ep2-internet - 2 - html). sa html-om kontrolni kodovi se postavljaju unutar teksta da bi se postigla...

Visoka poslovna škola strukovnih studijaNOVI SAD

ELEKTRONSKO POSLOVANJEPOSLOVANJE

Doc. dr Željko Mar čićević

ELEKTRONSKO OKRUŽENJE

ININTERNETTERNET--PREDNOSTIPREDNOSTI•Veća interaktivnost

•Povezanost

•Fleksibilnst•Fleksibilnst

•Jeftinije i brže poslovanje

•Nove poslovne šanse

•Radikalne promene u načinu poslovanja


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?••Internet je Internet je globalanaglobalanaračunarskaračunarska mrežamreža kojakojapovezujepovezuje računareračunare ii mrežemrežepovezujepovezuje računareračunare ii mrežemrežeračunararačunara (network of (network of networks),networks),


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?••RastRast InternetaInterneta ii upravljanjeupravljanjemrežamamrežama je je decentralizovanodecentralizovano


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?••PrekoPreko 250 250 milionamiliona ra čunararačunara uzuzporastporast odod 60 60 milionamiliona godišnjegodišnje, , odod toga toga susu 45 45 milionamiliona računararačunaraodod toga toga susu 45 45 milionamiliona računararačunarawebweb--serveriserveri,,


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?••Internet Internet koristikoristi prekopreko polapolamilijardemilijarde ljudiljudi uzuz porastporast ododprekopreko 100 100 milionamiliona godišnjegodišnjeprekopreko 100 100 milionamiliona godišnjegodišnje


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?•Internet je globalnikomunikacioni prostor,


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?••DigitalizovaneDigitalizovane informacijeinformacije kaokaomedijmedij zaza publikovanjepublikovanjepodatakapodataka , , tekstovatekstova , , softverasoftvera iipodatakapodataka , , tekstovatekstova , , softverasoftvera iiostalihostalih multimedijalnihmultimedijalnihinformacijainformacija


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?•Internet je dinami čanistraživa čki i obrazovni medij


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?•Globalni medij za elektronskoposlovanje i stvaranje internet-ekonomijeekonomije


ŠTAŠTA JE INTERNET?JE INTERNET?•Osnovna tehnologija zastvaranje informati čkog

štvadru štva


INTRANET•Privatne ra čunarske mreže organizacija dostupne samo osobama koje u njima rade osobama koje u njima rade (biznis, vladine organizacije, državna uprava ...),


INTRANET•Veća sigurnost nego na otvorenoj mreži


INTRANET•Omogu ćuje zaposlenima brz i jednostavan pristup resursima firme firme


EKSTRANET•Deo intraneta na koji imaju pravo pristupa saradni čke firme

•Saradni čke firme imaju pravo na informacije •Saradni čke firme imaju pravo na informacije potrebne za obavljanje poslova koji su zajedni čki za obe firme (pružanje kvalitetnijih usluga, upravljenje lancem snabdevanja, ubrzano odvijanje poslovanja...)


ISTORIJA INTERNETA

1950-te

1957 SSSR lansira prvi satelitSputnik1957 Sputnik

1958

SAD formira Advanced Research Projects Agency u zajednici sa Ministarstvom odbrane da osigura prevlast SAD u nauci i tehnologiji


ISTORIJA INTERNETA1960-te

1961-1967povezivanje univerzitetskih ra čunara, istraživanja o ra čunarskim mrežama, vojne potrebe

1965 prvo povezivanje dva ra čunara1965 prvo povezivanje dva ra čunara

1969

ARPANET: mreža sa četiri čvora poru čena od Ministarstva odbrane SAD za istraživanje ra čunarskih mreža (UCLA-University of Californija at Los Angeles, SRI-Stanford Research Institute, UCSB-University of California Santa Barbara i U of U-University of Utah)



1972prvi program za elektronsku poštu, ARPANET ima 15 čvorovaprve me ñunarodne veze sa ARPANET -

1973prve me ñunarodne veze sa ARPANET -om, Bob Metcalf u doktorskoj tezi na Harvardu opisuje lokalnu mrežu Ethernet

1974razvoj arhitekture me ñusobno povezanih mreža (Cerf i Kahn), definisana današnja arhitektura Interneta



1982 Specificiran TCP/IP protokol za ARPANET

1983 Prvi PC ra čunari

1984uveden Domain Name Server (DNS), >1.000 ra čunara u mrežiu mreži

1985 Specificiran File Transfer Protocol (FTP)

1986stvoren NSFNET (National Science Foundation), brzina magistrale 56Kbps

1988razvoj nacionalnih mreža Csnet, BITnet, Minitel, internetski »crv« (worm) zarazio 6.000 od 60.000 čvorova u mreži

