1

ETIĈKA I PRAVNA PITANJA

VEZANA ZA

BIOTEHNOLOGIJU

Primenu i razvoj tehnologije rekombinovane DNK opterećuju i izvesna pitanja

etiĉke prirode.

Termin ETIKA se odnosi na skup nepisanih stavova i shvatanja

o tome šta je zaista dobro (ispravno), a šta zlo (neispravno).

U svom evolutivnom razvoju etiĉki stavovi i shvatanja vremenom prerastaju u

pisanu zakonsku regulativu.

Osnovna etiĉka pitanja na koja se već traže odgovori mogu se formulisati na

tri opšta nivoa:

1. posledice po zdravlje ĉoveka, životinja i životne sredine.

2. socijalne i ekonomske posledice.

3. obim odgovornosti nauĉnika, koji se bave tom oblašću

Neka od takvih pitanja su potpuno iracionalna i motivisana verskim

uverenjima može se ĉuti: »ima li ĉovek prava da glumi Boga« a možda su

I racionalna: »Ima li ĉovek prava da patentira život ?«

2

Etiĉka pitanja su ĉesto vezana za monopol

velikih korporacije na podruĉju

biotehnologije.

Priliĉno je teško nekoga uveriti

u vlastite dobre namere, u manifestne želje

da se nahrani svet,

da mu se pokloni zdravlje,

kvalitetnija i jeftinija hrana, ako te iste

Korporacije kontrolišu sve veći opseg

i proizvodnje i tržišta hrane kao i lekova

Danas smo svedoci okrupnjavanja

biotehnoloških, poljoprivrednih,

veterinarskih, prehrambenih i

farmaceutskih korporacija

u prave divove koji kontrolišu

»nauku o životu«.

Najveće korporacije u svetu su: Monsanto, Dupont, Syngenta i Bayer.

3

Kada je u pitanju korišćenje GMO u poljoprivredi i prehrambenoj industriji

najĉešći problem je

Etiĉnost vlasništva nad genotipom koje biotehnološke kompanije

stiĉu u procesu patentiranja i zaštite sorti ili hibrida biljaka i

životinja odnosno sojeva GM mikroorganizama.

Postoji i mogućnost da seljaci naroĉito u siromašnim zemljama postanu potpuno

zavisni od biotehnoloških kompanija, jer gajenje konvencionalnih genotipova

neće biti konkurentno, a GM seme je skupo i seljaci ga ne mogu umnožavati,

jer su vlasnici patenta smislili »sistem zaštite tehnologije« ili

»terminator tehnologiju « koja podrazumeva da

biljka ima ugraĊen gen koji samouništava seme biljaka, ĉini ga sterilnim,

terminira ga, pa tako ne može da se saĉuva za sledeću sezonu.

Time su seljaci prisiljeni da svake godine kupuju novo seme.

Monsanto i Astra Zeneca su javno bili protiv. A onda je Monsanto kupio

kompaniju koja je prva patentirala ovu tehnologiju.

4

Korporacija Agracetus je 1994 dobila patent na svu genetiĉki modifikovanu

soju. Konkurentske kompanije su bile šokirane. Monsanto je osudio mogućnost

da samo jedna kompanija ima monopol na svu genetiĉki modifikovanu soju, ĉak

se ĉulo da tu i nema inovacije... Nakon nekog vremena Monsanto je kupio

Agracetus a sa njim i njegove patente i naravno povukao tužbu. Zatim je

Monsanto patentirao i celokupan genetski modifikovan pamuk.

genetski modifikovan pamuk standardni pamuk

5

Stav da je GM hrana presudna

u spašavanju sveta od gladi posebno

je došla do izražaja u leto 2002.

kada je veliki broj afriĉkih zemalja odbio

da primi humanitarnu pomoć vlade

SAD-a u GM hrani,

uprkos tome što je nekoliko miliona ljudi

patilo od hroniĉne neuhranjenosti i gladi.

Naravno – onda su u svetskim medijima

osudili afriĉke lidere kao neosetljive na

ljudsku patnju. Ameriĉki ambasador pri

UN izjavio je da ih treba »osuditi za

najveće zloĉine na svetu ... Jer oni koji mole, nemaju šta da biraju«

Da li je možda SAD želela da se reši svojih poljoprivrednih viškova koje zbog

animozoiteta prema GM hrani niko ne želi da kupi?

Zašto taj World Food Program pri UN nije ponudio drugu hranu koja nije GM ?

6

Znaĉajniji etički problemi proističu iz primene tehnologije genetičke

modifikacije u medicini.

Uglavnom su u pitanju prava neroĊene dece (embriona) – da bude ili ne bude

tretirano genskom terapijom radi popravke izvesnih osobina ili neutralisanja

gena koji dovode do poremećaja ili zaostalosti.

