E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 9 , j un , 2 0 0 6 .

E IC Bilten

ANALIZA[to zna~i najnovija odluka {efova dr`ava i vlada EU daapsorpciona mo} EU vi{e ne}ebiti kriterijum za pro{irenje

TEMA BROJA[to su prednostisamostalne CrneGore na putu kaEvropskoj uniji, a

{to su njenenajve}e mane

INTERVJUGerald Knaus,

predsjednikEvropske inicijativeza stabilnost (ESI),o daljim koracima

Crne Gore u procesu evropskih

integracija

Iako su iz Vlade o~ekivali da }e Savjetministara Evropske unije ve} u junuodobriti Evropskoj komisiji da nastavipregovore o sporazumu o stabilizaciji ipridru`ivanju sa Crnom Gorom, taodluka se, po svemu sude}i, mo`eo~ekivati tek u septembru.

[ef Delegacije Evropske komisije uBeogradu Josep Lloveras najavio je 16.juna da EK daje sve od sebe da do krajajula predlo`i Evropskoj uniji novi mandatza pregovore o sporazumu o stabilizaci-ji i pridru`ivanju (SSP) sa Crnom Gorom.Ako EK svoj dio posla ne zavr{i do julskesjednice Savjeta ministara EU, to zna~i da(po{to je avgust mjesec odmora u EU),Savjet ministara u septembru mo`eodobriti Evropskoj komisiji da nastavipregovore sa samostalnom CrnomGorom.

U pregovorima o SSP Crna Gora iEU dogovaraju u kojim rokovima CrnaGora mora da uskladi svoje zakono-davstvo sa pravom EU, kao i do kada }ecjelokupan sistem (ekologija, poljo-privreda, saobra}aj, za{tita potro{a~a...)funkcionisati po normama EU.

Tako|e, utvr|uje i kada }e CrnaGora mo}i da otvori svoje tr`i{te zaproizvode iz EU. Sporazumom seodre|uje koji proizvodi iz EU moguodmah biti izvezeni na crnogorskotr`i{te bez ikakvih carinskih barijera inakon koliko godina }e ono mo}i dabude dostupno i za najosjetljivijeproizvode, ~ijom visokom carinskomza{titom Crna Gora mora da {titi svojuproizvodnju. S druge strane, odmahnakon potpisivanja Sporazuma, EU

otvara vrata za sve proizvode iz CrneGore proizvedene po standardima EU, stim {to za neke postoje koli~inska ogra-ni~enja.

Kako je ranije najavljeno iz Vlade,vi{e od polovine teksta sporazuma jeve} ispregovarano, tehni~ka komu-nikacija sa EK je nastavljena odmahnakon referenduma, tako da nije nere-alno da Sporazum bude potpisan dokraja godine. Procedura nala`e da,nakon {to EK utvrdi nacrt sporazuma saCrnom Gorom, isti predla`e Savjetuministara EU koji, ako se slo`i sa njim,odobrava EK da nastavi pregovoredaju}i joj novi mandat. Nastavi}e se saone ta~ke do koje je Crna Gora stigla upregovorima sa EK dok je bila dio SCG.

"Dajemo sve od sebe da taj doma}izadatak uradimo kao dobri studenti i daKomisija prijedlog mandata zavr{i prijeljetnje pauze i do tada ga predstavidr`avama ~lanicama, a onda }e oneraspravaljati i odobriti novi mandat",kazao je Lloveras.

On je izjavio da }e EK otvoritikancelariju u Podgorici, koja je najavlji-vana jo{ pro{le godine.

"[to je ranije obe}avano, sada }ese ispuniti. Podgorica }e brzo bitisjedi{te kancelarije Evropske komisije.Ne mogu re}i kada }e to biti jer nijes-mo odredili datum, ali odluka da tou~inimo je donijeta i radimo na njoj",rekao je Lloveras.

2E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Ak tu e l n o s t i

UUUUVVVVOOOODDDDNNNNIIIIKKKKCrna Gora kao samostalna dr`avamo`e br`e i lak{e ka evropskim inte-gracijama. Ova tvrdnja predstavnikacrnogorske Vlade lijepo zvu~i, ali }emorati i da bude dokazana. Svakom maloupu}enijem u slo`enu problematikuprocesa pribli`avanja Evropskoj uniji jasnoje da je to u osnovi ta~no: mali sistem jeprilagodljiviji svim onim standardima kojiva`e u EU i koje svaka zemlja koja te`ida postane dio kluba 25-orice mora daispuni. U malom sistemu se lak{e donoseodluke, ako je proces odlu~ivanjadovoljno koordinisan i ako iza uvjeravan-ja da je Crna Gora potpuno posve}ena"savladavanju prepreka na putu kaEvropskoj uniji" zaista stoji beskompro-misna odluka da tako i bude. Uz to, CrnaGora nije prijetnja evropskom tr`i{tu jer,na`alost ili na sre}u, nema jakupoljoprivrednu prozvodnju zbog koje bise morala prepirati sa predstavnicimaEvropske komisije oko izvoza i kvota.Mala Crna Gora nije ni potencijalni izvorimigranata, uspostavila je kontrolu grani-ca po standardima EU, zbog ~ega mo`emirnije o~ekivati pregovore o olak{icamaviznog re`ima. Na kraju, izlaskom izzajednice sa Srbijom oslobodila se jednogod glavnih politi~kih uslova za nastavakpregovora o sporazumu o stabilizaciji ipridru`ivanju: nema vi{e nikakvihobaveza prema Ha{kom Tribunalu.

To stoji, ali i da se sudstvo u CrnojGori ne smatra potpuno profesionalnim ioslobo|enim uticaja politike, da Crna Go-ra tek treba da se ozbiljnije potrudi dakorupciju svede na razuman nivo, da rask-ine veze organizovanog kriminala i dijelo-va vlasti, da pobolj{a administrativnikapacitet u svim Vladinim resorima, a nesamo u Ministarstvu za evropske integraci-je, kako pi{e u dokumentima EU. Sve totra`i Vladu koja ne}e kalkulisati sa interes-ima partija na vlasti. Vladu koja je sprem-na da s rije~i pre|e na djela. N.R.

NNaassttaavvaakk pprreeggoovvoorraa oodd sseepptteemmbbrraa??

EVROPSKA KOM I S I J A U@URBANO PR I P R EMA NACRT S S PSA CRNOM GOROM , NAS TAV L J A S E TAMO GD J E S ES TA LO DOK J E CRNA GORA B I L A U SCG

Josep Lloveras

Zgrada Evropske komisije

3E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . S tav

Kao pa`ljivi posmatra~ kratke i nes-retne istorije dr`avne zajedniceSrbije i Crne Gore, ~esto sam se pris-je}ala onoga {to sam nau~ila proma-traju}i kako ^esi i Slovaci rasturajusvoju zajedni~ku dr`avu izme|u 1989.g. i 1993. godine. Iako sam nekolikogodina radila na "^ehoslova~koj" po-litici, nijesam o~ekivala da }e ova fed-eracija propasti. U datom trenutku, toza mene nije imalo smisla: ~inilo se daje takva odluka u suprotnosti sa nji-hovom zajedni~kom ambicijom da sepridru`e EU, koja je na svoj na~intako|e neka vrsta federacije. Nije se~inilo izvjesnim ni da bilo ^esi, biloSlovaci, zaista `ele posebne dr`ave({to je bio i razlog da njihove vo|eodlu~e da ne rizikuju rje{avanje ovogpitanja putem referenduma).

U pozadini prijateljskih odnosaizme|u ^eha i Slovaka, mogla su senazreti uzburkana istorijska nepri-jateljstva, ali te{ko da su tada dostiza-la dubinu i ogor~enost zbog kojih birazlaz bio "istorijski neizbje`an" ineophodan (kao {to je bio slu~aj saodvajanjem balti~kih republika odSovjetskog Saveza 1991. godine).^inilo se da su upravo usputni faktoridoveli do odlu~uju}eg rezultata: li~naneprijateljstva izme|u Klausa i Me-~iara, pobjednika na izborima 1992.godine u ^e{koj i Slova~koj; nefun-kcionalne federalne institucije naslije-|ene iz vremena komunizma, koje suu ovim kriti~nim godinama nakonkomunizma u~inile neobi~no jednos-

tavnom blokadu parlamentarnog kon-senzusa od strane samo {a~iceposlanika jedne ili druge republike.Gotovo je izgledalo kao da su dvijeodvojene dr`ave nastale tek igromslu~aja.

Me|utim, pa`ljivim preispitivan-jem, shvatila sam da postoje i dubljirazlozi protiv opstanka takve federaci-je. Slova~ka je sustigla ^e{ku popitanju dru{tveno-ekonomskih uslova,ali su u tom procesu i Slovaci postalisamouvjereniji kao nacija. Kako su"odrastala", Slova~ka "mla|a bra}a"postajala su sve vi{e svoja, sve manjenalik ^esima, i sve manje su podnosi-la nezgodnu naviku ^eha da domini-raju i govore im {to da rade. Iako jeve}ina stanovnika obije dr`ave `eljelazajedni~ku dr`avu, njihovi su se iden-titeti sve vi{e razlikovali i uslovili daideje o tome kako bi ta dr`ava trebalada izgleda budu sve razli~itije. Re-ferendum ne bi rije{io ovaj problem.

[tovi{e, postojale su bitne struk-turne razlike izme|u ekonomija dvijurepublika. Politi~ka ekonomija reformipokretana je razli~itim potrebama iinteresima u ovim zemljama, {to jeu~inilo problemati~nim definisanjezajedni~ke reformske strategije i timedodatno opteretilo funkcionisanje fed-eracije. Ni mogu}nost integracija u EUnije posebno favorizovala federaciju.Naprotiv, ~ak je u~inila dr`avnu neza-visnost jednako realnim i bezbijednimizborom. Tako se i desilo. NezavisnaSlova~ka, po{to je izgubila pet godinau lutanjima pod Me~ijarovom vladavi-nom, brzo je sazrela kao demokratskadr`ava i postala jedna od najuspjelijihprimjera integracije u EU. Samo jedandokaz ovog uspjeha je i neizmjernokonstruktivan doprinos slova~kihdiplomata rje{avanju crnogorskog

"problema" u ime EU.Komentar jednog od mojih pri-

jatelja iz Beograda, dok smo raspravl-jali o rezultatima referenduma, pono-vo me podsjetio na paralele sa Srbijomi Crnom Gorom. Prema njegovomshvatanju, trenutak koji je odlu~iosudbinu dr`avne zajednice bio jeatentat na \in|i}a - pri ~emu je on`elio da ka`e da su li~ni odnosiizme|u \in|i}a i \ukanovi}a biliklju~ni za opstanak dr`avne zajednice.Ako je tako, osnove dr`avne zajednicesu zaista bile krhke, pa su je zategnu-ti odnosi izme|u Ko{tunice i \u-kanovi}a osudili na propast. Slu~aj ve}vi|eno: Klaus i Me~ijar, ponovo?

Da li je to sve? Me|u onih 55.5%crnogorskih glasa~a koji su izabralinezavisnost, nijesu svi napravili tajizbor zbog neke li~ne odanosti\ukanovi}u. Podr{ka za nezavisnostsmanjila se nakon pada Milo{evi}a ibila je ispod 50% u najve}em brojuistra`ivanja javnog mnjenja iz tog vre-mena. Podr{ka dr`avnoj zajednici bilaje jo{ ni`a, i od tada se nijepove}avala. Oko 25% glasa~a su bili"neopredijeljeni" ili "nezainteresovani"- sve do referendumske kampanje. [toje natjeralo dovoljan broj ovih neod-lu~nih glasa~a da prigrle nezavisnost itako osiguraju ovaj rezultat? Neki birekli da su slu~ajni faktori bili presud-ni, posebno odluka EU da 3. majasuspenduje pregovore o SSP-u zbogprekr{enih obe}anja Ko{tunice da }epredati Mladi}a Me|unarodnom tri-bunalu u Hagu. Time je utvr|enklju~ni argument za nezavisnost: da}e, ako se budu i dalje dr`ali dr`avnezajednice, crnogorska perspektiva zapridru`enje EU biti ozbiljno ugro`ena.Sad Ko{tunica krivi EU za rezultat. Eto,ponovo je Srbija `rtva nesposobnog,

POGLED IZ EVROPE

Pi{e: dr Judy Batt

foto

VIJE

STI

Napraviti uspjeh od crnogorskenezavisnosti - lekcije iz Slova~ke

neznala~kog, "mije{anja Velikih sila" naBalkanu.

Me|utim, te{ko da su i ubistvo\in|i}a i prekid pregovora o SSP-ubili neo~ekivani slu~ajevi, "u zao ~as"?Te{ko. I jedno i drugo ukazuju naneke osnovne probleme u prirodiSrbije kao dr`ave i kao partnera udr`avnoj zajednici. I jedno i drugodokazuju da Srbija ima te{ko}a uobra~unavanju sa naslje|em iz perio-da Milo{evi}a, i konsolidovanju sta-bilne demokratije zasnovane na vla-davini prava. Naravno da ni CrnaGora nije bez svojih mana u tompogledu, ali ostanak u zajednici saSrbijom te{ko da bi joj pomogao unjihovom rje{avanju. Meni se ~ini dasu upravo ova pitanja bila presudna zaishod referenduma u Crnoj Gori. Zaone glasa~e, sumnji~ave ili nezain-teresovane za nezavisnost, najboljirazlog da 21. maja zaokru`e "da" bioje upravo to {to je nezavisnost, sve usvemu, predstavljala naizgled sigurnijina~in da se stavi ta~ka na frustriraju}ihaos u politici statusa quo, i {to binezavisnost zna~ila i br`i napredak kaintegraciji u EU.

