dŽonatan vajt -terorizam-

8/19/2019 DŽONATAN VAJT -TERORIZAM-

1/211

SADRŽAJ

SADRŽAJ.......................................................................................................................................1I KRIMINOLOGIJA TERORIZMA...................................................................................................5

1. MUTANTNE FORME TERORIZMA.............................................................................................................5 Kontekst terorizma..........................................................................................................................................................5

Nekoliko uobičajenih konteksta terorizma.................................................................................................................6Promena konteksta......................................................................................................................................................7

Nekoliko uobičajenih definicija......................................................................................................................................8Tipoloiziranje terorizma..............................................................................................................................................!"

Na putu ka taktičkom tipoloiziranju terorizma.................................................................................................. .........!!Teroristička taktika........................................................................................................................................................!#$la%ne teze....................................................................................................................................................................!&Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................!5(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................!5

2. INDIVIDUALNO I GRUPNO PONAŠANJE................................................................................................15 Teroristi i obični kriminalci...........................................................................................................................................!5Podr'ka za jačanje rupe i opra%da%anje terorizma......................................................................................................!8)pra%da%anje *doktrinom nu+de*.................................................................................................................................!,Profil ličnosti teroriste - praktično %ienje.................................................................................................................../"Profil ličnosti teroriste - ledi'te koje ne obe0a%a....................................................................................................... ./!Profil ličnosti teroriste - ledi'te koje obe0a%a............................................................................................................./!

Poodne karakteristike.............................................................................................................................................//1rustracija2narcisoidnost aresija.............................................................................................................................//3klonost udru+i%anju................................................................................................................................................//4ou0nosti za učenje...............................................................................................................................................//

Kalkulacije tro'ko%a i koristi....................................................................................................................................//atnički sno%i...............................................................................................................................................................//$la%ne teze..................................................................................................................................................................../#Teme za razmi'ljanje...................................................................................................................................................../#(ta jo' treba pročitati..................................................................................................................................................../#

3. PROMENA STRUKTURE GRUPA I METAMORFOZA TERORIZMA........................................................23Poku'aj da se sledi put terorizma................................................................................................................................../&)pse i du+ina kampanje............................................................................................................................................../&a+na je %eličina.................................................................................................................................................... ......./5)sno%ne oranizacione strukture terorističkih rupa.................................................................................................../6Procesi i problemi upra%ljanja....................................................................................................................................../8damso%a analiza finansiranja terorizma.....................................................................................................................#"

)tpor bez %oa %uko%i samotnjaci i manijaci..............................................................................................................#!$la%ne teze....................................................................................................................................................................##Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................##(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................##

4. RELIGIJA I TERORIZAM.......................................................................................................................... 349oička %eza reliije i terorizma.................................................................................................................................. #&:antintono% sukob ci%ilizacija.................................................................................................................................. .#5:ofmano%a analiza %ersko terorizma......................................................................................................................... #7;loa eshatoloije........................................................................................................................................................#8Proces satanizacije........................................................................................................................................................#,Kratak preled sa%remenih %erskih sukoba..................................................................................................................&"


2/211

(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................

II OSNOVNI ISTORIJSKI PODACI...............................................................................................44

5. POREKLO MODERNOG TERORIZMA.................................................................................................... 44Pros%e0enost re%olucija i terorizam.............................................................................................................................&&Klasna re%olucija i promena značenja terorizma..........................................................................................................&5Terorizam i uloa anarhista...........................................................................................................................................&6Terorizam i uska re%olucija...................................................................................................................................... ..&7

3tari i no%i terorizam....................................................................................................................................................5"$la%ne teze....................................................................................................................................................................5!Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................5!(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................5!

6. POREKLO PROBLEMA U IRSKOJ........................................................................................................... 51Poreklo i raz%oj anloirsko sukoba.............................................................................................................................5/ani počeci irske republikanske armije........................................................................................................................5&;skr'nja buna !,!6. odine..........................................................................................................................................55;ticaj ruske re%olucije? >e alera Kolinsa i tanski rat................................................................................................56azni trendo%i u %a sh%atanja islama i terorizma..................................................................................................................................,&


3/211

:amas........................................................................................................................................................................... ,8;spon )same bin 9adena.............................................................................................................................................,8)bja%a rata 3jedinjenim >r+a%ama..............................................................................................................................,8=omba'ki napadi =in 9adena.......................................................................................................................................,8)stale terorističke rupe koje po%ezuju reliiju i nasilje..............................................................................................,8Be%rejski fundamentalizam i nasilje..............................................................................................................................,8$la%ne teze....................................................................................................................................................................,8Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................,8(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................,8

11. ME$UNARODNI TERORIZAM% USPON I PAD LEVI"E I DESNI"E......................................................# 9e%ičarski terorizam u A%ropi......................................................................................................................................,81rakcija cr%ene armije...................................................................................................................................................,8Po%lačenje druih zapadnoe%ropskih terorističkih pokreta..........................................................................................,8Bapanska cr%ena armija.................................................................................................................................................,8)+i%lja%anje neofa'izma............................................................................................................................................ ...,8$la%ne teze....................................................................................................................................................................,8(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................,8Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................,8

12. BAJMANOVA LOGI!KO OBJAŠNJENJE ETNI!KOG TERORIZMA.....................................................# Nacionalistički i etnički terorizam............................................................................................................................... .,8AT u (paniji.............................................................................................................................................................. ..,8PKK u turskoj...............................................................................................................................................................,8


4/211

Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................,8(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................,8

16. TERORIZAM I MEDIJI............................................................................................................................ # 3nae bezbednosti i no%inari........................................................................................................................................,8Afekat prenosi%osti medijsko iz%e'ta%anja.................................................................................................................,8Terorizam kao način komunikacije........................................................................................................................... ....,8@enzura i sloboda..........................................................................................................................................................,8$la%ne teze....................................................................................................................................................................,8

Teme za razmi'ljanje.....................................................................................................................................................,8(ta jo' treba pročitati....................................................................................................................................................,8

17. POLITIKA( SLOBODA( BEZBEDNOST I BUDU)NOST.........................................................................# Kreiranje kontraterorističke politike.............................................................................................................................,8Traanje 3tensfilda Tarnera za č%rstim stano%i'tem.....................................................................................................,8)ru+je za maso%no uni'tenje? pred%ianje budu0nostC................................................................................................,8


5/211

I KRIMINOLOGIJA TERORIZMA

1. MUTANTNE FORME TERORIZMA

Verovatno ste čuli, a verovatno i koristili reč terorizam i pre nego što ste pročitali ovu knjigu. Ako jeste, onda ste pri raspravama o terorizmu u svojoj glavi već imali predstavu o njemu. I drugi ljudiupotreljavaju tu reč i tako!e projektuju svoje poimanje reči terorizam. "o stvara prolem. #ikonije uspeo da tačnu de$ini%iju ovog termina i kao rezultat različiti ljudi daju različito značenjeterorizmu. &a stvar ude još gora, karakter samog terorizma promenio se tokom istorije. &ok se u jedno doa nasilna aktivnost mogla nazvati terorizmom, u nekom drugom periodu istorije istaaktivnost mo'e se o%eniti kao rat, osloodilačka ora ili kriminal. (oslednji) godina u nekim$ormama terorizma religija je počela da igra va'nu ulogu. *vr)a ove glave je da predstavi raznemetode za s)vatanje terorizma i taktike kojom se teroristi koriste.

#akon što pročitate ovu glavu trealo i da znate sledeće+1.&a opišete proleme kontekstualnog značenja terorizma.

2.&a narojite i de$inišete neke od konteksta terorizma.

3.&a narojite i sa'eto iznesete neke uoičajene de$ini%ije terorizma.

4.&a ojasnite jake i slae strane tipologije terorizma.

.&a opišete taktičku tipologiju terorizma.

-.&a narojite i sa'eto iznesete pet osnovni) taktički) $ormi terorizma.

Kon!"# !$o$%&'("erorizam dospeva u naše domova sa televizijski) ekrana, omarduje nas iz novina i časopisa, aponekad ulazi u naše 'ivote i na mnogo direktniji način. Izgleda da se u ovakvo vreme ljudi mnogone ave de$ini%ijom terorizma. ni sigurno osećaju stra) kada vide nasilje. (onekad izgleda dasam doga!aj de$iniše terorizam. #a primer, kada oma uništi neki avion to se često nazivaterorizmom, ali kada vojska oori %ivilni avion to se smatra nesrećnom greškom. *jedinjene&r'ave mogu da raketiraju neki ojekat za koji sumnjaju da je teroristička aza i da tvrde da na tajnačin rane na%ionalne interese. A opet, ako neka druga zemlja to isto učini u nekom drugomkraju sveta, *jedinjene &r'ave će je za to delo osuditi. *vaki put kad se pomene reč terorizam,dvostruki aršini i kontradik%ije dovode do kon$uzije.

/eč terorizam pokreće 'estoke rasprave. 0mesto da se usaglase i de$inišu terorizam, naučni%ikoji se ave društvenim naukama, kreatori politike, advokati i stručnja%i za ezednost prepiru seoko značenja te reči. (oznati ekspert za terorizam sa 0niverziteta "eksas u &alasu, ..A. uper ooper5 1678, 2991.5, izla'e ovaj prolem na jednostavan način. n ka'e+ :(rolem je ude$ini%iji prolema:. ;i se mo'emo slo'iti da je terorizam prolem, ali se ne mo'emo slo'iti okotoga šta je terorizam.

Ima nekoliko razloga zog koji) nastaje kon$uzija. (rvo, terorizam je teško de$inisati zato što ta rečima pe'orativnu konota%iju. (e'orativno znači naijeno emo%ijama5. soa koja je oele'enakao terorista do'ivljava političku i društvenu degrada%iju, a isto se to doga!a sa organiza%ijomkoju su etiketirali kao terorističku grupu. /utinski zločini doijaju veću društvenu va'nost kada seo%ene kao terorizam, a politički pokreti mogu imati prolema, ako se nji)ovi članovi označe kaoteroristi.

&o dalje kon$uzije dolazi kada ljudi pomešaju termine stra) teror5 i terorizam. #a primer, %iljvojske je da unese stra) u sr%a neprijatelja< sistematsko unošenje stra)a postalo je osnovnooru'je u sukoima tokom istorije. #eki ljudi tvrde da nema razlike izme!u vojne sile i terorizma.


6/211

;nogi članovi antinuklearnog pokreta proširuju ovo mišljenje, tvrdeći da je spremnost da seupotrei nuklearno oru'je jedna od dodatni) delatnosti terorizma. oristeći se istom logikom, nekiljudi tvrde da ulične ande i kriminal%i terorišu svoje susede. Ako ismo sve što izaziva stra)nazvali terorizmom, onda i roj mogući) de$ini%ija postao neograničen.

=edan od glavni) razloga zog koji) je teško de$inisati terorizam je to što se njegovo značenjemenja sa društvenim i istorijskim kontekstom. vim ne 'elimo da ka'emo da je :onaj koji je zanekog terorista za drugog ora% za sloodu,: već da podvučemo da značenje terorizma varira.