MeĊutim već sada nevezano za tehnike genetiĉke modifikacije postoji

ozbiljan problem prava neroĊene dece u SAD gde je postala praksa da parovi

koji imaju dete obolelo od nekih tipova leukemije, namerno zaĉinju više

embriona vantelesnom oplodnjom, koji se podvrgavaju testiranju na prisustvo

defektnog alela i kompatibilnosti za transplantaciju tkiva na obolelo dete, pa se

tako odabranom embrionu dopušta da se razvije i rodi,

kako bi novoroĊenĉe poslužilo kao donor koštane srži ili

matiĉnih ćelija obolelom detetu.

Najavljuje se da bi i kod drugih oboljenja bilo moguće

stvarati rekombinovane klonirane embrione

ĉija bi jedina svrha bila da posluže kao

izvor »rezervnih delova« za one koji bi to mogli da plate.

7

BIOPIRATSTVO ?

Danas brojne korporacije patentiraju biljke i proizvode od njih

koji su već odavno u upotrebi.

Tu se ništa novo ne stvara već se samo hiljadama godina poznatim

naĉinima korišćenja odreĊenih biljaka daju kodna i numeriĉka imena.

Verovatno je jedan od najpoznatijih sluĉajeva onaj o stablu neem iz Indije

koje se vekovima u toj državi koristilo kao prirodna zaštita u medicini.

TakoĊe se koristilo i kao pasta za zube zbog svog antibakterijskog delovanja.

Danas ameriĉke i japanske korporacije drže više od 12 patenata na proizvode

izvedene iz neem stabla, pa ĉak i na zubnu pastu na bazi neem stable.

Stanovništvo Indije se vekovima brinulo za neem stablo, negovalo ga i

poštovalo i prenosilo znanja bez pomisli da bi to neko mogao prisvojiti

jer to je znanje i vlasništvo svih koje se nakupljalo i širilo generacijama.

Sada stanovništvo Indije mora da plaća pravo na korišćenje neem stabla

ameriĉkim i japanskim korporacijama zbog njihovog prava na patente.

8

Da li je koncept bio nullius po kome je znanje uroĊeniĉkih grupa i naroda

trećeg sveta o korišćenju njihove bogate i bioraznolike okoline –

ništavno, nula, pa slobodno može da se proglasi invencijom što neke

kompanije i rade ?

Poznat je i sluĉaj kompanije Merck i Kostarike koja je dom za 5-7 % svih

svetskih vrsta. Merck je u saradnji sa nevladinom korporacijom INBio sa

Kostarike uplatio 1,135 miliona dolara lokalnom programu za razvoj

bioraznovrsnosti - za patentno pravo na 10 000 biljnih ekstrakata. Iste

godine Merck je ostvario dobit od 8,6 milijardi dolara. Ali ovaj projekat su

vlada SAD i Svetska banka predstavile kao model za saradnju.

Nije za poreĊenje ali ponekad je i stanovništvo bogatih zemalja u opasnosti.

Nakon serije teroristiĉkih napada na SAD ubrzo je usledio strah od zaraze

antraxom.

Na lek Cipro (antibiotik za leĉenje obolelih od antraxa) patent je imala

korporacija Bayer AG. Ova kompanija je tada plaćala konkurentima da ne

proizvode jeftinije verzije leka Cipro.

9

Da li su kompanije pohlepni monopolisti kojima je jedini cilj profit?

Ponekad su i donatori, pa odvoje deo profita ili daju deo svojih

patenata na besplatno korišćenje siromašnim zemljama.

Ili je i to deo taktike udobrovoljavanja javnosti?

10

ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA GMO

Razvijene zemlje imaju preciznije definisano zakonodavstvo koje reguliše

ostale primene GM organizama, mada se i dalje radi na tome.

Razmotrićemo ukratko zakonske regulative vezane za GMO

u SAD, EU i Srbiji.

U SAD su za propise u biotehnologiji zadužene 3 vladine agencije:

Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA)

Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i

Uprava za hranu i lekove (FDA)

11

1. Američka FDA je odgovorna za propise o bezbednosti hrane,

ukljuĉujući bezbednost hrane od novih biljnih sorti sa novim

aditivima i procesnim dodacima.

