ekonomski izazovi br.5

The following ad supports maintaining our C.E.E.O.L. service

PRIMENAMODELAPRELOMNETAKEPRIREAVANJUDILEMEKUPITIILIPROIZVODITI

APPLICATIONOFTHEBREAKEVENPOINTMODELFORSOLVINGTHEMAKEORBUYDILEMMA

byMehmedMetaDenisBajramovi

Source:EconomicChallenges(Ekonomskiizazovi),issue:05/2014,pages:114,onwww.ceeol.com.

Ekonomskiizazovi,Godina3,broj5,str.114UDK:005.52:330.13;657.47 Datumprijemarada:03.12.2013. Datumprihvatanjarada:13.02.2014.

PRIMENA MODELA PRELOMNE TAKE PRI REAVANJU DILEME KUPITI ILI PROIZVODITI

Mehmed Meta, prof. dr

Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Novi Pazar, Srbija

[email protected]

Denis Bajramovi, dipl. ecc. Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

Novi Pazar, Srbija [email protected]

Apstrakt U ekonomskoj literaturi model prelomne take se uglavnom obrauje sa aspekta kvantificiranja obima proizvodnje i prometa koji osigurava pokrie nastalih trokova, odnosno poslovanje bez profita i gubitka i analize uticaja relevantnih faktora (prodajne cene, prosenih varijabilnih trokova, visine ukupnih fiksnih trokova i sl.) na prelomnu taku. Iako veina autora ukazuje na jako iroku mogunost primene modela prelomne take u postupcima donoenja taktikih i strategijskih odluka u menadmentu, mali se broj njih u svojim istraivanjima bitnije udaljavao od tradicionalnog pristupa ovom problemu. Velika je primena ovog modela i u postupcima planiranja i evaluacije investicionih zahvata. Analiza senzitiviteta, odnosno ocena osetljivosti investicionih zahvata na promenu kritinih faktora njegove profitabilnosti predstavlja jedan od segmenata primene ovog modela u praksi investicionog odluivanja. Cilj ovog rada je da se ukae na mogunost primene modela prelomne take pri reavanju jednog netipinog i specifinog problema sa kojim se menadment preduzea susree pri donoenju odluke o primeni strategije vertikalne integracije, odnosno pri reavanju dileme dali neku komponentu finalnog proizvoda kupovati od drugih ili pak pristupiti njenoj proizvodnji u sopstvenoj reiji. Kljune rijei: Prelomna taka, prodajna cena, nabavna cena, proseni varijabilni trokovi, dopunski trokovi, marginalni dobitak

APPLICATION OF THE BREAK-EVEN POINT MODEL FOR SOLVING THE MAKE OR BUY DILEMMA

Abstract In economic literature, the break-even point model is analysed from the aspect of quantifying the volume of production and trade, which will provide coverage of costs incurred, or a business without profit or loss and analysing the relevant factors (sales price, average variable costs, the amount of total fixed costs, etc.) on the break-even point. Although many authors indicate different applications of the break-even point analysis at making tactical and strategic decisions in management, only a small number of them has made a significant step away from the traditional approach to this problem in their research.

Access via CEEOL NL Germany

2|MehmedMeta,DenisBajramovi

There is also a possible application of this model in the process of planning and evaluation of investment projects. Sensitivity analysis, or the evaluation of the sensitivity of investment projects on the change of the critical factors on its profitability, is one of the segments of the application of this model in the practice of investment decision. The goal of this paper is to show the possibilities of applying the break-even point model in solving atypical and specific problems the management faces in making decisions about the implementation of the strategy of vertical integration, or in solving the dilemma whether a component of the final product should be bought from others or produced on its own. Keywords: break-even point, sales price, purchase price, average variable costs, additional costs, marginal profit JEL codes: D24

