energoprojekt 2012-1, januar-mart

Енергопројект • година XLIX • ЈАНУАР-МАРТ 2012.

НАЦИОНАЛНА БАНКА ГАНА

ЈАНУАР - МАРТ 2012.

2

Редакциони одборЗоран Радосављевић, председник,

др Радослав Раковић, Здравко Милошевић, Марина Букатаревић и Биљана Свичевић

(Представник ЈСО-а)Редакција

Главни и одговорни уредник Зоран Радосављевић,

Милосава Милановић, новинар.Припрема за штампу и штампа: Енергопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечнотираж 1200

Телефон редакције: 310-1908, 310-1935e-mail:[email protected]

Нови послови на Блиском истоку

страна 10

Три нова уговора у Нигерији

страна 10

Од “немогуће мисије” - обавеза

страна 12

Зелена градња куца на врата

страна 13

Допринос науци и пракси пројектовања велетржница

страна 16

Живот посвећен стицању знања

страна 17

Убрзавају се радови у Бору

страна 14

ЗА КОН ЈЕ - ЗА КОН

Пр ви квар тал ове го ди не про те као је у зна ку ак тив но сти на ускла ђи ва њу са но вим За ко ном о при вред ним дру штви ма. У том пе ри о ду одр жа не су скуп шти не свих за ви сних дру шта ва и Хол дин га, усво је на сва до ку мен та на ко ји ма се ба зи ра рад пред у зе ћа (осни вач ка ак та и ста ту ти, по слов ни ци), кон сти ту и са ни но ви ор га ни у Хол дин гу - Над зор ни од бор и Из вр шни од бор ди рек то ра. За ка за не су и но ве сед-ни це скуп шти на за ви сних дру шта ва.

Ти ме ни је и сав по сао на ускла ђи ва њу са за ко ном за вр шен. Пре о ста је да се иза-бе ру ко ми си је за ре ви зи ју, да се до не су и дру га, пра те ћа ак та ко ји ма се уре ђу ју по је ди не обла сти по сло ва ња, да све поч не и у прак си да се при ме њу је.

Ком плет на ак тив ност на при ме ни но ве ре гу ла ти ве од ви ја се упо ре до уз ре дов не по слов не ак тив но сти, у ам би јен ту ин ве-сти ци о не кри зе на по је ди ним тр жи шти ма, као и у зе мљи, где тран зи ци о ни про цес пре ду го тра је, оста вља ју ћи те шке по сле-ди це на при вре ду.

Но ви За кон ства ра по во љан оквир за при бли жа ва ње и ускла ђи ва ње ра да кор по-ра ци ја са стан дар ди ма Европ ске уни је, што је раз лог ви ше да се ње го вој при ме ни по све ти ду жна па жња. При то ме, тре ба ис та ћи да је и јед на од тра ди ци о нал них вред но сти и би тан део кор по ра тив не кул ту ре Енер го про јек та - за ко ни тост по сло ва ња и по што ва ње свих про пи са.

Посета Светске федерације грађевинских радника

страна 21


3

СКУП ШТИ НА ХОЛ ДИН ГА - ПР ВИ ПУТ ПО НО ВИМ ПРА ВИ ЛИ МА

УСВО ЈЕН ОСНИ ВАЧ КИ АКТ, ИЗА БРАН

НАД ЗОР НИ ОД БОРВан ред на, 38. сед ни ца скуп шти не Хол дин га пр ва је ко ја је

ор га ни зо ва на и одр жа на по но вим ста ту тар ним пра ви ли ма, ускла ђе ним са За ко ном о при вред ним дру штви ма. На днев ном ре ду би ло је усва ја ње Осни вач ког ак та Хол дин га, из бор Над зор-ног од бо ра, од ре ђи ва ње на кна де за рад чла но ви ма овог те ла и са гла сност на текст уго во ра ко ји се са њи ма за кљу чу је.

Страна 4.

КОН СТИ ТУ И САН НАД ЗОР НИ ОД БОР

ЈЕДНОГЛАСНО, ПРЕД СЕД НИК ИВАР БЕР ГЕР

Kонститут ивна сед ни ца Над зор ног од бо ра Хол дин га, иза бра ног на 38. сед ни ци Скуп шти не, одр жа на је 20. мар-та. Као нај ста ри ји члан, сед ни цу је отво рио Сло бо дан Јо ва но вић, уз же ље за успе шан рад. Пред-сед ник Скуп шти не Зо ран Ва сић из нео је ре зул та те гла са ња, че сти тао иза бра ним чла но ви ма и из ра зио оче ки ва ња “да по ка жу да мо гу успе шно да во де ком па ни ју”. Да ни-је ла Мар ко вић Ми јал ко вић, се кре тар дру штва, да ла је по том ин фор ма ци ју да су оба вље не про ве ре за кон ских и ста ту тар них усло ва за по ста вље ње чла но ва НО. Оба ве сти ла је да су сви иза-бра ни чла но ви да ли из ја ве да при хва та ју из бор и пот пи са ли уго во ре, чи ме су ис пу ње ни сви усло ви за кон сти ту и са ње.

Кон ста ту ју ћи да је ти ме пре стао ман дат до са да шњем Управ-ном и Над зор ном од бо ру, С. Јо ва но вић је пред ло жио Ива ра Бер ге ра за пред сед ни ка Над зор ног од бо ра. Пред лог је јед но гла-сно при хва ћен, не ра чу на ју ћи Бер ге ра ко ји се ни је из ја шња вао о соп стве ном из бо ру. За хва лио се на кон струк тив ној са рад њи до са да шњем Управ ном од бо ру, из ра зив ши на ду да ће се успе шна са рад ња на ста ви ти са ме наџ мен том и у бу ду ћем пе ри о ду.

“На дам се да ће мо још ква ли тет ни је ра ди ти. Че сти там чла но ви ма НО ко ји на ста вља уло гу Управ ног од бо ра, ма да не у пот пу но сти; део над ле жно сти пре нет је на ге не рал ног ди рек то ра и ме наџ мент. До би ли су ти ме и ве ћу од го вор ност, и на дам се да ће све над ле жно сти успе шно ис пу ња ва ти”, ре као је Бер гер, уз јед но сен ти мен тал но под се ћа ње: “Мој отац био је пр ви пред сед ни Рад нич ког са ве та Енер го про јек та, а ја по след њи пред сед ник Управ ног од бо ра. На дам се да то ни је ло ша сре ћа за ком па ни ју”.

Но ви Над зор ни од бор је та ко ђе јед но гла сно од лу чио да кан-ди дат за ге не рал ног ди рек то ра бу де Вла ди мир Ми ло ва но вић, ко ји и са да оба вља ту функ ци ју. Пре ко нач ног из бо ра, кан ди-дат је у оба ве зи да при пре ми основ не смер ни це по сло ва ња, пред лог бро ја и на зи ва функ ци ја из вр шних ди рек то ра, као и кан ди да те за та ме ста. По др жа ва ју ћи тај пред лог, члан НО Јо ван Шер ба но вић ис та као је да је од 2000. по че ла еро зи ја по сло ва ња и сла бље ње Енер го про јек та, и да се у по след њих го ди ну да на ства ри по ме ра ју на бо ље. “У то ме је сва ка ко и за слу га В. Ми ло-ва но ви ћа” , оце нио је Шер ба но вић.

НО је на овој сед ни ци усво јио и по слов ник о свом бу ду ћем ра ду.

НА ДРУ ГОЈ СЕД НИ ЦИ НАД ЗОР НОГ ОД БО РА

ПО ТВР ЂЕН МАН ДАТ ГЕ НЕ РАЛ НОМ

ДИ РЕК ТО РУВла ди мир Ми ло-

ва но вић ко ји је на функ ци ји ге не рал-ног ди рек то ра од ок то бра 2010. го ди не по но во је име но ван на ту ду жност. На дру гој сед ни ци 23. ју на, Над зор ни од бор по ве рио му је но ви, че тво ро го ди шњи ман дат.

В. Ми ло ва но вић је, пре ма од лу ци НО, до ста вио Основ не смер ни це по сло ва ња у на ред ном ман дат ном пе ри о ду, као и број и на зив фун ци ја из вр-шних ди рек то ра и кан ди да те за та ме ста. У крат ком обра ћа њу, он је на гла сио да је ју на про шле го ди не Скуп шти на усво ји ла че тво ро го ди шњи про грам по слов не по ли ти ке, да је на кон то га Управ ни од бор усво јио про грам спро во ђе ња по слов не по ли ти-ке, те је сто га у овом но вом до ку мен ту ис ка за на ре ше ност да се сви про грам ски за да ци из вр ше у пла ни ра ним ро ко ви ма, да се убр за ре ша ва ње сла бо сти си сте ма Енер го про јект и обез бе де усло ви за раз вој и раст. Наставак на страни 5.

Основне смернице пословања система Енергопројект у периоду 2012 - 2016, стране 8 и 9


4

Сед ни ца је би ла за ка за на за пр ви март. Та да ни је би ло кво ру ма, па је по но-вље на 16. мар та. Одр жа на је у ки но са ли по слов не згра де.

У од но су на до са да шњу прак су, но ва пра ви ла се у све му раз ли ку ју, по чев од по зи ва ња ак ци о на ра на сед ни цу. По зив за сед ни цу упу ћен је пре ко ин тер нет стра ни це Хол дин га 9. фе бру а ра, где су се мо гли на ћи и ма те ри ја ли за сед ни цу - све до да на одр жа ва ња сед ни це. Пра во да лич-но уче ству ју у ра ду скуп шти не има ли су ак ци о на ри са нај ма ње де вет хи ља да ак ци ја. Оста ли ак ци о на ри, пре ма од ред ба ма Ста-ту та, мо гли су да гла са ју у од су су тву; по од лу ци УО, од 22-24. фе бру а ра, у са ла ма 3 и 4 у по слов ној згра ди.

Дру га чи ји је и на чин пред ла га ња кан ди-да та и из бор чла но ва Над зор ног од бо ра. Док су се ра ни је пред ло зи из но си ли на са мој сед ни ци, и мо гао их је да ти сва ки ак ци о нар, са да пра во пред ла га ња има ју са мо ак ци о нар(и) са нај ма ње пет од сто од укуп ног бро ја гла со ва, а пред лог мо гу до ста ви ти нај ка сни је де сет да на пре сед-ни це, та ко да се већ фор ми ра на ли ста кан ди да та из но си на гла са ње. По но вом За ко ну и Ста ту ту Хол дин га, та ко ђе, не ма ви ше ку му ла тив ног гла са ња.

Оно што ни је у ди рект ној ве зи са но вим ста ту тар ним пра ви ли ма, оста ло је не про ме ње но. Та ко је за пред сед ни ка скуп шти не, акла ма ци јом, иза бран Зо ран Ва сић, ко ји је пред се да вао и на не ко ли ко прет ход них сед ни ца. Ње гов из бор оспо-ра ва ла је ма ла гру па ак ци о на ра.

О Осни вач ком ак ту скуп шти ну је ин фор ми сао Зо ран Јо ва но вић, из вр шни ди рек тор за прав не по сло ве. Ис та као је да тај акт са др жи че ти ри еле мен та,

тј. гру пе по да та ка. То су: по слов но име и се ди ште, пре те жна де лат ност, из нос ка пи та ла и по да ци о ак ци ја ма. Јо ва но вић је об ја снио да но ви За кон ме ња су шти ну

овог ак та; он са да има исто риј ски ка рак-тер, ар хи ви ра се и ви ше се, по За ко ну, не мо же ме ња ти. Све по дат ке ко ји се на ла зе у Осни вач ком ак ту, са др жи и Ста тут, па ће се све њи хо ве про ме не убу ду ће ре гу ли-стаи из ме на ма Ста ту та.

За кон про пи су је као оба ве зне ова че ти ри еле мен та, али не за бра њу је да се у Осни вач ки акт уне су и не ки дру ги по да-ци, ре као је у ди ску си ји Ра до мир Ба њац. Он је оце нио да је тре ба ло у са др жај овог до ку мен та уне ти не ке од ред бе ко ји ма би се евен ту ал ни ку пац др жав ног па ке та ак ци ја оне мо гу ћио да поч не да про да је имо ви ну пред у зе ћа, ме ња де лат ност и слич но; та кви ри зи ци, по ње му по сто је, и тре ба ло би их спре чи ти.

Осни вач ки акт усво јен је са 4.232.541 гла сом. По што је ово би ла по но вље на сед ни ца, кво рум за њен рад је тре ћи на од

укуп ног бро ја гла со ва, што из но си 3.155.308 гла со ва. Од лу ке се на по но вље ној сед ни ци до но се ве ћи ном од јед не че твр ти не од укуп ног бро ја ак ци ја. Сед ни ци су при су-ство ва ли ак ци о на ри са 4.383.004 гла са. У пре бро ја ва ње гла со ва за кво рум и од лу ке укљу чу ју се и гла со ви ак ци о на ра ко ји су се из ја шња ва ли у од су ству.

У скла ду са но вим За ко ном о при вред-ним дру штви ма и Ста ту том ко ји је са њим ускла ђен, иза бран је Над зор ни од бор, као ор ган ко ји има са свим дру га чи ју уло гу не го до са да. У су шти ни, он вр ши и упра вљач ку и над зор ну функ ци ју, јер не по сто ји ви ше управ ни од бор као по се бан ор ган. Зна чај но је и то да је упра вљач ко-над зор на функ ци ја пот пу но одво је на од из вр шне; чла но ви НО не мо гу би ти ге не-рал ни ди рек тор ни ти из вр шни ди рек то ри Хол дин га и за ви сних дру шта ва.

У скла ду са свим но вим пра ви ли ма, Управ ни од дбор пред ло жио је за не за ви сне чла но ве НО два кан ди да та. То су: Ивар Бер гер и Ми лун Три ву нац. За оста ле чла но ве пред ло же ни су: Дра ган Алек сић и Вла ди мир Се ку лић, еко но ми сти, Алек-сан дар Гли шић, гра ђе вин ски ин же њер, Сло бо дан Јо ва но вић и Јо ван Шер ба но вић, елек тро ин же ње ри. По што у пред ви ђе ном ро ку ни је сти гао ни је дан дру ги пред лог, ак ци о на ри су огром ном ве ћи ном гла са ли за пред ло же ну ли сту.

У скла ду са за кон ском и ста ту тар ном од ред бом да из вр шни ди рек то ри не мо гу би ти чла но ви НО, Сло бо дан Јо ва но вић је, при хва та ју ћи кан ди да ту ру за чла на НО, под нео остав ку на функ ци ју из вр шног ди рек то ра за мар ке тинг, ко ју је оба вљао у Хол дин гу.

Скуп шти на је та ко ђе до не ла и од лу ку о на кна да ма чла но ви ма НО за рад. Пре ма тој од лу ци, они ће до би ја ти ме сеч ну на кна ду у ви си ни про сеч не основ не за ра де, ис пла-ће не за по сле ни ма у Хол дин гу. Ако је члан НО исто вре ме но и члан Од бо ра ди рек то-ра јед ног или ви ше за ви сних дру шта ва у си сте му Енер го про јект - на кна ду мо же оства ри ва ти са мо у Хол дин гу. Узи ма јући у об зир ре зул та те по сло ва ња, чла но ви НО мо гу оства ри ти и пра во на на кна ду у ак ци ја-ма, а пре ма по себ ној од лу ци Скуп шти не.

При хва ће на је и од лу ка ко јом се да је са гла сност за за кљу че ње уго во ра о на кна-да ма за рад чла но ва НО. Истом од лу ком оба ве зу је се ге не рал ни ди рек тор да на ре дов ној го ди шњој сед ни ци ин фор ми ше Скуп шти ну о ис пла ти на кна да за рад НО, ко ја се по себ но ис ка зу је у го ди шњим фи нан-сиј ским из ве шта ји ма Хол дин га.

УСВО ЈЕН ОСНИ ВАЧ КИ АКТ, ИЗА БРАН НАД ЗОР НИ ОД БОР

Пра во да не по сред но гла са ју (али без при су ства сед ни ци) ис ко ри стио је вр ло ма ли број ак ци о на ра, све га њих 170, са укуп но 127.150 гла со ва. Ис по ста ви ло се да као дру штво, гло бал но узев, још ни смо на том ступ њу ин фор ма тич ког раз во ја да се мо же мо осло ни ти на елек трон ску ко му ни ка ци ју. Мно ги ак ци о на ри, пре све га ста ри ја по пу ла ци ја, ра чу нар или не ма, или га не ко ри сти до вољ но, или не ма на ви ку да се ин фор ми ше пре ко ин тер не та. Би ло ка ко би ло, нај ве ћи број њих ни је уоп ште знао да је ор га ни зо ва но гла са ње у од су ству.

