dzepni_prirucnik-sve o izolaciji - ursa

C M Y CM MY CY CMY K

© URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009

Zadržavamo sva intelektualna i materijalna prava. Bez prethodne pismene dozvole nikakvo elektronsko ili fizičkokopiranje, preštampavanje, menjanje ili distribucija ove publikacije nisu dozvoljeni niti u delovima niti u celini.


04 • Džepni pr i ručnik o izolaci jama


Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

1.1 Namena ovog priručnika 81.2 Osnovni principi 91.3 Globalna energetska slika 181.4 Evropa: energetska efikasnost zgrada 301.5 Uloga izolacije 371.6 Izolacija i održivi razvoj 471.7 Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji 51

Šta je izolacija?

2.1 Namena poglavlja 622.2 Osnovni principi izolovanja objekata 632.3 Izolacija: kontekts i tipovi izolacije 972.4 Upotreba u građevinarstvu 1162.5 Označavanje sa CE oznakama 128

Zbog čega mineralna staklena vuna?

3.1 Namena poglavlja 1363.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu mineralne staklene vune 1373.3 Glavni razlozi 1383.4 Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni 155

Zbog čega XPS?

4.1 Namena poglavlja 1744.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a 1754.3 Glavni razlozi 1804.4. Način upotrebe 1954.5 Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u 200


Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

Sadržaj

1.1 Namena ovog priručnika1.2 Osnovni principi1.3 Globalna energetska slika1.4 Evropa: energetska efikasnost zgrada1.5 Uloga izolacije1.6 Izolacija i održivi razvoj 1.7 Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji


Namena ovog priručnikaŠto bi trebali u ovome poglavlju saznati?

• Trend potrošnje energije i njegov uticaj na okolinu

• Udeo zgrada u ukupnoj potrošnji energije.

• Potencijal izolacije u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.

• Kako opovrgnuti opšta pogrešna predubeđenja o izolaciji i ...

• ... končano, kako proceniti potrebe objekata za izolacijom:

Izolacija je najjeftiniji način za poboljšanje energetske efikasnosti objekata!



Osnovna načelaUpoznajemo osnovna načela izolovanja

Energetski izvori, energetska efikasnost, energetske uštede, primarna energija, obnovljiva energija, emisija CO ......2

Osnovna načela • 09

Z

bog

čega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?

Što zapravo znače ovi pojmovi?


Vrste energetskih izvora

Obnovljivi izvori energije poseduju sposobnost regenerisanja i nemoguće ih je iscrpeti (sunce, vetar, biomasa i geotermalna energija).

Neobnovljivi energetski izvori crpe se iz zemlje u čvrstom, tečnom ili gasnom stanju. Ovi energetski izvori nemaju sposobnost regenerisanja te su stoga potrošni, odnosno prirodi je potrebno mnogo vremena da ih nadoknadi. Ove energetske izvore delimo na dve vrste:

• Fosilna goriva (nafta, ugalj i gas)

• Nuklearna energija

Sunčeva energija Energija vetra

Geotermalna energija Biomasa



Neobnovljivi energetski izvori

Fosilna goriva su ugljo-vodonici, pre svega ugalj i nafta (lož ulje ili prirodni gasovi), nastali iz fosilnih ostataka izumrlih biljaka i životinja, više stotina miliona godina izloženi vrućini i pritisku zemljine kore. U prirodi se ne mogu naći elementi koji u sebi sadrže toliku količinu energije a da su pogodni za sagorevanje.

Nuklearne energetske izvore dobivamo cepanjem jezgra obogaćenog urana koji se u čistom stanju nalazi u prirodi.

Nafta Ugalj Prirodni gas


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Energetska potrošnja i emisije CO 2

Tržište energije

Ponuda Potražnja

Neobnovljivi izvori (92 %)

Fosilna goriva (94%)

Nuklearna energ. (6%)

Obnovljivi izvori (8 %)

Izvore emisija CO usled sagorevanja fosilnih goriva delimo na sledeće kategorije:

2

• Čvrsta goriva (npr. ugalj): 29 %

• Tečna goriva (npr. nafta): 39 %

• Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %

Izvor: Uprava za energetsko informisanje


Lož ulje

Ugalj

Prirodni gas


OC 2 ciklus Emisije industrije

i saobraćaja

Ugljenik organskog izvora

Disanježivotinja

Disanje biljaka

Raspadanje organizamaMrtvi organizmi i otpadne materije

Fosili i fosilna goriva

Disanjekorena

Sunčeva svetlost

Fotosinteza

Ciklus ugljenika uključuje potrošnju ugljen-dioksida zbog fotosinteze biljaka te konzumacije organizama životinja. U prirodu se oslobađa izdisanjem i raspadom organskih materija. Čovek svojim delovanjem, kao npr. loženje fosilnih goriva, znatno doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu.


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Ugljen-dioksid: često ga nazivamo po njegovoj hemijskoj formuli CO . Ugljen-dioksid je prirodno prisutan u našoj atmosferi u malim količinama, međutim loženje fosilnih goriva te seča šumskih površina znatno su povećali njegov sadržaj u atmosferi.

2

Ugljen-dioksid je zbog sposobnosti zadržavanja određenih talasnih dužina infracrvenog zračenja sunčeve svetlosti značajan gas efekta staklene bašte. Ujedno je i ključan faktor u procesu fotosinteze biljaka. Povećanje količine CO u mnogome doprinosi globalnom zagrevanju i povećanju temperatura naše planete.

2

Povećanje količine CO u atmosferi prouzrokovalo je značajne klimatske promene. Mnogi naučnici pripisuju prosečno povećanje temperature naše planete u prošlom veku za 0,6°C upravo povećanju koncentracije CO u našoj atmosferi.

2

2



CO2 i efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je prirodna pojava, koja zadržava toplotu sunca i održava potrebnu temperaturu zemljine površine na nivou koji je potreban za postojanje života na našoj planeti.

Sunce

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Veči deo zračenja apsorbuje površina zemlje koja se stoga zagreva

Infacrveni zraci odbijaju se od površine zemlje međutim sloj CO ih zadržava u atmosferi.

2

Zračenje sunca prolazi kroz atmosferu

Jedan deo infracrvenog zračenja prolazi kroz atmosferu a jedan deo apsorbuju molekuli gasova staklene bašte i emituju u svim smerovima. Posledica toga je zagrevanje zemljine površine i nižih slojeva atmosfere

AREFSOMTA

Jedan deo sunčevog zračenja odbija se od planete i njeneatmosfere


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Svetlosna energija Sunca se emituje zračenjem sa površine zemljeu obliku toplote. Veći deo se odbija u svemir, jedan deo zadrže gasovistaklene bašte u našoj atmosferi. Ovi gasovi održavaju toplotnu ravnotežu naše planete. Zbog tih gasova naša planeta je približno za 33 stepena toplija nego što bi bila bez njih.

• Međutim zadnjih decenija efekat staklene bašte se u poređenju sa stanjem u doba predindustiralizacije značajno povećao. Dokazano je da je to povećanje uzrokovao čovek sa svojim dejstvovanjem a naročito loženjem fosilnih goriva i krčenjem šumskih površina.

• Glavna posledica toga je pojava koju nazivamo globalno zagrevanje i zbog koje prosečna temperatura zemljine površine lagano ali sigurno raste.



w4

Energetska efikasnost i energetska ušteda

Energetska efikasnost predstavlja smanjenje potrošnje energijei kao posledicu toga uštedu novca) a da se istovremeno ne smanjuje komfor i kvalitet života te istovremeno zaštitu naše okoline i očuvanje dugovečnosti naših energetskih izvora.

Energetska ušteda predstavlja razliku u potrošnji energije koja se troši nakon uvođenja efikasnih energetskih mera u poređenju sa potrošnjom energije pre uvođenja istih, pri čemu komfor i kvalitet života ostaju isti.


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Globalna energetska slika

Kakvo je trenutno stanje potrošnje energije u svetu?



Poraspodela bogatstava i potrošnja energije

$45,000

$40,000

$35,000

$30,000

$25,000

$20,000

$15,000

$10,000

$5,000

$-

st

anov

nika

/P

DB

JapanSAD

KanadaVB

Nemačka Francuska Australija

Italija

Španija

Koreja

Saudijska Arabija

RusijaJužna Afrika

Ukupno u prosekuArgentina

Brazi

Kina

0 2 4 6 8 10 12kWh godišnje / stanovnika

Potrošnja energije po stanovniku u zavisnosti od BDP po stanovniku. Graf prikazuje više od 90% svetske populacije. Slika govori da potrošnja energije veoma zavisi od bogatstva društva.

Izvor: Ključni svetski statistički podaci za 2008, Međunarodna agencija za energiju

Globalna energetska sl ika • 19

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Svaki region će ubuduće trošiti još više energije

Države u razvoju će ubuduće još više povećavati potrošnju energije. Globalni rast energetske potražnje (u milijardama barela naftegodišnje).

2005 2030 % = PROMENA

20.9

25.7

+23%

Severna Amerika

14.015.9

+13%

Evropa3.9

6.3+61%

Srednji Istok

8.711.9

+36%

FSU

11.6

26.8+131%

Kina

7.3

12.7+75%

Ostalo Azijsko-Pacifičko područje

2.85.7

+105%

Indija

2.54.1

+66%

Afrika

4.0

6.6

+64%

Latinska Amerika

Izvor: Međunarodna energetska slika 2008, Uprava za energetsko informisanje.

20 • Džepni pr i ručnik o izolac i jama

Svet ukupno: 2005 79.7 2030 119.8

Porast 50%

3.9 4.0

+4%

Japan


Ekonomski rast po regionima sledećih decenija

Svetski rast BDP po regionima (2005. u poređenju sa 2030. u milijardama dolara).

Izvor: Međunarodna energetska slika 2008., Uprava za energetsko informisanje.

2005 2030 % = PROMENA


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

Svet ukupno: 2005 56.8 2030 150.2

Porast 164%

13.1

24.8

+89%

Sverna Amerika

11.4

20.1+75%

Evropa1.6 4.2+169%

Srednji Istok

3.6

10.4+191%

FSU

7.7

36.0

+368%

Kina

3.4 4.5

+30%

Japan

6.1

17.7

+188%

Ostalo Azijsko-Pacifičko područje

4.1

16.5+307%

Indija

2.36.9

+200%

Afrika

3.59.3

+162%

Latinska Amerika


Potražnja energije na svetskom nivou će veoma porasti

Potrošnja energije će se i nadalje povećavati na svetskom nivou a naročito potrošnja fosilnih, neobnovljivih izvora.

18,000

16,000

14,000

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

0

naot .drlM

1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030

Lož ulje

Ugalj

Gas

Nuklearna

DrugoObnovljivi izvori

Biomasa

Izvor: Globalna energetska slika. IEA, 2008.

U sledećih dvadesetipet godina energetska potražnja će, presvega za fosilnim gorivima, porasti za više od polovine.


energija


Približavamo se vrhuncu energetske potrošnje ...

Nastavi li se povećanje potrošnje shodno sadašnjem trendu sve zalihe nafte biće dovoljne za nešto više od 40 godina...

Izvor: AEREN (Udruženje za istraživanja energetskih izvora), 2006

30

25

20

15

10

5

0

1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030 2040 2050

Srednji istok

Drugi

Rusija

EvropaSAD (bez Aljaske)

G lobalna energe tska s l ika • 23

Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?

Teška goriva

Rezerve u dubinama okeana

Polarna područja

Tekući gas


17%29%

Severna Amerika

6%31%

7%

istok

61%6%19%

Evropa

1%

13%3%

Afrika

9%10%

30%

Azijsko-Pacifička područja

3%

8% 6%

Južna i SrednjaAmerika

9%

Svetske zalihe nafte: 1.238 miljardi barela

Proizvodnja na svetskom nivou: 81,53 mil barela / dan

Potrošnja na svetskom nivou: 85,22 mil barela / dan

Svetske zalihe nafte nalaze se na nestabilnim područjima

Potrošnja nafte je najveća na područjima sa niskim zalihama tog resursa.

Izvor: BP Globalni energetski statistički pregled, jun 2008.

Dnevna potrošnja nafte je već prerasla njenu proizvodnju što dovodi do neuravnoteženosti i visokog porasta cena tog energenta.


16%5%

FSU

10%


Rezerve nafte, emisija CO i klimatske promene2

Povećana potrošnja energije smanjuje rezerve nafte i dovodi do skokovitog porasta emisije CO . 2

Izvor: AEREN (Udruženje za istraživanje energetskih izvora), 2006

... a visoke koncentracije ugljen dioksida u atmosferi uzrokuju porast prosečne temperature naše planete

120

100

80

60

40

20

01900 1925 1950 1975 2000

R

ezer

ve n

afte

u %

Rezerve nafte (%)

380

370

360

350

340

330

320

310

300O

C2

emis

ije u

ppm

CO2 emisije

2 Emisija CO u odnosu na rezerve nafte

0.6

0.3

0.0

-0.3

-0.61880 1900 1920 1940 1960 1980 2000

u s

tupn

jevi

ma

Cel

zija

.pmeT

Temperature u svetu

380

355

330

305

280

OC

2

(na

mili

jun

čest

ica)

Ugljen dioksid

Temperature u svetu i ugljen dioksid


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Posledice klimatskih promena

Otapanje leda na polovima

Poplave

Požari



Suša

Izumiranje životinjskih vrsta


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Promena u godišnjim količinama (%)

Padavine

Porast temperatura i promena količine padavina

Glavne posledice klimatskih promena u Evropi do 2020. godine:

Izvor: Evropska komisija - Primer: Razvoj politike u vezi klimatskih promena u EU do 2020. godine.

Temperature

Promena prosečne godišnje temperature (°C)



Efekti rasta temperature

Smanjenje dostupnosti vode i isušavanje

Stotinama miliona ljudi nedostaje voda

Opšte izumiranje korala

Ugrožen opstanak do 30% životinjskih vrsta

Povećano izumiranje vrsta naše planete

Večina korala postaju beli

Negativni lokalni uticaji na poljoprivredu i ribolov Smanjenje proizvodnje nekih žitarica na nižim nadmorskim visinama

Smanjenje proizvodnje svih vrsta žitarica na nižim nadmorskim visinama

U porastu šteta zbog poplava i vremenskih katastrofa

Plavljenje obala utiče na milione ljudi

Povećanje pothranjenosti, dijareje, kardio-respiratornih i infekcijskih bolesti.

Povećanje smrtnosti zbog poplava, toplotnih udara i isušivanja.

Tem

pera

turs

ke p

rom

ene

u od

nosu

na

pred

indus

trijsk

o do

ba

0.76 ºC2001 - 2005

prosek

Izvor: Rezimirano prema IPCC FAR, Sintetičan izveštaj, str. 11

Povećanje temperature za 2°C u odnosu na predindustrijsko doba predstavlja prag tolerancije naših prirodnih i ekonomskih sistema

Efekti koji su u porastu zbog povećanja temperature.

Efekti koji se odnose na specifičnu temperaturu


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?

0ºC 1ºC 2ºC 3ºC 4ºC 5ºC

1- voda

2- ekosistem

3- hrana

4- obale

5- zdravlje


Evropa : energetska efikasnost zgradaUpotreba energije: ubeđenja i realnost

Šta ljudi misle o njihovoj potrošnji energije? (Nemačka)

Ubeđenje Realnost

Auto 14 % 31 %

Sanitarna voda 18 % 8 %

Grejanje 25% 53 %

Električna oprema 39 % 8 %

Ne znam 3 % n. p.



Potrošnja energije : uloga objekata

Energetska efikasnost zgrada - status

32% energije u EUse troši za transport

28% energije u EUse troši za industriju

40% energije u EUse troši u zgradama

2/3 potrošene energije u zgradama otpada na grejanje i hlađenje

2/3 potrošene energije u zgradama otpada na manje objekte < 1000 m 2

Izvor: EURIMA

Evropa: Energetska efikasnost zgrada • 31

Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


Potencijal energetskih ušteda u EU

Sektorska analiza govori da zgrade (komercijalni i stambeni objekti) predstavljaju veći potencijal energetske uštede nego transport ili industrija.

Izvor: Evropska komisija " Primer: Razvoj politike klimatskih promena u EU do 2020. godine".

Zgrade = najveći potrošači energije —>Zgrade = najveći potencijal uštede

455

523.5

15%

Zgrade

365427

17%

Transport

320367.4

15%

Industrija

2005 polazište za 2020 polazište za 2020 Uštede

523.5

Zgrade

108.5

Industrija

367.4

16.5

427

Transport

62.6

Predviđena potrošnja energije2005 – 2020 (Mtoe)*

Potencijal energetskih uštedado 2020. - najbolji scenarijo (Mtoe)*

21%

16%5%


* Potrošnja energije je predstavljena u Mtoe (million tonnes oil equivalent-milioni tona lož ulja).


Evropa je prihvatila zakonodavstvo o energetskoj efikasnosti objekata ...

Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata (EPBD) je ključna zakonodavna komponenta aktivnosti za energetsku efikasnost u Evropskoj uniji. Prva verzija te Direktive stupila je na snagu 2002. godine; sve države članice morale su do 04.01.2004. godine ugraditi njene odredbe u lokalno zakonodavstvo. Prva verzija Direktive definiše četiri osnovna zahteva koja moraju da primene sve države članice:

Izračun

EPzahtevi

Sertifikati

Pregled

Uvođenje metodologije izračuna ukupne energetske efikasnosti zgrada, a ne samo njihovih pojedinih delova.

Uvođenje minimalnih standarda za nove i postojeće zgrade.

Energetski sertifikat zgrade.

Pregled i ocena primerenosti instalacija za grejanje i hlađenje objekata.

Evropa: energetska ef ikasnost zgrada • 33

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Uprkos svemu tadašanje zakonodavstvo pokrivalo je samo 29% mogućeg potencijala energetske efikasnosti zgrada.

Prvobitna Direktiva EPBD pokrivala je samo 29% potencijala za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i to zbog toga što su iz zahteva Direktive u vezi adaptacija bili izuzeti stambeni objekti, manji od 1000 m2.

