dveri srpske - republika srpska krajina

Република СРпСка

кРајинапРедиСтоРија

СтваРањебоРба

издаја и СломпРогон и злочин

збег који тРајебудућноСт

поводом 15 година од Олује

часопис за националну културу и друштвена питања

Год. XII, број 46, 2/2010, Бе о град Излази на Крстовдан 2010. године200 дин / RS 5km / 5 eur / 7 usa / 10 aud

2/2010 l Двери српске l 1

часопис за националну културу и друштвена питањаГодина 12 БроЈ 46 БеоГрад, крс товдан 2010. л.Г. цена 200 дин

Дверисрпске, ча со пис за на ци о нал ну кул ту ру и дру штве на пита ња, упи сан је у ре ги стар јав них гла си ла 21. мар та 2003. годи не под редним бро јем 3535. ча со пис је гла си ло удру же ња гра ђа на срп ски са бор Двери и из ла зи че ти ри пу та го ди шње. пр ви број иза шао је са вин да на 1999. го ди не, као на ци о нал но гла си ло сту де на та ср би сти ке не по сто је ће ка те дре за ср би стику Фило ло шког фа кул те та уни вер зи те та у Бе о гра ду.Оснивачи: оливера дуњић, Бра ни мир не шић и Бо шко обрадо вић

Редакцијскисавет: вла дан Гли шић, ра до ван твр ди шић, са ша Бон џић, сре тен Јо кић, да ни ло твр ди шић, Јо ван Ђор ђе вић, зоран ра до ји чић, Бошко обрадовић и Бранимир нешић (главни и одговорни уредник)Редакција: даринка тврдишић, Јелена Будимировић, Мар ко Жив ко вић, Ми лош при ца, ли ди ја Гли шић, Маша

вујановић, Горан игић, владица Живановић, ви шња костић, ни ко ла Ма рин ко вић, оливера дуњић, Гордана станковић, ана Марија чорбић, ратомир крстић и срђан ного; Лектура:лингвистички сервис; Фотографија на насловној страни: Жорж скригин, Мајка кнежпољка, 1944; Преломиприпрема:Bramarproduction; Секретарредакције: душица Бојовић; Дистрибуција: владан димитријевић; Маркетинг:Југослав тајићАдресаредакције:вишеградска 61/11, 11000 Бе о град Контакттелефон:011/2687897 E-mail: in fo dve ri @ve rat.net Интернетпредстављање: www.dverisrpske.comШтампа: штампарија Манастира Градац, Бе о град

УВОДНО СЛОВО02 Лидија Глишић,

Олуја - зло чин ко ји тра је 04 Бошко Обрадовић,

Срп ска Уни ја

ПРЕ ОЛУЈЕ08 Ми лан Чет ник,

По че так и крај Кра ји на12 Живорад Јанковић,

Сло вен ске (у)кра ји не14 Рат ко Дми тро вић

Зло је по че ло про ме ном ве ре

16 Ва си ли је Ђ. Кре стић, О вре ме ну на стан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

19 Милојко Будимир, Судбина Ср ба из Срп ске Кра ји не и Хр ват ске од кон сти ту тив но сти до из бје гли штва

21 Мар ко Жив ко вић, Брат ство до кр ви

25 Др Ни ко ла Жу тић, Ве ли ко хр ват ска же тва срп ске на род не њи ве 1939, 1941, 1945. и 1991.

30 Др Мом чи ло Ди клић, По ти ра ње срп ског иден ти те та у Хр ват ској од 1945. до 1990.

ОЛУЈА33 Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на,

Хро ни ка Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не

46 Курт Кепрунер, Лу ци ја или Све ћа у про зо ру

47 Пре драг Р. Дра гић Ки јук, Ани хи ла ци ја Ср ба: Ка ко је уни ште на Кра ји на

56 Др Ду ши ца Бо јић, Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олуја - ав густ 1995. (пре ма из ја ва ма прог на ни ка)

61 Др Све то зар Ли ва да, Срп ско пи та ње у Ре пу бли ци Хр ват ској

62 Ми лан Бу ди мир, МПРИ у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991-1995

64 Сло бо дан Јар че вић, Су шти на пла на Z-4

67 Проф. др Сми ља Авра мов, По че так и крај Кра ји на

ПОСЛЕ ОЛУЈЕ72 Ср ђа Триф ко вић,

Не на у че не лек ци је јед не срп ске тра ге ди је

74 Са во Штр бац, Ге но цид на ак ци ја Олуја - удру же ни зло чи нач ки по ду хват

77 Ми ло рад Бу ха Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га

81 Вла да Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не, Ме мо ран дум о Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни

86 Милојко Будимир, Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват ске

88 Драгољуб Анђелковић, Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти ја

ПОГОВОР93 Вла дан Гли шић,

Но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би не

2 l Двери српске l Крстовдан 2010. л. Г.

24 Срп ска Уни ја УВОДНО СЛОВО

Ако је дан на род исти исто риј ски до га ђај обе ле жа ва као на ци о налну тра ге ди ју а дру ги га сла ви као

на ци о нал ни пра зник, го то во гро теск но зву чи да пред сед ни ци тих на ро да ви ше не го ср дач но раз ме њу ју по кло не у опуште ној ат мос фе ри бе о град ских ка фи ћа, ле жер но од ма ху ју ћи Бе о гра ђа ни ма. да ле ко од то га да је овај су срет тре ба ло из бе ћи, са мо се не ки ма од нас чи ни ло да га је тре ба ло све сти на ме ру зва нич не по се те без пре те ра не ср дач но сти ко ја је на мо мен те де ло ва ла па те тич но. по го тово ка да се има у ви ду да је са мо пет на естак да на ка сни је, 5. ав гу ста, на све ча ности по во дом обе ле жа ва ња пет на е сто годи шњи це Олује, хр ват ског „да на по бе де“, та ди ћев гост хр ват ски зло чин над ср бима у ак ци ји Олуја, на звао „ча сном по бедом ко ја не да је пра во на осве ту“. ни јед ном реч ју ни је по ме нуо 2000 уби је них и пре ко 200 хи ља да про те ра них ср ба са под руч ја Хр ват ске, ко ли ко их је страда ло у та 84 са та зло чи нач ког по ду хва та на зва ног Олуја. он да се она ат мос фе ра са бе о град ских ули ца пет на е стак да на ра ни је учи ни ла као још јед но не по требно и крај ње по ни жа ва ју ће снис хо ђе ње срп ског пред сед ни ка хр ват ском, а то пао при јем под гре јан лет њим да ном, као још је дан не при ме рен по тез ср би је.

оста ви мо ли се овог про тив при род ног оп ште ња два пред сед ни ка, оста ју нам за мр зну ти осме си при по нов ном са гледа ва њу по сле ди ца вој не ак ци је Олујако јој Дверисрпске по све ћу ју овај број. вра ћа ње те ма ма гур ну тим на мар ги не дру штве ног, и пре све га, др жав ног инте ре со ва ња, је дан део јав но сти ту ма чи као на шу же љу да по но во бу ди мо успава не сит не и круп не де мо не про шлости, да не по треб но пр стом по ка зу је мо на зло чи не пре ма ср би ма ко ји ма је 20. век остао бре ме нит то ли ко да нам пр ва де це ни ја но вог ми ле ни ју ма про ла зи у по ро ђај ним му ка ма прет ход ног. на тренут ке чо век за и ста по же ли да окре не гла ву, да Ја се но вац, „бље ско ве“ и „олу је“ сме сти у про шлост, и мо жда би то и учинио ка да не би имао ис ку ство бу дућ ности ко ја се увек уко па ва ла у не на у че ним исто риј ским ро во ви ма ола ко од ба ци ване са да шњо сти.

пет го ди на ра ни је, на де се то го дишњи цу срам ног срп ског ег зо ду са ко ји је из ве ла хр ват ска вој ска, уз одо бре ње и по др шку на тоа, у са рад њи са сна га ма Хр ват ског ви је ћа од бра не и ар ми је БиХ, са во штр бац, пред сед ник до ку мен таци о ноин фор ма тив ног цен тра „ве ри тас“ за вр шио је наш раз го вор кон ста та ци јом да се ср би за исти ну мо гу из бо ри ти са мо

при ку пља њем до ка за јер на ша бит ка је бит ка ар гу мен ти ма. оту да, на пет на е стого ди шњи цу срп ског стра да ња у кра ји ни, сма тра ли смо да нас упра во не за ин тере со ва ност, нај бла же ре че но, др жав не и на ци о нал не по ли ти ке оба ве зу је да још јед ном ука же мо на чи ње ни це, на ста ти сти ке, на по тре сна све до чан ства тог не за пам ће ног ет нич ког чи шће ња у евро пи на из ма ку 20. ве ка. при том, овај број је упу ћен пре све га ср би ма из мати це, они ма ко ји пла ни ну кућ ног пра га ни су пре га зи ли, они ма ко ји ни су осе ти ли не из ве сност пу та за о гр ну ти це ра да ма ка ми о на, нај ло ни ма трак тор ских при коли ца, они ма ко ји би про шлост да све ду на ме ру сво је са да шњо сти.

као што су нас број ни исто риј ски дога ђа ји обе ле жи ли та ко да смо и вре ме по че ли да ра чу на мо њи ма, као тач ка ма раз два ја ња „оног пре“ и „оног по сле“, та ко је и овај број по де љен на три де ла. у пр вом де лу Преолује, са бра ни су тексто ви ко ји го во ре у узро ци ма чи ја је после ди ца кра јин ска стра хо та, о исто ри ји срп ске кра ји не и кон сти ту тив но сти српског на ро да ко ји је од дав ни на на се љавао те кра је ве, као и и срп скохр ват ским од но си ма пре и по сле свет ских ра то ва, све до 90тих ко је су нас уве ле у Олују. Хро но ло ги ја до га ђа ја у то ку са ме ак ци је,

Лидија Глишић

Олуја - зло чин ко ји тра јеДа ли су три да на бо рав ка Та ди ће ве по ро ди це о тро шку хр ват ске др жа ве до вољ но ве ли ко ду шан гест због ко га тре ба да за бо ра ви мо три сто ти не хи ља да Ср ба ко ји већ 5 400 да на не бо ра ве у сво јим до мо ви ма у Хр ват ској, зна ће они ко ји са сме шком одо бра ва ју овај ли це мер ни ди пло мат ски по тез хр ват ске др жа ве ко ја још ни шта озбиљ но ни је учи ни ла да се из бе гли це вра те сво јим ку ћа ма


по за ди на до га ђа ја, све до чанства пре жи ве лих и прог наних пред ста вља ју цен трал ни део бро ја.

и на кра ју, Послеолује, ка ко је на зван тре ћи део те ма та, за пра во је под се ћање на ви ђе ни тран спа рент Олуја-злочинкојијоштраје. Јер, ако са мо на тре ну так иза ђе мо из на мет ну тих историј ских окви ра прет ход ног, ово вре ме ног и сле ду ју ћег, и вре ме са гле да мо у свој ње го вој не пре ки ну тој све обу хват но сти ка ко би тре ба ло као озби љан на род да се огле да мо, он да нам на ши су на род ни ци под сМБ цера да ма упра во про ла зе под про зо ри ма, он да је ме ра њихо ве не сре ће ме ра на ше равно ду шно сти, он да се Олујаде ша ва са да, овог тре нут ка, он да се ми, по ву че ни у ду бину днев них бо ра ва ка сво јих жи во та по но во оглу ша ва мо о исти ну ко јој ни ко ни је од редио вре мен ско ис хо ди ште. и за и ста, ако би смо за ми сли ли на ше исто риј ско трајaње као јед ну тач ку у ко јој се сре ћу про шло, са да шње и бу ду ће, он да су тек сто ви ко ји сле де сво је вр стан днев ник, јед новре ме но зби ва ње са на шим тре нут ним по сто ја њем ко ји во ди мо да би нас днев ничким де та љи ма под се ћао да озбиљ ном на ро ду било, јесте и биће увек на ди ла зе по је дин ца, па и сам на род у за да том вре мен ском окви ру.

ако се вра ти мо на по че так, на лет њу „си је сту“ од но са два пред сед ни ка, не мо же мо да не спо ме не мо бо ра вак тади ће ве по ро ди це у лет њој ре зи ден ци ји Јо си по ви ћа на Бри о ни ма. ко лум ни ста за гре бач ког Глобуса је пово дом то га от при ли ке на пи сао да ће сви до бро на мер ни гра ђа ни са сим па ти ја ма гле да ти на овај гест, док се од де сни ча ра мо же сва шта оче ки ва ти. не знам да ли је ту ми слио и на ре дак ци ју овог ли ста али сам се осе ти ла про зва но за то што и је сам „ко је шта” по ми сли ла. на при мер, по ми сли ла сам на Бри он ске тран скрипте са са стан ка вој ног и по ли тич ког вр ха Хр ват ске, одр жа ног 31. ју ла 1995. го дине, уочи ак ци је Олуја, ко ји пред ста вља ју ујед но и глав ни до каз про тив хр ват ских ге не ра ла у про це су ко ји још тра је пред Ха шким три бу на лом. та ко ђе сам се се тила и којештарије „да ср бе тре ба уда ри ти та ко сна жно да не ста ну“, ка ко је ре као у

по ме ну тим острв ским тран скрип ти ма та да шњи хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман.

да ли су три да на бо рав ка та ди ће ве по ро ди це о тро шку хр ват ске др жа ве довољ но ве ли ко ду шан гест због ко га тре ба да за бо ра ви мо три сто ти не хи ља да ср ба ко ји већ 5 400 да на не бо ра ве у сво јим до мо ви ма у Хр ват ској, зна ће они ко ји са сме шком одо бра ва ју овај ли це мер ни ди пло мат ски по тез хр ват ске др жа ве ко ја још ни шта озбиљ но ни је учи ни ла да се из бе гли це вра те сво јим ку ћа ма.