(romene značenja nastaju zog činjeni%e da terorizam nije čvrst pojam. ao i zločin, terorizam jeodre!en društvom, a sa društvenim promenama menja se i njegovo značenje.

va glava se avi nekim uoičajenim de$ini%ijama terorizma. "e de$ini%ije vredi proučiti< ali je jošva'nije s)vatiti da de$ini%ije terorizma nisu od velike pomoći. >ovek mora da razume kontekstneke de$ini%ije pre nego što upotrei neki termin. &e$ini%ija terorizma se uvek menja uporedo sadruštvenim i istorijskim prilikama, a rezultat toga je da terorizam postaje prolem. ao i Vr)ovnisud, koji je postavio jednu de$ini%iju pornogra$ije, tako ni mi ne znamo kako da de$inišemoterorizam, ali ga prepoznajemo kada se dogodi. Izgleda da je ..A. uper zaista u pravu. #ašprolem je u de$ini%iji prolema.

Nekoliko uobičajenih konteksta terorizma

(re nego što se razmotrimo de$ini%iju terorizma, iće nam od koristi da se pozaavimo značenjemreči terorizam u spe%i$ičnim okolnostima. Više će nam koristiti da navedemo kontekst terorizma,nego da pamtimo raznorazne de$ini%ije. 0 donjem tekstu navodimo neke kontekstualne činjeni%ekoje trea uzeti u ozir.

I#o$%)( ?načenje terorizma vremenom se izmenilo. *koro da nije moguće govoriti o terorizmu, ada se prvo ne pozaavimo istorijskim kontekstom terorističke ore. Istorija terorizma veoma jeva'na, pa vas u daljem tekstu upoznajmo sa istorijskim doga!ajima svetske istorije.

;oderni terorizam potiče od @ran%uske revolu%ije 17861765. 0potreljen je kao termin da opišeak%ije $ran%uske vlade. &o 1848. godine značenje ovog termina se promenilo, pa se upotreljavada i se opisali nasilni revolu%ionari, koji su se pounili protiv vlade. &o kraja devetnaestog ipočetka dvadesetog veka terorizam se koristio pri opisivanju nasilni) aktivnosti neki) grupa, u koje

su spadali+ radničke organiza%ije, anar)isti, na%ionalne grupe koje se une protiv strani) sila iultrana%ionalističke političke organiza%ije.

(osle &rugog svetskog rata 16361645 značenje se ponovo menja. 0 to vreme narodi su počelida se di'u protiv domina%ije Bvrope svetu i te na%ionalističke grupe smatrane su terorističkimgrupama. #egde otprilike od 16-4. godine do rani) osamdeseti), termin terorizam se poredna%ionalistički) grupa, pripisivao i levičarskim grupama koje su se slu'ile nasilnim metodima.*redinom osamdeseti), značenje se ponovo promenilo. 0 *jedinjenim &r'avama neke nasilničkeaktivnosti pokreta mr'nje nazivale su se terorizmom. #a me!unarodnom planu, terorizam seposmatrao kao na%ionalističko ratovanje unutar dr'ave. "eroriste su podr'avali proskriovanire'imi.

0 novom milenijumu de$ini%ije terorizma tako!e se menjaju. &anašnji terorizam odnosi se na

velike grupe koje su nezavisne od dr'ave, na verske $anatike koji se slu'e nasiljem i nasilničkegrupe koje terorišu druge oreći se za neki odre!enu %ilj, re%imo za očuvanje čovekove sredine.Va'no je s)vatiti da na de$ini%ije utiče istorijski kontekst terorizma.

Kon*+%" ?načenje terorizma varira zavisno od različiti) tipova rata. ?a vreme konven%ionalnograta, armije koriste komandosku taktiku koja veoma liči na terorizam. ?a vreme Cra!anskog rata u Ameri%i, @ederalna armija dala je posean zadatak majoru &'onu Andersonu da uništi prugeon$edera%ije. Armija kon$edera%ije zaroila je Andersona i osudila ga za špijuna'u, ali za*evernjake on je io i ostao )eroj. n nije nosio uni$ormu i nije se orio po va'ećim pravilimaore. Armije za vreme rata redovno koriste takvu taktiku i nikad je ne de$inišu kao terorizam.

0 gerilskom ratu geril%i koriste terorističku taktiku u ori protiv neprijatelja, a nekad terorišu inji)ove pristali%e da i i) pokorili. 0 totalnom ratu vazdu)oplovne snage ponekad omarduju iuništavaju čitave gradove. "ako je #emačko vazdu)oplovstvo Du$tEa$$e5 razorilo *taljingrad1642., a Fritanskoameričke vazdu)oplovne snage uništile su &rezden 164. godine. #ijednastrana u tom ratu nije smatrala da vrši terorističku ak%iju. ;ogli ismo tako da narajamo mnogeprimere i iznosimo nerojene kontradik%ije ove vrste, ali je najva'nije da s)vatite da se de$ini%ija

-


7/211

terorizma menja prema vrsti sukoa. Verovatno će se termin terorizam koristiti za opisivanjenasilni) aktivnosti u periodu mira.

Po+%%,"( 'o- &e$ini%ija terorizma zavisi od političke moći. Vlade mogu da uvećaju svoju političkumoć ako svoje protivnike etiketiraju kao :teroriste:. Cra!ani su izgleda spremni da pri)vatezloupotreu sile od strane vlade kada se ona vrši u okviru kampanje protiv terorizma. :"eroristi: neu'ivaju iste )umanitarne privilegije kao i :narod:. #ezakonita )apšenja, pa čak i mučenja i uistva,postaju za javnost pri)vatljivi metodi ore protiv terorizma. značavanje nekoga teroristom

nekad mo'e da ima smrtonosne posledi%e.R!$!#%)( (ojam represije veoma je lizak terminu moći. #eke vlade rutinski koriste terorizam dai dr'ale svoje gra!ane pod vlašću. "akva vrsta represije oično se primenjuje u zemljama sapolitičkom strukturom, u kojoj vo!e odr'avaju svoju vlast uz pomoć tajne poli%ije. =osi$ *taljin1876163.5 vladao je *ovjetskim *avezom od 1624. do 162. godine koristeći se terorom, a*adam usein vlada Irakom na sličan način. Datinska Amerika imala je nekoliko vladara koji surepresijom odr'avali vlast, a mnogo puta u tome su im pomagale i *jedinjene &r'ave. /epresijase mo'e javiti i van zvanične političke strukture. "akva vrsta represije naziva se ekstra juridističkarepresija i izra'ava se kroz delovanje represivni) grupa, koje terorišu druge ljude terajući i) da seponašaju na odre!en način. (olitička represija je olik terorizma, ali ljudi ovu vrstu nasilja retkonazivaju terorizmom.

;ediji pri opisivanju političkog nasilja novinari i televizijski reporteri često upotreljavaju terminterorizam. ;e!utim, ne postoji tačna odredni%a po kojoj se de$ini%ija mo'e primeniti. 0 mnogimprilikama novinari koriste ovaj termin da i privukli pa'nju čitala%a na svoj članak ili izveštaj. /ečterorizam, kako je koriste mediji, relativno je eznačajna.

?ločin ;o'da smatrate da kriminal%i i teroristi pripadaju različitim tipovima nasilničkog ponašanja."ako misle i neki analitičari, ali dilema i dalje postoji. (re nekoliko godina (redsednička komisijaza krivično pravo utvrdila je da je potreno ispitati motiv krivičnog dela da i se odredilo da li jeneka ak%ija teroristička. #a%ionalni savetodavni odor o *tandardima i %iljevima rivičnog prava,167-.5. (o tome se svaki zločin izvršen iz politički) motiva, smatra terorizmom. vaj prilazstvarima je prolematičan zog toga što je zločin ez ozira kakav je njegov motiv. *vakiterorizam, osim u vreme sukoa ili za vreme represije neke vlade, sadr'i i kriminalnu aktivnost.

>ak i u *jedinjenim &r'avama, *avezni iro za istra'ivanje @FI5, u svojim 0ni$ormnim izveštajimao zločinima, ne stavlja veći deo politički) zločina u dosije pod naslovom terorizam.

/eligija u poslednje vreme igra značajniju ulogu u pro%esu terorizma. vo je glavna tema Clave 4,ali je va'no znati da ekstremnaG religiozna verovanja pru'aju kontekst za de$inisanje terorizma.Versko nasilje okuplja se oko tri ideje Vajt, 29995. (rema prvoj, neke verske grupe smatraju daone trea da pročiste svet za dolazak nove epo)e. vaj pokret mo'e se nazvati nasilnomes)atologijom. &ruga grupa ljudi smatra da su oni izarani i imaju pravo da uništavaju druge ljudeu ime pravednosti. vakav stav mo'e dovesti do nasilne netoleran%ije i verskog rata. #ajzad, utreću grupu spadaju ljudi koji su tako ouzeti orom za neki %ilj, da stvaraju surogat religiju ipreduzimaju nasilničke ak%ije u ime svoji) verovanja. Bkološki teroristi predstavljaju primer ovogtipa pseudoreligioznog terorizma.

S!/%*%,n! *o$'! (onekad se termin terorizam de$iniše u okviru spe%i$ičnog konteksta. asnijećemo se u ovoj knjizi detaljno pozaaviti prolemom oru'ja za masovno uništenje, pod naslovomte)nološki terorizam. &ruga spe%i$ična $orma terorizma izra'ena je kroz kompjuterske napade,viruse, ili uništavanje in$orma%ijske in$rastrukture. "o je sajerterorizam. #ajzad, narkoorganiza%iječesto koriste terorističku taktiku, a neke terorističke organiza%ije prodaju drogu da i $inansiralesvoje političke ak%ije. #eki analitičari koriste termin narkoterorizam kada govore o ovom tipunasilja. (enzionisani stručnjak @FI za oru protiv terorizma Vilijam &ajson Hilliam &son5 2999.u štampi5, ne razdvaja ove dve vrste terorizma. (o njemu su to samo dve vrste napada kojim seslu'e politički teroristi.

romena konteksta

&a li se mo'ete setiti neki) drugi) kontekstualni) $aktora koji utiču na de$ini%iju terorizmaJ Dista jeverovatno eskrajna. Fez ozira na to, dovoljno je iti svestan da se de$ini%ija terorizma menja sapolitičkim i društvenim kontekstom. Analitičar terorizma Aleks *mid AleK *%)mid5 16835 tvrdi daće ez ozira kako de$inišemo terorizam, de$ini%ija uvek varirati zog toga što se kontekst nasilneaktivnosti menja. ;i ne mo'emo da de$inišemo terorizam. *a tom konstata%ijom na umu, vreme je

7


8/211


9/211

ljudi da i se postigao psi)ološki e$ekat. ?og ovi) analitički) postavki, kojima jasno odre!ujeterorizam, renšova se smatra vodećim stručnjakom za terorizam, iako dva prolema i daljeostaju nerazrešena. *vako ko poseduje političku moć da de$iniše :legitimnost: ima i moć dade$iniše terorizam. sim toga, analitička de$ini%ija nije napredovala mnogo dalje od jednostavnede$ini%ije.