UVOD

Grafikon rentabilnosti, odnosno model prelomne take ima veliki znaaj u ekonomskoj analizi kao izuzetno korisna informaciona podloga pri donoenju brojnih odluka u preduzeima. Njime se najee grafiki i algebarski ukazuje na obim proizvodnje i/ili prometa kojeg proizvodno ili trgovinsko preduzee treba da ostvari da bi iz ostvarenog prihoda od prodaje moglo pokriti trokove svog poslovanja. Svaki nivo proizvodnje i prometa iznad ovako dimenzionirane njegove visine preduzeu obezbeuje poslovanje sa profitom, a ispod prelomne take poslovanje sa gubitkom. Ne ignoriui znaaj drugih aspekata korienja modela prelomne take, u ovom radu se elimo ograniiti na primenu praga rentabilnosti, odnosno modela prelomne take pri reavanju jednog specifinog organizacionog i poslovnog problema, problema da li je u odreenim okolnostima ekonomski opravdano neku ulaznu komponentu finalnog proizvoda kupiti ili je racionalnije sam proizvoditi. Znaaj pravilnog izbora jedne od ovih dveju alternativa se potencira iz razloga to se to odraava na ekonomsku poziciju preduzea, preko visine trokova poslovanja, profita i konkurentne pozicije na tritu. Opravdanost, odnosno neopravdanost odlike o sopstvenoj proizvodnji ili eksternoj nabavci neke ulazne komponente finalnog proizvoda ilustrovaemo na primeru jednog preduzea iz grane agroindustrije koje se bavi proizvodnjom konzervirane salate. U ovom preduzeu postoji itav niz faktora koji favorizuju odluku o sopstvenoj proizvodnji limene ambalae kao ulaznog inputa u odnosu na njenu kupovinu od drugih preduzea. Poto su potrebe ovog preduzea za limenom ambalaom, kao glavnom stavkom koja optereuje prosene varijabilne trokove, velike programima razvoja preduzea se planira izgradnja posebnog pogona koji e se baviti njenom proizvodnjom. Time bi preduzee umesto da nabavlja limenu ambalau, pristupilo njenoj proizvodnji u vlastitoj reiji. Donoenje odluke o sopstvenoj proizvodnji neke ulazne komponente finalnog proizvoda i praktina implementacija te odluke predstavlja komponentu strategije vertikalne integracije i instrument za realizaciju strategije vostva u trokovima. Izborom i primenom strategije vertikalne integracije proizvodno preduzee proiruje podruje svog poslovnog delovanja ne izlazei iz okvira grane u kojoj se nalazi.

Primenamodelaprelomnetakeprireavanjudilemekupitiiliproizvoditi | 3

Generalno posmatrano, primena ove strategije se manifestuje u proirenju okvira delatnosti preduzea unazad (uzvodno ka izvorima svog snabdevanja), unapred (nizvodno prema svojim krajnjim potroaima) ili u oba pravca istovremeno. Strategija vertikalne integracije se moe realizovati primenom metoda eksternog rasta (kupovinom i pripajanjem dotle samostalnog preduzea za proizvodnju odreenih komponenti i delova) ili internog rasta (da preduzee sopstvenim kapitalom izgradi pogon koji e proizvoditi ulazne komponente ili delove). Svaki od ovih oblika vertikalne integracije (unapred, unazad ili u oba smera istovremeno) i metoda njegovog realizovanja (eksterni ili interni) ima svojih prednosti i nedostataka, odnosno svojih dobrih i loih strana u iju se elaboraciju neemo uputati, poto to prevazilazi okvire i cilj ovoga rada. Integriui se unazad u poslovnu aktivnost dobavljaa preduzee moe da prevede centre trokova u centre profita. Ova solucija je atraktivna ako dobavljai ostvaruju visoke stope profita [8, str. 264]

NEPROFITNE DETERMINANTE ODLUKE O KUPOVINI ILI PROIZVODNJI

ime e se jedno preduzee, u naelu, rukovoditi pri donoenju odluke o vlastitoj proizvodnji, odnosno nabavci od drugih neke ulazne komponente gotovog proizvoda? Odluka o sopstvenoj proizvodnji ili eksternoj nabavci od drugih preduzea je uslovljena uticajem mnogih faktora, pri emu su efekti nekih od tih faktora kvantitativno merljivi, a drugih nisu. Iako prilikom donoenja konane odluke treba uvaiti relativni znaaj svih tih faktora i njihov uticaj na strategijsku poziciju preduzea, mi emo se u ovom radu uglavnom ograniiti na trokovnu dimenziju favorizovanja alternative sopstvene proizvodnje limene ambalae (najvea stavka u strukturi ukupnih trokova proizvodnje ovog preduzea) u odnosu na njenu eksternu kupovinu. Pored trokovnog aspekta, sopstvenoj proizvodnji neke ulazne komponente proizvoda opravdano je pristupiti i u uslovima:

Postojanja rizika u pogledu blagovremenosti nabavke, ime se dovodi u pitanje kontinuitet proizvodnog procesa;

Rizika od rasta cena, koji je posebno izraen pri nabavci od jednog dominantnog dobavljaa sa monopolskom pozicijom na tritu ili je koncentrisana prema nekoliko velikih proizvoaa sa jakom trinom snagom;

Nemogunosti obezbeenja standardnog ili ugovorenog kvaliteta od strane dobavljaa, to se negativno odraava na kvalitet finalnog proizvoda i stepen satisfakcije kupaca.

U svim ovim sluajevima sopstvena proizvodnja ulazne komponente e imati prioritet u odnosu na nabavku i pored veih trokova proizvodnje, jer svi ovi faktori mogu restriktivno delovati na proizvodnju, a preko nje i na tranju za finalnim proizvodom, poslovne performanse preduzea i njegovu trinu poziciju.


