониятларини кўрсатиш учун қулай шароит яратилмоқда. Оилада,жамиятда, айниқса, хотин-қизларнинг ижтимоий ҳаётдаги фаоллигини оширишга алоҳидаэътибор қаратилаётгани натижасида ижтимоий муносабатларда ҳам, қонунчиликда ҳам каттаўзгаришлар амалга оширилмоқда.

Page 39: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

187

Ўзбекистон Республикасининг 2019 йил 2 сентябрдаги “Хотин- қизлар ва эркак учунтенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида”ги Қонунининг 3-моддасида: “гендер– хотин-қизлар ва эркаклар ўртасидаги муносабатларнинг жамият ҳаёти ва фаолиятининингбарча соҳаларида, шу жумладан сиёсат, иқтисодиёт, ҳуқуқ, мафкура ва маданият, таълимҳамда илм-фан соҳаларида намоён бўладиган ижтимоий жиҳати” эканлигитаъкидланади.[7.Б.1.] Ушбу қонунда мамлакатимизда хотин-қизлар ва эркаклар учун тенгҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатланишининг асосий принциплари сифатида қонунийлик,демократизм, хотин-қизлар ва эркакларнинг тенг ҳуқуқлиги, жинс бўйича камситишга йўлқўйилмаслиги, очиқлик ва шаффофлик мустаҳкамлаб қўйилган.

Эндиликда бу йўналишда норматив-ҳуқуқий базани шакллантириш, такомиллаштиришҳамда ривожлантириш муҳим бўлиб, бу доирада давлат дастурлари, миллий ҳаракатларрежалари ва стратегияларни ишлаб чиқиш ҳамда амалга ошириш энг муҳим вазифаларҳисобланади. Чунки ушбу ҳужжатларни яратиш, аниқ ижро механизмларини ишлаб чиқишорқали хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар бўйича ҳуқуқиймаданиятни шакллантириш, жамият, давлат ишларини бошқаришда уларнинг тенгиштирокини таъминлаш, масъулиятли оналик ва оталикни шакллантириш каби йўналишлардафаолият ташкил этилади.

Қонуннинг қабул қилиниши давлат бошқарувида аёлларнинг эркаклар билан тенгшароитда иштирок этишини, айниқса, раҳбарлик лавозимларида ҳам ишлаши мумкинлигикафолатлайди. Шунингдек, қонунда ҳокимият вакиллик органларига сайловларда ҳам сиёсийпартиялар томонидан Олий Мажлис Қонунчилик палатаси ва халқ депутатлари Кенгашларидепутатлигига номзодлар кўрсатишда хотин-қизлар ва эркакларнинг тенг ҳуқуқлилигитаъминланиши белгилаб қўйилди.

Қонунда оилавий муносабатларда, айниқса, болалар тарбиясида она ҳам, ота ҳамбирдек масъул эканлиги мустаҳкамлаб қўйилди. Унда эркаклар ва аёллар учун тенг ҳуқуқ ваимкониятлар кафолатлари аниқлаб берилган бўлиб, уларнинг тенг мажбуриятларга эгаэканлиги ёзиб қўйилган. Бу борада аёллар ва эркаклар никоҳининг ихтиёрийлиги, мажбурийва эрта никоҳларга йўл қўйилмаслиги, эр-хотинларнинг шахсий ва мулкий ҳуқуқ ҳамдамажбуриятлари тенглиги кабилар шулар жумласидандир.

Бола туғилиши муносабати билан ҳақ тўланадиган таътил олишда ота ҳам, она ҳам тенгҳуқуққа эга. Болага қараш бўйича таътилнинг давомийлиги ота-онанинг ихтиёрига кўра уларўртасида тақсимланиши, бунда ота-она таътилдан қисмларга бўлган ҳолда фойдаланишларимумкинлиги ҳам айнан гендер тенгликнинг ифодасидир. Бу эса айниқса, ёш оилаларга кенгқулайлик туғдиради. Масалан, сессия топширмоқчи бўлган талаба қизлар, хорижгастажировкага кетиши лозим бўлган олима аёллар, узоқ вақт меҳнат фаолиятидан узилишинатижасида малакасини йўқотиб қўйиши мумкин бўлган касб эгалари учун катта имконият.Агар эр-хотин ўзаро келишиб шундай қарорга келсалар, Қонун буни қўллаб-қувватлайди ваҳуқуқни амалга ошириш имконияти билан таъминлайди.

Қонун бўйича эндиликда давлат органларида хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқҳамда имкониятларни таъминлаш масалалари бўйича ваколатли мансабдор шахсбелгиланмоқда. Ваколатли шахснинг мажбуриятларини бажариш давлат органи раҳбаринингўринбосарларидан бирининг зиммасига юклатилади. Демак, гендер тенглик масаласигакорхона ва ташкилотнинг ўзида муносабат билдириш ва вазиятни ўнглаш механизми пайдобўлди.

Қонунда, позитив дискриминация, яъни кам сонли бўлган гуруҳ ёки қатламга алоҳидаимкониятлар ва квоталар бериш назарда тутилган. Бунга кўра корхонада, таълимда, илмда ваҳоказо соҳаларда гендер тенгликка эришиш учун қўлланадиган усул ҳисобланади. Масалан,Ўзбекистонда олима, муҳандис, дастурчи, жарроҳ аёллар кам. Ушбу соҳаларда аёлларнингкўпайишига эса эҳтиёж мавжуд. Шундай шароитда қизларни ушбу йўналишларга кўпроқ жалбқилиб ўқитиш, бунинг учун уларга алоҳида шарт-шароитлар яратиш позитив дискриминацияҳисобланади.

Page 40: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

188

Қонунда давлат хизматида гендер сиёсатини амалга ошириш учун вақтинчалик тарздабир жинсдаги хизматчилар учун квоталаш тизими жорий этилмоқда. Яъни ҳар бир давлаткорхона ва ташкилотларида хотин-қизлар ва эркаклар вакиллигининг мутаносиблигитаъминлангунча вақтинчалик жинс квоталари белгиланади. Мутаносибликка эришилгач,квоталар бекор қилиниши мумкин.

Қонуннинг 16-моддасида давлат хизмати соҳасида хотин-қизлар ва эркаклар учунтенг ҳуқуқ ҳамда имкониятларни таъминлаш назарда тутилган бўлиб, у давлат хизматисоҳасида хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятларни таъминлаш орқалидавлат бошқарувида турли жинсдаги шахсларнинг иштирок этиши учун шарт-шароитларяратилиши кафолатлайди. Шунингдек, мазкур қонунда биринчи марта давлат хотин-қизларгаэркаклар билан тенг шароитларда ва ҳеч бир камситишсиз халқаро миқёсда давлатнинг вакилибўлиш ҳамда халқаро ташкилотлар ишида иштирок этиш имкониятини таъминлаш учунтегишли чора-тадбирлар кўриши мустаҳкамлаб қўйилди.

Яна бир муҳим жиҳат, хотин-қизлар ва эркаклар ҳокимият вакиллик органларигасайлаш ва сайланишда тенг ҳуқуқларга эканлиги, ҳамда сиёсий партиялар томониданЎзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва халқ депутатларимаҳаллий Кенгашлари депутатлигига номзодлар кўрсатишда хотин-қизлар ва эркаклар учунтенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар таъминланиши хотин-қизларнинг мамлакатимиз ижтимоий –сиёсий ҳаётида янада фаолроқ иштирокини таъминлашга ҳуқуқий асос яратади.

Қонун таълим, илм-фан, маданият ҳамда соғлиқни сақлаш соҳасида хотин-қизлар ваэркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатларини ҳам акс эттирган. Таъкидлашжоизки, ушбу соҳаларда мамлакатимизда аёллар фаол меҳнат фаолиятни олиб бормоқдалар.Таълимнинг барча босқичларида, илмий-тадқиқот, тиббиёт соҳаларида меҳнат қилаётганаёллар кўпчиликни ташкил этиши маълум.

Эндиликда турли таълим дастурларига гендер мавзусини жорий этиш орқалифуқароларнинг гендер хабардорлигини оширишга кўмаклашиш, жинслардан биринингустунлиги ғоясига асосланган нотўғри тасаввурлардан холи ўқув адабиётларини тайёрлаш вачоп этиш, гендер сиёсати амалга оширилишини таъминлаш масалалари бўйича аҳолинингҳуқуқий маданиятини оширишга қаратилган ахборот-маърифий тадбирларни ташкил этишкаби фаолият йўналишларида кўплаб ишларни амалга ошириш мақсадга мувофиқ бўлади.

Зеро, олий таълим муассасаларининг таълим дастурлари ва малака ошириш курсларидагендер тенглик масалаларига оид курсларнинг ишлаб чиқилиши ва амалга киритилишиёшларимизни мазкур қонунда кўзда тутилган масалаларни тўғри талқин қилиш, ҳаётда ўзароҳурмат асосида фаолият юритишга ўргатади.

Иқтибослар/Сноски/References:

1.Jane Pilcher, Imelda Whelehan. Gender//50 Key Concepts in Gender Studies. ISBN978-1-4129-3207-3, 2004.2. Введение в теорию и практику гендерных отношений . Ташкент: Комитет женщинУзбекистана, 2007,31стр(Introduction to the theory and practice of gender relations. Tashkent:Women'scommittee of Uzbekistan, 2007, pp313. Философский словарь: словарь / Адо А.В. и др.; Под ред. И. Т. Фролова. - 6-е изд., перераБ.и доп. - М. : Политиздат, 1991. -560 Б. (Philosophical Dictionary: Dictionary / Ado A.V. and etc.;Ed. I.T. Frolova. - 6th ed., Revised. and add. - M.: Politizdat, 1991. -560 p.).4. Алимасов, Виктор. Фалсафа ёхуд фикрлаш чанқоғи. Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ, 2007.- 193бет(Philosophy or desire for thinking.Tashkent: Philosophy and Law, 2007. p.- 193.)5. Юсуф, Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад. Бахтиёр оила. Тошкент: Шарқ , 2011.-176-177бет,( Happy family. Tashkent: East, 2011. Pp. 176-177.)6. Костикова И.В. Введение в гендерные исследования. . Москва: Аспект, 2005 (Introduction togender investigations. Moscow: Aspect, 2005)

Page 41: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

189

7. A.N.Makhmudova Legal socialization problems of personality in modern civilian society.Scientific Bulletin of Namangan State University http://uzjournals.edu.uz/namdu/vol1/ 145-151pp8. Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир (Shermuxamedova N.A.Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir)9.Бучило Н. Ф., Чумаков А. Н. Философия: учеб. пособие. –М.: ПЕР СЭ. -447 Б. (Buchilo N.F.,Chumakov A.N. Philosophy: Textbook. allowance. –M .: PER SE. -447 p).10.Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004 (Philosophy. Tutorial. Second edition, revised andsupplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova. - M .: Bylina, 2004.).

Page 42: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

190

Абдуқаҳҳор Абдусатторович РахмоновИжтимоий-гуманитар фанлар кафедраси ўқитувчиси,

Тошкент тиббиёт академияси Термиз филиали,[email protected]

ИЛК ИСЛОМ ДАВРИДА ЗАКОТ(Ёқуб Абу Юсуфнинг “Китоб ал-Харож” асари асосида)

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-26

АННОТАЦИЯМақолада илк Араб халифалиги даврида асосий солиқ тури бўлган аҳолининг бой қатламимулкидан муҳтожлар учун олинадиган закот солиғининг моҳияти очиб берилган. Мақоладаилк ўрта аср мусулмон ҳуқуқи доирасида шаклланган ислом солиқ тизими, хусусан, закотсолиғи, уни белгилаш тартиби ҳамда миқдори, закот йиғилгандан сўнг уларни қай тарздатақсимлаш тизимлаштирилган ҳолда таҳлил қиланади. Мақолада солиқни ҳисоблаш усулиислом оламида Абу Юсуф номи билан машҳур бўлган, халифа Ҳорун ар-Рашид даврида қозиул-қуззот (бош қози) лавозими фаолият юритган Ёқуб Абу Юсуф Ибн Иброҳим ал-Куфий(735-798)нинг «Китоб ал-харож” асарида келтирилган маълумотларга алоҳида эътиборберилади. Унда солиқ ундириш усуллари, солиқ турлари, хусусан, закот олиш тартиби вамиқдори батафсил тўхталинган. Мақолада закот Араб халифалиги солиқ сиёсатида асосийўрин эгаллагани, унинг энг муҳим хусусиятларидан бири, бу солиқ тури давлат ҳаражатлариучун эмас, балки халифаликнинг камбағал аҳолиси фойдасига тўланганлиги, бу эса минтақадаарабларнинг нисбатан зиддиятсиз кенгайишига ва ислом динининг кенг тарқалишига ҳиссақўшганлиги мутахассисларни илк халифалик даврида фаолият кўрсатган солиқ тизиминиўрганишга алоҳида эътибор қаратиш лозимлиги таъкидланади.Калит сўзлар: закот, Араб халифалиги, солиқ тизими, Абу Юсуф, “Китобал-харож”, закотни йиғиш ва тақсимлаш, халифалик ижтимоий-иқтисодий сиёсати.

Абдуқаҳҳор Абдусатторович РахмоновПреподаватель кафедры социально-гуманитарных наук,

Термезский филиал Ташкентской медицинской академии,[email protected]

ЗАКЯТ В РАННЕМ ИСЛАМЕ(по произведению Якуба Абу Юсуфа “Китаб аль-Харадж”)

АННОТАЦИЯВ статье освещается сущность налога закята, который являлся основным видом налога,выплачиваемого с имущества богатыми слоями населения в пользу нуждающихся во временапервого Арабского халифата. В статье в системном виде проводится анализ исламскойналоговой системы, сформировавшейся в рамках раннего средневекового мусульманского

Page 43: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

191

права, в частности налога закята, порядка его определения и размера, процесса распределениязакята после его сбора. В статье особое внимание уделяется методике расчета налога наосновании сведений приведенных в произведении «Китаб аль-харадж” Якуба Абу Юсуфа ИбнИбрахима аль-Куфи (735-798), известного в исламском мире как Абу Юсуф, который в периодхалифа Харуна ар-Рашида занимал должность кади уль-куззат (верховного судьи). В нейподробно описываются методы налогообложения, виды налогов, в частности порядоквзимания закята и его размер. В статье подчеркивается необходимость уделения особоговнимания специалистов к изучению налоговой системы, действующей в раннем халифате таккак закят занимал основное место в налоговой политике Арабского халифата, одной из важныхособенностей данного вида налога является направленность его выплаты не длягосударственных расходов, а для нужд бедного населения халифата, что внесло свой вклад вдело относительно безвраждебного и широкого развития и распространения в регионе какарабов, так и исламской религии.Ключевые слова: закят, Арабский халифат, налоговая система, Абу Юсуф, “Китаб аль-харадж”, сбор и распределение закята, социально-экономическая политика халифата.

Abdukahhor Abdusattorovich RahmanovTeacher of the Department of social and humanitarian sciences,

Termez branch of the Tashkent medical Academy,[email protected]

ZAKAT IN EARLY ISLAM(based on the work of Yakub Abu Yusuf “Kitab al-Haraj”)

ANNOTATIONThe article highlights the subject-matter of the zakat tax, which was the main type of tax paid fromproperty by the rich in favor of the needy during the era of the first Arab Caliphate. The articleprovides a consistent analysis of the Islamic taxation system formed within the framework of earlymedieval Muslim law, in particular, the zakat tax, the order of its determination and size, and theprocess of zakat distribution after its collection. The article focuses on the method of calculating thetax based on the data provided in the book “Kitab al-haraj” of Yaqub Abu Yusuf Ibn Ibrahim al-Kufi(735-798), known in the Islamic world as Abu Yusuf, who held the position of kadi ul-kuzzot(supreme judge) during the period of Caliph Harun al-Rashid. The article provides a detaileddescription of taxation methods, types of taxes, in particular the procedure of zakat collection and itssize. The article highlights the importance of special emphasis onexploration of the tax system of theearly Caliphate by the specialists, as zakat was central to the tax policy of the Arab Caliphate, andone of the important features of this type of tax is that its payment is targeted to the needs of the poorpeople of the Caliphate, rather than to public expenditures, thus contributing to a relatively non-hostile and wide development and expansion of both the Arabs and Islamic religion within the region.Keywords: zakat, Arab Caliphate, tax system, Abu Yusuf, “Kitab al-haraj”, collection anddistribution of zakat, social and economic policy of the Caliphate.

Мусулмон қонунчилигида солиқ тизими ислом давлати ташкил топгач шариатгаасосланган ҳолда шакллантирилди. Янги давлатнинг молиявий қудратини шакллантириш вауни ривожлантиришда солиқлар муҳим ўрин тутади. Ривожланган солиқ тизими давлатқудратини таъминлайди. Кенгайиб бораётган араб халифалиги солиқ қонунчилиги соҳасидачуқур билимга эга мутахассисларни талаб қиларди [5, Б.178]. Маълумки, VIII-IX асрлардаЯқин Шарқ мусулмон жамоасида шаклланган фиқҳий мазҳаблар ўртасида сиёсийҳокимиятнинг шаклланиши билан боғлиқ мунозаралар бўлсада, бироқ давлат ғазнасини солиқтушумлари билан таъминлаш бўйича муҳим фарқлар кўрсатиб ўтилмаган. Лекин, халифалартомонидан солиқ сиёсати турличаолиб борилганлиги фиқҳ уламолари ўртасидамуҳокамаларга сабаб бўлди.

Page 44: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

192

Шариат қоидаларига асосланувчи Араб халифалигининг солиқ тизими анча мураккабтузилма эди. Шунга қарамай, бу тизим уламолар томонидан атрофлича ўрганилиб, унингназарий жиҳатлари ишлаб чиқилди. Бугунги кунгача мусулмон солиқ тизими ҳақида “Китобал-харож” ва “Рисола фил-харож” номида 19 нафар муаллиф томонидан асарлар етиб келган.Манбаларга кўра илк ислом даврида 21 нафар мусулмон уламолари томонидан солиққатортишмасаласи бўйича китоб ёзилгани қайд этилади. Ҳозиргача улардан фақат учтаси етиб келган:Абу Юсуф (ваф. 798), Яҳё ибн Одам (ваф. 818) ва Қудама ибн Жаъфар (ваф. 932) [1, Б.27].

Замонавий тадқиқотчилар, халифаликдаги солиқларни икки тизимга ажратибкўрсатадилар: ислом солиқ қонунчилигига асосланган ва одатий қонун қоидаларигаасосланган. Мумтоз мусулмон ҳуқуқи томонидан маъқулланган солиқларга қуйидагиларкиради: закот, ушр, хумс, жизъя, хирож [2, Б.313].

Илк ислом солиқ тизимида бўйсундирилган қабилаларнинг мол-мулклари асосий ўринтутарди. Муҳаммад (с.а.в) даврида (622-632) чорвадорлардан давлат фойдасига олинадигансолиқ – гоҳо “садақа” (صدقة), гоҳо “закот” (زكاة) деб аталиб, бу атамалар илк ислом давридасиноним сўзлар сифатида қўлланилди.

Мумтоз ислом ҳуқуқида закот - аҳолининг бой табақаси томонидан муҳтожларфойдасига маълум миқдорда пул тўлаш мажбурияти эди. Мусулмон солиқ ҳуқуқинормаларига кўра, давлат йиғилган закотни жамиятнинг ночор табақаси фойдасига қайтатақсимлашда воситачи сифатида ҳаракат қилади, деб ҳисобланган.

Закот 623 йилда, мусулмонлар жамоасининг Маккадан Мадинага қилган ҳижратинингиккинчи йилида ҳуқуқий жиҳатдан амалиётга жорий этилди. Закот Араб халифалиги солиққонунчилиги тизимида асосий унсур эканлиги барча фиқҳий мазҳаблар томонидан эътирофэтилади. Бироқ, улар ўртасида солиқни белгилаш тартиби ҳамда миқдори энг кўп муҳокамақилинган масалалар ҳисобланган.

Биринчидан, солиқ тўловчи мусулмон бўлиши керак эди. Бошқа динларга эътиқодқилувчи аҳоли солиқ мажбуриятларининг бошқа турига мансуб бўлган. Иккинчидан, закотфақат бой фуқаролардан олинган. Закот тўлаш лаёқатига эга аҳоли уламолар томонидан исломҳуқуқи қоидаларига мувофиқ белгилаб берилган. Учинчидан, закот тўловчи шахс озод кишибўлиши керак эди. Маълумки, Араб халифалигида асрлар давомида қуллик мавжуд бўлган,бироқ у кўп жиҳатдан антик қулчиликдан фарқ қилган.Тўртинчидан, закотни вояга етган ваҳуқуқий лаёқатга эга шахс тўлаган [3, Б.52].

Юқорида таъкидлаганимиздек, солиқ тизими уламолар томонидан ўрганилиб тартибгасолинган. Ислом оламида Абу Юсуф номи билан машҳур бўлган, халифа Ҳорун ар-Рашиддаврида қози ул-қуззот (бош қози) лавозими фаолият юритган Ёқуб Абу Юсуф Ибн Иброҳимал-Куфий (735-798)нинг «Китоб ал-харож” асарида солиқ ундириш усуллари, солиқ турлари,хусусан, закот олиш тартиби ва миқдори батафсил тўхталинган. Асарда “закот”атамаси“садақотлар” деб келтирилган. Абу Юсуф шундай дейди: “Эй амир, (Ҳорун ар-Рашидни назарда тутган ҳолда) сен садақотларни йиғувчиларга буюрки, улар бирор кимсадануни қандай ҳолатда олган бўлса, шундай ҳолатда кишиларга берсинлар. Ана ўшандаРасулуллоҳ ( с.а.в)нинг суннатига ва ундан кейинги халифаларнинг амалларига мувофиқ иштутган бўласан. Кимки, суннатга амал қилса, етарлича ажр ва мукофот олади, кимки, унга амалқилмаса, етарлича танбеҳ ва дашном олади ва у дашномлар унга бошқарувда қийинчиликберади [1, Б.132].

Закот исломнинг вужудга келиши билан қонун тусига кирди. Чунки у фақатгина солиқбўлибгина қолмай, исломнинг беш устуни бўлмиш иймон, намоз, рўза, ҳажлар билан бирқаторда эътироф этилган. Шу сабабдан мусулмонлар унга катта эътибор қаратдилар [2, Б.313].

Закот чорвадорлардан муҳтожлар файдасига олинган. Айрим ҳолларда давлатга пулўрнига бошқа моддий бойликлар ҳам берилган. Абу Юсуфнинг “Китоб ал-харож” асаридазакот олиниши лозим бўлган чорва-моллар миқдори белгилаб ўтилган. “Сен мендан, эйэътиқодли амир, туя, сигир, кичик шохли мол, отлардан садақот (закот) учун қанча миқдордава қай тарзда солиқ йиғиш кераклиги ҳақида сўраган эдинг. Сен муҳтожлар фойдасига солиқйиғувчи кишига шундай фармон этки, эй эътиқодли амир, у кимлар солиқ тўлаши керак ва

Page 45: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

193

эҳтиёжи бўлган кимларга солиқдан бериш кераклигини билсинҳамда бу жараёнРасулиллоҳнинг суннати ва ундан кейинги ҳалифаларнинг тажрибасига таянган ҳолда амалгаоширилиши лозим. Билгинки, суннатга тўғри амал қилинса, у учун ажр-мукофотга сазоворбўлади ва бу суннат билан бошқарилаётган халқ томонидан маъқулланади. Шу билан бирга,кимкисуннатга мувофиқ иш тутмаса, бу учун жавобгарликни ўз зиммасига олади. Бунингоқибатида ҳукуматнинг обрўсизлиги шунча ортади. Сенга Пайғамбаримиз ҳадислариданкелтириб Аллоҳга дуо қилиб сўрайманки, зиммангизга юклатилган вазифани Пайғамбарсуннатига риоя қилган ҳолда, бошқарув ва ҳатти-ҳаракатларни амалга оширишда мададкорбўлсин ва бу билан ажр-мукофотга сазовор қилсин.” [1, Б.132].

Асарда келтирилишича, закот сифатида туялар, катта ва кичик шохли чорваданолинадиган солиқ фақатгина бир ёки бир ёшдан ошган туя, сигир ва қўйларнигина закотсифатида олиш мумкин, бироқ қариб қолган, кўр, биркўз ёки қандайдир оғир асорат биланжароҳатланган ҳайвонларни садақот сифатида олиш лозим бўлмайди. Подани етакловчи,буғоз, кўпайиш арафасидаги ҳайвон, боласини эмизадиган, шунингдек, сўйиб ейиш мақсадидахўжайини томонидан боқилаётган ҳайвон солиқ сифатида танланиши лозим бўлмаган. Лекинҳайвон бир ёшдан каттароқ бўлса ва юқоридаги категориянинг ҳеч бириги тааллуқли бўлмаса,унда закот йиғувчи уни олиши мумкин. Бунда солиқ йиғувчи ҳайвонларни энг яхшиси ёки энгёмонини эмас, балки ўртачасини олиши лозим бўлган [1, Б.136]. Закот йилнинг маълум бирвақтида (улар эгасининг қўлига келган вақтида) пода йиғилганда ҳисобланган. Қачонки чорва-мол бир йил тўлгандагина садақа олинган. Йил бошлангандан кейин туғилганлари биринчийил учун ҳисобга киритилмаган ва иккинчи йилдан бошлаб ҳисобланган. Чунки улар бир йилдавомида тўлиқ яшаган бўлиши керак. Закот йиғувчи молларни бир ҳудуддан бошқа бирҳудудга олиб кетиши мумкин бўлмаган.

Закот қуйидаги миқдорда олинган. Кичик шохли чорвага келсак, бирор кишинингқўйлари сони 40 дан 120 тагача бўлса 1 дона қўй олинади. Шунингдек, қўйлар сони 200 тагачабўлса 2 та қўй, 300 тагача бўлса 3 та қўй ва ҳар юзта кўпайганда биттадан қўй тўланган, агарюзтага етмаса ҳеч нарса тўланмаган.

Агарда 120 донадан 20 ёки 40 ёки 80 донаси ўлса, 40 донагача қолган бўлса ҳам 1 донақўй олинади. Агар 100 донаси ўлса, 20 дона қолса, 1 дона қўйнинг ½ қисми миқдоридаолинади. Агар бирор киши йил мобайнида 121 дона қўйга эгалик қилса, ундан 2 дона қўйолинади, агар солиқ йиғувчи келгунича ундан қанчадир миқдори ўлса, солиқ олувчи қолганқисми миқдоридан солиқ олади. Агарда 121 дона қўйнинг 1/6 қисми миқдорида қўй ўлса, укишидан 1/6 қисм миқдорида солиқ олинади. 1/5 қисми ўлса, ҳисобга мувофиқ тарзда 1/5миқдорда солиқ олинаверади. Лекин бу миқдордаги қўйлардан икки донаси ўлса, унда иккидона қўйнинг 119/121 миқдорида солиқ олинади [1, Б.139].

Катта шохли чорва-молларга келсак, агарда бирор кишининг чорваси 30 донадан 40донагача етган бўлса бир ёшли бузоқ (табиъ) олинади, 40 донадан 50 данагача бўлса иккиёшдан ошган бузоқ (мусинна) олинади, 60 донага етса иккита бир ёшли бузоқ, 70 донага етса1 дона бир ёшли ва 1 дона икки ёшли бузоқ олинади. Агарда моллар сони анча кўпайиб кетса,унда ҳар 40 бош молдан 1 дона икки ёшли бузоқ, ҳар 30 дона молдан 1 дона бир ёшли бузоқолинади.

Агарда бирор киши йил мобайнида 50 бош молга эгалик қилса ва солиқ йиғувчикелгунича 10 донаси ўлса, қолган 40 донадан икки ёшли бузоқ (мусинна) олинади. Агарда 50донадан 20 донаси ўлса, қолган 30 бош молдан икки ёшли бузоқнинг ¾ қисми миқдоридасолиқ тўлайди. Агарда 40 донаси ўлса, икки ёшли бузоқдан ¼ қисм миқдорда олинади [1,Б.137].

Туялар қуйидаги тартибда олинган. Бешта туядан битта қўй, 10 та туядан иккита қўй,15 та туядан 3 та қўй, 20 та туядан 4 та қўй олинган. 25 тадан 35 тагача туядан бир ёшга тўлгантуя (бинт махад), 35 та туядан 45 тагача бўлса икки ёшли туя (бинт лабун), 45 тадан 60 тагачабўлса уч ёшли туя (хиққа), 60 тадан 75 тагача бўлса 4 ёшли туя (жазаъа), 75 тадан 90 тагачабўлса 2 дона бир ёшли туя, агарда туялар сони 120 тадан ошса ҳар 50 тадан битта уч ёшли туя,ҳар 40 тадан битта икки ёшли туя тўланган.

Page 46: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

194

Агарда бир киши йил мобайнида 25 дона туяга эгалик қилса, ундан бир ёшли туя (бинтмахад) олинади. Агарда барча туялари ўлиб битта қолса, ундан 1/25 қисми миқдорида олинади.Агарда 20 та туя ўлса ва 5 та туя қолса, ундан аввалги 20 дона туядан олинмайди, қолган 5дона туядан 1/5 қисм миқдорида солиқ олинади [1, Б.138].

Отлардан солиқ олинмаган. Бу кўпроқ ижтимоий ҳаёт билан боғлиқ бўлса керак, чунки,жангларда отлиқ қўшин катта куч ҳисобланган. Шунингдек, хизматчи туялардан ҳам закотолинмаган. Буйваллар (буқалар) ва икки ўркачли туялар бир ўркачли туяларга ва катта шохлиқорамолларга тенглаштирилган, эчкилар қўйларга тенглаштирилган.

Агарда мулк икки кишига тегишли бўлса ҳар иккаласи тенг миқдорда тўлаган.Кўришимиз мумкинки, закот араб давлати солиқ сиёсатида асосий ўрин эгаллаган.

Шунингдек, закот чорва-моллардан ташқари пул, экин маҳсулотлари, ҳунармандчиликбуюмлари шаклида ҳам тўланиши мумкин эди. Халифаликда чорвадор бўлмаган аҳолиданзакот ундириш учун ислом уламолари аҳолининг моддий лаёқатини аниқлашда “нисоб”тартибини жорий этишган. Кимки қиймати 595 г кумушдан ёки 85 г олтиндан юқорибаҳоланган мол-мулкка эгалик қилса у нисобга етган ҳисобланади ва унинг 1/40 миқдоридазакот тўлайди. Агар кишининг мол-мулки нисобга етмаса закот тўламайди.

Закот тушумларини олувчилар тоифаси ҳам уламолар томонидан белгилаб қўйилган.Улар етта тоифадир: аввал фақирлар, яъни моддий бойлиги нисобга етмаган киши, иккинчимискин, яъни ҳеч нарсаси йўқ, фақат бир кунлик озиғи бор киши, учинчиси закот йиғувчикиши – “амил” деб аталган, тўртинчиси, мукотиб, яъни хўжайинидан ўзини озод қилиш учунхат олган қулга озод қиладиган миқдорда бериш,бешинчиси қарздорга, яъни қўлидаги молиқарзидан нисоб қадари ортмайдиган бўлса, олтинчиси, Аллоҳ йўлида моли тугаб қолган киши,масалан урушга боролмаётган ёки ҳаж йўлида моли тугаб қолган бўлса, еттинчиси, ибнисабил, яъни ўзининг мамлакатидан йироқда маблағи қолмаган киши, гарчи ўз мамлакатиданисоб қадари моли бўлса ҳам [6, Б.66].

Демак, закотнинг энг муҳим хусусиятларидан бири шундаки, бу солиқ тури давлатҳаражатлари учун эмас, балки Араб халифалигининг камбағал аҳолиси фойдасига тўланар эди.Бу солиқнинг ижтимоий аҳамияти ниҳоятда юқори эканлигини таъкидлаш зарур. Закотхалифаликдаги бойлар ва камбағаллар ўртасидаги зиддиятларни бартараф этди, минтақадагиўзга динга эътиқод қилувчиларни араб давлатига нисбатан қизиқишини оширди ваарабларнинг нисбатан зиддиятсиз кенгайишига ҳисса қўшди [4, Б.268].

Халифалик ҳудуди жуда кенг ва катта эканлиги, у ерда турли дин, турли миллатвакиллари истиқомат қилишганлигини ҳисобга олганда, уни бошқариш халифаларга осонбўлмаганлигини тушуниш мумкин. Айниқса, мамлакат иқтисодий ҳаётини тартибга солганҳолда давлатнинг қудратини ошириш ҳам ўта муҳим саналган. Мана шундай вазиятларда АбуЮсуфнинг ва у каби бошқа уламоларнинг ёзган асарлари мамлакат иқтисодий ҳаётини изнгасолишга катта ёрдам берган.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Абу Юсуф Якуб б. Ибрахим ал-Куфи. Китаб ал-Харадж (Мусулманское налогообложение).(Kitab al-Haraj (Muslim taxation)) / Пер. с арабского и комментарии А. Э. Шмидта.Супракомментари и к переводу А. С. Боголюбова. Подготовка к изданию, вступит статя иуказатели А. А. Хисматулина. Санкт Петербург. 2001. – 451 с.

2. Рахмонов. А. Р. Исламское право. (Islamic law) – Т.: Янги аср авлоди, 2003. – 479 с.3. Момотов В.В., Свечникова Л.Г. Основы исламского законодательства. [Fundamentals of

Islamic law] – Краснодар.: Кубанский гос. ун-т, 2009. – 128 с.4. Васильев Л.С. История Востока: в 2 т. – М.: Высш. шк., 1994. – Т. 1. – 495 с.5. Нуриев Б.Д. Закят в классическом мусульманском праве. (Zakat in classical Muslim law).

Вестник КГУ им Н.А.Некрасова., - 2015. - №3. – 178-182 с.6. Мухтасар: (Шариат қонунларига шарҳ). (Muxtasar). Р.Зоҳид, А.Деҳқон таҳрири остида. – Т.:

Чўлпон, 1994. – бет 336.

Page 47: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

195

7.Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. -1207 бет.(Shermuxamedova N.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012. -1207 p.)8. A.N.Makhmudova Legal socialization problems of personality in modern civilian society.Scientific Bulletin of Namangan State University http://uzjournals.edu.uz/namdu/vol1/ 145-151pp9. Бучило Н. Ф., Чумаков А. Н. Философия: учеб. пособие. –М.: ПЕР СЭ. -447 Б. (Buchilo N.F.,Chumakov A.N. Philosophy: Textbook. allowance. –M .: PER SE. -447 p).10.Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004. -213 Б. (Philosophy. Tutorial. Second edition, revisedand supplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova. - M .: Bylina, 2004. -213 p).11.Радугин А. А. Философия: Курс лекций: Учебное пособие для студентов вузов. — 2-е изд.,перераБ. и доп. –М.: Центр, 2001. -269 Б.( Radugin A. A. Philosophy: Course of lectures: A manualfor university students. - 2nd ed., Revised. and add. –M.: Center, 2001. -269 p).12. Brandt M. J., Crawford J.T. Worldview conflict and prejudice. Advances in Experimental SocialPsychology, 2020. p. 1-99.

Page 48: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

196

Кенжаев Шавкатжон ХусановичГулистон давлат университети, катта ўқитувчи

[email protected]

АБАЙ КАРАШЛАРИДА СОҒЛОМ, БАРКАМОЛ ИНСОН МУАММОСИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-27

АННОТАЦИЯМустақиллик йилларида халқимизнинг қадимий тарихи ва бой маданиятини тиклаш, буюкалломаларимиз, азиз-авлиёларимизнинг илмий, диний ва маънавий меросини ҳар томонламачуқур ўрганиш ва тарғиб этиш, муқаддас қадамжоларини обод қилиш, ёш авлодни уларнингэзгу анъаналари руҳида тарбиялаш бўйича улкан ишлар амалга оширилди ва изчил давомэттирилмоқда. Айни вақтда маънавий-маърифий соҳадаги ислоҳотлар самарасини оширишзарурати бу йўналишдаги ишларни сифат жиҳатидан янги босқичга кўтаришни талаб этмоқда.Бугунги кунда Шарқ фалсафий тафаккури, унинг очилмаган ноёб маънавий меъросини тадқиқэтиш, аждодларимиз қолдирган қимматли асарларни ўрганиш ҳар жиҳатдан долзарбдир. Шутуфайли ҳам Шарқнинг хусусан ўрта осиёнинг машҳур шахсларидан бири АбайҚўнанбоевнинг фалсафий va ахлоқий мулоҳазаларини тадқиқ этиш, манба сифатида асаринитаҳлилий ўрганиш ҳамда унинг Шарқ фалсафасидаги ўрнини очиб беришдан иборат.Абайнинг “Ўгитлар” асари ва ундаги илгари сурилган ғоялар ниҳоятда эътиборлидир.Таянч (энг муҳим) сўзлар: Қозоқ адабиёти, шеърияти ва дунёкараш, маърифатпарвар,гуманизм, қозоқ феодаллари, қувонч, ғам.

Кенжаев Шавкатжон ХусановичГулистанский государственный университет,

cтарший преподаватель[email protected]

ПРОБЛЕМА ЗДОРОВОГО, ДОСТИГШИЙ ПОЛНОГО РАЗВИТИЯ ЧЕЛОВЕКАВ МНЕНИЯХ АБАЯ

АННОТАЦИЯВосстановление древней истории и богатой культуры нашего народа за годы независимости,всестороннее изучение и пропаганда научного, религиозного и духовного наследия нашихвеликих ученых, святых, благоустройство священных мест, воспитание подрастающегопоколения в духе их Благородные традиции Огромная работа была проделана и продолжается.В то же время необходимость повышения эффективности духовных и образовательныхреформ требует качественно нового уровня работы в этой области. Сегодня изучениевосточного философского мишления, эго непостижимого духовного наследия и сеннихпроизведений, оставленних нашими предками, очен важно. Вот почему один из cамихвидаюшихcя людей на востоке, особенно в сентралной азии, должен изучит философские и

Page 49: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

197

этические соображения своего Абай Кунанбаев, а также проанализироват произведение какисточник и раскрит эго рол в восточной философии. “Нравоучении” Абай и видвинутие идеизамечателни.Ключевые слова: Казахская литература, поэзия и мировоззрение, просвещение, гуманизм,казахские феодалы, радость, печаль.

Kendjaev Shavkatdjon KhusanovichHead teacher of the Gulistan State University

[email protected]

THE PROBLEM OF A HEALTHY, HARMONIOUSLY PERSON IN ABAY'S VIEWS

ANNOTATIONThe restoration of the ancient history and rich culture of our people over the years of independence,the comprehensive study and popularization of the scientific, religious and spiritual heritage of ourgreat scientists, saints, the improvement of holy places, the education of the younger generation inthe spirit of their noble traditions. Huge work has been done and continues. At the same time, theneed to increase the effectiveness of reforms in the field of spirituality and enlightenment requires aqualitatively new level of work in this area. Nowadays, study of Eastern philosophical thinking whichits unfathomable spiritual heritage and the valuable works left by our ancestors are very important.That is why, Abay Kunanboev who one of the most famous people in the east, especially Central asiawhat his philosophical and ethical considerations are study as well as to analyze the work as a sourceand to reveal its role in eastern philosophy. Put forwards of The “Edifications” of Abay and his ideasare remarkable.Key words: Kazakh literature, poetry and worldview, enlightenment, humanism, Kazakh feudallords, joy, sorrow.

XIX аср иккинчи ярми - XX аср бошларида қозоқ маданияти ва маърифати ижтимоий-фалсафий меросини шаклланишига катта ҳисса кушган, қозоқ ёзма адабиётининг асосчисиАбай адабиёти ва шеърияти билан қизиқмаган ёки унинг ижтимоий-ахлоқий фикрлари биланҳам нафас бўлмаган бирон-бир қозоқ зиёлиси бўлмаса керак.

Абай Қўнонбоев ўғли Иброҳим - қозоқ адабиётининг буюк намояндаларидан бирибўлиб, у 1845-1904 йилларда яшаб ижод қилган. Абайнинг отаси йирик феодаллардан бирибўлиб мухитига мос келадиган диний илмлар ўқитиладиган мадрасага ўқишга беради. Абайдастлабки таълимни мана шу мадрасада Абдужаббор, Ахмад Ризо исмли муллалардан олади.

Абай шеърияти ва дунёкарашининг шаклланишида Шарқнинг шоир вамутафаккирларидан Фузулий, Навоий, Бобур каби сиймолар ижоди муҳим рол ўйнайди.

Даставвал шоир Шарқ шоир ва мутафаккирлари ижодига тақлидий ёндошган бўлса,кейинчалик дунёқарашининг камолоти йўлида улардан ижодий таъсирланиб, баъзимасалаларда танқидий ёндошганлигини ҳам кўрамиз. «Эндиликда, Алишер Навоий биланАбай Қўунонбоевнинг эстетик дунёкарашларини такқослаган ҳолда фикр юритсак, унда ҳариккала буюк сиймо ижодидаги ўхшашликлар, яқинликлар аниқ, кўзга ташланиши билан бирга,уларнинг ўзига хос индивидуал хусусияглари ҳам кенгроқ намоён бўлади»[1, Б.323].

Абай Қўнонбоевнинг аксарият асарлари насиҳатомуз маънавий-ахлоқий, маърифийпанд-насиҳат тарзида ёзилган. У ўзининг бу асарларида панд-насиҳат бериш услуби асосидаёшларни эзгуликка ундайди, феодал табақа вакилларини танқид қилади, умумхалқманфаатини кўзлаб, меҳнаткаш халқ келажагини ҳимоя қилади. У маърифат, таълим-тарбия,илм, ақлий салоҳиётини шакллантириш каби эзгу фазилатларни инсоний хислатларнингмезони деб билади. «Илм ўрганишда мудом собит туриш керак. Агар кимда-ким илмўрганишда собит бўлмай, шу билганим етади деб билганига каноат қилса, уни Худо урганишу. Унинг килган тоат-ибодати ҳам охиратда қабул этилмайди» [2, Б.35].

Page 50: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

198

Абай ёш авлодга таълим-тарбия беришда ёшларни аввалам бор ўқитишга катта эътиборқаратишни уқтиради.

Шу билан бирга Абай ишсизлик ва дарбадарликни инсондаги энг паст нуқсонлардандеб ҳисоблайди. Маърифатпарвар - шоир ишсиз бўлар-бўлмас ran сотиб юрган қозоқёшларидан нафратланарди. Бирон-бир касб эгалламаган ёки ўқимаган ёшлар инсонийфазилатлардан узоклашганлар, деб хисобларди.

Агар инсон ўқимаса ёки бирон-бир ҳунарни ўрганишга киришмаса ундай инсон ўзустидан ўзи масхара қилаётганга ўхшаб кўринади.

Абай ўзининг “Илмни билмасдан туриб мақтанма” сарлавҳали шеърида баъзиинсонларда учрайдиган «ғийбатчилик, ёлгончилик, макр-ҳийла, лоқайдлик, исрофгарчиликкаби қусурларни қоралайди. Бундай қусурлар инсониятга катта зарар келтиришини, ёшларнибундай камчиликлардан ўзларини четга олишларини уқтиради.

“Ҳар қандай дангаса-қўрқоқ ва мактанчоқ бўлади. Мактанчоқ ва қўрқоқлар аҳмоқ важоҳил бўладилар. Дангасалардан виждонсизлар, уятсизлар чиқади. Улар очкўз, ношудодамлардан нафратланувчи бўладилар”. Абай ижтимоий-сиёсий ва ахлоқий қарашларинингўзига хос хусусияти шундаки, инсон ва ахлоқ, одобига доир фазилатларнинг ёки иллатларнингсабабини ёки уларни юксалтириш ва бартараф қилиш йўлларини кўрсатиб ўтади. Дангасаликсабабларини Қозоғистонда иктисодий ривожланиш даражаси паст бўлганлишдан дебфикрлайди. “Бу (дангасалик) бизларда моллар бошини кўпайтиришдан бошқа уй-фикримизйўкдигидандир. Бизда зироат, савдо-сотик, ҳунармандчилик, илм-фан йук. Одамлар фақатмолларининг сонини кўпайтиришни ўйлайдилар. Моллар подасини кўпайтириб, уларни чўпонқўлига берадилар, ўзлари эса гўшт ейиш, қимиз ичиш, от чоптириш, дам олиш билан машғулбўладилар»[3, Б.21].

Абайнинг ушбу фикрларидан тушуниш мумкинки, дангасаликнинг сабаби фақат ягоначорвачилик билан шуғулланиб қолишдир.

Инсонларга қарши қилинган ҳар қандай қабихлик ва нафратни инсониятга қаршиқаратилган душманлик, деб ҳисоблаган. Абай кенг омма орасида гуманизм, инсонни севишғояларини тарғиб қилади.

Абай мақтанчоклик, манманлик, кўп гапириш, орқасида қатъий ҳаракат бўлмаганлофни қоралади. Абай мақтанчоқлик билан лоф уришни қоралайди, одамлардан сўз ва ишбирлигини талаб қилди ва охиригача ўз сўзларида туришлари лозимлигини уқтирди. Унингтаъкидлашича, одамларнинг мактанчоқликка, лоф уришга кўникиб қолиши инсоннингахлоқий хислатларининг юзага келишига катта зарар келтиради, уни ахлоқий жиҳатдан хунукқилиб, салбий хислатларнинг туғилишига олиб келади. Абайнинг таъкидлашича,мақтанчоқларда «на мардлик, на одамгарчилик, на виждонийлик» мавжуддир. Унинг фикрича,мақтанчоқ одамлар ўзларида энг паст салбий хислат-иллатларни мужассамлаштирадилар,уларда яхши ишлар қилишларини кутиш мумкин эмас, чунки улар энг ёмон пасткашликларниқилишга қодирдирлар.

Мана шунинг учун Абай қалбининг туб-тубидан бундай одамлардан нафратланар,уларда ҳар қандай пасткашлик ва разилликка интилишни кўрарди. Уларга нафрат билан қарарва инсофли. диёнатли инсонларнинг улар билан мулоқотга муносиб эмаслар деб, ҳисобларди2.

Абайнинг мақтанчоқ ва гапдонлардан нафратланиши шунчаки тасодиф эмасди. Уяшаган даврда кўпчилик қозоқ феодаллари ўз ўғилларини нотиклик мунозаралик ҳолатлардаran топиб бера олишга ўргатишар ва шу билан уларни бийликка (бекликка) тайёрлар эдилар.

Абай айнан шундай мақтанчоқ ва қуруқ халк учун фойдаси ҳам, нафи ҳамтегмайдиганлардан деб ҳисобларди. Абай шу тарздаги мулоқотларга қизиқиш ёшлар онгигасалбий таъсир этаётганлигини кўрди. Ўкиш, таълим олиш, фан янгиликларидан хабардорбўлиш ўз билими қобилиятини жамиятнинг маданий ва иқтисодий тараққиётиниривожлантиришга йўналтириш ўрнига гап сотиш ва валақлашлик билан шуғулланиш жудазарардир. Шунинг учун Абай ўз замондошларини кўп сўзлашлик билан ажралмасидан, балкиундан узоқроқ юриб жамият фойдаси учун аниқ фаолият ҳаракат билан шуғулланишга

Page 51: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

199

чақирди. Абай ёшларни, шу жумладан ўз фарзандларини, халқ манфаати учун кураш, камбағалинсонларга меҳр-муҳаббат кўрсатиш руҳида тарбиялашга интилди.

Абай ўзининг ахлоқга оид ўгитларининг «Тўртинчи сўз (насиҳат) бўлимида «Қувонч»ва “ғам” тўғрисидаги фикрларни таҳлил этади. «Илгаритдан маълумки, кулги мастликкаўхшайди. Ахмақона кулгу-беғамлик белгисидир, ундан худди маст одам валаклашидан бошоғригани сингари бош оғрийди. Беғамлик тафаккур аклнинг камбағаллашига, таназзулига ваёмон ишларга олиб келади.

Хулоса қилиб шуни айтишимиз мумкинки, Абай Қўнонбоев ўз даврида қозоқхалқининг буюк мутафаккири ва шоири бўлиб, ўз маънавияти ва бой дунёқараши билан ўзмиллатининг маънавий-маърифий юксалишида катта рол ўйнади.

Абай ўз халқи ичида одат бўлиб қолган эски урф-одатлар, анъаналар ва бидаъатларнингашаддий мухолифи зди. Абай Қўнонбоев ижодининг аҳамияти ва қозок, халқи олдидаги янабир буюк хизмати шундаки, у адабий қозоқ тили асосчиси эди. Шу тилда ажойиб асарларяратди ҳамда биринчилардан бўлиб шу тилда ижод этди.

Абайнинг буюк инсоний фазилатларни тараннум этувчи асарлари нафақаг қозоқ халқимаданиятида, балки бутун Марказий Осиё халқлари маданиягида муҳим аҳамияг касб этиб,фалсафий дунёсини бойитишга катта ҳисса кўшади.

Иқтибослар/Сноски/ References

1.Абай. Танланган асарлар. 323 б.(Abay. Selected works. 323 p.)2.Абай. Тулик, танланган асарлар. Том 1. 1954. 35 б.(Abay. Complete, selected works. Volume 1.1954. 35 p.)3.Сгяданов К. Абай абадияти. Т.: Чулпон. 1995. 21 б.(Sgyadanov K. Abay eternity. T.: Chulpan.1995. 21 p.)4. Маматов М.А. Сущность суфизма. Уфа. 2011. (Mamatov M.A. The essence of Sufism. Ufa2011.)5Мажидов Ш.Ф. Миллий ҳавфсизликни этносиёсий жиҳатлари:ЕИ тажрибаси (200-йилларбоши) //Журнал “Ўтмишга назар”, махсус сон, Т.,2020, 340-344 бб (Ethno-political aspects ofnational security: the EU experience (early 200s) // Journal "Looking to the past", special issue,Journal "Looking to the past", special issue, T., 2020)6. A.Makhmudova Guarantee of legal basic of supporting human rights in new level of Uzbekistan’sdevelopment . International Journal of Advanced Science and Technology Vol.29 .No.5, (2020),pp.1761-17707.A.N.Makhmudova Legal socialization problems of personality in modern civilian society.Scientific Bulletin of Namangan State University http://uzjournals.edu.uz/namdu/vol1/ 145-151pp8. Vafaeva D Nongovernmental noncommerical organizations - the basis for the formation of civilsociety in Uzbekistan Sociosphera 2011. no. 4, 98–1009. Вафаева Д.Б. Влияние политической активности граждан на процесс становлениягражданского общества в Узбекистане// вестник науки и образования №13 (67), 2019. (Theinfluence of political activity of citizens on the process of formation of civil society in Uzbekistan)10.Усмон Турар. Тасаввуф тарихи. Т.: «Истиқлол», 1999. (Usmon Turar. History of Sufism. T .:«Istiqlol», 1999.)11.Шодиев Р. Суфизм в духовной жизни народов Средней Азии (IХ-ХII вв. ) Самарканд. 1993.(Shodiev R. Sufism in the spiritual life of the peoples of Central Asia (IX-XII centuries) Samarkand.1993.)

Page 52: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

200

Ҳамдамов Ислом АкрамовичСамарқанд давлат чет тиллар институти катта ўқитувчиси

[email protected]

ХОЖА АҲРОР ВАЛИЙ МАЪНАВИЙ МЕРОСИДА ФАЛСАФИЙ – ТАСАВВУФИЙҚАРАШЛАР

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-28

АННОТАЦИЯУшбу мақолада Хожа Аҳрор Валийнинг маънавий меросини тадқиқ этиш,

мутасаввифнинг ижтимоий-фалсафий ғояларини халқимизга етказиш жамиятимизни миллий-маънавий ривожлантиришни янги босқичга кўтаришда ўзининг самарасини беради. Мусулмонренессансининг фаол ривожи даврида Марказий Осиё, Яқин ва Ўрта Шарқ мамлакатларидакенг тарқалган, ўз даврига нисбатан илғор оқим бўлган нақшбандийлик тариқатинингдавомчиси аҳрория таълимоти асл моҳиятига кўра, тасаввуфдаги аскетизм, яънитаркидунёчиликни мўтадиллаштирди. Мутасаввифнинг маънавий меросини ўрганиш миллийқадриятларимизни мустаҳкамлашда, Шарқ фалсафа тарихида инсон моҳиятини англашдамуҳим аҳамият касб этади. Хожа Аҳрор Валийнинг маънавий меросида Яратувчи, олам,борлиқ, инсон, жамият ҳақидаги тасаввуфий-фалсафий қарашларининг (теологик,антропологик, онтологик, гносеологик, метафизик томонларининг) ўзига хос жиҳатларимисоллар билан ёритилган. Тасаввуфнинг Нақшбандия-аҳрория таълимотини тарихий-фалсафий моҳиятини ўрганиш орқали Марказий Осиё халқларининг ўрта асрлардаги маданий-маънавий ҳаёти, исломий тафаккури, мафкураси, турмуш тарзи, ички руҳий кечинмалари ваинтилишлари тўғрисида атрофлича билим олиш ва тасаввур ҳосил қилиш мумкин.Калит сўзлар: “Рисолаи Ҳавравия”, “Рисолаи волидия”, “Жавомиъул калим” “Рашаҳот”,тасаввуф,инсон, руҳ, кўнгил, қалб, нафсга, борлиқ, билиш, вақт, онг, ақл, билим, илм,мувозанат.

Хамдамов Ислом АкрамовичСтарший преподаватель Самаркандского

государственного института иностранных языков[email protected]

ФИЛОСОФСКО-СУФИЙСКИЙ ВЗГЛЯД В ДУХОВНОМ НАСЛЕДИИ ХОДЖААХРОР ВАЛИ

АННОТАЦИЯСтатья посвящена изучению духовного наследия Ходжа Ахрор Вали, передача социально-философских идей суфиев нашему народу будет эффективно поднимать национально-духовное развитие нашего общества на новый уровень. Во время активного развитиямусульманского Ренессанса, наследник секты Накшбанди, которая была широко

Page 53: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

201

распространена в Средней Азии, на Ближнем Востоке, и прогрессивное движение своеговремени, по существу, смягчали аскетизм мистики. Изучение духовного наследия суфизмаиграет важную роль в укреплении наших национальных ценностей, в понимании сущностичеловека в истории восточной философии. Особое внимание уделено духовному наследиюХоджа Ахрор Вали, конкретным аспектам мистико-философских взглядов (теологический,антропологический, онтологический, эпистемологический, метафизический аспекты) оТворце, вселенной, бытии, человеке, обществе проиллюстрированы примерами. Благодаряизучению исторической и философской сущности доктрины суфизма Накшбанди-Ахрораможно получить всесторонние знания и представления о культурной и духовной жизни,исламской мысли, идеологии, образе жизни, внутреннем духовном опыте и устремленияхнародов Центральной Азии в средние века.Ключевые слова: «Рисолай Хавравия», «Рисолай волидия», «Джавомьюл калим», «Рашахот»,мистицизм, человек, душа, сердце, душа, нафс, бытие, знание, время, разум, интеллект, знание,наука, баланс

Hamdamov Islam AkramovichSenior teacher of Samarkand State

Institute of Foreign [email protected]

PHILOSOPHICAL-SUFISIAN VIEWS IN THE SPIRITUAL HERITAGE OF KHOJAAHROR VALI

ANNOTATIONThe article is devoted to the study of the spiritual heritage of Khoja Ahror Vali, the transfer of Sufisocial and philosophical ideas to our people will effectively raise the national and spiritualdevelopment of our society to a new level. During the active development of the Muslim Renaissance,the heir to the Naqshbandi sect, which was widespread in Central Asia and the Middle East, and theprogressive movement of its time, essentially mitigated the asceticism of mysticism. The study of thespiritual heritage of Sufism plays an important role in strengthening our national values, inunderstanding the essence of man in the history of Eastern philosophy. Particular attention is paid tothe spiritual heritage of Khoja Akhror Vali, specific aspects of mystical and philosophical views(theological, anthropological, ontological, epistemological, metaphysical aspects) about the Creator,the universe, being, man, society are illustrated by examples. By studying the historical andphilosophical essence of the Naqshbandi-Akhror Sufism doctrine, one can get comprehensiveknowledge and ideas about cultural and spiritual life, Islamic thought, ideology, lifestyle, innerspiritual experience and aspirations of the peoples of Central Asia in the Middle Ages.Key words: "Risolai Havraviya", "Risolai volidiya", "Javomi'ul kalim" "Rashahot", mysticism, man,soul, heart, soul, nafs, being, knowledge, time, mind, intellect, knowledge, science, balance.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган илмий, маданий соҳалардаги ислоҳотларнатижасида дунёга машҳур алломаларимиз, маънавий меросини, уларнинг диний-тасаввуфийтаълимотларини ўрганишга алоҳида эътибор қаратди.Ўзбекистон Республикаси ПрезидентиШавкат Мирзиёев таъкидлашича; Биз аждодларимизнинг донишмандлик анъаналарига амалқилиб, уларнинг ғояларини теран англаган ҳолда, қатъий ислоҳотларни амалга оширмоқдамиз,мамалакатимизнинг янги қиёфасини шакллантириш йўлидан бормоқдамиз.[1] Бу мақсадларнибажаришда тасаввуфда, нақшбандия тариқатини давомчиси, аҳрория таълимотинингасосчиси Хожа Аҳрор Валий маънавий меросда инсон моҳиятини, (антропологик,гносеологик, онтологик, метафизик, аксиологик, теологик) қарашларини тасаввуфий-фалсафий жиҳатдан ўрганиш ва ундан комил инсон тарбиясида амалий фойдаланиш муҳимижтимоий аҳамият касб этади. Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор Валий (1404- 1490) йилларда яшабфаолият кўрсатган тарихий шахс. Унинг ҳаёти ва фаолияти ҳудудий жиҳатдан, асосан,Мовароуннаҳр ва қисман Хуросон доирасида кечган.Тасаввуф таълимотга биноан коинот,

Page 54: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

202

бутун борлиқ, табиат, мавжудот, ягона қудратли Оллоҳ томонидан яратилган.Яратилганларнинг энг аълоси, инсон: ана шу инсонда барча тушунчалар уйғунлаштирилгантафаккур ётади. Демак, фалсафий-тасаввуфий тафаккур Аллоҳ таолони таниш бутун оламнингмоҳиятини англашга ҳаракат қилиш демакдир.Марказий Осиёда ислом фалсафасининг юксакдаражада ривожи темурийлар ҳукмронлиги даври билан боғлиқдир. Бу даврда тасаввуффалсафаси, табиатшунослик фалсафаси, мантиқ ва ахлоқий таълимотлар кенг миқёсдаривожланган.[2,Б.50] Муҳаммад Ҳавофий, А.Навоий, А.Жомий, Хожа Аҳрор Валий,Муҳаммад Қози, Махдуми Аъзам ва бошқалар ислом фалсафасининг ривожига улкан ҳиссақўшганлар. Маърифат, илм орқали нарсаларнинг яширин (сирли) моҳияти, илоҳийлигианглашилади. Ҳадисда “Кимки ўзини яхши таниса, Парвардигорини ҳам, албаттатанийди”[3,Б.156] дейилганки, инсон ўзининг тузилиши, мураккаб таркиби, жисмоний варуҳий вужудини ўрганса, Аллоҳ ҳикмати ва беқиёс қудратининг буюклигини англайди, шубилан бирга ўзидаги камчилик ва хатоларни қанча сезиб идрок этса, Аллоҳнинг бенуқсонкомил зот эканига ишонч ҳосил қилади. Зеро, “Аллоҳ таолонинг ҳар бир ишида беҳисобҳикматлар ва сир-асрорлар бордир”[4,Б.148]. Фалсафанинг асосий йўналишларидан бириинсон муаммоларини тадқиқ қилиш, ўрганиш ҳисобланиб,инсонни, руҳияти, ижтимоийўрни,тафаккур ва маънавиятини бирликда ўрганади.

Хожа Аҳрор Валий ҳам ўз асарларида инсон, руҳ, кўнгил, қалб, нафсга оидфалсафий қарашларини баён этган. Хожа Аҳрор Валий инсонни тарифлаб оламдаги бутунилоҳий даража ва мартабада унинг вужудига ўхшаши йўқ ва барча кўринишлар унда аксэтган. Хожа Аҳрор Валийнинг “Рисолаи Ҳавравия”[5] (Ҳурлар ҳақида рисола) Абу СаидАбул Хайрнинг инсон руҳи ҳақидаги рубойисига шарҳдир. Хожа Аҳрор “Рисолаи Ҳавроиййа”асарига шарҳида, руҳ, тана, ўлим, илоҳий ишқ ҳақидаги тасаввуфий тушунчалар орқалиинсоннинг фалсафий моҳиятини очиб берди.Ушбу рисоласида Хожа Аҳрор Валий инсоннитана ва руҳдан иборат илоҳий мавжудот эканлиги, руҳ танага кирганда ўз асли Оллоҳжамолидан пардалар билан тўсилади, инсонлар ўлимидан сўнг руҳлар асл ҳолатларигақайтишга интилсалар ҳам ҳақиқий танасига қайта олмайдилар каби инсон, тана, руҳ ҳақидагифалсафий фикрларини келтириб ўтади. Хожа Аҳрор Валий тана, руҳ, қалб, кўнгил ҳақидақуйидаги фикрларни билдиради: Қалбнинг ўзидан олисдаги нарсаларни билиши сезиши, буэса ақлнинг ҳайратланишига сабаб эканлигини айтади, кўнгилни жаннат биланқиёслайди[6,Б.24]. Хожа Аҳрорнинг “Рисолаи волидия” номли рисоласини Бобур Мирзомағзини баён этиб, инсоннинг руҳан, жисман ва амаллари билан покиза бўлишини назардатутиб, инсондаги бу сифатлар унинг ботинида, бутун вужудига сингиб кетган бўлишилозимлигини уқтирган. Хожа Аҳрор Валий тана ва руҳнинг ўзаро боғлиқ эканлигини вауларнинг бирлиги инсон тириклигининг асоси эканлигини таъкидлайди аммо инсон танаэҳтиёжларига қул бўлиб қолмаслиги керак.Тана руҳ ва қалбга буйсиниши керак. Хожа АҳрорВалий фикрича оламни ҳис қилиш руҳнинг дастлабки манзили, бўлиб, руҳият тўғрисидагқарашлари анча кенг ва чуқур таҳлил этилган. Мутасаввуфнинг фикрича инсон руҳиятинингмоҳияти аввал ўз нафсини, ўзлигини англаш, сўнгра Оллоҳни таниш ва англашдан иборат. Бубилан Хожа Аҳрор Валий қалбнинг ҳис қилиш, англаш билиш даражаси чексизлиги ва ақлнингбилиш даражаси чегараланганлигини айтиб ўтади.Бу билан Хожа Аҳрор Валий БаҳоуддинНақшбандга асосланиб, тасаввуф илми қалб ҳолати билан боғланганлигини айтиб, асосийэътиборни нарса ва ҳодисанинг мазмун-моҳиятига қаратиш лозимлиги, уни тўла қабул этиб,улғайиш кераклигини таъкидлайди. Оллоҳ инсонни ўзини англаши учун яратган, инсоннингқалби Оллоҳнинг гўзаллигини мушоҳада этади. Тасаввуф таълимоти билимни эгаллаш учунқалб масаласига махсус эътибор беради [7,Б.100].

