F.M.Dostojevski

DVOJNIK

2

GLAVAPRVA

BilojeskoroosamsatiizjutrakadsetitularnisavetnikJakovPetrovičGoljatkinprenuoizdugogsna,zevnuo,protegaoseinajzadsasvimotvoriooči.Dva-triminutaje, istina, ležaonepomičnou postelji, kao čovekkoji nije potpunouverenda li seprobudio ili još neprestano spava, da li je java i stvarnost sve što se oko njegadešava,ilijenastavaknjegovihzbrkanihbunovnihsnova.AliubrzočulagospodinaGoljatkinapočešejasnijeirazgovetnijedaprimajuobičnesvakodnevneutiske.Kaostari znanci gledali su ga: prljavozeleni, počađali i prašnjavi zidovi njegovemalesobe, orman od mahagonija, stolice u imitaciji toga drveta, sto obojen crveno,otoman presvučen crvenkastommušemom sa zelenim cvetićima, i, najzad, odelo,kojejejučeubrziniskinuoizgužvanobacionaotoman.Najzadmujeisivijesenjidan, mutan i prljav, tako ljutito, s takvom kiselom grimasom zavirio kroz mutnookno u sobu da gospodin Goljatkin više nikako nije mogao sumnjati da nije unekakvombajnomcarstvu,negougraduPetrogradu,uprestonici,uŠestolavočnojulici,natrećemspratuvrlovelikeisolidnograđenekuće,usopstvenomstanu.

Kadjeučiniotovažnootkriće,gospodinGoljatkingrčevitosklopioči,kaodažali zanedavnimsnom iželidagavrati zakoji trenutak.Aliposle jednogminutajednimskokomđipiizpostelje,verovatnoshvativšinajzadidejuokokojesumusevrzmaledosadarasejaneislabosređenemisli,čimjeskočioizpostelje,pritrčaojeokruglom ogledalcu, koje je stajalo na ormanu. Iako je glava koju je ogledalopokazivalobiladremljiva,kratkovidaipriličnoćelava,ibilatakobeznačajnadanaprvi poglednebi izazvala ničiju naročitu pažnju, ipak je, izgleda, njen sopstvenikostao potpuno zadovoljan onim što je video u ogledalu. „Baš bi bilo zlo” - rečegospodinGoljatkinpoluglasno-„bašbibilozlokadbihdanasunečempodbacio,kadneštonebiispalokakotreba-kadbiiskočilanekanepotrebnabubuljica,ilisedesilanekadruganeprijatnost;uostalom,zasadjedobro,zasadsveidedobro.”

Savsrećanštosveidedobro,gospodinGoljatkinvratiogledalonastaromestopa,bezobziranatoštojebosiuodećiukojojjeobičnospavao,pritrčaprozoruisvelikim interesovanjem poče nešto očima da traži po dvorištu na koje su gledali

3

prozori njegova stana. Izgleda da ga je i ono što je u dvorištu našao potpunozadovoljilo, lice mu se ozarilo samozadovoljnim osmejkom. Zatim - pošto je pretoga zavirio iza pregrade u kutak Petruške, svoga sobara, i uverio se da u njemunemaPetruške-prišaojenaprstimastolu,otvoriojednufioku,pretražiokrajnjikutićtefiokeiizvadionajzad,ispodstarihpožutelihhartijaikojekakvihtričarija,zeleni,otrcani novčanik, otvorio ga oprezno - i pažljivo i sa zadovoljstvom pogledao unjegovnajskrivenijipregradak.

Verovatno je svežanj zelenih, sivih, crvenih i različitih šarenih banknota istotakoljubaznoisodobravanjempogledaogospodinaGoljatkina:ozarenalicastavioje pred sebe na sto otvoren novčanik, i čvrsto protrljao ruke u znak najvećegzadovoljstva.Najzadjeizvadiosvojdragisvežanjnovčanicaipostotiput,uostalom,odjučerašnjegdana,počeodaihprebrojava,pažljivotrljajućisvakumeđupalcemikažiprstom. „Sedam stotina pedeset rubalja u banknotama!” završi naposletkupoluglasno.-„Sedamstotinapedesetrubalja...priličnasvota!Lepasvota”-nastavidrhtavim, pomalo razneženim glasom od zadovoljstva, stežući svežanj u rukama ismeškajućiseznačajno.-„Tojevrlolepasvota!Zasvakogalepasvota!Hteobihdavidim čoveka za koga bi ta svota bila ništavna. Takva svotamože daleko odvestičoveka...”

„Ališta je to”-pomisligospodinGoljatkin-„gde li jePetruška?”Jošu istojonoj odeći zaviri po drugi put iza pregrade. Petruška i ovog puta nije bio izapregrade, a ljutio se, žestio i bio van sebe jedino samovar, stavljen tamo na pod,neprestano preteći da će prekipeti; vatreno i žurno je nešto brbljao na svomzamršenom jeziku, vrskajući i šuškajući gospodinu Goljatkinu otprilike ovo:„Uzmiteme”-kao-„dobriljudi;odavnosamspremanigotov.”

„Do vraga!” pomisli gospodin Goljatkin. - „Ta lena hulja može, na krajukrajeva,dadovedečovekadobesa;kudlise tosamoskita?”Uopravdanoj ljutini,iziđeupredsobljeimalihodniksvratimanakraju,kojasuvodilautrem,odškrinumalo ta vrata i ugleda svoga slugu okruženog priličnom gomilom svakojakeslužinčadi,domaćegipridošlogšljama.Petruškajeneštopričao,ostalisugaslušali.OčevidnosegospodinuGoljatkinuni temarazgovoranisamrazgovornisusvideli.Zovnuo je odmah Petrušku i vratio se u sobu zlovoljan, čak neraspoložen. „Ta bihuljaprodalačovekazagroš,timpregospodara”-pomisliojeusebi-„iprodaobi,kladiobihsedabiprodaozamanjeodkopjejke.”-No,štaje?...

-Donelisulivreju,gospodine.-Obucijeidođiovamo.Poštojeobukaolivreju,smešećiseglupavo,Petruškauđeugospodinovusobu.

Bio jeneverovatnokomičnodoteran.Nanjemuzelena,veoma iznošena livreja, sazlatnim otrcanim širitima i za čoveka, izgleda, čitav aršin višeg od Petruške. U

4

rukama je držao šešir, isto tako sa širitima i sa zelenim perjem, a o bedrumu jelakejskimačukožnimkoricama.

Najzad,dabislikabilapotpuna,Petruškaje,posvomomiljenomobičajudaideuvekunegližeu,kaokodkuće,bioisadabos.GospodinGoljatkinzagledaPetruškusasvihstranaibioje,izgleda,zadovoljan.Livrejusuočiglednouzelinaposluguradinekakvesvečaneprilike.Opažalose jošda jezavreme tesmotrePetruškanekakočudnovato i s iščekivanjemgledaou gospodina, i neobično radoznalo pratio svakinjegovpokret,štojedokrajnostibunilogospodinaGoljatkina.

-Akočije?-Ikočijesudošle.-Naceodan?-Naceodan.Dvadesetpetrubalja.-Icipelesudoneli?-Icipelesudoneli.-Glupane!Zarneumešreći:donelisuih,gospodine.Dajihovamo.Pošto je izrazio zadovoljstvo što su mu cipele po nozi, gospodin Goljatkin

zatražičakidaseumijeiobrije.Obrijaosevrlobrižljivo,istosetakoumio;nabrzuruku popio čaj i pristupio glavnom, konačnom odevanju: obukao je gotovo jošsasvim nove pantalone, zatim naprsnik sa bronzanim dugmetima, prsluk s lepimcvetićima otvorene boje, oko vrata vezao šarenu svilenu kravatu i najzad navukaoistotakonovibrižljivoočetkanmundir.

Dokseoblačio,nekolikojeputasljubavljupogledaousvojecipele,svakičasdizaosadjednu,saddrugunogu,diviosenjihovomoblikuisvejeneštošaputaosebiu bradu, a pokatkad odgovarao izrazitom grimasom na svoju misao. Toga jutra,uostalom, bio je gospodin Goljatkin do krajnosti rasejan, jer nije skoro ni opaziokakosePetruška,kojimujepomagaouodevanju,smeškaikreveljinanjegovračun.Najzad, kad je posvršavao sve što je trebalo i sasvim se obukao, pogleda sazadovoljstvomPetruškukoji se obuo i na taj načinbio takođepotpuno spreman, ikadvidedajevećsveurađenoinemavišeštadasečeka,žurnostrčanizstepenice,malouznemirenasrca.

Plave, najmljene kočije, s nekim grbovima, bučno priđoše ulazu. Petruška,namigujući kočijašu i nekakvimbesposličarima, pomože gospodinu da se popne ukola, i neveštim glasom i jedva uzdržavajući glupavo smejanje, viknu: „Teraj!” -skočinazadnjupapuču,isvetosadashukomibukom,zvonećiitandrčući,kretenaNevskiprospekt.

Tek što plave kočije iziđoše kroz kapiju, gospodinGoljatkin grčevito protrljarukeipočetihoinečujnodasesmeje,kaočovekveseljakkomejekomedijauspelapasesadisamvrloraduje.AliodmahposletogveseljanalicugospodinaGoljatkina

5

pojavi se, umesto smeha, neki čudan i zabrinut izraz. Iako je vreme bilo vlažno ioblačno,onspustiobaprozoranakarucama ipočebrižnodapromatraprolaznike,desnoilevo,pravećiozbiljnoidostojanstvenolicečimbiopaziodaganekogleda.NazaokretuizLitejnenaNevskiprospekt,zadrhtaojeodvrloneprijatnogosećanja,namrštiosekaojadnikkomesuslučajnostalinažulj,ižurno,čakuplašeno,stisnuoseunajtamnijikutkola.

Stvarjebilautomeštojesreodvojicusvojihkolega,dvamladačinovnikakojisu bili u službi u istom nadleštvu u kom i on. I činovnici su, kako se učinilogospodinuGoljatkinu,bilikrajnjeiznenađeništoovakosretajusvogakolegu;čakjejedanodnjihpokazaoprstomnagospodinaGoljatkina.GospodinuGoljatkinusejošpričinilo da ga je onaj drugi glasno viknuo po imenu, što je, razume se, vrlonepristojnonaulici.Našsejunakpritajioinijeseodazvao.„Kakvajetodetinjarija!”-počeusebidarazmišlja.-„štajetučudno?Čovekukolima;potrebnačovekukola,ionuzeokola.Gadovi!Znamjanjih-balavci,kojejoštrebatući!Onibisamodaigrajukrajcaricekadprimeplatuidasevucarajukojekuda,tojezanjih.Imaobihjaštadaimsvimakažem,alineka...”

Gospodin Goljatkin nije dovršio, sav je pretrnuo. Dva hitra kazanska konja,dobropoznatagospodinuGoljatkinu,upregnutaukicoškalakakola,brzoprestigošenjegovekočijesdesnestrane.Gospodinkojijesedeoukolima,slučajnospazivšilicegospodinaGoljatkina, jer je ovaj dosta neoprezno promolio glavu kroz prozor odkočija i bio, izgleda, isto tako do krajnosti iznenađen tim neočekivanim susretom,nagnuosekolikojegodmogao,ivrloradoznaloizainteresovanopočeodazagledauonajkutkolakudajepožuriodasesakrijenašjunak.GospodinulakimkolimabiojeAndrejFilipovič,načelnikodeljenjaunadleštvuukomjeslužiogospodinGoljatkinkaopomoćnikreferenta.

KadjegospodinGoljatkinvideodagajeAndrejFilipovičsigurnopoznao,dapiljiunjegaidaseonnikakonemožesakriti,pocrvenedoušiju.Dalidapozdraviiline?Dasejaviiline?Daseotkrijeiline?-misliojenašjunaknavelikojmuci.-„Ilidasepričinimdatonisamja,dajetonekodrugikojistrašnoličinamene,idasepravimkaodaništanijenibilo.Jest,kaodanisamja,nisamja,igotovo”-govoriojegospodinGoljatkinskidajućišeširpredAndrejemFilipovičemineskidajućiočijusnjega.-„Ja,ja,ništa”-jedvaješaputao-„bašništa,tonisamja,nisamja,AndrejuFilipoviču,ieto.”Ubrzosukolaprestiglakočije,imagnetizamstarešinskogpogledaje prestao. Ali Goljatkin je još neprestano crveneo, smešio se i nešto mrmljao usebi... „Bio sam glup što se nisam javio” - pomisli najzad - „trebalo je prosto,odvažnoiotvoreno,aligospodstvenoreći:takvaitakvastvar,AndrejuFilipoviču,ijasampozvannaručak,igotovo!”

Zatim,odjednom,setivšisedaseobrukao,našjunakplanukaooganj,namršti

6

seibacistrašan,izazivačkipogleduprednjikutkočije,pogledkojimjehteodasatreuprah ipepeosvesvojeneprijatelje.Najzad, iznenada,ponekomnadahnuću, tržegajtan koji je bio privezan za kočijašev lakat, zaustavi kola i naredi da se okrenenatraguLitejnu.Stvar jeu tome što jegospodinuGoljatkinuzatrebalo,verovatnoradi sopstvenoga mira, da kaže nešto vrlo interesantno svom lekaru, KrestjanuIvanoviču. Imada jesKrestjanomIvanovičembiopoznatodskora,upravoposetioga je svega jedanput, prošle nedelje, zbog izvesne potrebe, lekar je, kažu, što isveštenik-bilobiglupokriti,aidužnostjenjegovadaznapacijenta.

„Dalijetosvebaštako”-nastavinašjunaksilazećiskolapredulazomjednepetospratnekućeuLitejnoj,predkojomjenarediodasezaustavekočije-„dalijetosvebaštako?Jeliumesno?Jelizgodno?Uostalom,nemari”-nastavionpenjućiseuzstepenice,hvatajućidahiumirujućikucanjesrcakojejeimalonavikudalupanasvim tuđim stepenicama. - „Ne mari, dolazim svojim poslom, i nema tu ničegzazornog...Bilobiglupodakrijem.Učinićutakokaoda,ustvari,nemaništa,negosamtekonakouprolazu...Aonćeuvidetidatakoitrebadabude.”

Rasuđujućitako,gospodinGoljatkinsepopenadrugispratistadepredstanombrojpet,načijimjevratimabilalepa,mesinganapločicasnatpisom:

KRESTJANIVANOVIČRUTENŠPIC,doktormedicineihirurgije

Poštosezaustavio,našjunakpožuridasvomlicudauljudanineusiljenizraz,sizvesnom merom ljubaznosti, i spremi se da potegne gajtan zvonceta. Kad sespremio da potegne gajtan, odmah je i dosta umesno razmislio: nije li bolje da toučinisutra,jerzasadnemavelikepotrebe.Alikakojeodjednomčuonastepenicamanečijekorake,odmahjepromeniosvojunovuodlukutetako,uostalomvrloodlučno,zazvoninavratimaKrestjanaIvanoviča.

7

GLAVADRUGA

Doktormedicine ihirurgijeKrestjan IvanovičRutenšpic,veomazdravčovek,mada već u godinama, gustih, prosedih obrva i zalizaka, izrazita, sjajna pogleda,kojimje,reklobise,odgoniosvebolesti,inajzadsvisokimodlikovanjem-sedeojeto jutro u svom kabinetu u udobnoj naslonjači, pio kavu koju mu je svojeručnodonela njegova doktorka, pušio cigaru i s vremena na vreme prepisivao svojimpacijentimarecepte.Kadjeprepisaoposlednjileknekomstarčićukojijebolovaoodhemoroida,iobolelogstarčićaisprationasporednavrata,KrestjanIvanovičsededačekanarednogpacijenta.UđegospodinGoljatkin.

IzgledadaKrestjanIvanovičnikakonijeočekivaonitiželeodavidipredsobomgospodinaGoljatkina,jerseodjednomzatrenutakzbunioinehoticeispoljionalicučudan,čakbisemoglorećiinezadovoljanizraz.KakosegospodinGoljatkingotovouveknekakonezgodnozbunjivaoigubioutrenucimakadsedešavalodaradisvojihličnih poslova treba da se nađe s nekim lice u lice, tako se i sad - pošto nijepripremio prvu rečenicu koja je za njega u takvim prilikama bila pravi kamenspoticanja - prilično zbunio i nešto promrmljao, valjda izvinjenje, i ne znajući štadaljedačini,uzestolicuisede.Alikadsesetiodajeseoneponuđen,odmahjeosetiosvoju nepristojnost i požurivši se da popravi pogrešku nepoznavanja sveta i lepogponašanja, odmah ustade smesta koje je bio zauzeo bez ponude. Zatim, pošto jedošaoksebiinejasnoopaziodajeučiniodveglupostiodjedanput,ničasanečasećirešiosena treću, to jest,pokušao jedaseopravda,smeškaose iprogunđaonešto,pocrveneo, zbunio se, značajno zaćutao i, najzad, konačno seoda se više ne diže;samo,zasvakislučaj,osiguraoseonimsvojimizazivačkimpogledomkoji jeimaoneobičnu snaguda,umislima, satire i pretvaraupepeo sveneprijateljegospodinaGoljatkina. Povrh toga, taj je pogled potpuno izražavao nezavisnost gospodinaGoljatkina,tojestgovoriojejasnodajegospodinGoljatkinčoveknasvommestu,koji imasvojživotkaoiostali, idagaseništadrugonetiče.KrestjanIvanovičsenakašlja, uzdahnu, očigledno kao da odobrava i pristaje na sve to, i uperiinspektorskiupitnipogledugospodinaGoljatkina.

8

-KrestjaneIvanoviču-počegospodinGoljatkinsmeškajućise-došaosamdavaspodrugiputuznemirim,isadvaspodrugiputmolimdabudetesnishodljivi...-GospodinGoljatkinočevidnonijenalazioreči.

- Hm... da! - progovori Krestjan Ivanovič, ispusti iz usta mlaz dima i stavicigaru na sto. - Ali vi treba da se držite uputstva, objasnio sam vam da se vašelečenje sastoji u promeni vaših navika... da se zabavljate, da pohađate poznanike,prijatelje,ujednodanebudetenineprijateljčaše;iuistovremedasedržiteveselogdruštva.

Neprestano se smeškajući, gospodin Goljatkin požuri da primeti kakomu sečinidajeonkaoisviostali,daonživiusvojojkući,daimazabavakaoisvi...daon,naravno,možeposećivatipozorište,jer,kaoisvi,imazatosredstava;daprekodanaide na posao a uveče je kod svoje kuće; damu baš ništa ne fali; primetio je čak,uzgred,daon,kakomusečini,nijegorioddrugih,daživiusvomstanu,inajzad,daimaPetrušku.TugospodinGoljatkinzastade.

- Hm! - takav život nije ono što sammislio. Hteo sam da vas pitam sasvimdrugo. Interesovalome je da znam jeste li vi ljubitelj vesela društva, da li veseloprovoditevreme...Kakavnačinživotasadvodite,melanholičaniliveseo?

-Ja,KrestjaneIvanoviču...-Hm!...rekoh-prekidegadoktor-trebaizosnovedapreinačiteceosvojživot

idonekleprelomitesvojunarav.(KrestjanIvanovičjakonaglasireč„prelomite”izatrenutak zastade sa vrlo značajnim izrazom.) Da se ne tuđite vesela života, daposećujete pozorište i klub, i u svakom slučaju, da ne budete neprijatelj čaše. Netrebasedetikodkuće.

-Ja,KrestjaneIvanoviču,volimmir-progovorigospodinGoljatkinipogledaznačajno u Krestjana Ivanoviča tražeći očevidno reči da bi srećnije izrazio svojumisao.-UstanusmosamojaiPetruška...hoćudakažemmojsluga.Hoćudakažem,Krestjane Ivanoviču, da ja idem svojim putem, naročitim putem, KrestjaneIvanoviču.Imamsvojživoti,kakomisečini,niodkoganezavisim.Ja,KrestjaneIvanoviču,takođeizlazimdašetam.

-Kako?...Da!Alidanasnijeprijatnošetati:vremejeružno.- Jeste, Krestjane Ivanoviču. I, premda sam ja miran čovek, Krestjane

Ivanoviču, kao što samveć imao čast da vamobjasnim, ipak jemoj put poseban,životni put je širok... Ja želim... želim time da kažem... Izvinite me, KrestjaneIvanoviču,neumemlepodagovorim.

-Hm!...vikažete...-Kažemdameizvinite,KrestjaneIvanoviču,što,činimise,neumemlepoda

govorim - reče gospodin Goljatkin gotovo uvređenim tonom, malo spleteno izbrkano. -U tompogledu,Krestjane Ivanoviču, ja nisamkaodrugi - dodadeon s

9

nekimnaročitimosmejkom-ineumemmnogodapričam,inisamučiodakitnjastogovorim.Zatoja,KrestjaneIvanoviču,radim,zatojaradim,KrestjaneIvanoviču.

- Hm... Kako vi to... radite? - odvrati Krestjan Ivanovič. Za trenutak nastaćutanje. Doktor nekako čudno i nepoverljivo pogleda gospodina Goljatkina. IgospodinGoljatkinsasvojestranepriličnonepoverljivopogledaispodokadoktora.

-Ja,KrestjaneIvanoviču-nastavigospodinGoljatkinsveuistomtonu,doneklerazdražen i zabrinut krajnjom upornošću Krestjana Ivanoviča - ja, KrestjaneIvanoviču,volimmir,anebučansvetskiživot.Tamokodnjih,govorimootmenomsvetu, Krestjane Ivanoviču, treba da znaš cipelama glačati parket... (tu gospodinGoljatkin lako zastruga nogom po podu), to se samo traži; i kalambure isto takotraže... i treba umeti praviti fine komplimente... eto šta tamo traže.A ja to nisamučio,KrestjaneIvanoviču-svetemajstorijenisamučio,nitisamimaokad.Jasamprost i jednostavan čovek, nemam spoljašnjeg sjaja. Tu ja, Krestjane Ivanoviču,predajemoružje,polažemga,kakosetokaže.

RazumesedajegospodinGoljatkinsvetoizgovoriostakvimizrazomkojijejasnodavaonaznanjedanašjunaknimalonežalištoutomsmislupolažeoružje,štonijeučio temajstorije,negobašnaprotiv.Krestjan Ivanovičga je slušao,gledaouzemljusvrloneprijatnomgrimasomnalicu,ikaodajeunapredneštoslutio.PosletiradegospodinaGoljatkinanastadedostadugoiznačajnoćutanje.

- Činimi se da ste se nešto udaljili od teme - reče najzadKrestjan Ivanovičpoluglasno-pravodavamkažem,nisamvasmogaosasvimrazumeti.

- Ja nisamvešt da lepo govorim,Krestjane Ivanoviču, kao što samveć imaočast da vam napomenem.Krestjane Ivanoviču, nisam krasnorečiv - reče gospodinGoljatkinovogaputaoštrimiodlučnimtonom.

-Hm!...-KrestjaneIvanoviču!-počeopetgospodinGoljatkin,tihimalivrloznačajnim

glasom, nekako svečano, zastajkujući posle svake svoje tvrdnje. - KrestjaneIvanoviču,kadsamušaoovamo,počeosamdase izvinjavam.Sad toponavljam, imolimvasdabudeteizvesnovremesnishodljivi.KrestjaneIvanoviču,janemamštadakrijemodvas.Viisamiznatedasamjamaličovekali,nasvojusreću,janežalimštosammaličovek.Naprotiv,KrestjaneIvanoviču,i,davamsvekažem,jasečakiponosimtimeštonisamvelikičovek,negomali.Nisamintrigant-itimeseistotakoponosim.Neradimpotajno,negootvoreno,bezlukavštinaimadabihi jadrugimamogaodaškodim,itodobrodanaškodim,ičakznamikomeikako,ali,eto,janeželimdaseuprljam,iutomsmislu,KrestjaneIvanoviču,peremruke.Kažemdaihutom smislu perem, Krestjane Ivanoviču. - Gospodin Goljatkin za trenutak zaćutaznačajno:govoriojeskrotkimoduševljenjem.

- Ja idem pravo, Krestjane Ivanoviču - nastavi naš junak - otvoreno i bez

10

okolišnihputeva, jer ihprezirem iostavljam todrugima.Ne trudimsedaponizimonekojisumoždaboljiodmeneiodvas...tojest,hteosamdakažemodmeneioddrugih, Krestjane Ivanoviču; nisam hteo da kažem: od vas. Nagoveštavanja nevolim;mizernedvoličnostinemarim;klevetaispletakasegnušam.Maskustavljamsamo kad je maskarada, ne nosim je svakodnevno pred ljudima. Pitam vas sad,Krestjane Ivanoviču: kako biste se vi osvetili svome neprijatelju, najvećem svomneprijatelju, onome koga biste smatrali takvim? - završi gospodinGoljatkin i baciizazivačkipoglednaKrestjanaIvanoviča.

Mada je gospodin Goljatkin sve to izgovorio neobično jasno i razgovetno,sigurno,merećirečiiračunajućinasiguranefekt,ipakjesadsnemirom,svelikimnemirom,krajnjimnemiromgledaouKrestjanaIvanoviča.Savsepretvoriouoči iplašljivo, tužno i nestrpljivo očekivao da mu Krestjan Ivanovič odgovori. Ali navelikoiznenađenjeipotpunozaprepašćenjegospodinaGoljatkina,KrestjanIvanovičpromrmljanešto sebiubradu,zatimprivuče foteljuk stolu idosta suvo,uostalomučtivo, napomenu Goljatkinu otprilike ovo: da mu je vreme skupo, da njega,Goljatkina, nekako ne shvata potpuno, uostalom, da je spreman, koliko je to unjegovojmoći,damupomogne,aliniuštadrugo,štosenjegatiče,neulazi.Tuuzepero,primačehartiju,izrezalekarskireceptirečedaćeodmahprepisatištatreba.

- Ne, ne treba, Krestjane Ivanoviču! Nije to potrebno! - progovori gospodinGoljatkin digavši se smesta i uhvativši Krestjana Ivanoviča za desnu ruku. - To,KrestjaneIvanoviču,saduopštenijepotrebno...

Međutim, dok je gospodinGoljatkin sve to govorio, u njemu je nastala nekačudnapromena.Njegovesusiveočinekakočudnozasjale,usnesumuzadrhtale,svimišići, sve crte na licu pokrenuli se, počeli da semiču. Sav je drhtao. Pošavši zasvojimprvimimpulsomizaustavivširukuKrestjanaIvanoviča,gospodinGoljatkinstadenepomičnokaodasamsebineverujeiočekujenadahnućezadaljepostupke.

Tadanastapriličnočudanprizor.Malo iznenađen,Krestjan Ivanovič za trenutak osta kao prikovan namestu u

svojoj naslonjači i zbunjeno se upilji u oči gospodinuGoljatkinu, koji je isto takogledaounjega.NajzadKrestjanIvanovičustade,pridržavajućisemalozarevernamundiru gospodina Goljatkina. Nekoliko su trenutaka stajali tako obojica,nepomično,neskidajućiočijujedansdrugoga.TadanavrločudannačindođeidodrugogpokretagospodinaGoljatkina.Usnemuzadrhtaše,bradazaigra,inašjunaksasvimiznenadazaplaka.Jecajući,klimajućiglavomiudarajućisedesnomrukomugrudi, a levom uhvativši se, i on, za rever domaće haljine Krestjana Ivanoviča,pokušao je da govori, da odmah nešto objasni, ali nije mogao ni reči da izusti.NajzadseKrestjanIvanovičpovratiodiznenađenja.

-Nemojte,smiritese,sedite!-progovoriontrudećisedagospodinaGoljatkina

11

smestiunaslonjaču.- Ja imam neprijatelja, Krestjane Ivanoviču, imam neprijatelja; imam ljutih

neprijatelja, koji su se zakleli da me upropaste... - odgovori gospodin Goljatkinplašljivoišapatom.

-Manitese,manitese,kakvineprijatelji!Netrebaspominjatineprijatelje!Toapsolutno nije potrebno. Sedite, sedite - nastaviKrestjan Ivanovič i najzad posadigospodinaGoljatkinaunaslonjaču.

Gospodin Goljatkin najzad sede, ne skidajući očiju s Krestjana Ivanoviča.KrestjanIvanovič,skrajnjenezadovoljnimizrazomnalicu,počedakoračaizuglauugaosvojesobe.Nastadugoćutanje.

- Zahvalan sam vam,Krestjane Ivanoviču, vrlo sam vam zahvalan, i osećamdobrosveštostesadučinilizamene.Dogrobaćupamtitivašuljubaznost,KrestjaneIvanoviču-rečenajzadgospodinGoljatkindižućiseuvređensastolice.

-Manite se, mani te! Kažem vam: mani te se! - odgovori Kristjan IvanovičdostastrogonaispadgospodinaGoljatkina,iponovogaposadinamesto.-Aštavito imate? Ispričajtemi kakve neprijatnosti imate - nastaviKrestjan Ivanovič - i okakvimtoneprijatnostimagovorite?Štajetokodvas?

-Ne,KrestjaneIvanoviču,boljeda tosadostavimo- rečegospodinGoljatkinoborivši oči; - bolje ostavimo to na stranu, za kasnije... za drugi put, KrestjaneIvanoviču,zazgodnijupriliku,kadsesverazjasniimaskaspadnesanekihosoba,iponeštoiziđenavidelo.Azasad,razumese,posleovogaštosemeđunamadesilo...priznajte i sami, Krestjane Ivanoviču... Dopustite da vam poželim dobro jutro,Krestjane Ivanoviču - reče gospodin Goljatkin ovoga puta dosta odlučno, diže seozbiljnosmestaidohvatišešir.

-Palepo...kakohoćete...hm...-(Nastatrenutnoćutanje.)-Ja,sasvojestrane,kolikomogu...iiskrenovamdobraželim.

-Razumemvas,KrestjaneIvanoviču,razumem:sadvaspotpunorazumem...usvakomslučaju,izviniteštosamvasuznemirio,KrestjaneIvanoviču.

-Hm... ne, nisamhteo to da vamkažem.Uostalom, kako vam je po volji. Slekovimanastavite,kaoipre...

-Nastavićudauzimamlekovekaoštokažete,KrestjaneIvanoviču,nastavićuikupovaćuuistojapoteci...Ibitiapotekardanasjekrupnastvar...

-Kako?Ukomsmislutokažete?-Usasvimobičnomsmislu,KrestjaneIvanoviču.Hoćudakažem:danasjesvet

krenuotako...-Hm...-Idadanassvakideran,nesamouapoteci,diženospredčestitimčovekom.-Hm.Kakovitomislite?

12

-Jagovorim,KrestjaneIvanoviču,ojednompoznatomčoveku...kogaobojicaznamo,naprimer,recimo,oVladimiruSemjonoviču.

-A!...- Jest, Krestjane Ivanoviču; i ja poznajem izvesne ljude koji se suviše ne

pridržavajuopštegmišljenja,mišljenjadapokatkadkažuistinu.-A!...Kakoto?- Tako. To je, uostalom, sporedna stvar; dođe ponekad da se i kuvaru zaprži

čorba.-Šta?Štadasezaprži?- Kuvaru da se zaprži čorba, Krestjane Ivanoviču: to je poslovica. Umeju

ponekad nekomeda čestitaju u zgodan čas, na primer; ima takvih ljudi,KrestjaneIvanoviču.

-Dačestitaju?- Jest, da čestitaju,Krestjane Ivanoviču, kao što je to ovih dana učinio jedan

mojdobarpoznanik...-Jedan,vašdobarpoznanik...a!Kakoto?-upitaKrestjanIvanovičipogleda

pažljivogospodinaGoljatkina.-Jest,jedanmojdobarpoznanikčestitaoječin,upravounapređenjezaasesora,

drugom, isto tako dobrom poznaniku i uz to prijatelju, kako se kaže, najmilijemdrugu. Tako uz reč. „Od srca se radujem” - veli - „što mogu da vam, VladimireSemjonoviču,čestitam,iskrenočestitamštostedobiličin.Itimvišeseradujemštoje sad nestalo, kao što ceo svet zna, strina i tetaka koje tu upliću prste.” - Tugospodin Goljatkin vragolasto klimnu glavom i, zažmirivši, pogleda KrestjanaIvanoviča...

-Hm.Takojekazao...- Jeste,Krestjane Ivanoviču, rekao je iodmahpogledaouAndrejaFilipoviča,

stricanašegVladimiraSemjonoviča.Alištasemenetiče,KrestjaneIvanoviču,štojeon postao asesor? Šta se mene tiče? Pa još hoće i da se ženi, a mleko mu se,dopustitedakažem,nije jošosušilonausnama.Takomu je ikazao.Tako je,veli,VladimireSemjonoviču!Asadsamvamsverekao;idopustitemidaseudaljim.

-Hm...- Jest,Krestjane Ivanoviču,dopustitemi,velim,dasesadudaljim. Ionda,da

jednim kamenom ubijem dva vrapca - kad sammomka onog obrukao strinama itetkama,obratimseKlariOlsufjevnoj(bilojetoprekjuče,kodOlsufijaIvanoviča),kojatekštojeotpevalasentimentalnuromansu,pajojkažem:„Otpevalisteromansus osećanjem, ali vas ne slušaju iskreno.” I time sam, Krestjane Ivanoviču, jasnociljao,razumejte,jasnociljaodanetražesadaonoštojeunjoj,većneštodrugo...

-A!Aštaon?...

13

-Progutaoknedlu,KrestjaneIvanoviču,kakosekaže.-Hm...-Jest,KrestjaneIvanoviču.Toistorekohisamomstarom:„OlsufijeIvanoviču”

-velim - „ja znamštavamdugujem,vrlo cenimvašadobročinstvakojima stemeodmalenaobasipali; ali otvorite oči” - kažem - „Olsufije Ivanoviču.Pogledajte. Japostupamiskrenoiotvoreno,OlsufijeIvanoviču.”

-A,tako!-Jest,KrestjaneIvanoviču.Etotako...-Aonšta?-Aštabi,KrestjaneIvanoviču,gnjaveta:iovoiono,ijaznamtebe,injegovo

prevashodstvojepravidobrotvor-razvezaoiraspekmeziose...Aištabi?Starjei,kakosekaže,priličnoizlapeo.

-A!Takoje,dakle,sada!-Jest,KrestjaneIvanoviču.Iuvektako:staracjednomnogomugrobu,miriše

natamjan,kakosekaže-aličimispadnenekaženskaspletka,odmahjeontu,sluša;nemožesebeznjega...

-Spletka,kažete?- Jest,Krestjane Ivanoviču, ispleli su spletku.Tu je umešao svoje prste i naš

medved i njegov rođak naše milence. Združili se s babama i, razume se, skuvalipoparu.Štamislite?Štasuizmislilidaubijučoveka?...

-Daubijučoveka?-Jest,KrestjaneIvanoviču,daubijučoveka,moralnodagaubiju.Proneliglas...

jatojednakogovorimosvomdobrompoznaniku...KrestjanIvanovičklimnuglavom.-Pronelisu...Priznajemvamdameječakstiddakažem,KrestjaneIvanoviču...-Hm...-Proneliglasdajepotpisaoobavezuzaženidbu,dajevećverensdrugom...I,

štamislite,kojuuzima?-No?-Gostioničarku, jednunepristojnuNemicukodkoje sehrani;umestodaplati

dug,nudijojruku.-Toonipričaju?-Verujeteli,KrestjaneIvanoviču?Nemicajepodla,gadna,bestidna,Karolina

Ivanovna,akovamjepoznato...-Pravodavamkažem,štosemenetiče...-Razumemvas,KrestjaneIvanoviču,razumem,isasvojestraneosećamto...-Recitemi,molimvas,gdevisadstanujete?-Gdesadstanujem,KrestjaneIvanoviču?

14

-Da...hteobih...viste,činimise,prestanovali...-Stanovaosam,KrestjaneIvanoviču,stanovao,stanovaosamipre.Kakodane

stanujem!-odgovorigospodinGoljatkinpropraćajućirečisvojimsitnimsmehomizbunivšimalosvojimodgovoromKrestjanaIvanoviča.

-Ne,vinistedobrorazumeli;jasamhteo,odsvojestrane...- I jasamhteo,KrestjaneIvanoviču,odsvojestrane, i jasamisto takohteo-

nastavismejućisegospodinGoljatkin.-Ali jasamse,KrestjaneIvanoviču,suvišezadržaokodvas.Nadamsedaćetemisaddopustitidavamkažemzbogom...

-Hm...-Da,KrestjaneIvanoviču,javasrazumem;sadvaspotpunorazumem-rečenaš

junak, pomalo pozirajući predKrestjanom Ivanovičem. -Dakle, dozvolite da vamkažemzbogom.

Tu naš junak strugnu nogom i izađe iz sobe ostavivši Krestjana Ivanovičakrajnje zaprepašćenog. Dok je silazio niz doktorove stepenice, smešio se izadovoljnotrljaoruke.Naizlazu,udahnuvšisvežvazduhiosetivšidajeslobodan,bio je čak spreman da prizna da je najsrećniji smrtnik, i onda da ode pravo unadleštvo-kadodjednompredulazomzatutnjišenjegovekočije.Onpogledaisetisesvega.Petruškajevećotvaraovrata.NekočudnoidokrajnostineprijatnoosećanjeobuzeceloggospodinaGoljatkina.Natrenutakkaodajepocrveneo.Neštogažacnu.VećjebiodigaonogunapapučukočijakadseodjednomokreteipogledauprozoreKrestjana Ivanoviča. Tako je! Krestjan Ivanovič stojao je kraj prozora, desnomrukomgladiozaliskeipriličnoradoznaloposmatraonašegjunaka.

„Ovaj je lekar glup” - pomisli gospodin Goljatkin zavlačeći se u kočije -„strašno glup. Možda dobro leči svoje bolesnike, ali je ipak... glup kao panj.”Gospodin Goljatkin se smesti, Petruška viknu: „Teraj!” i kočije opet krenuše kaNevskomprospektu.

15

GLAVATREĆA

Celo to jutro imao jegospodinGoljatkinpune rukeposla.StigavšinaNevski

prospekt,narediojenašjunakdakočijestanukodGostinogdvora.1Iskočivšiizkola,potrčapodarkadeupratnjiPetruške iuputi sepravouzlatarsku radnju.Videlo seveć po samom izgledu gospodina Goljatkina damu je glava puna briga i da imastrašnomnogoposla.Pogodivšiceoserviszaručavanje izačaj,zavišeodhiljadupetstotinarubalja,iiscenjkavšizatuistusumukutijuzacigaretečudnogoblikaiceosrebrn pribor za brijanje, gospodinGoljatkin upita za cenu još nekih, u izvesnomsmislukorisnihizgodnihstvarčica,završitimeštoobećadaćesutranasvakinačin,ili možda još danas, poslati po pogođene stvari, uze broj radnje, sasluša pažljivotrgovcakoji je tražiokaparu, iobećamudaće ikaparadoćiusvojevreme.Posletoga žurno pozdravi začuđenog trgovca i pođe duž radnje praćen čitavim jatomtrgovačkih pomoćnika, neprestano se osvrćući na Petrušku i tražeći pažljivo nekunovuradnju.

Uzput jesvratiozačasumenjačnicu i razmeniosvesvojekrupnebanknoteusitnije; imada jepri razmeni izgubio, ipak je razmenio,pamu jenovčanikznatnoodebljao,štomuje,izgleda,činilovelikozadovoljstvo.Najzadsezaustaviouradnjiraznih ženskih tkanina. Pošto je opet pazario stvari za znatnu svotu, gospodinGoljatkinobećatrgovcudaćenasvakinačinsvratiti,uzebrojradnje,anapitanjeokapari ponovi da će u svoje vreme dati i kaparu. Zatim je posetio još nekolikoprodavnica, u svima se pogađao, pitao za cene raznih stvarčica, ponekad se dugoprepirao s trgovcima, izlazio iz radnje i po triput se vraćao - jednom rečju, bio jeneobičnopreduzimljiv.

Iz Gostinog dvora naš se junak uputio u jednu poznatu trgovinu nameštaja,tamopogodionameštajzašestsoba,diviosejednommodernomiveomakitnjastomženskom toaletnom stočiću po najnovijem ukusu, i pošto je uverio trgovca da ćesvakakoposlatiposveto,izašaojeizradnjeobećavši,posvomobičaju,daćedatikaparu, zatim svratio još ponegde i pogađao se za još ponešto. Jednom rečju,njegovom trčkaranju, izgleda,nijebilokraja.Najzad jevaljda i samomGoljatkinu

16

svetopočelodosađivati.Ibogznaotkud,počelajeodjednomdagagrizesavest.Naprimer,onsadnipokojucenunebipristaodasesretnesAndrejemFilipovičemnitisaKrestjanomIvanovičem.

Najzad,gradskisatodbi tri satapopodne.Kad jegospodinGoljatkinponovoseoukočije,odsvihkupovinatogjutraimaojestvarnosamoparrukavicaibočicumirisazarubljuipo.KakojegospodinuGoljatkinujošbiloisuvišerano,narediojekočijašudastanepredjedanpoznatirestorannaNevskomprospektu,kojijedosadaznao samo po čuvenju, izišao je iz kočija i svratio da se založi, odmori i pričekaizvesnovreme.

Založivšiseonakokakosezalažečovekkojiuperspektiviimapozivnabogatručak,tojestuzevšikojizalogaj,dabi,kakosekaže,zavaraoglad,ipopivšičašicurakije-gospodinGoljatkinsedeunaslonjaču,skromnopogledavšiunaokolo,mirnose zabavi nekim bednim nacionalnim listićem. Pročitavši dva-tri reda, ustade,pogledaseuogledalo,udesise izagladi,zatimpriđeprozoru ipogledada li su tunjegovekočije...azatimopetsedenamestoiuzenovine.Opažalosedajenašjunakbioveomauzrujan.Kadjepogledaonasativideodajetektri ičetvrt ida,prematome,imajošpriličnodačeka,auzto,kadjerasudiodajenepristojnodaseditako,gospodinGoljatkinnaručičokoladuiakomuseutovremenikakonijepila.Poštojepopiočokoladuiprimetiodajevrememaloodmaklo,ustadedaplati.Odjednomganekoudariporamenu.

Onseokrete iopazipredsobomdvojicukolega iznadleštva,one istekoje jejutrossreouLitejnoj-vrlomladeljudeipogodinamaipočinu.Snjimajenašjunakbioiovakoionako,nitiuprijateljstvu,nitiuotvorenomneprijateljstvu.Razumese,obestranepazilesunapristojnost,alidaljegzbliženjanijebilo,inijenimoglobiti.UovajčasgospodinuGoljatkinujetajsusretbiovrloneprijatan.Malosenamrštioizatrenutakzbunio.

- Jakove Petroviču, Jakove Petroviču - zacvrkutaše oba registratora - zar viovde?Kojim...

-A,tostevi,gospodo!-prekideihžurnogospodinGoljatkin,malozbunjeniskandalizovaniščuđavanjemčinovnika,aujednoi familijarnošćunjihovogdržanja,aliipakpravećiseponuždislobodaniotresit.-Dezertiraliste,dakle,gospodo,he,he, he? - I tu da bi ostao na visini i da bi se pokazao blagonaklon premakancelarijskoj mlađariji, s kojom se inače uvek držao na potrebnom odstojanju,pokuša da jednog od mladića potapše po ramenu. Ali prisnost u ovoj prilici nijepošlazarukomgospodinuGoljatkinu,iumestopristojnog,svojskoggesta,ispalojeneštosasvimdrugo.

-Anašmedved,sedi?...-Koto,JakovePetroviču?

17

-Pamedved,kaodaneznatekogazovumedvedom?...GospodinGoljatkin se nasmeja i okrete kelneru da primi kusur. -Govorimo

AndrejuFilipoviču,gospodo-nastavionsvršivši skelnerom, iovogaputasevrloozbiljna lica obrati činovnicima. Oba registratora značajno namignuše jedandrugome.

-Jošsedi,ipitaojezavas,JakovePetroviču-odgovorijedanodnjih.-Sedi,a?Nekaga,gospodo,nekasedi.Apitaojeizamene,a?-Pitao je,JakovePetroviču.Ališta je tosvama,namirisaniste,napomađeni,

kaonekikicoš?- Tek onako, gospodo, tek onako! Manite se toga... - odgovori gospodin

Goljatkin gledajući u stranu i osmehnu se usiljeno. Kad su činovnici videli da segospodinGoljatkinsmeši,udarišeusmeh.GospodinGoljatkinsemalonamršti.

-Prijateljskićuvamkazati,gospodo-rečenašjunakmalopoćutavšikaodaseodlučio (neka vam bude) da činovnicima nešto poveri - vi me svi gospodo,poznajete,alistemedosadznalisamosjednestrane.Uovomslučajunetrebanikogkriviti,ipriznajemdasamisambiodoneklekriv.

GospodinGoljatkin stisnu usne i značajno pogleda činovnike.Činovnici opetnamignušejedandrugom.