?a vreme /eganove administra%ije /eagan 16811686.5 postalo je popularno de$inisati terorizamu okvirima na%ionalne politike. Analitičari su ukazivali na terorističke dr'ave, koje su se slu'ile

terorizmom da i napadale američke interese. #il Divingston #eil Divingstone5 Divingstone N Arnold, 168-, str. 1195 navodi pet sila koje su slu'ile kao dr'ave klijenti ivšeg *ovjetskog *aveza.Fivši premijer Izraela Fenjamin #etanja)u 168-, str. 15 pozvao je zapad na oru'je protivteroristički) dr'ava. Ako pri)vatite tu logiku, rešićete dileme sa de$ini%ijom terorizma. "eroristi suili or%i iz senke iz Diije, *irije, Fugarske, Istočne #emačke i *everne oreje, pod komandomFiroa za dr'avnu ezednost ivšeg *ovjetskog *aveza, tj CFa.

;e!utim, de$ini%ija terorizma pod pokroviteljstvom dr'ave naišla je na proleme, čak i pre negošto se srušilo komunističko %arstvo. &'ejms Adams =ames Adams5 168-.5 detaljno pokazuje daterorističke grupe nisu i nikad nisu ile kontrolisane od strane dr'ava. ;ajkl Mtol ;i%)ael *to)l51688, str. 1285 ima drugo ojašnjenje. #eke terorističke dr'ave jesu davale logističku podršku ipokazivale naklonost prema terorističkim grupama, ali je nji)ov sveukupni uti%aj io eznačajan.ada se *ovjetski *avez raspao, teorija o dr'avnom terorizmu je poljuljana. Iako su neki teroristi,koji su se krili u Istočnoj Bvropi, u)apšeni #a primer, Istočni #em%i predali su novoj *aveznojpoli%iji #emačke imena i adrese @rak%ije rvene armije5, priroda terorizma promenila se krajemdvadesetog veka. "erorizam je suviše komplikovan i suviše značajan da i se mogao kontrolisatiod strane na%ionalni) dr'ava.

Bdvard erman BdEard erman5 1683.5 ima drugačiju de$ini%iju terorizma i po njemu terorizamtrea de$inisati u okvirima dr'avne represije. Ističući korumpirane latinoameričke vlade kao primer,erman tvrdi da represivna politika dovodi do većeg siromaštva naroda nego ilo koja druga vrstadr'avnog terorizma. ;ajkl Mtol 1688, str. 29285 je malo la'i i tvrdi da vlade često koristeterorizam da i zadr'ale vlast. Volter Daker 1687, str. -5 ka'e da su ovakvi zaključ%i tačni i da iilo udalasto tvrditi da dr'avna represija prouzrokuje manje patnji od modernog terorizma. Ipak,Daker tvrdi da je dr'avna represija dugotrajan politički prolem, koji je potpuno odvojen od

modernog terorizma. 0vo!enje te teme u diskusiju samo unosi kon$uziju u naš predmet rasprave ivrlo malo doprinosi našem oljem razumevanju terorizma.

0 traganju za rešenjem dileme o de$inisanja terorizma, Aleks Mmid Alen *%)midt5 1683, str 791115 pokušava da spoji različite stavove. n zaključuje da ne postoji prava ili tačna de$ini%ijaterorizma jer je terorizam apstraktan pojam, koji nije opipljiv. *amo jedna de$ini%ija apsolutno nemo'e da ou)vati sva moguća značenja tog termina. Ipak Mmid ka'e da je izvestan rojelemenata zajednički za sve glavne de$ini%ije, a da većina de$ini%ija ima dve karakteristike+#ekoga terorišu, a značenje termina potiče od meta i 'rtava terorizma.

Mmid tako!e nudi mešovitu de$ini%iju terorizma. #jegova empirijska analiza nalazi 22 zajedničkaelementa kod većine de$ini%ija i on razvija de$ini%iju koja sadr'i 13 od ti) elemenata. Mmid viditerorizam kao metod ore u kojoj 'rtve slu'e kao simolične mete. #asilni akteri mogu da stvore)ronični osećaj stra)a upotreom nasilja van okvira normalnog ponašanja. #a taj način doija seauditorijum veći od neposredni) 'rtava i dolazi do promene u javnim stavovima i ak%ijama.

#eki naučni%i veruju da je Mmid rešio dilemu de$ini%ije terorizma na taj. način što je iskominovaoviše de$ini%ija. &rugi smatraju da je on iza%io ono što je neojašnjivo. 0 pokušaju da reše ovajprolem, većina analitičara svodi svoj rad na jednu od tri stvari. *ledeći ideje renšove i "omasa"ortona ")omas ")ornton5 16-4, str 735, neki naučni%i tragaju za nezakonitim nasiljem umestoza političkom, revolu%ijom. &rugi se priklanjaju Mmidu, na taj način što ili spajaju de$ini%ije ilikoriste tu!e de$ini%ije. #ajzad, neki ljudi u potpunosti ignorišu taj prolem. ni pričaju o terorizmupretpostavljajući da svi znaju na šta se misli.

0 posenom Foksu 1,1 nalaze se uoičajene de$ini%ije terorizma, a u Foksu 1,2 nalazi se spisak

izvesnog roja zvanični) de$ini%ija koje su u upotrei.U:/,:// 8;:/% "B//I*"A je svaka osoa koja, delujući nezavisno od znanja neke zemlje,ili kao pojedina%, ili kao član grupe koja nije priznata kao zvanično telo ili deo neke na%ije,postupa na taj način što uništava ili oštećuje imovinu %ivilnog stanovništva ili vlada, da i postigao

6


10/211

neki politički %ilj. "B//I?A; je akt lišavanja 'ivota ili ranjavanja ili akt uništavanja ili oštećenjaimovine %ivila ili vlade, ez jasne dozvole odre!enje vlade, od strane pojedina%a ili grupa ljudi kojisamostalno deluju, ili vlada koje deluju iz vlastiti) pouda ili verovanja, da i postigli neki politički%ilj.

M8*+ +,8*8% "erorizam je nezakonita upotrea sile ili nasilja, ilipretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedina%a ili nečije imovine da i se izvršila prisila ilizastrašivala vlada ili društvo, a u mnogim slučajevima da i se postigao neki politički, verski ili

ideološki %ilj. dr'avni) agenata, oično sa %iljem da se utiče na neki auditorijum.O/ L8/% #elegalna sila uperena protivnevini) u političke svr)e.

K/?+% (olitički nelegalni napadi na nevine %iljeve.

'/8% /epresija vlade.

S,% Fora protiv simolički) %iljeva.

L*@+% /atovanje za male pare.

"ipologije nisu pana%ea, i one ne rešavaju sve dileme oko de$inisanja terorizma. (rvo, pro%esterorizma se konstantno razvija i menja. ;odeli, taksonomije i tipologije samo opisuju oras%edoga!aja. ni su generaliza%ije koje opisuju krajnje nestailna okru'enja. "ipologije mogu dapooljšaju naše razumevanje terorizma, ali svaki teroristički in%ident mora se sagledati u okvirunjegovi) društveni), istorijski) i politički) uslova.

&ruga slaost tipologija je u tome što mogu da iskrive realnosti. (ošto se napravi model, neki ljudi,a u nji) spadaju i oni učeni, pokušavaju da u taj model ua%e razne olike terorizma. ni čak imenjaju ono što vide samo da i se to uklopilo u tipologiju. vo se spe%ijalno dešavalo u vezi saDatinskom Amerikom. Vlade, novinari, pro$esori i revolu%ionari razra!ivali su ideološke tipologije

za Datinsku Ameriku, a zatim izvrtali realnost da i se uklopila sa nji)ovim političkim stavovima.;enjanje doga!aja da i se uklopili u oraza%, mo'e potpuno da izokrene realnost. ada se touradi, istra'ivači vide samo ono što 'ele da vide. sim toga, tipologije skrivaju detalje. neproizvode oras%e, a ne spe%i$ičnosti, čak i kada se tačno primene.

(iter @leming (eter @leming5, ;ajkl Mtol i Aleks Mmid 1688, str. 13165 kritikuju upotreutipologija za opisivanje terorizma, tvrdeći da tipologije odra'avaju pristrasnost istra'ivača."ipologije tako!e imaju tenden%iju da porede varijaile, koje ne trea porediti kada su u pitanjurazličiti slučajevi. (o mišljenju istra'ivača, da i tipologije mogle da se primene, one moraju daojasne grupne političke motiva%ije, poreklo, oim ak%ije i predmet njenog interesovanja. @leming,Mtol i Mmid su u pravu, vi mo'ete oda%iti tipologije, ali one ipak mogu doneti ograničenu korist.Iako ne rešavaju proleme u vezi sa de$ini%ijom terorizma, niti nude metod za istra'ivanje duoko

uvre'eni) politički) i društveni) prolema, tipologije mogu iti od koristi na jedan ograničen način, jer se pomoću nji) mo'e identi$ikovati neki ezednosni prolem. #eki istaknuti stručnja%i imajuovaj isti pristup terorizmu.

N( 00 "( ("%,"o' %o+o%&%$(n)0 !$o$%&'(

19


11/211

lako ovo nije aš optimistička misao, jedna prosta pretpostavka pomoći će vam da s)vatiteterorizam. Djudi 'ive u konstantnom stanju sukoa. Istina je da ne postoji ljudska organiza%ija ukojoj nema sukoa. >ak i u najmiroljuivijim zajedni%ama, organiza%ija društva se odr'ava takošto grupa ljudi koja ima kontrolu, mo'e da natera Djude da se pridru'e organiza%iji društva i da sepovinuju njenim propisima. "a prisila ima svoje grani%e, ali mogućnost da se ona vrši je realna.?og toga društvene organiza%ije nikada nisu zaista :u miru:, one su uvek :u ratu:. pseg i nivokon$likta varira, ali je kon$likt normativ.

Ako pri)vatite ovu pretpostavku, moći ćete i da razumete terorizam. ao primer vam mo'eposlu'iti nova kon%ep%ija Američke vojske, koja je ustanovljena rani) sedamdeseti). (osleVijetnamskog rata, američka vojska je s)vatila da se njena misija menja i da njeni vojni%i morajuiti spremni da vode nekoliko razni) vrsta ratova. *)vatili su da sukoi mogu da variraju odpuškaranja, do nuklearni) ratova i da značenje reči rat postaje skoro nejasno. &a i se ovasitua%ija rešila, Vojska *jedinjeni) &r'ava napravila je spektar sukoa vidi *liku 1,15. *pektar ou)vata neprestani niz sukoa počev od sukoa niskog intenziteta do pravog rata. va skalasukoa verovatno pre odra'ava stanje ljudske svesti, nego verovanje da mo'emo iti u ratu ili umiru. na nam tako!e poma'e da s)vatimo terorizam.

