egipatska knjiga mrtvih

Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Seminarski rad

predmet: Umetnost antike Grke

Tema:

Egipatska Knjiga mrtvih

Mentori:Dr. Jelena ErdeljanDr. Branka Vraneevi

Student:Smiljka abraja

Egipatska drava nastala je oko 3200. godine pre nove ere u donjem toku reke Nil. Imala je centralizovanu vlast, hijeroglifsko pismo i razvijenu umetnost. Egipani su naseljavali plodnu zemlju oko Nila, to je u velikoj meri uticalo na njihov ivot. Ta oblast takoe je obuhvatala nekoliko oaza u Zapadnoj pustinji i prostranu Deltu, ispresecanu brojnim renim rukavcima. Bila je plodna i veoma pogodna za zemljoradnju, ali je svake godine plavljena. Egipani su nauili da se moraju prilagoditi prirodi da bi opstali. Drevni Egipat predstavlja civilizaciju visokorazvijene kulture koja je trajala vie od tri milenijuma, prvu veliku dravu na svetu. Prvo to primeujemo kod umetnosti Egipta jeste da je ona, gotovo u celini, bila posveena kultu mrtvih. Egipani su verovali u veni ivot due i tela. Nisu poznavali prirodnu smrt, za njih je ona predstavljala samo prelazak u vii oblik ivota. Oni su smrti dali potpuno drugaije znaenje mrani strah od duhova mrtvih, koji je preovlaivao u primitivnim kulturama, ovde gotovo i ne postoji a mnogi smatraju da nijedna civilizacija ili kultura nikad nije imala toliko pozitivan odnos prema smrti. Egipani su smatrali da je ona vanija od ivota i zato su eleli sebi da obezbede sreu na onom svetu. Zbog toga su mumificirali tela pokojnika, kako bi ona ostala ouvana na zemlji dok je dua na nebesima, i u grobnice stavljali razne premete koji bi mogli koristiti pokojniku nametaj, odeu, amajlije, pa ak i hranu. Pored materijalnih predmeta, oslanjali su se i na pisanu re, koja je imala zadatak da pokojniku pokae pravi put ka venom ivotu.

Za vreme Novog kraljevstva gradile su se skrivene grobnice na zapadnoj obali reke Nil, u Dolini kraljeva, koja se smatrala svetim tlom. Vladari od 18-20. dinastije su tu gradili svoje grobnice u razdoblju od oko 500 godina. U njima nalazimo mnotvo magijskih ini, formula, himni, pisanih na papirusima koji su takoe bili raskono ilustrovani. Zbirku tih pogrebnih tekstova, pronaenih u pogrebnim odajama, nazivamo egipatskom Knjigom mrtvih.

Anijev papirus, poglavlje 1, tabla 5, pogrebna povorkaEgipani su smatrali da je ivot na zemlji kratak a venost duga, i da se zato treba dobro pripremiti za ivot nakon fizike smrti. Na onom svetu, koji su takoe zvali poljima mira, bojom zemljom ili Amentom carstvom svetla ekao ih je lepi ivot i mnoge povlastice, meutim, stii dotle nije bilo lako. Na putu do zagrobnog ivota svaki pojedinac se susree sa mnogobrojnim iskuenjima, patnjama i preprekama, na koje je trebalo odgovoriti. Knjiga mrtvih, zapravo, predstavlja vodi kroz meustanje, ona pomae umrlom da se suoi sa svim zlim silama protiv kojih e se on boriti inima i reima koje se u toj knjizi nalaze. Ona se zato polagala u sarkofag pored mumificiranog tela.

to se tie naziva Knjige mrtvih, on nije izvoran. Egipani su tekstove namenjene umrlima smatrali obaveznim delom pogrebne opreme, i tada su ih zvali Pert em hru to se moe prevesti kao izlazak u dan, uzdizanje sa danom ili prikazanje na svetlu, pri emu se misli na oslobaanje od nieg i ulazak u vii deo ivota. Egipatski pljakai grobnica koji su pronali ove papiruse dali su im naziv Knjiga mrtve osobe, a moderni egiptolozi su ih nazvali Knjiga mrtvih. Meutim, zbog toga to je bila namenjena zagrobnom ivotu, mnogi smatraju da bi joj vie pristajao naziv Knjiga ivih.