- Dosad me, gospodo, niste poznavali. Nije mi sad baš zgodno da se ovdeobjašnjavam.Rećićuvamsamouzgrednešto,ukratko.Imaljudi,gospodo,kojinevoleokolišneputeveimaskirajusesamozamaskaradu.Imaljudikojinevidepravičovekovzadatakuveštomglačanjuparketa cipelama. Ima i takvih ljudi, gospodo,kojinećerećidasusrećniidazadovoljnoživeakoim,naprimer,pantalonedobrostoje. Najzad, ima ljudi koji ne vole da obleću i da se vrte naprazno, benave iulaguju,i,štojeglavno,gospododaturajusvojnoskudnetreba...Jasam,gospodo,gotovosvekazao;dozvolitemisaddaseudaljim...

Gospodin Goljatkin zastade. Kako su gospoda registratori bili sada potpunozadovoljeni, obojica odjednom strašno neuljudno prsnuše u smeh. GospodinGoljatkinplanu.

- Smejte se, gospodo, smejte se, zasad! Kad poživite, videćete - reče on sosećanjemuvređenogdostojanstva,uzešeširipočedauzmičevratima.

- Reći ću ipak još nešto, gospodo - dodade obraćajući se poslednji putregistratorima-rećićujošnešto,jersmotuučetirioka.Evo,gospodo,mojihnačela:udobruseneponesi,auzluseneponišti;usvakomslučaju,nikomenepodmećemnogu.Nisamintrigantiponosimsetime.Zadiplomatunebihbiopogodan.Kažesejoš,gospodo,dapticasamaletinalovca.Istinaje,imogustimdasesložim;alikojeovdelovac,akoptica?Tojejošpitanje,gospodo!

GospodinGoljatkinućutaznačajnoisavrlovažnimizrazom,tojest,dignuvši

18

obrveijakostisnuvšiusne,poklonisegospodičinovnicimaizatimiziđeostavivšiihvrlozačuđene.

-Kudazapovedate?-upitadostagruboPetruška,komejevećvaljdadosadilodalutapohladnoći.-Kudazapovedate?-upitagospodinaGoljatkina,isretenjegovstrašniuništavajućipogled,kojimsenašjunaktojutrovećdvaputbranioikojijesadpotrećiputupotrebiodokjesilazionizstepenice.

-NaIzmajlovskimost.-NaIzmajlovskimost!Teraj!„Ručak kod njih neće početi do posle četiri, ili čak u pet sati” - mislio je

gospodinGoljatkin;-„danijeprerano?Uostalom,mogujadoćiineštoranije;toje

porodičniručak.Mogu,dakle,isan-fason2kaoštosekažemeđboljimsvetom.Zaštonebihjamogaosan-fason?Inašjemedvedrekaodaćesvebitisan-fason,izatoijatako...”

Tako je mislio gospodin Goljatkin dok mu je, međutim, uzbuđenje sve višeraslo.Videlosekakosespremananešto,vrlomučno,dakažemsamotoliko;šaputaojeusebi,desnomrukomgestikulirao,neprestanoizvirivaokrozprozoreodkočija-takoda,kadbineko sadvideogospodinaGoljatkina,nebinikako rekaoda seonspremadadobroruča,intimnoijošuporodičnomkrugu,san-fason,kakosetokažeuboljemsvetu.Najzad,kodsamogIzmajlovskogmosta,gospodinGoljatkinpokazanajednukuću;kočijebučnoprođošekrozkapijuizastadošenaulazusdesnestrane.Kad opazi na prozoru drugog sprata jednu žensku pojavu, gospodin Goljatkin jojposlarukompoljubac.Uostalom,onnisamnijeznaoštaradi,jerjeutomtrenutkubioprostoni živnimrtav. Izašao je izkočijabled i smeten,ušaonavrata, skinuošešir, mahinalno se doterao i krenuo uz stepenice osećajući u kolenima maludrhtavicu.

-OlsufijIvanovič?-upitaonslugukojimujeotvorio.-Kodkućeje,tojest,nijekodkuće.- Kako? Šta kažeš, prijane? Ja... ja sam došao na ručak, brate. Pa ti me

poznaješ?-Kakodavasnepoznajem!Alimijenaređenodavasneprimim.-Ti...tibrate...tisi,brate,sigurnopogrešio.Tosamja.Jasam,brate,pozvan;

došao sam na ručak - govorio je gospodinGoljatkin skidajući kaput i pokazujućiočiglednonamerudaseuputiusobe.

-Dozvolite,nemožese.Zabranjenomi jedavasprimim,naređeno jedavasodbijem.Takoje!

GospodinGoljatkinpreblede.UtomtrenutkuotvorišesevratakojavodeusobeiiziđeGerasimič,starisobarOlsufijaIvanoviča.

19

-JemeljaneGerasimoviču,oni,etohoćedauđu,aja...- A vi ste, Aleksejiču, budala. Idite u sobe, a ovamo pošaljite onu bitangu

Semjoniča. Ne može se - reče učtivo ali odlučno, obraćajući se gospodinuGoljatkinu.-Nikakosenemože.Molevasdaoprostite,nemoguvasprimiti.

- Jesu libaš takokazali:damenemoguprimiti? - zapitagospodinGoljatkinneodlučno.-Oprostite,Gerasimiču,alizaštosenemože?

-Nemoženikako.Prijaviosamvas;reklisu:zamolidaizvini.Vele,nemoguvasprimiti.

-Zašto?Kakoto?Kako...-Dozvolite,dozvolite!...-Alikakoto?-Alikakoto?Takotoneide!Prijaviteme...Kakoto?Došaosamnaručak...-Dozvolite,dozvolite!...-Uostalom,tojedrugastvar:kadmoledaizvinim;ipak,dozvolite,Gerasimiču,

kakoto,Gerasimiču?-Dozvolite,dozvolite! -branioseGerasimič idostaodlučnootklanjaorukom

gospodinaGoljatkina,apravioputadvojicigospodekojasuutomtrenutkuulazilaupredsoblje. Gospoda koja su ulazila bili su Andrej Filipovič i njegov sinovac,Vladimir Semjonovič. Andrej Filipovič htede da progovori nešto, ali se gospodinGoljatkinvećodlučio;većjeizlazioizpredsobljaOlsufijaIvanovičaoborenihočiju,crven,smešećisesmetenalica.

-Navratiću docnije,Gerasimiču; objasniću se; nadam se da će se sve to bezodlaganjarasvetliti-izgovorinapraguadelimičnonastepeništu...

-JakovePetroviču,JakovePetroviču...-začuseglasAndrejaFilipoviča,kojijepošaozagospodinomGoljatkinom.

Gospodin Goljatkin je tada već bio na prvom odmorištu. Brzo se okrenuoAndrejuFilipoviču.

-Štaželite,AndrejuFilipoviču?-upitaondostaodlučnimtonom.-Štavamje,JakovePetroviču?Štasteto?...-Ništa,AndrejuFilipoviču.Jasamovdesam,zasvojračun.Tojemojprivatni

život,AndrejuFilipoviču.-Šta?-Kažem,AndrejuFilipoviču,dajetomojprivatniživoti,kolikosemeničini,

tunemaničegzazornogštosetičemojihzvaničnihodnosa.-Kako!Štosetičezvaničnih...Štajevama,gospodine?-Ništa,AndrejuFilipoviču,bašništa,drskabalavica,ništaviše...-Šta!...Šta?-AndrejFilipovičsesmeteodzaprepašćenja.GospodinGoljatkin,

koji je dotada, razgovarajući sAndrejemFilipovičemodozdo sa stepenica, gledao

20

takokaodaćemuskočitipravouoči,kadjeopaziodasenačelnikodeljenjamalozbunio, skoro nesvesno učini korak napred. Andrej Filipovič uzmače. GospodinGoljatkin se pope na jednu, pa na drugu stepenicu. Andrej Filipovič se obazreuznemirenounaokolo.GospodinGoljatkinseodjednombrzopopeuzstepenice.Jošbrže,AndrejFilipovič skoknuusobu izalupizasobomvrata.GospodinGoljatkinostade sam. Pred očima mu se smrče. Sasvim se zbunio i stajao nekako tupozamišljen, kao prisećajući se nekog isto tako besmislenog slučaja koji se tu skorodogodio.„Eh,eh!”-prošaputasmeškajućisenasilu.Odozdo,sastepenica,začušese, međutim, glasovi i koraci, verovatno novih gostiju koje je Olsufij Ivanovičpozvao.GospodinGoljatkin sedonekleosvesti,bržepodižeokovratnikod rakuna,zaklonisenjimekolikojemogaovišeipočesilazitinizstepenice,batrgajućisitnimkoracima, žureći se i spotičući se. Osećao je neku slabost i utrnulost. Njegova jezabuna bila tako velika da, izišavši na ulaz, nije pričekao kočije, nego je prekoprljavogdvorišta pošao samdo svojih kola.Kad je prišaokolima i počeoda se unjimasmešta,gospodinGoljatkinjeumislimapoželeodapropadneuzemljuilibarda se sakrije u mišju rupu zajedno s kočijama, činilo mu se da sve živo u kućiOlsufijaIvanovičagledananjegasprozora.Znaojedabinamestuumroakobiseobazro.

-Štasesmeješ,budalo?-rečePetruški,kojisespremaodamupomognedauđeukola.

-Štaimamdasesmejem?Nesmejemse;kudaćemosad?-Hajdemokući,kreći...-Terajkući!-viknuPetruškaipopesenazadnjupapuču.„Imaglaskaovrana!” -pomisli gospodinGoljatkin.Kočije su,međutim,već

priličnoodmakleodIzmajlovskogmosta.Odjednom,našjunakizsvesnagepovučezagajtaninaredikočijašudaseodmahvrati.KočijašokretekonjeiposledvaminutaponovouterakolaudvorišteOlsufijaIvanoviča.-Netreba,budalo,natrag,netreba!- povika gospodin Goljatkin, a kočijaš, kao da je očekivao takvu naredbu, neodgovori na to ništa, nego, ne zaustavljajući se kod ulaza, obiđe unaokolo celodvorišteiponovoisteranaulicu.

Gospodin Goljatkin se nije odvezao kući, nego je prešao Semjonovski most,narediodaseskreneujednuuličicuistanepredgostionicunaizgleddostaskromnu.Sišavši s kola, naš junak isplati kočijaša i tako se najzad oslobodi svojih kočija.Petruškijenarediodaidekućiidagačekadoksenevrati,asamuđeugostionicu,uzezasebnusobuinaredidamudonesuručak.Osećaojedamujevrlozloidamujeuglavivrlozbrkanoihaotično.Dugojeuzbuđenohodaoposobi,najzadjeseonastolicu,poduproglavurukamaipočeosvomsnagomdasetrudidaponeštousvojimsadašnjimprilikamaprečistiirasvetli...

21

GLAVAČETVRTA

Dan, svečani rođendan Klare Olsufjevne, kćeri savetnika Berendjejeva,nekadašnjeg dobrotvora gospodina Goljatkina, dan koji je obeležen sjajnim iraskošnim svečanim ručkom, ručkom kakav odavno nisu videli u činovničkimstanovima kraj Izmajlovskog mosta i unaokolo, ručkom koji je pre ličio na nekiValtazarovpirnegonaručak,ištosetičesjaja,obiljaidostojanstvenostiimaousebinečeg vavilonskog: šampanjac „Kliko”, ostrige, voće iz dućana Jelisejeva i

Miljutina,3 tovni teoci i činovnička hijerarhija. Taj svečani dan, obeležen takosvečanim ručkom, završio se sjajnim balom, u uskom porodičnom krugu, ali ipaksjajnimštosetičeukusa,obrazovanosti ipristojnosti.Priznajem,naravno,daimaitakvihbalova,aliretko.Takvibalovipreličenaporodičnaveseljanegonabaloveimogu da se priređuju jedino po kućama kao što je, na primer, kuća savetnikaBerendjejeva. Reći ću i više: ja čak sumnjam da svi savetnici mogu davati takvebalove.O,da sampesnik! - razumese,barkaoHomer iliPuškin, jer se smanjimtalentomnebihsmeotugurati-ondabihvam,o,čitatelji,svetlimbojamaiširokimpotezima naslikao ceo taj tako svečani dan. Svoju bih poemu otpočeo ručkom,naročito bih naglasio onaj dirljivi i ujedno svečani trenutak kad se digla prvazdravicaučastkraljicetogapraznika.Prvobihvamnaslikaogosteutonuleusmernoćutanje i iščekivanje, koje je više ličilo na Demostenovo besedništvo nego naćutanje.ZatimbihvamprikazaoAndrejaFilipovičakaonajstarijeggostakoji, akohoćete, ima neko pravo na prvenstvo, ukrašenog sedom kosom i ordenjem kojepristaje toj sedoj kosi, kako ustaje i visoko diže pehar penušava vina za zdravicu,vina koje se naročito dovozi iz jedne daleke kraljevine da se njime služe gosti usličnimtrenucima,vinakojevišeličinabožanstveninektarnegonavino.Naslikaobihvamgosteisrećneroditeljekraljicetesvečanosti,kakoionidižusvojepeharekadiAndrejFilipovičiupravljajunanjegaočipuneiščekivanja.Naslikaobihvamkako je taj često pominjani Andrej Filipovič isprva prolio suze u pehar, zatimizgovoriočestitanjeisvoježelje,održaozdravicuiispiovinounjenozdravlje...

Alipriznajem,potpunopriznajemdanebihmogaodanaslikamsvusvečanost

22

onog trenutkakad je samakraljica slavlja,KlaraOlsufjevna, rumenakaoprolećnaružaodblaženstvaistidljivosti,presrećnapalanežnojmajciuzagrljaj;kakojenežnamajkazasuzilaikakosetomprilikomrasplakaoisamotac,uvaženistaracisavetnikOlsufijIvanovič,kogasuoddugogodišnjeslužbeizdalenoge,asudbinagazatakvuusrdnostnagradiladobrimkapitalom,kućom,imanjimailepoticomkćerkom-kakose rasplakao kao dete i kroz suze izjavio da je njegovo prevashodstvo plemenitdobrotvor.Nebihmogao,da,nebihvammogaonaslikatiopšteoduševljenještojeodmahzatimnastalo-oduševljenjekojesejasnoizraziločakiuponašanjujednogmladogregistratora(koji jeu tajčasviše ličionesavetnikanegonaregistratora), ikojijetakođezasuzioslušajućiAndrejaFilipoviča.AAndrejFilipovič,opet,utomsvečanomtrenutkunijenimaloizgledaokaokoleškisavetnikinačelnikodeljenjaujednom nadleštvu, nego nekako sasvim drukčije... ne znam kako, ali nikako kaokoleškisavetnik.Biojemnogovišeodtoga!Najzad...o!zaštoneposedujemtajnuuzvišenogimoćnogstila,svečanogstila,kojimbihmogaodapredstavimsvekrasneipoučne trenutkeučovekovuživotu,kojisukaonaročitoudešenidadokažukakoponekadvrlinatrijumfujenadnelojalnošću,slobodoumljem,porokomizavišću!

Nećuništareći,alićuvamćutke-štojeboljeodsvakekrasnorečivosti-ukazatina togasrećnogmladića,koji jeušaousvojedvadesetšestoproleće,naVladimiraSemjonoviča,nećakaAndrejaFilipoviča,kojisetakođedigaodaodržizdravicu,iukoga su se uprli suzni pogledi roditelja slavljenice, ponosni pogledi AndrejaFilipoviča, stidljivi pogledi slavljenice, ushićeni pogledi gostiju i, najzad, dostazavidljivi pogledi nekihmladih kolega po službi toga sjajnogmladića. Neću vamrećiništa,iakonemogudaneprimetimkakosveutomemladiću-kojijevišeličionastarcanegolinamladića,aliupovoljnomsmisluponjega-svepočevodrumenihobraza do njegovog asesorskog čina, sve samo što nije u tom svečanom trenutkuprogovorilo:etodokakvogvisokogstepenamožedobronamernostdovestičoveka.Neću opisivati kako je naposletku Anton Antonovič Sjetočkin, referent jednognadleštva,kolegaposlužbiAndrejaFilipovičainekadaOlsufijaIvanoviča, iuistovremestarikućniprijatelj ikumKlareOlsufjevne,starčićsedkaoovca,napijajućizdravicu,zakukurekaokaopetaoineštoveseloizdeklamovao;kakojeon,akobisemoglotakoreći,napristojannačinzaboravionapristojnostizbogtoganasmejaodosuza celo društvo, i kako ga je sama Klara Olsufjevna zbog takvog veselja iljubaznosti poljubila po naredbi roditelja. Reći ću samo da su se gosti, koji su seposletakvogručkamoraliosetitikaorodibraća,najzaddigliodstola;dasuzatimstarciiozbiljniljudi,poštosuizvesnovremeupotrebilinaprijateljskirazgovorinaizvesnu,razumese,vrlopristojnuiljubaznuintimnost,dostojanstvenoprešliudrugusobu i ne gubeći dragoceno vreme razdelili se u grupe i s osećanjem ličnogdostojanstvaposedalizastoloveprevučenezelenomčohom;kakosudameposedale

23

u salonu i odjednom, postavši neobično ljubazne, počele da govore o raznimstvarima;kakoje,najzad,samvisokopoštovanidomaćin,kogasuuodanojivernojslužbiizdalenoge,ikojije,nagrađensvimštojevećpomenuto,počeonaštakamada obilazi svoje goste, podupiran odVladimira Semjonoviča iKlareOlsufjevne, ikako je i onodjednompostaoneobično ljubazan i odlučio seda improvizujemaliskromanbal,bezobziranatroškove;kakojeutusvrhubioposlatpomuzikujedanokretanmladić (onajkoji je za ručkomviše ličiona savetnikanegoli namladića);kakosuposledošlimuzikanti,jedanaestnjihnabroju,ikakosuse,najzad,tačnoudevetipo,razlegliprimamljivizvucifrancuskogkadrilairaznihdrugihigara...

Netrebanigovoritidamijeperoslabo,tromoitupodakaoštopriličinaslikatajbal,koji jeneobičnoljubazni,sedidomaćinimprovizovao.Aikako,pitamvas,kakobihmogaoja,skromnipripovedač-inačeveomazanimljivih,naravnonasvojnačin,doživljajagospodinaGoljatkina -kakobih jamogaonaslikati tuneobičnu iuljudnumešavinu lepote, sjaja, pristojnosti, veselja, ljubazne ozbiljnosti i ozbiljneljubaznosti,nestašluka,radosti,sveteigre,savsmehčinovničkihdama,kojesuvišeličilenanimfenegolinadame-razumeseupovoljnomsmisluponjih-snjihovimljiljanski ružičastim ramenima i lišcima, vazdušastim figurama i nestašnoskakutavim i, govoreći visokim stilom, homeopatskim nožicama? Kako da vam,najzad,predstavimsvesjajnekavaljererazličitihčinova,veseleiozbiljne,mladićeisredovečne ljude, radosne ilinamrštene,kojisuzavremepauze izmeđudve igreuudaljenoj zelenoj sobici pušili lule, i one koji za vreme pauze nisu pušili lule -kavaljerekojisusviodredaimalilepčiniime,kavaljeredubokoprožeteestetskimosećanjem i osećanjem ličnog dostojanstva; kavaljere, koji su s damama govorilinajčešće francuski, a ako su govorili ruski, onda su se izražavali najotmenijimtonom, komplimentima i dubokomislenim frazama; kavaljere koji su samo upušionici dozvoljavali sebi izvesna ljubazna odstupanja od otmenog tona, izvesneprijateljske fraze i ljubazne familijarnosti kao, na primer: „Ala si slavno odvaliopolku,Petja!”ili:„Bogmesi,Vasja,junačkipritegaosvojudamu,kolikosihteo.”Zasveto,kaoštosamvećimaočastdavamobjasnim,o,čitaoci,nedostajemipero,izato ćutim.Vratimo seboljegospodinuGoljatkinu, jedinom ipravom junakunaševrloistinitepripovesti.

Stvarjeutomeštoseonsadnalaziuvrločudnompoložaju,blagorečeno.Ionje,gospodo,ovde, to jest,nenabalu,aligotovokaoda je inabalu;on,gospodo,nikomnesmeta,madaidesvojimputem,aliuovomtrenutku,onipaknijesasvimnapravom putu; on, eto, stoji - čudno je i da kažem - stoji u tremu na zadnjemstepeništustanaOlsufijaIvanoviča.Alitonijeništaštoontustoji;ontoonako.Stojion, gospodo, u ćošku, zavukao se namestašce koje nije toplo, ali je zatomračno,sakriosedonekleizaormanaistarogparavanameđusvakojakimlomom,dronjcima

24

istarudijom,sakriosezanekovreme,izasadsamopromatra,kaočoveksastrane,kakosestvarirazvijaju.On,gospodo,sadsamopromatra;alion,gospodo,istotakomože i da uđe... zašto ne bi ušao? Treba samo da korači pa da uđe, i to veomaspretnodauđe.Bašjesadcitirao,prestojavšivećideotrećegsatanazimiizmeđuormanaiparavana,izmeđusvakojakogloma,dronjakaistarudija,bašjesadcitirao,

zaličnoopravdanje,jednufrazublaženopočivšegfrancuskogministraVilela4:„Sveće doći na red ako umeš da pričekaš.” Tu je frazu gospodin Goljatkin pročitaonekada iz jedne,uostalom, sasvimbeznačajneknjige, alimu je sadakaoporučenapala na um. Prvo: fraza je vrlo dobro pristajala njegovom sadašnjem položaju; adrugo:štasvenepadanapametčovekukojiskorotripunasataočekujeutremu,umrakuizimi,srećanraspletsvojesituacije.

Poštoje,kaoštojerečeno,naveousebivrloumesnufrazubivšegfrancuskogministraVilela,gospodinGoljatkin,neznasezašto,setise ibivšeg turskogveziraMarcimirisa,takođeikrasnemarkgroficeLujze,okojojje,istotako,nekadačitaounekoj knjizi. Zatimmu pade na um da su jezuiti postavili sebi kao načelo da svasredstvasmatrajuzapogodnasamodaciljbudepostignut.Kadsemaloohrabriotimistorijskimargumentom,gospodinGoljatkin rečesamsebi:„Kakvi jezuiti!” Jezuitisu svido jednogabilinajvećebudale, ionće ih sad svezadenuti zapojas - samoneka se bar za trenutak isprazni bife (soba čija su vrata izlazila pravo u trem, nasporednostepenište,gdesesadnalaziogospodinGoljatkin);onće,bezobziranasvejezuite,pravopreći izbifeanajpreusobuzačaj,zatimusobugdeigrajukarata,aodatlepravceusalugde igrajupolku.Proćiće tuda,svakakoćeproći,proćićeneobazirućiseninašta,promaćićelepoinikonećeniopaziti;adalje,znaonsveštatrebadaradi.

Eto, u takvom položaju, gospodo, nalazimo sad junaka naše potpuno istinitepripovesti, iako je, uostalom, teško objasniti šta se s njim zapravo zbivalo u tovreme.Stvarjeutomeštojeonuspeodasedokopatremaistepeništa-zaštosenebidokopao,svisedokopavaju-alinijesadsmeodaljedaprodire,nijesmeotojavnodaučini...nezatoštoonneštonijesmeo,negotako,štoonsamnijehteo,štojeviševoleodaostaneskriveninečujan.I takoon,gospodo,sadčeka,skriveni tih,čekaravnodvaiposata.Zašto,uostalom,danedočeka?IsamVilelječekao.„AštaimatuVilel!”-pomisligospodinGoljatkin.-„KakavVilel?Eto,dajasadhoću,ovaj...da tek odjednom uđem?... Eh, ti, mamlaze jedan!” - reče gospodin Goljatkin ipromrzlomrukomuštinusezapromrzliobraz-„budalinojedna,Goljanenijedan-iimetijetakvo!...”Uostalom,tamiloštapremasopstvenojosobiuovomtrenutkubilaje samoonako, uzgred, bez ikakvog vidljivog cilja.Već se on i pomakao i kročionapred; trenutak je nastao; bife se ispraznio, u njemu nema nikoga; sve je to

25

gospodin Goljatkin video kroz prozor; u dva koraka našao se kraj vrata i već jepočeodaihotvara.„Ućiilineući?No,ući ilineući?Ućiću...zaštonebihušao?Smelomesusviputeviotvoreni!”Kadsetakoohrabrio,našjunakodjednom,sasvimneočekivano,uzmaknuzaparavan.„Ne”-mislioje-„jerakonekouđe?Dabogme,uđoše;štosamoklevaodoknijebilonikoga?Prodrobihbezpomuke!...Alikakodaprodre kad je čovek takve naravi! Kako je to niska osobina! Uplašio se kao zec.Uostalom,tojevećnanasnalik:uplašitise;takojeto!Pokvaritinešto,tojenanasnalik,iotomenas,bolje,nemojtepitati.Eto,stojsadtukaopanjina,itotije!Kodkuće bih ja sad popio šolju čaja... Bilo bi tako prijatno ispiti šoljicu. Ako dođemdocnije, Petruška će i da gunđa.Da odem ja kući?Neka đavo nosi sve! Idem, pakraj!”Našavši tako izlaz iz svoje situacije,gospodinGoljatkinnaglokretenapred,kaodaga jenekonavio;udvakoraka seobreubifeu, zbaci sa sebekaput, skidešešir,sve tožurnotutnuu jedankut,udesi izagladi;zatim...zatimpođeusobuzačaj, odatle šmugnu u drugu sobu, gotovo neprimetno kliznumeđ zanesene igrače;zatim... zatim... tu gospodin Goljatkin zaboravi na sve što se oko njega dešava, ipravokaosnebaupadeudvoranuzaigranje.

Kaouinat,utomtrenutkunisuigrali.Damesušetalepodvoraniuživopisnimgrupicama.Muškarcisuseskupljaliugrupice,ilišvrljaliposobiangažujućidame.Gospodin Goljatkin ništa od svega toga nije video. On je video samo KlaruOlsufjevnu,porednjeAndrejaFilipoviča,zatimVladimiraSemjonoviča,ijošdva-trioficira,ijošdva-triistotakointeresantnamladića,kojisuiliulivaliilivećostvarilinekenade,kakosemoglozaključitinaprvipogled...Videojejošponekoga.Upravone - nikoga više nije video, ni na koga nije gledao... ali, pokretan istomoprugompomoćukojejenezvanupaonatuđbal,pođedalje,pajošdalje,ijošdalje;naleteuzput na nekog savetnika, stade mu na nogu; odmah zatim stade na haljinu jedneuvaženestarice imalo jepocepa,gurnuslugukoji jenosioposlužavnik,gurnu jošnekog, aliništaod svega toganeopažajući ili, bolje reći,opažajući, alionako sveskupa,negledajućiniukoga,probijaosesvedaljeidaljenapred,doksenijenašaopred samomKlaromOlsufjevnom.Bez svake sumnje, on bi sad, i to okomda netrepne, s najvećim zadovoljstvom propao u zemlju; ali što je učinjeno, učinjeno...nikakosevišenemožepopraviti!štadaradi?„Udobruseneponesi,auzluseneponišti.” Razume se da gospodin Goljatkin nije bio intrigant, niti majstor dacipelamaglačaparkete...Takoseidesilo.Uztosusejošijezuitinekakoumešali...Uostalom, gospodinu Goljatkinu nije bilo do njih! Sve što je šetalo, larmalo,govorilo, smejalo se, odjednom se kao na nekimig stišalo imalo-pomalo zgrnulookogospodinaGoljatkina.Uostalom,gospodinGoljatkinkaodanijeništaničuonivideo-onnijemogaodagleda....nikakonijemogaodagleda,oboriojeoči i takostajao,dajući,uostalom,sebičasnurečdaćesejošnoćasnanekinačinubiti.Pošto

26

jedaotučasnureč,gospodinGoljatkinumislimarečesebi:„Kudpuklodapuklo!”inasvojeličnozaprepašćenjesasvimneočekivanopočedagovori.

Započeo je gospodin Goljatkin čestitkama i lepim željama, čestitanje prođedobro;akodželjanašjunakzape.Onjepredosećaodaće,akozapne,sveodjednomotići do đavola. Tako je i ispalo - zapeo je i smeo se... smeo se i pocrveneo,pocrveneoiizgubiose,izgubioseipodigaooči,podigaoočiiobazreose,obazreoseipremro...Svisustajali,svisućutali,sviiščekivali;malodaljepočešeidašapuću,malo bliže da se smeju. Gospodin Goljatkin baci pokoran i smeten pogled naAndreja Filipoviča. Andrej Filipovič mu odgovori takvim pogledom da, kad našjunak već ne bi bio ubijen potpuno, savršeno, bio bi ubijen po drugi put da je tonekakomogućno,ćutanjejeidaljetrajalo.

- To se više tiče ličnih prilika i mog privatnog života, Andreju Filipoviču -progovori jedva čujnim glasom, ni živ ni mrtav, gospodin Goljatkin - nije tozvaničanslučaj,AndrejuFilipoviču...

-Stiditese,gospodine,stiditese!-rečeAndrejFilipovičpoluglasnosizrazomstrašnognegodovanja;reče,uzeKlaruOlsufjevnuzarukuiokreteseodgospodinaGoljatkina.

-Nemamčegadasestidim,AndrejuFilipoviču-odgovorigospodinGoljatkinisto takopoluglasno,bacajućiokosebeočajničkepoglede, izgubivšise i trudećisedauzbunjenojgomilinađenekogizsvojesredineisvogsocijalnogpoložaja.

- Pa nije to ništa, gospodo, pa nije to ništa! Pa šta je u tome? To se možesvakome desiti - šaputao je gospodin Goljatkin, pomerajući se polako s mesta itrudeći se da iziđe iz gomile koja ga je okružila.Napravišemuput.Naš se junakprobi nekako između dva reda radoznalih i začuđenih posmatrača. Sudbina ga jevukla.GospodinGoljatkinjeisamosećaodagasudbinavuče.Naravno,onbisvedaokadbimogaosad,neremetećipristojnost,dasenađenasvompređašnjemmestuu tremu, kraj sporednog stepeništa; ali pošto to nije bilo nikakomoguće, on početražitinačinda izmakneunekikutić ida tamoostanedastoji,skromno,pristojno,izdvojeno,nedirajućinikoga,ne svraćajućina sebenikakvunaročitupažnju, aliuistovremestekavšinaklonostgostijuidomaćina.InačejegospodinGoljatkinosećaokaodaganeštonagriza,kaodaseljulja,pada.Najzadsedočepajednogkutkaistadeu njemu kao dosta ravnodušan posmatrač sa strane, oslonjen rukama na naslonedvejustolicakojimajenatajnačinpotpunozavladao;trudiosesaddapomogućstvuštobodrijegledagosteOlsufijaIvanovičakojisuseskupiliokonjega.Najbližimujebionekioficir,visokilepmladić,predkojimsegospodinGoljatkinosetikaopravabubica.

-Gospodineporučnice, ove sudve stoliceodređene zaKlaruOlsufjevnu i zakneginjicuČevčehanovu,kojatakođeigraovde;jaih,gospodineporučnice,čuvam

27

zanjihdve-progovorigospodinGoljatkinzaduvanoiupreugospodinaporučnikamolećivpogled.Poručniksećutećiokreteodnjegasubistvenimosmejkom.Poštojepromašionajednommestu,našjunakrešidapokušasrećunanekojdrugojstrani,iobrati se pravonekomvažnom savetnikukoji je imaovisokordenovratu.Ali gasavetnikodmeritakohladnimpogledomdasegospodinGoljatkinosetikaoiznenadapolivenčitavimkablomhladnevode.GospodinGoljatkinsetadsmiri.Rešise:boljedaćuti,daseneobraćanikome,dapokažedaontotekonako,dajeionkaoisviostali,idajenjegovpoložaj,kakomuizgleda,unajmanjurukubarpristojan.Stommišlju,prikovaonpoglednamanšetesvogmundira,zatimpodižeočiizaustaviihnajednom gospodinu vrlo solidna izgleda. „Ovaj gospodin nosi vlasulju” - pomisligospodinGoljatkin-„akadbisetavlasuljaskinula,glavabibilagolabaškaomojdlan.”Poštoučinitakovažnootkriće,gospodinGoljatkinsesetiarapskihemira:kadbi se njima skinula zelena čalma, koju nose u znak svog srodstva s prorokomMuhamedom, i njihova bi glava bila gola i ćelava. Zatim, verovatno po naročitojasocijaciji ideja u svojoj glavi o Turcima, gospodin Goljatkin dođe i do turskihpapuča, i tu seodmahsetidaAndrejFilipovičnosi cipelekojepre ličenapapučenego na cipele. Videlo se da se gospodin Goljatkin već donekle snašao u svompoložaju.„Eto,kadbiovajlusterpao”-sinukrozglavugospodinuGoljatkinu-„eto,kadbisadovajlusterpaosmesta,ipaonagoste,jabihodmahpoleteodaspasavamKlaru Olsufjevnu. Pošto bih je spasao, kazao bih joj: ,Ne uznemiravajte segospođice; nije to ništa. A vaš spasilac sam ja. Zatim...” Tu gospodin Goljatkinokrete glavu u stranu, tražeći Klaru Olsufjevnu i vide Gerasimiča, starog sobaraOlsufija Ivanoviča. Gerasimič je s vrlo zabrinutim i vrlo zvaničnim i svečanimizrazom išao pravo k njemu. Gospodin Goljatkin zadrhta i namršti se od nekognesvesnog i u isti mah najneprijatnijeg osećanja. Mahinalno se obazre oko sebe;dođenamisaodanekakokradom,postrance,neprimetno,umakneizgužve;prostodaseizgubi,tojestdaseučinikaodanitijelukjeonitilukmirisao,kaodasestvarnimalo ne tiče njega. Ali pre nego što je naš junak stigao da se na nešto odluči,Gerasimičjevećstajaoprednjim.

- Vidite, Gerasimiču - reče naš junak s osmejkom - vi treba da naredite da,vidite li, svećuonuonamou svećnjaku,Gerasimiču, samo štonijepala, vi, dakle,eto,danareditedaseonanamesti;zbilja,samoštonijepala,Gerasimiču...

-Jelisveća?Ne-e,svećastojipravo;avasenotamonekotraži.-Akometamotraži,Gerasimiču?- E, ja baš ne znam tačno ko. Nečiji sluga. Tu li je, veli, Jakov Petrovič

Goljatkin?Ondaga,kaže,pozovite,tražegaradinekevrlohitnestvari...etotako.-Ne,Gerasimiču,visevarate;utomese,Gerasimiču,varate.-Sumnjam...

28

-Ne,Gerasimiču,nematusumnje;tu,Gerasimiču,nemaničegsumnjivog.Nikomenenetraži,Gerasimiču,nemakodametraži,jasamovdemeđusvojima,tojest,nasvommestu,Gerasimiču.

Gospodin Goljatkin odahnu i pogleda oko sebe. Tako je! Sve što je bilo udvorani,svejeuprloočiunjegaisvisugaslušali,unekomsvečanomiščekivanju.Muškarcisusezgrnulibližeiosluškivali.Malodaljeuznemirenosušaputaledame.Samdomaćinnađe seblizugospodinaGoljatkina, imada seponjegovom izgledunijemogloopazitidaionuzimaneposrednoučešćeusituacijigospodinaGoljatkina- jer se sve to činilo na fini način - ipak je iz svega toga junaknaše pričemogaojasnoosetitidajezanjnastaoodlučantrenutak.GospodinGoljatkinjelepovideodaje došlo vreme da učini odsudan udarac, da posrami svoje neprijatelje. GospodinGoljatkinjebiouzbuđen.GospodinGoljatkinosetinekonadahnućepasedrhtavimisvečanimglasomobratiponovoGerasimiču,kojijestajaouiščekivanju.

-Ne,prijatelju,nikomenenezove.Tisevaraš.Rećićuti još iviše: tisise ijutros varao kad si me uveravao... kad si se usudio da me uveravaš, kažem ti(gospodinGoljatkindižeglas),dameuveravašdajeOlsufijIvanovič,mojdobrotvorodvajkada,kojimijeunekurukuzamenioioca,narediodamisezatvorenjegovavrata, i to u trenutku porodične i najsvečanije radosti za njegovo očinsko srce.(GospodinGoljatkinsesamozadovoljnoisdubokimčuvstvomobazreunaokolo.Natrepavicamamusepojavišesuze.)Ponavljam,prijatelju-završinašjunak-tisiseprevario,strašnosiseineoprostivoprevario...

Trenutakjebiosvečan.GospodinGoljatkinjeosećaodajepostigaovanredanefekat.GospodinGoljatkin jestajaooborivšiskromnooči iočekivaodagaOlsufijIvanovič zagrli. Opažalo se da su gosti uzbuđeni i u nedoumici; čak je inepokolebljivi i strašni Gerasimič zapeo pri reči „sumnjam”... kad odjednom,nemilosrdni orkestar neočekivano grunu polku. Sve propade, sve ode u vetar.GospodinGoljatkinuzdrhta.Gerasimičustuknu,sveštojebiloudvoraniustalasasekaomore,ikaoprviparproleteVladimirSemjonovičsKlaromOlsufjevnom,palepiporučniksakneginjomČevčehanovom.Gledaociseradoznaloioduševljenosabišedagledajuone što igrajupolku, interesantnumodernu igru, koja je svima zavrtelaglavu.GospodinaGoljatkinazaboravišenanekovreme.Aliseodjednomsveuzbuni,uskomeša,užurba;muzikaprestade...desi sečudandogađaj.Zamorenaod igranja,jedvadišućiodumora,zajapurenihobrazaigrudikojesuseburnonadimale,najzad,sva iznemogla, Klara Olsufjevna pade u naslonjaču. Sva srca pohrliše divnojčarobnici, svi su se otimali ko će pre da joj čestita i da joj zahvali za pričinjenozadovoljstvo - kad odjednom pred njom iskrsnu gospodin Goljatkin. GospodinGoljatkinbiojebled,dokrajnostismeten,kaodajeionnekakoiznemogao,ijedvasekretao.Smeškaosezbognečegaimolećivopružaoruku.KlaraOlsufjevnaučudu

29

nijestigladatrgnesvojuruku,imahinalnosediglanapozivgospodinaGoljatkina.GospodinGoljatkinsepovinapred,prvojedanput,padrugiput.Zatimpodiženogu,načininjomenekuvrstupolukruga,nekakopocupnu,zatimsespotače...ionjehteodaigrasKlaromOlsufjevnom.KlaraOlsufjevnaciknu,svipoletešedajeoslobodeizrukugospodinaGoljatkina, inašegjunakagomilaodjednomodgurnunadesetakkoraka.Okonjegaseobrazovakrug.Začusevikaicikadvejustaricakojenašjunakupovlačenjuumaloštonijeoborio.Zabunajebilaužasna;svisuzapitkivali,svisuvikali, svi raspravljali. Orkestar umuče. Naš se junak vrteo u svom krugu, imahinalnopokušavajućidasesmeši,mrmljaojeusebi,pazaštone,polkaje,veli,barkakosenjemučini,novaiveomainteresantnaigra,stvorenazazabavudama...aliakosevećstvartakookrenula,onjespremanidasesloži.Izgleda,međutim,daniko nije ni tražio saglasnost gospodina Goljatkina. Naš junak oseti tad kako seodjednom nečija ruka spustila na njegovu, i kako je druga ruka malo pritisnulanjegova leđa, i da ga nekako naročito brižljivo upućuje u jednom pravcu. Najzadopazidaidepravovratima.GospodinGoljatkinhtedeneštoreći,neštoučiniti...Aline,onvišeništanijehteo.Onsesamomahinalnosmeškao.Najzadosetikakomunavlačekaput,kakomunaočinabijajušešir,iondasenađeutremu,nahladnoći,azatimnastepenicama.Najzadsespotače,pričinimusedapadaubezdan,većjehteodavikne-kadseodjednomnađeudvorištu.Svežgavazduhzapahnu,onzatrenutakzastade, baš u tom času dopreše do njega zvuci orkestra koji je opet grunuo.GospodinGoljatkinseodjednomsetisvega; izgledadamusesvemalaksalesnageopet povratiše. Naglo polete s mesta na kom je dotad stajao kao prikovan, istrmoglavceizletenapolje,makud,navazduh,naslobodu,kudagaočivode.

30

GLAVAPETA

Nasvimpetrogradskimkulamakojesupokazivale i izbijalesateotkucatačnoponoć kad je gospodin Goljatkin van sebe istrčao na obalu Fontanke, u bliziniIzmajlovskogamosta,bežećiispredneprijatelja,ispredgonjenja,odčitavogpljuskazvrčakanjemuupućenih,odvikeuznemirenihstarica,odženskogkukanjaijaukanjai od ubistvenih pogleda Andreja Filipoviča. Gospodin Goljatkin bio je ubijen,potpunoubijen,upunomsmislutereči;iakojeutomtrenutkuimaosposobnostdabeži,bilojetojedinonekimčudom,čudomukojenionnijehteodaveruje.Noćjebila strašna, novembarska, vlažna, maglovita, kišovita, snegovita, bremenitakijavicama,groznicama,anginama,vrućicomsvihvrstairodova,jednomrečju,svimdarovimapetrogradskognovembra.Vetar jezavijaopoopustelimulicamauzdižućiiznadalkizačamcecrnuvoduFontanke i izazivački trzajućislabačkefenjere,kojisu, opet, svojom tananom i prodirnom škripom pratili njegovo zavijanje, što jestvaralo jedan beskrajan, piskav i štropotav koncert, tako dobro poznat svakompetrogradskom stanovniku.U istimah padali su kiša i sneg.Mlazevi kiše, nošenivetrom,udaralisuskorovodoravnokaoizvatrogasnogšmrka, ibolisu isekli licenesrećnom gospodinu Goljatkinu kao hiljade čioda i igala. Usred noćne tišine,prekidanesamodalekimtutnjemkočija,zavijanjemvetraiškripomfenjera,čulosetužno pljuskanje i žubor vode koja je padala sa svih krovova, nastrešnica, oluka iispustanagranitnipločnik,živedušenijebiloublizininiudaljiniičinilosedajenijemoglonibitiutodoba,potakvomvremenu.Dakle,jedinijegospodinGoljatkinsam sa svojim očajanjem, hitao običnim, sitnim i brzim korakom pločnikomFontanke, trudeći se da što pre stigne u svoju ulicu, Šestilavočnu, na svoj četvrtisprat,usvojstan.

Mada su sneg, kiša i sve ono što čak ni imena nema kad pod petrogradskimnovembarskimnebomuzvitlavejavicainepogoda,odjednomiiznenadanapalivećionako nesrećama ubijenog gospodinaGoljatkina, ne dajućimu nimalo poštede niodmora, prodirućimu do kostiju, lepećimu oči, duvajući na njega sa svih strana,ometajućimuputiposlednjusvest- iakosesvetoodjednomsručilonagospodina

31

Goljatkina,kaodasenamernozdružiloisložilosasvimnjegovimneprijateljima,damuzatrujudan,večeinoć-bezobziranasveto,gospodinGoljatkinjeostaogotovoneosetljivzaovajposlednjidokazdagasudbinaproganja.Tolikogajesilnopotresloi prenerazilo sve što se dogodilo pre nekoliko trenutaka kod gospodina savetnikaBerendjejeva.