Гласање у одсуству у салама 3 и 4 пословне зграде


5

ЧЛА НО ВИ НАД ЗОР НОГ ОД БО РАИз про шлог са ста ва Управ ног од бо ра

у Над зор ни од бор иза бра на су че ти ри чла на. Ивар Бер гер је прав-ник, са мо стал ни кон сул тант у обла сти ма прав них услу га, ин фор ма ци о них тех но ло ги ја и по сло ва на тр жи шту хар ти ја од вред но сти; Ми лун Три ву нац, еко но ми ста, са ли цен цом за оба вља ње по сло ва порт фо лио ме на џе ра, за по слен као са вет-ник у Аген ци ји за при ва ти за-ци ју; Сло бо дан Јо ва но вић, ин же њер елек тро тех ни ке, у Енер го про јек ту за по слен од 1974. го ди не, оба вљао раз не од го вор не ду жно сти; Вла ди-мир Се ку лић, еко но ми ста, глав ни бро кер за тр го ва ње хар ти ја ма од вред но сти у бро-кер ско-ди лер ском дру штву M&V In vest ments.

Три су но ва чла на: мр Дра ган Алек-сић, Алек сан дар Гли шић и Јо ван Шер-ба но вић.

Мр Дра ган Алек сић ро ђен је 1965. у Ба ји-ној Ба шти. Ди пло ми рао је на Еко ном ском фа кул те ту у Бе о гра ду 1989. Као сти пен ди ста Енер го про јек та за по слио се у Хи дро ин же-ње рин гу, у би роу за еко ном ске ана ли зе. Ма ги стар ску те зу “Еко ном ска ва ло ри за ци ја про је ка та хи дро тех нич ких ме ли о ра ци ја” од бра нио је 1998. У Хи дро ин же ње рин гу је ра дио до 2005. го ди не, пре шао је пут од еко но ми сте са рад ни ка до од го вор ног про јек тан та за еко ном ско-фи нан сиј ске ана-ли зе (про јек ти ре ви та ли за ци ја ХЕ Ба ји на Ба шта, Звор ник, Ме ђу врш је, Тре би ње...). Спе ци јал ност су му еко ном ско-фи нан сиј ске ана ли зе, сту ди је и оп ти ми за ци је из до ме-на енер ге ти ке, во до при вре де, ири га ци ја и ин ду стри је.

До бит ник је го ди шње на гра де На уч-

ног ве ћа Енер го про јек та за 1998. го ди ну, као ко а у тор.

Од 2005. ра ди у Хол дин гу, на ме сту ру ко во ди о ца сек то ра за план, ана ли зу, из ве шта ва ње и од но се са ак ци о на ри ма и бер зом. Био је члан или пред сед ник управ ни ог од бо ра у ви ше за ви сних дру-шта вау си сте му Енер го по јект.

Алек сан дар Гли шић ро ђен је 1963. у Бе о гра ду. Ди пло ми рао је на Гра ђе вин-ском фа кул те ту у Бе о гра ду, на од се ку за хи дро тех ни ку, 1988. Био је сти пен ди ста Енер го про јек та. Од мах по ди пло ми ра њу при мљен је у Хи дро ин же ње ринг, где је и да нас за по слен. Ра дио је у би роу за ор га-ни за ци ју гра ђе ња као ин же њер са рад ник, од го вор ни про јек тант, во де ћи ин же њер и ру ко во ди лац. Са да је во де ћи ин же њер у би роу за кон струк ци је.

По се ду је ли цен цу Ин же њер ске ко мо ре и је дан је од осни ва ча и чла но ва Ју го сло-вен ског дру штва за упра вља ње про јек ти ма ЈУП МА. Спе ци јал ност су му из ра да про је-ка та ор га ни за ци је и тех но ло ги је гра ђе ња,

про јект них пла но ва и кон тро ле ре а ли за ци је про је ка та, из ра да тен дер ске до ку мен та ци-

је, упра вља ње про јек ти ма и уго во ри ма, од штет ним зах те-ви ма, из ра да про це на ула га ња за ве ли ке хи дро е нер гет ске и во до при вред не објек те.

У то ку 23 го ди не ра да, Гли шић је ра дио на број ним про јек ти ма. Из ме ђу оста лих, био је шеф про јек та бра не Ров ни, де ри ва ци о ног си сте-ма Ши фа у Ал жи ру, за ме ник ше фа над зо ра на цен трал ном си сте му за трет ман от пад них во да Ни ко зи је (Ки пар), шеф про јек та и ко ор ди на тор ра до ва на луч ној бра ни Све та Пет ка у Ма ке до ни ји.

Аутор је 16 ра до ва из обла-сти упра вља ња про јек ти ма,

пре зен то ва них на струч ним ску по ви ма у зе мљи и ино стран ству.

Јо ван Шер ба но вић (1948), ди пло ми ра ни ин же њер елек тро тех ни ке, у Енер го про-ејк ту ра ди од 1979. го ди не, не пре кид но у АД Опре ма. Из ме ђу оста лих, оба вљао је по сло ве глав ног ин же ње ра на ком плек су Ал Ку ла фа у Баг да ду, био је глав ни ин же-њер за елек тро ра до ве на хо те лу Ше ра тон и кон гре сном цен тру у Ха ра реу, ру ко во-ди лац РЈ за те ле ко му ни ка ци је...

Има зна чај но ме на џер ско ис ку ство. Оба вљао је функ ци ју за ме ни ка и по моћ-ни ка ди рек то ра, као и ди рек то ра Опре ме. Са да је спе ци јал ни са вет ник ди рек то ра Опре ме. У пе ри о ду од 1991. до 2001. био је члан, од но сно пред сед ник Управ ног од бо ра Хол дин га и ви ше пред у зе ћа из си сте ма Енер го про јект. Члан је УО ком-па ни је Енер го Ни ге ри ја.

Члан је ви ше про фе си о нал них удру-же ња у зе мљи и ино стран ству.

ПО ТВР ЂЕН МАН ДАТ ГЕ НЕ РАЛ НОМ ДИ РЕК ТО РУСа 3. стране

Ми ло ва но вић је по но во на гла сио по тре бу да се ус по ста ви бо ља са рад ња ме ђу за ви сним дру штви ма, да што ви ше њих на сту па на тр жи шти ма где је ЕП већ при су тан и ко ја су до бро по зна та, да се на ста ви струч но уса вр ша ва ње и обра зо-ва ње ка дро ва, ка ко би се ис ко ри сти ле мо гућ но сти за ши ре ње по сло ва ња.

Крат ко је из ло жио и по ли ти ку ди ви-ден ди: Хол динг ће ди ви ден ду пла ћа ти у ак ци ја ма, кроз но ве еми си је, а за ви сна пред у зе ћа у нов цу.

Та кав кон цепт је у ди ску си ји по др-жао мр Дра ган Алек сић, члан НО, оце нив ши га као до бар и ло ги чан. “У пер спек ти ви, Хол динг тре ба све ви ше да иде на на пла ту ди ви ден де од за ви сних дру шта ва и да се што ма ње фи нан си ра пу тем фак ту ра за услу ге ко је пру жа АД-има. На тај на чин омо-гу ћа ва се нор мал но функ ци о ни са ње, а исто вре ме но ства ра по тен ци јал за ула га ња у но ве про јек те, у раз вој”. С Алек си ћем се сло жио и Јо ван Шер ба-но вић, ис та кав ши да ће на тај на чин

Хол динг функ ци о ни са ти као хол динг, уме сто да се ба ви не чим што ни је ње го ва де лат ност. Оце нио је та ко ђе да је при ме на Про гра ма пу тем број них про је ка та до бар мо дел, и апе ло вао да се по шту је ди на ми ка и ро ко ви за ре али за ци ју про је ка та.

Пред сед ник НО Ивар Бер гер оце нио је да ће 2012. го ди на би ти те шка за по сло ва ње и да је ру ко вод ство уочи ло све про бле ме, не ли квид ност у не ким АД, сма ње ну про-фи та бил ност, и по ка за ло спрем ност да про бле ме ре ша ва.

Конститутивној седници Надзорног одбора присуствовали и чланови претходног Управног одбора

и председник Скупштине Холдинга


6

СВА ЗА ВИ СНА ДРУ ШТВА УСКЛА ЂЕ НА СА ЗА КО НОМ О ПРИ ВРЕД НИМ ДРУ ШТВИ МА

УСВО ЈЕ НИ НО ВИ СТА ТУ ТИКра јем ја ну а ра скуп шти не свих за ви-

сних дру шта ва усво ји ле су но ве ста ту те и осни вач ка ак та АД, ускла ђе на са но вим За ко ном о при вред ним дру штви ма. У од но су на Хол динг, нај ве ћа раз ли ка је у си сте му упра вља ња. У Хол дин гу је дво дом-ни, а у за ви сним дру штви ма јед но дом ни. Дру гим ре чи ма, осим Скуп шти не, у за ви-сним пред у зе ћи ма по сто ји са мо још је дан ор ган - од бор ди рек то ра.

Што се скуп шти не ти че, њен рад је у све му ре гу ли сан на исти на чин. Раз ли ку је се је ди но цен зус - број ак ци ја ко је ак ци о нар мо ра по се до ва ти да би лич но уче ство вао у ра ду скуп шти не. У скла ду са за кон ском од ред бом да тај цен зус не мо же би ти ве ћи од 0,1 од сто укуп ног бро ја ак ци ја, то је у сва ком АД дру га чи ји. У Ви со ко град њи из но си три хи ља де ак ци ја, у Ни ско град њи 1.490, Опре ми 350, Хи дро ин же ње рин гу 680, Ен те лу 420, Ин ду стри ји 195, Ар хи тек ту ри 65 и Енер го да ти 385 ак ци ја.

Све оста ло је у ста ту ти ма за ви сних дру шта ва ре ше но на исто ве тан на чин, осим не ко ли ко дру га чи јих од ред би у ста ту ти ма Опре ме и Ин ду стри је, ко је су про ис те кле из са ста ва ак ци о на ра. С об зи ром да у овим пред у зе ћи ма ви ше од 30 од сто ак ци ја по се ду ју ма ли ак ци о на ри, пред ви ђе но је да они има ју по јед ног пред-став ни ка у Од бо ру ди рек то ра.

Од бор ди рек то ра има пет чла но ва од ко јих је је дан ди рек тор дру штва (из вр шни ди рек тор), а че ти ри су не из вр шна; ме ђу њи ма је дан је не за ви сан од дру штва. У Опре ми и Ин ду стри ји је дан члан је пред-став ник ма њин ских ак ци о на ра.

Чла но ве од бо ра ди рек то ра име ну је скуп шти на, а пред лог кан ди да та мо же да ти: ге не рал ни ди рек тор Енер го про јек та и ак ци о на ри (је дан или ви ше њих за јед но) ко ји по се ду ју нај ма ње пет од сто ак ци ја.

Ман дат им тра је че ти ри го ди не.Не из вр шни ди рек то ри над зи ру рад

ди рек то ра дру штва, пред ла жу по слов ну стра те ги ју и над зи ру ње но из вр ша ва ње. Не из вр шни ди рек тор не мо же би ти ли це ко је је за по сле но у том дру штву.

На пред лог ге не рал ног ди рек то ра, Од бор би ра јед ног од не из вр шних ди рек-то ра за пред сед ни ка Од бо ра.

Од бор ди рек то ра оба ве зно обра зу је ко ми си ју за ре ви зи ју. Има три чла на, је дан од њих је не за ви сни члан од бо ра ди рек то ра.

У СТРУК ТУ РИ АК ЦИ О НА РА ХОЛ ДИН ГА

АНО НИМ НИ ПО СЕ ДУ ЈУ 23 ОД СТО АК ЦИ ЈА

Пре ма нај но ви јим по да ци ма Цен трал-ног ре ги стра, Хол динг има укуп но 8.358 ак ци о на ра, од ко јих су 256 стра на ли ца.

Ме ђу ак ци о на ри ма - фи зич ким ли ци ма 1.288 је за по сле но у Енер го про јек ту. Они по се ду ју 7,8 од сто од укуп ног бро ја ак ци ја. Пен зи о не ра има 1.257 и у њи хо вом вла сни штву је та ко ђе 7,8 од сто ак ци ја. Ак ци о на ра, бив ших рад ни ка је го то во исто као и са да шњих, 1270, али са упо ла ма њим про цен том ак ци ја (3,94 од сто). Нај ви ше је аут сај де ра - 4042 ак ци о на-ра; у њи хо вом је по се ду је 6,3 од сто укуп ног бро ја ак ци ја. Укуп но, фи зич ка ли ца по се ду ју 30,8 од сто ка пи та ла Хол дин га.

Од укуп ног бро ја ак ци о на ра 180 су прав на ли ца, нај ви ше је ра зних дру шта ва са огра ни че ном од го вор но шћу (д.о.о), и то углав ном са ма лим бро јем ак ци ја. У по се ду прав них ли ца је 46,5 од сто ак ци ја.

Ме ђу пр вих де сет, по бро ју ак ци ја, на ла зе се: Ре пу бли ка Ср би ја, за тим два прав на ли ца - “На пред” и Гу ста виа (инвестициони фонд), и се дам ка сто ди ра чу на, по два во де Уни кре дит и Ер сте бан ка, по је дан Рај фај зен бан ка, Хи по Ал пе Адриа и НЛБ бан ка.

Ди ле ма мно гих ак ци о на ра је шта су ка сто ди ра чу ни, сма тра ју ли се прав ним ли ци ма?

Ка сто ди (ано ним ни) ра чун не ма свој ство прав ног ли ца. Бан ка ко ја во ди ра чун ни је за ко ни ти вла сник ак ци ја, већ ре пре зент вла сни ка, јед ног или ви ше њих. Бан ка отва ра и во ди ра чун хар ти ја од вред но сти сво јих кли је на та, на осно ву уго во ра за кљу че них са њи ма, и не сме да от кри је иден ти тет кли је на та, чак ни из да ва о цу ак ци ја. Та ко да за пра-во не зна мо да ли су то не ке фир ме, ин ве сти ци о ни фон до ви, или по је дин ци, по слов ни љу ди...

Ма ле ак ци о на ре, и јав ност уоп ште ин три ги ра пи та ње пра вих вла сни ка тих ра чу на, као и пи та ње за што се кри ју иза ка сто ди ра чу на. То у из ве сној ме ри за ни ма и за по сле не, има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да рас по ла жу ве ли ким бро јем ак ци ја, (22,6 од сто), са мим тим и знат но мо гу да ути чу на од лу ке.

“Не по зна ва ти вла снич ку струк ту ру је као да др жа ва има вла ду, а ми не зна мо ко су ми ни стри”, аде кват но је по ре ђе ње ко је су да ли уче сни ци јед ног фор му ма на сај ту Бе о град ске бер зе. Исто вре ме но има и оних ко ји су пу ни оправ да ња за та кву тај но ви тост, па по ми њу кон ку рен ци ју, пра во на тај ност по сло ва ња, на за шти ту лич них по да та ка.

У ХОЛ ДИН ГУ ЧЕ ТИ РИ

ИЗ ВР ШНА ДИ РЕК ТО РАНад зор ни од бор је при хва тио пред лог

ге не рал ног ди рек то ра да Хол динг има че ти ри из вр шна ди рек то ра, за че ти ри функ ци је, као и пред ло же не канд и да те за те функ ци је.

Име но ва ни су: др Ди ми тра ки Зи пов ски, из вр шни ди рек тор за фи нан-си је, ра чу но вод ство и план, мр Зо ран Јо ва но вић, за прав не по сло ве, Зо ран Ра до са вље вић за кор по ра тив не про јек-те, раз вој и ква ли тет, и Дра ган Та дић за про јек те real estate.

Из вр шни ди рек то ри, са ге не рал-ним ди рек то ром чи не Из вр шни од бор ди рек то ра као ор ган чи ју над ле жност и од го вор ност Но ви Ста тут Хол дин га де фи ни ше знат но пре ци зни је не го до са да.

Из вр шни од бор во ди по сло ве и од ре ђу је уну тра шњу ор га ни за ци ју, од го ва ра за тач ност по слов них књи га, при пре ма сед ни це Скуп шти не и пред-ла же њен днев ни ред, из вр ша ва ње не од лу ке, утвр ђу је и одо бра ва го ди шњи по слов ни план, усва ја пе ри о дич не фи нан-сиј ске из ве шта је Хол дин га и си сте ма Енер го про јект, из ве шта је о по сло ва њу ино-ком па ни ја, да је оба ве зу ју ће на ло ге и ста во ве пред став ни ци ма Хол дин га у скуп шти на ма за ви сних дру шта ва у ве зи ста ту сних про ме на...

Ста ту том је та ко ђе пре ци зи ра но да се од лу ке на сед ни ца ма ИОД до но се ве ћи ном гла со ва и да у слу ча ју јед на ке по де ле гла со ва - од лу чу ју ћи је глас ге не-рал ног ди рек то ра.


7

АД АР ХИ ТЕК ТУ РА

ИМЕНОВАН НОВИ ДИРЕКТОР, АРХИТЕКТА ЗО РАН РА ДО ЈИ ЧИЋ

На пред лог ге не рал ног ди рек то ра, Управ ни од бор АД Ар хи тек ту ра и ур ба-ни зам име но вао је ар хи тек ту Зо ра на Ра до-ји чи ћа за вр ши о ца ду жно сти ди рек то ра, на кон остав ке арх. Дра га на Ма на си је ви ћа на ту функ ци ју.