TROKOVNA DIMENZIJA DILEME KUPITI ILI PROIZVODITI

Donoenje odluke na osnovu visine trokova zahteva izolovanje uticaja svih ostalih faktora koji utiu na konanu odluku o kupovini, odnosno sopstvenoj proizvodnji. Naime, ako poemo od pretpostavke da je kvalitet kupljene limene ambalae jednak njenom kvalitetu koji e biti ostvaren pri sopstvenoj proizvodnji, da je sigurnost snabdevanja potrebnom koliinom i pri kupovini i pri proizvodnji ista, da nema nikakvih problema pri nabavci potrebnih inputa ako se odluimo za vlastitu proizvodnju i sl., sopstvena proizvodnja e biti isplativa samo onda ako je na ekonomski relevantnom nivou njene proizvodnje nabavna cena te komponente finalnog proizvoda vea od prosenih trokova proizvodnje u vlastitoj reiji. Ako bi, naprotiv, proseni trokovi proizvodnje limene ambalae bili vei od cene po kojoj je moemo nabaviti na tritu, preduzeu se vie isplati eksterna kupovina u odnosu na vlastitu proizvodnju. Da bi smo mogli odluivati o alternativi: kupovina ili sopstvena proizvodnja, moramo raspolagati informacijama o nabavnoj ceni, trokovima po jedinici proizvoda koji bi nastali pri vlastitoj proizvodnji i informacijama o potrebnim koliinama tog inputa. U principu, sopstvena proizvodnja se moe organizovati na raspoloivim kapacitetima, ukoliko oni nisu u dovoljnoj meri iskorieni, ili se za te potrebe trebaju izgraditi potpuno novi kapaciteti. U kontekstu toga i odluka o sopstvenoj proizvodnji ili kupovini mora biti bazirana na kategoriji dopunskih trokova. U analizu treba ukljuiti samo one trokove koji su posledica odluke o sopstvenoj proizvodnji, a ne i trokove koje bi preduzee moralo snositi i onda kada ova odluka ne bi bila doneta. Ako bi se zbog odluke u korist sopstvene proizvodnje a ne kupovine bolje iskoristili postojei kapaciteti, meu dodatnim trokovima ne bi trebalo uzimati dotadanje fiksne trokove. Njih bi preduzee u svakom sluaju moralo u potpunosti snositi, pa i onda kada odluke o sopstvenoj proizvodnji ne bi bila doneta. U dodatne trokove proizvedenih koliina spadali bi samo varijabilni trokovi. Razumljivo je da uvoenje takve proizvodnje kojom se preduzee u prolosti nije bavilo, namee i odreene trokove razvoja proizvoda i tehnologije proizvodnje, trokove istraivanja trita i sl., koji su evidentno fiksnog karaktera. Ako bi, naprotiv, zbog donoenja odluke u korist sopstvene proizvodnje a ne kupovine, preduzee moralo proiriti postojee kapacitete ili pak izgraditi nove, u dodatne trokove treba izmeu ostalih ukljuiti i fiksne trokove tako proirenih ili novoizgraenih kapaciteta. Zbog realnosti obrauna trokova i kvaliteta samog odluivanja u dopunske trokove trebaju biti uraunati i oportunitetni trokovi kapitala. Oni su jednaki prinosu koji bi se mogao ostvariti alternativnim korienjem kapitala koji se namerava investirati u fiksne faktore proizvodnje. Da li e taj troak biti jednak visini kamate ili visini profita koji se moe ostvariti angaovanjem tog kapitala u neke druge alternativne svrhe zavisi od toga koja je od moguih alternativa njegovog korienja za njegovog vlasnika najpovoljnija. Prelomna taka, odnosno prag rentabilnosti, moe biti prikazan na dva naina:


Naturalno, odnosno obimom proizvodnje i nabavke neke sirovinske komponente ili dela finalnog proizvoda pri kojoj se uspostavlja kvantitativna jednakost vrednosti nabavke pri eksternom snabdevanju i visine ukupnih trokova pri sopstvenoj proizvodnji; i

Vrednosno, odnosno visinom ukupnih trokova pri sopstvenoj proizvodnji pri kojoj se oni izjednaavaju sa iznosom ukupnih izdataka pri nabavci u sluaju eksternog snabdevanja.

U nastavku emo prikazati naturalni i vrednosni nain kvantificiranja prelomne take za potrebe donoenja odluke o kupovini ili sopstvenoj proizvodnji, ako nabavna cena limene ambalae iznosi 0,49 EUR/kom., visina ukupnih fiksnih trokova (ako bi smo se odluili za sopstvenu proizvodnju) 8.420 EUR, a prosenih varijabilnih trokova 0,29 EUR/kom.