Time otkrivamo ne{to vrlo zan-imljivo u pogledu identiteta ove novedr`ave koja je jo{ uvijek u povoju.Crnogorci, slovenskog porijekla ipravoslavne vjeroispovijesti, dugo subili ̀ estoko ponosni da svoj jedinstveniistorijski i kulturni identitet, ali i zbun-jeni problemom da li su "nacija"razli~ita od Srba, te stoga duboko

podijeljeni po pitanju dr`avne nezav-isnosti. Ranih 90-ih, Slovaci su istotako bili podijeljeni po pitanjudr`avnosti, ali sasvim sigurni u svojnacionalni identitet, etni~ki gledano.Ako Crnogorci treba da postanu naci-ja - kolektivni identitet koji tra`idr`avu - taj }e identitet morati dabude definisan po nekim drugim, ne-etni~kim principima. Tek je 90-ihgodina zna~ajan broj ljudi po~eoozbiljno da se pita da li bi njihovom,razli~itom identitetu mo`da najboljeodgovarala posebna dr`ava. To se,naravno, dogodilo za vrijemeMilo{evi}a.

Pravi razlog \ukanovi}eve odlukeda raskine sa Milo{evi}evom politikomi okrene se nezavisnosti za mene je idalje nepoznanica - naj~e{}e seobja{njava razlozima li~nog oportuniz-ma. Bio je to uistinu snala`ljiv potez,ali je imao i dublje posljedice, shvataoto \ukanovi} ili ne. Ideja crnogorskenezavisnosti mogla je postati ubjedlji-va samo ako je bila zasnovana nane~emu mnogo vi{em odkratkoro~nog li~nog politi~kog interesa.Dr`avi je potrebna svha, i Crna Goraju je prona{la u suprotstavljanju bru-talnim manipulacijama od straneMilo{evi}evog re`ima, posebno nje-govom ubila~kom zagovaranjuetni~kog nacionalizma, koji je doveoostatak biv{e Jugoslavije u sukob saEvropom i ostalim svijetom. Time jeotvoren novi prostor za stvaranje crno-gorskog nacionalnog identiteta, zasno-

vanog na istorijskoj teritoriji i tradicija-ma, ali i sa ambicijom da postanemoderan, da bude demokratski i da se"vrati Evropi".

Tako definisan nacionalni identitetje kapital koji crnogorski gra|ani nesmiju prepustiti na milost i nemilostsvojim politi~arima. Ne smiju dozvoli-ti da ih povuku u }orsokak, kaoSlovake pod Me~ijarom. Probni kamennezavisne Crne Gore bi}e ispunjenjeobe}anja da se konstitui{e kao plural-isti~ka, inkluzivna dr`ava. To jedr`avna ideja koju su albanska,bo{nja~ka i muslimanska manjina nesamo prihvatile, ve} i pomogle da seostvari. Mora}e se nastaviti u tompravcu. Crna Gora sada mora daodmami protivnike nezavisnosti ipreotme ih zovu srpskog enti~kognacionalizma. Ve}ina koja podr`avanezavisnost mora da doka`e da jeCrna Gora jednako dobro mjesto zaone koji se smatraju Srbima, kao i zaostale pripadnike politi~kog tijela CrneGore.

Ovdje bi crnogorska "evropskaorijentacija" mogla biti od pomo}i.Zapravo, zna~ajan broj Srba je glasaoza nezavisnost, a pretpostavljam da suto u~inili zato {to su dijelili ambicijesvoje zemlje za "povratak u Evropu". Sdruge strane, ni oni koji su glasali pro-tiv nezavisnosti nijesu samo Srbi.Njihov izbor je bio uslovljen nepov-jerenjem u \ukanovi}a, nezadovolj-stvom zbog boga}enja i korupcijevladaju}e elite, razo~arenjima zbogekonomske politike koju vodi VladaRCG, ili naprosto strahom od nepoz-natog. Najbolji na~in da se razbiju nji-hove sumnje jeste da nova Vladadoka`e da Crna Gora mo`e da ostvariono ~emu se nadaju kako zagovornci,tako i protivnici nezavisnosti: transpar-entniju demokratsku vladavinu, br`uintegraciju u EU i stvarne ekonomskereforme koje bi donijele prosperitet isocijalnu pravdu. Crna Gora ima {ansuda postane jednako uspje{na kao iSlova~ka. Nemojte je propustiti.

Autorka je ugleddna ekspertkinjaza zapaddni Balkan u pariskomInstitutu za bbezbbjeddnosne studdijeEvropske unije (EUISSSS)

4E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . S t av

Skadarsko jezero

5E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . T ema b r o j a

Nepodijeljeno je mi{ljenje danakon obnove dr`avne nezav-isnosti Crna Gora ima potencijalada br`e i lak{e ispunjava evropskestandarde i pribli`ava se statusukandidata za ulazak u EU, ali poduslovom da Vlada `eli istinskupromjenu sistema. Opozicija i dionevladinog sektora ocjenjuju da bezsistemskih promjena, koje podrazu-mijevaju i promjenu vlasti, nemauspje{nog puta ka EU. Oni upozo-ravaju da su sporne privatizacije,slabi administrativni kapaciteti, sud-stvo pod uticajem politike i ra{irenakorupcija i kriminal, najboljepotvrde za takvu tvrdnju.

Sa druge strane, u Vladi isti~uda Crna Gora spada u nisko

zadu`ene dr`ave zahvalju}i njenojpolitici, da ima veoma nisku stopuinflacije i veliki priliv stranog kapi-

tala. Sve navedeno su bitni pokaza-telji koliko je ura|eno na trasi kadru{tvu 25-torice, ali da li je idokaz da je vlast sposobna da nas-tavi proces evropskih integracija?

Nakon 21. maja, jedno je sigu-rno: saradnja sa Ha{kim tribunalomvi{e nije prepreka na putu CrneGore ka Briselu.

Ubudu}e je sve u rukamazvani~ne Podgorice koja o~ekuje dado kraja godine Crna Gora mo`epotpisati Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju.

Dobra strana nezavisnosti je i{to postoji konsenzus politi~kihoponenata kada su u pitanjuevropske integracija.

I ranije je postojala politi~kasaglasnost, za {to je najbolji prim-jer Deklaracija o evropskim inte-gracijama koja je skoro jednoglas-no usvojena u Skup{tini RCG, alisu razli~iti pogledi na dr`avno pi-

[ T O S U P R E D N O S T I S A M O S T A L N E C R N E G O R E N A P U T U K A E V R O P S K O J U N I J I ,A [ T O S U N J E N E N A J V E ] E M A N E

Opozicija i nevladin sektor upozoravaju da evropske integracije i ruski kap-ital ne idu zajedno."Li~no me pla{i 'ruska pri~a' u Crnoj Gori. Nakon KAP-a, ako se ta pri~a

zaokru`i kupovinom Rudnika boksita u Nik{i}u i Termoelektrane u Pljevljima,dolazimo u situaciju da evropski put Crne Gore bude trasiran off-shor kapi-talom. Kako se proevropska pri~a vlasti uklapa sa tim?", pita Damjanovi}.

On dodaje da Rusi ve} koriste, ili }e u budu}nosti mo}i da koriste, pref-erencijale na izvoz roba iz Crne Gore za EU.

"Prvi znak da EU "dolazi" u Crnu Goru bi}e dolazak evropskih investito-ra", zaklju~uje Damjanovi}.

I u Grupi za promjene su zabrinuti zbog prodaje doma}ih prirodnih iprivrednih kapaciteta ruskim korporacijama.

"Crnogorska privreda danas je posebno izlo`ena {tetnom i opasnom djelo-vanju sljede}ih ekonomskih poreme}aja: visokoj stopi nezapo{ljenosti, visokomspoljnjem dugu, visokom stepenu javnih rashoda, (ras)prodaji doma}ih prirod-nih i privrednih kapaciteta velikim (prvenstveno ruskim) korporacijama, velikombroju koncesija i dr`avnih garancija strancima (prvenstveno ruskim oligarsima),te slabom javnom menad`mentu i njegovom neefikasnom upravljanju",nagla{ava Sr|an Brajovi}.

RRUUSSKKAA PPRRII ^̂AA NNEE PPRRII JJAA BBRRIISSEELLUU

Krupnim koracima naprijed akoVlada RCG bude znala i htjela

foto

VIJE

STI

Sa sjednice Vlade

tanje bili uzrok trvenja prilikomrasprava o pojedinim zakonskimrje{enjima u koja su ugra|enievropski standardi.

Vlada RCG }e nakon izglasa-vanja nezavisnosti morati ozbiljnijeda se zamisli nad onim istim prob-lemima koje je Evropska komisijauo~ila i u okviru zajedni~ke dr`avesa Srbijom.

"Nezavisnost podrazumijevavi{e odgovornosti nego {to je toranije bio slu~aj", navela je port-parolka evropskog komesara zapro{irenje CChhrriissttiinnaa NNaaggyy.

U Studiji izvodljivosti za SCG izaprila pro{le godine, ali i uIzvje{taju Evropske komisije iznovembra 2005.g. crnogorske vlastisu upozorene da moraju ja~atiadministrativne kapacitete, smanjitiuticaj politike na pravosu|e, uhvati-ti se ozbiljno u ko{tac sa korupci-jom i kriminalom.

Nagy je navela da }e Crna Go-ra morati da doka`e da ima potre-ban administrativni kapacitet i da jestoga sposobna da izvr{i reforme.

"Crna Gora treba da osiguraadekvatan broj dobro obu~enihkadrova kako bi se mogla nositi saglavnim zadacima iz oblasti inte-gracija na nivou Vlade i adminis-tracije", precizirala je Nagy.

Ona dalje navodi da Crna Goramora pokazati napredak u reforma-ma pravosudnog sistema, naro~ito upogledu borbe protiv korupcije iorganizovanog kriminala.

Prema njenim rije~ima, EUo~ekuje da }e Crna Gora usvojitinovi Ustav {irokim politi~kim kon-senzusom i uz po{tovanje evropskihvrijednosti i standarda.

Kao jedna od prednosti nezav-isne Crne Gore, ministarka zaevropske integracije dr GGoorrddaannaa\\uurroovvii}} navodi pravo na direktno

predstavljanje interesa Crne Gorena putu pridru`ivanja EU.

"Direktno prestavljanje CrneGore", ka`e ona, "zna~i i direktanpristup i ve}i obim podr{ke odevropskih fondova i programa zazemlje koje se nalaze na putu pris-tupanja. Kao samostalna dr`avaCrna Gora mo`e dobiti vi{e sredsta-va jer predstavlja poseban subjekt".

Ne treba zanemariti nimogu}nost dobijanja vi{e sredstavaiz donacija koja bi, kako ka`e\urovi}, bila raspore|ena u skladusa prioritetima Crne Gore i potre-bama domicilnog stanovni{tva.

"Tako|e, osnivanjem kancelarijeEvropske komisije u Podgorici,predstavnici crnogorskog dru{tva,odnosno Vlada RCG, ParlamentRCG, NVO, mediji, obrazovneinstitucije ostvaruju direktniji kon-takt sa institucijama EU", preciziraministarka \urovi}.

Jedna od prednosti Crne Gorena putu ka EU su i postoje}e niskecarinske stope zbog ~ega pregovorisa EU o tom pitanju ne bi trebali dabudu te{ki.

"U Crnoj Gori blago supodignute carinske stope samo zaosjetljive poljoprivredne proizvodeu kojima imamo doma}u proizvod-nju kako bi se ta ista proizvodnjapostepeno prilagodila uslovimarastu}e konkurentnosti na jedin-stvenom evropskom tr`i{tu", obja{-njava \urovi}ka.

Ministarka za evropske inte-gracije dalje navodi i da obnovadr`avnosti zna~i i mogu}nost vizniholak{ica, uz manje tro{kove zadobijanje viza.

\urovi}ka tvrdi da je, u odno-su na raniji period, zna~ajnopove}an administrativni kapacitetCrne Gore za proces pregovaranja ipreuzimanja obaveza iz Sporazumao stabilizaciji i pridru`ivanju.

"Kao mali sistem, Crna Gora jeu dosada{njim pregovorima afir-misala dobru koordinaciju svojihinstitucija i izgradila jasne prego-

6E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . T ema b r o j a

UGrupi za promjene su pesimistizbog polazne ta~ke sa kojesuverena dr`ava Crna Gora kre}e kaEU.

"Konkretan odgovor na pitanjeu kojem je stepenu Crna Goradanas osposobljena za prihvatanje irealizaciju ciljeva, programa i mjerau procesu pribli`avanja EU glasi:"Najmanje od svih dosada{njihzemalja kandidata za ~lanstvo". Tezemlje imaju visok dru{tveniproizvod i stope {tednje, visokestope investiranja u nove proizvod-nje i tehnologije, odli~ne nau~no-obrazovne sisteme, kvalifikovanuradnu snagu i dobar sistem prekval-ifikacije, radnu i proizvodnu kulturus ve}im procentom in`injera nego

pravnika.... Gdje je u pravno-politi~kom, ekonomskom i kulturnom smislu CrnaGora danas, da li je nakon vi{egodi{njeg funkcionisanja njene privrede na"novim ekonomskim na~elima" bli`a razvijenim zemljama EU ili dalje od njih?Bez pretenzija za sastavljanjem potpune liste strukturnih i funkcionalnih(ne)odr`ivih karakteristika, mo`e se zaklju~iti kako je ona danas dalje od Evrope

nego {to je to bila prije 15 godina", ocjenjuje Brajovi}.

BBRRAAJJOOVVII]]:: BBLLII@@EE SSMMOO BBIILLIIEEVVRROOPPII PPRRII JJEE 1155 GGOODDIINNAA

Sr|an Brajovi}

7E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . T ema b r o j a

vara~ke pozicije", podsje}a \urovi}. Nezavisnost Crne Gore, prema

rije~ima funkcionera Socijalisti~kenarodne partije AAlleekkssaannddrraa DDaammjjaa-nnoovvii}}aa, ne mora na spektakularanna~in da ubrza njen put ka EU, aliga ne}e ni usporiti.