?og toga što ljudska rasa 'ivi u stanju neprekidnog sukoa i vo!enja sukoa, na spektru sukoanašla je svoje mesto i moć prisile %ivilnog stanovništva. >ak i pre nego što suko pre!e na višinivo vojnog sukoa, %ivilne vlasti oično nailaze na izazove koji se moraju rešavati posrednom ilidirektnom silom. #a najni'em nivou društvenog organizovanja, ne$ormalne norme i moralnikodeksi oavezuju ljude da im se povinuju, a ako ovi to ne čine, primenjuje se jača sila. 0modernom društvu zapadnog tipa, za ouzdavanje se koristi gra!ansko ili krivično pravo, dok sepasivnije društvene grupe mogu poslu'iti isključenjem ili izegavanjem neke osoe. Fez ozira nasve to, društvene grupe uvek imaju poten%ijal da upotree silu da i nametnule po'eljan načinponašanja.

!O"# 1$% Z&anične 'e(ini)ije terorizma

>ak i razna vladina tela imaju nekoliko de$ini%ija terorizma.

*tejt department+ #aslov r. 22 sek%ije 2--$ d5 američkog zakona, sadr'i sledeće de$ini%ije+

"ermin :terorizam: odnosi se na unapred smišljeno, politički motivisano nasilje koje se čini protivneoreni) %iljeva od strane suna%ionalni) grupa ili tajni) agenata, a koje oično ima za %iljdelovanje na odre!eni auditorijum. "ermin :me!unarodni terorizam: odnosi se na terorizam kojiuključuje gra!ane ili teritorije vise zemalja. "ermin :teroristička grupa: odnosi se na svaku grupuljudi koja praktikuje me!unarodni terorizam, ili koja pod soom ima podgrupe koje praktikujume!unarodni terorizam.

I?V/+ 1666. ras%i terorizma

@FI+ @FI de$iniše terorizam kao :nezakonitu upotreu sile ili nasilja protiv ljudi ili imovine, sa %iljemda se zaplaši ili na nešto prisili neka vlada, %ivilno stanovništvo ili ilo koji segment vlade ilistanovništva, da i se postigli neki politički ili društveni %iljevi:. @FI još opisuje terorizam ili kaodomaći ili kao me!unarodni, zavisno od porekla, aze i %iljeva terorističke organiza%ije koja je upitanju.

"im potpredsednika *jedinjeni) &r'ava+ "erorizam je nezakonita upotrea nasilja ili pretnjanasiljem protiv ljudi ili nečije imovine, da i se postigli neki politički ili društveni %iljevi. ično imaza %ilj da zastraši ili prisili na nešto neku vladu, pojedin%e ili grupe ljudi, ili da izmeni nji)ovoponašanje ili politiku.

I?V/+ "im potpredsednika *jedinjeni) &r'ava,168-.

0jedinjene na%ije+ "B//I*"A je svaka osoa koja, delujući nezavisno od znanja neke zemlje, ilikao pojedina%, ili kao član grupe koja nije priznata kao zvanično telo ili deo neke na%ije, postupana taj način što uništava ili oštećuje imovinu %ivilnog stanovništva ili vlada, da i postigao nekipolitički %ilj. "B//I?A; je akt lišavanja 'ivota ili ranjavanja ili akt uništavanja ili oštećenja

imovine %ivila ili vlade, ez jasne dozvole odre!ene vlade, od strane pojedina%a ili grupa ljudi kojisamostalno deluju, ili vlada koje deluju iz vlastiti) pouda ili verovanja, da i postigli neki politički%ilj.

11


12/211

I?V/+ )ttp+OOEEE.inlink.%omO%ivitasOmunOres66-O terror.)tml

;inistarstvo odrane *jedinjeni) &r'ava+ "erorizam je nezakonita upotrea sile ili nasilja, ilipretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedina%a ili nečije imovine da i se izvršila prisila ilizastrašivala vlada ili društvo, a u mnogim slučajevima da i se postigao neki politički, verski iliideološki %ilj.

I?V/+ )ttp+OOEEE.peris%ope.usni.%omOdemoOtermsO t9999282.)tml

aveštajna agen%ija ;inistarstva odrane *jedinjeni) &r'ava+ "erorizam je unapred planiranopolitičko nasilje koje se vrši protiv neoreni) %iljeva, a od strane suna%ionalni) grupa ili tajni)dr'avni) agenata, oično sa %iljem da se utiče na neki auditorijum.

Vrsta kon$likta P ezpravila

Vrsta kon$likta Pezpravila

# o r m e , o i č a j i , t a u i

C r a ! a n s

k o p r a v o

? l o

č i n

. r g a n i z o v

a n i k r i m i n a l

# e m i r i ,

( o u n e

" e r o

r i z a m

C e r i l s k i r a t

/ a t n i s k o g

i n t e n z i t e t a

. g r a n i č e n i k o n v e n % i o n a l n i r a t

# e o g r a n i č e n i k o n v e n % i o n a l n i r a t

* e l e k t i v n o m a s o v n o u n i š t a v a n j e

; a s o v n o u n i š t a v a n j e

SLIKA 1.1 S9/8 -+


13/211

mogu postati toliko velike da mogu da deluju kao terorističke grupe. ;ale terorističke grupe moguse aviti kriminalom u preteranoj meri, tako da se pretvaraju u prave kriminalne ande. (rimeriovakvi) grupa pojavljuje se ispod linije.

(oslednji niz prikazuje način reagovanja na terorizam. riminalni terorizam većinom spada uodgovornost poli%ije, kao i doar deo političkog terorizma. "o znači da kada jedini%e koje nepripadaju poli%iji poma'u poli%ijskim slu'ama u okviru ezednosni) trupa, one moraju da sedr'e prin%ipa poli%ije. #a primer, u poli%ijskim opera%ijama, spe%ijal%i se uvek koriste kao

poslednja alternativa. sim toga, u svakoj $azi reak%ije na terorizam ili istra'nog postupka, vodećiprin%ip je uključivanje sudski) pro%esa i poštovanje individualni) prava.

N*+ 8*+ +

#izak 5

VisokQ5

V8 8*+%

riminalna (olitička

1. Individualni

kriminala%

1. ;ala grupa ez

strane pomoći

2. ;ala grupa sa

stranom pomoći

3. Velika grupa ez

strane pomoći

4. Velika grupa sa

stranom pomoći A. (si)ološki

F. Bkonomski

2. Fande i organizovani kriminal

3. #arkoti%i i droge

V8 /8;:/ Po+%/%)#"(

Vo)n(

*DIA 1,2 "aktičko tipologiziranje terorizma

Mto se dalje ide ovim nizom, to ak%ije postaju sve više militarističke. Iako je upotrea spe%ijalne

poli%ije i dalje poslednja op%ija, poli%aj%i moraju da deluju kao tim, aš kao što to čine i vojni%i. 0interesu javne ezednosti sudovi mogu da dozvole izvesna odstupanja u sudstvu, kao na primer dozvolu zatočenja uz ograničavanje sloode kretanja u *evernoj Irskoj. "imski rad, me!utim, neznači da se mo'e ilo šta raditi van zakonski) normi. 0prkos potrei da se razvije odre!ena vojnataktika ili uključi direktna pomoć vojske, vanzakonske aktivnosti ne mogu se tolerisati. #a primer,poli%ijske i vojne jedini%e neki) zemalja $ormirale su tajne odrede smrti, tvrdeći da su teroristipostali suviše jaki. Ako se krše pravne norme, ezednosne snage mogu i same da postanu nekavrsta terorista.

T!$o$%#%,"( ("%"(

"aktička tipologiza%ija je samo jedan veralni oraza% koji nam poma'e da pojmovno odredimostanje terorizma. 0 praksi, me!utim, terorizam nije toliko stailan pojam kako to izgleda premaovom laavom oras%u. Frajan &'enkins 1685 ojašnjava zašto je to tako. &'enkins tvrdi da,tradi%ionalno gledano, postoji šest teroristički) taktika+

− omardovanje,

− otmi%e,

− podmetanje po'ara,

− napadi,

− kidnapovanje i

− uzimanje tala%a.

ako je poslednji) nekoliko godina verski $anatizam rastao, tako se i arsenal terorizma menjao isada uključuje i poten%ijalnu $!n)0 o$0)!' &( '(#o6no 0n%7!n)!. &'enkins, 166-, str. 4<

13


14/211

Vajt, 168-, 2999.5 Ipak, čak i verski teroristi koriste tradi%ionalnu taktiku terorizma.

"e)nologija, opet, ima drugi uti%aj na terorizam. &'enkins ovaj uti%aj naziva :multiplikator sile: vidiFoks 1,35. 0 vojnom smislu, multiplikator sile uvećava udarnu silu ne uvećavajući snagu jedini%e."eroristi rutinski koriste multiplikatore sile jer to uvećava nji)ov autoritet. *vi politički i nekikriminalni teroristi 'ele da ostave utisak da mogu da se ore i na drugom nivou. #ji)ova namera jeda pre!u na gerilski ili konven%ionalni rat, iako se to oično nikada ne dešava.

(ostoje tri multiplikatora sile koji daju pogrešan utisak da teroristi deluju na višem nivou. ristina

ečam )ristine et%)am5 i arvi ;ek &'ord' arve ;% Ceorge5 168-. str. 2335 smatrajuda je te)nologija prvi multiplikator sile. 0potrea te)nološkog oru'ja, ili napada na te)nološke%iljeve, daje privid aktivnosti višeg nivoa. Analiza &'ejmsa Adamsa =ames Adams5 168-.5, o$inansiranju terorizma, tj. transna%ionalnoj podrš%i terorizmu, predstavlja drugi multiplikator sile.*vaka grupa koja mo'e da iza!e van na%ionalni) grani%a, mo'e i da deluje na višem nivou.*ledeći multiplikator sile su mediji. =edan doga!aj mo'e da se pretvori u :kampanju: na taj načinšto se elektronski mediji utrkuju ko će pre u'ivo doneti najnoviju vest. (rema Frusu o$manuFru%e o$$man5 166.5 novi zastrašujući multiplikator sile je uvo!enje verskog $anatizma uterorističke ak%ije. va novina postala je tako va'na da je Clava 4 posvećena isključivo nasilnomponašanju u ime vere. Fez ozira koje su vrste, multiplikatori sile omogućavaju malim terorističkimgrupama da deluju kao velike terorističke grupe.

BOKS 1(3 M-98+ / - /+-

(ravilo od oka+ Mto je veća teroristička grupa, to je viši nivo aktivnosti.

Izuze%i ;ultiplikatori sile

1. "e)nologija

2. "ransna%ionalna podrška

3. ;ediji

4. Vera

T$(n#n(/%on(+n( o3$7"(:

Crupe i pojedin%i koje imaju aze u inostranstvumogu imati i viši nivo aktivnosti.

M!3%)%

;edijsko izveštavanje mo'e dati veću va'nostnekom doga!aju. ;nogi teroristički napadi suzgodni za dramatično prikazivanje na televiziji.

&vadesetčetvoro časovno emitovanje vesti dovodido potree za senza%ionalističkim izveštavanjem.

V!$(

Verski $anatizam izmenio je strukturu modernogterorizma. Verske teroriste ne oavezuju društvenenorme, jer oni smatraju da pola'u račune višoj sili.

T!2no+o%)(

*ve savršenije oru'je omogućava malimgrupama da deluju na višem nivou.

"eroristi mogu koristiti te)nologiju usvojim napadima, ili napadati nate)nološke %iljeve. &ve najnovije pretnjesu sajerterorizam i oru'je za masovnouništavanje.

