ekoloski i socioekonomski pokazatelji krize na svetskom nivou

7/23/2019 Ekoloski i Socioekonomski Pokazatelji Krize Na Svetskom Nivou

1/5

1

REZIME

Ovaj rad ukazuje na to da je korporacijskaodgovornost veoma vaan deo savremenog poslovanja.

Trag koji ostavljamo za sobom imae uticaja na buduegeneracije, tako da je od kljucnog znaaja meusobna

saradnja u pronalaenju odrivih reenja globalnih,socijalnih i ekonomskih izazova. Znaaj ovog pristupa jepotkrepljen podacima vezanim za poslovanje kompanijeCoca-Cola, najvee svetske kompanije za proizvodnjunapitaka. Ova kompanija je tipian primer insistiranja nainvestiranju u odrivi razvoj kroz fokusiranje na

upravljanje vodnim resursima, recikliranje ambalae izatitu okruenja.

1. Povezanost ekonomije i ekologije

Veza izmeu ekonomije i ekologije privlaiveliku panju. Konkretno, odnos izmeu ekonomskog

razvoja i kvaliteta ivotne sredine izbija u prvi plan.Koncepti ekorazvoja, strategija ekonomskog razvoja sa

ekolokim prizvukom i koncept odrivog razvoja,propagiraju stanovite da izmeu ekonomije i ekologijemoe postojati kako pozitivna tako i negativnameuzavisnost.

U dananjoj eri velikih potreba i jedinstvenihansi, moderne firme nastoje da ostvare pozitivnupromenu. One doprinose dobrobiti zajednice kroz

ekonomski razvoj. Odlune su u nameri da iskoriste svojesnage i svoje prisustvo da pomognu u zatiti planete iunaprede ivot stanovnika koji jenaseljavaju.

ovekova sredina ima esencijalni znaaj za

ljudsko drutvo. Ona je okvir njegovog rada i uslov ivotauopte. Prirodna sredina, sa svojim prirodnim izvorima iprirodnim uslovima je prostor u kome se odvija privrednadelatnost ljudi, kako proizvodna tako i neproizvodna.

Prema optoj teoriji sistema privredu moemo tretirati kaopodsistem velikog drutvenog sistema, tako daistovremeno ovekova sredina predstavlja okruenjeprivrede, tj. privrednog sistema, i sutinski gadeterminie.

Savremeni ekonomski razvoj karakterie velikoubrzanje njegovog tempa ili dinamike, to je u velikojmeri uticalo na zaotravanje ekolokih problema.Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija tokom

dvadesetog veka imala je za posledicu naruavanjeprirodne ravnotee i negativan uticaj na zdravlje oveka iitav ivi svet. Ekoloka kriza predstavlja krizuegzistencije postojeeg tipa industrijskog drutva uodnosu na prirodne uslove koji se u savremenom periodu

pojavljuju kao znatna ogranienja. Kao takva, onapodrazumeva prekoraenje tolerantnih granicasamoreprodukcije globalnog privrednog sistema, a danas

je gotovo opte prihvaeno stanovite da je ekoloka krizadrutveno uslovljena. Naime, u privredi, kao velikomsistemu, svi procesi promena imaju kumulativni karakter

usled razvijenog sistema veza i interakcije svih njenihaktivnih elemenata, tako da promena svakog elementa

dovodi do promene svih ostalih. Na poetku dvadesetprvog veka dozvoljeno je rei da se ljudska bia

suoavaju ekolokim izazovima koji su bez presedana uistoriji ove planete. Uglavnom zahvaljujui ljudskojaktivnosti, ivot na Zemlji suoava se sa najveimmasovnim izumiranjem jo od doba dinosaurusa od preezdeset pet miliona godina.

Potroaki stil ivota i ekoloki destruktivnetehnologije doveli su do intenziviranja ekolokog

pustoenja. U industrijski najrazvijenijim zemljama, kaoto su Sjedinjene Drave, ekoloka teta per capita je veanego u mnogim manje razvijenim zemljama. Tako uzmanje od pet posto svetskog stanovnitva, SjedinjeneDrave koriste trideset tri posto nepovratne energije imineralnih resursa sveta i stvaraju vie od dvadeset postoizduvnih gasova ugljen-dioksida. to se tie nerazvijenih,i zemalja u razvoju, to vie tee viem ivotnomstandardu koji su ostvarile razvijene zemlje,predstavljajusve veu pretnju po ivotnu sredinu.