Арх. Ра до ји чић (1967) ра дио је у Енер го-про јек ту од 1994. до 1999. го ди не. Ка сни је осни ва соп стве ни ар хи тек тон ски би ро. Уче ство вао је на број ним до ма ћим и ино-стра ним кон кур си ма и осво јио пре ко 30 на гра да и при зна ња. По ме ни мо са мо пр ве на гра де: на кон кур су за ре кон струк ци ју Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта, за књи жа ру СКЦ-а, за ар хи тек тон ско-ур ба ни-стич ко ре ше ње цен трал не зо не Кња жев ца и стам бе ног на се ља у Ли сич јем по то ку у Бе о гра ду, ре кон струк ци ју ен те ри је ра На род не би бли о те ке Ср би је.

Ме ђу објек ти ма ко ји су ре а ли зо ва ни пре ма ње го вим про јек ти ма нај по зна ти је је сва ка ко Ју го сло вен ско драм ско по зо ри ште, за тим ре кон струк ци ја ен те ри је ра На род-

не би бли о те ке Ср би је, по слов ни цен тар Сла ви ја, га ле ри ја Чо ла ко вић, стам бе ни објек ти у Ли сич јем по то ку...

За ЈДП до био је на гра ду гра да Бе о гра-да из обла сти ур ба ни зма и ар хи тек ту ре, као и на гра ду Са ве за ар хи те ка та Ср би је, ве ли ку на гра ду 26. Са ло на ар хи тек ту ре. За из у зет но до стиг ну ће у стру ци до био је 2007.го ди не на гра ду Ин же њер ске ко мо-ре Ср би је.

За опо ра вак пред у зе ћа нео п ход ни су но ви уго во ри и ефи ка сна ре а ли за ци ја про је ка та. С об зи ром на ак ту ел не усло-ве по сло ва ња у окру же њу, мо ра мо би ти све сни да се до ста бил ног уго ва ра ња и до вољ не упо сле но сти мо же до ћи са мо уз огром не на по ре. Оче ку је нас, ини ци јал но, пе ри од ста би ли за ци је у ко ме ће при о ри-тет би ти ин тен зи ван мар ке тин шки рад у ци љу уго ва ра ња но вих по сло ва, као и фи нан сиј ска кон со ли да ци ја пред у зе ћа. Има мо тех нич ки ква ли те тан и стру чан ка дар ко ји по кри ва све про јек тант ске

ди сци пли не, ме ђу соб но ком па ти бил не, чи ме се обез бе ђу је за о кру жен про цес про јек то ва ња и по сти же кон ку рент ност на тр жи шту. То пред ста вља до бру осно ву за успех и по сти за ње же ље них ци ље ва. На сту па ће мо сву да где је Енер го про јект при су тан и те жи ти да сво јим кре а тив ним, ефи ка сним и ква ли тет ним ра дом осво ји мо и но ва тр жи шта, ис та као је Ра до ји чић у из ја ви за наш лист, по во дом свог име но-ва ња на ду жност ди рек то ра.

ОД 17. ДО 26. АПРИ ЛА

БИ РА ЈУ СЕ ОД БО РИ ДИРЕКТОРА У ЗА ВИ СНИМ ДРУ ШТВИ МА

Кра јем мар та управ ни од бо ри свих за ви сних дру шта ва за ка за ли су но ве ван ред не сед ни це скуп шти на на ко ји ма ће се иза бра ти од бо ри ди рек то ра.

Овим ће се прак тич но окон ча ти по сту пак ускла ђи ва ња ра да и по сло-ва ња са но вим За ко ном о при вред ним дру штви ма. Прет ход но су, на сед ни ца ма кра јем ја ну а ра, усво је ни но ви ста ту ти и осни вач ка ак та. Ста ту ти ма је пред-ви ђен јед но дом ни си стем упра вља ња у ко ме осим скуп шти не по сто ји са мо још је дан ор ган - од бор ди рек то ра.

Управ ни од бо ри су исто вре ме но утвр-ди ли и пред лог кан ди да та за чла но ве од бо ра ди рек то ра, име но ва ли ко ми си је за гла са ње, усво ји ли текст пу но моћ ја за гла са ње и обра зац фор му ла ра за гла са ње у од су ству.

У Ви со ко град њи и Ни ско град њи сед ни це ће се одр жа ти 17. апри ла, дан ка сни је у Ар хи тек ту ри и Ен те лу, у Хи дро ин же ње рин гу и Енер го да ти 19. апри ла. Ин ду стри ја и Опре ма ор га-ни зо ва ће но ве сед ни це скуп шти не 26. апри ла.

Сед ни це скуп шти на свих за ви-сних дру шта ва ор га ни зу ју се по но вим, истим пра ви ли ма ко ја су при ме ње на и у са зи ва њу скуп шти не Хол дин га. Украт ко: по зив ак ци о на-ри ма за сед ни цу, са дне вим ре дом и ма те ри ја ли ма би ће на ин тер нет стра ни ци сва ког АД. Ак ци о на ри ко ји не ма ју пра во лич ног уче шћа мо гу да да ју пу но моћ ја или да гла-са ју у од су ству.

Гла са ње у од су ству пред ви ђе но је де ве тог и де се тог апри ла - за ак ци о-на ре Ви со ко град ње и Ни ско град ње, 10. и 11. за ак ци о на ре Ар хи тек ту ре и Ен те ла, 11. и 12. за Хи дро ин же ње ринг и Енер го да ту, док су за ак ци о на ре Опре ме и Ин ду стри је ре зер ви са ни 18. и 19. април. Ова два пред у зе ћа, пре ма Ста ту ту, има ју дру га чи ји са став од бо ра ди рек то ра, па се и по сту пак пред ла га ња и из бо ра раз ли ку је. На и ме, ма њин ски ак ци о на ри има ју пра во на из бор јед ног не из вр шног ди рек то ра; свог кан ди да та тре ба да пред ло же и пи са ни пред лог до ста ве до 16. апри ла.

ЈЕД НО СТАВ НИ ЈЕ - ГЛА СА ТИ У ОД СУ СТВУМа ли ак ци о на ри ко ји не ма ју пра во да лич но уче ству ју у ра ду скуп шти не мо гу

да ти пу но моћ ја, или гла са ти у од су ству. При ли ком опре де љи ва ња за јед ну или дру-гу мо гућ ност тре ба зна ти ко ме се пу номо ћ је мо же да ти. Пре ма од ред ба ма ста ту та за ви сних дру шта ва и Хол дин га ко је су у пот пу но сти пре у зе те из но вог За ко на, пу но моћ ник не мо же би ти: кон трол ни ак ци о нар дру штва или ли це ко је је под кон тро лом кон трол ног ак ци о на ра, ди рек тор, за по сле ни у дру штву, или у дру штву ко је је кон трол ни ак ци о нар дру штва, (Хол динг је кон трол ни ак ци о нар свих АД у си сте му Енер го про јект) ре ви зор, од но сно ли це ко је је за по сле но у ре ви зор ској ку ћи ко ја је ан га жо ва на за ре ви зи ју.... Да кле, из бор је ве о ма су жен, прак тич но се сво ди на не по зна та ли ца. Осим то га, пу но моћ је се мо ра ове ра ва ти. Очи то је јед но-став ни је гла са ти у од су ству, бар за по сле ни ма у Енер го про јек ту - по треб но је са мо пар ми ну та да скок ну у са лу где се гла са.


8

ОСНОВ НЕ СМЕР НИ ЦЕ ПО СЛО ВА ЊА СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ

По ла зе ћи од чи ње ни це да је сред њо роч ни (че тво ро го ди шњи) про грам по слов не по ли ти ке Енер го про јект Хол динг а.д. и си сте ма Енер го про јект за пе ри од од 2011 – 2015. го ди не усво јен на XXXVI го ди шњој Скуп шти ни ак ци о на ра Енер го про јект Хол-динг а.д. одр жа ној 30.06.2011. го ди не, као и да је Управ ни од бор Енер го про јект Хол динг а.д. на сво јој 2. сед ни ци одр жа-ној 29.07.2011. го ди не усво јио про грам спро во ђе ња по слов не по ли ти ке у истом пе ри о ду, Основ-ним смер ни ца ма по сло ва ња си сте ма Енер го про јект ко је је Ге не рал ни Ди рек тор до ста вио Над зор ном од бо ру по твр ђе на је ре ше ност да се сви ра ни је одо бре ни про грам ски за да ци из вр ше у пла ни ра ним ро ко ви-ма и убр за си стем ско ре ша ва ње струк тур них сла бо сти по је ди них де ло ва си сте ма Енер го про јект и обез бе де по треб ни пред у сло ви за одр жи ви раз вој, раст при хо да и до би ти си сте ма Енер го про јект и раст за ра да за по сле них.

Про цес иден ти фи ка ци је и ре ша ва ња глав них струк тур них сла бо сти си сте ма Енер го про јект је за по чео то ком 2011. го ди не спро во ђе њем ме ра фи нан сиј ске ста би ли за ци је по сло ва ња по је ди-них а.д.-а си сте ма Енер го про јект ка ко би се за у ста ви ли не га тив ни по слов ни трен до ви и ре ви та-ли зо ва ле по слов не ак тив но сти на свим зна чај ним тр жи шти ма Енер го про јек та. Исто вре ме но је за по чет и про цес имо вин ско - прав не ана ли зе свих су бје ка та си сте ма у зе мљи и ино стран ству и кон со ли да ци ја вла снич ких и имо вин ских од но са.

То ком 2011. го ди не де таљ ни је су иден ти фи ко ва не и са гле да не сла бо сти по је ди них а.д.-а и по твр-ђе но је ра ни је за па жа ње да од ре-ђе ни број а.д.-а по слу је у зо ни кри тич них по слов них ре зул та та и да по сто је из ра же ни про бле ми

ли квид но сти, ор га ни за ци о ни и ка дров ски про бле ми, и дру ги по слов ни про бле ми ко ји, уко ли ко не бу ду на аде ква тан на чин ре ша-ва ни, мо гу за по сле ди цу има ти не га тив не ефек те ко ји се мо гу од ра зи ти на чи тав си стем.

Спро во ђе ње ста би ли за ци о них ме ра у ак ту ел ним еко ном ским усло ви ма по сло ва ња на тр жи шти-ма у зе мљи и ино стран ству је ре зул ти ра ло крат ко роч ним по зи-тив ним ефек ти ма у по је ди ним а.д.-има, док због фи нан сиј ских огра ни че ња и дру гих раз ло га ста би ли за ци о не ме ре у по је ди-ним а.д.-има ни су ни за по че те или су на са мом по чет ку.

Еко ном ске пер фор ман се си сте-ма Енер го про јект, иако су пре ма усво је ном би лан су по сло ва ња за 2011. го ди ну на ни воу пла ни ра-ног, по ка зу ју да по сто је осно ве за за бри ну тост, пр вен стве но ка да се ана ли зи ра кон ку рент-ност по је ди них де ло ва си сте ма Енер го про јект на до ма ћем и на стра ним тр жи шти ма, ка дров ски по тен ци ја ли и тех нич ко-тех но-ло шки ка па ци те ти.

Спро во ђе ње сред ње роч ног про гра ма ра да си сте ма Енер го про-јект се вр ши пу тем ре а ли за ци је 18 про је ка та ко ји су оформ ље ни у дру гој по ло ви ни 2011. го ди не и чи ји ка рак тер има за циљ по ста-вља ње осно ва и де фи ни са ње на чи на спро во ђе ња раз ли чи тих ста ту сних и раз вој них по ли ти ка са при мар ним ци ље ви ма да се обез бе ди ста бил ност по сло ва ња, одр жив раст при хо да, до би ти и за ра да, као и да се ула га њем у раз вој струч них и ру ко во де ћих ка дро ва Енер го про јек та обез бе ди тех но ло шко – тех нич ки раз вој свих де лат но сти си сте ма уз ак це-нат на под мла ђи ва ње укуп не ста-ро сне струк ту ре за по сле них.

Про грам ски за да ци пред ста-вља ју глав не за дат ке за Ге не-рал ног ди рек то ра и це ло куп но ру ко вод ство си сте ма Енер го про-јект, по ред ре дов них по слов них оба ве за у по гле ду ре а ли за ци је го ди шњих и сред њо роч них по слов них пла но ва.

Над зор ни Од бор Енер го про-јект Хол динг а.д. је одо брио сле-де ће ге не рал не стра те ги је:


9

У НА РЕД НОМ МАН ДАТ НОМ ПЕ РИ О ДУ 2012 – 2016. ГО ДИ НЕ

ФИ СКАЛ НА КОН СО ЛИ ДА ЦИ О НА И

ВЛА СНИЧ КА СТРА ТЕ ГИ ЈА

На ста вак фи скал не кон со ли-да ци о не стра те ги је би ће кон цен-три сан на да љу оп ти ми за ци ју тро шко ва по сло ва ња, оства ре ње стрикт ни је кон тро ле тро шко ва ре а ли за ци је про је ка та у зе мљи и по себ но у ино стран ству, уз ин те-зи ви ра ње са рад ње раз ли чи тих а.д.-а ра ди бо љег ис ко ри шће ња соп стве них ре сур са и ства ра-ња пред у сло ва за раз вој и раст при хо да и до би ти. У окви ру ове стра те ги је пер спек тив но ће би ти по треб но ана ли зи ра ти раз ли чи-те ор га ни за ци о не и по слов не па ра ме тре по је ди нач них а.д.-а и си сте ма у це ли ни и на осно ву то га до но си ти аде кват не од лу ке у сми слу мо гу ће тран сфор ма ци је вла снич ке струк ту ре.

СТРА ТЕ ГИ ЈА ДИ ВИ ДЕН ДИ

Опре де ли ти стра те ги ју рас по-де ле ди ви ден де та ко да за ви сна ак ци о нар ска дру штва тре ба да на сто је да ди ви ден ду из по сло ва-ња упла ћу ју ма тич ном дру штву, Енер го про јект Хол динг а.д., у нов цу, а да ма тич но дру штво вр ши ис пла ту ди ви ден ди ак ци-о на ри ма пу тем но вих еми си ја ак ци ја, уко ли ко не по сто је рас по-ло жи ва го то ви н ска фи нан сиј ска сред ства.

СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ЉУД СКИМ

РЕ СУР СИ МА И РАЗ ВОЈ КА ДРО ВА

СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ

Успе шне ре фор ме тре ба да се фо ку си ра ју на по ве ћа ње флек-

си бил но сти и про дук тив но сти рас по ло жи ве рад не сна ге у сми слу раз ме не ка дро ва из ме ђу а.д.-ова, под мла ђи ва ње струч-не и ру ко во де ће рад не сна ге, си сте мат ско шко ло ва ње, као и струч но уса вр ша ва ње. Ова стра те ги ја пер спек тив но ће се спро во ди ти пре ко функ ци је упра вља ња људ ским ре сур си ма са ни воа си сте ма Енер го про јект, а у са рад њи са а.д.-има. У скло пу ове стра те ги је би ће осми шљен и усво јен но ви си стем зва ња (рад них ме ста) и ба зних за ра да за по сле них у зе мљи и ино стран-ству, де фи ни са ни кри те ри ју ми за на пре до ва ње и на гра ђи ва ње по осно ву оства ре них ре зул та-та уз по што ва ње Ко лек тив ног уго во ра и За ко на о ра ду.

СТРА ТЕ ГИ ЈА ПО СЛОВ НИХ ОБЛА СТИ

И ТР ЖИ ШТА

Овом стра те ги јом би ће утвр-ђе ни ци ље ви раз во ја по слов них обла сти сва ког а.д-а по себ но и де фи ни са на њи хо ва при о ри тет-на тр жи шта и пла ни ран или по вра так на не ка исто риј ска тр жи шта Енер го про јек та или отва ра ње но вих у функ ци ји рас по ло жи вих ру ко во де ћих и струч них ка дро ва. За ви сно од тр жи шта, али оба ве зно у зе мљи, оства ри ва ти по слов ну са рад њу из ме ђу раз ли чи тих а.д.-а уз раз вој уза јам ног по ве ре ња и прин ци па нај бо ље мо гу ће по слов не са рад-ње. По сло ва ње на ино стра ним тр жи шти ма би ће нор ма тив но уре ђе но на аде кват ни ји на чин.

СТРА ТЕ ГИ ЈА РАЗ ВО ЈА

СИ СТЕ МА КВА ЛИ ТЕ ТА

У окви ру ове стра те ги је би ће из вр ше но ујед на ча ва ње си сте ма ква ли те та у че ти ри про јек тант-ско-кон сул тант ска а.д.-а, три

ин же ње ринг - из во ђач ка а.д.-а и пре о ста ла два а.д.-а та ко што ће се из вр ши ти уни фи ка ци ја по слов них про це ду ра и про це ду-ра ква ли те та у нај ви шој мо гу ћој ме ри и да ље раз ви ја ти са гла сно по слов ним по тре ба ма.

СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА РИ ЗИ ЦИ МА

По сло ва ње Енер го про јек та у зе мљи и на ино стра ним тр жи-шти ма зах те ва ус по ста вља ње си сте ма за ра но пре по зна ва ње и упра вља ње ри зи ци ма по сло ва-ња ко је тре ба да бу де са став ни део свих из вр шних функ ци ја, а јед на од основ них функ ци ја уну тра шње ре ви зи је. До дат но, при о ри тет тре ба да бу де про мо-ци ја ре фор ми ко је за циљ има ју по бољ ша ње укуп ног по слов ног ам би јен та оса вре ме ња ва њем по слов них ала та и тех но ло ги је. На раз во ју стра те ги је упра вља ња ри зи ци ма ра ди ће се ин те зив но и план ски.

СТРА ТЕ ГИ ЈА СОП СТВЕ НИХ

ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА

Соп стве не ин ве сти ци је си сте-ма Енер го про јект и а.д.-а у про те клим го ди на ма су би ле ли ми ти ра не. До но ше њем за ко на о јав ном – при ват ном парт нер-ству по ве ћа ва се атрак тив ност ула га ња у по је ди не сек то ре као што су енер ге ти ка, акви зи ци ја дру гих фир ми и дру го, што на ме-ће по тре бу раз ви ја ња ме то да пре по зна ва ња и са гле да ва ња ових по тен ци јал них ула га ња, као и мо гу ћих ефе ка та на по сло-ва ње а.д.-а или си сте ма Енер го-про јект.

Вла ди мир Ми ло ва но вићГе не рал ни ди рек тор


10

АД ЕН ТЕЛ

НО ВИ ПО СЛО ВИ НА БЛИ СКОМ ИС ТО КУУ пр ва два ме се ца ове го ди не Ен тел је

уго во рио ви ше но вих по сло ва у ре ги о ну Бли ског ис то ка, укуп не вред но сти пре ко се дам ми ли о на евра.

Тра ди ци о нал ни ин ве сти тор Кahramaa ан га жо вао је на ше струч ња ке за из ра ду сред њо роч не стра те ги је снаб де ва ња Ка та ра елек трич ном енер ги јом и во дом. Реч је о сту ди ји ко јом ће се, из ме ђу оста-лог, де фи ни са ти укљу чи ва ње до дат них про из вод них ка па ци те та, про це ду ре и уво ђе ње про це са из да ва ња ли цен ци, као и ре гу ла тор на пра ви ла из до ме на во до снаб де ва ња и енер ги је. Уко ли ко се ана ли зом по ка же као нео п ход но, Ен тел ће при пре ми ти тен дер ску до ку мен та ци ју и ра ди ти ева лу а ци ју по ну да за но ву елек-тра ну, сна ге око 2.500 ме га ва та ко ја би, по ред елек трич не енер ги је, про из во ди ла и око по ла ми ли о на ку би ка во де днев но. Ово је на ста вак до са да шњег ра да у овој обла сти, у ко јој су већ уве де не про це ду-ре за от куп стру је и во де од не за ви сних, при ват них про из во ђа ча.

Осим овог, у Ка та ру је за кљу че но и не ко ли ко уго во ра с ком па ни јом Qa tar Pe tro le um, Qa tar Alu mi ni um и из во ђач-ким фир ма ма.

У Ома ну, дру гој зе мљи ре ги о на у ко јој Ен тел има зна ча јан обим ак тив но сти, пот-пи сан је уго вор за кон сул тант ске услу ге на из град њи ди стри бу тив не мре же пит ке во де у ре ги о ну Аl Da kli jah, јед ном од нај-гу шће на се ље них под руч ја. Ин ве сти тор је Упра ва за елек трич ну енер ги ју и во ду Ома на, за ко ју је већ ура ђе но не ко ли ко

по сло ва. Пред ви ђе но је да се из овог си сте ма снаб де ва ју во дом сви гра до ви и на се ља у овом ре ги о ну Ома на.

У Еми ра ти ма Ен тел ће та ко ђе пру-жа ти кон сул тант ске услу ге на из град њи ди стри бу тив них тра фо ста ни ца и ди стри-бу тив них во до ва чи ји је ин ве сти тор Abu Dha bi Di stri bu tion Com pany.

АД ОПРЕМА У НИ ГЕ РИ ЈИ

ТРИ НО ВА УГО ВО РА

Ком па ни ја Енер го Ни ге ри ја уго во ри-ла је у фе бру а ру три но ва по сла, укуп не вред но сти 7,6 ми ли о на евра. Два уго во ра за кљу че на су за из град њу два дво стру ка да ле ко во да, ду жи не 24 и 18 ки ло ме та ра, на по на 132 КV, у ре ги о ну Ri vers Sta te. Ин ве сти тор је Ta la ve ras Gro up of Com pa-ni es. Вред ност ра до ва је 6,8 ми ли о на евра, а рок за ре а ли за ци ју 15 ме се ци.

Са Си мен сом је за кљу чен уго вор о из во ђе њу спе ци фич них ра до ва на мон-та жи 330 ки ло волт не тра фо ста ни це за га сну елек тра ну Ge re gu II, у ре ги о ну Ko gi Sta te. Уго во ре на вред ност овог по сла је 0,8 ми ли о на евра, тре ба да се за вр ши за пет ме се ци.

У апри лу се оче ку је пот пи си ва ње још јед ног уго во ра у Ни ге ри ји - за из во ђе ње елек тро ма шин ских и ин фра струк тур них ра до ва на ста ди о ну у гра ду Ујо, у са ве зној др жа ви Аква Ибом, ко ја је ин ве сти тор

овог про јек та. На ли ци та ци ји за из во ђе-ње ра до ва Енер го Ни ге ри ја је на сту па ла за јед но са ком па ни јом Ju li us Ber ger (фи ли-ја ла не мач ке ком па ни је Ber ger Bil fin ger у Ни ге ри ји). Њи хо ву за јед нич ку по ну ду ин ве сти тор је при хва тио као нај по вољ ни-ју. Кра јем фе бру а ра до би је но је и пи смо о на ме ра ма. Вред ност по ну ђе них ра до ва је 18 ми ли о на евра.

Но вим уго во ром би се на ста ви ла успе шна са рад ња са овим ин ве сти то-ром, за по че та 2008. го ди не. Од та да су успе шно ре а ли зо ва не две фа зе ра до ва на ком плек су па ла те гу вер не ра, а у то ку је тре ћа - елек тро ма шин ски ра до ви на ад ми ни стра тив ном објек ту од око 3000 ква дра та. Ка ко је уго во ре но, тре ба да се за вр ше до 23. сеп тем бра ове го ди не.

Вред ност уго во ре них по сло ва 7,6 ми ли о на евра. - Пред пот пи си ва њем уго вор за из во-ђе ње елек тро ма шин ских ра до ва на ста ди о ну у гра ду Ујо, по што је ин ве сти тор при хва-тио за јед нич ку по ну ду на ше ком па ни је и Џу ли јус Бер ге ра

На палати гувернера државе Аква Ибом изводи се трећа фаза радова

АД НИ СКО ГРАД ЊА У УГАН ДИ

РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА СА О БРА ЋАЈ НИ ЦАНи ско град ња је са Град ском упра вом Кам па ле уго во ри ла ра до ве на ре кон струк-

ци ји три град ске са о бра ћај ни це, укуп не ду жи не де вет ки ло ме та ра. Ре кон струк ци ја об у хва та за ме ну тла, но ву ко ло во зну кон струк ци ју, као и ин ста ла ци је и улич ну ра све ту.

Вред ност ра до ва је 5,6 ми ли о на евра, а тре ба да се за вр ше до кра ја ове го ди не. По сао је до би јен на ме ђу на род ном тен де ру, а фи нан си ра га Свет ска бан ка.

За ди рек то ра про јек та име но ван је ди пло ми ра ни ге о ло шки ин же њер Ро до љуб Ра до је вић ко ји је ра дио у Уган ди, на пу ту Га ја за - Зи роб ве.

Ра до је вић (1971) се у Енер го про јек ту за по слио као при прав ник, 1995. го ди не. Оба вљао је ра зно вр сне по сло ве, у ба зи ма ши на, у при пре ми ме ха ни за ци је, у би роу за кон струк тив не ма те ри ја ле, на про јек ту Ћи ра-Пју ра (тре ћа фа за), а по след њих го ди на у тех нич кој опе ра ти ви у ино стран ству.

По се ду је ли цен цу од го вор ног из во ђа ча ра до ва на из ра ди ге о тех нич ких под-ло га.


11

АД ИН ДУ СТРИ ЈА

УГО ВО РЕ НИ ПО СЛО ВИ У КА ЗАХ СТА НУ

По сле ви ше ме сеч не за јед нич ке акви зи ци је са Ви со ко град њом и ње ном фи ли ја лом у Ак та уу, по чет ком ове го ди не АД Ин ду-стри ја је до би ла но ве по сло ве у Ка зах ста ну. За дро би ли шно по стро је ње у Ак то беу уго во ре но је про јек то ва ње, обез бе ђе ње до зво ла и са гла сно сти, ис по ру ка тех но ло шке опре ме, над зор над мон та жом, пу шта ње у рад и до ка зи ва ње про јек то ва них па ра ме та ра. Реч је о објек ту за дро бље ње шља ке ко ја на ста је у руд ни ци ма као ја ло ви на по сле ли ве ња хро ма; дро бљењм се пре тва ра у ма те ри јал ко ји ће се ко ри сти ти у из град њи пу те-ва. Вред ност овог по сла је 1,7 ми ли о на евра. Ин ве сти тор је тран сна ци о нал на ком па ни ја KAZCHROM у Ак то беу. Аванс је упла ћен и про јек тан ти уве ли ко ра де. Ди рек тор про јек та је Де јан Пан то вић.

Дру ги по сао је про је кат бол ни це у Ак та уу, од но сно ви ше на-мен ске кли ни ке по вр ши не око де сет хи ља да ква дра та, за ко ју је Ви со ко град ња по ну ди ла ин ве сти то ру, фир ми “So fie Med gro up”, про јек то ва ње и из во ђе ње. Уго во ре но је, за са да, са мо про јек-то ва ње, а ре а ли за ци ја уго во ра пре не та на Ин ду стри ју. Ра ди се ком плет на тех нич ка до ку мен та ци ја, осим тех но ло шког про јек-та. Реч је о објек ту ко ји је за по чет, ура ђе на је кон струк ци ја, а

ду же вре ме сто ји не за вр шен, па је ин ве сти тор од ре дио ње го ву но ву на ме ну, уз по ве ћа ње ква дра ту ре. Уго во ре на вред ност про-јек тант ских услу га је 238 хи ља да евра. Про јек том ру ко во ди др Бран ка Ти мо ти је вић.

- По гор ша ње си ту а ци је у зе мљи и од су ство ин ве сти ци ја у ин ду стри ји, на те ра ло нас је да уло жи мо мак си мал не на по ре да иза ђе мо на ино стра но тр жи ште. Та тран зи ци ја са до ма ћег (где смо ско ро ис кљу чи во ра ди ли) на стра но тр жи ште ком пли ко-ва на је и ску па за ма ло пред у зе ће као што је АД Ин ду стри ја. По вољ на је окол ност што Ви со ко град ња у Ка зах ста ну има ре ги стро ва ну фи ли ја лу, па смо на сту па ли пре ко ње, ис ти че Љу би сав По по вић, ди рек тор АД Ин ду стри ја.

Овако ће изгледати будућа вишенаменска клиника у Актауу (Казахстан) ДИ РЕК ТОР ФИ ЛИ ЈА ЛЕ У

АЛМА АТИ ДУ ШКО ГУ ЛАН

Управ ни од бор Ни ско град ње име но вао је Ду шка Гу ла на за ди рек то ра фи ли ја ле у Ал ма Ати (Ка зах стан). Гу лан је ди пло-ми ра ни гра ђе вин ски ин же њер, хи дро-кон струк тив ног сме ра, у Ни ско град њи ра ди од 1984. го ди не. Оба вљао је по сло ве тех-но ло ги је и ор га ни за ци је гра ђе ња, кал ку ла ци ја, на зе мља ним и бе тон ским ра до ви ма, као и ко мер ци јал ним по сло ви ма. Ис ку-ство на ру ском го вор ном под руч ју сте као је ра де ћи три го ди не у пред став ни штву у Мо скви.

Обра зла жу ћи пред лог за име но ва ње, ди рек тор Ни ско град-ње Сто јан Чо ла ков ис та као је да се по ло ви ном го ди не оче ку је не ко ли ко ли ци та ци ја на ко ји ма ће Ни ско град ња уче ство ва ти и да је нео п ход но да обез бе ди ква ли те тан на ступ.

ИМЕ НО ВАН ДИ РЕК ТОР ПРЕД СТАВ НИ ШТВА У

МО СКВИОд пр вог мар та функ ци ју ди рек то ра пред став ни штва Ви со ко-

град ње у Мо скви оба вља Ма ја Ко ко ље вић Бу ки лић, ди пло ми ра ни ин же њер ар хи тек ту ре. Од лу ку о име но ва њу до нео је Управ ни од бор Ви со ко град ње, уз са гла сност УО Хол дин га.

М. Ко ко ље вић Бу ки лић је у Енер го про јек ту за по сле на од 1985. Ра ди ла је на из ра ди и раз ра ди про је ка та за ви ше обје ка та. На гра ди ли шту Бе жа ниј ска ко са - блок 18 и 20 би ла је шеф тех-нич ке при пре ме. Ра ди ла је као во де ћи ин же њер на гра ди ли шту Сбер бан ке у Мо скви, во де ћи ин же њер и ко ор ди на тор про јек та хо тел ског ком плек са Кра сна По ља на, и ви ше на мен ске ха ле у скло пу хо те ла Ла зур на ја у Со чи ју. Као ру ко во ди лац Би роа за раз ра ду про је ка та ба ви ла се уго ва ра њем, пра ће њем и ко ор ди на-ци јом ни за про је ка та, у зе мљи и Ру си ји. По ка за ла се успе шном и као тех нич ки ди рек тор ра до ва на тр жно-ре кре а тив ном цен тру Ак тау у Ка зах ста ну.

Члан је Ин же њер ске ко мо ре Ср би је, по се ду је ли цен це за од го вор ног про јек тан та и од говор ног из во ђа ча. Го во ри ен гле ски и ру ски. На но ву ду жност до ла зи са ме ста ди рек то ра ра до ва на ком плек су за про из вод њу ви на у Са ри а га шу (Ка зах стан) ко ји је не дав но за вр шен.

У ОР ГА НИ МА ПРИ ВРЕД НЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ АК ТИ ВАН УЧЕ СНИК

Не ко ли ко струч ња ка и ру ко во ди ла ца Енер го про јек та иза бра но је кра јем про шле го ди не на раз не ду жно сти у ор га-ни ма При вред не ко мо ре Ср би је. Осим ге не рал ног ди рек то ра Вла ди ми ра Ми ло ва но ви ћа ко ји је члан Скуп шти не ко мо ре и пред сед ник Од бо ра за еко ном ске од но се са ино стран ством, у рад и ак тив но сти ко мо ре укљу че ни су: Сто јан Чо ла ков, као за ме ник пред сед ни ка Од бо ра за гра ђе ви нар ство; Бра ти слав Сти шо вић је члан Од бо ра за гра ђе ви нар ство, ин ду стри ју гра-ђе вин ског ма те ри ја ла и стам бе ну при вре ду, Бо ро Цви ја но вић је пред сед ник гру па ци је ви со ко град ње у Од бо ру за гра ђе ви-нар ство, док је Мла ден Си мо вић члан Од бо ра за енер ге ти ку и енер гет ско ру дар ство.

У При вред ној ко мо ри Ср би је већ ду ги низ го ди на ан га жо-ван је Ан ђел ко Ко ва че вић, афир ми са ни струч њак Енер го про-јек та и ду го го ди шњи ди рек тор мар ке тин га у Хол дин гу, са да у пен зи ји. У Ко мо ри оба вља функ ци ју пот пред сед ни ка.


12

НО ВИ ЗА КОН УВО ДИ ОБА ВЕ ЗАН УНУ ТРА ШЊИ НАД ЗОР

ОД “НЕ МО ГУ ЋЕ МИ СИ ЈЕ” - ОБА ВЕ ЗАСу де ћи по оно ме што пред ви ђа ју но ви

ста ту ти за ви сних дру шта ва и Хол дин га, у бу ду ћем пе ри о ду мо же се оче ки ва ти мно го бо ља ин тер на кон тро ла и над зор по сло ва ња. Но ви За кон о при вред ним дру штви ма дао је оба ве зу ју ћи нор ма тив-ни оквир за ус по ста вља ње ове функ ци је, а ка ко ће би ти ор га ни зо ва на - ре гу ли са ће по себ ним ак том са ма пред у зе ћа, за ви сно од сво јих по тре ба, ци ље ва, де лат но сти. Пр ви ко рак је фор ми ра ње ко ми си је за ре ви зи ју, што је по За ко ну оба ве зно. Фор-ми ра ју их од бо ри ди рек то ра (у за ви сним дру штви ма), од но сно Над зор ни од бор - у Хол дин гу. Оп шир но и де таљ но се у За ко ну и ста ту ти ма пред у зе ћа де фи ни ше њи хо ва над ле жност и са став.