1989 >100.000 račuanra u mreži



1990 prva daljinski upravljana mašina vezana za Inte rnet

1991 razvijen Gropher, World Wide Web, PGP sistem kr iptovanja

1992 >1.000.000 računara u mreži1992 >1.000.000 računara u mreži

1993 biznis i mediji se uklju čuju u Internet

1994 počinju sa radom Lycos i Yahoo

1995 RealAudio, Infoseek, AltaVista, JAVA, VRML

1996 >10.000.000 računara u mreži, protok magistrale 622 Mbps

1998300 miliona Web strana, preko 2 miliona domena, XML tehnologija

1999 1 milijarda Web strana, protok magistrale 2,5 G bps


ISTORIJA INTERNETA

2000-te

2000masovni napadi spre čavaju funkcionisanje Yahoo, Amazon i eBay

2001GEAN evropska gigabitna istraživa čka i akademska mreža (aktivirana 23.10.2001)

2002GTRN- globalna terabitna istraživa čka mreža, 18.02.2001

2003 prvi službeni online izbori u Švajcarskoj


DEMOGRAFIJA INTERNETA


•Informatičke tehnologije postaju glavna poluga razvoja društva

•Globalne komunikacije, elektronsko poslovanje i Internet doprinose bogatstvu, razvoju i demokratiji društvadruštva

•Informatičko društvo se bazira na znanju, inovacijama i preduzetništvu


•Internet kao ključni aspekt informacione i telekomunikacione tehnologije postaje INDUSTRIJA BUDUĆNOSTI, osnov infrastrukture društva, pokretač razvoja, generator ekonomskog uspeha i

sT

generator ekonomskog uspeha i sredstvo za povezivanje sa međunarodnom zajednicom


• Do kraja ove decenije biće dostupan polovini svetske populacije

• “Svetska mreža” će postati dominantni medij svih vrsta političkog, ekonomskog, društvenog i privatnog

sT

ekonomskog, društvenog i privatnog delovanja

• Internet-osnovna infrastruktura koja omogućava razmenu informacija i znanja kao glavnog resursa savremenog društva


sT


sT

Trend zastupljenosti PC ra čunara i interneta u RS


Struktura korisnika ra čunara u našoj zemlji (2003)


Novi izrazi: Novi izrazi: INFORMATIČKA ERAINFORMATIČKA ERA((Information ageInformation age), ), INFORMATIČKA EKONOMIJAINFORMATIČKA EKONOMIJA((Information economy), Information economy), MREŽNA MREŽNA EKONOMIJAEKONOMIJA ((Network economy), Network economy), EE--BUSINESS, CYBER ECONOMYBUSINESS, CYBER ECONOMYEE--BUSINESS, CYBER ECONOMYBUSINESS, CYBER ECONOMY


INTERNET KOMPANIJEINTERNET KOMPANIJE

•• Mlađe od 10 godinaMlađe od 10 godina

•• Amazon, Yahoo, NetmarketAmazon, Yahoo, Netmarket

•• Osnivači brzo postali milijarderiOsnivači brzo postali milijarderi

sTHome page: Netmarket.com i Yahoo.comHome page: Netmarket.com i Yahoo.com

INTERNET

Svetska mrežaSvetska mrežaMrežaMreža

INTERNETINTERNET(Interconection Network)

sT

MrežaMrežaMreža svih mrežaMreža svih mreža

NetNetGlobalna računarska mrežaGlobalna računarska mrežaSvetska kompjuterska mrežaSvetska kompjuterska mreža

INTERNET

TCP/IP protokol-jedinstven način komunikacije svih računara u mreži

PROTOKOL je skup pravila koja određuju kako dva uređaja međusobno komuniciraju na Internetu.

Mrežne usluge- pristup bazama podataka, elektronska pošta, pristup Web-u

sT

elektronska pošta, pristup Web-uHTML (Hypertext Markup Language)-sistem elektronskih dokumenata međusobno povezanih linkovima(links).

LINK može biti reč, rečenica, slika ili ikonica koja ima “ugrađenu” vezu sa nekim drugim sadržajem na Internetu.

INTERNET

HTML HTML je programski jezik koji se koristi za kreiranje Web (multimedijalnih) stranica putem standardnih kodova (tagova). Definiše se izgled stranice, boja pozadine, boja teksta, oblik slova, položaj i veličina slika itd.