Globalni problemi koji predstavljaju

manifestaciju krize jesu iscrpljenost privrednih resursa isa njim povezana energetska kriza, zagaenje i opadanjekvaliteta ivota u svakom smislu. Uporedo sa rastuomeksploatacijom i preradom prirodnih resursa uveava sekoliina raznih otpadnih predmeta i materija u prirodnojsredini. Zbog toga je neophodno da se u svetskim

razmerama radikalnije izmeni sadanji tempoeksploatacije prirodnih bogatstava, i u tom pravcu usmeri

dalji pravac nauno-tehnikog i tehnolokog procesa.Takoe, danas se u postindustrijskom drutvu upravo iztog razloga, razvija tendencija smanjene upotrebe

prirodnih izvora, u vidu manjeg uea sirovinskih ienergetskih inputa, a veeg korienja faktora kao to suznanje, informacije i nove tehnologije.

2. Koncept odrivog razvojaJedna od predrasuda je da zatita ovekove

sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja -rasta drutvenog proizvoda, ivotnog standarda, otvaranjanovih radnih mesta. Na dananjem nivou ekonomske iekoloke nauke, opte je prihvaen stav o neophodnostiintegracije ekolokih zahteva u nacionalnu ekonomskupolitiku, i u globalnu razvojnu politiku, kako na nivoupojedinanih drava, tako i na globalnom meunarodnomnivou.

Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u

razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno:tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast

proizvodnje i ujedno rast potronje prirodnih resursadoao je do svojih krajnjih granica. Vrednost ivotnesredine dugo je bila podcenjena, pa je zapretila opasnostda se ugroze razvojne perspektive buduih generacija.Tzv. "eksterni trokovi" koje proizvodi zagaivanje,iscrpljivanje resursa i naruavanje ljudskog zdravljapoinju nadmaivati koristi koje dalji rast donosi. Takavubrzani tempo privrednog razvoja u kontinuirano duem

periodu pokazao se kao neodrivi razvoj, pa je naukakonstatovala da je za budunost potrebna strategijarazvoja koja e obezbediti povezivanje rasta drutvenog

proizvoda i korienje prirodnih resursa s jedne strane, ivee animiranje javnosti, privrede, pojedinanih firmi i


2/5

2

svih drugih nosilaca privrednog ivota, da usvoje obrasceponaanja manje tetne po stanje ivotne sredine, s drugestrane. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama svevie ulae u zatitu okoline, tednju energije i drugihresursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini.

Upravo u tim podrujima otvaraju se i brojna nova radna

mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, morajuslediti taj put. Odrivi razvoj treba podsticati fiskalnimmerama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju spreavanjezagaenja i rasipanje prirodnih bogatstava. Tako je naprimer, selektivno oporezivanje, koje modifikuje relativnecene proizvoda u zavisnosti od dejstva na okolinu, unekim zemljama dalo veoma dobre rezultate i pokazalo sekao efikasna mera (Finska, vedska, vajcarska).

Odrivi razvoj je skladan odnos ekologije iprivrede, kako bi se prirodno bogatstvo nae planetesauvalo i za budue narataje. Moe se rei da odrivirazvoj predstavlja generalno usmerenje, tenju da sestvori bolji svet, balansirajui socijalne, ekonomske i

faktore zatite ivotne sredine. Pre neto vie od desetgodina, Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj(World Commision on Environment and Development),poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland

Commision) objavila je izvetaj pod nazivom Nasazajednika budunost (Our Common Future) kojim seukazuje na opasnost, po ljude i nau planetu,od politikeekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogunostiregeneracije planete Zemlje. Akcioni programAGENDA 21 konferencije Ujedinjenih nacija u RioDe aneiru iz 1992. godine sadri principe poslovanja uskladu sa ostvarenjem odrivog razvoja. Tada su usvojeni

parametri kojih preduzea treba da se pridravaju radi

zatite ivotne sredine. Svetski Samit o odrivom razvojubio je odran 2002. godine u Johanesburgu. Kljuniproblemi razmatrani na Samitu upravo su biliiskorenjivanje siromatva, odriva proizvodnja i

potronja, efikasno korienje energije, menadmentprirodnih resursa, unapreenje zdravlja stanovnitva.Paradigma odrivog razvoja postala je vodea u svimprivrednim delatnostima, pa i u ekonomiji.