Pošto se Direktiva o energetskoj učinkovitosti zgrada odnosila na samo 29% ukupne površine zgrada odnosno na 26% emisije CO2 koja nastaje grejanjem prostorija, bilo je nužno da se Direktiva promeni.

28%

Industrija

32%

Transport

40%

Zgrade

Nep

okriv

eno

odre

dbam

a

prv

obitn

e D

irekt

ive

29%

34 • Džepni priručnik o izolacijama

Izvor: EURIMA


Efikasnost pune primene prepravljene DirektiveEPBD

Dopuna Direktive EPDB uključuje zahteve za energetsku efikasnost renoviranih objekata, manjih od 1000 m .2

Odgovarajuće uvođenje Direktive EPBD značilo bi za Evropu:

• uštedu od 25 milijardi evra godišnje do 2020.,

• smanjenje emisije CO za barem 160 miliona tona godišnje,2

• ekonomsku konkurentnost,

• stvaranje novih radnih mesta (280.000 do 450.000) i

• smanjenje energetske zavisnosti.

Direktivom EPBD predviđen je bitno veći potencijal smanjenja emisije nego što iznosi evropska obaveza po Kyoto sporazumu. Kyoto sporazumom je predviđeno smanjenje emisije gasova staklene bašte na približno 340 miliona tona CO (od 2008. do 2012.).

2

Izvor: www.eurima.org

Evropa: energetska ef ikasnost zgrada • 35

Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?



Rezultati uvođenja strožjih propisa o energetskoj efikasnosti

Razvoj propisa o energetskoj efikasnosti novih zgrada najlakše ćemo videti na primeru Nemačke

Opšti trend je postupno smanjenje energetske potrošnje u zgradama. Veliki pad potražnje energije zabeležen je u godinama nakon uvođenja novog zakonodavstva. Najveći pad potražnje zabeležen jekod energije za grejanje prostorija što je regulisano sa najmanje75% propisa.

Upravo zbog toga izolacija ima tako veliki značaj!

© Horst P. Schetter, dipl. ing, Köhler

350

300

250

200

150

100

50

0

1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015

Energetsko potraživanje[kWh/(m2/god)]

Propisi o toplotnoj izolaciji 1977



20092012

Nemačka

Propisi o energetskoj efikasnosti2002/2004/2007


Uloga izolacijeIzolacija zgrada, prikriveni potencijal energetske uštedeNajveći deo sveukupne energije u EU potroši se u zgradama...

.... sa druge strane zgrade međutim predstavljaju najveći potencijal energetske uštede.

Izolacija ima najveći potencijal za uštedu energije u Evropi!!

455

M / tona

524469

41540.0%

% ukupnoga pros.

39.7% 39.0% 39.0%

20052020 osnovna pretpost.2020 energ. šted. scen.2020 najbolji scenarijo

20052020 osnovna pretpost.2020 energ. šted. scen.2020 najbolji scenarijo

64%

9%

23%

5%

Grejanje / hlađenje San. vodaRasveta Ostalo

... grejanje i hlađenje predstavljaju 64% energetske potrošnje u zgradama. Pomoću raznih energetski efekasnih mera moguće je uštedeti barem polovinu te energije.

Izvor: DG TREN, 2005; Eurima, 2006

Uloga izolaci je • 37

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Izolacija objekata je najjeftiniji način smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih materija.

Od svih mogućih alternativa za povećanje energetske efikasnosti objekata upravo izolacija predstavlja najjeftiniji i najefikasniji način, odnosno najmanji trošak za najveću moguću uštedu energije!

Pored ostalog trošak ušteđene tone CO je najniži upravo kod upotrebe izolacije.

2

Primer: Ako nezavisno zamenite prozore na vašem objektu za svaku ušteđenu tonu CO , koja neće biti emitovana u okolinu, platićete sledećih 30 godina po 300 evra godišnje. Ako u obnovu objekta uključite i prozore (dodatna, udružena mera), ugradnjom novih prozora uštedećete dodatnih 46 evra na tonu CO . Za svaki kW ušteđene energije platićete 6,9 centa tako da će amortizacija troškova nezavisne zamene trajati 38 godina. Ako izvedete izolaciju krova finansijski efekat uštede iznosiće 4,2 centa a vek amortizacijesamo 4 godine!

Nezavisna mera: uključuje sve troškove ove mere energetske uštede.Dodatna ili udružena mera: Objekat se ionako obnavlja tako da se uzima u obzir samo direktan trošak dodatne mere energetske uštede.

2

2

Izolacija (umereno područje)Izolacija Zamena

Spoljni Šuplji sen- Unutarnji Krovovi Podovi Prozori Kotlovi zidovi dvič zidovi* zidovi

Troškovi smanjenja9 -187 - -185 -79 300 15(nezavisno) [ € /tCO2]

Troškovi smanjenja-131 -187 -159 - - -46 -217(udruženo) [€ /tCO2]

Trošak ušteđene energ.0.2 -4.3 - -4.2 -1.8 6.9 0.3(nezavisno) [cent/kWh]

Amortizacija18 4 - 4 12 38 14(nezavisno) [a]

Izvor: Ecofys, 2005-2006


* –šuplji sendvič zidovi (Cavity walls)- su spoljni zidovi koji su karakteristični za kuće u Evropi( naročito u Britaniji) i Kanadi koje su se gradile u 19. i prvoj polovini 20.veka, u vreme kada nisu postojale stroge regulative o toplotnoj zaštiti objekata i energetskoj efikasnosti. To su klasični sendvič zidovi ,čija je osnova betonski zid a obzid od pune opeke (pričvršćen sidrima za glavni zid), pri čemu se između nalazi sloj vazduha. Ovakav način gradnje je obezbeđivao zaštitu betonskog zida od prodora atmosferske vlage, koje je naročito velika za vreme jakih vetrova. Vlaga je mogla da prođe kroz obzid ali bi se slivala niz njega i kroz specijalne odvode u vazdušnom prostoru odvodila napolje. U današnje vreme, naknadna izolacija ovakvih spoljnih zidova predstavlja ogroman potencijal za uštedu energije.


Izolacija je najefikasniji način povećanja energetske efikasnosti zgrade!

Navodimo konkretan primer ispitivanja, izvedenog od strane Ecofys-a, savetodavne kuće za okolinu iz 2006. godine:

• Trošak izolacije krova stambene zgrade sa jednim stanom u umerenom klimatskom području iznosi 30€/m . 2

• Godišnja ušteda zbog izolacije krova iznosiće 7,5 € po m godišnje što znaći da će se trošak povratiti u četiri godine.

2

• Za vreme trajanja životnog doba našeg krova uštedećemo tako 226 €/m , što znaći da će nam se svaki evro potrošen za izolaciju krova povratiti sedmostruko!

2

1 € uložen u izolaciju povrati nam se sedmostruko!

Za 1 € uložen u izolaciju krova povrati nam se 7 €!

Izvor: Ecofys VI, 2006


Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?


50

40

30

20

10

0

2006 2010 2015

di g

odiš

nje)

rajilim(

Godišnji trošak Finansijski efekat godišnje uštede energije

18.00

45.49

9.71

24.28

2.89

7.10

Izvor: Ecofys VI, 2006

Godišnji trošak u poređenju sa uštedom energije (EU 25)



Izolacija je najjeftiniji i najefikasniji način povećanja energetske efikasnosti zgrada!

Zgradama je potrebna enormna količina energije .....

... izolacija predstavlja rešenje tog problema...

... pa ipak, koja vrsta izolacije zgrada je najefikasnija?


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Princip "Energetskog trougla" govori nam kako se moramo generalno uhvatiti u koštac sa prekomernom energetskom potrošnjom.

Tri koraka za postizanje principa Energetskog trougla su::

• Najpre moramo smanjiti potražnju energije uvođenjem energetsko efikasnih mera.

• Kao drugo, umesto fosilnih goriva koristimo energiju iz obnovljivih izvora.

• I pod tri, fosilna goriva eksploatišemo i koristimo u što manjoj meri i što efikasnije.

Energetski trougao je način upravljanja energijom u cilju postizanja energetske uštede, smanjenja energetske zavisnosti te korišćenjapo okolinu ne štetnih tehnologija, a da pri tome ne smanjujemo komfor i kvalitet života.

Izvor: Globalni energetski pregled. IEA 2008

Primena ovog principa kod zgrada drugim rečima znači da je dobra izolacija preduslov za održiv razvoj zgrada!

Energetska efikasnost

Obnovljiviizvori

Fosilnagoriva



Primerom pasivne kuće koncept Energetskog trouglapostao je stvarnost

Pasivnu kuću možemo generalno definisati kao kuću bez tradicionalnog sistema grejanja i bez sistema aktivnog hlađenja. To ujedno znači da ima dobru izolaciju te mehanički sistem ventilacije sa efikasnom rekuperacijom energije. Ovakve kuće nazivamo i kuće sa nultom potrošnjom energije ili kuće bez potrebe za grejanjem (Evropska komisija).

• Pasivne kuće imaju veoma niske toplotne gubitke. Takav koncept minimizuje režijske troškove i povećava komfor života uz jednake troškove izgradnje.

• To u stvari znači da se uštedazbog nekupovine skupog sistema grejanja ili hlađenja kompenzuje troškovima ugrađenih visoko kvalitetnih materijala.

• I više od toga! Zbog bitno niže potrošnje energije za vreme svogživotnog doba pasivna kuća ne samo da doprinosi očuvanju čovekove okoline nego i znatno nižim troškovima korištenja.

Super izolovana pasivna kuća

Izvor: Evropske pasivne kuće (www.passivhaus.de)

Koncept pasivne kuće usmeren je pre svega ka potpuno izolovanom i nepropusnom omotaču kuće te na efikasnu rekuperaciju.


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Potpuno izolovan omotač zgrade veoma niske energetske potrošnje - PASIVNA KUĆA

Izolacioniomotač

omotač, koji je nepropustan na vazduh

Ključna mesta na kojima se moraju uzeti u obzir pravila za sprečavanje nastanka toplotnih mostova.

Krov 25 %Šupljine oko vrata 15%

Zidovi 35%

Podovi 15%

Prozori 10%

Obična kuća (bez izolacije) Pasivna kuća

Energetski zahtevi: obično > 250 kWh / m 2 a Energetski zahtevi < 15 kWh/m 2 a

Kod pasivnih kuća, potrošnja energije je u poređenju sa standardnim kućama manja za približno 85%!


Izvor: www.solihull.gov.uk


Energetske potrebe pasivnih kuća u poređenjus ostalim zgradama

Kvalitet zgrada s obzirom na njihove energetske zahteve

250

200

150

100

50

0pre 1978 nakon 1984 nakon 1995 nakon 2002 Pasivna kuća

go

dišn

je)

/ m( h

WK

i zah

tevi

kstegrenE

2

Sanitarna voda Grejanje

160

15

50

15

50

80

15

40

50

15

35

35

15

510

ventilacija

Uloga izolac i je • 45

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

Izvor: www.passivhaus.de


Izolacija predstavlja izuzetan potencijal u borbi protiv klimatskih promena, energetske zavisnosti te kod stvaranja konkurentnosti.

Izvor: Međunarodna agencija za energiju; Istraživanje Ecofys; Eurima


Problem Rešenje Potencijal izolacije

Potpuno uvođenje EPBD može dati bolje rezultate od onih za ko-je smo se obavezali u sporazu-mu iz Kyota. Smanjenje emisije CO2 za barem 160 m. tona.

Smanjenje emisije CO 2Uticaj na okolinu evropska obaveza prema

Kyoto sporazumu

Pomoću izolacije može se dnevno uštediti 3,3 miliona barela nafte odnosno do 2020. godine 25 milijardi godišnje.

Rast troškova Manja potrošnja energije

Povećana energetska efika-

Manja potrošnja = manjaenergetska zavisnost

snost smanjuje zavisnost od uvoza energenata.

Energetska zavisnost40% sveukupne energije potroši se u zgradama.

Investicia u izolaciju

Novac ušteđen za energiju može se nameniti drugim područjima ekonomije

( 1 investirani EUR = 7 EUR)

Ekonomska konkurentnost

Otvaranje od 280.000 do450,000 novih radnih mesta

Amortizacioni vek investicije u izolaciju zgrade s mineralnom vunom je 4-8 godina (istraživanje Ecofys-a).


Izolacija i održivi razvoj Šta znači održivi razvoj?

Održivi razvoj znači razvoj u okvirima današnjih potreba a da pri tome ne budu ugrožene mogućnosti budućih generacija za ispunjavanje njihovih potreba.*

Okolina Ljudi Ekonomija

Održivi razvoj predstavlja dejstvovanje u sve tri dimenzije i traženje dugoročnih razvojnih rešenja koja istovremeno omogućavaju ekonomski rast i zaštitu okoline, te nam istovremeno nude uslove za ispunjavanje naših socijalnih potreba.

Izolacija i održivi razvoj • 47

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

* Izvor: "Naša zajednička budućnost". Izveštaj Svetske komisije za okolinu i razvoj. Ujedinjene nacije, 1987.

Tri stuba održivog razvoja


Kako izgleda naša budućnost?

Naša planeta poseduje ograničen potencijal da na primer u toku jedne godine regeneriše potrošene resurse te istovremeno apsorbuje naš otpad.

Trenutno je prirodi za to potrebna jedna godina i četiri meseca. U praksi dakle previše koristimo naše prirodne resurse te ih na taj način oduzimamo odnosno bukvalno krademo budućim generacijama.

Izvor: Global Footprint Network


Umereni scenariji Ujedinjenih nacija ukazuju da bi na osnovu trenutnihtrendova do sredine 2030. godine mogli da potrošimo toliko resursa da će planeti za njihovu regeneraciju biti potrebno dve godine. To znači da će nam za to vreme biti potrebno čak dve planete ako želimo zadržati naš stil života.


Koji je dakle naš cilj?

Donji graf prikazuje relaciju između indeksa ljudskog razvoja (HDI) i ekološkog pečata pojedinca u različitim državama. Ekološki pečat pojedinca predstavlja površinu zemlje koja je potrebna za zadovoljavanje potreba populacije.

Na primer većina afričkih država nalazi se na levoj strani praga ljudskog visokog razvoja (HDI 0,8) dok je većina evropskih država na desnoj strani. Bez obzira na to vidimo da viši indeksi HDI iza sebe ostavljaju mnogo veće ekološke pečate pojedinca. Više od 3,5 milijardi ljudi ili približno 50% populacije živi ispod praga visokog ljudskog razvoja..Naš cilj je osiguravanje visokog indeksa ljudskog razvoja za svakoga a istovremeno i prihvatljivog ekološkog pečata pojedinca od 1,8 ha po pojedincu.

Sve države sveta moraju da se razvijaju i dalje međutim pri tome moraju da uzmu u obzir i prirodna ograničenja naše planete.

Izolaci ja i održ iv i razvoj • 49

Zb

og č

ega

je iz

olac

ija u

opšt

e po

trebn

a?

Izvor: Global Footprint Network

AfrikaAzijsko-Pacifičko područjeEvropa ostaliLatinska AmerikaSrednji istok / Centralna AzijaEvropa EUSeverna Amerika

0

2

4

6

8

1 0

12

14

0.2 0.3 1

E

kolo

ški p

ečat

poj

edin

ca

po p

ojed

incu

) ejl

mez ah v(

Prag visokog ljudskog razvoja prema UNDPSvetski prosečno dostupan kapacitet po pojedincu (bez uzimanja u obzir divljih životinjskih vrsta)

UN - Indeks ljudskog razvoja (HDI)0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9

CILJ


OURSA

drživi razvoj predstavlja srž delovanja preduzeća

URSAproizvodi

URSA kao poduzeće

Održivi razvoj • Samom izola-cijom spoljnih zidova zgrade uštedi se toliko u emisiji CO da je efekat toga isti kao kada bi posadili 212 stabala.*

2

• Potencijal za-pošljavanja u građevinarskoj struci.

• Poboljšanje kvaliteta života.

• Energetska efikasnost znači uštedu energije.• Optimalni troškovi izvođenja.• Poboljšanje ekonomske konkurentnosti zbog manje energetske zavisnosti.

Okolina Ljudi Ekonomija

• Stroga politika zaštite životne sredine.

• Visok procenat upotrebe recikliranih materjala.

• Održiv razvoj i osposobljavanje osoblja.

• Društveno socijalna odgovornost preduzeća (CSR).

• Investiranje u lokalnu ekonomiju.


Izvor: Osnova za ovu kalkulaciju su podaci sa http://www.ecologyfund.com/ecology/info-pol-bg.html.Kuća se nalazi u Francuskoj. Fasada se sastoji od 4 zida dužine 15 metara i visine 3 metra. Kao izolacioni materijal korišten je panel od mineralne staklene vune lambda vrednosti 0,032 W/mk.


Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji

Najčešća pogrešna ubeđenja ili nepotrebna zabrinutost u vezi izolacije i kako ih opovrgnuti

Česta pogrešna ubeđenja o izolac i j i • 51

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Troškovi i vreme povraćaja investicije u izolaciju

1. Izolacija je preskupa. Ako zamenim svoj kotao za grejanje uštedeću bitno više energije jer mogu odmah da vidim da je potrošnja bitno niža već od prvog dana.

netačno

• Istraživanja pokazuju da pravilno izvedena izolacija objekta uštedi više para i emisije ugljendioksida nego bilo koja druga mera štednje.

• Proizvodi URSA Glasswool na primer uštede 243 puta više primarne energije nego što je bilo upotrebljeno za njihovu proizvodnju, transport i razgradnju.*

• Svaki evro uložen u izolaciju može se povratiti sedmostruko. **

• Primer iz Nemačke: objekat (120m2) > uštedi 379.767 kWh u 50 godina; ako je cena lož ulja 0,6 centi/l = (379.767/10)* 0,6 = € 22.787 u 50 godina > odnosno € 455/godinu*.

2


* Istraživanja Forschungszentruma Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za krovnu izolaciju, uzimajući u obzir životni ciklus proizvoda, rukovanje i montažu.

** Izvor: Eurima


Izolacija i kondenz

1. Zbog dodatne izolacije objekta može da dođe do stvaranja kondenza, što dovodi do znatnog pogoršanja kvaliteta vazduha u prostorijama.

netačno

• Velika je razlika između izolacije i provetravanja. Provetravanjem se reguliše protok vazduha dok izolacija reguliše protok toplotne energije.