Kad bi neki stran i nezainteresovan posmatrač onako sa strane pogledao najadno kaskanje gospodina Goljatkina, i njega bi odjednom obuzeo strašni užasnjegovihnevoljaisigurnobirekaodagospodinGoljatkinizgledasadakaodaželidaseodsamogasebenekudasakrije,kaodahoćeodsamogsebenekuddapobegne.Jest!Bilojezaistatako.Rećićemoiviše:gospodinGoljatkinnesamodaježeleodapobegneodsamogasebenegočakidasasvimpropadne,danepostoji,pretvoriseuprah.Utovremeonnijeobraćaopažnjeninaštaokosebe,nijerazumevaoništaodsvegaštoseokonjegadogađa;izgledaojetakokaodazanjega,ustvari,nepostojenineprijatnostiružnenoći,nidugogaputa,nikiše,nisnega,nivetra,svetesvirepenepogode. Kaljača, koja se bila smakla sa cipele na desnoj nozi gospodinaGoljatkina,ostadetuublatuisnegunapločnikuFontanke,agospodinGoljatkininepomisli da se vrati po nju, niti opazi da ju je izgubio. Bio je tako zabrinut da jenekoliko puta, odjednom, nemareći ni za šta oko sebe, sav obuzetmišlju o svomskorašnjem strašnompadu, zastajao nasredpločnika, nepomičankao stub; i u tomtrenutku umirao, nestajao. Zatim bi odjednom, kao besan, naglo pojurio smesta itrčao, trčao ne osvrćući se, kao da se spasava od neke potere, neke još strasnijenesreće... Zaista, položaj njegov bio je užasan!... Najzad, sasvim iznemogao,gospodinGoljatkinzastade,naslonisenaobalskuogradukaočovekkomejesasvimneočekivanopošlakrvnanos,ipomnosezagledaumutnu,crnuvoduFontanke.Neznasekolikojevremenatakoproveo.ZnasesamotodajegospodinGoljatkinutomtrenutkupaoutakvoočajanje,biotakoizmrcvaren,takoizmučen,tolikoiznemogaoiklonuosvojimionakooslabljenimduhom-dajezaboravionasve,inaIzmajlovskimost, i na Šestilavočnu, i na svoju sadašnjicu... Šta sad?Njemu je bilo svejedno;stvarjesvršena,gotova,odlukadonetaipotpisana.Paštamujeonda?...Odjednom...odjednom zadrhta celim telom i nehotice odskoči skoro dva koraka u stranu. Sneiskazanim nemirom poče da se obazire oko sebe; ali nikoga nije bilo, ništa senaročito nije desilo; ameđutim...međutim, njemu se učinilo da je baš tad, u tomtrenutku, neko stajao tu pored njega, takođe naslonjen na obalskuogradu, i čudnastvar - čakmu je nešto i rekao, neštomu je brzo, odsečno, ne sasvim razumljivorekao što se njega ticalo i bilo mu vrlo blisko. „Šta je to, biće da mi se samopričinilo?”-rečegospodinGoljatkinobazirućisejošjednomokosebe.-„Gdejatostojim?...Eh,eh!”-završionvrtećiglavom,ameđutimjesosećanjemnemira,tuge,čak istrahapočeodagledaumutnu ivlažnudaljinu,naprežućise izsvesnageda

32

svojimkratkovidimočimaprodrekrozmokriprostorštoseširioprednjim.Alinijebiloničeganovog,ništaosobitonijepalouočigospodinuGoljatkinu.Reklobisedaje svebilou redu, kako treba, to jest, sneg je još jače, krupnije i gušćepadao, nadvadeset koraka nije se ništa videlo, fenjeri su škripali još prodirnije nego pre, avetarje,činilose,jošplačnije,jošžalosnijeotezaosvojutužnupesmu,kaonametljivprosjakkojimolibakarninovčićzahleb.„Eh,eh!štajetosamnom?”-ponoviopetgospod a Goljatkin nastavljajući put i pomalo se neprestano obazirući unaokolo.Međutim, nekonovoosećanje obuze celokupnobićegospodinaGoljatkina: nije tobilaniseta,nijetobionistrah...grozničavadrhtavicaprostrujamužilama.Trenutakbešeneiskazanoneprijatan!„Ništa”-progovorion,daseohrabri-„paništa,moždatozaistanijeništaineprljaničijučast.Moždajetakoitrebalodabude”-nastavi,nisamneshvatajućištagovori-„moždaćesesvetousvojevremeokrenutinabolje,inećebitištadasezamerainikonećebitikriv.”Govorećitako,irečimaolakšavajućisebi,gospodinGoljatkinsemalootrgao,stresaosasebesnežnepahuljicekojesumuugustomslojunapadalenašešir,okovratnik,kaput,kravatu,cipeleisve-aličudnoosećanje, čudnu, mračnu svoju tugu još nikako nije mogao da odagna. Negde udaljinizačusetopovskipucanj.„Alajeovostrašnovreme”-pomislinašjunak-„dane bude poplave? Mora da je voda mnogo nadošla.” Tek što je to izrekao ilipomislio, gospodin Goljatkin opazi kako mu neki prolaznik, koji je verovatnozadocnio zbog nečega, kao i on, ide u susret. Okolnost na izgled beznačajna,slučajna,aligospodinGoljatkin, isamneznajućizašto,smeose,čaksepoplašio izbuniomalo.Nezatoštobisebojaorđavačoveka,negoonako,možda...„Alikoćeznatikojetajkasniprolaznik”sinugospodinuGoljatkinukrozglavu-„moždajeionbašjedanodonih,moždajeontuionoglavno,ineidetektako,negomisciljemprečiputinedamimira.”Uostalom,gospodinGoljatkinmoždainijepomisliobašto,negotrenutnosamoosetioneštosličnoivrloneprijatno.Nije,uostalom,niimaokad da misli i oseća; prolaznik je već bio na dva koraka od njega. GospodinGoljatkinodmah,po svomstaromobičaju,požurida sebidanaročit izgledkoji jejasno pokazivao da je on,Goljatkin, dovoljan sebi, da se drži po strani, da je putdostaširokzasveidaon,Goljatkin,nikoganedira.Odjednomzastadekaoukopan,kao da ga je munja ošinula, i brzo se okrete za prolaznikom koji tek što ga jemimoišao;okretesestakvimizrazomkaodagajeneštopovukloodostrag,kaodamujevetarokrenuovetrokaz.Prolaznikjebrzonestajaousnežnojvejavici.Ionjeišaožurno,ibioistokaoigospodinGoljatkinodeveniuvijenodglavedopete,iistoonako kao i on sitno koračao i kaskao malo poskakujući pločnikom Fontankeučestalim, sitnim korakom. „Šta je to?” šaputao je gospodinGoljatkin smešeći senepoverljivo, ali ipak zadrhta celim telom. Jeza mu prođe leđima. Međutim,prolaznikajenestalo,višesenisučulininjegovikoraci,agospodinGoljatkinjejoš

33

stajaoigledaozanjim.Ipaksenajzadmalo-pomalopovratio.„Štalijeto”-pomisliljutito-„jesamlijapoludeo?”Okreteseipođesvojimputemubrzavšiiusitnivšijošviše korake i trudeći se da ni o čemu ne misli, čak je toga radi i oči zatvorio.Odjednom,krozzavijanjevetraihuknepogode,opetmudođedoušijušumnečijihvrlobliskihkoraka.Onzadrhtaiotvorioči.Prednjim,isadanadvadesetinukoraka,crneo se neki čovečuljak i brzomu se približavao. Taj se čovečuljak žurio, sitnokoračao,hitao,pase rastojanjebrzosmanjivalo.GospodinGoljatkin jevećmogaopotpunodavidisvognovogzadocnelogdruga-onga ivide ikriknuodčuđenja iužasanogemupoklecnuše.Biojetoonajisti,njemuvećpoznatipešakkogajepredesetminutapropustiomimosebeikojisesadnajednomsasvimneočekivanoopetpojavio pred njim. Ali nije samo to čudo prenerazilo gospodina Goljatkina -gospodinGoljatkin jebio takopreneraženda jezastao,uzviknuo,hteonešto reći ipojuriodastigneneznanca,čakmujeneštoiviknuo,verovatnouželjidagaštoprezaustavi.Nepoznatizaistazastade,otprilikedesetkorakaodgospodinaGoljatkina,itotakodagajesvetlostizobližnjegfenjeracelogobasjavala;zastaoje,okrenuosegospodinuGoljatkinuisnestrpljivozabrinutimizrazomčekaoštaćeovajdakaže.„Izvinite,moždasamseprevario”-progovorinašjunakdrhtavimglasom.Nepoznatisećutke i ljutitookrete ibrzopođesvojimputem,kaodasežuriodanadoknadi sGoljatkinomizgubljenetrenutke,štosetičegospodinaGoljatkina,unjemuzadrhtasvaka žilica, kolena mu poklecnuše, oslabeše, on jauknu i sede na kamen krajpločnika.Uostalom,imaojeizaštodasetakozbuni.Stvarjeutomeštomusetajnepoznati sadpričinionekakopoznat.To jošnebi biloništa.Ali onpoznade, sadgotovo sasvim poznade tog čoveka. On je često viđao tog čoveka, nekada ga jeviđao,ibašdostaskoro;gdelijetobilo?Danijejuče?Uostalom,opetnijeglavnastvarbilau tomeštoga jegospodinGoljatkinčestoviđao;a iničegnaročitognijebiloutomčoveku.Naprvipogledtajčoveknijenibudioničijunaročitupažnju.Biojekao i svi,pristojan, razumese,kao i svipristojni ljudi, amožda je imao inekepriličnoznačajnevrline-jednomrečju,biojetočovekdovoljansamsebi.GospodinGoljatkin nije osećao prema njemu ni mržnju ni prijateljstvo, pa ni najmanjeneraspoloženje;reklobisebašnaprotiv;ameđutim(iutojjeokolnostiibilaglavnastvar),međutim,nizakakvoblagonasvetunebiželeodasesretnesnjim,anaročitodase sretneovakokaosad,naprimer.Rećićemoviše:gospodinGoljatkin jevrlodobroznaotogačoveka:znaomuječakiimeiprezime,međutim,nizašta,inizakakvoblagonasvetunebihteodamuizustiime,dapriznadasezovetakoitako,damu je očevo ime to i to, a prezime takvo i takvo.Da li je dugo ili kratko trajalazabunagospodinaGoljatkina,dalijeondugosedeonakamenu-nemogureći,alitek što se samomalo povratio, on odjednom poče da trči bezobzirce, što je bržemogao;gubiojedah,jednodvaputseispotakaoiumaloštonijepao,itomprilikom

34

se ogoli i druga cipela gospodina Goljatkina, koju je takođe kaljača napustila.Najzad,gospodinGoljatkinmalousporikorak,daodahne,žurnoseobazreunaokoloi vide da je već pretrčao, iako to nije opazio, sav svoj put po Fontanki, prešaoAnjičkovmostijedandeoNevskogisadstojinaugluLitejne.GospodinGoljatkinskreteuLitejnu.U tom trenutkuon jeposvompoložaju ličionačovekakoji stojinad strašnimponoromdok sepodnjimzemljaodronjava;već sezaljuljala,već sepokrenula, poslednji put se ljulja, pada, povlači ga u bezdan, međutim, nesrećniknemanisnageničvrstineduhadaodskočiunazad,daodvratisvojeočiodprovalijekoja zjapi: bezdan ga vuče i on najzad skače u nj sam, sam ubrzavajući trenutaksvojepropasti.GospodinGoljatkinjeznao,osećaoibiopotpunoubeđendaćemusenasvakinačinnaputudogoditinekozlo,daćemusedesitijošnekaneprijatnost,daćenaprimer,opetsrestisvogneznanca.Ali,zadivnočudo,onjesambašiželeotajsusret,smatraoganeizbežnimimoliosamodaseštopresvetosvrši,dasenjegovpoložaj razjasnima na koji način, ali samo što pre.Međutim, neprestano je trčao,trčao kao da ga kreće neka nepoznata sila, jer je u celom svombiću osećao nekumalaksalostiutrnulost;ninaštanijemogaodamisli,madasumusemislikaotrnje,hvatalezasve.Nekoizgubljenopseto,svemokroiprozeblo,pošlojezagospodinomGoljatkinomitrčaloporednjegapobočke,žurno,podavijenarepaiopuštenihušiju,gledajući ga s vremena na vreme bojažljivo i pametno. Neka daleka, odavnozaboravljena misao - uspomena na neki davno minuli događaj - odjednom muiskrsnuupameti,istadekaočekićkucatiunjegovojglavi;dosađivalamujeinikakonijehteladaga seokane.„Eh,ovogadnopašče!” - šaputao jegospodinGoljatkinsamsebenepoimajući.NajzadugledasvogneznancanaugluItalijanskeulice.Samosadmunepoznatinijeišaoususret,negouistompravcukaoioniistojetakotrčao,nekoliko koraka ispred njega. Najzad stigoše u Šestilavočnu ulicu. GospodinuGoljatkinu se preseče dah. Nepoznati zastade pred kućom u kojoj je stanovaogospodin Goljatkin. Začu se zvuk zvonca i gotovo u isto vreme škripa gvozdenereze.Kapija se otvori, nepoznati se saže, promače i nestade.Gotovo u isto vremestižeigospodinGoljatkinikaostrelauletezaduvanudvorište iodmahspazisvogzanimljivogsaputnika,kogajezatrenutakbioizgubio.NepoznatipromačenaulazuonihstepenicakojesuvodileustangospodinaGoljatkina.GospodinGoljatkinpojuriza njim.Stepenište je bilomračno, vlažno i prljavo.Na svakomodmorištu bilo jenatrpanomnoštvosvakojakestanarskestarudije,takodakadbisestrančoveknašaotupomrakumoraobibarpolasatadaputuje,rizikujućidaslominogeiproklinjućine samo stepenište već i svoje poznanike koji su se tako nezgodno nastanili. AlisaputnikgospodinaGoljatkinakaodajeznaotestepenice,kaodajebiodomaći;peose lako, bez teškoća, savršeno poznajući teren. Gospodin Goljatkin ga je većpristizao,dva-triputagajevećskutneznančevakaputaudarioponosu.Srcemuje

35

premiralo. Tajanstveni čovek stade pravo pred vrata stana gospodina Goljatkina,zakuca,i(štobiudrugovremezačudilogospodinaGoljatkina)Petruškakaodagaječekao,nijelegao,odmahotvorivrataisasvećomurukamapođezačovekomkojijeušao.Junaknašepričeutrčausvojstanvansebe;neskidajućikaputnišešir,prođekroz hodnik i kao gromom pogođen zastade na pragu svoje sobe. Sve slutnjegospodina Goljatkina se obistiniše potpuno. Sve čega se bojao i što je nagađaodogodilosenajavi.Dahamunestade,glavamusezavrte.Nepoznatijesedeoprednjim,ukaputuisašeširom,nanjegovojpostelji,osmehivaosepomalo,izaškiljivši,prijateljskimu klimao glavom.GospodinGoljatkin htede da viče, ali nijemogao;htededananekinačinprotestuje,alinijeimaosnage.Kosamusediženaglaviion,izgubivšisvest,klonuodužasa.Uostalom,imaojeizbogčega.GospodinGoljatkinjasnopoznadesvognoćnogprijatelja.Njegovnoćniprijateljnijebionikodrugivećonsam-samgospodinGoljatkin,drugigospodinGoljatkin,aliistionakavkaoion-jednomrečju,onoštosekaženjegovdvojnikusvakompogledu...

36

GLAVAŠESTA

Sutradan, tačno u osam sati, gospodinGoljatkin se probudi u svojoj postelji.Odmahmu se javiše, u uobrazilji i sećanju, i sa užasnom jasnoćom, svi neobičnidogađaji jučerašnjeg dana, i ova neverovatna, luda noć, sa svim svojim gotovonemogućim avanturama. Neobično svirepa i paklena zloba njegovih neprijatelja anaročitoposlednjidokaztezlobe,sledišesrcegospodinaGoljatkina.Aliuistimahjesve to bilo tako čudno, neshvatljivo, fantastično, izgledalo tako nemoguće da jezbilja bilo teško poverovati u sve to; gospodinGoljatkin je i sambio spreman daprizna sve to za fantastično bunilo, za trenutno poremećenje svesti, pomračenjepameti-daon,nasvojusreću,nijeizgorkogživotnogiskustvaznaodokleponekadmožezlobadadovedečoveka,dokleponekadmožedoteratisvirepignevneprijateljakad se sveti zbog časti i ambicije.Uz to, lomno telo gospodinaGoljatkina,mutnaglava, izlomljenakrsta iopakakijavicasvedočili su svom jačinom ipotvrđivali suizvesnostnoćašnješetnje,ajednimdelomisvegaostalogaštosedogodilozavremešetnje.I,najzad,gospodinGoljatkin jevećodavnoznaodase tamokodnjihneštosprema,daimajutamonekogdrugog.Alištamari?KadjedobrorazmisliogospodinGoljatkinserešiodaprećuti,dasepokoriidazanekovremeneprotestuje.„Moždasuhtelidamesamopoplaše,akadvidedajatosnosim,neprotestujem,idaćusepotpunosmiriti,smirenopodneti,onićeodustati,prvićeodustati.”

TakvesumislibileuglavigospodinaGoljatkina,dokje,protežućiseupostelji,istežućilomneudove,očekivaodasePetruškakaoiobičnopojaviunjegovojsobi.Čekao je već četvrt sata, čuo je kako lenština Petruška posluje iza pregrade okosamovara, ali nikako nije mogao da se odluči da ga pozove. Reći ćemo i više:gospodinGoljatkinsesadkaomalo iplašiodasesuoči sPetruškom.„Bogzna” -mislioje-„bogznakakotajlopovsadgledanasvutustvar.Ontamoćuti-poćutkuje,austvarimudruje.”Najzadvrataškripnuše,pojavisePetruškasposlužavnikomurukama. Gospodin Goljatkin ga pogleda plašljivo, ispod oka, očekujući snestrpljenjem šta će biti, očekujući neće li Petruška reći što u pogledu izvesnihokolnosti.AliPetruškanerečeništa;naprotiv,biojenekakoćutljiviji,namrštenijii

37

ljutitijinegoobično;nasvejegledaoispodoka.Uopšte,videlosedajezbognečegado krajnosti nezadovoljan; čak nijednom ne pogleda u svoga gospodina, što je,uzgredbudirečeno,malobocnulogospodinaGoljatkina;staviojenastosvešto jedoneo, okrenuo se i ćutke otišao za svoju pregradu. „Zna, zna, sve zna, lenčugajedna!” - gunđao je gospodinGoljatkin pijući čaj. Ipak, naš junak ništa ne zapitasvoga slugu, iako je Petruška još nekoliko puta ulazio u njegovu sobu, raznimposlovima.GospodinGoljatkinbiojevrlouznemirenaduha.Bojaosetakođedaideu nadleštvo. Imao je jako predosećanje da baš tamo nije sve kao što treba. „Akoodem”-pomisli-„panaiđemnanekočudo,nijeliondaboljedasestrpim?Nijeliboljedapopričekam?Nekaonitamoradekakohoće,ajadanasdasestrpimovde,skupim, snagu, oporavim se, razmislim bolje o celoj stvari, pa posle da ugrabimtrenutakidasesručimkaogromizvedraneba,adasepravimnevešt.”Dokjetakorazmišljao,gospodinGoljatkinjepušiojednululuzadrugom;vremejeletelo;većjebilo skoro devet i po. „Eto već je devet i po” - mislio je gospodin Goljatkin -„dockan je da se pojavim. Pored toga sam i bolestan, razume se, bolestan, zaistabolestan;komožerećidanisam?štamesetiče!Bašdapošaljunekogadaseuvere,bašdadođeiegzekutor-štamesetiče?Boleme,eto,leđa,kašljem,imamkijavicu;inajzadnemogudaizlazim,nikakonebihmogao,poovomvremenu:mogudaserazbolim, a zatim i daumrem; sad je ionakovelika smrtnost...”Takvim razlozimagospodin Goljatkin najzad, umiri potpuno svoju savest i unapred se pred samimsobomopravdaodprebacivanjakojejeočekivaoodAndrejaFilipovičazbognehatau službi. Uopšte, u svim sličnim slučajevima naš je junak mnogo voleo da sebeopravdava u sopstvenim očima raznim neoborivim razlozima i da na taj načinpotpunoumirisvojusavest.Dakle,umirivšipotpunoisadsvojusavest,dohvatilulu,napunije-alitekštoječestitozadimio,odjednomskočisdivana,bacilulu,brzoseumi,obrija,zagladi,navučemundir isveostalo,dohvatinekaakta ipojuriusvojenadleštvo.

GospodinGoljatkinjeušaousvojeodeljenjeplašljivo,snapetimiščekivanjemnečegvrloružnog;ipremdajetoiščekivanjebilonesvesnoinejasno,bilojeuistovremeneprijatno.Plašljivosedenasvojesvakidašnjemesto,poredreferentaAntonaAntonovičaSjetočkina.Negledajućininašta,usredsredivšipažnju,zadubiseuaktakojasuprednjimležala.Rešioseidaosebirečdaćese,kolikojemoguće,čuvatiodsvegaštoizaziva,odsvegaštobigamoglokompromitovati,tojestodneskromnihpitanja,nečijihšalainepristojnihaluzijauvezisasinoćnimdogađajima:odlučiojedasekloniiobičnihučtivostiskolegama,tojestpitanjaozdravljuitomeslično.Aliistojetakobiloočevidnodatakonemožeostati.Nemirineobaveštenostonečemuštogaseneposrednoticalouveksugavišemučilinegosamozadirkivanje.Ietozatoje,bezobziranasebidaturečdaseniuštanećeupuštati,maštakočinio,idaćese

38

uklanjati od svegama šta to bilo - gospodinGoljatkin pokatkad krišom i polako-polakodizaoglavuiispotajegledaonasvestrane,desnoilevo,zagledaokolegamaulice,itakosetrudiodazaključiimalineštonovoinaročitoštosenjegatiče,aštoseodnjegasnekimružnimciljevimakrije.Nagađaojedasveštosejučedesilosigurnoimavezesasvimštogasadokružuje.Najzad,usvomjadu,zaželedase tomanakoji način što pre rasplete, pama i nesrećno - svejedno! Sudbina kao da je samočekaladadoskočigospodinuGoljatkinu: jedvajestigaodapoželi,asumnjemuseodjednomrasvetliše,itonanajčudnijiinajneočekivanijinačin.

Vrataizdrugesobeškripnušetihoiopreznokaodasutimehtelanajavitidajelice što ulazi veomabeznačajno - i nekaprilika, uostalomvrlopoznata gospodinuGoljatkinu, snebivljivo stade baš pred onaj sto za kojim je sedeo naš junak. Našjunaknedižeglave-ne,onsamoletimice, jedvapogleda tupriliku,ali jevećsveznao, sve razumeo,donajmanje sitnice.Nije znao šta ćeod sramote i zabiu aktasvoju jadnu glavu, baš kao što noj, gonjen od lovca, krije svoju u vreo pesak.Novodošavši se pokloni Andreju Filipoviču, i odmah zatim začu se službenoljubazanglas,kakvimobičnogovorestarešinesvijunadleštavasapotčinjenimakojitekstupajuuslužbu.„Sediteevoovde”-rečeAndrejFilipovičpokazujućinovajlijistoAntonaAntonoviča-„evoovde,prekoputagospodinaGoljatkina,iodmahćemovamnaćiposla.”-AndrejFilipovičzavršitimeštouputipridošlicijedanbrz,učtivopoučangest,azatimseodmahudubiusadržinuraznihakatakojasuučitavojgomililežalaprednjim.

NajzadgospodinGoljatkinpodižeoči inepadeunesvestsamozatoštojeoncelustvarvećpredosećao,štojevećunapredbiousveupućenjerjeudušipoznaodošljaka.Prvi pokret gospodinaGoljatkinabešeda se žurnoobazreunaokolo - danemakakvogdošaptavanja;danijestimuvezivećpalanekakancelarijskadosetka;nijelisekomeiskriviloliceodčuđenja;i,najzad,dasenijekostropoštaopodstoodzaprepašćenja.Ali,nanajvećečudogospodinaGoljatkina,nikonepokazivašeništaslično.Njegapreneraziponašanjegospodenjegovihdrugovaikolega.Činilomusedasetoprotivizdravomrazumu.GospodinGoljatkinsečakuplašiodtogneobičnogćutanja. Stvarnost je govorila sama za sebe: stvar je bila čudnovata, neprirodna,glupa. Imao je izaštodase trgne.Razumeseda jesve tosamoprošlokrozglavugospodinaGoljatkina.Aonsampekaosenatihojvatri.Uostalom,imaojeizašto.Onaj koji je sad sedeo preko puta gospodina Goljatkina bio je užas gospodinaGoljatkina, bio je stid gospodina Goljatkina, bio je noćašnji košmar gospodinaGoljatkina, jednom rečju bio je glavom gospodin Goljatkin - ne onaj gospodinGoljatkinkojisadsedinastolicizinuvšiodčuda,speromunepomičnojruci;neonajkojijevršiodužnostpomoćnikareferenta,neonajkojijevoleodaseneističeidaseneprimećujeugomili;neonaj,najzad,čijijehodjasnogovorio:„nedirajteme,pa

39

vasni janećudirati”, ili: „nedirajteme, jer javasnediram” -ne, to jebiodrugigospodin Goljatkin, potpuno drugi, ali ujedno i vrlo sličan onom prvom, istogonakvog rasta, istog onakvog stasa, isto onako odeven, isto onako ćelav - jednomrečju,ništa,apsolutnoništanijenedostajalodasličnostbudepotpuna;takodakadbinjihdvojicastali jedanporeddrugoga,niko,bašnikonebiuzeonasebedaodredikojijepraviakojilažniGoljatkin;kojijestariakojinovi;kojeoriginalakokopija.

Naš je junaksadbio,akose tomožeuporediti,upoložajučovekaskojimsezabavljanekiobešenjak,iodšalekradombacananjegasvetlostogledalceta.„Jelitosan, ili nije?” - mislio je; - „stvarnost ili nastavak jučerašnjice? Ali kako to? Skakvimsepravomsvetočini?Kojepostaviotakvogčinovnika,komujedaopravona to? Spavam li, sanjam li?” - Gospodin Goljatkin pokuša da se uštine, čak jepokušaoda se reši dauštine jošnekoga...Ne, nije san, i kraj.GospodinGoljatkinosetikakoznojcurisnjega,kakosesnjimdešavaneštonečuvenoidosadneviđeno,itimsamim,danesrećabudejošveća,ineštoneprilično,jerjegospodinGoljatkinshvataoiosećaosvunezgoduštoigraprvuuloguutakvojpaskvili.Najzadpočedasumnjausvojevlastitopostojanje; ipremdajemaločasbiopripravannasve, ibašsamželeodasenanekinačinnjegovesumnjerazbiju-ipakjesuštinazbivanjasamasobomopravdavalasvaovaiznenađenja.Jadgajepritiskivaoimučio.Pokatkadbisasvimgubiosvestirazum.Kadbiseposletakvogtrenutkapovratio,opažaobidamahinalnoinesvesnovučeperopohartiji.Neverujućisebi,počeobidaproveravaonoštojepisao-inijeništashvatao.Najzad,drugigospodinGoljatkin,kojijedotadsedeolepoimirno,ustadeinestadegauvratimadrugogodeljenja,nekimposlom.GospodinGoljatkin seobazreokosebe -ništa, sve tiho;čuje se samoškripapera,šuštanje prevrtane hartije i razgovor po ćoškovima malo udaljenijim od sedištaAndrejaFilipoviča.GospodinGoljatkinpogledanaAntonaAntonoviča;apoštoje,po svemu sudeći, lice našega junaka potpuno odavalo njegovo sadašnje stanje iodgovaralo suštinidogađaja,dakle,u izvesnomsmislubiloveomaznačajno,dobriAnton Antonovič ostavi pero na stranu i s nekim neobičnim saučešćem zapitagospodinaGoljatkinazazdravlje.

-Ja,AntoneAntonoviču,hvalabogu-progovorimucajućigospodinGoljatkin.-Jasam,AntoneAntonoviču,potpunozdrav;sadmi,AntoneAntonoviču,nijeništa- dodade neodlučno, ne verujući još potpuno Antonu Antonoviču, koga je čestooslovljavao.

-Tako!Ameniseučinilodastebolesni;uostalom,nebinibiločudno,začastomožedadođe!Naročitodanas,svenekakveepidemije.Znate...

- Jest, AntoneAntonoviču, znam da postoje nekakve epidemije... Ja, AntoneAntonoviču,nisam,međutim,tohteo-nastavigospodinGoljatkingledajućipažljivouAntonaAntonoviča-viditeli,AntoneAntonoviču,jačakineznamkakodavam,

40

tojest,hteosamdakažem:skojestranedapočnemtustvar,AntoneAntonoviču...-Šta? Javas... znate... priznajemvam,ne razumemsasvimdobro,vi... znate,

objasnite opširnije u kojem ste pogledu u neprilici - rečeAntonAntonovič, i samdonekleuneprilici,videvšidasuseuočimagospodinaGoljatkinapojavilesuze.

- Ja zbilja... ovde, Antone Antonoviču... tu - jedan činovnik, AntoneAntonoviču...

-Pa!Jošnikakonerazumem.-Hteosamreći,AntoneAntonoviču,datuimajedannovčinovnik.-Da,ima;vašprezimenjak.-Kako?-uzviknugospodinGoljatkin.-Kažemvamprezimenjak;ionjeGoljatkin.Davamnijebrat?-Nije,AntoneAntonoviču,ja...- Hm! zbilja, a meni se učinilo da vam je bliski rođak. Znate, imate neku

porodičnusličnost.GospodinGoljatkin se skameni od čuda i za neko vreme odužemu se jezik.

Govorititakoolakoojednojtakoružnoj,nečuvenojstvari,kojajeretkostsvojevrste,o stvari koja bi zaprepastila čak i najnezainteresovanijeg posmatrača, govoriti oporodičnojsličnosti,kadsetovidikaouogledalu!

-Znatelištabihvamsavetovao,JakovePetroviču?-nastaviAntonAntonovič.- Otiđite doktoru pa se posavetujte s njim. Znate, vi nekako ne izgledate sasvimzdravi.Naročitouočima...znateimatenekakavosobitizraz.

-Ne,AntoneAntonoviču...ja,naravno,osećam...tojest,hteosamvasupitati:štajestimčinovnikom?

-Kakošta?-Tojest,nisteliopazili,AntoneAntonoviču,nanjemuneštonaročito...neštoi

suvišeupadljivo?-Tojest?- To jest, hteo sam da kažem,AntoneAntonoviču, neku izuzetnu sličnost sa

nekim,naprimer,tojest,samnom,naprimer.Vistesad,AntoneAntonoviču,rekliza porodičnu sličnost, učinili ste uzgred tu primedbu... Znate li, ima ponekadblizanacakojiličekaodvekapivode,takodasenemogurazlikovati?Eto,jaotome.

- Da - reče Anton Antonovič, pošto promisli malo, i kao da je prvi putzaprepašćen tomčinjenicom - jeste!To je istina.Sličnost zbilja zapanjuje, i vi stepravilno zaključili da se zbilja jedanmože zameniti drugim - nastavi on sve višeširećioči.-Znateli,JakovePetroviču,tojeodistačudnasličnost,onoštoseponekadkaže,fantastična;tojest,suštivi...Jesteliopazili,JakovePetroviču?Jasambašhteoda vas molim za objašnjenje, ali, priznajem, nisam na to obratio isprva dovoljnopažnje.Čudo,zaistačudo!I,jel’te,JakovePetroviču,vinisterodomodavde,a?

41

-Nisam.-Nionnijeodavde.Moždasteizistogkraja?Slobodansamdavasupitam:gde

jevašamatinajvišeživela?-Rekoste...rekoste,AntoneAntonoviču,daionnijeodavde?- Da, nije iz ovog kraja. I zbilja, to je čudno - nastavi razgovorni Anton

Antonovič,zakogajebiopravipraznikkadjemogaomaočemudaporazgovara-zaista,možedaizazoveradoznalost;akakočestoprođemo,očepimo,iliigurnemonekoga, i neopažamo.Uostalom,nemojte se zbunjivati.Tobiva.Znate, to je -davamispričam:istotosedesilosmojomtetkomsmajčinestrane:ionajepredsmrtvidelasvogdvojnika...

-Ne, ja - izvinite što vas prekidam,AntoneAntonoviču, ja bih hteo,AntoneAntonoviču,daznam:kakojetajčinovnik,tojest,otkudaonupravoovde?

-OnjenamestupokojnogSemjonaIvanoviča,došaojenaupražnjenomesto:našloseupražnjenomesto,ipostavilisunjega.Zbilja,kažudajetajpokojniSemjonIvanovičostaviotrojedece,svejednodrugomdouveta.Udovicajepadalaprednogenjegovogaprevashodstva.Uostalom,kažudaonakrije:imanovacaaliihkrije...

-Da,da,AntoneAntonoviču,alijabihsevrationaonustvar.-To jest?Pada!Aštovas to interesuje?Kažemvam,nemojte seuzbuđivati.

Sve je to donekle privremeno, šta je s tim? To se ne tiče vas. Tako je već samGospodbogudesio, to jenjegovavolja, ibilobigrešnodaropćete.Tusenjegovapremudrost ogleda. Vi tu, Jakove Petroviču, koliko, ja shvatam, niste ništa krivi.Malo li ima čuda na svetu!Majka priroda je izdašna, a vas za to neće optuživati,nećetezatoodgovarati.Eto,naprimer,uzgredbudirečeno,nadamsedastečulionjima:kakosezvahu,kakoseonozvahu,jest,sijamskiblizancikojisusraslileđimasvojim,patakoižive,ijedu,ispavajuzajedno,i,kažu,velikeparezgrću.

-Dozvolite,AntoneAntonoviču...-Razumemvas,razumem!Jest!Alištatomari!-Ništa!-Jatokažemkakoja

shvatam,nemaštadasezbunjujete,štajestim?Onječinovnikkaoisvakičinovnik,iizgledadajevredančovek.KažedasezoveGoljatkin,danijeodavde,kažedajetitularnisavetnik.Razgovaraojeličnosnjegovimprevashodstvom.

-Paonda?- Ništa; kažu da je sve objasnio, izneo razloge, veli, tako i tako, vaše

prevashodstvo,nemamsredstava,aželeobihdaslužim,naročitopodvašimodličnimrukovodstvom... i još tamo sve kako treba, znate, sve je vešto rekao.Mora da jepametančovek.Razumese,došaojespreporukom,beznjesenemože...

-Aodkoga...tojest,hteosamdakažem,kojeutajsramniposaoumešaosvojeprste?

-Da-a.Kažu,dobrapreporuka;njegovoprevashodstvoiAndrejFilipovičsuse,

42

kažu,nasmejali.-NasmejalisuseoniiAndrejFilipovič?-Da,onakosamo,nasmešilisuseirekli:dobro,idaonisasvojestranenemaju

ništaprotiv,samonekavernosluži...-Adalje?Vime,AntoneAntonoviču,donekleuživotvraćate,preklinjemvas-

dalje.- Dozvolite, ja sam vas opet... Pa da, pa ništa, stvar je prosta, kažem vam,

nemojteseuzbuđivati,nematuničegasumnjivog...- Ne. Ja sam, to jest, hteo sam da vas pitam, Antone Antonoviču, da nisu

njegovoprevashodstvojošneštododali...naprimer,omeni?-Tojest...kakomislite?Da-a!Amaništatunema,možetebitipotpunomirni.

Znate, ono, naravno, razume se, stvar je prilično čudna, i isprva... ali eto ja naprimer,isprvagotovonisamništaniopazio.Zbilja,neznamzaštonisamopaziodokmi vi niste napomenuli.Uostalom,možete biti potpunomirni.Nije on rekaoništanaročito,bašništa-dodadedobriAntonAntonovičdižućisesastolice.

-Pa,eto,ja,AntoneAntonoviču...- Ah, izviniteme. Raspričao sam se o sitnicama, a imam važan hitan posao.

Moramdatražimpodatke.-AntoneAntonoviču-začuseglasAndrejaFilipoviča,kojijeučtivodozivao-

traživasnjegovoprevashodstvo.- Odmah, odmah, Andreju Filipoviču, idem odmah. - I Anton Antonovič

dohvati hrpu akata i potrča najpre Andreju Filipoviču, a zatim u kabinet njegovaprevashodstva.

„Pakakojeto?”-misliojeusebigospodinGoljatkin.-„Dakle,takvajetoigra!Etokakavpovetaracduvakodnas...Nijetorđavo,značidasustvaripošlenajboljimputem”-govorio jenaš junakusebi trljajućirukeiodradostineosećajućistolicupod sobom. - „Naša je stvar, dakle, obična. Sve se, dakle, svršava tričarijama, odsveganemaništa.Zbilja,nikoništanidapisne,razbojnici jedni,sedesamoirade:divno, divno! Ja dobra čoveka volim, voleo sam, i uvek sam spreman da gapoštujem... Uostalom, kad se bolje razmisli, ovaj Anton Antonovič... strašno jepoveravatimuse:suvišejesed,iodstarostijemalošenuo.Uostalom,najboljejeinajznačajnije to što njegovo prevashodstvo nije ništa reklo, nego je sve onakopropustilo:dobrojeto!Odobravam!Samo,štasetuAndrejFilipovičmešasasvojimsmeškanjem?Štase tonjega tiče!Stara lija!Uvekmi jenaputu,uvek jespremankaocrnamačkadapređečovekuput,uvekseisprečiuinatčoveku;čovekuuinatizapakost...”

GospodinGoljatkinobazreseopetunaokoloiopetganadaohrabri.Uostalom,osećaojedagaipakbunijednadalekamisao,nekazloslutnamisao,čakmupadena

43

pametdasenekakosampribližičinovnicima,dakaoždrebeistrčinapred(kadbudeizlazioizkancelarije,ilidapriđekaoposlovno),daurazgovorunatukne-gospodo,eto,stvarjetakvaitakva,viditekolikojevelikasličnost,kakojetočudnaokolnost,kakav komičan slučaj - to jest, sam da se našali sa svim tim i na taj način ispitadubinu opasnosti. Inače, ispod mire trista vire, zaključi u mislima naš junak.Uostalom, gospodin Goljatkin je to samo mislio: ali se na vreme predomislio.Shvatiojedabitoznačiloisuvišedalekooterati.„Takvatijenarav!”-rečeusebi,ilupi se lako rukompo čelu. - „Odmah se razigraš, obraduješ se!Dobra dušo!Ne,bolje,JakovePetroviču,dasepritrpimo,dapopričekamoidasepritrpimo!”

Ipak, kao što smo već napomenuli, gospodinGoljatkin se preporodio prepunnadeikaodajevaskrsaoizmrtvih.„Ništa”-mislioje-„kaodamiseteretskinuos

duše! Eto kakva situacija! A kovčežić se otključava sasvim prosto.5 Krilov imapravo...Krilovbašimapravo,majstorje,lisaconajKrilov,velikibasnopisac!Aštose tiče onoga, neka ga, neka služi, neka služi i nekamu je na zdravlje, samo danikomenesmetainikoganedira;nekasluži-japristajemiodobravam!”

Međutim, vreme je prolazilo, letelo, nije se ni opazilo kad izbi četiri. Radnovremesezavršilo;AndrejFilipovičdohvatišešir,ikakosetoobičnoradi,sviučinišetoisto.GospodinGoljatkinpričekamalo,kolikojepotrebno,iizađenavlaškasnijeodostalih,poslednji,kadsusevećsvibilirazišlinaraznestrane.Kadjeizašaonaulicu,osetiosekaouraju,takodajedobiovolju,pamakariobilazio,daprošetapoNevskom.„Etoštajesudbina!”-govoriojenašjunak-„neočekivanipreokretcelestvari. I vreme se prolepšalo,mraz je, i saonice teraju.Koristan jemraz zaRusa;Rusubašgodimraz.JavolimRusa...Iprvipršić,kakobirekli lovci...damijedapoteramzecapoprvompršiću!Eh,alinemari,ništa!”

Tako je gospodin Goljatkin ispoljavao svoj zanos, međutim, sve ga je neštokopkalouglavi,nijedajebilatuga-alisvremenanavremetakobigazatištalosrcedanije znaokakoda seumiri. „Uostalom,da sačekamo srećniji dan, pa tekda seradujemo. A, uostalom, šta tu i ima? Hajde da raspravimo, da vidimo. Dela, daraspravljamo,mojmladiprijatelju,hajdedaraspravljamo.Čovekistitakavkaoti,tojeprvo,savršenoisti.Ištaimautome?Akoječovektakav,zarjadaplačem?Štasemenetiče?Jasampostrani,zviždimnato,pakraj!Kadtakohoće,nekaga.Nekasluži! Ali je čudo, i neobično, što kažu, kao sijamski blizanci... Čemu pominjatisijamske blizance? Recimo, dobro, da su blizanci; ali ponekad su i veliki ljudiizgledali kao osobenjaci. Iz istorije se zna da je čuveni Suvorov kukurekao kaopetao...Recimo,da jeon točinio izpolitike;avelikevojskovođe... zaštosadopetvojskovođe?Jasamdovoljansebi,pakraj,nizakoganećudaznam, iunevinostisvojojpreziremneprijatelja.Nisamintrigant,iponosimsetime.Poštensam,iskren,

44

čist,prijatan,dobrodušan...”OdjednomgospodinGoljatkinumuče,zastadeikaolistzadrhta,čaksklopioči

za trenutak. Nadajući se, uostalom, da je predmet njegova straha prosto iluzija,najzad otvori oči i plašljivo pogleda ispod oka nadesno, Ne, nije iluzija!... Porednjega jesitnokoračaonjegov jutrošnjipoznanik, smeškaose,zagledaomuu lice ičekao, izgleda, priliku da počne razgovor. Razgovor, uostalom, nije započeo!Prođoše jednopedesetakkoraka jedanporeddrugog.GospodinGoljatkinse jedinostarao da se što bolje uvije, uvuče u kaput i natuče što je moguće jače šešir. Daneprijatnostbudepotpuna,ikaputišeširnjegovogprijateljabilisuistikaodasusadskinutisgospodinaGoljatkina.

- Poštovani gospodine - izusti najzad naš junak trudeći se da govori gotovošapatominegledajućiusvogprijatelja -mi, izgleda, idemoraznimputevima... Jasamčakutoubeđen-rečeonpoštopoćutamalo.-Najzad,ubeđensamdastemepotpunoshvatili-dodadenakrajudostastrogo.

-Jabihželeo-progovorinajzadprijateljgospodinaGoljatkina-jabihželeo...vićetemeverovatnovelikodušnoizviniti... janeznamkomedaseovdeobratim...mojesuprilike-jasenadamdaćetemioprostitismelost-menisečakčinilodastevi, pokrenuti milosrđem, jutros pokazali saučešće prema meni. Ja sam od svojestranenaprvipogledosetiosimpatijupremavama, ja... -TugospodinGoljatkinumislimapoželesvomnovomkolegidauzemljupropadne.-Kadbihsesmeonadatidaćeteme,JakovePetroviču,blagonaklonoizvoletisaslušati...

-Mi-mismotu-mi...boljehajdemokmeni-odgovorigospodinGoljatkin-pređimo na onu stranu Nevskoga, tamo će nam biti zgodnije, a zatim ćemosporednomuličicom...boljedapođemosporednomuličicom.

- Dobro, da pođemo sporednom uličicom - reče bojažljivo skromni saputnikGoljatkina, kao da je tonom svoga odgovora nagoveštavao: kud bi on i mogaoprobirati,idajeon,usvompoložaju,spremandasezadovoljiisporednomuličicom,što se,pak, tičegospodinaGoljatkina,on jošnikakonijemogaoda shvati šta se snjimdešava.Nijeverovaosamsebi.Jošsenijepovratioodzaprepašćenja.

45

GLAVASEDMA

Povratiosemalonastepeništu,priulazuusvojstan.„E,štosamtikvan”-izgrdisamsebeumislima-„kudgavodim?Samzavlačimglavuuomču.ŠtaćepomislitiPetruška kad nas vidi zajedno? Šta će se taj nevaljalac usuditi da pomisli? Apodozriv je...Ali jevećbilodockankajati se;gospodinGoljatkinzakuca,vrata seotvoriše i Petruška poče da svlači kapute sa gosta i svoga gospodara. GospodinGoljatkinpogledaletimice,samotekuzgredbacipoglednaPetrušku,trudećisedamuprozreliceipogodimisli.Ali,nasvojevelikoiznenađenje,videdanjegovslugainemislidasečudi;čak,naprotiv,kaodajebašočekivaoneštoslično.Onjeisad,naravno,gledaomrkokaouvek,u stranu, ikaoda se spremaodaprogutanekoga.„Da ih nije neko danas sve opčarao ili neka nečista sila opčinila?” - pomisli našjunak.-„Moradajedanasneštonaročitospopalosavtajsvet.Dovraga,kakvihsvejadanemam!”Takomislećiirazmišljajući,gospodinGoljatkinuvedegostausvojusobuiučtivogazamolidasedne.Izgledadajegostdokrajnostibiozbunjen,vrloseplašio, pokorno pratio sve pokrete svoga domaćina, hvatao njegove poglede, i ponjimase,kanda, trudiodapogodiinjegovemisli.Svinjegovipokreti izražavalisunešto poniženo, zatucano i zaplašeno, tako da je on, ako bi se moglo dozvolitiupoređenje, u ovom trenutku dosta ličio na čoveka koji je, nemajući svoje odelo,obukaotuđe: rukavimubeženagore,strukmujeskoronapotiljku,aonsvakičaspopravljanasebikratakprsluk,čassekrećepobočkeisklanjaustranu,čassetrudida se nekuda sakrije, čas zagleda svima u oči i osluškuje da li se ne govori što onjegovomstanju,damusenesmeju,nestidegase-ičovekcrveni,čoveksegubi,iambicijamupati...

GospodinGoljatkinstavišeširnaprozor,alizbogneopreznogpokretašeširmuodletenapod.Gostodmahskočidagapodigne,očistigaodprašineipažljivostavinamesto,asvojšeširnapodkrajstolice,načijemjekrajusmernosedeo.Tasitnaokolnost je donekle otvorila oči gospodinu Goljatkinu; on razumede da je gost uvelikojnuždiizatosevišenijemučiokakodapočnesgostom,negojesvekaoštojeitrebalo,prepustionjemusamome.Nigostnijeništazapočinjao:dalisesnebivao,

46

ilistideomalo,ili izučtivostičekaodadomaćinpočne-tosenezna,bilojeteškodokučiti.UtouđePetruška,zastadenavratimaiočiuperiustranusuprotnuonojgdesusedeligostinjegovgospodar.

-Zapovedate lidauzmemdveporcijeručka?-zapitaonnemarnopromuklimglasom.

-Ja,janeznam...vi-pada,uzmi,brate,dveporcije.Petruškaode.GospodinGoljatkinpogledasvogagosta.Gostpocrvenedoušiju.

GospodinGoljatkinbio jedobarčovek i zatopodobroti svojedušeodmah izvedezaključak:

„Siromahčovek”-pomisli-„svegajejedandanuslužbi,usvojevrememoradajenastradao,moždamujesvešto imatopristojnoodelo,azaobednemapara.Eh,kako jeutučen!Aništa, to jedonekle ibolje...” -Oprostitemištosam-počegospodinGoljatkin-uostalom,dopustitedavasupitamkakosezovete.