Хожа Аҳрор Валий рашҳаларда (томчи), жисмоний дард ўткинчи бўлиб, даволанишиҳам анча осон кечади, хасталанган қалб дарди эса тезликда ошкор бўлавермайди, бундай дардзамирида аксари ахлоқий тубанликларнинг таъсири билан боғлиқ кечинмалар ҳам ётади. ХожаАҳрор ҳали нақшбандия тариқатига расман кирмаёқ, ёшликлариданоқ, ғофил қалбларниуйғотиш ва уларда маърифатни заргарона нақш этишни ният қиладилар. Ўзларининг “Рисолаиҳавроиййа” асарларида қалбни жаннат боғига қиёс қиладилар [8, Б.24]. Инсон шундай

Page 55: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

203

яратилганки, дейдилар Ҳазрат “Волидиййада,” унинг қалби тааллуқсиз эмас. Яъни, ундаОллоҳ бўлмаса, ғайр бўлади, ғайр кетса Оллоҳ қолади. Кўнгил бўш турмайди. Хожа АҳрорВалий бу рашҳалари орқали Оллоҳ инсон кўнглида тажаллий этгандан кейин инсон Оллоҳнитаниш, маърифатли бўлиши учун истеъдод берилган бўлиши лозим демоқдалар.Хожа АҳрорВалий 39-рашҳаларида айтганлар: Тил кўнгулни ойнаси эрур, ва кўнгил руҳнинг, ва руҳҳақиқати инсонийнинг, ва ҳақиқати инсоний Ҳақ субҳонаҳу ва таолонинг ойнаси турур. ХожаАҳрор Валий инсонийлик тил орқали намоён бўлиш ва у кўнгилнинг ойнаси, кўнгул эсаруҳнинг ойнаси, руҳ инсондир, инсон илоҳийликдир ва Оллоҳга етишишдир. Хожа АҳрорВалий 52-рашҳада мукаммал инсон тўлиқ билимларга эга бўлса илоҳийлик қалбдан чиққансўз эшитишга муносибдир [9,Б.374]. Гўзал ахлоқ-одоб, мукаммал фаросатлилик ваилмларнинг нозикликларига риоя қилмай яшамоқ – умр кечирмоқ мумкин бўлмас.

Сўфийларни нафси ўлик, қалби тирик деб таърифлаганлар. Тасаввуфнинг мақсадиинсонни комилликка етаклаб нафсни тарбиялайди. Комил одам учун энг катта душман нафс,кўролмаслик эканлигини тушунтиради. Хожа Аҳрор Валий бу икки нарса шундай истеъдодгаэгаки, қаҳр ва лутф сифатлари уларда акс этади. Меъёридан ошган нафс нафақат инсон, балкижамият учун ҳам зарарлидир. Мутасаввуф нафс масаласини ёритишда хулқ ахлоқ ва одобгаэътибор бериб инсон нафси унинг хулқ, ахлоқида акс этади деб тарифлайди. Чунки одаминусхаи жомиъа турур, ондоғким, малакий сифатлари бор турур ва сабъий ва баҳимийсифатлардан ҳам холий эрмастур[10,Б.374]. Хожа Аҳрор Валий фикрича инсондафаришталарга хос сифатлар мавжуд, шу билан бирга ҳайвонлар каби нафс иллатлари ҳамборлигини таъкидлайди. Маскани ўзига кифоят қилса, ейиш агар оёқдан қолмайдиганмиқдорда бўлса, қаноат бисёр яхшидир. Кийиниш агар иссиқ совуқдан асрайдиган миқдордабўлса, етарлидир. Хоҳиш ва истакларнинг баъзиси мустаҳаб, баъзиси вожиб ҳамдир [11, Б.62]Нафсни жиловлаш инсоннинг ўз қўлида экан. Хожа Аҳрор Валий Баҳовуддин Нақшбандийайтган “Даст ба кору, дил ба Ёр”лик ғоясини алоҳида рашҳа сифатида ўгит қилиб қолдирди.

Хожа Аҳрор Валий нафсни жиловлашда энг самарали усул сабр-қаноатдир, янижисмоний-руҳий, ижтимоий тушкунликларнинг давоси сабрдир. Инсонда ахлоқ, одоб, сабр,илм нафсни тарбияловчи асосий мезонлар ҳисобланади.Хожа Аҳрор Валийдаги мукаммалинсоний фазилатлар ислом нури, шариат мутобаати ва тариқат шафоати туфайлидир.

Хожа Аҳрор Валий маънавий меросида борлиқ, билиш, вақт ҳақидаги фалсафийфикрларидан билишимиз мумкинки: инсоннинг ҳақиқий моҳиятни топиш, илоҳий ишқ,ўлимни эслаш, фоний ва боқий, ўзгарувчан ва абадий нарсаларни билиш инсонни ҳар қандайдавр ижтимоий ахлоқий, маънавий фалсафий тафаккур тарихи учун муҳимдир. Инсонборлиғиниг муҳим томони унда тана, руҳнинг уйғунлиги, нафснинг меъёри ва қалбдир. Ваҳдат“ягоналик” тушунчаси бўлиб, вужуд эса “борлиқ” маъносини англатади. “Ваҳдат ул вужуд” –вужуднинг бирлиги демакдир[12, Б.9]. Қалб огоҳлиги инсонни бутун борлиқ ва Оллоҳ биланбоғлиқлигини айтиб ўтади. Хожа Аҳрор Валий тавҳид – қалбни Оллоҳдан бошқа барчанарсадан поклаш, ваҳдат – Оллоҳдан ўзгани билишдан қалбни асраш, иттиҳод – Оллоҳга тўлиқўзини топшириш каби тасаввуфий фиркрларни билдиради.

Хожа Аҳрор Валий оламни, табиатни лоҳут – илоҳий, носут – моддий қисмларга бўлиб,инсон иккаласига ҳам эга эканлигини айтиб носут олам инсон учун яралганини айтиб ўтади.Хожа Аҳрор Валий оламни касрат ва ваҳдат номлари билан атаган. Касратни (моддий олам,борлиқ) Оллоҳ жамолининг тажаллийси деб атаган. Хожа Аҳрор Валий оламдаги нарсаларникасрат-ваҳдат, фоний-боқий, ўзгарувчан-ўзгармас каби тушунган.

Ваҳдати вужудни нақшбандийлар ҳамма Удир (Оллоҳдир), бутун олам илоҳийборлиқдан иборат деб тушунадилар. Ваҳдати вужуд таълимоти орқали Хожа Аҳрор Валийинсонни, моддий олам, табиатни, мавжуд ҳаётни, ундаги бор, мавжуд нарсаларни илоҳий, деяқадрлашга чақирган. Демак, Оллоҳ асосий олам бўлиб, бор мавжудотлар ва нарсалар унингакси ва қудратини акс эттиради ва инсон барчасини авайлаш ва асраш керак. Хожа АҳрорнингФақарот ул-орифийн асарида баён этилишича тасаввуфдаги олам Оллоҳ тажаллийсидир.Ушбу асарда инсон доимо Худога интилиши, Оллоҳ қуёш, борлиқдаги нарса ва одамлар унингзарралари деб тушунтирилади.

Page 56: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

204

Ушбу зарралар инсoн қaлбини ёритади, тaнaсигa тириклик aтo қилaди. Инсoнда зарратугаши билaн унинг тириклигидaн ҳeч қaндaй aсaр қoлмaйди. Қўлдаги қудрат, оёқдагиравонлик, кўздаги кўрувчанлик қулоқдаги эшитувчанлик ўшал тажаллий таъсирисиз маҳол.Хулоса шулки, ҳамма У билан ҳамма, Усиз ҳамма ҳечдир[13,Б.56]. Ушбу жумлаларда Оллоҳ,борлиқ, инсон ўзаро мувозанатда, боғлиқлигини мутасаввуф (теологик, гносеологик,анропологик, онтологик) фалсафий таҳлилар орқали тушунтиришга ҳаракат қилган. ХожаАҳрор Валий ва Баҳоуддин Нақшбанднинг бу ўгитлари ва рашҳалари шундан далолатберадики, улар бутун борлиқдаги барча нарсалар бир-бирига боғлиқ ва бир-бирига таъсирэтади, деб билганлар. Бу ғоя ҳаётни қадрлаш, бутун заминни асрашни тарғиб этувчиумуминсоний таълимотдир. Хожа Аҳрор Валийнинг асарларида вақт ҳақидаги ҳикматлисўзлар ва эзгу фикрлар сақланганини кўрсатилади. Тасаввуф аҳли учун ҳам вақт жуда қадрлибўлган[14,23]. Хожа Аҳрор Валий рашҳалари орқали вақтда, ҳар нафасда бутун олам, доимийинсонда ҳолатлар ўзгаради, яъни ҳаёт давомийлигини айтиб ўтади. Инсон ўткинчинарсалардан узилса, фано ҳолатига етади ва Худо билангина боғланиб, холис, меҳнат қилсабоқийлик билан ҳаёт кечиради ва бақо даражасига юксалади. Хожа Аҳрор Валий вақтниҳаракат билан уйғунликда таърифлаган. Инсон буларни англаб, шукроналик билан меҳнатқилса вақтни абадиятга боғлайди, ғафлат билан бўлса, вақтни ўлдиради, йўқотади ва умринизое ўтказади. Хожа Аҳрор Валий вақт масаласида Ли маъ Оллоҳу вақтун – Оллоҳнинг менучун вақти бор ҳадисини келтириб ўтади. Бу билан “вақт” жуда муқаддас ва азиз эканлигинитаъкидлаган. Оллоҳ инсонга марҳамат этадиган вақт барча вақтлар ичида энг азиз вамуқаддасдир. Хожа Аҳрор Валий бу рашҳалари орқали инсон вақтини Муҳаммадпайғамбаримизни суннатларини доимий бажариб, гўзал ахлоқлари билан безаниб, у кишинингмислсиз сифатларини олса, Оллоҳ билан ҳам боғланган бўлади, дейди. Хожа Аҳрор Валийўттиз тўққизинчи рашҳасида айтишича тасаввуф таълимоти вақт тақозо этадиган, шу вақтгамуносиб ишга вақтни сарфлашни ўргатади. Буюк инсонлар, олиму фузалоларнинг қайсиҳаётлик даврида илму маърифатларидан, касбу ҳунарларидан баҳраманд бўлиши, вақтни,фурсатни тўғри сарфлашдандир. Аммо улар тириклигида вақт, фурсатни ғанимат билмасликпушаймонлик келтиради, каби фикрларини берган.

Хожа Аҳрор Валий рисолаларида ақл, билим, илм, тасаввуфга оид фалсафийқарашлар. Мутафаккирнинг фикрича ҳеч ким билим эгаси бўлиб туғилмайди балки илмўрганиш таълим олиш билан, олим, комил инсон даражасига кўтарилади. Инсонда қалбқўриқчиси ақл ва у фикрлаш манбаи ҳисобланади. Инсонда кўриш, эшитиш, сезиш, таъм-ҳидбилиш, англаш, тушуниш, таҳлил, хулоса барчаси умумий ақлда жамланади ақл тушунчасидамужассамлашади. Хожа Аҳрор таъкидлашича тажрибалардан ҳосил бўладиган илм ақлдир.Нарса ва ҳодисаларни умумий тарзда билиш учун ақл ва тафаккур шарт ҳисобланади. Инсонтафаккурининг самараси билим, илм кўринишида ҳосил бўлади. Илмли кишини олим дебатайди ва илм қилиши учун баҳс-мунозара зарурлигини таъкидлайди: Олим керакки, амалгақўшиш қилса, наинки дунё йиғмоқға васила қилсаки, илм тузатмоқ учундур, на дунё йиғмоқучун: Олимга дуруст эмаски, омини беодоблиғин ҳилм бирла ўткарсаки, икки тарафга зиёнибордур: олимнинг ҳаёбати йўқолур, омининг беодоблиги кўпаяр: Олим жоҳилни танийдур, киолим ҳам вақтида жоҳил эрди ва жоҳил олимни танимас. Зероки, ҳаргиз олим бўлмағондир:Олим бўлсанг, амал қилғилки, амалсиз олим мевасиз дарахтдир[15, Б.338]. Мутасаввифнингфикрича жамиятда олимнинг ўрни уни жоҳил одамлардан фарқи, олим илмига амал қиладиганкиши бўлишини айтиб ўтади. Тараққиётнинг барча даврларида буюк алломаларимизнибилиш, илм масалалари қизиқтирган.

Тасаввуфда тариқатчилари билишнинг уч хил даражага бўлган: биринчиси илмул яқин- китобдан ўрганиш билими, иккинчиси айнул яқин – тажрибавий билимни англатади,учинчиси ҳаққул яқин – тажриба воситасига айланиб, ҳақиқатни англаш билимидир.ХожаАҳрор Валий асарларини ўрганиб илмни, тасаввуфий фалсафий маъноларига эътибор берганва ўз рисолаларида “илм, маълум, маърифат, амал” каби сўзларни кўп ишлатганини кўрамиз.Маърифат кўнгилдаги илм, мушоҳада ва мақсад бўлиб, Оллоҳни таниш йўлидаги энг юксакдаража ва энг яқин йўл. Аммо бу даража Оллоҳни танишдаги қуйи даражалар ибодат, шариат

Page 57: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

205

илми, ақл-идрок зоҳирий, нақлий илм туфайли ҳосил бўлади. Бошқача айтганда, қалбдагимаърифатнинг асоси ибодат ва зоҳирий илм қудратидир. Хожа Аҳрор Валий ўзининг,“Анфоси нафийса” (Нозик латиф иборалар фикрлар) а с а р и д а инсон бор ғайратини Ҳақ-Худони Ҳар вақт, балки ҳар лаҳза ёдда сақлашга сарф этиши зарур, дейди [16, Б.38]. ХожаАҳрор Валий айтган рашҳаларда шундай байт сақланган: Як ҳамлаи мардонаи мастонабикардам, Аз илм гузаштаму ба маълум расидам[17, Б.338]. Мазмуни: Мардона, мастона бирҳамла қилдим, Илмдан ўтдиму, маълумга етдим. Мутафаккир бу байтда илм ва маълумтушунчаларини қўллаб, илмдан маълумга томон бориш мумкинлиги, маълум илмдан юксакпоғонада туришини, маълумга етишиш учун кучли ҳаракат лозимлигини таъкидламоқда.Хожа Аҳрори Вали “Волидиййа” асарида шундай ёзади: Муфассирларнинг айтишларича,оятдаги ибодатдан мақсад маърифатдир, чунки, ибодат зоҳирий амалларга тааллуқлидир.Аммо, уни зоҳирга таъйин қилинса, тўғри бўлмайди, чунки, хилқат (яратиш)дан мурод фақатзоҳир амаллар эмас, балки зоҳирий амаллар маърифатга тобеъдур ва мақсуд аслидашудур”[18,Б.8]. Демак инсон эгаллаган билимини, илмга айлантириб, ундан яшаши учунфойдаланиши керак. Xoжa Aҳрoр Вaлий инсoн баркамолликка эришмoғи учун ўзбилимлaрини узлуксиз oшириб бoриши зaрурурлигини таъкидлайди. Шунингдек умадрасалардаги таълим-тарбияни, ўқитиш услубларини янада такомиллаштириш тарафдорибўлган. Муҳаммад Қози шундай ёзади: Хожа Аҳрор айтур эдиларким, ёшлар таҳсил биланшуғулланганларида уларнинг вақти нахву сарф (морфология ва синтаксис) қоидалариниўрганишга кетади. Қандай табдир кўрмоқ лозимки, уларнинг зеҳни ўзгармай, ғализликпардасига ўралмай қолса. Акобирлар айтмишдиларким, бунинг таъбири шуки, устод таълимва шарҳ беришдан сўнг бу олий тоифанинг (тасаввуф аҳлининг) сўзлари ва шавқу завқкелтирувчи ўгитларидан келтирилиб, уларга амал қилишга тарғиб этмоқ даркор. Шундайқилинганда ёшларнинг зеҳни койимайди ва ўткирлиги сақланади[19, Б.58]. Хожа Аҳрор Валийилмни мол-мулк орттириш ва мансаб эгаллаш учун хизмат қилдиргувчи олимлардан узоқбўлмоқ керак деган ибратли фикрни айтиб ўтган. Хожа Аҳрор Валий инсон камолоти учунзарур нарсалардан бирини илмдурки, риёзатга солур, то анинг тўғри ва мулойим қилур,деганда инсон илм билан тўғри – покиза ва мулойим бўлишини таъкидлайди. Бадбахтулдирки, анга илм берсалар, амал бермасалар [20, Б.328], илмни ҳурмат қилмайдиганинсонлар ҳақида айтиб ўтган. “Рашаҳот”да қайд этилишича, бирон жойда толиби илм бор, дебэшитса ёки кимнидир касал, деб овоза килинса, тез таъсирланиб, ўшаларга ёрдам беришгаинтилар, ўз мулозимларини уларнинг истиқболига юбориб, аҳволини билишга ва кўмакберишга шошилар, ўз вақф мулкидан нафақа тайинлаб, асҳобларидан тез-тез хабар олишнитайинлар эди. Ибн Арабий айтадики: Худо ҳақида ҳам ақл тили билан гапириш мумкин, лекинақл кучи билан Уни билиш мумкин эмас. Ақл исботни талаб қилади, Оллоҳнинг борлиги, зотусифатларини далил орқали исботлаш мушкул. Маърифат Ҳақ томонидан юборилади. Буменинг фикрим эмас, балки илоҳий илҳомдир, деб ёзади Ибн Арабий. Хожа Аҳрор Валийёзадики, амаллар мажмуасидан мақсад дилда Ҳақнинг борлиқ зикрини тозалашидир [21,Б.50]Хожа Аҳрор Валий “Жавомиъул калим” асаридан калимаи ухро(ибратли, ҳикматлификрлари): Бадбахт улдурки, анга илм берсалар, амал бермасалар. Тавфиқ берсалар, ихлосбермасалар ва яхшилар суҳбатига йўл берсалар, қабул бермасалар. Бундан англашиладики,тариқат аҳлининг адаби ўзига хос бўлиб, улар кўнгил адаби, кўз адаби, қулоқ адаби, тил адаби,кўл адаби, қорин адаби, оёқ адабидир. Адаби бўлмаган кишининг илми йўқ, у бадбахтдир.Хожа Аҳрор Валий эътирофича комилликнинг моҳияти, инсонни Оллоҳни англаб етишданиборат ва шу ҳолат инсонни асосий мақсадини ташкил қилади. Хожа Аҳрор Валийтаъкидлашича зоҳирий илм инсонни дунёвий ҳаёти мезонларини белгилайди, ботиний эсаруҳий камолотга етказувчи илм ҳисобланиб ҳар иккала илм ҳам инсонни қалбан ва жисманбаркамол қилишини таъкидлайди. Бундан ташқари ҳар қандай илм ботиний ёки зоҳирийилмлар устозлар ёрдамида ўргатилишини айтиб ўтади.Комил инсон ҳақийқий илмниэгаллаган ва ўзгаларни ҳам комил инсон бўлишга ёрдам берувчи олимдир каби барчазамонларга мос келувчи доно фикрларни қолдирган.

Page 58: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

206

Хожа Аҳрор Валий “Тасаввуф” илми ҳақида. Тасаввуф таълимоти билан шуғуллангануламолар тасаввуфни сунний ва фалсафийга бўлганлар. Фалсафий тасаввуфни барча йўналишаҳллари қоралайдилар ва инкор қиладилар[22,Б.220], Қуръон ва суннатга асосланган суннийтасаввуфни қувватлайдилар. Фалсафий тасаввуф кейинчалик пайдо бўлиб, турли фалсафалартаъсири остида исломга ёт бўлган фикр ва эътиқодларни олға сурган. Бундай тасаввуфнингкўзга кўринган намояндалари Муҳйиддин ибн Арабий, Мансур Халлож ва бошқалар бўлиб,улар ваҳдатул-вужуд, ҳулул вал-иттиҳод каби фалсафаларни ўртага ташлаб, каттаихтилофларга сабаб бўлганлар [23, Б.220]. Хожа Аҳрор Валий айтишича илм икки турур: илмифаросат ва илми ладуний. Илми фаросатни шундай илм дейдиларки, у мерос қолади, амалбилан ҳосил бўлади, инсон ўз ҳаёти давомида, тажриба ва амаллари билан устоз сабоғи орқалиҳосил этилиб, ақлий оддий билим ҳисобланади.

Хожа Аҳрор Валий иккинчи хил илм мураккаб ҳисобланиб тасаввуфдир яъни ладунийилм – илоҳий илм, бу илмни қабул этиш учун ўзига хос истеъдод ҳам берилишини айтади.Тасаввуф илмини Хожа Аҳрор Валий – баҳси вужуддир[24, Б.381] деб айтади. Бу илм инсонтанаси ва руҳияти ҳақида баҳс этади. Хожа Аҳрор Валий тасаввуф илминингинсоншунослик илми, барча илмларнинг асл мақсади инсон, унинг бахт-саодати эканлигинитаъкидлайди. Мутасаввуфнинг тасаввуф илмига юқори баҳо беришига сабаб шуки, бу илминсонга инсонийлик ҳақиқатини англаш, ўз нафсини таниш, нафс ёмонликларига қаршиқандай курашиш йўлларини ўргатади. Хожа Аҳрор Валий тасаввуфни илмлар қаторигакиритиши уни ўрганиши, асосий тушунчаларини таҳлил этиши, тасаввуфнинг бошқаилмлардан фарқини билишни тақозо этади. Хожа Аҳрор ўз асарларида муайян фикрни ифодаэтиш ва асослаш учун ҳадиснинг мазмун моҳиятини ифода этувчи қисмидан фойдаланган.Жумладан: “Рисолаи волидия” асарида Кимки билганига амал қилса, Аллоҳ таъоло билмаганилмини ҳам билдиради, ҳақиқий мусулмоннинг қўлидан ҳам, тилидан ҳам мусулмонлар озортопмайдилар[25, Б.7].

Тасаввуф инсон онги, ақли, қалби, руҳияти, тарбияси, жамиятда тутган ўрни, ҳақидафалсафий фикрларни йиғиндисидир. Тасаввуфни илмлар тизимига киритиш, илмларнитаснифлаган бошқа мутафаккирларда ҳам учрайди. Аҳмад ибн Яҳё ибн Муҳаммад ал-Ҳафизал-Ҳиравий илмлар таснифида ҳам шаръий илмларни ўн иккига бўлган ва тўққизинчисинитасаввуф илми деб номлаган. Хожа Аҳрор Валий илмлар ичида устун қўйган илми тасаввуфбошқа мутафаккирларнинг ҳам эътиборини тортиб, бу илмга оид махсус таснифий асар ёкидиний илмларни асосий деб ҳисоблаган таснифларга ҳам бу илм кирган. Барча ҳақиқат ҳақидасўз юритувчилар бир фикрдаларки, маърифат Пайғамбаримизга тобеъликсиз ҳосил бўлмайди.Тобеъ бўлиш эса тобеъ бўлиш зарур бўлган нарсани билишга боғлиқ. Пайғамбаралайҳиссаломнинг эса сўзлари, феъллари ва ҳоллари бор. Ул зоти шарифнинг сўзлари тилгабоғлиқ, феъллари зоҳирга(ташқи дунёси) боғлиқ, ҳоллари эса ботинга (ички дунёси) боғлиқ.Демак, камолотга интилган инсон дилида Оллоҳнинг ягона комил фарзанди ва унинг барчасифатларини касб этиш учун интилиш бўлмоғи лозимдир. Буларнинг барчаси тасаввуфнамояндалари томонидан “ақл-оқил-маъқул” ибораси билан тушунтирилади[26,Б.36]. ХожаАҳрорнинг мана шу ўринда, қадимдан мадрасаи олияларда мавжуд бўлган ўқитиш усуллари –илми шарх, илми қироат, илми таҳлил, нотиқлик, воизлик йўлларидан яхши хабардорэканлиги унинг ўз замонасининг маърифатпарвар кишиси эканлигидан далолат беради. ХожаАҳрор бутун умр давомида илм истаб, илм ўрганиш, жаҳлдан узоқ туришни насиҳат қилдилар.Хожа Аҳрор увайсий устози Боҳауддин Нақшбанднинг насиҳати; Пайғамбар қаерда бўлманг,илм талабидан узоқлашманглар ва агар обу оташ ичра ғарқ бўлсангиз ҳам, ғаввос бўлиб кечибўтинглар ва илм ўрганинг ҳадисини муридларига такрор-такрор уқтириб турган. Хожа АҳрорВалий фалсафий қарашларида инсонни фалсафий тарифи нафақат жисм балки онг, ақл,идрок, ирода, илм, қудрат жамланмаси бир бутундир илоҳийдир ва уларни боғлаб турувчимувозанат инсон қалбидир. Қалб бутун инсон танасини бошқаради. Хожа Аҳрор Валийнингинсоннинг гносеологик моҳиятини ҳис-туйғу, сезгилар, ақл ташкил қилиши, улар орқалианглаш, билиш, сезиш, тушуниш, идрок этишини таъкидлайди. Хожа Аҳрор Валий кексайиб,куч-қуввватдан қолганида ҳам одоб ва муомалани тарк этмаган. Жисман кучсиз бўлса ҳам,

Page 59: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

207

унинг руҳи тетик, иродаси мустаҳкам, заковати ўткир, хотираси кучли, фаҳми сезгир ва ҳушёрбўлган. Зеро, миллий маънавиятимизнинг ўзагини ташкил этган буюк мутафаккир зот ХожаАҳрор Валийнинг маънавий мероси яна асрлар оша ўзликни англаш, қалб ва руҳни поклаш,жамият равнақи, мамлакатимизнинг барча соҳаларида жадал олиб борилаётганислоҳотларнинг самарадорлиги учун хизмат қилади.

Сноски/ Иқтибослар /References

1.Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёенинг Бирлашган МиллатларТашкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сўзлаган нутқи //http//www.press-servis.uz/lists/view/ (Speech of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev at the 72ndsession of the United Nations General Assembly //http//www.press-servis.uz/ lists / view)2.Тўраев Бахтиёр. Фалсафа тарихининг қисқача баёни. Имом ал-Бухорий сабоқлари, № 1.2011.Б-50.( Turaev Bakhtiyor. A Brief History of Philosophy. Lessons of Imam al-Bukhari, № 1.2011.B-50)3.Абу Абдуллох Муҳаммад ибн Исмо ал Бухорий. Ал-жомиъ ас-саҳиҳ. 1-жилд.156-бет.( Abu Abdullah Muhammad ibn Isma al Bukhari. Al-jami 'as-sahih. Volume1,P.156)4.Абу Ҳомид Муҳаммад ибн Муҳаммад Ғаззолий. Муҳаббат, шавқ, унс ва ризо китоби.Таржимон Ғ.Жалол. - Т.: “Мовароуннаҳр”, 2005. Б-148.( Abu Hamid Muhammad ibn Muhammadal-Ghazali. A book of love, passion, uns and consent. Translator G. Jalal. - T .: “Movarounnahr”,2005. B-148)5.Қаранг: Рисолаи Ҳавроиййа. ЎзР ФА ШИ қўлёзмалар хазинаси: № 507-I.( See RisolaiHavroiyya. Treasury of Manuscripts of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan: №507-I)6.Қўшмоқов М.Бир рубоий Амир Темур ва Хожа Аҳрор эстетик талқинида. Соғлом авлодучун. 2007- №4.Б-24 (Kushmakov M. A rubai in the aesthetic interpretation of Amir Temur andKhoja Ahror. For a healthy generation. 2007- №4.B-24).7.Наврўзова Г.Н. Баҳоуддин Нақшбанд. -Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ институти, 2009.Б-96,100.( Navro'zova G.N. Bahouddin Naqshband. -Tashkent: Institute of Philosophy and Law,2009.B-96,100).8.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор.Рисолаи ҳавроиййа.Табаррук рисолалар. Нашрга тайёрловчи,таржимон, сўз боши ва изоҳ муаллифлари – М.Ҳасаний, Б.Умрзоҳ, Ҳ.Амин. – Тошкент:Адолат, 2004. Б-24.( Hodja Ubaydullah Ahror.Risolai havroiyya.Tabarruk risolalar. Prepared forpublication, translator, foreword and commentary authors - M. Hasani, B. Umrzoh, H. Amin. -Tashkent: Adolat, 2004. B-24).9.Рашаҳот. Б- 374.( Rashahot. B- 374).10.Фахриддин Али Сафий. Рашаҳот: (Оби Ҳаёт томчилари). Муаллифи М.Ҳасаний.Т. Абу Алиибн Сино. 2003.Б-344.( Fakhriddin Ali Safiy. Rashahot: (Drops of Obi Hayot). Author M.Hasaniy.T.Abu Ali ibn Sino. 2003.B-344).11.Хожа Аҳрор. Фикроти Аҳрориййа.Табаррук рисолалар. М.Ҳасаний ва У.Баҳриддинтаржимаси. 2004. Б-62.( Xoja Ahror. Fikroti Ahroriyya.Tabarruk brochures. Translated by M.Hasani and U. Bahriddin. 2004. B-62).12.Наврўзова Г.Н. Бухорода Нақшбандия-Мужаддидия таълимоти. Бухоро, 2007.Б- 9.(Navro'zova G.N. Naqshbandi-Mujaddidiya doctrine in Bukhara. Buxoro, 2007.B- 9).13.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Фақароту-л-орифийн. Табаррук рисолалар. ТаржимонларМаҳмуд Ҳасаний, Баҳриддин Умрзоқ, Ҳамидуллоҳ Амин. Тошкент: Адола,. 2004. Б-56.( HojaUbaydulloh Ahror. Faqarotu-l-orifiyn. Sacred brochures. Translators Mahmud Hasani, BahriddinUmrzaq, Hamidullah Amin. Tashkent: Adola ,. 2004. B-56).14.Наврўзова Г.Н. Вақтнинг тасаввуфий талқин .Фалсафа ва ҳуқуқ .Тошкент: 2009. №3 .Б-21,23. (Navro'zova G.N. Mystical interpretation of time .Philosophy and law .Tashkent: 2009. №3.B-21,23).

Page 60: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

208

15.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор.Жавомиъул-калим.Табаррук рисолалар.Нашргатайёрловчилар:М.Ҳасаний, Б.Умрзоқ, Ҳ.Амин. -Тошкент: Адолат, 2004. Б-338.( KhojaUbaydullah Ahror. Jawami'ul-kalim. Holy treatises. Prepared by: M. Hasani, B. Umrzaq, H. Amin. -Tashkent: Adolat, 2004. B-338)16.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Рисолаи Анфоси нафийса.Табаррук рисолалар.Нашргатайёрловчи, таржимон, сўз боши ва изоҳ муаллифлари. М.Ҳасаний, Б.Умрзоқ, Ҳ.Амин. Т:Адолат, 2004. Б-.38.( Xoja Ubaydulloh Ahror. Risolai Anfosi nafiysa. Tabarruk risolalar. Publisher,translator, foreword and commentary. M.Hasani, B.Umrzoq, H.Amin. T: Adolat, 2004. B-.38).17.Фахриддин Али Сафий . Рашаҳот (Оби ҳаёт томчилари). М.Ҳасаний.Т.: Абу Али ибн Сино,2003. Б- 339.( Fakhriddin Ali Safiy. Rashahot (Water drops of life). M.Hasaniy.T .: Abu Ali ibn Sino,2003. B- 339).18.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Рисолаи волидиййа (Отага аталган рисола). Т.: Янги аср авлоди,2004. Б-8.( Xoja Ubaydulloh Ahror. Risolai volidiyya (A pamphlet dedicated to the Father). T .: NewAge Generation, 2004. B-8).19.Валихўжаев Б. Хожа Аҳрор. Уйдирма ва ҳақиқат. Мулоқот 1991.№-3. Б-58.( Valixo'jaev B.Xoja Ahror. Fiction and reality. Communication 1991.№-3. B-58).20.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Жавомиъул-калим.Табаррук рисолалар. Нашргатайёрловчилар:М.Ҳасаний, Б.Умрзоқ, Ҳ.Амин.Тошкент: Адолат, 2004.Б-328.( Hoja UbaydullohAhror. Javomi'ul-kalim. Holy treatises. Prepared by: M.Hasani, B.Umrzaq, H.Amin.Tashkent:Adolat, 2004.B-328).21.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Фиқроти Аҳрориййа .Табаррук рисолалар. Нашрга тайёрловчи,таржимон, сўз боши ва изоҳ муаллифлари – М.Ҳасаний, Б.Умрзоқ, Ҳ.Амин. Тошкент: Адолат,2004. Б-50.( Hoja Ubaydulloh Ahror. Fiqroti Ahroriyya .Happy brochures. Prepared for publication,translator, foreword and commentary - M. Hasani, B. Umrzaq, H. Amin. Tashkent: Adolat, 2004. B-50).22.Ислом манбашунослиги.Тошкент.Қақнус медиа нашриёти.Б-220.( Islamic sources. Tashkent.Qaqnus media publishing house. B-220)23.Ислом манбашунослиги.Т.2019.Б-220.( Islamic sources.T.2019.B-220).24.Рашаҳот. Б-381.( Rashahot. B-381).25.Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор. Рисолайи волидийя. Масъул муҳарриҳ ва сўз боши муаллифиБ.Абдуҳалимов. Форс тилидан таржима, сўз боши ҳамда изоҳ муаллифлари Маҳмуд Хасаний,Дилдора Ражабова, “Янги аср авлоди”, 2004 йил, Б-7,8.( Xoja Ubaydulloh Ahror. The pamphletis valid. Responsible editor and author of the foreword B.Abduhalimov. Persian translation, forewordand commentary by Mahmud Hasani, Dildora Rajabova, “Yangi asr avlodi”, 2004, B-7, 8)26.Наврўзова Г.Н. , Каримов Б.Х. Ўрта аср мусулмон Шарқида илмлар таснифи. Бухоро:Истеъдод, 2008. Б-36.( Navro'zova G.N. , Karimov B.X. Classification of sciences in the medievalMuslim East. Bukhara: Iste'dod, 2008. B-36)

Page 61: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

209

Султанова Гулноза Сабировна(PhD) фалсафа кафедраси доцентиСамарқанд давлат университети

[email protected]

ИЛМИЙ ТАФАККУР ТАРЗИ ФАОЛИЯТИ ТИЗИМИДА КОГНИТИВЛИК:МУАММОЛАР ВА ЁНДАШУВЛАР

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-29

АННОТАЦИЯУшбу маколада илмий тафаккур тарзи, унинг моҳияти, эпистемологик, когнитив функцияларива турли хил ёндашувларнинг моҳияти фалсафий рефлексив таҳлил жиҳатидан очиб берилган.Илмий тафаккур тарзининг муаммолари тадқиқотчиларни қизиқтирувчи илмий билишфеномени ҳамда унинг ижтимоий-маданий ва тарихий гуруҳи сифатида вужудга келди. Илмийтафаккур тарзи билиш фаолияти. Яъни когнитивликнинг натижаси сифатида ўзгарувчан ваҳаракатчан характерга эга бўлади. Билиш фаолияти доираси қанча кенгайиб борсакогнитивликнинг миқёси кенгайиб илмий тафаккур тарзида парадигмал янгиланиш содирбўлади. Илмий тафаккур тарзи илмий мактабнинг тадқиқот анъанасини ифодалайди, оламгақараш ва интенциясини белгилайди. Илмий тафаккур тарзи когнитивлик хислатини оладиҳамда илмий ва маънавий қадрият сифатида фан тараққиётининг ғоявий-маънавий омилибўлиб қолади.Калит сўзлар: илмий тафаккур тарзи, когнитивлик, услуб, тафаккур тарзи, фан, парадигма,методология.

Султанова Гулноза Сабировна(PhD) доцент кафедры философии

Самаркандский государственный университети[email protected]

КОГНИТИВНОСТЬ В СИСТЕМЕ СТИЛЕ НАУЧНОЙ МЫСЛИТЕЛЬНОЙДЕЯТЕЛЬНОСТИ: ПРОБЛЕМЫ И ПОДХОДЫ

АННОТАЦИЯВ этой пословице раскрывается стиль научной мысли, ее сущность, гносеологические,когнитивные функции и сущность различных подходов с точки зрения философскогорефлексивного анализа. Проблемы стиля научной мысли возникли как феномен научногознания, который интересовал исследователей, а также его социокультурную и историческуюгруппу. Познавательная деятельность в стиле научной мысли. То есть в результате познанияона приобретает изменчивый и подвижный характер. Независимо от того, насколько кругпознавательной деятельности превышает масштаб познавательной деятельности,парадигмальное обновление происходит в стиле научного мышления. Стиль научной мысли

Page 62: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

210

характеризует исследовательскую традицию научной школы, определяет ее мировоззрение иустремленность к мирозданию. Стиль научной мысли приобретает характер познавательного,остается идейно-духовным фактором развития науки как научной и духовной ценности.Ключевые слова: стиль научного мышления, когнитивность, стиль мышления, наука,парадигма, методология.

Sultanova Gulnoza Sabirovna(PhD) associate professor of the department of philosophy

Samarkand State [email protected]

COGNITION IN THE SYSTEM OF SCIENTIFIC THOUGHT-STYLE ACTIVITIES:PROBLEMS AND APPROACHES

ANNOTATIONIn this article, the style of scientific thought, its essence, epistemological, cognitive functions and theessence of various approaches are revealed in terms of philosophical reflexive analysis. Problems ofthe style of scientific thought arose as a phenomenon of scientific knowledge that interestedresearchers, as well as its socio-cultural and historical group. Cognitive activity in the style ofscientific thought. That is, as a result of cognition, it acquires a changeable and moving character. Nomatter how much the circle of cognitive activity exceeds the scale of cognitive activity, paradigmalrenewal occurs in the style of scientific thought. The style of scientific thought characterizes theresearch tradition of the scientific school, determines its outlook and intent on the universe. The styleof scientific thought acquires the character of cognitive, remains the ideological and spiritual factorof the development of science as a scientific and spiritual value.Keywords: style of scientific thought, cognitive, style, style of thought, science, paradigm,methodology.

Жаҳонда XX асрнинг охирги чорагидан бошланган илмий-технологик ва когнитивўзгаришлар, ғоявий ворислик ва инновация жараёнининг интенсив ривожланишига олибкелди ҳамда янги илмий феномен бўлган постноклассик илмий тафаккур тарзинингшаклланишига сабаб бўлмоқда. Ҳозирги замон фанларининг универсал эволюционизм,виртуалистика, синергетика, фракталлар назарияси сингари йўналишлари ўта мураккабобъектларни ўрганишга, классик ва ноклассик фанларнинг қоидалари ва тамойилларигамослашган тафаккур тарзининг когнитив имкониятлари чекланганлигини кўрсатди. Айнипайтда у фалсафа олдига янги мазмунга эга бўлган онтологик, эпистемологик ва методологикилмий-назарий муаммоларни қўяди. Бугунги кунда илмий тафаккур тарзининг моҳияти, унингижодий имкониятларини таҳлил қилиш, илмий анъаналарга муносабат, етакчи фан ватехнологияларда содир бўлаётган назарий, концептуал инновацион ғояларни ўрганиш,уларнинг когнитив, эпистемологик ва методологик аҳамиятини англаб етиш каби масалаларўта долзарбдир.

Бу борада Президентимиз Ш.М. Мирзиёевнинг “Ҳаётнинг ўзи ва халқнинг талабларибизнинг амалий ечимини топиш лозим бўлган янги ва янада мураккаб вазифаларниқўймоқда”[1,Б.10]. Демак ёш авлодда инновацион, креатив ғоялар ва технологияларни яратиш,илмий тафаккур маданиятини юксалтириш, когнитив қобилиятларин кучайтирирш ҳамда униҳаётга тадбиқ қилиш муҳим ва долзарб вазифадир.

Илмий тафаккур тарзи ва когнитивлик эпистемология, фан фалсафаси ваметодологиянинг долзарб, марказий муаммоларига айланмоқда.

Когнитивлик бу инсон билиш қобилияти бўлиб, замонавий компьютер технологияларикаби мураккаб билиш ва маълумотлари анализ қилиш хусусиятига эгадир.[2,Б.15] Когнитивтафаккур билиш жараёни билан узвий боғлиқдир. Тушунчаларни шакллантириш, қарор қабулқилиш ва реакцияларни яратиш учун масъулдир.

Page 63: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

211

Когнитив тафаккур фаолиятининг тури шахсга, бошқа одамлар билан ўзаро мулоқотқилиш тажрибасига боғлиқ. Шахснинг билими, турли муаммоларни ҳал қила олиши,мантиқийлиги, диққати, идроки ва хотираси муҳим рол ўйнайди.

Когнитив тизим инсонни тафаккури, фаолиятини, сайъ-ҳаракатларини, дунёқарашинибелгиловчи омиллардандандир. Когнитив тизимни ривожланиши инсон тафаккурнипотенциал имкониятларини хилма-хиллигини намоён этади ва унинг фаолиятини, қамровини,дунёварашини ҳаёт давомида ўзгаришига аса бўлади. [3,Б.50]

Когнитивлик гносеологик жараён сифатида натижасида илмий тафаккур тизимидаконцептуал жиҳатга эгадир.

Тафаккур тарзи тушунчасини 1935 йилда польшалик олим Л.Флек тадқиқот доирасигаконцепт сифатида киритди. У тафаккур тарзини маълум бир қолипга солинган стандарт илмийжамоатчилик тафаккури деб белгилайди.[4,Б.121]

Флекдан мустақил равишда тафаккур тарзи тушунчаси машҳур физик олимларВ.Паули, М.Борн, В.Гейзенберг томонидан қўлланила бошланди.

Америкалик олим Р.Г.Стеренберг тафаккур тарзининг шахс томонидан ўзини руҳийбошқаришдаги роли ва аҳамиятини тадқиқ қилган. [5,Б.16] Бундан тафаккур тарзи когнитивжараён деган хулосага келинади.

Макс Борн таълимотида илмий билиш тараққиёти ва тафаккур тарзи муаммосигакогнитив ёндашув алоҳида ўрин эгаллаган. Ноклассик табиатшуносликнинг таниқлинамоёндаси М.Борн физикадаги янги ғояларнинг шаклланишини кузатиб, илмий тафаккуртарзи феноменига алоҳида эътибор қаратди ва шу масалада ўз аҳамиятини йўқотмаган чуқурмулоҳазалар қилди.

Тафаккур тарзи деганда М.Борн инсон фаолиятининг барча жабҳаларида, шужумладан, фанда когнитивликда мавжуд бўлган ўзига хос таянч ғоялардан ташкил топганфалсафий ва илмий тафакккур босқичларидан иборат умумий ғоявий-назарий тенденциянитушунган.[6,Б.228] М.Борннинг мулоҳазасидан кўриниб турибдики, тафаккур тарзи оламникогнитив англашга қаратилган ёндашувга яқиндир.

М.Борннинг мулоҳазаларидан, авваламбор, тафаккур тарзининг тарихийликхислатлари мавжудлиги ҳақидаги хулоса келиб чиқади.

М.Борннинг нуқтаи назарида, тафаккур тарзи фаннинг сиймосини акс эттирибгинақолмай, балки оламни англаш ва тушунтириш услубларини узоқ муддатли давргача олдиндананиқ белгилаб беради. Тафаккур тарзида ўтмиш, замон ва келажак ўртасидаги ворисийликмуносабатлари мавжуд бўлиб, диалектик инкор кўринишида намоён бўлади.

Тафаккур тарзи – жузъий концептуал-маънавий ҳодиса бўлмай, балки фантараққиётининг муайян тарихий босқичида тадқиқий вазифаларида маълум когнитив,эпистемологик аҳамиятга эга бўлган феномендир. Бундай ёндашув тафаккур тарзинингметодологияга муносабатини келтириб чиқаради. Методология эса когнитив жараёндарегулятив функцияни бажаради. Хусусан, Л.А.Микешина илмий тафаккур тарзинингметодологик жиҳатларини тадқиқ қилган. Файласуф илмий тафаккур тарзи ва илмий усулнисбатига алоҳида эътибор қаратган. Яъни, илмий тафаккур тарзи тадқиқот дастури эмас, уолдиндан мақсадга мувофиқ равишда ишлаб чиқилмайди.

Л.А.Микешина таъкидлашича, тафаккур тарзи илғор методологик асос сифатида,методологик ва фалсафий тамойиллар синтези бўлиб, нафақат билиш услубларини, балкиумуман олганда илмий билиш структурасини аниқлаб беради ҳамда унинг муайян тарихийшаклларини белгилайди[7,Б.123]. Бунда методологик ва фалсафий тамойилларнинг когнитивсинтези таъкидланмоқда.

И.Б.Новик замонавий илмий тафаккур тарзининг когнитив хусусиятларини таҳлил қилатуриб, унга замонавий табиатшунослик фанининг услублари ва умумий жиҳатларига доирбарча тенденцияларни киритади. Хусусан, физика, кимё ва биология фанларидаги тамойилларилмий тафаккур тарзининг ғоявий концептуал жиҳатларини ташкил қилади. Бу ерда муаллифтафаккур тарзининг муҳим ички тузилмасини қайд қилиб ўтади. Шу жиҳатдан тафаккур тарзи

Page 64: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

212

атамаси замонавий постноклассик фан қамраб олган кенг ҳажмли тушунча сифатидаизоҳланади.

И.Б.Новик ноклассик тафаккур тарзининг тизимлилик хусусиятини очибберган[8,Б.19]. Унинг фикрича, XX асрда микрообъектларни ўрганишда тизимли ёндашув ватизимли тафаккур тарзининг аҳамияти ошиб борди. Бу берилган баҳога қўшилган ҳолда, шуниайтиш керакки, тизимли тафаккур тарзи фан ва амалиётда тизимли ёндашув ва усулинингуниверсаллик хусусияти намоён бўлишида муҳим эвристик роль ўйнайди.

А.С.Кравецнинг фикрича, тафаккур тарзи ижтимоий-маданий ҳодиса сифатидатарихий даврнинг интеллектуал, яъни когнитив фаолияти билан боғлиқдир. Бу ерда кўпроқтафаккур тарзини ўраган интеллектуал муҳит ва ижтимоий замин қайд этилган. Шу биланбирга, А.С.Кравец тафаккур тарзи детерминациясини аниқлайдиган бир қатор сабабийомилларни белгилаб ўтади. Унинг фикрича, уларнинг асосийлари қуйидагилар:

а) фанда янги йўналишларнинг пайдо бўлишини белгилаган ижтимоий–иқтисодийўзгаришлар, тўнтаришлар;

б) янги қадриятлар ва қарашларни ижтимоий тараққиётга тўсқинлик қилаётгананъаналарга қарши кураши;

в) фаннинг ижтимоий институт сифатида шаклланиши;г) фанда янги таълим ва илмий алоқалар тизимининг шаклланиши. [9,Б.169]Яна бир талқинга кўра, илмий тафаккур тарзи фан йўналишлари ва моҳияти

ўзгаришини белгилайдиган, маълум тарихий тараққиёт босқичида вужудга келадиганметодологик бошқарувлар йиғиндисидир. Илмий тафаккур тарзига таъсир кўрсатадиганфундаментал назарияларнинг нормалари ва идеаллари, уларда мужассамланган етакчитасаввурлар бошқа илмий назарияларнинг йўналишини белгилайди. Бунда классикмеханиканинг тасаввурлари физика, кимё, биология, ижтимоий фалсафага ҳам кириб борган.

Н.А.Шермуҳаммедованинг берган таърифига кўра: “Илмий тафаккур тарзи маълумфикрлаш фаолияти шакли бўлиб, унинг доирасида объектнинг ўзига хос томонлариифодаланади. Унга мос бўлган илмий фаолият стандартлари ва нормалари маълум тарихийбосқичда ижтимоий-маданий муҳит таъсирида шаклланади” [10,Б.54]. Бу таъриф Л.Микешинаберган таърифни мазмунан тўлдиради.

Фундаментал ва етакчи назариялар асосида шаклланаётган фан нормалари ваидеаллари илмий тафаккур тарзининг хислатларини белгилайдиган ижтимоий - маданийдетерминацияси билан боғланади.[11,Б.679] Фикрмизча, бу фикрда тафаккур тарзини фантараққиёти ва ижтимоий муҳит билан сабабий боғланганлиги алоҳида қайд этилган. Бундайбоғланиш тафаккур тарзи унсурларини ҳаракатчан мозаикали (барқарор динамик структураэмас) шаклида боғланиш ва тартибланишини келтириб чиқаради.

Таҳлилий мулоҳазаларга таяниб, бизнингча, илмий тафаккур тарзининг назарий вафункционал томонларини ўз ичига оладиган қуйидаги ишланмасини бериш мумкин: илмийтафаккур тарзи тарихан шаклланган тасаввурлар, тамойиллар ва рационалликнормаларининг шундай мозаик бирлигини ташкил қиладики, бунда у бетакрор, яхлитсиймога эга бўлади, анъанавий ва инновацион илмий қарашларга нисбатанйўналтириш, бирлаштириш, умумлаштириш, баҳо беришга асос бўлиш функцияларинибажаради.

Мазкур таърифдан шу нарса аён бўладики, фикрлаш жараёнининг ўзига хос сиймосини,бир бутунлигини билдирадиган конкрет илмий тафаккур тарзида индивидуаллик, хусусийлик,биринчи навбатда кўзга ташланадиган хислатдир.

Тарихий даврда вужудга келиб, когнитив функцияларни бажараётган илмий тафаккуртарзи интеллектуал тараққиёт натижасидир. Мазкур натижа илмий тадқиқот фаолиятинингкогнитив, эвристик ва эпистемологик қирраларини очиб беришда алоҳида аҳамият касб этади.

Илмий тафаккур тарзининг когнитив функциялари деганда, уни билиш жараёнидабажарадиган вазифалари тушунилади. Илмий тафаккур тарзи билиш жараёнига барқарорликбағишлайди, давр фанини, хусусиятини, услублар ва ёндашувлар бирлигини таъминлайди.

Page 65: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

213

Илмий тафаккур тарзининг ҳаракатчан қисми когнитив фаолиятни йўналтирадиган,бирлаштирадиган, умумлаштирадиган ва баҳолаш хоссасига эга бўлган концептуал ва таянчкатегориялар, тамойиллар, ғоялар ва идеаллардан иборат тузилмадир. Фан нормалари ваидеаллари оламни билиш доирасини белгилайди, тафаккур тарзининг таркибига кириб, унингхусусиятини шаклантирадилар.

Илмий тафаккур тарзи маълум ғоялар ва йўналишларга нисбатан Импре Лакатосибораси билан айтганда, эпистемологик “камар” вазифасини бажаради, илмий анъананисақлашда илмий мактабларнинг тараққиёти ва ворислигини таъминлашда эвристик вадавомийликни сақлаш ролини ўйнайди. Шу билан бирга илмий инқилоб натижасида илмийтафаккур тарзининг тури, концептуал сиймоси алмашади ёки давр мазмунига мос келмаганилмий тафаккур тарзи ўрнига етакчи фан ёки йўналишлар гуруҳи таъсирида янгисишаклланади.

Шундай қилиб, инсоннинг фан соҳасидаги интеллектуал фаолиятини муҳим жиҳатибўлган илмий тафаккур тарзини ўзига хос хусусиятлари ва функцияларини муҳокама қилиш,уларнинг адабиётларда берган талқинларини таҳлил қилиш қуйидаги хулосаларга келишимкониятини беради:

Биринчидан, илмий тафаккур тарзи ўз ичига лидер фаннинг ғоялари, тасаввурлари,тамойиллари, тушунчаларини олади. Илмий тафаккур тарзи парадигмага қараганда кенгтушунча бўлиб, давр ва амал қилиш жиҳатидан кўпроқ йўналтириш кучи ва ғоявий-интеллектуал мавқеига эга.

Иккинчидан, Илмий тафаккур тарзи ижтимоий-маданий ҳодиса сифатида етакчифаннинг тассаввурлари, тушунча ва тамойиллари, табиий-илмий билимлар синтезинатижасида шаклланадиган маънавий ҳосиладир. Демак, тафаккур тарзи ижтимоий маданийҳодиса сифатида маълум тарихий даврда ўзининг сиймоси, таркибий қисми ва фанга нисбатанкўп функционал вазифаларга эга бўлади.

Учинчидан, илмий тафаккур тарзи оламнинг илмий манзараси ва фанметодологиясига таъсир қиладиган, кашфиётларни метаназарий умумлаштиришга ёрдамберадиган, истиқболни кўрсатадиган ёки аксинча, ўзи тубдан ўзгариши мумкин бўлганмаънавий-руҳий ҳосиладир.

Тўртинчидан, илмий тафаккур тарзи когнитив фаолият сифатида парадигма ёкиишлаб чиқилаётган тасаввурлар ва ғоялар учун ўзига хос эвристик муҳит ҳамда концептуалматрица ролини бажаради.

Иқтибослар / Сноски/References

1.Мирзиёев Ш. Танқидий таҳлил, қатъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик – ҳар бирраҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. Т. “Ўзбекистон”, 2017.-Б 104.( Criticalanalysis, strict discipline and personal responsibility should be the daily rule of every leader’sactivity)2.Болбаков Р.Г. Анализ когнитивности в науке и образование//Перспективы науки иобразования. 2014. № 04. (10) – С. 15-17.( Cognitive analysis in science and education // Prospectsfor science and education).3.Ғаффарова Г.Ғ. Когнитивлик тизимининг жамиятни ислоҳ этиш жараёни билан ўзароалоқадорлиги//Глобаллашув шароитида фалсафа ва миллиё ғоянинг долзарб маслалари.VIилмий-назарий семинар материаллари. Т., 2017. – Б.48-51(Interaction of the cognitive systemwith the process of reforming society // Current issues of philosophy and national ideas in the contextof globalization. Materials of the VI scientific-theoretical seminar).4.Флек Л. Возникновение и развитие научного факта: Введение в теорию стиля мышления имыслительного коллектива. М., дом интеллектуальной книги 1999 – С.121. (The emergence anddevelopment of a scientific fact: Introduction to the theory of the style of thinking and the collectiveof thought. M., house of intellectual books).5.Sterenberg R.G. Thinking styles and the gifted// Roeper Rev.1998. Vol. – P. 16.

Page 66: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

214

6.Борн М. Физика в жизни моего поколения. Сборник статьей. [Переводы] – М.: «Изд. Иност.лит», 1963. – С. 535. (Physics in the life of my generation. Collection of articles. [Translations] - M.:“Ed. Foreign).7.Микешина Л.А. Стиль и методы научного познания // Проблемы методологии науки инаучного творчества. – Санкт- Петербург. 1997. – С. 31. (Style and methods of scientificknowledge // Problems of the methodology of science and scientific creativity. - St. Petersburg).8.Новик И.Б. Системный стиль мышления. – М.: 1986. – С. 19. (Systemic style of thinking).9.Кравец А.С. Традиции и инновации в становлении научного стиля мышления // Философия,естествознание, социальное развитие. – М.: Наука, 1989. – С.169. (Traditions and innovations inthe formation of a scientific style of thinking // Philosophy, Natural Sciences, Social Development).10.Шермуҳаммедова Н. А. Стиль научного мышления. – Т.: Национальное обществофилософов Узбекистана, 2006. – С. 160.( The style of scientific thinking. - T .: National Society ofPhilosophers of Uzbekistan).11.Медведева И.А. Стиль научного мышления // Новейший философский словарь.Минск.:1999. – С. 679. (The style of scientific thinking // The latest philosophical dictionary).

Page 67: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

215

Шодиев Рустам ТохировичДоктор философских наук, профессор

Самаркандский государственный институт иностранных языков[email protected]

ЭВОЛЮЦИЯ СУФИЗМА В УСЛОВИЯХ МАВЕРАННАХРА

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-30

АННОТАЦИЯСтатья посвящена вопросам дальнейшего развития суфизма в Мавераннахре, где оказывалбольшое влияние в духовной жизни общества. Анализируются вклад суфийских теоретиковАль Газали, Хамадани, Гиждувани в развитие суфийской доктрины. Показано, что одной изособенностей суфизма этого периода является то, что в нем имеются усердные попыткипримирить суфизм с каламом, т.е. учение тариката с шариатом. Эта тенденция в Мавераннахреначинается в основном деятельности Юсуфа Хамадони, который, приспосабливая суфийскоеучение к местным условиям, одновременно стремился к примирению своего учения с каламоми шариатом. Это можно явно наблюдать в завещаниях его последователя АбдухоликаГиждувони, Ахмада Яссави которые пропагандировали Коран, как основу ислама. Такимобразом, степень проникновения суфизма, а через него исламской религии в разных местахМавераннахра была неодинаковой. Процесс распространения суфизма и его дальнейшаяэволюция на этой территории происходил своеобразно и противоречиво. Это объясняетсязакономерностями развития феодального общества в условиях раннего средневековья.Начиная с XII века духовенству удалось в определенной мере привлечь суфиев на своюсторону к участию в государственных делах для укрепления власти феодалов. С этого временинекоторые представители суфизма стали доказывать допустимость наполнения богатства ииспользования его для благотворительных дел.Ключевые слова: суфизм, тарикаты, суфийская доктрина, шариат, калам, миссия, ступени,пути усовершенствования.

Шодиев Рустам ТохировичФалсафа фанлари доктори, профессор

Самарқанд давлат чет тиллар институти[email protected]

МАВАРОУННАХР ШАРОИТИДА ТАСАВВУФНИНГ ЭВОЛЮЦИЯСИ

ANNOTATSIYAMaqola jamiyatda katta ta'sirga ega bo'lgan Movarounnaxrdagi so'fiylik tariqatlarini yanadarivojlantirish masalalariga bag'ishlangan. Tasavvuf nazariyotchilari Al G'azoliy, Hamadoniy,G'ijduvanining so'fiylik ta'limotini rivojlantirishdagi hissasi tahlil qilinadi. Bu davr so'fiylikining

Page 68: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

216

o'ziga xos xususiyatlaridan biri shundaki, unda so'fiylikni Kalom bilan bog'lashga astoydil urinishlarmavjud, ya'ni. Shariat bilan tariqatni yaqinlashtirish edi. Movarounnahrdagi bu yo'nalish so'fiylikta'limotini mahalliy sharoitga moslashtirgan Yusuf Hamadoniyning faoliyatidan boshlanadi, shubilan birga uning ta'limotini Kalom va Shariat bilan yarashtirishga intiladi. Buni uning izdoshiAbduxoliq Gijduvoniyning vasiyatida ko'rish mumkin, u Qur'onni Islom asosi sifatida o'qishni targ'ibqilgan edi. Shunday qilib, so'fiylik va shu orqali Movarounnahrning turli joylarida islom dini tarqalishdarajasi bir xil emas edi. Tasavvufning tarqalishi va uning bu mintaqada yanada rivojlanishi o'zigaxos va qarama-qarshi tarzda kechdi. Bu erta o'rta asrlarda feodal jamiyatining rivojlanishqonuniyatlari bilan bog'liq. XII asrdan boshlab ruhoniylar ma'lum darajada so'fiylarni o'zlariningfeodallar hokimiyatini kuchaytirish uchun jamoat ishlarida qatnashishga jalb qila oldilar. O'shavaqtdan boshlab tasavvufning ba'zi vakillari boylikni to'ldirish va undan xayriya uchun foydalanishmumkinligini isbotlay boshladilar.Kalit so'zlar: so'fiylik, tariqat, so'fiylik ta'limoti, shariat, kalom, murid, shayx, takomillashtirishyo'llari.

Shodiev RustamDoctor of Philosophy, Professor

Samarkand State University of the Foreign [email protected]

THE EVOLUTION OF SUFISM UNDER THE CONDITIONS OF MAVERANNAHR

ANNOTATIONThe article is devoted to the issues of further development of Sufi tariqas in Central Asia, which havereceived great influence in society. The contribution of the Sufi theorists Ghazali, Hamadani,Gijduvani to the development of Sufi doctrine is analyzed. It is shown that one of the features ofSufism of this period is that it contains diligent attempts to reconcile Sufism with Kalam, i.e. Shari'ahteaching with Sharia. This trend in Maverannahr begins in the activities of Yusuf Hamadoni, who,adapting the Sufi teachings to local conditions, at the same time sought to reconcile his teachings withthe Kalam and Sharia. This can be clearly seen in the wills of his follower Abdukholik Gijduvoni,who propagated the reading of the Qur'an as the basis of Islam. Thus, the degree of penetration ofSufism, and through it the Islamic religion in different places of Maverannahr, was not the same. Theprocess of the spread of Sufism and its further evolution in this territory occurred in a peculiar andcontradictory way. This is due to the laws of development of feudal society in the early Middle Ages.Since the XII century, the clergy managed to a certain extent to attract the Sufis to their side toparticipate in public affairs to strengthen the power of the feudal lords. Since that time, somerepresentatives of Sufism began to prove the permissibility of filling wealth and using it for charity.Key words: Sufism, tariqas, Sufi doctrine, Sharia, Kalom, mission, steps, ways of improvement.

Дальнейшее развитие суфизма в Мавераннахре идет по линии организации рядатарикатов, по мере того, как росли суфийские организации, они становились все болеевлиятельными силами в обществе. Хотя цели суфийских шейхов вели их в потусторонний мир,не следует забывать, что первоначально аскетическое течение имело отчетливо выраженнуюдемократическую установку и в значительной мере сохранило ее в дальнейшем. Возникланеобходимость найти такой путь, который мог бы сдержать это движение и подчинить его вкакой-то мере правящим кругам. Эту миссию взял крупный ученый мыслитель XI-XII вековАбу Хамид ал-Газали /1058-1111 гг./.

Глубоко изучив теорию и практику суфизма, Аль-Газали писал: “Для меня сталосовершенно достоверным, что тем, кто идет по пути всевышнего Аллаха, являются именносуфии, что их путь – наилучший путь, что их образ жизни – наилучший образ жизни и что ихнравы – наичистейшие нравы”. [4, С. 246]

Page 69: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

217

Но не все одобрял Газали в суфизме. Прежде всего, он заметил в практике суфиевнебрежное и безразличное отношение к шариату. В этом он видел глубокую ошибку. Путь кистине, по его мнению, проходит только через шариат. Выполнение шариата, как утверждаетАль-Газали, является одним из двух способов укреплять веру в религию, и шариатсравнительно легко могут выполнять все верующие. Второй способ укрепления веры – этопознание бога сердцем, как это делают суфии.