у тој по пла ви од глу мље них ге сто ва и ма ни ра, те јеф ти не бал кан ске ма ло

гра ђан шти не ко ја би нас ваљ да тре ба ло учи ни ти „све том“, овај, као и сви претход ни бро је ви Двери, наш су скро ман от клон од тре нут не др жав не уобра зи ље да оно о че му власт не при ча то и не посто ји. Јер, мо гло би да на ру жи не ве што на шмин ка но ли це зва нич не срп ске поли ти ке али и оне тзв. опо зи ци о не та ко удоб но тран све стит ски по зи ци о ни ра не.

али, ако и два де се то го ди шњи цу од погро ма са че ка мо у истом от кло ну, ако се меј кап и та да бу де сли вао низ ли це на ше зва нич не по ли тич ке сце не, за то што је ли це оста ло не у ми ве но не ће би ти кри ви они, већ сви ми.

ЕтничкочишћењеСрбаизРепубликеСрпскеКрајине

Лежерно,безкравата,ћаскањенахрватскојјахти


УВО

ДН

О С

ЛО

ВО Бо шко Об ра до вић

Ниевропска,ниватиканска,нитурска,него

Срп ска Уни јаИсто риј ско пам ће ње и по ли тич ко под се ћа ње на по сто ја ње РСК до са мо пре 15 го ди на, ка да је угу ше на здру же ним зло чи нач ким деј стви ма хр ват ске вој ске, а уз ло ги стич ку по моћ НА ТО-пак та, го то во да је из бле де ло и не ста-ло. Скуп шти на и вла да РСК у из гнан ству ни су при зна те ни у Бе о гра ду, а ка мо ли да је по мен РСК при су тан у ме ђу на род ној јав но сти и по ли тич ким ин сти ту ци ја ма свет ске за јед ни це

Српскинародданас

Племемојесноммртвијемспава би ла би са свим од го ва ра ју ћа пе снич ка де фини ци ја ак ту ел ног ду хов ног и на ци о налног ста ња срп ског на ро да. са јед не стране огро ман исто риј ски умор, ко ји се рефлек ту је у свим жи вот ним сфе ра ма – од ду хов но сти и мо ра ла, пре ко де мо гра фи је и кул ту ре до еко но ми је и др жа во твор ности – а са дру ге не спо соб ност ин те лек туал не и по ли тич ке ели те за би ло ка кву наци о нал ну ви зи ју и про грам. Је ди на констан та по след њих не што ви ше од пе десет го ди на је сте дез ин те гра ци ја срп ског на ро да, и то по свим ша во ви ма је зич ких, кул тур них, цр кве них и ет нич ких те ри тори ја, као и од су ство на ци о нал ног пла на и стра те ги је.

рас ту ра ње срп ског на ци о нал ног иденти те та у ње го вим еле мен тар ним ка те гори ја ма ве ре, је зи ка, пи сма, исто ри је, култу ре и др жав но сти не пре ста је, и мо же мо ре ћи да жи ви мо јед но вре ме но вог тито и зма, као ду ха вре ме на ко ји је пре позна тљив упра во по об ра чу ну са срп ским на ци о нал ним иден ти те том. у бро зов ској па ра диг ми, ко ја се на Бал кан по но во враћа на ве ли ка вра та, тре ба сло ми ти срп ски на род, оку пи ра ти ње го ву ели ту и на ци онал не ин сти ту ци је и ње го ве иден ти тетске те ри то ри је по де ли ти из ме ђу су седних на ци ја и др жа ва, ме ђу ко ји ма је неко ли ко пот пу но су штин ски не по сто је ћих – по што не ма ју дру гог иден ти те та из у зев кон вер тит ског. по себ ну сту ди ју, без ко је се не мо же раз у ме ти исто ри ја Бал ка на, тре ба ло би по све ти ти ства ра њу од ре ђеног бро ја но во бал кан ских на ци ја на одри ца њу од срп ског на род но сног иден тите та, од но сно на тој нео бич ној чи ње ни ци да се но ви иден ти тет гра ди ис кљу чи во на ра ту про тив ста рог, срп ског на ци о нал ног иден ти те та, из ко га се по ти че и ко ји је у про те клих не ко ли ко ве ко ва, а по себ но у

по след њих 100 го ди на, на пу штен ми лом или си лом.

тек уз по моћ по зна ва ња ин спи ра то ра, ре а ли за то ра и ре зул та та свих на уч них, кул тур них, ду хов них и по ли тич ких експе ри ме на та ура ђе них кроз ову ла бо ра тори ју но вих иден ти те та мо же мо раз у ме ти ак ту ел ни бал кан ски мо ме нат, из че га може усле ди ти по у зда но пред ви ђа ње будућ но сти овог по ли тич ки увек тру сног ре ги о на.

Регионданасре ги он у ко ме ср би жи ве да нас би се

нај тач ни је мо гао де фи ни са ти као америч ки про тек то рат ко ји те жи ка учла њењу у европ ску уни ју. узи ма ју ћи у об зир са да већ оп ште по зна ту чи ње ни цу да, са јед не стра не, аме ри ка и европ ска уни ја по сте пе но гу бе ге о по ли тич ке по зи ци је и има ју све ма ње сна ге да за др же пре судан ути цај на ре ги он, по треб но је уочи ти да, са дру ге стра не, ра сту ам би ци је одре ђе них ста рих бал кан ских за во је ва ча, као што су ва ти кан и тур ска, или ло калних мла дих на ци ја и др жа ва у успо ну, као што је шип тар ска или хр ват ска. по ста је ви дљи во да ре ги он че ка ју пре ра спо де ла ге о по ли тич ког ути ца ја стра них фак то ра и пре о ри јен та ци ја до ма ћих ели та ка новим цен три ма мо ћи, ме ђу ко је сва ка ко тре ба ра чу на ти и ру ску фе де ра ци ју, ко ја се та ко ђе, по себ но на при вред ном пла ну, уве ли ко вра ти ла на Бал кан. у све му то ме ла ко се мо же по ста ви ти пи та ње одр живо сти но ви јих др жа во ли ких тво ре ви на, ка кве су го то во све бив ше ју го сло вен ске ре пу бли ке и по кра ји не, а по себ но Бо сна и Хер це го ви на, цр на Го ра, Ма ке до ни ја или ко со во и Ме то хи ја.

пи та ње свих пи та ња је сте, да кле, да ли ће наш ре ги он оста ти под аме рич ким про тек то ра том, по ста ти европ ска, ва тикан ска, шип тар ска, Хр ват ска, тур ска или ру ска уни ја, или ће из ме ђу ових ве ли ких си ла и њи хо вих но вих – ста рих са те лит

ских др жа ва на Бал ка ну би ти по де љен на не ко ли ко сфе ра ути ца ја. у овом ко лопле ту ин те ре са кре та ће се и ре ша ва ње суд би не срп ског на ро да, а у овом ча су, упр кос ту жносме шним по ку ша ји ма држа ве ср би је да се пред ста ви као ли дер у ре ги о ну, у свим овим ге о по ли тич ким ком би на ци ја ма ниг де не ма спо ме на ср ба и срп ских на ци о нал них ин те ре са.

шта год да бу де бу дућ ност ре ги о на, она ће из но ва би ти ис пи си ва на на жи вом тки ву срп ског на ро да ши ром Бал ка на и на срп ским ве ков ним ет нич ким те ри тори ја ма.

СрпскеземљеиСрбиурегионуданас

ред би био да ана ли зу ста ту са срп ског на ро да и др жа ве на Бал ка ну поч не мо од пр ве срп ске др жа ве по сле 1918: ре публи ке срп ске кра ји не. ове го ди не обеле жа ва мо 15 го ди на од Олује, нај ве ћег ет нич ког чи шће ња у са вре ме ној евро пи по сле дру гог свет ског ра та, ка да је не коли ко сто ти на хи ља да ср ба у ср цу евро пе про те ра но са сво јих кућ них ог њи шта, а да се у њих до да на да на шњег ни је врати ло. ср би су у не за ви сној др жа ви Хрват ској и да ље гра ђа ни дру гог ре да, а по вра так, вра ћа ње ста нар ских пра ва и за по сле ње су људ ска пра ва ко ја су им од стра не хр ват ске си сте мат ски оне мо гу ћена до мо строј ним си сте мом. исто риј ско пам ће ње и по ли тич ко под се ћа ње на посто ја ње рск до са мо пре 15 го ди на, ка да је угу ше на здру же ним зло чи нач ким дејстви ма хр ват ске вој ске, а уз ло ги стич ку по моћ на топак та, го то во да је из бле дело и не ста ло. скуп шти на и вла да рск у изгнан ству ни су при зна те ни у Бе о гра ду, а ка мо ли да је по мен рск при су тан у ме ђуна род ној јав но сти и по ли тич ким ин ститу ци ја ма свет ске за јед ни це. Хр ват ској гено цид ној др жа ви мо ра се при зна ти успешно оба вљен по сао, за ко ји ни је би ла до кра ја спо соб на чак ни пр во бит на ндХ,


ко јој Хи тле ров но ви европ ски по ре дак, у ко ме ни је би ло ме ста за ср бе, дао пот пуно од ре ше не ру ке. по ста вља се пи та ње у ка квом но вом европ ском и свет ском порет ку жи ви мо кад је у ње му би ло мо гу ће оно што ни је би ло мо гу ће у Хи тле ро во до ба, и да ли то зна чи да у овом по рет ку за ср бе има још ма ње ме ста.

по себ но је и нај дра ма тич ни је пи та ње шта у том кон тек сту већ 20 го ди на ра ди бив ша ју го сло вен ска ре пу бли ка ср би ја, ко ја је у пот пу но сти за бо ра ви ла да без пре вен ци је ге но ци да – кроз се ћа ње на стра да ња у Ја дов ну, Ја се нов цу и ндХ у це ли ни, па све до Олује – не ма оп станка срп ском на ро ду. и шта је та иста БЈр ср би ја у по след њих 15 го ди на ура ди ла да се пред све том и у не за ви сној др жави Хр ват ској по ста ви пи та ње ре пу бли ке срп ске кра ји не и до 1991. л. Г. срп ског кон сти ту тив ног на ро да у БЈр Хр ват ској?

ре пу бли ка срп ска, дру га срп ска држа ва по сле 1918, ус пе ла је оно што рск ни је – да пре жи ви и пре тра је. по сто ја ње рс га ран ту је деј тон ски спо ра зум, и она је ове го ди не по ста ла пу но лет на, што предста вља нај ве ћу срп ску исто риј ску по бе ду у по след њих 20 го ди на, као и до каз да је срп ске др жа во твор не ка па ци те те мо гу ће очу ва ти и у нај те жим исто риј ским околно сти ма, ка да су нам све ве ли ке свет ске си ле би ле не на кло ње не и ка да смо би ли из ло же ни санк ци ја ма, бом бар до ва њу и отво ре ној по мо ћи свим дру гим стра нама у рат ном су ко бу на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је. ре пу бли ка срп ска се да нас на ла зи пред стал ним оп ту жба ма да је ге но цид на тво ре ви на и пла но ви ма да је тре ба уки ну ти, а ср бе уто пи ти у ве шташки уни тар ну БиХ.

на дру гој стра ни, ср би у Фе де ра ци ји, у дру гом ен ти те ту БиХ, као и на ни воу зајед нич ке др жа ве, тр пе дис кри ми на ци ју, ко ја је по себ но из ра же на кроз не мо гућност по врат ка ср ба у Фе де ра ци ју, као и не рав но прав ност сва три кон сти ту тив на на ро да при ли ком за по шља ва ња у држав ној упра ви и на нај ви шим др жав ним функ ци ја ма.

срп ски на род у цр ној Го ри жи ви у своје вр сном апарт хеј ду: не ги ра му се елемен тар но на ци о нал но по сто ја ње, кра ду и уки да ју је зик, пи смо, исто ри ја, кул ту ра, оби ча ји и др жа ва, а спц се и да ље про гони и уме сто ње на ме ће по ли циј ска сек та са мо зва на ца ко ји но се на зив „цр но горска пра во слав на цр ква“. Гра ђан ска пра ва за ср бе у цр ној Го ри го то во да су пот пу но су спен до ва на: ср би ну је не мо гу ће да се за по сли у др жав ној упра ви, огра ни че ни су сви дру ги еко ном ски, ме диј ски, култур ни и по ли тич ки то ко ви, а на де лу су и оста ли об ли ци не рав но прав но сти грађа на ко ји чи не нај ма ње тре ћи ну ста новни штва цр не Го ре. нај и зра зи ти ји при мер овог на ср та ња на срп ски на ци о нал ни иден ти тет у цр ној Го ри пред ста вља уки

да ње срп ског и уво ђе ње цр но гор ског језика као слу жбе ног иако се на по следњем по пи су ста нов ни штва 63 про цен та гра ђа на цр не Го ре из ја сни ло да го во ри срп ским је зи ком.

ста тус ср ба и спц у БЈр Ма ке до ни ји сли чан је цр но гор ском слу ча ју јер су обе ове но во фор ми ра не др жа во ли ке тво реви не, на ста ле по ав но јев ским гра ни ца ма ко је је ис цр та ла те ро ри стич ка ор га низа ци ја то га вре ме на – кпЈ, ни шта дру го до про дук ти истог ти то и стич ког мо де ла про из вод ње но вих на ци ја и ре пу бли ка. а та ко зва ни. Ма ке дон ци, та ко ђе у од ређе ном про цен ту по ре клом ср би, и исте ве ре, као и тзв. БЈр Ма ке до ни ја, ко ја почи ва на срп ским цр кви шти ма, гро бљи ма

и исто риј ским спо ме ни ци ма, не ма ју ни ти је дан раз лог да са ср би ма не ма ју нај боље мо гу ће од но се.

тре ба по ме ну ти и ти хо га ше ње при суства не ка да број них срп ских на ци о налних за јед ни ца у ал ба ни ји, Бу гар ској и Ма ђар ској, о ко ји ма ни ко не бри не, и које по сте пе но гу бе на ци о нал ни иден ти тет и ута па ју се у зе мље – до ма ћи не.