HTMLHTML ne zavisi od platforme (operativnog

sT

HTMLHTML ne zavisi od platforme (operativnog sistema)

XMLXML (Extended Markup Language), 2 prednosti: brži prenos multimedijalnih sadržaja i lakše pronalaženje informacija koje su negde u dubini sajta

INTERNET

VRSTE PROTOKOLAVRSTE PROTOKOLA

••Modemski protokoliModemski protokoli--standardi koji standardi koji određuju način i brzinu povezivanja dva određuju način i brzinu povezivanja dva modemamodema

••Protokoli za serijsku komunikacijuProtokoli za serijsku komunikaciju--između računara i provajdera koji pruža između računara i provajdera koji pruža

sT

između računara i provajdera koji pruža između računara i provajdera koji pruža Internet usluguInternet uslugu

••TCP/IPTCP/IP--komunikacija između dva komunikacija između dva računara na Interneturačunara na Internetu

••Protokoli Internet servisaProtokoli Internet servisa

INTERNET

Protokoli Internet servisa:

••HTTPHTTP (Hypertext Transfer Protocol)-protokol za prenos hipertekst dokumenata (Web multimedijalnih strana)

••FTPFTP (File Transfer Protocol)-protokol za prenos datoteka

sT

prenos datoteka

••SMTPSMTP (Simple Mail Transfer Protocol)-protokol za slanje e-mail poruka

••POP3POP3 (Post Office Protocol)-protokol za primanje elektronske pošte

INTERNET

DOMENIDOMENI--DNSDNS (Domain Name Server)

•Internet koristi 32-bitne numeričke adrese a paralelno i imena koja se lakše pamte.imena koja se lakše pamte.•Domeni su hijerarhijski organizovani

INTERNET

GENERIČKI DOMENI.com komercijalne organizacije.edu obrazovne.gov državne

sT

.gov državne.mil vojne.net mrežne.org ostale

INTERNET

DRŽAVE (bez SAD).fr Francuska

.si Slovenija

sT

.si Slovenija

.yu Srbija i Crna gora

.uk Velika Britanija

INTERNET

VRSTE ORGANIZACIJA

.nom individualni korisnik

.firm firma

sT

.firm firma

.arts kultura i umetnost

.rec rekreacija

.shop prodaja

INTERNET

PRISTUP INTERNETU:

•DIAL-UP ISDN ADSL

•KABLOVSKI TV SISTEM

sT

•BEŽIČNI INTERNET

INTERNET

Internet u funkciji unapređenja poslovanja:

•Brz pristup informacijama

•Transfer dokumenata uz minimalne troškove

•Otvorenost informacija (Usenet)

•Dostupnost širokom krugu

sT

•Dostupnost širokom krugu

•Mogućnost kreiranja baze klijenata

•Analiza proizvoda (sugestije korisnika o kvalitetu nekog proizvoda)

•Analiza tržišta (upitnici)

•Saveti i pomoć stručnjaka

•Tržište slobodnih radnih mesta

INTERNET

Marketinške mogućnosti:

•Kao alat DIREKTNOG MARKETINGA (Direct marketing)

•Kao sredstvo MARKETINGA SARADNIČKIH ODNOSA (Relationship marketing)

sT

marketing)

•Koristan u potrošačkom marketingu (consumer marketing) i

•Industrijskom marketingu-B2B (business to business)

INTERNET

INTERNET SERVISI

•World Wide Web (multimedijalne strane sa hipertekstom)

•E-mail (elektronska pošta)

•Mailing lists

sT

•Mailing lists

•Daljinsko preuzimanje datoteka (FTP)

•Diskusione grupe (Usenet)

•Globalne pričaonice (IRC)

•Video konferencije

INTERNET

Multimedijalni servisi – računar je multimedijalna mašina koja osim teksta može da obra ñuje sliku, zvuk, grafiku, pa shodno tome da ih prenosi i kroz mreže. Najnovija aplikacija u Internet – u

sT

Najnovija aplikacija u Internet – u podržava ovakav rad. Aplikacija je poznata pod nazivom WWW – World Wide Web

INTERNET

World Wide Web (skra ćeno Web ili WWW) jes sistem Internet servera koji podržava hipertekst da bi se pristupilo nekolicini protokola Interneta na jednom interfejsu. Osim toga, World Wide Web

sT

interfejsu. Osim toga, World Wide Web ima sopstveni protokol: HyperText Transfer Protocol ili HTTP.

INTERNET

World Wide Web•World Wide Web obezbe ñuje jedan interfejs za pristup svim protokolima. To stvara pogodnu i prijateljsku sredinu•zbog mogu ćnosti Weba da radi sa

sT

multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja najbrže raste

INTERNET

Grafi čki objekti tako ñe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svaki put kad se pojavi nova verzija u nju su

sT

pojavi nova verzija u nju su dodati novi kontrolni kodovi.