Još 1992. FDA je publikovala »Izjavu o politici prema hrani dobijenoj

od novih biljnih sorti« Ovom izjavom hrana je odobrena, pri ĉemu

proizvoĊaĉi treba da slede definisana uputsva »vodiĉ za pitanja«

kako bi se osigurala bezbednost novog proizvoda i ispunili zakonski

propisi,

ali ne postoje posebni zahtevi za označavanje na etiketi hrane

dobijene bioinženjeringom

FDA je septembra 2008. objavila smernice za zakonsko ureĊenje

proizvodnje i prometa proizvoda od GM životinja namenjenih za

ljudsku ishranu. I ovaj nacrt propisa predviĊa oznaĉavanje proizvoda

od GM životinja samo ako se oni znaĉajno razlikuju od sliĉnih

konvencionalnih proizvoda. U drugim sluĉajevima obeležavanje nije

obavezno.

12

2. Zakonodavstvo Evropske unije

je znatno strože.Do 2001. je bilo zabranjeno

komercijalno gajenje GM biljaka,

a korišćenje GM mikroo. je bilo

precizno ureĊeno.

Od 2001. se dozvoljava namerno

uvoĊenje GMO u životnu sredinu,

ali pod precizno odreĊenim uslovima.

U prometu je neophodno označavati

proizvode koji sadrže i najmanje

koliĉine komponenti dobijenih od GMO.

komercijalno gajenje GM životinja nije

dozvoljeno, niti se to oĉekuje u bliskoj

budućnosti.

13

Direktiva Evropske komisije 98/81/EC o upotrebi GM mikroorganizama u

zatvorenim sistemima odobrava njihovu primenu u nauĉne i industrijske svrhe.

Uredba Evropskog parlamenta 50/2000 propisuje pravila oznaĉavanja hrane i

satojaka hrane koji sadrže aditive i arome dobijene iz GM izvora.

Uredba Evropskog parlamenta 49/2000 – uvodi prag od 1%, pa se ispod ove

vrednosti prisustvo DNK ili proteina iz GMO u konvencionalnoj hrani može

smatrati sluĉajnim, a takav proizvod predstavlja konvencionalnu hranu i ne

zahteva oznaĉavanje.

Direktiva Evropske komisije o namernom uvođenju GMO u životnu sredinu,

2001.

Uvodi stroge mehanizme odobravanja komercijalnog uvoĊenja transgenih

organizama u životnu sredinu,

ograniĉava rok na koji se izdaju dozvole i

zahteva stalno ispitivanje uticaja takvih organizama na životnu sredinu.

14

Uredba Evropskog parlamenta 1830/2003 o detekciji i označavanju

GMO i detekciji hrane i prehrambenih proizvoda dobijenih od GMO.

Njene odredbe proširuju obavezu oznaĉavanja na svu hranu i sastojke

hrane dobijene od GMO, bez obzira da li se DNK ili proteini iz GMO mogu

detektovati u finalnom proizvodu.

Preporuka Evropske komisije 2003/556/EC. Evropska komisija je 2003.

izdala smernice za razvoj nacionalnih strategija kojima bi se obezbedila

koegzistencija GM poljoprivrednih kultura sa konvencionalnom i organskom

poljoprivrednom proizvodnjom.

Najvažniji ciljevi ove preporuke su da nijedan oblik poljoprivredne

proizvodnje (konvencionalna,

organska ili ona

u kojoj se gaje GMO)

ne treba da bude iskljuĉen iz Evropske unije.

Evropska komisija smatra da takvu koegzistenciju treba da razviju i

implementiraju zemlje ĉlanice EU.

15

ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA GMO u SRBIJI

Kod nas je do juna 2009. bio na snazi Zakon o GMO donešen 2001.

(službeni list SRJ 21/2001). U duhu ovog Zakona transgene biljke

nisu bezuslovno zabranjene, već je

svako eksperimentisanje,

uvoĊenje u proizvodnju, ili

stavljanje u promet proizvoda

na bazi transgenih biljaka

uslovljeno dozvolom nadležnih organa.

Iako formalno ovaj zakon nije zabranjivao

komercijalno gajenje GMO, negde na poĉetku primene ovog zakona – zauzet

je politiĉki stav da Srbija treba da bude zemlja bez GMO

i taj stav se primenjivao bez odgovarajuće zakonske regulative.

Stav da se zemlja proglasi zonom bez GMO je legitiman ali je to bilo

neodrživo bez odgovarajućeg zakona.

16

U junu 2009. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je

donelo Zakon o GMO.

Ameriĉke vlasti su izrazile nezadovoljstvo i zabrinutost srpskim zakonom koji je

stupio na snagu juna ove godine, a kojim se u Srbiji zabranjuje proizvodnja i

promet GMO u komercijalne svrhe.