"Ono {to o~ekujem je da CrnaGora kao nezavisna dr`ava, budepod lupom Brisela", ka`e Damja-novi}.

On je mi{ljenja da je CrnojGori za uspje{an put ka EU potreb-na "sistemska promjena koja jemogu}a promjenom vlasti i samogsistema vladanja".

Kao prvi uslov neophodan zapo~etne korake koji }e Crnu Goruuspje{no pripremiti za ulazak udru{tvo 25-torice, Damjanovi} na-vodi prevazila`enje podjela uzroko-vanih razli~itim pogledima nadr`avni status.

"Drugi uslov je potpuni konsen-zus oko evropskog puta, bez obzirana politi~ke razlike. SNP }e uvijekbiti oponent MMiilluu \\uukkaannoovvii}}uu, alikada je u pitanju evropski put CrneGore, uvijek }emo sara|ivati i pod-r`ati zakone u koje su ugra|eni ev-ropski standardi", nagla{ava Damja-novi}.

Kao tre}i uslov za kvalitenupripremu za ~lanstvo u EU, onnavodi da je neophodno primijeni-ti evropske standarde. "Neophodnaje brza primjena zakonodavstva.Tako, primjera radi, ni{ta nije prim-ijenjeno od antikorupcijskih zako-na", podvla~i funkcioner SNP-a.

Nedostatak administrativnih ka-paciteta, {to je boljka Crne Gore,prema njegovim rije~ima, nije unepostojanju znanja i nemanjukapaciteta.

"Rije~ je o nevi|enom nepotiz-mu i odabiru kadrova po partijskojpripadnosti", zaklju~uje Damjanovi}.

On ocjenjuje da novim Us-tavom Crne Gore mora biti defin-isana nezavisnost pravosu|a za {taje, izme|u ostalog, neophodnoodrediti da bud`et za tre}u granu

vlasti bude nezavistan.Damjanovi} ka`e da je Crnoj

Gori prijeko potrebna izgradnjaputne infrastrukture kako bi seobezbijedilo kvaliteno povezivanje sa evropskim putnim koridorima,pri ~emu prioritet treba dati sao-bra}ajnicama ka Srbiji jer kroz njuprolaze, ili je planirana izgradnja,zna~ajnih me|unarodnih puteva.

^lan Upravnog odbora Grupeza promjene SSrr||aann BBrraajjoovvii}} ka`e daje u samoj Crnoj Gori neophodno{to prije prona}i i primijenitiodgovore na probleme, iako }eevropski i svjetski integracioni okvirisve vi{e nametati zajedni~ke ikonkretne kriterijume i pravila koji-ma se Crna Gora mora prikloniti.

"Drugim rije~ima, `eli li pre-`ivjeti kao slobodna i demokratska,relativno bogata, socijalno osjetljiva,kulturno, nau~no-tehnolo{ki napre-dna i ekolo{ki sa~uvana zemlja,Crna Gora mora zaustaviti raspro-daju sopstvene zemlje, obnoviti imodernizovati industrijsku i poljo-privrednu proizvodnju, pove}ati

izvoz, oja~ati konkurentnost, sman-jiti nezapo{ljenost, socijalnu ugro-`enost i siroma{tvo stotina hiljadacrnogorskih gra|ana. Isto tako,prirodu, gradove i lokalnu zajednicutreba za{tititi od sve sna`nije iotvorenije devastacije, korupcije,neefikasne birokratije i pravosu|a,zastarjele tehnologije, pogre{neurbanizacije, divlje gradnje, divljeakumulacije otpada, buke, droge,kriminala, nasilja i radne nekulture.Brzina pronala`enja adekvatnihrje{enja zavisi}e od unutra{njihmakropoliti~kih i makroekonomskih~inilaca i aktera, ali u isto vrijeme,u zna~ajnoj mjeri i od me|unaro-dne ekonomske, politi~ke i bezbje-donosne situacije. Prije svega,adekvatna rje{enja bi}e povezana sprocesima priklju~enja EU i zavisnaod brzine i obima prihvatanjanjenih socijalnih, proizvodnih, rad-nih, organizacionih, kulturnih,ekolo{kih i drugih vrijednosti",zaklju~uje Brajovi}.

VVllaaddaann @@UUGGII]]

Osim eventualno Hrvatske, o~eku-jem da }e ostale dr`ave zapadnogBalkana, (Albanija, Bosna i Herce-govina, Makedonija, Srbija i CrnaGora) u EU u}i u paket aran`manu,kao {to je to Brisel i do sada radio. Tose sigurno ne}e desiti u ovoj deceniji,ocjenjuje Damjanovi}.

Me|utim, on nagla{ava da jesu{tina pri~e da Crna Gora za danulaska u EU bude pripremljenija odostalih dr`ava kandidata.

"Potrebno je na tom putu osna`itii iskoristiti svoje potencijale. Nemapotrebe za pravljenjem nove Malte iliKipra", isti~e Damjanovi}.

"Fokus nije na vremenskom tra-janju pridru`ivanja, ve} na kvalitetu tog puta pridru`ivanja na kojem Crna Gora`eli da sa~uva svoj identitet i omogu}i dinami~an razvoj ekonomije i dru{tva ucjelini" ka`e dr Gordana \urovi}.

NNNNEEEE TTTTRRRREEEEBBBBAAAA PPPPRRRRAAAAVVVVIIIITTTTIIII NNNNOOOOVVVVIIII KKKKIIIIPPPPAAAARRRR IIII MMMMAAAALLLLTTTTUUUU

foto

VIJE

STI

Aleksandar Damjanovi}

8E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . I n t e rv j u

Uovom trentku, pojedine dr`avezapadnog Balkana, me|u koji-ma je i Crna Gora, jo{ nemajuugovorenu saradnju sa Evropskomunijom. To je anomalija koja morabiti ispravljena, i to {to prije.Sporazum o stabilizaciji i pridru-`ivanju je samo prvi korak u nizu,ali i preduslov za ostale, kakvi supodno{enje zahtjeva za ~lanstvo ipo~etak pregovora, naglasio je urazgovoru za EIC Bilten GGeerraallddKKnnaauuss, predsjednik Evropske inici-jative za stabilnost sa sjedi{tima uBerlinu i Istambulu.

"U slu~aju Bugarske, Rumunijei Turske, dobijanje statusa zemljekandidata predstavljalo je istinskipreokret, i u ekonomskom smislu iu pogledu dru{tvenog razvoja. Utrenutku kada se potpi{e ugovor,gra|ani, ali i strani investitori,po~inju da gledaju na situacijudrugim o~ima i da smatrajukona~no pristupanje EU izvjesnimili ~ak neizbje`nim ~inom. Timezapo~inje spirala evropeizacije kojaje transformisala [paniju, Irsku,Portugal, Gr~ku, dr`ave Baltika iliBugarsku za samo nekolikodecenija ili ~ak godina".

[[ttoo jjee sslljjeeddee}}ii kkoorraakk kkoojjiiCCrrnnaa GGoorraa ttrreebbaa ddaa pprreedduuzzmmeekkaakkoo bbii nnaapprreeddoovvaallaa uu pprroocceessuu pprrii-ddrruu`̀iivvaannjjaa??

Crna Gora treba da potpi{eSSP {to je prije mogu}e. Nakontoga }e vam vjerovatno biti re~enoda ne podnosite zahtjev za ~lanst-

vo, {to je savjet koji su dobileMakedonija i Hrvatska, koje su tadarije{ile da ga ne poslu{aju. Mislimda bi i Crna Gora trebala da neposlu{a takav savjet i da podneseformalnu prijavu za ~lanstvo ~imSSP bude zaklju~en. U me|uvre-menu, morate se pripremiti zaefikasnu kampanju kojom bi objas-nili donosiocima odluka u EU izainteresovanoj evropskoj javnostirazloge zbog kojih ste vi spremni zapregovore i na~in na koji bi ti pre-govori pozitivno uticali na evropskiprojekat u cjelini. To }e biti prili~anizazov, s obzirom na trenutnoraspolo`enje u EU, ali su drugedr`ave u pro{losti ve} uspijevale dato prevazi|u.

KKaakkvvee ssuu VVaa{{ee pprrooccjjeennee ttrree-

nnuuttnniihh pprreessppeekkttiivvaa CCrrnnee GGoorree uuppoogglleedduu iinntteeggrraacciijjee uu EEUU??

U narednoj godini, Crna Goraima {ansu da ponovo izgradi svojme|unarodni imid`, i doka`e da jesposobna da pre|e put koji prelazeHrvatska i Makedonija. Ukolikoovaj period bude dobro iskori{}en,i ako, {to je najzna~ajnije, uspijeteda izgradite stabilan nacionalnikonsenzus u vezi sa pristupanjem uEU, perspektive su ohrabruju}e.Vjerujem da bi Crna Gora moglada iznenadi mnoge skeptike.

KKoojjii ssuu ggllaavvnnii pprreedduusslloovvii zzaannaapprreeddaakk CCrrnnee GGoorree uu oovvoomm pprroo-cceessuu??

Stabilan me|upartijski konsen-zus je glavni preduslov za evro-peizaciju: promjene u vrhu dr`ave

Vjerujem da Crna Gora mo`eda iznenadi mnoge skeptike

G E R A L D K N A U S , P R E D S J E D N I K E V R O P S K E I N I C I J A T I V E Z A S T A B I L N O S T ( E S I ) ,O D A L J I M K O R A C I M A C R N E G O R E U P R O C E S U E V R O P S K I H I N T E G R A C I J A

Gerald Knaus

ne bi smjele uticati na pravac poli-ti~kih reformi. Drugi preduslov jestvaranje utiska stabilnosti u o~imasvijeta. Spremnost da se u~i odprethodnih kandidata je tako|ebitna. Ja bih predlo`io da po{aljetejedan avion pun crnogorskihzvani~nika iz samog vrha adminis-tracije u neku od balti~kih dr`ava

da bi bili u prilici da vide kako suEstonija ili Letonija sproveleevropeizaciju, pa da se odatle uPodgoricu vrate sa nau~enim lekci-jama - i entuzijazmom zemaljaBaltika.

Najzad, neophodno je prona}ina~in da se pozitivno iznenadievropska javnost i zvani~nici EU u

Briselu koji nemaju ba{ neka veli-ka o~ekivanja od malih dr`ava naBalkanu. To zahtijeva preduz-imljivost i inicijativu. Crna Gora bi,na primjer, ve} mogla da pripremidetaljan prikaz javne administracijekoji }e se od nje zahtijevati putemupitnika EU kada jednom podne-sete zvani~an zahtjev za ~lanstvo.

PPoo VVaammaa,, kkoojjee ssuu ggllaavvnneepprreeddnnoossttii,, aa kkoojjee nnaajjvvee}}ee mmaanneeCCrrnnee GGoorree uu ppoogglleedduu eevvrrooppsskkiihhiinntteeggrraacciijjaa??

To {to ste si}u{na zemlja samalom administracijom je ujedno iprednost i izazov. Nekolicinaodlu~nih ljudi, ubjedljiva strategijaza efikasnu upotrebu ograni~enihfinansijskih i ljudskih resursa, mo`ebiti presudna. Crna Gora imapomalo negativan imid` u nekimdjelovima EU (mnogo bolji imid`ima u SAD-u), ali je na~in na kojije sproveden nedavni referendumdefinitivno pomogao da se ovaslika popravi.

KKoojjaa jjee zzeemmlljjaa uu rreeggiioonnuu,, ppooVVaa{{eemm mmii{{lljjeennjjuu,, nnaajjvvii{{ee nnaapprree-ddoovvaallaa uu ssmmiisslluu pprriibbllii`̀aavvaannjjaa EEUU iizzaa{{ttoo??

U pogledu pojedina~nog na-pretka u regionu, zasad je Hrvatskanajbolje prolazila, dijelom zato {toje sa ekonomske strane u boljojpoziciji i zbog toga {to je uspjelada skloni s puta obaveze prematribunalu u Hagu, ali i zato {to jebila odli~no pripremljena kada jepodnijela molbu za ~lanstvo.

Srbija je bila najve}e razo-~arenje: 2000. godine o~ekivanjasu bila veoma visoka, i pitam se{to bi se dogodilo da je Srbija iCrna Gora podnijela prijavu za~lanstvo u EU decembra 2000.godine. Me|utim, to je pro{lost, asada je najva`nije da do kraja2007. godine sve zemlje u regionuimaju potpisan SSP i da budu naputu da postanu i zvani~ni kandi-dati za EU.

VVeerraa [[]]EEPPAANNOOVVII]]

9E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . I n t e rv j u

Koliko }e trajati period pristu-panja EU za Crnu Goru? Koliko tozavisi od ukupne situacije u regionu,s obzirom na to da je EU sklona"blokovskim" pro{irenjima?

[to se ti~e vremenskog periodaza ulazak u EU, ne vjerujem da }eponovo do}i do grupnog pro{irenja.Hrvatska je mnogo napredovala,Turska je ve} u pregovorima, aMakedonija ve} ima status kandidata.Me|utim, svaki korak koji jedna

dr`ava napravi poma`e svima ostalima, jer time pro{irenje ostaje otvorenproces, a javljaju se i nove mogu}nosti. Jedna od temeljnih pretpostavki uEU je da obe}anja moraju biti ispunjena. Vidjeli smo da je EU u posljednjihnekoliko godina odr`ala obe}anja data Hrvatskoj, Turskoj i Makedoniji.Regionalna saradnja i zajedni~ko lobiranje tako|e mogu pomo}i, kao {to jeto u~injeno na samitu u Solunu 2003. godine.