NATURALNA DIMENZIJA PRAGA RENTABILNOSTI

Pri datom iznosu ukupnih fiksnih trokova, prosenih varijabilnih trokova i nabavne cene, odluka o favorizovanju sopstvene proizvodnje u odnosu na kupovinu ne moe se bazirati samo na komparaciji nabavne cene i prosenih varijabilnih trokova proizvodnje. Ukoliko odluka o sopstvenoj proizvodnji implicira pojavu i fiksnih trokova (u naem primeru to su ukupni fiksni trokovi koji se odnose na novoizgraeni kapacitet, jer se preduzee ovom vrstom proizvodnje nije bavilo, pa i nije imalo instalirane kapacitete), postavlja se pitanje koliine proizvodnje, odnosno nabavke koja utie na odluku o vlastitoj proizvodnji, odnosno nabavci od drugih. Ako koliinu pri kojoj se uspostavlja jednakost nabavne vrednosti pri kupovini i ukupnih trokova pri sopstvenoj proizvodnji oznaimo simbolom , nabavnu cenu sa , prosene varijabilne trokove sa , a ukupne fiksne trokove sa , situaciju

kada je sa aspekta trokova svejedno da li kupovati limenu ambalau ili je proizvoditi, moemo izraziti relacijom:

ijim reavanjem po dobijamo:

Nivo prelomne take, odnosno obim nabavke i proizvodnje limene ambalae koji determinie odluku o eksternom snabdevanju ili sopstvenoj proizvodni, kao to se i izraza (1) moe zakljuiti zavisi od visine ukupnih fiksnih trokova, nabavne cene i iznosa prosenih varijabilnih trokova. Faktori od kojih zavisi veliina prelomne take se razliito menjaju. Neki od njih menjaju se vie a neki manje, neki u jednom a drugi u drugom smeru. Sem toga mogue je da se samo neki od njih menjaju, dok ostali miruju; takoe je mogue da se svi oni istovremeno odnosno simultano menjaju [3. str. 210].


Koristei konkretne podatke dobijamo da se prelomna taka, odnosno prag rentabilnosti nalazi pri koliini proizvodnje, odnosno obimu kupovine od:

Ako zanemarimo mogunost prodaje vika ovog proizvoda drugim preduzeima, obim proizvodnje odnosno kupovine od 42.100 kom/dan pokazuje:

Ako su dnevne potrebe preduzea za preradu povra manje od 42.100 kom/dan, ekonomski je neisplativo proizvodnju limene ambalae obavljati u sopstvenoj reiji;

Ako su dnevne potrebe preduzea za preradu povra iznose tano 42.100 kom/dan, sa ekonomskog aspekta je sasvim irelevantno da li je obezbeivati nabavkom od drugih preduzea ili je proizvoditi u sopstvenoj reiji;

Ako su dnevne potrebe preduzea za preradu povra vee od 42.100 kom/dan, ekonomski je isplativo pristupiti njenoj vlastitoj proizvodnji.

Zakljuci do koji se dolo pri ovoj analizi mogu biti i geometrijski prikazani na narednom grafikonu.

Slika 1: Grafiki prikaz prelomne take

Na ordinatnoj osi su prikazani ukupni trokovi proizvodnje limene ambalae u sopstvenoj reiji (UT), odnosno ukupni trokovi ove komponente finalnog proizvoda ako se ona eksterno nabavlja od drugih (NV). Apcisna osa prikazuje obim proizvodnje, odnosno obim nabavke ( ), izraen u fizikim jedinicama mere. Vertikalno odstojanje krive UT od NV, odnosno vertikalna udaljenost krive UPF od apcisne ose reprezentuje visinu uteda na ukupnim trokovima matinog preduzea,


odnosno vrednosni efekat na iznos njegovog ukupnog profita pri izboru prave alternative. Sve dok se potrebe preduzea kreu unutar intervala ekonomski je opravdano limenu ambalau kupovati, nego je proizvoditi u sopstvenoj reiji, jer e pri datim pretpostavkama ukupni trokovi proizvodnje finalnog proizvoda biti manji, a ukupan profit preduzea vei za veliinu ovih uteda. Na obimu linija NV see liniju UT, to proizvoaa stavlja u indiferentnu poziciju pri izboru raspoloivih alternativa. Preduzeu je sa ekonomsko-finansijskog aspekta sasvim svejedno za koju e se alternativu odluiti. Kao racionalni donosilac odluke ono se nee pokajati zato je izabralo alternativu sopstvene proizvodnje i propustilo mogunost nabavke od dobavljaa i obratno, nee se pokajati zato je izabralo alternativu nabavke od drugih u uslovima kada mu je jednako dostupna bila i alternativa vlastite proizvodnje. Ako su potrebe preduzea za limenom ambalaom vee od proizvoa konzerviranog povra e je sam proizvoditi poto se linija UT nalazi ispod linije NV. Uteda na ukupnim trokovima proizvodnje finalnog proizvoda zbog favorizovanja alternative sopstvene proizvodnje limene ambalae u odnosu na nabavku bie jednaka vertikalnom odstojanju linije NV od linije UT. Ako apstrahujemo uticaj ostalih faktora, visina uteda na ukupnim trokovima sopstvene proizvodnje u odnosu na trokove nabavke ovog proizvodnog inputa se direktno i u istoj meri odraava na visinu ukupnog profita preduzea. Donoenjem ekonomski racionalne odluke (u konkretnom sluaju odluke o vlastitoj proizvodnji limene ambalae) vertikalni raspon krive UPF od apcisne ose prikazuje za koliko e ukupan profit preduzea biti vei od njegovog iznosa pri izboru pogrene alternative i obratno ako je izabrana nepovoljna alternativa, odnosno kupovina umesto sopstvene proizvodnje ovaj vertikalni raspon ukazuje na veliinu umanjenog ukupnog profita zbog izbora pogrene alternative. Poloaj linije UPF u koordinatnom sistemu i njena vertikalna udaljenost od apcisne ose pri razliitim nivoima proizvodnje je determinisana poloajem krivih NV i UT i njihovom meusobnom vertikalnom udaljenou pri razliitim nivoima proizvodnje i nabavke. Jo jednom napominjemo da UPF kao rezidualna veliina UT i NV predstavlja neto efekat pravilno ili pogreno donete odluke o nabavci, odnosno sopstvenoj proizvodnji. Ako je izvren izbor ekonomski nepovoljne alternative, vertikalna udaljenost pojedinih taaka na njoj od apcisne ose prikazuje veliinu izgubljenog ukupnog profita preduzea zbog bespovratno nastalih trokova i obratno.