-Ja...Ja...JakovPetrovič-gotovoprošaputanjegovgost,kaodagajebilosramistid,kaodajemoliozaoproštajštoseionzoveJakovPetrovič.

-JakovPetrovič!-ponovinašjunaknemajućisnagedasakrijesvojuzabunu.- Jeste, tako je...Vaš imenjak - odgovori smireni gost gospodinaGoljatkina i

usudisedasenasmejeirekneneštošaljivo.Aliseodmahtržeinapraviozbiljani,uostalom,pomalozbunjenizrazvidećidanjegovudomaćinunijesaddošale.

-Vi...dopustitedavaszapitam,kojimpovodomimamčast...- Znajući vašu velikodušnost i vaše vrline - prekide ga žurno ali plašljivim

glasomnjegovgostipridižesemalosastolice-usudiosamsedavamseobratimidavaszamolim...zapoznanstvoizaštitu...-završinjegovgostočiglednobirajućiuneprilici izraze i reči, da ne budu i suviše laskave i ponizne, kako ne bikompromitovaosvoječastoljublje,alidanebudunisuvišesmeleidaseunjimaneosetineumesnajednakost.Uopšte,možesereći,gostgospodinaGoljatkinaponašaosekaoplemić-prosjakuzakrpljenomfrakuisplemićkimpasošemudžepu,kojijošnemadovoljnoprakseuprosjačenju.

- Vi me zbunjujete - odgovori gospodin Goljatkin osmatrajući sebe, svojezidoveigosta-čimebihjamogao...tojest,hoćudakažem,ukomsmislubihvammogaomačimeposlužiti?

- Ja sam, JakovePetroviču,odprvogpogledaosetiopremavamanaklonost i,oprostite mi velikodušno, pouzdao sam se u vas, usudio sam se da se pouzdam,JakovePetroviču...Ja...jasamovdebezigdeikoga,JakovePetroviču,siromahsam,mnogosamsenapatio.Ijošsamovdenovajlija,JakovePetroviču.Kadsamdoznaoda ste vi, pored vama svojstvenih i urođenih vrlina vaše plemenite duše i mojprezimenjak...

GospodinGoljatkinsenamršti.

47

- Moj prezimenjak, a poreklom smo iz istog kraja, rešio sam se da vam seobratimidavamizložimsvojtežakpoložaj.

-Dobro,dobro;zbiljaneznamštadavamkažem-odgovorizbunjenimglasomgospodinGoljatkin-posleručkaćemorazgovarati...

Gost se pokloni; doneše ručak. Petruška postavi sto, i gost zajedno sdomaćinompočedajede.Ručaknijedugotrajao,jersuobojicažurili-domaćinzatošto jebiovansvogobičnogkoloseka i štosestideozbog rđavog ručka - stideosedoneklezbogtogaštojehteodadobronahranigosta,adoneklezbogtogaštojehteodamu pokaže da ne živi sirotinjski. Gost je bio strašno smeten i do krajnosti sesnebivao.Poštojeuzeojedanputhlebaipojeotajkomad,bojaosedapružirukupodrugi;stideosedauzmeboljekomadićeineprestanouveravaodauopštenijegladan,dajeručakizvrstan,idajeonpotpunozadovoljanidogrobaćetopamtiti.Kadseručak završi, gospodin Goljatkin pripali lulu, a drugu, namenjenu prijateljima,ponudigostu;sedošejedanpremadrugom,igostpočedapričasvojedoživljaje.

PričagospodinaGoljatkinamlađegtrajalajetri iličetirisata.Istorijanjegovihdoživljaja sastojala se, uostalom, od najbeznačajnijih i najmizernijih, ako se takomože reći, pojedinosti. Reč je bila o službi u nekom gubernijskom nadleštvu, otužiocima i predsednicima, o nekim kancelarijskim intrigama i pokvarenoj dušijednogasekretarasuda,orevizoru,oiznenadnojpromenistarešine,otomekakojegospodinGoljatkindruginastradaosasvimnevino;onjegovojstaroj tetki,PelagejiSemjonovnoj; o tome kako je on zbog raznih intriga svojih neprijatelja izgubioslužbu i pešice došao u Petrograd; o tome kako se potucao i zlopatio ovde, uPetrogradu, kako je dugo uzaludno tražiomesto, istrošio se, nije imao ni za jelo,živeogotovonaulici, jeosuvahleba ikvasiogasvojimsuzama,spavaonagolompodu, i najzad kako se neko od dobrih ljudi zauzeo za njega, preporučio ga ivelikodušno mu našao nameštenje. Gost gospodina Goljatkina plakao je dok jepričaoibrisaosuzeplavom,kariranommaramom,kojajeveomaličilanamušemu.Završio je time što se potpuno poverio gospodinuGoljatkinu i priznaomu da nesamoštozasadnemaodčegadaživiidasepristojnosmestinegonemanisredstavadakupiuniformukaoštotreba;da,eto,čaknizacipelenijemogaodaskuckaidajemundiruzeonaposluguodnekoganakratkovreme.

GospodinGoljatkinbiojedirnut,biojeistinskiganut.Iakojeistorijanjegovoggosta bila najbeznačajnija, sve su mu reči te istorije padale na srce kao mananebeska. Stvar je u tome što je gospodin Goljatkin zaboravljao svoje poslednjesumnje,pustiosrcunavolju,inajzadjeumislimasamsebesvrstaoubudale.Svejebilotakoprirodno!Ištajeimaotolikodasegrizeidasetolikouznemiruje!Zaistapostojijednatugaljivaokolnost-alitonijestrašno!Nemožetodauprljačoveka,damu častoljublje ukalja i karijeru upropasti, kad čovek nije kriv, kad se tu sama

48

prirodaumešala.Uzto,gostjemoliozazaštitu,plakao,kriviosudbinu,izgledaotakojednostavan, bez zlobe i lukavstva, bedan, ništavan, i kao da se i sam sad stideo,premdamoždaudrugomsmislu,štojetakoneobičnonalikovaodomaćinu.Ponašaosedokrajnostiučtivo,neprestanosetrudiodaugodidomaćinuigledaokaoštogledačovekkogamučisavestiosećadajekrivprednekimdrugim,čimbirazgovordošaodonekesporne tačke,gostbi seodmahslagaosmišljenjemgospodinaGoljatkina.Ako bi se, začas, i slučajno svojimmišljenjem usprotivio gospodinu Goljatkinu izatimopaziodajepogrešioput-odmahbiispravljaoonoštojerekao,objašnjavaoibrzostavljaodoznanjada ionsveshvatanaonajnačinnakoji injegovdomaćin,misli istokaoion,gledaapsolutnoistimočimakaoion.Jednomrečju,gostsenasve moguće načine upinjao da podiđe gospodinu Goljatkinu, tako da je najzadgospodin Goljatkin došao do ubeđenja da je njegov gost odista veoma ljubazančovekusvakompogledu.Utodonesošečaj;bilojedevetsati.GospodinGoljatkinseosećao veoma raspoložen, razveselio se, razigrao, malo-pomalo se oslobodio, inajzadseupustiounajživljiinajzanimljivijirazgovorsasvojimgostom.GospodinGoljatkin,kadjebioveseovoleojeponekaddaispričaneštozanimljivo.Takoisad:pričaojegostumnogooprestonici,onjenimzabavamaikrasotama,opozorištu,oklubovima,oBrjulovljevojslici,otomekakosedvaEnglezanaročitodoputovalaizEngleskeuPetrograddavideograduLetnjegaparka, i odmahzatimotputovala; oslužbi,oOlsufijuIvanovičuioAndrejuFilipoviču;otomekakoRusijasčasanačasnapredujeidaunjoj

„Književnostdanascveta”;

oanegdotikoju jenedavnopročitaouSevernojpčeli6 i dau Indiji imazmijaudav,neobičnesnage;najzad,obaronuBrambeusu,7itd.itd.Jednomrečju,gospodinGoljatkinbiojeveomazadovoljan,prvo,zatoštojebiosasvimmiran;drugo,štosenesamonijebojaosvojihneprijateljanegojesadčakbiospremandaihsvepozovenaodlučnubitku;treće,štojeonličnoukazaopokroviteljstvoi,najzad,štoječiniodobrodelo.Aliudušijeznaodautomtrenutkujošnijepotpunosrećanidaunjemujošpostojijedancrvić,uostalomsasvimmali,kojimujošnagrizasrce.MučilagajedokrajnostiuspomenanajučerašnjevečekodOlsufijaIvanoviča.Štanebidaodasenijedogodiloponeštoodonogaštojebilosinoć!„Ništa,uostalom!”-zaključinajzadnaš junak, i u duši tvrdo odluči da se odsad dobro vlada i da ne zapada u sličnepogreške.Poštosetakopotpunoraspoložioiodjednompostaogotovosasvimsrećan,onnaumidasemaloinauživaživota.Petruškadoneserumipripravišepunš.Gostidomaćin iskapišepo jednučašu,pa idrugu.Gost sepokaza još ljubaznijinopre idade još više dokaza iskrenosti i dobre naravi, čime se sve više sviđao gospodinuGoljatkinu.Izgledalojekaodaseradujejedinonjegovomradošću,agledaounjemu

49

pravoga i jedinoga svog dobrotvora. Uzevši odjednom pero i komadić hartije, onzamoligospodinaGoljatkinadanegledaštaćeonnapisati;azatim,kad jesvršio,sam pokaza svom domaćinu šta je napisao. Bio je to četvorostih, napisan dostaosećajno,uostalomlepimstilomirukopisom,i,kakoizgleda,bilojetodelosamogaljubaznoggosta.Ovosutistihovi:

Iakomenetizaboraviš,Zaboravititebenećuja;Životmožesvedoneti-Nezaboravinimeneti!

Sa suzama u očima gospodin Goljatkin zagrli svoga gosta, pa pošto se takoraznežio,isamuzedaposvećujegostaunekesvojeintimnetajne,pričemujejakonaglašavaoimenaAndrejaFilipovičaiKlareOlsufjevne.„Jaiti,JakovePetroviču,složićemose”-govoriojenašjunaksvomegostu-„živećemonasdvojica,JakovePetroviču,kaoribaivoda,kaorođenabraća;mićemose,prijatelju,dovijati,zajednoćemosedovijati;mićemo,odsvojestrane,uinatnjimapravitiintrige...bašnjimauinatda ihpravimo.A tida senikomeodnjihnepoveravaš.Znam ja tebe, JakovePetroviču,irazumemtvojkarakter;svećešimispričati,dušoiskrena!Sklanjajseodnjih,brate,odsvih.”Gostsestimpotpunoslagao,zahvaljivaogospodinuGoljatkinuinajzadjetakođezasuzio.„Znašlišta,Jašo”-nastavigospodinGoljatkindrhtavimirazneženimglasom-„smestisezanekovremekodmene,ilisenastanizauvek.Mićemosesložiti.Kakomisliš,brate,a?Nezbunjujseineropćištosmosenašlisadautakočudnimokolnostima;grehjeroptati;prirodajeto,brateJašo!Jatevolim,kaobrata te volim, kažem ti! Mi ćemo se, Jašo, praviti nevešti, i od svoje stranepodvaljivati,iobrisatiimnoseve.”Najzadsudošlidotrećepaičetvrtečašepunša;atadjegospodinGoljatkinpočeodvojakodaseoseća:prvo,dajeneobičnosrećan,adrugo, da više nemože da se drži na nogama.Gost je, razume se, bio pozvan daprenoći. Postelju nekako namestiše na dva reda stolica.GospodinGoljatkinmlađiizjavidajepodprijateljskimkrovommekospavati inagolompoduidaćeon,odsvojestrane,zaspatigdebilo,spokornošćuizahvalnošću;dajeonsaduraju,alidajemnogonesreća i jadapodneousvomživotu,svevideo,svepretrpeo, i -koznabudućnost?-moždaćemoratijošdatrpi.GospodinGoljatkinstarijiprotestovaojeprotivtogaipočeodadokazujedasetrebauzdatiuboga.Gostsepotpunoslagao,i,naravno, govorio: niko kao bog!TugospodinGoljatkin stariji primeti da suTurcidonekleupravukadčakiusnuprizivljuimebožje.Paonda,iakoseuostalom,nijeslagaosnekimnaučnicimauizvesnimklevetamakojesedižuprotivturskogproroka

50

Muhameda, i priznavao ga za velikog političara svoje vrste - gospodin Goljatkinpređenaveomainteresantnoopisivanjealžirskeberbernice,okojojječitaounekojknjizi,udodatku.Gost idomaćinsusevrlomnogosmejali turskojprostodušnosti;uostalom,nisumoglidaneodadudužnopriznanjenjihovomfanatizmu,kojiizazivaopijum... Najzad, gost poče da se svlači, a gospodin Goljatkin ode za pregradu,donekle po svojoj dobroti, jer taj tako napaćeni čovek možda nema ni pristojnekošulje,adonekleizatodaseuveri,kolikojemoguće,kakostojisPetruškom,dagaispita,akojemogućeirazveseli,itakoodobrovoljidasvibudusrećniidanastoluneostanerasutesoli.TrebanapomenutidajePetruškajošjednakopomalozbunjivaogospodinaGoljatkina.

-Ti,Petre,lezisadpaspavaj-rečeblagogospodinGoljatkinulazećiusobičaksvogasluge-lezisadpaspavaj,asutrameuosamsatiprobudi.Razumešli,Petruša?

GospodinGoljatkin je govorio neobičnomeko i blago.Ali jePetruška ćutao.Onjesvevremebarataoneštookosvogkrevetaičakseineosvrtenegospodara,štojebiodužandaučinivećizpoštovanjapremanjemu.

- Jesi lime čuo, Petre? - nastavi gospodinGoljatkin. - Lezi sad pa spavaj, asutrame,Petruša,probudiuosam,razumešli?

-Zapamtiosamveć,štaimatu!-progunđaPetrušasebiubradu.-Da,da,Petruša,jatitogovorimdabiitibiomiranisrećan.Etosadsmosvi

srećni, pa da i ti budešmiran i srećan.Dakle, želim ti laku noć. Spavaj, Petruša,spavaj;svimitrebadaradimo...Znaš,brate,nepomislišto...

GospodinGoljatkinvećpoče,alisezaustavi.„Danebudeisuviše”-zapitase-„nisam li daleko otišao? Uvek tako, preteram.” Naš junak iziđe od Petruške vrlonezadovoljansamimsobom.UztogaigrubostinepopustljivostPetruškinadonekleuvrediše.„Šališseshuljom;gospodinčinihuljičast,aon to ineoseća”-pomisligospodinGoljatkin.-„Uostalom,totijegadnaosobinakodsvetebagre.”Klatećisepomalo,onsevratiusobu;videvšidamujegostlegao,sedezatrenutaknanjegovupostelju. „Ipak priznaj, Jašo” - poče on šapatom i klimajući glavom „ti si,nikogoviću, kriv preda mnom? Znaš ti, imenjače, ovaj...” - nastavljaše dostafamilijarnošalećisesasvojimgostom.Najzad,poštoseoprostiodnjegaprijateljski,gospodinGoljatkinodedaspava.Gost,međutim,zahrka.TadigospodinGoljatkinleže u postelju smejući se i šapućući u sebi: „Pa ti si danas pijan, golube, JakovePetroviču, nevaljalče jedan, goljo jedan - i prezime ti je takvo! Što li si se samoradovao?Sutraćešopetcmizdriti,tiplačljivko.Štadaradimstobom!”UsvembićugospodinaGoljatkina javilo se dosta neobično osećanje, nešto nalik na sumnju ilikajanje.„Mnogosamsezaleteo”-pomislion-„isadmibučiuglavi ipijansam.Nisimogaodaseuzdržiš,budalinonijedna,čitavakolaglupostisinamleo,ijošsiseinalukavstvaspremao,nitkove.Naravno,praštanjeizaboravuvreda,tosunajveće

51

vrline, pa ipak to nije dobro, da, tako je to!” Tu se gospodin Goljatkin diže, uzesveću,inaprstimaodedajošjednompogledagostakojijespavao.Dugojestajaonadnjimdubokozamišljen.„Neprijatnaslika!Paskvila,pravapaskvila,pakraj!”

NajzadgospodinGoljatkinleže.Uglavimujebučalo,treštalo,zvonilo.Počeoje da se zanosi - zanosi... naprezao se da nešto misli, da se seti nečega veomazanimljivog, da reši nešto vrlo važno, neku tugaljivu stvar, ali nije mogao. Sansavladanjegovujadnuglavu, ionzaspaonakokakoobičnospavaju ljudikojinisunaviklidaodjednompopijupetčašapunšananekojprijateljskojvečeri.

52

GLAVAOSMA

Kao i obično, sutradan se gospodin Goljatkin probudio u osam sati; čim seprobudio,odmahsesetiosvihsinoćnihdogađaja,setioseinamrštio.„Razigraosamsesinoćkaokakvabudala!”-pomislipridižućisesposteljeipogledavšinaposteljusvogagosta.Alikolikojebilonjegovočuđenjekadusobinenađenesamogostavećni postelje na kojoj je gost spavao! „Šta je to?” - umalo što ne uzviknu gospodinGoljatkin. - „Šta tomože biti? Šta sad znači ta nova okolnost?”Dok je gospodinGoljatkinčudećiseizinuvšigledaonapraznomesto,vrataškripnušeiPetruškauđes poslužavnikom noseći čaj. „Gde je, gde?” - progovori naš junak jedva čujnimglasom, pokazujući prstom na jučerašnje mesto koje su bili dali gostu. IsprvaPetruškanijeništaodgovarao,čaknijenigledaosvogagospodara,negojeokretaoočiudesniugao, takoda je igospodinGoljatkinbioprinuđendapogledaudesniugao.AliposleizvesnogćutanjaPetruškapromuklimigrubimglasomodgovorida„gospodinnijekodkuće”.

- Budalo jedna, pa ja sam tvoj gospodin, Petruška - reče gospodinGoljatkinisprekidanimglasomrazrogačivšiočinaslugu.

Petruška ništa ne odgovori, ali pogleda gospodina Goljatkina tako da ovajpocrvenedoušiju-pogledagasnekimuvredljivimprekorom,kojijeličionapravugrdnju.GospodinGoljatkinsavpretrnu.NajzadPetruškaizjavidaimavećsat ipokako jeonajdrugiotišao, i danijehteodačeka.Petruškinodgovorbio je zaista iverovataniistinit;videlosedaPetruškanelažeidasunjegovuvredljivpogledirečdrugi, koju je upotrebio, bili samo posledica celokupne gnusne situacije; ipak jegospodinGoljatkin,mainejasno,shvatiodatunijesvekaoštotrebaidamusudbinaspremajošjedannebašsasvimprijatankolač.„Dobro,videćemo”-pomisliusebi-„videćemo,navremećemoprozretisveto...O,Gospodebože!”-prostenjanakrajusasvimdrukčijimglasom-„zašto samga ipozivao, što li sam točinio?Ja to sammećemglavuunjihovulopovskuomču,jasamtuomčupravim.O,ludaglavo!Inemožešdaseuzdržišdaseneizbrbljaš,kaoderanneki,kaonekipraktikant,kaonekamizerijabezčinaipoložaja,krpaneka,starudijatrula,spletkašujedan,iženojedna...

53

O,svisveti!Istihovejenapisao,lopov,iljubavmijeizjavio!Kakobibilo,ovaj...Kakodamu,lopovu,napristojannačinpokažemvrata,akosevrati?Razumese,imamnogoraznihputevainačina.Takoitako,damureknem,eto,eto,platamijemala...Ili da ga na neki način poplašim, da kažem da sam, uzevši u obzir ovo i ono,primoran damu objasnim... da kažem da treba napola da plaćamo stan i hranu, inovacdadajemounapred.Hm,dovraga,nevalja,nevalja!Tobimeneuprljalo.Nijenimalodelikatno! Ilidaučinimnanekinačinovako:dauzmemPetruškupadaganaučim,damuPetruškananekinačinnatruni;dagaomalovažava,damukaženeštogrubo pa da ga se tako otresem? Da ih nekako natutkam jednog na drugog... Nevalja,đavodanosisve,nevalja!Tojeopasno,i,opet,akosepogledastetačke-nijenimalolepo!Nikakonevalja!Ali...akoonvišenedođe?Hja,itoćebitizlo!Sinoćsam se pred njim baš izbrbljao!... Zlo, zlo! Ne valja taj posao! O, glavo, glavoprokleta!Nikakonemožešdautuvišonoštotreba,daseuzmešupamet!Aakoondođe, i odbije?O, daj bože da dođe!Kako bih voleo da dođe,mnogo bih dao dadođe...”TakojerazmišljaogospodinGoljatkinsrčućičajineprestanopogledajućinazidnisat.„Sad ječetvrtdodevet;već jevremeda idem.Aštaćebiti!Štaćebiti?Hteobihdaznamštasetunaročitokrije-daznamcilj,pravacisveraznezačkoljice.Dobrobibiloznatinaštaciljasavtajsvetikakavćeimbitiprvikorak...”

GospodinGoljatkinnijemogaovišedaizdrži,bacineispušenululu,obučeseipojuriukancelariju,želećida,akojetomoguće,preduhitriopasnostidasesvojimličnimprisustvomosvemuosvedoči.Aopasnostjepostojala:tojeonznao,znaojedapostojiopasnost.„Alićemojeotkriti”-govoriojegospodinGoljatkinskidajućiupredsobljukaputikaljače-„sadćemoprokljuvititestvari.”Poštoseodlučiodatakopostupa,našsejunakdotera,načinipristojnoslužbenolice,itekštojehteodauđeususednusobukadseodjednomuvratimasretesasvojimjučerašnjimpoznanikomiprijateljem. Gospodin Goljatkin mlađi, izgleda, nije opazio gospodina Goljatkinastarijeg,iakosesnjimumalonijesudario.GospodinGoljatkinmlađibioje,izgleda,zauzet, žurio se nekuda, bio je sav zaduvan; izgledao je tako zvanično, takoposlovno, da je svakomogao pročitati na njegovom licu - „upućen sa specijalnimzadatkom”...

-Ah, to stevi, JakovePetroviču! - rečenaš junakhvatajući svog jučerašnjeggostazaruku.

- Kasnije, kasnije, izvinite me, kasnije ćete mi pričati! - povika gospodinGoljatkinmlađi,hitajućinapred...

-Ipak,dozvolite,viste,činimise,hteli,JakovePetroviču,ovaj...-Šta?Objasniteštopre.-JučerašnjigostgospodinaGoljatkinazaustavisesad

kaoprekovolje,nerado,iprimačeuvopodsamnosgospodinaGoljatkina.- Kažem vam, Jakove Petroviču, da se čudim držanju... držanju koje nikako

54

nisammogaoočekivati.- Sve ima svoju formu. Javite se sekretaru njegova prevashodstva, a zatim

obratitese,kaoštojered,gospodinušefukancelarije.Imatemolbu?...-Neznamštadakažem,JakovePetroviču,alivimeprostozapanjujete,Jakove

Petroviču!Visigurnonemožetedamepoznateilisepourođenojvamveselojnaraviprostošalite.

- A, to ste vi! - reče gospodin Goljatkin mlađi kao da je tek sad poznaogospodinaGoljatkinastarijeg-tostevi!No,jestelidobrospavali?-TusegospodinGoljatkinmlađi osmehnumalo - osmehnuhladno i zvanično, ne onakokao što bitrebalo (jer on je, u svakom slučaju, dugovao zahvalnost gospodinu Goljatkinustarijem),dakle,poštosehladnoizvaničnoosmehnu,dodadedamujeveomamiloštojegospodinGoljatkindobrospavao;zatimsemalopokloni,uzvrpoljinamestu,pogledadesno,levo,paoboriočikazemlji,uzenaokobočnavrata,prošaputažurnodaimaspecijalanzadatakišmugnuususednusobukaodaganijenibilo.

- Eto ti napasti!... - prošaputa naš junak, prosto skamenjen od čuda - eto tinapasti!Dakle, tako stoje ovde stvari!... -TugospodinGoljatkin oseti da ga zbognečega podiđošemravi po telu. - „Uostalom” - nastavi u sebi uputivši se u svojeodeljenje - „uostalom, ja sam već odavno znao za tu okolnost, ja sam odavnopredosećao da on ima specijalni zadatak; baš sam juče govorio da je taj čovekpostavljenponečijojnaredbisaspecijalnimzadatkom.”

- Jeste li vi, Jakove Petroviču, rešili svoj jučerašnji akt? - upita AntonAntonovičSjetočkingospodinaGoljatkina,kojijeseoporednjega.-Jeliontukodvas?

- Ovde je - prošaputa gospodin Goljatkin gledajući u svoga šefa doneklezbunjeno.

-Dobro. Pitam zato što jeAndrej Filipovič već dvaput raspitivao.Njegovomprevashodstvumožesvakičaszatrebati...

-Svršenjetajposao.-E,dobro.- Ja sam, Antone Antonoviču, čini mi se, uvek vršio svoju dužnost kao što

treba,itrudimseokoposlovakojemistarešinepoveravaju;radimsavesno.-Da.Alištahoćetetimedakažete?-Ništa,AntoneAntonoviču.Hteosamsamo,AntoneAntonoviču,daobjasnim,

da sam ja... to jest, hteo sam da izrazim da ponekad nedobronamernost i zavistnikoganeštededoktražesvakidašnjugadnusvojuhranu...

-Izvinite,nerazumemvaspotpuno.Tojest,nakogaciljate?- To jest, hteo sam reći, Antone Antonoviču, da ja idem pravim putem i

preziremokolišneputeve,da janisam intrigant ida se time, akomi jedozvoljeno

55

reći,moguspravomponositi...-Da.Sve je to tako, i ja,po svomshvatanju,dajempotpunozapravovašem

rezonovanju;aliipak,dozvolitemi,JakovePetroviču,davamijaprimetimdaseudobromdruštvunedozvoljavajuličneuvrede;izaleđa,naprimer,moguidopustiti-jerkoganegrdeizaleđa-aliuoči,vikakohoćete,gospodinemoj,alija,naprimer,nećudozvolitidamisegovoredrskosti.Jasam,gospodinemoj,osedeoudržavnojslužbiinećudozvolitidamisepodstarostgovoredrskosti.

-Ne,AntoneAntonoviču,viditeli,AntoneAntonoviču,vime,činimise,nistedobrorazumeli.Ja,molimvas,AntoneAntonoviču,odsvojestranesmatramsamozačast...

- Onda, molim, izvinite i nas. Mi smo naučeni po starinski. A po vaški, ponovom,dockannam jedaučimo.Za službuotadžbini izgledadadosad imadosmodostapameti. Ja,mojgospodine, kao što i sami znate, imamodlikovanje za svojudvadesetpetogodišnjubesprekornuslužbu...

-Jaosećam,AntoneAntonoviču,jasasvojestranepotpunosvetoosećam.Alijanegovorimotome,govoriosamomaski,AntoneAntonoviču...

-Omaski?-Tojest,vićeteopet...bojimsedaviopetneshvatitedrugačijesmisao,tojest,

smisaomojih reči, kao što ste sami kazali,AntoneAntonoviču. Ja samo razvijamtemu,tojest,iznosimmisao,AntoneAntonoviču,daljudikojinosemaskusadanisuretki,dajesadteškopoznatičovekapodmaskom...

- Hja, znate li, nije baš ni tako teško. Ponekad je i dosta lako, ponekad nijepotrebnoićidalekoitražiti.

-Ane,znate,AntoneAntonoviču,jagovorimosebi,daja,naprimer,stavljammaskusamoondakadjeonapotrebna,tojest,govorećiotvoreno,jedinozakarnevalizaveseleskupove,alisenemaskiramsvakidanpredljudima,govorećiudrugom,višeprenosnomsmislu.Etotosamhteodakažem,AntoneAntonoviču.

- Pa dobro, da mi to sve zasad ostavimo, ja i nemam kad - reče AntonAntonovič dižući se s mesta i skupljajući neka akta za referisanje njegovomprevashodstvu. - Nadam se, biće vremena da se vaša stvar objasni. Vi ćete samisaznatinakogatrebadasežaliteikogadakrivite;ijošmolimvasnajpokornijedameneosloboditedaljihprivatnihobjašnjenjairaspravljanjakojaidunaštetuslužbe...

- Ali, Antone Antonoviču, ja - malo prebledevši, poče govoriti gospodinGoljatkinAntonuAntonoviču koji se udaljavao - ja,AntoneAntonoviču, ovaj, tonisamnimislio.„Štalijeto?”-nastaviusebinašjunakkadjeostaosam.-„Kakavto vetar ovde duva i šta znači ova nova zamka?” Dok se naš zbunjeni i napolautučenijunakspremaodarešitonovopitanje,ususednojsesobizačušum,nastadenekoposlovnokomešanje,vrataseotvorišeiAndrejFilipovič,kojitekštojeotišaou

56

kabinet njegova prevashodstva poslom, pojavi se na vratima zadihan i viknugospodina Goljatkina. Znajući u čemu je stvar i ne želeći da Andreja FilipovičaostavidačekagospodinGoljatkinskočisasvogmesta,užurbaseštoigdamože,kaošto je već red, spremi i sredi traženi predmet, spremajući se i sam da pođe zapredmetom i Andrejem Filipovičem u kabinet njegova prevashodstva. Odjednom,skoroispodrukeAndrejaFilipoviča,kojijeutovremestajaonavratima,šmugnuusobu gospodin Goljatkin mlađi, užurban, zadihan, premoren od službenog posla,važnim odlučno-službenim izrazom, i priđe pravo gospodinu Goljatkinu starijem,kojiseninajmanjenijenadaotakvomeprepadu...

-Akta,JakovePetroviču,akta...njegovoprevashodstvojeizvolelopitatijesulivamgotova?-procvrkutapoluglasnoižurnoprijateljgospodinaGoljatkinastarijeg.-AndrejFilipovičvasočekuje...

-Znamibezvasdameočekuje-progovorigospodinGoljatkinstariji, takođebrzoišapatom.

-Ne,JakovePetroviču,nisamjao tome; jaJakovePetroviču,uopštenisamotome;jasaosećamsvama,JakovePetroviču,ipodstaknutsamsrdačnimsaučešćem.

-Odkojegvasnajponiznijemolimdameoslobodite.Dozvolite,dozvolite...-Vićete ih, razumese, zavitiuomot, JakovePetroviču, a trećućete stranicu

obeležitizalogom,dozvolite,JakovePetroviču...-Alidozvoliteivi,najzad...-Evo,ovdeimamrljicaodmastila,JakovePetroviču;jesteliopazilimrljicuod

mastila?...UtoAndrejFilipovičpodrugiputviknugospodinaGoljatkina.- Odmah, Andreju Filipoviču, ja ću samo malo, evo ovde... Gospodine,

razumeteliviruski?-Najboljećebitisastrugati tonožićem,JakovePetroviču;osloniteseboljena

mene:boljevinedirajte,JakovePetroviču,negoseoslonitenamene-jaćutu,malonožićem...

AndrejFilipovičpotrećiputviknugospodinaGoljatkina.-Ali,molimvas,gdetuimamrlja?Rekaobihdatuinemamrlje?-Ogromnamrlja, evo je! Dozvolite, ovde sam je opazio, evo, dozvolite... vi

samodozvolitemeni,JakovePetroviču, jaćutumalonožićemizsaučešća,JakovePetroviču,nožićem,odčistogasrcaevoovako,evogotovoje...

Tada sasvim neočekivano gospodin Goljatkin mlađi, bez ikakvih obzira,nadvladavši gospodina Goljatkina starijeg u trenutnoj borbi koja je između njihiskrslaiusvakomslučajusasvimprotivnjegovevolje,zgrabipredmetkojisutražilipretpostavljeni, pa umesto da sastruže nožićem mrlju, od čista srca, kao što jeverolomno uveravao gospodina Goljatkina starijeg on ga brzo savi, gumu pod

57

pazuho, u dva skoka nađe se kraj Andreja Filipoviča, koji nije opazio nijednunjegovu smicalicu, i s njimpojuri u direktorovkabinet.GospodinGoljatkin starijiosta kao prikovan namestu, držeći u rukama nožić i kao spremajući se da njimeneštosastruže...

Našjunaknijejošsasvimshvationovusituaciju.Onsejošnijepovratio.Osetioje udarac, ali je pomislio da je to nešto tek onako.U strašnom i neopisivom jadujurnunajzadsmesta ipoletepravoukabinetdirektora,moleći,uostalom,nebouzput da sve to nekako okrene nabolje i da bude dobro. U poslednjoj sobi preddirektorovim kabinetom sudari se lice u lice s Andrejem Filipovičem i svojimprezimenjakom.Obojicasusevećvraćala;gospodinGoljatkinnačiniimput.AndrejFilipovičjepričaosmeškajućiseveselo.PrezimenjakgospodinaGoljatkinastarijegtakođesesmeškao,vrteo,skakutaonapristojnomrastojanjuodAndrejaFilipovičaineštomuoduševljenošaputaonauvo,naštajeAndrejFilipovičvrloblagonaklonoklimaoglavom.Naš junakodmahrazumedešta jeupitanju.Stvar jeu tomešto jenjegov rad (kako je docnije saznao) gotovo prevazišao sva očekivanja njegovogprevashodstvaibioobavljenuodređenomrokuinavreme.Njegovoprevashodstvobilojeveomazadovoljno.GovorilosečakdajenjegovoprevashodstvokazalohvalagospodinuGoljatkinumlađem,velikohvala;reklojedaćeseuzgodnojprilicinjegasetiti,daganećezaboraviti...Razumeseda jeprvošto jeGoljatkinučiniobilodaprotestuje svomsnagomdokrajnjihmogućnosti.Gotovovan sebe i bledkao smrtpojurionkAndrejuFilipoviču.AlikadjeAndrejFilipoviččuodajestvargospodinaGoljatkina privatna stvar, odbi da ga sasluša i izjavi odlučno da nema ni trenutkaslobodnogvremenačaknizasvojeličnepotrebe.

Suv ton i oštro odbijanje preneraziše gospodina Goljatkina. „Bolje da ja tonekakosdrugestrane...bolje jedase jaobratimAntonuAntonoviču.”NanesrećugospodinaGoljatkina,iAntonAntonovičnijebiotu:ionjenegdebiozauzetnečim!„Nijemeuzaludmoliodagaoslobodimobjašnjenjaikomentarisanja!”-pomislinašjunak.-„Etokudjeciljaostari lisac!Kadje tako,usudićuseprostodaseobratimnjegovomprevashodstvu.”

Jošneprestanoblediosećajućidamujeuglavisvepotpunozbrkano,usilnojneprilicinaštadaseodluči,gospodinGoljatkinsedenastolicu.„Mnogobibiloboljedajesvetoteksamoonako”-neprestanojemisliousebi.-„Zaista,ovakozamršenastvarčinisečaksasvimneverovatna.Prvo,tojebudalaština,adrugo,nemoženidasedogodi.Verovatnosetamoneštonekakopričinilo,ilijeispalodrugo,aneonoštose odista dogodilo; ili sam baš ja sam otišao... pa sam tamo sebe smatrao zadrugoga...jednomrečju,tojepotpunonemoguće.”

Tek što jegospodinGoljatkin zaključioda je topotpunonemoguća stvarkadodjednomusobuuletegospodinGoljatkinmlađinosećiaktauobemarukamaipod

58

pazuhom.Rekavšiuzgreddve-tripotrebnerečiAndrejuFilipoviču,progovorivšijošs nekima, našalivši se sa jednima i prozborivši familijarno s drugima, gospodinGoljatkin mlađi, očigledno nemajući suvišnog vremena za traćenje, izgleda da sespremaodavećizađeizsobe,kad,nasrećugospodinaGoljatkinastarijeg,zastadenavratimaiuzputizmenjanekolikorečisadva-trimladačinovnikakojisusetudesili.GospodinGoljatkinstarijipojuri tadpravoknjemu.Tekšto jegospodinGoljatkinmlađi spaziomanevar gospodinaGoljatkina starijeg, odmahpoče vrlo uznemirenoda se osvrće kuda što pre da umakne. Ali naš je junak već držao za rukav svogjučerašnjeg gosta. Činovnici koji su okružavali dvojicu titularnih savetnika,razmakoše se, i iščekivahu radoznalo šta će biti. Stariji titularni savetnik znao jedobrodaprotivnjegaintrigiraju;timprebilojepotrebnodaseneponizi.Trenutakjebioodlučan.

- Dakle? - reče gospodin Goljatkin mlađi gledajući dosta drsko gospodinaGoljatkinastarijeg.

-Janeznam,gospodine-počeovaj-nakojinačindavamobjasnimvašečudnoponašanjepremameni.

-No.Nastavite. -TusegospodinGoljatkinmlađiobazreunaokolo inamignučinovnicimakoji su ihokružavali,kaoda im jedavaonaznanjedaćeetobašsadpočetikomedija.

-Drskostibestidnostvašihpostupakapremameni,gospodine,sadvasjošvišepokazujuupravojboji...negosvemojereči.Neuzdajteseusvojuigru,onajeloša...

-No,JakovePetroviču,recitemi,dakle,kakostespavali?-odgovorigospodinGoljatkinmlađigledajućipravouočigospodinuGoljatkinustarijem.

-Vi se, gospodine zabavljate - reče sasvim zbunjen titularni savetnik, koji jegubiotlopodnogama-nadamsedaćetepromenititon...

-Dušicemoja!-progovorigospodinGoljatkinmlađiinapravidostanepristojnugrimasu gospodinuGoljatkinu starijem, pa odjednom, sasvimneočekivano, tobožemilujućiga,uhvatigasadvaprstazapriličnopunačakdesniobraz.Našjunakplanukao oganj... Čim je prijatelj gospodina Goljatkina starijeg opazio da se njegovprotivniktresecelimtelom,nemodbesa,crvenkaorak,idase,dovedendokrajnjihgranica,može čak odlučiti i na stvarni napad, odmah ga je na najbestidniji načinpreduhitrio.Poštogajošjednodvaredpotapšapoobrazu,pogolicagaipoigrasesnjim, nepomičnim i izbezumljenim od besa, još nekoliko trenutaka, na ne malozadovoljstvo sakupljene mladeži, gospodin Goljatkin mlađi s bestidnošću kojazbunjuje dušu, zvrcnu gospodina Goljatkina starijeg po isturenom trbuščiću i snajpakosnijim punim aluzija osmejkom reče mu: „Nećeš, brate Jakove Petroviču,nećeš!Jaitićemosedovijati,JakovePetroviču,dovijaćemose.”Zatimprenegoštojenašjunakuspeodasebarmalopovratiodposlednjegnapada,gospodinGoljatkin

59

mlađi odjednom (pošto je prethodno uputio samo osmeh okupljenim gledaocima)napravivrlozauzeto,vrloposlovnoivrloslužbenolice,oboriočikzemlji,zgurise,skupi, pa rekavši žurno „sa specijalnim zadatkom”, ritnu se svojom kratkomnožicomišmugnuususednusobu.Našjunaknijeverovaosvojimočimaijošnikakonijemogaodaseosvesti...

Najzaddođeksebi.Poštojenamahjasnorazabraodajepropao,dajedonekleuništiosebe,okaljaoiuprljaosvojugled,dajeismejaniispljuvanuprisustvutuđihljudi, da ga izdajnički naružio onaj koga je još juče smatrao za svoga najvećeg inajpouzdanijeg prijatelja, da se, najzad, obrukao što je najgoremogao - gospodinGoljatkin pojuri u poteru za svojim neprijateljem.U tom trenutku nije hteo ni damislinasvedokesvojebruke.„Svisuoniudogovorujedansdrugim”-govoriojeusebi -„jedandrugogabrani, jedandrugoga tutkaprotivmene.”Alipošto jeučiniodesetkoraka,našjunakjasnovidedamujesvakapoteranepotrebnaiuzaludnaizatosevrati.„Nećešmiumaći”-pomislion-„doćićei tebicrnipetak;platićeš ti to.”JarosnohladnokrvanienergičnoodlučandođegospodinGoljatkindosvojestoliceisede.„Nećešumaći!”rečeopet.Sadsestvarnijevišeticalanekepasivneodbrane:mirisalo je na odlučan napad, i ko je u tom trenutku video gospodinaGoljatkina,kakoje,crvenećiijedvauzdržavajućisvojeuzbuđenje,umočioperoumastionicuikakojebesnopočeodapiše,tajjevećunapredmogaoznatidasestvarnećeolakosvršiti, na neki prost ili bapski način. U dubini svoje duše donese on odluku i udubinisrcazaklesedajeispuni.Istina,nijejošdobroznaokakoćepostupiti,tojest,bolje reći, on to uopšte nije znao, ali svejedno, ne mari! „Danas se, gospodine,samozvanstvomibestidnošćuništanepostiže.Samozvanstvoibestidnost,poštovani

gospodinemoj,nevodedobru,negovešalima.SamojeGriškaOtrepjev,8gospodinemoj,postigaoneštosamozvanstvom,prevarivšizaslepljeninarod,paitonezadugo.”

Bezobziranatuposlednjuokolnost,gospodinGoljatkinodlučidapričekadokne spadnemaska s nekih lica i dok se ponešto ne pokaže.Za to je bilo potrebno,prvo, da što pre prođe kancelarijsko vreme, i dotle, naš junak reši da ništa nepreduzima.Akadsesvršikancelarijskovreme,onćepreduzetijednumeru.Tadaćeonvidetikakodapostupipreduzevšitumeru,kakodarasporedisavplanradakojimće sabiti rogoveoholosti i zgaziti zmijukojauprezrenojnemoći zemljugrize.Dadozvolidagazgazekaokrpuokojusebrišuprljavecipele,togospodinGoljatkinnemože.Nijemogaopristatina tonaročitouovojprilici.Danijebilooveposlednjebruke,moždabi se naš junak i rešio da stegne srce,moždabi se rešio daprećuti,pokoriseineprotestujesuvišeuporno;malobiseprepirao,maloopirao,dokazivaobi da je u pravu, zatim bi malo popustio, pa bi zatim možda još malo popustio,najzadbisesložiosasvim,anaročitoakobisuprotnastranasvečanopriznaladaje

60

onupravu;zatimbisemoždačakipomirio,čakbisemaloiraznežio-kosvetomožedazna -moždabi iskrsloponovnoprijateljstvo,čvrsto,vatrenoprijateljstvo,jošvećenosinoć, i tobiprijateljstvomoglo,najzad,potpunozasenitineprijatnostizbogpriličnonezgodnesličnostidvajulica,itakobiobatitularnasavetnikabilavrlozadovoljna i proživelabivaljda i stogodina, itd.Najzad, reći ćemo sve:gospodinGoljatkin je čak počeo pomalo da se kaje što je branio sebe i svoje pravo i zatopretrpeoneprijatnosti.„Daseonajpokorio”-misliojegospodinGoljatkin-„dajerekao:šaliosamse,oprostiobihmu,čakivišenegooprostio,dajesamoglasnotopriznao.Alidamegazikaokrpu,nedam.Nisamtodozvoljavaoniboljimljudima,tim pre neću dozvoliti pokvarenom čoveku.Nisam ja krpa, gospodinemoj, nisamkrpa!”

- Jednom rečju, naš se junak odlučio. - „Sami ste, gospodine moj, krivi!”Odlučiosedaprotestuje,daprotestujesvomsnagom,dokrajnjihgranica.Takavjetobiočovek!Nikakonijemogaodopustitidagavređaju,a jošmanjedagagazekaokrpu,itojošdadozvolipokvarenomčoveku.Uostalom,minesporimo,nesporimo.Možda, kad bi neko hteo, kad bi, na primer, neko baš hteo da od gospodinaGoljatkinanačinikrpu,onbijeinačinio,načiniobijebezprotivljenjaibezkazne(gospodinGoljatkin je toponekad i samosećao) i ispalabi krpa, a neGoljatkin -gadna,prljavakrpa,alitonebibilaprostakrpa,negoambicioznakrpasmislimaiosećanjima, iako s jadnom ambicijom i jadnim osećanjima, skrivenim duboko uprljavimnaborimatekrpe,aliipak,osećanjima...

Satisuseoteglineverovatnodugo;najzadizbičetiri.Malokasnijesvisedigošei, odmah posle starešine, kretoše svojim kućama. GospodinGoljatkin se umeša ugomilu; njegovo oko bilo je budno i nije ispuštalo iz vida koga treba.Najzad našjunakvidekakojenjegovprijateljpritrčaoslužiteljimakojisuizdavalikaputei,posvompodlačkomobičaju, obigrava oko njih očekujući svoj kaput.Trenutak je bioodlučan.GospodinGoljatkinsenekakoprogurakrozgomilui,neželećidazaostane,zatražiionsvojkaput.AliprvodobikaputprijateljidruggospodinaGoljatkina,jerjeoniovdestigaoda,posvomobičaju,podiđe,dasedodvori,došapneipodvali.