.

• Pravilno izvedena izolacija znači istovremeno i primeran nivo provetravanja koji omogućava kruženje vazduha u objektu.

• Toplotna izolacija i provetravanje nisu suprotni pojmovi nego semeđusobno dopunjuju. Omotač zgrade mora da ima izolacijukoja sprečava isticanje vazduha iz objekta, međutimodgovarajuće provetravanje mora da bude omogućeno jer onoosigurava razmenu vazduha.

Česta pogrešna ubeđenja o izolaci j i • 53

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

• Dodavanjem dodatne izolacije povećava se temperatura na unutrašnjoj površini spoljašnjeg zida ,čime se smanjuje rizik od pojave kondenza na istoj, a samim tim i buđi i gljivica.


Toplotna i zvučna izolacija

1. Jedna vrsta materijala ne osigurava istovremeno toplotnu i zvučnu izolaciju.

netačno

• Postoje materijali koji u sebi udružuju obe karakteristike. Takav materijal je na primer mineralna staklena vuna. Ovaj izolacioni material štiti nas od hladnoće ili vrućine a istovremeno i od neželjene buke.



Izolacija ili obnovljivi izvori energije

1. Sama izolacija i nije tako bitna kao činjenica da li koristimo čiste i/ili obnovljive izvore energije.

netačno

• Izolacija i obnovljivi izvori energije nisu suprotni pojmovi. Uprkos svemu najpre je potrebno izolovati objekat (vidi princip Energe-tskog trougla).

• Tek izolacija omogućava efikasno korišćenje obnovljivih energetskih izvora. Izolacija sprečava nepotreban odliv energije zato je za isti efekat potrebna bitno manja količina energetskog izvora.


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?


Stepen izolovanosti objekta

1. Dovoljna je mala količina izolacionog materijala na mom krovu, sve ostalo kompenzuje se preko ostalih, različitih energetsko efikasnih rešenja u mojoj kući.

netačno

• Istraživanja pokazuju da željeni ekonomski efekat dobijemo tek viskim stepenom izolovanosti objekta. To svakako zavisi od specifičnih klimatskih uslova.

• U umerenim klimatskim uslovima toplotna izolacija se uvek isplati. Ekonomski optimum dostiže se već kod U- vrednosti između 0,32 i 0,14 W/m K (...). Uporedivo rešenje je takođe izolacija objekta u toploj klimatskoj zoni. Tu je moguće dostići ekonomski optimum U-vrednostima između 0,50 i 0,20 W/m K. (...). U severnoj Evropi izolacija krova je ekonomski isplativa kod optimalne debljine izolacije između 10 i 20 cm kojom se osigurava U-vrednost između 0,12 do 0,22 W/m K. *

2

2

2


* Ecofys, 2005


Izolacija i topli klimatski uslovi

1. Kod nas izolacija kuća nije potrebna jer kod nas nikad nije hladno.

netačno

• Uprkos tome ...., izolacija se itekako isplati...

• U mnogim zemljama potrošnja energije je leti veća nego zimi (hlađenje je naime energetski zahtevnije i skuplje od grejanja). Toplotna izolacija štiti objekat kako od hladnoće tako i od vrućine.

• Primer: Naknadnom izolacijom krova i fasade na kući s jednim stanom u Sevilji, koja pre toga nije bila izolovana, uštedeli smo 75% energije koja je bila potrebna za hlađenje odnosno održavanje objekta na temperaturi od 25°C.

• Izolacija dakle štiti i od pregrevanja za vreme leta.

* Izvor: Ecofys VIII


Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

C M Y MC YM YC YMC K

• Sa izolacijom krova vaše kuće pomoću mineralne staklene vune možete godišnje uštedeti do 550 litara lož ulja.

2

• Ova energetska ušteda pored toga za okolinu znači smanjenje emisije CO za jednu tonu za vreme životnog veka krova!

Izolujte svoju kuću, štedite novac i pomozite okolini!


Šta je izolacija?

Dali ste znali da ...?vam izolacija pomaže:

da štedite novac i istovremeno •

štitite našu okolinu i planetu •

Zbog

čeg

a je

izol

acija

uop

šte

potre

bna?

Jeste li vlasnik kuće


Sadržaj

2.1 Namena poglavlja2.2 Osnovna načela izolovanja objekata2.3 Izolacija: kontekst i tipovi izolacije2.4 Upotreba u građevinarstvu2.5 Označavanje sa CE oznakom

Š

ta je

izol

acija

?


Namena poglavljaOsnovne namene izolacije

U ovom poglavlju saznaćete ključne pojmove

... toplotne izolacije

• prenos toplote

• toplotna izolacija

• toplotna provodljivost

• toplotna otpornost

• prolaz toplote

… zvučne izolacije

• apsorpcija zvuka

• zvučna izolacija

• curenje zvuka

… požarnih karakteristika izolacionih materijala

• gorivost

• protivpožarnost



Osnovni principi izolovanja objekata Prenos toplote

Prenos toplote predstavlja prenos toplote sa toplijeg na hladnije telo.

Prenos toplote u praksi izvodi se na sledeće načine:

• Kondukcijom - prenos toplote kroz čvrste / tečne materijale preko direktnog kontakta njihovih čestica.

Tim procesom dolazi do izjednačavanjanjihove temperature. Prenos toplote kroz čvrsta tela koja ne propuštaju zračenje odvija se samo putem provođenja toplote.

• Konvekcija – prenos toplote kroz fluide koje se kreću (tečnosti i gasovi) . Dolazi do razmene(kretanja) čestica između područja različitih temperatura.

Primeri: grejanje posude s vodom na plamenu, topao vazduh se u prostoriji diže, ohladi se i nakon toga pada.

• Zračenjem - prenos toplote pomoćuelektromagnetnih talasa ili pomicanjem osnovnih delića atoma.

Primeri: Sunce prenosi svoju toplotu putem elektromagnetnih talasa; isti princip prenosa toplote koristi se i u mikrotalasnim rernama.

Presek područja = A

Vruće Protok toplote Hladno

L

SunceZemlja

L

Osnovni pr incipi izolovanja objekata • 63

Šta

je iz

olac

ija?

Spirala za hlađenje


Prenos toplote i toplotna izolacija {1/2}

Toplotna izolacija = smanjenje prenosa toplote.

Izolacioni mater jali deluju na principu zarobljavanja vazduha u male ćelije ,što smanjuje konventivnu i konduktivnu funkciju prenosa toplote.*

To smanjenje zavisi od:

• Stepena do kojeg smo uspeli ograničiti kretanje vazduha (u suviše velikim ćelijama uhvaćeni vazduh ima sopstveno kretanje, zbog čega se povećava prenos toplote konvekcijom, zbog toga su primernije manje vazdušne ćelije).

• Postojanje što manje tvrdog materijala oko zarobljenog vazduha (velike količine vazduha u malim ćelijama su bolje jer to smanjuje puteve prenosa tolote kondukcijom u materijalu). Zbog toga svi efikasni izolacioni materijali imaju manju gustinu.

* Prenose radijacijom (zračenjem) izbegavamo refleksijom na nivou ćelije.



Prenos toplote i toplotna izolacija {2/2}

Stepen do kojeg su karakteristike nekoga materijala primerne za korištenje istog kao izolatora:

• Stabilnost na radnim temperaturama.

• Mehanička svojstva (npr. otpornost na pritisak, sposobnost komprimovanja).

• Životni vek (zbog termičkih šokova, vodootpornosti ili otpornosti na mikrobiološku razgradnju).

Najčešće korišćeni izolacioni materijali imaju vlaknastu (npr. mineralna staklena vuna), ćelijsku (npr. plastične pene) ili zrnastu strukturu (npr. perlit).

Vlaknasta struktura mineralne staklene Ćelijska struktura

XPSZrnasta struktura

perlita


?ajicalozi ej

Šta

vune


Kako se meri prenos toplote?Toplotna provodljivost / Lambda vrednost

Proračun prenosa toplote veoma je komplikovan zbog toga za njegov izraču koristimo toplotnu provodljivost materijala.

• Toplotna provodljivost je sposobnost materijala, da provodi topotu.

• Toplotna provodljivost predstavlja količinu toplote koja u jedinici vremena prođe kroz 1 metar debeo sloj materijala površine 1 m2, pri čemu je razlika temperatura s obe strane materijala jedan stepen Kelvina. Ovu karakteristiku materijala označavamo grčkim slovom λ (lambda) a označavamo je pomoću sledećih jedinica:

W/mK Što znači:

W = količina toplote u jedinici vremenam = debljina materijalaK = razlika u temperaturi izmerena u stepenima Kelvina

Jedinica Kelvin: merna jedinica za temperaturu izvedena na osnovu Celzijus stepena, koja počinje sa apsolutnom nulom (-273,15 ºC), što je najniža moguća temperatura; K - C + 273,15

Što je λ niža, bolji je kvalitet izolacionog materijala.



Kako može da se interpretira vrednost lambda

Da bi razumeli značaj raspona lambda vrednosti kod različitih materijala, pogledajmo sledeću tabelu:

Vrednost lambda kod tipičnih izolacionih materijala iznosi okoλ = 0.03 - 0.06 W/m K .

Osnovni pojmovi kod izolovanja objekata • 67

?ajicalozi ej

Šta

Materijal Lambda

Čelik (ugljenik) 36-54

Armirani beton(beton/kamen 1.70-1.80

Opštii

2400 kg/m3)

građevinskiZid od klinkera 1.05-1.15

materijalSilikatni zid 1.00-1.10

Staklo 0.8-1.10

Beton (ekspandirana glina0.72-.0.801400 kg/m3)

Voda 0.6

Penjeno staklo 0.05-0.07

Staklena vuna 0.030-0.045

IzolacioniKamena vuna 0.032-0.045

materijal EPS 0.032-0.045

XPS 0.029-0.040

PUR/PIR 0.022-0.035

Aerogelovi 0.003-0.010

Vazduh Vazduh 0.026


Ograničenje prenosa toplote u materijalima: toplotna otpornost

Toplotna otpornost je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz njega.

• Toplotnu otpornost obično označavamo kao R vrednost.

• R vrednost zavisi od lambda vrednosti materijala i njegove debljine.

• R vrednost izračunava se pomoću sledeće formule:

R = d / λ [m2 K/W] gde je:

d= debljina materijala (u metrima)

Pošto je R=d/λ, veća debljina i/ili manja lambda vrednost davaće veću R vrednost.

Izolacija je bolja što je veća R vrednost!



Ograničenje prenosa toplote u delovima zgrade: Prolaz toplote

Prolaz toplote: U(K)-vrednost

• Koeficijent prolaza toplote predstavlja količinu toplote, u jedinici vremena, koja prođe kroz 1 m2 površine građevinskog elementa zgrade (npr. spolnji zid), zbog temperaturske razlike na obe strane te konstrukcije od 1K .

• Vrednost se može izračunati po formuli:

U = 1/RT [W/m2 K] gde:

RT predstavlja R vrednost koja se dobije sabiranjem pojedinih R vrednosti svih elemenata komponente.

Izolacija je bolja što je U vrednost niža!

Osnovni pojmovi kod izolovanja objekata • 69

?ajicalozi ejŠ

ta


Prolaz toplote / U (K) vrednost

Zahtevi odnosno preporuke za U(K) vrednosti mogu se razlikovati jer to zavisi od tipa zgrade, starosti zgrade, itd. Upravo zbog toga se kod pojedinih komponenata (zid, krov i pod) navode se samo vrednosti "visoka" i "niska". To su granične vrednosti datih U vrednosti.

Izvor: EURIMA, informacija iz Aprila 2007

Postojeći zahtevi u vezi U vrednosti {W/m 2 K]Zid Krov Pod

Grad Država niska visoka niska visoka niska visokaBrisel BE 0.6 0.6 0.4 0.4 0.9 1.2Prag CZ 0.3 0.38 0.24 0.3 0.3 0.45Berlin DE 0.3 0.3 0.2 0.2 0.4 0.4Kopenhagen DK 0.2 0.4 0.15 0.25 0.12 0.3Madrid ES 0.66 0.66 0.38 0.38 0.66 0.66Pariz FR 0.36 0.36 0.2 0.2 0.27 0.27Atina GR 0.7 0.7 0.5 0.5 1.9 1.9Budimpešta HU 0.45 0.45 0.25 0.25 0.5 0.5Dablin IR 0.27 0.37 0.16 0.25 0.25 0.37Rim IT 0.5 0.5 0.46 0.46 0.46 0.46Amsterdam NL 0.37 0.37 0.37 0.37 0.37 0.37Varšava PL 0.3 0.5 0.3 0.3 0.6 0.6Lisabon PT 0.5 0.7 0.4 0.5 - -Štokholm SE 0.18 0.18 0.13 0.13 0.15 0.15London UK 0.25 0.35 0.13 0.2 0.2 0.25



Toplotni mostovi

Toplotni most nastaje kad se dotiču materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljašnji vazduh, zid od cigle i beton) te tako kreiranim putem omogućavaju protok toplote.

Tipični efekti toplotnih mostova su:

• Smanjenje temperature unutrašnje površine konstrukcije; u najgorem slučaju dolazi do kondenzacije i pojave buđi na unutrašnjoj strani konstrukcije

• Znatno povećani toplotni gubici.

Kako se mogu izbeći toplotni mostovi?

• Ugradnjom dodatne izolacione komponente koja stvara toplotnu barijeru.


?ajicalozi ej Š

ta

Izolacionisloj

Sloj vazdušneizolacije

Ključna mesta na kojima je potrebno voditi računa o pravilima za izbegavanje toplotnih mostova.

Toplotni gubici


Rezime: osnovni toplotni parametri

Naziv Simbol Zaključak

Niža λ vrednost

Toplotna Vrednost zanči, da su

provodljivost lambda λ izolacionasvojstva

materijala bolja

Toplotna R-vrednostViša R vrednost

otpornost znači boljuizolaciju

Prolaz U(K)-vrednostNiža U (K)

toplote vrednost značibolju izolaciju



Rezime: toplotna izolacija

• Prenos toplote znači prenos toplote sa toplijeg tela na hladnije. Postoje tri načina prenosa toplote: provođenje, konvekcija i zračenje.

•

Toplotna izolacija

Toplotna izolacija se bazira na izbegavanju prenosa toplote poprincipu zarobljenog vazduha u male zapremine u cilju smanjenja mogućnosti konvekcije, provođenja i zračenja toplote.

• Toplotna provodljivost (λ ) je sposobnost materijala da provoditoplotu.

Izolaciona sposobnost materijala je bolja što je niža λ vrednost.

• Toplotna otpornost (R vrednost) je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz njega. Zavisi od debljine i λ vrednosti.

Izolacije je time bolja što je R vrednost viša.

• Prolaz toplote (U vrednost) je količina toplote koja prolazikroz komponentu zgrade (npr. spoljni zid) zbog temperaturnihrazlika na obe strane. U korelaciji je sa R vrednošću.

Što je niža U(K) - vrednost, to je bolja izolacija.

• Toplotni most je put kojim odlazi više toplote nego u ostalom delu konstriukcije i nastaje kada dođu u dodir materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljni vazduh, zid od cigle i beton) te je tako omogućen protok toplote. Toplotni mostovi se mogu izbećisamo dodatnim izolacionim merama.


?ajicalozi ej Š

ta





• Prenos toplote

• Toplotna izolacija

• Toplotna provodljivost

• Toplotna otpornost

• Prolaz toplote

…zvučne izolacije

• Apsorpcija zvuka

• Zvučna izolacija

• Curenje zvuka


• Gorivost

• Protivpožarnost



Osnove zvučne izolacije: zaštita od buke

Zagađivanje bukom u zgradama zavisi od postojanja izvora uznemiravajuće buke. Izvori buke su npr.:

• Spolnji izvori (recimo saobraćaj),

• Unutrašnji izvori (npr. aktivnosti u drugoj prostoriji, servisne usluge, itd.).

Posmatrano sa stanovišta zvučne zaštite u zgradama postoje dva tipa prostorija:

• Prostorije koje emituju buku ili bučna okolina (npr. kuhinja, dnevna soba, soba za muziku, itd.),

• Prostorije u koje buka prodire ili područja za odmor (npr. spavaća soba, itd.).


?ajicalozi ej Š

ta

VIBRACIJE I BUKA SAOBRAĆAJA

VIBRACIJE I BUKA IZ STAKLENE BAŠTE

BUKA IZ VENTILACIONIH CEVI

BUKA AVIONA

BUKA SA DJEČJEG IGRALIŠTA

BUKA OD ATMOSFERSKIH PADAVINA I VREMENA

BUKA IZ VODO-VODA

BUČNI HODNICI

ULAZ I IZLAZ ZVUKA KROZ CEVI

BUKA KROZ ZID I VRATA

ULAZ BUKE KROZ OTVORENE PROZORE

BUKA VENTILACIJE


Nivo buke i komfor

Tabela nivoa buke L s pritiscima i intenzitetom zvuka

Primer Nivo zvučnog Zvučni pritisak p Intenzitet zvuka Ipritiska Lp dBSPL N/m2 = Pa W/m 2

Avion na reaktivni pogon, na 50 m 140 200 100

Prag bola 130 63.2 10

Prag nelagodnosti 120 20 1

Motorna testera na 1 m udaljenosti 110 6.3 0.1

Disko, 1m od zvučnika 100 2 0.01

Dizel kamion, na 10 m 90 0.63 0.001

Pločnik prometne ulice, na 5 m 80 0.2 0.0001

Usisivač na udaljenosti 1 m 70 0.063 0.00001

Razgovor na udaljenosti 1 m 60 0.02 0.000001

Prosečna kućna buka 50 0.0063 0.0000001

Tiha biblioteka 40 0.002 0.00000001

Tišina spavaće sobe noću 30 0.00063 0.000000001

Pozadina u TV studiju 20 0.0002 0.0000000001

Šum lišća 10 0.000063 0.00000000001

Prag čujnosti 0 0.00002 0.000000000001



Beleška: RMS ili prosek kvadrata (root mean square, kratica RMS ili rms) je statističko merenje magnitudepromenljivih količina. To je naročito korisno kada imamo pozitivna i negativna odstupanja, npr. kod zvučnih talasa.