У Енер го про јек ту се ду же од две де це ни је го во ри о ин тер ној ре ви зи ји, као зна чај ном ви ду надзора по сло ва ња.

У раз ли чи тим пе ри о ди ма раз ли чи те су би ле и иде је о то ме ка ко ор га ни зо ва ти ин тер ну ре ви зи ју, шта су јој за да ци и ци ље ви, ко ме тре ба да бу де под ре ђе на... У по чет ку, пред ла га ло се да ра ди као део сек то ра за фи нан си је, за тим као по се бан сек тор са две слу жбе: за фи нан сиј ску и опе ра тив ну ре ви зи ју. По чет ком 2000-их усво јен је био кон цепт “РЕ ВИ ЗИ ЈА 3 Е” по ко ме ин тер на ре ви зи ја ис пи ту је це ло куп но по сло ва ње, све по слов не ак тив но сти пред у зе ћа, об у хва та ре ви-зи ју Еко но мич но сти, Ефи ка сно сти и Ефек тив но сти. Ис пи ту је све по слов не тран сак ци је, ка ко би иден ти фи ко ва ла обла сти у ко ји ма су по треб на по бољ ша-ња. Су шти на је да де лу је пре вен тив но, да бла го вре ме но от кри је сла бе тач ке по сло-ва ња, ка ко би на ба зи то га ме наџ мент пред у зео ме ре и ак ци је за уна пре ђе ње свих ви до ва по сло ва ња.

У то вре ме у Ср би ји ни је би ло за кон-ске ре гу ла ти ве о ин тер ној ре ви зи ји, у та да шњем За ко ну о пред у зе ћи ма по ми-ња ла се са мо као мо гућ ност, ни је би ла оба ве зна. У Енер го про јек ту је, без об зи ра на то, на чел но по сто ја ла ре ше ност да се уве де ин тер на ре ви зи ја, усва ја на су два-три раз ли чи та пра вил ни ка о ин тер ној ре ви зи ји, фор ми ра не су слу жбе, али у прак си - ин тер на ре ви зи ја ни је за жи ве ла. Бо ље ре че но, по сто ја ла је на па пи ру, у ор га ни за ци о ној ше ми, али су углав ном ос та ја ле ка дров ски не по пу ње не. (сем у јед ном крат ком пе ри о ду, ка да је има ла три за по сле на, ко ја су се убр зо вра ти ла у сво ја ма тич на АД). Та ко је је ин тер на ре ви зи ја оста ла “не мо гу ћа ми си ја”.

Но ви За кон о при вред ним дру штви-ма, с ко јим смо се упра во ускла ди ли, и

ко ји уво ди оба ве зу над зо ра, не ко ри сти тер мин ин тер на ре ви зи ја, већ уну тра шњи над зор. Да ли је то исто или ни је? Мир-ја на Бо ги ће вић, пред сед ник Удру же ња ин тер них ре ви зо ра у Ср би ји и јед на од ма ло број них сер ти фи ко ва них ин тер них ре ви зо ра, ка же: “За ко но да вац је за пра во ин тер ну ре ви зи ју пре именовао у уну-тра шњи над зор. Ми из Удру же ња смо имали при мед бе и пред ло ге, с обзи ром да у прак си тај тер мин мо же да иза зо ве за бу не и ди ле ме”.

Ин тер ни (или уну тра шњи, ка ко сто ји у За ко ну) над зор је ши ри по јам и об у хва та све вр сте и об ли ке кон трол них ме ра и ак тив но сти ко је ру ко вод ство ус по ста вља. Ин тер на ре ви зи ја је само је дан ви д ин тер ног над зо ра. Пре ма ре чи ма М. Бо ги ће вић, ин тер на ре ви зи ја као про фе си ја и као по себ на функ ци ја у ор га ни за ци ји пред ста вља ак тив ност не за ви сног, објек тив ног уве ра ва ња и са ве то дав ну ак тив ност, у ци љу уна пре-ђе ња по сло ва ња ор га ни за ци је. Дру гим ре чи ма, ин тер на ре ви зи ја је ви ши ни во ин тер ног над зо ра, чи ја је уло га да оце њу је ефек тив ност свих дру гих кон тро ла, тј. це ло ку пан си стем ин тер них кон тро ла, да их преи спи ту је, да пред ла же ко рек-тив не ме ре.

За пи та ће мо се: че му тај “су пер над-зор”, ако су од го ва ра ју ће кон тро ле ну жно угра ђе не у са ме про из вод не, тех но ло шке и по слов не про це се уоп ште? Про сто за то, об ја шња ва М. Бо ги ће вић, што је јед ном ус по ста вљен си стем ин тер не кон тро ле склон уру ша ва њу, као и сва ки дру ги си стем, и за то што се и по слов ни про-це си ме ња ју, услед про ме на по слов ног окру же ња, тех но ло ги је, ор га ни за ци је ...За то се и си стем ин тер них кон тро ла мо ра кри тич ки пре и спи ти ва ти, оце њи-ва ти и ко ри го ва ти.

За кон је пре пу стио пред у зе ћи ма да сво јим ак ти ма уре де на чин спро во ђе ња и ор га ни за ци ју ра да уну тра шњег над-зо ра (интерне ревизије) по сло ва ња. У јав ним АД нај ма ње јед но ли це над ле жно за уну тра шњи над зор мо ра ис пу ња ва ти усло ве про пи са не за ин тер не ре ви зо ре. Ста ту том или дру гим ак том пред у зе ћа та ко ђе про пи су ју ко је усло ве мо ра ис пу-ни ти ли це ко је ру ко во ди по сло ви ма уну тра шњег над зо ра у по гле ду струч ног зна ња и ис ку ства ко ја га чи не по доб ним за ту функ ци ју.

ЧИ МЕ СЕ БА ВИ УНУ ТРА ШЊИ НАД ЗОР

Пре ма за кон ској од ред би, по сло-ви уну тра шњег над зо ра су: кон тро ла ускла ђе но сти по сло ва ња са за ко ном, про пи си ма и ак ти ма пред у зе ћа, над зор над спро во ђе њем ра чу но вод стве них по ли ти ка, про ве ра спро во ђе ња по ли-ти ке упра вља ња ри зи ци ма, пра ће ње ускла ђе но сти ор га ни за ци је и де ло ва ња дру штва са Ко дек сом кор по ра тив ног упра вља ња, вред но ва ње по ли ти ка и про це са у АД, као и пред ла га ње њи хо-вог уна пре ђе ња.

Као што се ви ди, реч је о нај де ли-кат ни јим пи та њи ма упра вља ња и ра да при вред них дру шта ва.

ШТА РА ДИ КО МИ СИ ЈА ЗА РЕ ВИ ЗИ ЈУИз ме ђу оста лог, ко ми си ја за ре ви зи ју при пре ма, пред ла же и про ве ра ва спро во-

ђе ње ра чу но вод стве них по ли ти ка и по ли ти ке упра вља ња ри зи ци ма, да је пред ло ге за име но ва ње и раз ре ше ње ли ца над ле жних за оба вља ње уну тра шњег над зо ра, ис пи ту је при ме ну ра чу но вод стве них стан дар да и оце њу је са др жи ну фи нан сиј ских из ве шта ја, спро во ди по сту пак из бо ра ре ви зо ра (екс тер ног)...

Ко ми си ја за ре ви зи ју има пет чла но ва, од ко јих је је дан не за ви сни члан Над зор-ног од бо ра (у Хол дин гу), од но сно Од бо ра ди рек то ра (у за ви сним пред у зе ћи ма). Он је исто вре ме но и пред сед ник ко ми си је. Нај ма ње је дан члан ко ми си је мо ра би ти ли це ко је је овла шће ни ре ви зор, или има од го ва ра ју ћа зна ња и рад но ис ку ство у обла сти фи нан си ја и ра чу но вод ства. Чла но ве ко ми си је не мо гу пред ла га ти, ни ти на би ло ко ји на чин уче ство ва ти у од лу чи ва њу о ње ном са ста ву, ге не рал ни ди рек тор и из вр шни ди рек то ри (у Хол дин гу), од но сно ди рек тор (у за ви сним дру штви ма).


13

СВЕ ПО ПУ ЛАР НИ ЈА У СВЕ ТУ, СТИ ЖЕ И КОД НАС

ЗЕ ЛЕ НА ГРАД ЊА КУ ЦА НА ВРА ТАТренд зе ле не, или еко ло шке град-

ње по ста је све по пу лар ни ји у све ту. Енер го про јект, као ком па ни ја ко ја се ба ви про јек то ва њем и из во ђе њем нај-ра зно вр сни јих обје ка та, ори јен ти са на на са вре ме не тех но ло ги је и њи хо ву при ме ну, при пре ма се и за та кав си стем град ње ко ји ће се у бли ској бу дућ но сти све ви ше при ме њи ва ти.

Де се так ин же ње ра из Ви со ко град ње, Опре ме и Ин ду стри је не дав но је за вр ши ло кур се ве о стан дар ди ма зе ле не град ње, као пр ви ко рак ка сти ца њу сер ти фи ка-та ко јим би бу ду ћим ин ве сти то ри ма, по сло дав ци ма га ран то ва ли струч ност, оспо со бље ност за ре а ли за ци ју тзв. зе ле-них згра да.

“Зе ле на град ња”, нај кра ће ре че но, под ра зу ме ва: про јек то ва ње и из во ђе ње уз упо тре бу при род них и ма те ри ја ла са што ма ње штет них суп стан ци, ра ци о-нал но ко ри шће ње при род них ре сур са, енер гет ску ефи ка сност...

По ла зни ци кур са, ме ђу ко ји ма је би ло гра ђе вин ских, ма шин ских и елек-тро ин же ње ра, об ја шња ва ју нам основ не пој мо ве и еле мен те зе ле не град ње. Пре ма ре чи ма Би ља не Јев тић (АД Опре ма), шест је основ них еле ме на та, од но сно обла сти ко је су не за о би ла зне и ко је ка рак те ри шу си стем зе ле не град ње. То је, пр во, одр жи во гра ди ли ште, што зна чи да се ра до ви из во де са нај ма њим штет ним ути ца ји ма по око ли ну (пра-

ши на, бу ка, еро зи ја те ре на...). Дру ги - ефи ка сност у по тро шњи во де, што под ра зу ме ва, на при мер, уград њу си сте-ма за при ку пља ње ки шни це (ко ја би се ко ри сти ла као тех нич ка во да), сла ви на са ре гу ла то ри ма про то ка, итд. За тим, енер ги ја и ат мос фе ра, од но сно ште дљи-во тро ше ње енер ги је, уз исто вре ме но сма ње ње еми си је угљен-ди ок си да. То се мо же по сти ћи ко ри шће њем при род ног све тла, по ста вља њем со лар них ће ли ја, тј. ко ри шће њем об но вљи вих из во ра енер ги је. Сле де ћа област су ма те ри ја ли и ре сур си, при род ни, об но вљи ви, ре ци-кли ра ју ћи... Про стор уну тар згра да мо ра би ти та ко про јек то ван да тро ши што ма ње енер ги је за гре ја ње и да омо гу ћи мак си ма лан ком фор ко ри сни ку.

Као што се ви ди, си стем зе ле не град ње не чи не са мо ма те ри ја ли и опре ма. Он об у хва та чи тав низ по сту па ка и стан дар да ко је тре ба спро ве сти од про јек то ва ња, и од по чет ка до кра ја град ње.

По ла зни ци ових кур се ва са зна ли су све о мо де ли ма до би ја ња сер ти фи ка та, од основ ног - за основ на зна ња о зе ле ном ди зај ну, кон струк ци ји и ре ше њи ма, до сер ти фи ка та за про фе си о нал це из спе-ци ја ли зо ва них обла сти (ди зајн згра де и кон струк ци ја, ку ће, ен те ри јер, упра вља ње и одр жа ва ње...).

При ли ком сер ти фи ка ци је згра да за сва ку од шест обла сти до де љу је се од ре ђен број по е на, а нај ви ше се бо ду је упра во област ко јом се ба ви АД Опре ма - вен ти ла ци ја, кли ма ти за ци ја, гре ја ње, јер од тих си сте ма за ви си по тро шња енер ги је у згра да ма. А кад се сви бо до-ви са бе ру, то згра ду свр ста ва у јед ну од че ти ри гру пе, или ка те го ри је, за сва ку се до би ја раз ли чит сер ти фи кат (основ ни, сре бр ни, злат ни или пла ти на сти).

Има ју ћи у ви ду да се зе ле ном мо же сма тра ти она згра да ко ја ис пу ња ва не ки од ме ђу на род них стан дар да зе ле не град ње и ко ја има од го ва ра ју ћи сер ти фи кат ко ји то по твр ђу је, ја сно је да Ср би ја још не ма зе ле них згра да. Има, ме ђу тим, не ко ли ко обје ка та за ко је је по кре нут по сту пак сер ти фи ка ци је (Бан ка Ин те за, Управ на згра да Со си је те же не рал бан ке, Тр жни цен тар Ушће...) Има и низ из ве де них обје ка та у ко ји ма су при ме ње ни по је ди ни еле мен ти зе ле не град ње. Ме ђу та кви ма је и Дел та си ти, где је АД Опре ме из ве ла све ин ста ла тер ске ра до ве.

Уче сни ци ма кур са по себ но се до пао ин тер ак тив ни део пре да ва ња, у окви ру ко га су из не ти број ни при-ме ри прак тич не при ме не стан дар да зе ле не град ње и раз ме ње на ме ђу соб на ис ку ства. “Пре по зна ли смо не ке еле-мен те зе ле не град ње у објек ти ма ко је смо гра ди ли, са мо што се то та да ни је та ко зва ло”, ка же Би ља на. Слич но је и ис ку ство На та ли је Па јић, из Ви со ко-град ње: “Мно ги еле мен ти зе ле не град ње са др жа ни су у оно ме што смо до сад ра ди ли. Основ ни по сту ла ти гра ђе ња исти су, оно што ка рак те ри ше зе ле ну

град њу је сте ви со ка еко ло шка свест, а у Ср би ји упра во она не до ста је”, ка же Па ји ће ва, уз кон ста та ци ју да још не ма ни ка кве ре гу ла ти ве о зе ле ној град њи, а не по зна ни ца је ко ји ће се стан дар ди при ме њи ва ти. Осим аме рич ких, ко ји су би ли те ма кур са, има и не ко ли ко европ ских.

Би ло ко ји да се при ме не, ефек ти би тре ба ло да бу ду слич ни. Мо гу се са же ти у јед ну ре че ни цу: 50 од сто ма ња по тро шња стру је, 40 од сто ма ња по тро шња во де, за тре ћи ну ма ња еми-си ја угљен-ди ок си да, чак 70 од сто ма ње от па да. Упра во ове број ке чи не зе ле ну град њу ис пла ти вом. Из град ња по си сте му зе ле них згра да ску пља је од кла сич не, али се то ком екс пло а та ци је објек та, кроз ове уште де та раз ли ка бр зо на док на ди.

Биљана Јевтић: елементе зелене градње препознали смо и у неким

изведеним објектима

Наталија Пајић: Зелена градња подразумева високу еколошку свест


14

ПРЕ МА АНЕК СУ УГО ВО РА ЗА ТРА ФО СТА НИ ЦУ У ЛА ГО СУ

ЗА ВР ШЕ ТАК РА ДО ВА - ДО КРА ЈА 2012.

ПОСЛЕ ОШТРЕ ЗИМЕ

УБРЗАВАЈУ СЕ РАДОВИ У БОРУ

По чет ком мар та у Енер го про јек ту је одр жан са ста нак свих уче сни ка у ре кон-струк ци ји то пи о ни це и из град њи фа бри ке сум пор не ки се ли не у Бо ру. Раз мо трен је до са да шњи ток ре а ли за ци је про је ка та, као и мо гућ но сти за ин тен зи ви ра ње ра до ва ко ји су то ком зи ме би ли у за сто ју.

Ка ко нам је ре кла Ве сна Про да но-вић, ди рек тор про јек та, при кра ју је

ускла ђи ва ње про јект не до ку мен та ци је са зах те ви ма ин ве сти то ра, на кон че га ће ра до ви мо ћи да се убр за ју. У то ку су ис ко пи и бе тон ски ра до ви, а у ју ну тре ба да за поч не из ра да че лич не кон-струк ци је - за оба објек та. Ових да на сти жу и пр ви де ло ви уво зне опре ме за фа бри ку сум пор не ки се ли не. Ком плет-на про це сна опре ма, ка ко је пла ни ра но,

би ће го то ва и сук це сив но ће при сти за ти до кра ја го ди не, ка ко би се у на ред ној за по че ла мон та жа.