G+(6n! !&!

1. "erorizam se de$iniše pomoću društveni) i politički) konteksta. "o je i najveći razlog zogkoga se terorizam nikad neće moći ojasniti jednom jedinom de$ini%ijom.

2. od kontekstualni) de$ini%ija, na značenje terorizma utiču istorija, sukoi, politička vlast,politička represija, masovni mediji, kriminal i spe%i$ične $orme koje sam terorizam zauzima.

3. (ošto značenje terorizma varira, mo'da je najolje odrediti jednu jednostavnu de$ini%iju.

4. Ako se avite ezednošću, najolje je da terorizam posmatrate sa stanovišta taktike."erorizam je jednostavno način ore. n teroriše narod, zog toga što se nasilje sprovodi namestima gde se ljudi osećaju sigurnim.

. "aktički gledano, oli%i terorizma su azični. "u spadaju+ omardovanje, po'ari, otmi%e,

napadi, kidnapovanje, uzimanje tala%a, i prekidanje dovoda struje, vode itd.-. "eroristi se slu'e multiplikatorima sile da i uvećali svoju orenu moć. 0 multiplikatore sile

spadaju te)nologija, transna%ionalna podrška, medijsko izveštavanje i verski $anatizam.

14


15/211

T!'! &( $(&'%7+)(n)!

*etite se kada ste poslednji put videli televizijski izveštaj o nekom terorističkom doga!aju. Mta vam je prošlo kroz glavuJ &a li iste promenili svoje mišljenje da se kontekst doga!aja izmenioJ &a lii se vaše mišljenje o tom doga!aju izmenilo da ste imali svoju de$ini%iju o terorizmuJ &a li sedoga!aj koga se sećate uklapa samo u taktičku tipologijuJ Ako to nije slučaj, da li postoji drugisistem koji vam omogućava da dotični akt klasi$ikujeteJ oju je taktiku terorista ili teroristi5primenioJ &a li su multiplikatori sile igrali neku uloguJ

( )o7 $!( $o,%(%

Volter Daker Halter DaLueur5, #ovi terorizam ")e #eE "errorism5 Frus o$man Fru%e o$$man5,0nutar terorizma Inside "errorism5

1. &a ojasnite /osov strukturni i psi)ološki oraza% terorizma.

2. &a diskutujete o ulozi mladosti, religije i ideologije u karakteriza%iji i opravdanju terorizma.

3. &a ojasnite postavku, koja glasi %ilj opravdava sredstvo i njegovu vezu sa terorizmom.

4. &a ojasnite značenje Cisonove paravojne kulture Amerike.

%. IN*I+I*UA,NO I -RUNO ONAAN/E

va glava posvećena je nekim kriminološkim aspektima terorizma. "eroristi imaju iste društvene ipsi)ološke motiva%ije kao i svi ljudi i oično se ponašaju na predvidljiv način. Iskusni pregovarači,koji su više puta vodili pregovore za osloa!anje tala%a, tvrde da su pritom ili duoko svesni dačak i najokoreliji teroristi imaju ljudske potree i stra)ove. A opet, teroristi se ponašaju drugačije odoični) kriminala%a. "eroristi stavljaju jači naglasak na neke od $aktora koji motivišu normalnoponašanje. #a primer, teroristima su politika i religija va'nije nego većini ljudi. sim toga, metodikoji se uspešno primenjuju u ori protiv oičnog kriminala ne moraju da udu uspešni kada je u

pitanju terorizam. (oli%ija ne mo'e da )apsi teroriste na uoičajeni način, niti mo'e da primeni istiistra'ni postupak. #ajzad, teroristi moraju da imaju opravdanje za svoje ak%ije arem sami predsoom. (ošto nji)ovo okru'enje nema legitimnu društvenu strukturu, kao što je re%imo na%ionalnadr'ava ili neka zvanična organiza%ija, uloga grupne podrške i verskog sistema grupe, postajeveoma va'na za razumevanje ponašanja terorista.

#akon što pročitate ovu glavu trealo i da znate sledeće+

1. &a navedete razlike izme!u ponašanja oični) kriminala%a i terorista.

2. &a diskutujete o va'nosti grupe kao podrš%i koja pojačava terorističko ponašanje.

3. &a ukratko ojasnite uperovu :doktrinu nu'de:.

4. &a iznesete praktično mišljenje o individualnim psi)ološkim pro$ilima ličnosti, koji koristipoli%ija.

. &a ukratko iznesete Dakerove argumente protiv psi)ološki) pro$ila ličnosti.

T!$o$%#% % o%,n% "$%'%n(+/%

0 praktičnom svetu krivičnog prava postoje dva :tipa: kriminologije. (ri upotrei reči kriminologijau akademskim krugovima, u glavama istra'ivača i pro$esora pojavljuju se slike psi)ološki) iso%iološki) teorija. "o je klasična kriminologija koja potiče od esarea Fekarije esare Fe%%aria5 i još uvek se koristi u najmodernijim teorijama o individualnom i grupnom ponašanju. ada se taista reč pomene u poli%ijskim agen%ijama, onda se pojavljuje sasvim druga slika. (raktičnakriminologija avi se oičnim delima prekršila%a zakona. (oli%aj%e manje zanimaju teorijekriminaliteta, jer se oni ave praktičnim aspektima kriminalnog ponašanja. ni )oće da znaju štakriminal%i rade, da i mogli da i) spreče u vršenju zločina ili da i) u)vate ako je zločin većpočinjen.

1


16/211


17/211

porodi%i "rojanovi% "rojanoEi%z, 1668.5. (oli%ija sprečava kriminalnu aktivnost i na taj način što,uz pomoć dokumenta%ije u oaveštajnim ar)ivima, prati poznate zločin%e i udru'enja kriminala%a ikontroliše razne olike kriminala. (oli%ija istra'uje gde su uoičajena mesta za sastankekriminala%a, poznati su joj nji)ovi prijatelji i porodi%e i ima svoje izvore in$orma%ija o sumnjivimaktivnostima unutar kriminalnog miljea. ve pro%edure nisu samo osnov poli%ijske delatnosti nanivou opštine, već su i suština kriminalni) istraga.

Fodrero 2999.5 tvrdi da se terorističko ponašanje razlikuje od standardni) oraza%a kriminalnog

ponašanja zog toga što su teroristi visoko motivisani i lojalni odre!enom %ilju za koji se ore. &oksu oični kriminal%i oportunisti, teroristi su usmereni ka %ilju. ;o'e se desiti da i oni iraju %iljeveza napad koji su im zgodni, ali za nji) meta napada ima simoličnu vrednost. "eroristi koristezločin da i dali simoličku izjavu o političkom %ilju koji zastupaju.

#a primer, avgusta 1668. godine grupa poznata kao al aida ili :Faza: srušila je dve američkeamasade u eniji i "anzaniji. Vo!a grupe, sama in Daden, izarao je ove %iljeve jer su oni ilinajpogodniji za napad na Ameriku. &ve stvari su privukle in Dadena da napadne aš oveamasade.

0 oa slučaja kompleks zgrada amasada nalazio se lizu njegove potporne aze, tako da je iou mogućnosti da e$ikasnije kontroliše teroriste odr'avanjem komunika%ije sa svojim glavnimštaom. Iako je in Daden %iljeve za napad izarao po nji)ovoj pogodnosti, on se ipak nije

ponašao kao oičan kriminala%. n nije jednostavno prošao pored amasada i a%io omunasumi%e. n je planirao napad u olasti u kojoj je io relativno jak, a gde je Amerika ila slaa.riminala% se tako ne ponaša.

&ok su kriminal%i usredsre!eni samo na see i nisu vezani za ilo kakvu ideju, teroristi pronalazesvoju snagu u %ilju za koji se ore i ideologiji ili religiji koja i) usmerava ka tom %ilju. ni rade utimu čak i onda kada deluju kao pojedin%i. #a primer, "a)eri 1687.5 opisuje kako se omašisamoui%e pripremaju za napad. #ekoliko grupa sa Fliskog istoka u ori protiv Izraela slu'i sesamouilačkim napadima. "a)eri je saznao da se mladi ljudi sistematski izoluju i pripremaju zasamouilačke omaške napade. Fomaši samoui%e ne rade sami. #ji)ova organiza%ija pru'aim potrenu pomoć i šalje i) na zadatak. ni postaju deo nečeg višeg od nji) sami) i to postajeosnov nji)ove ak%ije. Ima slučajeva da teroristi rade i sami. #ajnoviji poda%i Mvaj%er *%)Eeitzer,

2999.5 govore da se ovaj trend nastavlja.Ideologija i religija ne svode se samo na pripremanje omaša samoui%a< one deluju i na tajnačin što vruju ljude da postanu teroristi i izvrše jedan jedini teroristički napad. #a primer,avgusta 1666 Fa$ord @arou Fu$$ord @urroE5 ušao je u jevrejski dnevni olnički %entar i pu%ao naljude. n je io :vuk samotnjak: ili takozvani :erserker: vidi Clavu 35 Iza see nije imao nikakvulogističku mre'u, niti organiza%iju kao podršku. * druge strane, @arou je io ouzet ideologijommr'nje protiv =evreja pod uti%ajem religije koja satanizuje =evreje. #ije on io neorganizovanioportunista kriminala%, koji deluje za svoj račun. n je io predstavnik jedne ideologije na o'jemzadatku. Ali ipak, ka'e Fodrero 2999.5, ovo nije: oraza% ponašanje tipičnog kriminal%a.

Fodrero tvrdi da su kriminal%i nedis%iplinovani, neoučeni i spremni na ekstvo sa mesta zločina."eroristi su nešto sasvim suprotno. ni pripremaju svoje misije, spremni su da preuzmu rizik, i

usmereni su na napad. =oš jedan primer potvr!uje ovu Fodrerovu tvrdnju. d 1674. godine MriDanka je izlo'ena stalnim terorističkim napadima. "igrovi osloodio%i "amilskog Blama D""B5 ili"amilski tigrovi vidi Clavu 35, su orene jedini%e i ima i) otprilike 19.999. ni imaju odeljenje zaouku, pešadiju i malu mornari%u. #ji)ova prevas)odna taktika je terorizam, a poznati su posamouilačkim omaškim napadima. =anuara 2999. godine jedan omaš samoui%a uio je 13ljudi ispred kan%elarije premijera Mri Danke. vo nije io tipičan kriminalni akt. ao i u slučajunapada same in Dadena u A$ri%i, za ovu ak%iju postojala je pret)odna priprema, kao i dis%iplinai spremnost na 'rtvovanje. *amouilački terorizam tamilski) tigrova ne mo'e se istra'ivati kaotipično uistvo omaša samoui%a. no je rezultat priprema i oučavanja u paravojnojorganiza%iji.