као по се бан слу чај тре ба ис та ћи јед ну зе мљу из европ ске уни је – сло ве ни ју, у ко јој је ста тус срп ске на ци о нал не ма њине та ко ђе не ре шен, а не ги ра на људ ска, гра ђан ска и на ци о нал на пра ва.

као нај ор га ни зо ва ни ја срп ска на цио нал на за јед ни ца у окру же њу ис ти че се срп ска за јед ни ца у ру му ни ји, та ко да

Ре пу бли ка Срп ска, дру га срп ска др жа ва по сле 1918, ус пе ла је оно што РСК ни је – да пре жи ви и пре тра је. По сто ја ње РС га ран ту је Деј тон ски спо ра-зум, и она је ове го ди не по ста ла пу но лет на, што пред ста вља нај ве ћу срп ску исто риј ску по бе ду у по-след њих 20 го ди на


њи хов при мер кул тур нопро свет не аутоно ми је тре ба про у чи ти, ма да но ви ји проце си го во ре да је бу дућ ност та мо шњих ге не ра ци ја и њи хо вог остан ка у срп ском на ци о нал ном иден ти те ту та ко ђе до ве дена у пи та ње.

Србијаданасср би ја, на кон 20 го ди на исто риј ских

по ра за, ве ли ким ко ра ци ма на ста вља да по ни ре у да љу про паст. са мо у послед њих го ди ну и по да на у ср би ји су се од и гра ли сле де ћи опа сни по ли тич ки про це си: но ви ста тут вој во ди не, за о кружи ва ње шип тар ске др жав но сти на те рито ри ји ср би је на ко со ву и Ме то хи ји под па тро на том еу и на тоа, ме диј ска па ра да хо мо сек су а ли зма, скуп штин ска ре зо луци ја о сре бре ни ци, ис тан бул ска де клара ци ја, ре ги о на ли за ци ја ср би је, из бо ри за ма њин ске на ци о нал не са ве те, по че так про це са про да је Телекома, за кон о електрон ској ко му ни ка ци ји, ... ка да се по гледа бр зи на и ши ри на ових дру штве них про це са, у ко ји ма се огле да ју раз ме ре и по ли тич ке и др жав не и еко ном ске и безбед но сне про па сти, до ла зи се до са мо наиз глед па ра док сал ног за кључ ка да ср би у ср би ји ви ше ни су др жа во тво ран на род, да све ви ше под се ћа ју на на ци о нал ну мањи ну и да у вла сти тој др жа ви тек тре ба да се из бо ри мо за соп стве на на ци о нал на пра ва и ин те ре се. Јер по оно ме што наци о нал не ма њи не у ср би ји са да има ју и што ће тек има ти кроз ре ги о на ли за ци ју и функ ци о ни са ње на ци о нал них са ве та, срби ма би би ло бо ље да по ста ну на ци о нална ма њи на и поч ну да ко ри сте све култур нопро свет не, ме диј ске, по ли тич ке и оста ле за кон ске мо гућ но сти за не го ва ње соп стве ног иден ти те та, ко је у овом ча су не ма ју у др жа ви ср би ји, ко ја је са мо на устав ном па пи ру др жа ва срп ског на ро да, док је у прак си гра ђà ни ја ко јом све ви ше вла да дик та ту ра ма њи на – од вер ских, пре ко сек су ал них до на ци о нал них.

Српсконационал-нопитањеданас

ре ша ва ње срп ског на ци о нал ног пита ња у по след њих 20 го ди на нај пре смо да ли у ру ке срп ским ин те лек ту ал ци ма, за ко је смо до ка за но зна ли да су на ци о нално оту ђе ни бес кич ме ња ци са ка рак терним де фор ма ци ја ма и ка ри је ри стич ким сти лом жи во та. од њих се, да кле, ни шта ни је ни мо гло оче ки ва ти, и они су по ко зна ко ји пут па ли на исто риј ском ис пи ту.

по том смо сво ју суд би ну пре да ли у ру ке днев не по ли ти ке, још огав ни је друштве не ба ру шти не, у ко јој ни је би ло ника кве до стој не на ци о нал не иде је и у ко јој вла да ју је ди но ли дер ске су је те, ку мровач ка „ду хов на“ ат мос фе ра, по ли тич ка

им по тент ност, ко руп ци ја и стра нач ки инте ре си.

ви со ки офи ци ри срп ске вој ске (за коју се оправ да но мо же по ста ви ти пи та ње ка да је то уоп ште по ста ла срп ска од кому ни стич ке и ју го сло вен ске) та ко ђе ни су има ли по ли тич ког осе ћа ја да у не ко ли ко пре суд них исто риј ских тре ну та ка пре узму у сво је ру ке др жав но вођ ство и спасу нас не спо соб них по ли ти ча ра и из да је срп ских на ци о нал них ин те ре са.

оста ла нам је са мо срп ска пра во славна цр ква, као то ли ко пу та у на шој истори ји ка да су нам све дру ге на ци о нал не уста но ве би ле уни ште не или оку пи ра не. оче ки ва ти, ме ђу тим, од цр кве да без на ше по мо ћи на се бе мо же да пре у зме ре ша ва ње на го ми ла них дру штве них и на ци о нал них пи та ња – од бе ле ку ге и повла че ња ћи ри ли це, пре ко сло ма по родич них вред но сти и оста лих со ци јал них ис ку ше ња до гу бит ка на ци о нал них те рито ри ја и ге о по ли тич ких иза зо ва – би ло би нео д го вор но. и спц је да нас под посеб ном при смо тром до ма ћих и ме ђу народ них цен та ра мо ћи, ко ји чак бо ље и од нас ср ба до бро зна ју да су гра ни це спц на Бал ка ну ви дљи ве гра ни це не ка да шње срп ске др жав но сти и срп ских ет нич ких те ри то ри ја, на ко ји ма смо ако не да нас, а он да сва ка ко до не дав но жи ве ли. за то нас ни ка ко не сме из не на ди ти, већ тре ба да бу де мо спрем ни на то да по сто ји огроман ин те рес да спц ви ше не вр ши сво ју исто риј ску функ ци ју очу ва ња срп ског на ци о нал ног иден ти те та и, по ну жди, зâмēнē за сру ше не оста ле на ци о нал не ин сти ту ци је до ча са њи хо ве об но ве и новог кон сти ту и са ња. за то овај по след њи ду хов ни, мо рал ни, на ци о нал ни и др жаво твор ни осло нац по сва ку це ну мо ра мо чу ва ти.

ка да нам по ста не ја сно да од срп ских ин те лек ту ла ца, по ли ти ча ра и офи ци ра не мо же мо оче ки ва ти ква ли та тив ни по мак у осми шља ва њу и ре а ли за ци ји срп ске на ци о нал не иде је у 21. ве ку, мо ра мо се осло ни ти на оне још увек не ком про ми това не и не по тро ше не на ци о нал не сна ге, ко је се на ла зе још је ди но у срп ском патри от ском не вла ди ном сек то ру и, по себ

но, у ре до ви ма мла де ср би је у отаџ би ни и ра се ја њу.

ако је дез ин те Гра ци Ја кључ на реч срп ског на ро да и др жа ве у по след њих 100 го ди на, он да у сле де ћем ве ку кључ на реч мо ра по ста ти ин те Гра ци Ја. реч ин-теграцијасе, до ду ше, да нас нај ви ше чу је, али нас на ша ин те лек ту ал нопо ли тич ка ели та во ди у све, са мо не срп ске ин тегра ци је. да нас нам се евро а тлант ске инте гра ци је ну де као но ва обе ћа на зе мља, но ви ти то и стич ки рај, у ко ји са мо што нисмо ушли. иза угла, као и увек у срп ској исто ри ји, вре ба ју и не ке дру ге ин те граци је, на пр вом ме сту ва ти кан ске, шиптар ске и нео о сман ске. док се спре ма мо за евро у ни ја ће ње, и не при ме ћу је мо да нас под јед на ко ка па ри шу и ва ти кан, и ис тан бул и ти ра на. не ма сум ње да се на ве ли ка вра та на свет ску по ли тич ку сце ну, а са мим тим и на Бал кан, вра ћа и ру си ја, и да је све ви ше ана ли тич ких гла со ва који у бу ду ћој ге о по ли тич кој пре ра спо де ли Бал ка на и ис точ не евро пе у це ли ни ви де мо гућ но сти ства ра ња ру ске (пра во славне) уни је. та иде ја, као уоста лом и дру га јед на иде ја ко ја се та ко ђе по ми ње – Меди те ран ска уни ја, мно го су бли же српском мен та ли те ту, по гле ду на свет, историј ским тра ди ци ја ма и на ци о нал ним инте ре си ма.

ап со лут но је си гур но да се свет од уни по лар ног, са све моћ ним свет ским поли цај цем ко ји за во ди ред по свом „на цио нал ном“ ин те ре су, ко ји је хи ља да ма кило ме та ра уда љен од цен тра, по но во поста је мул ти по ла ран, и да су ве ли ке си ле Брика (Бра зил, ру си ја, ин ди ја и ки на) на вој ном, еко ном ском, по ли тич ком и, посеб но, де мо граф ском по љу за па ду по стале ви ше не го кон ку рент не. у тој из ме ни ге о по ли тич ке кар те све та, ко ја је то ли ко за по чи ња ла упра во на Бал ка ну, срп ски на род мо же про на ћи сво је ме сто и мо же из но ва по ста ви ти срп ско на ци о нал но пита ње тра же ћи ре ви зи ју исто риј ских проце са из по след ње де це ни је 20. ве ка.

европ ска уни ја је пред сво јим ста љингра дом, и по сле то га она по чи ње да се рас па да. евро па по сле европ ске уни је, а по себ но Бал кан, би ће пред мет аспи ра

Сва ак ту ел на дру штве на, на ци о нал на и др жа во-твор на пи та ња су сти чу се у иден ти тет ском пи та њу, а ре ша ва ње го то во свих по ме ну тих пи та ња је не за ми сли во без очу ва ња на ци о нал ног иден ти те-та. За то је од бра на ве ре, је зи ка, пи сма, исто ри је, кул ту ре и оби ча ја са бра на у но ву на ци о нал ну по ли-ти ку иден ти те та те мељ срп ске др жав но сти и срп-ских на ци о нал них ин те ре са да нас и сваг да.


ци ја не ких ста рих и но вих свет ских си ла у успо ну. сле де ће, 2011. година под се ћа нас на 1941. и оку па ци ју ср би је од стране тре ћег рај ха. да на шња сли ка срп ског на ро да на Бал ка ну то ли ко ли чи на 1941, а гра ни це ср би је на гра ни це не ди ће ве срби је под не мач ком оку па ци јом. та да шњи не мач ки са те ли ти и фа ши стич ки опре деље ни на ро ди на Бал ка ну – Ма ђа ри, Бу гари, Хр ва ти, бо сан скохер це го вач ки мусли ма ни и шип та ри – и да нас има ју претен зи је на де ло ве срп ских зе ма ља, ко је су, за хва љу ју ћи по др шци тре ћем рај ху, за уз врат анек ти ра ли 1941, а не ки од њих и сво ју др жав ност ба шти не на овим фаши стич ким те ме љи ма – јер пре то га држа ву ни су ни има ли. на ово хи тле ров ско це па ње срп ске др жав но сти на Бал ка ну са вр ше но се на сло нио ти то и зам, а да нас га на ста вља на то, али је та ква тре нут на ге о по ли тич ка ма па Бал ка на нео др жи ва из сва три раз ло га јер су, про тив но ме ђуна род ном пра ву, и 1941–1945, и 1991. и 1999. срп ске те ри то ри је по де ље не на више др жа ва, а да ни су за до во ље ни ин тере си ср ба као по бед ни ка у дру гом светском ра ту, ко ји су је ди ни на Бал ка ну учество ва ли на стра ни за пад них са ве зни ка.

те 2011. обе ле жи ће мо и 70 го ди на од рав но гор ског устан ка, ко ји пред ста вља пр ви све на род ни ору жа ни от пор фа шизму у оку пи ра ној евро пи. као што је та да из гле да ло су лу до су прот ста ви ти се трећем рај ху, за ко ји се чи ни ло да ће вла дати на ред них пет де це ни ја, та ко мно ги ма и да нас из гле да не мо гу ће су прот ста вити се че твр том рај ху на тоа, а мо жда је пи та ње крат ког вре ме на ка да ће се ера ње го ве до ми на ци је за вр ши ти. у том смислу, из но ва скре ће мо па жњу јав но сти да је срп ски са бор Двери пр ви у на шој јавно сти пре вео и по ну дио пред лог спо разу ма о европ ској без бед но сти пред седни ка ру ске фе де ра ци је и за ло жио се да ср би ја по ста не члан овог но вог уго во ра о не де љи вој ко лек тив ној без бед но сти, ко ји нам ап со лут но оста вља мо гућ ност вој не и сва ке дру ге не у трал но сти истовре ме но шти те ћи срп ске на ци о нал не и др жав не ин те ре се.

а 2012. на вр ша ва се 100 го ди на од првог бал кан ског ра та и осло бо ђе ња ко сова и Ме то хи је, та ко да и тај ве ли ки ју би леј жи во под се ћа да је исто ри ја не за вр шен про цес и да не ма, ка ко би то мно ги у међу на род ној за јед ни ци же ле ли, ко нач ног ста ту са „ко со ва“, по себ но не као не за висне, дру ге шип тар ске, а пр ве на тодр жаве на Бал ка ну.

раз ми шља ју ћи о овим ве ли ким го дишњи ца ма, ви ди мо и две пер спек ти ве срп ске на ци је у на ред ним го ди на ма: даљу про паст и рас пар ча ва ње срп ске држа ве на Бал ка ну или за у ста вља ње овог исто риј ског ни за по ра за и об но ву срп ске др жав но сти. у све тлу ге о по ли тич ких крета ња ко ја се већ од ви ја ју, си гур но је да ће

срп ски на род из но ва до би ти при ли ку да по ста ви срп ско на ци о нал но пи та ње.