Već u avgustu ove godine je fitosanitarna

inspekcija Generalnog inspektorata

Ministarstva poljoprivrede kontrolisala

useve soje kod poljop. proizvoĊaĉa na

oko 1000 hektara za proizvodnu 2009.

u Vojvodini. Nakon sprovedenih kontrola

utvrĊeno je prisustvo genet. modifikovane

soje na 28 parcela u Sremskom i

Maĉvanskom okrugu na površini

od oko 27 hektara i podneto je 28 kriviĉnih i prekršajnih prijava protiv

odgovornih lica, odnosno individualnih proizvoĊaĉa zbog nedozvoljenog

uvoĊenja u proizvodnju genetiĉki modifikovanih useva.

17

Odmah po donošenju Zakona o GMO,

našim zvaniĉnicima je skrenuta pažnja

da to može da bude prepreka za prijem

Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju

pa možda usledi i promena ovog zakona.

Za sada u Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GM biljaka i semena u

komercijalne svrhe,

ali se uz posebne dozvole, koje predviĊa novi zakon, mogu koristiti u

eksperimentalne svrhe.

Kod nas se u laboratorijama pored mnogih drugih biljnih vrsta najĉešće radi na

transgenom duvanu, koji je dobar model sistem, jer se vrlo lako regeneriše. Iz

malog odseĉka biljke, dela lista ili stabla, gajenjem na specifiĉnim podlogama

koje sadrže biljne hormone, možete dobiti celu novu biljku. To je praktiĉno

kloniranje biljki.

U Holandiji, Italiji, naprimer postoje komercijalne laboratorije koje proizvode

cveće na taj naĉin. Taj proces je isplativiji, jer je znatno brži u odnosu na

prirodno razmnožavanje, tako da je i proizvodnja veća.

18

POGLED U BUDUĆNOST

Prema definiciji Evropske federacije za biotehnologiju –

Biotehnologija povezuje prirodne i inženjerske nauke da bi se

postigla primena organizama, ćelija, njihovih delova i molekularnih

analoga u dobivanju proizvoda za ĉoveĉanstvo.

Prema toj definiciji biotehnologija je nauka stara koliko i tradicija

pravljenja piva, vina i fermentirane hrane,

ali i sasvim nova i savremena sa tehnologijom na osnovi

rekombinantne DNA, tehnologijom hibridoma i drugih ćelija viših

organizama, biosenzora i bioĉipova

19

Spektar proizvoda se širi svakim danom od proizvoda tradicionalne

biotehnologije, kao što su pekarski, prehrambeni i krmni kvasac, pivo, vino,

alkohol, zatim organske kiseline, do nekoliko stotina novih prehrambenih,

farmaceutskih i dijagnostiĉkih proizvoda

TakoĊe su znaĉajni biotehnološki postupci u zaštiti životne sredine:

(Obrada otpadnih voda, biološka razgradnja organskog ĉvrstog otpada)

I mogućnosti primene biotehnologije u agrokompleksu.

Mnogi struĉnjaci upravo biotehnologiju smatraju

najprofitabilnijom industrijom u 21. veku a najveće rezultate očekuju u

podruĉju leĉenja i eliminacije bolesti,

kloniranja gena,

povećanoj proizvodnji hrane,

smanjenju zagaĊenja sredine i

poboljšanju kvaliteta života

20

Danas je fokus istraživanja pomeren iz podruĉja tzv. »klasiĉne«

biotehnologije na podruĉje genetiĉkog inženjerstva.

Biotehnologija je uvrštena u 12 visoko razvijenih tehnologija

koje bi trebale biti udarni pravci razvoja Evropske unije

21

Napredak nauke i tehnologije je neminovan proces i niko ne pomišlja da se

može zaustaviti. I dobro da je tako.

Ĉuli ste argument za i protiv,

ĉuli ste o pravnim regulativama vezanim za GMO u SAD, Evropi i Srbiji

i da je pred biotehnologijom budućnost...

BEZ PRETENZIJA DA SE NAMETNE UNIVERZALNI STAV ili ZAKLJUĈAK

Danas se sa svime može trgovati i

sve je na prodaju – geni, ćelije, biljke,

znanje, voda pa ĉak i zagaĊenje.

Da li je život je izgubio svoju svetost?

Da li su živa bića postala nove sirovine?

Da li novac može da zameni životne procese?

Da li život ima smisla ako sve vrednosti

svedemo na tržišne, uklanjanjajući duhovne, ekološke, kulturološke prepreke?

I zato vas na kraju – molim kao biologe, ekologe, kao ljude - da ĉuvate i cenite

život.

22

LITERATURA

OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE. Dr Gordana Matić, IP Zavet,

Beograd, 1997.

UVOD U MOLEKULARNU GENETIKU. Nebojša R. Deletić,

Poljoprivredni fakultet Kosovska Mitrovica, 2009.

BIOTEHNOLOGIJA NOVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA. Steve

Prentis, Školska knjiga, 1991.

BIOTECHNOLOGY. John E. Smith, Cambridge univerity press,

2004.

23