Особое усердие Аль-Газали проявлял в дискредитировании пантеизма. Пантеизм -главное еретическое зерно учения суфизма, оно опасно для ислама. Поэтому он категорическивыступает против утверждения суфиев о том, что они сливаются с богом, и считает этоошибкой.

Известный французский исламовед А.Массэ пишет: «Газали ввел мистическую любовьв правоверие. Зато из суфизма он удалил два крайних элемента: безразличие к религиознымобрядам и пантеистический идеал, который он, если не уничтожил до конца, то сильноограничил. Словом, он сделал суфизм мудрее, а правоверие - живее». [7, С. 164]

Действительно, после Газали в некоторых суфийских тарикатах был принят шариат какпервая ступень суфийского усовершенствования. Эта тенденция ярко наблюдается вдальнейшей практике суфийского тариката Ходжагон - Накшбандия. Здесь подобную миссиюначал вести ещё Юсуф Хамадони. Но принятие шариата нельзя было понимать какбезоговорочную капитуляцию перед ортодоксальным духовенством. Жестоко преследуемыелевые суфийские течения раннего периода в принятии шариата увидели спасательный круг,который дал им возможность открыто существовать. Но для крайних суфиев шариат тольколишь первая ступень в суфийском пути, исполнение которого становится необязательным,когда суфий достигает более высокой ступени усовершенствования.

На этом основании представители первоначального пантеистического суфизмаотвергали шариат, сделали выводы, в корне противоположные ортодоксальному исламу.Крайние суфии высмеивали традиционные представления ислама о боге, рае и аде,пренебрежительно относились к мечетям, за что жестоко преследовались.

На примере Абу Саида Майхани мы видим, какую важную роль по сравнению спредыдущим временем начинает играть с XI века на территории Мавераннахра суфизм, пойдяна сближение с мусульманской ортодоксией.

Таким образом, степень проникновения суфизма, а через него исламской религии вразных местах Мавераннахра была неодинаковой. Процесс распространения суфизма и егодальнейшая эволюция на этой территории происходил своеобразно и противоречиво. Этообъясняется закономерностями развития феодального общества в условиях раннегосредневековья.

Начиная с XII века духовенству удалось в определенной мере привлечь суфиев на своюсторону к участию в государственных делах для укрепления власти феодалов. С этого временинекоторые представители суфизма стали доказывать допустимость наполнения богатства ииспользования его для благотворительных дел. По словам И.П.Петрушевского, «Само учениео бедности стали толковать так, что суфий может быть и богатым, лишь бы он не привязывалсядушой к богатству, и при этом, приобретая его не творил насилия и греха: богач долженсмотреть на себя не как на собственника, а только как на распорядителя богатства,доверенного богом; предполагаясь, что такой богатый суфий тратит на себя лично толькогроши, а все остальные средства расходует на религиозные и благотворительные цели».

Если суфизм на своем начальном этапе явился в лице аскетизма, презиравшего роскошьи богатство, когда настоящим суфии считали духовное богатство, а не материальное, теперьуже мусульманское духовенство в этом вопросе поддерживало суфийских шейхов ипревозносило их учение. Для определения бедности духовенство находило громкиевыражения и в Коране и в Сунне. [5, С. 66] /О люди, вы нуждаетесь в Аллахе, а Аллах богатыйи славный/ /Коран, сура Ангелы, аят, 15/.

Как видно, одной из особенностей суфизма этого периода является то, что в нем имеютсяусердные попытки примирить суфизм с каламом, т.е. учение тариката с шариатом. Эта

Page 70: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

218

тенденция в Мавераннахре, на наш взгляд, началась в деятельности Юсуфа Хамадони,который, приспосабливая суфийское учение к местным условиям, одновременно стремился кпримирению своего учения с каламом и шариатом. Это можно явно наблюдать в завещанияхего последователя Абдухолика Гиждувони, который пропагандировал чтение Корана, какоснову ислама. Он пишет: «Не бросай чтения Корана ни днем ни ночью, явно и тайно, горяогнем сердечного желания постигнуть умом и размышлением смысл его; читай с плачем. Вовсех делах возвращайся к Корану, потому что он – завет Аллаха к людям … » Далее шейхподчеркивает: «Постоянно стремись к изучению науки законоведения и хадисов, дабы тебебыть знающим в предписаниях веры». [3, С. 76]

В этот период суфизм проникает не только в среду городских ремесленников, но и вфеодальные замки. Принятие суфизма купечеством и феодалами сделало это учение вполнелояльным по отношению к феодализму. В данный период заметно стремление приспособитьсуфизм для прямой защиты интересов господствующего класса феодалов. Проникновениесуфизма в состоятельную среду обусловило имущественное расслоение в среде самих суфиев.

Зависимость суфийских тарикатов от государства, его властителей привела к тому, чтотеперь суфийские шейхи муршиды, с благосклонностью и одобрением относились к политикеправителей. Шейхи стали благословлять султанов и эмиров в их военных походах,поддерживать внутренний режим правления государством. Взамен этого правители игосудари в различных формах поощряли суфийские тарикаты, а в основном, их глав – шейхов,муршидов. Еще Сельджукийские султаны давали суфийским тарикатам вакфы, или«завещанные имения», которые состояли из поземельных владений. Богатые землевладельцы– феодалы строили за свой счет хонако (обитатели) – для сбора и проживания суфиев иразличные пожертвования в пользу какого-либо суфийского тариката.

Таким образом, в данный период заметна социальная дифференциация в среде самыхсуфиев. Если одни суфийские тарикаты в той или иной степени выражали протест, пассивный,реже активный, против социального угнетения, то другие, напротив, своей проповедьюпассивной созерцательной жизни и отказа от всякой активной деятельности в обществеукрепляли власть класса феодалов над народными массами. В суфийском учении о бедностистали подчеркивать главным образом момент довольства своим жребием, терпения ипокорности, несопротивления насилию. Само учение о бедности стали толковать так, чтосуфий может быть и богатым, лишь бы он не привязывался душой к богатству и, приобретаяего, не творил насилия и греха; при этом богач должен смотреть на себя не как насобственника, а только как на распорядителя богатством, доверенным ему богом;предполагалось, что такой богатый суфий тратит на себя лично только гроши, а все остальныесредства расходует на религиозные и благотворительные цели. По верному утверждениюакадемика А.М. Богоутдинова, «сращивание шейхов с господствующим классом пошло такдалеко, что была создана «теория», доказывающая необходимость для шейхов иметьбогатства, которые использовались бы в борьбе за укрепление суфийских орденов». [1, С. 182]

По мере своего дальнейшего развития суфизм превращался в разветвленное, сложноепротиворечивое учение. Противоречивые положения можно встретить не только вмногочисленных разветвлениях суфизма, но и в творчестве отдельных его представителей.Эти противоречия прежде всего были обусловлены эклектическим характеромпроисхождения суфизма. Несмотря на это, в нем всегда прослеживаются две тенденции, двапротивоположных течения религиозно – пессимистическое, вполне вмещавшееся в рамкиосновных положений шариата, а также еретическое, оппозиционное мусульманскому шариатуи феодальному строю.

Прежнее, резко отрицательное отношение к светской власти сменяется на позднихэтапах существования суфизма более гибким подходом.Это особенно наглядно проявилось вдеятельности суфийского тариката Ходжагон-Накшбандия. Уже само возникновение которогоознаменовало качественно новый этап эволюции суфизма в Мавераннахре. С течениемвремени происходит коренное изменение в статусе суфийского шейха: из духовного

Page 71: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

219

наставника он превращается в руководителя большой религиозно-политической организации,состоящей из множества муридов.

Неограниченные привилегии со стороны властей привели к тому, что представителифеодализировавшегося слоя тариката начали выделятся как особая элита в обществе. Остаткиего прогрессивных, по сравнению с ортодоксальной схоластикой, элементов были давноутрачены.

Разобщенность суфийских тарикатов привела к тому, что ишан (Когда впервые терминишан выступил в религиозном значении, сказать трудно. Академик В.В.Бартольд пишет обэтом так: «Когда именно впервые появилось это обозначение, ещё не выяснено; во всякомслучае оно существовало уже в середине века, знаменитый Ходжа Ахрор в его биографиипостоянно называется «ишаном». Академик В.А. Гордлевский, ссылаясь на житие Бахоуддина– «Макоматы» Абдул Мухсин Бокыра, составленное в 804/1402 г. то есть всего через 12-13 летпосле смерти Бахоуддина Накшбанда /1318-1389/, отмечает, что в нем вместо имени этогосвятого уже употребляется форма «хазрати эшон» - так Бахоуддин открыл пособие длиннуювереницу ишанов. Данные факты говорят о том, что термин «ишан» должен быть по крайнеймере уже во второй половине XIV в.) стал для последователей единственным авторитетом,единственной духовной властью, которая по требованиям суфийской доктрины, былаабсолютной. Эта разобщенность вполне соответствовала раздробленности, характерной дляпоздних этапов феодализма.

«Вместе с началом падения исламской культуры в Средней Азии, - пишется в «Сборникематериалов по мусульманству» выпущенном еще в 1899 году, - с конца эпохи Тимуридов,неудержимо начал падать и суфизм, насильно связанный с Кораном. Первоначальный суфизм,в основу которого легли былые народные верования, с течением времени утратился в самойнародной среде, растерянный по пути исторической жизни народа, видоизменившийся изатертый исламом. Теперь очередь дошла до суфизма, возведенного в философскую систему,в целую науку. Падение мусульманской науки и образованности неблагоприятно отразилосьи на суфизме в том смысле, что в орденах /т.е. тарикатах – Р.Ш./, старавшихся пополнитьконтингент своих членов людьми образованными и подающими надежду, теперь понеобходимости пришлось мириться с людьми мало удовлетворяющими требованияморденских уставов». [9, С. 22]

В течение нескольких столетий суфизм неуклонно приближался к закату, - пишетизвестный этнолог В.Н.Басилов, - если под этим понимать разложение былых идеологическихустоев и организационной структуры. У других народов «мусульманского мира» суфизмтакже принял вульгарные формы, которым свойственны и отдельные черты.

Специфическим социальным священным слоем феодально-клерикальных кругов вМавераннахре, как мы уже отмечали выше явилось сословие сайидов и ходжей. Вся историямусульманского Востока тесно связана с деятельностью этого сословия, явившегосязакономерным продуктом, с одной стороны, еще достаточно прочных родоплеменныхотношений и с другой, - господствующего феодального базиса, на основе которого пышнорасцвело его «священное» сословие.

Ходжи и сайиды не этнические, а скорее сословные группы. В Бухарском ханстве, как ив других мусульманских странах, они относились к числу привилегированных сословий.Особым почитанием пользовались сайиды, считавшиеся потомками Мухаммада от его дочериФатимы и ее мужа Али – двоюродного брата Мухаммада. Сайиды, которые вели своепроисхождение от их сына Хусейна, назывались Хусайни, а потомство второго сына, Хасана– Хасаны. Ходжи вели свое происхождение от сподвижников Мухаммада или каких-нибудь«святых».

Основоположником тариката Ходжагон в условиях Центральной Азии является шейхАбдухолик Гиждувони /XII в./ и это явление специфично для истории народов нашегорегиона. Каждый род ходжей имел родословную шаджара, подтверждающего егопроисхождение.

Page 72: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

220

В условиях Мавераннахра социальное положение всех ходжей не было одинаковым:одни из них были простыми тружениками и не обладали реальными привилегиями, хотя ивыдавали своих дочерей только за ходжей; другие относились к высшему духовенству,получали с наследственных вакфов огромные доходы и владели крупными земельныминаделами.

Наиболее известные в этой области представители суфизма – крупные шейхи, такие какЮсуф Хамадони, Абдухолик Гиждувони, Ахмад Яссави, Сулаймон Бокиргони /Хаким ота/,Бахоуддин Накшбанд и другие создали самую обширную категорию святых Мавераннахра иокружающей его пустынно - степной зоны, да и не только этого региона. На протяжении всегосредневековья и нового времени эти суфии являлись эталоном святости для всех. С ними и сих учениками связываются легенды о самых экстраординарных чудесах.

Суфизм как религиозно-философское учение оказывало в своем историческом прошломгромадное влияние на жизнь мусульманских народов. Это учение, помимо своего глубокогонаучного интереса, имело немаловажное практическое значение.

Суфизм есть способ практиковать религию, и этот способ заключается главным образомв том, чтобы стать выше тех ограничений, которые религия накладывает на человека. У всехсуфиев общая цель – единение с Богом или единение в Боге, но стремиться к достижению этойцели каждый может по-своему.

Для глубокого изучения истории суфизма в Мавераннахре и влияния отличительныхчерт каждого тариката, на наш взгляд, необходимо раскрыть структуру, организационныепроцессы и практическую деятельность суфийско-дервишских тарикатов.

Самая простая организация тарикатов состоит из муршида /руководителя/ и мурида/ученика/. Без учителя нельзя представить себя суфием, - утверждает крупнейшийпредставитель суфизма Баязид Бастами:

/У кого нет учителя, его наставник шайтан/. [8]«Если истинному суфию дадут все мирские блага, - приводится в произведении Ахмада

Яссави «Хикмат», - он должен уступить их другим, огорчения же, несчастья или лишения ондолжен принять на себя. Если суфий пребывает в уединении /хилват/, он должен быть там,призывая всевышнего Аллаха, если он находится среди людей, то должен поступать согласновелению Шариата, если он будет в затруднительных обстоятельствах, то не должен с ропотомобращаться к божественному – Аллаху. Суфий должен раскаиваться, даже вкушаядозволенное и при том лишь по необходимости, он не должен впадать в сомнения.

На вопрос, обращенный к муриду: кто его отец, мать и брат, он обязан отвечать, что отецего – это дружба, мать - чистосердечие, а брат – правда.

Прежде чем принимать людей в качестве муридов, руководители этих тарикатовподвергали их суровым испытаниям, для чего применялись самые унизительные, позорящиеличность человека приемы.

Чтобы познать сущность мнимого бога, муршиды рекомендовали муридам отказыватьсяот своей собственной воли, подчинить этому свой разум, изгнать из своего сердца всечеловеческие страсти о материальных благах, беспрекословно подчиняться муршидам,шейхам, и исполнять все его веления.

Мурид ничего не должен отвергать из того, что ему говорит муршид, подобно тому, какбольной не должен отвергать то, что дает ему доктор.

В Мавераннахре руководители тарикатов для подчинения себе муридовруководствовались специально выработанным уставом «Адаб-ул-салихин» /Кодекс приличийна Востоке/, который охватывал все без исключения стороны жизни мурида, его поведение.Этот устав был создан Мухаммедом Садыком Кашгари в котором, по его собственномусвидетельству «собраны все известные и общеупотребительные правила вежливости,заимствованные из самых достоверных книг шариата и тариката». [6, С. 94-155]

В свою очередь муриды проходили несколько ступеней. На первой ступени ониназываются мубтадо – начинающий дарвишевскую жизнь; на второй – мутавассит – средний;на третьей – комил – یلکام совершенный, на четвертый комили макомил – ل یل المکامیکام

Page 73: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

221

совершенный из совершенных, т.е. такой, который будучи муридом, сам может руководитьновичками. Взаимные отношения всех этих лиц таковы, что мурид в силу существеннейшегоусловия суфийского учения есть абсолютный господин над душами муридов.

Главным и основным обрядом, который должны исполнять члены всех суфийскихтарикатов, был зикр /коллективное радение/, с помощью которого дервиши приводили себя всостояние экстаза (Экстаз - по-гречески состояние, исступленно - аномальное, полу бредовоесостояние, которое характеризуется утратой представления о реальности, а иногда контролянад действиями и возникающее как прямой результат влияния на человека религиозногокульта в целом и в особенности некоторых религиозных обрядов. В таком состоянии суфиивоображают, что они уничтожили свое «Я» и воссоединились с божеством).

Суфийский зикр представлял собой особый ритуал, цель которого – погружение всозерцание Всевышнего через достижение состояния транса. Дервиши, многократноповторяли определенную формулу /Ла илаха иллаллах /, стремились подавить проявлениеволи и чувств, абстрагироваться от внешнего эмпирического мира и «приблизиться ибожественной реальности». В этой ситуации «любовь к Богу» - основной движущий момент,которым руководствовался участник зикра.

Зикры /сама/ практиковались в двух видах: Хуфия /экстаз достигался сосредоточеннымповторением про себя одних и тех же фраз «ля илаха иллаллах»/, который практиковалсядервишами Ходжагон-Накшбандия; и джахрия – громкое радение / те же фразы/«ля илахаиллаллах» выкрикивались громко и сопровождались хриплыми выдохами, напоминающимирычание/ практиковалось дервишами Яссавия, а также Кодирия. При зикрах одновременноприменялись и другие средства психологического воздействия на сознание муридов /использовались музыка, пение и различные телодвижения/ для того, чтобы довести их досостояния экстаза. Это прежде всего объясняется тем, что суфийские шейхи чувствоваливозбуждающее влияние искусства.

Члены суфийских тарикатов, особенно каландары, носили специальную одежду: шапкуجنده / покрытую своеобразной вышивкой и обшитый шерстяной бахромой халат ,/ کواله / /,вышитый шерстяной бахромой пояс /کمر / или состоящий из 40 нитей/. Обычай - / چیل تار/ношения такого рода одежды руководителя суфийских тарикатов связывали с легендой о том,что их шапка/ была передана пророку Мухаммаду архангелом Гавриилом /Хазрати Джабраил/, а / کوالهМухаммад якобы разорвал её на четыре части: одну часть дал Абу-Бакру, другую Омару,третью Осману, четвертую – Али /т.е. 4-м арабским халифам/. Али будто собрал все эти части,сшил их и завещал, чтобы все дервиши непременно носили эту шапку. Вместе с кулох, говорятшейхи, архангел Гавриил принес от бога и надел на плечи Мухаммада и джанду /халат/,Мухаммад якобы передал его Али, от последнего получили его многие из пиров. [6, С. 94-155]

Венгерский путешественник Герман Вамбери в своей книге «Путешествие по СреднейАзии» характеризуя облик мавериннахрского суфия и его популярность среди простонародья,приводит интересные приметы. Он пишет, что прибытие такого факира /суфия – Р.Ш./ вкочевье, считалось всегда праздником, радостным событием; особенно важно оно в глазахженщин и девушек. Даже самый час прибытия его имеет значение: если он пришел утром, этопредвещает благополучное рождение верблюда и лошади; если в полдень – ссору мужа сженой, а вечером – отважного жениха взрослой дочери». [2, С. 12]

Суфизм представляет в полном своем развитии философскую систему, над разработкой,законченностью и примирением которой трудились лучшие умы в мусульманском мире.

Направленностью теории и практики основных течений суфизма являлосьоблагораживание души человека через любовные чувства к богу. Так, что термин «любовь» винтерпретации суфизма приобретает широкое философское значение, он поднимается доуровня философской категории.

В представлениях многих суфиев, Аллах – это эманация природы, общества, человека.Человек должен стремиться к совершенству, так как для этого ему дан разум. Разумныйчеловек выбирает трудный и мучительный путь для достижения высшей истины, которая

Page 74: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

222

воплощена в боге, когда через несколько ступеней достигает ее, он сам превращается вбожественную сущность, истину и на этой ступени он делает только то, что было предписанов божественном откровении и законах шариата. Человек, достигший такой высшей ступенисовершенства, не только превращается в истину, он и сам становится активным поборникомторжества божественной истины. Поэтому ряд суфиев считали себя достигшим истину-восклицали “аналхаком” -أنالحق т.е. истиной, в которой воплощена сущность самого Аллаха.

Таким образом, учение «фано» и «бако» / растворение в боге / составляет теоретическуюоснову философии суфизма. Как известно, первоначально суфиями называли тех, кто веласкетический образ жизни во имя бога. Со временем среди аскетов нашлись люди, которые,по всей вероятности, будучи знакомы с учениями гностиков Аристотеля, Платона, пыталисьтеоретически обосновать мусульманский аскетизм. Аскетическая любовь к богу, желаниесоединиться с ним при логическом истолковании привели к очень своеобразному пантеизму,впоследствии вступившему в противоречие с догмами ислама.

Сноски/Иқтибослар / References

1.Богоутдинов А.М. Очерки по истории таджикской философии. – Сталинабад, 1967.(Bogoutdinov A.M. Essays on the history of Tajik philosophy. - Stalinabad, 1967.)2.Вамбери А.Г. Путешествие по Средней Азии.- М.: 1967. (Vamberi A.G. Journey throughCentral Asia.- M .: 1967.)3.Вяткин В.Л. Завещание шейха Абду Холика Гиждувани //Туркестанские ведомости. –Ташкент, 1898. № 94. (Vyatkin V.L. Testament of Sheikh Abdu Kholik Gijduvani // TurkestanVedomosti. - Tashkent, 1898. No. 94.)4.Газали Абу Хамид. Избавляющий от заблуждений //Из истории Средней Азии и Ирана в VII-XIIвв. – М.: 1960. (Ghazali Abu Hamid. Delivering from errors // From the history of Central Asiaand Iran in the 7th-12th centuries. - M.: 1960.)5.Керимов Г.М. Аль-Газали и суфизм. – Баку: Элм, 1969. (Kerimov G.M. Al-Ghazali and Sufism.- Baku: Elm, 1969.)6.Лыкошин Н. Роль дервишей в мусульманской общине ташкентских туземцев. // Сборникматериалов для статист. Сырдарьинской области. - Ташкент, 1899. (Lykoshin N. The role ofdervishes in the Muslim community of Tashkent natives. // Collection of materials for extras.Syrdarya region. - Tashkent, 1899.)7.Массэ А. Ислам. – М.: Изд-во вост.лит-ры, 1963. (Masse A. Islam. - M.: Publishing House ofEastern Literature, 1963.)8.Маллицкий Н. Ишаны и суфизм. //Сборник материалов по мусульманству. Вып. III. -Ташкент, 1898. (Mallitsky N. Ishanas and Sufism. // Collection of materials on Islam. Vol. III. -Tashkent, 1898.)8.Сборник материалов по мусульманству /Под ред.В.П.Наливкина. Т.2. – Спб., 1900. (Acollection of materials on Islam / Edited by V.P. Nalivkina. T.2. - St. Petersburg, 1900.)9. Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. (ShermuxamedovaN.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012)10.Мажидов Ш.Ф. Развитие гражданской культуры сквозь призму модернизации образования(на примере Республики Узбекистан) СПБ 2016 г.\\ (The development of civic culture through theprism of modernization of education (for example, the Republic of Uzbekistan)).

Page 75: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

223

Бозоров Мустафо ДжаббаровичФалсафа фанлари номзоди

Ижтимоий фанлар кафедраси доцентиСамарқанд давлат чет тиллар институти

[email protected]

ТАСАВВУФНИНГ ҒОЯВИЙ МАНБАЛАРИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-31

АННОТАЦИЯМақолада мусулмон маданияти муҳим компоненти бўлган тасаввуфнинг ғоявий манбаларитаҳлил қилинган. Шунинг учун Шарқ ва Ғарб олимларининг тасаввуф ғоявий манбаларитўғрисидаги концепциялари талқини муҳим аҳамиятга эгадир.Тасаввуфнинг пайдо бўлишитўғрисидаги ҳақиқатга яқин янги назария ХХ асрнинг биринчи ярмида Рейнольд Никольсони Луи Массиньонлар томонидан яратилди. Никольсон ислом вужудга келган УП асрдавомида тасаввуф мистицизмининг аскетик тенденциялари табиий ҳолатда ривожланди дебҳисоблайди. Бу олим баъзан христианлик аскетизмининг тассаввуфга кўрсатган таъсириниинкор қилмаган. Аммо тасаввуф аскетизмининг моҳияти, асоси ҳам ва ундан ниш урганмистицизм ҳам ислом ҳодисасидир. Тасаввуфнинг спекулятив (тажрибага асосланмаган)фалсафаси христианлашган янги платончиликнинг таъсири маҳсулидир. Тасаввуфнингвужудга келишини ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий омиллар контекстида ўрганиш муҳим,аммо шу билан бирга унинг ғоявий манбаларини ҳам назардан соқит қилмаслик керак. Чункиғоявий манбалар бу омиллар билан боғлиқ ва бир-бирини тақазо этади.Калит сўзлар: тасаввуф, Ғарб, Шарқ, ғоявий манба, шариат, тариқат, феномен, монийлик,зардўштийлик, ведалик, буддавийлик, христианлик, генезис, ҳинд таълимотлари, “фано”,“нирвана”, тажаллий.

Бозоров Мустафо ДжаббаровичКандидат философских наук

Доцент кафедры общественных наукСамаркандский государственный институт иностранных языков

[email protected]

ИДЕЙНЫЕ ИСТОЧНИКИ СУФИЗМА

АННОТАЦИЯВ статье анализируются идеологические источники суфизма, являющегося важнойсоставляющей мусульманской культуры. Новая теория, близкая к истине о происхождениимистики, была разработана Рейнольдом Николсоном и Луи Массиноном в первой половинедвадцатого века. Николсон считает, что аскетические тенденции мистической мистикиестественно развивались в течение VII века, в котором появился ислам. Этот ученый иногда

Page 76: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

224

не отрицал влияния христианского аскетизма на мистику. Но сущность и основа мистическогоаскетизма и вытекающий из него мистицизм также являются исламским явлением.Спекулятивная (не экспериментальная) философия мистицизма является продуктом влиянияхристианизировавшегося новоплатонизма. Важным является изучение вопросов овозникновении суфизма в контексте социально-экономических и политических факторов, нов то же время не следует упускать из виду его идейные источники. Идейные источникивзаимосвязаны с этими факторами. Потому интерпретация концепций восточных и западныхученых об идейных истоках суфизма имеет важное значение.Ключевые слова: суфизм, Запад, Восток, идейный источник, шариат, тарикат, феномен,монизм, зороастризм, ведизм, буддизм, христианство, генезис, индийские учения, «фано»,«нирвана», манифестация.

Bozorov Mustafo Zh.PhD in Philosophy

Associate Professor Department of Social SciencesSamarkand State Institute of Foreign Languages

[email protected]

IDEAL SOURCES OF SUFISMANNOTATION

The article analyzes the ideological sources of Sufism, which is an important component of Muslimculture. A new theory close to the truth about the origin of mysticism was developed in the first halfof the twentieth century by Reynold Nicholson and Louis Massinon. Nicholson believes that theascetic tendencies of mystical mysticism developed naturally during the UP century in which Islamemerged. This scholar did not sometimes deny the influence of Christian asceticism on mysticism.But both the essence and basis of mystical asceticism and the mysticism that stems from it are Islamicphenomena. The speculative (non-experimental) philosophy of mysticism is the product of theinfluence of the new Platonism that Christianized.It is important to study the questions of the originof Sufism in the context of socio-economic and political factors, but at the same time one should notlose sight of its ideological sources. Ideal sources are interconnected with these factors. Therefore,the interpretation of the concepts of Eastern and Western scholars about the ideological sources ofSufism is important.Keywords: Sufism, West, East, ideological source, Sharia, Tariqah, phenomenon, monism,Zoroastrianism, Vedism, Buddhism, Christianity, genesis, Indian teachings, “fano”, “nirvana”,manifestation.

Тасаввуф мусулмон Шарқи мамлакатлари маънавий ҳаётида муҳим мавқега эга бўлганижтимоий феномендир. Унинг вужудга келиши тарихи, ижтимоий- иқтисодий омиллари,ғоявий манбалари, тадрижий ривожланиши, тариқатларнинг ўзига хос хусусиятларитўғрисида Ғарб ва Шарқ тасаввуфшунос олимлар томонидан илмий тадқиқотлар олибборилган. Аммо тасаввуфнинг турли шакл ва йўналишларга эга эканлиги баъзи масалаларгаойдинлик киритишда муайян қийинчиликлар туғдиради. Бу тасаввуфнинг ғоявийманбаларига оид қарашларда ҳам кўзга кўринади. М.Т.Степанянц тасаввуфнинг ғоявийманбаларини фақат ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий шароитлардан излаш етарли эмас дебҳисоблайди. Унингча тасаввуф мусулмон маънавий тараққиёти маҳсулидир. [8,С.4].Тасаввуфнинг вужудга келиши маълум тарихий, ижтимоий-сиёсий шароит биланбоғлиқдир. Мутасаввифлар бу таълимотни Ислом бағрида пайдо бўлган ва асоси Қуръон ваҲадислар, деб ҳисоблайдилар. Бу фикрни баъзи тасаввуф тадқиқотчилари ҳам қўллаб-қувватлайдилар. Тасаввуф тарихи билан шуғулланган олимлар шариат билан тариқатни бир-бирига қарама-қарши қўйиш мантиққа зид, деб тўғри таъкидлайдилар. Тасаввуфнамояндаларидан Шайх Воиз Кошифий шариат билан тариқат бир бутун, бир бири биланузвий боғлиқ, Хожагон-нақшбандия тариқати пирларидан бири бўлган Ҳазрат Мир Кулол эса

Page 77: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

225

тариқат шариатнинг нигоҳдошти, яъни муҳофаза этувчисидир, деган.[1, С.3]. Демак, мумтозтасаввуфшунослар тасаввуф исломнинг ичида пайдо бўлган у зоҳирий илм (илми қол) эмас,балки ботиний(илми ҳолдир), деб тушунтирадилар.[2, С.6] Ж. Тримингэм “исломнинг ичкитаълимоти (доктринаси) ва унинг сирлари Қуръондадир”[9, С.16], деган хулосага келган.

Бизнинг назаримизда Қуръони карим ва ҳадиси шарифга таянган тасаввуф тариқатларишаклланиши жараёнининг муайян давр ва ҳудуд билан боғлиқлигини инобатга олишмуҳимдир. Чунки ҳар бир давр ва ҳудуд ўзига хос хусусиятларга эга. Демак, бундантариқатларнинг ҳар бирига ўзга динларнинг таъсири бир хил бўлмаган, деб хулоса қилишмумкин. Умуман тасаввуфнинг ғоявий манбалари тўғрисида гапирганда уларнинг ҳар бириниалоҳида ўрганишга тўғри келади. Агар бу серқирра феномен юқорида билдирилгантамойиллар асосида тадқиқ этилса, бошқа динлар ва фалсафий таълимотларнинг бевосита вабилвосита таъсири тўғрисида аниқ тасаввурга эга бўлиш мумкин. Ваҳоланки, тасаввуфгаташқи омилларнинг таъсирининг яхлит тизимини шакллантириш муҳим масаладир.

Ғарб олимлари ХIХ бошлаб тасаввуфнинг пайдо бўлиши, тариқатлари тарихи, унгабошқа диний-фалсафий талимотларнинг таъсирини ўрганиш учун илмий тадқиқотлар олибборганлар. Шу даврдаги дастлабки тадқиқотчиларидан бири Ф.А. Толук бўлиб, у аввалтасаввуфни “сеҳргарлик мероси” (зардўштийлик), деб ҳисоблади, кейинчалик ўз исботинитопмаган гипотезасидан воз кечди ва бу таълимотнинг манбалари ислом вужудга келгандаврга бориб тақалади деган хулосага келди.[3, С.7]

Ғарб олими Луи Массиньон тасаввуф исломдан келиб чиққанлигини таъкидлайди ваундаги ташқи таъсирларнинг жузъий эканлигига урғу беради. Унингча бу жуъзий таъсирлартасаввуфнинг исломий руҳ ва одатларига салбий таъсир кўрсатмайди. Луи Массиньон бумураккаб ижтимоий феномен тўғрисида мушоҳада юритиб, тасаввуфнинг исломга боғлиқбўлмаган вазиятда вужудга келганлиги тўғрисидаги назария тарафдорларини асосли важиддий танқид қилади, унинг шаклланишида иудаизм, буддизм, христианликнинг таъсирибўлган деган ғояларни эса инкор этади. Массиньон тасаввуфнинг генезиси муаммосигаилмий ёндашув зарурлигини таъкидлайди. Унинг фикрича, илк тасаввуф вакиллариасарларининг асл нусхаларини ўрганиш орқалигина исломнинг унга таъсири фактиниасослаш мумкин. [6, С.314].

Тасаввуфнинг ғоявий манбалари қадимги ҳинд таълимотлари, энг аввалобуддавийликка боғлиқ эканлигини исботлашга ҳаракат қилувчи олимлар ҳам бор. Масалан,Макс Хортен, Хартман, А. фон Крамер каби олимларнинг нуқтаи назарича тасаввуфнингпайдо бўлишига Ҳиндистондаги диний-фалсафий таълимотлар - ведалик, буддавийликбевосита таъсир кўрсатган. Уларнинг фикрича Мансур Халлож ва Боязид Бистомийқарашлари ҳинд ғояларининг акс этишидир. Туркиялик тасаввуфшунос олим Усмон Турар“Тасаввуф тарихи” номли асарида масалага чуқурроқ назар ташлаб, Патанжали деганбутпарастлик фалсафасининг Ислом мутафсаввифларидан Боязид Бистоний, Мансур Халложва Маҳмуд Шабустарийга таъсир кўрсатганилиги тўғрисидаги даъвоси ўта шубҳали, деганфикрни билдиради. Усмон Турар ўз фикрларини асослаш учун қуйидаги далилларникелтиради: биринчидан, Патанжали фалсафасининг тасаввуфдан кейин пайдо бўлганлигитарихий ҳақиқат, иккинчидан, бу фалсафа исломга тамомила зиддир. Исломга зид фалсафатасаввуфга ҳам зиддир, деган маънони беради. Чунки тасаввуфнинг энг муҳим ғоявий асосиислом дини эканлиги аксиомадир. Ислом “борлиқ”(ваҳдад ул-вужуд)ни эътироф этиб,“йўқлик”ни инкор этади. Шунинг учун исломда муҳаббат борлиқ бўлиш, яъни Аллоҳгаяқинлашмоқдир, учинчидан, ислом Ҳиндистонга тинч йўл билан, яъни мутасаввифлар,кубравия, нақшбандия, шаттория, равнания ва нурбахшия тариқатлари орқали кириб келган.[10,С.33]

Ғарб олимларидан Рейнольд Никольсон, Блохет, Р.Дози ва Альфред фон Крамерлар ҳамтасаввуфнинг келиб чиқишини Ҳиндистон билан боғлайдилар. Бунинг учун олимлар иккитадалилни келтирадилар. Бу далилларга асосан, биринчидан, тасаввуфдаги “фано” биланбуддавийликдаги “нирвана” назариялари ва иккинчидан, илк сўфий Иброҳим ибн Адҳамбилан Будда ҳикоялари орасида ўхшашлик бор. Бошқа бир гуруҳ олимлар, яъни Л.Масиньон,

Page 78: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

226

Л. Гардет ва Анаваталар тасаввуфдаги зикр услублари ҳинд таъсирининг маҳсули деганхулосага келадилар.[10, С.34] Эрон олими Қосим Ғани фано ва бақо тўғрисидаги назарияларўртасидаги фарқларни таҳлил қилиб, тасаввуфнинг вужудга келиши манбаи исломнинг ўзидирдеган фикрга келади. И. И. Петрушевскийнинг фикрига кўра эса, суфийликдаги фано вабуддавийликдаги нирвана таълимотларининг ўхшашлиги юзакидир. Тасаввуфдан фарқлиўлароқ, буддавийликда ягона Худо ғояси мавжуд эмас. Тасаввуф таълимотидаги тажаллий(тасаввуф фалсафасига кўра бу дунё Аллоҳнинг тажаллийси - Аллоҳнинг жиловланиши) ваинсоннинг Худо билан ихтиёрий бирлашуви ғоялари буддавийликда мавжуд эмас.Шунингдек, ўз навбатида буддавийликдаги нирвана асоси бўлган қайта туғилиш тўғрисидагитаълимот тасаввуфда йўқ.[3, С.9] Шунга асосан, буддавийлик билан тасаввуф ўртасидагиғоявий боғлиқлиқни исботлайдиган яна бошқа далилларни топишга тўғри келади.

Шуни ҳам таъкидлаш жоизки, Ғарбнинг баъзи бир олимлари исломда, бирор бирасилликни кўришни истамайдилар. Шу асосда тасаввуфни одатдаги ҳодиса ёки ҳинд динийтизимларининг таъсири натижаси, деб мушоҳада қиладилар. Масалан, Э. Палмер тасаввуфорий ирқ динининг ривожланишидан бошқа нарса эмас, деб таъкидлайди.[4, С.28]. ОлимАльфред фон Крамер эса тасаввуфнинг икки манбадан келиб чиққанлиги варивожланганлиги тўғрисида жуда мураккаб назарияни илгари суради. У тасавввуф ҳаттоисломнинг дастлабки даврида ҳақиқатдан ҳам кучли таъсир кўрсатган илк христиан-аскетиква буддавийликнинг энг сўнгги дунёқарашига оид иккита турли унсурни синдириб олгандеган тахминий фикрни билдиради.[4, С.13] Машҳур шарқшунос олим И. ГольдциерАльфред фон Крамернинг назариясини унчалик катта ўзгаришсиз қабул қилди.Гольдциернинг фикрига кўра, соф аскетизм кўпроқ ортодоксал исломга яқин бўлиши биланбирга, унга шарқий христианлик монахлигининг таъсири бор, ваҳоланки тасаввуф мистикасиилк даврда янги платончилик, кейинги даврда эса буддавийлик фалсафасига асосланганспекулятив (тажрибага асосланмаган) фалсафадир.[6,С.313].

Исломшунос И.Гольдциер ҳам юқоридаги фикрларни ўзича изоҳлаб, дастлаб исломгахос бўлган зоҳидлик кейинчалик авж олган ва янгиплатончилик ҳамда ҳинд таълимотларитаъсирида тасаввуф фалсафага айланган, деган фикрни билдиради. [11, С.20]. Таниқлиисломшунос Густав фон Грюнебаум тасаввуф кенг камровли фалсафий тизим эканлигинитаъкидлаб, унда келиб чиқишига кўра, юнон ва ҳиндга тегишли қисмлар бўлишигақарамасдан, инсоният диний ҳаётига соф исломий ҳисса қўшган кучли мистик ҳаракат хос дебҳисоблайди.[5, С.36]. Бир гуруҳ олимлар тасаввуфнинг вужудга келиши христианлик ванеоплатонизм боғлиқ, деб ҳисоблайдилар. Э. Броун, Д. С. Макдональд, А. Вензникфикрларига биноан тасаввуф шарқий христианлик аскетизми ва шу билан бирга Суриямонахлари томонидан янгиплатончиликнинг қайта ишланган христианлик шакли асосидавужудга келди [3, С.7]. Шу олимлардан бири Асин Паласиос бўлиб, у ўз асарларидатасаввуфнинг ғоявий асосларини христиан мистикасидан излаш зарур деган фикрни илгарисуради. Лекин бу фикрни шарқшунос И.П. Петрушевский унчалик маъқулламайди. Чунки буолимнинг нуқтаи назарича Асин Паласиос христианликнинг таъсирини ўта ошириб юборган[7, С.26].

Тасаввуфнинг пайдо бўлиши тўғрисидаги ҳақиқатга яқин янги назария ХХ асрнингбиринчи ярмида Рейнольд Никольсон и Луи Массиньонлар томонидан яратилди. Никольсонислом вужудга келган УП аср давомида тасаввуф мистицизмининг аскетик тенденцияларитабиий ҳолатда ривожланди деб ҳисоблайди. Бу олим баъзан христианлик аскетизминингтассаввуфга кўрсатган таъсирини инкор қилмаган. Аммо тасаввуф аскетизмининг моҳияти,асоси ҳам ва ундан ниш урган мистицизм ҳам ислом ҳодисасидир. Тасаввуфнинг спекулятив(тажрибага асосланмаган) фалсафаси христианлашган янги платончиликнинг таъсиримаҳсулидир. Сўнгги тасаввуфнинг пантеистик ғоялари эса форсларнинг воситасида ҳиндлартаъсири туфайли ривожланди. Бу назарияга биноан тасаввуфнинг генезиси ва тадрижийривожланиши христианлик, ҳиндлар ва форслар билан ҳам қисман боғлиқдир [4, С.14].

Тасаввуфнинг ғоявий манбаларини зардуштийлик ва монийлик билан боғлиқлигимасаласи олимларнинг назаридан четда қолган эмас. Тасаввуфнинг вужудга келиши, бошқа

Page 79: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

227

диний ва фалсафий қарашлар ворисийлиги билан шуғулланган баъзи олимлар унинг ватаниЭрон деган фикрни билдирадилар. Жумладан, Саид Нафис, А.3арринкуб, П.Н.Хонлари,М.Сарроф, С.Фурузонфар бу фикрни қўллаб қувватлайдилар. Шу билан бирга олим А.Зарринкуб тасаввуфнинг Эронда пайдо бўлганлигини қатъий таъкидлаш билан бирга, унингилк назарий қоидалари шаклланишида зардуштийлик дини муҳим рол ўйнаганлигинитаъкидлайди.

Эрон исломшунослари томонидан тасаввуф вужудга келишининг тарихий шарт-шароитлари ва ижгимоий-иқтисодий сабаблари рад этилади. Эрон олими Қосим Ғаниназарида тасаввуфнинг ғоявий манбаи Аллоҳ, ўлим, қиёмат, гуноҳ, дўзахдан қўрқишдир.Қосим Ғани концепциясида тасаввуфнинг ғоявий-руҳий омиллари муглақлаштирилади,ижтимоий-иқтисодий илдизлари эса инкор этилади. Бошқа Эрон олимлари Саид Нафис,А.Зарринкуб, П.Н.Хонлари, М.Сарроф, Ф.Фурузонфарга ҳам худди шундай қарашлар хосдир[1, С.19].

Шу билан бирга улар тасаввуф илдизи ислом дини эканлигини тан оладилар. АйниқсаА. Зарринкуб фикрларига биноан тасаввуфнинг асосий сарчашмаси ислом дини ва Қуръондир.Сўфийлик исломий ғоялар унсурлари мажмуасидан келиб чиққан. Бунга ҳеч қандай шубҳақилиш мумкин эмас. Шунингдек, бу олимнинг тасаввуфга бошқа динлар маълум даражадатаъсир кўрсатган, аммо уларнинг асосий қисми билвосита эканлигини эътироф этганлиги,муҳим илмий аҳамиятга эгадир. Кўпгина олимлар ҳам шу олимнинг фикрларини қўллабқувватлайдилар. Шунга қарамасдан тасаввуфнинг Эронда вужудга келгани тўғрисидаолимлар томонидан илгари сурилган концепция ўз мавқеига эга. Кейинчалик Э. Броун ҳамконцепцияни маъқулланган. Олмонияда Хортан, Делитш, Францияда Эдгард Блохет ваЭ.Ренан каби шарқшунослар бу концепцияга танқидий ёндашмасдан қўллаб қувватланганлар.Ваҳоланки, тасаввуф Эронга араб миллатига мансуб илк мутасаввуф ва сўфийлар орқаликириб келган [10, С.33].

Кўпчилик Ғарб тадқиқотчилари тасаввуфнинг ғоявий манбаларига бирданига тўртта,яъни буддавийлик, монийлик, зардуштийлик, насроний монахлиги каби диний фалсафийтизимларнинг ўзаро таъсири бўлганлигини таъкидлайдилар. Шу билан бирга бу олимларнингижодида тасаввуфнинг ғоявий асослари ислом негизида пайдо бўлди, деган фикрустувордир. Мамлакатимизда тасаввуфга оид илмий тадқиқот олиб борган олимлар ҳам бумасалага эътибор қаратиб, Ғарб олимларининг хулосаларида қандайдир асос бор, чункитасаввуфнинг вужудга келишига бу оқимлар маълум даражада таъсир кўрсатган, деган фикрнибилдирадилар [7, С.26].

Тасавуфнинг вужудга келиши ва ғоявий манбалари тўғрисида Ғарб ва Шарқ олимлариўртасида ўртасида турли туман қарашлар мавжуд бўлиб, уларнинг кўпчилиги бу таълимотислом ислом замирида пайдо бўлган ва Қуръон ва Ҳадисларга асосланади, деган қатъийфикрни билдирадилар. Шу билан бирга тасаввуфнинг генезиси ва ғоявий манбаларинимиллий давлат ва жаҳон динлари билан бевосита ёки билвосита боғлиқ деб, эътироф этадиганолимлар ҳам бор. Баъзи олимлар илмий далилларга асосланиб, фикр билдирадилар,айримлариники эса изоҳга муҳтож бўлиб, умумий характерга эга. Шунинг учун ҳар биртариқат таълимотига хос бўлган таълимотни чуқур ўрганиб, уни бошқа диний-фалсафийқарашлар билан таққослаш мақсадга мувофиқдир.

Иқтибослар/Сноски/ References

1.Садриддин Салим Бухорий. Баҳоуддин Нашқбанд ёки етти пир.Тошкент. “Янги аср авлоди.2003. (Sadriddin Salim Bukhoriy. Bahouddin Naqshband or Seven Pier. Tashkent. “Yangi asr aulodi.2003.)2. Ислом тасаввуфи манбалари (Тасаввуф назарияси ва тарихи). Илмий мажмуа. Тузувчи,сўзбоши ва изоҳлар муаллифи филология фанлари доктори, профессор Ҳамидулла Болтабоев.“Ўқитувчи” нашриёт-матбаа ижодий уйи. Тошкент-2005. (Sources of Islamic Sufism (theory andhistory of Sufism). Scientific complex. The founders, chairman and author of the commentary are

Page 80: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

228

doctors of philological sciences, professor Kamidulla Boltaboev. “Teacher” publishinghouse.Tashkent, 2005.)3.Касымова З.И. Истоки, социальная сущность и причины распространения ислама.//Изистории суфизма: источники и социальная практика. Под редакцией академика АН РУз М.М.Хайруллаева. Ташкент. Из-во «Фан» 1999. (Kasymova Z.I. Sources, social nature and reasons forthe spread of Islam. // From the history of Sufism: sources and social practice. Edited by Academicianof the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan M.M. Khayrullaeva. Tashkent. From the"Fan" 1999.)4. Маматов М.А. Сущность суфизма. Уфа. 2011. (Mamatov M.A. The essence of Sufism. Ufa2011.)5. Мартынов С. Вопросы онтологии суфизма в западном исломоведении. Журнал.«Общественнне науки в Узбекистане». №2, 1987. (Martynov S. Issues of the ontology of Sufismin Western Islamic studies. Magazine. "Social science in Uzbekistan." No. 2, 1987.)6. Петрушевский И.П. Ислам в Иране в VII –ХV веках.-Л.: ЛГУ, 1966. (Petrushevsky I.P. Islamin Iran in the VII –ХV centuries.-L.: LSU, 1966.)7. Пўлатов Ҳ., Маматов М. Тасаввуф тарихидан лавҳалар. Алишер Навоий номидагиЎзбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти. Тошкент-2011.( Polatov X., Mamatov M. Excerptsfrom the history of mysticism. Publishing house of the National Library of Uzbekistan named afterAlishera Navoi. Tashkent-2011.)8. Степанянц М.Т. Философские аспекты суфизма. Издательство «Наука» Главная редакцияВосточной литературы. Москва. 1987. (Stepanyants M.T. Philosophical aspects of Sufism.Izdatelstvo "Nauka" Main edition of Eastern literature. Moscow. 1987.)9. Тримингэм Ж. С. Суфийские ордена в Исламе (под ред., предисл. и примеч. О.Ф.Акимушкина). - М.: Наука, 1989. (Trimingham J. S. Sufi orders in Islam (under red., Predisl. Iprimech. O.F. Akimushkina). - M .: Nauka, 1989.)10.Усмон Турар. Тасаввуф тарихи. Т.: «Истиқлол», 1999. (Usmon Turar. History of Sufism. T .:«Istiqlol», 1999.)11.Шодиев Р. Суфизм в духовной жизни народов Средней Азии (IХ-ХII вв. ) Самарканд. 1993.(Shodiev R. Sufism in the spiritual life of the peoples of Central Asia (IX-XII centuries) Samarkand.1993.)

Page 81: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

229

Инагамова Феруза ХуршитовнаЎзМУ ижтимоий фанлар факультети

“Этика ва эстетика” кафедраси ўқитувчи[email protected]

ЗЎРЛИК ИШЛАТМАСЛИК ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ КЕЛИШУВНИТАЪМИНЛОВЧИ МАФКУРА СИФАТИДА

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-32

АННОТАЦИЯУшбу мақолада зўрлик ишлатмаслик ижтимоий феномени унинг жамиятдаги аҳамияти,тарихий генезиси ва эволюцияси тадқиқ қилинган. Шунингдек зўравонлик ва ғайризўравонликнисбати Шарқ ва Ғарбда намоён бўлиши қиёсий таҳлил жиҳатидан ўрганилган. Ёвузлик вазўравонликнинг олдини олишда ислом дини ҳамда ҳадисларнинг аҳамияти турлипраксиологик ёндашувлар асосида ўрганиб чиқилган. Зўравонликни тарқилишидаглобаллашувнинг таьсири ва ахборот омили тўғрисида фикр юритилган. Ижтимоийкелишувни таъминлашда зўрлик ишлатмаслик ва ғайризўравонлик принципининг аҳамиятикўратиб берилган. Зўрлик ишлатиш орқали жамиятда ижтимоий беқарорликни келтирибчиқаришнинг оқибатлари тўғрисида фалсафий мулоҳаза юритилган. Куч ишлатмасликмафкурасининг кенг миқёсда тарқалиши демократик фуқаролик жамиятининг мустаҳкамбарпо этилиши учун муҳим омил бўлиб хизмат қилиши тарих ва замон тажрибалари мисолидатаҳлил қилинган.Калит сўзлар: зўрлик, зўравонлик, ғайризўравонлик, ижтимоий келишув, жамият, мафкура,ижтимоий беқарорлик.

Инагамова Феруза ХуршитовнаНУУз Факультет общественных наук

Преподаватель кафедры "Этика и эстетика"[email protected]

НЕПРИМЕНЕНИЕ НАСИЛИЯ КАК ИДЕОЛОГИИ, СПОСОБСТВУЮЩЕЙСОЦИАЛЬНОЙ ГАРМОНИИ В ОБЩЕСТВЕ

АННОТАЦИЯВ данной статье исследуется социальный феномен неприменения насилия, его значение вобществе, его исторический Генезис и эволюция. Также было изучено соотношение насилияи плохого поведения с точки зрения сравнительного анализа проявлений на Востоке и западе.Значение исламской религии и хадисов в предупреждении зла и насилия было изучено наоснове различных праксиологических подходов. В исследовании насилия было высказаномнение о влиянии и информационном факторе глобализации. Важность неприменения

Page 82: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

230

насилия и плохого поведения в печати для обеспечения социальной сплоченности былаотодвинута на второй план. Через применение насилия была произведена философскаярефлексия о последствиях выхода из социальной нестабильности в обществе. Масштабноераспространение идеологии неприменения силы было проанализировано на примереисторического и современного опыта, который служит важным фактором устойчивоговосстановления демократического гражданского общества.Ключевые слова: насилие, антинасилие, социальний консенсус, общество, идеология.

Inagamova Feruza KhurshitovnaNUUZ Faculty of Social Sciences of

Teacher of the Department “Ethics and aesthetics”[email protected]

NON-USE OF VIOLENCE AS AN IDEOLOGY THAT PROMOTES SOCIAL HARMONYIN SOCIETY

Annotation: In this article, the social phenomenon of non-use of violence, its importance in society,its historical genesis and evolution have been investigated. Also the ratio of violence andmisbehaviour was studied in terms of comparative analysis of manifestations in the East and West.The importance of Islamic religion and hadiths in the prevention of evil and violence has been studiedon the basis of various praxiological approaches. In the study of violence, an opinion was made onthe impact and information factor of globalisation. The importance of non-use of violence andmisbehaviour printsip in ensuring social cohesion has been overshadowed. Through the use ofviolence, a philosophical reflection was made on the consequences of the coming out of socialinstability in society. The large-scale spread of the ideology of non-use of force has been analyzed onthe example of historical and contemporary experiences that serve as an important factor for therobust restoration of democratic civil society.Key words: violence, anti-violence, a social consensus, society, ideology.

Глобаллашув даврида кишилар ўртасида бегоналашув, аҳлоқий онгнингтарнформацияси, тажовузкорлик ва агрессиянинг купайиши ҳолатлари жамиятдағайриинсоний иллатларнинг кучайишидан далолат беради.

Инсониятнинг тарихий тараққиёти жараёнида қадимда илгари сурилган ғояларнингкейинчалик моҳиятан янгиланган, ўзгарган ҳолда яна майдонга чиққанини кузатиш мумкинбўлиб, мана шундай ғоялардан бири ёвузликка қарши зўравонлик кўрсатмасдан курашишғоясидир. Жамият ҳаётида ғоя инсон тафаккурида вужудга келиб, ижтимоий хусусиятга эгабўлган, руҳиятга кучли таъсир ўтказиб, жамият ва одамларни ҳаракатга келтирадиган, уларнимақсад-муддао сари етаклайдиган фикрни ўзида ифодалайди. Мафкура эса муайян ижтимоийгуруҳ ё қатламнинг, миллат ёки давлатнинг эҳтиёжларини, мақсад ва интилишларини,ижтимоий-маънавий тамойилларини ифода этадиган ғоялар, уларни амалга ошириш усул вавоситалари тизимини ташкил этади. Жамият ҳаётида ғоя ва мафкуралар жамиятнинг талаб ваэҳтиёжидан келиб чиқади, жамиятдаги муайян ижтимоий гуруҳ ва қатламнинг мақсад ваманфаатларини ўзида ифодалайди.

XX асрда юзага келган ва амалиётда муваффақиятга эришган ёвузликка қаршизўравонлик кўрсатмасдан курашиш ғояси ўз давридаги мутафаккирлар, файласуфлартомонидан назарий асослаб берилган, жамиятнинг талаб ва эҳтиёжидан келиб чиққан ҳолатдажамият ҳаётида мафкура вазифасини бажарган. Инсоният тарихида ёвузликни йўқотиш,камайтириш, заифлаштириш масаласи доимо асосий ахлоқий муаммо бўлиб келган.Ёвузликни кучсизлантиришнинг асосий йўли унга қарши ёвузлик билан жавоб бермасликдеган ғоя қадимги даврлардан бошлаб ҳиндларнинг йога, жайнизм, буддизм таълимотларида,хитойларнинг даосизм таълимотида, Христианлик диний таълимотида, Ислом динидагитасаввуф таълимотида илгари сурилган ғоядир. Лекин бу даврларда ёвузликка ёвузлик билан

Page 83: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

231

жавоб бермаслик фақат сабр-тоқат, Худога эътиқод қилиш орқали амалга оширилади дебҳисобланган.Хусусан, «Инсонларга зулм қиладиган ва ерда ноҳақ зўравонлик – кибру ҳаво қиладиганкимсаларнинг – ана ўшаларнинг жазоси аламли азобдир». Яъни, инсонларга зулмқиладиган тажовузкорлар, одамларнинг жонлари-ю, молларига зуғум ўтказадиганзўравонларнинг жазоси аламли азобдир. Агар бир тоғ бошқа тоққа зўравонлик қилса, Аллоҳўша зўравон тоғни майда-майда қилиб юборади. Қорун ҳам қавмига зўравонлик қилгани учунАллоҳ уни ерга юттириб ташлади. Аллоҳ таоло у ҳақда шундай хабар қилган: «Албатта,Қорун ўзи Мусо қавмидан эди. Бас, у (қавмдошларига) кибр ҳавоқилди. Бас, Биз(Қорунни) ҳам, унинг ҳовли-жойини ҳам Ерга юттирдик» [1,C. 89].

Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам айтдиларки: «Аллоҳ таоло менга тавозеълибўлишингизни ваҳий қилди. Токи бир одам бошқасига зўравонлик қилмасин, бир одамбошқасидан ўзини устун қўймасин» (Муслим ривояти). «Аллоҳ гуноҳ қилган кимсага ҳамбу дунёда жазо бериб, ҳам охиратга насиба – азоб ҳозирлаб қўйиши учун зўравонлик вақариндош-уруғчилик алоқаларини узишдан кўра лойиқроқ гуноҳ йўқ» (Ибн Можа,Термизий, Ҳаким ривояти). Бу дунёда одамларга қаттиқ азоб берадиган кишиларни Аллоҳтаоло қиёмат куни қаттиқ азоблайди. [2,C.41]

XIX асрнинг иккинчи ярмидан бошланиб, ҳозирги пайтга қадар муваффақиятли давомэтаётган ёвузликка қарши зўравонлик кўрсатмаслик ғояси одамлардан фақат сабр-бардош,чидам орқали бўйсунишни эмас, балки курашишни ҳам тақозо эта бошлади. Ушбу янгиланган,моҳияти ўзгарган ахлоқий таълимотнинг асосини XIX аср мутафаккири, америкаликфайласуф-ахлоқшунос Ҳенри Девид Торо томонидан илгари сурилган фикр ва ғоялар ташкилэтиб, кейинчалик ушбу йўналиш доирасида, XX аср бошларида Лев Толстой, кейинроқ ҳиндмутафаккири Моҳандис Карамчанд Ганди, америкалик руҳоний, файласуф, жамоат арбобиМартин Лютер Кинг сингари мутафаккирлар изланиш олиб бордилар. Шунингдек, АҚШдагиАлберт Айнштайн институти директори профессор Жин Шарп, Польша Фанлар академиясиФалсафа институти профессори Анжей Гжегорчик, Россия Фанлар академияси Фалсафаинститути профессори Абдусалом Гусейнов сингари замондош олимлар ҳам шу йўналишдатадқиқотлар олиб бормоқдалар [3,Б.176].

Мазкур йўналиш асосчиси Торо ўзи ёқтирмаган америкача жамиятдан бош олиб чиқибкетиб, ўзига қулай хаётни танлайди хамда ўзининг «Уолден ёки ўрмондаги ҳаёт», «Фуқаровийитоатсизлик», «Массачусетдаги қулчилик» сингари мақола ва эсселарида ҳамғайризўравонлик ахлоқшунослиги, зўрлик ишлатмаслик каби ғояларни илгари суради.

Торо ғайризўравонлик инқилоби ғоясини ўртага ташлайди. Биринчиси,ғайризўравонликнинг намоён бўлишини ҳамманинг солиқдан бош тортишида кўради. Унингфикрича, агар минглаб одамлар солиқ тўламаса, у зўравонлик ҳам, қонли чора ҳамҳисобланмайди; аксинча, солиқ тўлаш давом этаверса, давлатга зўравонлик қилиш вабегуноҳларнинг қонини тўкиш учун имкон берилган бўлади. Иккинчиси, иш ташлаш, давлатхизматчиларининг ўз хизмат вазифаларини бажаришдан бош тортишларидир. Ана шундатинчлик йўли билан, қонсиз инқилоб амалга ошади. Лекин мазкур босқичлардан аввал ҳар биринсон ўзини ахлоқий жиҳатдан тайёрлаш босқичини бошидан кечириши, яъни ўз онги вақалбида шахсий инқилоб қилиши зарур. Фақат юксак даражадаги ахлоқий тайёргарликкинапировард мақсадга кўнгилдагидек етказиши мумкин.

Лев Толстойнинг ғайризўравонлик масаласига ёндашуви мазкур йўналишнинг аслмоҳиятини очиб беришга кўмаклашади. Толстойнинг қуйидаги сўзлари диққатга сазовор.«Ёвузликка ёвузлик қилмаслик»нинг асосида «Агар бирор киши қайдадир ёвузлик қилса, бубилан битта ёвузлик содир этилади, агар мен ўша ёвузликка қаршилик қилсам ва қасос олсам,табиийки, бунинг оқибатида битта ёвузлик ўрнига иккита ёвузлик содир этилган бўлади. Агармен қаршилик қилмасам, ёвузлик кўпая олмайди ва битталигича қолади». Толстой ёвузликниамалга оширувчи инсонни эмас, балки инсонни сақлаган холда ундаги ёвуз хислатларни йўққилиш каби нихоятда мушкул йўл тарафдори бўлган.

Тараққиётнинг мақсади маънавий баркамолликдан иборат бўлиб, Махатма Гандининг куч

Page 84: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

232

ишлатмаслик қоидаси унинг таълимотининг энг юқори нуқтаси бўлиб ҳисобланади. Бутаълимотга кўра эътиқод ва зўрлик ишлатмаслик Худога ишонишга тенглаштирилади,ҳақиқат йўли эса, зўрлик ишлатмаслик йўли сифатида талқин қилинади. Куч ишлатмасликайрим олинган шахс ва жамиятнинг ҳаётий фаолиятининг умумий қоидаси сифатида майдонгачиқади. Бу қоида инсон табиатининг ички хусусиятларига хос бўлиб, зўрлик қилмаслик –инсон зотининг қонуни бўлса, зўрлик – ҳайвонот оламининг қонунидир. Кейинчалик,фашизмнинг қилмишлари қаршисида зўрлик ишлатмаслик ғоясининг беъманилигига ишончҳосил қилиб, Ганди қуролли қаршилик кўрсатиш имкониятидан фойдаланишга мажбур бўлди[4, Б.218].

Ғайризўравонлик муаммосига бағишланган манбаларнинг таҳлили, зўрлик ишлатишнингкелиб чиқиши ва мазмунининг мураккаблигини кўрсатади, у ижтимоий ҳаракатнинг бир турибўлган ҳолда, айни пайтда яхшилик, ёмонлик, мақсадга мувофиқлик, оқилоналик, этика, ҳуқуқва сиёсат муаммолари билан боғлиқ бўлган ижтимоий-тарихий хусусиятларга эга бўлганбарча инсон ҳаёти жабҳалардаги ажралмас феномен бўлиб ҳисобланади.

Ғайризўравонлик, зўрлик ишлатмаслик тушунчаларини таърифлашга ёндашувларнингтурли-туманлиги ва бу ҳолат тузилишининг мураккаблиги сабабли уни кўп маъноли талқинэтиш ва шарҳлаш имкони юзага келади. Зўрлик ишлатмаслик тушунчасини таҳлил қилишучун зўрлик ишлатиш нима эканлигини теранроқ тушуниб олиш зарур. Бир томондан, зўрликишлатиш кўпинча оқлана олмайдиган мутлақ салбий борлик феномени сифатида тушунилади.Бошқа томондан – уни ижобий ва салбий хусусиятларни ўзида мужассамлаштирувчи тирик(инсон) моҳиятининг, ижтимоий ҳаётнинг намоён бўлиши, деб таърифлаш мумкин.

Л.Н.Толстой, зўрлик ишлатиш деганда муҳаббатга қарама-қарши бўлган, бошқа кишинингиродасидан ташқари амалга ошириладиган ҳолатни тушунар эди: «Зўрлик қилиш - зўрликишлатиладиган киши истамайдиган нарсани қилишдир» [5,Б.191]. Бундан ташқари, у«кишилар фалокатларининг асосий сабабларидан бири – кишилар зўрлик ишлатиш биланбошқа кишиларнинг ҳаётини яхшилаши, тартибга солиши мумкинлиги ҳақидаги ёлғонтасаввурдир» [6,Б.45].