Упр кос спо рим би ро крат ским про-це ду ра ма, ис ти че В. Про да но вић, све до зво ле за из град њу би ће ових да на обез-бе ђе не, па се убу ду ће мо же оче ки ва ти ве ћи за мах гра ђе вин ских ра до ва.

Глав ни из во ђач оба објек та у Бо ру је ка над ска фир ма Ла ва лин, а но си лац и ис по ру чи лац тех но ло шке опре ме за то пи о ни цу је фин ска ком па ни ја Ауто-тек. Енер го про јек ту су по ве ре ни тзв. ло кал ни ра до ви, чи ја укуп на вред ност из но си 53 ми ли о на евра. У њи хо вој ре а ли за ци ји ан га жо ва на су три пред у-зе ћа из си сте ма: Опре ма за ру ко во ђе ње про јек том, ко ор ди на ци ју, обез бе ђе ње бан кар ских га ран ци ја и оси гу ра ња, и елек тро-ма шин ске ра до ве, Ви со ко град-ња за гра ђе вин ско-за нат ске ра до ве и че лич ну кон струк ци ју, а Ин ду стри ја за глав ни про је кат.

Уго вор за фа бри ку сум пор не ки се-ли не пот пи сан је у сеп тем бру, а за то пи о ни цу кра јем де цем бра. Крај 2013. је рок за за вр ше так ком плет ног по сла. У Енер го про јек ту је све ор га ни зо ва но и под ре ђе но пла ни ра ној ди на ми ци и утвр ђе ном крај њем ро ку.

Го то во пет го ди на од пот пи си ва ња уго-во ра за из град њу тра фо ста ни це у Ла го су, у де цем бру про шле го ди не на ста вље ни су ра до ви, али са да на но вој ло ка ци ји. Са ин ве сти то ром - Елек тро при вре дом Ни ге ри је (ко ју на овом про јек ту пред ста-вља Ni ger Del ta Po wer Hol ding Com pany Ltd.) пот пи сан је анекс уго во ра ко јим је утвр ђен рок од го ди ну да на за за вр ше так објек та.

Ре а ли за ци ја овог уго во ра би ла је у за сто ју због не ре ше них тех нич ких про-бле ма и имо вин ско-прав них пи та ња. У ме ђу вре ме ну, про ме ње но је тех нич ко ре ше ње и ло ка ци ја објек та, па су се сте-кли усло ви да ра до ви кре ну. Вред ност по сла је око 30 ми ли о на евра, а об у хва та ком плет ну ре а ли за ци ју, од про јек то ва ња, до пу шта ња у рад. Ра до ви ма ру ко во ди ин же њер Дра го По по вић.

У тра фо ста ни ци ће се вр ши ти дво стру-ка тран сфор ма ци ја - са 330 ки ло вол ти на

на пон од 132, и са 132 на 33 КV. По ве ли чи ни ће би ти дру га у Ла го су, а обез бе-ди ће по у зда ни је и ефи ка сни је снаб де ва ње по тро ша ча.

У тра фо-ста ни ци ће, по пр ви пут у Ни ге ри ји, би ти ин ста ли са на два тран сфор-ма то ра но ми-нал не сна ге од по 300 MVA. По сто је ћи ка па ци те ти за тран сфор ма ци ју не до вољ ни су за на ра сле по тре бе овог, нај мно го људ ни јег гра да Афри ке. Осим то га, нај ве ћи број обје ка та је до тра јао и за ста рео.

Енер го про јект Опре ма, од но сно Енер го Ни ге ри ја има све усло ве да про је кат ре а-ли зу је ефи ка сно и ква ли тет но. У Ла го су има од го ва ра ју ће ре сур се, ме ха ни за ци ју и љу де, као и ухо да ну ор га ни за ци ју.

Градилиште је недавно посетио директор АД Опрема Павле Томашевић (у средини)


15

ПРЕ МА АНЕК СУ УГО ВО РА СА ПУ ТЕ ВИ МА СР БИ ЈЕ

ТУ НЕЛ СТРА ЖЕ ВИ ЦА БИ ЋЕ ЗА ВР ШЕН

ДО 1. МА ЈАДве де це ни је од по чет ка ра до ва ту нел Стра же ви ца ће, на по кон

би ти за вр шен и спре ман за са о бра ћај. Та ко бар из гле да, пре ма но вом анек су уго во ра са ЈП Пу те ви Ср би је ко ји је ин ве сти тор овог објек та на оби ла зни ци око Бе о гра да. Пре ма но вом анек-су обез бе ди ће се нео п ход на сред ства за из во ђе ње пре о ста лих за вр шних ра до ва у ту не лу - елек тро ра до ва и сиг на ли за ци је.

Ис коп ту не ла Ни ско град ња је за по че ла пре две де це ни је, тач но 22. апри ла 1992. Ту нел је про би јен у ја ну а ру 2007, што је при год ном све ча но шћу и про сла вље но. За за вр ше так ра до ва (хи дро и зо ла ци ја, се кун дар на обло га итд) но вац је, ме ђу тим, при-сти зао на ка ши чи цу, па се ра ди ло успо ре но, са пре ки ди ма.

На кон про би ја ња ту не ла, пре ци зно де сне ту нел ске це ви, Ни ско град ња је мар та 2007. уго во ри ла и из во ђе ње па ра лел ног, ле вог ту не ла, ду жи не 733 ме тра. Ни за те ра до ве сред ства ни су би ла обез бе ђе на, па је до са да из ве де на са мо де о ни ца од 115 ме та ра у отво ре ном ис ко пу. Има на го ве шта ја да ће се за тај обје кат рас пи са ти но ви тен дер, иако је по сао уго во ром по ве-рен Ни ско град њи.

ЕНЕР ГО ДА ТА

ПАРТ НЕР СТВО СА КОМ ПА НИ ЈОМ

НИМ СОФТ

На осно ву уго во ра о парт нер ству Енер го да та je од де цем бра про шле го ди не овла шће на за при ме ну и про да ју про из во да аме-рич ке ком па ни је Ним софт ко ја по слу је као јед на од ди ви зи ја у окви ру CA Inc.

Ним софт је софт вер ска ку ћа са се ди штем у Ка ли фор ни ји. Ну ди ре ше ња за ИТ мо ни то ринг и упра вља ње ин ци ден ти ма, од но сно пра ће ње ре ша ва ња про бле ма, по де сна ка ко за ма ла и сред ња, та ко и за ве ли ка пред у зе ћа. Ко ри сте се за над зор и упра вља ње по слов ним сер ви си ма и спе ци фич ним си сте ми ма у окви ру ин фор ма тич ке ин фра струк ту ре, укљу чу ју ћи мре же, сер ве ре, ба зе по да та ка, апли ка ци је и вир ту ел на окру же ња.

По чет ком мар та ове го ди не одр жа на је у Лон до ну кон фе-рен ци ја европ ских ко ри сни ка, на ко јој је уче ство вао и пред-став ник Енер го да те.

ЗЕ ЛЕ НА СТРА НА

ОР ГА НИ ЗО ВА НО ОД ЛА ГА ЊЕ ПА ПИР НОГ И

ЕЛЕК ТРОН СКОГ ОТ ПА ДАУ скла ду са Пра вил ни ком о упра-

вља њу от па дом и пла ном ра да Ти ма за упра вља ње от па дом, у по слов ној згра ди Енер го про јек та ове го ди не за по че то је ор га ни зо ва но при ку-пља ње и од ла га ње ко мер ци јал ног и опа сног (елек трон ског и елек трич-ног) от па да.

По ста вље но је 140 ку ти ја за од ла га ње па пи ра, но ви на, бро шу ра, ка та ло га, са упут ством шта тре ба од ла га ти, а шта не. Исто вре ме но су свим за по сле ни ма до ста вље не, пу тем елек трон ске мре же, про це ду ре по ста вља ња, од ла га ња и пра жње ња ку ти ја за па пир, Пра вил ник о од ла га њу от па да, као и упут ство и обра зац о пре да ји елек трич не и елек трон ске опре ме на цен трал ном ме сту за од ла га ње от па да.

Тим за упра вља ње от па дом при ку пио је та ко ђе по ну де не ко ли ко овла шће них ор га ни за ци ја за пре у зи ма ње и трет ман от па да, на осно ву ко јих су скло пље ни од го ва ра ју ћи уго во ри. За при ку пља ње и од но ше ње па пи ра ан га жо ван је Па пир сер-вис, а за елек трон ски и елек трич ни от пад БИС ре ци кла жни цен тар ко ји има из гра ђен ком пле тан си стем пре у зи ма ња, тран спор та и ре ци кла же от па да.

Пре ма пла ну ак тив но сти, то ком мар та ор га ни зо ва но је од но ше ње рас хо до ва ног ин вен та ра и ка ба стог сме ћа, од но ше ње опа сног от па да, при ку пља ње то не ра, ди ско ва, ЦД-ова и слич-но, а по ста вље не су и ку ти је за од ла га ње ба те ри ја. Утвр ђе на је и ди на ми ка од ла га ња по је ди них вр ста от па да. Ко му нал ни от пад (па пир и оста ло) из свих де ло ва си сте ма од ла же се сва-ко днев но на цен трал но ме сто у по слов ној згра ди, елек трич ни и елек трон ски от пад - квар тал но, као и аку му ла то ри, ба те ри је и ЦД-ови; ис тро ше ни кер три џи, кар тон, бро шу ре, но ви не од ла жу се ме сеч но, а па пир за пи са ње сва ког пет ка.

Стражевицу су 27. марта посетили представници Светске федерације радника грађевинарства из Женеве


16

ДОК ТО РИ РА ЛА БРАН КА ТИ МО ТИ ЈЕ ВИЋ

ДО ПРИ НОС НА У ЦИ И ПРАК СИ ПРО ЈЕК ТО ВА ЊА ВЕ ЛЕ ТР ЖНИ ЦА

“Ар хи тек тон ско-ур ба ни стич ки аспект раз во ја ве ле тр жни ца све жег во ћа по вр ћа у Ср би ји” на зив је док тор ске те зе ко ју је на Aрхит ек тон ском фа кул те ту у Бе о гра ду од бра ни ла арх. Бран ка Ти мо ти је вић, и сте кла зва ње док то ра на у ка из обла сти ар хи тек ту ре и ур ба ни зма.

Бран ка у Енер го про јек ту ра ди од 1977. го ди не. За по сли ла се од мах по сле ди пло ми ра ња, убр зо и ма ги стри ра ла, са же љом да на ста ви са обра зо ва њем и стиг не до нај ви шег ака дем ског зва ња. По сло ви

су је ме ђу тим оку пи ра ли, па је сво је же ље и на ме ре ста ви ла у дру ги план. Али их се ни је од ре кла.

Бо га ту про јек тант ску ка ри је ру сте кла је у ра зним обла сти ма: у фар ма це ут ској, пре храм бе ној, ин ду стри ји бо ја, скла ди-ште њу и пре ра ди от па да, а по след њих го ди на би ла је ан га жо ва на упра во на про јек то ва њу тр жних и ди стри бу тив них цен та ра у Ка зах ста ну и Ру си ји.

“Во лим пи ја це, оне су јед но од обе леж ја гра до ва. Ве ле тр жни це у раз ви је ним зе мља-ма пред ста вља ју не за о би ла зну ка ри ку у по љо при вред но-пре храм бе ном си сте му ко ме др жа ва по кла ња по себ ну па жњу. То су огром ни ин ду стриј ско-ко мер ци јал ни ком плек си, ра де по стро го про пи са ним усло ви ма ка ко би све жа хра на са чу ва ла свој ства и би ла без бед на. Чи ње ни ца да Ср би ја не ма та кав обје кат чи ни ову те му ак ту ел ном, и то је раз лог је ви ше да се за њу опре де лим”, об ја шња ва Бран ка.

На из ра ди док тор ске ди сер та ци је ра ди ла је око три го ди не. Ис тра жи ва ње ко је је за то вре ме оба ви ла би ло је, ка же, фа сци нант но. Об и шла је не ко ли ко ре фе-рент них обје ка та, при ку пи ла обим ну до ку мен та ци ју, сре ла див не љу де, сва

вра та су јој би ла отво ре на. По себ но су је за ин три ги ра ле ста ре ве ле тр жни це ко је да нас ни су у функ ци ји (Тра ја но ве пи ја це у Ри му, из пр вог ве ка на ше ере, и Бал та ро ве ха ле у Па ри зу из 19. ве ка). Би ла је им пре-си о ни ра на чи ње ни цом да је са чу ва на сва до ку мен та ци ја о Тра ја но вим пи ја ца ма, као и ле по том Бал та ро вог ком плек са у Па ри-зу, од ког је са чу ван са мо је дан па ви љон - за исто ри ју, а све оста ло сру ше но 70-их го ди на про шлог ве ка.

- Та тр жни ца у ср цу Па ри за из гра ђе на је на зах тев На по ле о на тре ћег. Ње го ва је иде ја би ла да ха ле бу ду “Лу вр на ро да”, са гра ђе не као ши ро ки, отво ре ни ки шо-бра ни. Сва ки од па ви љо на, или ха ла, био је на ме њен по себ ној вр сти ро бе, сва ки је имао во ду и гас, што се, за оно вре ме, сма тра ло лук су зом. Осим тех нич ке до ку-мен та ци је, на шла сам и је дан ли те рар ни опис тог објек та - у књи зи Еми ла Зо ле “Тр бух Па ри за”. Кад кре неш у ис тра жи-ва ње про сто те чи ње ни це по не су и под-сти чу да тра гаш све да ље и да ље”, ка же Б. Ти мо ти је вић.

Ис тра жи ла је фак то ре ко ји ути чу на ар хи тек тон ску кон цеп ци ју ве ле тр жни ца, укљу чу ју ћи тех но ло шке, со ци о ло шке и кул ту ро ло шке. Те жи део по сла усле дио је на кон при ку пља ња та ко обим не гра ђе: ана ли за из ве де них ре фе рент них обје ка та у Евро пи, па њи хо ва упо ред на ана ли за, пре по ру ке за про јек то ва ње кон струк ци је ве ле тр жни це, за кљу чак... На ста ло је де бе-ло шти во, од око 300 стра на.

Упо ред ном ана ли зом об у хва ти ла је, уз Трајановe тр жни це и Бал та ро ве ха ле, цен трал ну ве ле тр жни цу у Ри му, за тим

Ли о ну, и нај ве ћу на све ту ве ле тр жни цу Ран жис у око ли ни Па ри за. То су ком плек-си од 15 до 290 хек та ра, ко ли ко за у зи ма Ран жис.

Ис тра жи ва њем фак то ра ко ји ути чу на из ра ду ар хи тек тон ско-ур ба ни стич ке кон цеп ци је ве ле тр жни ца ус по ста ви ла је са вре ме ни при ступ пла ни ра њу и про-јек то ва њу ве ле про дај них пи ја ца све жих на мир ни ца, што зах те ва ин тер ди сци пли-нар ни рад про фе си о нал них ти мо ва.

Ре зул та ти ис тра жи ва ња ве ле тр жни ца и њи хо вих ар хи тек тон ско-ур ба ни стич ких кон цеп ци ја омо гу ћа ва ју, уз нео п ход на при-ла го ђа ва ња, при ме ну на на ци о нал ном и ре ги о нал ном ни воу и пред ста вља ју по моћ у про фе си о нал ном ра ду ар хи те ка та и дру гих уче сни ка на пла ни ра њу и про јек то ва њу ових обје ка та.

- Био је то лич ни иза зов за ме не и ве ли ка бор ба са со бом, стал но пре и спи-ти ва ње да ли си све до бро ура дио. Ус пе ла сам уз не пре кид ни рад, са мо ди сци пли ну, пла ни ра ње... Али, и уз по моћ АД Ин ду-стри ја чи ју сам по др шку има ла све вре ме, и ма те ри јал ну и мо рал ну, ис ти че Бран ка, до да ју ћи да јој је ве ли ко прак тич но ис ку ство у мно го ме олак ша ло рад на ди сер та ци ји. “Све обла сти кроз ко је сам као про јек тант про шла у прак си има ју до дир них та ча ка са објек ти ма ве ле тр жни ца. У све ту ни је ни шта нео бич но да се док то ра ти ра де на осно ву бо га те прак се, док је код нас то ре ђи слу чај”. За то је ко ми си ја Ар хи тек-тон ског фа кул те та пред ко јом је бра ни ла рад ис та кла као по себ ну вред ност ње го ву при ме њи вост у прак си, осим не сум њи вог на уч ног до при но са. М. Ми ла но вић


17

ДР МИ О ДРАГ МЕ СА РО ВИЋ: ПО ЛА ВЕ КА РА ДА У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУ

ЖИ ВОТ ПО СВЕ ЋЕН СТИ ЦА ЊУ ЗНА ЊАДок мно ги за по сле ни са стреп њом

иш че ку ју ре фор му пен зи о ног си сте ма и мо гу ће по ди за ње ста ро сне гра ни це и про ду же ње ста жа за од ла зак у пен зи ју, др Ми о дра га Ме са ро ви ћа то ни ма ло не бри не. Овог ја ну а ра на пу нио је 50 го ди на радa у Енер го про јек ту! У пен зи ју је мо гао да оде одав но, али - ни је. Иако ни је нео бич но (ни про тив за ко ни то) да мно ги струч ња ци при ма ју пен зи ју и као пен зи о не ри ра де по уго во ру, др Ме са ро вић то ни је же лео. ‘’Ов де ра ди мо тим ски и не тре ба да се ме ђу соб но раз ли ку је мо по ста ту су. Кад бих при мао и пла ту и пен зи ју осе ћао бих се при ви ле-го ва но’’, об ја шња ва свој став.