• Nivo zvučnog pritiska (SPL) ili nivo zvuka Lp jeste logaritamska mera efektivne vrednosti zvučnog pritiska u odnosu na referentne vrednosti. Meri se u decibelima (dB).

• Decibel (dB): merenje nivoa zvučnog pritiska je u decibelima gde je 0 dBSPL referentna vrednost za prag čujnosti.

• Zvučni pritisak je odstupanje pritiska od pritiska lokalne okoline kojeg prouzrokuje zvučni talas. Jedinica za zvučni pritisak je paskal (simbol Pa). Kalibracija se često izvodi tako što je 1 paskal jednak 94 dBSPL.

• Intenzitet zvuka Intenzitet zvuka je akustička ili zvučna snaga u (W) po jedinici površine. SI jedinica za intenzitet zvuka je W/m .

2

• Snaga zvuka je količina energije - energija zvuka u jedinici vremena (jedinice J/s, W po Sl sistemu ) koja dolazi od izvora zvuka.

• dB su izraženi u logaritamskoj tablici; čovekovo uvo prepoznajesmanjenje zvuka za 10 dB kao smanjenje buke za polovinu -dakle buku od 40 dB subjektivno doživljavamo kao upola manjunego buku od 50 dB.


?ajicalozi ej Š

ta


U zgradama se javlja dva tipa zvuka:

Zvuk koji se prenosi kroz vazduh: radi se o širenju zvuka nastalog vibracijom strukture pod uticajem vazduha: ljudski govor, muzika, itd.,uk jučujući i prenos u druge prostorije i reverberaciju (odbijanje zvuka) u istom prostoru.

Zvuk udara: nastaje kad je izvor zvuka neka dinamička sila koja deluje direktno na konstrukciju: predmet koji padne, pomicanje stolica, hod ljudi po spratovima, sanitarna oprema pričvršćena na zidove i pod, zvučnici pričvršćeni na zidove, i sl.

Širenje zvuka

zvuk koji se prenosi po vazduhu

zvuk udara



Osnove zvučne izolacije: apsorpcija zvuka

Apsorpcija: kad zvučni talas udari o površinu konstrukcije, deo tog zvuka će se odbiti, a ostatak će apsorbovati sama površina.

Zvučna apsorpcija je sposobnost materijala da smanji (apsorbuje)akustičku energiju (zvuk) i njen prenos na druge površine.(na primer plafon).

• Akustički parametri nekog prostora (kao što su: nivo zvuka, vreme reverberacije) mogu se poboljšati korišćenjem materijala koji dobro apsorbuju zvuk.

• To je veoma bitno kod spuštenih plafona, plivajućih podova, zidova u bioskopskim salama, auditorijima, studijima za snimanje, itd.


?ajicalozi ejŠ

ta


Akustičko podešavanje prostora

Poboljšanje kvaliteta čujnosti.

Smanjenje nivoa buke u bučnim prostorijama.

Koeficijent akustičke apsorbcije = α Sabine

α = apsorbovana energijapostojeća energija ako je

α = 0 bez apsorpcije

α = 1 potpuna apsorpcija


Odbijeni zvuk Apsorbovani zvuk


Sposobnost apsorbovanja zvuka kod materijala od mineralne staklene vune zavisi od različitih parametara:

• frekvencije

• gustine

• eventualnog spoljnog sloja (obloga kojom je kaširan)

• punoće

• kompaktnosti (ili gustine)

1.2

1

0.8

0.6

0.4

0.2

0

Koe

ficije

nt

100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000Frekvencija u Hz

Primer akustičko-apsorpcione krivulje


?ajicalozi ej

Šta

Akustička apsorpcija se koristi za podešavanje vremena reverberacije zvuka u prostoru (a ne za zvučnu izolaciju između prostorija).


Da li je materijal primeran za zvučnu izolaciju zavisi od dve karakteristike: dinamičke krutosti i otpornosti strujanju vazduha.

• Dinamička krutost: sposobnost materijala da provodi zvučne talase { s´=EqyN/d i MN/m }. Zavisi od elastičnosti materijala zato su gušći (ili krući) materijali bolji provodnici zvuka (npr. kucanje na drvena vrata čuje se glasnije nego kucanje na panel od mineralne staklene vune).

3

• Otpornost strujanju vazduha: Otpornost strujanju vazduha { u KPa˙s/m } daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja količine vazduha koja prođe kroz neki materijal za dati protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti ćelija i gustine.

2

• Lagana mineralna staklena vuna u rolnama ima idealne karakteristike* Rs >5 KPa·s/m2

• Obično deblja izolacija znači i bolje zvučno-izolacione karakteristike

Dinamička krutost i otpornost strujanju vazduha

Beleška: Ta vrednost bi kod idealne izolacije morala da iznosi između 5 i 10 KPa˙s/m2 . Povećanjem kompaktnosti iznad potrebne granice, s namerom dostizanja Rs vrednosti više od 5 KPa˙s/m2, neće se poboljšati izolacione karakteristike dvoslojne konstrukcije. Kod vrednosti iznad 10 KPa˙s/m2 prenos zvuka odvija se kao da se radi o čvrstom telu (pregustom), a u slučaju vrednosti ispod 5 KPa˙s/m2 materijal poseduje preniske apsorbcijske karakteristike.



Zvučna izolacija u zgradi predstavlja razliku između pritiska zvuka jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika).

• U modernoj arhitekturi to se najlakše postiže primenom principa masa-opruga-masa, gde se elastičan material postavi između dva čvrsta materijala te se na taj način oslabe zvučne vibracije a time i prenos zvuka između dva prostora.

• Na smanjenje zvučnog prenosa (ili na indeks redukcije zvuka) utiču brojni faktori zgrade a najbitniji su:

Zvučna izolacija: princip masa-opruga-masa

Količina i tip mineralne vune u samoj konstrukciji

Tip nosača, korišćenih kod izgradnje

Pažljiv rad i briga o detaljima


?ajicalozi ej

Šta


Osnove zvučne izolacije: zvučni mostovi

Zvučni most: to je akustička provodnost kroz šupljinu, rupu ili čvrsti spoj. U šupljini bez mase zvuk se proizvodi (npr. gitara).

Ako u zgradi želimo da dostignemo dobru zvučnu izolaciju moramo sprečiti sve neželjene prenose zvuka. Do prenosa zvuka dolazi na dva načina:

Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, zajedničke instalacione cevi za TV, električnu i drugu instalaciju. Izbegavamo ga dobrim planiranjem i izvođenem.

Bočni prenos: radi se o prenosu zvuka između dva prostora kroz bočni elemenat smešten između njih, npr. kroz spoljni zid ili plafon. Izbegnemo ga pravilnom instalacijom te uzimanjem u obzir uputstava proizvođača.

84 • Džepni priručnik o izolaci jama


Karakteristike koja određuju sposobnost materijala za zvučnu izolaciju

• Dinamička krutost: ova karakteristika se odnosi na sposobnost materijala da provodi zvučne talase. To je povezano s elastičnošću materijala.

• Otpornost strujanju vazduha: otpornost strujanju vazduha daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja količine vazduha koja prođe kroz neki materijal kod zadatog protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti ćelija i gustine.

Što je izolacija deblja to su bolje njene karakteristike kao zvučne izolacije.

Rezime: Zvučna izolacija [1]


?ajicalozi ej Š

ta


Rezime: Zvučna izolacija [2]

Zvučna izolacija neke konstrukcije predstavlja razliku pritiska zvuka između jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika).

Masa-opruga-masa je princip na osnovu kojeg između dva čvrsta materijala postavimo elastičan materijal te tako smanjujemo zvučne vibracije a time i prenos zvuka između dva prostora.

Zvučni mostovi su mesta prolaska zvuka kroz šupljine, rupe ili druge čvrste spojeve. Šupljina bez mase proizvodi zvuk. Postoje dva tipa neželjenog prenosa zvuka:

• Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, instalacione cevi, itd..

• Bočni prenos prenos zvuka između dva prostora kroz bočni građevinski element koji je smešten između njih, kao npr. kroz spoljni zid ili plafon.






• Prenos toplote

• Toplotna izolacija

• Toplotna provodljivost

• Toplotna otpornost

• Prolaz toplote

…zvučne izolacije

• Apsorpcija zvuka

• Zvučna izolacija

• Curenje zvuka


• Odaziv na vatru

• Otpornost na vatru - protivpožarnost

Osnovni pr incip i izolovanja objeka ta • 87

?ajicalozi ejŠ

ta


Vatra: definicija

Vatra je hemijska reakcija koja uključuje brzo oksidiranje ili sagorevanje goriva. Vatra nastaje kad su pod pravim uslovima i u pravilnoj razmeriprisutna tri elementa. Sagorevanje započinje kada gorljiv i/ili zapaljiv materijal izložimo dovoljno visokoj temperaturi uz dovoljnu količinu kiseonika ili nekog drugog oksidanta. Ova svojstva generalno nazivamo požarni trougao.

• :Gorivo: bilo koji zapaljivi materijal, bilo u čvrstom, tečnom ili gasovitomstanju.

• Toplota : energija, potrebna za povećanje temperature goriva do tačke paljenja.

• Kiseonik : vazuh koje udišemo sadrži približno 21% kiseonika. Vatri je za gorenje potrebno približno samo 16% kiseonika iz vazduha.

Skica: Požarni trougao


TOPL

OTA

KISEONIK

GO

RIVO


Razlika između gorenja i topljenja

Gorenje je oksidacioni proces sagorevanja , što znači da gorivo (materija koja gori) i kiseonik (obično iz vazduha) reaguju i transformišuse u produkt oksidacije, toplotu, svetlost.

Topljenje je proces kojim neka materija promeni agregatno stanje iz čvrstog u tečno. Unutrašnja energija čvrste materije se poveća (obično uz pomoć toplote) do specifične temperature (koju nazivamo tačkom topljenja) na kojoj se uz pritisak od 1 atmosfere promeni u tečno stanje.

Tačka topljenja kristalne čvrste materije je temperaturno područjeu kojem materija pređe iz čvrstog u tečno stanje.

Primeri: 1,535ºC - tačka topljenja gvožđa, 1,510ºC - tačka topljenja običnog građevinskog čelika.

Gorenje je hemijska reakcija kojom se menja sastav materijala dok kod promena agregatnog stanja, kao npr. topljenja, nikada ne dolazi do promene sastava materijala.

Tačka topljenja je u većini slučajeva kod upotrebe izolacije u građevinarstvu nebitna karakteristika, tamo gde je bitna pre svega otpornost neke građevinarske komponente na vatru - protivpožarnost a ne i njen odaziv na vatru.


?ajicalozi ej Š

ta


Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - definicija

Odaziv na vatru je karakteristika materijala kojom se opisuje kako materijal reaguje ako ga izložimo vatri.

To svojstvo meri se standardizovanim testovima kojima se ocenjuje odaziv materijala na vatru prema sledećim elementima:

• stepen oslobađanja toplote,

• stepen širenja plamena,

• stepen nastajanja dima, toksičnih gasova i

• stepen nastajanja gorućih kapi / čestica.

Ovi parametri mogu se proveriti testom negorivosti, testom sagore-vanja nekog materijala ili testom zapaljivosti. Koji od ovih testova će se uraditi zavisi od klasifikacije materijala shodno jedinstvenom sistemu testiranja (Evropske požarne klase).



Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - Evropske požarne klase - {1/3}

Građevinski materijali dele se na klase zavisno od toga, kako utiču na stvaranje plamena, širenje vatre i nastanak dima.

Klasa Opis Požarni Toplotni Primer materijalascenarijo udar

A1Ne doprinosi Jak požar u Barem 60 kw/m 2

Proizvodi od stakla i staklene vune, prirodnog kamena i kamene vune, betona, cigle, keramike, čelika i mnogih drugih metala.stvaranju vatre prostoru

A22 Materijali slični onima u klasi A1 a

koji sadrže male količine organskih materija.

BVeoma malo Slab požar 40 KW/m 2 na Gipsane ploče sa različitim

doprinosi u prostoru području (tankim) površinskim slojevima.stvaranju vatre

CSlab požar 40 kW/m 2 na Fenol pene i gipsane ploče sa

različitim površinskim slojevima (debljim nego u klasi B). u prostoru području

DZnatno doprinosi Samo vatra 40 kW/m 2 na

Proizvodi od drveta debljine manje od 10 mm i gustinom manjom od 400 kg/m (zavisi od namene).stvaranju vatre gori u prostoru području 3

EZnatno Slab udar Visina plamena Lesoniti niske gustine, plastični

izolacioni materijal. doprinosi plamena 20 mm.

F Bez zahteva u vezi pož. karakt.

Netestirani materijali (ne postoje zahtev za protivpožarnim karakter.)


?ajicalozi ej Š

ta

Ne doprinosi Jak požar u Barem 60 kw/mstvaranju vatre prostoru

Veoma malodoprinosi

stvaranju vatre


Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - Evropske požarne klase [2/3]

Dim i padajuće kapljice:

Sistem Evropske požarne klasifikacije deli izolacione proizvode u sedam klasa, zavisno od odaziva na vatru. Podatak o dimu i oslobađanju padaju-ćih kapljica dodat je u prilogu (npr. A2 s1 d0).

Evropska klasa A1 A2 B C D E F

Dim

Padajuće kapljice

s1 s2 s3

Oslobađanje dima Malo ili slab dim Dosta dima Velika količina dima

d0 d1 d2

Stepen oslobađanja Bez Poneka Značajnopadajućih čestica/kapljica



Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - Evropske požarne klase [3/3]

Energetski doprinos vatri A-B-C-D-E-F Oslobađanje dima s1, s2, s3 Padajuće kapljice d0-d1-d2

A1 Nezapaljivo Test nije potreban Test nije potreban

A2 s1 Malo ili slab d 0 U 10 minutadim bez kapljica

B

s2 Dosta d1 Nešto gorućih kapljica u manje od 10 sekundi

C

Ds3 Prilično dima d2 Značajno

E E Test nijepotreban

E Bez podataka ili d2

F Nema podataka o karakteristikama

Nezapaljivo

Duža izloženost manjem plamenu; objekat se ne upali ako je trajanje izloženosti plamenu ograničeno.Kratkta izloženost manjem plamenu; objekat se ne pali ako je trajanje izloženosti plamenu ograničeno. Podnosi kratku izloženost manjim plamenovima ako je trajanje izloženosti pla-menu i gorenju ograničeno.Kratka izloženost vatri uz ograničenje izloženosti plamenu.

Evropske požarne klase A2, B, C i D dopunjuju se i oznakama o oslobađanju dima i padajućih, gorućih čestica - kapljica.

Evropska klasa E može da ima i dodatno pripisanu pojavu d2.

Osnovni pr incip i izolovanja objekata • 93

?ajicalozi ej Š

ta


Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - materijali URSA

Mineralna staklena vuna

Evropska požarna klasa A1 & A2s1d0

XPS

Evropska požarna klasa E

Mineralna staklena vuna može da dostigne najvišu moguću evropsku požarnu klasu: A (A1 & A2s1d0); XPS je klasifikovan u klasu E.



Požarne karakteristike izolacionih materijala:Odaziv na vatru - kamena vuna i EPS

Kamena vuna

Evropska požarna klasa A1

EPS

Evropska požarna klasa E

Kamena vuna može da dostigne klasu A, EPS je klasifikovan u evropske klase E i F.


?ajicalozi ejŠ

ta


Požarne karakteristike građevinskih konstrukcija:Otpornost na požar

Otpornost na požar je karakteristika građevinskih materijala.

Tipična oznaka za otpornost na požar je - REI - klasa.

• R - Izloženost opterećenju. To je minimalno vreme (npr. 30 min) u kojem konstrukcija izdrži određeno požarno opterećenje.

• E - Integritet - to je minimalno vreme (npr. 30 min.) u kojem konstru-kcija sprečava širenje požara.

• I - Izolacija - to je minimalno vreme koje je potrebno da hladna strana konstrukcije dostigne određenu temperaturu, npr. 140°C.

REI faktor se meri i navodi u minutama: 15, 30, 45, 60, 90, 120, 180,240.

Požarna klasa građevnog materijala (npr. konstrukcije suve gradnje) ne zavisi od tipa ugrađene mineralne vune nego od broja gipsanih ploča i preciznosti izrade. Između mineralne staklene i kamene vune nema razlika po pitanju otpornosti na požar. Kod jednakih sistema - normalnih građevinskih elemenata - oba izolaciona materijala imaju jednak REI faktor.

Građevinske komponente koje koriste mineralnu vunu imaju visoke REI faktore - npr. REI 120. Kod tih komponenata i mineralna kamena vuna i mineralna staklena vuna dostižu jednak REI.



Izolacija: kontekst i tipovi izolacije Izolacija: kontekst i tipovi izolacije: namena poglavlja

U ovom delu upoznaćete ....

• konkurentne prednosti izolacije u kontekstu energetske efikasnosti

Direktive u građevinarstvu.....

… kao i različite kategorije izolacionih materijala ....

• Mineralna vuna

• Plastične pene

• Ostalo

... i materijale u okviru svake kategorije:

• staklena i kamena vuna

• XPS, EPS, PUR/PIR

• perlit, vermikulit, penjeno staklo, itd.

Izolaci ja: kontekst i t ipovi izolaci je • 97

?ajicalozi ej

Šta


Konkurentne prednosti izolacije: energetska efikasnost zgrada

40 % sveukupne evropske potražnje za energijom potoši se u zgradama.

U okvirima aktuelnog evropskog zakonodavstva postoje različite mogućnosti poboljšanja opšte energetske efikasnosti zgrada (Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada).

Nezavisna istraživanja pokazuju da je izolacija najjeftiniji način poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.