VREDNOSNA DIMENZIJA PRAGA RENTABILNOSTI

Opisani postupak kvantificiranja praga rentabilnosti kao znaajnog instrumenta pri reavanju dileme kupiti ili proizvoditi, odnosno opravdanosti implementiranja strategije vertikalne integracije unazad, polazi od odreenih pretpostavki. Najznaajnije su sledee:


Da ukupni fiksni trokovi u delu preduzea u kome e biti organizovana vlastita proizvodnja imaju apsolutno fiksni karakter, odnosno da se oni ne menjaju u svom ukupnom iznosu sa promenom obima proizvodnje;

Da je nabavna cena konstantna i da se ne menja sa promenom obima nabavke i

Da su varijabilni trokovi proporcionalnog karaktera a njihov prosean iznos, odnosno veliina po jedinici outputa konstantna.

Iako su sve ove pretpostavke isuvie restriktivne i diskutabilne (posebno druga i trea) mi smo ih jednostavno morali uvaiti, jer to u velikoj meri pojednostavljuje sam postupak odreivanja koliine proizvodnje neke komponente finalnog proizvoda pri kojoj se uspostavlja kvantitativna jednakost ukupnih trokova pri sopstvenoj proizvodnji sa novanim izdacima preduzea pri njihovoj nabavci od drugih proizvoaa. Opisani nain utvrivanja prelomne take ima univerzalnu primenu, nezavisno od toga da li je matino preduzee monoproizvodno (proizvodi samo jedan proizvod) ili poliproizvodno (istovremeno proizvodi vie razliitih proizvoda ili vie varijeteta istog proizvoda). Ako obe strane izraza (1) pomnoimo sa c, a desnu jo i pomnoimo i podelimo sa x dobiemo:

odnosno:

u kojoj oznaava visinu vrednosti eksterne nabavke na pragu rentabilnosti ( ), cx vrednost eksterne nabavke koliine x limene ambalae (NV), a PVTx ukupne varijabilne trokove pogona pri proizvodnji koliine x. Sreivanjem izraza (2) dobijamo:

odnosno:

u kojoj oznaava stopu varijabilnih trokova, odnosno koeficijent uea ukupnih varijabilnih trokova u nabavnoj vrednosti, a stopu marginalnog profita, odnosno koeficijent uea razlike nabavne vrednosti i


ukupnih varijabilnih trokova u ukupnoj nabavnoj vrednosti pri odreenoj koliini kupovine i proizvodnje. Uvaavajui pretpostavku da cena limene ambalae ostaje nepromenjena, napominjemo da ono to sa aspekta preduzea predstavlja nabavnu vrednost, iz perspektive pogona koji se treba sagraditi predstavlja njegov ukupan prihod (ako taj pogon tretiramo kao zaseban entitet), a da koeficijent uea razlike nabavne vrednosti i ukupnih varijabilnih trokova u ukupnoj nabavnoj vrednosti pri odreenoj koliini kupovine i proizvodnje, iz ugla pogona predstavlja stopu njegovog marginalnog dobitka, odnosno koeficijent zbirnog uea njegovih fiksnih trokova i njegovog profita u ukupnom prihodu. Stopa varijabilnih trokova u naem primeru iznosi:

a koeficijent uea razlike nabavne vrednosti i ukupnih varijabilnih trokova u ukupnoj nabavnoj vrednosti, odnosno stopa marginalnog dobitka:

Deljenjem iznosa ukupnih fiksnih trokova pogona sa stopom marginalnog dobitka dobiemo vrednosni izraz praga rentabilnosti, odnosno informaciju o vrednosti nabavke i visini ukupnih trokova pri kojima je preduzeu svejedno da li limenu ambalau eksterno nabavljati ili je sam proizvoditi:

odnosno

Na sopstvenu proizvodnju ne treba ii ako je pri datoj nabavnoj ceni vrednost nabavke manja od 20.629 a sopstvenoj proizvodnji treba pristupiti, odnosno strategiju vertikalne integracije treba implementirati ako bi ukupna vrednost nabavke limene ambalae pri njenoj eksternoj nabavci bila vea od 20.629.