Pošto je obukao kaput, gospodinGoljatkinmlađi pogleda ironično gospodinaGoljatkina starijeg, čineći to nekako otvoreno i drsko njemu u inat; zatim se surođenimbezobrazlukomobazreunaokolo,pa,dabiostavioosebipovoljanutisak,provrcka se malo oko činovnika: jednome dobaci reč, drugome nešto došapnu, strećimsesmernopoljubi,načetvrtogsenasmeja,petomepružirukuiveseloklisnunizstepenice.AgospodinGoljatkinstarijizanjim, i,nasvojevelikozadovoljstvo,stiže ga na poslednjoj stepenici i dohvati za okovratnik od kaputa. Izgleda da segospodinGoljatkinmlađimaloprepaoipogledaookosebekaoizgubljen.

- Kako da to razumem? - prošaputa on najzad slabim glasom gospodinu

61

Goljatkinu.- Gospodine, ako ste vi plemenit čovek, nadam se da ćete se setiti našeg

jučerašnjegprijateljstva-progovorinašjunak.-A,da.Pašta?Jestelidobrospavali?GospodinuGoljatkinuseodužejezikodbesa.-Dobrospavao...Alidozvolitemidavamreknem,gospodine,dajevašaigra

dokrajnostizamršena...-Ko to kaže?Tokažumoji neprijatelji - odgovori oštroonaj koji se nazivao

gospodinomGoljatkinom; iu istimah,s tomrečjusenajednomistrže izslabačkihrukupravoggospodinaGoljatkina.Čimseotrgao,pojurio jesastepeništa,obazreose unaokolo, pa spazivši kola, pritrčao, seo u njih, i u trenutku nestao iz vidagospodinaGoljatkina starijeg.Očajan, od svih napušten, titularni savetnik pogledaoko sebe, ali drugih kola nije bilo. Pokuša da juri za onim, ali mu noge počešeklecati.Iskrivljenalica,razjapljenihusta,utučen,zgureninemoćan,onsenasloninastub od fenjera i ostade tako neko vreme nasred pločnika. Činilo se da je zagospodinaGoljatkinasveizgubljeno.

62

GLAVADEVETA

Izgledakaodajesve,paisamapriroda,ustalaprotivgospodinaGoljatkina,alijeonjošbionanogama,nepobeđen;jošjeosećaodanijepobeđen.Biojespremandasebori.StakvimjeosećanjemisatakvomenergijomprotrorukekadsepovratioodprvepreneraženostidasevećipolicugospodinaGoljatkinamoglozaključitidanećepopustiti.Inače,opasnostjebilavećtu,ibilajeočigledna;gospodinGoljatkinje i to osećao, ali kako da se s njom uhvati ukoštac, s tom opasnošću, to je bilopitanje.UjednomtrenutkuuglavigospodinaGoljatkinasinumisao:„Dalidaostavisveonakokakoje,prostodasepovuče?Paštastim?Paništa.Držaćusepostrani,kaodanisamja”-pomisligospodinGoljatkin-„ostaćupremasvemuravnodušan,nisamjaupitanju,pakraj;aonćeteratisvojepaćesemoždaipovući.Takojeto!Pobediću svojom smernošću.A i gde je upravoopasnost? želeo bih dami nekoutomepokažeopasnost?Trice!Običnastvar!...”

TusegospodinGoljatkin trže.Rečimuzamrešenausnama;čak i izgrdisebezbogtemisli,čakjetunamestuuhvatiosebeuniskostiikukavičlukuzbogtemisli.Ipak, njegova stvar nije nikako kretala smesta. Osećao je nasušnu potrebu da seodmahnaneštoodluči; iosećaojedabimnogodaoonomekobimurekaonaštaupravo treba da se odluči. E, ali kako da pogodi to? Uostalom, nije se imalo nivremena za pogađanje.Za svaki slučaj, da ne bi gubio vreme, uze fijaker i poletekući. „No, kako se sad osećaš?” - pomisli u sebi - „kako se sad izvolite osećati,JakovePetroviču?Štaćešsaddaradiš?Štaćešsaduraditi,nitkovejedan,nevaljalčejedan? Doveo si sebe do krajnosti, pa sad plačeš, sad cviliš!” Tako se sebipodsmevaogospodinGoljatkindokse tresao truckajući seu rasklimatanimkolimasvog fijakeriste. Za gospodina Goljatkina je bilo pravo uživanje, maltenesladostrašće, da se u ovom trenutku podsmeva sebi i na taj način pozleđuje svojerane.„Akobisad”-pomislion-„došaonekičarobnjak,ilibimuzvaničnorekli:daj,Goljatkine,prstsadesneruke,pasmokvit,nećevišebitidrugogGoljatkina,ibićešsrećansamonećešimatiprsta-daobionprst,nasvakinačinbigadao,nebiseninamrštio, dao bi ga... Neka đavo nosi sve to!” - uzviknu najzad očajni titularni

63

savetnik.-„Čemusveto!Kogjevragasvetotrebalo,bašto,iupravoto,kaodanijemoglobitiištodrugo!Isvejeisprvabilodobro,svisubilizadovoljniisrećni;aline,zarjemoralodoćidotoga!Uostalom,rečinepomažu.Trebaneštopreduzeti.”

Poštose,dakle,skorobioodlučionanešto,gospodinGoljatkin,čimjeušaoustan, odmah dohvati lulu, pa, odbijajući dimove desno i levo, vrlo uzbuđeno počeužurbanohodatitamo-amoposobi.Međutim,Petruškajepostavljaosto.NajzadsegospodinGoljatkinkonačnoodluči,odjednombaci lulu,obučekaput, rečedanećeručatikodkućeiistrčaizstana.NastepenicamagastižezaduvaniPetruškadržećiurukama njegov šešir, koji je bio zaboravio. Gospodin Goljatkin uze šešir, htedeuzgreddasemaloopravdauPetruškinimočima,daPetruškanebipomislioneznamšta-stvarjetakvaitakva,zatosamzaboraviošeširitd.-alikakogaPetruškainepogleda,negoodmahode,gospodinGoljatkinbezdaljihobjašnjenjametnušeširnaglavu,strčanizbasamakegovorećizasedaćesemoždasveokrenutinabolje,daćese stvarnekakoudesiti,premda ječak iupetamaosećao jezu, izađenaulicu,uzefijakeripoleteAndrejuFilipoviču.„Uostalom,zarnebibiloboljesutra?”-pomisligospodin Goljatkin hvatajući gajtan od zvonceta pred vratima stana AndrejaFilipoviča - „i štamumogunaročito reći?Nema tuničegnaročitog.Stvar je takomizerna,zbiljajemizerna,tričava,tojestskoroništavnastvar...eto,takvatijecelaova situacija...” Tu gospodin Goljatkin odjednom cimnu zvonce, zvonce zazvoni,unutrasezačušenečijikoraci...TadgospodinGoljatkinčakiproklesebezbogsvoježurbeidrskosti.Odmahmuiskrsnušeupametiskorašnjeneprijatnosti,kojekaodajemaloizaboraviouposlu,setiseisukobasAndrejemFilipovičem.Alijevećbilokasnodaumakne:vrata seotvoriše.Na srećugospodinaGoljatkina, rekošemudaAndrejFilipovičnijedolazioizkancelarijekućiinećeručatikodkuće.„Znamjagdeonruča:onručakodIzmajlovskogmosta”-pomislinašjunakistrašnoseobradova.Nasluginopitanještadajavionjemureče:jasam,prijatelju,dobro,jaću,prijatelju,maloposle-panekakoohrabrenstrčanizstepenice.Kadjeizišaonaulicu,odlučidaisplatikočijaša iotpustikola.Akadjekočijaš tražiodamusedoplati -dugosam,veli,gospodine,čekaoinisamštedeokonjadabihugodionjegovojmilosti-dodademujošpetkopjejakaitovrlorado,ikrenupešice.

„Istina,stvar je takva”-mislio jegospodinGoljatkin-„dase takoostavitinemože;noakočovekrazmisli,zaštobi,ustvari,imaodaseuznemirava?Paipak,ijaćutostalnoponavljati,štaimatudaseuznemiravam,štodasemajem,dasemučim,kinjim,sebeupropašćujem?Prvo,stvarjesvršena,natragsenemože...nemože!Dauzmemostvarovako:dolazičovek,dolazičoveksdovoljnompreporukom,sposobančinovnik,dobrogavladanja,samosiromahismnogoneprilika-neketrzavice-alisirotinja nije greh; znači, ja s tim nemam nikakve veze. Zbilja, kakve su ovo svebudalaštine?Desilose,eto,samaprirodajetakoudesiladaječoveksličandrugom

64

čovekukaoštosudvekapivode,pravanjegovaslikaiprilika-izarzatodaganeprimeuslužbu?!Akojetusudbina,samosudbina,jedinoslepafortunakriva-zaštobinjegazgazilikaokrpuizaštomunebidalidasluži...gdebitubilapravičnost?Toje čovek siromah, izgubljen, zaplašen; tu srce boli, tu timilosrđe zapoveda da gaprigrliš!Jest!Lepebitobilestarešinekadbimislilekaoja,ja,ludaglava!Eh,kakvami je tikva!Dovoljno je u njoj pokadšto gluposti za desetoricu.Ne, ne! dobro suučinili,ihvalaimštosuprigrlilisiromaha,jadnika...Recimo,naprimer,dasmomiblizanci,rodilismoseetotakodasmobraća,blizanci-pakraj!Štajestim?Ništa!Svisečinovnicimogunavićinato...astranacakobidošaounašenadleštvo,sigurnonebiutomvideoništanepristojnoiuvredljivo.Imatučaknečegdirljivog;dačudneli pojave! Božja promisao stvorila je dva savršeno ista bića, a milostivipretpostavljeni, videći božju promisao, prihvatili oba blizanca. Ono, naravno” -nastavigospodinGoljatkin,odahnuvimalospustivšiglas-„ono,naravno...bilobi,naravno, najbolje, najbolje kad ne bi bilo ničeg tog dirljivog, i kad ne bi bilonikakvihblizanaca...Nekađavonosisveto!Izaštoje tobilopotrebno?Izar je tobila neka naročita i neodložna potreba? Gospode bože! Baš su tu sami đavolizakuvali kašu!A čudanmu dođe i karakter, naravmu je nestašna i rđava, nitkovjedan, vetrogonja, laskavac i čankoliz. Goljatkin jedan! Još će početi rđavo da sevlada,paćemiimeuprljati,hulja!Dakle,izvoli,pazinanjegaidvoriga!Etoštamesnađe!Uostalom,štatuima?Štasetomenetiče!Podlacje,panekajepodlac;zatojeonajdrugipošten.Onnekabudepodlac,a jaćubitipošten-paćesvireći:evoovaj Goljatkin je podlac, ne gledajte ga i ne mešajte ga s drugim; a evo ovaj jepošten, krepostan; krotak, dobrodušan, u službi pouzdan i zaslužuje da dobijeunapređenje;takojeto!Dobro...aako,ovaj...Aakonasonitamo,ovaj...pomešaju!Odonogsesvemožeočekivati!O,Gospodebože!...Izamenićečoveka,zameniće,nitkov jedan - zamenićegakaodronjak inećepomislitidačoveknijedronjak.O,Gospodebože!Dagrdnenesreće!...”

Premišljajućitakoijadikujući,trčaojegospodinGoljatkinnebirajućiputaineznajući ni sam kuda.Osvestio se naNevskom prospektu, i to jedino otuda što sesudariosnekimprolaznikomtakoveštoisnažnodamusvetlaciudarišenaoči.Nedižućiglave,Goljatkinpromumlaizvinjenje,itekkadjeprolaznikprogunđaoneštonimalolaskavo, idostapoodmakao,dižeglavuiobazresedavidigdeje.Poštoseobazreo i opazio da se nalazi baš pred onim restoranom u kome se odmaraospremajućisezasvečaniručakkodOlsufijaIvanoviča,našjunakodjednomosetidamustomakkrči,zavija,setisedanijeručaoidanijenigdepozvannaručak,izato,negubećidragocenovreme,potrčauzbasamakeurestoran,daseštoprenabrzinuprihvatižurećisedasenezadrži.Premdajeurestoranusvebiloskupo,ovogaputato nije zadržalo gospodinaGoljatkina; a nije ni imao kad da se sada zadržava na

65

takvimsitnicama.Usjajnoosvetljenojprostoriji,krajbifeanakomjestajalopravobrdoodsvegaonogaštopristojansvetuzimakaozakusku,stajala jedostazbijenagrupa gostiju. Bifedžija je jedva stizao da sipa, poslužuje, vraća i prima novac.GospodinGoljatkinpričekadadođerednanjegai,sačekavši,skromnopružirukudauzmejedanpirožićsribom.Odmačeseuugao,iokrenuvšileđaprisutnima,pojedegasapetitom,zatimseokretebifedžiji,vrati tanjirićnašanki,znajućicenuizvadideset kopjejaka i stavi na šank hvatajući pritom bifedžijin pogled da mu pokaže:„Evo,tustojinovac,jedanpirog”,itd.

-Rubaljidesetkopjejakadugujete-procedikrozzubebifedžija.GospodinGoljatkinsepriličnozačudi.-Menikažete?...Pa...jasam,činimise,uzeosamojedanpirožić.-Uzelistejedanaest-odgovoripouzdanobifedžija.-Vise...kolikosemeničini...vise,rekaobih,varate...Jasamzaistauzeosamo

jedanpirog.-Jasambrojao;visteuzelijedanaestkomada.Kadsteuzeli,trebaidaplatite;

miništanedajemobadava.GospodinGoljatkinbiojepreneražen,„štajeto,dalisutonamenebacilineke

čini?” -pomisli.Međutim,bifedžija jeočekivaoodlukugospodinaGoljatkina;okogospodina Goljatkina okupiše se gosti, gospodin Goljatkin se već maši džepa daizvadirubaljidaodmahplati,padaseukloniodnapasti.„Kadjejedanaest,nekajejedanaest”-pomislicrvenećikaorak.-„Štaimautomeštoječovekpojeojedanaestpirožića?Biočovekgladan,pojeojedanaestpiroga,inekamujenazdravlje!Štatuima da se čude, i da se smeju...” Odjednom kao da nešto bocnu gospodinaGoljatkina, on diže oči i odmah razumede zagonetku, razumede sve čarolije;odjednomsesverazjasni...Navratimasusednesobe,nekakobašizaleđabifedžiji,alicempremagospodinuGoljatkinu,navratimakoja jenaš junaksmatraodosadzaogledalo,stajao je jedančovek,stajao jeon,stajao jesamgospodinGoljatkin-nestarigospodinGoljatkin,ne junaknašepriče,negodrugigospodinGoljatkin,novigospodinGoljatkin.DrugigospodinGoljatkin,izgleda,biojevrlodobroraspoložen.Smeškao se na gospodina Goljatkina prvog, klimao mu glavom, namigivao,pocupkivaoi izgledaodaće,čimštobude,dasepokupi išmugneudrugusobu,aodatle, možda na sporedni izlaz - i zbogom... svako gonjenje bi bilo uzalud. Urukamajedržaoposlednjikomaddesetogpiroga,kojijenaočigospodinaGoljatkinastrpaouustaimljacnuoodzadovoljstva.„Zameniome,podlac!”-pomisligospodinGoljatkiniplanukaooganjodstida-„nijesestideojavnosti!Daligavide?Činimisedaganikoineopaža...”GospodinGoljatkinbacirubaljtakokaodamujeonsveprste opekao, i ne opazivši značajno drski smešak bifedžijin, smešak likovanja imirnenadmoćnosti,probisekrozsvetipojurinapoljeglavombezobzira.„Hvalamu

66

izatoštomenijedokrajakompromitovao!”-pomisligospodinGoljatkinstariji. -„Hvalamu,razbojniku,injemuisudbini,štosesvedobrosvršilo.Jedinojebifedžijabioneučtiv.Alištaimautome,čovekjeimaopravo!Trebalojeplatitirubaljidesetkopjejaka; imao je pravo. Veli mi bez novaca ne dajemo nikome! Bar da je bioučtiviji,huljajedna!...”

Sve je to govorio gospodin Goljatkin silazeći niz stepenice ka izlazu. Naposlednjem basamaku zastade kao ukopan, i odjednom pocrvene tako da mu čaksuze navreše na oči, toliko mu je stradalo častoljublje. Pošto je ostao trenutakukočen, najedanput odlučno udari nogom i jednim skokom izlete sa stepenica naulicu i, ne obazirući se, zaduvan, ne osećajući umor, pojuri svojoj kući, uŠestilavočnuulicu.Neskidečaknigornjuodeću, iakomu jebioobičajdasekodkućeraskomoti,neuzečaknilulu,negoodmahsedenadivan,primačemastionicu,uze pero, izvadi list hartije za pisma, pa rukom koja je drhtala od unutrašnjeguzbuđenjapočedapišesledećuposlanicu:

„PoštovanigospodineJakovePetroviču!

Ne bih se laćao pera da me nisu okolnosti, pa i vi sami, gospodine, na tonagnali.Verujtemi, jedinomeprekapotrebagonida seupustimsvamauovakvoobjašnjenje,izatovas,presvega,molimdaovajmojkoraknesmatratekaonamernuuvredu,negokaonužnuposledicuokolnostikojenasvezuju.”

„Činimise,dobroje,pristojno,učtivo, imaisnageičvrstine...Činimisedanema za šta da se vređa.Sem toga, ja samupravu” - pomisli gospodinGoljatkinčitajućištajenapisao.

„Vašaiznenadnaičudnovatapojava,gospodine,oneburnenoći,poslegrubogineuljudnog postupanja prema meni od strane mojih neprijatelja, čije imeprećutkujem jer ihprezirem -bila je začetak svihnezgodakojedanasmeđunamapostoje. A vaša tvrdoglava želja, poštovani gospodine, da po svaku cenu uđete ukrug moga bitisanja, i u sve moje odnose u praktičnom životu, prelazi graniceosnovne pristojnosti i najobičnijeg društvenog reda. Mislim da je nepotrebnonavoditiovdedastevi,poštovanigospodine,prisvojilimojaaktaimoječasnoime,da biste stekli simpatije starešina - simpatije koje niste zaslužili. Ne treba daspominjem ovde ni vaše smišljeno i uvredljivo izbegavanje u ovom slučajuneophodnih objašnjenja. Najzad, da kažem sve, ja ne spominjem ovde ni vašposlednji,čudani,možesereći,neshvatljivpostupakpremameniukafani.Dalekosamodtogadažalimštosamuludoizgubiorubalj,alinemogudaneiskažemsvoje

67

negodovanje kad se setim kako ste, poštovani gospodine, javno nasrnuli na mojučast,itojošuprisustvunekihličnostikojesu,iakosuminepoznate,ipakizboljegdruštva...”

„Da nisam preterao?” - pomisli gospodinGoljatkin. - „Nije li previše; nije liodveć uvredljivo - na primer, ova aluzija na bolje društvo? No, ništa! Treba mupokazati čvrst karakter. Uostalom, da bude blaže, može se, na kraju, polaskati ipodmazati.Videćemojoš.”

„Alijavas,poštovanigospodine,nebihzamaraosvojimpismomkadnebihbiočvrstoubeđendaćevašaplemenitaosećanjaiotvoreniiskrenkaraktervašukazativamsredstvadaispravitesveomaškeidasveopetvratitenastaro.

Usuđujemseupunojnadiostatiuverendamojepismonećeteprimitiusmisluuvredljivompovas,aujedno,danećeteodbitidasenaročitoipismenoizjasnitepomomsluzi.

Utomočekivanjučastmijeostati,poštovanigospodine,vašnajpokornijisluga,

J.Goljatkin.”

„Nodobroje.Stvarjesvršena.Došlojeidopisma-alikojekriv?Samjeonkriv,samondovodičovekadotogadamoradaseslužipismenimdokumentima.Ajasamupravu...”

Poštojeposlednjiputpročitaopismo,gospodinGoljatkingapresavi,zapečatiipozvaPetrušku.Petruškase,poobičaju,javiopospanihočijuistrašnoljutnanešto.

-Tićeš,brate,uzetisadovopismo...Razumešli?Petruškajećutao.-Uzećešga iodnetiukancelariju; tamoćešpotražitidežurnogagubernijskog

sekretaraVahramejeva,Vahramejevjedanasdežurni.Razumešli?-Razumem.- Razumem! Zar ne možeš reći: razumem, gospodine. Potražićeš činovnika

Vahramejevairećićešmu,takoitako,gospodinje,reci,narediodavaspozdraviminajpokornije zamoliodapogledateu adresarnašeganadleštvagde stanuje titularnisavetnikGoljatkin.

Petruškaoćuta,ali,kakoseučinigospodinuGoljatkinu,osmehnuse.-Dakle,Petre,upitaćešzatuadresu,paćešdoznatigdestanujenovopostavljeni

činovnikGoljatkin.-Razumem.-Zapitaćešzaadresuiodnećeštamoovopismo;razumeš?

68

-Razumem.- Ako je tamo... kud ovo pismo odneseš, onaj gospodin kome ćeš pismo da

predaš,tojest,Goljatkin...Štasesmeješ,budalo?- Šta imam da se smejem? Šta se mene tiče? Ja to tek onako, što bih se ja

smejao...-Dakle,tako...aakotetajgospodinbudepitaokakojetvojgospodin,kakoon,

tamo...akoteon,dakle,ovaj...no,maštabudeispitivao-tićutiiodgovaraj:mojje,reci,gospodindobro,imoli,reci,odgovorodvassvojeručni.Razumeš?

-Razumem,gospodine.-Etotakoreci,gospodinjemojdobro,zdravje,sadse,reci,spremaugoste,a

odvas,reci,tražipismeniodgovor.Razumeš?-Razumem.-Idisad.„Jošistombudalomimajposla!Smejeseištamumožeš!Čemulisesmeje?

Dopaosamnevolje, eto,malo-pomalo samdopaonevolje!Uostalom,moždaće sesveokrenutinabolje...Tajćeselopovsadsigurnodvasataskitati,iostaćenegde...Nikudanemogudagapošaljem.Nevolja!...Grdnamejenevoljasnašla!...”

Osetivšitakoupunojmerisvojunevolju,našsejunakodlučinapasivnuulogu:dadvasatačekaPetrušku.Gotovoceosat jehodaoposobi ipušio,zatimjebaciolulu i dohvationekuknjigu, zatim legaonadivan, zatimopetdohvatio lulu, zatimopetpočeodajuriposobi.Hteojedarazmišlja,aliapsolutnoninaštanijemogaodamisli. Najzad je muka od njegovog pasivnog stanja dostigla poslednji stepen, igospodinGoljatkinseodlučidapreduzmejošjednumeru.„Petruškanećedoćijošzačitavsat”-pomislion-„ključmogudatidomaru,ajaćuzatovreme,ovaj...ispitaćusituaciju, ispitaću ono štomene zanima.”Ne gubeći vremena i žureći se da ispitasituaciju, gospodin Goljatkin dohvati šešir, izađe iz sobe, zaključa stan, svrati dodomara,predademuključidesetkopjejaka-gospodinGoljatkinpostaojenekakoisuvišedarežljiv-ipođekudajeimaodaide.GospodinGoljatkinjekrenuopešice,prvo,kaIzmajlovskommostu.Uhodumujeprošlootprilikepolasata.Kadjestigaodociljasvogaputa,ušaojepravoudvorištepoznatemukuće,ipogledaouprozorestanasavetnikaBerendjejeva.Semtriprozora,kojibehuzastrticrvenimzastorima,ostali su bili mračni. „Olsufij Ivanovič sigurno danas nema gostiju” - pomisligospodinGoljatkin-„danassusigurnosamikodkuće.”

Pošto je postojao neko vreme u dvorištu, naš se junak već hteo na nešto daodluči. Ali, izgleda, nije bilo suđeno da dođe do odluke. Gospodin Goljatkin sepredomisli,odmahnurukomivratisenaulicu.„Ne,nijetrebaloovamodadolazim,štabihiimaotudaradim?...Boljedajasad,ovaj...ličnoizvidimsituaciju.”Poštoseodlučinato,gospodinGoljatkinkrenuusvojukancelariju.Putnijebiokratak;pored

69

toga, bilo je još i strahovito blato, a mokar sneg padao je u vrlo krupnimpahuljicama. Ali za našeg junaka kao da sad nisu više postojale teškoće. On je,doduše, pokisao, dobro pokisao, pa se dosta i isprljao, „ali svejedno, svrha jepostignuta”.Izaista,gospodinGoljatkinsevećprimicaocilju.Tamnamasaogromnedržavnezgradevećseizdalekacrnelaprednjim.„Stoj!”-pomislion:-„kudajatoidemištaćutamodaradim?Recimo:doznaćugdeonajstanuje;alise,međutim,iPetruškamorao već vratiti i doneomi je odgovor. Samo uzalud gubim dragocenovreme,samosamuzaludgubiovreme.Aliništa:svesetojošmožepopraviti.Zbilja,kako bi bilo da svratim do Vahramejeva? Ali ne! Bolje posle... Eh, uopšte nijetrebalo da izlazim. Eto, takva mi je narav! Takva mi je navika, potrebno ilinepotrebno,jauvekmoramnekakodaseistrčim...Hm...kolikolijesati?Sigurnojevećdevet.Petruškasemoževratiti,padamenenađekodkuće.Učiniosampravuglupostštosamizašao...Eh,štotijepetljancija!”

Poštojetakoiskrenopriznaodajeučiniočistuglupost,našjunakpotrčanatrag,kućiuŠestilavočnuulicu.Stigao jeumoran i izmučen.VećoddomaradoznadedaPetruškanije još ni pomislioda sevrati. „Pada! Ja sam to i slutio” - pomisli našjunak-„avećjedevet.Etokakvajebitanga!Večitonegdepijanči!Gospodebože!Kakavmijecrnidanakosvanuo,jadniku!”Razmišljajućiijadikujućitako,gospodinGoljatkin otključa stan, upali svetlost, svuče se potpuno, ispuši lulu i, iscrpen,umoran, izlomljen i gladan, leže na divan da sačeka Petrušku. Sveća je tmurnoizgarala, svetlost je treperila po zidovima...GospodinGoljatkin je gledao, gledao,mislio,mislio,inajzadzaspaokaozaklan.

Probudiosekasno.Svećajeskorosasvimbiladogorela,dimilaseisamoštosenijesasvimugasila.GospodinGoljatkinskoči,rasanise, isetisesvega,bašsvega.IzapregradečulosesnažnohrkanjePetruškino.GospodinGoljatkinjurnuprozoru-nigdesvetlosti.Otvoriprozorčić- tišina;gradkaoda je izumro,spava.Morada jedvailitrisata;takoje:satizapregradeseupeiodbidva.GospodinGoljatkinjurnuzapregradu.

Posledugemuke,nekakouspedarazdrmaPetruškuidagaposadiupostelji.Utajčassvećasepotpunougasi.Prošlo jedesetakminutadokjegospodinGoljatkinmogao da nađe drugu sveću i da je upali. Za to vreme Petruška stiže da ponovozaspi. „Nevaljalče jedan,nitkove jedan!” -govorio jegospodinGoljatkindrmajućigaponovo-„Hoćešliustati,hoćešliseprobuditi?”PoslepolasatanaporagospodinGoljatkinuspenajzaddapotpunorazmrdasvogasluguidagaizvučeizapregrade.Tek tada vide naš junak da je Petruška, kako se kaže, biomrtav pijan, i jedva sedržaonanogama.

- Huljo jedna! - povika gospodin Goljatkin - Razbojniče jedan! Glavu si miodsekao!Gospode,kudlijesamopismodenuo?O,tvorčemoj,kakolićesveto...I

70

zaštosamgaipisao?Izarjepotrebnobilodagapišem?Zaleteosamse,budala,stomsvojomambicijom!Spopalačovekaambicija!Etotiambicije,nitkovejedan,etotiambicije!...Hejti!kudsidenuopismo,razbojničejedan?Komesigadao?...

-Nikomenisamdaonikakvopismo;ainisamniimaonikakvopismo...eto!GospodinGoljatkinjekršiorukeuočajanju.-Slušaj,Petre...čuj,poslušajme...-Slušam...-Gdesibio?Odgovaraj.-Gdesambio...biosamkoddobrihljudi!Da!-O,božemoj!Kudasinajpreotišao?Jesilibiounadleštvu?Ej,čuj,Petre,tisi

moždapijan?...-Japijan?Dabogdasesmestanemakao!Ni,ni,nikapljice,eto...-Ništa,ništatoštosipijan...Jasamtosamoonakopitao;nemarištosipijan;ja

to tekonakoPetruša,onako...Možda si samomalozaboravio, apamtiš sve.Dela,setise,jesilibiokodčinovnikaVahramejeva-jesi,nisi?

-Nitisambio,nitipostojitakavčinovnik.Dabogdameodmah...-Ne, ne,Petre!NePetruša, ja ne zameram.Vidiš da se ne ljutim... Pa šta tu

ima!Eto,napoljujehladno,vlažno,ičovekispioneku,paštaonda.Jaseneljutim.Ija sam brate, danas pio... Samo sad reci, seti se, brate, jesi li bio kod činovnikaVahramejeva?

-Padobrokad jeveć takopošlo,ondapravodakažem -bio sam,etoovogačasa...

-E, lepo,Petruša, lepo je što sibio.Vidišda se jane ljutim...No,paonda -nastavinašjunak,trudećisedaštovišeodobrovoljisvogslugutapšućigaporamenui smešeći mu se - no, gucnuo si, gade, malo... gucnuo si za deset kopjejaka?Nevaljalčejedan!Aliništa,tividišdasejaneljutim...neljutimse,brate,neljutimse...

- Ne, nisam ja nevaljalac, nemojte... Svratio sam samo k dobrim ljudima, anisamnevaljalac,nitisamikadbio...

-Mačuj,Petruška!Slušaj,Petre,pajatenegrdimkadkažemdasinevaljalac.Totigovorimdatipolaskam,unajboljojnameri.Topokojiputznači,Petruška,dahoćešdaodobrovoljišnekogčovekakadmukažešdajeveštiprefrigan,dajelukavomomčeinećenikomedozvolitidamupodvali.Toponekobašvoli...Dakle,nemari!Asadmireci,Petruška,alibezprikrivanja,iskrenokaoprijatelju...no,dakle,jesilibiokodčinovnikaVahramejeva,ijelitidaoadresu?

-Iadresu,daomijeiadresu.Dobarječinovnik!Igospodinjetvoj,kaže,dobarčovek, vrlo dobar, kaže čovek; dakle, veli, reci gospodinu - pozdravi ga, kaže,zahvalimuirecidagaja,veli,volim-evokoliko,veli,poštujemtvogagospodina!

71

Zatošto je,kaže, tvojgospodin,Petruša,dobarčovek, i ti si,kaže, tako istodobarčovek,Petruša-eto...

- O, Gospode bože! A adresa, adresa! Judo Iskariotski! - Poslednje rečigospodinGoljatkinjeizgovoriogotovošapćući.

-Iadresu...iadresujedao.-Dao?No,pagdestanujeonaj,Goljatkin,činovnikGoljatkin,titularnisavetnik.-GospodinGoljatkin, veli, stanuje uŠestilavočnoj ulici.Eto, kaže, uđeš u tu

ulicu,ondanadesno,uzstepenice,četvrtisprat.Eto,veli,tutijeGoljatkin...-Lopovejedan!-povikanašjunakizgubivšistrpljenje-razbojničejedan!Pato

samja,titoomenigovoriš.AliimajošjedanGoljatkin;jagovorimoonomdrugom,lopovejedan!

-Kakovamjepovolji!Štasemenetiče!Kakoznate-etovam...-Apismo,pismo...-Kakvopismo!Nijenibilonikakvogpisma!Janikakvopismonisamnivideo!-Kudsigadenuo-huljonijedna!?...-Predaosamga,pismosampredao.Pozdravi,veli,izahvali,tvojjegospodin,

veli,dobar.Pozdravi,veli,tvogagospodina...-Pakojetorekao?JelitorekaoGoljatkin?Petruška poćuta malo pa razvuče usta od uva do uva, gledajući pravo u oči

gospodaru.-Slušajti,razbojniče,jedan!-počegospodinGoljatkinsavzaduvan,vansebe

odbesa. -Šta si učinioodmene!Kažimi sad šta si učinioodmene!Ubio sime,zlikovčejedan!Glavusimisaramenasmakao,JudoIskariotski!

-Sad,kakovamdrago,štaću!-rečeodlučnimtonomPetruška,povlačećisezapregradu.

-Hodiovamo,hodiovamo,razbojničejedan!...- Ma nema šta da vam dolazim, neću doći. Briga me! Idem ja k dobrim

ljudima...Dobri ljudi časnožive,dobri ljudi živebezobmane, inikad inemakodnjihdamestojednogčovekabududva...

GospodinuGoljatkinuseohladišeirukeinoge,nestademudaha.-Jeste-nastaviPetruška-inemakodnjihdamestojednogčovekabududvai

poštensvetnevređaju...-Tisipijan,huljojedna!Idispavaj,razbojničejedan!Asutraćešdobiti-reče

gospodinGoljatkinjedvačujnimglasom.Štose tičePetruške,onpromrmlja jošnešto;zatimsečulokakose izvaliona

krevet tako da je krevet zaškripao, otegnuto zevnuo, protegao se i najzad zahrkaosnom pravednika, kako se to kaže. Gospodin Goljatkin ostade ni živ ni mrtav.Petruškinoponašanje,njegoveveomačudnovate,dodušedalekealuzije,nakojese,

72

prematome,nijemogaoljutiti, timprešto je togovoriopijančovek-a i tošto jestvaruzelazlokobanobrt,svejetodokrajnostipotreslogospodinaGoljatkina.„Ištamijetrebalodagagrdimusrednoći”-govoriojenašjunakdrhtećicelimtelomodnekogbolesnogosećanja.-„Štamejenagnalodaimamposlaspijanimčovekom!Štamožedaseočekujeodpijanice!Štogodrekne,slaže.Našta li je, ipak,ciljao,razbojnikjedan?Gospodebože!Izaštosamjaonopismopisao,jasvojdušmanin,janesrećnisamoubica!Ištasamhteo!Propadam,ličimnakrpu,paipak,ambicijajetu,častmije,vidite,ugrožena,trebačastdaspasavam!Samoubicajedan!”

Tako jegovoriogospodinGoljatkindok je sedeonadivanu inije smeoda semakneodstraha.Odjednommuseočizaustavišenajednompredmetukojimujeunajvećojmeriprivukaopažnju.Ustrahu-nijelipredmetštomujeprivukaopažnjuiluzija, obmana uobraženja - pruži prema njemu ruku, s nadom, sa strahom, sneopisivomradoznalošću...Ne,nijeobmana!Nijeiluzija!Pismoje,zbiljajepismo,pismo van svake sumnje, i njemu adresovano. Gospodin Goljatkin uze pismo sastola. Srce mu je strašno kucalo. „Sigurno ga je onaj lopov doneo” - pomisli -„ostaviogatu,pazatimzaboravio;sigurnojetakobilo:moradajebaštakobilo...”Pismo je bilo od činovnika Vahramejeva, mladog kolege i nekadašnjeg prijateljagospodinaGoljatkina.„Uostalom,jasamsvetojošranijepredosećao”-pomislinašjunak-„isveštoćusadupismunaći,itosampredosećao”...Pismojebiloovakvo:

„PoštovanigospodineJakovePetroviču!

Vaš je sluga pijan, i ništa se s njim ne može, zbog toga više volim da vamodgovorimpismeno.Hitamdavamjavimdasamspremanpotpunotačnodaispunimporuku kojumi nalažete, a koja se sastoji u tom da pismo predam poznatoj vamosobi.Osoba,kojuvivrlodobroznate,ikojamijesadzamenilaprijatelja,ičijeimeovdeprećutkujem(jerneželimuzaluddaprljamreputacijupotpunonevinačoveka)stanujezajednosnamakodKarolineIvanovne,uonojistojsobigdejepre,doksteivibilikodnas,stanovaopešadijskioficir izTambova.Uostalom,tu ličnostmožetenaći svudameđu ljudima časna i iskrena srca, što se o drugima ne bimoglo reći.Moje veze s vama nameran sam od danas prekinuti; u prijateljskom tonu i upređašnjoj drugarskoj saglasnosti ne možemo ostati, i zato vas molim, poštovanigospodine,čimdobijeteovoiskrenomojepismo,damipošaljetedvarublja,kojimisleduju za britve strane izrade što sam vam prodao, ako se izvolite setiti, još presedam meseci, na dug, u ono doba kad ste još stanovali s nama kod KarolineIvanovne,kojujaodsvedušepoštujem.Postupam,pak,naovajnačinzatoštostevi,

73

popričanjupametnih ljudi, izgubiliambiciju i reputaciju, ipostaliopasnizamoralnevinihineiskvarenihljudi, jer izvesneosobeneživepopravici, ipovrhtogarečinjihove su lažne, a dobronameran izgled sumnjiv. Za odbranu ugleda KarolineIvanovne,koja jeuvekbilamoralnogvladanja, idrugo,poštenažena, ipovrh togagospođica,iakonebašmlada,aliizdobrestraneporodice-svagdaisvudasemogunaćisposobniljudi,očemusumenekeosobezamoliledauzgredspomenemuovompismu,i tokaoodsvojestrane.Usvakomslučaju,svećetedoznatiusvojevreme,ako niste doznali sad, bez obzira na to što ste se, po pričanju pametnih ljudi,ozloglasilinasvestranepoprestonici,pa,dakle,mogli,poštovanigospodine,većnamnogim mestima dobiti o sebi nadležna obaveštenja. Na kraju ovog pismaizjavljujem vam, gospodine, da poznata vam ličnost, čije ime ne pominjem ovdezbog izvesnihplemenitih razloga, ikojudobromisleni ljudiveomapoštuju,koja jepovrh toga i vesele i prijatne naravi, da ta osoba ima uspeha kako u službi tako imeđusvimaljudimakojitrezvenomisle,dajevernasvojojrečiisvomeprijateljstvu,idanevređaizaleđaoneskojimajeuliceuprijateljskimvezama.

Usvakomslučaju,ostajemvašpokornislugaN.Vahramejev.”

„P. S. Slugu vašeg oterajte: on je pijanica i verovatno vam stvara mnogoneprilika-auzmiteJevstafija,kojijepreslužiokodnas,asadjebezmesta.Sadašnjivašsluganesamodajepijanicanegoje,povrhtoga,ilopov,jerjejošprošlenedeljeprodao Karolini Ivanovnoj funtu šećera u kockama po nižoj ceni, što po momemišljenju, nije mogao drukčije učiniti nego potkradajući vas na najlukaviji način,pomaloiuraznovreme.Pišemvamovakojervamželimdobra,bezobziranatoštonekeličnostiumejujedinodavređajuiobmanjujusveljude,anaročitoonepošteneidobrenaravi;povrhtoga,ružeihizaleđaipredstavljajuihgorimnegoštosu,jedinoizzavisti,izatoštosesaminemoguonakodobrimosobinamapohvaliti.

V.”

KadjepročitaopismoVahramejeva,našjunakdugoostadenepomičannasvomdivanu.Nekanovasvetlostprobijala jekroznejasnu izagonetnumaglukojaga jeobavijalavećdvadana.Našjejunakdoneklepočeodashvata...Pokušaojeisprvadaustanesdivanaidaprođeposobidabiseosvežio,kako-takosabraorasturenemisli,upravio ihnaodređenpredmetkakobi zatim,pošto semalopribere,mogao zrelo

74

razmisliti o svompoložaju.Ali tek što htede da se pridigne, nemoćan i slab padenatragnaistomesto.„Ono,naravno,jasamsvetoranijepredosećao;paipak,kakoontopiše,ikojijepravismisaotihreči?Uzmimodajaiznamsmisao;alikudatovodi?Štonijeotvorenorekao:takoitako,tražisetoito,ijabihštosetražiispunio.Tapromena,tajobrtkojistvardobijaispadatakoneprijatan!Oh,damijesamodaštopredočekamsutrašnjidan,daštoprepočnemdejstvovati.Sadvećznamštadačinim.Reći ću: de, dobro, tako i tako, razloge primam, čast svoju neću prodati, aovaj... ako... uostalom,on, tapoznata ličnost, toneprijatno lice, kako seonoovdeumešalo i zašto se umešalo? Oh, da samo što pre nastane sutra! Ali dotle će meobrukationi,spletkareoni, radeu inat!Glavnoje,ne trebagubitivreme,asad,naprimer,danapišembarpismo,idamakarsamonaglasim:takoitako,idapristajemnatoito.Asutra,čimsvane,dapošaljemasamdaporanimiovaj...sdrugestrane,daimsesuprotstavimidaih,golubiće,preduhitrim...Samoćemeobrukati,eto!”

GospodinGoljatkin primače hartiju, uze pero i napisa sledeću poslanicu kaoodgovornapismogubernijskogsekretaraVahramejeva:

„PoštovanigospodineNestoreIgnatjeviču!

Stužnimčuđenjemusrcusvompročitaosamvašepomeneuvredljivopismo,jer jasno vidim da pod imenom nekih nepristojnih ličnosti i drugih lažnodobronamernih ljudi podrazumevate mene. Iskreno ojađen vidim kako se brzo,uspešnoinadalekoukorenilaklevetanaštetumogamira,moječastiimogadobrogaglasa. I to je utoliko žalosnije i uvredljivije što čak i pošteni ljudi, koji zaistaplemenitomislei,štojeglavno,kojisuobdareniotvorenimiiskrenimkarakterom,ioniodstupajuodinteresaplemenitihljudiisnajboljimosobinamasrcasvogapristajuuzštetnurđavštinu,kojase,nanesreću,unašeteškoinemoralnodobajakoikrajnjezlonamerno razmnožila. Na kraju ću vam reći da dug koji ste mi pomenuli, dvarublja,smatramzasvojusvetudužnostdavamupotpunostivratim.

Što se, pak, moj poštovani gospodine, tiče vaših aluzija na poznatu ličnostženskog pola u pogledu namera, računa i raznih planova te osobe, reći ću vam,poštovanigospodine,da sammutno inejasnoshvatio sve tealuzije.Dozvolitemi,poštovani gospodine, da svoja plemenita načela i svoje poštovano ime očuvamneokaljano.Usvakomslučaju,spremansamdaseličnoobjasnim,pretpostavljajućitačnost ličnogobjašnjenjapismenom, ipovrh togaspremansamdastupimuraznemiroljubive, razume se, obostrane nagodbe. U tom cilju vas molim, poštovanigospodine,datojličnosti isporučitemojupripravnostdaličnopregovarami,povrh

75

toga, da je umolite da odredi vreme i mesto sastanka. Teško mi je bilo čitati,poštovani gospodine, aluzije na to kao da sam vas ja uvredio, izneverio našeprvobitno prijateljstvo i o vama se loše izražavao. Sav taj nesporazum pripisujemgnusnojkleveti,zavisti izlobionihkojemoguspravomnazvatisvojimogorčenimneprijateljima. Ali oni verovatno ne znaju da je nevinost jaka baš zato što jenevinost,daćebestidnost,bezobrazluk iodvratna familijarnostnekihosobapre iliposlepožnjetisveopšteprezrenje,idaćeteličnostinastradatinedrukčijenegobašod svoje lične izopačenosti i pokvarenjaštva. Na kraju, molim vas, poštovanigospodine,datimličnostimaisporučite:kakonjihovačudnapretenzijainepoštena,fantastičnaželjadadrugeistiskujusamestakojasutidrugizauzeliposamomsvompostojanju u ovom svetu, i da oni zauzmu njihovo mesto - zaslužuje čuđenje,prezrenje, sažaljenje i, povrh svega, ludu kuću; i dalje, kako su, na kraju krajeva,takviodnosistrogozakonomzabranjeni,što jepomomemišljenju isasvimpravo,jersvakitrebadabudezadovoljansopstvenimmestom.Svemuimagranica,aakojetošala,ondajetonepristojnašala;rećićučak:sasvimnemoralnajer,slobodansamuveritivas,poštovanigospodine,mojeidejeupogledusvojihmesta,kojesamranijeizložio,jesučistomoralneprirode.

Usvakomslučaju,častmijeostativašpokornisluga

J.Goljatkin.”

76

GLAVADESETA

Uopšte se može reći da su događaji jučerašnjeg dana iz osnova potresligospodinaGoljatkina.Našjejunakspavaoveomarđavo,tojest,nikakonijemogao,nipetminuta,dačestitozaspi:kaodamujenekimangupčekinjamaposuopostelju.Svu noć je proveo u nekom polusnu, polubdenju, prevrćući se s jedne strane nadrugu,sbokanabok,hučući,stenjući;malobizadremao,dasezatrenutakponovoprobudi, a sve je to bilo praćeno nekom čudnom tugom, nejasnim uspomenama,ružnimvizijama-jednomrečju,svimštouopštemožedabudeneprijatno...časmuse javljao u nekom čudnom, zagonetnom polumraku likAndreja Filipoviča - suv,srdit lik, shladnim, tvrdimpogledomisazvaničnoučtivimprebacivanjima... I tekšto bi gospodinGoljatkin počeo da prilaziAndreju Filipoviču da se pred njim nanekinačinopravda,ovakoilionako,idamudokažedaonuopštenijetakavkakvimsu ga neprijatelji prikazali, nego da je takav i takav, i da povrh običnih, urođenihosobinasvojihimajošitoito-odmahbiiskrsavaloizvesnolicepoznatoposvojimsumnjivimtežnjama,inanekinačinkojiizazivanegodovanje,odjednomrušilosvenamere gospodina Goljatkina, tu, gotovo na oči gospodina Goljatkina, do krajaocrnilonjegovu reputaciju,bacioublatonjegovuambiciju, i zatimodmahzauzelonjegovomesto u službi i u društvu. Čas bi gospodina Goljatkina zasvrbela glavazbognekezvrčkenedavnodobivene iponiznoprimljene,dobivene iliudruštvu ilinekako službeno,pabi teškobiloprotestovati zbog te zvrčke... I, dok jegospodinGoljatkinlupaoglavuzaštojeteškoprotestovatibarprotivjednezvrčke,dotlejetamisao o zvrčki neprimetno dobijala neki drugi oblik, oblik nekemale ili priličnovelike podlosti, koju je on video, čuo ili sam nedavno učinio - a učinio je, ne napodloj osnovi, čak ni iz neke podle pobude, nego onako, ponekad, na primer,slučajno-izdelikatnosti;drugiput,zatoštojebionezaštićen,inajzad,zato...zato,jednomrečju,gospodinGoljatkinjevećdobroznaozašto!