Odrivi razvoj zasnovan je na etikom pristupu ikao takav predstavlja izlaz iz destruktivne i unitavajueaktivnosti savremene civilizacije, pa se moe rei da zaglavni cilj ima preivljavanje. Ovaj koncept treba daobezbedi dalji napredak ljudske civilizacije, uz umereno

troenje resursa i prostora.

3. Ekoloka politika savremenih korporacijaMogunosti za odrivo korienje prirodnih

resursa i zatitu prirodne sredine treba uskladiti saprimenom agresivnih tehnologija u proizvodnji koje imaju

za cilj ostvarenje maksimalnog profita. U prolosti jepraksa i u razvijenim i u nerazvijenim zemljamapokazivala da se pod uticajem agresivnog profita prirodniresursi nesmetano koriste, to za sobom ostavlja tragine

posledice po ivotnu sredinu. Sutina je pronaiadekvatnije razvojne programe koji bi omoguili zatituprirodne sredine s jedne, i ostvarenje optimalnihekonomskih rezultata s druge strane.

U razvojnoj politici preduzea ekoloki ciljevitreba da imaju mnogo vanije mesto od onog koje suimali do sada. S obzirom da unapreenje ekologije trebada postane permanentan proces, svako preduzee treba dausaglaava svoje ekoloke programe sa aktuelnimtendencijama razvoja tehnologije, uzimajui u obzir i

lokalne ekoloke uslove i zahteve potroaa. Privrednapreduzea imaju bitnu ulogu u odrivom razvoju jersvojom poslovnom i proizvodnom politikom treba da seuklope u osnovne strategijske pravce razvoja koje jeodredila drava, a da ulaganjem u nove tehnoloke

procese i moderne filtre spree zagaenja ivotnesredine.Smernice ekoloke politike moraju biti sastavni deodugorone razvojne politike preduzea i samim timsastavni deo njegovog stratekog planiranja.

4. Primer smernica ekoloke politike kompanijeCoca ColaOsnovana 1886. godine sa seditem u Atlanti

(SAD), kompanija Coca Cola posluje u preko 200 zemaljai proizvodi preko 2600 razliitih vrsta bezalkoholnihnapitaka. Unapreenje kvaliteta ivota u dravama ukojima posluje je oduvek bio jedan od osnovnih stratekihciljeva ove kompanije: promocija aktivnog stila ivota idobrobiti zajednice, minimiziranje udara na ivotnusredinu, ubrzanje ekonomskog rasta i jo mnogo slinihtendencija. Posveenost ouvanju ivotne sredine poela

je od najranijih dana poslovanja s tim to je u prvo vremenajvie panje poklanjano kvalitetu vode i smanjenjuotpadnih komponenti, da bi se i u narednom periodunastavili napori na minimiziranju sopstvenog otiska kojiostavlja u prirodnom okruenju.

Vizija odrivog rasta, sadrana u Manifestukorporacije, zasniva se na nekoliko kljunih oblasti:

kadrovi stvoriti mesto za rad gde su ljudimotivisani da dostignu svoj maksimum;

portfolio ponuditi svetu veliki broj razliitihbrendova napitaka koji odgovaraju izadovoljavaju razliite ljudske potrebe i elje;

partneri formirati dobitnu mreu partnera-saradnika i izgraditi obostranu lojalnost;

planeta biti odgovoran globalni graanin kojie uiniti pozitivan doprinos;

profitmaksimizacija prinosa uz voenje raunao svim prethodno navedenim odgovornostima.

Coca Cola kompanija nalazi se na listiFTSE4Good Index-a (nezavisna kompanija u vlasnitvuThe Financial Times-a i London Stock Exchange-a), koji

obuhvata kompanije koje zadovoljavaju globalno priznatestandarde korporativne odgovornosti. Kriteriji kojima se

rukovodi FTSE se redovno auriraju i modernizuju uskladu sa evolucijom naina miljena i trendova u oblastikorporativne odgovornosti.