POLAZNE POSTAVKE MODELA PRELOMNE TAKE Primena modela prelomne take pri reavanju bilo kojeg poslovnog problema, pa stoga i dileme kupiti ili proizvoditi na nain na koji smo koncipirali taj model podrazumeva sledee:


Podelu svih trokova pogona na apsolutno fiksne i proporcionalno varijabile;

Utvrivanje stope varijabilnih trokova; i Kvantificiranje stope marginalnog dobitka.

Sve se ove relevantne kategorije potrebne za utvrivanje vrednosti nabavke, odnosno iznosa ukupnih trokova na pragu rentabilnosti ponaaju se na sebi svojstven nain s obzirom na promenu obima proizvodnje i nabavke. Polazna faza u postupku utvrivanja praga rentabilnosti je klasifikovanje svih trokova pogona na apsolutno fiksne i proporcionalno varijabilne. Za ukupne fiksne trokove je karakteristino da se oni u svom ukupnom iznosu ne menjaju sa promenom obima proizvodnje i prodaje. Njih e biti i kada se proizvodnja reducira na nulti nivo, a apsolutno posmatrano oni se u svom ukupnom iznosu nee niti poveati niti smanjiti sa poveanjem, odnosno smanjenjem volumena proizvodnje. Njihovo relativno uee u ukupnoj nabavnoj vrednosti se poveava sa smanjenjem obima proizvodnje ili nabavke, a smanjuje sa njihovim poveanjem. Ukupni varijabilni trokovi se sa poveanjem obima proizvodnje, apsolutno posmatrano poveavaju a sa njenim smanjenjem smanjuju i to u istoj srazmeri sa u kojoj je poveana ili smanjena proizvodnja i prodaja. Njih nee biti pri reduciranju proizvodnje na nultu vrednost. Iz tih se razloga geometrijski posmatrano oni predstavljaju jednom pravom linijom uzlaznog nagiba sa ishoditem u koordinatnom poetku. Poseban metodoloki problem u ovoj fazi moe se ispoljiti kod kategorija relativno fiksnih i neproporcionalno varijabilnih trokova. U sluaju njihovog postojanja neophodno je primenom adekvatnih metoda izvriti njihovo dekomponovanje na apsolutno fiksnu i proporcionalno varijabilnu komponentu. Procentualno uee ukupnih varijabilnih trokova u ukupnoj nabavnoj vrednosti, odnosno stopa varijabilnih trokova se dobija iz kolinika ukupnih varijabilnih trokova i ukupne nabavne vrednosti i kod monoproizvodnog preduzea ona je kvantitativno jednaka koliniku prosenih varijabilnih trokova i prodajne cene outputa. Stopa varijabilnih trokova je konstantna veliina i nezavisna je od obima proizvodnje Marginalni dobitak se raunski dobija iz razlike nabavne vrednosti pri odreenom nivou nabavke i ukupnih varijabilnih trokova pri istom nivou i kvantitativno je jednak zbiru ukupnih fiksnih trokova i ukupnog profita na odreenom obimu proizvodnje i prodaje. On se sa poveanjem obima proizvodnje i prodaje poveava, a sa njegovim smanjenjem smanjuje Negova promena (poveanje ili smanjenje) je uslovljena promenom (poveanjem ili smanjenjem) ukupnog profita, jer njegova druga komponenta (ukupni fiksni trokovi) se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje. Iako rast obima proizvodnje i prodaje utie na poveanje marginalnog dobitka, stopa marginalnog dobitka, odnosno procentualno uee marginalnog dobitka u ukupnom prihodu nije zavisno od promene obima proizvodnje i prodaje. Ona ostaje konstantna pri svim nivoima prodaje. Svaka promena obima prodaje utie na smanjenje procentualnog uea ukupnih fiksnih trokova u ukupnom prihoda za onoliko procenata za koliko ona izazove poveanje uea ukupnog


profita u ukupnom prihodu i obratno pri smanjenju obima proizvodnje i prodaje. Stoga stopa marginalnog dobitka ostaje konstantna.