GospodinGoljatkinbi tucrveneousnu i,gušećisvojecrvenilo,mrmljao jeusebidajetu,naprimer,mogaopokazatičvrstinukaraktera,utomslučajumogaojepokazati dosta čvrst karakter... a zatim je završavao: „šta je to čvrst karakter?... i

77

čemu da se on sad spominje?” Ali najviše je ljutilo i razdraživalo gospodinaGoljatkina što se tu, i baš u tom trenutku, pojavljivala zvana ili nezvana ličnost,poznataposvojojogavnosti ipaskvilnimtežnjamasvojimi,madajevećstvarbilajasna-takođemrmljalasnepristojnimosmejkom:„Made,kakvačvrstinakaraktera!Kakvu ti, Jakove Petroviču, i ja, možemo imati čvrstinu karaktera!...” Ili bi segospodinu Goljatkinu pričinilo da se nalazi u nekom krasnom društvu, koje jepoznatopoduhovitosti iplemenitomtonusvih ličnostikojegasačinjavaju; idasegospodinGoljatkinističeljubaznošćuiduhovitošću,dasugasvizavoleli,čaksugaineki njegovi neprijatelji, koji su tu bili, zavoleli, što je gospodinuGoljatkinu bilovrlo prijatno; i da su mu svi priznali prvenstvo, i da je, najzad, sam gospodinGoljatkin sa zadovoljstvom čuo kako je domaćin, povukavši neke od gostiju ustranu, hvalio gospodina Goljatkina... i odjednom, opet, iznenada se pojavljujeličnost, poznata po svojoj zlonamernosti i zverskim pobudama, javlja se u licugospodina Goljatkina mlađeg, i odmah tu, u trenutku, samom svojom pojavom,Goljatkinmlađi ruši savuspeh i svuslavugospodinaGoljatkinastarijeg,zasenjujeGoljatkina starijeg, baca u blato gospodina Goljatkina starijeg i, najzad jasnodokazuje daGoljatkin stariji, dakle i pravi - nije nikako pravi, nego lažni, a da jepravion,idanajzad,Goljatkinstarijinijeništaodonogštoizgleda,negojetakavitakav,iprematome,nemapravadapripadadruštvudobronamernihipristojnihljudi.I sve se to zbivalo tako brzo da gospodin Goljatkin stariji nije stigao ni usta daotvori,asvisusevećidušomitelomodaliniskomilažnomgospodinuGoljatkinu,a s najdubljim prezrenjem odbacili njega, pravog i nevinog gospodinaGoljatkina.Nije bilo nijedne ličnosti čije mišljenje gospodin Goljatkin mlađi nije u tren okapreokrenuonasvojnačin.Nijebilonijedneličnosti,mainajbeznačajnijeudruštvu,kojojsenekorisnilažnigospodinGoljatkinmlađinijeumeododvoritinasvojnačin,najslatkorečivije,kojojnijepodišaonasvojnačin,predkojomnije,posvomobičaju,nakadionečimvrloprijatnim i slatkim, takoda jeokađena ličnostmirisala ikijalaveć do suza, sve od osobitog zadovoljstva. I, glavno, sve se to zbivalo u jednomtrenutku: brzina sumnjivog i nekorisnog gospodina Goljatkina prosto jezaprepašćivala.Naprimer,jedvabistigaodaseizljubisjednimidasteknenjegovesimpatije-doksiokomtrenuo,onjevećkoddrugoga.Liznesesdrugim,izmamimu osmejak simpatije, šarne svojom kratkom, punačkom, a bogme i dostanezgrapnomnogom,pagaetostrećim,udvarasetrećemisnjimseližeprijateljski;nestignešustadaotvoriš,nestignešdasezabezekneš,aonjevećkrajčetvrtog,istimčetvrtimizvodiisto-užas!Mađije,itotije!Asvimuseraduju,svigavole,svigauzdižu i svi uhoru izjavljujuda je ljubaznost i satiričnaprirodanjegovogumaneuporedivoboljaodljubaznostiisatiričnežicepravoggospodinaGoljatkina,itakopostiđujupravoginevinoggospodinaGoljatkina,odbacujuistinoljubivoggospodina

78

Goljatkina,igoneigurajudobronamernoggospodinaGoljatkina,ipadajuzvrčkepopravomegospodinuGoljatkinu,takopoznatomposvojojljubavipremabližnjem!...U jadu,uužasu ibesu, istrčamnogonapaćenigospodinGoljatkinnaulici iuzedapogađa fijaker da odmahpoleti njegovomprevashodstvu, a ako ne njemuonobarAndreju Filipoviču - ali, gle užasa! Fijakeristi nikako neće da pristanu da vozegospodina Goljatkina: „Ne možemo” - veli - „gospodine, voziti dvojicu potpunojednakih;vašeblagorodstvozna”-veli-„dadobarčovekuvektežidapoštenoživi,inikad ne biva u dva lica.” Van sebe od stida, osvrće se unaokolo krajnje poštengospodin Goljatkin, i zaista se uverava, sam svojim očima, da su fijakeristi iPetruška, koji je s njima u dosluhu, potpuno u pravu; jer, nemoralni gospodinGoljatkin zbilja senalazi tu, porednjega,namalom rastojanju i, po svompodlomurođenom običaju, i tu, u ovom kritičnom slučaju, sigurno sprema da učini neštoveomaneprijatno,štoniukolikonepokazujenaročituplemenitostkaraktera,kojaseobično dobija vaspitanjem - plemenitost kojom se toliko dičio u svakoj zgodnojpriliciodvratnigospodinGoljatkindrugi.Vansebe,postiđeniočajan,pojuripropaliisasvimnevinigospodinGoljatkinkudgaočivode,namilostinemilostsudbini,kudbilo;alinasvakomkoraku,kadbimunogaudarilaokamenipločnik,kaodajeispodzemljeizbijaopojedansasvimistitakav,odvratansvojomduševnompokvarenošćugospodinGoljatkin.Isvitisasvimisti,odmah,čimsepojave,udaredatrčejedanzadrugim, u dugom nizu kao guščja povorka: otegnu se i cepaju za gospodinomGoljatkinomstarijim,takodaonnemakudadapobegneodpotpunoistih,takodajesažaljenja dostojni gospodin Goljatkin gubio dah od užasa, tako da se namnožilatolikasilesijasavršenoistih:dasunajzadsvuprestonicupreplavilitisavršenoisti;akad je policijski stražar video takvo narušavanje reda, bio je prinuđen da sve tesavršeno istedohvati za ruke, ida ih strpau stražarukoja sedesila tublizu...Savukočenisleđenodužasa,našsejunakbudio,itakoukočenisleđen,osećaodamuninajavivremeneprolazilepše...Bilomujeteško,mučno...Jadgajemoriotakokaodamunekoizjedasrceuprsima...

Najzad,gospodinGoljatkinnijemogaodaljedatrpi.„Tonemožebiti!”-viknuonodlučnosedižućiuposteljiistimseuzvikomsasvimrazbudi.

Izgleda da je dan već uveliko počeo.U sobi je bilo nekako neobično svetlo,sunčanizracisusegustocedilikrozzamrzlastaklaiobilnoserasipaliposobi,štojeveoma začudilo gospodina Goljatkina, jer kod njega je sunce zavirivalo samo upodne;ranijetakveizuzetkenebeskosvetlilonasvomputugotovonikadaniječinilo,barkolikojemogaodasesetigospodinGoljatkin.Tekštojenašjunakstigaodasetomezačudi,kadizapregradezašištazidnisatpripremajućisenatajnačindakuca.„E,eto!”-pomisligospodinGoljatkin,istužnimočekivanjemuzedasluša...Ali,napotpuno ikrajnje iznenađenjegospodinaGoljatkina,njegovsat seupe i izbi svega

79

jedanput.„Štatoznači?”-povikanašjunakiskočiizpostelje.Onakokakojebio,neverujući svojim ušima, pojuri za pregradu, časovnik je zbilja pokazivao jedan sat.Gospodin Goljatkin pogleda na Petruškin krevet, ali u sobi nije bilo ni traga odPetruške: krevet je bio, izgleda, odavno namešten i napušten; ni čizme Petruškinenisubile tu-nesumljivznakdaPetruškaodistanijekodkuće.GospodinGoljatkinpojuri vratima: vrata su bila zaključana. „Ama gde je Petruška?” - nastavi onšapatom, strašno uzbuđen, osećajući dosta jaku drhtavicu u svakom zglobu...Najedanput, kroz glavu mu sinu jedna misao... Gospodin Goljatkin polete svomestolu, pogleda po njemu, pretraži sve - tako je; njegovo jučerašnje pismoVahramejevunestaloje...Petruškeizapregradenema,zidnisatpokazujejedan,aujučerašnjepismoVahramejevabilesuunesenesvenekenovetačke,naprvipogled,uostalom,veomanejasne,alisadpotpunorasvetljene.NajzadiPetruška-očiglednopotkupljeniPetruška!Jeste,jeste,takoje!

„Dakle,tamojezavezanglavničvor!”-povikagospodinGoljatkinudarivšisepočelu,isvevišeivišemuseotvarahuoči-„dakle,ugnezduteskaredneNemicekrijesesadsvatanečistasila!Dakle,onaje,znači,činilasamostrategijskudiversijukadmejeupućivalanaIzmajlovskimost-zamazivalamioči,zbunjivalame(gadnaveštica!)inatajnačinpotkopavala!!!Jest,takoje!Akosesamostestranegledanastvar,svetojezbiljatako!Sadjeipojavaonoganitkovapotpunoobjašnjiva:svetopristajejednouzdrugo.Odavnosugaoni,dakle,čuvali,pripremaliidržaliurezervizasvakislučaj.Etokakojesad,kakojesveispalo!Kakosesveobjasnilo!Aliništa!

Nije još vreme izgubljeno!...Tu se gospodinGoljatkin s užasompriseti da jevećprošaojedansatposlepodne.-„Aakosuonisadvećuspeli...”-Izgrudimuseote vapaj... - Ne, koješta, nisu uspeli, videćemo...” Nekako se obukao, dohvatiohartijuipero,isastaviosledećepismo:

„PoštovanigospodineJakovePetroviču!

Iliviilija,aobojicazajednonemožemo!Izatovamizjavljujemdavašačudna,smešna iu istimahnemogućaželjada izgledatekaomojblizanac i izdajete se zatakovognećeposlužitinizaštadrugosemzavašepotpunoponiženjeiporaz.Izatovasmolim,radiličnevašekoristi,daseukloniteiosloboditeputpravimplemenitimljudima koji imaju dobronameran cilj. U protivnom slučaju spreman sam da seodlučimnakrajnjemere.Ostavljamperoičekam...Uostalom,ostajempripravannauslugei-nadvoboj

J.Goljatkin.”

80

Energičnojeprotrljaonašjunakrukekadjesvršiotopisamce.Zatim,poštojeobukao kaput i metnuo šešir, drugim, rezervnim ključem otključa stan i pojuri ukancelariju.Dokancelarijejeidošao,alidauđenijesemogaoodlučiti;zaistabilojevećisuvišekasno,satgospodinaGoljatkinapokazivaojedvaipo.Iznenada,jednana izgledveomabeznačajnaokolnost razbineke sumnjegospodinaGoljatkina: izaćoškazgradenadleštvaodjednomsepojavizaduvana izajapurenaprilika, ikrišomkaopacov,šmugnunaulaz,azatimodmahutrem.BiojetopisarOstafjev,ličnostdobropoznatagospodinuGoljatkinu, ličnostdoneklepotrebna izadesetkopjejakaspremnanasve.ZnajućislabustranuOstafjevaisetivšisedaćeonposleizlaskaradiprekepotrebebitiverovatnojošpohlepnijinanovac-našsejunakodlučidaneštediišmugnuionnaulaz,azatimutremustopuzaOstafjevom;viknugai,tajanstvenalica,pozvaustranu,uskrivenikutak iza jedneogromnegvozdenepeći.Kadga jetamonamamionašjunakpočedagaispituje.

-No,dakle,prijatelju,kakoje,ovaj,tamo...timerazumeš?-Razumem,vašeblagorodstvo,zdravodaste,vašeblagorodstvo.-Dobroprijatelju, dobro; a ju ću ti se većodužiti, dragi prijatelju.Pa, dakle,

kakojeprijatelju,jeli?- Šta izvolevate pitati? - Tu Ostafjev zakloni malo rukom usta, koja su se

slučajnootvorila.- Ja, eto, znaš prijatelju, ja ovaj... nemoj ti da misliš što... Da, je li Andrej

Filipovičtu?-Tuje.-Ičinovnicisutu?-Ičinovnici,kaoobično.-Injegovoprevashodstvoistotako?-Injegovoprevashodstvoistotako.-Tupisarpodrugiputzakloniusta,kojase

ponovootvoriše, inekakoradoznalo ičudnopogledagospodinaGoljatkina.Barsenašemjunakutakopričinilo.

-Inemaništanaročito,prijatelju?-Nema,nema.- Nešto onako, o meni, prijatelju, da nema ipak nešto, tamo, onako neka

malenkost...a?Tekonako,prijateljurazumešli?-Nema,iništasenečuje,barzasad.-Tupisaropetzakloniusta,iopetnekako

čudnopogledagospodinaGoljatkina.StvarjeutomeštosenašjunaksadtrudiodaprozreliceOstafjevaidananjemupročitadaliseštokrije.Izaista,kaodaseneštokrilo,jerjeOstafjevpostajaosvegrubljiisuvlji,inijesatolikoučešćakaoupočetku

81

ulaziouinteresegospodinaGoljatkina.„On,dakle,imaipravo”-pomisligospodinGoljatkin;-„štasamjanjemu?Amoždajevećprimioštosdrugestrane,pajezatobašiizišaoradisvojenajprečepotrebe.Adamusadja,ovaj...”GospodinGoljatkinshvatidajedošlovremezanovac.

-Uzmiovo,prijatelju...-Iskrenosamzahvalanvašemblagorodstvu.-Daćutiiviše.-Razumem,vašeblagorodstvo.-Sadodmahćutidatijoš,akadsestvarsvrši,daćutiopettoliko.Razumeš?Pisarjećutao,stajaojemirnoinetremicegledaougospodinaGoljatkina.-No,asadpričaj:čujeliseštozamene?- Izgleda da još, zasad... ovaj... ništa nema, zasad. - Ostafjev je odgovarao

isprekidano,pravećiseistokaoigospodinGoljatkinmalotajanstven,mičućipomaloobrvama, gledajući u zemlju, trudeći se da pogodi potreban ton, jednom rečju,trudeći se svim silama da zaradi obećano, jer ono što je dobio smatrao je već zasvoje,konačnostečeno.

-Dakle,ništasenezna?-Zasadjošništa.-Aslušaj...ovaj...moždaćeseneštoiznati?-Docnije,razumese,moždaćeseiznati.„Zlo!”-pomislinašjunak.-Slušaj,evotijošdragimoj.-Veomasamzahvalanvašemblagorodstvu.-JeliVahramejevbiojučeovde?...-Bioje.-Adanijebiojoško!...Setise,brate!Pisarjezačasakpremetaopopametiinijemogaodasesetiničegaštobibilo

potrebno.-Ne,druginikonijebio.-Hm!-nastaćutanje.-Čuj,brate,evotijoš:govorisve,svedokraja.- Razumem. - Ostafjev je bio mek kao pamuk; to je i trebalo gospodinu

Goljatkinu.-Objasnimi,brate,kakoonsadtamostoji?-Patako,dobro-odgovoripisarizbuljivšiočiugospodinaGoljatkina.-Tojest,kakoto:dobro?- To jest, tako. - Tu Ostafjev značajno podiže obrve. Uostalom, on je bio u

velikojnedoumiciinijeznaoštajošdakaže.-„Zlo!”-pomisligospodinGoljatkin.

82

-DanemaonjošštosVahramejevom?-Svejekaopre.-Razmisli.-Kažudaima.-Aštato?Ostafjevzaklonirukomusta.-Danemaodonudpismozamene?- Danas je služitelj Mihejev išao Vahramejevu u stan, onamo, njegovoj

Nemici...pa,daidemidapitam,akojepotrebno.-Učinimito,brate,takotiboga!...Jatosamoonako...Nemojdapomisliššto,

brate,jatotekonako.Pitaj,brate,raspitajse,dasenespremaštoprotivmene.Štaonpreduzima?Tomijepotrebno;eto,tomisaznaj,dragiprijatelju,ajaćutiseposleodužitidragiprijatelju.

-Razumem,vašeblagorodstvo.AnavašemestoseodanasIvanSemjonič.-IvanSemjonič?A!Jeli?Zbilja?-AndrejFilipovičmujepokazaomesto.-Zbilja?Zašto?Ispitajto,bratac;takotiboga,ispitaj,bratac;ispitajtosve-aja

ćutiseodužiti,dragimoj,eto,tomitreba...Ati,brate,nemojštodapomisliš...- Razumem, razumem, i odmah ću sići ovamo. A vi, vaše blagorodstvo, zar

nećetedanasdolaziti?-Ne,prijatelju;jasamteksamoonako,samoonako,došaosamsamodavidim,

dragimoj,aposlećutiseodužiti,dragimoj.-Razumem. - Pisar žurno i usrdno pojuri uz stepenice, a gospodinGoljatkin

ostadesam.„Zlo!”-pomislion.-„Eh,zloje,zlo!Eh,mojastvarsad...zdravostoji!Štato

svemože da znači? Šta znače izvesne aluzije ove pijanice, na primer, i čije je tomaslo?A!Znamsadčijejetomaslo.Evoučemujestvar.Onisusigurnodoznali,panjeganamestili...Uostalom,otkudnamestili?TojenjegaAndrejFilipovičnamestio,toga Ivana Semjoniča; ali zašto ga je namestio, s kojom namerom? Sigurno sudoznali... To Vahremejev radi, to jest ne Vahramejev, on je glup kao bukva tajVahramejev;negoonisvizanjegarade,zatosuionognitkovaovamonapujdali,aNemica ona ćorava, žalila se! Ja sam uvek podozrevao da sva ta intriga nije tekonako i da u celoj toj ženskoj spletki sigurno ima nešto; to sam isto i KrestjanuIvanovičurekao:zaklelise,velim,daubijučoveka,naravno,umoralnomsmislu,auhvatili sezaKarolinu Ivanovnu.Naravno,majstori su tunaposlu, tosevidi!Tu,gospodine moj, rade majstorske ruke, a ne Vahramejev. Rečeno je već da jeVahramejev glup, a ovo... sad znam ko za njih sve ovde radi, to radi nitkov, radisamozvanac! Time se on i drži, to donekle dokazuju i njegovi uspesi u boljem

83

društvu.Zaista,dobrobibiloznatikakoonsadstoji...Šta jeon tamo,kodnjih? -Samo,zaštolisuuzeliIvanaSemjonoviča?KogađavolaimtrebaIvanSemjonovič?Kaodanisumoglinaćikogadrugoga.Uostalom,makogadasuuzeli,bilobiisto;ajaznamsamojedno,damijetajIvanSemjonovičodavnovećsumnjiv,davnosamveć opazio: gadan je to i rđav starkelja, kažu da daje novac pod interes i uzimačivutskukamatu.A sve su tomedvedovemajstorije.U sve se tomedvedumešao.Tako je topočelo.Počelo jekod Izmajlovskogmosta:etokako jepočelo...”TusegospodinGoljatkinnamrštikaodajelimunzagrizao;sigurnosesetionečegveomaneprijatnog. „Ništa, uostalom!” - pomisli on. - „Ja jednako o svojoj stvari, što tonemaOstafjeva?Sigurnozaseo,ilisugatamonečimzadržali.Adoneklejeidobrošto i ja buškaram i sa svoje strane rovarim. Treba Ostafjevu dati samo desetkopjejakapaćeon,ovaj...bićenamojoj strani.Nopitanje jeda li jeonodistanamojojstrani;moždagaioni,odsvojestrane...paudosluhusnjimodsvojestranepodvaljuju. Izgleda kao razbojnik, protuva jedna, pravi razbojnik! Maskira se,nitkov!’Nemaništa’-kaže-’iiskrenosamvam,velizahvalan,vašeblagorodstvo.”Razbojničejedan.”

Začu se šum... gospodin Goljatkin se zgrči i skoči za peć. Neko siđe nizstepeniceiiziđenaulicu.„Kolijetomogaosadotići?”-pomisliusebinašjunak.Posle jednog trenutka začuše se opet nečiji koraci... Gospodin Goljatkin sad neizdržaipromoliizasvogzaklonavršaknosa-promoliiodmahsetrženazadkaodaga je neko čiodom ubo u nos. Ovoga puta prolazio je, zna se ko, to jest, nitkov,intrigant i pokvarenjak - prolazio je uobičajenim svojimpodlim i ubrzanim sitnimkorakom, pocupkujući i izbacujući noge tako kao da se sprema nekoga da ritne. -„Podlac!” - reče u sebi naš junak. Uostalom, gospodin Goljatkin nije mogao neopaziti da je podlac nosio pod pazuhom ogromnu zelenu torbu njegovogprevashodstva.„Sigurnoopetponaročitomzadatku” -pomisligospodinGoljatkin,pocrvene i ljutito se skupi još više no pre. Tek što je gospodin Goljatkin mlađipromakaopokrajgospodinaGoljatkinastarijeg,ineopazivšiga,kadseipotrećiputzačušenečijikoraci;iovogaputagospodinGoljatkinpogodidasutokoracipisara.Zaista, neka nalickana pisarska prilika priviri mu za peć ali ta prilika nije bioOstafjev, već drugi pisar, po imenu Pisarenko. To je prenerazilo gospodinaGoljatkina.„Zaštolijeonajidrugeposvetioutajnu?”-pomislinašjunak.-„Štosudivljaci,ništaimnijesveto!”

- No, šta je, prijatelju - reče Goljatkin obraćajući se Pisarenku - ko te jeposlao?...

- Pa eto, radi vaše stvari. Zasad nema ni od koga nikakvih vesti. Ako bude,izvestićemo.

-AOstafjev?...

84

- On, vaše blagorodstvo, doista nije mogao. Njegovo prevashodstvo je većdvaputprolazilokrozodeljenje,aijasadnemamvremena.

-Hvala,dragimoj,hvalati...Samomikaži...- Bogami, nemam vremena... Svaki čas nas traže... A vi izvolite još malo

počekatitu,paakoštogodbudeupogleduvašestvari,mićemovasizvestiti...-Alitimeni,prijatelju,kaži...-Dozvolite,nemamvremena-govoriojePisarenkopokušavajućidaseotrgne

odgospodinaGoljatkina,kojigajeuhvatiozapeš-zbilja,nemamkad.Viizvolitepočekatijošovde;paćemovasizvestiti.

-Odmah,odmah,prijatelju!Odmah,dragiprijatelju!Aevo,sada,evotipismo,prijatelju,ajaćutiseodužiti,dragimoj.

-Razumem.-Postarajsedagapredaš,dragimoj,gospodinuGoljatkinu.-Goljatkinu?-Da,prijatelju,gospodinuGoljatkinu.-Dobro;čimstignem,odneću.Avizasadčekajtetu.Tuvasnećenikovideti...-To jest, ja,prijatelju, tinemisli... janestojim tuzatodamekonevidi. Ja,

prijatelju, neću biti više tu... biću tamo, u uličici. Ima tu jedna kafanica; tamo ćučekati,ati,akoštoiskrsne,dameobavestišosvemu,razumeš?

-Dobro.Pustitemesamo,razumem...-Ajaćutiseodužiti,dragimoj!-vikaojegospodinGoljatkinzaPisarenkom,

koji ga senajzadotresao... „Činimi seda jenitkovbio svegrublji” - pomisli našjunak, izlazeći krišom iza peći. - „Biće tu još jedna začkoljica, to je jasno... Izpočetka bilo je i ovako i onako... Uostalom, on se zaista žurio; možda ima tamomnogo posla. I njegovo prevashodstvo je dvaput prolazilo kroz odeljenje... Zbogčegalito?...Uf!Aliništa!Zaista,moždazbiljanijeništa;sadćemovideti...”

TugospodinGoljatkinotvorivrataivećhtedeizićinaulicu,kadodjednom,utom trenutku pred ulazom zatutnjaše kola njegovog prevashodstva. Nije stigaogospodin Goljatkin da se pribere, kad se iznutra otvoriše vratanca na kolima igospodin koji je u njima sedeo iskoči pred ulaz. A to nije bio niko drugi negogospodinGoljatkinmlađi,kojijepredesetminutaotišao.GospodinGoljatkinstarijisesetidajedirektorovstansamodvakorakaodatle.„Sigurnosnaročitimzadatkom”-pomislinaš junaku sebi.Međutim,gospodinGoljatkinmlađiuze izkoladebeluzelenutorbuzaaktaijošnekakvehartije,papoštojeizdaonekonaređenjekočijašu,otvori vrata, skoro gurnu njima gospodinaGoljatkina starijega, i ne primetivši ganamerno,činećitokaonjemuuprkos,potrčanaglouzstepenicenadleštva.„Zlo!”-pomisligospodinGoljatkin.-„Eh,dokleje,eto,našastvardoterala!Gletinjega!O,Gospodebožemoj!”Jedantrenutakstajaojenašjunaknepomično-najzadseodluči.

85

Nerazmišljajućimnogo, iako jeosećao jako lupanjesrca idrhtavicuucelomtelu,potrčauzstepenicezasvojimprijateljem.„Kudpuklodapuklo;štasemenetiče?Jasamutojstvaripostrani”-misliojeskidajućiupredsobljušešir,kaputikaljače.

KadjegospodinGoljatkinušaousvojeodeljenje,bio jevećsasvimmrak.NiAndrej Filipovič, ni Anton Antonovič nisu bili u sobi. Obojica su se nalazili udirektorovomkabinetunareferisanju;aidirektorse,kakosečulo,žurionjegovomvisokoprevashodstvu. Usled takvih okolnosti, a i zato što je već pao sumrak ikancelarijskovremesezavršavalo,nekičinovnici,naročitoomladina,utrenutkukadjeušaonaš junak, traćili suvremeuneradu,okupljali se, razgovarali, raspravljali,smejali,iponeki,najmlađi,tojestčinovnicinajnižihzvanja,krišomiuopštojgužviigrali su krajcarica u kutu kraj prozora. Znajući red i, u ovom trenutku, osećajućinekuosobitupotrebudanekoganađeizadobije,gospodinGoljatkinpristupinekimaskojimajebiouboljimodnosima,da impoželidobardan, itd.Alikolegenekakočudno odgovoriše na pozdrav gospodinaGoljatkina.Neprijatno ga je dirnula nekasveopštahladnoća, čak suvoparnost,moglobi se reći, i strogost dočeka.Rukumunije pružio niko. Neki prosto rekoše: „Zdravo”, i odoše od njega; drugi samoklimnuše glavom; neki su se, opet, prosto okretali od njega i činili da ništa nisuvideli;najzad,neki-štojegospodinaGoljatkinanajvišeuvredilo-nekimladićibeznajnižegzvanja,dečurlija,koja,kaoštosegospodinGoljatkintačnoonjimaizrazio,ume samo da igra krajcarica kad se ukaže prilika i da se kojegde smuca - malo-pomaloopkolišegospodinaGoljatkina,skupišeseokonjegaigotovomupreprečišeput.Svisugaonigledalisnekomuvredljivomradoznalošću.

Biojetorđavznak.GospodinGoljatkinjetoosećao,pasemudropripremiodaništa ne opaža. Odjednom, jedna neočekivana okolnost, sasvim je, što se kaže,dotuklaiuništilagospodinaGoljatkina.

Ugomilimlađihkolega,kojegaopkolišeodjednomikaonamerno,unajtežemtrenutkupogospodinaGoljatkina,pojavi segospodinGoljatkinmlađi,veseokao iuvek, s osmejkom kao i uvek, vrckast takođe kao i uvek, jednom rečju: spadalo,nemirko,maza,smešljivko,brznajezikuinanogama,kaouvek,kaopre,istoonakokaojuče,naprimer,ujednomveomaneprijatnomtrenutkupogospodinaGoljatkinastarijega.Ceriose,vrteo,cupkaososmejkomkojijegovoriosvima:„Dobroveče”;uvukaoseugomilučinovnika,ovomstegaoruku,onogpotapšaoporamenu,trećegalako obgrlio, četvrtome objasnio zašto ga je njegovo prevashodstvo slalo, kud jeišao,štajeuradio,štajedoneo;petoga,sigurnosvognajboljegprijatelja,cmoknuojepravo u usta - jednom rečju, sve se događalo baš kao u snu gospodinaGoljatkinastarijega.Poštosesitnaskakao,svršivsasvakimnasvojnačin,zadobivšiihsve-popotrebi ili ne - i učinivši svima ponešto prijatno, gospodin Goljatkin mlađi,odjednom,poštoverovatnogreškomnijedosadopaziosvogastarogaprijatelja,pruži

86

ruku i gospodinu Goljatkinu starijem. Takođe verovatno greškom, mada je,uostalom, stigao dobro da opazi niskost gospodinaGoljatkinamlađeg - naš junakodmah željno zgrabi tako neočekivano pruženu mu ruku i stište je vrlo snažno inajprijateljskije, stište je s nekim neobičnim, sasvim neočekivanim uzbuđenjem, snekimganutljivimosećanjem.Da li jenašeg junakaprevarioprvipokretnjegovognepristojnogneprijatelja,iliseprostonijesnašao,ilijeosetioishvatioudubinisvojeduše koliko je bespomoćan - teško je reći. Činjenica je da je gospodin Goljatkinstariji, potpuno svesno, svojevoljno i pred svedocima, svečano stisnuo rukuonogakoga jezvao svojimsmrtnimneprijateljem.Alikoliko jebilo iznenađenje, jarost ibes, koliki je bioužas i stid gospodinaGoljatkina starijegakad je nedrug i smrtnineprijatelj,niskigospodinGoljatkinmlađi,opazivšipogreškuprogonjenog,nevinogiverolomnoprevarenogodnjegačoveka,bezikakvastida,bezosećanja,bezmilostiisavesti,odjednom,snepodnošljivomdrskošćuigrubošćuistrgaosvojurukuizrukegospodina Goljatkina starijega; i ne samo to - otresao je svoju ruku kao da ju jeuprljao o nešto veoma ružno, i ne samo to - pljunuou stranu, propraćajući sve tonajuvredljivijim pokretom; i ne samo to - izvadiomaramicu, i tu, na najbezočnijinačin, obrisao o nju prste koji su za trenutak bili u ruci gospodina Goljatkinastarijega.Radećisveto,gospodinGoljatkinmlađi,posvompodlomobičaju,navlašseobaziraounaokolo,činiotakodabisvividelinjegovoponašanje,zagledaosvimauočiiočiglednosestaraodanaturisvimasveštojenajgoreogospodinuGoljatkinustarijem.IzgledadajeponašanjeodvratnogagospodinaGoljatkinamlađegizazvalosveopštenegodovanjekodprisutnihčinovnika;čakjeilakomislenamladežpokazalanezadovoljstvo.Nastademrmljanjeižagor.Opšteuzbuđenjenijemoglodaizmakneušima gospodina Goljatkina starijega; ali odjednom zgodno izbačena šala koja jeizletela iz usta gospodina Goljatkina mlađeg sruši i uništi poslednje nade našegjunaka,isvepretegnuopetukoristnjegovogsmrtnoginištavnogneprijatelja.

-TojenašruskiFoblas,gospodo;dozvolitedavampredstavimmladogFoblasa- zašišta gospodin Goljatkin mlađi, s urođenim mu bezobrazlukom trčkarajući iuvijajući se među činovnicima, i pokazujući im zabezeknutog i izbezumljenogpravog gospodina Goljatkina. - Da se poljubimo, dušice! - nastavio je, snepodnošljivomfamilijarnošćuseprimičućičovekukogajetakoizdajničkiuvredio.IzgledadaješalaništavnoggospodinaGoljatkinamlađeganašlaodjekatamogdejetrebalo, tim pre što je sadržavala podmuklu aluziju na jednu okolnost o kojoj segovorilo i koja je bila svima poznata. Naš je junak osetio težinu ruke svojihneprijateljanasvojimplećima.Uostalom,onsevećodlučio.Vatrenapogleda,bledalicaiukočenaosmejka,proguraosenekakokrozgomiluineujednačenim,ubrzanimkorakomuputiopravoukabinetnjegovogprevashodstva.UpretposlednjojsobisreteAndrejaFilipoviča,kojitekštojeizišaoodnjegovogprevashodstva;ipremdajetuu

87

sobi bio i priličan broj drugih, u tom trenutku potpuno stranih ličnosti gospodinuGoljatkinu,našjunaknatonijehteodaseobazire.Pravo,odlučno,smelo,čudećisegotovo sam sebi i u sebi hvaleći sebe zbog smelosti, pristupi on ne gubeći časaAndrejuFilipoviču,kogatajneočekivaninapad,uostalom,vrloiznenadi.

-A!...štahoćete?-upitašefodeljenja,neslušajućigospodinaGoljatkina,kojinanečemuzape.

-Andreju Filipoviču, ja...mogu li ja,Andreju Filipoviču, sad, ovoga časa, učetiriokada razgovaramsnjegovimprevashodstvom?- rečenaš junakslobodno irazgovetnoiupreuAndrejaFilipovičanajodlučnijipogled.

-Šta?Naravnodanemožete.-AndrejFilipovičodmerigospodinaGoljatkinaodglavedopete.

- JaAndrejuFilipoviču, sveovogovorimstogašto sečudimkako todanikoovdeneraskrinkavasamozvancainitkova.

-Šta-a?-Nitkova,AndrejuFilipoviču.-Okomsevitotakoizvolevateizražavati?- O izvesnoj ličnosti, Andreju Filipoviču. Ja, Andreju Filipoviču, ciljam na

izvesno lice: ja imam pravo...Mislim, Andreju Filipoviču, da bi starešinemoralepomagatisličnepobude-dodadegospodinGoljatkin,očiglednovansebe.-AndrejuFilipoviču...viverovatnosamividite,AndrejuFilipoviču,dajetoplemenitapobudai svakako je znak moje dobronamernosti da starešinu smatram kao oca, AndrejuFilipoviču, i ja i smatram dobrog starešinu za oca, i slepo mu poveravam svojusudbinu.Toito,velim...etotako...-TuglasgospodinuGoljatkinuzadrhta,licemupocrveneidvesesuzepojavišenatrepavicama.

AndrejFilipovičsetolikozačudioslušajućigospodinaGoljatkinadajenekakoinehotice uzmaknuo dva koraka unazad. Zatim se uznemireno obazreo oko sebe...Teškojerećičimebisestvarsvršila...Aliodjednomsevrataodkabinetanjegovogprevashodstvaotvorišeioniziđe,praćennekolicinomčinovnika.Zanjimpođošesvikoji subiliusobi.NjegovoprevashodstvopozvaAndrejaFilipoviča ipođesnjimuporedo, razgovarajući o nekim poslovima. Kad su svi krenuli i pošli iz sobe,povratioseigospodinGoljatkin.PritajioseiskloniopodokriljeAntonaAntonovičaSjetočkina, koji je takođe koračao iza svih drugih i, kako se činilo gospodinuGoljatkinu, imaovrlostrogizabrinut izraz.„Isadsamnatrućaokoješta, isadsamzabrljao”-pomislionusebi-„alinemari.”

-Nadamsedaćetebarvi,AntoneAntonoviču,pristatidamesaslušateidaćeteshvatitimojusituaciju-rečetiho,jošpomalodrhtavimoduzbuđenjaglasom.-Svisumeodbili, obraćamsevama. Jošni sadne shvatamšta su značile rečiAndrejaFilipoviča.Objasnitemiih,akomožete.

88

- Sve će se objasniti u svoje vreme - strogo i odmereno odgovori AntonAntonoviči,kakoseučinigospodinuGoljatkinu,stakvimlicemkojejejasnodavalona znanje da Anton Antonovič ne želi uopšte da nastavlja razgovor. - Doznaćeteuskorosve.Jošdanasćetebitislužbenoobavešteniosvemu.

-Štato,službeno,AntoneAntonoviču?Zaštobašslužbeno?-upitabojažljivonašjunak.

-Nijenašedaraspravljamo,JakovePetroviču,štapretpostavljeninaređuje.- Zašto pretpostavljeni, Antone Antonoviču - reče gospodin Goljatkin još

preplašenije - zašto pretpostavljeni? Ne vidim razloga što bi tu bilo potrebnouznemiravati pretpostavljenog, Antone Antonoviču... Možda vi hoćete da kažeteneštouvezisonimsinoć,AntoneAntonoviču?

-Mane,nijeupitanjuonosinoćnje;neštodrugoramljetukodvas.-Aštatoramlje,AntoneAntonoviču?Činimise,AntoneAntonoviču,dakod

meneništaneramlje.-Askimstesetospremalidapodvaljujete?-oštropresečeAntonAntonovič

potpunopreneraženogagospodinaGoljatkina.GospodinGoljatkinzadrhtaiprebledekaokrpa.

- ”Naravno,AntoneAntonoviču - reče on jedva čujnim glasom - ako slušateglas klevete, i slušate neprijatelje, a ne primate opravdanja s druge strane, ondanaravno... naravno, Antone Antonoviču, onda se može nastradati, AntoneAntonoviču,nikrivnidužannastradati.

-Ebašto,avašružnipostupaknaštetureputaciječestitegospođiceizonevrle,pošteneipoznateporodice,kojavamječiniladobro?

-Kakavpostupak,AntoneAntonoviču?-Ebašto.Azarneznatenizasvojpohvalnipostupakpremadrugojgospođici,

madasiromašnoj,aličestitogstranogporekla?- Dozvolite, Antone Antonoviču... Budite dobri, Antone Antonoviču, pa me

saslušajte...-Avašverolomnipostupakiklevetanjejedneličnosti-krivitedrugolicezaono

zaštastesamikrivi?A!Kakosetonaziva?- Ja, Antone Antonoviču, nisam njega terao - reče naš junak zadrhtavši - ni

Petrušku, to jest, svogaslugunisamnagovaraodačini što tomeslično...On je jeomoj hleb, Antone Antonoviču; on se koristio mojim gostoprimstvom - dodadeizrazito,sdubokimosećanjemnašjunak,takodamujebradamalozadrhtalaisuzebilespremnedaopetnavru.

-Tovi,JakovePetroviču,samoonakogovorite,dajeonvašhlebjeo-odgovoricereći se Anton Antonovič, a u njegovom glasu osećalo se lukavstvo tako da segospodinuGoljatkinusteglosrce.

89

-Dozvolite,AntoneAntonoviču,davasjošnajponiznijeupitam:dalijesvatastvarpoznatanjegovomprevashodstvu?

-Kakodane!Uostalom, sadmepustite.Nemam javremena tu svama... Jošdanasćetedoznatisveštotrebadaznate.

-Takovamboga,dopustitejošjedantrenutak,AntoneAntonoviču...-Rećićetedocnije...-Ne,AntoneAntonoviču: ja,vidite, slušajte samoovo,AntoneAntonoviču...

Nisamjaslobodouman;AntoneAntonoviču,jaseklonimodslobodoumlja;odsvojestranejasamspreman,ičaksamsedržaoideje...

-Dobro,dobro,čuosamveć...-Ne,tonistečuli,AntoneAntonoviču.Drugojeto,AntoneAntonoviču,toje

lepo, zbilja lepo i prijatno čuti... Kao što sam već rekao, ja sam se držao ideje,AntoneAntonoviču, kako je božja promisao stvorila dva potpuno jednaka bića, amilosrdne starešine, videći božju promisao, prihvatile dva blizanca. To je lepo,AntoneAntonoviču.Vi vidite da je to vrlo lepo,AntoneAntonoviču; i da sam jadalekoodslobodoumlja.Jasmatrammilosrdnestarešinezaoca.Takoitako,velim,milosrdnestarešine,avi,ovaj...velim...mladićtrebadasluži...Podržiteme,AntoneAntonoviču, zauzmite se za mene, Antone Antonoviču... Ja ništa... AntoneAntonoviču,takovamboga,jošjednureč...AntoneAntonoviču...

Ali jeAntonAntonovič već bio daleko od gospodinaGoljatkina...Naš junaknijeznaogdestoji,štaječuo,štajeradio,štamusedogodiloištaćejošdabudesnjim-takogajezbuniloipotreslosveštoječuoisveštomusedogodilo.

MolećivimpogledomtražiojeonugomiličinovnikaAntonaAntonoviča,dasejoš više opravda u njegovim očima i da mu kaže nešto veoma dobronamerno,plemenito i prijatno o sebi... Uostalom, malo-pomalo nova svetlost počela je daprobija kroz zbunjenost gospodina Goljatkina, nova, užasna svetlost, koja jeodjednom iznenada obasjala svu perspektivu dosad sasvim nepoznatih i čakneslućenihokolnosti...Utomtrenutkunekomunuurebranašegpotpunosmetenogjunaka.Onseobazre.PrednjimjestajaoPisarenko.

-Pismo,vašeblagorodstvo.-A!...Tisivećbio,dragimoj?-Nisam, još jutrosudeset sati doneli sugaovamo.SergejMihejev, služitelj,

doneogaizstanagubernijskogsekretaraVahramejeva.-Dobro,prijatelju,dobro,jaćutisevećodužiti,dragimoj.Rekavši to, gospodin Goljatkin sakri pismo u džep mundira, zakopča svu

dugmad,zatimseobazreunaokolo,inasvojevelikočuđenjeopazidasevećnalaziupredsoblju nadleštva, u gomili činovnika koji su se skupili na izlazu jer jekancelarijskovremebiloprošlo.GospodinGoljatkinnesamodadosadnijeopažao

90

to nego čak nije primetio, niti se setio, kako se odjednom našao u kaputu, ukaljačama i sa šeširom u rukama. Svi su činovnici stajali nepomično u smernomiščekivanju. Stvar je bila u tome što je njegovo prevashodstvo zaostalo dole nastepenicama iščekujući svoja kola, koja su zbog nečega zakasnila, i vodilo veomainteresantanrazgovorsdvojicomsavetnikaiAndrejemFilipovičem.Malodaljeoddvojice savetnika i Andreja Filipoviča stajao je Anton Antonovič Sjetočkin, i jošneki činovnici, koji su se ulagivački smešili videći da njegovo prevashodstvoizvoleva da se šali i smeje.Činovnici okupljeni gore na stepenicama takođe su sesmešiliiočekivalidasenjegovoprevashodstvoopetnasmeje.Jedinosenijesmejaotrbušasti vratar Fedosejič, koji je stajao kraj kvake na vratima u stavumirno, i snestrpljenjemočekivaosvojuobičnuporcijuuživanja,kojasesastojalautomedaujedanmah,jednimpokretomrukeširomotvorijednokrilovrata,izatim,savivšiseuluk,spoštovanjempropustinjegovoprevashodstvo.Alinajzadovoljnijiinajradosnijije,međutim,izgleda,bionedostojniiniskineprijateljgospodinaGoljatkina.Utomtrenutku on je čak zaboravio sve činovnike, čak je prestao da se vrti i poskakujemeđunjima,posvompodlomobičaju,čakjezaboraviodaiskoristiprilikuidaseutomtrenutkuulizujenekome.Savsepretvoriouočiiuši,nekakosečudnoskupio,verovatnodabolječuje,nije skidaoočijusnjegovogprevashodstva, i samobimupokašto trzali ruke, noge i glavu neki jedva primetni trzaji, koji su odavali sveunutrašnje,skrivenetežnjenjegoveduše.

„Gledajgasamo!”-pomislinašjunak-„izlazikaonekiljubimac,lopov!Želeobih da znam kako uspeva u otmenom društvu? Nema ni pameti, ni karaktera, niobrazovanja, ni osećanja; sreća služi nitkova! Gospode bože! Kad pomisliš kakoponekad može čovek brzo da se uzdigne, i da uspe kod ljudi! I napredovaće tajčovek, kunem se, daleko ćenitkovdoterati - sreća služi nitkova!Želeobih još daznam šta im to svima došaptava?Kakve tajne ima sa svim tim svetom, o kakvimtajnamagovoreoni?Gospodebože!Kadbihjatako,ovaj...isnjimdamalo...takoitako,moždabihga zamolio... dakažem, ja, eto, višeneću;kriv sam,dakažem, amladićvašeprevashodstvo, trebada služiunaševreme; imenenimalonebuni tamoja mutna situacija - eto, tako! I neću ja protestovati ni na koji način, sve ćustrpljivo i smerno podneti, eto tako! Da li tako da postupim?... Uostalom, njega,nitkova, nećeš dirnuti, nikakvim rečima zadobiti; njemu nećeš uterati razloge upraznutikvu.Uostalom,pokušaćemo.Akosedesidapogodimudobarčas,ondaćupokušati...”