Sistem ouvanja ivotne sredine koji sprovodiovaj proizvodni gigant fokusira se na podruja koja su

pod najjaim udarom: upravljanje vodnim resursima,recikliranje ambalae i zatita energije i klime. Ovakveakcije su postale sastavni deo poslovnih procesa vie negoikad. Naravno, iako je uinjeno mnogo u svakoj od ovih


3/5

3

oblasti, kompaniji predstoji jo mnogo toga, u smisludaljeg ulaganja u odrivu budunost planete.

Na posveenost odgovornom poslovanju ovafirma se javno obavezala potpisivanjem Optegsporazuma UN, u martu 2006. godine. Ovim sporazumomkompanija Coca Cola se javno obavezala da obuhvati,

podri i primeni set kljunih vrednosti u oblasti ljudskihprava, standarda zapoljavanja, zatite ivotne sredine ianti-korupcije. Mnogi njeni poslovni poslovni partneri sutakoe potpisnici ovog sporazuma.

Numeriki podaci koji e biti navedeni u daljemtekstu preuzeti su iz Izvetaja korporativne odgovornostikompanije za 2006. godinu, i odnose se na period odjanuara 2006. do jula 2007. godine.

5. Upravljanje vodnim resursima

Voda je ogranien resurs u mnogim delovimasveta koji se neprestano suoava s problemima preteraneeksploatacije, rastueg zagaenja i loeg menadmenta.

Danas vie od jedne milijarde ljudi nema pristup istojvodi, bezbednoj za pie. I vie od 2.6 milijardi stanovnikanema osnovne sanitarne uslove. Uzimajui u obzir ovakvotrenutno stanje u svetu, a s obzirom da voda predstavljaosnovni sastojak svakog napitka koji proizvodi kompanija

Coca Cola, ne zaboravljajui njen znaaj za ekosisteme,ouvanje ljudskog zdravlja, napredak i razvoj, ovde seakcenat stavlja na ouvanje i zatitu vode za ljude i biljnei ivotinjske vrste irom sveta.

Ciljevi upravljanja vodnim resursom u ovojkompaniji obuhvataju tri komponente: ograniiti(potronju) recikliratiponovo napuniti.

Izmeu ostalog u petogodinjem periodu su

utroeni i znaajni napori i novana sredstva u iznosu oddvadeset miliona dolara za ouvanje i zatitu vodnihresursa. Tako da je kompanija organizovala projekte uetrdeset razliitih zemalja, okupljajui lokalnostanovnitvo oko reavanja problema iste vode,sanitarija, higijene, upotrebe vode kao resursa uproizvodnji, obavetavajui lokalno stanovnitvo iedukujui ga. Danas postoji veliki broj lokalnih zajednicau kojima je kompanija pokrenula sline akcije:

Slika 1. Grafiki prikaz lokacija (ima ih ukupno 68;predstavljene su takama) obuhvaenih aktivnostimakompanije na ouvanju i unapreenju vodnih resursa

Coca Cola sistem je unapredio efikasnostkorienja vode za preko 19% u odnosu na 2002. Iako se

racio korienja vode znaajno poboljao u prethodnompetogodinjem periodu, od kako su izvetaji poeli da seobjavljuju, predvia se da e u budunosti, zbog promena

u proizvodnom miksu, potronja ovog resursa poveati,to potvruje i blago poveanje potronje vode uproizvodnji u 2006. godini.

Tokom 2006. godine 83% fabrikih postrojenjaove kompanije je zadovoljilo standarde o tretiranjuotpadnih voda. Takav trend se nastavlja i dalje, s ciljem

da se ovaj cilj u potpunosti realizuje do 2010. godine,kako bi se zadovoljili strogi standardi firme, koji esto

prevazilaze dravne zakone u oblasti zatite ivotnesredine.

Slika 2. Racio korienja vode ( l / l proizvoda) u periodu2002-2006.

Vidimo da se racio smanjuje iz godine u godinu,to je i cilj, i da najniu vrednost dostie 2006. godine.Meutim, radi potpunije analize moramo uzeti u obzir iukupnu potronju vode u proizvodnji (apsolutnevrednosti):

Slika 3. Ukupna potronja vode u proizvodnji (milijarde l)u periodu 2002-2006.

Kao to je ve napomenuto, zbog promena uproizvodnom programu je dolo do poveanja potronjevode u toku 2006. godine i predvia se da e se taj trendnastaviti i u budunosti.