Глав ни на ци о нал ни про блем, ме ђу тим, оста је има мо ли ко га ко се спре ма и ко нас спре ма за вре ме ко је до ла зи, има мо ли, да кле, ко га ко ће, ка да то бу де, и то уско ро, мо гу ће, по ста ви ти ово пи та ње на днев ни ред ге о по ли тич ких про ме на у евро пи! шта је да нас ин те ре со ва ње српске ин те лек ту ал не и по ли тич ке ели те, коли ко она уоп ште пра ти свет ска де ша вања и при пре ма се за но ву ге о по ли тич ку ре ал ност, ко ја се ра ђа на на ше очи? имамо ли у ово ме ча су ика кву функ ци о налну Ма ти цу срп ску, ује ди ње ну омла ди ну срп ску, ко ло срп ских се ста ра, на род ну од бра ну, срп ски кул тур ни клуб, ... да ли су у том прав цу усме ре ни не са мо на ша спољ на, већ и уну тра шња по ли ти ка, и наша про све та, кул ту ра, ме ди ји, вој ска...

Српсконационал-нопитањесутра

лич но сма трам, а то је и ви ше го ди шњи став срп ског са бо ра Двери, да ми као народ од на ше ин те лек ту ал не и по ли тичке ели те ви ше ни шта до бро не мо же мо да оче ку је мо, а по себ но не но ву на цио нал ну ви зи ју и про грам за 21. век. најле ко ви ти је што мо же мо ура ди ти је сте да про гла си мо смрт вла да ју ћих ели та и да хит но ра ди мо на фор ми ра њу пре ла зне на ци о нал не ели те и обра зо ва њу и об уча ва њу бу ду ће, ко ја тре ба да нас во ди у бли ској бу дућ но сти ка ко нам се из но ва не би де си ло да нам дру ги на мет ну во ђе и вла да ју ћу ели ту у це ли ни.

сва ак ту ел на дру штве на, на ци о нал на и др жа во твор на пи та ња су сти чу се у иденти тет ском пи та њу, а ре ша ва ње го то во свих по ме ну тих пи та ња је не за ми сли во без очу ва ња на ци о нал ног иден ти те та. за то је од бра на ве ре, је зи ка, пи сма, истори је, кул ту ре и оби ча ја са бра на у но ву на ци о нал ну по ли ти ку иден ти те та те мељ срп ске др жав но сти и срп ских на ци о налних ин те ре са да нас и сваг да.

оно што смо пре че ти ри го ди не ис такли као те мељ срп ског на ци о нал ног програ ма за 21. век – срп ске ин те Гра ци Је, да нас, у пред ско зор је ге о по ли тич ких про ме на у све ту, евро пи и на Бал ка ну, тре ба до пу ни ти по ли тич ким про гра мом. да нас, ка да се пред нас по ста вља ју изазо ви европ ске уни је (у рас па ду), ва ти канске, шип тар ске, тур ске или ру ске уни је

(у по тен ци ја лу), сме ло мо ра мо иза ћи са сво јом уло гом, ци љем и пла ном: српскоМ уни ЈоМ. не ма мо ви ше вре ме на ни по тре бе за би ло ка квим так ти зи ра њем и од ла га њем ис ти ца ња свог на ци о нал ног ци ља. наш на ци о нал ни циљ, и то што пре тре ба јав но и ја сно и гла сно ис та ћи, је сте срп ска уни ја на Бал ка ну, а срп ске ин тегра ци је у ду хов ном, кул тур ном, про светном и еко ном ском сми слу је су пред у слов за оства ре ње ово га ци ља. овај кон кретни на ци о нал ни про грам по себ но се одно си на срп ске ме диј скоин фор ма тив не ин те гра ци је, по мо ћу ко јих ће се уоп ште мо ћи уче ство ва ти у пре суд ним бор ба ма ко је нас че ка ју.

срп ске ин те гра ци је су пут до срп ске уни је, а срп ска уни ја је наш по ли тич ки и др жа во твор ни иде ал, пре свих дру гих по ну ђе них ин те гра ци ја. уско ро мо же бити ка сно да се по ста ви овај на ци о нал ни по ли тич ки циљ јер ће га сви су сед ни наро ди већ има ти и ис та ћи, а но ве ге о поли тич ке кар те на Бал ка ну уве ли ко по деље не. за то смо мо ра мо би ти ис пред свог вре ме на, ми сли ти и ра ди ти уме сто оних ко ји су за то мно го по зва ни ји и од го ворни ји. али не мој мо се са мо за ва ра ва ти: посто ји и на ше ду хов но при зва ње и на ша на ци о нал на од го вор ност, и па зи мо се да не под ба ци мо. вре ме је да се на дру штвеној сце ни срп ских зе ма ља по ја ве не ки но ви љу ди, но ви ин те лек ту ал ци, ор га низа ци је и уста но ве, и од те но ве сме не не сме мо бе жа ти, већ је мо ра мо при пре мати и у њој уче ство ва ти.

за то се као нај пре чи за да так (ко ји, на жа лост, у ово ме ча су из гле да да мо ра бити ура ђен без по др шке др жа ве ср би је), по ста вља ши ре ње по ли тич ке иде је српских ин те гра ци ја и срп ске уни је, јер је то у овом ча су упра во бор ба за очу ва ње на ци о нал ног иден ти те та. срп ско на ци онал но пи та ње да нас и су тра та ко по ста је иден ти тет ско пи та ње и пи та ње спо соб ности срп ског па три от ског нвосек то ра на Бал ка ну за про мо ци ју и кон крет но оте ловље ње иде је срп ских ин те гра ци ја и крајњег на ци о нал ног ци ља, ко ји не са мо да се не пла ши мо из го во ри ти, већ га раз ви ја мо ви со ко као за ста ву: срп ске уни је.

Аутор је је дан од осни ва ча и уред ни ка ча со пи са Дверисрпскеи

се кре тар Управ ног од бо ра Срп ског са бо ра Двери.

Нај пре чи за да так је ши ре ње по ли тич ке иде је срп ских ин те гра ци ја и Срп ске уни је, јер је то у овом ча су упра во бор ба за очу ва ње на ци о нал ног иден ти те та


12 Сло вен ске (у)кра ји не14 Зло је по че ло про ме ном ве ре16 Ге но цид на по ли ти ка у Хр ват ској19 Од кон сти ту тив но сти

до из бје гли штва21 Брат ство до кр ви 25 Ве ли ко хр ват ска же тва

срп ске на род не њи ве30 По ти ра ње срп ског иден ти те та

у Хр ват ској од 1945. до 1990.ПРЕ ОЛУЈЕ

Ми лан Чет ник

По че так и крај Кра ји наКон стант но оправ дан ре ал ним стра хом од уста шког ре ци ди ва (ма спок, уба ци ва ње уста шких те ро ри стич ких гру па у овај про стор СФРЈ, ХДЗ, ...), фол клор ни, еп ски де сти лат кра ји шни штва под сти цан је сна жно уци је пље ним обра сци ма: хај дуч ким ду хом, ју нач ком си ро ма шти ном, кул том оруж ја („Про дај кра ву, ку пи пу шку“ - са вје то ва ли су чел ни ци Кра ји не на јав ним ску по ви ма). Сми сао по сто ја ња кра ји-шни ка је у бор би, ра то ва њу и кр ва ре њу, јер је то у при ро ди кра ји шни штва...

Флу ид ни про стор кра ји не, пла нинско под руч је не ка да шње вој не гра ни це, сквр че ни зе мљо уз на

уну тра шњем обо ду хр ват ске ге о по ли тичке ки фле, фи гу ри рао је је ди но у мут ном сје ћа њу и на исто риј ским кар та ма. али та ареа je би ла ве ћин ски на се ље на ср би ма, по зна та као нај си ро ма шни ји крај Хр ватске, под руч је мон стру о зног ге но ци да не за ви сне др жа ве Хр ват ске над ср би ма, ре ги ја ода кле су ре гру то ва не нај е лит ни је Бро зо ве пар ти зан ске бри га де и ода кле је, по сли је 1945, зна ча јан дио ста нов ни штва исе љен у вој во ди ну.

око кни на, од но сно „кра ји не“, тра ја ло је вол шеб но над и гра ва ње. под сно по вима уна кр сно по зи ци о ни ра них ре флек тора, книн ски про вин ци јал ни мрак рас пршио се у звје зда ну пра ши ну. из гле да ло је као да та ва рош од де се так хи ља да станов ни ка иза зи ва крат ке спо је ве у ју го држав ном ор га ни зму. као да је книн трн у кич ми Ју го сла ви је, ко ји јој не до зво ља ва да жи ви, ни ти мре, као да се из книн ске жи же дик ти ра дра ма тур ги ја ју го ра спада ња, као да је овај гра дић ге о по ли тичко за кре че ње, тромб! око кни на су се про гре сив но го ми ла ле тру пе као да се суд би на ју го др жа ве рје ша ва книн ским ре лан сом.

кон стант но и до сљед но книн ско (крајин ско) ре лан си ра ње Хр ват ској би ло је, из над све га, у функ ци ји ли ци ти ра ња изме ђу за гре ба и Бе о гра да. за са ме ср бе из кра ји не ни су би ле ви дљи ве те ни јан се.

они јед но став но ни су мо гли за ми сли ти жи вот под ре жи мом ко ји је но ми нал но, ин сиг ниј ски и прак тич но под сје ћао на уста штво и не за ви сну др жа ву Хр ват ску. ср би ма из кра ји не из гле да ло је да је пред њи ма са мо је дан пут пут ме та поли тич ког, су пер и сто риј ског, мит ског узвра ћа ња.

ин жи ње ри ти то и зма, про јек тан ти крајин ске опе ра ци је, ни шта ни су из ми шљали, они су са мо пот па љи ва ли ар хај ско на сље ђе, па ле оп си хо ло ги ју гра ни ча ра. они су исто риј ски пре ва зи ђе ни ре а ли тет „кра ји не“ мо де ли ра ли као је ди ну мо гу ћу ствар ност ани ми ра ју ћи нај ду бље сло је ве пам ће ња, ко лек тив ноне свје сног, ар хетип ских сли ка. илу зор на ствар ност (симу ла крум), ствар ност за сно ва на на приви ђа њи ма, ствар ност из ву че на из прева зи ђе ног вре ме на би ла је ствар ност „кра ји не“.

кра ји на је сте по сто ја ла, али то је био из глан ца ни ре а ли тет, по сто ја ње уте меље но на при чи ни.

ин си ну ни ра ње кра ји не је из ве де но по тех но ло ги ји мит ске тран спо зи ци је стварно сти. Мит, схва ћен као го вор (по ро ла ну Бар ту), ни је лаж, он је скре та ње он не об ја вљу је, већ ис кри вљу је. Мит слу ђу је осје ћај за ре ал но ста ње ства ри та ко што ре ци кли ра, ре ди зај ни ра по сто је ће нано се исто ри је, за ли хе пам ће ња. те мељно на че ло ми та је сте да он пре о бра жа ва исто ри ју у при ро ду. та ко и мит ски ин жиње ринг ти то и зма на ту ра ли зу је жи вље ње

ма ни пу ли шу ћи до жи вља јем вре ме на. он нај при је по зај ми пам ће ње да би га оције дио од ме ди ја вре ме на (аутен тич них исто риј ских окол но сти) и он да се та прера ђе на на ци о нал на ме мо ри ја са кра ли зује у мер мер ус по ста вља ју ћи се као вјечни, је ди но мо гу ћи на чин жи вље ња.

то је би ла су шти на игре у ко јој је Бе оград играо на ре ликт „кра ји не“, чи ји ће но ми нал ни и ло ги стич ки цен тар би ти већ ин ста ли са ни книн ски пункт.

кра јин ски исто риј ски се ди мент, много сло јан и за пле тен, мо гао се про сто фил три ра ти у за ко не при ро де. кра ји ну је би ло ла ко из ба ци ти из ор би те ре алног вре ме на: пам ће ње (исто ри ја) да ло се ишмир гла ти у вјеч ни пре зент (при ро ду). Бр ђан ска са мо до вољ ност, гра ни чар ски усуд, рат нич ко жи вље ње, еп ска по ги бељ атри бу ти су тог то та ли тар ног пре зен та, опри ро ђе не исто ри је.

кон стант но оправ дан ре ал ним стра хом од уста шког ре ци ди ва (ма спок, уба ци вање уста шких те ро ри стич ких гру па у овај про стор сФрЈ, Хдз, ...), фол клор ни, еп ски де сти лат кра ји шни штва под сти цан је снажно уци је пље ним обра сци ма: хај дуч ким ду хом, ју нач ком си ро ма шти ном, кул том оруж ја („про дај кра ву, ку пи пу шку“ савје то ва ли су чел ни ци кра ји не на јав ним ску по ви ма). сми сао по сто ја ња кра ји шника је у бор би, ра то ва њу и кр ва ре њу јер је то „у при ро ди“ кра ји шни штва...

Жи вље ње је за да то у не пре ста ном дежу ра њу, над вре ме ном гра ни ча ре њу.


(„у при ро ди је кра ји шни ка да у јед ној ру ци др жи мо ти ку, а у дру гој пу шку“ обја шња ва ли су Ми ло ше ви ће ви ге не ра ли ко ји су ко ман до ва ли кра јин ском војском).

УпотребнавриједностКрајинеМит је, како тврди Барт, ври јед ност, и

ни шта га на спре ча ва да бу де „не пре кидни али би“. си му ла крум кра ји не био је више ди мен зи о нал ни али би.