?načaj Fodrerove teze 2999.5 mo'e se pro%eniti u istrazi koja se vrši posle terorističkog dela.ada vrši istragu o nekom zločinu, poli%ija mo'e da koristi znanje o i)evioralnim karakteristikamatipični) kriminala%a. #ajokoreliji kriminal%i oično deluju u svom interesu i spremni su na pogodesa tu'ilaštvom da i doili manju kaznu. 0 traganju za zločin%em koji je u ekstvu, poli%ija oičnoima uspe)a kada ispituje saradnike tog prestupnika, i dr'i porodi%u i prijatelje pod prismotrom. 0ori protiv terorizma, me!utim, ovakva taktika ne vredi. Vidi Foks 2,15. &a i uspešno vršili

17


18/211

istragu o terorističkom aktu, poli%ija i tu'ilaštvo, vojska i slu'e ezednosti, trea da seusredsrede na ideologiju, grupno i individualno ponašanje i razmenu in$orma%ija na širemgeogra$skom području.

Po3$7"( &( )(,(n)! $0! % o$(63(6(n)! !$o$%&'(

*vaka osoa, koja koristi silu, mora da za to ima opravdanje. Mto je sila veća, to je potrea da se

ona opravda veća. *mrtonosna sila za)teva najjaču argumenta%iju. Ako neka osoa preti da ćenekoga uiti ili ako već uije neku drugu osou, onda mora da ude uverena da radi nešto što jepravo. &'elati koji to rade kao posao, ne preispituju se zašto to rade.

ada neko izvrši nasilje u ime dr'ave, vlada nudi svoje najsvetije simole i rituale kao nagradu./atni%ima su te nagrade potrene. "eroristi imaju istu potreu za društvenom po)valom, ali jeretko doijaju, zog toga što su nji)ove ak%ije sank%ionisane od strane vlada na koje napadaju.Većina stanovništva osu!uje nji)ove napade. >ak i kada se sla'u sa %iljem terorističke ore,gra!ani nisu voljni da pri)vate i odore uilačke metode terorista. ?og toga teroristi za svoja delamoraju da tra'e podršku van društveni) normativa.

?a individualne teroriste teroristička grupa postaje osnovni izvor društvene realnosti. na svojimčlanovima pru'a društveno priznanje i oeze!uje podršku. ao vojni%i koji za vreme početnog

treninga prolaze kroz sličan pro%es vezivanja za vojnu organiza%iju, tako se i poten%ijalni teroristipridru'uju terorističkim grupama iz razni) razloga+ neki iz simpatije prema %ilju ore, drugi jednostavno zog toga što su društveno neprilago!eni. "erorističke grupe menjaju identitete ioeze!uju kartu za ulazak u klu društveno pri)vaćeni).

BOKS 2(1 R8/ /- 9= -= 88;8 /+8

"ipični kriminala% "erorista

?ločini prema prili%i

#eposvećen ideji

on%entrisan na see

#e ori se za neki %ilj#eoučen

*preman da e'i

Fora za politički %ilj

;otivisan ideologijom ili religijom

rijentisan na grupu čak i ako je vuk samotnjak

(redan %iljuučen i motivisan da izvrši misiju

*preman za oru

IZVOR% B+,/+ C2000.

Ipak, da i mogle da rade, terorističke grupe moraju da se izoluju od osnovnog društva. Analogijase mo'e naći u delu /ičarda lovarda /i%)ard loEard5 i Dojda lina Diod )lin5 16-9.5, kojese ave američkim uranim andama mladi) ljudi. Fanda je samosvojna grupa u jednomizvrnutom svetu. dijanjem normi uranog okru'enja, anda ostaje sloodna da stvara svojesopstvene norme. &a teroristi prolaze kroz isti pro%es vidimo kroz iskustvo Izraela%a sa arapskim

omašima samoui%ama. (re nego što krene na zadatak, terorista mora da se izoluje i dakomuni%ira samo sa onima koji su direktno uključeni u zadatak. ?a vreme ovog perioda teroristase konstantno indoktrinira pričama o va'nosti misije i podseća da je %ilj ore va'niji od ljudskog'ivota. >esto se dešava da teroriste koje odrede za samouilačku ak%iju, smeštaju u isti stan da i jedni drugim davali podršku. ao i članovi andi i teroristi moraju da u!u u svet svoje sopstvenerealnosti.

(ol Vilkinson (aul Hilkinson5 1674., str. 2325 tvrdi da terorističke grupe pojačavaju lojalnostpojedina%a kroz pro%es opravdavanja. "o se radi tako što se ojašnjava da je terorizam samoosveta za sva zla koja je društvo načinilo, ili što se predstavi da je terorizam manje zlo od primenesile od strane vlade. "erorizam se često opravdava tvrdnjom da je to jedini mogući način ore.Fez ozira koji od ova dva argumenta teroristička grupa koristi, Vilkinson ka'e da ona mora da

razradi svoje sopstvene parametre etičke normalnosti i pro!e kroz pro%es moralnog opravdavanja.&'erold (ost =errold (ost5 1687.5 upore!uje pro%es opravdavanja sa dinamikom grupe unutar terorističke organiza%ije. (ost je istra'ivao koliki je e$ekat odmazde na terorističke grupe. #ekipolitičari su zastupali ideju da se teroristi mogu zaustaviti samo ako su svesni da će skupo platiti

18


19/211

svoje nasilno delo. va ideja o zaustavljanju terorizma veoma je politički popularna i sličnakriminološkoj školi koja zastupa mišljenje da rza i sigurna kazna zaustavlja zločin. (ost, me!utim,nije siguran da ta teorija mo'e da se primeni na moderni terorizam.

(ost veruje da ne postoji pojedinačna teroristička ličnost, već da teroristi slede slične i)evioralneoras%e. #ajva'niji oraza% odnosi se na grupno i individualno pri)vatanje. "erorističke grupe suvrlo slične kriminalnim grupama po tome što su odačene od strane društva. 0 izola%iji grupapostaje jedini izvor društvene nagrade. "eroristi daju snagu jedni drugima. (ost tvrdi da ovaj

oraza% vekovima postoji u mnogim kulturama.(ojedin%i koje privuče teroristička grupa, isti su odmetni%i kao i teroristička organiza%ija kojojprilaze. (rema (ostu, teroristi su često ljudi koje je društvo već oda%ilo i koji su u istomišljeni%i.va postavka ne samo da ojašnjava grupnu podršku u terorističkim organiza%ijama, već iukazuje na razlog zog koga je teroristička grupa izolovana. (ojedinačni članovi doijaju nagradusamo unutar grupe, i na taj način se 'elja da ostanu izolovani ojačava. (ost veruje da se takorazvija mentalitet, koji ka'e+ :mi smo jedno a oni drugo: mi i oni5.

*talna podrška i jačanje antidruštvenog ponašanja u terorističkim grupama dovodi do uskla!enogponašanja unutar organiza%ije, sa izuzetkom jaki) vo!a koji mogu da razjedine grupu. adaoda%e normalno društvo, pojedin%ima je jedina nada da će iti društveno pri)vaćeni u grupi kojanagra!uje nji)ovo ponašanje. Ako grupa nagra!uje antidruštveno ponašanje, $anatik je dodatno

motivisan da napada društvene norme. (ost smatra da oda%ivanje spoljašnjeg autoriteta ima zaposledi%u pri)vatanje internog autoriteta, zog toga što ponašanje negde mora da se podr'i.

vakav način orade novi) članova karakterističan je za sve grupe koje su oda%ile društvenenorme. #a primer, mlada religiozna osoa koja se pridru'uje $undamentalističkoj sekti vrlo lakomo'e da pro!e kroz istu dinamiku. na će iti o)rarivana da oda%i norme i okrene se novomnačinu 'ivota u okviru sekte. #ovi član mo'e da oda%i spoljne norme ponašanja zog toga štomu grupa pru'a svoje sopstvene podsti%aje. (romena vere u ovom slučaju psi)ološki je sličnapri)vatanju vrednosti neke devijantne grupe.

Ipak, promena vere ne vodi uvek terorizmu. 0 stvari, to se skoro nikad ne dešava. (ost 1687.5ka'e da je odsudna tačka preoraćanja neke grupe u terorističku organiza%iju onaj momenat kadagrupa sa 'estoke retorike prelazi na dela. nog časa kada prvi put izvrši kriminalno delo, grupa se

jasno odvaja od društva. ?ločini koje terorizam za)teva postaju konačni potezi poune protivdruštva. ?ločin s jedne strane ojačava izola%iju grupe, a s druge povećava rizik koji i nastao akoi se grupa napustila. 0 (ostovoj analizi kriminalna radnja označava trenutak nastanka terorističkegrupe.

O$(63(6(n)! 3o"$%no' n03!

..A. uper 1677, str. 8185 opisuje pro%es kroz koji teroristi moraju da pro!u da i opravdalisvoje ak%ije. n smatra da su teroristi motivisani istim stvarima koje motivišu svako ljudskoponašanje. ni imaju slične snove i aspira%ije kao i ljudi koji za svoje ponašanje doijajudruštveno pri)vaćene nagrade, ali tu teroristi nailaze na prolem. ni ne mogu da pri)vate svet

onakav kakav je, i mada i im se mnogi Djudi pridru'ili u oda%ivanju sadašnji) društveni) normi,teroristi se od nji) razlikuju jer oda%uju i mogućnost da promene društvo na miran način. ?ogtoga oni i postaju teroristi.

uper tvrdi da teroristi mogu da se u'asavaju nasilja, skoro do tačke da ga i potpuno oda%e.Većina nji) ne u'iva u nasumičnom nasilju i uistvima svakog ez razlike. I pored toga, ka'euper, teroriste tera nji)ova neizmerna mr'nja prema društvenom status kvo. (rema uperovommišljenju, prvi korak ka tome da neki čovek postane terorista je 'estoko oda%ivanje normativnogdruštva.

>ak i ako ne u'ivaju u nasilju i ne 'ele da pri)vate terorističke metode, teroristi su prinu!eni dačine nasilje. uper ka'e da oni prelaze %rtu i ulaze u terorizam, onog trenutka kada počnu damisle da je nastavak status kvo situa%ije gori od terorističkog nasilja. uper tu odsudnu tačku

pri)vatanja terorizma naziva :doktrinom nu'de:.(rema uperovoj analizi, teroristi moraju da misle da su primorani da čine nasilje. #asilje postajepotreno zog toga što nema druge alternative za ispravljanje nepravdi savremenog društva. vostanovište proizvodi ideologiju ili doktrinu nasilja. nog časa kada poten%ijalni terorista pri)vati

16


20/211

ovu doktrinu, on postaje sloodan i mo'e da se avi terorizmom. Crupa podr'ava i pojačavaindividualne odluke i teroristička kampanja mo'e da počne. &oktrina nasilja iz nu'de opravdavadela terorizma i kada se ona jednom pri)vati, uzdr'avanje od nasilja postaje nemoralan čin.

P$o*%+ +%,no#% !$o$%#! $("%,no 6%;!n)!

(okojni @rederik =. aker @rederi%k =. a%ker5 167-.5, lekar koji je postao stručnjak za terorizam

i pregovore za osloa!anje tala%a, otkrio je da teroristi tra'e podršku koja se zasniva na nji)ovoj'ivotnoj orijenta%iji. n pominje tri tipa teroriste+ kriminal%e, ludake i krstaše. ve kategorije seuzajamno ne isključuju< svaka teroristička grupa mo'e da sadr'i više takvi) tipova ličnosti. ritičaritvrde da je akerov prilaz simpli%istički.