Slika 4. Potronja vode i obim proizvodnje


4/5

4

Znaajan porast obima proizvodnje i prodaje(Unit case volume) doveo je i do znaajnog skoka u

potronji vode (Water usage) u 2006. u odnosu na 2005.godinu. To je istovremeno dovelo i do pada racia

korienja vode, tj. smanjenja efikasnosti.

6.

Recikliranje ambalaeKomapanija ima viziju okruenja u kome e

pakovanje koje ona proizvodi biti tretirano kao vredanresurs za buduu upotrebu. Cilj je da se istovremenosmanji i koliina otpada, ali i potronja prirodnih resursa.Preuzeta je i inicijativa poznata kao e3, koja podrazumevaunapreenje produktivnosti (efficiency), efikasnost, tj.uspenost ivotnog ciklusa proizvoda (effectiveness) ieko-inovativnost (eco-innovation).

Primera radi, zahvaljujui savremenom softveruza dizajniranje ambalae, efikasno je smanjen negativniuticaj na okruenje, tako da se proizvodnjom noveUltra boce utedelo 89 000 metrinih tona stakla u

2006. godini.Nivo reciklae ambalae Coca Cola napitaka

najvei je u odnosu na konkurentske proizvoae, sobzirom da ona podrazumeva dizajniranje pakovanja

visoke upotrebne vrednosti i pomae lokalnimzajednicama da unaprede svoje sisteme odrivog razvojakoji e iskoristiti ovu prednost. Uopte, veruje se da jeedukacija stanovnitva kljuni proces u menjanju stavovai ponaanja u vezi sa recikliranjem i spreavanjemnagomilavanja otpada, emu doprinosi i odabir visoko-kvalitetnih materijala i ponovo upotrebljivih pakovanja.Priblino 85% ukupnog proizvodnog programa ovekorporacije se isporuuje kupcu u materijalima koji se

mogu u potpunosti reciklirati: PET, plastika, aluminijum,staklo i elik. Preostalih 15% se uglavnom dostavlja krozvisokoefikasne sisteme pomonog pakovanja velikogkapaciteta. Takoe, velika sredstva su uloena u izgradnju

postrojenja za reciklau PET ambalae koja e proizvoditiboce od recikliranih materijala u Australiji, Austriji,Meksiku, Filipinima i vajcarskoj.

Slika 5. Ambalaa koju je koristila kompanija u 2006.godini (podaci dobijeni na osnovu 21.4 milijarde

proizvoda isporuenih irom sveta)

7. Zatita okruenjaPoznato je da efekat staklene bate dovodi do

drastinih klimatskih promena na globalnom nivou, to za

posledicu ima negativan uticaj na raznovrsnost biolokogsveta, vodne resurse, agrikulturu i opte zdravlje ljudi.Ove klimatske promene mogu imati viestruke direktne iindirektne posledice na poslovanje same kompanije i njenlanac snabdevanja. Kroz neprestana unapreenja uposlovanju, ovaj sistem je poboljao efikasnost korienja

energije u proizvodnom procesu za 16% u odnosu na2002. godinu, od kada je kompanija Coca Cola i zapoelaizvetavanje o performansama.

S obzirom da najvei uticaj na okruenje ovakompanija ostvaruje korienjem rashladnih ureaja, koji

proizvode treinu procenjenih tetnih gasova na nivoukompanije, veliku panju je morala posvetiti opravdanom,tj. odrivom hlaenju. Tako je 2002. godine lansiranekoprogram za razvoj komercijalno odrivih rashladnihtehnologija koje ne sadre tetni HFC(hydrofluorocarbon), a koji inae izaziva efekat staklene

bate.Energetski menadment sistem koji se koristi u

okviru kompanije, EMS-55, u stanju je da smanji nivopotronje energije i do 35%. Do sredine 2007. godine jevieod pola miliona ovih EMS-55 ureaja nabavljeno odstrane korporacije Coca Cola, u skladu sa planiranim

godinjim smanjenjem potronje energije u iznosu odpreko 640 miliona Kwh i planiranim smanjenjem emisijetetnih gasova u iznosu od 300 000 metrinih tona.

Slika 6. Racio korienja energije (efikasnost) u periodu2002-2006.

Slika 7. Ukupna potronja energije u periodu 2002-2006.