Зўрлик ишлатиш ижтимоий ҳолат сифатида фақат унинг қарама-қарши жиҳати - зўрликишлатмасликка таққослаган ҳолдагина тушунча сифатида адекват талқин этилишимумкинлиги очиқ-ойдин кўринади. Бу иккита ўзаро боғлиқ бўлган ва мазмуни москелмайдиган тушунчанинг мутаносиблигини ва солиштиришни таҳлил этиш, уларнингбоғланиши нима билан белгилаб берилганлигини, бир ҳолатнинг бошқасига ўтишимеханизми қандайлигини ва уларни қандай қилиб мутаносиб қилиб, тенг ҳолга келтиришмумкинлигини кўрсатади.

Зўрлик ишлатмаслик деганда қуйидагини тушуниш керак: бу низони ҳал этишнинг зўрликусулларидан фойдаланишдан онгли равишда воз кечишдир. Шу билан бирга, зўрликишлатмаслик ўзининг қатъийлик, ишончлилик, қаршиликда ифодаланувчи фаол таркиийқисми борасида зўрлик ишлатишга ўхшайди ва бошқача шаклда бўлса-да, худди шундайпаттерн – агрессияга эга бўлади. Адолатсизликка фаол қаршилик сифатида зўрликишлатмасликни муросалилик - зўрлик ишлатишга қарши курашиш эмас, уни тан олиш вақабул қилишга тайёрлик сифатида сабр-тоқат қилишдан фарқ қилиш лозим. Зўрликишлатмаслик нафақат алоҳида бир кишини, балки умуман жамиятни ўзгартириши, жисмонийқарши курашишга тез қайтишга йўл қўймаслиги мумкин.

Албатта, зўрлик ишлатмаслик зўрлик ишлатишга нисбатан низоларни ҳал этишнингмураккаброқ ва такомиллашган усули бўлиб, шунинг учун анча кўпроқ кучни талаб қилади.Шу билан бирга, у анча таъсирчанроқ бўлиб, адолатга олиб борувчи ягона йўл эканлигини танолиш лозим: «Зўрлик ишлатмаслик кураш мақсадлари ва воситаларини сифат жиҳатидан биржинсли текисликка ўтказади, нафақат адолатсизликнинг эмпирик натижаларини, балкиуларнинг ички асосларини бартараф этишга қаратилган, у зўрлик ишлатиш занжирини узиб,инсон муносабатларини бошқа даражага кўтаради».

Табиатда ва жамиятда зўрлик ишлатиш ва зўрлик ишлатмасликнинг бирлигиниА.М.Ковалев турли жиҳатдан кўриб чиқиб, улар уйғунликда эканлигини таъкидлайди. Фақат

Page 85: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

233

шахслараро ва ижтимоий жамиятлар соҳасида юз берадиган иккита қарама-қарши жиҳат ўзаротаъсир этишида тараққиётга эришиш мумкин бўлади.

Ҳимоя ва ўз-ўзини ҳимоя ҳақидаги саволга жавобни А.М.Ковалев табиий жараёнлар биланбоғлайди. Табиатда унга йиртқич ҳуум қилган ҳайвон ўзини ва ўз авлодини ҳимоя қилишгамажбур бўлганидек инсон ҳам жамиятда баъзан ўзини, боласини ёки заифроқ кишиларниҳимоя қилиши лозим бўлади.

Д.Л.Кэди яратган типологиядан фойдаланиб, биз турли-туман замонавий ва классикконцепцияларни зўрлик ишлатмаслик - зўрлик ишлатиш шкаласи шаклида тасвирлашимизмумкин. Бу шкаланинг чекка чап нуқтаси мутлақ зўрлик ишлатмаслик, чекка ўнг нуқтаси эса- мутлақ зўрлик ишлатиш бўлади. Бу ерда Л. Н. Толстойнинг «ёмонликка куч билан қаршиликқилмаслик» ғояси, ҳиндларнинг барча тирик мавжудотларга зарар етказмаслик ҳақидагидиний таълимотлари жойлашади. Унга бевосита яқин жойда - М.Ганди ва М.Л.Кингконцепциялари туради. Зўрлик ишлатмаслик тажрибасини ижобий баҳолайдигантадқиқотчилар - А.А.Гусейнов, Л.Н.Вшивцева, Е.Д.Мелешко ва бошқаларнинг қарашлари энгчекка нуқтаси - мутлақ зўрлик ишлатмасликка бевосита яқин жойлашади. Дж.Шарпнинг ўзигахос, зўрлик ишлатишсиз норозиликнинг «икки томонлама» усулларига йўл қўядиганназарияси ўртасига яқинроқ жойлашади. Ва ниҳоят, А.М.Ковалевнинг нуқтаи назари аниқўртасида жойлашган – жамиятда зўрлик ишлатиш ва зўрлик ишлатмасликнинг уйғунлигимавжуд.

В.Мейерс сиёсатда зўрлик ишлатишсиз таъсир этишнинг ва унинг муваффақиятининг тубжиҳатларини чуқур тадқиқ этади, у аслида яширин зўрлик ишлатишдан бошқа нарсаэмаслигини айтади. У зўрлик ишлатишни чеклаш лозимлигини айтиб, ўз зўрлик ишлатишсизконцепциясини яратади. Лекин бу чеклаш И.А.Ильиннинг «ёмонликка куч билан қаршиликқилиши» дан фарқланади. В.Мейерс фикрича, мудофаа ва ўзини мудофаа қилиш ўзинингоқилона, қатъий лимитланган шаклларидагина зарур бўлади. Бошқача айтганда, В.Мейерсзўрлик ишлатмаслик ҳақидаги одатдаги тасаввурни анча ўзгартирган: В.Мейерс учун зўрликишлатмаслик – онгли равишда чекланган зўрлик ишлатиш бўлиб, унинг чегараларини уқуйидагича кўрсатади - зўрлик ишлатиш давлатни ҳимоялаш ва ўзини мудофаа қилиш учунишлатиладиган аъло нисбати бор, лекин бундай фойдаланиш алдов, иккиюзламачиликбўлмаслиги, ушлаш учун қилинмаслиги шарт. Зўрлик ишлатмасликнинг анъанавийталқинида, В.Мейерс фикрича, зўрлик ишлатишга олиб келади [7].

Зўрлик ишлатиш ва зўрлик ишлатмаслик чегаралари анъанавий тарзда, зўрлик ишлатишданҳимоя ва ўз-ўзини ҳимоя учун фойдаланиш мумкинми, деган саволга жавоб берилишигабоғлиқ ҳолда белгиланади. В. Мейерс ва Р. Апресян ҳатто жисмоний шаклида ҳам зўрликишлатиш мумкин, деб ҳисоблайди. Лекин бундай фойдаланиш учун ягона далил – заифкишини, масалан, қария ёки болани ҳимоялаш бўлади. Акс ҳолда зўрлик ишлатмасликёмонликка, одам ўлдиришга олиб келиши мумкин. Айнан шунинг учун Р Апресян ва В.Мейерс зўрлик ишлатишни чеклашнинг тарафдоридир. Зўрлик ишлатиш ва зўрликишлатмаслик чегараларини бундай тушуниш Россиядаги православ анъаналарга максималяқиндир. Р.Апресян ва В. Мейерс бу йўналишни давом эттириб, аниқлик киритади.Фикримизча, киши ҳаётига хавф солувчи жисмоний зўрлик ишлатишни чеклашнинг ҳақиқиймезони, агар классик концепцияларда баён этилган зўрлик ишлатишсиз усуллардан бирортасиқўллана олмайдиган, ва таъсирчан бўлмайдиган охирги зарурат ҳолатида, ҳимоя ёки ўз-ўзиниҳимоя учун фойдаланиш мумкинлиги ҳисобланади. Жисмоний зўрлик ишлатиш киши ҳаётигахавф солмайдиган вазиятларда ёки зўрлик ишлатишнинг вербал шаклида, психологик вавербал ҳимоя ёки ўз-ўзини ҳимоя усулларидан фойдаланиш керак. Ушбу усуллар психологмутахассислар томонидан таърифланган ва тадқиқ этилган.Этика зўрлик ишлатишга, айниқса мутлақ зўрлик ишлатишга асослана олмайди; зўрликишлатиш яхшилик, эзгулик учун, ҳимоя ва ўз-ўзини ҳимоя сифатида мумкин бўлади, лекинбундай ҳолларда ҳам зўрлик ишлатиш чеклан-ган бўлади. Бундан ташқари, реал воқеликдазўрлик ишлатишга асосланган жамият барпо этилиши мумкин эмас, чунки бундай жамиятқисқа вақтда ўз-ўзини йўқ қилган бўлар эди. Мутлақ зўрлик ишлатиш - худди мутлақ зўрлик

Page 86: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

234

ишлатмаслик каби, утопия ёки хомхаёл ҳисобланади.Хулоса ўрнида шуни айтиш керакки, зўрлик ишлатмаслик концепцияси жамиятда

гуманистик тафаккурни, толерантлик ва бағрикенглик, ижтимоий келишув, консенсус,ҳажиҳатликни кучайтириш билан амалга ошади. Бунда ислом дининниг зўравонликка қаршиаҳлоқий жиҳатларидан самарали фойдаланиш давр талабидир.

Бугунги кунда Ўзбекистонда демократик ҳуқуқий давлат ва адолатли фуқароликжамиятини барпо этиш жараёнида миллатлараро тотувлик, ижтимоий ҳамкорлик, динлараробағрикенглик каби ғояларни ҳаётга татбиқ этишда зўрлик ишлатмаслик ғоясида илгарисурилган фикрларнинг ҳам маълум даражада тутган ўрни ҳамда аҳамияти бор. Зўрликишлатмаслик ғояси жамиятда ижтимоий келишувни таъминловчи мафкура сифатида тарихдаҳам, бугунги кунда ҳам муҳим аҳамиятга эга бўлиб келмоқда.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Қуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири / Таржима ва изоҳлар муаллифиАбдулазиз Мансур. – Т.: «Тошкент ислом университети» нашриёт-матбаа бирлашмаси,(Translation and interpretation of the meanings of the Qur'an / the author of the translation andcomments Abdulaziz Mansur. - T.: "Tashkent Islamic University" Publishing and PrintingAssociation,) 2009. .- C. 180.2. Шайх Абдулазиз Мансур. Минг бир ҳадиБ.Т.: “Ғафур Ғулом номидаги нашриёт матбааижодий уйи” (Sheikh Abdulaziz Mansur. A thousand and one Hadith.T.: "Publishing house namedafter Gafur Gulom printing house), 2017.- C. 320.3Абдулла Шер. Ахлоқшунослик. Тошкент, Ўзбекистон файласуфлари миллий жамияти(Ethics. Tashkent, National Society of philosophers of Uzbekistan), 2010 йил, 176 бет.4. https://www.wattpad.com/531661-falsafa boshlanishi/page/218. (beginning of philosophy)5. Толстой Л.Н. Царство Божие внутри ваБ. (The Kingdom of God is within you)18901893. М.:1955. Т. 28. Б. 191.6. Толстой Л.Н. Путь жизни. (Tolstoy L. N. The way of life) М.: 1956. Т. 45.7.Meyers W. Nonviolence and Its Violent Consequences. URL: http://www.iiipublishing.com/books/non- violence.htm9.Кравец А. Б. Мировоззрение: структура и функции в системе общественного сознания //Ежегодник философского общества СССР 1985 года. М.: Наука, 1986. -471 Б. (Kravets A.S.Worldview: structure and functions in the system of public consciousness // Yearbook of thePhilosophical Society of the USSR 1985. M .: Nauka, 1986. -471 p).10.Горбачёв В. Г. Основы философии. М.: ВЛАДОС-ПРЕСС, 2002. -352 Б. (Gorbachev V.G.Fundamentals of Philosophy. M .: VLADOS-PRESS, 2002. -352 p).11.Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. -1207 бет.(Shermuxamedova N.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012. -1207 p.)

Page 87: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

235

Шадиметова Гулчеҳра МамуровнаЎзбекистон Миллий университети

Ижтимоий фанлар факультети“Этика ва эстетика” кафедраси ўқитувчиси

[email protected]

БАЙРАМЛАРНИНГ ЭСТЕТИК МОҲИЯТИ ВА НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИКАСОСЛАРИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-33

АННОТАЦИЯБайрамлар миллатнинг олам ҳамда инсон ҳақидаги қарашларини, тасаввурини, тафаккуринива миллий қадриятларини бадиий образлар орқали акс эттириш қудратига эга. Бунданташқари, байрамлар одамларни бошқа ҳаётий ҳодисалардан ажратиб турадиган ўзига хосэстетик англаш таркибини ташкил этувчи – эстетик мушоҳада, эстетик завқ, эстетик қизиқиш,эстетик дид ҳамда эстетик идеалларни шакллантириши баробарида халқчиллик, оммавийлик,қаҳрамонлик, гўзаллик, улуғворлик каби тамойиллардан ташкил топган миллий ғурур ҳамдамиллий ифтихор каби туйғуларни шакллантиради ҳамда мустаҳкамлайди. Ушбу мақоладабайрамларнинг тараққиёт босқичлари ва уларнинг бадиий-эстетик хусусиятлари илмий-назарий асосда ўрганилади ҳамда тадқиқ қилинади. Шунингдек, байрам тушунчасинингфалсафий-эстетик таҳлили, унинг ривожланиш тарихи ва илмий-методологик жиҳатлариўрганилади.Калит сўзлар: эстетика, байрам,«миллий байрам», эстетик мушоҳада, эстетик завқ, эстетикқизиқиш, эстетик дид ҳамда эстетик идеал, кайфият, анъаналари, урф-одатлари, маросимлар.

Шадиметова Гулчеҳра МамуровнаНациональный Университет УзбекистанаПреподаватель кафедры этики и эстетики

[email protected]

ЭСТЕТИЧЕСКАЯ СУЩНОСТЬ ПРАЗДНИКОВ И ТЕОРЕТИКО-МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ

АННОТАЦИЯПраздники обладают силой отражать народные представления, воображение, видение инациональные ценности об ученом и человеке через художественные образы. Кроме того,праздники формируют и укрепляют такие чувства, как национальная гордость и национальнаягордость, которые складываются из таких принципов, как народность, популярность, героизм,красота, величие, а также эстетическое удовольствие, эстетический интерес, эстетическийвкус и формирование эстетических идеалов – формирующих композицию эстетическоговосприятия, отличающую человека от других жизненных событий. В данной статье этапыразвития праздников и их художественно-эстетические особенности будут изучены и изучены

Page 88: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

236

на научно-теоретической основе. Также изучается философско-эстетический анализ понятияпраздника, История его развития и научно-методологические аспекты.Ключевые слова: эстетика, праздник, "национальный праздник", эстетическое видение,эстетическое удовольствие, эстетический интерес, эстетический вкус и эстетический идеал,настроение, традиции, обычаи, ритуалы.

Shadimetova Gulchehra MamurovnaNational University of Uzbekistan

Teacher of the Department of Ethics and [email protected]

AESTHETIC ESSENCE OF HOLIDAYS AND THEORETICAL ANDMETHODOLOGICAL BASIS

ANNOTATIONHolidays have the power to reflect the nation's views, imagination, vision and national values aboutthe scientist and man through artistic images. In addition, holidays form and strengthen feelings suchas national pride and national pride, which are composed of such principles as nationhood, popularity,heroism, beauty, grandeur, as well as aesthetic pleasure, aesthetic interest, aesthetic taste andformation of aesthetic ideals – forming a composition of aesthetic perception that distinguishes peoplefrom other life events. In this article, the stages of development of holidays and their artistic andaesthetic features will be studied and studied on a scientific and theoretical basis. Also, thephilosophical-aesthetic analysis of the concept of the holiday, the history of its development andscientific-methodological aspects are studied.Keywords: aesthetics, holiday, "national holiday", aesthetic vision, aesthetic pleasure, aestheticinterest, aesthetic taste and aesthetic ideal, mood, traditions, customs, rituals.

Замонавий фалсафий-эстетик тадқиқотлар натижаларидан келиб чиққан ҳолда«байрам» ва «миллий байрам» тушунчасининг структуравий семантик таҳлили, уларнингахлоқий-эстетик моҳияти, таснифи, функциялари, ўзбeк халқи миллий байрамлaрининггенезиси, диний, ахлоқий-эстетик ривожланиш хусусиятлари, мустақиллик йилларида ўзбекхалқи миллий байрамларининг трансформацион хусусиятлари ва эстетик эволюциясинитадқиқ этиш долзарб аҳамиятга эга. Шу боисдан ҳам биз мақоламизни байрам тушунчаси ваунинг фалсафий-эстетик жиҳатларига эътибор беришдан бошлаймиз.

Байрам тушунчаси барча халқларда ҳаётдаги муҳим воқеа ёки санани жамоа бўлиб,кўтаринки руҳда, хурсандчилик билан нишонлаш маъносини ифодалайди. Руҳий-эмоционалкайфиятни, эстетик завқни вужудга келтира олгани учун байрам бошқа кунларга қарагандашоду хуррамлик ҳолатида ўтади. Ҳақиқатдан ҳам, байрам кунларида унинг иштирокчиси –миллати, ирқи ва эътиқодидан қатъий назар истаганча яйраши, кўнглидагини айтиши, эркинўйнаши, кулиши, ҳазил-мутойиба қилиши мумкин[1,Б.92-95], деб таъкидлайдибайрамшунослар. Ҳақиқатдан ҳам ҳеч ким буларни ман этмайди. Чунки, байрамнинг вазифасиодатдагидан кўра кўтаринкироқ кайфиятни вужудга келтиришдир. Бундай кунларда барчахурсанд, эркин ва шодон бўлиши зарур. Шундагина байрам-байрамдек бўлиб, ўзининг руҳий-эстетик қудратини тўла намоён қилади.Ўзбекистон Миллий Энциклопедиясида байрамгақўйидагича таъриф берилган: - “Байрам (туркийча – катта йиғин, тўй) – кенг нишонланадигантантаналик кун. Ижтимоий-иқтисодий тараққиёт давомида келиб чиқиши, мазмуни,ижтимоий ҳаётда қарор топишига кўра анъанавий, диний, миллий ва бошқа байрамларвужудга келди. Авлоддан-авлодга мерос тариқасида ўтиб келадиган байрамлар анъанавийбайрамлар дейилади. Масалан: Наврўз байрами. Анъанавий байрамлар бирор халқ ёкимиллатнинг айни вақтдаги ижтимоий турмуши, ҳаёт кечириш тарзи билан бевосита боғлиқбўлмайди. Диний байрамларда ҳар бир монетистик диннинг ақидаларида белгилаб қўйилганмаросимлар нишонланади”[2, Б.584].

Page 89: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

237

“Байрам – ҳар бир фуқаро ва бутун жамият ҳаётини акс эттирувчи ўзига хос ижтимоийҳодисадир”[3,Б. 44] – деб таъриф берган Д.М.Генкин. Бу фикрларини янада ойдинлаштирибшундай деб ёзади, “Байрам – бу воқелик билан санъатни уйғунлаштирувчи, у ёки бу реалҳаётий воқеани бадиий безаб кўрсатувчи ўзига хос антиқа ҳодисадир”[3.1,Б.44]. “Байрам дунёмаданиятида йиғилган энг қимматли бойликларни ўзида уйғунлаштиради”[4,Б.240] – деб фикрюритади А.И.Арнолдов. К.Жигульский таъкидлашича, “Байрамлар турланиши ҳар хилбўлади. 1. Байрамлар характери ва нишонланиш частотасига кўра даврий ва нодаврийбайрамлар. 2. Тарихий ривожланиш контектига кўра: эски ва янги. 3. Динларга муносабатижиҳатидан: диний ва диний бўлмаган. 4. Нишонланиш макони ва масштабига кўра:минтақавий, давлат доирасида. Халқаро байрамларга бўлинади”[5, Б.336 ].

В.А.Хабудаева эса “Замонавий ижтимоий-маданий шароитда амал қилинишига кўрабайрамларни қуйидагича таснифланиш мумкин дейди: 1. Расман ташкил этилган, муҳимвоқеа-ҳодисаларга бағишланган (Далат) байрамлари”; 2. Норасмий байрамлар, давлаттомонидан расман қабул қилинмаган, аммо халқ томонидан нишонланадиган байрамлар(“Студентлар куни” ва ҳ.); 3. Касб байрамлари; 4. Оилавий байрамлар; 5. Диний байрамлар; 6.Миллий байрамлар[6, Б.69-73].

Миллий байрамлар ўз моҳиятига кўра эстетик воқелик бўлиб, у арслар оша ўзмоҳиятини яъни тантана, маросим, дам олиш, дийдор кўришиш сингари вазифаларни бажарибкелган. Шу боисдан ҳам миллий байрамларни ўзига хос жиҳатларини тадқиқ этган олим ИсоЖабборов: “Ўзбек халқининг маданий меросида халқ ижод қилган ва катта ижтимоийаҳамиятга эга турли байрамлар, оммавий ўйинлар, мавсумий, ҳунар-касб маросимлариалоҳида ўрин эгаллайди. Байрамлар ва маросимлар: ижтимоий ҳамда шахсий ҳаётнинг барчатомонларини қамраб олувчи; кишиларнинг ўзаро турли жиҳатлари ва шаклларида намоёнбўлувчи; муайян урф-одатлар, анъаналар, ахлоқий принциплар ва ҳуқуқий тартиботларнингтарихан шаклланган йиғиндисидир”[7,Б.320], деб таъкидлайди. Ўзбек халқининг миллийбайрамлари дейилганда халқимиз ҳаёти ва турмушига сингиб кетган, тарихий тараққиётдавомида авлоддан авлодга маданий мерос бўлиб ўтган, муайян давр тақозосига кўра, миллатжипслигини таъминлаш ва унинг кайфиятини кўтариш мақсадида маълум вақт ичидамунтазам уюштирилиб туриладиган маданий-оммавий шакллар тушунилади. Ўзбекхалқинингбундай миллий байрамлари қаторига “Лола сайли”, "Узум сайли”, “Қовун сайли” ва бошқа шукабиларни мисол сифатида келтиришимиз мумкин.

Ҳалқ турмуш тарзида маънавий эҳтиёж билан руҳий маданият, эстетик тасаввур биланахлоқий тушунчалар орасида ўзига хос алоқадорлик мавжуд. Чунки эстетик тасаввурлар,ғоявий ва ахлоқий фазилатлар миллий қадриятлар билан уйғунлашгандагина маънавийқадриятга айланади. Шу боисдан ҳам дунёдаги барча халқлар ҳаётида байрамлар муҳимаҳамиятга эга бўлган. Байрамларнинг асосий талаблари бизга энг қадимги даврлардан етибкелган. Чунки, байрамларни инсон, оила ёки жамоа нишонлаган. Ҳар бир миллат вадавлатнинг умумий байрамларидан ташқари, оилавий байрамлари бўлади. Ўзбек халқинингҳам энг қадимий даврлардан шакллана бошлаган, авлоддан-авлодга ўтиб, такомиллашиб,бебаҳо номоддий меросга айланган жамоавий ёки оилавий байрамлари кўп.

Ривоят қилишларича, Ойша онамизнинг хонадонида қизлар чилдирма чалиб ўйинқилишаётган, Пайғамбаримиз (с.а.в.) эса деворга ўгирилиб ётган эдилар. Абу Бакр Сиддиқкириб қолдилар ва қизларга – “Расулуллоҳнинг уйларида Шайтоннинг ўйининиқиляпсизларми?” – деб зажр қилдилар. Пайғамбаримиз (с.а.в.) – “Эй Абу Бакр, уларни ўзҳолига қўйинг, ҳар бир қавмнинг байрам куни бўлади, бугун бизнинг байрамимиздир” –дедилар[8,Б. 300]. Демак, том маънода, байрам – инсоннинг кундалик турмуш тарзида ахлоқмезонлари билан йўғрилган ҳамда эстетик мазмун билан бойитилган хурсандчилик кунидир.

Дарҳақиқат, таниқли олим М.Бахтиннинг қуйидаги– “байрам, инсоният маданиятинингбошланғич шаклидир”[9,Б.11] – деган фикрига тўлиқ қўшиламиз. Чунки, инсониятнингмуваффақиятли меҳнати натижасида вужудга келган завқланиш ва ўхшатишнинг бадиийифодаси бўлган байрамларнинг тарихий илдизлари башариятнинг “гўдаклик” даврига борибтақалади.

Page 90: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

238

Ибтидоий даврда вужудга келган илк тантана шакллари ҳақида археологлар,тарихчилар, этнографлар, санъатшунослар, маданиятшунослар берган маълумотларгақараганда байрамлар одамлар ҳаётида муҳим аҳамият касб этган. Шунингдек, қадимги юнонмутафаккири Эпикур– “Хурсандчилик деганда, кайф-сафо, маишат, шохона ҳаётни эмас,балки жисмоний эзилиш ҳамда руҳий ташвишлардан халос бўлишни, озодликни тушунишдемакдир”[10], – дейди. Маълумки, инсоннинг фаровон ҳаёт учун кураши қанчалик оқилонабўлса, у шунчалик кўпроқ муваффақиятга эришган.

Фаровон яшаш учун кураш ва меҳнатда эришилган муваффақиятлар, ғалабаларнашидаси табиий равишда хурсандчиликни вужудга келтирган. Бундай жараёнлар ибтидоийодамлар овчилик билан кун кўраётган даврларда юзага кела бошлаган ва турли шаклларданамоён бўлган. Чунки, ибтидоий даврларда чизилган содда тасвирларда, асосан ҳайвонларниов қилиш манзаралари ва овчилар рақси тақлиддан акс эттирилган. Улар қадимий одамлар ўзмеҳнати натижаларини тантанали равишда нишонлаганликларидан далолат беради. Чунки,“тақлид – ўхшатиш инсонга болаликдан хос бўлган хусусият. Инсон бошқа жонлимавжудотлардан ўхшатиш қобилиятига эга эканлиги билан ҳам фарқланади, ҳатто дастлабкибилимларни у ўхшатишдан олади ва бу жараён самаралари барчага ҳузур бағишлайди”[11,Б.23–24 ], дейди Арасту.

Айтиш мумкинки, ибтидоий одам меҳнатининг самараси унинг кундалик биологикэҳтиёжини қондириш – ўлжа топиш, қорин тўйдириш ва тўқлигига шукрона айтиш, яъни ҳузурбилан боғлиқ бўлган.Овчиларнинг овдан ўлжа билан қайтишлари бутун уруғ ва қабилааъзоларида хурсандчилик, шодиёналик кайфиятини яратган. Ўлжа билан қайтган овчилар ўзхурсандчиликларини имо-ишоралар ва ҳаракатлар воситасида ифодалашга уринишган.Бундай ифодали ҳаракатлар уларга завқ бағишлаган.

Инсоният эволюцион ривожланиш жараёнида ўзларининг биологик эҳтиёжлари биланбирга эстетик эҳтиёжини ҳам қондирувчи муҳим омилларни кашф эта бошлади. Инсоннингэстетик эҳтиёжлари ўз навбатида ҳис қилган нарсаларини тасвирлаш, қандай акс эттириш ванима билан ифодалаш масаласини ҳам ҳал қила олди. “Буни қуйидаги далил ҳам исботлайди,– дейди Аристотел ва, биз – ҳақиқатда ёқимсиз кўринган нарсаларга, масалан, жирканчжонивор ва мурдалар тасвирига завқ билан боқамиз. Бунинг сабаби шундаки, билим олишфақат файласуфларгагина эмас, балки бошқа кишиларга ҳам жуда ёқади, фарқ шундаки, оддийодамлар билиш учун томоша қилмайдилар, улар тасвирга завқланиб қарайдилар. Чунки унгабоқиб, “манави нарса бундай экан”, деб мулоҳаза юритишни ўрганадилар. Агар ўхшашитасвирланган нарсани аввал кўрмаган бўлса, ўхшатишдан эмас, балки бичим, бўёқ ёки шунгаўхшаш бошқа бир нарсадан завқ туядилар”[11.1, Б.23–24 ].

Антик давр мутафаккири Арасту тақлидчилик назариясига асосланиб, воқеликдаги“гавдалантириш, ўхшатиш”ни эстетиканингзавқ тамойилига боғлаб изоҳлайди.Демак,завқланиш натижаси бўлган ўхшатишнинг ёрқин намоён бўладиганбадиий ифодаси –инсоният маданиятининг бошланғич шаклидир.Чунки, “Одамлар қадимданоқ табиатанўхшатишга қобилиятлидирларки, улар буни оз-оздан тараққий эттира бориб, бадихашеърлардан ҳақиқий поэзияни юзага келтирганлар”, дейди Арасту[11.2, Б.23–24].

Тарихий манбаларда ва маданиятшунос олимларнинг илмий тадқиқотларида ибтидоийовчилар ҳаётида “овчилик ўйинлари” муҳим ўрин тутганлиги ҳақида талайгина маълумотларберилган[12].

Академик Мамажон Раҳмонов бу борада бир қатор фикрларни ўртагаташлайди[13,Б.21]. Меҳнат тақсимотининг вужудга келиши муносабати билан қадимгиовчиликдан аста-секин чорвачилик ва деҳқончиликка ўтиши соҳаларга оид янги одат,маросим, анъана ҳамда байрамларни вужудга келтира бошлади. Яъни, байрамларнинг юзагакелиши ва маросим сифатида шаклланиш эволюциясини – меҳнат омили, оила омили, динларомили каби босқичларга ажратиб изоҳлаш мумкин.

Юқоридаги фикрларга асосланиб, байрамлар – инсон ва табиат ўртасидаги курашларнатижасига бағишланган маросимлар шаклида юзага келган ижтимоий ҳодисадир, деб айтишмумкин.

Page 91: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

239

Зеро, қадимий одамларнинг маънавий-эстетик эҳтиёжлари уларнинг ўзлари кабиоддий, содда ва ўзига хос бадиий-фалсафий моҳиятга эга бўлган. Улар жамоавий эътиқодларбилан уйғунлашган томошалар ташкил қилиш орқали оммавий шод-ҳуррамликни вужудгакелтира олган. Бу оддийликда буюклик – улуғворлик мавжуд. Фақат оддийлик, соддалик васамимийлик уйғунлашган шароитдагина оммавий шодлигу – хуррамликка эришиш мумкин.Илк оммавий шодлик аста-секин мавсумий байрамларни вужудга келтирган.

Қадимги Ўрта Осиё ва Эрон халқлари орасида миллий тус олган мавсумийбайрамларнинг ғоявий асослари халқни бирлаштириш, уларнинг хурсандчилигига эришиш ваэҳсонлар улашиш орқали савоб олишдан иборат бўлса, қадимги юнонлар ҳам ўзларинингҳосилдорлик ва саҳоват маъбуди бўлган Дионисга бағишлаб ўтказган байрамларидагитомошаларни жуда тантанали нишонлашга эътибор берган.

“Айнан байрам, – дейди маданиятшунос олим А. И. Арнольд, – дунё маданиятигайиғилган энг қимматли бойликларни ўзида синтезлаштиради”[14,Б.5], дейди. Бу фикрнингҳаётийлигини ўзга миллат байрамини четдан кузатгандагина, шу элатнинг миллий ўзигахослигини англаш мумкин. Миллий байрамлардаги синтезлашган, барчага тушунарли бадиийвоситаларни кўрганда шу миллатга нисбатан ҳурмат пайдо бўлади. Демак, байрамлармиллатнинг ўзига хослигини, маданий даражасини англатади. Шунинг учун, юқори савияда,тантанали нишонланган байрамлар ўз навбатида миллий ғурурни тарбиялайди.

Жамият ҳаётида байрамлар трансформацион ҳолатлар таъсирида қуйидаги омилларниюзага келтирган: биринчидан, жамият ҳаётида кишилар ўртасидаги ҳамжиҳатликнитаъминлаш, соғлом турмуш тарзини эстетикалаштириш; иккинчидан, кишилар ўртасида ўзароишонч эътиқодни мустаҳкамлаш, ўзаро муҳаббат, ҳамжиҳатлик, бир-бирига ёрдам беришсингари улуғворлик, гўзаллик каби эзгу ҳис туйғулардан завқланиш муҳитини яратиш;учинчидан, ўз халқининг миллий байрамларига ҳурмат назари билан муносабатда бўлиш вабу борада муносиб эстетик дунёқарашга эга бўлиш; тўртинчидан, миллий байрамлартурлихалқлар, миллат ва элатларнинг моддий ва маънавий маданиятининг юксак намунасиэканлигини асослашда; миллий байрамларни миллат ўтмишини сақловчи муҳим омилларниўзида мужассам этиш билан бир қаторда кишиларга кўтаринки кайфият бериши оқибатдауларнинг энг яхши аньаналарга риоя этишлари, бу байрамлар орқали кишилар ўзларинингқобилиятлари, ижодкорликларини эркин намойиш қилишларига имкон берган. Демак, миллийбайрамлар нафақат жамият ижтимоий, маданий ва маънавий ҳаётини намоён этувчи, балки шуютуқлар асосида ёшлар тарбиясига ижобий таъсир қилувчи ўзига хос сеҳрли кучга эгафеномен ҳисобланади.

Хулоса қилиб айтганда, ҳар бир миллатнинг ижтимоий-маданий ҳаётида азалийанъаналари, урф-одатлари, маросимларини жамлаган байрамлари мавжуд. Шу жиҳатдан ўзбекхалқида ҳам йирик ишларнинг бошланиши ва якунланиши одатда байрамга айланиб кетган.Янги ҳосил мавсумининг бошланиши ва илк уруғ қадаш жараёни ҳам деҳқонлар ҳаётидамуҳим воқеа бўлганлиги боис байрамона кайфиятда ўтган. Демак, байрамлар инсонларнингбосиб ўтган йўлларини чуқур англашга, ғалабалардан фахрланишга, келажак учун режалартузишга, эртанги кунга умид боғлашга ёрдам бергани учун нишонланади.

Иқтибослар/Сноски/ References

1. Гужова И. В. Целостная модель праздника как феномена культуры//Вестник Томскогогосударственного Философия и культурология педагогического университета. Серия:Гуманитарныенауки. (A complete model of a holiday as a cultural phenomenon//Bulletin of theTomsk state pedagogical University Philosophy and cultural studies. Series: HumanitarianSciences.)— 2006. — Вып. 7 (58). — С. 92—95.

2. ЎзбекистонМиллийЭнциклопедияси. 1 том. Т.ЎзбекистонМиллийЭнциклопедияси.Давлатилмийнашриёти, (. National Encyclopedia Of Uzbekistan. 1 full. T.National EncyclopediaOf Uzbekistan. State Scientific Publishing House) 2000. 584 б.

Page 92: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

240

3. Генкин, Д.М. Массовыепраздники. - М.: Просвещение(Mass holidays. - M.: Enlightenment)1975. - 44 с4. Арнольдов, А.И. Человек и мир культуры Текст.: введение в культурологию / А.И.Арнольдов. М.: Изд-воМГИК, (Man and the world of culture Text: introduction to cultural studies/ A. I. Arnoldov. M.: mgik publishing House)1992. - 240 с.5. Жигульский К. Праздник и культура. М.: Прогресс (Holiday and culture.Moscow: Progress),1985. 336 с.6. Хабудаева В.А.. Осинский И.И. Традиции в культуре современной бурятской молодежи //Вестник Бурятскогогосударственного университета. Сер. Философия, социология,политология, культурология. (Traditions in the culture of modern Buryat youth // Bulletin of theBuryat state University. Ser. Philosophy, sociology, political science, cultural studies.)- 2014. -№6(2). -С.69-73.7. ИсоЖабборов. Ўзбекхалқиэтнографияси.– Тошкент, Ўқитувчинашриёти, (Ethnography of theUzbek people.– Tashkent, publishing house of teacher)1994. – 320 б.8. Раҳматуллоҳ қори Обидов. Пайғамбарлар тарихи исломият тарихидир. – Тошкент:Мовароуннаҳр (The history of the prophets is the history of Islam. - Tashkent: Movarounnahr), 2005.300-б.9. Бахтин М. Творчество Франсуа Рабле и народная культура средневековья и ренессанса. –Москва: Наука (Creativity of Francois Rabelais and folk culture of the middle ages and Renaissance.- Moscow: Nauka), 1965. 11– с.10.http://library.ziyonet.uz/ru/book/download/4715211. Арасту. Поэтика. –Тошкент: Янги аср авлоди, (PoeticsTashkent: the new generation of thecentury) 2011. 23–24 б.12. Овсянников М.Ф. История эстетической мысли. – Москва: Высшая школа, (History ofaesthetic thought. – Moscow: Higher school) 1978.13. Раҳмонов М. Ўзбек театри. (Қадимий замонлардан XVIII асрга қадар). –Тошкент: Фан,(Uzbek theater. (From ancient times to the XVIII century). - Tashkent: Science) 1975. 21– б.14. Арнольд А. М. Празник и культура. – Москва: Прогресс, (Holidays and culture. – Moscow:Progress)1985. 5 – с.

Page 93: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

241

Умаров Мамур БоташиковичЎзбекистон давлат санъат ва маданият институти

“Санъатшунослик ва маданиятшунослик”кафедраси доценти, ф.ф.номзоди

[email protected]

ИБН СИНО НОТИҚЛИК САНЪАТИ ҲАҚИДА

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-34

АННОТАЦИЯмазкур мақолада шарқда – Ибн Сино, ғарбда–Авиценна номи билан машҳур бўлган қомусийбилим эгасининг “Хутоба” – нотиқлик санъати борасидаги қарашлари ҳамда бу соҳанингривожига қўшган илмий ҳиссаси ёритилади. Унинг табобатга боғлиқ илк ижоди шеърийуслубда ёзилган. У мантиқ, мусиқа ва аъруз вазнини ўргангандан сўнг, рубоийлар ҳам ёзабошлади. Амалий тажрибасидан келиб чиқиб, нотиқлик санъати хақидаги тажрибалариниилмий асослади. Бу борада, аллома нотиқнинг маҳорати–фақатгина фазилатли нутқбезакларида эмас, балки кучли нотиқлар – ахлоқий мезонларга таянган ҳолда вазмин,камтарин, оғир-босиқлик билан ўз ақли ва қобилиятларига ишонган ҳолда фаолиятюритадилар, деган фикрлари келтириб ўтилган. Мақолада нутқ маданияти ёки нотиқликсанъати соҳасига қизиқувчилар диққатини алломанинг омма олдида нутқ сўзлаш талабларигақаратиш масалалари таҳлил қилинган.Калит сўзлар: хутоба-нотиқлик, сўзга чечанлик, маънавият, мантиқ, рубоий, шеърият.

Умаров Мамур БоташиковичГосударственный институт искусств и культуры Узбекистана

Доцент кафедры "Искусствоведение и культурология",кандидат филологических наук

[email protected]

ИБН СИНА ОБ ИСКУССТВЕ ПУБЛИЧНЫХ ВЫСТУПЛЕНИЙ

АННОТАЦИЯВ данной статье будут освещены взгляды владельца энциклопедии, известного на востоке-ИбнСина, на Западе-Ависенна на "Хутоба" - искусство публичного выступления и его научныйвклад в развитие этой сферы. Его первая работа по медицине была написана в поэтическомстиле. После того как он изучил логику, музыку и вес а'руза, рубой тоже начал писать.Основываясь на своем практическом опыте, он научно обосновал свой опыт в искусствепубличных выступлений. В связи с этим ученый пришел к выводу, что мастерствоговорящего–не только в украшении речи добродетелями, но и сильными гласными –оперирует уверенностью в собственном уме и способностях, сдержанностью, смирением,

Page 94: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

242

смирением, основанным на нравственных критериях. В статье анализируются вопросыакцентирования внимания тех, кто интересуется областью речевой культуры или искусствомречи, на требованиях публичного выступления ученого.Ключевые слова: хутоба-красноречие, лексика, духовность, логика, рубой, поэзия.

Umarov Mamur BotashikovichState Institute of Arts and culture of Uzbekistan

Associate professor of the Department"Art studies and Cultural Studies", f.the f.candidate

[email protected]

IBN SINA ABOUT THE ART OF PUBLIC SPEAKING

ANNOTATIONТhis article will cover the views of the encyclopedic owner, known in the East – Ibn Sina, in theWest–Avisenna on "Khutoba" – the art of public speaking and his scientific contribution to thedevelopment of this sphere. His first work on medicine was written in a poetic style. After he studiedlogic, music and a'ruz weight, the ruboi began to write as well. Based on his practical experience, hescientifically based his experiences in the art of public speaking. In this regard, the scientist came tothe conclusion that the mastery of the speaker–not only in the decorations of the speech of the virtues,but also strong vowels – operates with confidence in one's own mind and abilities with restraint,humility, humility, based on moral criteria. The article analyzes the issues of focusing the attentionof those who are interested in the field of speech culture or the art of speech on the requirements ofPublic Speaking of the scientist.Keywords: khutoba-eloquence, vocabulary, spirituality, logic, ruboi, poetry.

Мовораунаҳр замини буюк мутафаккирлар ва қомусий илм эгалари бўлган даҳоларгабешик бўлган. Уларнинг илмий мероси нафақат Ўрта Осиё халқлари илм фани ва маънавиятитараққиётига асос бўлган, балки, жаҳон тамаддунининг ривожига муносиб ҳисса бўлибқўшилган.

“Тиб қонунлари” асари билан жаҳон маданияти ривожига улкан ҳисса қўшган ИбнСинони Ғарб мутафаккирлари Авиценна деб атадилар ва уни - “врач, философ, проповедниквосточного аристотелизма” [1, Б.107], деб билди.

Шарқ мутафаккирларининг, хусусан, Фаробий ва Ибн Синонинг ижодига Арастутаъсирини ўрганган Ўзбекистоннинг шарқшунос олими Абдусодиқ Ирисов “Ҳаким ИбнСино” номли китобида аллома – фиқх, фалсафа, мантиқ, математика, физика, астрономия,кимё, тиббиёт, менерология, ахлоқ, мусиқа, адабиёт, тилшунослик каби фанлар биланшуғиллангани ҳақида қимматли маълумотлар беради[2, Б.85]. Қомусий илм эгаси Ибн Сино450 дан ортиқ илмий асарлар муаллифидир. Ундан қолган илмий мерос шарқда илм фанривожига хизмат қилган бўлса, XII асрда лотин тилига таржима қилишгандан сўнг ғарбнингетакчи университетларида ўқитила бошланди ва Европанинг уйғониш даврига асос бўлди.

Азимхўжа Отахўжаевнинг “Абу Али ибн Сино” номли рисоласида улуғ алломанинг ўзтилидан ёзиб олинган таржимаи ҳоли ҳамда илмий мероси ҳақида маълумотлар берилган.Рисолада Ибн Сино асарларини ўрганган– европа, араб, турк, рус ҳамда ўзбек олимларинингрўйхати берилгани аҳамиятлидир.

Ибн Сино ўз таржимаи ҳолида қомусий илмга ва ижодкорлик қудратига эга бўлишисабабларини, аввало, отасининг зиёли бўлганлигида ва унга тўғри таълим берганлигида дебҳисоблайди. Унинг таржимаи ҳоли ҳайратомуз даражадаги илмга интилиш намунасидир.

“Ўн ёшимда Қуръон ва адаб илмларини ўлаштириб олдим. Сўнгра ҳинд ҳисобини,файласуфликка давогар устоздан эса фиқҳни ўргандим. Навбат, тиб илмига оид китобларгакелди, уларни ўқишга тушдим ва бу борада илгарилаб кетдим. Шу сабаб, табиблар ҳам мендандарс оларди. Беморларни ҳам кўриб турардим, натижада тажрибам ошиб, муолажа эшиклари

Page 95: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

243

очилиб борарди. Фиқхни ўрганишда давом этиб, шу хусусидаги мунозараларда иштирок этибтурардим. Бу вақтда мен 16 ёшда эдим. Бир ярим йил илм ва мутоолага берилиб, барчакитобларнинг мантиқ ва фалсафага оид қисмларини қайтадан ўқиб чиқдим. Мантиққа оидравшан ва аниқ бир қанча қоидаларни жамладим. Билганларимни равшан қоидалар нуқтаиназаридан тартибга солардим. Ниҳоят, ҳамма нарсанинг асл моҳияти менга аён бўлиб қоларди.Агар бирор нарсанинг ечимини топа олмасам жоме масжидига борардим ва номоз ўқибяратганга ёлворардим, натижада қоронғу нарсалар менга ойдинлашарди. Ўша кезларда менбирон кеча охиригача ухламасдим. Агар бироз уйқуга кетсам, тушумда ўша ўнгимдаги масалаечими аён бўларди” [3, Б.25-28].

Абдусодиқ Ирисов таъкидлашича Ибн Синонинг “Аш-шифо” асарида жамланган 24китобнинг “Мантиқ” қисми 9 китобдан иборат бўлиб, тартиби қуйидагича:“Мантиққа кириш”;“Маъқулот” – категориялар;“Ал-Иборат”– интерпретация;“Қиёс” – силлогизм; “Бурхон” –исбот-далил;“Ал-жадол” – диалектика;“Сафсата” – софистика;“Ал-Хитоба” – риторика;“Фан-аш-шеър” – поэтикадир.Биз қуйида алломанинг “Ал-Хитоба” ва “Фан-аш-шеър” асарларидагисўз санъати билан боғлик назарий қарашларига аҳамият берамиз.

Россиянинг Шарқшунос олимаси Б.Я.Шидфар “Ибн Сина” китобида бутун дунё ҳакимдеб билган Ибн Синонинг воизлик, яъни нотиқлик санъатига бағишланган фикрлариниалоҳида изоҳлайди [4, Б.108].

Олиманинг Ибн Синога бағишланган фикрларини таржима қилиб, Арастунинг“Ахлоқи кабр” номли тўпламига киритган таниқли олим Махкам МаҳмудАндижонийизланишлари мавзуни ёритишга туртки бўлди. Биз қуйида шу манба асосида фикрюритамиз[5, Б.343].

Ибн Сино ўзининг “Хитоба” – яъни нотиқлик санъати китобида Гомернинг “Илиада”ва “Одессейнома” асарларидан иқтибослар келтирган. Бу унинг илк адабиёт намунасиданхабардорлигини билдиради.

Фаробийдан 30 йил кейин туғилган Ибн Сино ўзини улуғ алломанинг шогирди дебҳисоблаган. У воизлик санъатини ўрганишда устози Фаробийнинг “Хитоба”сини Арастунингшу асари билан қиёсий таҳлил қилади. Шидфар хонимнинг таъкидлашича-Фаробий нотиқликборасидаги китобига киритмаган алломаларнинг номи ва фикрини Ибн Сино ўз асаригакиритади. Шунинг учун олима Ибн Синони Арасту асарларининг билимдони ва тарғиботчисидеб билади.

Ибн Сино халқ олдида воизлик қиладиганлар, аввало, нотиқлик санъати талаблариданхабардор бўлиши билан бирга билимда ва маърифатда оммадан устун бўлиши керак, дебҳисоблайди. Сабаби, оддий одам нотиқнинг чиройли сўзларига ишонади, улар рост ёкиёлғонлигини ажратишга билими етишмайди. Зиёли одам эса, нотиқнинг асоссиз вадалилланмаган сўзларига ишонмайди.

Нотиқнинг маърифатли бўлиши, аввало, Қуръон ва ҳадислар тилининг етук намуна деббилиши билан боғлиқ. Бунинг учун нотиқ қироатни ўрганиши зарур деб ҳисоблайди. Демакнотиқ, осийлиги сабабли охиратдаги жазодан қўрқадиганларга – Пайғамбарлар, имомёкишоир сўзлари билан мурожаат қилгани маъқул. Сабаби, кўнгли юмшоқларга ишонарли сўзлар,ошиқларга ёрининг мақтови хуш ёқади. Ўзига бино қўйган худбинлар ҳидоятни ёқтиради.Кўпчилик ёмон кўрадиганларнинг ёлғончилигини ва фирибини танқид қилган маъқул [6,Б.344].

Ибн Сино ўзидан аввал бундай фикрга келган Абдулхох ибн ал-Муътазз ва Қудома ибнЖаъфарлар фикрига қўшилади. Натижада, ўз қарашлари билан Арасту ҳамда Фаробийнинг“Хутоба”сини янада бойитади ва шундай хулосага келади.Энг муҳими нотиқнинг сўзиадолатли бўлиши ва яхшиликка хизмат қилиши зарур. Чунки, нотиқлик - сўз орқалиишонтириш санъатидир. Инб Сино ўз фикрини далиллаш учун нотиқ нутқини уч тургаажратади. Биринчиси, тўғри тасдиқни билдирувчи фикр. Иккинчиси, хато фикрларни ошкорқилувчи фикр. Учунчиси, имдод сўрашдир. Бу масала ўзидан аввалги тадқиқодчилардаучрамайди.

Page 96: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

244

Шидфар хоним,унинг фикрларини Арастунинг “Хитоба”сидаги уч тур биланқиёслайди. Улар – кенгашув нутқи, судлашув нутқи ва бирор тадбирни маъқуллаш ёкиқоралаш нутқидир. Ибн Сино ўз қарашларидан келиб чиқиб нотиқлар икки оқимгабўлинган:биринчи оқимга мансуб нотиқлар нутқнинг уччала туриданфойдаланадилар;иккинчи оқимга мансублари эса ёлғон хулосали нутқларни инкор этиш учунтаҳлил билан шуғилланганлар, деб хисоблайди.

Олима, Ибн Синоданотиқликкабағишланган назарий қарашлар ва фақат унга хосбўлган амалий кузатишлар борлигини таъкидлайди. Улар қуйидагича:

–ёшларда турли эҳтирослар бор. Улар севиб-севилишни, чиройли кийинишни, атир-ифорларни яхши кўрадилар. Шунинг учун кайфиятлари тез-тез ўзгариб туради. Бирон ишбилан шуғиллансалар - ундан зерикиб, бошқасига қизиқиб қоладилар. Уларнинг эҳтиросларикучли, қизиққон, фикри беқарор, жаҳли тез, ғазабини босолмайдилар, иззат-нафси учунжанжаллашадилар;

–балоғатга етгач, ўзларига бино қўйиб, дўстлар орттирадилар, тенгдошларини ҳурматқиладилар, ҳаётни севадилар ва қилган ҳаракатларидан лаззат оладилар;

–қариялар эса жуда ўжар, қайсар, шубҳачи, ҳеч кимга ишонмайдиган, эҳтиёткор бўлибқоладилар. Шу сабабли “балки” ёки“эҳтимол” деган сўзларни кўпроқ ишлатиб, тансиқ валаззатли таомлардан тонмайдилар. Улар энди адолат қарор топишини ва тинч ҳаётни яхшикўрадилар. Бунга сабаб – қўрқоқлиги ва заифлигидир[6.1, Б.344]. Нотиқларбундайфарқланишлар борлигини билса, унинг тингловчилари кимлар эканлигига қараб маърузақиладилар.

Ибн Сино нотиқнинг маҳорати–фазилатли нутқ безакларида ва чиройли гапиришидаэмас, деб ҳисоблайди. Унинг фикрича – ақлий қуввати кам, маърифат ва маънавиятда заифнотиқлар ўз нутқларини турли усуллар билан безашга ҳаракат қиладилар. Маънавий етук,кучли нотиқлар – вазмин, камтарин, оғир-босиқ бўладилар. Улар обрў топиш учун кибруҳавога муҳтож эмаслар. Чунки, улар ўз ақли ва қобилиятларига ишонадилар. Шунинг учункатталарга ялтоқлик қилмайдилар. Муҳими, чиройли гапириш эмас, далил-исбот билангапириши зарурлигини биладилар[6.2, Б.344]. Алломанинг бу фикрлари ҳамон ўз қудратинисақлаб, нотиқликнинг асосий талаблари бўлиб келмоқда.

Шеъриятда зарур бўлган чиройли иборалар, ташбеҳлар, сўз безаклари - истиора,тажнис, талмеҳлар нотиқлик санъатига ярашмайди. Ибн Синонинг бу фикрлари антик даврриториклари қарашларига зид эди, дейди Шидфар хоним. Чунки, у даврдаги нотиқларшоирларнинг гўзал ташбеҳларидан ўринли фойдаланганлар. Уларнинг тажрибасиданхабардор бўлган шарқ нотиқлари ҳам ўз насрий нутқлари орасида шеърий ташбеҳларданфойдаланганлар. Сабаби, бундай нутқ тингловчиларнинг эҳтиросларига тез таъсир этган,дейди олима. Демак,Ибн Сино муаллими аввал – Аристотелнинг “Поэтика” асаридаги -“...шоирлар воқеаларни тасвирлашда бадиий нафисликка эришаман деб, ортиқчабезакдорликка, мадҳиябозликка, жимжимадорликка берилиб кетиши мумкин” деган фикриданхабардор бўлган.

Ибн Сино “Тиб қонунлари” билан дунёнинг буюк мутафаккири сифатида эътирофэтилиши билан бирга - адабиёт борасидаги, сўз санъатига оид изланишлари ҳам бу соҳанингетук намоёндаси бўлганлигини кўрсатади. Сабаби қомусий илм эгаси Ибн Синони, унингшогирдлари ва замондошлари – у аввало, шоир эди дейишган, чунки аллома ўзининг илмийқарашларини шеърий – рубоий, ғазал, қитъа, байт, достон шаклида баён этган. У шеърлариниарузнинг ражаз вазнида ёзган. Достонларининг энг аввали ва йириги “Тиббий достон” номибилан ўз замонасида машҳур бўлган. Бу унинг табобатга ва шеъриятга дадил қадами эди.

Араб маърифатпарвари ва адиби Жузжоний Зайдоннинг таъкидича, ражаз вазни шеървазнларининг энг қадимгисидир. Бу вазндаги шеърлар халқчиллиги билан одамлар орасидакенг тарқалган. Кейинчалик бу йўналиш кенгайиб–уржуза деб аталган. Ибн Сино бу соҳанияхши ўзлаштирганини таъкидлаб - “Мен бу уржуза-достонга камолот тўнини ва ҳуснсарупосини кийгиздим, уни ўрганиш осонроқ ва машаққати камроқ бўлсин деб, тўқилишини

Page 97: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

245

осон ва вазнини енгил қилдим”, дейди. Бу изоҳ унинг сўз санъатини ва шеърият қоидаларининақадар чуқур билганлигини далиллайдиp[6.3, Б.344].

Ўз асарларини шеърий шаклда ёза бошлаган Ибн Синонинг “Нафс ва жон” ҳақидагифалсафий шеъри кичик ҳажмда бўлишига қарамай, унга кейинги файласуфлар шарҳлар ёзиб,нашр қилишган. Унинг рамзий ишоралар билан ёзилган “Рисолат ат-тайр”, асари ФаридуддинАтторнинг “Мантиқ ут-тайр” ва Навоийнинг “Лисон ут-тайр” каби асарлари ёзилишига турткибўлган. Сабаби, 1143 йилда вафот этган Умар ибн Саҳлон Совий,унинг “Қуш” рисоласини илкбор форс тилида шарҳлаган. Ундан кейин шарқда бу мавзуни шарҳлаган ва шу йўналишда асарёзганлар уни янада фалсафийроқ хамда бадийроқ бўлишини таъминлаганлар.

Ибн Синонинг “Қуш” рисоласидаги рамзий ишоралар, тимсолий иборалар,“тузоқдан”озод бўлиш истаги, барча соҳадаги изланишлари билан боғлиқ руҳий кечинмалари, шаҳарма-шаҳар кўчиб юриш жараёнидаги ўз аҳволининг бадиий ифодаси эди. Мисол учун ёшлигимдабоболарнинг тонготар мунозараларида айтилган Ибн Синонинг қуйидаги рубойисини эслабқолганман:

Қуръонни ким менча билса, келсин сўзлашай,Инсонни ким менча билса, келсин баҳслашай,Шунча илмим билан агар мен кофир бўлсам,Демакки, бу дунёда мусулмон йўқ экан.Қомусий билим эгаси Ибн Сино устози Фаробийнинг мусиқа ҳақидаги назарий

қарашларини ҳам янада бойитгани ҳақида олимларимиз хабар берган. Унинг мусиқаборасидаги факрлари қуйидагича - “Мусиқа ҳаётбахш, олийжаноб, ахлоқий хусусиятларниривожлантиради, у инсон камолатига хизмат қилади. Унинг руҳий ва ахлоқий қиёфасиниривожлантиради.” Бу борада у Аристотелнинг ахлоқ билан боғлиқ фикрларини руҳийжиҳатдан янада бойитганига гувоҳ бўламиз. Аристотелнинг фикрига эътибор қаратинг -“...мусиқа кўнгилга ахлоқий таъсир кўрсатувчи қувватга эга. Мусиқа шундай хислатга эгаэкан, у ёшларни тарбиялаш воситалари қаторига қўйилиши лозим”. Демак, Ибн Синоқарашлари асосида - Қуръонни, унинг қироатини ҳамда математикани билганлар мусиқасанъатининг нозик жиҳатларини тез англайдилар деган хулосага келиш мумкин. Чунки уларсўз санъатида, айниқса, шеъриятда шу уч фаннинг уйғунлигига асосланган ҳолда ижод қилибюксак мақомга эришадилар. Бизнингча бу мавзу алоҳида тадқиқот қилиниши зарур.

Ибн Синонинг фикрича сўз, айниқса, шеър санъати одамларни бирор фикргаишонтириш учун эмас, балки уларда ахлоқий ва руҳий тасаввур уйғотиш учун мавжуддир.Унинг қуйидаги рубойиси ўқувчи тасаввурига олимнинг бир умирлик изланишларнатижасини тўрт мисрадан иборат рубойига жойлаш мумкинлигини кўрсатади.

Қаро ер қаъридан то авжи Зуҳан–Коинот мушкилин борин қилдим ҳал.Кўп мушкул тугунни англадим, ёздим,Ечилмай қолгани биргина ажал.Бизнингча Ибн Сино вафотидан 11 йил кейин туғилган Умар Ҳайём унинг –астраномия,

математика хамда рубоий борасидаги изланишларини давом эттирган ва ғарбнинг илм-фаниҳамда адабиёти ривожига улкан хисса қўшган. Даҳолар ўзидан кейин келадиган улуғларизланишларигатуртки беришибилан абадийликка дахлдордир.

Хулоса шуки, Ибн Синонинг бадиий ижоди инсонларни: илмли, ростгўй, виждонлибўлишга; ҳар соҳадаги хатти-ҳаракатида яхши ҳислатларни акс эттиришга; комилликкаинтилишга; одам деган улуғ номга лойиқ яшашга даъват қилади. Бу Қуръондаги– Оллоҳ,одамни азиз ва мукаррам қилиб яратди, деган оятга олимнинг муносабатидир. Қомусий билмэгасининг бундай даъватлари, уни илм аҳли орасида обрўсини кўтарди ва замонасинингмаърифатпарвар шоири даражасида улуғлади. Демак жадид боболаримизнингмаърифатпарварлик қарашлари ривож топишида ҳам Ибн Сино бадиий ижодининг ўрни бордесак, муболаға бўлмайди ва бу мавзу алоҳида тадқиқ этилади, деб умид қиламиз.

Page 98: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

246

Иқтибослар/Сноски/References:

1.Энциклопедия ума.–М.: Олма (Encyclopedia of the mind. - M.: OLMA), 2007. С-107.2. Ирисов А. Хаким Ибн Сино. – Т.: Ўзбекистон,(Khakim Ibn Sina. - T. The Republic ofUzbekistan) 1992. Б-85.3. Отахўжаев А. Абу Али ибн Сино. – Т.: Консалт, (Abu Ali Ibn Sino. - T.: Consult) 2011. Б-25-28.4. Шидфар Б. Ибн Сина. –М.: Наука, (Ibn Sina – - Moscow: Science) 1981.С-108.5. Махкам Маҳмуд. Арасту. –Т.: ЎзМЭ, (Aristotle. –T: UzME) 2018. Б-343.6. Арасту. Ахлоқи кабр.–Т.: Ўз МЭ (Great Morals–T: UzME), 2018.Б-344.7. Синьюкова Т. Основные аспекты правовой социализации. РСГУ 2017г. (The main aspects oflegal Socialization).8. Кравец А. Б. Мировоззрение: структура и функции в системе общественного сознания //Ежегодник философского общества СССР 1985 года. М.: Наука, 1986 (Kravets A.S. Worldview:structure and functions in the system of public consciousness // Yearbook of the Philosophical Societyof the USSR 1985. M .: Nauka, 1986).9.Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012.(ShermuxamedovaN.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012..)10. Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004. -213 Б. (Philosophy. Tutorial. Second edition, revisedand supplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova).11.Радугин А. А. Философия: Курс лекций: Учебное пособие для студентов вузов. — 2-е изд.,перераБ. и доп. –М.: Центр, 2001.( Radugin A. A. Philosophy: Course of lectures: A manual foruniversity students).

Page 99: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

247

Ҳошимова Гулсина ИсмойиловнаНизомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети

дистанцион таълим кафедраси ўқитувчиси[email protected]

ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ АРМИЯСИ ҲАРБИЙ МАДАНИЯТИ ВА УНИНГФАЛСАФИЙ ТАҲЛИЛИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-35

АННОТАЦИЯУшбу мақолада ҳарбий маданият ва унинг мазмун моҳияти, жамиятда тутган ўрни, ҳарбиймаданиятнинг белгилари, вазифалари ҳақида маълумотлар келтирилган бўлиб, ҳарбиймаданият тарихан шаклланган миллий қадриятлар замирида пайдо бўлганлиги ва мустақилликшароитида янгича мазмун билан бойиганлиги, жамият, давлатнинг қуролли ҳимоячиси бўлганҳарбийлар маданияти, улар орасида шаклланган миллий-маънавий қадриятларга бугунгикунда давлатимиз томондан алоҳида эътибор қаратилаётгани ҳақида фикр юритилади.Шунингдек, ҳарбий маданиятни ўрганиш, ёшларимизни Ватан тарихи моҳиятини чуқурроқанглашга, маънавияти ва ватанпарварлик ҳиссиётларини ривожланишида муҳим ўринэгаллаши кўрсатиб ўтилади. Ҳарбий маданият жамият ва мамлакатдаги ҳар бир фуқаронингмиллий ҳаёт тарзини, давлатнинг қуролли ҳимоясини ташкиллаштиришдаги ўрниникучайтиришини, ҳарбий маданият тушунчасини тўғри талқин этилиши эса, жамиятдамаданиятнинг кенгайишига олиб келиши ҳақида фикр юритилади.Калит сўзлар: ҳарбий маданият, ҳарбий анъаналар, норасмий маданият, миллий қадрият,миллий армия, ҳарбий қўшинлар.