PROIZVODNJA ULAZNE KOMPONENTE KAO STRATEGIJSKO OPREDELJENJE

Oito je da razmiljanja menadmenta konkretnog preduzea u pogledu izgradnje i aktiviranja kapaciteta za proizvodnju limene ambalae predstavlja favorizovanje oblika vertikalne diverzifikacije proizvodnog programa uz primenu metoda internog rasta. Njome se proizvodna aktivnost preduzea produbljuje zahvatanjem proizvodnim programom proizvoda koji su do tada eksterno nabavljani kao sirovinske komponente ili delovi gotovog proizvoda od preduzea prethodnih proizvodnih faza. Sem trokovnih, odnosno profitnih implikacija, primena strategije vertikalnog diverzificiranja proizvodnog programa unazad ima i jako ozbiljnih strategijskih implikacija. U teoriji se uglavnom govori o njenoj inferiornosti u odnosu na druga strategijska opredeljenja (strategiju horizontalne ili konglomeratske diverzifikacije) i neefikasnosti strategije vertikalne integracije u najveem broju sluajeva, ali napominjemo da njena primena i danas predstavlja jako atraktivno strategijsko opredeljenje. Najei i najsnaniji motiv njene primene predstavlja bolje konkurentno pozicioniranje u odnosu na postojee ili potencijalne rivale u grani. Ovakvo pozicioniranje vrlo esto dovodi i do jaanja konkurentskog nadmetanja i kod postojeih kupaca i dobavljaa. Glavni cilj je, kako kau Ojegowich i Madhoc [9. str. 72], da se utie na strukturu grane i ostvari mo u njoj ili smanji mo konkurenata. Najee se odluka o odustajanju od vertikalne integracije unazad i favorizuje odluke o eksternom snabdevanju argumentuje samo utedama na investicionim trokovima. Uopte nije sporno da se favorizovanjem odluke da se ide na eksterno snabdevanje oslobaa kapital koji se moe locirati na neke druge alternativne svrhe. Ali, s druge strane trokovi nabavke materijala i komponenti od dobavljaa mogu initi veliki procenat u ukupnim trokovima poslovanja. Proizvodna preduzea imaju mnotvo komponenti koji se mogu kako uspeno proizvoditi u samom preduzeu, tako i nabavljati od drugih. Pogrene odluke u vezi sa izborom mogue alternative mogu voditi preduzee veim trokovima, odnosno manjem ukupnom profitu u odnosu na mogui, pogrenom korienju izvora, gubljenju potroaa i trinog uea. Drugim reima izbor pogrene odluke moe rezultirati slabljenjem poslovnih performansi preduzea. Odluka o sopstvenoj proizvodnji neke ulazne komponente proizvoda u uslovima kada se postiu znaajne utede u trokovima moe biti jedan od najsnanijih mehanizama za realizovanje strategije vostva u trokovima. Najvaniji argument primene strategije vostva u trokovima je da se postignu bolje performanse u odnosu na preduzea u grani proizvodnjom proizvoda po niim trokovima od postojeih. Time se stvaraju pretpostavke da preduzee moe ostvariti istu masu ukupnog profita i pri niim cenama u odnosu na konkurentne.. Ukoliko su cene drugih preduzea u grani sline odnosno ujednaene preduzee ostvaruje vei profit.


Drugo, kako grana ulazi u fazu zrelosti i sve se vie konkurie cenama, to preduzee moe i u toj fazi da ostvaruje profit zbog niih trokova od konkurenata. Primenom strategije vostva u trokovima preduzee se najee fokusira na prosenog potroaa, odnosno potroaa osetljivog na cene. Za veinu takvih potroaa je svojstveno da niske cene stimuliu njihove kupovine. Zbog toga se distinktivna kompetentnost stvara na efikasnoj proizvodnji i upravljanju materijalima koji se koriste u transformacionom procesu [8, str. 226]. Kao to mnogi autori sa pravom zakljuuju, strategija vostva u trokovima ne znai da preduzee prodaje svoje proizvode po najniim cenama. Vrlo esto su preduzeima sa najniim cenama lojalne samo odreene kategorije kupaca i prihvaena su samo od jednog dela trita. Niska cena povezana sa niskim kvalitetom je element strategije diferenciranja, a ne i strategije vostva u trokovima. Vostvo u trokovima predstavlja racionalan strategijski izbor u sledeim sluajevima: 1) kod elastine potranje, 2) kada sva preduzea u grani proizvode relativno homogene standardne proizvode, 3) kada nema vie naina da se ostvari diferenciranje proizvoda to ima veliku vrednost za potroae, 4) kada najvei broj kupaca koristi proizvod na isti nain i 5) kada kupci imaju male trokove ili nikakve ako promene prodavca i zainteresovani su za najbolju kupovinu [8, str. 231]. Odravanje superiornosti u primeni ove strategije ove zavisi od mogunosti stvaranja barijera u pogledu njenog imitiranja od strane konkurenata. Najvea realna opasnost koja moe izazvati ozbiljnu eroziju u efektima primene strategije vostva u trokovima nastaje u uslovima bitnih promena u tehnologiji proizvodnje.