Šta gubimo bez izolacije

Izvor: Ecofys, 2005


Krov 25 %Šupljine kod vrata 15%

Zidovi 35%

Podovi 15%

Prozori 10%


Tržište energije

Ponuda Potražnaja

Neobnovljivi izvori (92%) Saobračćaj (32%)

Obnovljivi izvori (8%) Industrija (28%)

Zgrade (40%)

Energetska efikasnost zgrada

Prozori Osvetljenje

Grejanje i hlađenje Sistem za pravljenje senke-zatamnjivanje

Izolacija

Mineralna vuna Plastične pene Ostalo

Izvor: Međunarodna agencija za energiju. Uprava za energetsko informisanje


?ajicalozi ejŠ

ta


Konkurentno okruženje: nove tehnologije prozora

Prozori koji se danas ugrađuju u moderne zgrade moraju zbog novih zahteva imati niže U(K) vrednosti po celoj svojoj površini, uključujući i okvire. Ti prozori obično imaju troslojno izolaciono zastakljenje (sa dobrim koeficijentom iskorišćenja solarne energije), između staklenih površina je gas aragon ili kripton, opremljena su vazdušnim zaptivači-ma te posebno konstruisanim okvirima koji sprečavaju nastajanje toplotnih mostova.

Energetsku efikasnost postojećih prozora možemo poboljšati sa:

• dodavanjem trećeg stakla (smanjuje prolaz vazduha i prenos toplote)

• zaptivanjem (smanjuje prolaz vazduha oko prozora)

• upotrebom premaza za prozore ili pokrivke (smanjuje gubitke i/ili dobitke).



Konkurentno okruženje: HVAC (grejanje, ventilacija i klimatizacija)

Grejanje vodom je godinama predstavljajo standardni način grejanja objekata, međutim danas su sve popularniji sistemi grejanja prinudnom cirkulacijom vazduha. U današnje vreme najefikasniji način grejanja predstavlj takozvano geotermalno grejanje.

• U sistemima grejanja na vodu termostati regulišu ventile pozonama.

• U vazdušnim sistemima grejanja termostati regulišu zonske dampere u ventilacionom sistemu i selektivno blokiraju protok vazduha.

Energetska efikasnost sistema centralnog grejanja ili hlađenjamože se dodatno poboljšati ugradnjom sistema zonskog grejanjai hlađenja koga reguliše više termostata.


?ajicalozi ejŠ

ta

POVRATNI VOD VAZDUHA

GLAVNI VOD

VAZDUŠNI FILTER

VENTILATOR

GORIONIK

POSUDA POD PRITISKOM


Konkurentno okruženje: Rasveta i električni uređaji

Korišćenje uređaja za rasvetu i drugih električnih uređaja (kao npr. kancelarijske opreme, kućnih aparata, itd) predstavljajednako kao i kod grejanja i hlađenja značajnu i rastuću potrošnju energijeu zgradama.

Sijalice koje štede energiju: potroše čak do 80% manje struje nego standardne sijalice, međutim proizvedu istu količinu toplote.

Kompaktne fluorescentne lampe (CFL), svetleće diode (LED): potroše manje energije nego što je potrebna standardnim električnim sijalicama za istu količinu svetlosti i njihov vek trajanja je duži od 6 do 10 puta.

Kod najnovije generacije frižidera uvodi se energijski razred A+ što je oznaka za aparate koji potroše osetno manje energije.

4w



Konkurentno okruženje: ostale alternative

Sistemi za stvaranje senke koriste se za smanjenje i povećanjedirektnih toplotnih efekata sunčevog zračenja te tako smanjujupotrebu za grejanjem i hlađenjem.

Domotics je način korišćenja kompjuterske i robotske tehnologije za kontrolisanje kućnih aparata.

Izolac i ja: kontekst i t ipovi izolac i je • 103

?ajicalozi ej Š

ta


Izolacija

Izolacija štiti omotač zgrade i njene unutrašnje elemente odtoplotnih i zvučnih gubitaka / dobitaka.

Izolacija poseduje najveći potencijal za smanjenje energetske zavisnosti i emisije CO .2

Energija koju uštedimo upotrebom izolacije daleko nadmašuje količinu energije koja je potrebna za proizvodnju i ugradnju izolacije.



Mineralna vuna

Mineralna vuna je anorganska materija koja se koristi pretežno za izolaciju.

• Pod pojmom mineralna vuna podrazumeva se materijal čija su vlakna mineralnog porekla.

• U mineralne vune spadaju:staklena vuna, vuna od šljake kao i kamena vuna

Izuzetno dobre karakteristike proizvoda od mineralne vune omogućavaju jedinstevenu kombinaciju toplotne i zvučneizolacije, koja je nadgrađena izuzetnim protivpožarnim karakteristikama.


?ajicalozi ej Š

ta


Staklena vuna - opis materijala

Staklena vuna je mineralna vuna:

• izrađena je od miliona staklenih vlakana koji su međusobno povezana vezivom. Vazdušni džepići, uhvaćeni između vlakana, u velikoj meri sprečavaju prenos toplote.

Staklena vuna se proizvodi u procesu fibrizacije:

• Proces proizvodnje staklene vune počinje topljenjem u peći, kvarcnog peska, recikliranog stakla i potrebnih aditiva u staklenuotopinu.

• Nakon toga fibrizacijskim procesom velike brzine se rastopljeno staklo razdeli u milione vlakana koja se prskaju rastopinom veziva te se oblikuju na tekućoj traci.

• Ovaj poluproizvod se potom trakom transportuje kroz peći za sušenje i nakon toga se reže u željene dimenzije.

• U nekim slučajevima se na površinu staklene vune kaširaju dodatni materijali - obloge (Alu-folija, stakleni voal, natron papir..).

Detalj strukture vlakana staklene vune



Silo

s

Vag

a

Mik

ser

Prih

vat s

irovi

na

Pak

ovan

je n

a pa

lete

Pro

ces

proi

zvod

nje

stak

lene

vun

e Izolaci ja: kontekst i t ipovi izolaci je • 107

?ajicalozi ej

Šta

Rol

anje

K

omor

a za

učv

ršći

vanj

e i s

ušen

je

ajicazirbiF

Kom

ora

za to

plje

nje

Peć

za

topl

jenj

e

rotarepukeR


Plastične pene (EPS, XPS, PUR..)

Imamo četiri glavna tipa tvrdih plastičnih pena koje se koriste u građevinarstvu i industriji: ekstrudirani polistiren (XPS), ekspandirani polistiren (EPS), poliuretan (PUR) i pena od poliizocianurata (PIR).

XPS

EPS

PUR


XPS: ekstrudirani polistiren, je cenjen zbog dugovečnosti i izuzetne otpornosti na elementarne prirodne uticaje - vreme, vodu, hladnoću, toplotu i pritisak.

EPS: osnovna karakteristika izolacije od ekspandiranog polisterena (stiropora) je sprečavanje prenosa toplote. Predstavlja jeftiniju i manje kvalitetnu izolaciju.

PUR: PUR i PIR koriste se za toplotnu izolaciju u građevinarstvu kao tvrde panel ploče ili se nanose sprejevima direktno na mesto aplikacije.


Ekstrudirani polisteren [XPS] - opis materijala

XPS je penjena plastika

• Sadrži milione zatvorenih ćelija sa vazduhom što smanjuje prenos toplote.

XPS se proizvodi postupkom ekstrudiranja:

• Proces ekstrudiranja znači topljenje plastike na temperaturi i pod pritiskom.

• U rastopinu se pod pritiskom uprskava tečni gas.

• Kada gas koji se pod pritiskom dodaje u plastičnu mešavinu uđe u deo proizvodne linije gde vlada običan atmosferski pritisak, on promeni agregatno stanje iz tečnog u gas (paru) i zapeni plastičnu masu.

Detalj ćelijske strukture XPS

Izolaci ja: kontekst i t ipov i izolaci je • 109

?ajicalozi ej Š

ta


Pro

ces

proi

zvod

nje

ekst

rudi

rano

g po

listir

ena

- XP

S

S

irovi

ne

Dod

atak

za

spre

čava

nje

nast

anka

va

tre

i boj

e


Eks

trudi

ranj

e:to

plje

nje

plas

tike

na te

mpe

ratu

ri i

pod

priti

skom

Stv

aran

je p

ene:

po

moć

u pr

omen

e pr

itisk

a i h

lađe

njem

Pre

thod

ni

ra

zrez

Siro

vine

- kr

ista

lizov

ani p

olis

tere

n

Teku

ća tr

aka

P

akov

anje

i sl

agan

je n

a pa

lete

Siro

vine

- re

cikl

irani

mat

erija

li

Teku

ća tr

aka


Ostali izolacioni materijali

Izolacioni materijali od organskih materija:

• Ovčija vuna

• Celuloza

• Laneni omotači i rolne

• Omotači od konoplje

• Ploče od drvenih vlakana

• Izolacija od perja

• Pluta

• Slama (koristi se takođe za unutrašnje pregradne zidove)

Izolacioni materijali od anorganskih materija:

• Penjeno staklo

• Perlit

• Eksfolovani vermikulit

• Agregati od ekspandirane gline


?ajicalozi ej

Šta



Ostali izolacioni materijali: "zelena izolacija"

Sa ekonomskog aspekta i aspekta zaštite okoline svi izolacioni materijali su dobri i odgovarajući. Za vreme svog životnog doba, uštede mnogo više energije nego što je potrebno za njihovu proizvodnju, transport i montažu.

Neki proizvođači organskih izolacionih materijala izjavljuju da su ti materijali bolji za okolinu nego materijali od anorganskihmaterija.

Međutim analiza životnog ciklusa tih proizvoda kazuje, da nepostoje bitne razlike u uticaju organskih ili anorganskih materija na okolinu.

Takozvani ''bio'' izolacioni materijali podvrgnuti su prirodnim ograničenjima koji su posledica njihovog organskog izvora. Često su meta parazita, zapaljivi su i veoma osetljivi na vlagu.

U cilju prevazilaženja ovih prepreka proizvođači često dodaju hemijske materije kao npr. bicide (pesticide, fungicide i baktericide). U nekim slučajevima ove dodatne hemikalije klasifikovane su kao štetne supstance.


Ostali izolacioni materijali: super-izolacioni materijali

Ključ za dobru izolaciju je toplotna provodljivost - što je niža, to je bolja izolacija - a super izolacione materijale cenimo upravo zbog njihove izuzetno niske toplotne provodljivosti.

• Vakumski sistemi* veoma smanjuju toplotnu provodljivost jer prenos toplote nije moguć ako nema materije.

* Vakum je prostor bez ikakve materije, zbog čega je gasni pritisak u njemu niži od standardnog atmosferskog pritiska.

MaterijaliHV SV NV

(visoki vakum) (meki vakum) (bez vakuma)

Mikro-fiberglas •

Fini perlit •

LCI (Slojevita kompozitna izolacija) • •

Vakumske panelne ploče • •

Aerogelovi • • •


?ajicalozi ej Š

ta


* Referenca: Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izveštaj br. ES/01/2008; Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izveštaj br. ES/02/2008; CSTB Merenja upoređivanjem potrošnje energije dve ćelije u spoljnjoj okolini, 13. juna 2007.

** Referenca: idem.

MRF folije su konstruisane za izolaciju od toplotnog zračenja, koji predstavlja jedan od tri načina prenosa toplote. To je naročito upotrebljivo u svemiru gde nema konvekcije i provođenja toplote zbog izuzetnih vakumskih uslova.

Kod izolacije zgrada te se folije mogu koristiti samo nameštanjem uz vazdušne slojeve konstrukcije, i uz uslov da nisuuprljane česticama prašine. Međutim i u tim slučajevima je rezultat sistema, R vrednost (MRF + vazdušna šupljina) prilično manji nego što to deklarišu proizvođači.

Na nekim tržištima je korišćenje MRF folija postalo pravi hit, naročito od strane potrošača bez stručnog znanja ....Pa ipak:

1. Izjave proizvođača o efikasnosti MRF folija bile su proveravane na mnogim tržištima. Priznati postupci testiranja, bilo na terenu ili u laboratorijima ** kazuju da je toplotna izolaciona sposobnost MRF folije + vazdušna šupljina samo cca. 1,75 m K/W, što ne odgovara propisima o toplotnim izolacijama. Ovi propisi bi se mogli zadovoljiti tek sa 200 mm mineralne staklene vune, čija R vrednost iznosi 5 m2K/W.

2

2. Ako ovu vrstu izolacije uporedimo sa proverenim klasičnim materijalima (npr. mineralnom vunom) dolazimo do zaključka da je ukupan trošak za vreme životnog doba izolac je dosta viši kod MRF folija.

Ostali izolacioni materijali: višeslojne reflektirajuće folije (MRF)



Izolacioni materijali, pregled karakteristika

Postoje brojne važne karakteristike izolacionih materijala.

U donjoj tablici je pregled nekih najvažnijih,kao i relativno dejstvorazličitih izolacionih materijala:

Materijali Staklena Kamena XPS EPS PUR MRFvuna vuna

Toplotna otpornost •

Zvučna izolacija • •

Odaziv na vatru • •

Otpornost na sabijanje •

Otpornost na vodu •

Komprimovanje • n.p.

Jednostavnost korišćenja i ugradnje • •

Izolaci ja : kontekst i t ipovi izolaci je • 115

?ajicalozi ej Š

ta

Najbolji u klasi

Dobre performanse

Osrednje performanse

Slabe performanse


Upotreba u građevinarstvuUpotreba u građevinarstvu: namena poglavlja

U ovom delu upoznaćemo vas sa ...

• Upotrebom na području građevinarstva.



Upotreba u stambenim objektima

1 3 7

2

6

4

11

12 13

9 10

8

5

1 Izolacija između rogova2 Izolacija ispod rogova3 Spušteni plafoni4 Unutrašnji i spoljni zidovi5 Podovi

URSA GLASSWOOL

6 Ravni obrnuti krovovi7 Izolacija balkona i terasa8 Izolacija toplotnih mostova9 Izolacija podruma i temelja10 Spoljašnji zidovi u dodiru sa

zemljom11 Podovi12 Podovi podruma u dodiru sa

zemljom13 Temeljna ploča

URSA XPS

Upotreba u građev inarstvu • 117

?ajicalozi ej Š

ta


Upotreba u nestambenim poslovnim zgradama

1

2

3

4

109

7

812

6

5

11

1 Ventilisane fasade2 Unutrašnji suvo-

montažni pregradni zidovi

3 Zvučna izolacija

4 Podovi5 A/C sistemi

URSA GLASSWOOL

6 Krovovi-parkirališta7 Spoljni zidovi u

kontaktu sa zemljom8 Industrijski podovi9 Podovi u podrumima

u kontaktu sa zemljom

10 Temeljne ploče11 Zeleni krovovi

URSA XPS

12 Cevni vodovi

URSA TECH


plafona


3 1

6

4

15

2

1 Industrijske fasade2 Sendvič zidovi3 Kosi krovovi od

trapeznog lima

URSA GLASSWOOL

4 Obrnuti neprohodniravni krovovi posutigranulatom

5 Industrijski podovi

URSA XPS

6 Ravni krovovi sa peskom kao slojem za razdvajanje

URSA SECO

Upotreba u industrijskim zgradama

Upotreba u građevinarstvu • 119

?ajicalozi ej Š

ta


Upotreba u građevinarstvu I (izolacija kosih krovova)

Zidani ili betonski krov:

1. Neopterećena izolacija između rogova sa potkonstrukcijom.

2. Izolacija koja razdvaja potkonstrukciju i spoljni krovni pokrivač.

Limeni krovovi:

3. Izolacija između dva sloja lima.

4. Izolacija koja razdvaja rogoveod krovnog pokrivača.

5. Izolacija spuštenih industrijskih plafona.

Drveni krov:

6. Neopterećena izolacija između rogovasa potkonstrukcijom.

7. Izolacija koja rogove razdvaja od spoljnog krovnog pokrivača (npr. postavljanje izolacionih folija na rogove pre letvi i krovnog pokrivača).

8. Izolacija ispod rogova.



Upotreba u građevinarstvu II [ravni krovovi]

Zidani ili betonski krovovi

9. Obrnuti krovovi, izolacija iznad krovne mebrane (hidroizolacije) za krovne vrtove i parkirališta

10. Klasični krovovi, izolacija ispod krovne mebrane (hidroizolacije).

Limeni krovovi:

11. Izolacija na limenoj površini ispod krovne membrane (hidroizolacije).

Drveni krovovi:

12. Izolacija između elemenata noseće konstrukcije ili greda.


?ajicalozi ej Š

ta


Upotreba u građevinarstvu III [Spoljni zidovi]

Zidani ili betonski zidovi:13. Zidan ili betonski zid sa spoljnom izolacijom prekrivenom malterom.

14. Zidan ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom i konstrukcijom koja nosi lake unutrašnje obloge (npr. unutrašnju keramiku), koja može biti montirana s metalnim ili drvenim nosećim elementima.

15. Zidani ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom sa zaštitnom oblogom, koje delimično pridržavaju noseći elementi.

16. Ventilisane fasade - izolacija između sloja vazduha za ventilacijui osnovnog zida.

17. Sendvič fasade bez ventilacije - izolacija između nosećeg zida iobzida. Obzid može biti malterisan ili nemalterisan.

18. Zidani ili betonski zid - izolacija postavljena na osnovni zid, a iza nje sloj vazduha za ventilaciju i viseći fasadni omotač.

19. Izolacija između dve zgrade.20. Podrumi i podzemni prolazi te dvorane u direktnom kontaktu sa

zemljom, unutrašnja izolacija sa ili bez oblaganja.

Metalni zidovi:21. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, unutrašnja

izolacija između profila.22. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, izolacija

se nalazi u panelima.

Drveni zidovi:23. Konstrukcija od drvenih nosača sa spoljnom izolacijom i

malterom.24. Konstrukcija od drvenih nosača, izolacija sa unutrašnje strane

i malterom.

25. Konstrukcija od drvenih nosača obloženih pločama, izolacija se nalazi u panelima.



Upotreba u građevinarstvu IV [unutrašnji zidovi]

Zidani ili betonski zidovi:

26. Zidana ili betonska konstrukci-ja, na izolaciju su direktno nanešene lake završne obloge ili malter, a moguće je izvođenjei sa nosećom podkonstrukcijom koja nosi završnu oblogu, a između njih je postavljena izolacija.