Ҳошимова Гулсина ИсмойиловнаТашкентский государственный педагогический университет им. Низами

Преподаватель кафедры Дистанционное обучение[email protected]

ВОЕННАЯ КУЛЬТУРА НАЦИОНАЛЬНОЙ АРМИИ УЗБЕКИСТАНА И ЕЁФИЛОСОФСКИЙ АНАЛИЗ

АННОТАЦИЯВ данной статье представлена информация о военной культуре и ее содержании, ее роли вобществе, особенностях и функциях военной культуры. Считается, что государство уделяетособое внимание формирующимся среди них национальным и духовным ценностям.Отмечается также, что изучение военной культуры играет важную роль в углублениипонимания нашей молодежью истории Родины, развитии духовности и патриотизма.Считается, что военная культура укрепляет национальный образ жизни общества и каждого

Page 100: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

248

гражданина страны, роль государства в организации вооруженной обороны, правильноетолкование концепции военной культуры, расширение культуры в обществе.Ключевые слова: военная культура, военные традиции, неформальная культура,национальные ценности, национальная армия, военные войска

Khashimova Gulsina Ismoyilovna Tashkent State Pedagogical University named after Nizami

Teacher of the Department of Distance [email protected]

MILITARY CULTURE OF THE NATIONAL ARMY OF UZBEKISTAN AND ITSPHILOSOPHICAL ANALYSIS

ANNOTATIONТhis article provides information on military culture and its content, its role in society, features andfunctions of military culture. It is believed that the state pays particular attention to the emergingnational and spiritual values among them. It is also noted that the study of military culture plays animportant role in deepening our youth’s understanding of the history of the motherland, thedevelopment of spirituality and patriotism. It is believed that military culture strengthens the nationalway of life of society and every citizen of the country, the role of the state in organizing armeddefense, the correct interpretation of the concept of military culture, and the expansion of culture insociety.Key words: military culture, military traditions, informal culture, national values, national army,military armies.

Бугунги кунда юқори профессионал, ҳарбий ва ватанпарварлик бурчига садоқатли,фидойи ва мард ҳарбий хизматчиларни тарбиялаш Ўзбекистон Республикасинингмустақиллиги ва ҳудудий яхлитлигини ҳимоя қилишнинг энг муҳим шартларидан бириҳисобланади.

Сўнгги йилларда миллий армияни изчиллик билан ислоҳ қилиш ва ривожлантириш,давлатимизнинг мудофаа қобилиятини мустаҳкамлаш, ҳарбий кадрларни тайёрлаш борасидакенг кўламли ишлар амалга оширилди.

Шу билан бирга, бугунги кунда Ўзбекистон Республикаси Қуролли Кучлари олдидаҳарбий хизматчиларнинг ҳаётий ва профессионал кўникмаларини илм-маърифат асосидаонгига сингдириш, мамлакатимиз ҳаётидаги реал ижтимоий-сиёсий ўзгаришлар билан уйғунравишда уларнинг билимларини ошириб бориш, ён-атрофимиз ва жаҳонда рўй бераётганижтимоий-сиёсий жараёнларга миллий манфаатларимиздан келиб чиққан ҳолда ёндашиш,ички ва ташқи таҳдидларга қарши мафкуравий иммунитетни мустаҳкамлаш асосий масалабўлиб турибди [1, Б.3].

Демократик жамият концепциясида миллий қадриятлар билан бир қаторда мазкуржамият, давлатчиликнинг қуролли ҳимоячиси бўлган ҳарбийлар маданияти, улар орасидашаклланган миллий-маънавий қадриятларга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Ҳарбийқадриятлар тарихан шаклланган миллий қадриятлар замирида пайдо бўлган бўлиб,мустақиллик шароитида янгича мазмун билан бойиб, халқ ва армия бирдамлигинингкучайиши билан миллий қадриятларимизнинг ажралмас қисмига айланиб бормоқда.

Ўзбекистонда миллий армиянинг шаклланиши, ундаги ҳарбий ислоҳатларфуқароларнинг, айниқса ёшларнинг мудофаавий онг ва маданиятини ривожлантириш давлатсиёсатининг устувор йўналишлари қаторига кирганлиги билан боғлиқ. Бу эса, халқимизга хосбўлган миллий қадриятлар тизимида ватан ҳимояси, ватанпарварлик анъаналарининг жамиятсиёсий маданиятида акс этиши ва мудофаавий онг ва маданият механизмларини ҳартомонлама ўрганишни илмий, сиёсий нуқтаи-назардан асослаб беришни тақозо қилади.Юқорида билдирилган фикрлар Ўзбекистон Республикаси ҳарбий маданиятида фалсафийфанлар нуқтаи назаридан тадқиқ этиш, ўрганиш ва илмий асосланган хулоса, таклиф ва

Page 101: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

249

тавсиялар бериш муҳим аҳамиятга эга эканлигини кўрсатмоқда. Бу мақсадини амалга оширишучун иккита усулдан фойдаланиш мумкин бўлади:

Биринчи усул - ҳарбий маданиятнинг таркибий қисмларини ўзига хос хусусиятларинитўғридан тўғри ёки билвосита акс эттирадиган барча маълум маънавий ва амалий ҳодисаларниназарий таҳлилга асосланади, яъни ҳарбий-сиёсий онг, ҳарбий доктрина, ҳарбий хавфсизлик,миллий хавфсизлик, ҳарбий мафкура, ҳарбий психология, ҳарбий билим, ҳарбий ишлар кабиҳодисалар таҳлил қилинади. Бироқ, бу ҳолда ҳарбий маданият мазмуни ҳақидаги ғояларникенг очиб бериш имкони бўлмайди, чунки таҳлил объектлари ҳозирги пайтда мавжуд бўлганёки тизимда қайд этилмаган, айримлари кўриб чиқилаётган воқеа билан билвосита боғлиқбўлган ҳодисалар бўлади. Бу тадқиқотнинг диққат марказини бошқа ҳодисаларгайўналтиришга, жамиятнинг ҳарбий маданиятини таҳлил қилиш имкониятларини чеклашгаолиб келиши мумкин.

Иккинчи усул - биз учун услубий жиҳатдан самаралироқ бўлиб, у ҳарбиймаданиятининг мазмуни ва моҳиятини ўрганишни ўз ичига олади.Бироқ, биринчи ва иккинчи ҳолатда ҳам, мавзусини ёритиш учун "ҳарбий маданият"тушунчаси диққат марказида бўлиши керак, деб ҳисоблаймиз.

Биз ўрганаётган ҳарбий маданият тушунчасини инқилобдан олдинги "Ҳарбийэнциклопедия"да ёки саккиз жилдли "Совет энциклопедияси"да, 2002 йилда Россияда нашрэтилган "Ҳарбий энциклопедик луғат"да топа олмаймиз. Ҳозирги кунда ўзбек тилида чиққан“Изоҳли луғат” ларда ва “Ҳарбий атамалар луғати” да бу тушунчага таъриф берилмаган.Лекин, “Ҳарбий атамалар луғати” да ҳарбий фаолият соҳасига тегишли 585дан ортиқ сўзшархланади. Ҳарбий масалаларга оид сўзлар тўпламининг жуда кўплиги жамиятнинг ҳарбиймаданияти ҳақиқатан ҳодиса сифатида мавжудлигини аниқ кўрсатиб турибди. Луғатлар ваэнциклопедияларда ҳарбий маданиятга оид таърифларнинг йўқлиги, ҳарбий маданиятнимаданият шакли сифатида ажратиш учун асос йўқ деган хулосага келишимизга сабаббўлмайди. Чунки, рус ҳарбий олимлари 2006 йилА.В. Коротенко, 2008 йил Е.Н. Романова, 2012 йил В. Н.Гребеньков томондан ҳарбиймаданият тушунчасига бир неча таърифлар келтирилган ва улар назарий асослаб берилган.Лекин бугунги кунгача бизнинг Қуролли Кучларимиз таркибида олиб борилган илмийизланишлар ёки ўзбек тилидаги ҳарбий адабиётларда шунга яқин маълумотлар бўлса-да,айнан давлатимизнинг ҳарбий маданияти ёки ҳарбийлар маданияти ҳақида китоблар ёкимаълумотлар келтирилмаган. Шунинг учун давлатимиз ҳарбий маданиятини таҳлил қилишдахориж ҳарбий олимларини фикрларига мурожаат қилишимизга тўғри келади.

Ҳарбий маданият тушунчасини Россияда биринчи бўлиб, Россия публицистиМ.О.Меньшиков томондан А.В.Суворовга нисбатан ишлатилган. Ҳарбий маданият тушунчасиҳарбий хизматчиларнинг турмуш тарзи, санъатини ифодалайди. Ҳарбий маданият - тарихийривожланиш махсули бўлиб, у ҳарбий соҳани маънавий тажрибасини ўрганиш вакенгайтиришда доимо мавжуд бўлган ва бу ҳозир ҳам давом этмоқда [2, Б.113]. Ҳарбиймаданият манбаларининг ижтимоий кўринишлари узоқ ўтмишга бориб тақалади. Шуниалоҳида таъкидлаш мумкинки, қадимданоқ ҳарбий анъаналар шакллана бошлаган, "ҳарбиймаданият" ҳақидаги тушунча эса яқиндагина, ХIХ аср охирида пайдо бўлди. Бугун бутушунчани бир қанча кўринишга ажратиш мумкин. Баъзилар уни фақатгина тор маънода, яънимаънавий кўринишда, бошқалари эса кенг маънода, яъни моддий ва маънавий қадриятлар,ҳамда ҳарбий фаолиятдаги қадриятлар сифатида билишади. Бизнинг фикримизча, ҳарбиймаданиятни фақатгина маънавий қадриятлар билан чеклаш ва уни Қуролли Кучлар таркибтопиши билан боғлаш мумкин эмаБ. Чунки у давлат ҳарбий маданияти, Қуролли Кучларҳарбий маданияти ва ҳарбий хизматчиларининг ҳарбий маданияти таркибига ажралади.

Ҳарбий маданият тушунчаси мазмуни ҳақида гап кетганда олимлар барчамаълумотларни йиққан ҳолда таъриф берадилар. Рус ҳарбий олими А.Б. Григорьев ҳарбиймаданиятни кенг тушунча, деб айтади. Бунга ҳарбийларнинг тили, тафаккури, этикаси,фалсафаси киради, деган хулосага келади. Ҳарбий маданият ҳарбий кучларни тизимли

Page 102: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

250

фаолиятини, ҳарбий интизомини, қоида ва ўрнак бўладиган ҳолатларини ўз ичига олишиникўрсатиб ўтади.

В.И. Бажуков ҳарбий маданиятни кенг маънода очиб беришга ҳаракат қилади. У ҳарбийсоҳада инсон томонидан қилинган барча ишларни ҳарбий маданият деб ҳисоблайди. Унингфикрига кўра, ҳарбий маданият тушунчасини армия ичида мавжуд армия маданияти сифатидаажратиб кўрсатиш лозим бўлади. Бундан ташқари бу тушунчани моддий маданиятэлементларини киритиш кераклигини, бусиз жамиятдаги ҳарбий маданият маъносиз бўлишиҳақида фикр билдиради [3,90]. Биз В.И. Бажуковнинг фикрларига тўлиқ қўшиламиз, чункибиринчидан ҳарбий маданиятни армиясиз тасаввур қилиб бўлмайди, ҳарбий маданиятниасосини армия ташкил қилади, иккинчидан моддий маданиятнинг элементларисиз, яъниҳарбий формасиз, ҳарбий тимсолсиз ҳарбий маданият жамиятда фаолият юрита олмайди.

Ҳарбий маданиятни расмий ва норасмий, моддий ва маънавий турларга ажратишмумкин. Расмий ва норасмий армия маданиятига ҳарбий маданиятни хусусияти ваишлатилишига қараб ажратилади. Ўзбекистон армияси ҳарбий маданиятда расмийлик юқорибўлиб, у армиянинг тузилиши ва фаолиятини қамраб олади. Расмий ҳарбий маданият, ишлабчиқилган ва тасдиқланган ҳужжатлар асосидаги фаолият ҳисобланади. Чунки ҳарбийфаолиятда умумҳарбий низомлар мавжудддир. Ўзбекистон Қуролли Кучлар шахсий таркибиҳаёти ва фаолияти низомларда аниқ белгиланган бўлиб, улар - ҳарбий хизмат қонуниҳисобланади. Масалан, ҳарбийлар ўртасидаги муносабатлар Ўзбекистон РеспубликасиҚуролли Кучларининг Интизом низомида белгилаб қўйилган. Ёки расмий маданиятэлементлари сифатида ҳарбий кийим (моддий маданият объекти) ва ҳарбий қўшиқларни(маънавий маданият объекти) мисол тариқасида келтиришимиз мумкин.

Норасмий ҳарбий маданият эса, армия жамоаси ичида бевосита бўлади. Норасмийҳарбий маданиятга низомларда кўрсатилмаган, лекин ҳарбий фаолиятда узвий давом этадигананъаналарни киритамиз. Бунга ҳарбий Олий ўқув юртини битираётган курсантларнингбитирув кечасида оқ кабутарларни учиришларини ёки офицерга ҳарбий унвон берилгандаўтказиладиган маросимни кўрсатиб ўтишимиз мумкин. Норасмий маданият, ўз навбатидасезиларли даражада турли қўшин турларида турлича бўлади, шунингдек, аниқ бўлинмага ваҳаттоки аниқ хизмат ўташ жойига боғлиқ ҳолда бўлиши ҳам мумкин.

Ҳарбий маданиятнинг яширин ва очиқ турлари мавжуд: яширин турида ҳарбиймаданият тинчлик даврида иқтисодий, сиёсий, ҳуқуқий ва бошқа турларида намоён бўлади.Бугунги кунда Республикамиздаги ҳарбий иқтисодий, ҳарбий сиёсий, ҳарбий ҳуқуқийсоҳадаги ислоҳатлар ва ҳарбий соҳанинг ривожланиш даражаси ҳарбий маданиятнинг яширинформаси ҳисобланади. Ҳарбий маданиятнинг очиқ формаси эса, уруш даврида намоён бўлади[4, Б.14]. Уруш инсон тафаккурни ўзгартиради, ҳарбий қадриятлар бу пайтда устун бўлади,ватанпарварликни кучайтиради, душман устидан ғалаба қозониш учун қўлдан келганчаҳаракат қилишга ундайди. Хусусий қизиқишлардан жамият қизиқишларининг устунлиги,давлат ролининг юқорилиги муҳим бўлиб қолади.Шунингдек, ҳарбий маданият бир қатор жамият учун керакли ҳаётий муҳим вазифаларнибажаради:-миллий ва ҳарбий жамият хавфсизлигини, давлат ва шахсларни, ҳарбий доирада ўзароижтимоий таъсирини таъминлаш;-жамиятда ижтимоий барқарорликни қўллаб - қувватлаш;- аскарларни замонавий технологияларда ўқитиш ва тарбиялаш;- ҳарбий ишларда тажрибани ошириб бориш;-маҳоратларни, жанговар малакаларни, анъаналарни авлоддан авлодга етказиш;- ҳарбий ижтимоийликни амалга ошириш ва ҳоказо.Юқоридаги мулоҳазалар асосида қуйидагиларни ҳарбий маданиятининг белгилари сифатидакўрсатишимиз мумкин:- ҳарбий маданият умумий маданиятнинг бир шакли сифатида ишлайди, чунки утўқнашувларни унинг экстремал (қуролли) шаклида ишлатиш билан боғлиқ инсонфаолиятининг ўзига хос томонини акс эттиради;

Page 103: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

251

-ҳарбий маданият - бу ҳарбий фаолият субъекти, у жамият, давлат ва шахсни манфаатларинингҳимоя қилиш шаклининг ўзига хос тури;-ҳарбий маданият одамларнинг ижтимоий фаоллиги ва фаоллик даражаси, ҳарбий соҳадагитурли жараёнларни бошқариш қобилятини ифода этади.Ҳарбий маданият давлатнинг ривожлариши билан шаклланиб боради. Ҳозирги кундаЎзбекистоннинг ҳарбий маданияти мамлакатнинг модеринизацияси, ривожланиши шужумладан сиёсий жиҳатдан ривожланиб бориши билан узвий боқлиқдир. Ҳарбий маданиятбилан жамиятнинг маданияти ўртасидаги боқлиқлик, мамлакатда олиб бориладиганислоҳатлар, кўзга кўринадиган янгиланишлар, умуман ижобий ўзгаришлар билан боғлиқбўлиб, ушбу ҳолатда армия тинчлик ва барқарорликнинг кафолати сифатида номоён бўлади[5, Б.33]. Юқоридаги маълумотлардан келиб чиқиб, ҳарбий маданият инсоният томониданҳарбий ишлар соҳасида яратган моддий ва маънавий қадриятларни англатиб, умумиймаданиятнинг бир қисми сифатида жамият аъзоларининг ҳарбий соҳадаги ижтимоиймуносабатларини ва бошқа маданиятлар каби инсоннинг хулқ-атворини тартибга солади, унимаълум бир турмуш тарзига йўналтиради.Уларни тўғри фикрлашга ўргатади,турливазиятларда ўзини қандай тутишни кўрсатиб беради, замонлар ва авлодлар ўртасидагиалоқаларини тиклайди, деган хулосага келишимиз мумкин бўлади. Шундай экан, Ўзбекистонижтимоий маданиятида ҳам ҳарбий маданият ҳарбий нуқтаи назардан жуда муҳим ўринэгаллайди. Ҳарбий маданиятнинг мамлакат ва миллат мустақиллигида ҳам ўрни беқиёсҳисобланади.

Ҳарбий маданиятда фалсафий-маданият тушунчаси мавжуд бўлиб, ҳарбий маданиятжамият ва мамлакатдаги ҳар бир фуқаронинг миллий ҳаёт тарзи ва тарихий ривожланишдагиўрнини, давлатнинг қуролли ҳимоясини ташкиллаштиришдаги ролини кучайтиради.Шунингдек, ҳарбий маданият тушунчасини тўғри талқин этилиши эса, жамиятдамаданиятнинг кенгайишига, ҳарбий маданият ҳақида янги билимлар олишга олиб келади.Ҳарбий маданият барча давлат органлари, жамоат ташкилотлари, оммавий маълумотмарказларининг ишига катта ёрдам беради. Ҳарбийлар ва халқнинг онгини ватанпарварликруҳида тарбиялайди. Ҳар хил тарихий даврларда ҳарбий маданиятни ўрганиш, уни инсонларҳаётини яхшилаш учун йўналтириш, қабул қилинган сиёсий ва бошқарув қарорларига унингсезиларли таъсири, ҳарбий маданият қанчалик жамият ҳаётида зарурлигини билдиради.Ҳозирги янгиланиш замонида жамиятнинг ҳарбий маданиятини ўрганиш жамиятинимустаҳкамлашга хизмат қилади. Ҳарбий маданият муаммоларини ўрганиш, Ватан тарихимоҳиятини чуқурроқ англашга ёрдам бериб, давлатчиликнинг шаклланиш тарихи,маънавияти, маърифати ва ватанпарварлик ҳиссиётларини очиб беради. Миллий ифтихордекулуғвор ва теран туйғунинг пайдо бўлиши эса, аждодларимиздан мерос қолган бебаҳомаданиятни билиш, қадрлаш ва янада бойитиш билан боқлиқдир. Мана шундай эзгу туйғу вабунёдкор ғоялар онгимиз ва қалбимиздан жой олиши учун халқимиз яратган бетакрормаданият ва маънавиятни эгаллашимиз жуда муҳимдир.

Сноски/ Иқтибослар /References

1.Ўзбекистон Республикаси Қуролли Кучлари тизимида маънавий-маърифий ишларсамарадорлигини ошириш Концепцияси. - Тошкент.: 2018. 4 август. -3б. (The concept ofincreasing the effectiveness of spiritual and educational work in the Armed Forces of the Republic ofUzbekistan. Tashkent. 2018. 4 August. -3p.).2. Морихин В.Е. Традиции офицерского корпуса русской армии. - М.: Граница, 2010.-113 Б.(Morikhin V.E. Traditions of the officer corps of the Russian army. - M.: Border, 2010.-113 p.)3. Гребеньков В. Н. Тенденции эволюции военной культуры современного российскогообщества. - М.: Прогресс, 2006.-90Б. (Grebenkov V. N. Trends in the evolution of military cultureof modern Russian society - M.: Progress, 2006.-90p).4. Романова Е.Н. Военная культура и ее основные характеристики. - М.: Наука, 2008.-11Б.(Romanova E.N. Military culture and its main characteristics. - M.: Science, 2008.-11 p.)

Page 104: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

252

5. И.Ю.Иноятов. Ҳарбий хизматнинг маънавий ва ҳуқуқий асослари. - Т.: Ўзбекистон, 2012. -30б. (Inoyatov I. Y. Moral and legal bases of military service. - T.: Uzbekistan, 2012.-30p.).6. Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. -1207 бет.(Shermuxamedova N.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012. -1207 p.)7. A.Makhmudova Guarantee of legal basic of supporting human rights in new level of Uzbekistan’sdevelopment . International Journal of Advanced Science and Technology Vol.29 .No.5, (2020),pp.1761-17708. A.N.Makhmudova Legal socialization problems of personality in modern civilian society.Scientific Bulletin of Namangan State University http://uzjournals.edu.uz/namdu/vol1/ 145-151pp9.Vafaeva D Nongovernmental noncommerical organizations - the basis for the formation of civilsociety in Uzbekistan Sociosphera 2011. no. 4, 98–10010.Вафаева Д.Б. Влияние политической активности граждан на процесс становлениягражданского общества в Узбекистане// вестник науки и образования №13 (67), 2019. (Theinfluence of political activity of citizens on the process of formation of civil society in Uzbekistan)

Page 105: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

253

Химматова Зарина АхтамовнаФалсафа кафедраси таянч докторанти

Самарқанд давлат университети[email protected]

СЎФИ ОЛЛОҲЁР МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ ШАХС ТАРБИЯСИДАГИ ЎРНИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-36

АННОТАЦИЯМақолада Марказий Осиёда XVII асрнинг иккинчи ярми ва XVIII асрнинг бошларида яшабўтган ўзбек маърифатчилик тарихида муҳим ўрин тутган нақшбандия тариқатининг йириквакили, фақх ҳамда ўзбек адабиётида зуллисонайн шоирлардан саналган буюк аллома,мутафаккир Сўфи Оллоҳёрнинг маънавий меросининг шахс тарбиясидаги ўрни таҳлилқилинди.Сўфи Оллоҳёр фалсафий- ахлокий – педагогик, адабий – дидактик йўналишда тўрттайирик асар яратган. Улар форс – тожик тилида «Маслак ул – муттақин » ва «Мурод ул –орифин» , туркий-ўзбек тилида «Сабот ул – ожизин» ва араб тилида «Маслак ул – мутъийн».Маколада алломанинг «Маслак ул - мутаққин» «Сабот ул – ожизин » ва бир қанча шеърийнамуналарида илгари сурган ғоялари ижтимоий – фалсафий қарашлари, комил инсоннитарбиялашдаги қарашлари ўрганилиб, унинг бугунги давр шахс тарбиясидаги ўрни нечоғикмуҳимлиги очиб берилди.Калит сўзлар: Сўфи Оллоҳёр, фақиҳ, мутафаккир, маънавий мерос, «Маслак ул – мутаққин»,«Сабот ул – ожизин», ижтимоий – фалсафий қарашлар, ғоя, шахс тарбияси, комил инсон.

Химматова Зарина АхтамовнаДокторант кафедры философии

Самаркандский государственный университет[email protected]

РОЛЬ ДУХОВНОГО НАСЛЕДИЯ СУФИ АЛЛАХЬЯРА В ВОСПИТАНИИЛИЧНОСТИ

АННОТАЦИЯВ статье анализируется роль духовного наследия великого ученого, мыслителя СуфияАллахьяра, считающегося одним из поэтов, работавших на двух языках в узбекскойлитературе, великого представителя секты Накшбандия, занимающего важное место вистории узбекского просвещения, жившего в Средней Азии во второй половине XVII и началеXX века. Суфи Аллахьяр создал четыре крупных произведения в философско-нравственно-педагогическом, литературно – дидактическом направлении. Это "Маслак уль-муттакин" и"Мурад уль – орифин" по – персидски, "Сабо уль-оджизин" по – турецки-узбекски и" Маслакуль-мутийн " по-арабски. В статье были изучены идеи ученого "Маслак уль - мутагкин","Сабот уль – оджизин" и несколько поэтических образцов социально – философских взглядов,

Page 106: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

254

взглядов на воспитание совершенного человека, раскрыто значение его роли в воспитанииличности в современный период.Ключевые слова: Суфи Аллахьяр, факих, мыслитель, духовное наследие, «Маслак ул –мутаккин», «Сабот ул – ожизин», социально-философские взгляды, идея, воспитаниеличности, совершенный человек.

Khimmatova Zarina AkhtamovnaDoctoral student of the Department of philosophy

Samarkand State [email protected]

THE ROLE OF THE SPIRITUAL HERITAGE OF THE SUFI ALLAHYAR IN THEUPBRINGING OF A PERSON

ANNOTATIONThe article analyzes the role of the spiritual heritage of the great scientist, thinker Sufi Allahyar, whowas considered one of the poets who worked in two languages in Uzbek literature, the greatrepresentative of the Naqshbandiya sect, who took an important place in the history of UzbekEnlightenment, who lived in Central Asia in the second half of the XVII and the beginning of. SohfiAllahyar created four major works in the philosophical - moral – pedagogical, literary – didacticdirection. They are "Maslak ul – muttaqin" and "Murad ul – orifin" in Persian, "Sabot ul – ojizin" inTurkish-Uzbek and "Maslak ul – mutiyn" in Arabic. In the article, the ideas of the scientist "maslakul - mutaqqin" ," Sabot ul – ojizin " and several poetic samples were studied socio – philosophicalviews, views on the upbringing of a perfect person, the importance of his role in the upbringing ofthe individual in today's period was revealed.Keyword: Sufi Allahyar, faqih, thinker, spiritual heritage, "Maslak ul-mutakkin", "Sabot ul-ozhizin",socio-philosophical views, idea, personality education, ideal person.

Жамият пайдо бўлибдики, унда яшовчи шахсларнинг тафаккур тарзи, диний ва дунёвийқарашлари, ўз ҳаёт йўлларини поклик ва ҳалоллик асосида қуриши ёки тамоман бунга зидбўлган ҳаёт йўлидан кетишлари доимо жамият ҳаётига таъсир этиб туради. Шахс тафуккурдунёсининг теран бўлиши, илмий салоҳиятининг юксалиши шунинг натижасида маълумдаражага, мавқига эришишида унинг ички дунёси маънавий бой булиши, аҳлокан пок бўлиши,бир сўз билан айтганда тарбияли бўлиши муҳим омил ҳисобланади.

Инсоният XXI аср «Ахборот асри» да яшар экан, замон ундан хар жабҳада зийракбўлишни, кечагиданда-да, теранрок фикр юритишни, тарихини яъни ўзлигини англаган ҳолда«бугунини» яратиши лозимлигини ва шу билан бирга «келажаги» нинг порлоқ бўлишида шубугундан ҳаракат қилишни талаб этмокда. Ўз навбатида, бу шахсдан дунёвий билимларниэгаллаш билан бирга, энг аввало, маънавиятли бўлишни, маданиятли – маърифатли бўлишнибир сўз билан айтганда, юқоридаги сифатларга эга тарбияли шахс бўлишни тақозо этмокда.

Тарбияни таълим билан ҳамоханг бериб борилиши Шарқ дунёкарашига, Шарқфалсафасига хос жиҳатлилиги аҳамиятга моликдир. Азал – азалдан Шарқнинг буюкмутафаккирлари ўз асарлари,фалсафий қарашлари орқали инсониятни комилликка, диний вадунёвий билимларни мукаммал эгаллашга ундаганлар. Жамиятда ўз гуманистлик ғоялариниилгари суриб, шахсларни инсонпарварликка, меҳр – шавфқатга, ҳалол меҳнат қилишга,бағрикенгликка даъват этиб келганлар.

Мустақилликнинг дастлабки йилларидан бошлаб, буюк мутафаккир аждодларимизнингҳаёт йўли ва маънавий меросини тўлоқонли тарзда холисона ўрганиш ва уни ҳаётга тадбикэтиш борасида бир қатор чора – тадбирлар амалга оширилди. Бу борада БиринчиПрезидентимиз Ислом Абдуғаниевич Каримов қуйидагича фикр билдирганлар: «Халкимизтаянчи аждодларимиз қолдирган маънавий меросининг ўзи бир хазина. Бу хазинадан оқилонафойдаланишимиз лозим». [1, Б.175]

Page 107: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

255

Президентимиз Шавкат Миромонович Мирзиёев бу ҳакдаги фикрини қуйидагича баёнэтадилар: «… тарихимиз, маданиятимиз, динимизга алоқадор бир варақ қўлёзма бўлса ҳам,уларни тўплаб, халқимизни, ёшларимизни таништириш, бизнинг қандай буюк ва бетакрормеросимиз борлигини англатиш, фарзандларимизни шу улуғ меросга муносиб этибтарбиялашдан иборат» [2]

Буюк мутафаккир, алломаларимиз ҳаёт йулини ва маънавий меросини тобора теранроқўргана бошлар эканмиз, уларнинг жахон тамаддуни ёки ислом илм – фани ривожига қўшганҳиссалари аниқланган сари, бу буюк зотларнинг тарих босқичларида рўпара келган турли ётмафкуралар, назариялар, фалсафий оқимлар шиддатига кукрагини қалқон қилган мардинсонлар бўлганлиги янада равшанроқ намаён бўлади.

Анна шундай буюк инсонлардан бири XVII асрнинг иккинчи ярми XVIII асрнингбиринчи ярмида яшаб ўтган илоҳиёт олими, мутафиккир, фақиҳ, нақшбандия тариқатинингйирик вакили, зуллисонайн шоир Сўфи Оллоҳёрдир.

Сўфи Оллоҳёр адабий ва маънавий мероси ўзбек мумтоз адабиёти, тасаввуф ва ўзбекмаърифатчилиги тарихида алоҳида аҳамиятга эга. «Сўфи Оллоҳёр хизматларининг буюклигишундаки, агар Хожа Ахрор Вали, Маҳдуми Аъзам аллома бобокалонларимиз “сўфия“тариқати таълимотларини ижтимоий ҳаётга тадбиқ этишда намуна кўрсатган бўлсалар,СўфиОллоҳёр бу тариқатнинг барча даврлар учун долзарб, миллий мадрасаларнинг таълимтизимига олиб кирди. Ўз ижодида комил инсонни тарбиялашни бош мақсад қилиб олди. Уўзининг ана шундай хизмати билан даврларнинг, миллионлаб кишиларнинг муаллими вамураббийига айланди, буюклик касб этди» [3, Б.6]

Сўфии Оллоҳёрнинг ҳаёти ҳакида маълумотлар етарлича тўлик эмас. Чунки собик СоветИттифоқи даврида унга диний-мистик шоир тамғаси қуйилиб, ҳаёти ва фаолиятини ўрганишманъ этилган, улуғ алломамизнинг шахсияти ва ижодига холис баҳо берилмаган.

Мустақиллигимиз шарофати билан кўплаб олимлар, тадқиқотчилар Сўфи Оллоҳёр ҳаётва ижодини яқиндан ўргана бошладилар.

Сўфи Оллоҳёр Самарқанднинг Каттақўрғон беклигига қарашли Минглар қишлоғидаОллоҳқули (Темирёр) хонадонида туғилган. [4, Б.5]

Лекин алломанинг таржимаи холи юзасидан тўлиқ бир тўхтамга келинмаган жиҳатларибор. Масалан , Сўфи Оллоҳёрнинг дунёга келиш ва вафот этиш саналари ҳар хилкўрсатилмокда. Жумладан, унинг туғилиш санаси сифатида 1616,1620,1625,1634,1644 вавафот этган санаси эса 1707, 1708, 1713, 1724 йил деб кўрсатилмокда.

Аммо юқоридаги қайд этилган саналар бўйича Шарқшунос Абдусаттор Жуманазаровтадқиқотчиларнинг Сўфи Оллоҳёр ҳаёт йўли ҳақида билдирилаётган ҳилма – хил ва айнипайтда бир – бирига зид маълумотларнинг қиёсий таҳлилидан келиб чиқиб, Сўфи Оллоҳёр1663 йилда, Самарқанднинг Каттақўрғон мавзесида, Оллоҳқули хонадонида туғилгани, насл –насаби хитойқипчоқ, уруғи ўтарчи бўлиб, 1724 йили Сурҳандарё вилояти, Денов туманидагиВахшувор қишлоғида вафот этганлигини тарихий факлар билан аниқлаб берди. Унингфикрича, Сўфи Оллоҳёр шу вақтгача таъкидлаб келинганидек, яссавия тариқатига эмас,аксинча нақшбандия – мужаддидия тариқатига мансуб ва бу ҳакда бир қатор рад этиббўлмайдиган фактларни келтиради. . [5, Б. 141,142,143, 144, 145, 146,147]

Сўфи Оллоҳёр дастлабки таълимни Шайхлар кишлоғида (ҳозирги Иштихон тумани)масжид мактабида олади. Таҳминан, 10 – 12 ёшларида Бухорога бориб, мадрасаларда таҳсилкўради. Бухоро амирлигида катта мавке ва обрўга эга бўлган Жўйбор шайхлари даргоҳидатарбияланиб, диний ва дунёвий илмлардан ўз замонаси учун мукаммал таълим олади. Уамирликда маълум муддат бож йиғучилар маҳкамасиниг тўралик лавозимида фаолият олибборди. Дастлаб, у бу лавозимга катта ихлос билан киришади, кўп ўтмай бу соҳадагиҳақсизликлар, оддий халққа нисбатан жабр зулмни кўриб, ундан воз кечади. Наврўз исмлипирга муршид бўлиб поклик ва комиллик йўлини тутади. Бу ҳакида у ўзининг «Маслак ул –мутаққин» асарида: «Аср шоҳининг ҳузурида хизматда эдим Еган ноним захар – заққум эди,ногаҳон Оллоҳнинг инояти билан ул зотнинг хуш сухбатига эришиб, унинг муҳаббатигабоғландим. Ул Оллоҳнинг ҳабиби йўлида бўлган муршиднинг муборак номи Наврўз бўлиб

Page 108: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

256

бошдан – оёғи дарду сўздир …» деб такидлайди . [4, Б.4.]Бундан ташқари ўзини нақшбандиятариқатига мансублигини юқоридаги асарининг ҳамд қисмидаёқ айтиб ўтган. [4, Б.7.]

Сўфи Оллоҳёрнинг яна бир пири Шайх Ҳабибуллоҳ бўлган.Шайх Ҳабибуллоҳ ва ШайҳНаврўз ҳам бир даврда ва бир хонликда яшаганлар. Ўша давр ҳақида ёзилган баъзитазкираларда[6.] келтирилишича,Сўфи Оллоҳёр Шайх Наврўзнинг халфаси, Шайх Наврўз эсаШайх Ҳабибуллоҳнинг халфаларидан бўлганлиги таъкидланган.Демак, Сўфи Оллоҳёрустозининг устозидан ҳам таълим ва тарбия олган.

Сўфи Оллоҳёр ёзма меросига келсак,у ўзбек-тожик адабиётида ўз ўрнига эгазуллисонайн шоир эди. Аммо У фақатгина шоир эмас, тариқат арбоби ва ўз даврининг таниқлифақиҳ олими эди.

Фақиҳ(арабча билиш,тушуниш)-мусулмон ҳуқуқшунослиги, шариат қонун-қоидалариниишлаб чиқиш билан шуғулланувчи ислом таълимотининг бир соҳаси.Фиқҳ биланшуғулланувчи, уни ўрганувчи олимлар эса, фақиҳ(ислом ҳуқуқи олими)деб аталади.Шунингбилан бирга мутафаккир “сўфия” тариқати таълимотларини ижтимоий ҳаётга олиб кирганбуюк Устоз эди.

Сўфи Оллоҳёр фалсафий-ахлоқий-педагогик,адабий-дидактик йўналишда тўртта йирикасар яратган.Форс-тожик тилида “Маслак ул-мутаккин” ва “Мурод ул-орифин”,туркий-ўзбектилида “Сабот ул-ожизин” ва араб тилида “Маҳзан ул-мутеъийн”.

Мутафаккир асарларига назар ташлайдиган бўлсак, у ўзининг ижтимоий-фалсафийқарашларини панднома-дидактик тарзда,халққа содда, тушунарли тилда етказганлигига гувоҳбўламиз.Бундан кўзланган мақсад,асосан оддий халқни тўғри йўлга бошлаш, маърифатниошириш,ҳамда халқни диний ва дунёвий билим олишга чорлаш эди.Ўша даврдаги диний ваилмий китобларнинг кўпчилиги араб тилида ёзилган бўлиб,оддий халқ бу тилдаги асарларнимутолаа қилиши мушкул бўлган. Форсийда ёзилганларини эса тушунилиши мураккаблигидан,уни фақатгина зиёли,ўқимишли,мадраса кўрган инсонларгина тушуна олишган холос.

Алломанинг форсийда “Маслак ул-муттаққин”, туркийда “Сабот ул-ожизин” асарларисодда, оддий халқ учун тушунарли тилда ёзилди ва деярли ҳар бир шахс хонадонига етибборди. Бу сўзимизнинг тасдиғи сифатида юқорида тилга олинган бу икки асар Чин (Хитой)Шом (Сурия)гача, Оқ Эдил (Волга) бўйларидан Ҳинд сарҳадларигача бўлган минтақалардаяшовчи халқларнинг эътиқод қомусига, маънавий-маърифий қўлланмасига айланди. СўфиОллоҳёр бу асарлари орқали ўша ердаги халқларни ҳам, бир исломий-аҳлоқий, фалсафий-эстетик, мафкуравий ялов остида бирлаштирди. Бу эса ҳар қандай ижтимоий-иқтисодий даврҳамда сиёсий муҳитларда унча-мунча мутафаккир ижодкор қўлидан келаверадиган иш эмасэди. Сўфи Оллоҳёр шу орқали халқни комиллик сари етаклашни ўз олдига мақсад қилибқўйди.

Унинг эътиқодига кўра, кишиларни эзгу фазилатларга эга қилиб тарбиялаш учун аввалоуларни сўфиёна маърифатдан баҳраманд этиб, кўнгил кўзгуларини панд-насиҳатга тайёрлашлозим. Чунки унинг таъкидлашича, қоронғу кечада сояни аниқлаб бўлмаганидек, кўнгилмаърифий нурдан ҳоли бўлса, унга панд-насиҳат кор қилмайди:

Дил, ки нуоний шавад панди уйуби беш бас,Соя дар торикиш шаб кай бувад маълуми кас. [8, Б.19.]Сўфи Оллоҳёрнинг шахс маърифий тарбияси ҳақидаги қарашларида эътиборли жиҳати

шундаки, у мазкур машғулот шахснинг жуда ёшлигидан бошланиши керак, токи шахсулғайгани сари қадамини ўйлаб босиш малакасига эга бўлсин, ёшликдаги янглиш (хато) биланулғайган кишининг янглилишиш оқибатлари орасида катта фарқ бор, деб уқтиради:

Чун калон шуд мард по фаҳмида мондан лозим аст,Кай бувад ғалтидани уштур мисоли гўсфанд? [ 8, Б. 20.]Юқоридаги байтда Сўфи Оллоҳёр таъкидламоқчики, шахс улғайгани сари қадамини

ўйлаб босиши лозим, яъни шахс ўз хатти-ҳаракатини баҳолай олиши, тўғри ёки хато ишқилаётганини доимо синтез қила билиши лозим, шундагина ўз ҳаёти давомида катта хатоларгайўл қўймайди. Байтда келтирилган туя ва қўйнинг мисол қилиб олинишида эса фалсафийқараш мавжуд. Бунда таъкидланаяпдики, шахс ёшлигидан хатоларини тўғирлаб бормас экан,

Page 109: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

257

ўз ҳаёт йўлида янглишишлар билан давом этаверса у улғайганда хатолари оқибати “туядек”катта бўлади ва қачондир хатолари уни йиқитадиган бўлса, унда ҳаёт йўлида давом этишиучун “ўрнидан туриши” анчайин қийин кечади. Ўз ўрнида ёшликдан хатосини англаб етишмалакасига эга бўлган шахс эса, ҳаёт йўлида қилган хатоларини тузатишга ҳаракат қилибборади ва хато қилса-да, ўз хатосини англаб, тезда уни тўғирлаб, “ўрнидан туриши”, анчайиносон кечиши мумкин бўлади.

Инсон бутун умри давомида кимдандир, нимадандир ўрганиб, ибрат олиб яшайди.Аввалги сабоқни она меҳридан юқтирса, кейин отага тақлидан илм ҳосил қилади. Сўнгра ҳаётйўлидаги устозларга эргашиб, босқичма-босқич илгарилаб кетаверади.

Ҳақиқатдан, шахс камолида устознинг ўрни беқиёс. Устоз шахсни ҳаёт йўлида ўзўрнини топишида, маълум бир касбни эгаллаб, келажагини таъминлашида муҳим ролўйнайди. Сўфи Оллоҳёр таълим ва тарбия берувчи пир яъни устоз, аввало ўзи тарбияланган,камолга эришган кўнгли пок, кибрдан ҳоли, бир сўз билан айтганда, комил инсон бўлиши шартдеб таъкидлайди. Юқоридаги сифатларга эга бўлган устозларга эргашиш керак, улардантаълим ва тарбия олиш лозимлигини таъкидлайди:

Керак тобеъға матбуъи мукаммил, Улуғ тандин бўлур пайдо улуғ зилл.Керак кўп толиб ичра бир неку рой,Ёрутмас мунча юлдуз бўлмаса ой.Улув ҳиммат йигитларга керак пир,Камонсиз учмагай кўп бўлса ҳам тир.

Ўшал жундеки, ҳарб олатин осар, Агар бо сар юруса, ёвни босар. [9, Б. 134.]

Эргашувчига ўз ишини мукаммал билган, уларни ҳам мукаммал қила оладиган зот-Устоз керак. Зеро, улкан нарсадан улкан соя пайдо бўлганидек, мукаммал устоздан мукаммалшогирд етишиб чиқади. Илм аҳли кўпайгани сари уларнинг орасида назари пок, тўғри устозбўлиши зарур. Негаки, юлдузлар қанча кўп бўлмасин, ёнида ой бўлмаса ёрита олмайди, ўқларкўп бўлсада, камон бўлмаса, бефойда, ўқ ҳеч қачон ёйсиз уча олмайди, деб таъкидламоқда.

Шу ўринда мутафаккирнинг илм аҳлига муносабати ҳақида ҳам қисқача тўхталиб ўтишзарур. Зеро, бу масала бугунги кун учун ҳам ўз аҳамиятини йўқотмаган. Муаллиф илм аҳлигамуносабатини “Сабот ул-ожизин”нинг “Ҳикояти Бадбахтон” қисмида жуда равшан баёнэтади. Унда айтилишича, бир киши бир куни Пайғамбардан, ёмонларнинг ёмони ким дебсўрайди. Пайғамбаримиз Муҳаммад саллоллоҳу алайҳи вассалом у киши саволини уч мартатакрорламагунча жавоб бермайди, сўнгра:

Уч айғон сўнг жавобин берди они“Ёмон олим ёмонларнинг ёмони.”Яна айди ўшал ҳамрози маҳбуб,“Эрур хўбнинг хўби ҳам олими хўб!” [9, Б.135.]Расули акрам:” Ёмонларнинг ёмони ёмон олимдир”- деди ва озгина сукутдан сўнг –

“Яхшиларнинг яхшиси ҳам яхши олимдир” – деб, қўшиб қўйди. Бу ерда ёмон олим деганда,дунёсевар (бойлик, шуҳрат, амал) олимларни, яхши олим деганда эса дин олимлари, яънииймонли, эътиқодли, халқпарвар илм аҳлини назарда тутган. Юқорида таъкидлаганимиз пирикомил – яъни устознинг дунёсевар ёки илмсевар бўлиши шахс тарбиясида муҳим аҳамият касбэтади. Чунки ҳақиқий халқпарвар, ватанпарвар, виждони пок устоз ўз шогирдларини айнанана шу руҳда тарбиялайди, аксинча моддий олам бойликларига ружў қўйган устоз, гарчи илмизиёда бўлса-да, шогирдлари руҳиятига салбий таъсир этмай қўймайди. Натижада, жамиятдаўзи каби моддий дунёни биринчи ўринда кўрадиган “дунёсевар олимларни” кўпайишига олибкелади.

Сўфи Оллоҳёр устоз-шогирд муносабатини жуда чиройли тарзда ифодалайди. Устозшогирд учун бамисоли табибдир дейди. Ўз йўлини тополмай юрган шахсни, яхши устозгинатўғри йўлга йўналтириб, табиб сингари соғайтиради. Қаттиқ қуюн туфайли кўтарилгантўлқиннинг мавжини дарё ўзанига қайтарганидек, устоз-шогирдига берадиган билим ва

Page 110: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

258

тарбияси билан уни ҳалол ва пок йўлдан порлоқ келажак сари етаклашини уқтиради. Агардаустоз юқоридаги сифатларга эга бўлса-ю, шогирднинг қалби бундан равшан тортмаса, яъни,устознинг таълим-тарбияси кор қилмаса, айбни устоздан эмас, шогирд ўзидан ахтарсин деб,таъкидлайди. Комил устознинг кўрсатган йўлидан қилча хилоф йўл тутилса ҳам, нобобшогирднинг ҳолига минг афсуслар бўлсин дейди.

Сўфи Оллоҳёрнинг шахс тарбияси борасидаги қарашларида “шахс ва жамият бир-бирига масъулдир” деган даъват ётади. Бу масала ҳозирги давр учун ҳам ўз аҳамиятинийўқотмаган қарашдир. Мутафаккир: “ агар бирор-бир ёмон, яъни бидъат ишларни ўзингқилмасанг-да, аммо жамиятнинг тубанлашувига рози бўлиб, лоқайд бўлишинг айни гуноҳдир,гуноҳ бўлганда ҳам гуноҳларнинг энг оғиридир”, дея бонг уради. [10, Б.37]. Сўфи Оллоҳёр “Сабот ул-ожизин” асарида шахс тарбиясига, жамиятга таъсир этувчи олим сифатида қарайди.Шунинг учун ҳам шахс тарбияси учун фақатгина масъул шахсларгина эмас, балки ҳамма ўздахлдорлигини ҳис қилган ҳолда иштирок этиши лозимлиги уқтирилади.

Жамият равнақини таъминлашда унда яшаётган фуқароларнинг тўғри ва пок ҳаёткечиришлари учун аввало лоқайдликдан воз кечиш, ҳар бир ватанпарвар фуқаронинг жамиятолдидаги бурчи эканлиги бот-бот уқтирилади. Жамиятдаги бирор шахс тўғри йўлдан адашса,унга билиб туриб йўл кўрсатмаслик бахиллик, дейди. “Бахилликнинг ҳам, хиёнатнинг ҳам энгкаттаси – халқ тарбиясидан ўзини четга олишдир”:

Биров йўл билмайин юзланса чўлга,Билиб, гар солмасанг сан яхши йўлга,Қаю инсоф эрур, қайси диёнат?!Эрур андоғ улуғ бухлу хиёнат!Агар олдингда тифлебўлса ногоҳ,Ёнар ўтга тушарин билсанг огоҳ,Узатмас бўлсанг анга дасти алтоф,Нечук бўлғай мусулмонлиғда инсоф?! Жамиъи бандаи мўмин, саросар,Эрурмиз бир-биримизга биродар.Биров чиқса тарихи охиратдин,Ўгурса юз мақоми мағфиратдин,Агар кўрсатмаса йўл кўрган инсон.Бахиллик мундин ўтмас, эй мусулмон. [10, Б. 38]

Юқоридаги байтда муаллиф: “Биров йўлдан адашиб, чўл-у биёбонга кирибкетаётганини унга ҳалокат хавфи юзланаётганини кўрсанг-у, билиб туриб тўғри йўлникўрсатмасанг бу қайси инсоф ва диёнатга тўғри келади? Бундан ортиқ хиёнат, бахилликборми?! Агар олдингда ёш болани ёнаётган оловга тушиб кетаётганини билсанг-у, унга ёрдамқўлини чўзмасанг, сен қандай мусулмонсан, сенда инсоф борми ўзи?! Бошдан – оёқ барчамўмин бандалар бир – биримизга ака – укадирмиз. Ичимиздан аками ё уками, кимдир тўғрийўлдан адашиб кетаётган бўлса, қолаверса, бу залолатдан қутилиш йўлларидан хабардоринсон тўғри йўлга бошламаса, бундан ўтадиган бахиллик бўлмайди, эй мусулмон” – деб,инсонларни лоқайд бўлмасликка чорламоқда.

Сўфи Оллоҳёрнинг XVIII асрда илгари сурган бу ғояси бугунги давр учун ҳам энгкеракли ва долзарб ҳисобланади. Буни биз Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг қуйидагификрларидан ҳам англашимиз мумкин: “Бир боланинг йўлдан адашиши – бу нафақат бир оила,балки бутун жамият бошига тушган кулфат.” [2]

Сўфи Оллоҳёр шахс тарбияси, асосан, сўз воситасида, панду-насиҳатлар орқали амалгаоширилишини назарда тутиб, бунда ширин сўзли бўлишни муҳим омил ҳисоблайди. Ўзининг“Сабот ул-ожизин” асарининг “Сучук тиллик бўлмоқни баёни” бобида ҳам инсоннитарбиялашда, уни тўғри йўлга солишда сўзнинг аҳамияти муҳимлиги, қолаверса, ширин сўзорқали нафақат шахсни тарбиялаш, балки тўғри йўлдан адашганларни ҳам тўғри йўлга солишмумкинлиги ҳақида сўз юритади:

Page 111: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

259

Сучук тил бўлса қайси муҳтарамға, Солур кўкдағини зери қадамға. Сучук лафзи билан беҳарбу безарб, Бировни келтурурлар шарқдин ғарб. Эранлар олмайин бир игна қўлға, Солурлар неча гумроҳларни йўлға. [9, Б. 220.]

Бу ерда: Эҳтиромга лойиқ бир инсон бўлса, яна тили ҳам ширин бўлса, ҳар қандай“босар-тусарини билмай юрган, такаббур кимсани ўзининг мулойим сўзи билан ўз ўрнигатушириб қўяди дейилмоқда. Ҳеч қандай уруш-калтаксиз ёлғиз ширин сўз билан кишинидунёнинг шарқидан ғарбига олиб келиш ҳеч гап эмас. Мард – эр кишилар игнадек кичик бирнарсани ишлатмасдан ҳам ширин сўз билан қанча йўлдан адашган гумроҳларни йўлга солишмумкинлигини таъкидламоқда. Адиб, кимнидир тарбиялашда кибрли сўзларга йўл қўймаслик лозимлигини уқтиради:Нуқте аз кибр қалби шахсро мулзам кунад,Қатраи хобин поли як чаҳро барҳам кунад. [8, Б. 21.]Маъноси: Бир томчи қон бутун бир қудуқ сувини яроқсиз қилгани каби, озгина бўлса ҳамкибр билан айтилган сўз инсонлар қалбини мулзам қилиб қўяди. Мутафаккирнинг қарашларидан маълумки, жамиятда шахсни тарбиялаш жараёнидақалбнинг поклигига путур етказмаслик зарур. Юқоридаги байтда инсон қалби яъни юрагиқудуққа, қалб поклиги эса зилол сувга қиёсланаяпди. Озгина бўлса-да, кибр билан айтилгансўз ҳуддики қудуқдаги зилол сувга тушган қон каби унинг поклигига путур етказиши мумкин.

Сўфи Оллоҳёр инсонларни комиллик сари етаклар экан, уларни ҳамиша билим олишгачорлайди, отасининг қудрати-ю, насл-насабига эмас, ўз билим ва ҳалол меҳнати орқали ҳурмат– эътибор топишга ундайди:

Такаббур қилмағил, эй бемаъоний,Фалоний ўғлидурман фалоний.Ишонма отаға, қолма талабдин,Қиёматда сўралмасдир насабдин

Ҳасаб фавқи насабдур, эй неку ҳол,Йипак тўндин, ўтар хўб ишлаган шол

Қорача ўғли Хўжа ўғлидин кам,Муъаллам бўлса сайиддин ўтар ҳам. [9, Б.152]

Бу ерда бугунги даврнинг асосий талабларидан бири-билимли бўлиш, отанинг мол-дунёсига ишониб, ҳаётда ўз йўлини топа олмасдан қолмаслик очиқ ва равшан баён қилинган.Илм излаб, кечаю-кундуз тинмаган, иймонли, билими зиёда, тарбияли шахс, гарчи оддий халқфарзанди бўлса-да, саййид ва хўжаларнинг билимсиз ва бесавод авлодидан устундир,дейишмоқда.

Хулоса қилиб айтганда, XVII асрнинг иккинчи ярми XVIII аср бошларида яшаб ижодэтган буюк мутафаккир, Сўфи Оллоҳёр ўз асарлари, ундаги ижтимоий-фалсафавий қарашларива ғоялари орқали бутун инсониятни тўғри йўлга чорлади, комилликка етаклади. СўфиОллоҳёр маънавий меросининг бош ғояси “эътиқоди мустаҳкам комил инсон тарбияси бўлиб,уни амалга ошириш моҳиятан, комил инсон тарбиясини умумжамият вазифаси қилиббелгилаш эди. Мутафаккир бу ғояни тарғиб қилиш орқали ўзи яшаган даврда жамиятравнақига хавф солиб турган ҳар хил бузғунчи ғояларни фуқаролар онгидан илдизи биланқўпориб ташламоқчи эди. Буни амалга оширишнинг энг самарали усули эса ҳар бир шахсниҳар жиҳатдан комил қилиб тарбиялашда, деб билди.

Мутафаккирнинг бой маънавий мероси бутун инсониятни комилликка етаклайди ва ҳарқандай жамиятни равнақ топишида шахснинг билими ва тарбияси муҳим омил эканлигиниисботлайди. Ул зоти шарифнинг биз инсониятга қолдирган бой адабий ва маънавий меросизамонлар, даврлар ўзгарса-да, барча замон ва даврлар учун бирдек аҳамиятли ва қимматлидастури-амал ҳисобланади.

Page 112: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

260

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Каримов И.А. “Юксак маънавият – енгилмас куч” Тошкент “Маънавият”, 2010. – Б. 176.(Karimov I.A. "High spirituality is an invincible force "Tashkent" spirituality", 2010. – P. 176.).2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг “Ижтимоий барқарорликнитаъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш – давр талаби” мавзусидаги анжумандасўзлаган нутқи. 15.06.2017 й. //uza.uz / politic3 / vatanimiz – ta-diriva-kelazhagi-y-lida-yanada-amzhi-at-b-lib.15.06.2017. ( President Of The Republic Of UzbekistanM. Mirziyoev's speech at theconference on" ensuring social stability, preserving the purity of our sacred religion – talabi of theera". 15.06.2017 y. //uza.uz / politic3 / our homeland – ta-diriva-kelazhagi-y-lida-further-amzhi-at-b-lib.15.06.2017).3. Сўфи Оллоҳёр. Нашрга тайёрловчи ва сўз боши муаллифи И.Сувонқулов. “Кўзинг ибратбила оч” Самарқанд 2002 й, Б 60. (Sufi Allahyar. The author of the preposition and the word headis I.Suvonkulov. "Open your eyes and learn a lesson." Samarkand,2002. – P. 60).4. Сўфи Оллоҳёр “Маҳзун ул-мутаққин” /Тарж. Қозихўжа ибн Ҳафизхўжа. Нашргатайёрловчилар: С.Сайфуллоҳ, А.Деҳқон, - Т: “Ўзбекистон”, 2016. – Б. 608. (Sufi Allahyar."Mehzun ul-mutaqqin". Trans.Qazikha'ja ibn Hafirho'ja. Prepositions for publication: S.Seyfullah,A.Dehkan, - T:" Uzbekistan", 2016. – P. 608).5. Абдусатторов Ж. “Вахшувор” Тошкент “Академ нашр”, 2015. – Б 256.( Abdusattorov J."Vakhshuvar" Tashkent "Akadem edition", 2015. – P. 256).6. Абдулазиз Амир Кулолий. “Тазкираи машойих”. Шарқ қўлёзмалар маркази. Қўлёзма № 79.– Б. 72. (Abdulaziz Emir Kulaliy. "Tazkirei mashayix". Center of Oriental handcuffs. Manual № 79.– P.72).7. Фиққ // Ислом. Энциклопедия. З.Ҳусниддинов таҳрири остида. – Т: “Ўзбекистон миллийэнциклопедияси” Давлат миллий нашриёти, 2004 – Б – 247. (Fikh / / Islam. Encyclopedia. Underthe editorship of Z.Husniddinov. - T:" National Encyclopedia of Uzbekistan "State Nationalpublishing house, 2004. – P. 247).8. Сувонқулов И. “Сўфи Оллоҳёр” Самарқанд, 2000. –Б 52.( Suvonkulov I. "Su'fi Allahyar"Samarkand, 2000. –P. 52).9. Рашид Зоҳид. Сўфи Оллоҳёр. “Саботул ожизин” шарҳи. Равойиҳур райҳон. – Т: “Шарқ”,2018. – Б. 480. (Rashid Zahid. Su'fi Allahyar. Comment of "Sebatul acizin". Ravayihor Reyhan. –T: "East", 2018. – P.480).10. Сирожиддинов Ш. “Сўфи Оллоҳёр илоҳиёти” I қисм. Имом ал-Бухорий халқарожамғармаси нашриёти. Тошкент, 2001. – Б. 80. (Sirajiddinav Sh. Part I. "Theology of SuhfiAllahya ". Publishing house of Imam al-Bukhari International Foundation. Tashkent, 2001. – P. 80).

Page 113: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

261

Маликов Турдали Тошмирзаевичдоцент Наманганского инженерно-технологического

института, кандидат философских наук[email protected]

АКСИОЛОГИЧЕСКИЙ ПОДХОД К АНАЛИЗУ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫУЗБЕКИСТАНА

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-37

АННОТАЦИЯЗначение духовной культуры является ключевым фактором формирования и развитиянациональной идеологии. В этой научной статье утверждается, что духовная культура являетсяценностью, что духовность и культура взаимосвязаны и неразделимы. Кроме того, научно ифилософски исследована роль и влияние духовной культуры в развитии национальной идеологии.Содержание освещается через концепцию аксиологии, которая является ценностной философией.Научные исследования проводились с помощью таких понятий, как аксиология, оценка ценности,ценностный подход, нравственное качество духовного человека. Был сделан научный вывод отом, что наша страна обладает богатым духовным наследием, которое является ключевыминструментом всестороннего развития молодых людей через духовное наследие, особенно вформировании их национального идеологического мировоззрения.Ключевые слова: национальная идеология, философия ценностей, национальная идея,аксиология, духовное наследие, духовная культура, индивидуальная духовность, социальныеценности, социальная культура, отношения человека и общества, человеческие качества.

Маликов Турдали ТошмирзаевичНаманган мухандислик технология институти доценти,

фалсафа фанлари номзоди[email protected]

ЎЗБЕКИСТОН МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИНИ ТАХЛИЛ ҚИЛИШДА АКСИОЛОГИКЁНДАШУВ

АННОТАЦИЯМиллий мафкурани шаклланиши ва ривожланишида маънавий маданият қадрияти асосийомил бўлиб хисобланади. Мазкур илмий мақолада маънавий маданият бу қадрият эканлиги,маънавият ва маданият бир бири билан ўзаро боғлиқ ва ажралмаслиги баён қилинган. Бунданташқари маънавий маданиятнинг миллий мафкурани ривожлантиришдаги ўрни ва таъсириилмий, фалсафий мушоҳада қилинган. Қадрият фалсафаси бўлган аксиология тушунчасиорқали мазмуни ёритиб берилган. Аксиологиянинг қадр қимматни баҳолаш, қадрятлиёндашув, маънавий шахснинг аҳлоқий сифати каби тушунчалари орқали илмий изланишларолиб борилган. Мамлакамизни бой маънавий меросга эга эканлиги, бу маънавий мерослар

Page 114: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

262

орқали ёшларни ҳар томонлама камол топишида, айниқса уларнинг миллий мафкуравийдунёқарашини шакллантиришда асосий восита эканлиги ҳақида илмий хулосалар қилинган.Калит сўзлар: миллий мафкура, қадрият фалсафаси, миллий ғоя, аксиология, маънавий мерос,маънавий маданият, шахс маънавияти, ижтимоий қадриятлар, жамият маданияти, инсон важамият ўртасидаги муносабатлар, инсоний фазилатлар.

Malikov Turdali Toshmirzaevichdocent Namangan Engineering technology institute,

candidate of philosophical [email protected]

AXIOLOGICAL APPROACH TO THE ANALYSIS OF SPIRITUAL CULTURE OFUZBEKISTAN

ABSTRACTThe value of spiritual culture is a key factor in the formation and development of national ideology. Thisscientific article argues that spiritual culture is a value, that spirituality and culture are interconnected andinseparable. In addition, the role and influence of spiritual culture in the development of national ideologyis scientifically and philosophically investigated. The content is illuminated through the concept ofaxiology, which is a value philosophy. Scientific research was carried out using concepts such as axiology,value assessment, value approach, moral quality of a spiritual person. The scientific conclusion was madethat our country has a rich spiritual heritage, which is a key tool for the comprehensive development ofyoung people through spiritual heritage, especially in shaping their national ideological worldview.Keywords: national ideology, philosophy of values, national idea, axiology, spiritual heritage,spiritual culture, individual spirituality, social values, social culture, human-society relations, humanqualities.

В формировании духовной культуры человека, нации общества важное значениеимеет ценностная ориентация. Известно, что при всей объективной значимостикультуры общества, духовная, равно как и материальная культура есть продуктдеятельности человека, многовекового творчества различных поколений. В месте с темкультура есть не что иное как опредмеченная деятельность субъекта. В этой статье именнов практической деятельности человека, во взаимоотношениях человека и обществасоздаются представления и понятия ценности, ценностной ориентации .Ценностная оценка духовности есть как бы критерий степени развития духовностичеловека и его культуры . В ценностной ориентации аккумулируются представлениялюдей о значимости самых разнообразных явлений материальной и духовной жизниобщества. Определить и объяснить ценность чего либо в том числе и ту или инуюсторону духовности можно только с позиций такой науки как аксиология. Аксиологияэто и есть философия ценностей. Понятия ценностей обозначает характеристикуразличных объектов и материальной и духовной жизни . Понятие ценности отражаетобъективную действительность. Ценность — это объективная значимость многообразныхкомпонентов действительности, содержание которой определяется потребностями иинтересами общественных субъектов. Понятие ценность по смыслу очень близко к такимпонятиям как "потребность", "интерес", "благо", "полезность", но к ним не сводится и имеетсвое собственное самостоятельное значение. Высшей ценностью с точки зрения аксиологииявляется сам человек, его жизнь как высшее творение эволюционного развития.Вся совокупность человеческой деятельности, в том числе, и прежде всего трудоваяявляются ценностями[3,С.68]. Ценностная ориентация личности выражает еемировоззренческую, гражданскую позицию. Она входит в состав мотивов и стимулов всехвидов поведения человека, она не только определяет, но и направляет смысл поступковсовременного человека. В качестве стержневой основы ценностная ориентацияпронизывает духовную культуру и по вертикали и по горизонтали. В отличии от

Page 115: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

263

других компонентов духовной культуры она выражает общую тенденцию развития ифункционирования духовной культуры на разных уровнях: теоретическом и социально-психологическом. Ценностная ориентация , по нашему мнению выступают в качестверегулятора взаимоотношений между объективной основой и субъективной сторонойкультуры. В ценностях выражается единство материального и идеального в духовнойкультуре личности. Ценностная ориентация очень тонко реагирует на изменениесоциальных отношений, характеризующих соотношение различных носителейдуховной культуры. Она определяет активность личности в жизни, её поступки и ихмотивацию. Она ориентирует личность на осознание и выработку наиболее важныхценностей, способствующих прогрессивному развитию общества и самой личности.