И да нас, на кон по ла ве ка, ра ди са го то-во истим ен ту зи ја змом. А ње гов по сао су нај че шће екс пер ти зе ра зних сло же них пи та ња, би ло за по тре бе Ен те ла, или за

кли јен те, или др жав не ор га не. Екс перт је у ра зним ти мо ви ма ми ни стар ста ва за енер ге ти ку и на у ку, при вред не ко мо ре, ге не рал ни се кре тар Срп ског ко ми те та Свет ског са ве та за енер ги ју, ак ти ван је у Дру штву тер ми ча ра Ср би је, у од бо ру за енер ге ти ку Ака де ми је ин же њер ских на у ка Ср би је... Све те ак тив но сти оба вља пот пу но во лон тер ски. За ње га оне су по част и оба ве за.

Као из у зе тан струч њак, чи ја су ин тер-ди сци пли нар на зна ња и ис ку ства огром на, ко ји пра ти раз вој са вре ме них тех но ло ги ја (пр вен стве но у енер ге ти ци), пи ше и об ја-вљу је струч не и на уч не ра до ве, на сту па на ра зним струч ним ску по ви ма, за ла жу ћи се за при ме ну но вих тех но ло шких ре ше ња и да ју ћи свој до при нос то ме. “Уло га про-јек тан та ни је да по на вља сво ја ре ше ња са пре жи ве лом тех но ло ги јом, не го да уна пред са гле да и у про јек те угра ди ону ко ја ће

би ти ак ту ел на у вре ме кад обје кат бу де у по го ну”, ис ти че др Ме са ро вић.

Та кво схва та ње сво је и уло ге про јек тан та уоп ште, из гра дио је др Ме са ро вић већ на по чет ку сво је ка ри је ре у Енер го про јек ту. До шао је као мла ди ка дар за ну кле ар ну де лат ност. “За раз вој на ше ком па ни је та де лат ност је има ла ве ли ки зна чај. Због ње је ку пљен пр ви ра чу нар, па смо соп стве ним зна њем развиjaли софт вер и ра ди ли озбиљ не про ра чу не. Због са ме при ро де ра ди о ак тив них зра че ња ко ја на ста ју у ну кле ар ним про це си-ма и опа сно сти од ко јих је тре ба ло шти ти ти чо ве ка и око ли ну, уз ну кле ар ну де лат ност је би ло ну жно за че ти (ну кле ар ни) си стем ква ли те та и ком плет не еко ло шке про јек те, уз све о бу хват ни трет ман и из бор ло ка ци је елек тра не...” об ја шња ва др Ме са ро вић. О ње го вом до при но су свим тим по слов ним и раз вој ним по ду хва ти ма нај бо ље го во ре раз не на гра де и од ли ко ва ња. Од ли ко ван је Ор де ном ра да са злат ним вен цем. Та од лич ја би ла су и са тис фак ци ја и мо ти ва ци ја, до но си ла су част, по што ва ње, углед, ауто ри тет.

Др Ме са ро вић не спор но по се ду је и лич ни и про фе си о нал ни ауто ри тет, и то у мно го ши рим про фе си о нал ним кру го ви ма и јав но сти, не са мо у Енер го про јек ту. По све-ће ност стру ци, све стра ност, екс перт ска зна ња, лич на скром ност - осно ва су на ко јој је из гра дио и са чу вао углед и по што ва ње. Ни ка да ни је те жио сти ца њу при ви ле ги ја (већ зна ња), ду хов не вред но сти су му ва жни је од ма те ри јал них, оп шта, дру штве на ко рист из над лич не.

Да нас, у по тро шач кој ери, кад је но вац по стао ме ри ло свих ства ри, и сте као при мат у си сте му вред но сти, то зву чи не ка ко иде а ли-стич ки, као уто пи ја. “Је сте, ми ко ји смо ро ђе ни у пр вој по ло ви ни про шлог ве ка, ка ко је то ле по, ме та фо рич но на пи сао До бри ца Ћо сић, са да жи ви мо у “ту ђем” ве ку. Мо жда су на ша ме ри ла у по гле ду мо ти ва ци је и иде а ла, ко ја су еви дент но дру га чи ја од ових ко ја вла да ју

у овом ве ку, за но ве ге не ра ци је за по сле них не при хва тљи ва, и не схва тљи ва.

Ње гов од нос пре ма нов цу мо гао би се де фи ни са ти по зна тим афо ри змом Ду шка Ра до ви ћа “Ма ло нов ца ква ри те ло, мно го нов ца ква ри ду шу”. Да кле, ни ма ло, ни мно-го, већ до вољ но за при сто јан, нор ма лан жи вот; не же ли ви ше од то га. ‘’То што не ко ри стим сво је пра во на пен зи ју, то је мо ја до на ци ја Пен зи о ном фон ду Ср би је’’, ка же Ме са ро вић.

Упр кос по лу ве ков ном ра ду и успе шној ка ри је ри, сма тра да не по сто је ам би ци је и иде а ли ко је чо век ис пу ни и - ста не. “Да је та ко не би би ло на прет ка. То вам је стал но пе ња ње уз сте пе ни це ко је се по сле сва ког, евен ту ал ног од мо ри шта на ста вља ју, не ма ју кра ја. На рав но, суд бин ски крај до ђе сам, кад чо ве ку по не ста не енер ги је, али не и ам би ци је ко је, по пра ви лу, до брим де лом, оста ну нео ства ре не”. А енер ги ја, мен тал на и фи зич ка, по ње го вом уве ре њу, одр жа ва се упра во ра дом. “Ако је рад ство рио чо ве-ка, он да чо век мо ра стал но да ра ди да би остао и одр жао се. Ка да пре ста не да ра ди, “ис пе гла ју му се ви ју ге”, ка же у ша ли.

А ње му на енер ги ји и ви тал но сти мо гу да по за ви де мно го мла ђе ко ле ге. Ка ко би ина че сти гао и на свој ре до ван по сао са вет ни ка у Ен те лу, да ра ди у екс перт ским ти мо ви ма, да пи ше, уче ству је на струч ним ску по ви ма, по пра ви лу увек као ак ти ван уче сник, са пи са ним ра до ви ма, или усме-ним из ла га њи ма ... На пи та ње о сло бод ном вре ме ну у ша ли ка же да се ба ви пре ска-ка њем пре по на - пре ла ском са јед ног на дру ги по сао, че сто из јед не у дру гу на уч ну област, а стиг не и да на пра ви “из лет” из струч не ли те ра ту ре у бе ле три сти ку или пу бли ци сти ку. На рав но, пра ти и све ак ту-ел не ин фор ма ци је, и то по себ но оне ко је се ти чу енер гет ског сек то ра, или ком па ни ја срод них Енер го про јек ту.

М. Милановић

ЗНА ЊЕ - ЈЕ ДИ НИ КА ПИ ТАЛ КО ЈИ СЕ НЕ МО ЖЕ УКРА СТИ

- Ве ли ки кон церн Си менс об ја вио је не дав но да на озбиљ не по сло ве вра ћа сво је ве те ра не. Мно ги ће се упи та ти шта ће они ту, да за у зи ма ју ме сто мла ди ма, у кри зи ко ја је за хва ти ла свет и ко ја оста вља без по сла број ну рад но спо соб ну по пу ла ци ју. Зна ње је ка пи тал ко ји се ду го и спо ро сти че, а стр пље ње и упор ност ни су свој стве ни овом ве ку. Да на шње ге не ра ци је, чи ни ми се, ни су то ли ко спрем не да до дат ним уче њем уве ћа ва ју свој ка пи тал у ви ду зна ња, ра ди је се опре де љу ју за ва ри јан ту “дај нам да нас”. Зна ње је сте ве ли ки ка пи тал, и то је ди ни ко ји вам ни ко не мо же оте ти или укра сти, али и он вре ме ном гу би вред ност, те се уче њем мо ра об на вља ти и до пу ња ва ти, на гла а ша ва Ме са ро вић.


18

У Гани се упоредо изводе два значајна објекта: Национална банка и Национална агенција за телекомуникације

Недавно уговорене консултантске услуге за дистрибутивну мрежу питке воде за регион Al Daklijah у Оману увећава листу већ реализованих пројеката из ове области (на слици: цевовод у систему за пречишћавање отпадних вода)

Пет година од потписивања уговора настављени радови

на трафостаници у Лагосу, на локацији Оke - Aro

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА


19

Комплекс за производњу вина, са резиденцијалним делом у Сариагашу

(Казахстан) завршен и у току је предаја објеката инвеститору

Зграда тзв. јевтиних станова у насељу Степа Степановић

на Вождовцу у завршној фази. Досад изведени радови су високог

квалитета, па су готово сви станови продати.

На систему Алто - Пјура (Перу) започети припремни радови, па су кренули и послови надзора које обавља АД

Хидроинжењеринг

Почели радови на брани Сврачково код Ариља; Хидроинжењеринг урадио пројекте, наставља ангажовање на

пројектантском надзоруНа слици: приступ главним

објектима бране

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА


20

НА 42. КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈИ ИЗ ОБЛА СТИ ОТ ПАД НИХ ВО ДА

МНО ГО СТРУ КА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ХИ ДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИН ГА

ОДР ЖА НА НЕ ДЕ ЉА КВА ЛИ ТЕ ТА 2012.

ДРУ ШТВЕ НА ОД ГО ВОР НОСТ ПРЕД У ЗЕ ЋА - ДО МИ НАНТ НА ТЕ МА

Тра ди ци о нал на ма ни фе ста ци ја НЕ ДЕ-ЉА КВА ЛИ ТЕ ТА 2012 одр жа на је po 21. пут у При вред ној ко мо ри Ср би је (ПКС) oд 29. фе бру а ра до 2. мар та, у ор га ни за-ци ји Фон да ци је zа кул ту ру ква ли те та и из вр сност (FQCE) и ча со пи са „Ква ли тет & из вр сност”, а под по кро ви тељ ством Ми ни стар ства еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја Ср би је (МЕ РРС). Су ор га ни за тор ску па би ла је ПКС, а ге не рал ни спон зор Carls berg Ср би ја. Тро днев ни скуп оку пио је ви ше од 100 струч ња ка из обла сти ква ли-те та и по слов не из вр сно сти из Сло ве ни је, Хр ват ске, Цр не Го ре, Ма ке до ни је и Ср би је. Ма ни фе ста ци ју је отво ри ла Је ле на По по-вић, по моћ ник ми ни стра и ру ко во ди лац Сек то ра за ин фра струк ту ру си сте ма ква-ли те та у окви ру МЕ РРС. Она је под се ти ла да је у овој обла сти за о кру же на за кон ска и

под за кон ска ре гу ла ти ва и да се на ста вља са пре но ше њем и при ме ном европ ске ре гу ла ти ве у на ше за ко но дав ство.

Скуп се од ви јао кроз 7 се си ја (увод не те ме, 6 се си ја са ра до ви ма ауто ра), на ко ји-ма је изложенo 30 ра до ва са укуп но 53 ауторa, и окру гли сто. По ред стан дард них те ма ве за них за си сте ме ме наџ мен та ква ли-те том и ин те гри са не си сте ме ме наџ мен та, до ми ни ра ле су те ме ко је су се од но си ле на дру штве ну од го вор ност пред у зе ћа, ме наџ мент ква ли те том хра не, си сте ме ме наџ мен та за шти том жи вот не сре ди не и си сте ме енер гет ског ме наџ мен та, ко ји ма је био по све ћен окру гли сто.

Од из ло же них ра до ва тре ба из дво ји ти из ла га ње др Ми ло ша Је ли ћа, за ме ни ка дирек торa Ин сти ту та Ки ри ло Са вић и пред сед ни ка Струч ног са ве та FQCE ко ји

је го во рио о одр жи вој из вр сно сти у усло-ви ма по слов не не из ве сно сти, те ми ко ја је по ста ла ве о ма ак ту ел на на кон 2008. го ди не и на ста ја ња свет ске еко ном ске кри зе. Го во ре ћи о ре ак ци ји ор га ни за ци-ја у овим усло ви ма он је по себ но ука зао да је нај ве ћи про блем ко ји мо же на ста ти огле да у то ме да се због но во на ста лих окол но сти на пу шта си стем пла ни ра ња и до но ше ња од лу ка на осно ву чи ње ни ца, и он за ме њу је од лу чи ва њем по ин стинк ти ма, што ду го роч но уру ша ва функ ци о ни са ње ор га ни за ци ја.

На ску пу су би ли при сут ни и струч ња-ци из Енер го про јек та, из Ен те ла, Опре ме и Ви со ко град ње. На струч ном де лу ску па, на се си ји 6, Др Ра до слав Ра ко вић из ло жио је рад под на сло вом “Обез бе ђе ње ква ли те та у ICT про јек ти ма“, ко ји се ба вио еле мен-ти ма обез бе ђе ња ква ли те та у раз ли чи тим фа за ма им пле мен та ци је ICT про је ка та (из ра да про јект не до ку мен та ци је, ис по-ру ка опре ме, из во ђе ње ра до ва, пра ће ње и из ве шта ва ње).

Оп шти је ути сак да је скуп про те као у ве о ма до број ат мос фе ри, и да је све ви ше ра до ва од мла ђих ауто ра ко ји се до са да ни су по ја вљи ва ли на овом ску пу. Тре ба на гла си ти да је од ове го ди не ча со пис “Ква ли тет”, ко ји је из ла зио 21 го ди ну под окри љем “По слов не по ли ти ке”, про ме нио на зив у ”Ква ли тет & из вр сност” и да ће од са да из ла зи ти као нов ча со пис под окри љем фон да ци је FQCE.

Др Ра до слав Ра ко вић, дипл.инж.

На 42. кон фе рен ци ји из обла сти ко му нал них и ин ду стриј ских от пад них во да, ко му нал ног и опа сног от па да ко ја се по чет ком апри ла одр жа ва у Чач ку, уче ству је АД Хи дро ин же ње ринг.

Струч ња ци овог пред у зе ћа пред ста ви-ће два струч на ра да. Је дан је “Ор га ни за ци ја и ре а ли за ци ја ин ве сти ци о них про гра ма у обла сти во до снаб де ва ња и ка на ли са ња от пад них во да у окви ру фи нан сиј ске по мо ћи и са рад ње са Вла дом Не мач ке”, ауто ра Зо ра на Ма рин ко ви ћа. Дру ги је “Трет ман от пад них во да у тер мо е лек-тра на ма Ни ко ла Те сла у Обре нов цу”,

чи ји су ауто ри Ире на Га врић, Ду шан Кр стић и Ми ле на То ма ше вић. Осим то га, З. Ма рин ко вић ће во ди ти окру гли сто о ко му нал ном чвр стом от па ду. Хи дро ин же ње ринг, као је дан од спон-зо ра кон фе рен ци је, пред ста ви ће сво ју де лат ност на по себ ном штан ду, има ће и усме ну пре зен та ци ју на пле нар ном ску пу, а пред ста ви ће се и у збор ни ку ре фе ра та.

Ово је нај зна чај ни ји скуп ове вр сте у ре ги о ну ко ји сва ке го ди не оку пља пре ко 200 уче сни ка из зе мље и ино стран ства, пред став ни ка оп шти на, јав них ко му нал-

них пред у зе ћа, ин сти ту та, про јек тан те, из во ђа че ра до ва, про из во ђа че опре ме и ма те ри ја ла, по тен ци јал не ин ве сти то ре... Ор га ни зу је га Удру же ње за тех но ло ги ју во де и са ни тар но ин же њер ство, под по кро ви тељ ством ми ни стар ста ва на у ке и жи вот не сре ди не, са ци љем да се раз-ме њу ју зна ња и ис ку ства из ових обла-сти и при ме не ре гу ла ти ва и стан дар ди ко ји во де по бољ ша њу ста ња жи вот не сре ди не. С тим у ве зи, по себ на па жња овог струч ног ску па би ће по све ће на на ци о нал ној ре гу ла ти ви и ре гу ла ти ви Европ ске уни је.

Запажено учешће на скупу имали др Радослав Раковић и мр Бранислав Сладић


21

Кра јем овог ме се ца пред став ни ци Свет-ске фе де ра ци је рад ни ка гра ђе ви нар ства, са се ди штем у Же не ви, по се ти ли су гра ди ли-шта, од но сно из во ђа че на па не вроп ском ко ри до ру 10, ме ђу ко ји ма и Ни ско град њу на но во сад ској оби ла зни ци. Ка ко нам је ре као пред сед ник син ди ка та Ни ско град ње, еко но ми ста Алек сан дар Ба бић, по се та је ор га ни зо ва на у окви ру са рад ње ове асо ци-ја ци је са ре пре зен та тив ним Син ди ка том гра ђе ви нар ства Ср би је.