Pretee ove knjige su Tekstovi piramida i Tekstovi sarkofaga. Tekstovi piramida predstavljaju najstariju religioznu literaturu i nalazimo ih u Starom kraljevstvu, za vreme vladavine pete i este dinastije. Pisani su hijeroglifskim pismom i uklesani na zidove odaja piramida. Tekstovi sarkofaga su nastali u vreme Srednjeg kraljevstva, kada su se stranice mrtvakih kovega ispisivale pojednostavljenom verzijom hijeroglifa i oslikavale. Meutim, ono to u Tekstovima Piramida izgovaraju svetenici, u Knjizi mrtvih obino izgovara sam pokojnik, to nam pokazuje da sada svaki, pa i sirormaniji pokojnik ima mogunost da sam zastupa svoje interese u zagrobnom svetu.

Prve ini koje se mogu poistovetiti sa onima u Knjizi su se pojavile jo za vreme kasnog Srednjeg kraljevstva, meutim tek za vreme 18. dinastije su ovi tekstovi postali uobiajeni za Egipane.

ini Knjige mrtvih se mogu podeliti u pet glavnih kategorija:

1. Magine ini pomagale su umrlima da aktiviraju mo raznih figurina i amajlija.2. ini zatite pomou kojih se umrli branio od takozvane druge smrti na putu do onog sveta, smrti koja bi oznaila nestanak njegove due.

3. ini transformacije koje su omoguavale umrlom da se pretvori u neku ivotinju (to je simbolizovalo isterivanje onog neduhovnog iz sebe) ili, na kraju putovanja, u boga.

4. Vodii koji su imali zadatak da umrlom pokau pravi put u podzemlju kako bi on prevaziao sve prepreke.5. Molitve i himne koje je trebalo izgovoriti u prisustvu odreenih bogova i tako izraziti divljenje prema njima.

Kao i Tekstovi piramida i Tekstovi sarkofaga, Knjiga mrtvih predstavlja vodi kroz meustanje (koje podsea na hriansko istilite) pomou kojeg e pokojnik biti u stanju da se suoi sa zlim silama. To je zbirka samostalnih i nepovezanih tekstova, poglavlja, bez utvrenog redosleda a skoro svako poglavlje ima uvodni deo i ilustraciju koja oznaava njegov sadraj.

Knjiga mrtvih sadri skoro dvesta poglavlja. Meutim, ona nije pronaena kao celovit skup tekstova sa jasno odreenim poglavljima. Oni su pisani za pojedinca, njihov raspored razliit je od papirusa do papirusa, i ini jedinstvenu zbirku koja nosi ime umrlog.Meutim, Knjiga mrtvih ne predstavlja samo skup magijskih formula pisanih na rolnama papirusa s ilustracijama koji se od sedamnaestog veka (p.n.e.) stavlja uz umrlog... da bi mogao savladati zle sile, na putu do Ozirisovog zagrobnog suda, ve je to korpus tekstova koji se odnose na sahranu, pogreb umrlog i novi ivot posle smrti. Ona je takoe veoma bitan izvor podataka o religiji, od najstarijih vremena pa sve do doba kad su nastale osnovne postavke monoteizma. Iako ne postoji delo koje u celini opisuje egipatska verovanja o drugom ivotu i mada u razliitim izvorima ponekad nailazimo na razliite podatke, Knjiga mrtvih nam i dan danas omoguava da spoznamo najbitnije egipatske predstave o zagrobnom ivotu i zagrobnom svetu. Nijedno drugo delo ne svedoi bolje o tome i stoga je ona je jedinstvena i nezamenljiva.