Kako sada stvari stoje, pominju se izvjesne alternativne mogu}nosti zaregion zapadnog Balkana koje ne uklju~uju puno ~lanstvo.

Ja ne vjerujem da je regionalna integracija ili posebno partnerstvomogu}a alternativa ~lanstvu u EU. S druge strane, slobodna trgovina iprivredne strukture otvorene za stranu konkurenciju mogu pomo}i razvojuregiona. Ne mislim da u nedavnom evropskom prijedlogu za osnivanje zoneslobodne trgovine ima zadnjih namjera, a definitivno niko u Briselu nemailuzija da je ponovno stvaranje neke mini-Jugoslavije mogu}e. Jugoslavija jepo{la putem Dodoa, s njom je zavr{eno i neka se njome sada bave istori~ari.Jedina stvarna integracija me|u dr`avama u regionu bi}e ona kada sve zeml-je budu pune ~lanice EU.

Ono {to Evropska inicijativa za stabilnost zagovara u nizu svojih izvje{tajajo{ od 2002. godine, jeste da se dalja ekonomska liberalizacija na Balkanupodr`i uklju~ivanjem zemalja zapadnog Balkana u program kohezije Evropskeunije. Kohezija je centralni koncept EU: pomo}i siroma{nijim ~lanicama dasustignu ostale, ne kroz finansiranje potro{nje, ve} kroz podr{ku ulaganjimakoja }e unaprijediti proizvodnu mo}, razviti infrastrukturu i ljudski kapital. {toprije ~itav Balkan postane dio evropskog unutra{njeg tr`i{ta i dio kohezionestrategije, tim bolje za sve ljude u Evropi.

^̂̂̂IIIITTTTAAAAVVVV BBBBAAAALLLLKKKKAAAANNNN MMMMOOOORRRRAAAA [[[[TTTTOOOOPPPPRRRRIIII JJJJEEEE DDDDAAAA PPPPOOOOSSSSTTTTAAAANNNNEEEE DDDDIIIIOOOOUUUUNNNNUUUUTTTTRRRRAAAA[[[[NNNNJJJJEEEEGGGG TTTTRRRR@@@@IIII[[[[TTTTAAAA EEEEUUUU

10E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Ana l i z a

[ TO ZNA^ I NA JNOV I J A ODLUKA [ E FOVA DR@AVA I V LADA EU DA A P SORPC IONA MO]EU V I [ E N E] E B I T I K R I T E R I J UM ZA PRO[ I R EN J E

Zapadni Balkan dobio je jo{ jednu{ansu. Nakon sumornih projekcijaiz sredine pro{le godine koje su govo-rile da Evropska unija ne}e dozvolitidalje pro{irenje, po{to Francuska i Ho-Iandija nijesu prihvatile evropski ustav,{efovi evropskih dr`ava i vlada nasamitu EU u Briselu sredinom mjesecaslo`ili su se da "kapacitet bloka daapsorbuje nove ~lan-ice ne bude kriteri-jum za dalje {irenje".

To prakti~no zna-~i - nas je ve} 25 ive} nas je mnogo, ali}ete i vi mo}i dau|ete u klub ukolikoispunite sve uslovekoje ~lanstvo u EUsobom nosi, bez obzi-ra {to nove ~anice zanas mogu da stvoreneprilike.

Da su stare ~lan-ice EU, pogotovo nje-ni osniva~i Francuska iHolandija, nezado-voljne efektima naj-novijeg talasa pridru-`ivanja iz maja 2004. kada su 10zemalja centralne i isto~ne Evrope pris-tupile EU, bilo je jasno uo~i i nakonreferenduma u tim zemljama u maju ijunu pro{le godine. I politi~ari i anali-ti~ari smatrali su da je odbijanje ustavabila, izme|u ostalog, reakcija Francuzai Holan|ana na pro{irenje jer ih nikonije pitao da li `ele jo{ 10 partnera kojisti~u pravo glasa da odlu~uju o daljojperspektivi EU. Prema pojedinim anal-iti~arima, poput Jacques Rupnika, staraEvropa ili zemlje osniva~i EU, po{to suim pristupile nove ~lanice, osje}aju daim stvari polako izmi~u iz ruku i da vi{enijesu oni ti koji }e suvereno donositiodluke koje se ti~u budu}nosti EU.Sada }e to zavisiti i od Poljaka, ^eha,Ma|ara, Litvanaca, Malte`ana…, {to uFrancuskoj, na primjer, te{ko mogu daprihvate s obzirom da smatraju da

imaju copyright na EU.Ipak, lideri EU su prelomili i

poru~ili zapadnom Balkanu i Turskoj daimaju {ansu i da }e od njih zavisitiho}e li je iskoristiti. Istovremeno, sug-erisano je da ta ponuda ne}e mo}i bitirealizovana u ba{ bliskoj perspektivi.

Kako prenose agenecije, oni suporu~ili da bi "do`ivljaj koji gra|ani

imaju o pro{irenju" trebalo vi{e uzimatiu obzir u budu}nosti, "vode}i ra~una ostrahovima nekih dr`ava ~lanica, ~iji sugra|ani izrazili zabrinutost zbog pitanjapoput zapo{ljavanja i imigracije".

Da se ipak ra~una sa daljimpro{irenjem i da zemlje zapadnogBalkana i Turska imaju ne~emu da senadaju, nagovijestio je predsjednikEvropske komisije Jose Manuel Barroso,poru~uju}i da Evropskoj uniji trebaustav da bi mogla efikasnije dafunkcioni{e.

"Potpuno je pogre{no misliti da }eEU sa 25, uskoro 27, a u budu}nosti s30 ~lanica mo}i da funkcioni{e naosnovu Sporazuma iz Nice. To nijemogu}e i Nica nije dovoljna", rekao jeBaroso u Strazburu.

Na pitanje mogu li nakon Bugarskei Rumunije bez usvajanja ustava u

Uniju u}i i druge zemlje, Baroso je izb-jegao direktan odgovor.

"Bilo bi te{ko zamisliti takvumogu}nost i zato mislim da je pro{iren-je jedan od glavnih razloga za usvajan-je ustava", rekao je predsjednikKomisije.

Za po~etak, Turska mora ispunitiobavezu da ove godine otvori svoje

luke i aerodrome zaKipar, ~lanicu EU.

Turska, koja od1999. ima status kan-didata za ~lanstvo,otpo~ela je pregovoreo pristupanju Uniji uoktobru pro{le go-dine. U me|uvre-menu, Hrvatska jepo~ela pregovore o~lanstvu, Makedonijaje dobila status kan-didata za ~lanstvo,Bosna i Hercegovina iSrbija i Crna Gora supo~ele pregovore, aAlbanija je u prvojpolovini juna pot-pisala Sporazum o

stabilizaciji i pridru`ivanju sa EU. Crna Gora, nakon sticanja nezavis-

nosti, vjeruje da }e od jula, ili najkas-nije septembra, nastaviti pregovore oSSP i da se sporazum mo`e potpisatido kraja godine. Srbija se tako|e nadanastavku pregovora zapo~etih u okto-bru pro{le godine, dok je jo{ trajaladr`avna zajednica SCG, ali je velikopitanje kada }e Brisel "odmrznuti" pre-govore sa Beogradom. Prije svega zato{to jo{ niko ne zna kada }e VladaSrbije uhapsiti odbjeglog generala iha{kog optu`enika Ratka Mladi}a. Akose tome doda da je premijer SrbijeVojislav Ko{tunica optu`io briselskuadministraciju da je ista kao Mladi} jergra|anima Srbije prekidom pregovorananosi {tetu koliko i najtra`eniji gene-ral, te{ko je o~ekivati napredovanjeSrbije ka EU u bli`oj perspektivi.

ZZaa zzaappaaddnnii BBaallkkaann iimmaa nnaaddee

Osim Rumunije, Bugarske iHrvatske, sve zemlje regiona s nadomgledaju ka Briselu, ali su, sude}i poizjavama zvani~nika, svjesne da prije

2015. ne mogu ra~unati na ulazak uelitni klub. Poslije Rumunije i Bugarske,kojima je obe}ano ~lanstvo 2008.godine, ra~una se da Hrvatska mo`e u

EU 2010. godine, Turska je jo{ neizv-jesna, dok ima sve vi{e signala da }ezemlje zapadnog Balkana u}i u paketu.Kada, veliko je pitanje.

"Pitanje kapaciteta apsorpcije sadaje na stolu, Komisija }e predstavitiizvje{taj do kraja godine, i odustati odideje da to bude kriterijum", kazao jeaustrijski kancelar Wolfgang SchÏssel nakonferenciji za novinare nakon predsje-davanja dvodnevnim samitom EU.

Ispostavilo se da su Britanija i[vedska, koje sna`no podr`avaju pro-{irenje, predvodile protivljenje postavl-janju bilo kakve nove prepreke.

Komesar za pro{irenje, Olli Rehnupozorio je vlade da }e sposobnost EUda sprovede demokratsku transformaci-ju jugoisto~ne Evrope i Turske biti jakooslabljena ako se u~ini da je kolebljivau svojoj posve}enosti daljem pro{irenju.

U retori~ki balansiraju}em potezu,lideri su potvrdili da }e EU po{tovatisvoje postoje}e obaveze prema pro-{irenju, dok su naglasili da bi trebaloulo`iti svaki napor u cilju za{tite jedin-stva i efikasnosti Unije:

"Bi}e va`no osigurati u budu}nostida je EU sposobna da funkcioni{e poli-ti~ki, finansijski i institucionalno doktraje proces pro{irenja, i da se dodatnoprodubi zajedni~ki projekat Evrope".

N.R.

11E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Ana l i z a

Slovena~ki ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel jo{ pro{le godine jepredlagao kako EU treba da se pona{a prema zapadnom Balkanu i {to trebada budu zaklju~ci samita.

"Moramo ostati posve}eni pro{irenju. Zabrinut sam zbog antireformskih iantidemokratskih sila u balkanskim dr`avama, gdje }e radikali i nacionalisti isko-ristiti priliku da neodgovorno {ire strahove me|u stanovni{tvom da je budu}nostEU samo iluzija. Ovo sigurno ne}e biti prvi put da izvjesne politi~ke grupacijebaziraju svoju strategiju protiv reformi i demokratije na anti-EU platformi. Iz tograzloga, od vitalnog je zna~aja da iskoristimo slede}i EU samit da ponovopotvrdimo posve}enost procesu pro{irenja i da po{aljemo pozitivan signal balka-nskim dr`avama, kao i Turskoj, da su one podobne za ~lanstvo u EU", govorioje Rupel.

On je kazao da bi, kao gest dobre volje, EU mogla da izmijeni vizni re`imaza potencijalne dr`ave kandidate.

"Te{ko je imati kredibilitet i propovijedati o evropskom snu, a ne dozvolitipojedincima posebno studentima, da ga iskuse. Ipak, moramo sagledati i skep-ticizam oko pro{irenja unutar same Evrope. Poslije onoga {to se desilo uFrancuskoj i Holandiji, prosto je nemogu}e pretendovati da se na{a javnost idijelovi elite ~vrsto zauzimaju za pro{irenje. Jer to nije tako. Da bi pro{irenjeponovo dobilo smisao, potrebna nam je nova formula pro{irenja koja }e pop-uniti jaz izme|u onih koji su za i onih koji su protiv pro{irenja unutar Evrope.Pro{irenje mora imati strate{ku svrhu, a ne inertnu putanju", istakao je Rupel.

DDDDOOOOBBBBRRRRAAAA VVVVOOOOLLLLJJJJAAAA EEEEUUUU NNNNAAAAJJJJBBBBOOOOLLLLJJJJ IIIILLLLIIII JJJJEEEEKKKK PPPPRRRROOOOTTTTIIIIVVVV NNNNAAAACCCCIIIIOOOONNNNAAAALLLLIIIISSSSTTTTAAAA

FAZE U PROCESU PRIDRU@IVANJA

Hrvatska Makedonija Albanija BiH SCG*

Dijalog sa Evropskom komisijom Februar 2000. Januar 1998. Novembar 2000. 1998. Maj 2003.

Evropska komisija usvajastudiju o izvodljivosti 24. 05. 2000. 16. 06. 1999. 6. 06. 2001. 18. 11. 2003. 25. 04. 2005.

Po~etak pregovora o SSP 24. 11. 2000. 05. 03. 2000. 31. 01. 2003. 25. 11. 2005. 10. 10. 2005.

Potpisivanje SSP 29. 10. 2001. 24. 11. 2000. 19. 06. 2006.

Na snagu stupa privremeni sporazum 01. 03. 2002. 01. 06. 2001.

Podno{enje zahtjevaza ~lanstvo u EU 21. 02. 2003. 22. 03. 2005.

Savjet ministara dajestatus kandidata 18. 06. 2004. 18. 11. 2005.

SSP stupa na snagu 01. 02. 2005. 01. 04. 2004.

Po~etak pregovora o ~lanstvu 3. 10. 2005.

* Pregovori sa SCG prekinuti 3. 05. 2006. godine zbog neispunjavanja kriterijuma saradnje sa Tribunalom u Hagu

12E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmggrraa||aannkkaa EEvvrrooppee??