Uznemiren, ojađen i zbunjen, osećajući da tako ne može ostati, da nastajeodlučan trenutak, da treba s nekim da se objasni, naš junak poče polagano da sepribližava onomemestu gde je stajao njegov nedostojni i zagonetni prijatelj; ali utom trenutku pred ulazom zatutnjaše odavno očekivana kola njegovog

91

prevashodstva. Pedosejič trže vrata i, trogubo se presamitivši, propusti njegovoprevashodstvo pored sebe. Svi oni što čekahu odjednom nagrnuše ka izlazu, i zatrenutak rastaviše gospodina Goljatkina starijeg od gospodina Goljatkina mlađeg.„Nećešmiumaći!”-govoriojenašjunakprobijajućisekrozgomiluineskidajućiočiju sa onoga koga je pratio. Najzad se gomila razmače. Naš junak oseti se uslobodiipojuriupoteruzasvojimneprijateljem.

92

GLAVAJEDANAESTA

Gospodinu Goljatkinu je nestajalo daha u prsima, kao na krilima je leteo zasvojim neprijateljem koji je brzo odmicao. Osećao je u sebi strašnu energiju.Međutim,iporedstrašneenergije,gospodinGoljatkinmogaojebitisasvimsiguranda bi ga u tom trenutku i običan komarac, da se samo mogao u to doba naći uPetrogradu, sasvim lako oborio svojim krilom. Osećao je takođe da je klonuo isasvimoslabeo,daganosinekasasvimnaročitaistranasilaidaonuopšteneide,damu, naprotiv, noge klecaju i odriču poslušnost. Uostalom, sve bi se to moglookrenuti nabolje. „Nabolje ili nagore” - mislio je gospodin Goljatkin gotovo segušećiodbrzogtrčanja-„alidajestvarizgubljena,otomenemavišeninajmanjesumnje;dasamsasvimpropao,tojevećpoznato,određeno,rešenoipotpisano.”Bezobziranasveto,našjunakkaodajeizmrtvihvaskrsao,kaodajebitkuizdržao,kaoda jepobeduodneokad jeuspeodauhvati zakaput svoganeprijateljakoji jevećdigao nogu da se popne u kola pogođena da ga nekuda odvezu. - Poštovanigospodine!Poštovanigospodine! -povikaonnajzadniskomgospodinuGoljatkinumlađem,kadgajestigao.-Poštovanigospodine,jasenadamdaćetevi...

- Nemojte se vi, molim, ničemu nadati - odgovori odbijajući nemilosrdnineprijatelj gospodinaGoljatkina, sa jednomnogomna papuči kola, a trudeći se izsvesnagedaonudruguprebacinadrugustranukola,mlatarajućinjomeuzaludpovazduhu,starajućisedaneizgubiravnotežui,uistovreme,činećinaporizsvesnageda otrgne svoj kaput od gospodina Goljatkina starijega, koji je ovaj, opet, držaosvomsnagomkojumujeprirodadala.

-JakovePetroviču!Samodesetminuta.-Izvinite,nemamvremena.-Priznajteisami,JakovePetroviču...molimvas,JakovePetroviču...takovam

boga, Jakove Petroviču... tako i tako - da se objasnimo... sasvim ukratko... Jedantrenutak,JakovePetroviču!...

-Golubemoj,nemamkad -odgovori sneučtivomfamilijarnošćualiprividnodobroćudno, nazoviplemeniti neprijatelj gospodinaGoljatkina; - drugi put, verujte,

93

odsvedušeiodčistasrca,alisad-verujte,nemogu.„Nitkov!”-pomislinašjunak.-JakovePetroviču!-povikatužno-javamnisamnikadbioneprijatelj.Zlobni

sumeljudinepravednoobedili...Odsvojestrane,jasamgotov...JakovePetroviču,dalijepovoljidaviija,JakovePetroviču,sadsvratimo?...Itamo,odčistasrca,kaoštostemaločastačnorekli,otvorenoipošteno...evouovukafanu:tadaćesesveodsebe objasniti - eto tako, Jakove Petroviču! Tada će se morati sve samo od sebeobjasniti...

- U kafanu? Dobro. Nisam protivan, svratimo u kafanu, samo pod jednimuslovom, srećomoja, pod jednimuslovom: da se tamo sve samood sebe objasni.Recimo, tako i tako, dušice - reče gospodin Goljatkin mlađi silazeći s kola ibezobrazno tapšući našeg junaka po ramenu - prijane moj; za tebe sam, JakovePetroviču, spreman da pođem i uličicom (kao što ste se vi u svoje vreme izvolelipravilno izraziti). E, što ti je obešenjak, zaista, što god hoće učini od čoveka! -nastavilažniprijateljgospodinaGoljatkinasmešećisemalo,vrtećiseiuvijajućiokonjega.

KafanaukojuuđošeobagospodinaGoljatkinabilajeudaljenaodglavnihulica,iutomtrenutkupotpunoprazna.PriličnodebelaNemicapojavisezašankomčimječula zvonce. Gospodin Goljatkin i njegov nedostojni neprijatelj pređoše u drugusobu, gde je podbuli i kratko podšišani dečak poslovao sa naramkom iveraka okopeći, trudeći se da podstakne u njoj vatru koja se gasila. Na zahtev gospodinaGoljatkinamlađegdonesošečokoladu.

- A, punačka ženica - progovori gospodin Goljatkin mlađi namignuvšiobešenjačkigospodinuGoljatkinustarijem.

Našjunakpocrveneioćuta.-A, jest, zaboravio sam, izvinite.Znamvašukus.Mi smo lakomina tanušne

Nemice; ja i ti,dušo istinoljubiva, JakovePetroviču,volimo tanušneNemice,kojeinačejošimajunekedraži;iznajmljujemokodnjihstan,sablažnjujemonjihovmoral,zabir-supu izamilh-supu imnašesrcepoklanjamoi razneobavezepotpisujemo-etoštamičinimo,Foblasejedan,izdajničejedan.

Sve je to gospodin Goljatkin mlađi izgovorio praveći na taj način sasvimnepotrebnu iako, uostalom, vraški lukavu aluziju na izvesnu osobu ženskog pola,uvijajući se oko gospodina Goljatkina, smešeći mu se tobož ljubazno, lažnopokazujućinatajnačinsrdačnostizadovoljstvoštosesastaosnjim.Kadjeopazioda gospodin Goljatkin stariji nije baš toliko glup i nije toliko bez obrazovanja idobrihmaniradabimuodmahpoverovao,niskičovekserešidapromenitaktikuidaigrasotvorenimkartama.Kadjeizgovoriosvutugadost,lažniGoljatkinzavršitapšanjemsolidnoggospodinaGoljatkinaporamenubezobraznoisafamilijarnošću

94

koja izaziva negodovanje i, ne zadovoljivši se ni time, poče da se titra s njim nanačin koji se uopšte ne pristoji u dobrom društvu, naime, htede da ponovi svojupređašnjugadost, to jestbezobziranaopiranje i tiheuzvikegospodinaGoljatkinastarijega, da ga uštine za obraz. Na toliku pokvarenost naš junak planu i oćuta...uostalom,zanekovreme.

-Takomojineprijatelji-odgovorionnajzaddrhtavimglasom,uzdržavajućiserazborito.Uistovremenašsejunakuznemirenookretepremavratima.Stvarjebilau tomešto jegospodinGoljatkinmlađi, izvanredno raspoložen,biospremandaseupustiusvakojakešalekojenisudopuštenenajavnommestui,govorećiuopšte,nisudopuštenenipravilimadruštva,anaročitouboljemdruštvu.

-E, lepo, u tom slučaju, kako hoćete - odgovori ozbiljno gospodinGoljatkinmlađinamisaogospodinaGoljatkinastarijega,istavinastosvojupraznušoljukojuje ispio sa nepristojnomhalapljivošću. -Da, ja i nemamza vasmnogovremena...uostalom...A,kakosadživite,JakovePetroviču?

-Moguvam jedno reći, JakovePetroviču -odgovorinaš junakhladnokrvno idostojanstveno-vašneprijateljnikadnisambio.

-Hm...da,aPetruška?Kakoonobeše?Petruška,činimise?Da,da!Pa,kakojeon?Dobro?Kaoipre?

- I on je kao i pre, Jakove Petroviču - odgovori malo iznenađen gospodinGoljatkin stariji. - Janeznam, JakovePetroviču... jaod svoje strane...plemenito iiskreno,JakovePetroviču,priznajteisami,JakovePetroviču...

- Jeste. Ali vi sami znate, Jakove Petroviču - reče tiho i značajno gospodinGoljatkinmlađi, izigravajućina tajnačin tužnogčovekapunogkajanja i sažaljenjadostojnog - vi i sami znate, vreme je naše teško... Pozivam se na vas, JakovePetroviču,vistepametančovekpaćetepravilnorasuditi-ubacigospodinGoljatkinmlađi, laskajući podlo gospodinu Goljatkinu starijem. - Život nije igračka, samiznate,JakovePetroviču-završiznačajnogospodinGoljatkinmlađi,pravećisenatajnačinpametaniučenčovek,kojimožedarazmišljaovisokimstvarima.

- Ja,od svoje strane, JakovePetroviču -odgovorioduševljenonaš junak -odsvoje strane, prezirući zaobilazne puteve i govoreći smelo i otvoreno, govorećiiskrenoipošteno,naplemenitojosnovi-moguotvorenoičasnodatvrdim,JakovePetroviču,dasamsasvimčistida,viisamiznate,JakovePetroviču,svataobostranazabluda,svesuto,možda,priče,mišljenjepovodljivesvetine...Jagovorimotvoreno,JakovePetroviču:svemožedabude.Jošćuvam,JakovePetroviču,reći,akosetakosudi,akosenastvargledapoštenoiuzvišeno,smeloćureći,bezlažnogstida,čakćemibitiprijatnodavamotkrijemdasambiouzabludi,idamiječakprijatnodatopriznam.Visamiznate,vistepametančovek,apovrhtogaiplemenit.

Bez stida, bez lažnoga stida spreman sam da to priznam... - dostojanstveno i

95

otmenozavršinašjunak.- Udes, sudbina! Jakove Petroviču... ali ostavimo sve to - s uzdahom reče

gospodinGoljatkinmlađi. -Boljedakratke trenutkenašegsastankaupotrebimozakorisnijiiprijatnijirazgovor,kaoštopriličidvojicikolega...Zbilja,janekakonisamimaoprilike,zasveovovreme,daprogovorimsvamanidvereči...Nisamtomekrivja,JakovePetroviču...

-Anija-prekidegavatrenonašjunak-nija!Srcemikaže,JakovePetroviču,da ja nisamkrivu svome tome.Sudbinu ćemookriviti za sve, JakovePetroviču -dodade gospodin Goljatkin stariji potpuno pomirljivim tonom. Glas mu je počeomalo-pomalodaslabiidršće.

-Ainače?Kakovašezdravlje,uopšte?-izustizabludelislatkimglasom.-Kašljucampomalo-odgovorinašjunakjošslađim.-Čuvajte se. Sad je na sve strane rednja, nije teško dobiti anginu; priznajem

vamdasamjavećpočeodanosimflanelskorublje.-Zaista,JakovePetroviču,nijeteškonavućianginu...JakovePetroviču!-izusti

poslekratkogćutanjanašjunak.-JakovePetroviču!Vidimdasambiouzabludi...Sganućem se sećam onih srećnih trenutaka koje smo proveli zajedno pod mojimsiromašnim,ali,smemreći,gostoljubivimkrovom...

-Vi,usvompismu,međutim,nistetakopisali-odgovorimudonekleprekornogospodin Goljatkinmlađi, koji je tu bio potpuno u pravu (naravno, jedino u tomslučajupotpunoupravu).

-JakovePetroviču!Jasamgrešio...Sadjasnovidimdasamgrešioiutomsvomnesrećnompismu.JakovePetroviču,viminećeteverovati,alimenemučisavestkadvas pogledam... Dajte mi to pismo da ga na vaše oči pocepam ili, ako je tonemoguće,preklinjemvasdagashvatiteobrnuto-sasvimobrnuto,uprijateljskomduhu, dajući suprotan smisao svim rečima u mom pismu. Bio sam u zabludi.Oprostitemi,JakovePetroviču,jasamsasvim...biosamustrašnojzabludi,JakovePetroviču.

-Vivelite?-priličnorasejanoiravnodušnoupitaverolomniprijateljgospodinaGoljatkinastarijeg.

- Kažem da sam skroz grešio, Jakove Petroviču, i da, od svoje strane, bezikakvoglažnogstida...

- E, onda dobro! To je vrlo dobro što ste bili u zabludi - odgovori grubogospodinGoljatkinmlađi.

- Ja sam, Jakove Petroviču, čak imao ideju - dodade u plemenitoj težnji našiskrenijunak,neopažajućiužasnoizdajstvosvoglažnogprijatelja-jasamčakimaoideju...eto,velim,postojedvasavršenoista...

-A!Tolijevašaideja!...

96

Tu, poznat po svojoj ništavnosti, gospodin Goljatkin mlađi ustade i dohvatišešir.Nikako ne opažajući obmanu, ustade i gospodinGoljatkin stariji smešeći seprostodušno i toplona svog lažnogprijatelja, i trudeći se u svojoj nevinosti dagazadobije,ohrabri,inatajnačinsklopisnjimnovoprijateljstvo...

-Zbogom,vašeprevashodstvo-doviknuodjednomgospodinGoljatkinmlađi.Našjunakzadrhtakadjeopazionalicusvogneprijateljačakneštosatirsko,isamodabigaseotarasio,metnudvasvojaprstaupruženurukunemoralnogčoveka;alitada... tada bestidnost gospodinaGoljatkinamlađeg pređe svakumeru.Dohvativšidva prsta ruke gospodina Goljatkina starijeg, i stisnuvši ihmalo, nevaljalac, sadaopet, na oči našeg junaka, ponovi svoju jutrošnju bestidnu šalu. Mera ljudskogstrpljenjabilajeprevršena.

Većjevraćaoudžepmaramicukojomjeobrisaoprste,kadgospodinGoljatkinstarijidođeksebiipoletezanjimususednusobu,kudaje,posvojojgadnojnavici,pohitaoda štopreumaknenjegovnepomirljivineprijatelj. Ikaodaništanijebilo,stajao je već kraj tezge, jeo kolače i savršeno spokojno, kao moralan čovek,koketovaosaposlastičarkomNemicom. -„Nesmesepreddamama”-pomislinašjunak,itakođepriđetezgi,premdavansebeoduzbuđenja.

-Zbilja,babacnijerđav!Štavimislite?-počeponovosasvojimnepristojnimispadima gospodin Goljatkin mlađi, verovatno računajući na beskrajno strpljenjegospodinaGoljatkina.DebelaNemicagledala je oba svojagosta teškim i praznimpogledom,očevidnonerazumevajući ruski, i ljubaznosesmešila.Naš junakplanukaooganjzbogrečibestidnogGoljatkinamlađegi,nemogavšivišedasesavlada,poletenajzadnanjegasočevidnomnameromdagarastrgneinatajnačinkonačnosvršisnjim,aligospodinGoljatkinmlađi,posvojojpodlojnavici,biojevećdaleko,zaždioje ibiovećnavratima.Samoseposebirazumedaseposleprvogtrenutkazaprepašćenja, koje je, prirodno, obuzelo bilo gospodina Goljatkina starijeg, onodmahpovratioi,štojeigdamogao,pojurisadkaobezdušezaizazivačem,kojijevećsedaoukolakojasugaočekivala,očiglednoporanijemdogovoruskočijašem.Aliutomtrenutku,videćibekstvoobagosta,debelaNemicaciknuizazvonisvomsnagom. Naš se junak tako reći u trku okrete natrag, baci joj novac za sebe i zabestidnogčovekakojinijeplatio,netražećikusur, ipremdagajetozadržalo, ipakuspe,opetutrku,dasedohvatisvogneprijatelja.Svomsnagomkojumujeprirodadalauhvatiosenašjunakzablatobran,itakonekovremejurioulicomupinjućisedase ubaci u kola, što mu je, opet, iz sve snage branio gospodin Goljatkin mlađi.Kočijaš je, međutim, i bičem, i vodicama i nogom i rečima podsticao svojepremorenokljusekojeneočekivanopojuriugalopuzagrizavšižvaleiritajućise,posvojojružnojnavici,nasvakomtrećemkoraku.Najzad,našjunaknekakouspedasepopne u kola; licem je bio okrenut svom neprijatelju, naslanjao se leđima na

97

kočijaša,kolenajeuproukolenabestidnika,adesnomrukomseizsvesnageuhvatiozasasvimolinjalukrznenujakunakaputurazvratnogiogorčenogsvogneprijatelja...

Nekovremeneprijateljisusevozilićutke.Našjejunakjedvadisao;putjebioveoma rđav, i on je na svakom koraku odskakivao izlažući se opasnosti da slomivrat.Osimtoga,svirepinjegovneprijateljjošnijebiovoljandasepriznapobeđenimigledao jeda izguraublato svogprotivnika.Uzsveneprilike, još je ivremebiloužasno. Sneg je vejao u krupnim pahuljicama i na sve načine pokušavao da senekakopodvučepod raskopčani kaput gospodinaGoljatkina.Svud je bilo tamno iništa se nije videlo. Teško se moglo razaznati kojim ulicama jure... GospodinuGoljatkinusesadpričinidasesnjimzbivaneštopoznato.Pokušavaojetrenutnodasesetinijelineštopredosećaojuče...usnu,naprimer...Najzadjenjegovatugadošlado vrhuncamuke.Navali se na svog nemilosrdnog protivnika, i poče da viče.Alikriknjegovjezamiraonausnama...NastaojetrenutakkadjegospodinGoljatkinsvezaboravio i rešio da sve to nije ništa, da je to samo onako, događa se na nekineobjašnjiv način, i zato bi bilo suvišno i uzaludno da protestuje...Ali odjednom,gotovo u istom trenutku kad je naš junak sve to zaključio, neki neoprezni trzajpromeni celu situaciju. Gospodin Goljatkin se kao džak brašna strovali s kola iotkotrljanekud,sasvimosnovanopriznajući,dokjepadao,daseodistaiunezgodnovremeražestio.Podigavšise,videdasunekudstigli;kolasustajalanasrednečijegdvorišta,anašjunaknaprvipogledopazidajetodvorišteonekućeukojojstanujeOlsufijIvanovič.UističasspazidasenjegovneprijateljuputiokaulazuiverovatnoOlsufijuIvanoviču.Uneopisivojtuzipojuridastignesvogneprijatelja,ali,nasreću,razumno se predomisli još na vreme. Ne zaboravivši da plati kočijaša, gospodinGoljatkinpoletenaulicuipotrčaštoigdamožekudagaočivode.

Snegjevejao,kaoipre,ukrupnimpahuljicama;kaoiprebilojemutno,mokroi tamno.Naš junak nije išao, on je leteo, i rušio putem sve, seljake, žene, decu, iodbijao se kao lopta od žena, seljaka i dece. Oko njega i za njim čuo se plašljivžagor,cikaivika...AligospodinGoljatkinkaodanijeznaozasebe,ininaštanijehteoda seosvrće...Došao jek sebi tekkodSemjonovskogmosta, i to zato što jenezgodno očepio i oborio dve seljanke s nekakvom njihovom robom, a i sam sepritom preturio. „Ništa to” - pomisli gospodin Goljatkin; - „sve se to još možeokrenutinabolje”- iuvučerukuudžepželećidarubljomplatiprosutemedenjake,jabuke,grašakidrugo.OdjednomnovasvetlostozarigospodinaGoljatkina:udžepuje napipao pismo kojemu je jutros pisar predao. Setivši se, između ostalog, da ublizini ima jedna kafana, svrati tu ne časeći časa, sede za sto osvetljen lojanomsvećom,pa,neobraćajućininaštapažnju,neslušajućikelnerakojijedošaodagausluži,prelomipečatipočedačitasledeće,štogajedokrajnostiiznenadilo:

98

„Plemenitistvoreštopatišradimene,zanavekdragsrcumome!

Japatim,japropadam-spasime!Klevetnik,intrigant,čovekpoznatposvojimzlonamernimtežnjamaupleomejeusvojemreže,ijasampropala!Palasam!Alionmijeodvratan,ati!...Nassurastavljali,mojasupismahvatali-svetočiniojeonajpokvarenjak koristeći se svojom jedinom dobrom osobinom - sličnošću s tobom.Naravnoda čovekmožebiti ružan, ali dapleni umomsvojim, jakimosećanjima iprijatnimponašanjem...Japropadam!Udajumesilom,anajvišeintrigirautomemojotac, dobrotvor moj, savetnik Olsufij Ivanovič, želeći verovatno da zauzme mojemestoimojevezeuotmenomdruštvu...Ali jasamseodlučila iprotestujemsvomsnagom svog bića.Čekajme s kočijama danas, tačno u devet sati, pod prozorimastanaOlsufijaIvanoviča.Kodnasjedanasopetbal idoćićei lepiporučnik.Jaćuizići, mi ćemo se otisnuti. Uostalom može se naći i druga služba gde se možeotadžbini biti od koristi.U svakom slučaju, seti se, dragi, da je nevinost jaka bašsvojomnevinošću.Zbogom.Čekajskočijamapredulazom.Bacićuseuzaštitutvogzagrljaja,tačnoudvasataposleponoći.

DogrobatvojaKlaraOlsufjevna.”

Kad je pročitao pismo, naš junak ostade nekoliko trenutaka kao poražen. Ustrašnom jadu, u strašnom uzbuđenju, bled kao krpa, s pismom u ruci, prošao jenekolikoputapokafani.Danevoljabudeveća,našjunaknijeprimetiodajeutomtrenutku bio predmet izuzetne pažnje svih onih koji su se tu nalazili. Verovatnonjegovo neuredno odelo, nesavladljivo uzbuđenje, hodanje, ili bolje reći trčanje,gestikuliranjerukama,moždakojazagonetnarečizgovorenauvetarinesvesno-svetoverovatnobilo jeveomarđavapreporukazagospodinaGoljatkinauočimasvihposetilaca;čakjeimomakpočeopodozrivodagagleda.Došavšiksebi,našjunakopazi da stoji nasred sobe i gotovo nepristojno i neučtivo gleda u jednog starčićasasvimuljudnespoljašnjosti,kojije,poštojeručaoipomoliosebogupredikonom,opet seo i takođeneskidaočijusagospodinaGoljatkina.Kadsesmetenoobazreooko sebe, naš junak opazi da svi, baš svi, gledaju u njega, i to na najzloslutniji inajpodozriviji način. Odjednom, neki oficir u ostavci sa crvenim okovratnikom,glasno zatraži „Policijskenovine”.GospodinGoljatkin zadrhta i pocrvene: nekako

99

slučajnopogledanadoleividedajeutakonepristojnomodeluukakvomnebismeonikodkućesedeti,akamolinajavnommestu.Cipele,pantalone,svalevastrana,bilisu potpuno blatnjavi; pantljika što pridržava pantalone ispod cipele, otkinuta nadesnojnozi,frakpocepannavišemesta.Uneizmernomsvomejadupriđenašjunakstolu zakojim je čitao i videkakomuprilazi kafanskimomak sanekimčudnim idrsko odlučnim izrazomna licu.Naš se junak zbuni, potpuno se izgubi i poče darazgleda sto kraj koga je sad stajao. Na stolu su bili nepospremljeni tanjiri poslenečijegručka,ležalajeuprljanaservijetaiupotrebljennož,viljuškaikašika.„Kolijetoručao”-pomislinašjunak-„jelimogućedasamja?Svejemoguće!Ručao,anisamniopazio;štaćusad?”Digavšioči,gospodinGoljatkinopaziporedsebeopetmomkakojisespremaodamuneštokaže.

-Štasamdužan,bratac?-upitanašjunakdrhtavimglasom.Glasan smeh zaori se oko gospodina Goljatkina, pa i momak se osmehnu.

Gospodin Goljatkin razumede da se i tu obrukao, i počinio neku strašnu glupost.Shvativši to, toliko se zbunio da je bio primoran da zavuče ruku u džep pomaramicu,tekdaneštoučiniinestoji tektako;ali,naneopisivočudosvojeisvihprisutnih,mestomaramice izvuče bočicu s nekakvim lekom, kojimu je pre četiridana prepisao Krestjan Ivanovič. „Lekove u istoj apoteci” - prođe kroz glavugospodinuGoljatkinu...Onodjednomzadrhta i samoštoneviknuodužasa.Novasvetlostsinu...Tamna,crvenkasto-odvratna tečnostudarisazloslutnomsvetlošćuuočigospodinuGoljatkinu...Bočicamuispadeizrukuirazbise.Našjunakkriknuiodskočidvakorakaunazadodprosutetečnosti...drhtaojecelimtelomiznojmujeprobijaonaslepoočnicamaipočelu.„Znači,životjeuopasnosti!”Međutim,usobije nastalo komešanje, gužva; svi opkoliše gospodina Goljatkina, svi počeše dagovore gospodinu Goljatkinu, neki čak ščepaše gospodina Goljatkina. Ali je našjunak bio nem i nepomičan, nije video ništa, nije čuo ništa, nije osećao ništa...Najzad,kaodaseotkidesmesta,pojuriizkafane,gurajućisveisvakogakojehteodagazadrži,igotovovansebepadeuprvakolakojasenađošeuzputipoleteusvojstan.

U predsoblju stana srete Mihejeva, kancelarijskog služitelja, sa službenimpismomurukama.„Znam,prijatelju,sveznam”-rečenašizmučenijunakslabimitužnim glasom - „to je zvanično...” U pismu je zaista bilo naređeno gospodinuGoljatkinu, s potpisomAndrejaFilipoviča, dapreda svepredmetekoji subili kodnjega Ivanu Semjonoviču. Gospodin Goljatkin uze pismo, dade služitelju desetkopjejaka,uđeusobuividedaPetruškaspremaiskupljanagomilusvesvojekrpeiprnje,svesvojestvari,nameravajućiočiglednodanapustigospodinaGoljatkina,idaodnjegapređeKaroliniIvanovnoj,kojagajeodmamiladajojzameniJevstafija.

100

GLAVADVANAESTA

Petruška uđe ljuljajući se, držeći se nekako čudno nemarno, i s nekimprostačkim, svečanim izrazom na licu.Videlo se da je nešto namislio, smatrao sepotpunoupravu igledaokaosasvimstrančovek, to jest,neki tuđsluga,anikakonekadašnjislugagospodinaGoljatkina.

-Eto, etovidiš, dragimoj - poče zadihanonaš junak -koliko li je sati, dragimoj?

Petruškaćutećipođezapregradu,zatimsevratiidostaslobodnimtonomizjavidajevećskorosedamipo.

-E,dobro,dragimoj.Vidišli,dragimoj...dozvolidatikažem,dragimoj,dajemeđunama,izgleda,sadsvesvršeno.

Petruškajećutao.-A sad, sad kad jemeđu nama sve svršeno, kažimi otvoreno, kao prijatelju

kaži,gdesi,bratac,bio?-Gdesambio?Biosamkoddobrihljudi.-Znam,prijatelju,znam.Jasamuvekbiozadovoljantobom,dragimoj,daćuti

preporuku...Asadsi,dakle,kodnjih?-Štaćete,gospodine.Isamiizvolevatiznati.Poznatojedadobarčoveknikoga

nećezlunaučiti.- Znam, dragi moj, znam. Danas su dobri ljudi retki, prijatelju; ceni ih,

prijatelju.No,pakakojekodnjih?- Zna se, kako... Samo, ja kod vas, gospodine, više služiti ne mogu, sami

izvolevatiznati.- Znam, dragi moj, znam, znam ja tvoju revnost i marljivost, sve sam ja to

video,prijatelju,zapažaosam.Jate,prijatelju,poštujem.Jadobrogičestitogčovekapoštujem,pamatobioisluga.

-Paznase!Naravno,isamiznate,čovektražigdejebolje.Takojeto.Štaću!Znateivi,gospodine,dasebezdobrogčovekanemože.

- Pa lepo, bratac, lepo; ja to osećam... Evo ti dakle, tvoj novac, a evo ti i

101

preporuke.Saddasepoljubimo,bratac,daseoprostimo...Asad,dragimoj,jaćutezamoliti za jednu uslugu, poslednju uslugu - reče gospodin Goljatkin svečanimglasom.-Vidišli,dragimoj,svaštabiva.Nevoljasekrije,prijatelju,iuraskošnimpalatamaiodnjenemožešnikudumaći.Tiznaš,prijatelju,jasamprematebi,činimise,uvekbiopažljiv...

Petruškajećutao.-Jasam,činimise,uvekbioprematebipažljiv,dragimoj...A,kolikomisad

imamorublja,dragimoj?-Pasvejenabroju,šestplatnenihkošulja,triparačarapa,četiriplastrona,jedna

potkošuljaodflanela,donjegrubljadvapara.Samiznate,svejetu.Ja,gospodine,odvašeganišta...Ja,gospodine,čuvamgospodskodobro.Javam,gospodine,ovaj...znase...adaimamnekumanu,tonikada,gospodine,toisamiznate,gospodine...

-Verujem,prijatelju,verujem.Janegovorimo tome,prijatelju,negovorimotome,vidišli,evoštaje,prijatelju...

- Zna se, gospodine, znamomi već za to. Ja, kad sam ono bio kod generalaStolbnjakovauslužbi,menesuostavljalikadsuodlaziliuSaratov... tamosu imaliimanje...

-Nisamjatohteoreći,prijatelju,jaonako...nemojtineštodapomisliš,dragiprijatelju...

-Znase,nassirotinju,isamiizvolevateznati,nijeteškoopanjkati.Asamnomsubilisvudzadovoljni.Iministri,igenerali,isenatori,igrofovi.Biosamkodsvih,kod kneza Svinčatkina, kod pukovnika Pereborkina, kod generala Nedobarova, iposećivalismoinašimanaimanjedolazili.Znase...

-Jest,prijatelju,jest;dobro,prijatelju,dobro.Etoija,prijatelju,sadputujem...Svakomestojisvojput,dragimoj,ineznasekakavputčovekačeka.Pa,prijatelju,da mi spremiš sad odelo; da, moj mundir metni... druge pantalone, čaršave,pokrivače,jastuke...

-Zapovedatedasvetostavimuzavežljaj...- Da, prijatelju, jest; moglo bi se i u zavežljaj... Ko zna šta nam se može

dogoditi.Asad,dragimoj,idiidovedikočije.-Kočije?-Jest,prijatelju,kočijepoveće, izaduževreme.A ti,prijatelju,nemojštoda

pomisliš...-Adalekoputujete?-Neznam,prijatelju,nitoneznam.Perinutakođemislimdabitrebalostaviti.

Kakotimisliš,prijatelju?Jasenatebeoslanjam,dragimoj...-Zarodmahizvolevateputovati?-Da,prijatelju,da!Takosedesilo...takojeto,dragimoj,takojeto?

102

-Pajest,gospodine,eto,kodnasupuku,sporučnikomjebilaistastvar:tamoodspahije...odveo...

-Odveo?Kako!Dragimoj,ti...-Jeste,odveo,iudrugomselusevenčali.Svejebiloranijepripremljeno.Bila

jepotera,aliseknez,pokojnik,umešaoiurediostvar.-Venčalise,ali...kakoti,dragimoj?Otkudtito,dragimoj,znaš?- Pa, zna se! Glas se daleko čuje, gospodine. Znamo mi sve, gospodine...

naravno, ko nije grešio.A sad ću ja vama, gospodine, reći, dozvolitemi da vam,gospodine,kažem,prosto,poseljački;kadjevećdotledošlo,rećićuvam:imatevi,gospodine,neprijatelja-suparnikaimate,jakogsuparnika,toje...

-Znam,prijatelju,znam;iti,dragimoj,znaš...Eto,jaseuzdamutebe.Štasad,dakle,daradimo,prijatelju?Štamitisavetuješ?

-Evošta,gospodine,akostevisadveć,recimo,tako,pošlitimputem,ondaćevamtrebatiponešto idakupite-čaršave, jastuke, još jednuperinuzadvoje,dobarjorgan-možeteovdedole,kodkomšinice:meštanka jeona,gospodine, imadobrulisičjubundu,možetejevidetiikupiti,možeteodmahotićidajevidite.Sadvamjepotrebno, gospodine; bunda je dobra, odozgo je od atlasa, a postavljena lisičjimkrznom...

-Dobro,prijatelju,dobro,pristajem,prijatelju, i uzdamseu tebe,potpuno seuzdam;nekabudeibunda,prijatelju...Samobrže,brže!Takotiboga,brže!Kupićuibundu,samotemolim,požuri!Skoroćeosam,brže,takotiboga,prijatelju!Žurištopre,prijatelju!...

Petruškaostavineuvezanzavežljajrublja,jastuka,jorgana,čaršavaisvakojakihprnja, koje je počeo da skuplja i slaže, i strmoglavce pojuri iz sobe. Međutim,gospodinGoljatkindohvatijošjednompismo-alidagačita,nijemogao.Uhvatiseobema rukama za jadnu svoju glavu i u čudu se prisloni uza zid. Da misli, nijemogao ni o čemu, da radi što, takođe nijemogao: ni sam nije znao šta se s njimzbiva.Najzad,videćidavremeprolazi, aniti sePetruškaniti sebundapojavljuje,gospodinGoljatkin se reši da pođe sam.Kad je otvorio vrata od predsoblja, začudolenekularmu,govor,prepirku,raspravljanje...Nekolikoženaizsusedstvabrbljalesu, vikale, raspravljale, prepirale se o nečem - gospodin Goljatkin je već znao očemu.Čuo sePetruškin glas, zatim se čuše nečiji koraci. „Božemoj!Ceo svet ćesazvatiovamo!”-prostenjagospodinGoljatkinkršećirukeuočajanjuipojurinazadu sobu. Utrčavši u sobu, pade gotovo van sebe na divan, licem na jastuk. Jedantrenutakjetakoležao,zatimskočii,nesačekavšiPetrušku,obukaljače,uzešeširikaput,uzenovčanikistrmoglavcepotrčanizstepenice.„Netrebaništa,ništa,dragimoj!Jaćusvesam.Zasadminisipotreban;moždaćese,međutim,stvarokrenutinabolje” -promrmljagospodinGoljatkinPetruški, kojeg je sreona stepenicama, a

103

zatimistrčaudvorištepanapolje.Srcemujepremiralo,jošsenijeodlučio...Kakoćeištaće,kakodapostupiusadašnjojkritičnojsituaciji...

-Etosadopet:kakodapostupim,Gospodebože?Azarjesvetomoralobiti!-povikanajzaduočajanju, vrljajući poulici bez cilja, kudgaoči vode - zar je bašmoralodabudesveto!Idanijetoga,baštoga,svebiseudesilo;najedanput,jednimudarcem, jednim veštim, energičnim, čvrstim udarcem, sve bi se udesilo.Dao bihprstdamiseodsečeakosenebiudesilo!Ičakznamnakojibisenačinudesilo.Evokako bi se desilo: ja bih tu, ovaj, tako i tako rekao, dopustite mi, gospodine, dakažem, niti tako niti onako; rekao bih, poslovi se tako ne rade, gospodine moj;milostivigospodinemoj,poslovisetakoneradeisamozvanstvomsekodnasništane da postići; samozvanac je, gospodine moj, čovek, ovaj - nepotreban, kojiotadžbini ne doprinosi nikakve koristi. Razumete li vi to?Ded, razumete li vi to,rekaobih,milostivigospodine?!Etotakobi to,ovaj...Aline,šta je to...onuopštenije ovaj... Ja koješta govorim, budala, prava budala! Ja, samoubica jedan! Ono,samoubico jedan,nije tobašni sasvim,ovaj... Ipaksi tipokvarenčovek,etokakosadstoji stvar!...Nokudasaddasedenem?Šta saddačinimodsebe?Zašta sadvaljam?Zaštatisad,dareknemo,valjaš,Goljatkinejedan,nedostojničejedan!No,išta ćeš sad? Treba uzeti kočije; najmi ih i odvedi joj ih, tamo; nožice bi, veli,pokvasili ako ne bi bilo kočija... I ko bi tomogao da pomisli? Ej, gospođice, ej,gospo moja! Ej, devojko primernog vladanja! Ej, hvaljena naša! Pokazali ste se,gospođice,nemaseštareći,pokazalistese!...Asvetodolaziodlošegvaspitanja;ija,kadsamsadrazmotrioiprokljuviosveto,vidimdanedolaziniodčegadrugoganegoodnemorala.Dasujeumladosti,ovaj...pabašiprutomkojiput,ne,negosujebombonamaislatkišimaraznimkljukali,istaracglavomslinionadnjom:tisi,veli,mojaovakvaionakva,tisiveli,divna,zagrofaćuteudati!...Aetokakvajeispalaipokazalasadsvojekarte;eto,veli,kakojaigram!Umestodasujeodmalenadržalikodkuće,aoninjuupansion,kodmadamFrancuskinje,kodnekakveemigrantkinjeFalbale; i tu je ona razne finese naučila, kod te emigrantkinje Falbale, i tako je iispalo.Haj’te sad, radujte se!...Budite, veli, u kočijamau toliko i toliko sati, podprozorima,iosećajnuromansunašpanskomotpevajte;očekujemvasiznamdamevolite,zatoćemopobećiizajednoživetiukolibi.Pa,najzad,tonijenidozvoljeno;atose,gospomoja,akosmovećnatome,inesme,tojeizakonomzabranjeno, to,poštenu i nevinu devojku iz roditeljske kuće odvesti bez pristanka roditelja! I,najzad,zašto,čemu,ikakvajezatopotreba?Štoseneudazakogatreba,kogajojjesudbinaodredila,pakraj!Ajasamčovekčinovnik; izbogtogamogusvojemestoizgubiti, jamogu, gospomoja, otići pod sud zbog toga! Eto tako je to, ako nisteznali! To ona Nemica radi. To sve od nje, veštice, dolazi, zbog nje se ta kašazakuvala. Zato što su oklevetali čoveka, zato što su izmislili protiv njega ženske

104

spletke,čitavukomediju,posavetuAndrejaFilipoviča-zatosetosvedogađa.Inače,šta bi Petruška imao tu da se plete? Šta se njega to tiče? Šta mu to treba? Ne,gospođice, ja nemogu, nikako nemogu, nipošto nemogu... A vime, gospođice,ovogaputanekakoizvinite.Odvasjesveto,gospođice,ipoteklo,nijetopotekloodNemice,negobašodvas;zatoštojevešticadobražena,zatoštovešticanijekriva,nego ste,gospođice,krivivi - eto tako je to!Vime,gospođice,navoditena tanakled... Tu čovek propada, tu čovek samod sebe nestaje i samoga sebe nemože daodrži - kakva tu svadba da bude! I kako će se sve to svršiti? I kako će se sad tosrediti?Svebihdaodatomogudaznam!...

Tako jenaš junakrazmišljaousvomeočajanju.Kadseosvestio,opazio jedastoji u Litejnoj ulici. Vreme je bilo užasno: jugovina, padao je sneg pomešan skišom,ibašistoonakokaouononezaboravnovremekadsuustrašniponoćničaspočelesvenesrećegospodinaGoljatkina. -„Kakvoputovanje!”-pomisligospodinGoljatkinposmatrajućivreme-„dačovekumre!...Gospodebože,gdedasadnađemkočije?Enotamonauglu,kanda,neštosecrni.Davidimo,daispitamo...„Gospodebože!”ponovinašjunakipođeslabačkiminesigurnimkoracimanaonustranugdejeugledaoneštosličnokočijama.„Ha,evoštaćuuraditi:otićiću,pašćunakolena,akosebudemoglo,iponiznoćumoliti.Rećiću,takoitako,uvašerukepredajemsudbusvoju,urukesvogastarešine;vašeprevashodstvo,rećiću,zaštititeiusrećitečoveka;takoitako,stvarjeutomitom,postupaknezakonit;nemojtemeupropastiti,smatram vas za oca, ne ostavite me... ambiciju, čast, ime i dobar glas porodicespasite... od zlikovca, pokvarenjaka, spasite... On je jedna ličnost, vašeprevashodstvo;ajasamdruga;onidesvojimputem,jasvojim,itovamje.Rećiću:janemoguličitinanjega;promenite,učinitemilost,nareditedasepromeniiuništibezbožna, samovoljna zamena, koja je rđav primer za sve, vaše prevashodstvo.Smatram vas za oca; starešine, naravno dobre i pažljive, treba da podstiču takvetežnje...Imatučaknečegviteškog.Smatramvas,rećiću,zamilostivogstarešinu,zaoca, i poveravam vam svoju sudbinu, i neću protivrečiti, povlačim se i stvarprepuštamvama...takoćureći!”

-Jesiliti,dragimoj,kočijaš?-Jesam...-Potrebnesumikočijezavečeras...-Izvolevatelidalekoići?-Zavečeras,zavečeras,pamakuda,dragimoj,makuda.-Izvolevateliizvangrada?-Jest,prijatelju;moždaiizvangrada.Jajošsamneznamsigurno,prijatelju,ne

mogutipouzdanoreći,dragimoj.Ono,vidišlidragimoj,moždaćesesveokrenutinabolje.Naravno,prijatelju...

105

-Paznase,gospodine,naravno,inekadabogsvakome.-Da,prijatelju,da,zahvaljujemti,dragimoj,aštatražiš,dragimoj?...-Ideteliodmah?-Jest,odmah,tojestpričekaćešnajednommestu...onako,malo,nećeščekati

dugo,dragimoj...-Akomeuzimatezasvevreme,poovomkijametunemoguzamanjeodšest

rubalja...-Padobro,dragimoj,dobro; ja ću tiplatiti, dragimoj.A sadmevozi,dragi

moj.- Sedite; dozvolite da neštomalo ovde popravim; e, sad izvolite, sedite.Kud

zapovedate?-KaIzmajlovskommostu,prijatelju.FijakeristsepopenabokipoterakaIzmajlovskommostudvamršavakljuseta

kojasejedvaodvojišeodjasalasasenom.AlinajedanputgospodinGoljatkinpovučeza gajtan, zaustavi kola i preklinjućim glasom zamoli da okrene natrag, ne premaIzmajlovskommostu,negounekudruguulicu.Kočijašskrenuudruguulicu,iposledesetminutanajmljenekočijegospodinaGoljatkinazastadošepredkućomukojojjestanovalonjegovoprevashodstvo.GospodinGoljatkin iziđe izkola, zamoliusrdnosvoga kočijaša da pričeka, a sam, premrla srca, potrča na drugi sprat, cimnu zagajtan,vrataseotvoriše,inašsejunakobreupredsobljunjegovogprevashodstva.

-Jelinjegovoprevashodstvokodkuće?-upitagospodinGoljatkinobraćajućisesluzikojimujeotvoriovrata.

-Aštahoćete?-upitalakejmerećiodglavedopetegospodinaGoljatkina.- Ja, prijatelju, ovaj... ja sam činovnikGoljatkin, titularni savetnikGoljatkin.

Takoitako,došaosamdaseobjasnim...-Pričekajte,nemožese...-Prijatelju,janemogudačekam:mojajestvarvažnainetrpiodlaganja...-Paodkogadolazite?Jesteliaktadoneli?...-Ne,ja,prijatelju,dolazimsamodsebe...Prijavime,prijatelju,reci,takoitako,

hoćedaseobjasni.Ajaćutiseodužiti,dragimoj...- Ne može se. Naređeno je da se ne prima, tamo su gosti, izvolite ujutru u

deset...-Prijavime,dragimoj,janemogu,nemogućemijedačekam...Vićetezbog

toga,dragimoj,odgovarati...-Paidiiprijavi;štatijestalo,cipelevaljdažališ,jeli?-progovoridrugilakej,

kojiseizvalionaklupiidotogtrenutkanijeizustionireči.-Cepamcipelesamo!Naredio jedaseneprima, tidobroznaš.Njihov jered

prepodne.

106

-Prijavi!Nećetivaljdajezikotpasti!-Paprijaviću:nećemijezikotpasti.Zabranioje,kadtikažem,zabranio.Uđite

usobu.GospodinGoljatkinuđeuprvusobu;nastolujestajaosat.Onpogleda:osami

po.Srcegazatišta.Većjehteodasevrati,aliuistomtrenutkudugonjalakejstadenaprag sledeće sobe i glasno doviknu prezime gospodinaGoljatkina. - „Eh, što ti jeovajgrlat!”-pomisliuneopisanomjadunašjunak...-Štonisirekao:ovaj...Sadjeeto,stvarpokvarena,savjemojtrudotišaouvetar:epa...nijevažno...”Uostalom,nijevredelorazmišljati.Lakejsevrati,reče„izvolite”,iuvedegospodinaGoljatkinaukabinet.