27. Izolacija između dve jedinice iste zgrade.

Suvomontažni zidovi:

28. Metalna i drvena zidna konstrukcija sa lakim oblogama.


?ajicalozi ej Š

ta


Upotreba u građevinarstvu V [podovi / plafoni]

Zidana ili betonska konstrukcija:

29. Izolacija ispod noseće konstrukcije podova.

Drvena konstrukcija:

30. Izolacija iznad potkonstrukcije ili između nosećih elemenata.



Upotreba u građevinarstvu VI [plafoni]

Zidana ili betonska konstrukcija:

31. Izolacija ispod konstrukcije.

32. Spušteni plafoni, direktno ili indirektno poduprti nosećom potkonstrukcijom koja je pričvrćena na osnovnu konstrukciju (ploča, krov, tramovi i zidovi) s podesivim nosećim elementima.


?ajicalozi ej Š

ta


Upotreba u građevinarstvu VII [temelji - perimetar]

Vertikalno:

33. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija iza hidroizolacije sa mehaničkom zaštitom.

34. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija u direktnom kontaktu sa zemljom.

Horizontalno:

35. Beton, izolacija ispod ploče u direktnom kontaktu sa zemljom.

36. Beton, izolacija postavljena naploču, iznad hidroizolacije,ispod noseće konstrukcije poda.

37. Beton, izolacija ispod ploče i iznad hidroizolacije.

38. Izolacija za zaštitu od smrzavanja u ili na zemlji.



Upotreba u građevinarstvu VIII [klima]

Kanali od mineralne staklene vune:

39. Konstrukcija kanala.

Metalni kanali:

40. Spoljna izolacija kanala.

41. Unutrašnja izolacija kanala.


?ajicalozi ej Š

ta


Označavanje sa CE oznakamaNamena poglavlja

U ovom delu saznaćete neke činjenice i pozadinu označavanja sa CE oznakom

• Osnovni zahtevi za građevinske proizvode, navedeni u Direktivi o građevinskim proizvodima.

• Harmonizovani evropski standardi i uloga CE oznake.

• Razlika između CE oznake i nacionalnih sertifikata na dobrovoljnoj bazi.



Direktiva za građevinske proizvode

CPD* ili Direktiva o građevinskim proizvodima definiše "građevinskiproizvod" kao bilo koji proizvod koji je bio proizveden s namerom trajne ugradnje u zgrade, uzimajući u obzir gradnju objekata kao i ostale radove u građevinarstvu.

Države članice su dužne obezbediti da na tržište dođu samo takvi građevinski proizvodi koji odgovaraju nameni, a to je da imaju takve karakteristike da će objekti u koje budu ugrađeni, instalirani ili uključeni, u slučaju pravilne ugradnje i izvođenja radova, odgovarati osnovnim zahtevima Direktive u vezi takvih objekata.

Osnovni zahtevi Direktive propisuju u šest poglavlja osnovne bezbednosne uslove:

• Mehanička otpornost i stabilnost• Bezbednost u slučaju požara• Higijenski, zdravstveni i ekološki uslovi• Bezbednost pri upotrebi• Zaštita od buke• Energetska efikasnost i toplotna izolacija.

Označavanje sa CE oznakom • 129

?ajicalozi ej Š

ta

* Evropska komisija predlaže zamenu trenutno važeće Direktive o građevinskim proizvodima (89/106/EEC) sa novim propisima o građevinarskim proizvodima. Cilj novih propisa je da učine jasnijim zahteve sadašnje Direktive, da pojednostave procese i poboljšaju kredibilnost označavanja sa CE oznakom uvođenjem strožih normi za organe koji su uključeni u proces atestiranja i sertifikovanja.

Predlog obuhvata: 1. nove osnovne zahteve za održivo korišćenje prirodnih resursa; 2. Korekciju sadašnjeg propisa o "higijenskim, zdravstvenim i zahtevima za očuvanje okoline" vezano za gradnju objekata i ostale građevinske radove. Propis će direktno uticati na lokalna zakonodavstva država članica, za razliku od Direktive koja od pojedinih država članica zahteva prenos njenih zahteva u pojedina nacionalna zakonodavstva. Novi propis će postati zakonski obavezujući sredinom 2011. godine.


CE oznaka

Zbog čega je označavanje CE oznakom potrebno?

• Zbog pojednostavljenja protoka dobara u Evropskoj uniji Evropska komisija je uvela harmonizovane standarde za mnoge proizvode koje može stavko da ponudi na EU tržištu bez nacionalnih ograničenja.

• Standardi za toplotno izolacione proizvode propisuju odgovarajuće karakteristike tih proizvoda. Uvedene su referentne metode testiranja kao i oznake te nivoi zahtevanih karakteristika i to kao granične vrednosti ili još češće kao klase materijala.

Označavanje CE oznakom obezbeđuje da karakteristike proizvoda budu testirane i deklarisane na isti način na području cele EU


Standardi za termo izolacione materijale


• Za proizvode od mineralne vune koja se koristi za toplotnu izolaciju zgrada važi Evropski standard EN 13162.

XPS

• Za proizvode od ekstrudiranog polisterena koji se koristi za toplotnu izolaciju zgrada važi Evropski standard EN 13164


Pre

gled

sis

tem

a st

anda

rdiz

ovan

ja i

serti

fikov

anja

u E

U

ajisimoK aksporvE

Dire

ktiva

o gr

ađev

inskim

proiz

vodim

atadna

m

Or

gani

zasta

ndar

dizac

ijuitakifitreS

emroN

avač

dzIajirtsudnI

atakifitres

)CT( NEC

aksporvE udru

ženja

Prija

vljen

i

EC akanzOHa

rmon

izira

niiksporvE

i/ili ..

. inagro

idradnats-ats az eti

mokzo

vanje

idradn).dti ,abiXE ,a

miruE(

ATEGATE

ATOE

ATOE E

vrop

ski

proiz

vođa

či

)PAUC( aksporvE

Evro

pska

tehn

ička

odob

renja

ekčinhet eksporvE

az ecinrems

renja

bodo

az ajicazinagro tehn

ička

odob

renja

Dobr

ovolj

ni se

rtifik

ati

za p

roizv

ode

anlanoicaN ud

ruže

nja

Prija

vljen

i or

gani

i/ili ..

.

...OMOK ,I

MRECANa

ciona

lne te

hničk

eejicakificeps

Loka

lne vl

asti

)SE( TID :Up

otre

ba)RF( euqinhceT SIVA

)ED( gnussaluZ

Lokalni nivoEvropski nivo

(obavezno) (Dobrovoljno) (Dobrovoljno)

Označavanje s CE znakom • 131

?ajicalozi ej Š

ta


Uvođenjem mineralne staklene vune u vaš program zaradićete više para po m skladišta.2

• Zbog visoke sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna:- zahteva manje prostora u skladištu, - omogućava niže troškove transporta materijala, koji su potrebni za izolaciju jednake površine izolovanja.


Zašto upotrebiti mineralnu staklenu vunu?

... dali ste znali, da ...pomoću mineralne staklene vune:

štedite na prostoru u vašem skladištu i •

dostižete veču zaradu po kvadratnom metru vašeg lagera? •

Šta

je iz

olac

ija?

jeste li distributer...


Sadržaj

3.1 Namena poglavlja3.2 Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu vunu?3.3 Glavni razlozi3.4 Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj

vuni

Zb

og če

ga m

ineral

na st

aklen

a vun

a?


Namena poglavljaŠta bi morali znati nakon ovog dela priručnika?

Zbog čega da izaberemo baš mineralnu staklenu vunu kao izolacioni materijalza objekat?

• Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu vunu?

• Četiri glavna razloga za preporuku.

• Kako opovrgnuti najčešća "pogrešna ubeđenja" o mineralnoj staklenoj vuni?



Zbog čega URSA preporučuje upotrebu mineralne staklene vuneMineralna staklena vuna ima dosta poželjnih karakteristika kao izolacioni materijal, i kada ih poznajemo ona sigurno postaje najbolji izbor za izolaciju objekta.

Na sledećim stranicama ćemo objasniti zašto URSA preporučujeupotrebu mineralne staklene vune.

Ciljna područja upotrebe: kosi krovovi, unutrašnji zidovi, spoljni zidovi.

Mineralna staklena vuna je najefikasniji i za korisnika najpraktičniji materijal za toplotnu i zvučnu izolaciju objekta, za ciljna područjaupotrebe*, kako sa stanovišta troškova tako i sa stanovišta zaštite okoline.

Zbog čega URSA preporučuje upotrebu mineralne staklene vune • 137

Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Razlozi za upotrebu mineralne staklene vune kao izolacionog materijala

Mineralna staklenavuna nudi najbolji odnos cene iefikasnosti(2)*

* Istraživanja instituta Forschungszentrum Karlsruhe: " Analiza proizvoda od mineralne staklene vune kod izolacije kosih krovova uz uzimanje u obzir životnog ciklusa, manipulacije i postavljanja".

(1) Na osnovu istraživanja(2) Za odgovarajuće načine upotrebe

Glavni razlozi

Mineralna staklenavuna je idealan materijal za zvučnu izolaciju

Mineralna staklenavuna obezbeđujeizuzetnu ekološkuravnotežu u pogledu emisijeCO (1)(2)*2

Mineralna staklenavuna obezbeđuje najniže troškovelogistike i instalacije(1)(2)*



Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnostiizolacionog materijala.

Postoje različiti pogledi na cenu i trošak

Tačka gledišta proizvođača

trošak / cena po kg

Tačka gledišta distributera

trošak / cena po m 3

Tačka gledišta krajnjeg potrošača

trošak / cena po m 2

Glavni razlozi • 139

Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Uloga debljine i lambda faktora u odnosu na troškove krajnjeg potrošača

Debljina izolacije obično zavisi od propisa i građevinskih pravila,koji zahteve za toplotnom izolacijom izražavaju u R i U(K) vrednostima.

Osnovni parametri za postizanje zahtevane R vrednosti su lambda idebljina. Što je lambda vrednost bolja (niža) to je potrebna manja debljina izolacije.

12345

1 m3 sa 5 200 mm ploča

5*002 = m

m 0001

1 m3 sa 8125 mm ploča

Primer izolacije od mineralne staklene vune: lambda 0,04 i zahtevana

R-vrednost 5

Primer izolacije s materijalom PUR: lambda 0,025 i zahtevana R-vrednost 5

Debljina = * R => 0.040*5 =0.200 (m) => 5 ploča

Debljina = * R => 0.025*5 =0.125 (m) => 8 ploča

12345678



Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene iefikasnosti izolacionog materijala

Kod konačne cene prema potrošaču uvek se uzima u obzir vrednostlambda. Mineralna staklena vuna je najbolji izbor za predviđenu aplikaciju.

Primer:Debljina = λ × R → 0,040 × 5 = 0,2 mPreračun iz debljine u €/m : 3,9 × (1000/200)Prikaz izrađen na osnovu prosečnih cena. Model izračuna. U nekim primerima izračunate debljine ne mogu se nabaviti na tržištu.

3

iIustrativno


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Proizvod od Proizvod od XPS CO2 XPS HR EPS PURstaklene v. kamene v.

Prosečna prodajna cena u € / m 2 3.9 4.9 15 14 6.75 13

Lambda 0.040 0.040 0.034 0.029 0.035 0.025

R=5 debljina u mm 200 200 170 145 175 125

Izračunata cena u € / m 3 19.5 24.5 88.2 96.6 38.6 104.0

Skuplje od mineralne staklene vune (u %) n.a 26% 352% 395% 98% 433%


Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvučnu izolaciju

Mnogi detalji određuju efikasnost nekog sistema u pogledu zvučne izolacije:

• Izolacioni materijal mora da se odabere prema svojoj strukturi koja je od ključnog značaja za karakteristike materijala u pogleduzvučne izolacije. Idealne karakteristike poseduju materijali sa elastičnom strukturom.

• Sposobnost izolacionong materijala da u potpunosti popuni prazan prostor pozitivno utiče na izolacione karakteristike sistema.

• Pravilno postavljanje izolacije na mestima gde po pravilu nastaju zvučni mostovi.



Zvučna izolacija i gustina

• Elastičnost i struktura mineralne staklene vune obezbeđuju apsorbciju i efekat opruge ili rasipanja. Što je materijal krući to je njegova zvučna izolovativnost niža. Zbog toga plastične pene nisu dobri zvučni izolatori.

• Veća gustina ne povećava zvučnu izolaciju. Kamena vuna velikegustine nije sasvim elastična i zato u poređenju sa staklenom vunom ne nudi dodatne prednosti u pogledu zvučne izolacije.

Donji graf pokazuje potencijal dva materijala ugrađena u isti sistem, u pogledu redukcije zvuka. Ukupna prosečna redukcija zvuka kod mineralne staklene vune iznosi 59 dB. To znači da ima za 12% bolji rezultat od kamene vune, koja dostiže 52 dB.


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Zvučno-reduktivni potencijal

Kamena vuna

Staklena vuna

Brojevi testovaLGAI 97779LGAI 97821

Brojevi testovaAC3-D12-02-XIVAC3-D12-02-XIX

Brojevi testovaLabein 90.4432.0-III-CT-08/33Labein PO 0906-III-CM PDOBLE

0

10

20

30

40

50

60

gipsana ploča gipsana ploča + keramika zid od cigle

4040

5151

5952


Mineralna staklena vuna se širi i popunjava prazan prostor, što je uslov za dobru zvučnu izolovanost.

Ako prazan prostor nije upotpunosti ispunjen izolacionimmaterijalom, određeni prostor ostaje nepopunjen i doprinosi prenosu zvuka.


Detalj izolacije pregradnog zida

Kod ugradnje zvučne izolacije obično nailazimo na prepreke u zidu.

• Ako koristimo mineralnu vunu velike gustine, moramo je na takvimmestima obrezati zbog izvesne krutosti, jer u suprotnom u sistemunastaju zvučni mostovi.

• Mineralna staklena vuna međutim upravo je zbog svoje elastičnosti pogodna je za postavljanje oko prepreke. Tako se smanjuje mogućnost nastanka zvučnih mostova kroz koje zvuk prodire.

Mineralna staklena vuna je jednostavna za rad. U poređenju sadrugim materijalima lakše se pravilno ugrađuje te se na taj načinpostižu bolji efekti zvučne izolacije sistema.

• Mineralna staklena vuna popunjava prazan prostor bolje od bilo kojeg drugog izolacionog materijala. Pošto je elastična, širi se i sama se prilagođava dimenzijama praznog prostora.


Vatrootpornost u pregradnim zidovima

Pored izuzetnih karakteristika u pogledu zvučne izolacije mineralna staklena vuna, korišćena u pregradnim zidovima, ima i dodatne prednosti jer odgovara najstrožim protivpožarnim propisima.

Testiranja pokazuju da mineralna staklena vuna u pregradnim zidovima ima iste protivpožarne karakteristike kao i kamena vuna.*

Korišćenjem kamene ili staklene mineralne vune u sistemima pregradnih zidova postižu se jednako visoke klase po REI klasifikaciji.


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Izvor: Referenca testiranja APPLUS, br. 5042796

REI 120


Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajući u obzir emisiju CO 2 ).

Ocena proizvoda za vremene njegovog celokupnog veka trajanja (LCA) je proces ocene dejstvovanja proizvoda na okolinu u celom životnom veku. Koristi se za procenu uticaja proizvoda na okolinu ili funkcije za koju je napravljen. LCA se obično naziva i analiza proizvoda "od kolevke do groba".

Ključni elementi LCA analize:

(1) Identifikacija i određivanje nastalih uticaja na okolinu, npr. potrošena energija i sirovine, dostignuta emisija štetnih materija te nastali otpaci;

(2) procena potencijalnog uticaja na okolinu zbog tih uticaja;

(3) procena mogućnosti za smanjenje uočenih uticaja

Analiza "od kolevke do groba" odnosno LCA analiza proizvoda uzima u obzir sve faktore - od eksploatisanja materijala i energije do njihovogvraćanja nazad u prirodu kad proizvod konačno postane otpad.

Izvor: Evropska agencija za okolinu EEA

Proizvodnja Logistika Postavljanje Upotreba zgrade Odbacivanje




Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

URSA je naručila nezavisno ispitivanje zbog proceneuštede koja je nastala upotrebom mineralnestaklene vune

U cilju procene uštede koja je rezulat korišćenja mineralne staklenevune URSA je institutu Forschungszentrum Karlsruhe iz Nemačkedala narudžbu za izradu nezavisnog ispitivanja. Cilj ispitivanja je bilaprocena funkcionalne jedinice mineralne staklene vune, postavljene u referentnoj okolini za vreme trajanja životnog veka.

• Funkcionalna jedinica je definisana kao kvadratni metar izolacije, R vrednost 5, koja je bila korišćena kao izolacija kosog krova.

• Analiza upoređuje potrošnju energije i emisiju CO , koji nastaju proizvodnjom jedne funkcionalne jedinice, sa uštedom koja se postiže ugradnjom te jedinice

2

Dobijanje Proizvodnja Logistika Ugradnja

LCA

sirovina


Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajući u obzir emisiju CO 2 ).

Glavni razlozi ovog izuzetnog rezultata su:


Mineralnoj staklenoj vuni je potrebna veoma mala masa za jednu funkcionalnu jedinicu

Sposobnost komprimovanja mineralne staklene vune omogućava značajne uštede energije u logističkom lancu.

URSA za proizvodnju mineralne staklene vune koristi 50% recikliranog stakla.



Mineralna staklena vuna poseduje izvanredan bilans po pitanju očuvanja okoline jer se za vreme njenog životnog ciklusa u okolinu emituje veoma malo CO 2.

Npr. u Francuskoj mineralna staklena vuna uštedi 243 puta više energije nego što je bilo potrebno za njenu izradu, transport i ugradnju.

URSA eco-balans: energija

-1 = +243

Dobijanje Proizvodnja Logistika Ugradnja

LCA

* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

sirovina


Glavni rezultati nezavisnog ispitivanja

Rezultati istraživanja proizvoda od mineralne staklene vune:

1 potrošena jedinica energije = 243 jedinica ušteđene energije

1 jedinica emisije CO u okolinu = 121 ušteđenih jedinica emisija CO

Vreme povrata uložene energije = 1,47 meseci

Vreme povrata uloženih emisija CO = 4,96 meseci

22

2

* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.