- С об зи ром на низ про бле ма о ко ји-ма се у јав но сти го во ри, а ко ји се ти чу усло ва ра да гра ђе ви на ца и по на ша ња по сло да ва ца, од ко јих мно ги не по шту ју пра ва рад ни ка, па ни пра во на син ди кал но

ор га ни зо ва ње, де ле га ци ја ин тер на ци о-нал них син ди ка ли ста же ле ла је да се на ли цу ме ста упо зна са усло ви ма ра да, да из пр ве ру ке, од са мих рад ни ка чу је о њи хо вим про бле ми ма. Енер го про јект је јед на од рет ких фир ми, ан га жо ва них на ко ри до ру 10, ко ја има син ди кат, ко ја ра ди ле гал но, ко ја по шту је сва пра ва за по сле-них, ка же Ба бић.

Ово је дру га по се та ви со ких син ди-кал них зва нич ни ка Ср би ји. То ком пр ве (по ло ви ном про шле го ди не) упо зна ти су са ста њем у срп ском гра ђе ви нар ству: уче-ста ла по ја ва ра да на цр но, нео д го вор ност и не про фе си о нали зам по сло да ва ца ко ји у тр ци за бр зом и ве ли ком за ра дом обес-

пра вљу ју рад ни ке, пла ћа ју их не ре дов но и ми ни мал но, по слу ју ћи и по на ша ју ћи се на иви ци бе за ко ња, чак и кри ми нал но.

Пре ма Ба би ће вим ре чи ма, ова кве ак тив но сти ко је Син ди кат гра ђе ви нар ства пред у зи ма у са рад њи са ме ђу на род ним син ди ка ти ма, има ју за циљ по бољ ша ње ка ко пра ва рад ни ка, та ко и бор бу за бо љу и рав но прав ни ју по зи ци ју до ма ћих дру-штве но од го вор них ком па ни ја на срп ском тр жи шту.

Јед на од син ди кал них ини ци ја ти ва, ка же Ба бић, би ће по кре ну та упра во пре ко Свет ске фе де ра ци је гра ђе вин ских рад ни ка и упу ће на Свет ској бан ци као јед ном од зна чај них ин ве сти то ра и кре ди то ра: да као уче сни ке у про јек ти ма не при хва та ком па ни је ко је кр ше пра ва рад ни ка и у ко ји ма се за бра њу је син ди кал но ор га ни-зо ва ње.

НА КО РИ ДО РУ ДЕ СЕТ

ПО СЕ ТА СВЕТ СКЕ ФЕ ДЕ РА ЦИ ЈЕ РАД НИ КА ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВА

ОД ЛА ЗАК ВЕ ТЕ РА НА

Ових да на умро је је дан од ма ло број них ве те ра на пр ве ге не ра ци је Енер го про јек то-вих ин же ње ра, ге не ра ци је ен ту зи ја ста и ства ра ла ца, До бри Аран ђе ло вић (1922). Ди пло ми рао је на Гра ђе вин ском фа кул-те ту - смер кон струк ци је 1951. и од мах по чео да ра ди у Енер го про јек ту. Ба вио се про јек то ва њем, нај ви ше у обла сти тер мо е нер ге ти ке.

У зна чај ни је објек те на ко ји ма је ра дио као глав ни про јек тант или шеф про јек та спа да ју: ТЕ Ко лу ба ра, то пла на Но ви Бе о град, ва зду хо плов ни за вод “Мо ма Ста ној ло вић” у Ба тај ни ци, за тим објек ти га си фи ка ци је и азо та ре у Оби ли ћу.

По след њих де се так го ди на ра да (у пен-зи ји је оти шао 1987) про вео је на ра зним ру ко во де ћим функ ци ја ма у СО УР-у, ме ђу ко ји ма је и функ ци ја чла на По сло вод ног од бо ра.

У про јек то ва њу је сте као афи рма ци ју, ис пу ње ње сво јих ам би ци ја. Нај знач ни-ји до при нос дао је на ста ја њу и раз во ју ин ду стриј ског про јек то ва ња, обла сти на ко ју се Енер го про јект усме рио ка да је ци клус из град ње тер мо е лек тра на у зе мљи

био при кра ју, а ин ду стри ја се све бр же раз ви ја ла.

До бри је био за чет ник те но ве тр жи-шне ори јен та ци је, и уло жио до ста тру да и ра да да ком па ни ја до би је по сло ве у тој обла сти. Уче ство вао је не са мо у при пре ми по ну да, ишао је на ли ци та ци је, уче ство вао у пре го во ри ма и уго ва ра њу тих по сло ва. А имао је да ра за то, као осо ба ве о ма ко му ни ка тив на, са уро ђе ним ју жњач ким шар мом ко ме је те шко би ло одо ле ти. Ис ти-цао је ве ли ко за до вољ ство и по нос што је про јек то ва ње ин ду стриј ских обје ка та оп ста ло и што је и да нас јед на од основ них де лат но сти Енер го про јет ка.

До бри је био ве о ма ан га жо ван и у ра зним дру гим ак тив но сти ма у пред у зе-ћу. Ба вио се син ди кал ним ра дом, био је члан управ ног од бо ра пред у зе ћа по чет ком 60-их го ди на, пи сао је у Бил те ну о ра зним те ма ма, а ње гов оми ље ни хо би био је спорт, по себ но те нис. У вре ме из град ње по слов не згра де, као члан ин ве сти ци о-ног ти ма, и члан По сло вод ног од бо ра СО УР-а, ус пео је да од оп шти не до би је са гла сност за из град њу спорт ских те ре на ко је су ге не ра ци је за по сле них ко ри сти ле за ре кре а ци ју.

До бри је у нај бо љем сми слу ре чи био оли че ње ду ха, кул ту ре и тра ди ци је Енер-го про јек та, ко ју је од ли ко ва ла бри га за чо ве ка. Под се ћао нас у ра зним при ли ка ма да је фир ма за по сле ни ма пру жа ла мно го ви ше од ма те ри јал не си гур но сти и да су за то сви из ње го ве ге не ра ци је има ли јак осе ћај при пад но сти и ло јал но сти Енер-го про јек ту.

ПР ВА КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА

ИН ТЕР НИХ РЕ ВИ ЗО РА

По чет ком мар та одр жа на је пр ва кон-фе рен ци ја Удру же ња ин тер них ре ви зо ра Ср би је. Глав не те ме о ко ји ма је на ску пу би ло ре чи је су: зна чај си сте ма ин тер них кон тро ла у са вре ме ној прак си упра вља ња ри зи ком, от кри ва ње стра те шке вред но сти ин тер не ре ви зи је, уло га ин тер не ре ви зи је у уна пре ђе њу кор по ра тив ног упра вља ња, ус по ста вља ње си сте ма ин тер не кон тро ле, раз ли чи ти ни вои кон тро ле...

На кон фе рен ци ји су уче ство ва ли до ма-ћи и стра ни струч ња ци из ове обла сти, ин тер ни ре ви зо ри, еду ка то ри, про фе со ри. Скуп је отво ри ла пред сед ни ца Удру же ња ин тер них ре ви зо ра Ср би је Мир ја на Бо ги-ће вић, сер ти фи ко ва ни ин тер ни ре ви зор, ди рек тор Енер го про ејкт Га ран та.


22

СЕ МИ НАР О ПО СЛОВ НОЈ ОДР ЖИ ВО СТИ

АД ЕН ТЕЛ

ИНС ТА ЛИ РАН СИ СТЕМ ЗА ВИ ДЕО КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈЕ

НО ВИ ПО СЛОВ НИ ПРО СТОР У КА ТА РУПо чет ком го ди не у До хи је одр жа на

ма ла све ча ност по во дом пре се ље ња у но ви по слов ни про стор. Кан це ла ри је Ен те ла на ла зе се на 21. спра ту нај ви ше згра де у гра ду (60 ета жа), за у зи ма ју 1.200 ква дра та, а у њи ма ће ра ди ти пре ко сто-ти ну за по сле них.

“Во ђе ни иде јом о за до во ље њу по тре ба кли је на та, као и по тре бом да мак си мал но уче ству је мо у ра пид ном раз во ју Ка та ра на пу ту ка 2030. го ди ни, у скла ду са Qa tar Vi sion, од лу чи ли смо да се пре се ли мо у ко мер ци јал ну зо ну West Bay. Же ли мо да Вам бу де мо бли же, да по диг не мо ни во са рад ње и ефек тив-но сти. У скла ду са тим, по ве ћа ли смо број са ла за са стан ке, ко је су леп ше и ве ће, опре мље не нај са вре ме ни јом, ви со-ком тех но ло ги јом”, ис та као је ди рек тор ре ги о на Мом чи ло Мр вић, обра ћа ју ћи се го сти ма на све ча но сти, ин ве сти то ри ма, парт не ри ма...

И као што на тен де ри ма и ли ци та ци ја ма на сту па са нај бо љим струч ним еки па ма, Ен тел се и овом при ли ком по ка зао у нај ја чем са ста ву: Вла ди мир Ми ло ва но вић, ге не рал ни ди рек тор Енер го про јек та, Мла ден Си мо вић, ди рек тор АД Ен тел, као и ди рек то ри ком па-ни ја и фи ли ја ла у ре ги о ну Бли ског ис то ка:

Ми лан Мак си мо вић (Оман), Не ђељ ко Ма га зин, (Ду баи) и Вла ди мир Ми ло ше вић (Абу Да би). М. Мр вић, као до ма ћин, ни је про пу стио при-ли ку да број не кли јен те ме ђу го сти ма уве ри да су им на рас по ла га њу, ка ко да нас та ко и у бу дућ но сти, сви људ ски, струч ни ре сур си ко је Ен тел има у овом ре ги о ну.

У Енер го про јек ту одр жан је 26. jануара јед но днев ни се ми нар на те му „По слов на одр жи вост кроз си стем ски при ступ ме наџ-мен ту ри зи ци ма“. Ор га ни за тор се ми на ра

би ла је Фон да ци ја за кул ту ру ква ли те та и из вр сност (FQCE) и се ри фи ка ци о но те ло SGS ко је је на тај на чин обе ле жи ло пу них 10 го ди на ра да у на шој зе мљи. Се ми на ру

је при су ство ва ло укуп но 10 по ла зни ка, од ко јих два из Енер го про јек та, а рад се од ви јао кроз три те ме:

„Прак тич ни аспек ти по слов не одр жи-во сти“ „Кључ ни аспек ти по слов не одр жи во-сти у FQCE мо де лу из вр сно сти„Си стем ски при ступ као прин цип ме наџ мен та, ри зик и ме наџ мент ри зи-ци ма“Основ на иде ја из ла га ња би ла је да се

ука же на кон ти ну ал но по бољ ша ње про це-са као пут ко јим се по сло ва ње одр жа ва на же ље ном ни воу, као и на ути цај ко ји по слов не од лу ке мо гу да има ју на оства ри-ва ње тог ци ља и ри зи ке ко је оне но се.

Ен тел је кра јем ја ну а ра, у са ли за са стан-ке, ин ста ли рао и пу стио у рад си стем за ви део кон фе рен ци је (ТАНД БЕРГ). Исти та кав си стем ин ста ли ран је и у по слов ном про сто ру у До хи. Ти ме су омо гу ће не ви део кон фе рен ци је са свим пред став ни штви ма, фи ли ја ла ма, ком па ни ја ма, од но сно рад ним је ди ни ца ма у зе мљи и ино стран ству, као и са кли јен ти ма ван Ен те ло ве мре же.

У са ли за са стан ке је и ра чу нар, по ве зан са си сте мом за ви део кон фе рен ци је, та ко да је упо ре до са ви део по зи вом мо гу ће и при ка зи ва ње до ку ме на та зна чај них за из ра ду про јект не до ку мен та ци је.


23

У ПР ВОЈ ОВО ГО ДИ ШЊОЈ АК ЦИ ЈИ

КРВ ДА ЛО 58 ЗА ПОСЛЕНИХ

На по зив ор га ни за то ра, 75 за по сле них до шло је 25. ја ну а-ра да би да ло крв, у пр вој ово го ди шњој ак ци ји. Ме ди цин ска еки па је, ме ђу тим, од би ла се дам на е сто ро, та ко да је крв да ло 58 на ших ко ле га и ко ле ги ни ца. Ме ђу њи ма је би ло и но вих да ва ла ца (се дам) ко ји су се при кљу чи ли овом не фор мал ном клу бу ху ма них љу ди.

По од зи ву, ово је јед на од ре корд них ак ци ја. Про шле го ди-не, ре ци мо, нај ви ше је да ва ла ца до шло у сеп тем бру (69). На жа лост, ова ја ну ар ска би ла је ре корд на и по бро ју оних ко ји су од би је ни, из ра зних ме ди цин ских раз ло га.

АД ОПРЕ МА - МЕ МО РИ ЈАЛ НИ ТУР НИР “СРЕЋ КО КО ША НИН”

ПО БЕД НИЧ КИ ПЕ ХАР - ОПРЕМИ

По чет ком мар та АД Опре ма је, че твр ту го ди ну за ре дом, ор га ни зо ва ла ме мо ри јал ни тур нир у ма лом фуд ба лу, по све ћен се ћа њу на ра но пре ми ну лог ко ле гу Срећ ка Ко ша ни на. И овог

пу та на тур ни ру су уче ство ва ле че ти ри еки пе: Опре ма, Ен тел, Енер го да та и Шна јдер елек трик.

Као што је уоби ча је но, при ка за на је ле па, фер игра и ки ша го ло ва. Је ди на про ме на у од но су на ра ни је тур ни ре је сте - про-фе си о нал ни су ди ја.

У че ти ри од и гра на ме ча по стиг ну та су чак 22 го ла.Тур нир су отво ри ле еки пе Опре ме и Енер го да те. Из у зет но рас по ло же на и мо ти ви са на на ва ла Опре ме де бе ло се ре ван ши ра ла Енер го да ти за про шло го ди шњи по раз у фи на лу, са вла дав ши је са 5 пре ма 1. У дру гој утак ми ци са ста ли су се Ен тел и Шнај дер. Ка ко се и оче ки ва ло, по ра жен је Ен тел са 4 : 1. Истим ре зул та том Ен тел је из гу био и дру ги меч, са Енер го да том, за у зев ши та ко по след ње ме сто.

Про јек тан ти, или “са лон ци” , ка ко их пред ста вља се лек тор Злат ко Ра кић, не ма ју сна ге за по бе ду, али су пу ни ве дрог ду ха. Пред ла жу да се уве де спе ци јал но при зна ње за тра ди ци ју и кон-ти ну и тет - еки пи ко ја стал но оста је на за че љу та бе ле.

У фи на лу Опре ма је по бе ди ла Шнај дер, ре зул та том 4 пре ма 2 и та ко пре у зе ла по бед нич ки пе хар од Енер го да те.

ПО ВО ДОМ ОСМОГ МАР ТА

НА ДАР - ЛИ САБОН, ИСТАНБУЛ, ТРЕВИ ЗО...Ја бих во ле ла да ра дим у Енер го про јек ту са мо због Осмог

мар та, из ја ви ла је пре не ко ли ко го ди на јед на де вој чи ца, ћер-ка на шег рад ни ка, кад је чу ла да су же не на по клон до би ле пу то ва ње у ино стран ство. Ма да ни је са мо пу то ва ње оно што на шу ком па ни ју чи ни атрак тив ном. То је јед на ком па ниј ска кул ту ра у ко јој же не осе ћа ју да су по што ва не као же не и као струч ња ци у ра зним обла сти ма, где рав но прав но с му шким ко ле га ма до при но се ус пе си ма и ре зул та ти ма ком па ни је.

На рав но да се по во дом Осмог мар та, као уни вер зал ног Да на же на, ис ка зу је по себ но ува жа ва ње, на раз не на чи не. У Ко лек тив ном уго во ру си сте ма Енер го про јект уне та је и од ред ба по ко јој се за Осми март же на ма да је по клон у нов цу. Осим то га, по је ди на пред у зе ћа из си сте ма, ор га ни зу ју пу то ва-ња, ко ле ге по кла ња ју цве ће, чо ко ла де... Опре ма је сво је да ме по сла ла у Ли са бон. Ишле су на сме ну, две гру пе од по 30-ак же на, по пет да на (да ни по сао не тр пи, раз у ме се).

Че тво ро днев но пу то ва ње до би ле су на дар да ме из Ен те-ла. Об и шле су гра до ве на ита ли јан ском се ве ру - Тре ви зо и Асо ло и Бо ло њу, у сре ди шњој Ита ли ји.

Мотивисана екипа Опреме савладала у финалу Енергодату са 5 : 1

Изузетно расположење у Лисабону

energoprojekt 2012-1, januar-mart

Documents