Evropa "sa sobom nosi" temeljnevrijednosti na kojima po~iva.Vo|ena pravni~kim na~inomrazmi{ljanja, napominjem da se usamom Ugovoru o Evropskoj uniji(u ~lanu 6.) posebno nabrajajuosnovne vrijednosti na kojima ovaneobi~na zajednica po~iva: slobo-da, demokratija, po{tovanje ljudskihprava i osnovnih sloboda, vladavinaprava, po{tovanje nacionalnogidentiteta svih ~lanica. To je prvirazlog iz kojeg `elim biti gra|ankaove svojevrsne zajednice. Njenobitisanje je zasnovano na ovim vri-jednostima, kratko iskazanim, alio~ekivano i logi~no vrlo te{ko upotpunosti dosti`nim, pa ~ak i zastare ~lanice EU. No, posebno star-ije njene ~lanice mogu se pohvalitisa, u najmanju ruku zna~ajnim,dostignu}ima u ovom smislu. To semo`e dijelom primijetiti i osjetitive} pri samom ulasku u jednu odovih zemalja, bar kada je pravniporedak u pitanju. Danas imamoEvropu bez granica, evropske zeml-je koje su (posmatrano sa vi{easpekata, a posebno ekonomskog)sna`no povezane, imamo Evropu saprili~no visokim `ivotnim standard-om u svom dobrom dijelu. Sve ove~injenice su za obi~nog gra|anina

najva`niji momenti evropskog inte-grisanja.

Prirodno je da Crna Gora kojase prvenstveno geografski, a zatim iistorijski nalazi u Evropi imauobli~enu, institucijalizovanu isvaku drugu te`nju da joj pripada upunom smislu rije~i. Put do svimapoznate ovakve Evrope je veomate`ak. U~lanjenje u EU zahtijevaulaganje i veliki trud, kako odstrane dr`ave kao najve}eg nosiocaovog posla, tako i od strane pojed-inaca bez kojih je ~itav procesnemogu}. To je zajednica kojazahtijeva odricanje, davanje i svo-jevrsnu promjenu, ali zauzvrat dajedobitak i primanje. Ovo je zapravonajprirodniji mogu}i uslov povezi-vanja i integrisanja, po~ev{i ~ak i odvaljane bra~ne zajednice.

Naporan put do u~lanjenja uEU podrazumijeva dostizanje ~estopominjanih, ali na`alost kod nas iretori~ki zloupotrebljavanih i izrab-ljivanih, evropskih standarda.

@elim biti gra|anka Evrope jer}emo se svi u Crnoj Gori putemovakvog pribli`avanja, ili pak djeli-mi~nog ili potpunog dostizanjapomenutih standarda u svim oblas-tima `ivota, osloboditi ili barubla`iti sada{nje, da ka`em tegob-ne uslove i na~in `ivota.

Oslobodi}emo se pogre{nihvrijednosti na kojima je crnogorskodru{tvo izgra|ivano i na kojima jetavorilo posljednjih {esnaest godina;oslobodi}emo se jednog inertnog izatvorenog na~ina sagledavanjastvari i poimanja `ivota i svijeta;popusti}e stege korupcije inepravedno forsiranje nestru~nosti

jer se tim sredstvima ne mo`esprovoditi proces istinskog inte-grisanja u Evropu.

U krajnjoj liniji, oslobodi}emose mu~nog stajanja u redovimaispred {altera ambasada iz kojih virelica neljubaznih doma}ih slu`beni-ka koji u skladu sa sada{njomdru{tvenom zbiljom, bez i jednogjedinog osnova, `ive u zabludi dasu valjda bar na jednoj stepeniciiznad nas obi~nih smrtnika koji~ekamo.

Oslobodi}emo se iritiraju}eneljubaznosti i mraka na licima ljudikoji nas do~ekuju u prodavnicama,robnim ku}ama, buticima i svimdr`avnim organima, ustanovama iinstitucijama bez izuzetka, kojeumjesto ljubaznog, pouzdanogosmjeha (koji bi im trebao biti sas-tavni dio posla) imaju pogled i stavnajlju}eg neprijatelja kojemu smosvojim skromnim zahtjevom ili mol-bom pokvarili dan.

Oslobodi}emo se neprikladnoodjevenih slu`benika dr`avnihorgana i drugih institucija, nau~iti{to zna~i poslovna odmjerenost ielegancija u svakom smislu te rije~i,pa i kada je obla~enje u pitanju.

Uve}a}emo broj ljudi u CrnojGori koji posjeduju paso{e, sapora`avaju}ih 30% (od ~ega su,prosto da se postidimo, 5% aktivnipaso{i) na gotovo 100%;oslobodi}emo se dr`avnih slu`beni-ka formiranih u komunisti~kom stilui duhu koji se "ubi{e od posla", a usvakoj kancelariji boravi se najvi{e~etiri sata dnevno od ~ega polavremena uz kafu i ~a{u (ne ~a{icu)razgovora, ~ast izuzecima kojih

Pi{e: mr Ana Grgurovi}

13E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . I z mog ug l a

sre}om u odre|enim institucijamaima u zna~ajnom procentu.

Oslobodi}emo se obi~aja izazi-vanja op{te opasnosti u drumskomsaobra}aju izbacivanjem ogromnihkomada sme}a (poput kora poje-dene lubenice) kroz prozor auto-mobila u jeku turisti~ke sezone, naputu prema moru i pla`i; oslobo-di}emo se tajne, no}ne, vampirskesje~e {uma i svakog drugog vidauni{tavanja nevjerovatnog, fasci-natnog, o~aravaju}eg, raznovrsnog,ali jo{ uvjek relativno o~uvanogprirodnog bogatstva Crne Gorekoncentrisanog na za to neuobi-~ajeno malom prostoru (npr. mu-njevitog stvaranja jezivih deponijasme}a na, po pravilu, najljep{imlokacijama, vidikovcima i pejza`imaCrne Gore....), itd.

Zaista, ovi u zna~ajnom dijeluvrlo banalni primjeri, gotovo }enestati pravim, istinskim po{tovan-jem standarda koje je razvio dobardemokratski dio na{eg kontinenta -Evrope. Nestanak, ili bar umanjenjeintenziteta, ovih i mnogih drugihsli~nih i srodnih pojava je razlog izkojeg bih kao obi~na gra|anka`eljela biti dio Evrope. Nadam seda }e evropsko integrisanje na{eCrne Gore u~initi da ubudu}e budemanje primjera neevropskog pona-{anja na{ih ljudi, kakav primjerpona{anja prosto ilustruje jedna(ipak) pravni~ka anegdota koja je na

na{u `alost istinita. Objasni}u bolje.Na{i ljudi su vrlo dovitljivi i inven-tivni, posebno kada su u pitanjuprolasci tajnim pre~icama i zaobi-laznicama do `arko `eljenog cilja.Tako je u [vedskoj, skandinavskojzemlji koja nasilje relativno malopoznaje ~ak i u svojoj umjetnosti,jedan ~ovjek, kako ~esto ka`emo"na{e gore list", lovio ribu uz pomo}dinamita, tom u`asavaju}om me-todom nerijetko kori{tenom nana{em lijepom jugu. O~ekivano za[vedsku, on je otkriven. Ali ioslobo|en, nakon zaprepa{}enjaukupne {vedske javnosti ovimna~inom ribolova, ako se tako mo`ei nazvati. A oslobo|en je iz vrloprostog razloga, zbog po{tovanjaosnovnog principa krivi~nog prava:"Nulla poena sine lege, Nullumcrimen sine lege" - "Nema krivi~nogdjela, niti kazne ako nijesu pro-pisani zakonom". Dakle, prostomlogikom mo`emo zaklju~iti da senijedan [ve|anin do dana dana{-njeg nije sjetio ovog "eksplozivnog"metoda ribolova!

Po{tovanje evropskih standarda,dakle, zna~i promjenu svijesti i sis-tema vrijednosti, zna~i gotovo krajmutantnih i izvitoperenih, ali zatranziciju jednog dru{tva uobi~aje-nih, vrijednosti koje su (na na{u`alost) bile vodilja odre|enom, ne-malom broju pripadnika generacijastasalih tokom devedesetih godina.

Po{tovanje pomenutih standardazna~i i osloba|anje od mentalitet-skih karakteristika koje su nazadne,usporavaju}e, neke mo`da i necivi-lizacijske u odre|enoj mjeri, a uzobavezno o~uvanje onih pravih,istinski pozitivnih nacionalnih itradicionalnih elemenata koje svakazemlja na planeti ima. Crna Gora ite kako ima ovakvih elemenata.Sre}om, neki od njih su jo{ uvijeko~uvani u znatnoj mjeri.

Napomenimo i da po{tovanjeovih elemenata zna~i i pozitivnumodernizaciju dru{tva ~iji }e nosio-ci biti mlade generacije kojestasavaju i koje }e se integrisanjemCrne Gore u Evropsku uniju mo}i{kolovati u svim evropskim zemlja-ma. Te generacije }e sve svojegranice razviti i pro{iriti van svojezemlje i Balkana. ^eka nas dug putizgradnje bogatog, u potpunosti sta-bilnog i kvalitetnog dru{tva, koji je,moramo biti realni, bez kraja i zasve zemlje ve} ujedinjene Evrope,ali koji je pra}en stalnim napretkomi vje~nom `eljom da jednom svizajedno do|emo do samog kraja,do dr`ave, odnosno "ne~eg drugog"u kojemu }e gra|anin `ivjeti u pot-punom blagostanju.

AAuuttoorrkkaa jjee IIzzvvrr{{nnaa ddiirreekkttoorrkkaaCCeennttrraa zzaa oobbuukkuu ssuuddiijjaa RReeppuubblliikkeeCCrrnnee GGoorree.. MMaaggiissttrriirraallaa jjee eevvrrooppsskkeeiinntteeggrraacciijjee ii rreeggiioonnaalliizzaamm..

14E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . P og l e d i

O S M A N T O P ^ A G I ] , D I R E K T O R D I R E K C I J E Z A E V R O P S K E I N T E G R A C I J E P R I V I J E ] UM I N I S T A R A B O S N E I H E R C E G O V I N E

Proces stabilizacije i pridru`ivanjaje pokazao svoje prednosti. Svedr`ave su tokom 2005. u~inilekorak naprijed. Hrvatska je postalakandidat i otvorila pregovore,Makedonija postala kandidat, Srbijai Crna Gora i BiH po~ele pregovoreo sporazumu, Albanija potpisalaSSP. I to jeste napredak i to je usp-jeh politike EU za ovu regiju. Alidalji uspjeh te politike se ne}eposti}i postavljanjem ograni~enja,nego daljim promovisanjem takvepolitike, ocijenio je OOssmmaann TToopp~~aa-ggii}}, direktor Direkcije za evropskeintegracije pri Vije}u ministara BiH.

On smatra da se treba dr`ati priobe}anja iz Soluna, koja su potvr-|ena u Salcburgu i ostaviti mogu}-nost da sve dr`ave napreduju u pro-cesu pribli`avanja EU koliko mogu.

"EU mora ovo podr`avati. Ovoje najbolja garancija mira i stabil-nosti u regiji i dalje na evropskomkontinentu. I ono {to se ka`e daproces pro{irenja EU nije zavr{endok ne u|u dr`ave zapadnogBalkana nije nikakva fraza, negosu{tina. ^itav projekat EU, nastaona te`nji dr`ava zapadne Evrope dase koncentri{u oko razvoja i mira,stabilnosti, saradnje umjesto sukoba,mislim da je direktno primjenljivkod nas i da nema boljeg rje{enjani za nas ni za EU nego da se ovajproces zavr{i", isti~e Top~agi}.

On je ukazao na mi{ljenja daod po~etka pregovaranja o sporazu-mu o stabilizaciji i pridru`ivanju do~lanstva u EU pro|e od osam do

deset godina. "To su mi{ljenja nekih kolega

koji su ve} pro{li taj put i pokazalose da je to bio period za Sloveniju.Oni su 1996. pregovarali sporazumo stabilizaciji i pridru`ivanju, a2004. su u{li u EU. Neke dr`avecentralne i isto~ne Evrope i{le su~ak i br`e, ali osam do 10 godinaje neki period u kojem se sigurnomnogo toga mo`e napraviti. Mnogotoga zavisi od stanja svijesti, odpromjena u glavama. Ja mislim dase te promjene postupno odra`a-vaju. I onda to treba iskoristiti ipreto~iti u zakone i jake institucije.Svi mi jako pratimo i kod nas su torazne teme, {to Hrvatska radi uovoj fazi, {to je Slovenija radilakada se pripremala. Ljudi govore otome, znaju dosta, bili oni poljo-privrednici, bili u proizvodnji,trgovini, javnoj upravi, centralnojbanci....", nagla{ava Top~agi}.

On dodaje da su ljudi svjesni uvelikoj mjeri i da }e ne{to moratimijenjati u nekom momentu, {to suve} prihvatili.

"Ja bar kod nas ne vidim nekeotpore i pitanja za{to nam trebaEvropska unija. Ne! Mi znamo, da}e to do}i i do tada }e se promi-jeniti mnogo toga. Na kraju }e bitidobro za nas, jer to su neki stan-dardi koji su se pokazali korisnimaza druge dr`ave. Zato }e biti dobrii kod nas i omogu}i}e napredak.Iako se zakonodavtsvo pove}ava,iako sama EU razvija kriterijumekoje treba ispuniti pa oni postajusve slo`eniji, ja mislim da se tajposao mo`e zavr{iti u jednom rokuod osam do 10 godina. To }e zav-isiti i od spremnosti same EU da topodr`i, ali ne samo finansijski",ocjenjuje Top~agi}.

NN..RR..

Osman Top~agi}

Napredovanje ka EU najbolja je garancija stabilnosti regiona

15E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Dokumen t i

J E D I N S T V E N I M U L T I L A T E R A L N I S P O R A Z U M O S L O B O D N O J T R G O V I N I UJ U G O I S T O ^ N O J E V R O P I O L A K [ A ] E T R G O V I N U I I N V E S T I R A N J E U R E G I O N

[[ttoo ssee vvii{{ee kkrree}}eetteekkaa EEUU,, jjaa~~aa iinntteerreesszzaa ssttrraannaa uullaaggaannjjaa

Prema rezultatima Tranzicionogizvje{taja za 2005. godinuEvropske banke za obnovu i razvoj,region jugoisto~ne Evrope privukaoje oko 10 milijardi eura direktnihstranih investicija, {to je svakakorespektabilan i ohrabruju}i podatak.