* Udeo proizvodnog procesa u ukupnoj potrošnji energije iznosi 98%..



Mineralna staklena vuna ima najniže troškove logostikei ugradnje

Ako pogledamo celokupni lanac isporuke videćemo još mnogo više dodatnih prednosti mineralne staklene vune.

Proizvod GW Drugi proizvod* Drugi vs.GW

Skladište izolacionog materijala (jedan sprat) 378 m2 180 m2 52.4%**manje m2

Vreme potrebno za transport na radno mesto 19.38 min 77.54 min 300.1%

Vreme potrebno za ugradnju 125.02 min 183.49 min 46.8%

Ukupni troškovi ugradnje 80.04 m 135.7 m 69.5%

Troškovi specifičnog rada 0.73 m/m2 1.23 m/m2 68.5%

• Referentni uslovi skladištenja: kosi krov 2×6×10 m ; =120m 2 2

izolacija između elementata nosača krova, širina: noseći elementi 60 mm, izolacija 600 mm.

• Referntni uslovi instalacije: regali za skladištenje: 7,5 m , rolne mineralne staklene vune 21; druge rolne 84; vreme po rolni 1,08 min.; cena radnog sata kod ugradnje = 35€

2

* "drugi proizvod" je mineralna vuna koja se ne može komprimovati..** S obziroma na dimenziju m = 1,32 m po rolni za drugi proizvod; mineralna staklena vuna = 5,4 m po rolni.

2 2 2


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Studija o vremenskom poređenju

URSA je naručila nezavisno ispitivanje o potrošnji vremena kod izolovanja iste površine s različitim materijalima.

Izabrani su bili sledeći materijali:

• Visoko komprimovane rolne mineralne staklene vune

• Nekomprimovane rolne mineralne vune

• Nekomprimovane ploče mineralne vune

Kako bi zaista dobili uporedive rezultate bila su izabrana dva identična objekta u Austriji. Obe kuće su imale istu površinu krova (79,6 m ) koji je bio predmet izolovanja.

2

Studija je ukazala na značajne prednosti u vremenu instalacije komprimovanih rolni mineralne staklene vune URSA u poređenju s drugim nekomprimovanim proizvodima od mineralne vune.



Kod primera testiranja bilo je potrebno 278 minuta da ekipa u kosi krov instalira panele minerlane vune koji nisu komprimovani.

Na jednaku površinu kosog krova instalacija mineralne staklene vune trajala je 145 minute. To ukazuje na nesumnjivu prednost rolni mineralne staklene vune u poređenju sa nekomprimovanim panelima mineralne vune.Iz primera se vidi da smo upotrebom rolni mineralne staklene vune u poređenju s nekomprimovanim panelima mineralne vune uštedeli 48% vremena.

Poređenje sa rolnama nekomprimovane mineralne vune daje kaorezultat uštedu vremena 32 %. To znači da je za istu površinu izolovanja sa mineralnom staklenom vunom potrebno 67 minuta manje.

Rezultati ispitivanja

Rolne mineralne staklene vune Druge rolne Drugi paneli

Vreme (min) 145 212 278

% ušteđenog vremenu

sa mineralnom staklenom vunom n/p 32 % 48 %


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Zaključak

Glavni razlozi ovih značajnih prednostimineralne staklene vune su:

• Rolne mineralne staklene vune mogu se mnogo više komprimovati nego rolne ili paneli drugih mineralnih vuna koje nisu toliko elastične.

Posledica toga je da je za izolaciju iste površine potrebno manjerolni mineralne staklene vune.

To ujedno znači manje pakovanja kojeje potrebno preneti u potkrovlje. Pored toga mineralna staklena vuna je mnogo lakša.

• Ako želimo da pravilno ugradimo mineralnu vunu koja se ne može komprimovati moramo je pre rezanja precizno izmeriti, što zahteva dosta vremena.

• Samoprilagodljiva mineralna staklena vuna sa visokim stepenom komprimovanja ne zahteva precizna merenja, što kod montaže znači veliku uštedu u vremenu.



Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni

Požarne karakteristike

1. Kamena vuna je bolja jer ne gori.

netačno

• Gledano sa stanovišta odaziva na vatru, nema nikakve razlike između mineralne staklene i kamene vune: oba materijala su nezapaljiva (A1).

• Dodavanje obloga sa jedne strane pogoršava tu karakteristiku kod oba materijala u istoj meri.

2. Kamena vuna ima bolju vatrootpornost

netačno

• Vatrootpornost nije karakteristika pojedinog materijala nego građevinske komponente ili sistema instalacija.

• Ove građevinarske komponente su klasifikovane u klase RE130, RE160 i RE190 bez obzira da li se koristi kamena ili mineralna staklena vuna, zbog toga ne postoje razlike vezane uz upotrebu jednog ili drugog materijala.

Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj stakleno j vuni • 155

Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Tačka topljenja

1. Temperatura tačke topljenja je kod kamene vune viša.

tačno , međutim to je nebitno za sva područja korišćenjamineralne staklene vune!

Zgrada se sruši pre nego što se toplotna izolacija istopi!

• Moramo da uzmemo u obzir jasnu razliku između protivpožarnih i vatrootpornih karakteristika materijala.

• Protivpožarni materijali koriste se za zaštitu strukturnih elemenata zgrade (metalni stubovi, itd.) te za tehničke namene (kotlovi, visoko temperaturni cevovodi, itd.).

• Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornostje ključni koncept, pored ostalog to je karakteristika građevinske komponente a ne izolacionog materijala!

• Na ovim područjima upotrebe izolacioni materijal ne štiti strukturu zgrade od vatre odnosno požara ...




Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Odaziv na vatru, vatrootpornost i tačka topljenja

Tačka topljenja čvrste materije je temperatura na kojoj se menja agregatno stanje iz čvrstog u tečno.

Odaziv na vatru je karakteristika materijala, kojom se opisuje kako se materijal ponaša ako je direktno izložen plamenu.

Vatrootpornost je karakteristika građevinskih komponenata: požarna klasa građevinarske komponente (npr. suvomontažne zidne konstrukcije) ne zavisi od tipa upotrebljene mineralne vune nego pre svega od broja gipsanih ploča i preciznosti izrade.

Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornostima ključni značaj. Tu ne postoje bitne razlike između mineralne staklene i kamene vune.

Protivpožarne karakteristike nikako nemaju bitan značaj kad se radi oizolacijama i uštedama energije.

Građevinarske komponente koje sadrže mineralnu vunu dokazano dostižu visoke požarne klase REI, npr. REI 120!. Tu vrednost dostižu i mineralna staklena i kamena vuna.



Gustina i težina

1. Kamena vuna je bolja jer ima veću gustinu

netačno

• Gustina nije bitna za izolacione karakteristike materijala. Kod poređenja izolacionih vrednosti materijala potrebno je pre svega obratiti pažnju na vrednost lambda te na toplotnu otpornost materijala.

• Velika težina nije sinonim za efikasnost. U stvari danas su svi visoko tehnološki materijali i aparati sve lakši (pogledajmo samo bolide)!. Kamena vuna mora da bude barem dva puta teža da bi dostigla jednake karakteristike izolativnosti kao mineralna staklena vuna.



Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Kamena vuna mora da ima bitno veću gustinu za iste izolacione karakteristike

Veća težina ne znači da je izolacija bolja.

Da bi dostigla jednaku lambda vrednost kamena vuna mora da ima skoro duplu gustinu!

0,05

0,045

0,04

0,035

0,030 50 100 150 200

adbmaL Kamena vuna

Upotreba staklene vune u građevinarsvtu

Upotreba kamene vune u tehničke namene

Ispitivanje Švedskog nacionalnog instituta za terstiranje i istraživanje materijala: materijali za toplotnu izolaciju (B.Jonsson), 1995

Staklena vuna kg/m 3

kg


Gustina / težina i dugovečnost

1. Zbog velike gustine kamena vuna ima duži vektrajanja.

netačno

• Ako su materijali pravilno ugrađeni gustina i vek trajanja nisu međusobno povezane karakteristike.

• Ako su uslovi normalni oba će materijala, kamena i mineralna staklenavuna, da traju približno 50 godina.

Gustina / težina i požarne karakteristike

1. Pošto kamena vuna ima veću gustinu u poređenjusa staklenom vunom, ima i, bolju nezapaljivost.

netačno

• Nezapaljivost mineralne staklene i kamene vune je posledica njihovog anorganskog porekla.

• Gustina materijala nije bitna za karakteristiku nezapaljivosti.




1. Karakteristike toplotne i zvučne izolacije nemoguće je udružiti u jednom materijalu.

netačno

• Moguće je da jedan materijal sam poseduje obe karakteristike. Tako je npr. mineralna staklena vuna izolacioni materijal koji nas štiti od hladnoće ili toplote kao i od neželjene buke.

Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni • 161

Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


100

0,1

d/NygE

2m/

NM

GW

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

SW EPS

100

10

1

aPk sR.

m/s2

GW SWGustina kg/m310 100

Modul dinamičke elastičnosti / Otpor protoku vazduha

Kamena vuna je manje elastična od staklene vune pa zbog togaomogućava manje elastične apsorpcije. Za dostizanje istog Rspotrebna nam je bitno veća gustina kod kamene vune.

2. Kamena vuna poseduje bolje zvučno izolovativne karakteristike.

netačno

• Za isti Rs /otpor linearnom strujanju vazduha kamena vuna treba veću gustinu. Upravo zbog toga je njen apsorpcioni elasticitet niži. To znači da morate za isti efekat platiti više.



krutost


Voda / para

1. Staklena vuna apsorbuje više vode od kamene vune

netačno

• Niti jedan od ovih materijala nije hidrofilan što znači da ne apsorbuju vodu.

• Pored toga mineralna staklena vuna proizvedena u URSI sadrži neke dodatke koji je čine vodoodbojnom (hidrofobnom). Ta karakteristika je dobrodošla u nekim područjima upotrebe (npr. ventilisane fasade, sendvič zidovi, itd.).

2. Za mineralnu staklenu vunu potrebna je parna brana

netačno

• Oba materijala od mineralne vune imaju isti nivo difuzije vodene pare, označen simbolom μ.

• Kod oba materijala mora se postaviti parna brana u slučajevima gde se to zahteva (omotač zgrade).


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Stabilnost materijala

1. Kamena vuna je bolja jer je stabiljnija.

netačno

• Ako zbog nepravilne instalacije ili upotrebe vlaga dospe u izolaciju postoji opasnost da izolacija splasne.

• Ako su rukovanje i instalacija pravilni neće se urušiti nijedan od ova dva materijala (kamena ili staklena vuna).



Rukovanje

1. Instalacija kamene vune je jednostavnija.

netačno

• Mineralna staklena vuna se lako reže jer nam nisu potrebne precizne mere.

• Mineralna staklena vuna je elastična i prilagođava se svakoj neravnini.

• Vlakna mineralne staklene vune se ne lome prilikom rada na gradilištu.

• Mineralna staklena vuna zahteva manje truda za prenos do mesta postavljanja.

• Mineralna staklena vuna ima mnogo manje otpada prilikom instalacije nego paneli kamene vune.

Staklena vuna Kamena vuna


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Otpornost na pritisak

1. Mineralna staklena vuna nije otporna na pritisak.

tačno, međutim nebitno ...

• Otpornost na pritisak nema nikakav značaj za glavna područja upotrebe mineralne staklene vune (kosi krovovi, spoljni i unutrašnji zidovi).

• Ako uprkos tome želite ugraditi materijal koji ima visoku otpornostna pritisak, onda je idealan izbor URSA XPS.



Energija / okolina

1. Za proizvodnju mineralne staklene vune potroši se previše energije i dolazi do prevelike emisije CO2.

netačno

• Analizom jedne funcionalne jedinice (definisane kao kvadratni metar sa određenim toplotnim otporom) pomoću testa procene proizvoda u njegovom životnom veku, dobijeni rezultat jasno pokazuje da mineralna staklena vuna pozitivno utiče na okolinu.

• Gledano generalno mineralna staklena vuna uštedi mnogo više energije nego što je potrebno za njenu proizvodnju (243x)*.

• Poređenjem efikasnosti i bilansa uticaja na okolinu mora se uzeti u obzir funkcionalna jedinica. Poređenja na osnovu kg nisu pravilna i suprotna su važećem zakondavstvu.

Eko bilans URSA: CO2

* Ispitivanja instituta Forschungszentrum Karlsuhe: Analiza izolacionog proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova uzimajući u obzir životnu dob proizvoda te troškove manipulacije i ugradnje.

-1 = +121 Ekološki bilans emisije CO2


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?


Energija / okolina

2. Kamena vuna je više "ekološka" jer je izrađena od bazalta.

netačno

• I staklena vuna je mineralna vuna i njena glavna sirovina je kvarcni pesak koji je prirodan materijal, koji se na našoj planeti nalazi unajobilnijim količinama.

Kvalitet vazduha u prostorima

1. Kamena vuna je bolja od staklene vune zbog toga što sadrži manje formaldehida.

netačno

• Neke grupe proizvoda kod obe vrste mineralne vune sadrže male količine formaldehida koje dokazano ne utiču negativno na kvalitet vazduha u prostorijama.


Izvor: Tehnički listovi URSA.


Zdravlje

Evropska direktiva 97/69/CE klasifikuje mineralne vune među nekancerogene materije.

IARC ne klasifikuje biotopne mineralne vune među kancerogene materije.

Biotopnost materije potvređana je zaštitnim znakom EUCEB.

Pored toga izolacija od mineralne vune odgovara Primedbi Q Direktive o opasnim supstancama → nije kancerogena.

Obe mineralne vune podležu istoj Evropskoj direktivi.Biotopne mineralne vune nisu kancerogene.


Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

1. Kamena vuna je "zdravija" jer ne izaziva nastanak raka.

netačno

• Obe mineralne vune podležu istoj Direktivi i deklarisane su kao ne štetne po zdravlje (nekancerogene) jer su obe biotopne.

EVROPSKI ODBOR ZA SERTIFIKOVANJE PROIZVODA OD MINERALNE VUNE


Mineralna staklena vuna omogućava značajno brži i efikasniji rad

• Zbog izuzetne sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna olakšava prenos, merenje, rezanje i ugradnju.

• U poređenju sa drugim konkurentnim materijalima vreme instalacije mineralne staklene vune je kraće za približno 40%.


Zbog čega XPS?

Dali ste znali, da ...?mineralna staklena vuna bitno doprinosi većoj rentabilnosti vašeg posla?

Zbog

čeg

a m

iner

alna

sta

klen

a vu

na?

Ako ste izvođač radova ...


Sadržaj

4.1 Namena poglavlja4.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a4.3 Glavni razlozi4.4 Načini upotrebe4.5 Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u

Zb

og č

ega

XP

S?


Namena poglavljaŠta ćete saznati u ovom delu priručnika?

• Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a.

• Tri glavna razloga za preporuku.

• Izuzetna prikladnost XPS-a za izolaciju obrnutih ravnih krovova i temelja (perimetara zgrade).

• Česta “pogrešna ubeđenja“ o XPS-u.



Zbog čega da odaberete upravo XPS kao izolacioni materijal?

Zbog čega preporučujemo XPS

Zbog čega preporučujemo XPS • 175

Zbog

čeg

a X

PS

?


Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a

XPS je proizvod izuzetnih kvaliteta. Ni jedan drugi izolacioni materijal ne može se uporediti sa XPS-om po pitanju mehaničkih karakteristika.

Na sledećim stranicama ustanovićete da ...

... stoga je URSA XPS proizvod za tehnički zahtevne primere upotrebe kao što su temelji (perimetar) i obrnuti ravni krovovi.

je XPS izolacioni materijal koji jedini kombinuje visoku toplotnu sposobnost izolacije sa izuzetno dobrom čvrstoćom na pritisak, neverovatnu vodootpornost kao i otpornosti na cikluse smrzavanja / odmrzavanja te je naročito jednostavan za ugradnju



Šta je XPS?

Struktura XPS

100 % zatvorena ćelijska struktura XPS

Karakteristike XPS

• Izuzetno dobra toplotna izolacija

• Izuzetna vodootpornost

• Veoma nizak nivo propusnosti vodene pare

• Izuzena otpornost na ponavljajuće cikluse smrzavanja / odmrzavanja

• Veoma visoka otpornost na pritisak

• Jednostva upotreba i ugradnja

• Provereno dug vek trajanja

• Otpornost na koroziju


Zbog

čeg

a X

PS

?


...EPS i PUR?

EPS

Pretežno zatvorena ćelijska struktura sa vazdušnim džepovima

• Dobra toplotna izolacija

• Dobra otpornost

• Jednostvna upotreba i ugradnja

PUR

Više od 90%zatvorena

ćelijska struktura PUR

• Veoma dobra toplotna izolacija

• Otpornost na koroziju

• Jednostvna upotreba i ugradnja



Glavne prednosti XPS-a

XPS ima neuporedivu otpornost na pritisak

XPS je najefikasniji po pitanju apsorbcije vode i ciklusa smrzavanje / odmrzavanje*

XPS poseduje izuzetne toplotno izolacione karakteristike

TOPLOTNAIZOLACIJA

VODOOTPO- RNOST

MEHANIČKE KARAKTERISTIKE

Glavne prednosti XPS-a u poređenju sa drugim čestim izolacionim materijalima


Zbog

čeg

a X

PS

?

* Napomena: od svih ostalih često upotrebljavanih izolacijskih materijala.


Otpornost na pritisak i zatezna čvrstoća su važne karakteristike građevinskih materijala. Predstavljaju podatak o ograničenjima materijala kod dugotrajnih i kratkotrajnih opterećenja.

Glavni razloziMehaničke karakteristike



Otpornost na pritisak

Otpornost na pritisak pokazuje sposobnost XPS-a da izdržikratkotrajan pritisak uz 10% deformacije.

• Deformacija znači smanjenje debljine proizvoda

• Taj kapacitet materijala izražen je u kpa.