Kao to se iz priloenog i vidi, potronja energijeu 2006. godini je porasla u odnosu na prethodnu godinu, a


5/5

5

prema nekim procenama to je dovelo do direktne iindirektne emisije CO2 u iznosu od 4.86 milionametrinih tona, to predstavlja poveanje od 0.33 milionametrinih tona u odnosu na 2005. godinu.

U periodu od 2005. godine poboljanjaposmatranih parametara ostvarile su i fabrike za

proizvodnju koncentrata i sirovina, koje su takoe uvlasnitvu korporacije. Tako je, na primer, raciokorienja vode porastao za 13%, prosean nivorecikliranja za 2% a proseni racio korienja energije7%. U koliini proizvedenog i odloenog otpada nije bilopromena.

8. ZakljuakDanas je sasvim izvesno da e ne samo u

razvijenim zemljama, nego i u zemljama u razvoju,javnost sve vie biti protiv svakog oblika degradacijeivotne sredine. Jer ekoloka svest stanovnitva je uneprestanom porastu, pre svega zbog rastue aktuelnosti

ekolokih problema, ali i promena globalnog nainarazmiljanja uopte.Istraivanjem ponaanja potroaa utvreno je da

je sve vei segment stanovnitva spreman da plati vie zaekoloki orjentisane proizvode. Upravo to saznanjekoriste velike svetske kompanije, ali i one manje, i u svoje

poslovanje uvode ekoloki menadment sistem. Tipianprimer takvog proizvoaa jeste kompanija Coca Cola,vodea svetska korporacija u proizvodnji bezalkoholnihnapitaka. Ova kompanija je svesna krupnih preokreta u

potroakim preferencijama, a novonastalu situaciju itrenutne tendencije ne smatra pretnjom, i ne doivljavakao problem i dodatni trokovni udar ve kao poslovnu

ansu i izazov za ostvarivanje konkurentske prednostinameunarodnom tritu.

U tom smislu, ovaj rad je na primeru jednekonkretne poslovne firme pokazao mogue pravcekretanja u kreiranju savremene poslovne politike, koja

mora ukljuiti sistem ekolokog menadmenta, strategijuistraivanja i razvoja u kojima su inkorporirane ekolokedimenzije, koncept odrivog razvoja i sline preferencijesavremenog doba. Sve to mora biti praeno redovnimobavetavanjem javnosti s ciljem formiranja pozitivnogstava prema proizvodima kompanije, i pozitivnog imida

kompanije uopte, to je u sluaju ove firme u potpunostiispunjeno. Ona ne samo to je ekoloki orjentisana, negoutie i na druga preduzea-svoje kooperante, da se

preorjentiu na ekoloki sistem, zahtevajui od njihekoloki ispravne i prihvatljive sirovine ipoluproizvode.

LITERATURA

1. Stefanovi, S., Stanisavljevi, B., Menadmentu preduzetnitvu i zatiti ivotne sredine, TQMCentar, Zrenjanin, 2010.

2. Blagojevi, S., Ekologija i ekonomski razvoj,Izdavaki centar Ekonomkog fakulteta u Pritini,Blace, 2001.

3.

Stefanovi, S., Bogdanovi-Duanovi, G.,orevi, LJ., Stojiljkovi, J., Ekologija, zatitaivotne i radne sredine, TQM Centar, Zrenjanin,2010.

4. Pavlovi, M., Ekoloko inenjerstvo,Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultetMihajlo Pupin, Zrenjanin, 2004.

5. ukanovi, M., Koncept odrivog razvoja,Ekologika, Beograd, 1995.

6. Stefanovi, S., Panteli, M., Cveji, R., Ili, D.,Ekoloki uticaji biosphere na ivotnu sredinu,TQM Centar, Zrenjanin, 2010.

7. Miloevi, ., Kopanja, V., Kosi, Z., Miloevi,

L., Miloevi, D., Energetska efikasnost ipostrojenja, Drutvo za energetsku efikasnostBiH, Banja Luka, 2009.

8. www.thecoca-colacompany.co9. www.johannesburgsummit.org
http://www.thecoca-colacompany.co/http://www.thecoca-colacompany.co/http://www.johannesburgsummit.org/http://www.johannesburgsummit.org/http://www.johannesburgsummit.org/http://www.thecoca-colacompany.co/

ekoloski i socioekonomski pokazatelji krize na svetskom nivou

Documents