0lični kriminal%i spadaju u prvu grupu akerove tipologije. Iako se skoro svi teroristi slu'ekriminalnim sredstvima, aker tvrdi da je kriminalni terorizam redak. ada on postoji, kriminal%ikoji terorišu društvo, u većini slučajeva to čine da i došli do nov%a, ili iz nekakve osvete.rganizovani kriminal%i često zog materijalne doiti terorišu čitave grupe gra!ana, ali u ovooično ne spadaju rušilačka dela političkog terorizma. ?og toga se organizovani kriminal nemo'e okvali$ikovati kao terorizam, jer kriminal%i imaju interes da se status kvo odr'ava. riminal%iretko postaju teroristi, jer tu ima malo materijalne doiti. Većina ulični) kriminala%a mo'e dapriegne terorizmu ako mu iskrsne prilika, tako što će uzeti tao%e.

:Duda%i:, kako aker naziva mentalno lailne i nasilne ljude, imaju kao motiva%iju nekoliko $aktora,ali oni kroz terorizam tra'e neku vrstu nagrade. ni nisu politički teroristi, mada se mo'e desiti dai) neke političke organiza%ije koriste. #ji) motiviše uzu!enje koje im pričinjava nasilništvo iliosećanje nadmoći kroz nasilno ponašanje. ni za svoja dela nalaze opravdanje u psi)ološkomzadovoljstvu koje im ona pru'aju. 0 ovu kategoriju spadaju masovne i serijske ui%e. 0istva koja je izvršio >arls ;enson )arle ;anson5 u ali$orniji, spadaju u tu vrstu terorizma.

(o akerovom mišljenju većina politički) terorista su krstaši. aker opisuje ovu kategoriju ljudi,kao ljude koji se slu'e terorizmom da i promenili društvo. ni najverovatnije veruju u uperovudoktrinu nu'de+ nasilje se pri)vata i opravdava u ime krajnjeg %ilja. rstaši smatraju da moraju itinasilni da i se društvo promenilo na olje.

*avremeni sistemi klasi$ika%ije proširuju akerovo prvoitno stanovište. (oli%ijske slu'epokušavaju da odrede da li su terorističke ak%ije rezultat kriminalne ili političke aktivnosti, ili delonekoga ko oluje od mentalne olesti. ni koriste nekoliko vrsti te)nika, a upotrea i)evioralnenauke doprinela je da nji)ovi metodi u ori protiv svi) olika kriminala postanu so$isti%iraniji"ervej, 16665 (oli%ija tako!e pokušava da odredi kolika je poten%ijalna opasnost, a najvećuopasnost oično predstavljaju nasilni politički ekstremisti.

(raktičan primer takve klasi$ika%ije imamo u Velikoj Fritaniji. (oli%ijski slu'eni%i u Velikoj Fritanijidonose praktične odluke, koje se zasnivaju na psi)ološkim pro$ilima terorista i klasi$ikovanjusvakog in%identa. ada pred soom ima akt terorizma, lokalni poli%aja% pro%enjuje doga!aj. Akoga klasi$ikuje kao kriminalno delo, ili kao rezultat mentalno poremećenog pojedin%a, lokalnikomandir poli%ije preuzima istragu na see. Ako komandir pro%eni in%ident kao delo političkog

terorizma, onda se oaveštava lokalna vlada i in%ident se istra'uje na nivou predsednika vlade. Aako je nivo dovoljno visok, stvar se prea%uje na na%ionalnu vladu.

lako u zakonodavnim i poli%ijskim telima proučavanje pro$ila terorista ima svoju primenu, ipakostaje pitanje da li je moguće de$inisati ličnost teroriste. #eki kritičari smatraju da je nemogućenapraviti pro%enu karaktera teroriste koja ima smisao.

P$o*%+ +%,no#% !$o$%#! +!3%7! "o)! n! o!-(6(

Volter Daker 1666, str. 761945 smatra da niko ne mo'e da sastavi sliku teroriste, jer takva slika nepostoji. "erorizam se menja sa vremenom, tvrdi Daker, i pro$il teroriste menja se prema prilikama.;ozaik ličnosti teroriste ne mo'e se sklopiti, jer ima više razni) tipova terorizma. Daker tvrdi da se

sa sigurnošću mo'e reči da su teroristi većinom mladi ljudi, ali se nji)ove ak%ije i psi)ološki skloprazlikuju zavisno od društveni) uslova i kulture.

=a Vajt, 2999.5 tvrdim da je moguće raspoznati neke od karakteristika teroristički) grupa. "e grupesu uglavnom male i vo!e su im )arizmatične ličnosti. Djudi sa slaijom ličnošću te'e da udu

29


21/211

vo!eni i da izra'avaju svoje manjkavosti kroz )arizmatsko vo!stvo. *koro sve grupe su okupljeneoko religije ili kvazireligije, a svoju veru izra'avaju kroz $anatizam. ;e!utim, moja istra'ivanjapokazuju da su ličnosti toliko raznolike da je nemoguće stvoriti jedan jedini i)evioralni pro$il.

(oznati stručnjak za psi)ologiju u olasti terorizma, &'erold (ost 1687.5, potvr!uje Dakerovetvrdnje. (rema (ostovom mišljenju, teroristi su istinski verni%i u pravom smislu te reči, i oni imajutenden%iju da se dru'e i ujedinjuju samo sa drugim istinskim verni%ima. vaj $anatizam dajegrupama unutrašnju snagu i omogućava im da preduzimaju $anatične ak%ije.

(ost smatra da ekstremistička atmos$era koja vlada u terorističkim grupama proizvodiapsolutističku retoriku. "u nema nikakve mogućnosti za kompromis, a svaki vid 'ivota prikazuje se%rno elo. *vet je podeljen na dva taora, a pro%es označavanja neprijatelja zli'ava teroriste inji)ove kompanjone istinske vernike. "eroristička grupa izra'ava svoj apsolutizam na idealističkinačin, a zatim ga pri)vata. (ost ovo smatra najva'nijim momentom u utvr!ivanju koliko dalekoterorističke grupe mogu da idu u nasilju i destruk%iji. #eki od nji) mo'da i mrze nasilje, ali čvrstoveruju da je opravdano slu'iti se terorizmom da i se promenio svet koji im preti.

Daker 16665 smatra da se druge grupne karakteristike mogu odrediti prema vrsti pokreta.#a%ionalističke i separatističke grupe su agresivne i nji)ove ak%ije odlikuju se stravičnim nasiljem."o nasilje mo'e, ali ne mora iti rezultat psi)ološki) manjkavosti. 0 demokratskim društvima, tvrdiDaker, teroristi su oično elitisti. #a%ionalistički pokreti regrutuju teroriste iz ni'i) klasa, dok verski

teroristi potiču iz svi) društveni) slojeva.?aključujući svoju analizu, Daker ističe da je nemoguće napraviti pro$il terorističke ličnosti jer terorizam nije predmet kriminologije. 0 prošlosti su, ka'e on, sasvim normalni pojedin%i odlučivalida se ave terorizmom kao ra%ionalnim političkim iskazom. "erorizam je politički $enomen koji serazlikuje od oičnog kriminala ili psi)opatologije.

P$o*%+ +%,no#% !$o$%#! +!3%7! "o)! o!-(6(

&'e$ri Ian /os =e$$re Ian /oss5 1666, str. 1-61625 ponudio je drugačije gledište. 0mesto dapokuša da napravi pojedinačni pro$il, /os smatra da je terorizam moguće kon%eptualizovatistavljajući ga u oraza% u kome se društvena struktura kominuje sa grupnom psi)ologijom. n

veruje da je tako mali oraza% potrean da i kreatori politike mogli da razrade oljukontraterorističku delatnost.

/os smatra da u terorizmu ima pet uzajamno povezani) pro%esa+ priključivanje terorističkoj grupi,$ormiranje aktivnosti, odr'avanje kampanje, vo!enje organiza%ije i vršenje teroristički) dela. ntvrdi da su mnogi analitičari pokušavali da ojasne terorizam na osnovu ovi) postavki, ali da nisuuspeli zog toga što nisu imali oraza% terorizma. 0mesto da jednostavno pokuša da napravipro$il tipičnog teroriste, /os je pokušavao da ojasni kako društveni psi)ološki pro%esi proizvodeterorizam. vaj oraza% mnogo oećava.

0 svako istorijsko doa, postoje dva $aktora koji pogoduju razvoju terorizma. (rvi se nalazi udruštvenoj strukturi. 0 strukturne $aktore spadaju+ način na koji je društvo organizovano, njegovpolitički i ekonomski sistem, istorijski i kulturni uslovi, roj nevolja koje stanovništvo ima i

me)anizmi za otklanjanje ti) nevolja, pristup oru'ju i e$ikasnost kontrateroristički) snaga. /os tvrdida moderniza%ija, demokratija i društvena nestailnost stvaraju strukturne uslove koji pogodujuterorizmu. /os u svojoj analizi navodi da gradska područja predstavljaju najveći poten%ijal zanemire i najpogodnija su za naavku oru'ja. Ako vlada ne uspe da reši društvene napetosti uodre!enim gradskim četvrtima, povećava se verovatnoća da će se terorizam pojaviti. A kadakontrateroristička interven%ija ne uspe, terorizam će verovatno uzeti još više ma)a.

/os smatra da strukturni $aktori i psi)ološki sklop poten%ijalno nasilni) ljudi, deluju jedni na druge iproizvode terorizam. n ka'e da ima nekoliko škola psi)ologije kojima se mo'e ojasnitinasilništvo, ali nijedna od nji) ne mo'e da ojasni terorizam. ?og toga je on ustanovio petpsi)ološki) $aktora koji su uključeni u pro%es $ormiranja terorizma.

o0o'ne karakteristike?a razliku od (osta 16875, Dakera 16665 i mene Vajt, 29995, /os 16665 smatra da je uistra'ivanju terorizma kod terorista pojedina%a ustanovljeno nekoliko zapa'eni) karakteristika. ni) naziva pogodnim %rtama karaktera. "eroristi pokazuju stra), es, depresiju, krivi%u,

21


22/211

antidruštveno ponašanje, jak ego, potreu za uzu!enjem i osećaj izguljenosti. n tvrdi da štoviše takvi) karakteristika neka osoa ima, to je veća verovatnoća da će postati terorista.

Frustra)ijanar)isoi'nost a0resija

#ar%isoidnost i agresivnost su odlike koje ukazuju da je neka osoa pretrpela udara% na svoj ego isada reaguje neprijateljski. @rustra%ija prelazi u agresiju, koja je usmerena ka drugoj osoi ilisimolu. /os 16665 smatra da velika $rustra%ija mo'e da ima za rezultat teroristička dela. na i

strukturni $aktori mogu tako uzajamno da deluju da dolazi do još većeg nasilja.#klonost u'ru2i&anju

Većina terorista sklona je da se udru'uje u grupe. /os 16665 smatra da se poten%ijalni teroristirešavaju da se pridru'e grupi kada s)vate koje koristi mogu od nje da imaju. ada postanu deogrupe, povećava se roj teroristički) dela, jer grupa podr'ava i pojačava nasilno ponašanje.