• 1 kpa = 0.01 kg/cm2 = 100 kg/m2

CS (10/Y)

URSA XPS NW 250

URSA XPS HR 300

URSA XPS N III 300

URSA XPS NV 500

URSA XPS NVII 700

URSA XPS poseduje takvu otpornost na pritisak koja mu omogućava da bez problema izdrži više tona pritiska po m .2

XPS poseduje fleksibilnost, potrebnu za neravne i nehomogene površine. To znači da nema bojazni da će doći do loma. Lokalna opterećenja dakle apsorbuje lokalnim deformacijama.


Zbog

čeg

a X

PS

?



Poređenje otpornosti na pritisak kod različitih materijala

Otpornost na pritisak (maks.) u kpa

URSA XPS 700

EPSh (hidrofoban) 350

PUR 175

EPS 190

MW 120

Penjeno staklo 1200

XPS ima od svih uobičajenih izolacionih materijala najveću otpornost na pritisak.

182 • Džepni priručnik o izolaci jama

Izvor: Tehnički listovi proizvođača.


Puzanje pod pritisnim opterećenjem

Puzanje pod pritisnim opterećenjem, “CC(i1/i2/y)s” predstavlja kapacitet XPS-a da se odupre stalnim ili dugotrajnim opterećenjima:

• i1 = početna deformacija u %

• i2 = deformacija nakon y godina u %

• y = godine

• s = konstantno opterećenja u kPa

CC (2/1.5/50)

URSA XPS NIII 125

URSA XPS HR 125

URSA XPS NV 175

URSA XPS NVII 250

Primer: CC(2/1,5/50)125= za vreme upotrebe od 50 godina i pod konstantnim opterećenjem od 125 kPa ova pena neće se deformisati više od 2%, a deformacija rastezanja (puzanja) biće manja od 1,5%.


Zbog

čeg

a X

PS

?



Voda i smrzavanje / odmrzavanje. Vlaga u zgradama i efikasnost izolacije

Vlaga u zgradama: deo zgrade može biti izložen vlazi zbog kondenzovanja, apsorpcije vlage iz zemlje ili zbog propuštanja. Svi materijali dolaze u kontakt sa vodenom parom iz vazduha i na taj način apsorbuju određene količine vlage. Za vreme gradnje konstrukcija je izložena velikim količinama vode koju nazivamo i građevinarska vlaga.

Vlaga je neprijatelj broj jedan svakog izolacionog materijala. Sa koeficijentom lambda 10 - 20 puta većim nego kod većine izolacinih materijala voda može da digne vrednost lambda u izolacionom materijalu i snizi njegovu dugoročnu izolacionu efikasnost. Zbog toga je izbor vodootpornog izolacionog materijala od ključnog značaja kod nekih specifičnih namena upotrebe.

Što je apsorbcija vlage manja to će biti manji gubitak toplotnoizolacionih karakteristika materijala.



Vodootpornost i XPS

Vodootpornost: ključna karakteristika koja utiče na dugoročnu sposobnost izolacionog materijala da se odupre prodoru vode.

Zatvorena ćelijska struktura i nedostatak praznina u XPS-uomogućavaju ovom materijalu da se odupre prodoru vlage mnogo više nego bilo koji drugi tip izolacionog materijala.


Zbog

čeg

a X

PS

?


Apsorpcija vode I/II

Apsorpcija vode WL(T) kod potapanja: je sposobnost XPS-a da dok je dugoročno izložen konkatku sa vodom ne menja svoje izolativne karakteristike. Indikator u donjoj tabeli pokazuje procenatapsorbovane vode nakon 28 dana.

URSA XPS NW WL(T)0,7

URSA XPS NIII WL(T)0,7

URSA XPS NV WL(T)0,7

URSA XPS NVII WL(T)0,7

URSA XPS HR WL(T)0,7

Testiranje potapanjem: XPS se testira u vodenoj kupki temperature 23°C.Trajanje testiranja je 28 dana. XPS ne apsorbuje više od 0,7 vol. -% vode.Oznaka CE za apsorbovanje vode kod potapanja shodno standarduEN 1316 4 je WL(T)0,7.




Poređenje XPS sa EPS: uticaj apsorpcije vode na toplotnu provodljivost

0.044

0.043

0.042

0.041

0.040

0.039

0.038

0.037

0.036

0.035

0.034

0.033

0.032

0.031

0.030

Topl

otna

pro

vodl

jivos

t W/m

/k

0.0% 1.0% 2.0% 3.0% 4.0%Apsorpcija vode (%)

maksimalna apsorpcijavode XPS

maksimalna apsorpcijavode EPSh

apsorpcija vodeEPS

EPS EPSh XPS


Zbog

čeg

a X

PS

?

ISO 10456 Građevinarski materijali i proizvodi - Hidrotermičke karakteristike - Tabelarni prikaz početnih vrednosti i postupci za procenu deklarisanih početnih termičkih vrednosti.


Apsorpcija vode kod različitih materijala

Apsorpcija vode kod materijala (maks. vrednosti) u %

URSA XPS 0,7

EPSh 2

PUR 2-3

EPS 3-5

Penjeno staklo 0

XPS ima apsorpciju vode manju od 0,7% što predstavlja daleko najbolju vrednost od ostalih najčešće upotrebljavanih izolacionih materijala.




Apsorpcija vode II/II

Apsorpcija vode WD(V) sa difuzijom: Sposobnost XPS-a da se dugoročno odupre apsorbovanju vode difuzijom.

• Ova karakteristika izražava količinu vode koju proizvod apsorbuje kada je izložen visokoj relativnoj vlažnosti (oko 100% sa jedne strane ploče) i dugoročnom pritisku vodene pare. Testiranje se izvodi za svaku stranu ploče posebno.

• Vrednost je izražena u %.

URSA XPS NW -

URSA XPS N III WD(V)3

URSA XPS NV WD(V)3

URSA XPS NVII WD(V)3

URSA XPS HR WD(V)3

Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično u potpunostionemogućava kapilarnu apsorbciju vode.

G lavni raz lozi • 189

Zbog

čeg

a X

PS

?



Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala

Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala (maks.) vn %

URSA XPS <3

EPSh <5

PUR <8

EPS 5-20

Penjeno staklo 0

U pogledu apsorpcije vode difuzijom , XPS poseduje značajnobolje karakteristike nego EPSh, EPS i PUR.




Prenos vodene pare

Prenos vodene pare/paro-propusnost: bezdimenzioni koeficijent μpredstavlja otpornost materijala na prolaz vodene pare kroz njega.

• Ova karakteristika predstavlja odnos paropropusnosti datog materijala i vazduha istih debljina; Vazduh je najparopropusniji materijal i ima μ = 1.

• Što je vrednost μ niža to je materijal otvoreniji (propusniji) za vodenu paru.

XPS je visoko otporan na prenos vodene pare. Za namene upotrebe u građevinarstvu kod XPS-a nije potrebna dodatna parna brana.

Prenos vodene pare kroz materijal (maks. vrednosti) u μ URSA XPS 80-250

PUR 30-100

EPS 20-100

Penjeno staklo -


Zbog

čeg

a X

PS

?



XPS i ciklusi smrzavanje /odmrzavanje

Smrzavanje / odmrzivanje (FT): opisuje postojanost XPS-a u ekstremnim vremeskim prilikama.

• Smrzavanje / odmrzavanje znači smrzavanje materijala nakon čega sledi odmrzavanje (voda se pretvori u led i nazad iz leda u vodu).

• XPS dostiže nivo 2, što znači da dolazi do smanjenja otpornosti na pritisak za <10% te povećanja apsorpcije vode za <1% nakon 300 ciklusa smrzavanja / odmrzavanja.

URSA XPS NIII FT2

URSA XPS NV FT2

URSA XPS NVII FT2

URSA XPS HR FT2

XPS je termootporan i zadržava oblik. Koristi se u temperaturnomrasponu od -50 °C do +75 °C.




Uticaj smrzavanja / odmrzavanja na apsorpciju vode i na otpornost na pritisak

Smrzavanje / odmrzavanje (FT): Materijali mogu biti izloženi različitim ciklusima smrzavanja / odmrzavanja. To može imati uticaj na neke bitne karakteristike materijala.

XPS ima bolje karakteristike nego EPSh,EPS i PUR po pitanju reakcije na izloženost ciklusima smrzavanja/odmrzavanja

Absorpcija vodene pare obzirom na cikluse odmrzavanja/smrzavanja po materijalima u %

Promene otpornosti na pritisak prema cikl. odmrzavanje / smrzavanje u %

URSA XPS <1 <10

EPSh <10 <20

PUR <15 <20

EPS 10-20 <20

Penjeno staklo 0 0

* FPX: informacija o izolaciji perimetra.Izvor: Tehnički listovi proizvođača.


Zbog

čeg

a X

PS

?


Toplotna provodljivost: Toplotna provodljivost λ ,pokazujesposobnost materijala da provodi toplotu.

Što je λ niža materijal ima bolje karakteristike toplotne izolacije

Toplotna provodljivost različitih izolacionih materijala.

URSA XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike.Ovaj materijal svoje karakteristike zadržava i nakon njegovog izlaganja ekstremnim uslovima: pritisku, vlazi i temperaturi.

Toplotne karakteristike - XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike

194 • Džepni priručnik o izolac i jama

0.08

0.07

0.06

0.05

0.04

0.03

0.02

0.01

0.00

Topl

otna

pro

vodl

jivos

t

Aerogelovi PUR/PIR URSA XPS EPSh EPS GW SW Penjeno staklo

0.0100.003

0.035

0.022

0.045

0.037 0.0450.030

0.0450.032

0.070

0.0450.038

0.029

0.040

0.032



Efikasnost i trajnost ravnih krovova zavisi od različitih faktora uključujući i položaj izolacije u njegovoj konstrukciji.

Ako je izolacija postavljena ispod strukturne ploče (hladna krovna konstrukcija), struktura će da ostane hladna zato postoji opasnost kondenza; takve krovne konstrukcije nisu preporučljive.

Kod izolacije iznad strukturne ploče a ispod vodootpornog sloja (topla krovna konstrukcija) značajno se smanjuje opasnost od nastanka kondenza. Međutim, pošto je vodootporni sloj toplotno izolovan od ostalog dela krovne konstrukcije izložen je velikim temperaturskim razlikama te stoga posledično i opasnosti od prebrzog starenja.

Područja upotrebeIzolacija ravnog i obrnutog ravnog krova

Kod obrnutog ravnog krova taj problem smo rešili postavljanjemtoplotne izolacije iznad vodootpornog sloja, održavajući ga tako na približno konstantnim temperaturama koje su blizu temperaturaunutrašnjosti zgrade, te smo ga tako zaštitili od štetnogdejstva UV zračenja i od mehaničkih oštećenja.

sloj za popločavanje na nosačima

krovnahidroizolacija

šljunak

sloj za filtriranjetoplotna izolacija (ekstrudirani polisteren)

Područja upotrebe XPS-a • 195

Zbog

čeg

a X

PS

?


Primeri upotrebe URSA XPS kod obrnutih ravnih krovova

Neprohodni krov (šljunak)

Obrnuti ravni krovovi

Prohodni krov

Zeleni krov / Krovna bašta Platforma za parkiranje



Izolacija obrnutog ravnog krova:

• mora da bude dobar toplotni izolator

• mora da poseduje dobru otpornost na pritisak

• ne sme da apsorbuje vodu

• ne sme da bude osetljiva na česte cikluse smrzavanja / odmrzavanja

• mora da podnosi opterećenje - manipulacije na njenoj površini

• mora dugoročno da štiti hidroizolacioni sloj

• mora da bude nerazgradljiva

Zahtevi kod izolacije obrnutog ravnog krova

Samo XPS odgovara svim navedenim kriterijumima!

ukratko

Nač in i upotrebe XPS • 197

Zbog

čeg

a X

PS

?


Izolacija temelja - perimetar

Izolacija koja dolazi u kontakt sa zemljom izložena je ekstremnim uslovima:

• Dugotrajna izloženost vodi

• Visoka vlažnost zemlje

• Smrzavanje / odmrzavanje

• Kisela zemlja, razvoj buđi i gljivica

• Razgradnja ili korozija

Navedeni faktori okoline mogu značajno da umanje efikasnost izolacije.

XPS je neosetljiv na uticaj zemlje i vode i zato kod izloženostitakvim uslovima ne gubi svoje izolovativne karakteristike.

XPS je idealan za izolaciju temelja

198 • Džepni priručnik o izolacijama


XPS je izolacioni materijal koji u sebi kombinujekarakteristike dobre toplotne izolacije, izvanrednuotpornost na pritisak, odličnu vodootpornost i otpornostna česte cikluse smrzavanje /odmrzavanje kao ijednostavnu upotrebu.

Glavne prednosti XPS-a

XPS poseduje jako dobru otpornost na pritisak sa kojom ne mogu da se porede iste karakteristike bilo kojeg drugog izolacionog materijala.

XPS od svih izolacionih materijala poseduje najbolje karakteristike po pitanju apsorbcije vode i otpornosti na česte cikluse smrzavanje / odmrzavanje

XPS ima veoma dobre karakteristike toplotne izolacije

Samo XPS istovremeno ispunjava sve zahteve. Upravo zbog toga je URSA XPS idealan materijal za izolaciju obrnutih ravnih krovova, temelja kao i podova koji su izloženi velikim pritiscima.

Nač in i upotrebe XPS • 199

Zbog

čeg

a X

PS

?


Česta pogrešna ubeđenja o XPS-uXPS i EPS

1. EPS je jeftiniji od XPS-a iako ima iste karakteristike i jednaku efikasnost.

netačno

• XPS ima bolje karakteristike u pogledu otpornosti na pritisak, vodootpornost i otpornosti na česte ciklusesmrzavanje / odmrzavanje. Pored toga ima veomadobre karakteristike kao toplotna izolacije.

• Kod tehnički zahtevnijih namena, kao npr. kodizolacije temelja ili obrnutih ravnih krovova, upotreba XPS-a je idealno i cenovno bolje rešenje s’obzirom na prednosti koje nudi.



XPS i okolina

1. XPS je materijal koji loše utiče na okolinu

netačno

• XPS nema negativnih utjicaja na okolinu.

• Pre svega XPS je koji se 100% reciklira. materijal

• Ušteda energije i smanjenje emisije CO2 gasova u okolinu, za vreme exploatacije ugrađenog XPS-a, daleko su veće (za više od 100 puta) od energije potrošene na proizvodnju materijala i emisije CO2 u procesu proizvodnje istog.

• Kao primer navodimo da u novoj zgradi, izolovanoj sa 16-18 cm debelim slojem XPS-a, možemo da uštedimo godišnje 343 kWh/m . U starijim kućama sloj od 10 - 16 cm, pričvrćen između tavanice i konstrukcije, godišnje može da uštedi između 94 i 103 kWh/m .

2

2

* Izvor: PlasticsEurope.

Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u • 201

Zbog

čeg

a X

PS

?


XPS i okolina

2. XPS se ne može reciklirati

netačno

• XPS je izrađen od polistirenske smole koja je termoplastičan materijal. To znači da se može topiti i ponovno upotrebiti u proizvodnom procesu za izradu nove XPS izolacije.

• Činjenica je, da postrojenja za izradu XPS ne proizvode praktičnonikakve otpatke ili otpadni materijal, zahvaljući tome što realno100% industrijskih otpadnih ploča XPS-a može da se samelje ipretopi u polisterensku smolu i ponovno koristi u proivodnom procesu.



XPS i okolina

3. Kod proizvodnje XPS-a koriste se gasovi staklene bašte

tačno, međutim samo gasovi neutralnog dejstva na okolinu

• URSA XPS ne sadrži najštetnije gasove CFC ili HCFC (freoni); u većini slučajeva radi se o dodavanju CO .2

• Kao što smo već naveli uštede CO2 za vreme životnog veka XPS ploče uveliko premašuju emisiju CO2 koja nastaje za vreme proizvodnje i ugradnje.

Česta pogrešna ubeđenja o XPS -u • 203

Zbog

čeg

a X

PS

?


XPS i zvučna izolacija

1. Materijal XPS je bolji zvučni nego toplotni izolator.

netačno

• XPS poseduje jako dobre karakteristike, upotrebljive namnogim područjima. Međutim XPS nije materijal namenjen zvučnoj izolaciji. Činjenica je međutim, da za specifična područjaupotrebe XPS-a karakteristike zvučne izolacije nisu ni potrebne.

• Ako želite ugraditi dobru zvučnu izolaciju preporučujemo vamupotrebu mineralne staklene vune URSA GLASSWOOL koja poseduje izvanredne karakteristike kao zvučna izolacija.

XPS i protivpožarne karakteristike

1. XPS doprinosi širenju požara

netačno

• Pravilno ugrađene XPS ploče ne utiču na protivpožarne karakteristike građevinskih komponenata.

• URSA XPS je otporan na vatru i njegove protivpožarne karakteristike su usklađene sa važećim propisima i zakonodavstvom na tom području.



XPS i voda

1. Rad sa XPS-om šteti zdravlju

netačno

• XPS odgovara svim zahtevima za očuvanje zdravlja i zaštite radnika prillikom ugradnje. Radnici ne moraju da nose posebnu zaštitnu opremu jer za vreme instalacije izolacionog materijala nisu izloženi štetnim uticajima po zdravlje.

1. Ako nam je potreban vodootporan izolacioni materijal ne znači da moramo upotrebiti XPS. Naše zahteve zadovoljiće i EPS.

netačno

• Vlaga je neprijatelj broj jedan bilo kojeg izolacinog materijala. Sa vrednošću lambda koja je 10 do 20 puta veća nego kod drugih izolacionih materijala voda može da poveća vrednost lambda i tako smanji dugoročnu izolacionu efikasnost kod izolacionih materijala. Zbog toga je od ključnog značaja da se odabere vodootporan izolacioni materijal

• Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično onemogućavakapilarnu apsorpciju vode. Apsorpcija vode materijala EPS je u poređenju sa materijalom URSA XPS barem 4 do 7 puta veća.

XPS i zdravlje (sigurnost)

Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u • 205

Zbog

čeg

a X

PS

?

dzepni_prirucnik-sve o izolaciji - ursa

Documents