Бро зо вој ар ми ји по сто ја ње кра ји не је од го ва ра ло због из го во ра за уло гу тампонси ле, али би ја за не бу ло зни ин тервен ци о ни зам, из и гра ва ња про срп ске си ле, ло ги стич ког ослон ца за из вла че ње вој них ефек ти ва пре ма ср би ји, ...

за Ми ло ше ви ћа: али би за кон стант ну хо мо ге ни за ци ју („је дин ство“) на ци је, извор по др шке за ње го ве кам па ње, из говор за санк ци је и не и ма шти ну, мо не та за под ку су ри ва ње у рат ној тр го ви ни, контра тег нер је ши вом ко смет ском пи та њу, ...

за Фра њу туђ ма на „книн ска по ну да“ би ла је из го вор за ми ли та ри за ци ју и на ору жа ва ње, али би за от цје пље ње, ин струмент за кри ми на ли зо ва ње по ли тич ког ста ту са ср ба у Хр ват ској, ге то за са би јање ср ба као стра те шки пред у слов за једно по те зно и ко нач но ет нич ко чи шће ње, ...

за за пад не си ле кра ји на је би ла пробни по ли гон за вој ну ин ста ла ци ју у Ју госла ви ји, ин стру мент за ди сци пли но ва ње Хр ват ске, „ни чи ја зе мља“, за ме ше та ре ње у рат ној ди пло ма ти ји, ...

за са ме ср бе у про сто ру кра ји не, чи ји глас ни је при знат у оп скур ном ре жи рању њи хо ве суд би не, кра ји на је зна чи ла за шти ту од ге но цид них стра хо ва про буђе них њи хо вом устав ном де гра да ци јом на ста тус „на ци о нал не ма њи не“ и отворе ном и про гра ми ра ном ср бо цид ном прак сом туђ ма но вог ре жи ма.

СтасавањеКрајинеси му ла крум кра ји не ни је се мо гао

осло ни ти на свје жи је исто риј ске ре ферен це осим ма ло по зна те иде је о ствара њу срп ског ауто ном ног ен ти те та у грани ца ма Бро зо ве Хр ват ске, ко ју тек 1981. по ми ње ти тов би о граф вла ди мир де дијер.

де ди јер свје до чи да је Мо ша пи ја де пот крај 1942. са на цр том ста ту та и марки ра ним гра ни ца ма срп ске по кра ји не у Хр ват ској по сје тио Бро за, али да се два пут бр же вра тио не го што је оти шао. осам го ди на ка сни је и Ми ло ван Ђи лас је по твр дио ту при чу ус твр див ши да је зами сао од ба че на због нео бич ног, цри је вастог об ли ка та кве по кра ји не, као и због број но сти Хр ва та, ко ји су ту жи вје ли.

на книн ском ми ни Га зи ме ста ну фа мозни па зов ча ни ди стри бу и ра ли су проглас о ства ра њу „срп ских кра ји на“, од носно срп ског ауто ном ног под руч ја у Хрват ској ко је би, као фе де рал на је ди ни ца, би ло ди рект но под ре ђе но са ве зном Бео гра ду. про глас ни је јав но про чи тан, али је но ти ран у јед ном тр шћан ском ли сту и јед ним срп ским еми грант ским но ви на ма у чи ка гу.

сеп тем бра 1989, на три би ни у удру жењу књи жев ни ка ср би је Фран цу ска 7, истак ну та је иде ја о осни ва њу срп ске аутоном не по кра ји не у Хр ват ској.

на ску пу од се ље ни ка из ти то ве ко рени це, у Бе о гра ду, 16. фе бру а ра 1990. затра же но је да се обра зу је ауто ном на покра ји на за ср бе у Хр ват ској, на под руч ју дал ма ци је, ли ке, кор ду не и Ба ни ја.

по сти збор на скуп шти на оп шти не книн кон сти ту и са ла се 23. ма ја 1990, а ње зин пред сјед ник Ми лан Ба бић је из јавио да је тим чи ном фор ми ран „пр ви српски пар ла мент“. убр зо, 6. ју на, со книн исту па из за јед ни це оп ћи на дал ма ци је и по кре ће ини ци ја ти ву за осни ва ње за једни це оп шти на сје вер не дал ма ци је и лике, са цен тром у кни ну. Јо ван ра шко вић,на ску пу срп ске де мо крат ске стран ке у пе три њи, 23. ју на на ја вљу је да ће книнска за јед ни ца оп шти на би ти „ба за бу ду ће ауто но ми је“. два да на при је усва ја ња нацр та аманд ма на на устав Хр ват ске у книну је осно ва на та за јед ни ца оп шти на. у обра зло же њу од лу ке ре че но је сљедеће:

„с об зи ром на то да на ди је лу сје верне дал ма ци је, ли ке, кор ду на, Ба ни је и ди је лу сла во ни је у ве ћи ни жи ви срп ски на род, као исто риј ски на род, на ди јелу да на шње ре пу бли ке Хр ват ске, ко ји је пред ста вљао те ри то ри ју вој не кра ји не, по сто је исто риј ски и кул тур ни раз ло зи да се на овом под руч ју офор ми ре ги он у

ко јем би до из ра жа ја до шле на ци о нал не и кул тур не спе ци фич но сти овог ди је ла ре пу бли ке Хр ват ске.“

„си му ла крум кра ји не“ у овом про гла су пр ви пут но ми нал но ула зи у по ли тич ку игру, а на зна че на је и ње зи на те ри то ријал на про јек ци ја. три да на ка сни је, на видов дан ском сла вљу на книн ском ко со ву, Ба бић је, све ча но про гла ша ва ју ћи оснива ње за јед ни це оп шти на, ре као: „ко ристе ћи се пра вом на сло бо ду и ауто номни жи вот на под руч ју вој не кра ји не... со книн је до ни је ла од лу ку о фор ми ра њу за јед ни це оп шти на.“ за вр шио је ри је чима: „срп ски на ро де, не ка вам је са срећом ауто но ми ја кра ји не!“

на са бо ру ср ба у ср бу 25. ју ла је усвоје на де кла ра ци ја о ауто но ми ји и су ве рено сти срп ског на ро да у Хр ват ској, с по зива њем на пра во на ро да на са мо о пре дјеље ње све до от цје пље ња.

истог да на у бе о град ској Политици Јован ра шко вић из ја вљу је да ср би у Хр ватској има ју „со ци јал нопси хо ло шку предност“, од но сно „сло бо дар ски мен та ли тет, фор ми ран за ври је ме вој не кра ји не“.

не по сред но по сли је упа да хр ват ских спе ци ја ла ца у пе три њу срп ско на ци онал но ви је ће у ср бу на осно ву по зи тивног ре зул та та пле би сци та про гла ша ва „срп ску ауто но ми ју“.

Јо ван ра шко вић је у ин тер вјуу Вечер-њим новостима 29. ок то бра те го ди не ре као: „ако се на ста ви кон фе де рал но ци је па ње Ју го сла ви је, ми пла ни ра мо, зајед но са срп ским на ро дом у Бо сни, ствара ње јед не но ве др жа ве кра ји не, ко ја ће би ти од ре ђе на и пле би сци том на ро да.“

Ми лан Ба бић 13. де цем бра пред ставља ски цу срп ске ауто ном не обла сти (жу па ни је) кра ји не. ко нач но, по сли је од го ва ра ју ће од лу ке снва, Ба бић је 21. де цем бра, дан при је усва ја ња но вих, за

Книнскатврђава


ср бе ре стрик тив них аманд ма на на хрват ски устав, на глав ном книн ском тр гу про гла сио сао кра ји ну. ре пли ци ра ју ћи кон цеп ту о раз дру жи ва њу Хр ват ске од сФрЈ, из вр шно ви је ће сао кра ји не, 28. фе бру а ра 1991. до но си од лу ку о раз дружи ва њу кра ји не од Хр ват ске. ре а гу ју ћи на пли твич ку опе ра ци ју хр ват ске по лици је, исто ти је ло 1. апри ла у ко ре ни ци до но си од лу ку о при са је ди ње њу кра ји не ср би ји. ко нач но, на све тог ни ко лу 1991, кон три ра ју ћи из ла ску Хр ват ске из Ју госла ви је, кра јин ски пар ла мент про гла шава ре пу бли ку срп ску кра ји ну.

Би ла је то нај за пад ни ја срп ска др жава у исто ри ји на про сто ру гдје је ни кад при је ни је би ло.

Инжињерингокупацијера чун бо сан ског ра та ни је се мо гао из

ми ри ти без ре пу бли ке срп ске кра ји не. Бо ље ре че но, цех бо сан ског ми ров ног аран жма на мо ра ла је пла ти ти книн ска ре пу бли ка. тр го ви на у тро у глу Ми ло шевић туђ ман ка ра џић, цјен ка ње кр вљу, наф том, срп ством и ква драт ним ки ло метри ма мо гло се пот ку су ра ти је ди но тотал ном про па шћу кра ји не. а да би ци јела опе ра ци ја из гле да ла као свр шен чин, од но сно као не што што се ни је мо гло де си ти на дру га чи ји на чин, прет ход но је мо ра ла стра да ти и бо сан ска, та ко зва на ви со ка кра ји на ка ко би книн био сти снут и с ле ђа, у смрт на кли је шта, а те ри то ри ја ре пу бли ке срп ске при бли жи ла за да том ко ма ду про сто ра Бо сне и Хер це го ви не од 49 од сто.

тај минг рат не за вр шни це (ко би дру ги) ута на чи ли су аме ри кан ци. Бил клин тон је же лио дру ги ман дат, од но сно по бје ду на пред сјед нич ким из бо ри ма 1996. а из узет но би тан фак тор аме рич ког пред сједнич ког окр ша ја су пре ли ми нар ни из бо ри у др жа ви њу Хемп шир, ко ји се одр жа ва ју го ди ну да на ра ни је. по пра ви лу, спољ на по ли ти ка не мо же до би ти из бо ре, али, она је нај бо љи на чин да се они из гу бе, и клин тон ни је хтио да ри зи ку је. Бо сански рат је мо рао би ти до крај чен, од но сно од стра њен с на слов них стра ни ца. та кав по сао се ни је мо гао оба ви ти без моћ ног са рад ни ка на те ре ну, па ма кар се он звао и сло бо дан Ми ло ше вић.

портретишући Милошевића, лорд дејвид овен у књи зи Балканскаодисеја каже: „до бро по зна је аме ри ку и зна лач ки ће при ча ти о де мо крат ској и ре пу бликан ској по ли ти ци, и про мјен љи вом знача ју пре ли ми нар них из бо ра у њу Хемпши ру.“ до тич ни овен се по чет ком 1995, че ка ју ћи на атин ском аеро дро му Ми лоше ви ћев ави он ко ји ће га пре ба ци ти за Бе о град, срео са пут ни ци ма ко ји су тим истим ави о ном сти гли из Бе о гра да. Били су то Ми лан Ми лу ти но вић, та да шњи ју го сло вен ски ам ба са дор у Грч кој, и, од

ав гу ста 1995, Ми ло ше ви ћев ми ни стар спољ них по сло ва, и ни ко дру ги до шеф клин то но ве де мо крат ске стран ке за њу Хемп шир, крис спај ро, ко ји се вра ћао са ћа ска ња с Ми ло ше ви ћем. спај ро се повје рио ове ну да је клин тон дао ин струкци ју по ко јој „по сљед ња ствар ко ју же ле (је) да Бо сна по ста не про блем у кам па њи у њу Хемп ши ру“ и да је на ре дио да се све за вр ши до по чет ка те кам па ње.

изо ло ван од Бе о гра да и ци је лог свије та, ра до ван ка ра џић је сво ју ка ни лу за ди са ње про на шао у ли ку Фра ње туђ мана. ка да је вој ска ре пу бли ке срп ске ћут ке од гле да ла за пад но сла вон ску срп ску драму с дру ге стра не са ве и чак ка зни ла једног под о фи ци ра ко ји је та да са мо и ни ција тив но, кр ше ћи на ре ђе ње, обо рио је дан хр ват ски ави он, овен се до сје тио јед не ра ни је епи зо де: „та да сам се сје тио туђма но вог оду ше вље ња од не ко ли ко мјесе ци ра ни је ка да ми је при чао о ка ра џиће вој при ват ној ма пи ко ју је пред ло жио ње го вој вла ди, а ко ја је ве ли ке ди је ло ве кра ји не да ва ла Хр ват ској.“

ко је кра ји не книн ске или ви со ке? вјеро ват но ове дру ге или оби ју за јед но!

у ок то бру 1994, не по сред но пред поче так вој них опе ра ци ја ко је ће по твр дити осно ва ност ових сум њи, бив ши ми нистар вањ ских по сло ва Хр ват ске, здрав ко Мр шић, из ја вљује да па ле пред ла жу нову по дје лу Бо сне и Хер це го ви не, у ко јој, „нео че ки ва но“, ну де ве ли ку те ри то ри ју из ме ђу уне и вр ба са „ка ко би се око ун па зо не (ре пу бли ка срп ска кра ји на примјед ба аутора) ство рио за штит ни по јас“.

Мр ши ће ва из ја ва мо же би ти и из мишљо ти на, али је све оно што се де си ло ка сни је би ло ап со лут на по твр да та кве про јек ци је до га ђа ја.

та кав „дил“ се иде ал но укла пао и у Ми ло ше ви ће ве ин те ре се. ње гов мо тив, из ме ђу оста лих, био је да се учвр сте и очу ва ју ср би јан сковој во ђан ски там пони, од но сно ис точ на Бо сна и кра јин ска ис точ на сла во ни ја. за то су, у тој ве за ној тр го ви ни, сре бре ни ца и Же па, под рињске му сли ман ске ен кла ве, мо ра ле па сти у срп ске ру ке, а Го ра жде и ни је би ло толи ко ва жно јер у том сек то ру дри на ни је гра ни ца ср би је и Бо сне.