Generalno posmatrano, poslo-vno okru`enje u regionu sepopravlja, iako su prepreke poslo-vanju i dalje velike u pore|enju sazemljama centralne i isto~neEvrope. Klju~ni makroekonomskiindikatori i dalje imaju pozitivnetrendove u svim zemljama jugois-to~ne Evrope. Rast BDP-a je i daljeprisutan u Srbiji, Albaniji i Bugarskojkoji su u 2005. godini prednja~ili sastopom od 6-6,5%, dok je inflacijabila ni`a od 10% (sa izuzetkomMoldavije, Rumunije i Srbije). Skorosve zemlje jugoisto~ne Evrope uposljednjih pet godina bilje`esni`avanje bu`etskog deficita, stranedirektne investicije konstantno rastu,a lideri u privla~enju investicija uprvoj polovini ove decenije su bileRumunija, Bugarska i Hrvatska.

Ova relativno pozitivna slika oregionu ima i svoju drugu stranu.

Najprije, pitanje koncentracije ikretanja investicija pokazuje da jepreko 75% ukupnih stranih direkt-nih investicija oti{lo u Rumuniju.Udio greenfield investicija je nedo-voljan, pa se kao prioritet name}epotreba podsticanja ovih investicijai razvoj malih i srednjih preduze}a.Ukupni godi{nji prilivi stranih direk-tnih investicija su srazmjerno niski upore|enju sa nekada{njim zemlja-ma u tranziciji. Tako|e, relativno jemali udio investicija koje dolaze izsamog regiona.

Gotovo sve zemlje u regionuimaju vi{egodi{nji problem visokihtrgovinskih deficita koji permanent-no optere}uje privrede ovih zemal-

ja. Slo`eno administrativnookru`enje i relativno nizak nivostandardizovanih proizvoda i uslugakoje bi mogle biti konkurentne natr`i{tu Evropske unije, i dalje pred-stavljaju klju~ne probleme i izazoveza kreatore ekonomske politike uovim zemljama.

Ohrabruju}i koraci na planuevropskih integracija, jasan suindikator da je EU spremna da seozbiljno obave`e na dalju podr{kuregionu, a sa druge strane, ovi poz-itivni pomaci ima}e nesumnjivoguticaja na ja~anje interesa za ula-ganja i ekonomski oporavak ovogdijela evropskog kontinenta. Imaju}iu vidu geostrate{ki i geopoliti~ki

Pi{e: mr Dragan Stojovi}

Kada je rije~ o Crnoj Gori iz ugla Indeksa investicionih reformi, naglasak unarednom periodu treba da bude na sljede}im reformskim mjerama: U domenu investicione politike - usvojiti strategiju za promociju investicijakoncentrisanu na podsticanje greenfield investicija u prioritetnim sektorima(prvenstveno u turizmu i sektoru usluga) i aktivnije djelovanje crnogorskeagencije za promociju investicija - MIPA;

Osigurati sistematsku i dosljednu primjenu Zakona o intelektualnoj svojini; Podsta}i dijalog izme|u privatnog i javnog sektora o efektima postoje}e stopeporeza na dobit preduze}a - posebno kada je rije~ o lokalnom nivou;

Smanjiti administrativna ograni~enja na lokalnom nivou; Usvojiti strategiju konkurentnosti koja }e podrazumijevati osnivanje nezavisnogtijela za konkurentnost, sa nadle`nostima da istra`uje slu~ajeve monopolskogpona{anja i primjenjuje sankcije;

U oblasti antikorupcijske politike - usvojiti novi Zakon o javnim nabavkamai oja~ati njegove implementacione mehanizme.

SSAADD JJEE BBIITTNNOO PPOODDSSTTIICCAATTIIGGRREEEENNFFIIEELLDD IINNVVEESSTTIICCIIJJEE

16E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Dokumen t i

zna~aj jugoisto~ne Evrope, ne trebasumnjati da }e u godinama koje suispred nas taj interes biti sve ve}i.Najnoviji izazov predstavlja svakakoproces zaklju~ivanja jedinstvenogmultilateralnog sporazuma o slo-bodnoj trgovini. Njime }e se uzna~ajnoj mjeri olak{ati postoje}imehanizam, pribli`iti zemlje regionastandardima Svjetske trgovinskeorganizacije i, ono {to je najva`nije,poslovnoj zajednici }e se olak{atitrgovina i investiranje {irom regiona.

Jedna od inicijativa koja jeprvenstveno fokusirana na ja~anjeinvesticionog ambijenta u regionu jeInvestment Compact. Aktivnosti oveincijative (koja se realizuje uzpodr{ku sekretarijata OECD-a uParizu i Pakta stabilnosti za jugois-to~nu Evropu u Briselu) koncentri{use na ~etiri oblasti. To su: evaluaci-ja i monitoring (kada je rije~ o pro-gresu u reformama u oblasti inves-ticione politike); podr{ka u primjeniinvesticionih reformi kroz kvartalneizvje{taje usmjerene na pojedinesektore; uspostavljanje dijalogaizme|u privatnog i javnog sektorakroz regionalnu mre`u Savjetastranih investitora i publikovanje tzv.Bijele knjige o investicionim refor-mama sa preporukama vladama ucilju unaprije|enja investicioneklime; i kona~no, politi~ka podr{ka

kroz godi{nje ministarske konferen-cije koje imaju za cilj dalje podsti-canje investicionih reformi uregionu.

U okviru aktivnosti InvestmentCompact-a, krajem pro{le godinekreiran je tzv. Indeks InvesticionihReformi (IRI) sa namjerom da se namoderan, transparentan i efikasanna~in prati unaprije|enje investi-cione klime u zemljama jugoisto~neEvrope. Kroz tripartitnu evaluaciju(me|unarodne finansijske institucije- vlade - privatni sektor) i misijeu zemljama JIE, prati se napredak

sljede}ih indikatora, odnosno di-menzija: investiciona politika, poli-tika promocije investicija, poreskapolitika, antikorupcijska politika,konkurentnost, trgovinska politika,regulatorne reforme, finansijskeinstitucije, podr{ka malim i sred-njim preduze}ima i ljudski resursi.Prvi Indeks investicionih reformibi}e predstavljen na konferencijiministara ekonomije zemalja jugo-isto~ne Evrope krajem juna u Be~u.

AAuuttoorr jjee ggeenneerraallnnii sseekkrreettaarrUUddrruu`̀eennjjaa ppoolliittiikkoollooggaa CCrrnnee GGoorree..

DIREKTNE STRANE INVESTICIJE U JUGOISTO^NOJ EVROPIU PERIODU 2002 - 2005. (mn €)

Zemlja 2002. 2003. 2004. 2005.

Albanija 151.4 157.8 278.4 200

Bosna i Hercegovina 281.8 337.6 400.4 240

Bugarska 980.0 1850.5 2278.2 1600

Hrvatska 1195.1 1788.4 980.0 1500

BJR Makedonija 82.6 85.4 126.5 100

Moldavija - - 121 100

Rumunija 1212 1946 5183 4800

Srbija i Crna Gora 593.2 1242.7 829 1250

U K U P N O 4496 7408 10196 9790

17E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . I z a z ov i u EU

ZZaammrrzznnuuttaa pprrii~~aa oo uussttaavvuuMu~no pitanje prvog ustava Evropskeunije, koji je trebalo da donese jo{tje{nje povezivanje 25 ~lanica EU, bi}ezamrznuto do 2008. godine, odlu~eno jena najnovijem Samitu {efova dr`ava ivlada EU, odr`anom 15. i 16. juna uBriselu.

Odluke ve}ine gra|ana Francuske iHolandije da pro{le godine odbace pri-jedlog ustava izgleda da su dobro do{lei pojedinim najuticajnijim dr`avama EU,pogotovo Velikoj Britaniji, koje jo{ nijesuvoljne da zna~ajan dio svog suverenitetapredaju u ruke zajedni~kim institucijama.

Nespremni da se usaglase oko sud-bine ustava, evropski lideri su odlu~ili daumjesto toga nastave sa projektima zakoje se nadaju da }e povratiti kredibilitetEU, prije svega onih koji se ti~u ener-getske politike i imigracije, prenosesvjetske agencije.

"Ne `ele da rizikuju da ~itava stvaropet propadne", izjavio je predsjednikEvropske komisije, Jose Manuel Barroso,povodom odluke da se Ustav ostavi da idalje visi u vazduhu, i pozvao sve daprestanu sa {pekulacijama o tome da lije ustav mrtav ili ne.

"@iv ili mrtav je pitanje za gang-sterske filmove", rekao je Barroso.

Ustav mo`e biti prihva}en samojednoglasnom odlukom svih 25 ~lanicaEU. Ve}ina zemalja smatra da je tajdokument neophodan za reformu pre-optere}enih institucija, ali postoji i man-jina koja bi ga najradije zaboravila.

"Produ`ili smo 'period razmatranja',upravo zato {to nijesmo prona{li na~inda se izvu~emo iz ovoga", izjavio je fran-cuski predsjednik Jacques Chirac, koji jeneuspjeh ustava na referendumu uFrancuskoj platio sopstvenim politi~kimrejtingom.

Prema rije~ima diplomata, na sami-tu je bilo jasno da ni do kakvih promje-na ne}e do}i dok ne pro|u izbori uHolandiji i Francuskoj, zakazani za maj2007. godine.

Premijer Luksemburga Jean ClaudeJuncker izjavio je da ve}ina lidera vjeru-je da bi i samo uklanjanje rije~i "ustav"pomoglo da glasa~i prihvate najavljenereforme.

"Izraz 'ustav', na na~in na koji garazumije ve}ina ljudi stvara utisak da seEvropska unija pretvara u dr`avu", rekaoje on.

Me|utim, njema~ka kancelarka An-gela Merkel, ~ija zemlja preuzima pred-sjedavaju}e mjesto EU u januaru, istraja-va u ideji da institucionalnu reformu nesmiju "proturati" pod drugim imenom.

"Ne vjerujem da }e promjena imenasama po sebi zavr{iti posao", rekla jeMerkel. "Potrebno je samo strpljenje. Po-nekad je to tako u `ivotu".

Francuski, holandski i prete`noeuroskepti~ni britanski zvani~nici najprijesu tra`ili da se rije~ "ustav" uop{te nepominje. Me|utim, Njema~ka i 14drugih zemalja koje su ratifikovale ustav,uklju~uju}i [paniju, Belgiju i Luksem-burg, ne `ele da ga vide zaboravljenog iligurnutog u zape}ak.

"Dokument koji je [panija ratifiko-vala je sasvim dobar" izjavio je {panskipremijer Jose Luis Zapatero.

Predsjedavajuci Evropskog savjeta,austrijski federalni kancelar WolfgangSchÏssel ocijenio je da, bez obzira {to jo{nema novog ustava, postoji jednoglasnosto tome da Ugovor iz Nice nije dovoljanna du`e staze.

"Tako|e smo se slo`ili da su osnoveUstavnog ugovora zdrave i da ih trebazadr`ati. Me|utim, nijesmo uspjeli da seslo`imo oko novih elemenata koji bioja~ali su{tinu ugovora".

On je rekao da je ohrabruju}e to{to su od juna 2005. jo{ pet ~lanica rat-ifikovale Ustavni ugovor, tako da jetrenutno 15 ~lanica ve} formalno usvoji-lo ovaj dokument.

"Samo dvije su ga odbacile, a osta-je jo{ 8 ~lanica koje tek treba da done-su odluku. U me|uvremenu, period raz-matranja bio je koristan u pogledukomunikacije sa stanovnistvom, i pre-poznavanja njihovih briga i strahova.Ovaj proces komuniciranja Evrope sagra|anima mora biti nastavljen", rekao jeSchÏssel.

Na samitu je najavljeno da }e seceremonijalna konferencija {efova vlada idr`ava odr`ati 25. marta 2007. uBerlinu, u znak proslave 50-godi{njiceRimskih ugovora.

N.R.

ODLUKA SAM I TA [ E FOVA DR@AVA I V LADA EU , ODR@ANOG 15 . I 1 6 . JUNA U BR I S E LU

Sa Samita

SchÏssel je istakao da }e se EU u novoj fazi koncentrisati na konkretne pro-jekte i rezultate. "U tom smislu, predstavili smo prijedlog dvostrukog pristupa - prije svega,

koristi}emo postoje}e ugovore da ostvarimo konkretne rezultate, dok }e, sdruge strane, predsjedavaju}a ~lanica u prvoj polovini 2007. godine predstavi-ti izvje{taj o konsultacijama sa ostalim ~lanicama, u kojima }e se uzeti u obzirnjihovi prijedlozi i ispitati dalje mogu}nosti razvoja", objasnio je [isel.

"Budu}e odluke }e se zasnivati na ovom izvje{taju. Presudni koraci mora-ju biti preduzeti najkasnije u drugoj polovini 2008. godine. Svaki predsjedava-ju}i, od po~etka procesa ratifikacije, ima posebnu odgovornost da nastavi sa

ovim procesom", naglasio je SchÏssel.

KKRREE]]EE DDVVOOSSTTRRUUKKII PPRRIISSTTUUPP

18E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . P o l i t i k a

Reforma javne uprave i ja~anjenjenih kapaciteta bi}e odklju~nog zna~aja za proces evrop-skih integracija Crne Gore.Preno{enje acquis-a i njegovaprimjena su u najve}em dijelu unadle`nosti administracije. Shodnotome, put ka EU }e zavisiti odkvaliteta i efikasnosti crnogorskeadministracije.