Postoje 4 verzije spisa koji ine Knjigu mrtvih:

1. Heliopoljska verzija Knjige mrtvih je najstarija verzija. Pisana je hijeroglifskim pismom. Heliopoljska recenzija obuhvata Tekstove piramida i Tekstove sarkofaga, u kojima je bog sunca Ra predstavljen kao najvanija linost. Njeni tekstovi su uklesani na zidovima piramida koje su podigli faraoni pete i este dinastije.

2. Tebanska verzija Knjige, pisana hijeroglifskim pismom na papirusu, delo je svetenikog udruenja iz Tebe iz doba 18. dinastije. Ona predstavlja niz poglavlja koja opisuju put due pokojnika od groba do zagrobnog ivota, detaljno objanjavajui meustanje i Ozirisov zagrobni sud. U njoj nalazimo i vinjete, koje su vremenom postajale sve znaajniji deo pogrebnih tekstova.

3. Posttebanska verzija Knjige bila je u upotrebi od dvadesete do dvadeset pete dinastije. Pisana je hijeroglifskim i hijeratskim pismom. Takoe sadri i vinjete.

4. Saiska verzija Knjige mrtvih bila je u upotrebi od kraja 25. dinastije do zavretka vladavine Ptolomejida. Sainila ju je svetenika druina iz Saisa.

Anijev papirus, glava 15, tabla 1, Ani i njegova ena

Otkrivena su dva papirusa Egipatske knjige mrtvih:

1.Papyrus Reinisch, koji je pronaao profesor Rajni (Reinisch) u Egiptu 1866. i koji je u Kairu 1969. preveden na nemaki jezik pod nazivom Das grosse gyptische Totenbuch Velika egipatska knjiga mrtvih. Nedostaje joj nekoliko uvodnih poglavlja a numeracija glava izvrena je prema izdanju Knjige mrtvih koju je objavio Riard Lepsus. Nastala je izmeu 1500-1300. godine pre nove ere. Bila je ostavljena pored umrlog pisara Sestostrisa, koji je nazvan Oziris (jer po egipatskom verovanju svaki umrli postaje Oziris). uva se u austrijskoj Nacionalnoj biblioteci.

2. Papyrus Ani, Anijev papirus kojeg je Ernest Alfred Volis Bad (E. A. Wallis Budge) objavio na engleskom u Londonu pod nazivom The Egyptian Book of the Dead. Bio je namenjen tebanskom pisaru Aniju. Pretpostavlja se da su je stvorili najmanje trojica pisara iz prepisivake kole iz Tebe. Svako poglavlje sadri vinjete, na kojima je radilo nekoliko ilustratora. Nastala je 1420. godine a pronaena je u Tebi 1888. Od tada se uva u Britanskom muzeju.

Knjiga mrtvih opisuje ovekov put ka blaenom i srenom ivotu do kog on dolazi pomou moralnih naela, uspevajui da savlada sve prepreke. Meutim, ona nam takoe govori o razvoju ljudske svesti od nieg ka viem stepenu, od tame, neznanja i brojnih iskuenja ka mudrosti i znanju koji se nalaze u Neter-kleret, Kraljevstvu bogova, kao krajnjem cilju putovanja ljudske due po verovanju drevnih Egipana. Verovalo se da e ovekova dua na kraju svog putovanja ploviti nebom zajedno sa bogom Ra u barci miliona godina.

Anijev papirus, glava 134, tabla 22/23, Barka boga Ra

Egipani su verovali da je svaki ovek sastavljen iz est delova: tela-khet, imena-ren, senke-ut i tri due- ka, ba, ah. Ka je neraskidivo (telesno) vezana za oveka i ne naputa ga posle smrti. Ona predstavlja boansku silu u ljudskom biu, ija je uloga da oveku obezbedi lepi ivot na onome svetu. Ba nije vezana za telo, ima slobodu kretanja i fizike sposobnosti. Ah je duh koji se nakon smrti oslobaa od tela i odlazi na nebo, on pripada nebesima a le zemlji.