Kadjenašjunakušao,osetiosekaodajeoslepeojerbašništanijevideo.Ipakmu pred očima promaknuše dve-tri pojave: „To su gosti” - prođe gospodinuGoljatkinu kroz glavu. Najzad naš junak poče jasno da razabira: orden na crnomfrakunjegovogprevashodstva,zatim,postupno,pređeinacrnifrak,najzadjebioustanjudasveposmatra...

-Štaje?-progovoripoznatiglasnadgospodinomGoljatkinom.-TitularnisavetnikGoljatkin,vašeprevashodstvo.-No?-Došaosamdaseobjasnim...-Kako?...Šta?...-Patako.Takoitako,eto,došaosamdaseobjasnim,vašeprevashodstvo.-Vi...pakostevi?-Go-go-gospodinGoljatkin,vašeprevashodstvo,titularnisavetnik.-No,paštahoćete?-Pa eto, tako i tako, smatramga zaoca; klonim se svega, i odbranitemeod

neprijatelja-etoto!-Štajeto?...-Znase...-Štasezna?GospodinGoljatkinjećutao;podbradakmujepočeopomalodadršće...-No?- Ja sam mislio na nešto viteško, vaše prevashodstvo... Velim, ima tu nešto

viteško,istarešinusmatramzaoca...velim,takoitako,uzmitemeuzaštitu,sasu-suzamavasmo-molimitakvete-težnjetrebapopo-potpomagati...

Njegovo prevashodstvo se okrete. Naš junak nekoliko trenutaka nije mogaoništadavidisvojimočima.Uprsimagajestezalo.Dahmusegubio.Nijeznaogdestoji...Bilogajenekakostidibilomujeteško.Bogznaštajeposledošlo...Kadseprenuo,našjejunakopaziodanjegovoprevashodstvorazgovarasasvojimgostimai

107

kao da se nešto žustro prepire s njima. Jednoga od gostiju gospodin Goljatkinpoznadeodmah.TojebioAndrejFilipovič;drugoganijeznao,uostalom,licekaodamujetakođebilopoznato-visoka,krupnapojava,većugodinama,sveomagustimobrvamaizaliscima,iizrazita,oštrapogleda.Nepoznatijeimaoovratuorden,auustima cigaru. Nepoznati je pušio ne vadeći iz usta cigaru, značajno je klimaoglavom pogledajući s vremena na vreme u gospodina Goljatkina. GospodinuGoljatkinu bi nekako nezgodno, pa okrete oči u stranu i tu opazi jednog veomačudnoggosta.Uvratima,kojajegospodinGoljatkindosadsmatraozaogledalo,kaoštomuseranijedesilo-pojaviseon-znaseko,veomadobarpoznanikiprijateljgospodinaGoljatkina.GospodinGoljatkinmlađizaistasedotadnalazioususednojsobici,gdejeneštožurnopisao;sadmujeočiglednoneštozatrebalo-ionsepojavioshartijamapodpazuhom,prišaonjegovomprevashodstvu,iveomavešto,očekujućidamusepoklonisvapažnja,uspeodaseupleteurazgovorisavetovanje,zauzevšimestokaomaloizaleđaAndrejaFilipoviča,askrivendonekleizanepoznatogkojijepušio cigaru. Izgleda da je gospodin Goljatkin mlađi veoma živo učestvovao urazgovoru,slušaogajevrlopristojno,klimaoglavom,pocupkivaonogama,smešiose,svakičaspogledaounjegovoprevashodstvo,kaodajepogledommoliodaseinjemudozvolidareknekojureč.„Nitkov!”-pomisligospodinGoljatkininehoticestupijedankoraknapred.UtosegeneralokrenuisamdostaodlučnopriđegospodinuGoljatkinu.

- Pa, dobro, dobro; sad idite. Ja ću razmotriti vašu stvar, a narediću da vasisprate... - Tu general pogleda u nepoznatog s gustim zaliscima. Ovaj u znakodobravanjaklimnuglavom.

GospodinGoljatkinjeosećaoishvataojasnodagadržezaneštodrugo,anezaonoštobitrebalo.„Ovakoilionako,alisetrebaobjasniti”-pomislion-„takoitako,vašeprevashodstvo”.Tadaunedoumicioborioči i,nasvojevelikočudo,opazinacipelama njegovog prevashodstva poveću belumrlju. „Nijemoguće da su prsle?”pomisligospodinGoljatkin.AliuskorogospodinGoljatkinotkridacipelenjegovogprevashodstvanisunikakoprsle,negosesamojakosijaju-fenomenkojisepotpunoobjašnjavaotimeštosucipelebilelakovaneijakosubleštale.„Tosezoveodblesak”- pomisli naš junak - „i ta se reč naročito upotrebljava po umetničkim ateljeima,inačesetajsjajnazivasvetlimrubom.”TugospodinGoljatkindižeočiividedajevremedagovori, jersestvarmožeokrenutinagore...Našjunakučini,dakle, jedankoraknapred.

-Onjepodaoipokvarenčovek,vašeprevashodstvo-rečenašjunakneznajućiza sebe, premirući od straha, pa ipak smelo i odlučno pokazujući na svoganedostojnogblizanca,kojijeutomtrenutkuobigravaookonjegovogprevashodstva-takoitako,jaciljamnaizvesnolice.

108

KadjegospodinGoljatkintorekao,nastasveopštekomešanje.AndrejFilipoviči nepoznata ličnost zaklimaše glavom; njegovoprevashodstvo je nestrpljivo iz svesnagecimalozagajtanodzvoncadozivajućisluge.TadaigospodinGoljatkinmlađistupinapred.

- Vaše prevashodstvo - reče on - molim vas ponizno za dozvolu da mogugovoriti.-UglasugospodinaGoljatkinamlađegbilojenečegkrajnjeodlučnog;svejeunjemupokazivalodaseonosećapotpunolagodno.

- Dopustite da vas upitam - poče on opet, preduhitrivši svojom usrdnošćuodgovornjegovaprevashodstva, iovogaseputaobraćajućigospodinuGoljatkinu-dopustitedavasupitam:učijemseprisustvuvitakoobjašnjavate?Predkimstojite,u čijem se kabinetu nalazite?... - Gospodin Goljatkin mlađi bio je sav neobičnouzbuđen,savcrvenizažarenodnegodovanjaigneva;čaksumusuzeizbilenaoči.

-GospodaBasavrjukovi! -dreknu lakej iz svegglasapojavivši senavratimakabineta. - „Lepo plemićko prezime, poreklom izMalorusije” - pomisli gospodinGoljatkin, i tu oseti da mu je neko na veoma prijateljski način pritisnuo jednomrukomleđa,zatimmuidrugarukapritisnuleđa;podliblizanacgospodinaGoljatkinavrteoseprednjimpokazujućiput,inašjunakjasnovidedaga,kakoizgleda,vodekavelikimvratimakabineta. „Baš isto kaokodOlsufija Ivanoviča” - pomisli on inađe se u predsoblju. Kad se obazreo, video je pokraj sebe dva lakeja njegovogprevashodstvaijednogblizanca.

-Kaput,kaput,kaput,kaputmogaprijatelja!Kaputmognajboljegprijatelja!-zacvrkuta pokvarenjak, istrže iz ruku jednog sluge kaput i baci ga gospodinuGoljatkinupravonaglavu,dabimusepodloipakosnonarugao.OtimajućiseispodkaputagospodinGoljatkinjasnočusmehdvojice lakeja.Alivećnijeništaslušaoinijeopažaoništa izvansebe;već je izlazio izpredsoblja inašaosenaosvetljenimstepenicama.AgospodinGoljatkinmlađi-zanjim.

- Zbogom, vaše prevashodstvo! - povika on za gospodinom Goljatkinomstarijim.

-Podlače!-reče,savvansebe,našjunak.-Panekasamipodlac...-Pokvarenjače!...- Pa neka sam i pokvarenjak... - odgovaraše poštenom gospodinuGoljatkinu

njegov nepošteni neprijatelj i, po svojstvenoj mu podlosti, gledaše sa visinestepeništa,netrepćući,pravouočigospodinuGoljatkinukaomolećigadanastavi.Našjunakpljunuuljutiniiistrčanapolje;biojetakoutučendaapsolutnonijepamtioko ga je i kako smestio u kola. Kad se prenuo, video je da se vozi Fontankom.„Znači, ka Izmajlovskom mostu?” - pomisli gospodin Goljatkin... Tu gospodinGoljatkinhtededapomislijošnanešto,alinijemogao;toneštobilojetakoužasno

109

da se čak nijemoglo ni objasniti... „No, ništa!” - završi naš junak i odveze se kaIzmajlovskommostu.

110

GLAVATRINAESTA

... Izgledalo je da će se vreme promeniti nabolje. I zaista, susnežica koja jedosad padala u čitavim oblacima poče pomalo da se razređuje, i najzad sasvimprestade. Videlo se nebo, i po njemu gdegde zasjaše zvezde. Ali je bilo mokro,blatnjavo,vlažnoizagušljivo,naročitozagospodinaGoljatkina,kojijeionakojedvadisao. Njegov nakvašeni i otežali kaput prožimao mu je sve udove neprijatnomtoplomvlagom,isvojomtežinomčistokosioionakovećsasvimoslabelenoge.Nekagrozničavajeza,kaooštriiljutimravi,probijalagajepocelomtelu;iznemoglostjecedilaiznjegahladan,bolestanznoj,takodajegospodinGoljatkinzaboraviodaiuovom zgodnom slučaju ponovi, s urođenom mu sigurnošću i odlučnošću, svojuomiljenu frazu:daćese i sveovo,možda,nekako, sigurno,neminovno,promenitinabolje.„Uostalom,svetozasadjošnijeništa”-dodadenaškrepki junak,koji jošnijeklonuoduhom,brišućislicakapihladnevodekojesucurilesasvihstranaobodanjegovogokruglogidotogstepenaprokislogšeširadasevodavećnijemogladržatina njemu. Pošto je dodao da sve to još nije ništa, naš junak pokuša da sedne napriličnodebeopanj,koji je ležaoporedgomiledrvaudvorištuOlsufija Ivanoviča.Naravno,našpanskeserenadeinasvilenelestvicenijesemoglonimisliti,alizatojetrebalo pomisliti na usamljeni kutak, pa ma i ne bio topao, samo da je udoban iskriven.Uzgredbudirečeno,njegajejakomamiobašonajkutićupredsobljustanaOlsufijaIvanoviča,gdejepre,jošupočetkuovogistinitogdogađaja,prestajaosvojadvasata izmeđuormana istarogzaklona,međusvakojakimdomaćimnepotrebnimtričarijama,prnjamaistareži.Stvarje,pakutomeštojegospodinGoljatkinisadastajao i iščekivaovećčitavadvasataudvorištuOlsufija Ivanoviča.Ali što se tičeusamljenog i udobnogkutka, sad supostojale izvesnenezgodekojihprenijebilo.Prvanezgodabila je ta što su, zapazivši sigurno tomesto, preduzeli izvesnemerepredostrožnosti, otkako se desio onaj događaj na poslednjem balu kod OlsufijaIvanoviča; a drugo, trebalo je da sačeka ugovoreni znak od Klare Olsufjevne, jernajzad,moraojepostojatinekitakavznak.Takoseoduvekradilo:jer,„nitijeodnaszapočelo,nitićesenanamasvršiti”.

111

GospodinGoljatkinsetuuzgredsetinekogromanakojijejošdavnočitao,gdejejunakinjadalaugovoreniznakAlfreduusasvimistovetnimprilikama,vezavšizaprozor ružičastu traku. Ali ružičasta tračica, sad, noću, i u petrogradskoj klimi,poznatojpovlaziipromenljivosti,nijemogladoćiuobzir,boljereći,bilajesasvimnemoguća.„Ne,nematuništaodsvilenihlestvica”-pomislinašjunak-„boljedajaovde, onako skriveno iz potaje... bolje, na primer, da stanem ovde.” - I izabramestašceudvorištuprekoputaprozora,krajgomilicenaslaganihdrva.Naravno,podvorištu je hodalo mnogo stranoga sveta, forajtera, kočijaša; uz to su još lupalitočkovi,frktalikonjiitd.;aliipakjemestobiloudobno:hoćeliopazitiiline,barjezgodno toštosestvardogađanekakousenci, iGoljatkinanevidiniko,dok jeonmogao da vidi sve.KodOlsufija Ivanoviča prozori behu veoma osvetljeni; bio jenekakavsvečaniprijem.Muzikase,doduše,jošniječula.„Znači,nijebal,negosuseonako sakupili iz nekog drugog razloga” - pomisli naš junak skoro premirući. -„Uostalom, da li je to baš danas?” - sinu mu kroz glavu - „da nisam pogrešio udatumu?Možebiti,svemožedabude...Etokakosvemožedabude...Možedabudeda jepismo jučepisano,adomenenijedošlo,anijedošlozatoštose tuPetruškaumešao,nitkovjedan!Ili jesutranapisano,tojest,štajemeni...negodajetrebalosutrasvedaučinim,tojestdačekamskočijama...”Tunašjunaksavpretrnuimašisedžepadaizvadipismoidaseuveri.Ali,nanjegovoiznenađenje,pismanebešeudžepu.„Kakoto?”-prošaputagospodinGoljatkin,niživnimrtav-„gdesamligaostavio?Značidasamgaizgubio?Samojejoštotrebalo!”-prostenjanajzad.-„Akopadneurđaveruke?(Moždajevećipalo!)Gospodebože!štaćeiztogaispasti!Bićetakvoneštoda...O,sudbinokleta!”GospodinGoljatkinzadrhtakaolistpripomislidajemoždanjegovnemoralniblizanac,bacajućimukaputnaglavu,imaonamerudamu ukrade pismo, za koje je, biće od neprijatelja gospodina Goljatkina, nekakodoznao.„Onionakozadržava”-pomislinašjunak-„adokaz...amakakavdokaz!...”Posle prvog napada i zaprepašćenja od užasa, gospodinu Goljatkinu pojuri krv uglavu.Jauknuvši izaškrgutavšizubima,dohvatiseonzavreluglavu,padenaonajpanj i poče nešto da misli... Ali nikako nije mogao da poveže misli ni o čemu.Promicahu neka lica, čas nejasno, čas oštro; sećao se nekih davno zaboravljenihdogađaja, u glavi su mu se vrzle melodije nekih glupih pesama... Morio ga jenepodnošljivjad!„Božemoj!Božemoj!”-pomislinašjunakkadsemalopribrao,gušećiugrudimamuklojecanje-„dajmiduhovnesnageuneiscrpnojdubinimojihnevolja!Dasampropaoinestaopotpuno-otomevećnemanikakvesumnje,isvejeto u redu, jer drukčije i ne može biti. Prvo, izgubio sam mesto, sigurno sam gaizgubio,nemoguće jedaganisamizgubio...Ali, recimo, toćesenekako iudesiti.Recimo, novca ćemi doteći, za prvo vreme: uzeću drugi neki stančić, drugi nekinameštaj...Presvega,Petruškanećebitisamnom.Moćićuibeztognitkova...kao

112

podstanar, i lepo!Dolazim iodlazimkadmi jevolja, nemaPetruškedagunđa štodockan dolazim - eto tako će biti, i eto zašto je dobro kao podstanar... Najzad,recimo, sve će to dobro biti, samo, kako ja to nikako ne govorim ono što treba,govorimosasvimdrugimstvarima?”TuponovosinugospodinuGoljatkinuupametimisaoosadašnjemstanju.Onseobazreokosebe.„O,Gospodebože!Gospodebožemoj!Taočemu jasadgovorim?”pomislion,sasvimsezbuni iuhvati sezavreluglavu...

- Hoćete li skoro, gospodine, da krenete? - izusti neki glas nad gospodinomGoljatkinom. Gospodin Goljatkin uzdrhta; pred njim je stajao njegov kočijaš,pokisaoiondogolekože,iozebao,pamuodnestrpljenja,iodtogdugavremena,palonapametdazavirikodgospodinaGoljatkinaizadrva.

-Ja,prijatelju,tekonako...iodmahću,prijatelju,tekštonisam,tekštonisam,pričekajsamo...

Kočijašodegunđajućiubradu.„Štalitogunđa?”misliojekrozsuzegospodinGoljatkin.-„Jasamganajmiozaceloveče,ijasamsada,ovaj...upravu...takoje!Najmiosamgazavečeras,pakraj.Maionakostajao,svejedno.Svezavisiodmojevolje.Voljami je ići,voljane ići.Ašto tu izadrvastojim, i tonijeništa ...nemašništadakažeš;gospodinhoćedastojiizadrva,istoji...nekaljaničijučast-takojeto!Takojeto,gospođicemoja,akosamoželitedaznate.Aukolibi,gospođicemoja,kažemvam,takoitako,unašedobanikoneživi.Takojeto!Ibezčednostiunašeindustrijsko doba nećete, gospođice moja, ništa postići, za šta vi sami možeteposlužitikaoopasanprimer...Dakle,trebaslužitikaošefkancelarijeusuduiživetiukolibinamorskojobali.Prvo,gospođicemoja,namorskimobalama,nemašefovakancelarije,adrugo,viijateškobismomoglistićidošefakancelarije.Jer,recimo,naprimer,dođemjaipodnesemmolbu,takoitako,velim,hoću,ovaj...dabudemšefkancelarije... a vi me zaštitite pritom od neprijatelja... a vama će reći, gospođice,ovaj...dašefovakancelarijaimamnogo,avidanistetukodemigrantkinjeFalbale,kodkojesteseučiličednosti,zaštastesamisadopasanprimer.Čednost,gospođice,znači: sedeti kod kuće, poštovati oca i ne misliti o mladoženjama pre vremena.Mladoženja će se, gospođice, naći u svoje vreme, tako je to! Naravno, trebaneosporno da znate razne veštine kao: ponekad svirati na fortepijanu, govoritifrancuski,daznateistoriju,geografiju,veronaukuiaritmetiku-etotakojeto!Višenetreba.Poredtogaikuhinja;ikuhinjaneizostavnospadaunadležnostsvakečestitedevojke!Avištačinite?Prvo,lepoticemoja,milostivagospođice,nećevaspustiti,nego će poslati poteru za vama, zgrabiće vas, i umanastir! Pa šta tad, gospođicemoja?Štaćutadadačinim?Hoćetelidapoprimeruiznekihglupihromanadolazimnaobližnji brežuljak i kopnimu suzamagledajući uhladne zidinevaše tamnice, inajzadumremsledećinavikunekihrđavihnemačkihpesnikairomansijera,jelitako,

113

gospođice?Ali, prvo, dopustitemi da vam prijateljski kažem da se stvari tako nerade; a drugo, ja bih i vas i vaše roditelje podobro istukao zato što su vamdozvoljavali da čitate francuske knjige; jer francuske knjige dobru ne uče. To jeotrov... kužni otrov, gospođicemoja! Ili vimislite, dozvolite da vas upitam, ili vimislite da ćemo mi, tako i tako, pobeći nekažnjeni, pa ovaj, velite... hteli bistekolibicu na obali morskoj, i da počnemo da gučemo, raspravljamo o raznimosećanjimai takoprovedemoceoživotublagostanju isreći, iposledadobijemoiptića, pa ovaj... tako i tako, oče naš i viši savetničeOlsufije Ivanoviču, eto, veli,dobili smo ptića, pa povodom tog srećnog slučaja skinite sa nas prokletstvo iblagoslovitebračnipar.Ne,gospođice,opetvamkažemdasestvaritakonerade,iprvo jepritomdanećebitigugutanja,nemojtesenadati.Danas jemuž,gospođicemoja, gospodar, a dobro i lepo vaspitana žena treba da mu u svemu ugađa. Anežnostisedanas,gospođice,nevoleunašeindustrijskodoba;prošloje,velim,dobaŽanaŽakaRusoa.Muž,naprimer,saddolazigladansadužnosti,paveli:imališto,dušice, da se založim, da malo votke popijem, haringicu koju pojedem? Vi,gospođice,morateuvekimatiupripravnostiivotkeiharinge.I,mužsesapetitomzalaže,anavasinegleda,negokaže:idi,veli,mačkice,ukuhinju,pripaziručak;ijedva ako vas jedanput nedeljno poljubi, pa i to ravnodušno!... Eto tako je to ponaški, gospođicemoja. Pa i to, velim, ravnodušno!... Eto tako će biti ako o tomeraspravljamo, ako je većo tome reč i ako se takogledana stvar...A šta ću ja tu?Zašto ste mene, gospođice, umešali u svoje kaprise? „Plemeniti stvore, što patišmene radi, zanavekdrag srcumome, itd.”Prvo, ja, gospođicemoja, ja i nisamzavas, sami znate da nisam majstor u komplimentima, da ne volim govoriti raznenamirisanegluposti,danemarimzaudvaranje,asafiguromsvojomse,priznajem,nebihmogaopodičiti.Lažnogahvalisanjaistidaviumeninećetenaći;javamse,evo,ispovedamsasvimiskreno.Velim,eto,stvarjetakvadajaimamsamootvorenuiiskrenunaravizdravupamet;aintrigamasenebavim.Janisamintrigant,itimeseponosim-eto, tako je to!...Krećemsemeđudobrim ljudimabezmaske i,davamsvekažem...”

Odjednom gospodin Goljatkin zadrhta. Riđa, sasvim pokisla brada njegovogkočijašaopetzaviriknjemu,izadrva...

- Odmah ću, prijatelju; znaš, prijatelju, odmah ću, evo me za trenutak -odgovorigospodinGoljatkindrhtavimiiznemoglimglasom.

Kočijašpočešazatiljak,zatimpogladibradu,zatimučinijedankoraknapred...zastadeinepoverljivopogledagospodinaGoljatkina.

-Odmah ću, prijatelju, ja, vidiš li... prijatelju... ja ću samomalo, ja, vidiš li,prijatelju,samoćutrenutakovde...vidišli,prijatelju...

- A možda nećete ni ići? - reče najzad kočijaš konačno i odlučno prilazeći

114

gospodinuGoljatkinu.-Ne,prijatelju,odmahću.Ja,vidišli,prijatelju,očekujem...-Tako...-Ja,vidišli,prijatelju...Izkogsisela,dragimoj?-Mismospahijski...-Ajelitidobarspahija...?-Pa,tako.-Jest,jest,prijatelju;pričekajtu,prijatelju.Ti,ovaj,vidišli,prijatelju...ajesili

odavnouPetrogradu?-Godinudanavećvozim...-Jelitidobro,prijatelju?-Pa,tako.- Jest, prijatelju, jest. Zahvali proviđenju, prijatelju. Ti, prijatelju, dobrog

čoveka da tražiš. Danas su dobri ljudi postali retki, dragi moj; taj će te oprati,nahranitiinapojiti,dragimoj,tajdobričovek...Aponekadćešvidetidaseiuzzlatosuzeliju,prijatelju...videćešžalostanprimer;takojeto,dragimoj...

KočijaškaodasesažalinagospodinaGoljatkina.-Padobro,jaćupričekati.Ahoćetelividugočekati?- Ne, prijatelju, ne, ja, znaš, ovaj... ja više i neću čekati. Kako ti misliš,

prijatelju?Jaseuzdamutebe.Jainećuvišeovdečekati...-Alimoždanećeteniući?-Ne,prijatelju, ne; a ja ću ti većplatiti, dragimoj... eto tako je to.Koliko ti

dugujem,dragimoj?- Pa, koliko smo se pogodili, gospodine, toliko i dajte. Čekao sam vas,

gospodine,dugo,inemojtečovekučinitinažao,gospodine.-Pa,evoti,dragimoj,evoti.-TugospodinGoljatkindadešestrubaljakočijašu

i,ozbiljnorešendavišenegubivreme,tojestdaumaknedokječitav,timpreštojestvarbilapotpunorešenaikočijašotpušten,paprematomeinijeimalovišeštadasečeka - pojuri iz dvorišta, iziđe na kapiju, okrete nalevo, i kao bez duše, zadihan iradostan,nažedabeži.„Ono,moždaćesejošsveokrenutinabolje”-mislioje-„ajasam se na ovaj način spasao nevolje.” Zaista, gospodinu Goljatkinu postadeodjednom neobično lako na duši. „Eh, kad bi sve htelo da se okrene nabolje!” -pomislinašjunak,uostalom,isammaloverujućisvojimrečima.-„Eto,ja,ovaj...”-mislio je on. - „Ne, bolje da učinim onako, i s druge strane... Ili bolje da uradimonako?...”-Doksetakokolebaoitražioključirešenjezasvojesumnje,našjunakdotrčadoSemjonovskogamosta,akadjestigaodoSemjonovskogmosta,odlučiojerazboritoikonačnodasevrati.„Takojeibolje”-pomislion.

-„Boljedasdrugestrane,tojest,evoovako.Bićutamokaostranposmatrač,pa

115

kraj; jasam,velim,samoposmatrač,stranolice iništaviše, imaštadasedesi, janisamkriv.Etotakojeto!E,patakoćesadibiti.”

Poštojerešiodasevrati,našsejunakodistaivrati,timpreštojeimaosrećnumisaodasadostanekaosasvimstranolice.„Takojeibolje;neodgovarašnizašta,avidećeš što je potrebno... eto tako!” To jest, račun mu je bio najtačniji, i s timsvršeno. Pošto se umirio, sklonio se opet pod tiho okrilje svoje mirne i sigurnegomile drva, i počeo pažljivo da gleda u prozore. Ovoga puta nije trebalo dugogledati i očekivati.Najedanput kroz sve prozore ukaza se neko neobično kretanje,počešedapromičunekepojave,razgrnušesezavese,čitavegrupeljudiokupišesenaprozorima Olsufija Ivanoviča; svi su nešto tražili i osmatrali u dvorištu. Zaštićensvojomgomilomdrva,inašjunakpočetakođeradoznalodapratiopštekomešanjeisainteresovanjemdapromaljaglavuilevoidesno,kolikomujetodopuštalakratkasenkaodgomiledrva,kojagajeskrivala.Najedanputseuplaši,zadrhta,iumaloštosenestropoštaodužasa.Učinimuse,boljereći,onsedosetidaonitamonetraženekoga ili nešto, nego da traže baš njega, gospodina Goljatkina. Svi gledaju unjegovom pravcu, svi pokazuju na tu stranu.Da beži, nijemogao: primetiće ga...PreneraženigospodinGoljatkinstišteseštojemogaojačeuzdrva,itektadopazidaga je izdajnička njihova senka prevarila, da ga nije celog skrivala. S najvećimzadovoljstvompristaobisadnašjunakdaseuvučeizmeđudrvaunekumišjurupicu.Ali to je bilo apsolutno nemoguće. Umukama svojim, poče on najzad odlučno ipravo da gleda u sve prozore odjednom, tako je i bolje... I najednom propade odstida.Opazišega jasno, svi sugaodjedaredopazili, svi sumumahali rukama, sviklimaliglavom,svisugazvali,škljocnušebrave,otvorisenekolikookana,nekolikoglasovaistovremenopočeneštodamudovikuje...„Čudimekakotedevojčurkenetukujošoddetinjstva”-mrmljaojeusebinašjunak,sasvimizgubljen.Najedanputsastepeništaistrčaon(znaseko)samoumundiru,gologlav,zaduvan,poigravajući,trupkajući i pocupkujući, ispoljavajući verolomno najveću radost što najzad vidigospodinaGoljatkina.

-JakovePetroviču-zacvrkutačovek,poznatkaobeskorisnoništavilo-JakovePetroviču, zar ste vi ovde? Vi ćete ozepsti. Ovde je hladno, Jakove Petroviču.Izvoliteusobu.

- Ne, ne, Jakove Petroviču! Ne, ja tek onako, Jakove Petroviču - promucapokornimglasomnašjunak.

-Ne,ne,nemožetotako,JakovePetroviču;onivasmole,najpokornijemoledadođete,očekujunas.Kažu:usrećitenasidovediteJakovaPetrovičaovamo.Etotako.

- Ne, Jakove Petroviču, ja, vidite li, bolje je da ja... Bolje je da idem kući,JakovePetroviču...-govoriojenašjunakizgarajućinalaganojvatriismrzavajućiseodstidaiužasauistovreme.

116

-Ne,ne,nikako!-zacvrkutaodvratničovek.-Ne,ne,nipošto!Pođimo!-rečeonodlučnoipovučegospodinaGoljatkinastarijegpremaulazu.GospodinGoljatkinstariji isprvanijehteoda ide;alikakosusvigledalipabiprotivljenje iodupiranjebiloglupo,našjunakpođe;uopštenijeznaoštasesnjimzbiva.Neka,najzadnekaidekudide!

Prenegoštojenašjunakuspeodasekoliko-tolikopovratiidođeksebi,obreoseudvorani.Biojebled,razbarušen,izmučen;mutnimočimapreletesvutugomilu-užas! Dvorana, sve sobe - sve, sve je - bilo prepuno.Mnoštvo ljudi, čitav buketdama, sve se to tiskalo oko gospodina Goljatkina, sve se ustremilo ka gospodinuGoljatkinu,sve je tonosilonasvojimramenimagospodinaGoljatkina,koji jevrlodobro opazio da ga potiskuju na neku stranu. „Valjda ne opet k vratima” - sinugospodinuGoljatkinukrozglavu.Zaista,nisugapotiskivalikvratima,negopravokaudobnojnaslonjačiOlsufijaIvanoviča.Porednaslonjače,sjednestrane,stajalajeKlaraOlsufjevna,bleda,umorna, tužna,alibogatoodevena.GospodinuGoljatkinunaročitopadošeuočibelicvetićiunjenojcrnojkosi,štoječiniloizvanredanutisak.S druge strane naslonjače stajao jeVladimir Semjonovič, u crnom fraku, s novimordenomu rupici.GospodinaGoljatkina vodili su pod ruku i, kako je već rečeno,pravokOlsufijuIvanoviču-sjednestranegospodinGoljatkinmlađi,kojijestaviomasku smernosti i dobronamernosti, što je našeg junaka beskrajno obradovalo, sdruge strane Andrej Filipovič, s najsvečanijim izrazom na licu. „Šta li je to?” -pomisli gospodinGoljatkin.Kad jevideodagavodekOlsufiju Ivanoviču, njemukaodamunjasinupredočima.Krozglavumuproletemisaodasuuhvatilipismo.UneizrecivojmucistadenašjunakprednaslonjačuOlsufijaIvanoviča.„Štalićesadsamnom?”-pomisliusebi.Naravno,onćesmelo, tojest,otvoreno,auistovremeiplemenito;takoitako,rećiće,itd.Alionočegasenašjunak,izgleda,bojao,nijesedesilo.OlsufijIvanovičjeprimioveomalepogospodinaGoljatkinai,madamunijepružio ruku, ipak je, gledajući ga, zavrteo svojom sedom, poštovanja dostojnomglavom - zavrteo nekako svečano i tužno a i blagonaklono. Tako se bar pričinilogospodinu Goljatkinu. Njemu se čak pričinilo da je u mutnom pogledu OlsufijaIvanovičazablistalasuza;onpodižeočiividedainatrepavicamaKlareOlsufjevne,kojajetustajala,kaodazablistasuzica;paiuočimaVladimiraSemjonovičajekaotakođe bilo nešto slično; pa se, najzad, i nepokolebljiva i mirna dostojanstvenostAndreja Filipoviča slagala s opštim saučešćem i suzama, a onaj mladić koji jenekadatakoličionavažnogsavetnikagorkojeplakao,koristećisetimtrenutkom...Ili se sve to možda samo pričinilo gospodinu Goljatkinu, zato što se i on samrasplakao i jasno osećao kakomuvrele suze teku po hladnimobrazima...Glasompunim jecanja, pomiren s ljudima i sa sudbinom, voleći u tom trenutku ne samoOlsufijaIvanoviča,nesamosvegosteukupnonegočakisvogopakogblizanca,koji

117

sada, kanda, nije bio nimalo opak, pa čak ni blizanac gospodinaGoljatkina, negosasvimstraniveomaljubazančovek-obratiosenašjunakOlsufijuIvanovičuželećidaizlijedirljivosvojudušu,ali,prepunsvegaštoseunjemunakupilo,nijemogaoama baš ništa da objasni, samo je rečitim gestom, ćutke, pokazao na svoje srce...TadaAndrejFilipovič,verovatnoželećidapoštediosetljivostsedogastarca,odvedegospodinaGoljatkinamalou stranu,ostaviga slobodnog i sasvimprepusti samomsebi.Našjunakpočeseprobijatikrozgustugomilugostiju,smešećise,mrmljajućinešto sebi u bradu,malo iznenađen, ali u svakom slučaju skoro sasvimpomiren sljudima i sa sudbinom. Svi su mu se sklanjali s puta, svi su ga gledali s nekomčudnom radoznalošću i sa nekimneobjašnjivim zagonetnim saučešćem.Naš junakpređeudrugusobu: istapažnjasvuda;nejasno ječuokakosecelagomilagurazanjim,kakopratesvakinjegovkorak,kakokrišomizmeđusebeneštovrlozanimljivorazgovaraju,vrteglavom,pričaju,raspravljajuišapuću.GospodinGoljatkinbivrlovoleodaznaočemutoonitakoraspravljajuišapuću.Kadseobazreo,opaziporedsebe gospodina Goljatkina mlađeg. Gospodin Goljatkin, osetivši potrebu da gauhvatizarukuiodvedeustranu,najusrdnijezamolidrugogJakovaPetrovičadagausvim njegovim budućim poduhvatima potpomaže, a u kritičnim trenucima neostavlja. Gospodin Goljatkin mlađi važno klimnu glavom i čvrsto stište rukugospodina Goljatkina starijeg. Našem junaku ustrepta srce u grudima od navrelihosećanja.Onsegušio,osećaojedaganeštotakotišti,tišti;dagasveteoči,upereneunjega,nekakopritiskujuiguše...GospodinGoljatkin,uzgred,opazionogsavetnikakoji jenosiovlasulju.Savetnikga jegledaostrogim i ispitivačkimpogledom,kojiopštesaučešćenijenimalosmekšalo...Našjunak,dakle,rešidaodepravoknjemu,damu se nasmeši i odmah da se s njime objasni; ali stvar nekako nije uspela.Ujednom trenutku gospodin Goljatkin se gotovo sasvim obeznani, izgubi i svest iosećanje... Kad se povratio, vide da se vrti u širokom krugu gostiju koji su gaopkolili.NajedanputizdrugesobepozvašegospodinaGoljatkina;pozivodjeknuposvoj gomili. Svi se uzbuniše, svi zalarmaše, svi pojuriše na vrata prve dvorane,našega junaka iznesoše gotovo na rukama, pri čemu se surovi savetnik u vlasuljinašaoskorouzsamogagospodinaGoljatkina.Najzadgauzeizaruku, iposadigapored sebe, preko puta naslonjače Olsufija Ivanoviča, uostalom, na priličnojudaljenosti od njega. Svi koji su bili u sobama posedaše u nekoliko redova okogospodinaGoljatkinaiOlsufijaIvanoviča.Sveseutišaiumiri,nastaopštesvečanoćutanje, svi su gledali u Olsufija Ivanoviča, očigledno očekujući nešto neobično.Gospodin Goljatkin opazi da su uz naslonjaču Olsufija Ivanoviča i preko putasavetnika seli drugi gospodinGoljatkin iAndrej Filipovič. Ćutanje se nastavljalo;neštosezbiljaočekivalo.„Tačnokaokadunekojporodicinekoodlazinadalekiput;sadtrebasamodasedignuipomolesebogu”-pomislinašjunak.Najednomnasta

118

nekoneobičnokomešanjeiprekidesvarazmišljanjagospodinaGoljatkina.Desiloseneštoštoseodavnoočekivalo. -„Dolazi,dolazi!” -prođekrozgomilu. -„Ko li todolazi?” -proletekrozglavugospodinuGoljatkinu, i onzadrhtaodnekogčudnogosećanja.-„Vremeje!”-rečesavetnikipažljivopogledaAndrejaFilipoviča;AndrejFilipovič, opet, pogleda Olsufija Ivanoviča. Olsufij Ivanovič dostojanstveno isvečanoklimnuglavom.-„Ustanimo”-rečesavetnik,dižućigospodinaGoljatkina.Svi ustadoše. Tad savetnik uze za ruku gospodina Goljatkina starijeg, a AndrejFilipovičgospodinaGoljatkinamlađeg,isvečanosastavišedvapotpunoistačovekausredgomilekoja ih jeokruživalaunapetomočekivanju.Naš junak,unedoumici,obazre se unaokolo, ali ga odmah zaustaviše i ukazaše na gospodina Goljatkinamlađeg,kojimupružiruku.„Hoćedanaspomire”-pomislinašjunakiganutpružiruku gospodinu Goljatkinumlađem, a zatim ispruži i glavu prema njemu. Isto toučini idrugigospodinGoljatkin...TusegospodinuGoljatkinustarijemučinidasenjegov podmukli prijatelj smeška, da je hitro i obešenjački namignuo svoj onojgomili što ihokruživaše,dau licu zlonamernoggospodinaGoljatkinamlađeg imanečegkobnog,dajeončaknačinionekugrimasuutrenutkusvogJudinogpoljupca...GospodinuGoljatkinupočebučatiuglavi,predočimamusesmrče,učinimusedaogromnamasa,čitavnizsasvimistihGoljatkinaslarmomupadanasvavratausobu,alijebilokasno.Zvonkiizdajničkipoljubacodjeknu,i...

Tadanastasasvimneočekivanasituacija...Vratakojavodeudvoranubučnoseotvoriše, i na pragu se ukaza čovek čija sama pojava sledi gospodina Goljatkina.Nogekaodamuprirastoše za zemlju.Krik zamreunjegovim stegnutimgrudima.Uostalom,gospodinGoljatkin jeznaosveunapred, iodavnovećpredosećaoneštoslično.Nepoznati se važno i svečano približavao gospodinuGoljatkinu.GospodinGoljatkinjevrlodobropoznavaotupojavu.Čestojujeviđao,vrločesto,videojujei danas... Nepoznati je bio visok i krupan čovek, u crnom fraku, s visokimodlikovanjemovratu,sagustimiveomacrnimzaliscima-zapotpunusličnostmujenedostajala samo cigareta u ustima... Pogled nepoznatoga, kao što već rekosmo,sledio je do užasa gospodina Goljatkina. S važnim i svečanim izrazom prišao jestrašničovekzlosrećnomjunakunašepovesti...Našmujunakpružiruku;nepoznatiuzenjegovurukuipovučegazasobom...Sizgubljenim,utučenimizrazomnalicuobazresenašjunakokosebe.

-Toje,tojeKrestjanIvanovičRutenšpic,doktormedicineihirurgije,vašstaripoznanik,JakovePetroviču!-zacvrkutanečijiodvratanglasuzsamouvogospodinaGoljatkina.On se osvrnu; to bešeodvratni, podlimduševnimosobinama ispunjeniblizanacgospodinaGoljatkina.Pakosnaizlokobnaradostsijalamujenalicu;onjesoduševljenjem trljao ruke, s oduševljenjem okretao na sve strane glavu, soduševljenjem obletao oko svih i oko svakoga, bio spreman da od oduševljenja

119

odmahtuotpočnedaigra;najzadskoknu,zgrabisvećuizrukujednogaodslugu, ipođe napred osvetljavajući put gospodinu Goljatkinu i Krestjanu Ivanoviču.GospodinGoljatkin je jasnočuokako su se svi tiskali,gnjavili jedandrugoga, sviujedno, u jedan glas, počeli da ponavljaju za gospodinom Goljatkinom: „To nijeništa;nebojtese,JakovePetroviču,pa to jevašstariprijatelj ipoznanik,KrestjanIvanovič Rutenšpic...” Najzad iziđoše na svečano, jako osvetljeno stepenište; i nastepeništujebilodostasveta.Bučnoseotvorišeizlaznavrata,igospodinGoljatkinsestvorinaizlazuzajednosKrestjanomIvanovičem.Predulazomsustajalekočijeukoje su bila upregnuta četiri konja, koja su nestrpljivo frktala. Zluradi gospodinGoljatkinmlađiutriskokastrčanizstepenice,isamotvorikočije.KrestjanIvanovičubedljivim pokretom zamoli gospodina Goljatkina da sedne. Uostalom, ubedljivigostnijebiopotreban;biloihjedostadamupomognudauđe...Obamirućiodužasa,gospodinGoljatkin se osvrte: jako osvetljeno stepenište bilo je načičkano svetom,odasvud su ga gledale radoznale oči; Olsufij Ivanovič lično predsedavao je nanajvišemodmorištu stepeništa, u svojojudobnojnaslonjači, i pažljivo i sdubokimsaučešćempratio sveštosedešava.Svi suočekivali.Nestrpljivžagorproletekrozgomilu,kadsegospodinGoljatkinosvrnuo.

-Jasenadamdatunemaničega...ničegazaosudu... ilištobimogloizazvatistrogost... i pažnju svih, u pogledumojih službenih odnosa? - reče izgubljeno našjunak.Unaokolosezačužagor igraja,svisuodmahivaliglavom.SuzebriznušeizočijugospodinaGoljatkina.

-Utomslučaju,jasamspreman...jasepotpunopoveravam...ipredajemsvojusudbinuKrestjanuIvanoviču...

Tek što je gospodin Goljatkin izustio da svoju sudbinu predaje KrestjanuIvanoviču, ote se svima što su ga okružavali strašan, zaglušan, radostan uzvik, iprođekaozloslutanodjekposvetiništojeiščekivala.TadKrestjanIvanovičsjednestrane,aAndrejFilipovičsdruge,uzešegospodinaGoljatkinapodrukuipočešedaga smeštaju u kočije, a dvojnik je, po svom podlom običaju, pomagao odostrag.NesrećnigospodinGoljatkinstarijibacisvojposlednjipoglednasveisvai,drhtećikaomačekojesupolilihladnomvodom-akosemožedopustititoupoređenje-popeseukočije,aodmahzanjimsedeiKrestjanIvanovič.Vratancakočijasezatvoriše,ču se udarac biča po konjima, konji povukoše kola, sve naže za gospodinomGoljatkinom.Prodorni,besomučniuzvicisvihnjegovihneprijateljapoletešezanjim,kao za srećan put. Još izvesno vreme su neka lica promicala oko kola koja suodvozila gospodina Goljatkina; ali malo-pomalo su zaostajala, dok najzad neiščezoše sasvim. Najduže je izdržao pakosni blizanac gospodina Goljatkina. Srukama u džepovima svojih zelenih pantalona, trčao je on zadovoljna lica,poskakujući čas s jedne, čas s druge strane kočija; ponekad se čak hvatao za

120

prozorski okvir i, obesivši se o njega, promaljao bi glavu kroz prozor i u znakoproštajaslaogospodinuGoljatkinupoljupce.Aliionpočedamalaksava,sveređeiređesepojavljivao,doknajzadnijepotpunoiščezao.GospodinaGoljatkinapotmulozatištasrceugrudima,amlazevivrelekrviudaralisumuuglavu;osećaojegušenje,hteodaseraskopča,razgoliprsa,zaspeihsnegomipolijehladnomvodom.Najzadpadeuzanos...Kadseosvestio,videojedagakonjivukunekimnepoznatimputem.Desnoilevocrnelasešuma,bilojegluvoipusto.Odjednomjepremro:dvaognjenaokagledalasuunjegaizmraka,itadvaokasijalasuzloslutnompaklenomradošću.-TonijeKrestjanIvanovič!Kojeto?Ilijetoon?On!TojeKrestjanIvanovič,alineonajpređašnji,negodrugiKrestjanIvanovič!TojestrašniKrestjanIvanovič!...

- Krestjane Ivanoviču, ja... ja, čini mi se... ništa, Krestjane Ivanoviču - počebojažljivo,dršćući,našjunak,želećidapokornošćuismirenošćubarmaloumilostivistrašnogaKrestjanaIvanoviča.

-Vidobijateoddržavestan,drva,lihtiposlugu,čegavinistedostojni-zazvučastrogoistrašno,kaopresuda,odgovorKrestjanaIvanoviča.

Našjunakkriknuiuhvatisezaglavu.Avaj!Odavnojeontopredosećao.

121

1PokrivenačaršijauPetrograduonogdoba.-Red.2Francuski:sansfaçon-bezustezanja.-Red.3DelikatesneradnjeustaromPetrogradu.-Red.4Reakcionarnifrancuskipolitičarizdobarestauracije.-Red.5AluzijanaKrilovljevubasnu.-Red.6Blizakvladireakcionarnilist.-Red.7PseudonimO.I.Senkovskog(1800-1850),poznatogkritičaraibeletristaonog

vremena.-Red.8Lažni carDimitrije. -Kaluđerkoji sepočetkomXVIIveka izdavaoza sina

IvanaGroznog,Dimitrija:poslesmrtiBorisaGodunovadošao jena ruskipresto. -Red.

122

TableofContentsGLAVAPRVAGLAVADRUGAGLAVATREĆAGLAVAČETVRTAGLAVAPETAGLAVAŠESTAGLAVASEDMAGLAVAOSMAGLAVADEVETAGLAVADESETAGLAVAJEDANAESTAGLAVADVANAESTAGLAVATRINAESTA

123