Administrativni kapaciteti kojezahtijeva Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP), su na ni`emnivou nego oni koji }e biti potreb-ni kada na{a zemlja jednom po~nepregovore za punopravno ~lanstvou EU, ali, bez obzira na ovu ~i-njenicu, Crna Gora treba da radina ja~anju svojih kapaciteta i refor-mi dr`vne uprave kako bi spremnodo~ekala nove izazove i implemen-tirala neophodnu zakonsku regula-tivu.

Pored ve} sprovedenih reformi irazli~itih programa obuke dr`avne

administracije, za Crnu Goru jeimperativ da razvije stabilnu, efikas-nu i profesionalnu javnu upravu.

Evropska komisija je u svomposljednjem godi{njem Izvje{taju onapretku Srbije i Crne Gore iz2005. godine pozitivno ocijenilaostvareni napredak na putu evrop-skih integracija Crne Gore, koji jeuklju~ivao dono{enje brojnihzakona u skladu sa evropskimzakonodavstvom, kao i ustanovlja-vanje novih i ja~anje postoje}ihinstitucija. Tako|e je istaknut zna~ajformirane mre`e za evropske inte-gracije u Crnoj Gori koja mo`eposlu`iti kao dobra osnova za daljeja~anje administrativnih kapacitetaza proces pribli`avanja EU.

Me|utim, EK je konstatovala daje potrebno ja~anje i pobolj{anjesaradnje me|u strukturama koje sebave evropskim integracijama na

svim nivoima. Shodno tome,istaknuto je da je Crnoj Gorineophodan vi{i nivo administra-tivnih kapaciteta da uspje{nosprovede proces evropskih inte-gracija, te da se ovom pitanju trebaozbiljno posvetiti.

Crnogorske vlasti su zapo~elekonsolidaciju efikasne dr`avneadministracije 2002. godine, krozpokretanje projekta "Reforma javneuprave u Crnoj Gori" (PARIM),sponzorisane od strane agencijaEU. Pored reforme javne uprave uCrnoj Gori, kontinuirano se odvija-ju programi obuke u saradnji sapartnerima na bilateralnoj osnovi iu saradnji sa institucijama EU(TAIEX). U saradnji sa Slovenijom iFrancuskom u 2006. godini,zapo~et je i Twinning program, koji}e biti usredsre|en upravo naja~anje kapaciteta institucija za

Pi{e: mr Vladimir Vu~ini}

Iskustvo postoje}ih zemalja ~lanica EU pokazuje da u~estvovanje u procesuodlu~ivanja u EU tra`i aktivno u~e{}e lokalnih vlasti. Na kraju, to dovodi dotoga da u mnogim zemljama EU administrativni kapaciteti lokalnih vlasti buduoja~ani. [to se ti~e Crne Gore, neophodnost obu~enosti lokalne administracijebi}e potrebna za kori{}enje Instrumenta za pretpristupnu pomo} (IPA), koji bitrebao da stupi na snagu januara 2007. godine. Upravo }e lokalna adminis-tracija samostalno morati da aplicira sa razli~itim projektima za EU fondove.Tako se ja~anje administrativnih kapaciteta, pored dr`avnog, mora usmjeriti ina lokalni nivo.

Pored obuke postoje}eg kadra, treba intenzivno raditi na dovo|enju novihkadrova, {kolovanih na univerzitetima {irom Evrope koji su voljni da seanga`uju na ovim poslovima u Crnoj Gori. Vezano za pomenuto, trebalo birazmisliti o uvo|enju stipendija za presti`ne evropske fakultete, koje }eomogu}iti mladim ljudima da steknu potrebna znanja, a zatim iste obavezatida se vrate i rade za javnu upravu na odre|eni rok. Ovo je ve} ustaljena prak-sa u zemljama u okru`enju, koja se pokazala veoma uspje{nom na poljuja~anja kadrovskih potencijala.

MMOORRAA]]EEMMOO II NNAA LLOOKKAALLNNOOMM NNIIVVOOUU DDAA SSEE UUSSAAVVRR[[AAVVAAMMOO

DDooddaattnnaa oobbuukkaa ii zzaa ffuunnkkcciioonneerree

Z A [ T O J E P O B O L J [ A N J E A D M I N I S T R A T I V N O G K A P A C I T E T A J E D A N O D N A J V E ] I HI Z A Z O V A C R N E G O R E

19E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . P o l i t i k a

proces evropskih integracija, atraja}e 18 mjeseci.

Svi ovi projekti koji imaju zacilj stvaranje efikasnog sistemadr`avne administracije u CrnojGori, doprinose ubrzanju reformi usektoru javne uprave i pripremajuCrnu Goru za dalji put ka ~lanstvuu EU.

Dostignuti nivo administrativnihkapaciteta bi trebalo dalje ja~ati irazvijati kako bi Crna Gora napre-dovala u procesu evropskih inte-gracija, a kako je ovaj procesjedan od klju~nih prioriteta VladeRCG, politi~ka odlu~nost }eposlu`iti kao dobra osnova za daljirad na ja~anju potrebnih kapacite-ta i dalje reforme javne uprave.

Sprovo|enje reformi u CrnojGori umnogome zavisi od sposob-nosti i obu~enosti slu`benika ujavnoj upravi da ih primijeni. Kakoje strate{ki cilj Vlade Crne Gorepunopravno ~lanstvo u EU, trebanaglasiti da obu~eni administrativnikadar, u ovom slu~aju, postajejedno od najva`nijih kriterijumakoje nala`e ~lanstvo u EU. Tako|e,stvaranje funkcionalne, efikasne ikompetentne javne uprave pomo}i}e stvaranju pozitivne slike okapacitetima institucija u CrnojGorikoje su uklju~ene u proces inte-

gracija. Problem administrativnih kapa-

citeta pratio je (i jo{ uvijek prati)neke dr`ave koje su postale ~laniceEU ili imaju status zemlje kandida-ta. S tim u vezi, nedostatak admin-istrativnih kapaciteta za procesevropskih integracija ne treba pos-matrati kao nepremostivi problem,ve} kao izazov koji je mogu}erije{iti sveobuhvatnom reformom.Napominjemo da posebnu pa`njutreba posvetiti kvalitetu adminis-tracije kako na dr`avnom, tako i nalokalnom nivou.

Crna Gora mora biti spremnada preuzme, u skladu sa svojimnapretkom na putu ka EU, ne samonove nadle`nosti koje }e joj bitiprene{ene, ve} i da iskoristimogu}nosti koje joj nudi ~lanstvo uEU. Treba imati na umu da ve}istepen napretka na putu evropskihintegracija podrazumijeva i stvaran-je niza novih institucija i neophod-nost uklju~ivanja eksperata u oveinstitucije kako bi se procesuspje{no priveo kraju.

Jedan od fokusa reformedr`avne administracije treba dabude stvaranje jasne i funkcionalnepodjele nadle`nosti u okvirurazli~itih institucija, kroz izmjenuZakona o dr`avnim slu`benicima i

namje{tenicima i dono{enjekvalitetnih pravilnika. Tako|e, trebaposti}i i visok kvalitet slu`benika, asve u cilju stvaranja efikasnedr`avne administracije neophodneza proces integracije u EU.

Pored reforme dr`avne uprave,va`an segment ja~anja kapacitetajeste obuka kadra za poslovevezane za proces evropskih inte-gracija. Obuku treba sprovesti nasvim nivoima, kako me|u visokimfunkcionerima, rukovodiocima,pripravnicima, tako i me|u admin-istrativnim osobljem unutar institu-cija i organa javne uprave. Usav-r{avanje slu`benika i njihova obukatreba da budu usmjereni na stican-je savremenih znanja iz oblastievropskih integracija, ali ne isklju-~ivo u teorijskom smislu, ve} pre-vashodno prakti~nom. To se mo`eposti}i kroz upoznavanje saiskustvima novih ~lanica EU i ze-malja u regionu koje su ve} pre{leput koji Crnoj Gori predstoji.

Razvoj mre`e za obuku sadefinisanim zadacima i postupcima,}e u cjelokupnoj administracijiobezbijediti efikasnost zapo{ljenih iposebno pove}ati sposobnost da seuspje{no upravlja u novonastalimsituacijama.

Pored znanja o evropskim inte-gracijama i znanja osnovne struke,za sve segmente dr`avne adminis-tracije uklju~ene u ovaj proces,veoma je va`no poznavanje jednogod radnih jezika institucija EU -najbolje engleskog ili francuskogjezika. Oni koji u|u u pregovore saEU bez znanja stranog jezika i ele-mentarnih profesionalnih znanja,~esto dolaze u nelagodne situacije(primjer zemalja u okru`enju), atime se usporava i sam tok pregov-ora i efikasnost rada razli~itih rad-nih grupa i sastanaka pregovara~kihtimova.

AAuuttoorr jjee sslluu`̀bbeenniikk MMiinniissttaarrssttvvaaiinnoossttrraanniihh ppoosslloovvaa RRCCGG ii ssaarraaddnniikkEEvvrrooppsskkoogg ppookkrreettaa uu CCrrnnoojj GGoorrii..

Kada se govori o administrativnim kapacitetima, veoma je bitno da obu~enikadar bude i dalje motivisan da ostane u slu`bi i da se potencijali obu~enogkadra koriste na najbolji mogu}i na~in. To se mo`e posti}i podizanjem profe-sionalnog nivoa dr`avne uprave, gdje napredovanje u slu`bi zavisi isklju~ivo odprofesionalne sposobnosti i postignutih rezultata, kao i kroz razne vidove direk-tnog uklju~ivanja u proces integracija i razmjenu iskustava sa drugim dr`avama.

Ne treba zaboraviti da u narednom periodu treba postepeno pove}avatizarade i beneficije (povoljni krediti, finansiranje usavr{avanja...), kako bi se spri-je~io odliv obu~enog kadra u me|unarodne organizacije i institucije koje pru`ajubolje finansijske uslove.

Treba shvatiti da nije najzna~ajnije koliko }e trajati put pridru`ivanja, ve} jemnogo bitniji kvalitet tog pridru`ivanja koji }e omogu}iti crnogorskom dru{tvubr`i razvoj i prosperitet.

DDRR@@AAVVAA DDAA ZZAAUUSSTTAAVVIIOODDLLIIVV KKAADDRROOVVAA

20E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Evropska centralna banka je osnovana1. juna 1998. g. kao nasljednicaEvropskog monetarnog instituta. To je bilai zavr{na faza uspostavljanja monetarneunije na evropskom nivou, sazajedni~kom centralnom bankom i jedin-stvenom valutom. Evropska centralnabanka kreirana je prema takozvanom"njema~kom modelu", po ugledu naBundesbanku, a sjedi{te joj je uFrankfurtu na Majni.

Zajedno sa nacionalnim centralnimbankama, ECB ~ini Evropski sistem cen-tralnih banaka (ESCB), zadu`enih zaplaniranje i sprovo|enje monetarne poli-tike u Eurozoni, odnosno u dvanaestzemalja EU koje su prihvatile euro(Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nje-ma~ka, Gr~ka, Irska, Italija, Luksemburg,Holandija, Portugal i [panija). Osnovnizadatak ECB je da odr`i stabilnost cije-na, odnosno nivo kupovne mo}i eura,{to je definisano pravilom da stopainflacije u Eurozoni ne smije prelaziti 2%godi{nje. Osim toga, ECB je zadu`ena zaupravljanje deviznim rezervama dr`ava~lanica i platnim prometom, imaisklju~ivo pravo da odobri {tampanjenov~anica eura, a bavi se i prikupljanjemi obradom statisti~kih podataka zapotrebe finansijskog upravljanja. ECBpredstavlja Evropsku uniju u me|unaro-dnim finansijskim institucijama, poputMe|unarodnog monetarnog fonda(MMF) i Organizacije za ekonomskusaradnju i razvoj (OECD). Rezerve ECBiznose oko 4 milijarde eura, od ~egagotovo 50% dolazi iz rezervi njema~keBundesbanke i banke Francuske.

Bankom upravlja bord direktora (na~elu sa Predsjednikom) i Upravni odbor,koji se sastoji od ~lanova upravnih odb-ora i predstavnika nacionalnih centralnih

banaka unutar ESCB. Od 2003.g,Predsjednik ECB je JJeeaann-CCllaauuddee TTrriicchheett,biv{i guverner Banke Francuske.

Ugovorom o osnivanju Evropskecentralne banke garantuje se njena neza-visnost od politi~kih struktura, kako nanacionalnom, tako i na evropskom nivou.Institucije EU i dr`ave ~lanice morajupo{tovati odluke ECB i ne smiju uticati napolitiku banke ili pojedine ~lanove.Nezavisnost ECB izaziva i poneku kritikuna ra~un njene transparentnosti idemokrati~nosti, s obzirom na to daBanka ne prima nikakvu povratnu infor-maciju od gra|ana niti oni imaju na~in dauti~u na njene politike. Treba dodati dase izvje{taji sa sastanaka uprave nikadajavno ne objavljuju.

Ipak, ECB je odgovorna Evropskomparlamentu i Savjetu ministara kojimapodnosi godi{nje izvje{taje o poslovanju.Zajedni~kom odlukom, Savjet i Parlamentimenuju predsjednika ECB i ~lanoveUpravnog odbora.

Druga, ozbiljnija kritika ECB, odnosise na njenu osnovnu funkciju. U nasto-janju da odr`i stabilnost cijena i valute,najve}i napori ECB usmjereni su na kon-trolu inflacije, {to mo`e dovesti doograni~avanja ekonomskog rasta, nevode}i direktno ra~una o zapo{ljenost idrugim potrebama privrede. Neki smatra-ju da se time {tite najve}e ~laniceEurozone, u kojima se niskom stopominflacije sprije~ava recesija, ali i podi`ukamatne stope {to mo`e ugroziti privred-ni rast ostalih evropskih zemalja.