Legenda o Ozirisu i sud umrlom

Uenje o venom ivotu i vaskrsenju preobraenog tela zapravo je zasnovano na legendi o Ozirisu i njegovom vaskrsenju, koja je ispriana na nekoliko naina. Oziris je bio sin boginje neba, Nut. Imao je brata Seta, i sestre Neftidu i Izidu, koja mu je bila i ena, boginja plodnosti i zatitnica ena, vrhovna boginja starog Egipta. Bio je vladar Egipta, jedan od najpotovanijih bogova. Egipani su tvrdili da je Oziris otac bogova koji su ga rodili, da je bog i prolosti i sadanjosti predstavljao je veno postojanje i besmrtnost. esto mu se pripisuje uloga uitelja oveanstva. Svojim podanicima je otkrio zemljoradnju, religiju, arhitekturu i civilizovan ivot. Zbog toga to je bio tako potovan i uspean i to se, po nekim verzijama ove prie, Setova ena Neftida, boginja mrtvih i zatitnica noi i grobnica, zaljubila u Ozirisa, Set je skovao zaveru. Na prevaru je naterao Ozirisa da legne u koveg tako to mu je obeao nagradu. Kada je Oziris legao Set je zatvorio koveg, bacio ga u Nil i tako se Oziris uguio i umro. Kada je saznala ta se desilo, Izida je poela da tuguje. Kao verna supruga, pola je u potragu za kovegom. Pronala ga je kod Biblosa, u Fenikiji. Naredila je da se koveg vrati u Egipat i odloila ga na dobro skriveno mesto. Meutim, jedne noi prilikom lova, Set je pronaao koveg svog mrtvog brata. Isekao je Ozirisovo telo na delie i razbacao ih po Egiptu. Izis se ponovo dala u potragu i uspela da skupi sve delove tela svog mua. Otila je u podzemni svet i zamolila Anubisa, boga u obliju akala i zatitnika mrtvih i mumificiranja, da ih spoji. Od tada, Oziris je postao gospodar kraljevstva mrtvih i tamo ekao due pravednih pokojnika.

Anijev papirus, glava 15, tabla 20/21, Oziris i Izida

Ideja o sudu umrlom je, dakle, veoma stara. Bila je prihvaena u religijskim spisima ve za vreme 4. dinastije, ali je u slikanom obliku naena tek dve hiljade godina kasnije. Verovanje u sud umrlom kod Egipana je imalo vanu ulogu. Nakon smrti, svakoj dui se pojedinano sudilo i zatim dozvoljavalo da ue u kraljevstvo Ozirisa ili odluivalo o njenom unitenju.

U Anijevom papirusu nalazimo himnu Rau i himnu Ozirisu. Nakon to je izgovorio rei molitve i oboavanja Rau i njegovom sinu Ozirisu, pokojnik zatim, kako u samom papirusu pie, ulazi u dvoranu Maati, da bi se mogao rastaviti od svakog greha koji je poinio i da bi mogao sagledati lica bogova. Veruje se da su Maati ovde zapravo bile 2 boginje Izida i Neftida. Njih dve su simboli ivota i smrti i predstavljale su pravdu i istinu. (U drugim spisima boginja Maat je predstavljana kao Totova ena, boginja pravde sa perom na glavi).

Kada ue u njihovu dvoranu, pokojnik izgovara sledee rei Ozirisu: Klanjam ti se, o ti veliki Boe, Gospodaru dveju boginja Maat! Dooh tebi, o moj Gospodaru, i uinih da doem ovamo da mogu gledati lepotu tvoju. Ja te znam, i ime ti znam, i znam imena etrdeset dvojice bogova koji ive s tobom u ovoj Dvorani Maat, koji ive kao nadglednici grenika i koji se krvlju njihovom hrane onog dana kad se karakteri (ili ivoti) ljudi procenjuju (ili polau raun) u prisustvu boga Un-nefera. Vaistinu, bog Rehti-Mertija (tj. Sestara bliznakinja dva oka), Gospodar grada Maati, ime je tvoje. Zaista ti dooh, i dovedoh ti Maat, i unitih pokvarenost. Pokojnik zatim nabraja grehe koje nije poinio, zavravajui reima Ja sam ist; ja sam ist; ja sam ist.... Neka me zato zlo ne snae ni u ovoj zemlji, ni u ovoj Dvorani Maati, jer ja, ba ja, znam imena bogova koji u njoj borave.