Сама ценностная ориентация неотделима от общественных ценностей. Ценностнаяориентация выступает как субъективное восприятие личностью достижений материальной идуховной культуры [2, С.7]. По существу она означает совершенно осознанный выборценностей, умение личности подчиняться в определенных обстоятельствах до общественнойцелесообразности. Духовные ценности играют исключительно важную роль в жизничеловека и всего общества, так как в своей совокупности представляют совокупность знаний,чувств и стремлений. Они способствуют не только осознанию смысла и целей жизни, но испособствуют самоутверждению человека как творческой личности, они определяют егожизненную позицию ко всем сторонам общественной жизни. Они дают нам возможностьоценить действительные заслуги того или иного человека перед человечеством, а такжеистинную ценность каждого конкретного этапа общественного развития в общем,социальном прогрессе.

Не уяснив смысла и содержания духовности человека, невозможно понятьсодержание и характер духовной культуры личности, её нравственных качеств, понятьвыбранную им ценностную ориентацию.

Ценности всегда функционально значимы, они выражают духовные устремлениячеловека, ориентацию его поведения и конкретных поступков. Духовно - нравственныекачества личности могут выступать в качестве регуляторов взаимоотношений междулюдьми, а также между человеком и обществом [6, С.91]. Духовные ценности обретаютсоциальный смысл и оказывают воздействие на поведение личности, когда они глубокоосмысливаются, осознаются личностью и обществом. Если у человека нет гармонии междуценностной ориентацией и ее социальным смыслом, то его духовные качества остаются нереализованными, они существуют сами по себе, и выступают одним из источниковпротиворечий между человеком и обществом, между общественными ииндивидуальными ценностными ориентациями. Бывают в жизни случаи когда тот илииной человек знающий, умеющий понять и осмыслить те или иные социальные ценности,но игнорирует их в своем поведении. В таких случаях возникает ситуация, когда широкаяпропасть отделяет осознание человеком определенных ценностей от того, что он делает и какпоступает в действительности.

Процесс выработки потребностей и возможность формулирования ценностейочень сложный процесс. Как правило в процессе выбора из всего многообразияценностных ориентации человек испытывает серьезные затруднения, колебания,сомнения, в результате не всегда верно выбираются пути реализации в жизни тех или иныхценностей, как не один раз имело место в историческом процессе [10,С.81]. Известно, чтоисторический процесс осуществляется не автоматически, он осуществляется черездеятельность ценностное ориентированных личностей, масс, социальных партий идвижений. Из этого вытекает, что развитие и прогресс цивилизации непосредственноопирается на духовные качества человека, которые представляют собой комплексиндивидуальных свойств и черт общественных ценностей, историческим опытом социальнойсреды. Поэтому, изучая ценностные ориентации личности, как движущие силы ее поступкови мотивов ее деятельности, можно не только раскрыть сущностные качества личности, но иобъяснить закономерности развития ее сознания и поведения, понять характерные черты и

Page 116: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

264

своеобразие развития общества, современной эпохи с точки зрения их ценности. Приэтом нужно учитывать, что ценностное отношение формируется в процессе человеческойдеятельности, носящей общественный характер.

Результаты человеческой деятельности опредмечиваются, объективируются,приобретают способность стать достоянием не только своих творцов, но и других людей,могут включиться в культуру общества, что прослеживается в овладении людьми орудиямитруда, средствами связи, духовным наследием, закрепленном в традициях, впроизведениях искусства, нравственных императивах и нормах поведения. Конечно, не всерезультаты и не всякой человеческой деятельности становятся элементами культуры, а толькоте, которые являются социально значимыми, отвечающими общественным потребностями интересам людей. Причем не только духовные отношения и духовное производствовыступают как ценности, но и результаты материальных отношений в процессе производства.В известном плане ценность - это объективная значимость многообразных компонентовдействительности , содержание которой определяется потребностями и интересамиобщественных субъектов [8,С.76]. При этом недопустимо понятие значимостьотождествлять с практической значимостью. Дело в том, что социальная значимость можетбыть как позитивной, так и негативной. При этом и позитивная и негативная ценностьзатрагивает интересы и потребности больших групп людей или даже всего человечества.Однако в ценности выражается именно , и только позитивная значимость . Хотяв действительности каждая данная конкретная вещь или свойство может в различныхотношениях приносить человеку и благо и вред, и добро и зло, справедливость инесправедливость, может также одновременно быть и позитивно, и негативно значимой.Каждую вещь как ценность мы рассматриваем с позитивной стороны. При этом сами посебе вещи не выступают как ценности, они становятся ценностями, приобретаютценностную ориентацию. Ценности являются характеристикой не вещей самих по себе, аявлений действительности, включенных прямо или косвенно в общественные отношения,ценность есть проявление социального бытия, что свидетельствует о том, что в процессевзаимодействия вещи приобретают социальную природу. Изменение и развитиеанализируемых процессов и явлений, обусловлено изменением их ценностных отношений,сложную диалектическую взаимосвязь между абсолютным и относительным в ценности. Впроцессе развития общества меняются и сами ценности и их ценностная ориентация. То, чтовчера выступало как ценности, может сегодня перестать быть ценностью. В будущемнаряду с возникновением новых ценностей возможен поворот к ценностямпрошлого. Существующие в обществе материальные и духовные ценности показывают тусторону отношений, которая оказывает непосредственное воздействие на субъект. Черезосвоение многообразных ценностей человек приобретает социальных опыт иначе говорясоциологизируется, он получает информацию о разных сторонах сложного социальногоорганизма, приобщается к духовной культуре. В рамках развития культуры человексоздает новые ценности и сохраняет старые, которые также влияют на дальнейшееразвитие культуры.

Ценность принадлежащих определенному историческому периоду поступков, мыслей,Bещей заключается в том, что они способствуют общественному прогрессу, а также в той илииной степени способствует совершенствованию субъекта . Характеризуя различныетипы ценностей важно не упускать различия между ценностями материальной и духовнойкультуры. Духовные ценности существуют не только в предметной форме, но и как актдеятельности, неотделимой от самого духовного производства[4, С.62].

В понятии ценности и производном от него понятии ценностной ориентацииотражаются наиболее важные стороны духовно - нравственных отношений. В этих понятияхпреломляется весь комплекс нравственных, политических и в целом мировоззренческихценностей, которые предопределяют мировосприятие и гражданскую позицию личности [1,С.10].

Page 117: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

265

Ценностная ориентация органически входит в состав мотивов всех видов и формповедения субъектов нравственности, определяет их смысл и направленность. Тем самымценностная ориентация выступает регулятором воплощающим в себе волевые и иныекачества поведения личности. Ценностная ориентация как бы направляет поступки и всюдеятельность общества и каждого его субъекта, как носителя общественных отношений.Ценностная ориентация это осознанный выбор ценностей, умение человекаориентироваться в определенных обстоятельствах общественной целесообразности. Наличиев обществе огромного разнообразия ценностей создает у человека значительные трудности ввыборе правильной ценностной ориентации. Поэтому в процессе формирования морально -ценностных ориентации личность должна опираться на фундаментальныесоциальные, политические, нравственные и культурные ценности, в содержаниикоторых сконцентрированы представления об общественном идеале, социальнойсправедливости и долге чести и достоинстве. Историческая практика подтверждает, чтовсе виды ценностных ориентации оказывают регулятивное влияние на поведение человека.Однако сила и направленность этого влияния для каждого из них неодинакова .Ценности и ценностные ориентации являются производными понятиями от социальнойреальности. В связи с этим является обоснованным определение ценностнойориентации как отражение определенных объективных отношений, складывающихсядо процесса ценностных ориентации и выступающих конечной детерминантой еесодержания. Иными словами говоря, как обязательный элемент структуры всех формобщественного сознания, ценностные ориентации являются вторичными, производными отсоциальной реальности и детерминированы прежде всего тем или иным характеромобщественных отношений. [5, С.134]

Историческая практика показывает, что все виды ценностных ориентацииоказывают регулятивное воздействие на поведение человека. Однако сила инаправленность этого влияния для каждого из них неодинакова. Так на уровнепсихологии ценностные ориентации проявлялись чаще всего в разного роданесистематизированных ценностных установках, направляют поведение человека наудовлетворение его отдельных потребностей и интересов, на выходящих за рамки егоповседневной обыденной жизни [7, С.59]. При этом механизм этих потребностей опираетсяна эмоциональные факторы, нежели на логическое осмысливание предстоящих решений.Поэтому на уровне социальной психологии ценностная ориентация не может бытьперенесена на духовную культуру в целом, на моральные, политические, правовые и другиевиды социального поведения, она в таком виде не может быть и критерием оценки ихповедения, даже в своем осмысленном виде ценностная ориентация впсихологическом аспекте выступает только в качестве психологического механизмафункционирования личности. Ценностная ориентация как отражение объективныхсоциальных отношений определяется, детерминируется теми социальными отношениями,которые в ней отражены. В этой связи ценностная ориентация личности наполняетсяглубоким социальным смыслом, становится фактором ее мировоззренческой позиции.

Несмотря на то, что социальный прогресс осуществляется в результатевзаимодействия различных культур, каждая из которых обладает своими неповторимыми,самобытными и оригинальными духовными ценностями, и имеет естественно своюнациональную ценностную ориентацию. Тенденция к интеграции различных культурсплетается с стремлением каждой из культур сохранить и развить традиционныенациональные ценности, обряды, обычаи, язык, свой образ жизни. И в этом планестремится к определенной изоляции. Различные культурные программы и системыценностей воспроизводят в сознании и поведении субъектов ценностные ориентации,связанные с конкретным носителем тех или иных духовных ценностей, ценностнымиориентациями.

Page 118: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

266

Иқтибослар/Сноски/References

1. Волчек Е.З. Философия. – Минск.: Эксперспектива, 1998. -cтр 16-18 (Volchek E.Z.Philosophy. - Minsk .: Expert, 1998. –рage 16-18)2. Жўраев Н. Миллий истикдол ғояси ва тарихни англаш. –Ташкент.: Жамият ва бошкарув,2003. №2.-бет 5-7 (Juraev N. Understanding the idea of national independence and history. –Tashkent.: Society and Management, 2003. №2.-page 5-7)3. Маънавият: Асосий тушунчалар изоҳли луғати. Ответственный редактор Қ.Н.Назаров -Т.:Шарк, 2009. -760 бет (Spirituality: An Explanatory Dictionary of Basic Concepts. Managing editorQ.N.Nazarov -T.: Shark, 2009. -760 pages)4. Межуев В.Н. “Суверенность философского знания”, Философские науки. –Москва.: №3, -стр 62-64 (Mezhuev V.N. “Sovereignty of philosophical knowledge”, Philosophical sciences. –Moscow.: No. 3, -page 62-64)5. Назаров К.Н. “Философия: логика, этика, эстетика”, Учебник пособия. –Ташкент.: -478стр.( Nazarov K.N. “Philosophy: logic, ethics, aesthetics”, Textbook manuals. –Tashkent: -478pages)6. Основы философии под ред. М.А. Ахмедовой, В.С Хана. –Ташкент.: Узбекистан, 2004. –стр 26-102 (Fundamentals of philosophy, ed. M.A. Akhmedova, V.S.Khan. –Tashkent.: Uzbekistan,2004. –page 26-102)7. Саифназаров И., Касымов Б., Мухтаров А., Философия. –Ташкент.: Шарк, 2002. -стр 26 –102 (Saifnazarov I., Kasymov B., Mukhtarov A., Philosophy. –Tashkent.: Shark, 2002. -page 26 –102)8. Спиркин А.Г. Философия. –Москва.: Гардарики, 2000. -стр18-240 (Spirkin A.G. Philosophy.–Moscow: Gardariki, 2000. -page 18-240)9. Каххорова Ш. Глобал маънавият -глобаллашувнинг гоявий асоси. –Ташкент.: Узбекистан,2009. -бет 74-82 (Kaxxorova Sh. Global spirituality is the ideological basis of globalization. –Tashkent .: Uzbekistan, 2009. -page 74-82)10. Хасанов М.Х., Валиев С.И., Агаронян Ю.А. Основы философской науки. –Ташкент.:ТГПУ им. Низами, 2005. –стр 78-94 (Khasanov M.Kh., Valiev S.I., Agaronyan Yu.A.Fundamentals of philosophical science. -Tashkent.: TSPU im.Nizami, 2005. -page 78-94)

Page 119: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

267

Наврўзова Гулчеҳра НеъматовнаБухоро муҳандислик-технология институти

фалсафа фанлари доктори, профессори[email protected]

ХОЖА АЛИ РОМИТАНИЙ – БУХОРОИ ШАРИФНИНГ АЗИЗ ФАРЗАНДИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-38

АННОТАЦИЯМақолада Бухорои Шарифнинг тўртинчи пири сифатида эъзозланадиган улуғ зот, Хожагонтасаввуфий тариқатининг Силсилайи Шарифи 13-ҳалқасининг пири Ҳазрат Азизон номибилан маълум ва машҳур Хожа Али Ромитанийнинг (1191-1321) маънавий меъроси манбаларасосида фалсафий таҳлил этилган ва уларнинг комил инсон тарбияси учун аҳамятлижиҳатлари ёритилган. Мақолада Ҳазрат Азизондан 16 рашҳа – ҳаёт берувчи ҳикматлар, бирқитъа, рубоийлар ва бир рисола сақланганлиги асосланган ва уларнинг мазмун-моҳиятиёритиб берилган. Ҳазрат Азизоннинг Баҳоуддин Нақшбанд руҳий камолотига таъсири вамаънавий меъросининг Нақшбандия таълимотига манба сифатида хизмат қилганлигиасосланган. Мақоланинг янгилиги Хожа Али Ромитанийнинг “Рисолаи хазрат Азизон” нингмуаллифи эканглиги ва шу асарнинг Бухоро давлат бадиий меъморчилик музейи фондидаги12515-11-сон остида сақланаётган нусхасининг илмий таҳлил жараёнига киритилаётганидир.Бу манба Бухоронинг “Бухорои Шариф матбаасида 1327/1909 йилда тошбосмада чоп этилган.Бу рисолада инсон камолотининг ўн шарти: таҳоратли бўлиш, тилнинг хомушлиги, хилват ваузлат, рўза, зикр, хотирани сақлаш, ризо, суҳбат, уйғоқлик, луқмани сақлаш масалалариёритилган. Асосий эътибор ҳалол луқма тушунчасини моҳияти ва аҳамятини ёритишгақаратилган.Таянч иборалар: Хожагон, тариқат, камолот, суҳбат, огоҳлик, ҳалоллик, ҳалол луқма, ҳалолмеҳнат, ҳалол инсон, ижобий қувват, “Даст ба кору дил ба Ёр”.

Наврузова Гулчехра Нигматовна,доктор философских наук, профессор,

Бухарский инженерно-технологический институт[email protected]

ХОДЖА АЛИ РОМИТАНИ – ПОЧИТАЕМЫЙ СЫН БЛАГОРОДНОЙ БУХАРЫ

АННОТАЦИЯВ статье представлен философский анализ духовного наследия четвертого пира свящённойБухары великого Ходжа Али Ромитани (1191-1321), известного как Хазрат Азизон, пир 13-гокольца суфийского тариката Ходжагана на основе источников и освещены их важные аспектыдля воспитания совершенного человека. В статье на основе достоверных источников

Page 120: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

268

обоснован, что от хазрат Азизон сохранены 16 капли эликсира жизни (рашҳа) – живительныепословицы, рубаи и один трактат, а также освещается их содержание и сущность. В статьерасскрываеться влияние Хазрата Азизона на духовное развитие Бахауддина Накшбанда и тогофакта, что его духовное наследие послужило источником учения Накшбанди. Новизна статьизаключается в том, что обосновано авторство Ходжа Али Ромитани «Рисолай хазрат Азизон»,и на основе копии этого произведения, которая сохраняеться в фонде Бухарскогогосударственного музея искусства и архитектуры под № 12515-11 включена в процесснаучного анализа. Этот источник был опубликован в 1327/1909 году в Бухаре типография“Бухарского Шарифа”. Этот трактат охватывает десять условий человеческого совершенства:быть чистым, значение молчания, уединение, пост, поминание, сохранение памяти, согласие,беседа, бдительность и обращение внимания к пище. Основное внимание уделяетсяосвещению сути и значимости концепции дозволенной пищи.Ключевые слова: Ходжагон, тарикат, совершенствование, беседа, честность, трезвость,честный труд, честный человек, позитивные силы, “В сердце Бог, а руки в труде”.

Navruzova Gulchehra Negmatovna,Doctor of philosophical sciences, ProfessorBukhara engineering technological institute

[email protected]

KHODJA ALI ROMITANY AS THE ESTEEMED SON OF NOBLE BUKHARA.

ANNOTATIONThe article presents a philosophical analysis of the spiritual heritage of the fourth feast of the holyBukhara, the great Khoja Ali Romitani (1191-1321), known as Hazrat Azizon, a feast of the 13th ringof the Sufi tariqah of Khojagan based on sources and highlights their important aspects for theeducation of a perfect person. Based on reliable sources, it is substantiated in the article that 16 dropsof the elixir of life (rashha) were saved from Hazrat Azizon – life-giving proverbs, rubyes and onetreatise, and their content and essence are also highlighted. The article reveals the influence of HazratAzizon on the spiritual development of Bahauddin Naqshband and the fact that his spiritual heritageserved as the source of Naqshbandi's teachings. The novelty of the article lies in the fact that theauthorship of Khoja Ali Romitani “Risolai Hazrat Azizon” is justified, and based on a copy of thiswork, which is stored in the fund of the Bukhara State Museum of Art and Architecture under No.12515-11, is included in the process of scientific analysis. This source was published in 1327/1909in the Bukhara printing house of the “Bukhara Sharif”. This treatise covers ten conditions of humanperfection: to be pure, the meaning of silence, solitude, fasting, remembrance, preservation ofmemory, consent, conversation, alertness and attention to food. The focus is on highlighting theessence and significance of the concept of permitted food.Key words: Khodjagon, tariqat, perfection, conversation, honesty, sobriety, fair work, the fair person,positive forces, «The God is in heart, and hands are in work».

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга 2020 йил24 январ куни қилган Мурожаатномасида шундай ғояни таъкидладилар: “Коррупцияга қаршикурашишда аҳолининг барча қатламлари, энг яхши мутахассислар жалб қилинмас экан,жамиятимизнинг барча аъзолари, таъбир жоиз бўлса “ҳалоллик вакцина” си билан эмланмасэкан, ўз олдимизга қўйган юксак марраларга эриша олмаймиз. Биз корррупциянингоқибатлари билан курашишдан унинг барвақт олдини олишга ўтишимиз керак”[1.].Президентимиз таклиф этаётган “ҳалоллик вакцина” сини тайёрлашнинг манбаларидан бириҳалоллик тимсоли бўлган инсонлар ҳаётини ўрганиш ва ҳалолликни тарғиб этувчиманбаларни таржима ва таҳлил этиб, тарғиб этишдир. Шундай улуғ инсонлардан бириБухорои Шарифнинг асл ва азиз фарзанди Ҳазрат Азизон номи билан машҳур Ҳожа АлиРомитанийдир.

Page 121: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

269

Таълим, фан ва маданият масалалари бўйича Ислом ташкилоти (ISESCO) 2019 йил 18декабрда Тунисда бўлиб ўтган XI – Ислом конференсиясида 2020-йилда Бухоро, Коҳира (Миср)ва Бамако (Мали) шаҳарлари “Ислом маданияти пойтахт”лари сифатида тасдиқланди. Бухорогабундай юксак мақом берилишида жуда кўп табаррук инсонларни хизмати бор.

Аждодларимизнинг маънавий меросини чуқур ўрганиб, улардан ибрат олиш маънавийкамолотимизнинг асосий воситасидир. Бухоройи Шариф деб етти иқлимга танилишига сабаббўлган жуда кўп азиз авлиёлар, олиму ҳукамоларни чиқарган бу азиз тупроғимизнинг шон-шуҳратини оламга ёйган авлиёлардан бири Ҳазрат Азизон номи билан маълум Хожа АлиРомитанийдир. У Хожаи Жаҳон номи билан машҳур Абдулхолиқ Ғиждувоний асослаган Хожагонтариқатининг йирик вакили, Хожа Маҳмуд Анжир Фағнавийнинг муриди, силсилаи шарифнинг13-ҳалқа пири [2. Б.47-48], Бухорои Шариф Етти Пирининг тўртинчисидир. Манбаларда у кишиҳақида маълумотлар берилган [3. Б.361, Б.255-256, Б.335, Б.51-64, Б.51-59]. Шунингдектадқиқотчилар Ҳазрат Азизон ҳақида маълумотлар берганлар [4. Б.156-168, Б.37-49, Б.52-74,Б.37, Б.29-41, Б.68].

“Тасаввуфий ахлоқ” китобида нақшбандийлик тасаввуф тариқатининг силсиласи ҳақида“Силсилаи шариф” номли шеър ёзилган бўлиб, унда Хожа Али Ромитанийнинг бу силсиладагиўрнини тавсифловчи шундай мисра бор:

Шайх Али Ромитаний нуру ҳақиқат шоҳпари [5. Б.176].Бу мисра Хожа Али Ромитанийни шайхлик даражасида бўлганлиги, яъни шариат,

тариқат ва маърифат камолот босқичларидан ўтиб, ҳақиқатга етиб, ўзгаларга ҳам бу йўлдатаълим бериш ҳуқуқига эга эканлиги билан бирга ҳақиқатни шундай юксак даражада кўриб,англаганким, “нуру ҳақиқат шоҳпари” деб таъриф беришга муносиб бўлганларидан далолатберади.

Китобда Хожа Али Ромитаний шундай тавсифланади: “Юзи гўзал, бўйи мавзун, бутунаъзолари бир-бирига мутаносиб эди, тўқувчилик санъати билан кун кечирар эди. Дунёдаги ҳечбир нарсага илтифот этмай, фақрни дунё неъматларининг энг олийсига тенглаштирарди. У кишиНақшбандия машойихлари улуғлари ўртасида ва Хожагон тариқати силсиласида Азизон лақабибилан машҳурдир. Бу улуғ зот 130 йил умр кўрган” [6. Б.188].

“Шамоили: Ўрта бўйли, юз ва бошқа аъзолари жуда кўркам эди. Фақирлик сулукинитанлаганди. Мато тўқиш билан шуғулланарди. Зоҳирда халқ билан, ботинда Ҳақ билан эди. Юксакмаънавий мақомга соҳиб бўлиб, фавқулотда кароматлари зоҳир эди. Хожа Маҳмуд Фағнавийҳазратларининг хизматини ихлос билан қилган энг садоқатли, улуғ халифаларидан эди” [7. Б.43].

Манбаларда у кишининг вафот йиллари ҳақида икки хил маълумотни учратдик. Бир жойдавафот этган йиллари ҳижрий 721 милодий 1321 йил Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд туғилганинингучунчи йилида эканлиги кўрсатилган [8. Б.28]. Агар у киши 130 йил умр кечирган бўлсалар,туғилган йиллари тахминан милодий1190 йилга тўғри келади. Иккинчи маълумотга асослансаквафот йили ҳижрий 715 зулқаъда ойининг 28 кунлари бўлганлиги кўрсатилган [9. Б.42]. “Рашаҳот”асарида келтирилган бу тарихий-шерий манбага таяниб, Хожа Али Ромитаний вафотлари 715ҳижрий, 1316 милодий йили Хоразмда бўлган десак, агар 130 йил умр кўрган бўлсалар, 1186йилларда туғилган деган хулосага келиш мумкин.

Барча манбаларда туғилган жойи Ромитан ва вафот этган жойи Хоразм деб кўрсатилган.Баъзи маълумотлар асосида кейинчалик тупроғи Хоразмдан Ромитанга келтирилганлиги ҳақидааниқ маълумотлар мавжуд. Ҳозирги кунда Ромитанда жойлашган қабри обод этилган зиёратгоҳдир.

У кишидан иккита фарзанд қолганлиги ва улар иккови ҳам ўз даврнинг машҳуркишилари бўлганлиги манбаларда ёзилган.

Абдураҳмон Жомийнинг “Нафаҳот ул-унс” асарида Жалолиддин Румийнинг Хожа АлиРомитаний ҳақидаги қуйидаги фикрлари келтирилган:

Гарна илми ҳол фавқи қол буди, кай шуди,Банда аъёни Бухоро Хожаи Нассожро [10. Б.361].

Мазмуни:Қол илми ҳол илмидан устун бўлса эди,Бухоро аъёнлари Хожаи Нассож – Тўқувчига итоатда

Page 122: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

270

бўлмас эдилар.Бу мисралар, биринчидан, Хожа Али Ромитаний ҳол даражасида, яъни руҳан жуда

юксак мақомда эканлигини, илоҳий нурлар унинг ичидан ҳақикатни қабул эта оладигандаражада юксакликда бўлганлигини кўрсатади. Иккинчидан, ҳол илми қол зоҳирий, Қуръонда,ҳадис ва турли манбада айтилади деб авлоддан-авлодга ўтиб келувчи диний ва дунёвийилмлардан қай даражада юксак бўлса, шунчалар Хожаи Нассож – Тўқувчи Хожа – Хожа АлиРомитаний Бухоро аъёнларидан устун эканлигини ва улар у кишининг хизматларидабўлганлигини исботлайди.

Хожа Али Ромитанийдан ҳозирги кунга қадар бой маънавий мерос сақланган.Тадкиқотларимиз натижасида аниқладикки, у кишидан “Рисолаи Ҳазрат Азизон” асари, 16рашҳа – кишига оби ҳаёт берувчи ҳикматлар, бирта қитъа ва рубоийлар сақланган. “Рашаҳот”асарида улуғ зот томонидан айтилган 16 рашҳа келтирилган. Қуйидаги қитъа Хожа АлиРомитанийга мансуб:

Қ И Т Ъ АНафас мурғи муқаййад дар дарун аст,Нигаҳ дораш, ки ҳуш мурғест дамсоз.Зи пояш банд магсил, то напаррад,Ки натвонаш гирифтан баъди парвоз [11. Б.55].

Таржимаси:Нафас сенинг танангда қамалган қушдир,У сенинг яхши ҳамдамингдир, уни асрагил.Учиб кетмаслиги учун оёқларидан ипни узма,Зероки, учгандан кейин уни тута олмайсан.

Хожа Али Ромитаний бу мисралари орқали инсон ўзининг ҳар бир нафасига эътиборлибўлиши, уни фоний нарсаларга боғланмаслиги учун ҳаракат қилиши, ҳар бир нафасини боқийнарсаларга сарфлаши зарурлигини таъкидламоқда.

Хожа Али Ромитанийдан сақланган рубоийлар ичида, айниқса, қуйидаги рубоий жудамашҳур бўлиб, уни Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд муридларига тез-тез такрорлаб турганлар:

РУБОИЙБо ҳар ки нишастию, нашуд, жамъ дилат,Аз ту нарамид заҳмати обу гилат.Аз суҳбати вай агар табарро накуни,Ҳаргиз накунад руҳи Азизон беҳилат [12. Б.55-56].

Таржимаси:Ҳар ким билан ўтирсангу қалбинг хотиржам бўлмаса,Агар тана истаги бўлган сув ва гил заҳмати сендан кетмаса.Агар, ундай кишилар суҳбатидан узоқлашмасанг,Азизон руҳи сени кечирмагай.Бу рубоий орқали яхши киши билан ҳамсуҳбат бўлиш, яҳши киши, ҳақиқий авлиёлар

суҳбати одамда башарий – танадаги тупроқ, сув асосида вужудга келадиган нафс талабларинийўқотишга ёрдам бериши ҳамда унинг қалбини хотиржам қилишига эътибор қаратилган. Бурубоий орқали Ҳазрат Азизон ёмон кишилар билан суҳбат қуришдан узоқлашишни тарғиб қилади.Бу ғоялар руҳида тарбия топган Баҳоуддин Нақшбанд: “Бизнинг тариқатимиз суҳбатдур” дегандашундай ҳақиқий яхши одамлар билан суҳбатни назарда тутиб, ёмонлардан узоқда туришни таълимберади.

Манбаларда Хожа Али Ромитанийнинг қуйидаги рубоийлари келтирилади:РУБОИЙ

Хоҳи, ки ба Ҳақ раси, биёроми тан,В-андар талаби дўст, биёроми тан.Хоҳи мадад аз руҳи Азизон ёби,Пой аз сари худ соз, биё Ромитан [13. Б.56].

Page 123: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

271

Мазмуни:Ҳаққа етишмоқчи бўлсанг, танангни сокин қил,Дўст талабида бўлсанг, танангни сокин қил.Азизон руҳидан мадад изласанг,Бошдан оёқ ясаб, Ромитанга кел.

Хожа Али Ромитаний бу мисралари билан ўз даврида Ромитан қай даражадаюксакликда бўлганлигини кўрсатиб, ким Ҳақ талабида бўлса бу манзилга келганида мақсадигаетишини кўрсатади. Шу билан бирга бу таълимотни ўрганмоқчи бўлган кишиларга “Бошдан оёқясаб Ромитанга кел” дейиш билан, руҳан бу таълимот билан бўлишга чақиради.

Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд ҳаёт ва таълимотларига доир асосий, биринчи, ўз давридаёзилган манба бўлган Салоҳиддин Муборакнинг “Анис ут-толибин ва уддат ус-соликин” асарибўлиб, унда шундай воқеа баён этилади: Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанднинг тўртинчи халифаси,кейинчалик оламга нақшбандийликни машҳур этган Хожа Аҳрор Валийнинг устози бўлган зотМавлоно Яъқуб Чархий Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд билан учрашиб, у кишининг тариқатларигакирмоқчи эканлигини айтганида, ҳазрат ундан бу ишнинг сабабини сўрайдилар. Яъқуб Чархийшундай жавоб беради:

- Саҳиҳ ҳадисда айтилганки, қачонки Ҳақ таоло бир бандани ўзига дўст тутса, унингдўстлигини бандаларини дилига солади.

Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд табассум қилиб дедилар:- Биз Азизоннинг муридимиз.Бу сўздан Мавлоно Яъқуб Чархийнинг ҳоли ўзгаради, чунки бир ой аввал кўрган тушида,

унга шундай деган эдилар: “Сен Азизоннинг муридига фарзанд бўл” [14. Б.174].Манбадан келтирилган бу далиллар шуни кўрсатадики, Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд

Ҳазрат Азизон, яъни Хожа Али Ромитанийни ўзининг пири, муршиди деб билиб, ўзини у кишинингмуриди ҳисоблаб, у кишининг руҳлари кўрсатган йўлдан борган.

Манбаларда таъкидланишича, Ҳазрат Баҳоуддин Нақшбанд Муҳаммад Бобои Самосийдантаълим олиб, Самарқандга бориб барча сўфийлардан сабоқ олгандан кейин Қасри Орифонгақайтади. Шу вақтда унга илоҳий лутф ила Муҳаммад Бобои Самосий томонидан берилган ҲазратХожа Али Ромитанийнинг кулоҳи, яъни бош кийимлари етади [15. Б.190-288]. Уни кийгандан сўнгБаҳоуддиннинг ҳоли ўзгаради ва бундан кейин у ўз руҳий тараққиётини яхши бўлишига тўла умидқилади. Демак, Баҳоуддин Нақшбанд Ҳазрат Азизоннинг кулоҳини кийиб ҳақиқий сўфийликдаражасига илк қадамни қўйган, шунинг учун ҳам у кишини ўз пири деб билган.

Хожа Али Ромитанийдан: “Имон нима?” деб сўрашганида, ул зот: “Узмоқ ва боғламоқ”яъни, кўнгилни дунё севгисидан узиб, уни Ҳаққа боғламоқ, – деб жавоб берган [16. Б.37].Абдураҳмон Жомий бу фикрни қуйидаги мисралар билан тавфсифлаган:

Ҳар ки иймони туро кандану пайвастан гуфт,Бояд он қавли писандида зи вай бипсандй.Ҳосили маънии он кандану пайвастан чист?Яъне, аз халқ кани дил, ба Худо пайванди [17. Б.15].

Мазмуни:Ким сени иймонингни узмоқ ва боғламоқ деди,Бу мақбул сўзни ундан қабул этишинг лозим.Узмоқ ва боғламоқнинг мазмуни нима?Халқдан қалбни узиш ва Ҳаққа боғламоқдир.Хожа Али Ромитанийдан ўғли Хожа Иброҳим сўрайди: “Мансур Ҳаллож “Анал Ҳақ (мен

Ҳақман)”, – деди, уни қатл этдилар, Боязид Бастомий “Хирқам ичида Аллоҳдан бошқа ҳеч нарсайўқ”, – деди, унга ҳеч нима демадилар, бунинг ҳикмати нимада?” Хожа Али Ромитаний: “Мансурманликни илгари сурди ва сўзини “ман” дея бошлади, шу боис мусибатга йўлиқди. Боязид эсайўқлик – ҳечликни илгари сурди, сўзини “йўқ” билан бошлади, омон қолди”, – дея жавоб берганэканлар.

Хожа Али Ромитаний Муҳаммад исмли беш кишини камолга етказган. Уларнинг ҳар бириилм ва фазилатда олим, комил, валий зот эдилар: Хожа Муҳаммад Иброҳим (ўз ўғли, вафоти 1391

Page 124: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

272

й.), Хожа Муҳаммад Кулоҳдўз Хоразмий, Хожа Муҳаммад Ҳаллож Балхий, Хожа МуҳаммадБовардий Хоразмий, Хожа Муҳаммад Бобо Самосий. Хожа Али Ромитанийнинг мазкурхалифалари ундан кейин Хоразм, Бухоро ва Балх ҳудудларида Хожагон тариқати тарғибини давомэттирдилар. Сарҳалқа силсилани ўзларидан кейин халифалари Муҳаммад Бобо Самосий давомэттирганлар [18. Б.44-46].

Хожа Али Ромитанийнинг “Рисолаи Ҳазрат Азизон” асари XIV асрдан буён ёдгорликсифатида сақланаётган маънавий меросимизнинг муҳим қисми бўлган тасаввуф таълимотига оидқимматли ёзма манбалардан ҳисобланади. Россиялик манбашунос О.П.Шеглова бу асарнингмуаллифи Муҳаммад Порсо деб қайд этган [19. Б.230]. А.Т.Тагиржанов ҳам шундай фикрдатуриб [20. Б.305], “Шарқ Қўлёзмалар – тўплами”га суянаётган бўлсаларда, лекин барча манбаларустида олиб борган тадқиқотларимиз бизга ишонч билан бу рисоланинг муаллифи Хожа АлиРомитаний дейишга етарли асос беради.

Биз бу тўплам билан Бухоро Давлат бадиий меъморчилик музейи қўриқхонасинингфондидаги 12515-11 – сон остидаги нусха асосида танишдик. Бу манба ушбу тўплам ҳошиясининг20-36 – бетларида “Рисолаи Ҳазрати Азизон” номи билан чоп этилган.

Нақшбандия тасаввуф тариқатига оид ушбу тўплам, шу жумладан, “Рисолаи ҲазратиАзизон” Бухорода “Бухорои Шариф” матбаасида 2-жумодил аввал ҳижрий 1327, милодий 1909йилда тош босма сифатида чоп этилган. Рисола тўпламда араб ёзуви билан форс тилида ёзилган.Шу нусха ва бошқа нусхаларда ҳам, асарнинг боши ва охирида уни ёзган муаллифХожа АлиРомитаний, ёки Ҳазрат Азизон эканлиги қайд этилгандир.

Хожа Али Ромитаний адиб ва шоир ҳам бўлиб, ҳикматларга тўла форсча шеърлар битган.“Тарихи назму наср” асари муаллифи Саид Нафисийнинг қайд этишича, Хожа Али Ромитанийнинг“Маҳбуб ул-орифин” номли асари бор. Унда муридларга тавсия қилинган ўнта асосий қоидалартушунтирилган. Бизнинг фикримизча, бу ерда ҳам гап “Рисолаи Ҳазрат Азизон” ҳақида кетмоқда.Демак, бу рисола инсоннинг камолот йўлларини кўрсатувчи муҳим манба экан.

Тасаввуфнинг Хожагон тариқати инсонни камолотга етакловчи мўътадил вамеъёрдаги йўлларнинг энг мақбулини топган. Хожагон тариқатининг пири ва у яшаганйилларни унинг номи билан, яъни Ҳазрат Азизон даври дейиш даражасига муносиб бўлган зотҲазрат Хожа Али Ромитаний ҳам инсон камолоти масалалари ҳақида жуда кўп тафаккурқилган. У “Рисолаи Ҳазрат Азизон”да инсонни Ҳақиқатга етишига ёрдам берувчи, комилинсон бўлиши учун лозим бўлган ўнта шартни кўрсатган. Рисолада кўрсатилган риоя этиш,бажариш кераклиги зарур бўлган шартлар инсонни ўз-ўзини англашга ва бошқаришга ёрдамберади [21. Б.64-75, 174-182].

Биринчи шарт – таҳоратли бўлиш ёки покланиш. Ҳазрат Азизон покланиш ёкитаҳоратни тўрт хил – зоҳирий, ботиний, дил ва бош таҳоратига бўлади. У таҳоратни инсоннипок зот – Оллоҳ файз ва нурларини олишга тайёр бўлишга ёрдам берувчи илк шарт дебқарайди.

Иккинчи шарт – тилнинг ношоиста сўзлардан хомушлиги. Бу шарт инсонгаберилган энг катта неъматлардан бири бўлган гапириш қувватларини бошқаришга ўргатади.Инсон бошқа мавжудотлардан фасоҳатли нутқи билан ажралиб туради. Бир оғиз яхши сўзбилан инсонни ўлимдан сақлаш ва ёмон сўз билан ўлимга етаклаш мумкин. Шунинг учунтилни бошқариш масаласи бутун инсониятни хотиржам, барқарор яшашга таъсир этувчиглобал муаммодир. Рисолада Ҳазрат Азизоннинг бу маънодаги қуйидаги рубоийсикелтирилган:

Эзид чу бино кард ба ҳикмат тану жон,Дар ҳар узве маслаҳате кард ниҳон.Гар муфседате надида буди зи забон,Маҳбус намекард ба зиндони даҳон [22. Б.17].

Мазмуни:Оллоҳ ҳикмат ила тану жонни яратди,Ҳар бир аъзода бир манфаатни яширди.Тилдан бирор ёмонликни кўрмаганида эди,

Page 125: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

273

Уни оғизнинг зиндонига маҳбус қилмасди.Ҳазрат Азизон инсонни тана ва жон, яъни руҳдан иборат мураккаб ҳилқат эканлиги ва

танадаги ҳар бир аъзо бир мақсадда яратилганлигини таъкидлаб, инсонни ўз-ўзини жисми варуҳини, нафси ва жонини ўрганишга, тафаккур қилишга чақиради. Ҳазрат Азизон, инсондан тилнима учун тишлар ва лаблар орасида яшириб, қамаб қўйилганлигини мушоҳада этишни талабэтади. Нега кўз ва қулоқлар очиқ оламни кўриб, эшитиб турганини мулоҳаза этишга чақиради.Бу кўриб, эшитиб, мия қувватидан фойдаланиб, тафаккур этиб, ўшанга яраша қўл, оёқ қувватлариила ҳаракат этиш ва зарур бўлганидагина тилдан фойдаланиш дегани эмасмикан... Хожа АлиРомитаний хомушликнинг аҳамиятини Биби Марям мисолида, Исо пайғамбарнинг ҳаёти илаисбот этганлар.

Учинчи шарт – хилват ва узлат. Бу шарт инсонга кўз, кўриш, назар солишқувватларини бошқаришни ўргатади. Ёмон нарсага қилинган назарни Ҳазрат Азизон заҳарли ўқбилан тенглаштиради.

Тўртинчи шарт – рўза. Бу шарт нафснинг қувватларини ўрганиш ва уни бошқариш,меъёрга солиш, жиловлашга қаратилган. Рўза тана қувватларини бошқариш вапокланишининг асосий воситаси сифатида камолотга эришишга ёрдам беради.

Бешинчи шарт – зикр. Ҳазрат Азизон “Ло маъбуда Иллаллоҳ” – “Оллоҳдан ўзгамаъбуд йўқ” зикрини айтиш лозим деб, инсонни ўз аслини, ҳаёт мазмуни ва моҳиятинибилишга бутун оламга тафаккур назари билан қараб, ўткинчи ва абадий, фоний ва боқий,ўзгарувчан ва ўзгармас нарсаларни ажратиб, шунга яраша муносабатда бўлишга чақиради.

Зикрнинг яна бир фазилати шундаки, инсон доим огоҳ ва холис бўлади. Шунинг учунзикр шарти ҳар бир нафасни эҳтиёт қилиш, бошқаришга ҳам ёрдам беради. Бу маънода ХожаАли Ромитаний қуйидагича таъкидлаган: “Хабарингиз борким, бир кунда мингдан минг карранафас оласиз. Ҳар бир нафас учун савол берилади: “Нима билан нафас олдинг ва нима биланнафасни чиқардинг?”

РУБОИЙЗи ҳар нафас ба қиёмат шумор хоҳад буд,Гунаҳ макун, ки гунаҳкор хоҳад буд.Басе савор, ки фардо пиёда хоҳад шуд,Басе пиёда, ки фардо савор хоҳад шуд [23. Б.21].

Мазмуни:Қиёмат кунида ҳар бир нафас саноқда бўлади.Гуноҳ қилмагин, гуноҳкор бўласан.Кўпчилик суворийлар, пиёда бўларлар,Пиёдаларнинг кўпи эса суворийга айланар.

Демак, ғафлат билан ўтган нафасларни банда қазо қилиши лозим. Бунинг асл моҳиятиҳар нафасни асрашни ўрганиш шарт эканлигидадир.

Олтинчи шарт – хотирани сақлаш. Айтиш мумкинки, инсон камолоти учун энгзарурий восита хотирадир, чунки инсон хотирасидаги қувватлар унинг ҳолатига таъсир этади.Ҳазрат Азизон хотирани тўрт хил эканлигини айтиб, шайтоний ва нафсоний хотираларнийўқотиб, малакий ва раҳмоний хотираларни сақлаш лозим дейди. Демак, бу шарт хотирақувватини бошқаришни тавсия этади.

Еттинчи шарт – ризо. Бу инсонни уйғунлик, мувофиқлик, муроса ва мадорага олибкелувчи бир зарурий ҳолатдир.

Саккизинчи шарт – соликлар, яъни Ҳақ йўлидан борувчилар суҳбатини ихтиёрэтиш ва ёмонлардан узоқда бўлиш. Бу шарт инсонга берилган ихтиёрни бошқаришгақаратилган. Инсон, дарҳақиқат, мавжудотлар ичида энг шарафли бўлишига сабаб, унга танлашэркинлиги берилганидир.

Тўққизинчи шарт – уйғоқлик. Бу шарт билан Ҳазрат Азизон инсонга берилган вақтнибошқариш, уйқу, ғафлат ҳолатидан бедорлик, ҳушёрлик ҳолатига ўтишни тавсия беради.

Page 126: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

274

Ўнинчи шарт – луқмани сақлаш. Бу шарт инсон тўққиз шартга амал қилиб қўлгакиритган, покланган вужуд ва камолотга етган руҳ қувватларини сақлаш, асраш, бошқаришгақаратилгандир. Чунки ҳаром луқма барча риёзатни йўққа чиқаради.

Ҳазрат Азизон ҳалол луқмани сақлашнинг қуйидаги асосларини кўрсатган:1. Ният қилиш, токи ҳалол рўзи насиб этсин.2. Ҳалол луқма огоҳлилик билан қилинган меҳнат ила топилган луқмадир. “Даст ба

кору, дил ба Ёр” – “Қўл меҳнат билан, қалб Ёр – Оллоҳ билан” шиорининг асл моҳияти ҳамшудир.

3. Луқмани истеъмол этишдан мақсад ибодатнинг мукаммал бўлиши, яъни ибодатнингтўққиз қисми бўлган ҳалол ризқ-рўзи топиш учун меҳнат қилишга ҳамда куч-қувват йиғиш учунбўлиши керак. Нафсга қул бўлиб, луқмани истеъмол этиш инсонни ғафлатга етаклайди ва у ҳалолбўлмайди.

4. Ҳалол пок луқма исроф қилинмайди.5. Луқмани истеъмол қилаётганда зикр билан, огоҳ ҳолатида, берилган неъматларга

шукр этиш лозим.6. Луқмани яхши кишилар билан бирга истеъмол этиш, ёмон кишилар билан ҳамтовоқ

бўлмаслик лозим.7. Таом пишираётганда огоҳ, ҳушёр, Оллоҳ зикри ва шукрига, неъматларнинг

тафаккурида бўлсин, бўлмаса ўзи ва бошқаларни ғафлатга олиб келади.8. Таомни пишираётган киши таҳоратли бўлиши лозим. Хожа Хизр бир таомни

емабдилар ва айтибдилар “Хамир қорган киши таҳоратсиз бўлган, бундай луқма бизга лойиқэмас”.

Ҳазрат Азизоннинг инсон камолотга етишнинг ўн шарти асосида ҳозирги кунда баркамолавлодни тарбиялаш жараёнида қуйидаги жиҳатларга махсус эътибор бериш зарур:

Инсон ўз зоҳир ва ботини, яъни ташқи ва ички томони, манзил-макони, либосинипок, тоза, ораста сақлашга ўрганиши мақсадга мувофиқдир.

Тилга эътиборли бўлиши ва ношойиста сўзлардан тилни хомуш сақлашниўрганиши лозим. Буни махсус машқ қилиш керак.

Инсон ўз тани ва руҳини чуқур билиши, ўз-ўзини тафаккур қилиши, ўз моҳиятинианглаши ва ҳар бир узвидан ўринли, ҳикмат билан фойдаланиш илмини ўрганиши керак.

Инсон ўз кўз, қўл, оёқ, қулоқ қувватлари салоҳиятини бошқариб, эзгуликка равонаэтиши лозим.

Ўз нафсини таниш, унинг ёмонликларидан огоҳ бўлиш ва уни жиловлашниўрганмоғи лозим.

Инсон бутун оламга тафаккур назари билан қараб, унда ўз ўрнини, боқий ва фоний,абадий ва ўткинчи нарсаларни ажрата олиши кўникмаларини ҳосил қилиши лозим.

Қалб поклигига махсус эътибор бериш. Бунинг учун огоҳ ва риёсиз, холис бўлишгаинтилиши лозим.

Нафаслар ва нафаслар орасидаги вақтни асраш ва ҳар бир нафасдан улкан имкониятсифатида тўғри фойдаланиш илмини ўрганиб, зарурий малака ва кўникма ҳосил қилиш керак.

Хотира ва уни бошқариш тўғрисидаги илмни ўрганиб, хотирани бошқариш, унданёмон фикрларни қувиб, фақат эзгуликка чорловчи ғояларни сақлашни машқ қилиш керак.

Инсон доимо бутун борлиқ билан уйғун, мувофиқ, ризо ҳолатида бўлиши лозим.Бунинг учун ўзини хавф ва рижо орасида сақлаши шарт.

Инсон ўз ҳатти-ҳаракатларини назорат этиш ва бошқариш сирларини ўрганишикерак.

Инсон ўзига берилган танлаш эркинлиги, ихтиёрни бошқара олиш кўникмасиниҳосил этиши керак.

Яхши киши билан ҳамсуҳбат бўлиши ва ёмонлардан узоқлаши шарт. Инсон доим огоҳ, ҳушёр, уйғоқ бўлиб, ғафлат, бехудлик, уйқу ҳолатидан чиқиши

лозим. Уйқу вақтини меъёрга солиб, тундан ҳам эзгу ишлар учун фойдаланиш лозим.

Page 127: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

275

Бирор нарсага ҳам меъёридан ортиқ боғланмаслик керак. Луқмани ҳалол сақлашнинг барча шартларига риоя этиш керак. Ҳалол ризқ-рўзи топиш учун меҳнат қилиш лозим. Таом тайёрлаш жараёни технологиясида ҳалоллик ва покликни зарурий шарт деб

киритиш лозим.Умумий хулоса қилиб айтиш мумкинки, Бухорои Шариф “Етти Пири”нинг

тўртинчиси бўлган Хожа Али Ромитаний ўз даврининг етук ва маърифатли валийсибўлганлиги учун у яшаган давр “Ҳазрат Азизон даври” деб айтилган. У Маҳмуд АнжирФағнавийнинг энг садоқатли шогирди, Муҳаммад Бобои Самосийнинг устози ва БаҳоуддинНақшбанднинг маънавий муршиди бўлиб, унинг мероси ҳозирги кунда ҳам ёшларникомилликка томон юксалиши учун асос, илдиз, манба бўла олади. Хожа Али Ромитанийнингтаълимоти Ўзбекистонда аҳоли ўртасида ҳалол муносабатни шакллантиришга ёрдам берувчимуҳим манбадир.

Сноски/ Иқтибослар /References

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий МажлисгаМурожаатномаси Янги Ўзбекистон №1 (1) 25-январ 2020-йил.( Address of the President ofthe Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis New Uzbekistan №1 (1)January 25, 202

2. Силсилаи олийя. Алматы, “Туркiстан мeдениет қоры” 2014. 47-48 бет.3. Абдураҳмон Жомий. Нафаҳот ул-унс. Тошкент: 1915. 361 б., Алишер Навоий. Насойим ул

муҳаббат. Мукамал асарлар тўплами. Ўн еттинчи том. Т.: Ўзбекистон Республикаси“ФАН” нашриёти, 2001. 255-256 бет, Абул Муҳсин Муҳаммад Боқир ибн Муҳаммад Али.Мақомоти Хожа Баҳоуддин Нақшбанд / Форсийдан таржима, сўз боши, изоҳ ва луғатмуаллифи тарих фанлари доктори Маҳмуд Ҳасаний. Т.: “O’zbekiston” НМИУ, 2019. 335 б.,Рисолаи пирон ва пайравони тариқати Нақшбандия. Душанбе: 2019. 51-64 бетлар,Фахриддин Али Сафий. Рашаҳот: (Оби ҳаёт томчилари): Тарихий-маърифий асар. Табдилва сўнг сўз муаллифи: Маҳмуд Ҳасаний; луғат, сўнг сўз муаллифи ва масъул муҳаррир: Б.Умрзоқ; ЎзР ФА Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик Институти. – Т.: Абу Алиибн Сино номидаги Тиббиёт нашр., 2003. 51-59 бет. ( Abdurahman Jami. Nafahot ul-uns.Tashkent: 1915. 361 p., Alisher Navoi. Nasoyim ul muhabbat. A collection of perfect works.Volume Seventeen. T .: FAN Publishing House of the Republic of Uzbekistan, 2001. Pages 255-256, Abul Muhsin Muhammad Baqir ibn Muhammad Ali. Author Hoja Bahauddin Naqshband /The author of the translation, preface, commentary and dictionary from Persian is MahmudHasani, Doctor of Historical Sciences. T .: “Uzbekistan” NMIU, 2019. 335 p., Risolai piron vapayravoni tariqati Naqshbandiya. Dushanbe: 2019. Pages 51-64, Fakhriddin Ali Safiy. Rashahot:(Drops of water of life): Historical and educational work. Conversion and then word author:Mahmoud Hasani; dictionary, then word author and editor-in-chief: b. Umrzoq; Sharqshun namedafter Abu Rayhon Beruni of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan)

4. Бухорий С.С. Бухоронинг табаррук зиёратгоҳлари. Тарихий-маърифий рисола(Тўлдирилган, қайта ишланган иккинчи нашри). – Т.: “Navro’z” nashriyoti, 2015. 156-168бетлар, Мавлоно Яъқуби Чархий ва ҳафт пири Нақшбандия. Душанбе: “Истеъдод”, 2018.37-49 бетлар, Наврўзова Г.Н. Нақшбандия камолот йўли. Т.: УзР ФА “ФАН” нашриёти,2007. 52-74 бетлар, Наврўзова Г.Н. Ҳазрат Азизон камолотга етишнинг ўн шарти хусусида.Бухоро: 2007. 37 б., Наврўзова Г, Зоиров Э. Бухорои шарифнинг етти пири, Тошкент:“Muharrir” нашриёти, 2019. 29-41 бетлар, Сафарова Н. Хожагон тариқати. Т.: Ўзбекистонфайласуфлари миллий жамияти нашриёти, 2003. 68 бет.( Bukhari S.S. Holy shrines ofBukhara. Historical-educational brochure (Completed, revised second edition). - T .: “Navruz”publishing house, 2015. Pages 156-168, Mavlono Yaqubi Charkhi and the weekly Naqshbandi.Dushanbe: “Talent”, 2018. Pages 37-49, Navruzova G.N. Naqshbandi is the path of perfection. T.: “FAN” publishing house of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan, 2007.

Page 128: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

276

Pages 52-74, Navruzova G.N. Hazrat Azizon is about the ten conditions of maturity. Bukhara:2007. 37 p., Navruzova G, Zoirov E. Seven shrines of Bukhara Sharif, Tashkent: MuharrirPublishing House, 2019. Pages 29-41, Safarova N. The Khojagon sect. T.: Publishing House ofthe National Society of Philosophers of Uzbekistan, 2003. 68 pages)

5. Муҳаммад Зоҳид Қутқи. Тасаввуфий ахлоқ. Т. 2 Анқара: Сена нашриёти, 1992. 176 – бет.(Muhammad Zahid Qutqi. Mystical morality. T. 2 Ankara: Sena Publishing House, 1992. 176pages)

6. Муҳаммад Зоҳид Қутқи. Тасаввуфий ахлоқ. Т. 2 Анқара: Сена нашриёти, 1992. 188 – бет.(Muhammad Zahid Qutqi. Mystical morality. T. 2 Ankara: Sena Publishing House, 1992. 188 p)

7. Сайфиддин Сайфуллоҳ, Нодирхон Ҳасан. Хожагон – нақшбандия машойихлари / ХожаАбдулхолиқ Ғиждувоний. Мақомоти Юсуф Ҳамадоний. Т.: “Янги аср авлоди”, 2003. 43 б.(Sayfiddin Sayfulloh, Nodirkhan Hasan. Khojagan - Naqshbandi mashayiklari / KhojaAbdulkholiq Gijduvoniy. Authority Yusuf Hamadoni. T .: “Yangi asr avlodi”, 2003. 43 p)

8. Абул Муҳсин Муҳаммад Боқир ибн Муҳаммад Али. Мақомоти Хожа Баҳоуддин Нақшбанд/ Форсийдан таржима, сўз боши, изоҳ ва луғат муаллифи тарих фанлари доктори МаҳмудҲасаний. Т.: “O’zbekiston” НМИУ, 2019. 28-б.( Abul Muhsin Muhammad Baqir ibnMuhammad Ali. Author Hoja Bahauddin Naqshband / The author of the translation, preface,commentary and dictionary from Persian is Mahmud Hasani, Doctor of Historical Sciences. T .:“O’zbekiston” NMIU, 2019. 28)

9. Фахриддин Али Сафий. Рашаҳот айнул-ҳаёт. Тошкент: Ғуломия матбааси, 1329 / 1911. 42бет.( Fakhriddin Ali Safiy. Rashahot aynul-hayot. Tashkent: Gulomiya Printing House,1329/1911. 42 pages)

10. Абдураҳмон Жомий Нафаҳот ул-унс. Тошкент: Порсева, 1915. 361 б.( Abdurahman JamiNafahot ul-uns. Tashkent: Porseva, 1915. 361).

11. Фахриддин Али Сафий. Рашаҳот (Оби ҳаёт томчилари). Тарихий – маърифий асар. Нашргатайёрловчи, табдил ва сўнг сўз муаллифи: Маҳмуд Ҳасаний; луғат, сўнг сўз муаллифи вамасъул муҳаррир: Умрзоқ; ЎзР ФА Абу Райҳон Беруний номидаги ШарқшуносликИнститути. – Т.: Абу Али ибн Сино номидаги Тиббиёт нашр., 2003. 55 б.( Fakhriddin AliSafiy. Rashahot (Water drops of life). Historical and educational work. Prepared by, publisher,and later author: Mahmoud Hasani; dictionary, then word author and editor-in-chief: Umrzaq;Institute of Oriental Studies named after Abu Rayhon Beruni of the Academy of Sciences of theRepublic of Uzbekistan. - T .: Abu Ali ibn Sino Medical Publishing House, 2003. 55 p).

12. Рашаҳот. 55-56 – бетлар.( Rashahot. 55-page)13. Рашаҳот. 56-бет. (Rashahot. Page 56)14. Мавлоно Яъқуби Чархий. Рисолаи унсия. / Рисолаҳои пирон ва пайравони тариқати

Нақшбандия. Душанбе: 2017. 174-саҳифа.( Mevlana Yaqubi Charkhi. Risolai ounce. /Risolahoi piron and payravoni sect Naqshbandiya. Monday: 2017. Page 174)

15. Бу воқеа бадиий тавсиф этилган асар: Ражабова И. “Бухоронур” ёки етти пир (бадиийтарихий тўплам). Бухоро: “Бухоро” нашриёти, 2012. 190-288-бетлар.( This story is anartistically described work: Rajabova I. “Bukhoronur” or seven pirs (art historical collection).Bukhara: Bukhara Publishing House, 2012. Pages 190-288)

16. Мавлоно Яъқуби Чархий ва ҳафт пири Нақшбандия. Душанбе: “Истеъдод”, 2018. 37-б.(Mawlana Yaqubi Charkhi and Hafiz of the week Naqshbandi. Dushanbe: Iste'dod, 2018. 37-p)

17. Абдураҳмон Жомий. Баҳористон. Конпур: Нувил Кишур, 1908. Саҳифа 15.( AbdurahmanJami. Spring. Contour: Nuvil Kishur, 1908. Page)

18. Хожагон – нақшбандия машойихлари / Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний. Мақомоти ЮсуфҲамадоний. Т.: “Янги аср авлоди”, 2003. 44-46 – бетлар.( Khojagan - the masters ofNaqshbandi / Khoja Abdulkhaliq Gijduvani. Authority Yusuf Hamadoni. T .: “Yangi asr avlodi”,2003. Pages 44-46)

19. Шеглова О.П. Каталог литографированньх книг на персидском языке в собраниеЛенинградского Отдела Института Востоковедения. – М.: Наука, 1975. 4.1. 230.6. № 483(405). (Sheglova O.P. Catalog litografirovannx book in Persian script in the collection of the

Page 129: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

277

Leningrad Branch of the Institute of Oriental Studies. - M .: Nauka, 1975. 4.1. 230.6. № 483(405))

20. Тагиржанов А.Т. Описаник таджикских и персидских рукописей ЛенинградскогоГосударственного Университета. – Ленинград: ЛГУ, 1962. 305 б.( Tagirjanov A.T. Descriptionof Tajik and Persian rukopisey Leningradskogo Gosudarstvennogo Universiteta. - Leningrad:LGU, 1962. 305).

21. Наврўзова Г. Н. Нақшбандия камолот йўли. Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ФА“ФАН” нашриёти, 2007. 64-75, 174-182 – бетлар.( Navruzova G. N. Naqshbandi is the path ofperfection. Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Republic ofUzbekistan "FAN", 2007. Pages 64-75, 174-182)

22. Рисолаи Ҳазрати Азизон / Наврўзова Г. Хожа Али Ромитаний ва Баҳоуддин Нақшбанд.Бухоро: 1994. 17–бет.( Risolai Hazrati Azizon / Navruzova G. Hoja Ali Romitani and BahauddinNaqshband. Buxoro: 1994. 17 – bet)

23. Рисолаи Ҳазрати Азизон / Наврўзова Г. Хожа Али Ромитаний ва Баҳоуддин Нақшбанд.Бухоро: 1994. 21 – бет.( Risolai Hazrati Azizon).

Page 130: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

278

Усмонов Саидикромхўжа СаидалиевичЎзбекистон Республикаси Қуролли Кучлари Академияси

ўқитувчиси Низомий номидаги Тошкент ДавлатПедагогика Университети тадқиқотчиси

[email protected]

ЎЗБЕКИСТОНДА ЖАМИЯТНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ БАРҚАРОРЛИГИ ВАМИЛЛАТЛАРАРО МУНОСАБАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА МИЛЛИЙ ҒОЯ ВА

МАЪНАВИЯТНИНГ ЎРНИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-39

АННОТАЦИЯБугун жаҳон халқлари тамаддуннинг янги миқдорий ва сифатий ўзгаришлари кузатилаётганянги босқичда яшамоқда. Мафкуравий муаммолар асосий миллий ва умуминсонийқадриятларни аста-секин кундалик истеъмолдан чиқараётгани, вужудга келаётган маънавийинқироз ўзлигини сақлаб қолишга интилаётган кўплаб жамиятларга салбий таъсирўтказмоқда. Таҳлилчилар фикрича, янги мингйилликда асосий муаммо – жамиятни маънавийюксалтириш бўлади. Мазкур мақолада Ўзбекистонда миллатлараро муносабатларбарқарорлигини таъминлашда миллий ғоя ва маънавиятнинг ўрни ёритилган. Шуни айтишжоизки, маънавият йўқ жойда ҳечкачон бахт-саодат бўлмайди, айнан шу таъмоил асосидажамиятда инсоний муносабатларни қарор топтириш мамлакат тараққиёти учун хар томонламазамин яратади. Маънавиятни шакллантириш ва ривожлантиришда миллий ғоя асосий омилбўлиб ҳисобланади, унинг таркибидаги миллатлараро тотувлик тамоили Ўзбекистонреспубликаси ҳалқини бирлаштириш ва жипслаштириш мақсадини таъминлайди. Мақолаушбу фикрларни ўзида мужассам этган.Таянч иборалар: кўпмиллатлилик, миллат, миллатлараро муносабатлар,миллий ғоя, миллиймафкура, маънавият, демократия, демократик жамият, инсон ҳуқуқлари.