Mo0u3nosti za učenje

(ostojanje grupa i sprovo!enje teroristički) ak%ija stvaraju okru'enje za učenje terorizma. ako sepovećavaju mogućnosti za učenje tako se i povećava i teroristička aktivnost.

"alkula)ije tro4ko&a i koristi dluka da se neko avi terorizmom zavisi od koristi koja se izvlači iz terorističkog nasilja. Akopojedin%i smatraju da će imati koristi od terorističke aktivnosti, onda će se terorizam pojačati.

Iako /os ne daje tipični pro$il teroriste, njegove ideje ojašnjavaju trans$orma%iju terorizma tokomistorije i predočavaju društvene i psi)ološke indikatore terorizma. /os smatra da izvesni psi)ološkii društveni $aktori vrše uzajamno dejstvo i stvaraju klimu koja vodi ka terorizmu. Daker 16665 tvrdida se ne mo'e napraviti pro$il teroriste, jer je terorizam politička aktivnost, ali /os se suprotstavljatom mišljenju navodeći političke i psi)ološke $aktore.

R(n%,"% #no6%

&'ejms Vilijam Cison =ames Hilliam Cison5 1664.5 daje interesantnu psi)ološku analizunasilne retoričke i političke aktivnosti u *jedinjenim &r'avama. n tvrdi da američka ekstremnapolitička desni%a tra'i izlaz iz svoje društvene $rustra%iju u paravojnoj kulturi. 0 svojoj knjizi/atnički snovi, Cison ka'e da su ekstremni konzervativ%i pretrpeli krizu identiteta posleVijetnamskog rata. (ošto 'ive u kulturi koja %eni oru'je, nasilnu kon$ronta%iju i poedu, izvestanroj ekstremista okrenuo se paravojnoj kulturi, tvrdi Cison. vakav stil 'ivota iziskuje skorokultnu privr'enost paravojnim aktivnostima, u šta spadaju ratničke igre, paravojne religije kakva jeristov identitet, ratni $ilmovi, knjige sa ratnom temom, i plaćenička kultura. &a i potvrdio svojutezu, on pravi paralelu sa ekstremističkim pokretima u na%ističkoj #emačkoj.

Cisonova pro%ena je pomalo preterana. Vrlo mali roj ljudi koje privlače igri%e ili streljaštvo,opredeljuje se za militantni ekstremizam, ali njegove teze su vredne pa'nje zog psi)ološki)

ojašnjenja. #a primer, Cison zapa'a jednu zajedničku nit u paravojnoj literaturi. 0 ak%ionom iavanturističkom 'anru, koji je Cison prikazao, ratni%i su društveni otpadni%i čija se egzisten%ijazasniva na nasilju. ni ni sa kim ne mogu iti liski osim sa drugim ratni%ima. 0 ratničkomokru'enju porodi%a, seksualnost, individualna ličnost i normativi društveni) odnosa, su potisnuti.

"ako!e je vredno pomenuti Cisonovu teoriju o %ilju ratnika. Cison ka'e da su ratni%i iz snova ukon$liktu sa neprijateljem koji je potpuno lišen svi) normi ljudske pristojnosti. Ime nji)ovogneprijatelja je promenljivo. "o mo'e iti komunista, diler droge, ma$ijaš, kriminala%, akademskigra!anin, ili lieral, ali misija neprijatelja je uvek ista+ uništenje američkog društva i kulture. &a ise orio protiv toga, ratnik iz snova ne prilazi regularnoj poli%iji ili vojs%i, već postaje vuksamotnjak, i večiti vojnik u potrazi za ratom.

Mto se tiče opravdavanja terorizma, Cisonova teza sla'e se sa uperovom 16775 doktrinom

nu'de. 0samljeni ratnik oda%uje okove normativnog društva. >ak ni odmetnička kultura ratnika*H@ timova niti spe%ijalni) komandoski) jedini%a, ne zauzimaju nikakvo mesto u 'ivotu idealnogratnika. #ji)ove jedini%e poštuju vrednosti organizovane vojske, dok i) idealni vojnik oda%uje. na značenje idealnog ratnika je on5 je u ratu sa status kvo situa%ijom. 0 suštini, paravojna kultura

22


23/211

ekstremne desni%e opravdava ak%ije mili%ija, tj. takvi) grupa kao što su ")e rder grupa /ed5 ineona%isti. #a taj način oeze!uje se $ormula za opravdavanje terorizma.

G+(6n! !&!

1 (onašanje terorista razlikuje se od ponašanja oični) kriminala%a. (ri ispitivanju slučajevaterorizma, metode kriminalističke istrage moraju se modi$i%irati tako da i odra'avali te

razlike.2 "eroristi imaju potreu da opravdaju svoje ak%ije. "eroristička grupa i njena ideologija slu'e

kao prevas)odna sredstva za opravdanje.

3 (re nego što se odluče da pri)vate terorizam kao svoj poziv, teroristi moraju da veruju da jenasilje nu'no. uper ka'e da oni moraju da veruju da je odr'avanje status kvo situa%iještetnije od štete koja nastaje zog nasilja.

4 *lu'e organa reda dele teroriste po tipovima na kriminalne, političke i mentalno poremećenekategorije.

#eki analitičari, kao na primer Daker 16665, tvrde da nije moguće napraviti pro$il teroriste.

- &rugi analitičari, kao na primer /os 16665, tvrde da je moguće napraviti pro$il teroriste. &a i

u tome uspeo, /os povezuje društvene i psi)ološke $aktore.7 Cison 1664.5 smatra da postoji nešto u američkoj paravojnoj kulturi što pogoduje nastajanju

nasilja.

T!'! &( $(&'%7+)(n)!

*tavite na papir spisak $aktora za koje mislite da doprinose kriminalnom ponašanju. (odelite ove$aktore na pojedinačne motivatore psi)ološke $aktore5 i grupne motivatore društvene $aktore5.ada do!ete do ti) saznanja, prosudite da li mo'ete da napravite pro$il kriminal%aJ A sad uraditeisto na osnovu onog što znate o terorizmu. &a li se logika koju primenjujete na kriminal%e mo'eprimeniti na teroristeJ &a li smatrate da se taj oraza% mo'e primeniti na osou koja je izvršilaterorističko deloJ &a li mislite da i vam to moglo pomoći da predvidite i predupredite terorističkiaktJ

( )o7 $!( $o,%(%

Volter /aj) Valter /ei%)5 i Volter Daker+ (oreklo terorizma rigins o$ "errorism5.

5. ROMENA #TRU"TURE -RUA I METAMORFOZA TERORIZMA

Ako se izuzmu psi)opatska uistva, moderni terorizam je, negde do 1669ti) godina, oično iogrupna aktivnost. >ak i danas, većina teroristički) grupa organizuje se, vodi i izdr'ava po ugleduna normalno društvo. 0spešne terorističke grupe moraju da udu organizovane po istimprin%ipima kao ilo koja druga organiza%ija. ;ora da postoji podela rada i svaka podgrupa morada izvršava zadate poslove, koji se uklapaju u zajednički rad sa svim drugim jedini%ama. Iako se%iljevi mnogo te'e ostvaruju zato što sve mora da se radi u najvećoj tajnosti, ipak se terorističkagrupa mora pravilno organizovati i voditi da i ila uspešna. ;e!utim, u poslednji) nekoliko godinapojavila se jedna zarinjavajuća tenden%ija. "eroristi su počeli da izvode pojedinačne ak%ije, uzpomoć vrlo male grupe ljudi. 0 ovoj glavi avićemo se konven%ionalnim organiza%ijama, kao inajnovijom pojavom usamljeni) terorista.

#akon što pročitate ovu glavu trealo i da znate sledeće+

1. &a ojasnite odnos izme!u veličine grupe i njene e$ikasnosti. .

2. &a navedete osnovne organiza%ione oras%e, svojstvene svim terorističkim grupama.

3. &a navedete proleme na koje vo!stvo teroristički) grupa nailazi.23


24/211

4. &a sa'eto izneste Adamsovu tezu o va'nosti $inansiranja teroristički) grupa.

. &a opišite pojavu otpora ez vo!stva, vukova samotnjaka i manjaka.

Po"07() 3( #! #+!3% 0 !$o$%&'(

1679. godine mala grupa radikala u *an @ran%usku udru'ila se u sloodilački $ront #ovog sveta#HD@5. (rema poda%ima &'ona Vol$a 1681. str. -3, -45, #HD@ je u sedam godina, izvršio 39

omaški) napada. rganiza%ija #H@D opisivala je see kao :moralnu: revolu%ionarnu grupu,koja napada samo :legitimne: %iljeve, simole korporativnog kapitalizma. ;ete njeni) napada ilesu pre svega kompanije za pru'anje komunalni) usluga, a u olasti *an @ran%iska napadnuta suomama i dva vozila koja su pripadala šeri$ima. #HD@ je vodio rat sa estališmentom.

Izgleda da je pri pokušaju da proširi opera%ije svoje organiza%ije, vo!stvo #H@Da s)vatilo svuironiju svoje ore. Iako se #HD@ nadao da će iti predvodnik revolu%ionarnog pokreta, malo ljudi je ilo voljno da mu se pridru'i. 0 pokušaju da to kompenzuje, #HD@ :proširuje: svoje opera%ijena taj način što je $ormira nekoliko revolu%ionarni) rigada. 0 stvari, ove rigade su se sastojaleod isti) malorojni) radikala, koji su $ormirali #HD@, samo su sad imali novo ime. *ervisamerički) šeri$a P 0* ;ars)als *ervi%e, 1688.5.

/azočarani, članovi #HD@a napravili su poslednji pokušaj da doiju veću podršku. (ovezavši sesa jednom malom militantnom grupom, pridru'ili su se pokretu za re$ormu zatvora i udru'ili se sagrupom militantni) ivši) zatvorenika koja se zvala (lemenski pala% "rial ")um5. "o jezapečatilo sudinu #HD@, jer je ovim savezom $ront izguio svaku šansu da doije ilo kakvupolitičku podršku. 0dru'ivanje sa nasilnim prestupni%ima učvrstilo je negativno mišljenje javnogmnjenja o toj grupi. "ako je #HD@ 'igosan i konačno uklonjen. sim što je uti%ao da se ukorpora%ijama pojača ezednost i pooljšaju metodi istra'ni) organa, #HD@ je u svakomdrugom pogledu do'iveo edan neuspe).

Iskustvo #HD@ mo'e da poslu'i kao primer kako propadaju moderne terorističke grupe. &a iostvarila značajan uti%aj, teroristička grupa mora da ima resurse za lansiranje i odr'avanja stalneterorističke kampanje. "e)nološko oru'je i industrijska saota'a su početne tačke, ali one neoeze!uju osnov za šire opera%ije. "erorističke grupe moraju da udu velike, u svakom slučaju

veće od grupi%e društveni) izroda naoru'ani) omama. A da i postala veća, grupa mora daizgradi program koji će iti politički privlačan za šire mase i koji će se oriti za %ilj prijemčiv za većideo javnosti.

Većina teroristički) gru

dŽonatan vajt -terorizam-

Documents