Dakle, u Dvorani Maati sede etrdeset dva boga. Pokojnik mora da proe pored svakog od njih, pozdravi ga, oslovi ga imenom i izjavi da nije poinio odreeni greh. Na primer: Zdravo, Am-habitu, to iz Kerereta dolazi, ja nisam krao, ili Zdravo, Nehra-hra, to iz Restaua dolazi, ja ne ubih ni mukarca ni enu. Budui da umrli uvek govori ja ne inih takav i takav greh, cela ova grupa izjava nazvana je Odrena ispoved. Interesantno je da se veina hrianskih Bojih zapovesti pominje ba u ovim ispovedima.

U Dvorani su postavljane terazije na kojima se merilo pokojnikovo srce. Oekivalo se da ono bude tano u ravnotei sa simbolom zakona. Sa jedne strane terazija klei bog Anubis. On pridrava jeziak vage dok iza njega stoji Tot, pisar bogova, koji trskom ispisuje rezultat merenja. Do njega stoji udovite sa tri lica Am-mit poznato i kao Guta mrtvih. Ako se ustanovi da Anijevo srce nije u ravnotei sa zakonom, udovite e progutati Anija. Pre nego to e njegovo srce biti izmereno, Ani izgovara kratku molitvu svome srcu i svome Ka, nadajui se da ga oni nee izdati.

Anijev papirus, glava 30-B, tabla 3, Sud umrlom

Poto se utvrdi da je srce u ravni sa teinom pera koje predstavlja istinu, Tot objavljuje da je Ani estit, nazivajui ga Ozirisom budui da su se za svakog pokojnika obavljali rituali koje su za Ozirisa obavile Izida i Neftida, mislilo se da e pokojnik, zapravo, postati Ozirisov dvojnik. Umrli su se u svim tekstovima Knjige mrtvih poistoveivali sa Ozirisom, od 3400. godine p. n.e. pa sve do rimskog doba.

Poto je suenje obavljeno Hor, sin Ozirisa i Izide, uzima Anija za ruku i vodi ga do svetilita gde sedi Oziris. Njegov presto je zapravo grobnica, sa desne strane mu stoji Neftida a sa leve Izida. Hor govori Ozirisu da je Anijevo srce pravedno i sa terazija dolazi; nije zgreilo ni prema bogu ni boginji. Nakon to se utvrdi da je umrli oien od grehova i poten, podrazumeva se da e mu se dozvoliti ulazak u podzemni svet i da e uivati sva dobra pod vladavinom Raa i Ozirisa.

Anijev papirus, glava 30-B, tabla 4, kraj suda umrlom

U egipatskoj Knjizi mrtvih zastupljene su dve koncepcije zagrobnog ivota: koncepcija rajskog vrta i koncepcija ive due. U rajskom vrtu umrli dobija veno plodno imanje i uiva sva materijalna dobra, poput onih koji ive na zemlji. Ovu koncepciju su izmislili siromani i neobrazovani Egipani, jer je za njih plodna zemlja predstavljala najvii oblik blagostanja. Ovde zagrobni ivot traje veno, u njemu ne postoje ni bolest ni nepravda. Bogatije klase osmislile su koncept ive due, u kom je ve razraena ideja sjedinjavanja sa bogom stvorila koncept osposobljavanja due za brojne preobraaje i dostizanje boanskih kvaliteta. Iako su veoma razliiti, to to se ova dva koncepta nalaze zajedno u Knjizi mrtvih govori nam da su egipatske ideje o zagrobnom ivotu bile skrojene po meri oveka i da je svako mogao, na osnovu svog nivoa znanja, da stekne jasnu sliku o tome ta ga eka nakon smrti.