Усмонов Саидикромхўжа СаидалиевичСоискатель Ташкентского Педагогического

Университета имени Низамий,преподаватель Академии

Вооружённых Сил Республики Узбекистан[email protected]

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОЙ ИДЕИ И ДУХОВНОСТИ В РАЗВИТИИМЕЖНАЦИОНАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ И СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКОЙ

УСТОЙЧИВОСТИ ОБЩЕСТВА В УЗБЕКИСТАНЕ

Page 131: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

279

АННОТАЦИЯСегодня народы мира живут на новом этапе, когда происходят новые количественные икачественные изменения. Идеологические проблемы постепенно выводят основныенациональные и универсальные ценности из повседневного потребления, а возникающийдуховный кризис оказывает негативное влияние на многие общества, которые стремятсясохранить свою идентичность. Аналитики считают, что главной проблемой в новомтысячелетии станет духовный подъем общества. В данной статье освещается рольнациональных идей и духовности в обеспечении межнациональнқх отношений в Узбекистане.Следует отметить, то что, где нет духовности , никогда не будет счастья, именно на основеэтого принципа установление человеческих отношений в обществе создаёт неотъемлемуюоснову для развития страны. Национальная идея является ключевым фактором в становлениии развитии духовности, принципа межнационального согласия, в котором цель состоит в том,чтобы объединить народ Республики Узбекистана. Статья воплощает все вышеуказанныеидеи.Ключевые слова: многонациональность, нация, межэтнические отношения, национальнаяидея, национальная идеология, духовность, демократия, демократическое общество, правачеловека.

Usmonov Saidikromxuja Saidaliyevich Candidate for the Tashkent Pedagogical University

named after Nizami, teacher of the Akademy of Armed Forces of the Republic of Uzbekistan.

[email protected]

ROLE OF NATIONAL IDEA AND SPIRITUALITY IN THE DEVELOPMENT OFINTERNATIONAL RELATIONS AND SOCIO-POLITICAL SUSTAINABILITY OF THE

SOCIETY IN UZBEKISTAN

АNNOTATIONThis article highlights the role of national ideas and spirituality in ensuring interethnic relations inUzbekistan. It should be noted that where there is no spirituality, there will never be happiness, it ison the basis of this principle that the establishment of human relations in society creates an inalienablebasis for the development of the country. The national idea is a key factor in the formation anddevelopment of spirituality, the principle of interethnic harmony, in which the goal is to unite thepeople of the Republic of Uzbekistan. The article embodies all of the above ideas.Key words: multinationality, nation, interethnic relations, national idea, national ideology,spirituality, democracy, democratic society, human rights.

Жаҳонда халқаро, миллатлараро, конфессиялараро ҳамкорлик ва ҳамжиҳатликнимустаҳкамлаш кўп жиҳатдан жамият ҳаётига миллий мафкуранинг умумбашарийтамойилларидан бири бўлган бағрикенгликнинг самарали жорий этилишига бевосита боғлиқ.Зеро,сўнгги йилларда дунёда диний омил билан боғлиқ равишда турли йўналишлардагижараёнлар авж олиб бормоқда. Кўп ҳолларда мураккаб ва зиддиятли, баъзида эса қонлитўқнашувлар билан кечаётган бундай воқеа-ҳодисалар турли дин вакиллари ўртасида тоқат,ҳурмат, эътибор ва умуман ҳамкорлик руҳидаги алоқаларни шакллантириш ва мустаҳкамлашобъектив тарихий зарурият эканлигини кўрсатмоқда. Шу сабабдан ҳам “хавфсизлик,миллатлараро тотувлик ва диний бағрикенгликни таъминлаш ҳамда чуқур ўйланган,ўзаро манфаатли ва амалий ташқи сиёсат” мамлакатимизда стратегик вазифалардан бирисифатида белгилаб олинди, шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевтомонидан БМТ минбаридан Бош Ассамблеянинг “Маърифат ва диний бағрикенглик” дебномланган махсус резолюциясини қабул қилиш таклифи илгари сурилди. “Ушбу резолюциябағрикенглик ва ўзаро ҳурматни қарор топтириш, диний эркинликни таъминлаш, эътиқод

Page 132: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

280

қилувчиларнинг ҳуқуқини ҳимоя қилиш, уларнинг камситилишига йўл қўймасликкакўмаклашишга қаратилган”[1].

Миллий ғоя мураккаб тизим сифатида ёшларнинг маънавий дунёсини шаклланиши,юксалиши, ватанимизнинг барча миллатларини ўз атрофида бирлаштириш каби муаммоларниқамраб олади.Ўзбекистоннинг Биринчи Президенти Ислом Каримов миллий ғоя масаласинижамиятимиз ва давлатимиз кун тартибидаги энг долзарб масала эканлигини таъкидлаб, унишундай тушунтиради: “Миллий ғоя деганда, аждодлардан авлодларга ўтиб, асрлар давомидаэъзозланиб келинаётган, шу юртда яшаётган ҳар бир инсон ва бутун халқнинг қалбида чуқурилдиз отиб, унинг маънавий эҳтиёжи ва ҳаёт талабига айланиб кетган, таъбир жоиз бўлса, ҳарқайси миллатнинг энг эзгу орзу-интилиш ва умид-мақсадларини ўзимизга тасаввур қиладиганбўлсак, ўйлайманки, бундай кенг маъноли тушунчанинг мазмун-моҳиятини ифода қилганбўламиз”. Шу билан бирга, Ўзбекистоннинг Биринчи Президенти И.А.Каримов юрт тинчлиги,Ватан равнақи, халқ фаровонлиги каби эзгу мақсадларни миллий ғоянинг юксак тушунчаларисифатида санаб ўтади.

Миллий мафкура эса титул миллатнинг асрлар давомида яшаб келган орзу-умидлари,фаровон ҳаёт, озод Ватан барпо этиш ҳақидаги ўй-хаёллари ифодаси сифатида миллатларнибирлаштираётган кучга айланган ҳодисадир. Полиэтник давлатда миллатлараромуносабатларни маълум бир ғоя, мафкура атрофида бирлаштириш объектив эҳтиёждир. Титулмиллат ўзининг етакчилик, лидерлик кучини, яратишга, янги модернистик, умуминсонийқадриятларни эъзозловчи ҳуқуқий демократик давлат қуришга қодир ақлу иродага эга эканинибарчани, ҳамма миллат ва элатлар вакилларини ўзининг миллий ғоясига, миллий мафкурасигаишонтирганида намоён бўлади. ”[3, Б.560]

Социологик сўровномалар кўрсатадики, фуқароларимиз онгида Ўзбекистон фуқаросибўлишга муносабат ҳар хилдир. 2018 йили респондентларнинг 58,7 фоизи миллатга мансубликҳам, фуқаролик ҳам муҳим деб жавоб берган. Миллий мафкурага кўра, фуқароларнингЎзбекистонни ўз ватани деб билиб, унинг келажаги учун меҳнат қилиб, курашиб, изланиб,элим деб, юртим, деб яшаши лозим. Агар ўзининг Ўзбекистон фуқароси эканидан 88,9 фоизқирғиз, 91,3 фоиз қорақалпоқ ва 95,5 фоиз туркман мамнун эканлигини билдирган.

Социологик сўровномалар миллатлараро муносабатлар йилдан йилга яхшиланиб,барқарорлашиб бораётганини таъкидлайди. 2006 йили респондентларнинг 63,7 фоизимиллатлараро муносабатлардаги барқарорликнинг сақланишини билдирган бўлса, мазкуркўрсаткич 2007 йили – 70,7, 2008 йили – 73,6, 2009 йили – 74,1, 2010 йили – 79,4, 2017 йили –86,1 фоизга етган. Демак, республикамизда истиқомат қилаётган турли миллат ва элатгамансуб аҳоли янги этносиёсий парадигмага ишонч билдирмоқда ва йилдан йилга ижтимоий-сиёсий барқарорлик, миллатлараро тотувлик мустаҳкамланмоқда.

Миллатлараро муносабатларни ривожлантириш ижтимоий-маънавий асосларига ҳамэга. Маънавий-маданий омиллар миллий онгдан жой олганида, миллий онгни позитив,рационал томон йўналтирганида инсон сайъ-ҳаракатларини, фаолиятини жамият, тараққиётманфаатлари билан уйғунлаштиришга, этноэгоистик истаклариниумуминсоний қадриятларбилан тўлдиришга, бойитишга ўзида куч топади. Айнан шунинг учун ҳам маънавият енгилмас,кишиларни эзгу амалларга, яратиб яшашга ундовчи кучдир.

Маънавият гуманистик анъаналарни, инсондаги эзгу, олижаноб, иймон-эътиқод,ахлоқий фазилатларни қўллаб-қувватлагани учун ҳам қадрли феномендир. Миллий маънавийқадриятларнинг умуминсоний характери уларни гуманистик анъаналарга яқинлаштиради.Миллатдаги барча маънавий қадриятлар позитив аҳамият касб этади. Миллат ва миллиймаънавий қадриятлардаги яратувчанлик ён-атрофимизда миллатчилик, шовинизм,этноэгоистик қарашлар ва улар асосида этник низолар келиб чиқаётганлигини унутмасликкаундайди. Машҳур иборага тақлид, тинч яшашни истасанг, нотинч яшаётганларга қара, улардансабоқ ол, дейиш мумкин. Миллатлараро муносабатларни мустаҳкамлаш ва ривожлантиришучун этнонизоларни бошдан кечириш шарт эмас, ундай низолар ён-атрофимизда, дунёдакерагидан зиёддир, ижтимоий тараққиёт манфаатларини ва йўлларини аниқ билиш, полиэтник

Page 133: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

281

муҳитда осойишталик, барқарорлик, ҳамкорликни таъминлаш учун этник низолардан кераклихулоса чиқариш лозим.

Миллатлараро муносабатлардаги зиддиятлар, миллатчилик мамлакатларнингижтимоий ҳаётини бутунлай издан чиқаради, ҳатто айрим давлатнинг парчаланишига ҳамсабаб бўлади. Натижада, бутун бир минтақада ижтимоий барқарорлик издан чиқади. 1995 йилоктябрь ойида Канаданинг Квебек штатида яшочи французлар, кўпчиликни ташкил этмаса-да,ўз она тилига давлат тили мақомини бериш, Канададан ажралиб чиқиш мақсадида референдумўтказишга эришдилар. Референдумда бошқа миллатлар вакиллари буни қўллаб-қувватлашмади, аммо ажралиб чиқишга қаратилган ҳаракатлар давом этмоқда.

Дунёдаги аксарият давлатларнинг полиэтник хусусиятини инобатга олсак, “фуқаро”тушунчаси “миллат” тушунчасидан юқори, кишилар қалбида шу Ватанга меҳр-муҳаббатўйғотиш муҳим эканини англаймиз.

Кўпмиллатли Ўзбекистонда эса йилдан йилга миллатлараро муносабатлардагикескинлик пасайиб, улар ўртасидаги дўстлик, ҳамжиҳатлилик ва ўзаро бир-бирига ишончортиб бормоқда. Буни мамлакатимизда олиб борилаётган этносиёсатнинг тўғри йўлгақўйилгани, ўзбек халқининг бошқа дин ва миллатга мансуб кишиларга нисбатан бағрикенгликнуқтаи назаридан муносабатда бўлаётгани билан изоҳлаш мумкин”. [2, Б.340]

XXI асрда инсоният глобал иқтисодий, ижтимоий, сиёсий, экологик ва мафкуравиймуаммоларга дуч келди. Юртимизда амалга оширилаётган дунёвий ва демократик жамиятқуриш ва унинг ўзига хос хусусиятлари ёшларга бўлаётган турли мафкуравий таҳдидларниолдиндан кўра билиш, мазкур таҳдидларнинг акс-таъсирини аниқлаш, уларга қаршииммунитет тизимини ишлаб чиқишни тақозо этмоқда. Мафкуравий таҳдидлар давлатларбутунлигига, суверенитетига, қарши қаратилган, сиёсий тузумни ичидан емиришга, ағдарибташлашга қаратилган. Аксарият ҳолларда этник низоларни келтириб чиқариш ҳам кўзланади.“Аслини олганда, хавфсизликка солинаётган таҳдидлар анча серқирра. Улар сиёсийэкстремизм, шу жумладан, диний руҳдаги экстремизмни, миллатчилик ва миллиймаҳдудликни, этник, миллатлараро, маҳаллийчилик ва уруғ-аймоқчилик асосидагизиддиятларни, коррупция ва жиноятчиликни, экология муаммоларини ўз ичига олади.Бошқача айтганда, юқорида санаб ўтилган таҳдидлар, гарчи турли минтақаларда турлича кучбилан намоён бўлса-да, инсониятда бир хилда ташвиш туғдирмоғи даркор”[4, Б.4].

“Совуқ уруш”нинг тугаши билан халқаро муносабатлар тизимида янги дунёвийтартиботнинг шаклланиши бошланди. Бу жараён глобаллашув ва интеграциялашуввоситасида янада жадаллашмоқда. Маълумки, глобализация объектив ва қонуний жараёнбўлиб, у ижобий ва салбий хусусиятларга эга. Глобаллашув давлатларга халқаро майдонгачиқиш, истаган давлатлар билан ҳамкорлик қилиш, миллий манфаатларини қондириш учунинтеграцияга киришиш имконини бермоқда. Бошқа томондан у кучли давлатларнинггеосиёсат майдонида тўқнашувларини, заиф, энди ривожланиш йўлига кирган давлатларустидан назорат ўрнатишни, мустақил давлатларга турли тазйиқлар ўтказишни юзагакелтирмоқда. Амерканизм байроғи остида “глобал ҳукумат” тузиш ғояси тарғиб этилмоқда.

Бугунги ёшлар шундай зиддиятлар ва қарама-қаршиликлар кучайган, мафкуравийқарашлар кескинлашган, ўз моҳиятини ўзгартириб, турли ниқобларга бурканган даврдаяшамоқда. Ўзбекистон суверенитетига қарши таҳдидлар ўзининг серқирра, мураккаб, мақсадва йўналишларини тез ўзгартираётган, ёшлар онги ва тафаккурини ўзгартиришга, бузишгақаратилгандир.

Ривожланаётган мамлакатларнинг ўз миллий давлатчилигини шакллантириш йўлидагиҳаракатлари Ғарбдаги мутахассислар томонидан холисона баҳоланавермайди. Масалан,З.Бзежинский, Россиядаги ислоҳотлар натижасида тоталитаризм йўқ бўлди, аммоавторитаризм элементлари ҳамон мавжуд, деб ёзади. Собиқ Иттифоқ ҳудудидаги давлатлардадемократик ислоҳотлар жараёнига шубҳа остида назар ташлаб, бўлаётган барча ижобийўзгаришларни “ўтроқлик”, “давлат зуғуми”, “фуқаролик жамиятининг мавжуд эмаслиги вақуриб бўлмаслиги”, “ўзгаришларнинг юз бермаётганлиги”, “инсон ҳуқуқларинингбузилаётганлиги” қабилидаги салбий ва ҳақиқатга зид баҳоланмоқда. Шунга ўхшаш фикрлар

Page 134: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

282

билан мустақил тараққиёт йўлини танлаган давлатларни “йўлдан адашган давлатлар”сифатида “махсус рўйхатларга киритиш”, бунинг асосида эса уларга демократияни экспортқилиш чораларини кўриш назарда тутилмоқда. Ваҳоланки, “давлат қурилиши борасидатанқидий нуқтаи назарсиз қабул қилинадиган тайёр қолип ва андозалар йўқ. Дунёда бир-бирига ўхшаган айнан иккита давлат ҳам йўқ. Бундай бўлиши ҳам мумкин эмас. Ҳар бирдавлат – бетакрор ижтимоий ҳодисадир. У ҳар бир халқ тарихий ва маънавий тараққиётинингҳосилидир, унинг ўзига хос, ўзига мос маданият ривожининг натижасидир”[5, Б.98].

Сўнгги ўн йилликларда анъанавий таҳдидларнинг ноанъанавий таҳдидлар биланўзгараётгани, баъзи ҳолларда эса анъанавий таҳдидлар ноанъанавий таҳдидлар биланкўшилиб, улар орасидаги масофанинг қисқараётгани, саъй-ҳаракатларда, мақсадлардаяқинлик юзага келаётгани кузатилади. Бу миллий ва минтақавий хавфсизликни таъминлашдажиддий муаммоларни келтириб чиқармоқда. Таҳдидлар эса илгаргидек ҳарбий ҳаракатлар ёкиуруш орқали эмас, балки, камхарж, айни пайтда манфаатли бўлган мафкуравий тазйиқларўтказиш, иқтисодий танг ҳолатларни келтириб чиқариш, ички мухолифат орқали таъсир этишорқали олиб борилмоқда. Номақбул тузумни кам маблағ сарфлаб ағдаришнинг кўплабусуллари ва йўллари ишлаб чиқилган. Масалан, “информацион урушлар” олиб бориш,“нодемократик тузум” тамғаси остида бутун дунё ахробот институтлари орқали зарба бериш,“ўжар давлатлар”ни ҳукуматларни “обрўсизлантириш”, мухолифатни кўчаларга олиб чиқиш,халқ ва ҳукумат орасига нифоқ солиш шундай усуллардандир. “Инсон ҳуқуқларибузилмоқда”, “демократик инқилобларни амалга оширишга интилган захиралар қаттиқ тазйиқостига олинмоқда”, “матбуот эркин эмас”, “сўз ва фикр эркинлиги йўқ” каби ноўрин даъволарбилан ёшлар онгини заҳарлаш, миллатлараро низоларни келтириб чиқариш усулиқўлланилмоқда. Мафкуравий, маънавий таҳдидлар “гуманитар кўмак” шиори остида ҳамўтказилади. Сўнгги йилларда халқаро ноҳукумат ташкилотларининг фаоллашиб қолгани,уларнинг фаолиятида сиёсий мақсадлар устуворлик қилаётгани кузатилмоқда.

Полиэтник давлатларда ижтимоий борлиқнинг барча томонлари инсон фаолияти биланбоғлиқ барча соҳалар миллий-этник хусусият касб этади. Шунинг учун миллий-этник низоларучун ҳар доим сабаб, боис мавжуд. Ташқи таҳдид технологиялари мазкур сабаб, боисданусталик билан фойдаланишга интиладилар. АҚШ гегемонизми дунё устидан ҳукмронликқилишга интилаётгани боис ташқи таҳдид технологиясидан кенг фойдаланишга ўтган. У бугун“стратегик ва мафкуравий устунлигини таъминлаш” учун барча воситалардан фойдаланмоқда.Улар ичида миллий-этник низоларни келтириб чиқариш ҳам бор. Собиқ Югославия, Украина,Яқин Шарқ давлатларида амалга оширилган ”интервенционизм”миллатлар ва халқлар бошигаоғир кулфатлар келтирди.

Бундай мисолларни кўплаб келтириш мумкин. Демак, мафкуравий ва маънавий таҳдидостида яшаш мустақил тараққиёт йўлидан бораётган давлатларнинг қисматидир. Глобаллашувтаъсириостида тарғиб этилаётган оммавий маданият ҳам этномаданий анъаналарга, ўзинингэтник бирлигини, полиэтник хусусиятларини асраб қолишга интилаётган давлатларга қаршитазйиқ вазифасини бажармоқда. Бундай шароитда янги этносиёсий парадигманимустаҳкамлаш, миллат, халқ эъзозлаб келган қадриятларга таяниш, инсононгини,маънавиятини булғовчи унсурларга қарши иммунитетни шакллантириш, миллатлараромуносабатларни ривожлантиришга хизмат қилиб келган тажрибаларни, позитивизланишларни қўллаб-қувватлаш, гуманистик ғояларга содиқ ёш авлодни тарбиялаш янададолзарб ва зифаларга айланади.

Иқтибослар/Сноски/References

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг БМТ Бош ассамблеясининг 72-сессиясида сўзлаган нутқи. (Speech by the President of the Republic of Uzbekistan Sh.Mirziyoevat the 72nd Session of the UN General Assembly).2. Мажидов Ш.Ф. Миллий ҳавфсизликни этносиёсий жиҳатлари:ЕИ тажрибаси (200-йилларбоши) //Журнал “Ўтмишга назар”, махсус сон, Т.,2020, 340-344 бб (Ethno-political aspects of

Page 135: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

283

national security: the EU experience (early 200s) // Journal "Looking to the past", special issue,Journal "Looking to the past", special issue, T., 2020)3.Социальная философия: Словарь / Сост. и ред. В.Е. Кемерова, Т.Х. Керимова. –М.: Академический проект, 2003. -560 Б. (Social Philosophy: Dictionary / Comp. and ed. V.E.Kemerova, T.Kh. Kerimova. –M .: Academic project, 2003. -560 p).4.Olsen M. E., Lodwick, D. G., Dunlap R. E. Viewing the world ecologically (p. 4). Boulder, CO:Westview Press, 1992. -4 p.5.Vafaeva D Nongovernmental noncommerical organizations- the basis for the formation of civilsociety in Uzbekistan Sociosphera 2011. no. 4, 98–1006.A.Makhmudova Guarantee of legal basic of supporting human rights in new level of Uzbekistan’sdevelopment . International Journal of Advanced Science and Technology Vol.29 .No.5, (2020),pp.1761-17707. Грицанов А. А. Новейший философский словарь. –Минск: Изд. В. М. Скакун,1998.(Gritsanov A. A. The latest philosophical dictionary. –Minsk: Publishing House V.M. Skakun,1998).8. Шермухамедова Н.А. Фалсафа – ўқув услубий мажмуа. –Т.: Ношир, 2012. (ShermuxamedovaN.A. Philosophy. Educational-methodical complex. –T.: Noshir, 2012.)9. Социальная философия: Словарь / Сост. и ред. В.Е. Кемерова, Т.Х. Керимова. –М.: Академический проект, 2003.(Social Philosophy: Dictionary / Comp. and ed. V.E. Kemerova,T.Kh. Kerimova. –M .: Academic project, 2003).10. Философия. Учебное пособие. Издание второе, исправленное и дополненное. Под ред.проф. В. В. Трушкова . — М.: Былина, 2004.(Philosophy. Tutorial. Second edition, revised andsupplemented. Ed. prof. V.V. Trushkova. - M .: Bylina, 2004).

Page 136: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

284

Гуламова Мавжуда Тошпўлатовна,Абу Али ибн Сино номидаги Бухоро давлат тиббиёт институти

Тиббий кимё кафедраси доценти([email protected])

АХМАД ЗИЁУДДИН АЛ- КУМУШХОНАВИЙНИНГ МОТУРИДИЙ ТАЪЛИМОТИТЎҒРИСИДАГИ ШАРҲЛАРИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-40

АННОТАЦИЯМақолада Кумушхонавийнинг “Жомиъ ул-мутун” асарида “Имом Мотуридийнинг эътиқодборасидаги кенг изоҳоти” ўрганилган. Унда Имом Мотуридийнинг эътиқод борасидагификрлари Кумушхонавий томонидан шарҳланган. Кумушхонавий матнни шарҳлашда уч хилуслубдан: 1. Қуръони карим оятлари; 2. Ҳадиси шариф; 3.Ўзининг мантиқий фиклариданфойдаланган. Иймоннинг тўрт мартабаси: мубтадий иймон, мақбул иймон, маъсум иймон,мардуд иймон. Иймоннинг жойини тўрт жойда эканлигини Қуръони карим оятлари асосидашарҳлаган: иймон қалбда, иймон кўксда, иймон кўнгилда, иймон тилда (лисонда).Кумушхонавийнинг шарҳлари келажакда ёшларни шукрона қилиб, сабр, қаноатли бўлибтарбияланишига, ҳар қандай оғир вазиятда ҳам тушкунликка тушмаслиги учун иймонларинимустаҳкам бўлишига ёрдам беради.Калит сўзлар: Аллоҳ, Қуръони Карим, Ҳадиси Шариф, Пайғамбар, таълимот, эътиқод, ақоид,иймон, банда, ҳукм.

Гуламова Мавжуда Тошпулатовна,Бухарский государственный медицинский институт им. Абу Али ибн Сино

Доцент кафедры медицинской химии([email protected])

КОММЕНТАРИИ АХМАДА ЗИЮДДИН АЛЬ-КУМУШХАНАВИ ОБ УЧЕНИИМОТУРУДИ

АННОТАЦИЯВ статье изучены «Обширные комментарии Имама Мотуриди о вере» из книги «Джами 'уль-Мутун» Кумушханави. Кумушханави в своем произведении истолковал взгляды ИмамаМотуриди о вере. При этом Кумушхонави воспользовался тремя способами интерпретациитекста: 1. Аятами Корана; 2. Хадис Шариф; 3. Свои логические идеи. Четыре степени веры:вера мубтади (вечная), вера макбул (приемлемая), вера маъсум (невинная), вера мардуд(испорченная). На основании Аятов Корана он объяснил, что вера имеет четыре местанахождения: в сердце, в груди, в душе, на языке. Комментарии Кумухонави помогут молодымлюдям в будущем воспитываться с благодарностью, терпением, удовлетворенностью итвердой верой, чтобы они не впадали в депрессию в любой сложной ситуации.

Page 137: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

285

Ключевые слова: Аллах, Священный Коран, Хадис Шариф, Пророк, учение, вера, доверие,человек, суд.

Gulamova Mavjuda Toshpulatovna,Bukhara State Medical Institute named after Abu Ali bin Sino

Docent of Medical Chemistry Department([email protected])

COMMENTS OF AHMAD ZIYUDDIN AL-KUMUSHKHANAVI ABOUT TEACHINGMOTURUDI

ABSTRACTThe article examined the “Extensive commentary of Imam Moturidi on faith” from the book “Jami'ul-Mutun” of Kumushkhanavi. Kumushkhanavi in his work interpreted the views of Imam Moturidion faith. At the same time, Kumushkhonavi used three ways of interpreting the text: 1. Ayats ofQuran; 2. Hadith Sharif; 3. Own logical ideas. Four degrees of faith: faith mubtadi (eternal), faithmakbul (acceptable), faith masum (innocent), faith mardud (spoiled). Based on the Ayats of theQuran, he explained that faith has four places: in the heart, in the chest, in the soul, in the tongue.Kumuhonavi’s comments will help young people in the future be educated with gratitude, patience,contentment, and strong faith so that they do not become depressed in any difficult situation.Key words: Allah, the Holy Quran, Hadith Sharif, the Prophet, the doctrine, faith, trust, man, court.

2020 йил 1 январдан Бухоро шахри Ислом хамкорлик ташкилоти ва фан-маданият(ISESCO)нинг карорига кўра, “Ислом маданияти пойтахти” унвонини кабул килиб олди. БуШариф шахар, Ўзбекистон республикаси ва Ўрта Осиё халқлари учун шарафу ифтихордир.

Инсониятнинг, миллатларнинг маърифий тараққиётида жуда катта аҳамиятга эгамезон-улар яратган китоблардир.

XIX асрга келиб Мовароуннаҳр, Хуросон ва Ўрта Осиёда бутун мусулмон дунёсинингқатор қомусий алломалари, илоҳиёт назариётчилари, машҳур адиб ва шоирлари етишибчиқган. Улар ўзларининг кашфиётлари яратган асарлари билан дунё илм фани ривожига улканҳисса қўшган[1.С.7].

Ана шундай миллий ва диний қадриятларимизни асраб-авайлаш, дунё илм-фани вамаданияти ривожига улкан ҳисса қўшган аждодларимизнинг бебаҳо илмий меросиниўрганиш, унинг асосида ёшларни комил инсон этиб тарбиялаш бизнинг бурчимиздир.

Бухоройи шарифда Баҳоуддин Нақшбанд[2.С.7] томонидан асосланган, ислом оламимиқёсида шуҳрат қозонган, асарлари бутун дунёда машҳур бўлган, Қуръони карим ва Ҳадисишарифга асосланган Нақшбандия тариқати, жаҳон илм-фани, маданияти, тараққиётига,ривожига маънавий мерос бўлиб хизмат қилмоқда[3.С.165]. Ана шу буюк тасаввуфийнақшбандия тариқатини умуминсоний қадрият сифатида ўргансак бўлади.

Нақшбандия таълимотини дунё бўйлаб тарқалишига сабабчи бўлган “Силсилаишариф” “олтин занжир”да 32 - ҳалқанинг пири муршиди Ахмад Зиёуддин ал - Кумушхонавийҳисобланадилар.

Аҳмад Зиёуддин Кумушхонавий ҳижрий 1228 (милодий 1813) йилда Рум диёриҳозирги Туркиянинг Кумушхона шаҳрининг “Амирлар” маҳалласида бой хонадонда дунёгакелган, аждодлари Бухорои Шарифдан бўлган. Оталари солиҳ инсон бўлиб, тижорат биланшуғулланган [4.С.173]. Кумушхонавий таълимотини ўрганиш ислом тарихини ёритишдаёрдам беради.

Тадқиқотчиларнинг қайд қилишларича Аҳмад Кумушхонавийнинг шахсийкутубхоналарида 18 жилд асар бўлган. Шайхнинг ўзлари олтмишга яқин тасаввуф, ҳадис,фиқҳ, сарф, наҳв ва бошқа мавзуларда араб тилида қимматли ва улуғ асарлар битганлар. Буасарларнинг қўлёзма ва бошқа нусхалари Туркия, Миср, Европадаги катта кутубхоналарфондларида, шу қатори Республикамиз Фанлар академияси ҳузуридаги Абу Райҳон Берунийномидаги Шарқшунослик институтининг қўлёзмалар хазинасида ҳам сақлаган[5.С.9].

Page 138: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

286

Ахмад Зиёуддин ал-Кумушхонавий “Ҳидоят йўлининг имоми” ва “Мутакаллимларимоми” мартабасига муяссар бўлган, Самарқанд калом илмини яратган машҳур аллома АбуМансур Мотуридий таълимотини ўрганиб, уларни чуқур англаб моҳиятини изоҳлашмақсадида шарҳлар ёзган.

Мустақиллик берган улуғ неъматлардан бири жуда кўп исломий манбалар, шу қаторданақшбандияга доир асарларнинг ўзбек тилида таржима қилиниб, нашр этилишидир. Анашулардан бири Кумушхонавийнинг “Жомиъ ул-мутун” номи билан нашр этилган асаридир.“Жомиъ ул-мутун фий ҳаққи анвоис-сифатил илоҳиййа вал-ъақоидил Мотуридиййа ваалфозил куфри ва тасҳиҳил–аъмолил-ъажибиййа”–“Аллоҳ таолонинг анвойи исм-сифатлари,Мотуридия эътиқоди, куфр сўзлар баёни ва амалларнинг дуруст бажарилиши ҳақида матнлартўплами” асарини Мирзо Кенжабек ўзбек тилига ўгириб, 2000 йил Тошкентдаги“Мовароуннаҳр” нашриётидан чоп этди [6.C.1]. Ушбу асар жаҳондаги жуда мўътабарманбалардан бўлиб, халқимиз тарихида, маънавий ва маърифий ҳаётида муҳим ўринэгаллайди. Асар Мотуридийя эътиқоди асосида ёзилган бўлиб, унда Имом Аъзам ва ИмомМотуридий асарларидан то XVIII асрга қадар эътиқод ҳақида ёзилган китоблардан матнларолинган. Китобда Аҳли суннат ва-л-жамоат ақоидига асос бўлган Мотуридийя эътиқоди, яънисоғлом эътиқод тамойиллари ҳамда бузуқ ақидалик оқимларнинг ҳоллари матн ва шарҳларасосида батафсил баён этилган.

Бизнинг фикримизча, Кумушхонавийнинг ушбу асарини қайта–қайта ўқиган вамоҳиятини англаган киши икки дунё саодатига эришади.

Асарнинг биринчи бўлими “эътиқод” деб номланган. Бўлимдаги олтинчи қисмга“Имом Мотуридийнинг эътиқод борасидаги кенг изоҳоти” келтирилган. Унда ИмомМотуридийнинг эътиқод борасидаги фикрлари Кумушхонавий томонидан шарҳланган.

Муҳаммад Зоҳид ибн Иброҳим ал-Бурсавий (қ.с.)нинг “Авроди Қуръоний”китобларини Баҳриддин ибн Сафар ан-Нурий ал-Ҳанафий ўзбек тилига ўгириб, 2005 йилТошкент “Мовароуннаҳр” нашриётидан чоп этган. “Авроди Қуръоний” китобнинг биринчибўлимида шайх Ахмад Зиёуддин ал-Кумушхонавийнинг “Аҳли суннат вал-жамоат эътиқоди.Имом Мотуридий (р.а.)нинг эътиқод хусусидаги изоҳоти”нинг таржимаси, шарҳ ва изоҳларикелтирилган[7.C.13-24]. Ҳар иккала манбада ҳам Имом Мотуридийнинг эътиқод борасидагиизоҳотининг таржимаси, шарҳи ва изоҳлари мазмун жиҳатидан бир хил.

“Аҳли сунна” деганда “суннатга юрганларнинг йўли ва ҳадисга амал қиладиганлар”деган маънолар кўзда тутилган. Бу борада имом ал-Ашъарий ва ал-Мотуридий Аҳли сунна валжамоанинг ақида бўйича имомлари деб тан олинган. Бу икки имом Ислом оламининг иккитарафида – Ашъарий басралик, Мотуридий самарқандлик бўлса, ҳам бир-бирлари биланкўришмаган ҳолда, бир хил ишни бир хил вақтда, бир хил тарзда адо этганлари ҳамдаикковларининг бирданига Аҳли сунна вал жамоа мазҳабининг имоми деб эътироф қилинишибу мазҳабнинг ақидаси доимо барча юртларда маълум ва машҳур бўлган.

“Эътиқод” сўзи арабча “иътақада” феълидан олинган бўлиб, “ишонч”, “комил ишонч”,“иймон”, “иймонли бўлиш” 2 маъноларини англатади. Кенг маънода эътиқод бу инсоннинголдида турган мақсад ёки ғоя ҳақ эканига тўла ишонч билан боғлиқ бўлган ўзига хоспсихологик ҳолатдир. Айни вақтда эътиқод учун турли шарт-шароитлар мавжуд бўлмоғилозим. Умуман олганда, эътиқод бу – шахс, гуруҳ ва оммани жипслаштирувчи, одамларниижтимоий ҳаётнинг фаол аъзосига айлантирувчи омилдир [8].

Луғатда “Ақоид”сўзи” “ишониб боғланган нарсалар” маъносини англатади. Исломшариатида эътиқодий ҳукмларни ўрганиш ақоид илми дейилади. “Иймон” - арабча сўз бўлиб,луғавий маъноси - ишончдир. Пайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссаломга Аллоҳ таолотомонидан етказилган барча нарсаларни дил билан тасдиқлаб, уларга тил билан иқрор бўлиш«иймон» дейилади. Ибодат ва солиҳ амалларнинг қабул бўлиши учун иймон шартдир”[9].

Уламоларни айтишича: “Иймон луғатда “ рост деб билиш” ва “омонлик бериш”маъноларини англатади. Мотуридия мазҳабида “рост деб билиш” маъноси мўътабарҳисобланади. Истилоҳда эса “Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Аллоҳ таоло ҳузуриданкелтирган барча нарсаларни рост деб билиш ва уни тил билан ифодалаш иймон деб аталади.

Page 139: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

287

Бизнинг мотуридия мазҳабимизда иймон зиёда ҳам, кам ҳам бўлмайди.Ашъария мазҳабининг жумҳур уламолари наздида эса иймон зиёда ва кам бўлиши мумкинҳисобланади”[10].

Ислом уммати ичида Ҳақни топган ва унга эргашган фирқа Пайғамбаримизалайҳиссалом ва у зотнинг саҳобалари амал қилган йўлда собит қолган мусулмонлардир.Қолган етмиш икки фирқа Ҳақни топмаган бўлса-да, Ислом динининг қатъий ҳукмлариниинкор қилмагани учун Ислом доирасида ҳисобланади. Ислом уммати ичида Ҳақни топган ваунга эргашган фирқа «Аҳли сунна вал-жамоа» деб аталади. Аҳли сунна вал жамоа фирқасиамалиётда тўрт мазҳабга бўлинган:

1. Ҳанафий мазҳаби. Имом Абу Ҳанифа Нўъмон ибн Собит.2. Моликий мазҳаби. Имом Молик ибн Анас.3. Шофеъий мазҳаби. Имом Муҳаммад ибн Идрис аш-Шофеъий.4. Ҳанбалий мазҳаби. Имом Аҳмад ибн Ҳанбал.Бугунги кунда дунёдаги мусулмонларнинг 92,5 фоизи Аҳли сунна вал жамоа

мазҳабидадир. Улардан ҳанафийлар 47 фоизни, шофеъийлар – 27, моликийлар – 17,ҳанбалийлар – 1,5 фоизни ташкил этади[11].

Ислом оламида ал-Мотуридий яшаган даврда эътиқод масалаларида бир-биригақарама-қарши ғоялар ўз таъсирини кўрсатган. Абу Мансур ал- Мотуридий мусулмонларниэътиқодий ҳукмлар бузуқлигидан қутқарган. Эътиқодий ҳукмлар деганда мусулмонкишининг ишониши, қалбини уларга мустаҳкам боғлаши лозим бўлган ҳукмлар тушунилади.

Кумушхонавий “Жомиъ ул-мутун” асарида Мотуридийнинг иймон, Қуръони каримАллоҳнинг каломи, Аллоҳни кўз билан кўриш, коинот, итоат этмоқ, иститоъат, ҳеч бир нарсагаАллоҳдан бошқаси таъсир этолмайди, мақтул, ҳаром, сакароти мавт, жаннат ва жаҳаннаммавжуд, Жаноб пайғамбаримизнинг меърожи тўғрисидаги эътиқод изоҳоти келтирилган.Мотуридийнинг ана шу изоҳотига Ахмад Зиёуддин ал-Кумушхонавий шарҳ келтирган.

Тадқиқотимиз натижаси аниқладикки, Кумушхонавий матнни шарҳлашда уч хилуслубдан:

1. Қуръони карим оятлари; 2. Ҳадиси шариф; 3.Ўзининг мантиқий фикларидан фойдаланган.Мотуридийнинг юқоридаги масалаларга оид фикри ва унга Кумушхонавий

томонидан ёзилган шарҳларнинг айримларини таҳлил етамиз.Мотуридий иймон тўғрисида шундай фикрларни келтирганлар: “”Манбада ёзилишича, Мотуридий иймон тўғрисида қуйидаги фикрларини билдирган:

“Иймоннинг шартлари олтитадир: Аллоҳга, фаришталарига, китобларига, пайғамбарларига,охират кунига, қазо қадарга- яхшилик ва ёмонлик Аллоҳдан эканлигигаишонмоқдир”[6.C.62].

Мотуридийнинг иймон тўғрисидаги фикрларига Кумушхонавий қуйидаги шарҳниёзганлар: “Аҳли суннат эътиқодига кўра хайр ва шаррнинг (яхшилик ва ёмонликнинг) холиқиАллоҳдир. Муътазила фирқаси фикрича, Аллоҳ шаррни (ёмонликни) на тақдир қилган ва на убилан ҳукм этар эмиш. Агар шарр (ёмонлик) билан ҳукм этса-ю, кейин азоб берса, зулм қилганбўлар эмиш, ҳолбуки, Аллоҳ таоло зулмдан муназзаҳдир. Аҳли суннатнинг Муътазилафирқасига берган жавобларидан бири ва энг муҳими ушбудир: Аллоҳ ёмонлик билан ҳукмқилади деган гап ҳеч кимга маълум эмас. Амр ва наҳийлари (буйруқ ва қайтариқлари) эса очиқравшандир. Бунга бўйсунмаганлар эса, албатта, азоб кўради”[ 6.C.62].

Ахмад Зиёуддин ал-Кумушхонавий “Жомиъ ул-мутун” ҳақида матнлар тўпламинингмуқаддимасида иймон масаласини фаҳм этиш ва тўғри тушуниш учун савол- жавоб усулидақуйидаги шарҳни берган.

Савол: Иймоннинг мартабалари борми?Жавоб: Ҳа, Иймоннинг тўрт мартабаси бор:

1.Мубтадий иймон. Бу фаришталарнинг иймонидир.2.Мақбул иймон. Бу эса пайғамбарларнинг иймонидир.

Page 140: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

288

3.Маъсум иймон. Бу эса мўъминларнинг иймонидир.4.Мардуд иймон. Бу эса мунофиқларнинг иймонидир.

Савол: Иймоннинг жой қаерда?Жавоб: Кумушхонавий иймоннинг жойини тўрт жойда эканлигини Қуръони каримоятлари асосида шарҳлаган:1. Иймон қалбдадир, Ҳужжорот сурасининг 7 ояти жалиласида бу

хусусда бундай марҳамат қилинган: “лекин Аллоҳ сизларга иймонни суюклиқилди ва уни қалбларингизда зийнатлади”.

2. Иймон кўксдадир: “Зумар ”сурасининг 22 ояти жалиласида бухусусда бундай зикр қилинган: “Ахир, Аллоҳ кўксини Ислом учун очиб (кенг қилиб) қўйган,бас, ўзи Роббиси томонидан бир нур узра бўлган киши (қаттиқ юракли кимса билан баробарбўлурми?)... ”.

3. Иймон кўнгилдадир: “Ан нажм” сурасининг 11 ояти жалиласида“Кўрган нарсасини кўнгли ёлғонга чиқармади” деб марҳамат қилинади.

4. Иймон тилда(лисондадир): “Раъд” сурасининг 19 ояти жалиласидабу мавзу хусусида бундай баён қилинган: “Фақат... ақл эгаларигина тазаккур қилурлар(эслатма олурлар)” [6.C.26- 27].

Кумушхонавий ўзининг “Ромузул аҳодис” (Ҳадислар денгизи) асарида Мотуридийнингиймон тўғрисидаги фикрларини исботловчи қуйидаги ҳадисларни: Пайғамбаримиз (с.а.в.)ҳазрати Убайд ибн Амийр (р.а.)дан: ”Иймоннинг афзали сабр қилмоқлик ва ўз ҳақининг бирқисмидан воз кеча билмоқликдир”[12.C.306]. Яна бир ҳадиси шарифда ҳазрати Убодаҳ ибнСомит (р.а.)дан: “Иймоннинг афзали қаерда бўлсанг ҳам Аллоҳ таъоло ҳозиру нозир Зотэканлигини билмоқлигингдир”.(Табароний, Абу Нуъайм ривояти) [12.C.307].

Мотуридий Қуръони карим тўғрисида қуйидагиларини билдиради: “Қуръони каримАллоҳнинг каломидир, махлуқ (яралмиш) эмас. У мусҳафларда (саҳифаларда) ёзиғлиқ,қалбларимизда маҳфуз (сақланган)дир. Тилимиз билан ўқиймиз, қулоғимиз билан эшитамиз.Қуръони каримнинг ҳаммаси улуғлик ва фазилатда баробардир. Фақат баъзи ояти карималарзикр жиҳатидан, яъни лафз жиҳатидан фазилатлидир. Кофир ва фожирларнинг қиссаларинибаён этган ояти жалилалар каби. Баъзи ояти карималар эса ҳам лафз, ҳам мавзуи (мазмуни)жиҳатидан фазилатга эгадир. Оятал - Курсий ва “Ихлос” суралари каби.

Аллоҳнинг исм ва сифатлари эса фазилат ва улуғликда баробардир. Ораларида фарқйўқ.

Қуръони каримда зикр қилинган пайғамбарлар, солиҳ кишилар, Иблис ва Фиръавн кабиисмларнинг ҳаммаси Аллоҳнинг каломидир, улардан хабар берадиган оятлар уларнинг сўзиэмас, Қуръони каримдир”. Кумушхонавий Қуръони карим тўғрисида Мотуридий фикригақуйидаги шарҳни беради: “Қуръони карим Аллоҳ таолонинг калом сифатидир. Махлуқ(яралмиш) эмас ва ҳодис (янги пайдо бўлган) эмас. Қуръони карим ҳарф, товуш вапарчалардан ҳам ташкил топган эмас. У бир маънодир. Аллоҳ таоло товушларни ва ҳарфларнияратганидан кейин, бу маънони Жаброил (алайҳиссалом) парда ортидан тинглаган ва ёд олган.Кейин у ҳазрати Пайғамбаримиз (с.а.в.)га, Пайғамбаримиз (с.а.в.) эса саҳобаи киромларга,улар тобеъинларга етказдилар ва тобеъиндан эса бизларга қадар нақл қилинди. Қуръони каримибронийча ёки сурёнийча эмас, Қуръони каримнинг арабий қилиб нозил қилиниши Аллоҳнингкаломига далолат этмоғи учундир. Қуръони каримнинг ҳарфлари ва товушлари-махлуқдиряралмишдир. Ёзувли бўлган нарса эса махлуқ эмас. Қуръони каримни махлуқ, (яралмиш) деганкимса кофир бўлади”[6.C.63].

Аллоҳни кўз билан кўриш тўғрисида Мотуридийнинг қуйидаги фикри асардакелтирилган: “Аллоҳни кўз билан кўриш ақлан жоиз, нақлан ҳам собитдир. Макон, жиҳат(томон), рўбарўлик, туташмоқлик (ёндашлик), масофа белгилаш, ўхшатиш, кайфият ва иҳота(қамров) бўлмасдан Аллоҳ кўрилади”[6.C.63].

Бу изоҳотга Кумушхонавийнинг қуйилаги шарҳлари келтирилган: “Аллоҳ таолонингбандалари томонидан кўрилмоғи ва тажаллий этмоғи биз (аҳли суннат)нинг эътиқодимизча,бирдир. Дунёда Тури Синода ҳазрати Мусо (алайҳиссалом)га тажаллий этгани каби охиратда

Page 141: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

289

ҳам мўъминларга кўрингайдир. Чунки жаноби Ҳақ мавжуддир. Мавжуд нарсанинг кўринмоғимуҳол (номумкин) эмас. Бу борадаги ояти жалила ушбудир: “У кунда (мўъминларнинг)юзлари ял-ял яшнаб, Роббиларига боқиб тургувчидир!..” (Қиёмат сураси, 22- 23 оятлар).

Дунёда мўъминлар тўлин ойни кўриб турганларидек, охиратда ҳам, шак-шубҳасиз.Аллоҳни кўргайлар. Кимки Аллоҳни кўзи билан эмас-у, қалби билан кўради, деб даъво қилса,залолатга тушган бўлади. Мана бу ояти каримадаги “зиёда” калимаси Аллоҳни кўз биланкўрмоқ маъносида деб тафсир қилинган: “Чиройли амал қилган (эҳсон мартабасига етишган)зотлар учун гўзал оқибат ва зиёда неъмат бордир”.(“Юсуф” сураси, 26 оят)”[6.C.64].

Кумушхонавийнинг зикр асарларида Мотуридийнинг итоат этмоқлик тўғрисидагиқуйидаги фикрлари келтирилган: “Итоат этмоқ ҳар кимнинг зиммасида вожиб. Ва бу ҳамфақат Аллоҳнинг амри, севмоғи, ризоси, иродаси, қазоси, ҳукми, илми, яратмоғи ва тавфиқибилан бўлади. Исён қилмоқ эса Аллоҳнинг илми, қазоси, тақдири, яратмоғи ва ҳукмибиландир, севмоғи, ризоси ва амри билан эмас.

Нафл ибодатлар эса Аллоҳнинг амри эмас. Фақатгина Унинг севгиси (муҳаббати),ризоси, иродаси, қазоси, илми, яратмоғи, тавфиқи ва ҳукми билан бўлади.

Савоб Аллоҳнинг бир лутфи бўлиб, азоб эса унинг адолатидир.Бунинг шундай бўлмоғи, банда буни ўзига ҳақ қилганидан (шунга мустаҳақ

бўлганидан) ёки Аллоҳ учун вожиб бўлгани туфайли эмас. Аллоҳ бандаларига яхши амалнингмуқобили бўлган савобни қат-қат қилиб беради. Бу Аллоҳнинг бандаларига бўлган бирлутфидир”[6.C.65].

Кумушхонавийнинг бу фикрга шарҳи қуйидагича: “Аллоҳ таолонинг ҳукми тўрт хил:Тоат билан ҳукм қилиш, маъсият билан ҳукм қилиш, неъмат билан ҳукм қилиш, шиддат(қийинчилик) билан ҳукм қилиш. Аллоҳ таоло бандасига итоатни ҳукм этса, банда ҳам ихлосбилан бу ҳукмни қаршиласа, Аллоҳ унга ёрдам қилади. Бу хусусидаги ояти жалила ушбудир:“Бизнинг йўлимизда мужоҳада қилган - курашган зотларни, албатта, ўз йўлларимизга ҳидоятқилурмиз. Аниқки, Аллоҳ чиройли амал қилгувчи зотлар билан биргадир”. (“Анкабут” сураси,69-оят).

Аллоҳ таоло бандасига маъсияни ҳукм қилса, банда эса буни тавба ва пушаймонликбилан қаршиласа, авфга сазовор бўлади. Бу борадаги ояти жалила ушбудир: “Албатта, Аллоҳтавба қилгувчиларни ва ўзларини мудом пок тутувчиларни севади”. (“Бақара” сураси, 222-оят).

Аллоҳ бандасига неъматни ҳукм қилса, банда ҳам бу неъматга шукр билан жавоб берса,Аллоҳ эҳсон ва икромини орттиради. Бу хусусдаги нақлий далил ушбудир: “Эсланг, янаРаббингиз (Сизларга) шуни билдирган эди: “Қасамки, агар берган неъматларим учун шукрқилсангизлар, албатта (неъматларингизни) орттирурман. Қасамки, агар куфрони неъматқилсангизлар, шубҳасиз, азобим жуда қаттиқдир”. (“Иброҳим” сураси, 7-оят).

Аллоҳ таоло бандасига шиддатни ҳукм қилса, банда эса ризо ва сабр билан муносабатдабўлса, ажрини охиратда олади. Бу хусусга нақлий далил сифатида ушбу маънодаги оятижалила келтирилган: “Ҳеч шак-шубҳа йўқки, сабр-тоқат қилгувчиларга ажр-мукофотларҳисобсиз тўла-текис қилиб берилади”. (“Зумар” сураси, 10-оят).

Иймон ва ҳидоят Аллоҳнинг фазлидан, куфр ва залолат эса адлидандир. Фазл ва адлАллоҳнинг сифатларидандир. Ҳеч бир кимса Аллоҳ таолони зулм ва хато (қилмоқлик сифати)билан васф эта олмайди. Бундай ҳаракат ҳамоқат-аҳмоқликдир. Бандаларнинг зиммасигатушган нарса таслимиятдир. Бу борадаги ояти жалила ушбудир: “ У (Аллоҳ) Ўзи қиладиганбирор нарса учун масъул бўлмас, улар (бандалар эса) масъул бўлурлар”. (“Анбиё” сураси, 23-оят).

Аллоҳ таоло бандалари қилган яхшиликларга ортиғи билан, қат-қат яхшиликлар атоэтади. Бу хусусда Қуръони Каримда бундай марҳамат қилинган: “Ким бирор чиройли амалқилса, унга ўн баробар қилиб (қайтарилур). Ким бирор ёмон иш қилса, фақат ўшанингбаробарида жазоланур. Ва уларга (яхшилик қилганларга ҳам, ёмонлик қилганларга ҳам) зулмқилинмас”. (“Анъом” сураси, 160-оят). Пайғамбаримиз (с.а.в) ҳам бундай марҳамат қилганлар:

Page 142: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

290

“Инсон фарзандининг қилган яхши амаллари ўн баробардан етти юз баробарга қадар даражатопади”[6.C.66].

Мотуридийнинг иститоъат тўғрисида бундай деганлари манбада келтирилган:“Иститоъат ( куч, иқтидор, бирор ишга кучи етмоқлик) банданинг бирор ишни қилмоққа кучиетмоғи сабабларига, воситаларга ва таклиф этилган ишнинг қилиниб, қилинмаслигига боғлиқ.Банда кучи етмаган нарсага масъул эмас.

Ургандан кейин пайдо бўладиган алам, бир шишага урилгандан кейин ҳосил бўладигансиниш, бировга зарба ургандан кейин юз берадиган ўлим ва шунга ўхшаш ҳодисаларАллоҳнинг яратмоғи билан воқеъ бўлгандир. Буларни яратмоқликда банданинг ҳеч бир раъйийўқ. Банда феъллари, бажармоғи, иқрори, маърифати ва тасдиқи билан махлуқдир”[6.C.66].

Мотуридийнинг иститоъатга доир фикрларига Кумушхонавийнинг шарҳи қуйидагича:Қудрат иккига бўлинади:

1. Аъзонинг (аъзойи баданнинг) амални бажара олмоғи учун қудратни қабул қилаоладиган сиҳҳатга (соғлиққа) эга бўлишидирки, бу феъл майдонига келмасдан олдинги ҳолбўлиб бизнинг (аҳли суннатнинг) фикримизча, мукаллаф (ибодатга қодир) бўлмоқликнингшартидир: Бу борадаги ояти жалила ушбудир: “…ва йўлга қодир бўлган кишилар мана шуБайтни ҳаж-зиёрат қилмоғи Аллоҳнинг инсонлар зиммасидаги ҳаққидир”. (“Оли Имрон”сураси, 92-оят [6.C.66].

2. Феъл билан бирга бўладиган қудратдирки, Аллоҳ буни жонзотларда феълбажариладиган онда вужудга келтиради. Бундай савол туғилиши мумкин: Қудратни феълонида (яъни амални бажариш онида) бандага бериладиган Аллоҳ бўлганидек, шарр (ёмонлик),хайр ( яхшилик), куфр, иймон ҳам Аллоҳнинг тақдири, тавфиқи ва хизлони (ёрдамсизқолдириши) билан бўлади. Шундай бўлса., инсон нима учун савобга ёки азобга мустаҳақбўлади?

Бериладиган жавоб ушбудир: амр (буюриш), наҳий ( қайтариш), қудрат, қувватАллоҳдандир. Амрга (буйруққа) ижобат этиб - жавоб бериб, наҳийдан (қайтариқдан)тийилмоқ, ишламоқ, ишлаб топмоқ ва азм этмоқ бандадандир. Бандада ғайрат, азм, қасд,иқтисод (касб-кор қилиш) бўлади, Аллоҳ эса унга бажариш қудратини беради.

Аллоҳ бандага қудратни унда ғайрат, азм, қасд, иқтисоба (касб қилиш) бор бўлганпайтда беради ва шундай қилиб, феъл майдонга келади. (“Баҳр ул-калом”).

(“Банда феъллари, (бажармоғи), иқрори, маърифати ва тасдиқи билан махлуқдир”). Бухусусда Аллоҳ таоло бундай деб марҳамат қилган: “Ҳолбуки, сизларни ҳам, қилганамалларингизни (қилиб олган нарсаларингизни) ҳам Аллоҳ яратгандир”. (“Соффат” сураси,96-оят).

Аллоҳнинг бу яратмоғи, қудратини ва сунъини (санъатини) изҳор этмоқ учундир.Ҳаргиз уларга ва уларнинг ёрдамига муҳтож бўлганидан эмас”[6.C.67].

Динларнинг тамалини ақида ташкил этади. У иймон ва ишончга, шахсий ва инсонийишларига ахлоқий ва қалбий ҳукмларга тааллуқлидир. Хар бир мусулмоннинг шахсий ҳаёти,тасаввури тушунчаси, онг ва шуури, туйғулари ва қилаётган амалини асоси ва ислоҳгакелтирувчи ақидадир! Ақида илмининг ижтимоий томонлари хам аҳамиятли. Зеро халқниягона эътиқод, ягона нуқтаий назарлар атрофида бирлаштиради. Халқни поракандаликтафриқа ва фитналардан асрашга сабаб бўлади. Аҳли сунна эътиқоди жамият ҳатига тадбиқэтилса ташвиқ қилинса иншааоллоҳ халқимиз бундан фақат маънавий манфат топади.Зиддиятли қарашларга бархам берилади. Ботил, фасод ақидаларнинг олди олинади. Аслидабирор нарсага эътикод қилиш учун уни ҳеч қандай шубҳа қолдирмайдиган даражада яхшибилиш керак. Бунинг учун аввало ўша нарсани идрок килиш керак. Кейин эса ўша хиссийидрок илмий маърифатга айланиши лозим. Сўнгра замон ўтиши, бошқа далилларни собитбўлиши ила ўша илмимиз тасдиқланади ва унга бўлган ишончимиз кучли бўлади. Мазкурилмга бўлган ишонч онгимизга мустаҳкам равишда қарор топганидан сўнг у бизнингақлимизга ва қиладиган ишларимизга ўз таъсирини ўтказадиган бўлади қачонки маълум бирилм бизнинг фикримизга айланиб хис туйғуларимизни йўллайдиган ва харакатларимизнибошқарадиган холда етганида, ақидага айланган бўлади. Демак ақида илмга асосланган

Page 143: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

291

бўлиши керак. Имом Абу Ханифа мазхабидаги икки йул бўлмиш Имом Мотуридий ва ИмомАшъарий йўлларини чуқур ўрганишга эътибор бермоқлигимиз ақидамизни мустаҳкамбўлишига сабабчи бўлади.

Асосийси иймонли бўлишдир. Аллоҳ таоло иймонимизни бақувват қилиб, динимизаҳкомларини енгил ва қулай услублар билан баён килиб берган барча уламоларимизниилмларини ўрганиб, ёшларимизни иймонли, тўғри сўзли, илмига амал қилувчи, ватанимизга,халқимизга содиқ хизмат қилувчилардан қилиб тарбиялашни Аллоҳ бизларга насиб этсин.Ҳақиқий ва комил инсон ёмон хислатлардан, номаъқул ва номарғуб хулқ-атвордан пок бўлади,гўзал сифат ва ахлоқ билан ўзини ораста қилади, ҳалол меҳнат қилиб умр кечиради,ёмонлардан четланади, яхшилар қаторидан жой олади, ҳеч кимга озор бермайди.

Умумий хулоса қилиб айтиш мумкинки:1. Аҳмад Зиёуддин Кумушхонавий Мотуридийнинг асарларини чуқур ўрганиб шарҳ

ёзган.2. Мустақиллик йиллари таржима бўлган: 2000 йилда Тошкент, Мавароуннаҳр

нашриётидан Мирзо Кенжабек таржималари асосида Зиёвуддин Аҳмад ал-Кумушхонавийнинг “Жомеъ ул-мутун” (Аллоҳ таолонинг анвойи исм сифатлари,Мотуридия эътиқоди, куфр сўзлар баёни ва амалларнинг дуруст бажарилиши ҳақидаматнлар тўплами), 2005 йил шу нашриётдан Баҳриддин ибн Сафар ан Нурий ал-Ҳанафий таржималари Муҳаммад Зоҳид ибн Иброҳим ал-Бурсавийнинг “АвродиҚуръоний” асарларида Имом Мотуридийнинг эътиқод борасидаги кенг изоҳоти ва унгаКумушхонавийнинг шарҳлари келтирилган.

3. Кумушхонавий шарҳлашда уч хил услубдан фойдаланган: 1.Қуръони карим оятлариасосида; 2. Ҳадиси шариф асосида; 3. Ўзининг мантиқий тафаккури асосида хулоса ваҳукмлар чиқарган.

4. Кумушхонавий Мотуридийнинг иймон, Қуръони карим Аллоҳнинг каломи, Аллоҳникўз билан кўриш, коинот, итоат этмоқ, иститоъат, ҳеч бир нарсага Аллоҳдан бошқаситаъсир этолмайди, мақтул, ҳаром, сакароти мавт, жаннат ва жаҳаннам мавжуд, Жанобпайғамбаримизнинг меърожи тўғрисидаги эътиқод ғояларини шарҳлаганлари ҳозиргикунда долзарб масаладир.

5. Кумушхонавий шарҳлари ёшларни тарбиялаш жараёнида уларда шукроналик, сабр,қаноат фазилатларини шакллантириб иймонли бўлишларига ёрдам беради.

6. Кумушхонавийнинг асарларини ҳар томонлама ўрганиш ва тарғиб этиш халқимизниислом маърифатини ўрганишига ёрдам беради.

7. Ёшларимизни ҳар қандай оғир вазиятда ҳам тушкунликка тушмаслиги учуниймонларини мустаҳкам бўлишига чақириш.

Иқтибослар /Сноски/ References

1. Наврўзова Г.Н. Баҳоуддин Нақшбанд (манбалар таҳлили). –Т.: “Sano standart”, 2019.254 б. (Bahauddin Naqshband (analysis of sources))

2. Наврўзова Г.Н. Нақшбандия-камолот йўли. –Т.: “Фан”, 2007. 189 б. (Naqshbandi-perfection path)

3. Гуламова М.Т. Идеи Ахмада Зиёуддина ал-Кумушхонавий о знании // Universum:Общественные науки: электрон. научн. журн. 2020. № 3(63). URL:http://7universum.com/ ru/social/archive/item/9169 (Ideas of Ahmad Ziyouddin al-Kumushkhonavi about knowledge)

4. Гуламова М.Т. Ахмад Зиёуддин Кумушхонавий хаёти ва маънавий мероси //“Buxoroislom madaniyatini modernizatsiyalash va turizmni barqaror rivojlantirish istiqbollari”Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman Buxoro, 2020 yil 24-fevral, 173-175 b. (Ahmad ZiyouddinKumushkhonavi’s Life and Spiritual Heritage)

5. Гуламова М.Т. Силсилаи шарифдаги пири комил - Зиёуддин Аҳмад ал Кумушхонавий//“Жаҳон маданий цивилизацияси контекстида хожагон, нақшбандия тасаввуфий

Page 144: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

292

таълимотлари илмий-маънавий меросининг умумбашарий аҳамияти” мавзусидагихалқаро илмий конференция материаллари. 2 – китоб, – Навоий: “НавДПИ”, 2019. 107б. (Pir Komil in the Silisilai Sharif - Ziyouddin Ahmad al Kumushkhanavi)

6. Зиёвуддин Ахмад Ал-Кумушхонавий. Жомеъ ул-мутун. Таржимон Мирзо Кенжабек. -Т.: “Мовароуннаҳр”, 2000. 313 б. (Ziyovuddin Ahmad Al-Kumushkhanavi. Jome' ul-mutun)

7. Муҳаммад Зоҳид ибн Иброҳим ал-Бурсавий. Авроди Қуръоний. Таржимон: Баҳриддинибн Сафар ан-Нурий ал-Ҳанафий. –Тошкент: “Мовароуннаҳр”, 2005. 672 б. (MuhammadZahid ibn Ibrahim al-Bursavi. Avrodi Qur'an)

8.“Эътиқод тушунчаси: теологик ва фалсафий талқинлари. https://referat.uz/diplomnaya-rabota/vypusknaya-kvalifikacionnaya-rabota/53731-53731.html (The concept of faith:theological and philosophical interpretations)

9. Дин ва шариат нима? [электрон материал] https://islom.uz/iymon/1 ) (What is religion andSharia?)

10. Абдулқодир Абдур Раҳим. Иймон зиёда бўладими?// [электрон материал]https://islaminstitut.uz/?p=12794 (04.04.2020) (Will faith increase?)