Хр во је ша ри нић, спе ци јал ни туђ ма нов еми сар за до го во ре, у књи зи „Сви мојитајнипреговорисаСлободаномМилоше-вићем на во ди да му је Ми ло ше вић 12. децем бра у Бе о гра ду ре као: „сла жем се да се ен кла ве на ис то ку при по је ср би ма, а да ком пен за ци ја бу де на за па ду.“

што се ти че ис точ не, при ду нав ске тери то ри је ре пу бли ке срп ске кра ји не, она ни је смје ла па сти јер би рат на оп ција без об зи ра на ре жи ју до ве ла до хао тич ног кон так та хр ват ске и ју го вој ске у гра нич ном по ја су, а, с дру ге стра не, Ми ло ше ви ћу ни је од го ва рао још је дан „стам пе до“ (ша ри нић твр ди да је Ми лоше вић упо три је био баш тај тер мин) од дви је сто ти не хи ља да ср ба, ко је он не би мо гао да „при ми“.

де мон ска фор му ла из ла ска из рат не игра ри је би ла је про јек то ва на ли ни ја лив но Би хаћ. опе ра ци ја је по че ла 24. ок то бра 1994. Му сли ман ска вој ска из би

СрпскаправославнацркваПресветеБогородицеуКнину


хаћ ке ен кла ве је про ва ли ла пре ма Грахо ву и пе тров цу, а му сли ман ске и сна ге Хво истовремено на па да ју ку прес. Мусли ман ско из ли ва ње из Би ха ћа се мо рало за у ста ви ти јер би у су прот ном мо гле би ти сру ше не све до ми не сце на ри ја.

а ку прес, „пу пак Бо сне“, пао је у хр ватске ру ке 3. но вем бра. та ко је обез би је ђен бок пу за ју ћој оку па ци ји из прав ца ливна. на дан Бро зо ве сФрЈ, 29. но вем бра, та ман кад је за у ста вљен срп ски ула зак у Би хаћ, вој ска Хр ват ске, у са деј ству са Хрват ским ви је ћем од бра не, по чи ње офанзи ву из ли вањ ског по ља пре ма Гла мо чу, Гра хо ву и ди на ри, од но сно кни ну. ова ак ци ја, за ко ју је хр ват ска ши фра би ла Зи-ма‘94, тра ја ла је до 24. де цем бра.

у пр вом на ле ту, по чет ком де цем бра, хр ват ска вој ска је у ли вањ ском по љу напредовала на сва три прав ца. срп ски отпор је био спо ра ди чан. по че так кључ ног ма не вра, ко ји ће очи сти ти дви је кра ји не, ви со ку и книн ску, бе о град ска штам па пре шу ћу је. Борба је об ја ви ла крат ку вијест, Политика и Политика експрес ни то ли ко.

и хр ват ски мар ке тинг је мо рао би ти на ни ском ни воу. они су, фак тич ки, глав нином сво јих елит них је ди ни ца ушли у другу др жа ву у по ку ша ју да уда ве кра ји ну чи ме су кр ши ли сва мо гу ћа па пир на та пра ви ла ра та. у ак ци ји су, из ме ђу осталих, пр ви хр ват ски гар диј ски здруг и четврта и пета гар диј ска бри га да.

Ход ли вањ ског на ди ра ња мо рао је бити змиј ски бе шу ман и смр то но сан. Хрва ти, до го вор но и на мјер но, пра ве по луго ди шњу па у зу че ка ју ћи и утвр ђу ју ћи се.

за што су Хр ва ти ста ли пред нај сла бијом тач ком срп ске од бра не, ко ју је с босан ске стра не шти тио сла ба шни дру ги кра ји шки кор пус, а с кра јин ске, на ди нари, јед на се о ска че та. о тим раз ло зи ма го во ри хр ват ски ге не рал ан те Го то ви на, ко ман дант ове „бо ји шни це“, у књи зи На-падајнибојевииоперацијеХВиХВО: „плани ра ње бој них ак тив но сти на ди на ри по че ло је сре ди ном сту де ног 1994. при из ра ди пла но ва за на па дај мо ра ло се води ти ра чу на о не ко ли ко осје тљи вих пи тања као што су: ан га жи ра ње у то ври је ме на те ри то ри ји ре пу бли ке БиХ (од но сно Хр ХБ) на том про сто ру мо ра ли би ти под нај ви шим ступ њем тај но сти.

– за по чи ња ње на па дај них дје ло ва ња на ди на ри, уза са му др жав ну гра ни цу, веза но је с ри зи ком, ка ко ће на то ре а ги рати по бу ње ни ср би у рХ, хо ће ли се и даље при др жа ва ти за гре бач ког спо ра зу ма итд. (у том је тре нут ку наш ин те рес био при др жа ва ње тог спо ра зу ма.) на сва ком мје сту и на сва ки на чин, кад је год то било по треб но, гла си не о на зоч но сти Хв на ди на ри мо ра ле су се де ман ти ра ти, а бојна дје ло ва ња ко ја ће усли је ди ти ста вљати из ван под руч ја дје ло ва ња за по вјед

ни штва збор ног под руч ја сплит, што ни је баш уви јек би ло ла ко...“

Хр ват ска ми ми кри ја, од но сно са ма при ча ге не ра ла Го то ви не ви ше је не го сми је шна не са мо за то што су за ову опера ци ју сви зна ли и што ју је би ло не мо гуће са кри ти, већ због то га што је ње го во ра то ва ње, кла па по кла па, би ло ани ми рање по аме рич кој књи зи сни ма ња.

сми је шна да смје шни ја не мо же би ти јер су, на кра ју, Ми ло ше ви ће ви ге не ра ли за Олују знали при је Го то ви не и хр ватских ге не ра ла ка ко се лу цид но на ру гао сплит ски Фералтрибјун.

уоста лом, и ср би су по што ва ли сво ју ро лу стро го па зе ћи да не пре кр ше за гребач ко при мир је, јер је, по сце на ри ју, оно ва жи ло са мо за њих.

дан по сли је по чет ка ли вањ ске офанзи ве, 30. но вем бра, хр ват ски ми ни стар од бра не Гој ко шу шак је пот пи сао у пента го ну Ме мо ран дум о вој ној са рад њи Хрват ске и сада, ко јег с аме рич ке стра не па ра фи ра ми ни стар од бра не ви љем пери. туђ ма ну је од та да пре о ста ло са мо да сли је ди „упу те“. та ко пре па ри ра ни, Хр вати чак при хва та ју дви је из мје не еко номског спо ра зу ма с кра ји ном, ко је је тра жило книн ско вођ ство!

вој не пла но ве и обу ку хр ват ске вој ске аме ри кан ци су усмје ри ли и кон тро ли сали пре ко сво је па ра вој не аген ци је Мпри.

екс пер ти циа сти гли су на Брач, одакле су бес пи лот ним ле тје ли ца ма из ви ђају срп ске по ло жа је у кра ји ни и ју го за падној Бо сни.

на кра ју, аме рич ки бом бар де ри за почи њу „хр ват ски“ на пад на кра ји ну, 4. авгу ста.

та ко су Хр ва ти до вр ши ли по сао из 1941.

дру га узда ко ју су аме ри кан ци за те зали у по слу уни шта ва ња кра ји не, сло бодан Ми ло ше вић, био је та да, у ври је ме ве ли ке би хаћ ке кри зе, са свих за пад них стра на про гла шен за спа си те ља од но сно „не за о би ла зног парт не ра“ (ален Жи пе), „је ди ну на ду“ (ан са), „ве о ма ко ри сног“ и оног ко ји је „на пра вој стра ни“ (ан дреј ко зир јев), „чо вје ка од ко ри сти“ (фон штулп нагл).

по ло ви ном ја ну а ра 1995. Бил клин тон је при мио у ауди јен ци ју дво ји цу Ми лоше ви ће вих ин ти му са Бо го љу ба ка ри ћа и ду ша на Ми те ви ћа.

у Борби од 3. де цем бра ка ри ка ту ри ста пре драг ко рак сић је на цр тао Ми ло ше вића као жи ву са мо по слу гу за пад них ку паца.

Хр ват нај бли жи Ми ло ше ви ћу, туђ манов ам ба са дор у Бе о гра ду, зво ни мир Мар ко вић, у ин тер вјуу Слободној Далма-цији, кра јем де цем бра, осу ђу је хр ват ске ме ди је за то што са та ни зу ју Ми ло ше ви ћа. „са та ни за ци јом Ми ло ше ви ћа са мо гу бимо ври је ме, јер ти ме не до би ја мо пра ву сли ку о ње му“ ка же Мар ко вић уз на поме ну да Ми ло ше вић ни је „ста ти чан по лити чар“ јер ње го ва по ли ти ка „стал но те че“.

на сту па ју ћа, 1995. го ди на тре ба ло је да ис ти че по ла ко, да от ку ца ва за да тим такто ви ма и тер ми ни ма. нај при је је од и грана ге не рал на про ба 1. ма ја са за пад ном сла во ни јом, док су ско јев ци на ади циган ли ји пе кли во ла на ра жњу.

Ми ло ше вић, пре ма ње го вом би о гра фу сла во љу бу Ђу ки ћу, са оп шта ва та да патри јар ху па влу: „све иде по пла ну!“

Жу ри се је ди но Хр ва ти ма. уми ру је их овен: „кључ рје ше ња у БиХ је сте цр та лив но Би хаћ, што изо ли ра книн. сто га пред ла жем да им са да да те зра ка (нафте при мјед ба аутора), с об зи ром на то да ће те их на тај на чин изо ли ра ти из вана, а не из ну тра.“ а раз га љу је их, према шаринићу, Ми ло ше вић: „све ће те на крају да до би је те, али пре ви ше вам се, бре, жу ри.“

тре ба ло је ле по са че ка ти илин дан ске вру ћи не јер та да ту ро пе ра то ри (циа, уд Ба, н15), ко ји мо ра ју да ис пре мје шта ју сто ти не хи ља да срп ских ту ри ста, нај бо ље ра де. и да ср би при ку пе ље ти ну ка ко би она „це ла“/„ци ла“ би ла на јед ном мје сту.

„али срп ски кра је ви у Хр ват ској не могу би ти исје че ни и пре ни је ти на ава лу, код Бе о гра да...“ за пи сао је дав но све тозар при би ће вић, во де ћи срп ски по ли тичар из Хр ват ске из ме ђу два свјет ска ра та, у књи зи Диктатура краља Александра, об ја вље ној у па ри зу 1933. при би ће вић је, исто риј ски, био млад и ни је знао шта све мо гу од ли ка ши ти то и зма.

они су то по ди је ли ли јед ни су узе ли кра је ве, а дру ги кра ји шни ке.

Текст објављен у бањалучком дневнику Независне новине августа 2000.

На сту па ју ћа, 1995. го ди на, тре ба ла је да ис ти че по ла ко, да от ку ца ва за да тим так то ви ма и тер ми ни ма. Нај при је је од и гра на ге не рал на про ба 1. ма ја са за пад ном Сла во ни јом док су ско јев ци на Ади Ци ган ли ји пе кли во ла на ра жњу.


ПР

Е О

ЛУЈ

Е Живорад Јанковић

Сло вен ске (у)кра ји неПод ра зним из го во ри ма из бе га ва се по мен сло вен ског име на. Мо же Три ба ли ја, Или рик или Бал кан, али што оди ше сло вен ством - не. По ра зно је што код Сло ве на из гу бље ни де ло ви убр зо по ста ју нај љу ћи про тив ни ци сво је ма ти це и убо ји то ору ђе у ру ка ма до ју че за јед нич ког про тив ни ка.

Је зич ка де фи ни ци ја пој ма са мо уне коли ко од го ва ра срп ским при ли ка ма: „по гра нич на др жав на област са уре

ђе ним си сте мом вој не од бра не.“Још је про та Ма ти ја не на до вић све

стан ње ног про вин ци јал ног ка рак те ра кад на по чет ку сво јих ме мо а ра по водом аустриј скотур ског ра та (1788–1791) каже: „Мо рав ци зо ву ово вре ме ко чи ном кра ји ном, а за ће са ра Јо си фа рат ни шта не зна ду, не го ми сле да је ко ча за ра тио.“

ка сни је ће и де се то го ди шње ра то ва ње под цр ним Ђор ђем у раз го во ру ње го вих бив ших бо ра ца би ти озна че но као краји на. „ово де те ни сам ни оми ло вао као дру гу де цу; на шло ми се у зла вре ме на кад сам кра ји нио... Го во ра ше ста рац да је упам тио ка раЂо ка кад је кра ји нио и кад је до ла зио у ва со је ви ће.“

Је зич ки зна чи гра ни цу, али и рат – што ни је пој мов но да ле ко. тре ба ло би упо реди ти ка ко је код дру гих сло вен ских на рода – ма да је јед на ве ли ка (у)кра ји на – стица јем окол но сти, нај ве ћа др жа ва евро пе – до вољ на да про гу та све оста ле.

зо не око гра ни ца увек пред ста вља ју под руч ја ри зи ка и ве за не су са гу би цима. када је у пи та њу сло вен ска гра ни ца, гу би ци су као по пра ви лу „јед но смер ни“ – на њи хо ву ште ту. они ко ји су на до бит ку ре дов но ни су сло ве ни. сво је успе хе прима ју ћут ке и на ста вља ју да мр зе и „че ка ју“ по вољ ну при ли ку за сле де ћи уда рац.

ко ри сте се су ро ви ме то ди, те жак прити сак, а јав но се про по ве да то ле ран ци ја. сло вен ски про стор зна за ма њи не. словен ске ма њи не у су сед ним зе мља ма, бар фор мал но, не по сто је, или су обес правље не.

иде се до тле да се под ра зним из го вори ма из бе га ва по мен сло вен ског име на. Мо же три ба ли ја, или рик или Бал кан, али што оди ше сло вен ством – не. по ра зно је што код сло ве на из гу бље ни де ло ви убр зо по ста ју нај љу ћи про тив ни ци сво је ма ти це и убо ји то ору ђе у ру ка ма до ју че за јед нич ког про тив ни ка.