Poto su predstavljali vaan deo pogrebne opreme ovi pogrebni papirusi su ispisivani po narudbini, meutim, kako je potreba za njima poela da raste, ustalio se obiaj da se oni piu unapred, a da se u tekstu ostavlja prazno mesto na koje se naknadno upisivalo ime pokojnika. Zato je esto dolazilo do greaka u pisanju ili izostavljanja rei to je, naravno, u potpunosti moglo da promeni smisao reenice. Paljivo ispitivanje tebanskih papirusa pokazuje da je posao iluminacije i ispisivanja esto poveravan grupama ilustratora i pisara, koji su radili odvojeno, da bi kasnije listovi bili spojeni u celinu. Zbog toga su se ponekad neki delovi preskakali ili pak ponavljali.

Svako poglavlje je sadralo i vinjetu sliku koja je predstavljala onaj trenutak koji je u tom poglavlju opisan. Egipani su, kao i svi stari narodi, imali magijsko miljenje u vezi sa slikama, verovali su da bogove mogu umilostiviti njihovim predstavama i da se slikama mogu prizvati razni dogaaji, uz odreene rei moi koje bi se nad njima izgovorile. Jo na zidovima najstarijih grobnica nalazimo mnogobrojne prizore na kojima pokojnik nudi bogovima darove i vri obrede, kao i one na kojima se vidi kako on upravlja svojim imanjem. Egipani su se nadali da te slike zaista predstavljaju njih same u buduem ivotu, to se najbolje vidi u Knjizi mrtvih.

U poetku je tekst bio najvaniji deo knjige pa su pisari obavljali i pisanje i slikanje vinjeta. Meutim, uskoro se razvila iluminacija, tako da je posao slikara postao znaajniji. Vinjete su postajale vee dok je za tekst ostavljano manje prostora. Zbog toga su mnoge reenice izostavljane. Takoe, slikanje vinjeta je bilo zadatak proverenih umetnika dok su tekst, verovatno, ispisivali nedovoljno obrazovani pisari pa se pojavljuju razne greke. Kvalitet nekih vinjeta iz Knjige mrtvih se moe uporediti sa remek-delima slikarstva starog Egipta. Istoriari umetnosti esto istiu povezanost hijeroglifa i egipatske umetnosti. Vano je razumeti da su re i slika za Egipane predstavljali jedinstvenu celinu. Kombinacija vinjeta i teksta je dodatno pojaavala magijski uticaj Knjige. Mitovi, simbolika, magija, tekst i slike su ovde podjednako zastupljeni i ukazuju na sam nain egipatskog miljenja.

U zagrobnom ivotu je svakome obeana nagrada najvii cilj smrti je bilo izjednaenje sa bogovima. Dokaz za to moemo nai u egipatskoj rei koja oznaava Boga Neter. Mnoga istraivanja su pokazala da ova re, osim bogova, oznaava i sve mrtve ljude. Put do onog sveta je za svakog pokojnika bio isti, svi su morali prevazii prepreke i dokazati svoju estitost.

Sa ampolionovim deifrovanjem hijeroglifa 1822. godine, kada je egiptologija postala vana obrazovna disciplina, dokazano je da Knjiga mrtvih zvanino ne predstavlja nikakvu vrstu egipatske biblije. Meutim, ova ideja je i dalje bila zastupljena meu istraivaima. Naime, iako egipatska Knjiga mrtvih ne predstavlja egipatsku Bibliju, ona se svakako s njom moe uporediti. Knjiga mrtvih je, mnogo pre judaizma i hrianstva, zastupala vaskrsenje svih ljudi kao nagradu za njihovu pravinost. Svaki ovek je morao da se izbori sa opasnostima i zamkama meustanja, bio on siromaan ili bogat, obrazovan ili primitivan. ak su se i sami bogovi morali boriti protiv neprijateljskih sila a budui da je glavni cilj smrti za Egipane bilo izjednaenje sa bogovima, smrtnici su na putu kroz meustanje morali biti oprezni i mudri.