INTERNET

Web sajt se kreira hipertekstualnim markerskim jezikom (HyperText Markup Language - HTML). Sa HTML-om kontrolni kodovi se postavljaju unutar teksta da bi se postigla formatizacija

sT

teksta da bi se postigla formatizacija dokumenta, vizuelna svojstva poput veličine fonta, kurzivna i masna slova, kao i pravljenje veza u hipertekstu .

INTERNET

sT

INTERNET

Elektronska pošta – pošiljka u elektronskoj pošti se sastoji od adrese primaoca, adrese pošiljaoca i teksta poruke. Elektronska pošta ili e-pošta (engl. e-mail) omogu ćava korisnicima računara širom sveta razmenu poruka.

sT

računara širom sveta razmenu poruka. Svaki korisnik elektronske pošte ima sopstvenu adresu poštanskog sandu četa na koju se poruke šalju. Poruke poslate preko elektronske pošte mogu sti ći u roku od nekoliko sekundi.

INTERNET

sT

Struktura E-mail adrese

INTERNET

Uz elektronsku poruku mogu se priložiti i ne-ASCI datoteke, poznatije kao binarne datoteke. Ove datoteke ozna čavaju se kao

sT

Ove datoteke ozna čavaju se kao MIME prilog.

INTERNET

MIME je skra ćenica za Multimedia Internet Mail Extension i napravljen je kako bi pomogao softveru za elektronsku poštu da podrži razne vrste datoteka.

sT

datoteka.

INTERNET

sT

INTERNET

Programi, npr. Eudora, Netscape Messenger i Microsoft Outlook Express, omogu ćavaju čitanje datoteka pisanih u HTML -u.

sT

datoteka pisanih u HTML -u.

INTERNET

Interaktivni razgovor – IRC (Internet Relay Chat) je servis pomo ću kojeg korisnici mogu me ñusobno da komuniciraju po velikom broju kanala u realnom vremenu. Ovi se kanali obi čno

sT

realnom vremenu. Ovi se kanali obi čno bave odre ñenim oblastima. Mnoge teme se površne, a postoji i mogu ćnost voñenja privatnih razgovora.

INTERNET

sTIRC-pricaonica Krstarice

INTERNET

sTICQ-chat program

INTERNET

Elektronske konferencije (Usenet News) -Usenet News je mreža u kojoj milionikorisnika ra čunara razmenjujuinformacije o raznim temama. Glavnurazliku izme ñu Usenet News i e-poštediskusionih grupa čini to što se Usenet

sT

diskusionih grupa čini to što se Usenetporuke nalaze na centralnim ra čunarima ikorisnici se moraju povezati sa timračunarima da bi pro čitali poruke poslateodreñenoj grupi. To se jasno razlikuje od distribucije e-pošte, gde poruke stižu u elektronsko sandu če svakog člana liste.

INTERNET

sT

UseNet-strana za pristu diskusionim forumima

INTERNET

Diskusione grupe elektronske pošte -Jednu od prednosti Interneta predstavlja mogu ćnost da ljudi širom sveta komuniciraju putem elektronske pošte. Internet je sedište velike zajednice

sT

Internet je sedište velike zajednice pojedinaca koji organizuju diskusije o odreñenoj temi i šalju svoje priloge elektronskom poštom. Njima upravljaju programi. Najpoznatiji program je listserv.

INTERNET

FTP- je skra ćenica za File Transfer Protocol. Ovo je i program i metod kojim se prenose datoteke izme ñu računara. Anonimni FTP jeste opcija koja omogu ćava korisnicima da

sT

koja omogu ćava korisnicima da prenose datoteke sa mnogo hiljada matičnih ra čunara na Internetu na svoj računar.

INTERNET

FTP- lokacije sadrže knjige, članke, programe, igrice, ikone, muziku, multimediju, kurseve, podatke itd

sT

INTERNET

FAQ- je skra ćenica za Frequently Asked Question ( često postavljeno pitanje). Ovo su periodi čne pošiljke Usenet konferencijama koje sadrže informacije vezane za temu konferencije. Mnogi

sT

vezane za temu konferencije. Mnogi odgovori su izuzetno duga čki. Dostupni su vam ako se pretplatite na pojedina čne Usenet konferencije. Kolekciju izvora FAQ baziranu na Webu sastavio je Internet FAQ konzorcijum i ona je dostupna na adresi http://www.faqs.org/.

ep2-internet - 2 - html). sa html-om kontrolni kodovi se postavljaju unutar teksta da bi se postigla...

Documents