„ни јед на по ја ва се не мо же ва ља но схва ти ти без по зна ва ња исто ри је“ – ову ми сао оги ста кон та ста вио је ра до слав Гру јић за мо то сво је Апологијесрпскогна-рода у Хрватској и Славонији. књи га је на ста ла пре рав но сто го ди на по во дом „ве ле и здај нич ког про це са“ у за гре бу. за про те клих сто го ди на код ср ба се ни је про ме ни ло ни шта на бо ље. тада је ста ње си гур но би ло по вољ ни је не го да нас – ако ни због че га дру гог, оно због то га што је по сто ја ла бар из ве сна на да.

тре ба по ме ну ти раз ли ку у по на ша њу ви зан ти је и ср ба пре ма ла ти ни ма у средњем ве ку. док су тур ци сре ди ном че тр нае стог ве ка би ли са мо прет ња, ви зан ти ја се узда ла у по моћ ла ти на и на ла зи ла се у стал ном по вла че њу. тек кад се др жа ва све ла на са му пре сто ни цу – ца ри град, Грци су се тр гли и ре ши ли да град–др жа ву бра не у усло ви ма у којима би успех био ра ван би блиј ском чу ду. у осно ви, то је би ло по гре шно. за пад ни свет је био толи ко ис цеп кан да не би мо гао ни се би да по мог не. од ту ра ка га спа ша ва са мо простор на уда ље ност. ср би су по ку ша ли да пру же от пор док је још би ло не ке на де на успех, осам де сет го ди на пре па да ца ригра да, и то им ни је по шло за ру ком. во јева ли су са ми – ни су се на да ли у ла ти не.

кад је до шло вре ме роп ства од нос се ме ња. ср би су са да би ли очи ју стал но упр тих на за пад – оту да су се на да ли „изба вље њу“. у сва ком ра ту са тур ци ма могли су ра чу на ти на си гур ну по моћ ср ба. та да Гр ци, због ге о граф ског по ло жа ја, ни су би ли у при ли ци да пра ве та кве „експе ри мен те“.

Гре шка ср ба је у не схва та њу да их од ту ра ка де ли ве ра, у ве ћој ме ри то ле рантнија не го рим ска, док је за њих на ци ја игра ла мању уло гу. код ла ти на су и ве ра и на ци ја ско ро под јед на ко ва жне, и зато су по зна ти при ме ри тај них спо ра зу ма за пад ња ка и ту ра ка као „са ве зни ка“ – на штету срба. ве ли ка срп ска сна га не мо же да се осми сли и ка на ли ше. Бук не као вул

кан и ис тро ши се, а не мо же да се пре твори у стал ну све тлост или то пло ту.

кад се по ме не кра ји на, нај че шће се мисли на вој ну гра ни цу аустри је и тур ске ко ју са ла тин ске стра не чу ва ју углав ном ср би, пр вен стве но до мо ро ци, па тек онда до се ље ни ци. о то ме се може раз личи то говорити, али се не мо же оспо ри ти из ве сна уло га кра ји не у очу ва њу под једна ко угро же ног и вер ског и на ци о нал ног иден ти те та. роп ство тра је ве ко ви ма, и мо рао се тра жи ти на чин за оп ста нак иако то че сто ли чи на не ра зум но „за мла ћи вање“, уза луд но про ли ва ње кр ви и ра си пање сна ге.

Господин Рачки назива повест Томинуосолинскојцрквихрватскиизвор,ајанезнампочемујето„хрватски“извор,кадТома,архиђаконсплитскинијебиоини-јеседржаозаХрвата,већзаЛатинаилиЛатинина; и Тома је мрзео Хрвате, каоштосамовисокоучениЛатинможемр-зети словенско племе.Њему је „Sclavige-na“биомрзакудуши.ре чи и. ру вар ца су на го ве штај бу ду ћих не сре ћа у од но си ма два на ро да. Ге но цид Хр ва та над ср би ма из вр шен је пр вен стве но у ко рист ве ковних хр ват ских го спо да ра.

ско ро по да нич ки од нос ср ба пре ма за па ду то ком роп ства до бро је уочио беч ки чо век за ду жен за „пра ће ње ср ба“: „пре те гао је на гон да по мог ну сво јим саве зни ци ма. у слу ча ју мо гу ћих бу ду ћих ра то ва ова цр та жр тво ва ња соп стве них ин те ре са увек оста је до сто јан жи вог предо ча ва ња и мо ра обра ти ти на шу па жњу кад је реч о ве шти ни да при до би је мо наро де за на ше ин те ре се.“

аутор овог ис прав ног за па жа ња као да је чи тао про ти не ме мо а ре, на пи са не три де це ни је ка сни је, о по чет ку устан ка 1804: „Ја овај од го вор аустри је да нам по мо ћи не мо гу оста вим у на шем со ве ту, у ар хиву, да се хра ни, ако би нас нем ци кад год пре ко ре ли, за што смо ми оста ви ли њи’, као пр ве и бли жње ком ши је и оти шли тра жи ти ру се за по кро ви те ља, да им смело мо же мо ка за ти да су они нас оста ви ли,


а не ми њи’... као што су ме не не ки ве лика ши у це са ри ји кад смо пре бе гли 1813. и ко ри ли...”

са мо де сет го ди на пре бу не и про тин отац, кнез алек са, говори на сли чан начин: „исти на је да сам се ца ру за клео да ћу му би ти ве ран и про тив ту ра ка за слобо ду оче ви не мо је во је ва ти и по зна то вам је да ја мо је за кле тве не пре сту пам, ни ти ца ра оста вљам, но цар оста вља мене и сав на род срп ски, као ње го ви стари што су на ше пра де до ве оста вља ли...” осе ћа јем оба ве за пре ма „са ве зни ци ма“ во ђе ни су ср би и 27. мар та 1941, када су кре ну ли у про паст, ко јој се ни да нас још увек не ви ди крај. као „по бед ни ци“, гу бе јед ну че твр ти ну ста нов ни штва и по ло вину про сто ра.

Беч ки оба ве шта јац је до свог по ме нутог за кључ ка о срп ском од но су пре ма са ве зу мо гао до ћи ко ли ко на осно ву непо сред ног ис ку ства, сте че ног то ком службо ва ња, то ли ко и ана ли зом срп ског пона ша ња кроз прет ход не ве ко ве.

Мо ра се раз би ти мит о се о ба ма, што ће по мо ћи да се бо ље са гле да соп стве на ствар ност, јер је мно го че га том при чом за там ње но. ре дов но ко ри шће ње из раза Илири за ср бе и од Бе ча и на по ле о на уно си до дат не не ја сно ће и оте жа ва рад и код објек тив них на уч ни ка, ко ји из пој ма Илири из вла че са свим дру ге за кључ ке од оних ко је ре ал ност на ла же. Мно го за блуда ле жи и у тврд њи ка ко је ср би ја, то бож, „ве ли ка тај на“. ср би су прич љи ви и то лико отво ре ни да из ра зом ли ца ука зу ју на оп ште рас по ло же ње.

при ча о се о ба ма се та ко про вид но наме ће, па опет је – и по ред све ње не про

вид но сти – ср би при ма ју. док се она не пре и спи та, не мо же се го во ри ти о могућ но сти озбиљ ни јег на уч ног ра да. при ко ри шће њу из во ра или чи та њу тек сто ва има пси хо ло шких те шко ћа – пр ви по мен се из јед на чу је са по чет ком не ке по ја ве, а то ни ка ко не мо ра да бу де.

они ко ји све по ку ша ва ју да ре ше, одно сно за ма гле при чом о се о ба ма треба ло би да зна ју да се у ру си ју око 1750. од се ли ло ви ше не го што је до шло то ком се о ба из 1690. и 1737, а од њих у ру си ји да нас не ма ни тра га. ср би ко ји су жи вели ле во од са ве из ло же ни су при ти сци ма свих вр ста, и мно ги су под ле гли аси мила ци ји. очу ва ли су се са мо број но шћу. при ча о се о би је то ли ко уко ре ње на да је по ста ла ско ро не при ко сно ве на – иако је у на у ци све под ло жно про ве ри – па њу при хва та ју и до бро на мер ни.

сло ве ни сла бо пам те. за то њи хо ва исто ри ја из гле да мно го „кра ћа“ – иако они тра ју исто оно ли ко ко ли ко и дру ге ра се. не пам те сво ју про шлост, па ни злоде ла ко ја им дру ги чи не. Гер ма ни упор ни у све му зна ју и да пам те, оста ју ис трај ни и у мр жњи и че ка ју по вољ ну при ли ку. „нема ју“ про блем са гри жом са ве сти.

от пор на сна га јед ног на ро да, ду го изло же ног те шком стра да њу, као и код по је дин ца, ни је не ис црп на. до ла зи се у ста ње када се не мо же ре а говати на „иза зо ве“ спо ља. сти же се у не ку вр сту фа та ли зма – све што се де си ло, као да се не из бе жно и мо ра ло де си ти, те се ту не ни шта не може ни учи ни ти. ство ри ла се сли ка о ср би ма као рат нич ком на ро ду, а при том се не по ми њу не ка кон крет на срп ска бо ји шта ни срп ска вој нич ка гро

бља ван гра ни ца срп ског про сто ра. но во вре ме до но си при чу о ге но ци ду уто ли ко стра шни ју што је баш тај на род још јуче био жр тва. има ли у ко ме на ро ду више „ма њи на“ не го код ср ба, а по том код сло ве на уоп ште? већ је го во ре но ка ко се не ки од но се пре ма че је ни ма, а по том пре ма че че ни ма. та мо где су, у на вод но објек тив ном ис тра жи ва њу, у при ме ни двој на ме ри ла, ту је ста ње го ре не го да не ма ни ка квог ме ри ла. та ко и са при чом о или ри ма или бо гу ми ли ма. то су мно го ве ћи ми то ви од оних ко ји се при пи су ју ср би ма.

„од ту ђи на и на ту ђи је зи ци зва ли смо се до сад сва ко ја ко, а по нај ма ње она ко као што би тре ба ло, оним пра вим нашим име ном, ко јим се ми са ми зо ве мо, и ко је се и код нај не по зна ти јих не на рода већ ски та ју ћих се ди вља ка, је ди но за пра во њи хо во име при зна је и узи ма... по ин тен ци ји аустриј ских др жав них вла сти, мо ра ли су и пред став ни ци цр кве и на рода на шег у зва нич ном са о бра ћа ју с њи ма ме сто срп ског име на име или ра упо требља ва ти, те су по сле из на ви ке по кат кад та ко по сту па ли и у зва нич ном ме ђу собном са о бра ћа ју.“

и то је је дан вид са мо за бо ра ва и, уједно, је дан од кон тра ста срп ског ду ха – насу прот по ме ну тој по ја ви сто ји при мер упор но сти у очу ва њу: „из бе га ва ли су про све ту, и то нај ви ше из стра ха да не зане ма ре по сто ве, уобра жа ва ју ћи да би им си но ви, кад се одво је од ку ћа, је ли сва ки дан ме со и да би та ко жи ве ћи за бо ра вили и ве ру и за кон, пре то пи ли се у нем це (или шок це).“

ср би ни када ни су ус пе ли да по стиг ну пу ну са мо свест на це лом про сто ру који на се ља ва ју. то се на ро чи то од но си на њи хо ве се вер не и за пад не обла сти. од из де ље них обла сти је ди но је не ма њи на пре ра сла у др жа ву, ко ја тра је са мо два ве ка. то је су ви ше ма ло да би се оба ви ло све по треб но око ује ди ње ња це лог на рода. тра ја ње др жа ва се из ра жа ва ми ле нију ми ма. док се срп ски про стор це па на све на чи не, онај дру ги, ство рен по за мисли фи ре ра, др жи се као не так нут иако је до ју че би ло друк че. по ми њу ли се да нас сла во ни ја и дал ма ци ја, ко је бе ле же веков ни са мо стал ни жи вот?! уме сто то га, ис ти че се ко со во, од лу ком са мо вољ ни ка не дав но отрг ну тог из ср би је. пу тем дипло мат ског „швај со ва ња“ ства ра ју се фабри кат обла сти.

од 1878. дри на се, во љом Бе ча, упор но пред ста вља као не ка гра нич на ре ка – у ши рем гле да њу то је са мо је дан „по ток“, а до би ја при звук оке ан ског ра сто ја ња. „од ста ре аустриј ске про па ган де против ср ба нај у пор ни је се одр жа ла ми сао да ср би ја не ма шта да тра жи пре ко оних гра ни ца ко је је до би ла 1878 на Беч ком кон гре су... Би ло је чак и ју го сло ве на, ко

КакојеХитлерподелиоБалканираспарчаоСрбију1941.године


ји су на ше (срп ске) зах те ве пре ко гра ница 1878. обе ле жа ва ли као знак срп ског шо ви ни зма – и том шо ви ни зму при пи сива ли чак и на ше про те сте про тив обе лежа ва ња срб ске фе де рал не је ди ни це. по ова квим и слич ним по гле ди ма из гле да да би у Ју го сла ви ји ср би има ли да се за дово ље оним гра ни ца ма ко је би им аустрија оста ви ла, да се под Хаб сбур шком дина сти јом из вр ши ло ју го сло вен ско ује диње ње.“ ди јаг но за срп ског ста ња дав но је фор му ли са на и жи во том по твр ђи ва на, али од то га ни је би ло по мо ћи.

при род не гра ни це се ства ра ју ве ко вима, и опет су под ло жне из ме на ма. са мо се оне из 1943, од но сно мо ди фи ко ва не Хи тле ро ве из 1941, оце њу ју као бо гом дане и то се, на жа лост, при хва та и код неких ср ба – иако су и сми шље не да ка зне ср бе, по угле ду на оне од Хи тле ра. на појму „Хр ват ске“ се огле да ко ли ко је срп ско раз ми шља ње плит ко и не зре ло.