Knjiga mrtvih nam omoguava pogled u stara egipatska verovanja i predstave o svetu. Ona svakako predstavlja najvaniji pisani dokument na kome se zasnivaju brojna izuavanja egipatske kulture, jezika, umetnosti i religije. Takoe, razmatranje spoja slike i teksta Knjige mrtvih, kao i mnotva bogova koji se u njoj spominju, moe nam pomoi da razumemo koncepte dananjih religija. Mojsijevi zakoni i mnogi aspekti judaizma ukazuju na veze sa kulturom Egipta. Uticaj Knjige mrtvih na judaizam i hrianstvo je oigledan, kako u jezikom tako i u sadrajnom pogledu. Tvrdnje koje umrli izgovara tokom suenja oigledno su sline dananjim Bojim zapovedima, to govori i o slinosti principa pravinosti i uslova venog ivota. Takoe su oigledne i slinosti izmeu Ozirisa i Isusa Hrista kao boanstva koje predstavlja vaskrsenje i veni ivot, dok je istovremeno gotovo opteprihvaeno miljenje da boginja Izida, esto prikazivana sa malim Horom u naruju, predstavlja preteu Bogorodice.

Stanovnici Grke i Rima su takoe, u isto vreme, bili okirani i zadivljeni Egiptom, meutim, egipatska dostignua i inteligencija su stalno privlaila panju klasinog antikog sveta, tokom itave istorije, sve do savremenog doba. Egipatska upadljiva i jedinstvena kombinacija simbola, umetnosti i jezika moe se uporediti sa onim to mi batinimo i razvijamo danas. Knjiga mrtvih nam nudi jedinstvenu podlogu za istraivanja o egipatskoj religiji i pogledu na svet. Zahvaljujui njoj, saznajemo o egipatskoj umetnosti, antropologiji, pa ak i psihologiji.

Jezik kojim je Knjiga mrtvih pisana predstavlja jedinstven primer egipatske knjievnosti i esto je veoma prefinjen a mestimino ima ak i odlike poezije. Kombinacija teksta i ilustracija kojim su ispisivani papirusi knjige mrtvih uticala je na kasnije naine pisanja i ukraavanja knjiga, a neke od ilustracija naenih u njima predstavljaju vrhunske primere egipatskog slikarstva i umetnosti.

Anijev papirus, glava 15, tabla 2, Izida i Neftida Himna bogu RaZa razliku od modernih religija, stara egipatska religija nije se zasnivala na nizu teolokih principa, niti je zavisila od sadraja kanonskih spisa. Ona se zasnivala na nainu na koji su ljudi komunicirali sa svojim bogovima. U ovozemaljskom ivotu, Egipanin je teio srei svojim trudom za postizanje materijalnih dobara i ispunjavanjem moralnih normi. Vrhovna boanstva su uvaavala ovekovo pravo na slobodan izbor o ivotu na zemlji, ali oni koji su bili nepravedni bili su kanjavani, dok su estiti bili nagraivani. Jedan od najproblematinijih aspekata Knjige mrtvih je uloga magije u njoj. Dananja nespojivost magije i religije meu Egipanima nije postojala. Meu naim savremenicima, re magija se obino povezuje sa neznanjem ili manjkom obrazovanja. Dok se u naem vremenu ini, bajalice i magijske formule smatraju u najmanju ruku besmislenim i iracionalnim pa ak i bogohulnim, za Egipane su ba one bile put do blaenstva, do najvieg oblika ivota pa i do samih bogova. Magija je bila tvorac ivota i nosilac Ka, tj. pokretake i ivotvorne snage u ljudskom biu od koje sve postojee potie. Iako je Knjiga mrtvih bila posveena zagrobnom ivotu, neka od njenih poglavlja se smatraju primenljivim na ovaj svet na primer, njeni moralni zakoni. Svaka izjava ve pomenute Odrene ispovedi, koju su umrli izgovarali pre stavljanja njihovih srca na vagu i Ozirisovog suda, ukazivala je na pravilo koje bi trebalo potovati tokom ivota. Mnoge tvdrnje koje poinju sa Ja nisam... odraavaju Ne ini... u Bojim zapovestima i predstavljaju izraze univerzalnih moralnih vrednosti, koji su u vreme egipatske civilizacije bili veoma napredni i zastupali ideje ravnopravnosti. Da bi bio nagraen i pridruio se bogovima na nebesima, svaki ovek je morao da potuje moralne i etike zakone i da postupa pravedno bez toga za njega nije postojala nada za uspean zagrobni ivot, ve bi se njegova dua unitavala. Utemeljila se ideja da svako stvara sopstvenu karmu, te da prola dela stvaraju buduu sudbinu. Moemo rei da su Egipani poznavali ispravan nain ivljenja.