Iako je predvi|eno da }e se udogledno vrijeme sve dr`ave ~lanice EUpridru`iti ekonomskoj i monetarnoj uniji,za sada je samo dvanaest od dvadesetpet ~lanica prihvatilo euro, neke zato {tojo{ uvijek ne ispunjavaju uslove, a nekei zato {to procjenjuju da im to ne bidonijelo velike koristi. Dr`ave van"Eurozone" nijesu uslovljene odlukamaECB i, sa druge strane, ne mogu uticatina njenu politiku, ali su i dalje obavezneda uzimaju u obzir kretanja u Eurozonipri definisanju sopstvene monetarnepolitike.

Vi{e informacija o Evropskoj central-noj banci mo`ete na}i na www.ecb.eu.

VVeerraa [[]]EEPPAANNOOVVII]]

EEvvrrooppsskkaa cceennttrraallnnaa bbaannkkaaPREDSTAVLJAMO INSTITUCIJE EU NEVLADINE ORGANIZACIJE

U EVROPSKOJ UNIJI

Friends of Europe (Prijatelji Evrope) jejedna od poznatijih platfomi za razmjenumi{ljenja u Briselu, koja se bavi analizamapolitike EU. Nezavisna je od institucija EU ibez nacionalne ili politi~ke pristrasnosti.Osnovana je 1999. g. sa ciljem da podstaknenove na~ine razmi{ljanja o budu}nositEvrope i privu~e pa`nju {iroke javnosti tako{to }e diskusiju u~initi provokativnijom i`ivotnijom, kroz upotrebu novih na~inakomunikacije i u~e{}e medija.

Politike Evropske unije su komplikovanei mnogim ljudima daleke. To je faktor rizikakojeg su donosioci odluka sve vi{e svjesni.Cilj Friends of Europe je da diskusije oklju~nim pitanjima sa kojima se EU suo~avapro{iri van magi~nog kruga briselske elite,povezuju}i se sa raznim diskusionim grupa-ma i medijima {irom Evrope. Me|u njihoveaktivnosti spadaju redovne ve~eri debate u"CafÅ Crossfire" u Briselu, me|unarodne kon-ferencije "Samiti evropske politike", kao irasprave za ve~erom na kojima se donosiociodluka sastaju sa predstavnicima medija.Time je otvorena mogu}nost povezivanja inezvani~nih kontakata sa donosiocima odlu-ka, predstavnicima korporacija i visokimzvani~nicima EU. Kroz redovne satelitskediskusije o politikama, "Atlantski rendez-vous", izme|u Brisela i Va{ingtona, njihovamre`a se pro{iruje i na drugu stranuAtlantika.

Aktivnosti organizacije Friends ofEurope koordinira Odbor ktitora, kojimpredsjedava Etienne Davignon, a koji se sas-toji od eminentnih li~nosti u oblasti evrop-skih integracija, kao {to su Giuliano Amato,Javier Solana, Carl Bildt, i mnogi drugi.Njihov doprinos je zna~ajan i u publikacija-ma FoE, me|u kojima su najpoznatije"Spasavanje olupina evropskog Ustava","Osnovi reforme", i "Kako poslati pravuporuku?".

Dva klju~na pitanja javljaju se kao lajt-motiv njihovih diskusija i publikacija: reformadono{enja odluka na nivou EU i na~ini da sepobolj{a informisanost i komunikacija sagra|anima EU. Osim toga, aktivnosti FoEpokrivaju {irok spektar tema, sve u ciljuuspostavljanja otvorenog foruma za diskusijume|u donosiocima odluka, poslovnim ljudi-ma i NVO-ima.

Friends of Europe je jedna od briselskihplatformi koja se najbr`e razvija, i ~iji ~lanovidolaze iz velikih kompanija, trgovinskih ud-ru`enja i privrednih komora, akademskih kru-gova, me|unarodnih organizacija, NVO sek-tora, regionalnih tijela i diplomatskih misija.

Sjedi{te FoE nalazi se u BiblioteciSolvay u blizini Evropskog parlamenta.

Website: www.friendsofeurope.org e-mmail: info@friendsofeurope.org

Zgrada ECB u Frankfurtu

21E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Ak t i vno s t i NVO-aa

UIgalu je od 15. do 17. juna organi-zovan seminar za crnogorske sudije,tu`ioce i advokate u vezi sa Evropskomkonvencijom o ljudskim pravima organi-zovan je od strane Savjeta Evrope, AIRECentra iz Londona, Centra za obukusudija Republike Crne Gore i CEDEM-a.

Na seminaru se govorilo o oba-

vezama koje je dr`ava preuzela u vezise pravom na ̀ ivot i zabranom mu~enja,a koji su garantovani Evropskom kon-vencijom o ljudskim pravima.

Projekat je podr`an od Ministarstvainostranih poslova Velike Britanije,Vestministerske fondacije za demokratijui Savjeta Evrope.

Uizdanju Centra za monitoring -CEMI, objavljena je knjiga "UpoznajEvropsku uniju", u ~ijoj su izradi suu~estvovali mla|i crnogorski autori,uglavnom iz nevladinog sektora. Knjigate`i da pribli`i gra|anima, prvenstvenomladima, osnovne pojmove Evropskeunije, njene institucije, na~in uprav-ljanja, proces pro{irenja, i poziciju CrneGore u tom procesu. U publikaciji je

prikazan razvoj i istorija EU, na~infunkcionisanja, proces izgradnje inajva`nije politike, a na kraju je datprikaz mjesta i uloge civilnog dru{tva imladih u EU.

Publikacija je dio vi{egodi{njeg pro-jekta "Upoznaj Evropsku uniju", finansir-anog od strane Ambasade SavezneRepublike Njema~ke i Ambasade VelikeBritanije, koji predstavlja, zajedno saprogramom "Upoznaj sistem da bi gamijenjao", osnovu CEMI-jevog obra-zovnog programa za mlade. Poredambasada, grafi~ko opremanje jepomogla i Audiovizuelna bibliotekaEvropske komisije, koja je dozvolila da upublikaciju budu uklju~en niz fotografija~ija autorska prava posjeduju.

Urednik publikacije je mr \uroStojanovi}, a autori su: Sr|an Brajovi},mr \uro Stojanovi}, Zlatko Vujovi},Daliborka Uljarevi}, Mom~ilo Radulovi},Stevo Muk, mr Vladimir Vu~ini}, Bo-siljka Vukovi}, mr Nenad Koprivica,Aleksadar Sa{a Zekovi}, Dragana Ve-{ovi} i Ivana Vojvodi}.

Tre}i modul obuke za trenere uoblasti upravljanja projektima finan-siranim iz fondova EU realizovan je uBijeloj od 8. do 11. juna. Polazniciobuke upoznali su se sa metodamarada trenera, kroz obra|ivanje tema oprocesu u~enja odraslih, uloge trenera,stilova vo|enja treninga, metoda itehnika rada, i kori{}enja tehnika zapodizanje koncentracije polaznika. Naosnovu predavanja, polaznici su dobili iprakti~an zadatak da izrade dizajn

treninga i prezentuju rezultate, kao i dana njih dobiju komentare i savjetevoditelja seminara. Predava~i na ovommodulu bili su treneri CRNVODaliborka Uljarevi} i Goran \urovi}, apolaznici ~lanovi trenerskog timaCRNVO-a, slu`benici Ministarstva zaevropske integracije i predstavniciEPuCG. Projekat je realizovao Centarza razvoj nevladinih organizacija uzpodr{ku Fondacije Institut za otvorenodru{to, predstavni{vo u Crnoj Gori.

PPuubblliikkaacciijjaa ""UUppoozznnaajj EEvvrrooppsskkuu uunniijjuu""

CEDEM-oov seminar o Evropskojkonvenciji o ljudskim pravima

""PPaarr llaammeennttzzaa EEvvrrooppuu""

Evropski pokret u Crnoj Gori,uz podr{ku fondacije FriedrichEbert i u saradnji sa Skup{tinomRepublike Crne Gore je zapo~eorealizaciju projekta "Parlament zaEvropu", specijalnog programaunaprije|enja kapaciteta Skup-{tine RCG u oblasti evropskihintegracija.

"Parlament za Evropu" jeprogram alternativne edukacijerepubli~kih poslanika, ~elnikaparlamentarnih klubova, ~lanovaparlamentarnog Odbora zaevropske integracije i stru~nogosoblja Parlamenta u oblastiideja, standarda, principa, struk-ture i funkcionisanja savremenogevropskog ujedinjenja. Projekatse nadovezuje na uspjehe "{koleevropskih integracija", koji real-izuju EPuCG, CGO i CRNVO, uzpomo} FOSI ROM.

Prvi modul "Uvod u istorijat ipojmove evropskih integracija -institucije, osnove pravnog iekonomskog sistema EU"je reali-zovan u hotelu Xanadu, u Kum-boru od 23. do 25. juna 2006.Parlamentarcima su predavali:akademik RRaaddoovvaann RRaaddoonnjjii}}, ddrrTTaannjjaa MMii{{~~eevvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaa-rreevvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},,MMoomm~~iilloo RRaadduulloovvii}},, ddrr MMiirroossllaavvPPrrookkooppiijjeevvii}} i ddrr ZZoorraann RRaaddii-vvoojjeevvii}}. Sljede}i modul planiranje za jesen 2006. godine.

Trening CRNVO-aa

22E IC b i l t en N o 9

j un 2 0 0 6 . Ak t i vno s t i NVO-aa

LL jjeettnnjj ii ttuurrnnii rrCCEEMMII-- jjeevv iihh EEUU

ddeebbaattnniihh kk lluubboovvaa

CEMI je u okviru projekta "Upo-znaj Evropsku uniju" od 17. do21. juna organizovao ljetnji debatniturnir, na kojem je u~estvovalo 6debatnih klubova. Najbolji je bio EUdebatni klub sa Cetinja, drugo mjestosu osvojili debateri iz Herceg Novog,a tre}e njihove kolege iz Pljevalja. Zanajbolje debatere progla{eni suAleksandra Paravinja iz herceg-novskog i Ivan Vujovi} iz cetinjskogEU debatnog kluba.

Nagrade i diplome pobjednicimaje dodijelila Irena Radovi}, {eficakancelarije Britanske ambasade, kojaje sa Njema~kom ambasadom idonator projekta "Upoznaj Evropskuuniju". Prije samog turnira predavan-ja o Evropskoj uniji odr`ali su GyulaNemet, otpravnik poslova Ma|arskeambasade, Dragan \uri}, pomo}nikministra za ekonomske odnose sainostranstvom i evropke integracije imr Vladimir Vu~ini} iz Ministarstvainostranih poslova.

EU klubovi su se sastajali ned-jeljno u toku ~itavog drugog polugo-di{ta i debatovali na razli~ite temevezane za EU i Crnu Goru u proce-su pribli`avanja EU. Pored odabranihprofesora, kao fasilitatori u radu,u~estvovali su vr{nja~ki edukatori.

Projekat "Upoznaj Evropskuuniju" predstavlja vi{egodi{nji programvr{nja~ke edukacije u okviru progra-ma evropskih integracija. Sa po~et-kom {kolske godine CEMI-jevi trenerisu odr`ali prezentacione radionice u21 op{tini u Crnoj Gori, na kojimapreko 400 srednjo{kolca upoznato saistorijom i institucijama Evropskeunije, i pozicijom Crne Gore u pro-cesu pridru`ivanja.

UOhridu je 28. i 29. maja 2006. godineodr`an zavr{ni seminar Kosovske {koleevropskih integracija, na temu "Evropskeintegracije u jugoisto~noj Evropi". Cilj sem-inara bio je napraviti pregled ukupnog stan-ja u regionu zapadnog Balkana u pogleduevropskih integracija, kao i razmjena iskus-tava me|u u~esnicima iz razli~itih zemalja.U~esnici seminara bili su polaznici K[EI, agovorili su eminentni stru~njaci za evropskeintegracije iz Hrvatske, Makedonije,Albanije, Bugarske, kao i predstavnici insti-tucija EU u regionu. Seminar je organizo-vala KCSF (Kosovar Civil Society Forum) uz

podr{ku SOROS fondacije. Kosovska {kolaevropskih integracija osnovana je po ugleduna {kolu evropskih integracija u Crnoj Gori,koju organizuju Centar za gra|ansko obra-zovanje, Centar za razvoj nevladinih orga-nizacija i Evropski pokret u Crnoj Gori, ~ijisu predstavnici u~estvovali na ovom semi-naru, kako bi se uspostavila i razvila daljasaradnja izme|u {kola. U ime organizatoracrnogorske {kole evropskih integracija, sem-inaru su prisustvovali Mom~ilo Radulovi},Generalni sekretar EPuCG, BranislavVeljkovi}, regionalni koordinator EPuCG iVera [}epanovi}, saradnica CGO-a.

Evropski pokret u Crnoj Gori je, uzpodr{ku fondacije Institut za otvorenodru{tvo, Predstavni{tvo u Crnoj Gori,pokrenuo projekat "Javnost Crne Gore ievropske integracije", sa ciljem pove}anjanivoa znanja i svijesti crnogorske javnosti oprocesu integracije Crne Gore u EU izadacima koje taj proces donosi.

Projekat obuhvata: analizu {tampanihmedija u Crnoj Gori sa osvrtom na evropskeintegracije, prezentaciju i distribuciju dobijenihpodataka u obliku elektronske publikacije kojase {alje na vi{e elektronskih lista u Crnoj Gorii inostranstvu. U saradnji sa CRNVO-om,

sa`etak ove publikacije bi}e {tampan u viduspecijalnog dodatka u listu "Gra|anin".

Planirana je i izrada baze podatakasvih ~lanaka objavljenih u Crnoj Gori natemu evropskih integracija, koja }e biti dos-tupna n