11. Комилов Дарвон. Мотуридия ва ашъария таълимотларида имон масаласидагифарқлар.-Т.: Ped kutubxona. uz интернет сайти 2011. 57 б. (Differences in the question offaith in the teachings of Moturidiya and Ash'ariya)

12. Зиёвуддин Ахмад Ал-Кумушхонавий, “Ромузул - аҳодис” – Ҳадислар денгизи.Таржимон Баҳриддин Умрзоқ, -Т.: “Мовароуннаҳр”, 2007. 608 б. (“Romuzul-ahodis” -Sea of Hadiths)

Page 145: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

293

Хатамов Ф. Ф.Фалсафа доктори (PhD) фалсафа фанлари бўйича

Ижтимоий фанлар кафедраси доцентиСамарқанд давлат чет тиллар институти

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ ХОДИМЛАРИ ФАОЛИЯТИДА ҲУҚУҚИЙМАДАНИЯТНИНГ ИЖТИМОИЙ МОҲИЯТИ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-41

АННОТАЦИЯУшбу мақолада бошқарув ходимлари фаолияти ва ҳуқуқий маданиятининг ижтимоий

моҳияти ёритилган. Унда ҳуқуқий маданиятга берилган таърифларнинг хилма-хил жиҳатлариифодаланган. Бошқарув ходимлари хуқуқий маданиятини шакллантиришда ижтимоий-тарақиёт ва давлатнинг ўрни, унда амалга оширилаётган ишлар ёритилган. Ҳуқуқий маданиятва бошқарув фаолияти бир-бирига ўзаро боғлиқ, аммо алоҳида қаралиши мумкин,косубстанционал воқеликлардир. Ҳуқуқий савобхонлик ижтимоий-ҳуқуқий борлиққа,ҳуқуқий ҳодисаларга шахснинг, жамиятнинг махсус, ҳуқуқий билимларга, ҳуқуқийхабардорликка, ҳуқуқий ахборотларга асосланган муносабатларининг ифодасидир. Бошқарувфаолияти кишилар фаолияти ва хатти-ҳаракатларини маълум бир мақсадга йўналтириш учунқўлланиладиган ташкилий, социопсихологик ва педагогик таъсир усуллари ҳисобланади.Уларнинг ижтимоий аксиологик (социоаксиологик) қадриятлар тизимидаги ўрнини очибберишдан аввал косубстанционал хусусиятлари ҳақида тўхталиб ўтиш даркор.Ҳуқуқшунослар ҳуқуқий маданиятни ҳуқуқий маданият тизимига киритишади. Ҳақиқатанҳам, ҳуқуқий билим, ҳуқуқий маданият ижтимоий аксиологик моҳиятига кўра, ҳуқуқиймаданиятга оид ҳодиса. Пировард натижада улар ҳуқуқий маданият билан ўлчанади.

Калит сўзлар: Ҳуқуқий маданият, ҳуқуқ, маданият, юриспруденция, юридик билим,хулқ-атвор, халқ, аҳоли, давлат, жамият, феномен, бошқарув, ижтимоий-ҳуқуқий борлиқ.

Хатамов Ф. Ф.Доктор философии (PhD) по философским наукам

Доцент кафедры общественных наукСамаркандский государственный институт иностранных языков

СОЦИАЛЬНОЕ ЗНАЧЕНИЕ ПРАВОВОЙ КУЛЬТУРЫ В ДЕЯТЕЛЬНОСТИРУКОВОДИТЕЛЕЙ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ОРГАНОВ

АННОТАЦИЯВ данной статье описывается социальная сущность деятельности и правовой культуры

управленческого персонала. Отражены различные аспекты определения правовой культуры.Показано место общественного развития и государства в формировании правовой культуры

Page 146: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

294

управленческого персонала, а также мероприятия, осуществляемые в этих рамках. Правоваяграмотность - это выражение отношения личности, общества к социально-правовомусуществованию, правовых событий, основанных на специальных правовых знаниях, правовойосведомленности, правовой информации. Управленческая деятельность - это методыорганизационного, социально-психологического и педагогического воздействия,используемые для направления деятельности и поведения людей к конкретной цели. Преждечем раскрывать их место в системе социальных аксиологических (социоаксиологических)ценностей, необходимо раскрыть их содержательные особенности. Юристы включаютправовую культуру в систему культуры. Действительно, правовое знание, согласносоциальной аксиологической сущности правовой культуры, является феноменом, связаннымс правовой культурой. В конечном итоге они измеряются правовой культурой.

Ключевые слова: правовая культура, право, культура, юриспруденция, правовое знание,поведение, народ, население, государство, общество, феномен, управление, социально-правовая действительность.

Khatamov F.F.Doctor of Philosophy (PhD) in Philosophy

Associate Professor, Department of Social SciencesSamarkand State Institute of Foreign Languages

SOCIAL SIGNIFICANCE OF LEGAL CULTURE IN THE ACTIVITIES OF HEADS OFSTATE AUTHORITIES

ANNOTATIONThis article describes the social essence of the activity and legal culture of managerial personnel.

Various aspects of the definition of legal culture are reflected. The place of social development andthe state in the formation of the legal culture of managerial personnel, as well as activities carried outwithin this framework, are shown. Legal literacy is an expression of the attitude of an individual, asociety towards social and legal existence, legal events based on special legal knowledge, legalawareness, and legal information. Management activity is the methods of organizational, socio-psychological and pedagogical impact used to direct the activities and behavior of people towards aspecific goal. Before revealing their place in the system of social axiological (socio-axiological)values, it is necessary to reveal their meaningful features. Lawyers incorporate legal culture into theculture system. Indeed, legal knowledge, according to the social axiological essence of legal culture,is a phenomenon associated with legal culture. Ultimately, they are measured by a legal culture.

Key words: legal culture, law, culture, jurisprudence, legal knowledge, behavior, people,population, state, society, phenomenon, management, social and legal reality.

Ҳуқуқий маданият ва бошқарув фаолияти бир-бирига ўзаро боғлиқ, аммо алоҳидақаралиши мумкин, косубстанционал воқеликлардир. Ҳуқуқий савобхонлик ижтимоий-ҳуқуқий борлиққа, ҳуқуқий ҳодисаларга шахснинг, жамиятнинг махсус, ҳуқуқий билимларга,ҳуқуқий хабардорликка, ҳуқуқий ахборотларга асосланган муносабатларининг ифодасидир.Бошқарув фаолияти кишилар фаолияти ва хатти-ҳаракатларини маълум бир мақсадгайўналтириш учун қўлланиладиган ташкилий, социопсихологик ва педагогик таъсир усуллариҳисобланади. Уларнинг ижтимоий аксиологик (социоаксиологик) қадриятлар тизимидагиўрнини очиб беришдан аввал косубстанционал хусусиятлари ҳақида тўхталиб ўтиш даркор.

Ҳуқуқий маданият икки тушунча “ҳуқуқ” ва “маданият” дан иборат бўлиб, унингядросини, ўзагини ҳуқуқ ташкил этади. Илм фанда И.Кантнинг ҳуқуқ феноменига бергантаърифи кенг тарқалган. Файласуф “ҳуқуқ нима” деган саволни қўяди ва унга қуйидагичатаъриф беради: “Ҳуқуқ, деб ёзади Кант, бир шахс ўзбошимчалигининг бошқа бир шахсўзбошимчалиги билан умумий эркинлик қонуни нуқтаи назаридан таққослаш мумкин бўлганшарт-шароитлар йиғиндиси (мажмуаси)дир”[1, 139].

Page 147: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

295

Шу билан бирга, Кант ҳуқуқнинг социоаксиологик жиҳатларини ҳам кўрсатиб ўтади.Улар ҳуқуқнинг: “биринчидан, шахслар ўртасидаги амалий муносабатларга тааллуқли, чункиуларнинг хатти-ҳаракатлари (бевосита ёки билвосита) бир-бирларига таъсир этиши мумкин.Иккинчидан, ҳуқуқ тушунчаси шахснинг истакларига (демак, соф эҳтиёжга)ўзбошимчаликнинг, эзгу амаллар ва қаҳрли хатти-ҳаракатларда учраб турганидек, муносабатиэмас, балки фақат бошқа шахснинг ўзбошимчаликка муносабатидир. Учинчидан, мазкур ўзароўзбошимчаликларда ўзбошимчаликнинг ҳатто материяси ҳам ҳисобга олинмайди. Масалан,объектга нисбатан мақсадига эргашадиган ҳар ким, мен сотаётган нарсадан у фойда олишимумкинми ёки йўқ деган саволни ўз олдига қўймайди. Масала икки томон ўзбошимчалигишакллари ҳақидадир, чунки улар мутлақ эрклик, ҳамда ушбу эркинлик бошқанингэркинлигига, умумий қонунга мувофиқми деган тарзда қўйилади”.

Демак, гап ҳуқуқнинг бир томонлама англаниши устида эмас, балки бошқа “Мен”, яъни“умумий қонун” билан диалектик боғлиқликда қарашни тақозо этади. Бир шахснинг ҳуқуқибошқа шахснинг ҳуқуқи билан таққосланиши, улар ўртасидаги меъёрий муносабатларсифатида қаралиши зарур. Бу ўз навбатида, ҳуқуқни биринчидан, бошқанинг ҳуқуқи биланқарашни, иккинчидан, умумий қонунга мувофиқлигини ҳисобга олишга ундайди. Ҳуқуқ фақатбир шахсга тааллуқли воқелик эмас, у барчага, умумга тааллуқлидир. Шахснинг ҳуқуқи манашу умум ичида, у билан мунтазам муносабатда намоён бўлади.

Шунинг учун И.Кант ушбу қоидадан ҳуқуқнинг умумбутун принципини келтирибчиқаради. Бу принцип қуйидагича: “Кишининг эркин ўзбошимчалиги бошқанинг эрки билан,умумбутун қонунга мувофиқ бўлса, ҳар қандай хатти-ҳаракат тўғридир”. И.Кантнингфалсафий ҳуқуқий меросини махсус тадқиқ этган академик А.Х.Саидов ёзади: файласуфназарда тутган ҳуқуқ ва унинг социоаксиологик қадрлилиги: “биринчидан, шахс хусусиймулки ва шахсий ҳуқуқларининг кафолатланган мақоми; иккинчидан, жамият аъзоларинингқонун олдида тенглиги; учинчидан, низоларнинг суд йўли билан ҳал этилиши; тўртинчидан,мажбурий суръатда амалга ошириладиган қонунларнинг мавжудлиги”[2, 63]дадир.

Шу тариқа И.Кант “ҳуқуқ инсонларнинг ўзаро бирга яшаши, мавжудлигининг ташқимуҳитига, жамиятда бир бирига алоқадор бўлган турли-туман шахсларнинг эркин иродаси ваўзбошимчалигининг ўзаро чегараланиши ва таққосланишига дахлдор, деб ҳисоблаган”[3, 64].Мазкур таъриф кенг қабул қилинган. Ҳуқуқий маданият ушбу фундаментал аҳамиятга эгатаърифдан келиб чиқади ва уни махсус саъй-ҳаракатлар, билимлар, тарғиботлар орқалианглашни билдиради.

Ҳуқуқшунослар ҳуқуқий маданиятни ҳуқуқий маданият тизимига киритишади.Ҳақиқатан ҳам, ҳуқуқий билим, ҳуқуқий маданият ижтимоий аксиологик моҳиятига кўра,ҳуқуқий маданиятга оид ҳодиса. Пировард натижада улар ҳуқуқий маданият билан ўлчанади.“Кенг фалсафий маънода айтганда, – деб ёзади юридик фанлари доктори, профессорҲ.Б.Бобоев, – одам ўз эркини бошқа одам эркидан фарқлаган, бошқа одамлар ижтимоиймуносабатларга киришган ва бу муносабатларнинг маълум бир юридик қонунларигақурилиши зарурлигини ёки қурилганини англаган заҳоти, унинг ҳуқуқий маданияти намоёнбўлади.

Ҳуқуқда нормал тенг ҳуқуқлилик, яъни ҳуқуқий нормалар, қонунлар асосий ўриндатуради. Маданиятда эса бойликлар– яратиш. Шунинг учун жамиятнинг ҳуқуқий маданиятиунинг ҳуқуқий бойликларида акс этади, бу бойликларнинг давр талаби ва эҳтиёжларига москелиши жамият ҳуқуқий маданият даражасини билдиради”[4, 178]. Ҳуқуқшунос ҳуқуқийбилимни алоҳида ижтимоий-ҳуқуқий воқелик сифатида тадқиқ этмайди, аммо уни ҳуқуқиймаданиятнинг муҳим қисми тарзида қайд этиб ўтади. Шунга яқин ёндашувни бизҳуқуқшунослар У.Тожихонов ва А.Саидов китобларида ҳам учратамиз. Масалан, улар “Ҳуқуқмаданияти назарияси” дарслигида ҳуқуқий билимнинг кенг тизимга кириши, унинг ҳуқуқийонг ва жамиятдаги ҳуқуқий маданият билан боғлиқлигини таъкидлайдилар[5, 57-59].

Баъзи тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, “халқ, аҳоли, кишилар турли қатламларданиборат, уларнинг барчаси бир хил тасаввур ва билимларга эга эмас, ҳуқуқ ҳақида махсусбилимларга, тажрибаларга эга қатлам (уларга зиёлилар, ҳуқуқшунос олимлар, юридик

Page 148: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

296

институтлар ва уларнинг ходимлари, суд-ҳуқуқ тизими мутахассислари, ички ишларидоралари, уларда фаолият олиб бораётган ходимлар ва бошқалар киради) қолган аҳолиқатламларида юридик билим, ҳуқуққа оид тасаввур ва хулқ-атвор нормалари ҳақидакўникмалар шакллантириши мумкин. Айнан шу нуқтаи назардан қараганда, жамият, халқ,аҳоли, кишилар ҳуқуқий маданиятнинг ҳам субъектлари, ҳам объектларидир.“Аксиологиянинг ҳар қандай изчил концепцияси (А.Саидов фикрига кўра, бундайконцепциянинг асосчиси И.Кант ҳисобланади), жумладан, юридик аксиология ҳам қадриятларва баҳоланаётган воқеа, далил, асос (ҳодиса, объект, муносабатлар ва ҳоказо)ниқадриятларнинг тегишли иерархияси ва тизими унинг қиймат жиҳатидан мазмун-моҳияти вааҳамияти нуқтаи назаридан фарқлаш ва аниқлашни кўзда тутади. Бунда қадрият уни эмпирикмавжудот, ҳақиқатга мувофиқлик соҳасидан ажратишда (албатта, Кантча тафовут тарзи шартэмас) мақсадлар, маъно-мазмун, аҳамият, бўлиши лозимлик, муқаррарлик, нормативлик,расмий тартиб қоида ва ҳоказолар соҳасига тааллуқлидир.

Шу хилдаги фарқлаш нафақат (лозимликни мавжудликдан, қадриятлар дунёсиниҳодиса ва ҳоказолар оламидан ажратишнинг энг сўнгги шаклидаги) Кантча ёндашувга, балкитўғридан-тўғри қарама-қарши, объектив идеалистик дунёқарашга ҳам хос (Афлотундантортиб, то Хегел ва уларнинг замонавий издошларига қадар), унга кўра, борлиқ бойлик(яъниқадриятлар)дир, бироқ борлиқ деганда эмпирик воқеийлик эмас, балки чин, ҳақиқиймавжудлик, яъни борлиқ ғояси, мазмун-моҳияти, муқаррарлик, бинобарин, қиймат жиҳатиданаҳамиятлилик кўринишидаги мавжудлик тушунилади[6, 69-70]. Демак, соционормативлик васоциоаксиологик моҳият мазмунига кўра, бир бирига яқин воқеликлар, уларнинг яқинлигимаълум бир қийматга эга эканлигидадир.

Ҳуқуқий маданият ва бошқарув ижтимоий-тарихий тараққиёт жараёнидаэъзозланадиган қадриятлар сифатида шаклланган. Уларнинг социоаксиологик воқеликларэкани исбот талаб этмайдиган аксиомадир. Улар негизи, сустанционал асоси – давлат важамият, уларнинг бутун организм сифатида яшаши талабидир. Айнан ушбу талаб кишиларнибошқарув институтларига ишончини шакллантирган, эркин шахс, субъект сифатидаижтимоий муносабатларга киришиб яшашига имкон берган [10].

Хўш, ҳуқуқий маданиятнинг имманент хусусиятлари ва бошқарув фаолиятидаги ўрнинималарда акс этади? Уларнинг социоаксиологик тизимдаги қиммати қандай, нималар биланўлчанади? Қадриятларнинг эътирофи эмас, балки И.Кант назарда тутган “амалий тажриба”,эмпирик қиммати муҳим бўлса, бу тажриба ва қимматга қандай, нималар воситаларидаэришилади? Мазкур саволлар, аввало, илмий методологик аҳамиятга эга. Уларни шу пайтгачана ҳуқуқшунослик, на ҳуқуқ фалсафаси кун тартибига қўйган. Шуни тан олишимиз зарурки,юқоридаги саволларга жавоб топиш осон эмас, топилган жавоблар ҳам турли эътирозларуйғотиши, ҳатто танқидга учраши мумкин.

Шундай бўлса-да, биз уларни излашга уриниб кўришимиз, бу борадагиқарашларимизни тартибга солиб, тизимлаштириб, ранг-баранг воқеликларни эсасоциоаксиологик нуқтаи назардан гуруҳлаштириб, илмий муаммоларга аниқлик киритишимиззарур. Шунинг учун биз ҳуқуқий маданият ва бошқарув фаолиятига оид имманентхусусиятларни маълум бир социоаксиологик негизларда қарашимиз лозим бўлади. Ушбусоциоаксиологик негизларни биз:

- ижтимоий-ҳуқуқий борлиқ;- демократик ҳуқуқий давлат;- инсон ҳуқуқлари;- бошқарув институтлари;- иерархия ва координация;- конституционализм;- лидерлик ва масъуллик кабиларда деб биламиз.Шуни алоҳида таъкидлашимиз зарурки, ҳуқуқий маданият ва бошқарув фаолияти

фақат ижтимоий қадриятлар сифатида эъзозланганида, ушбу қадриятлар сифатида кишилар важамият ҳаётига таъсир этганида эътиборлидир. Улар мудом социоаксиологик борлиқ

Page 149: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

297

қўйнидадир, маълум бир ижтимоий қадрият сифатида ижтимоий онгга ва кишилар хатти-ҳаракатларига, институтлар фаолиятига таъсир ўтказади. Юқоридаги негизларсоциоаксиологик борлиқдаги объектлар ва механизмлардир. Улар мазкур борлиқда бўла турибҳуқуқ ва бошқарув фаолияти учун негиз, таянч вазифасини ўтайди [9].

Ижтимоий-ҳуқуқий борлиқ ҳуқуқ феноменини ҳам, бошқарув фаолиятинингзарурлигини ҳам кун тартибига қўювчи социоаксиологик негиздир. Ҳуқуқ феномени вабошқарув фаолиятига тааллуқли барча нарсалар, хусусиятлар ва функциялар ана шуборлиқдан ўсиб чиқади, ушбу борлиқ талабларининг ифодаси сифатида келади [8].

Фалсафада кенг қўлланиладиган “ижтимоий борлиқ” тушунчаси ҳуқуқ феномениталабларига қурилганида ёки ушбу талабларни ўз ичига олганида ижтимоий-ҳуқуқий борлиқкасб этади. Унда ижтимоий талаблар билан ҳуқуқий талаблар сингармоник бирликни ташкилэтади, лекин ҳуқуқ асосий мезон, бирлаштирувчи ядро ҳисобланади. Бундай борлиқдаги барчахатти-ҳаракатлар, фаолият турлари, эришилган натижалар ҳуқуқий мезонлар билан ўлчанади.Барқарор ҳуқуқий қадриятларга амал қилиш, уларни сақлаш ва кўпайтириш, субъектларфаолиятини ҳуқуқий талабларга мувофиқ ташкил этиш, бошқариш одатий ҳолдир. Ҳуқуқийқадриятларнинг қатъийлиги, ўзгармаслиги, барқарорлиги ҳеч кимда эътироз уйғотмайди,балки уларнинг етишмаслиги кишиларда саволлар уйғотади [7, 21-25]. Шунинг учунижтимоий -ҳуқуқий борлиқ ўзини ўзи ҳуқуқий қадриятлар билан тўлдириб боради, буқадриятларни эъзозлашни фуқаролар бурчига айлантиради.

Хулоса қилиб айтганда ҳуқуқий маданият бевосита зиддиятларни, низоларни бартарафэтишга йўналтирилмаган, у бундай мақсадни ва вазифаларни ўз олдига қўймайди ҳам, у ушбузиддиятлар ва низоларнинг олдини олувчи омил сифатида келади. Унинг бу хусусиятибилимнинг хусусиятига ҳамоҳангдир, айнандир. Ҳуқуқий маданиятдаги социоаксиологикмоҳият ҳам шахсни ҳуқуқий билимли, саводли қилиш. У билимни хатти-ҳаракатларнингаввали, субстанцияси деб билади. Ҳуқуқий маданиятдаги позитивлик шахсни фаолликкаетакловчи куч, омил сифатида келишидадир. Лидерлик ва масъуллик ушбу кучга, омилгатаянганида кишиларни қабул қилинган режалар, мақсад ва вазифалар атрофида уюштиради,уларда эришилиши назарда тутилган муваффақиятларга оптимизм уйғотади.

Фойдаланган адабиётлар рўйхати

1. Кант И. Сочинения в шести томах. Т.4. Часть 2.–Москва: Мысль, 1965. - С. 139. (Kant I.Works in six volumes. T.4. Part 2. – Moscow: Thought, 1965. - S. 139.)2. Саидов А. Иммануил Кантнинг фалсафий-ҳуқуқий мероси ва замонавий юриспруденция. 3-нашри. – Тошкент: Инсон ҳуқуқлари бўйичаЎзбекистон Республикаси миллий маркази, 2012.– 63 б. (Saidov A. The philosophical and legal heritage of Immanuel Kant and modern jurisprudence.3rd edition. - Tashkent: National Center for Human Rights of the Republic of Uzbekistan 2012 .-- 63p.)3. Кант И. Сочинения в шести томах. Т.4. Часть 2. – Москва: Мысль, 1965. – С. 64. (Kant I.Works in six volumes. T.4. Part 2. - Moscow: Thought, 1965. - S. 64.)4. Бобоев Ҳ. ва бошқалар. Маданиятшунослик. –Тошкент: Янги аср авлоди, 2001. - 178 б.(Boboev H. and others. Culturology. - Tashkent: A new generation, 2001. - 178 p.)5. Тожихонов У., Саидов А. Ҳуқуқий маданият назарияси. II том. – Тошкент: ЎзР ИИВАкадемияси, 1998. 57-59 б. (Tojikhonov Yu., Saidov A. Theory of legal culture. Volume II -Tashkent: Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, 1998. 57-59p.)6. Саидов А. Х. Иммануил Кантнинг фалсафий-ҳуқуқий мероси ва замонавий юриспруденция.3-нашри. –Тошкент: Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси миллий маркази,2012. 69-70 б. (Saidov A. X. The philosophical and legal heritage of Immanuel Kant and modernjurisprudence. 3rd edition. - Tashkent: National Center for Human Rights of the Republic ofUzbekistan, 1998. 57-59 b.)

Page 150: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

298

7. Современное государство и право: вопросы теории и истории. – Владивосток, 1992. – С. 21-25.( Modern state and law: questions of theory and history. - Vladivostok, 1992 .-- S. 21-25.)8. Фромм Э. Анатомия человеческой деструктивности. – Москва: 1990. – 564 с. (Fromm E.Anatomy of human destructiveness. - Moscow: 1990. - 564 p.)9. Яқубов Ш.У. Ўзбекистон ҳуқуқий тизимида ҳуқуқий қадрият ва тамойилларнингшаклланиши. Юрид. фан. номзоди. Автореферат. – Тошкент: 2008. – 22 б. (Yakubov Sh.U.Formation of legal values and principles in the legal system of Uzbekistan. Yurid. fan. candidate.Annotation. - Tashkent 2008 .-- 22 b.)10. Қўчқорова Ф.Х. Ўзбекистонда фуқароларнинг виждон эркинлигини бузишга оидҳуқуқбузарликлар ва уларнинг олдини олиш йўллари. Фалс. фан. ном. ... дисс. автореферати.–Т.: .2012. -22 б. (Kochkarova F.Kh. Violations of freedom of conscience in Uzbekistan and waysto prevent them. Fals. fan. nom. ... diss. abstracts –T .: .2012. -22 b.)

Page 151: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

299

Наталья Лукашовакандидат исторических наук, доцент

Наманганский инженерно-технологический институт

РОЛЬ СОЦИАЛЬНО-ГУМАНИТАРНОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ВОСПИТАНИИТОЛЕРАНТНОСТИ В МОЛОДЕЖНОЙ СРЕДЕ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-42

АННОТАЦИЯВ статье проанализированы многочисленные опасности для сохранения мира в

условиях современных процессов глобализации. Проиллюстрирован практический опыттолерантных отношений в Узбекистане в древний и раннесредневековый период развития.Дана характеристика политике современного Узбекистана в сохранении межнациональнойстабильности и религиозной терпимости, а также отмечены международные инициативыруководства страны в данном направлении. Отмечена роль молодежи и, в особенности,студенчества в реформационных процессах современного Узбекистана, а также отмечена рольпреподавания социально-гуманитарных наук в воспитании толерантности у молодежи.Ключевые слова: воспитание толерантности, многонациональная и многоконфессиональнаяреспублика, исламская религия, просвещение и невежество, молодежь, социально-гуманитарные науки.

Natalya LukashovaCandidate of Historical Sciences, Associate Professor

Namangan Engineering and Technology Institute

THE ROLE OF SOCIAL AND HUMANITARIAN EDUCATION IN THEDEVELOPMENTOF YOUTH TOLERANCE

ANNOTATIONThe article analyzes many dangers for maintaining peace in the context of modern processes

of globalization. The practical experience of tolerant relations in Uzbekistan in ancient and earlymedieval period of development is illustrated. The policy characteristics of modern Uzbekistan inmaintaining international stability and religious tolerance are given, as well as the internationalinitiatives of the country's leadership in this direction are noted. The role of youth and, in particular,students in the reform processes of modern Uzbekistan is noted, as well as the role of teaching thesocial and humanitarian sciences in promoting tolerance among youth is noted.Key words: education of tolerance, multinational and multiconfessional republic, Islamic religion,enlightenment and ignorance, youth, humanities.

Page 152: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

300

Наталья ЛукашоваТарих фанлари номзоди, доцент

Наманган муҳандислик-технология институте

ЁШЛАР ЎРТАСИДА ТОЛЕРАНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ГУМАНИТАРТАЪЛИМНИНГ РОЛИ

АННОТАЦИЯМақолада замонавий глобаллашув жараёнлари шароитида тинчликни сақлаш учун

кўплаб хавфлар таҳлил килинган. Ўзбекистондаги толерантик муносабатларнингривожланишиниқадимий ва ўрта асрлардаги амалий тажрибаси кўрсатилган. ЗамонавийЎзбекистоннинг миллатлараро барқарорлик ва динийбағрикенгликни сақлаш борасидагисиёсати ўзига хос хусусиятга эга ва бу борада мамлакат раҳбариятининг халкароташаббуслари қайд этилган. Янги Ўзбекистондаги ислоҳотлар жараёнларида ёшларнинг,хусусан талабаларнинг ўрни, шуниндек, ёшлар орасида бағрикенгликни тарғиб этишдагуманитар фанларни ўқитишнинг ўрни ёритилган.Калит сўзлар: бағрикенглик, кўпмиллати ва кўпконфессияли республика, ислом дини,маърифат ва жоҳиллик, ёшлар, гуманитар фанлар

ВведениеИз опыта ХХ столетия мы знаем, что наука, техника и экономика в своем чистом виде

не могут создать надлежащих условий для мира, гармонии и истинного счастья. Если ХХ векбыл эпохой научно-технических и экономических достижений, то ХХI век должен статьэпохой глобального возрождения. Для этого нам необходим новый универсальный взгляд нажизнь с учетом глобальных ценностей. Следовательно, речь пойдет не об изобретении какого-нибудь уникального сверхсмертоносного оружия, чтобы остаться в живых, не о накоплениибогатств, речь пойдет о вопросах духовности, нравственности и терпимости.

Нынешний мир находится перед лицом многочисленных опасностей - традиционных иновых, в числе которых политический радикализм с его жесткой нетерпимостью, военныеконфликты и терроризм, который впервые в истории приобрел планетарный формат снебывалым числом жертв, с все более реальной перспективой применения оружия массовогопоражения. Однако кроме катастроф, предрекаемых многочисленными пророкамисовременного апокалипсиса, не исключены также демократические и мирные пути, накоторых можно избежать катастрофизма. Такие пути – это пути толерантности. Социально-позитивные реалии современного мира создаются и существуют на базе только толерантныхотношений.

АктуальностьТема толерантности не является открытием современности. Толерантность – результат

накопления человечеством опыта совместного существования на Земле множества народов,стран, культур, цивилизаций. На протяжении Нового времени идея толерантности медленно,но неуклонно проникала в сознание народов, становясь важным элементом их культуры.Нетерпимость присутствовала в истории человечества всегда. Она является причинойбольшинства войн, религиозных преследований и идеологических противостояний.

«Толерантность означает уважение, принятие и правильное понимание богатогомногообразия культур нашего мира, форм самовыражения и проявления человеческойиндивидуальности. Ей способствуют знания, открытость, общение и свобода мысли, совестии убеждений. Толерантность — это гармония в многообразии. Это не только моральный долг,но и политическая и правовая потребность. Толерантность – это добродетель, которая делаетвозможным достижение мира и способствует замене культуры войны культурой мира», гласитстатья1Декларации принципов толерантности[1].

Неисчислимые жертвы и невиданные ранее человеческие страдания побудили ООН иЮНЕСКО объявить первое десятилетие ХХI века десятилетием культуры мира и ненасилия. В

Page 153: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

301

«Декларации тысячелетия», принятой Генеральной Ассамблеей ООН 8 сентября 2000 года,называются следующие фундаментальные ценности XXI века: свобода личности, равенство,солидарность, уважение к природе, общая обязанность, терпимость (при всем многообразиивероисповеданий, культур и языков люди должны уважать друг друга; различия в рамкахобществ и между обществами не должны ни пугать, ни служить поводом для преследований,а должны быть ценнейшим достоянием человечества)[2].

В наши дни нередко можно наблюдать за некорректными, нетерпимыми отношениямимежду сверстниками, взрослыми, родителями и детьми. Они проявляют грубость, агрессию,высмеивают человека не похожего на него по моральным ценностям, внешнему виду,поведению, увлечениям и т.д. В особенности молодежная среда представляет собойуникальный объект социального управления, подверженный многочисленным рискам в силудействия ряда социальных, социально-психологических и социокультурных факторов. Несекрет, что именно молодежная среда представляет собой благодатную почву дляформирования экстремистских установок. Ситуация осложняется тем, что молодежноесознание еще полностью не сформировано. Именно поэтому молодежь нуждается вповышенном внимании со стороны общественности, государственных управленческихструктур. Духовным лидером молодежи, аккумулирующим ее жизненные позиции, какизвестно, является студенчество, имеющее свои психолого-возрастные особенности,характеризуемые эмоциональной незрелостью, открытостью, внушаемостью,самоидентификацией не на основе общечеловеческих ценностей, а под влиянием коллизий всфере антисоциальных и других отношений.

В проводимых в Узбекистане реформах системы образования, особое вниманиеуделяется разработке и внедрению эффективных организационных, педагогических формисредств духовно-нравственного воспитания учащейся молодёжи, основанных на богатыхнациональных, культурно-исторических традициях, обычаях народа и общечеловеческихценностях. Обеспечивается приоритет воспитания и разностороннего развития личности.

Особое место в воспитании чувства толерантности занимают социально-гуманитарныедисциплины, в частности, история. Изучение истории дает чрезвычайно богатый материал повоспитанию толерантности у учащихся. Это длительный и сложный процесс, основойкоторому служит материал курса мировой и отечественной истории. Обращение кформированию толерантности при изучении исторического материала крайне необходимо. Вомногом это связано с содержанием самого материала учебников истории. По-прежнемузначительное место в них отведено изучению войн, социальных катаклизмов и другихявлений, дающих учащимся, прежде всего, представление о возможности силового решениявозникающих проблем. Вместе с тем, опыт работы в этом направлении показывает, чтокаждый курс исторического образования дает обширный материал для формированиятолерантного сознания. Главная задача преподавателя — постоянно работать в этомнаправлении, проводя из урока в урок идеи терпимости, устойчивости и компромисса.

Результаты исследованияВ Республике Узбекистан, у толерантности имеются глубокие исторические корни.

Толерантность в Узбекистане является характерной чертой отношений между людьми. Напротяжении тысячелетий на территории Узбекистана и всей Средней Азии сосуществовалисамые различные религии, культуры, уклады жизни. Одной из наидревнейших религийсчитается зороастризм. Основными принципами учения этой религии является: совершатьдобрые дела, бороться со злом, бережно относиться к природе, жить в мире. Согласнозороастрийской философии, цель мирового процесса - победа добра над злом достигаетсятолько путем активных действий человека в борьбе со злом и распространении добра.Заратуштра призывал к мирной жизни между племенами, осуждая их столкновения. Еще вдревности на территории Средней Азии пересекались различные народы, которыепринадлежали к разным этносам, говорили на разных языках, имели разные религиозныепредставления. С появлением и развитием Великого Шелкового пути во II веке до н.э.,развитие международной торговли значительно повлияло на культурно исторические

Page 154: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

302

взаимосвязи регионов, затронутых куплей-продажей. Вместе с торговыми караванами шли ирелигиозные проповедники: буддисты, манихеи, христиане. С І века до н.э. в Средней Азиипроцветали наряду с местными культами и новые, принесенные персами, византийцами идругими. В Китае были известны крупные зороастрийские храмы, в Турфанском оазисе –памятники манихейской живописи. В Кушанском царстве находился крупнейший в СреднейАзии храмово-монастырский комплекс Фаяз-тепе, а также объект буддийской религии Кара-тепе, в северной Бактрии – буддийское святилище Айртам и крупный центр Дальверзинтепа.

Время существования Великого Шелкового пути – с ІІ века до н.э. по XV век н.э. –явилось показательным примером межрелигиозной и межъязыковой терпимости и согласия.Например, в Кушанском государстве сосуществовали такие верования, как зороастризм,манихейство, буддизм, иудаизм, христианство, шаманизм. В VI веке образовался Тюркскийкаганат, просуществовавший до первой половины VIІ века. В это время были распространеныследующие верования: шаманизм, буддизм, маздеизм, зороастризм, несторианство – одно изтечений христианства, манихейство. На основе слияния разных религиозных убеждений,формировалась и развивалась материальная и духовная культура Средней Азии. В это времяраспространяется 18 видов письменности. Произошло приспособление согдийского алфавитак тюркскому языку; существовали хорезмийская и согдийская письменности, на основекоторых образовалась письменность Тохаристана. Из уйгурской письменности возниклаписьменность манчжуров. Знатоками тюркского и согдийского языков было изобретенодревнеруническое письмо, в основе которого лежит арамейское письмо. С завоеваниемарабами Средней Азии во второй половине VII века началось внедрение религии ислам.Арабы, создав единое государство, и объединив в нем многие народы мира, способствовалиразвитию контактов между разными народами Средней Азии и упрочнению культурныхсвязей. Испокон веков духовные, познавательные, эстетические и правовые ценности исламазанимали важное место в образе жизни, традиционной культуре многих народов мира. Мычтим и гордимся своей историей и великими предками – мыслителями Востока ал-Бухари, ат-Термизи,ал-Мотуриди, Ахмадом Яссави, Бахоуддином Накшбанди, ал-Хорезми, Абу РайханаБеруни, Абу Али ибн Сино, Алишера Навои, Мирза Улугбеком и другими, внесшиминеоценимый вклад в развитие мировой цивилизации. Ислам постепенно превращается вважнейшую часть культуры мусульманского мира, и ценности его включаются в общиедуховные ценности, охватывая как идейно-теоретические представления, так и практическиедействия. Мы согласны с мнением исследователями, что ислам становится важным факторомв дальнейшем усилении культурных связей, обмена духовными ценностями с другимистранами[11, с.264].

Особое внимание уделялось вопросам просвещения и развития знания. Так например,Великий имам аль-Бухари в своей книге «аль –Джами ас-Сахих» ученый обращал особоевнимание на необходимость развития науки, руководствуясь в первую очередь темиположениями Корана, в которых говорится, что Всевышний Аллах «поднимает достоинствотого, кто верит, и того, кто владеет ученостью – ведь Всемогущий Аллах велел нам просить унего повысить знания» ( Сура 58. Препирательство, аят 11)[3, с.29].

Сахибкирон Амир Темур, сделавший Самарканд столицей своего государства,покровительствовал ученым, философам, архитекторам, поэтам и музыкантам. Процветавшиена этой территории государства древнего Турана, Мовароуннахра, Туркестана оставили яркийслед в развитии мировой культуры и человеческой цивилизации. С древнейших временизвестны всему миру такие города, как Ташкент, Самарканд, Бухара, Хива, Шахрисабз,Термез, связи, которых в глубине веков простирались от Китая до Испании, от Европы доАзии. Эти города славились не только величественными архитектурными ансамблями, ноявлялись культурными центрами, куда со всего мира стремились выдающиеся мыслители итворцы.

С гордостью можно сказать, что на протяжении всей истории нашего народа у нас небыло проявлений фактов преследования людей по национальному или религиозномупризнаку. Не было ни одной войны по религиозной причине. Этническая, культурная и

Page 155: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

303

религиозная терпимость и открытость стали естественными нормами, характерными чертаминародов данного региона. Мир и спокойствие, религиозная и в целом идеологическаятерпимость, переплетение и развитие культур, участие представителей различных наций инародностей на равноправной основе в жизни общества стали на сегодня визитной карточкойУзбекистана.

В 1991 году, провозгласив свою государственную независимость, Узбекистан вступилв эпоху возрождения своих духовных и интеллектуальных ценностей, коренныхпреобразований в экономической, политической, социальной и правовой сферах. Принятая 8декабря 1992 года принципиально новая, Конституция суверенного Узбекистана получилавысокую оценку международных независимых экспертов. Она отвечает высоким критериямдемократической конституции, гарантирует основные права и свободы человека. Статья 18Конституции гласит: «Все граждане Республики Узбекистан имеют одинаковые права исвободы и равны перед законом без различия пола, расы, национальности, языка, религии,социального происхождения, убеждений, личного и общественного положения» [4, с. 9].Для демократических реформ жизненно необходимы толерантность, стабильность общества ибезопасность личности и государства. Без этого решать другие важные вопросы практическиневозможно [12, с.214].

Отличительной чертой как древнего, так и современного Узбекистана являетсясвоеобразие его многонационального состава. Этническая палитра населения республикивключает в себя представителей более 130 наций и народностей, имеющих свою самобытнуюкультуру и веками освященные традиции. Исходя из этого, главным приоритетомнациональной политики, проводимой Президентом Узбекистана Ш.М.Мирзиёевым иПравительством страны, является создание равных условий и возможностей для развитияпредставителей всех наций, гармонизации межнациональных отношений. «Мирная жизнь вУзбекистане в обстановке взаимопонимания и согласия представителей более 130 наций инародностей одно из наших важнейших достижений за годы независимости. Укреплениемежнационального согласия и дружбы, в обеспечение которых большой вклад вносят 137действующих в стране национальных культурных центров, и впредь остается одним изприоритетных направлений государственной политики. Усиление атмосферы толерантностимежду конфессиями, обеспечение равноправия граждан независимо от их вероисповеданияявляется для нас одной из приоритетных задач», подчеркнул в своём выступлении ПрезидентРеспублики Узбекистан Ш.М. Мирзиёев [5].

Узбекистан, для народа которого толерантность была на протяжении веков егоотличительной чертой, активно поддержал принятие «Декларации принциповтолерантности», провозглашенной Генеральной конференцией ЮНЕСКО 16 ноября 1995года. И в этом смысле примечателен тот факт, что «Декларация принципов толерантности» наузбекском языке была опубликована в 2000 году, который отмечался как международный год«Культуры мира». В Узбекистане ежегодно 16 ноября широко отмечается Международныйдень, посвященный толерантности, путем организации специальных мероприятий и программс целью распространения среди граждан идеи терпимости совместными усилиямигосударственных и неправительственных организаций и средств массовой информации. В2000 году участники Международного конгресса ЮНЕСКО по межрелигиозному диалогу икультуре мира приняли Ташкентскую декларацию, направленную на содействиемежрелигиозному диалогу и сотрудничеству как важному шагу в борьбе за культуру мира[6].

В современном Узбекистане вопросам воспитания духовности, уважительногоотношения к рядом живущим людям всегда уделялось особое внимание. Первый ПрезидентУзбекистана И.А.Каримов считал, что побороть предубеждение к чужому, не такому как всеможно только лишь уделяя особое внимание борьбе с невежеством, путем просвещения.Недаром крылатой стала его фраза, «мысль - против мысли, идея - против идеи, просвещение- против невежества». Президент Республики Узбекистан Шавкат Мирзиёев в своемвыступлении в сентябре 2017 года на 72-й сессии Генассамблеи ООН в Нью-Йорке такжеособое внимание общественности привлек к вопросам образования, воспитания, расширения

Page 156: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

304

доступа к получению знаний, особенно среди молодежи. В контексте последнего он выступилс инициативой разработки международной конвенции о правах молодежи и принятиирезолюции «Просвещение и религиозная толерантность». Основная цель, предложеннойУзбекистаном резолюции — это «обеспечение всеобщего доступа к образованию, ликвидациябезграмотности и невежества». Документ также призван «содействовать утверждениютолерантности и взаимного уважения, обеспечению религиозной свободы, защите правверующих, недопущению их дискриминации» [7].Знаменательно, что через год ГенеральнаяАссамблея ООН на пленарной сессии 12 декабря 2018 года приняла специальную резолюцию«Просвещение и религиозная толерантность». Документ, проект которого был разработанУзбекистаном, единогласно поддержан всеми государствами-членами ООН. Какподчеркивалось в сообщении постоянного представительства Узбекистана при ООН,резолюция не только была единогласно поддержана всеми государствами-членами ООН,но и принята при соавторстве свыше 50 стран. В резолюции подчеркивается важная рольпродвижения просвещения, мира, прав человека, терпимости и дружбы, а также признаетсяважность интеграции, взаимоуважения, защиты прав человека, терпимостии взаимопонимания во имя укрепления безопасности и мира на планете [8].Также необходимоотметить, что в 2017 году Республика Узбекистан перешла наиважнейший этап своегодемократического и правового развития, фазу дальнейшего реформирования всех сторонжизни общества. Мы, имеем ввиду, принятие «Стратегии действий по пяти приоритетнымнаправлениям развития Республики Узбекистан в 2017-2021 годах», в которой пятоенаправление посвящено обеспечению безопасности, межнационального согласия ирелигиозной толерантности, как важнейшего условия укрепления независимости исуверенитета государства, стабильности, добрососедства, укрепления международногоимиджа страны. Итак, учитывая, что учащаяся молодежь, является одним из основныхресурсов, и в то же время, активным участником реформационных преобразований вУзбекистане, поиск наиболее эффективных путей и средств обращения к толерантности,является важным фактором и компонентом ее развития. Именно примеры толерантностиследует приводить прежде всего, в контексте образовательно-воспитательного процесса,который направлен на последовательное формирование гармонично развитого поколения,дальнейшее укрепление межнациональных отношений в стране. Следовательно, одной ихглавнейших задач высшего образования является подготовить не тольковысококвалифицированного специалиста, но и социально адаптированную, психологическиустойчивую и морально «здоровую» личность, готовую принимать реалии современнойжизни, людей с различными политическими, религиозными, мировоззренческими и инымиустановками и суждениями, уважать самобытность и уникальность культур народов мира[9,с.17].

ЗаключениеНа наш взгляд, работу по формированию толерантных установок в молодежной среде

необходимо проводить, используя интересные формы и методы воспитательной ипросветительской работы в учебных заведениях, по итогам которой толерантность должнастать социальной нормой жизни. Родители и педагоги обязаны не только развиватьинтеллектуальные способности молодого поколения. Наш долг - позаботиться о егонравственном и этическом развитии, поскольку лишь человек, зрелый сердцем и душой,способен воплотить в жизнь вселенские идеалы. Как установка, толерантность должна носитьхарактер индивидуального добровольного выбора: она не навязывается, а приобретается черезвоспитание, информацию и личный жизненный опыт. Как действие толерантность — этоактивная позиция самоограничения и намеренного невмешательства, это добровольноесогласие на взаимную терпимость разных и противостоящих в несогласии субъектов.

Подводя итоги, хочется отметить, что развитие каждой страны, ее место в мировомсообществе в первую очередь определяет то, насколько прочны в ней мир и согласие, крепокдух толерантности. Политика Узбекистана, являющегося одним из центров исламскойкультуры, строится, прежде всего, на основах межрелигиозного и межнационального

Page 157: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

305

согласия. Уважение к другим культурам, языкам, верованиям и традициям на протяжениимногих веков передается как духовная ценность от поколения к поколению.

References \Ссылки \ Иҳтибослар

1.Декларация принципов толерантности. Утверждена резолюцией 5.61 Генеральнойконференции ЮНЕСКО от 16 ноября 1995 года. Ст.1.Провозглашена и подписана 16 ноября1995 года. В том же году перевод Декларации на русский язык с английского «Declaratio nofprinciples on tolerance» был зарегистрирован как «Декларация принципов терпимости»//http://shcool7.narod.ru/mix/Deklaracia.htm.htm (Дата обрашения 3.06.2020)2. Декларация тысячелетия ООН. Принята резолюцией 55/2 Генеральной Ассамблеи от 8сентября 2000 года. //http://sreda.uz/rubriki/ecoriski/deklaraciya-tysyacheletiya-oon/(Датаобрашения 1.06.2020)3. Цит по: Бабаханов Ш.З. Бухари и его место в истории ислама// Из истории общественно-философской мысли и вольнодумия в Средней Азии. Под редакцией академикаМ.М.Хайруллаева. – Ташкент: ФАН, 1991.4.Конституция Республики Узбекистан. – Ташкент: Узбекистан, - 2019. -40 с.5. Мирзиёев Ш.М. Последовательное продолжение демократических реформ, обеспечение встране мира и спокойствия, создание достойных условий жизни для нашего народа - гарантияустойчивого развития: Доклад кандидата в Президенты Республики Узбекистан на VIII съездеДвижения предпринимателей и деловых людей - Либерально-демократической партииУзбекистана // Народное слово,-2016. -2 ноября.6.Ташкентская декларация по толерантности. // UNESCO Annual Report – Paris 2000.7. Мирзиёев Ш.М. Выступление Президента Республики Узбекистан на 72-й сессииГенеральной Ассамблеи ООН // Народное слово. -2017.-20 сентябрь8.Генеральная Ассамблея ООН приняла специальную резолюцию «Просвещениеи религиозная толерантность», с инициативой принятия которой на 72-й сессии Генассамблеивыступил Президент Узбекистана.//http://uza.uz/ru/society/rezolyutsiya-prosveshchenie-i-religioznaya-tolerantnost-mezh-19-12-20(Дата обрашения 5.06.2020)9.MirzaxmedovА. M. Tolerance as a legal culture of islam // innovations in pedagogy andpsychology, Volume 12, issue 2, -2019.-pp. 16-2210. К дефиниции культуры толерантности // Консолидация общества: доверия,коммуникация, толерантность. Мат-лы конф. – Саранск. 2012. – С. 89- 95.11. Терпимость как правовая культура // Социально-экономические системы: Современныевидение и подходы. Сб. статьей. – Омск, ИЕУ, СИИТ, 2008. – С. 265-275.12. Толерантность как норма политики и права //Мат-лы межд. конф. ЧелГУ. – Челябинск.2017. С. 213-217.

Page 158: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

306

Мирзахмедов Абдирашид Мамасидиковичдоцент Наманганского инженерно-технологического института,

кандидат философских наук.E-mail: [email protected]

Маликов Турдали Тошмирзаевичдоцент Наманганского инженерно-технологического института,

кандидат философских наук.E-mail: [email protected]

ФИЛОСОФИЯ КАК ПРЕДМЕТ ИССЛЕДОВАНИЯ ПРОСВЕЩЕНИЕ

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9505-2020-SI-43

АННОТАЦИЯСтатья посвящена дискуссии предмета философия в условиях глобализации информационнойтехнологии, а также обосновании идейного приоритета философии. Практика показала, чтофилософия - наука диалектическая, что каждая поколения обладает мудрости. В этой связимиссия современной философия — это просвещение, основанной богатой многовековойнаследия культуры народов мира формирование мировоззрение против невежества.Ключевые слова. Предмет философии, воспитания мудрости, образование и акселаризация,просвещение и философия, глобализация и информационная общества.

Мирзахмедов Абдирашид МамасидиқовичНаманган мухандислик-технология институти доценти,

фалсафа фанлари номзоди.E-mail: [email protected]

Маликов Турдали ТошмирзаевичНаманган мухандислик-технология институти доценти,

фалсафа фанлари номзоди.E-mail: [email protected]

ФАЛСАФА МАЪРИФИЙ ТАДҚИҚОТ ПРЕДМЕТИ СИФАТИДА

АННОТАЦИЯМақолада ахборот технологияларининг глобаллашуви шароитида фалсафа фанинингпредмети хусусида бораётган бахс-мунозаралари ва фалсафанинг устувор ғоялариниасослашга бағишланган. Фалсафа фан маъносида ўз моҳиятига кўра диалектик тафаккуршакли бўлиб, ҳар бир авлод ақлий дониш намоён этади. Шу боисдан замонавий фалсафанингмақсади умуминсоният эришган минг йиллик бой махнавий меросга таянган ҳолда жаҳолатниолдини олишдир.Калит сўзлар: фалсафа предмети, оқиллик тарбияси, таълим ва балоғат етклиги, маърифат вафалсафа, глобаллашув ва ахборотлашган жамият.

Page 159: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

307

Mirzakhmedov Abdirashid Mamasidikovich Associate Professor, Namangan Engineering and Technology Institute,

Candidate of Philosophy.E-mail: [email protected]

Malikov Turdali ToshmirzaevichAssociate Professor, Namangan Engineering and Technology Institute,

Candidate of Philosophy.E-mail: [email protected]

PHILOSOPHY AS A SUBJECT OF STUDY EDUCATION

ANNOTATIONThe article is devoted to the discussion of the subject of philosophy in the context of the

globalization of information technology, as well as the substantiation of the ideological priority ofphilosophy. Practice has shown that philosophy is a dialectical science, that every generation haswisdom. In this regard, the mission of modern philosophy is enlightenment, based on the richcenturies-old heritage of the culture of the peoples of the world, the formation of a worldview againstignorance.

Keywords. The subject of philosophy, the education of wisdom, education and acceleration,education and philosophy, globalization and the information society.

В условиях глобализации и информационной технологи требуется новая мышления,способного охватить анализом общечеловеческих и национальных проблем, обеспечивающиепозитивное решение социального прогресса. Главными особенностями современностиявляется небывалый рост социально-экономической, культурно-духовной жизни общества,что осложняет познания происходящих явлений. В этой связи научной литературе активнообсуждаются предмет философии, что стала детерминантом острых противоборствмыслителей всех времен. Это является закономерным ответом на вызовы новых реалиймировой цивилизации. Критерием актуальности как нам думается, является оживленнаядискуссия ученых России, которые рассматривают философию в ее классическойинтерпретации «любовь к мудрости», и высшую науку, царствующую над всеми остальными[2, с.10; 4, с.17; 5, с.81; 6, с.35; 7, с.172]. Соответственно усиливается интерес к достижениямфилософии как методология воспитании и воспитании со стороны самых широких кругахспециалистов педагогических наукПрисоединяясь к ним, хотелось бы отметить, что греки под феноменом философииподразумевали искусство ораторства, навыки красноречия. Для народов Востока философиястрогая наука, представляющая совокупность всех сфер знаний в лице ислама, т.е. этики иэстетики, политики и права, науки и философии как условия формирования личности. Исламвидит в философии знания прикладной педагогики для воспитания человека от рождения досмерти. В этой связи нравственность является основой народной мудрости, нормой на благообщества и личности. В восприятии мира в общественной жизни людьми с точки зренияисламской этики верховенствует консерватизм, чем либерализм, эволюция, чем революция.На самом деле, в истории Востока на протяжении тысячелетий есть периоды развития высокойморали как ценности философии: добра и зла в онтологии Зороастризма, патриотизм игуманизм в народных эпосах и традициях народа.В свое время Г.Гегель отметил провещенность мыслителей Востока, в которых философиятрактовались как наука наук и знаний, удовлетворяющая материальные и духовныепотребности человека, ставила задачи понятия мира и осознания себя. Таким образом,философия — это познавательный процесс мира, воспитания личности в лучших традицияхсоциальной жизни. В сущности, они делали акцент на организацию системы образования,обучения детей, готовность духовной поддержки в сложной ситуации, ради блага общества. В

Page 160: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

308

трудах Абу Насра Фараби предмет философии составлял поиск путей совершенствованиямира и человека на самых лучших традициях, одним словом, познание всего ради благасоциальной истины. Как нам представляется, философия средневековых мыслителей–этоявление этико-эстетического просвещения, требующее мудрости во всех сферах жизниличностиФилософия сложная теоретическая мысль, предназначенная для поиска оптимальногоотношения личности к объективной действительности. Более того, формы общественногосознания имеют психологические и идеологические уровни с чертами Европейского иВосточного образа жизни и мысли. Исходя из этого философия один из элементов всейдуховности общества. Мы склонны к тезису, что философия и просвещение наиболеетождественны, так как мудрость является основой просвещения, пропаганды идеи истины,поиска достижения цели. В этой связи мы совершенно согласны с М.Фуко, что если задаютвопрос “Что такое философия?”, то ответ будет так: “Философия -это просвещение”[10, с.343].Слова Гераклита «все течет, все изменяется» не теряет свою ценность, так как подвоздействием передовых технологий предмет философии нуждается в совершенстве иадаптации к новым реалиям мира. В действительности происходит смена социально-культурных парадигм, что отражается в новых инновационных принципах и идеях, подходахфилософского осмысления объективной действительности. Это обусловлено следующимифакторами:-планетарная экономика и информационная технология с переходом к постиндустриальномуобществу окончательно вытеснила традиционный образ жизни, деградируютобщечеловеческие и национальные ценности гуманизма, насилие и радикализм стал нормой иугрозой мирового прогресса, готовностью перейти от “холодной войны” к реальной войне;-угроза войны, идеологическая, особенно информационная стала нормой противостояния друг- другу, падает рейтинг доверия, мир нуждается в толерантности народов и стран, процветаети омолаживается религиозный экстремизм и терроризм;- научно-технический прогресс и инновационные технологии создают угрозу самойцивилизации, экологическая, демографическая и техногенная нагрузка в отдельных странахвышла из-под контроля, в результате чего человечество живет на пороге мировой катастрофы;Следует оговорить, что предмет философии диалектичен, так как развитие философскогомышления можно разделить на три этапа: в античности господствующей–любовь к мудрости,в средневековье - религиозная философия, истиной которой является Бог и Аллах, в эпохуНового времени –предметом философии признано просвещение, а сегодня - воспитаниеличности. В этой связи воспитание и образование по своей сущности является основойразвития философии.Согласно положениям Абу Насра Фараби, философом может считать себя человек,обладающий огромным жизненным опытом, религиозным и светским образованием,достигшем уважаемого возраста и мудрости. Таким образом, на Востоке философ – это тотчеловек, просветленный социальными ценностями, воспитавший не только добродетели всебе, но и других. Вот почему Ф.Ницше удачно перевел слова Заратустры так: “Человек этоканат, натянутый между животным и сверхчеловеком,-канат над пропастью”[8, c.17]. В этойсвязи зароастризм является системой воспитания сверхчеловека, Кодексом нравственности.Древнейший памятник зороастризма -Авеста, священная книга ислама-Коран по своейсущности были признаны своеобразной философией, т.е правильным путем жизни и во благаистины.В истории философской мысли отдельные периоды названы эпохой просвещения с учетомторжества науки над религии, инновации над традицией, новым над старым. Древнимиочагами просвещения является классическая цивилизации Востока, Древней Греции и Рима сфилософией Аристотеля и Платона, уникальной политической системой Спарты и Афин,воспитанием пайдейя [1, c.5]. Попытка сравнения просвещения с философией Р. Декартасвязана с мудростью бога, «…ибо ему свойственно совершенное знание всего; но и люди

Page 161: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

309

могут быть названы более или менее мудрыми, сообразно тому, как много или как мало онизнают истин о важнейших предметах» [3, c. 25]. Мы солидарны с предложением Президента Ш.М. Мирзиёева, что предотвращениярелигиозно экстремизма, условием стабильности и гарантии социального прогресса можетбыть «Толерантность и религиозная просвещение молодежи». Нравственное просвещение вборьбе с невежеством основывается на новых социальных идеалах и принципах, богатойнациональной наследии народа в веке информационно -коммуникационных технологий.Следовательно, философия играла роль просвещения, то есть организация системыобразования, обучения людей, готовность духовной поддержки в сложной ситуации, радиблага общества. Философия как наука наук и знаний удовлетворяла материальные и духовныепотребности человека, ставила задачи понятия мира и осознания себя. Таким образом,философия — это познавательный процесс мира, воспитания личности на лучших традицияхсоциальной жизни. Как нам представляется, философии есть поиск путей совершенствованиямира и человека на самых лучших традициях, одним словом, познать все и всех ради благосоциальной истины. Вот почему нам трудно согласиться с В.Е. Межуевым, что философиянаиболее близка к просвещению, чем идеология. Мы склонны к дилемме, что просвещениеоказала огромное влияние на философию, как основу социального прогресса. Просвещениефилософское явление, требующей мудрости, основанной на истины общечеловеческого инационального характера. Идеология по своей сущности может стать выражениемэкономической философии.В условиях глобализации и научно-технического прогресса динамика общечеловеческихпроблем возрастает вдвойне (если не больше), чем впереди идущих столетий истории. Мирстал большой площадкой, разделенной на две конфликтующие команды по культуре, религиии великодержавному статусу, готовых в любое время перейти на «горячую войну».Философия приобретает общечеловеческиее и национальные ценности в поиске истины,достижением правильного решения путем мысленного подхода к предметам, любви к красотеи мудрости источником, которого является Бог [9, c. 6]. Просвещение, прежде всего, духовныймотив для познания, планы с образовательными целями на далекое будущее. Философиявыводит личности из невежества, предназначенная для поиска оптимального выхода личностииз «несовершеннолетия». Более того, формы общественного сознания имеют психологическиеи идеологические уровни Европейского и Восточного образа жизни и мысли, что если впервом «силовая», то на втором характера «мягкое просвещение». Исходя из этого философияодин из элементов всей духовности общества. Мы склонны к тезису, что философия наиболееблизка по своей сущности к просвещению, так как мудрость является основой просвещения,пропаганды идей истины, поиска достижения цели как опыт философии.

Сноски / Иқтибослар / References

1. Вернер Й. Пайдейя. 1 том / Пер. с немецкого А. Любжина –М.: Греко-латинский кабинетЮ. А. Щичалина, 2002. -472 с. (Werner J. Paideia. 1 volume / Trans. from German A. Lyubzhinа –M.: Greco- Latin cabinet Yu. A. Schichalina, 2002. -472 p.) 2. Гегель Г.В. Феноменология духа. Наука об опыте сознания. -М.; 2007, -437 с. (Hegel G. V.The phenomenology of the spirit. The science of consciousness. -M.; 2007, p. 437.) 3. Декарт Р. Начало философии // Мир философии в 2 ч. Ч.1 -М.: Полис. 1991. -С .25-34.(Descartes R. The Beginning of Philosophy // The World of Philosophy at 2 p. 1991.- Р. 25-34.) 4. Делёз Ж., Гваттари Ф. Что такое философия? -М.-СПб; 1998, -С. 17. (Deleuze J., GuattariF. What is philosophy? -M.-SPb; 1998, p. 17.)5. Лысенко В.Г. Какая философия может служить мостом между наукой и буддизмом.Российский подход // Философские науки. - 2017.-№3. –C.81-84 (Lysenko V.G. What philosophycan serve as a bridge between science and Buddhism. The Russian approach // Philosophical sciences- 2017.-№3. –P.81-84)

Page 162: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

310

6. Майоров Г.Г. Философия как искание Абсолюта / Философские науки -М.: 2009, -C.35-36.(Mayorov G.G. Philosophy as a search for the Absolute / Philosophical sciences -M.: 2009, -P. 35-36.) 7. Межуев В.М. Философия как идеология // Философский журнал. -2017. -Т.10. -№4. -С.171-180. (Mezhuev V.M. Philosophy as an ideology // Philosophical journal. 2017. -T.10. -№4. -WITH. -P. 171-180)8. Ницше Ф. Так говорил Заратустра. Книга для всех и ни для кого. –М.; МГУ. 1990. -342 c.(Nietzsche F. So said Zarathustra. The book is for everyone and not for anyone. –M.; Moscow StateUniversity. 1990. -h/342)9. Философия: Учебник для вузов / Под ред. проф. В. Н. Лавриненко и В. П. Ратникова. –М.:ЮНИТИ. 2000. –584 c. (Philosophy: Textbook for universities / Ed. prof. V.N. Lavrinenko and V.P.Ratnikova. –M.: UNITY. 2000. –p. 584)10. Фуко М. Что такое просвещение? // Интеллектуалы и власть. Избранные политическиестатьи, выступления и интервью / Пер. С. Ч. Офертаса. -М.: Праксис, 2002, -384 с. (FoucaultM. What is enlightenment? // Intellectuals and power. Selected political articles, speeches andinterviews / Per. S. C. Offertas. -M.: Praxis, 2002, -384 p.)

Page 163: FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | PHILOSOPHY … · Jurnal bir yilda 4 marta nashr qilinadi. Журнал выходит 4 раза в год. The journal is published

FALSAFA VA HAYOT | ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬ | | PHILOSOPHY AND LIFE № SI | 2020

311

Контакт редакций журналов. www.tadqiqot.uzООО Tadqiqot город Ташкент,

улица Амира Темура пр.1, дом-2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Тел: (+998-94) 404-0000

Editorial staff of the journals of www.tadqiqot.uzTadqiqot LLC The city of Tashkent,

Amir Temur Street pr.1, House 2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Phone: (+998-94) 404-0000

ISSN 2181-9505

Doi Journal 10.26739/2181-9505

FALSAFA VA HAYOTXALQARO JURNAL

ФИЛОСОФИЯ И ЖИЗНЬМЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ

PHILOSOPHY AND LIFEINTERNATIONAL JOURNAL

MAXSUS SON2020

- 2-QISM -