Egipatski koncepti zagrobnog ivota bili su vrsto povezani sa moralnim naelima. Strah od konane presude opsedao je svu posmrtnu literaturu Egipta. Budui da, verovatno, nijedan Egipanin nije uao u meustanje potpuno bezgrean, Knjiga mrtvih je, na neki nain, imala zadatak da proisti pokojnika od grehova. Moe se rei da su prepreke koje je trebalo prei sluile i toj svrsi, da izjednae oveka s bogovima i tako mu podare veno blagostanje. Koncept pravinosti, marljivosti, patnje i nagrade je ve meu starim Egipanima bio duboko utemeljen.

Knjiga mrtvih nam nudi odgovore na sva pitanja o ivotu i smrti koja su ljudi od davnina postavljali i razmatrali. Pomou nje saznajemo mnogo o starim Egipanima, ali i mnogo o samoj ljudskoj prirodi, o nama samima i o onome to i danas ivimo. Knjiga mrtvih ne predstavlja samo vodi kroz smrt, kroz ivot na nebesima u carstvu bogova, ve i vodi za ivot na zemlji.

Anijev papirus, glava 110, tabla 33/34 Ani i njegova ena Tutu ulaze u Polja

mira

Literatura:

Literatura:

Faulkner, Raymond and Goelet Ogden - The Egyptian Book of the Dead: The Book of Going Forth by Day; Chronicle Books; 2nd edition 2000

Massey, Gerald Egipatska knjiga mrtvih, Misteriji Amente; CID- Nova, Zagreb, 2008.Vii, Marko Egipatska knjiga mrtvih, Papyrus Reinisch i Papyrus Ani; Unireks, Podgorica, 2008.Volis, Bad, Ernest Alfred Egipatska magija; Beograd, Arion, 1988.Volis, Bad, Ernest Alfred Egipatska religija, egipatske ideje o zagrobnom ivotu; Bor, Bakar, 1985.Volis, Bad, Ernest Alfred Egipatska knjiga mrtvih, Anijev papirus; Bor, Bakar 1989.Tanasijevi, Miroslav Renik egipatske ciilizacije; Opus, Beograd, 1989.

Web:http://www.thewhitegoddess.co.uk/articles/ancient_egypt/the_book_of_the_dead.asphttp://www.deathreference.com/Da-Em/Egyptian-Book-of-the-Dead.html http://www.masseiana.org/papyrus_of_ani.htm https://sites.google.com/site/stariegipat/magija-i-shvatanja-o-zagrobnom-zivotu Gerald Massey, EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH, Misteriji Amente, str. 5

Miroslav Tanasijevi, Renik egipatske civilizacije, str. 180.

Marko Vii, Egipatska knjiga mrtvih, Papyrus Reinisch i Papyrus Ani, str. 55



E. A. Volis Bad, Egipatska knjiga mrtvih, Anijev papirus, str. 118

E.A.Volis Bad, Egipatska religija, egipatske ideje o zagrobnom ivotu, str. 104

Miroslav Tanasijevi, Renik egipatske civilizacije, str. 181

E. A. Volis Bad, Egipatska magija, str. 91


Gerald Massey, EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH, Misteriji Amente, str. 114

Raymond Fauklner, Ogden Goelet, The Egyptian Book of the Dead, The Book of Going Forth by Day, str. 153

PAGE 15

egipatska knjiga mrtvih

Documents