ZAKLJUAK Proces modernizacije trino orijentisanih preduzea sve vie zahvata ne samo segment proizvodnje, nego i sferu upravljanja. U procesima upravljanja dananjim preduzeima koje svoju aktivnost obavljaju u uslovima sve sloenijeg okruenja, koga karakterie sveopta globalizacija i naglaeni diskontinuitet, stare metode, koncepti i tehnike upravljanja koje su inkompatibilne marketinkoj orijentaciji treba odbaciti. Prihvatanjem modernih koncepata za voenje poslovne i dugorono orijentisane razvojne politike treba osigurati optimalne uslove za prosperitet i postizanje zadovoljavajuih poslovnih i organizacionih performansi preduzea i njegov prosperitet. Jedan od tih koncepata je model prelomne take, odnosno primena grafikona rentabilnosti. Sam postupak kvantitativnog utvrivanja prelomne take predstavlja najjednostavniji korak u ukupnom procesu njenog korienja u postupcima donoenja konane poslovne odluke. Ova konstatacije podjednako vai bez obzira na to da li njenom primenom reavamo problem kupiti ili proizvoditi, odnosno opravdanost odluke o vertikalnoj integraciji unazad ili se pak njome reava dilema prodati ili dalje preraditi (primena strategije vertikalne integracije unapred), dilema nastaviti sa proizvodnjom nekog proizvoda ili obustaviti proizvodnju, dilema prihvatiti ili odbiti neku specijalnu porudbinu i sl. Svaka od ovih dilema i njihovo razreenje se bazira na komparaciji dodatnih koristi i dodatnih rtava i ini komponentu diferencijalnog poslovnog odluivanja. Sutinski problem pri


donoenju ovih odluka ini razumevanje kako kvantitativne tako i kvalitativne dimenzije dopunskih koristi i dopunskih trokova kojih prouzrokuje svaka alternativa ponaosob. Problem prihvatanja ili odbacivanja jedne ili druge alternative, nakon razreenja ovih metodolokih pitanja, se jednostavno svodi na uporeivanje razlika izmeu relevantnih kategorija dopunskih koristi (dodatni prihodi i/ili utede na trokovima) i dopunskih trokova kod raspoloivih alternativa.

BIBLIOGRAFIJA

1. Kalini, V. (2009) Strategijske konkurentske prednosti. Subotica. 2. Kolari V. (1975) Teorije dinamike trokova. Beograd: Rad. 3. Kovaevi M. (1982) Sistemi obrauna trokova. Beograd: Privredna tampa. 4. Lovreta S. (2005) Trgovinski menadment. Beograd: Ekonomski fakultet. 5. Majcen . (1981) Trokovi u teoriji i praksi. Zagreb: Informator. 6. Malini S. (2008) Upravljako raunovodstvo. Kragujevac: Ekonomski fakultet. 7. Markovski S. (1978) Trokovi u poslovnom odluivanju. Zagreb: Informator. 8. Milisavljevi M. (2007) Savremeni strategijski menadment. Beograd: Megatrend

univerzitet. 9. Ojegowitch T., Madhoc, A. (2003) Vertical Integration is Dead ar is It? Business

Horizons, March-April. 10. Perovi D. (1964), Teorija trokova. Sarajevo 11. Todorovi, J., uriin, D. & Janoevi, S. (2003) Strategijski menadment.

Beograd: Ekonomski fakultet.

RESUME

The break-even point model is of great importance in the economic analysis as a very useful information basis when making decisions in many companies. It usually shows graphic and algebraic points about the volume of production and / or sales any commercial or manufacturing enterprise needs to realize so sales will cover the costs of its operations. Each level of production and trade sized above this height leads to a profit, and below the break-even point a loss will incur. However, in this paper we want to limit the application of breakeven for solving a specific organizational and operational problem, the problem whether under certain circumstances it is rational to buy or produce an input component of the final product. The importance of correct choice of one of these two alternatives is emphasized because it reflects the economic position of the company over the amount of operating expenses, profits and competitive position in the market. The procedure for the quantitative determination of break-even point is the easiest step in the overall process of its use in the methods of making the final business decision. This statement is as true regardless of whether its application to solve the problem to buy or produce, or justification of the decision on vertical integration backwards or turn it solves the dilemma of selling or further processed (implementation strategy of vertical integration in advance), the dilemma will continue with the production of a product or suspend production dilemma to accept or reject a special order and the like. Each of these dilemmas and their resolution is


based on the comparison of additional benefits and additional victims and a component of the differential business decision. The essential problem in making these decisions makes the understanding of both quantitative and qualitative dimensions of additional benefits and additional costs which causes each alternative separately. The problem of acceptance or rejection of one or the other, after the dismissal of these methodological issues, it simply boils down to comparing the difference between the relevant categories of additional benefits (additional revenues and / or cost savings) and additional costs in the available alternatives.

ekonomski izazovi br.5

Documents