ла ко за бо ра вља ју и от пи су ју мно го чега. за бо ра вља ју и до га ђа је из нај но ви је про шло сти: ге но цид, ло го ре, стре ља не кра гу је вач ке ђа ке, од ма зде сто за јед ног и „са ве знич ке“ бом бе на вас крс, ... сво је обла сти про сто „гу ра ју“ у ру ке про тив нику и та ко иду на ру ку они ма ко ји их под разним изговорима це па ју, да би то у послед ње вре ме ишло без ика квог фор малног из го во ра, по прин ци пу „мо же ми се“. по мишљењу нових извозника демократије, посеб на ар гу мен та ци ја – сем ар гумен та си ле – ни је ни по треб на.

Ма ли на ро ди те шко до ла зе до мо гућно сти да се о њи ма говори објек тив но. „да нас нам се чи ни да не мо же би ти сумње о сло вен ској ста ри ни у Је вро пи, та то је та ко очи глед на исти на, ко ју ни ша фари ку ни је тре ба ло до ка зи ма утвр ђи ва ти. али је у ша фа ри ко во до ба би ло друк че: он да се не пре ста но по на вља ло да су се сло ве ни истом у пе том ве ку по Хри сту ја ви ли у Је вро пи, с дру гим азиј ским варва ри ма и од ри ца ло им се да има ју оних до ма ћих пра ва, оног на род ног гра ђанства, као на при мер грч ки, гер ман ски и ро ман ски на ро ди.“ ово је ре че но пре више од сто го ди на, од но сно у вре ме бли же са мом ша фа ри ку не го на ма.

за не ма ру је се да из у ча ва ње ге но ци да не зна чи са мо из но ше ње бро ја жр та ва и на чи на њи хо вог стра да ња. он на те ре ну ме ња ста ње у то ли кој ме ри да се оно више не мо же пре по зна ти. сто га је данас тешко го во ри ти да је се ло сми ља не, где је

би ла па ро хи ја оца ве ли ког про на ла за ча ни ко ле те сле, срп ско се ло – кад у ње му не ма ср ба, а цр ква и род на ку ћа те сле су два пут па ље не. пред ру ше ви на ма не ког зда ња се те шко ства ра пред ста ва о њего вој не ка да шњој ле по ти. Љу ди са ис кустви ма пре пр вог свет ског ра та су зна ли да се од Ма чве до ис тре мо гло до ћи све кроз срп ска се ла.

ср би искре но опла ку ју ту ђа стра да ња, а од ри чу се сво јих. зна ју до ста о да ха уу и аушви цу, а ма ло ко ји зна или же ли да зна о Ја се нов цу и оста лим срп ским страти шти ма. та рав но ду шност пре ма не срећи соп стве ног на ро да код ср ба је то лико ши ро ко рас про стра ње на да ли чи на епи де ми ју, а код не ма лог бро ја као да се гра ни чи са из да јом па то ло шких раз мера. сво је жр тве ни су ни по бро ја ли, а камо ли обе ле жи ли. на при ме ру ср ба, а, на жа лост, не са мо на ње му, ви ди се да је у мно гим при ли ка ма ге но цид ите ка ко „испла тив“.

Је дан од раз ло га што се ср би сла бо сна ла зе кроз исто ри ју је сте што не уче из жи во та. но ве ге не ра ци је на свет око се бе гле да ју по сред ством књи га – зна чи пре ко ту ђег ис ку ства. од ту ђих књи га ни су у пуној ме ри могли добити оно што би мо гло да им ко ри сти. не ма ју сна ге да ис тра ју до кра ја у ис тра жи ва њу и да да ју из ве стан лич ни до при нос. ско ро у сва ком по слу ста ју на по ла пу та.

ни је без зна ча ја ни пут срп ске књи ге, ко ји да је дру ге гра ни це срп ског на ро да. она сти же и чу ва се по срп ским ку ћа ма, на про сто ру да ле ко ши рем од зва нич но при зна тог. та ко књи га сво јим „лу та њем“ ис пи су је срп ску кар ту на осо бен на чин, не за ви сно од же ље Бе ча. срп ски ру ко писи се на ла зе по стра ним збир ка ма под нази ви ма „со фиј ски“, „мин хен ски“, „беч ки“, „бер лин ски“, „па ри ски“, а ско ро да не ма при ме ра да се за не ку стра ну књи гу ка же да је „бе о град ска“.

„нај ма ња част ове на ше зе мље и све та; но ко јој је да нас, а и по из о дав на и нај ве ће про све ште ни је чо ве чи је, не го у ко јој су до ју че и нај ве ћа зла, оби де, ра то ви и кр ве жи би ли, а за то са мо ко ће ко ме свом је дин сам го спо да ри ти и то се још до да нас ни је мо гло ре ши ти...“ ова ко је оце ње на европа пре 180 го ди на. она је у ме ђу вре ме ну по ста ла „бо га ти ја“ за низ ло кал них су ко ба и би ла „ко лев ка“ два свет ска ра та. у по тоњим бај ка ма о „евро пи“ ти еле мен ти се обич но из о ста вља ју.

Ср би искре но опла ку ју ту ђа стра да ња, а од ри чу се сво јих. Зна ју до ста о Да ха уу и Аушви цу, а ма ло ко ји зна или же ли да зна о Ја се нов цу и оста лим срп ским стра ти шти ма

Ка да је оно про шле го ди не гра дона чел ник спли та Жељ ко ке рум на пи та ње но ви на ра због че га твр ди да

ср би на ни ка да не би при хва тио за зе та из го во рио „та ко смо од го је ни“, до дир нута је су шти на хр ват скосрп ских од но са. ти од но си ни су ни шта дру го до исто ри ја мр жње и зло чи на ко је Хр ва ти про во де над ср би ма. то су по ро дич на пре да ња ко ја се пре но се са ко ле на на ко ле но, мр жња на ко јој се ра ди од ма лих но гу, ко ја се уса ђу је сва ко га да на, са пу но стра сти и – а ово је нај го ре – са не сум њи вим осе ћа њем да се тако чи ни до бро де ло. онај ко је та ко од га јан, ке рум је све док, не ви ди ни шта нео бич но и ни шта ру жно у то ме да се ни под ко јим усло ви ма ње го ва по ро ди ца, же нид бом или уда јом, не ме ша са ср би ма.

не ко ме ће то из гле да ти као пре ду боко по ни ра ње у про шлост, али та ве ковна, стал но хра ње на, пре ци зно усме рава на и до след на мр жња да ти ра још од вре ме на ве ли ког рас ко ла у хри шћанској цр кви, од но сно, три де сет го ди на ка сни је, из 1075, ка да је на сплит ском цр кве ном са бо ру до не та од лу ка да се пра во сла вље у дал ма ци ји и за ле ђу иско ре ни.

све што се по сле то га до га ђа ло у далма ци ји, ис точ ној и за пад ној Хер це го вини, а ка сни је у цен трал ној Бо сни, ли ци, ис три, сла во ни ји, сре му, ... на свим просто ри ма где је ка то лич ка цр ква има ла ути цај и мо гућ ност де ло ва ња, са мо је хро ни ка јед ног бру тал ног и стра шног об ра чу на са ср би ма пра во слав ци ма. не во лим оп ште и гро мо ви те оце не, али ово је сте исти на, ла ко до ка зи ва истина. по треб но је са мо од ба ци ти основне по став ке бер лин скобеч ке шко ле исто ри је, вра ти ти се ста рим ар хи ва ма и књи га ма, не сум њи вим до ку мен ти ма, исто ри ча ри ма ко ји су због из но ше ња исто риј ских исти на по ли тич ким од лу кама би ли за бра њи ва ни.

Ме то до ло ги ја ко ју је римока то личка цр ква при ме њи ва ла у бор би про тив оних ко ји су оста ли вер ни пра во сла вљу пред ста вља кр ва ву пси хо па то ло шку сли ку јед ног ко лек ти ви те та. да нас се о то ме не го во ри за рад по пра вља ња хрват скосрп ских од но са, ма да ни ко ме ко на ства ри гле да без стра сти и на ви ја ња ни је ја сно због че га се ти од но си по правља ју или по но во гра де са мо и је ди но на срп ску ште ту.

но, вра ти мо се те ми и тра га њу за изво ром са ко јег је по те кла и још те че несма ње ним ин тен зи те том та стра шна хрват ска мр жња пре ма ср би ма.

про стор ко ји је у овом бро ју Дверисрпских пред ви ђен и мо гућ за из но шење пот пу не сли ке ма ли је и ни из да ле ка до во љан. али са би ра ње ве ков них до гађа ња, са гле да ва ње раз вој ног про це са об ра чу на са пра во сла вљем и пра во


слав ци ма на про сто ру за пад но од дри не и ду на ва, на во ди нас нео до љи вом сна гом на за кљу чак ко ји је, не ка ми бу де до звоље на ова су бјек тив ност, одав но од ре дио мој по гле да на узро ке и ствар не раз ло ге ра то ва, ге но ци да и кр во про ли ћа ко ја се на овим про сто ри ма до га ђа ју по след њих сто ти њак го ди на.

тај за кљу чак гла си: мр жња Хр ва та према ср би ма, и зло чи ни ко ји су из те мр жње ро ђе ни, по сле ди ца су вер ског и на ци онал ног кон вер тит ства.

раз у ме се да све то ни је мо гло без утица ја ве ли ких си ла, без па ра лел ног остваре ња и њи хо вих ин те ре са, али су шти на је у то ме да се на овим на шим про сто ри ма бив ши ср би об ра чу на ва ју са са да шњим ср би ма.

ов де се на ого љен, бру та лан и у сва ком сми слу стра шан на чин ма те ри ја ли зо ва ла пси хо ло шка по став ка о кон вер ти ту који на кон што се од ре као сво јих ко ре на, да кле на кон што је убио сво је по ре кло и се бе ка кав је био, кре ће да уби ја све до ке сво је из да је, не ве ре, сла бо сти, ...

код го то во свих уста шких зло чи на ца – од оног се о ског ко ља ча до кре а то ра ге ноци да над ср би ма – мо же се на ћи срп ски ко рен, срп ско по ре кло.

Мо жда нај ве ћи мон струм ме ђу њи ма, вје ко слав Макс лу бу рић, са стао се пе де сетих го ди на два де се тог ве ка у швајцарској са срп ским еми грант ским но ви на ром сло бо да ном са мар џи ћем, и том при ликом му, уз оста ло, ре као: „знам ја до бро да сам срп ског по ри је кла, из пле ме на дробња ци, и да су мо ји по ка то ли че ни.“

али све до по ја ве јед ног чо ве ка, ро ђеног у пр вој по ло ви ни 19. ве ка, та не тр пељи вост и мр жња бив ших пре ма по сто јећим ср би ма ни је би ла си сте ма ти зо ва на, иде о ло шки уоб ли че на. оно што је тај чо

век, а звао се ан те стар че вић, ура дио за сво га жи во та, пред ста вља при мер са којим се те шко мо гу ус по ре ђи ва ти и во де ћи иде о ло зи ан ти се ми ти зма из вре ме на наци стич ке не мач ке.

ан те стар че вић је ро ђен у ли ци, од оца Ја ко ва, по ка то ли че ног ср би на, и мај ке чисте српки ње, пра во слав не ве ре. зва ла се Ми ли ца Бог дан. Хр ват ска исто ри о гра фи ја при кри ва је дан де таљ ко ји се односи на старчевићево рођење, а који објашњава го то во све. за стар че ви ћа Хр ва ти пи шу да је ро ђен у се лу Жит ник код Го спи ћа, што ни је пот пу но не тач но. за и ста је ро ђен у ме ста шцу ко је се та ко зва ло, али Жит ник ни је се ло, не го за се лак јед ног дру гог места ко је но си име па за ри ште.

за што је то ва жно? због че га Хр ва ти неће да спо ме ну па за ри ште?

због јед ног до ку мен та аустриј ске ад мини стра ци је из 1712. го ди не (Aus der Be i lage Spe ci fi ca tio lo co rum et in co la rum 1712. bei der Is tr. F. d. Gra fen At tems. Nr. 183/VII. J. O. Krigcmi scel len, Facs. 95 im Ar hiv des Re ichsKrigsMi ni ste ri ums) у ко јем сто ји да у па за ри шту жи ве ср би ка то лич ке ве рои спо ве сти и ни ко дру ги осим њих. овај до ку мент пре ћут ку је и ке ру бин ше гвић, ве ли ки по кло ник уста шке иде је, са мо звани исто ри чар ко ји је по ку ша вао да до ка же ка ко су Хр ва ти гот ског по ре кла, али се и том и та квом ше гви ћу до го ди ло да у прило гу за књи гу Јо ва на скер ли ћа Писци икњиге на пи ше да су стар че ви ћи „ из гле да, по ри је клом из Хер це го ви не“.

стар че ви ћи од ко јих је по те као анте стар че вић ко ре не ву ку са ко со ва (од стра хи њи ћа) а пре ма за па ду су кре ну ли са про сто ра пље ва ља, од но сно из се ла стар че во код ска дар ског је зе ра, где је пра во слав ни ма на стир из 14. ве ка.

Где и ка да је ан ти стар че ви ћу уса ђе на мр жња пре ма ср би ма те шко је пре ци зира ти, али ње го ва оп шир на би о гра фи ја, уоб ли че на у књи зи Старчевић, Јо си па Хор ва та, на во ди на за кљу чак да се то дого ди ло око два де се те го ди не ње го вог жи во та, ка да мла ди ан те ус по ста вља контак те са цр кве ним кру го ви ма и убр зо присту па јед ном се ме ни шту ка то лич ке цр кве у се њу, да би по том оти шао у пе шту на до дат но шко ло ва ње, у же љи да по ста не све ште но ли це.

оно што је ан те стар че вић касније гово рио и пи сао о ср би ма гра ни чи се са по ре ме ће ним умом. ни ка да ни ко од хрват ских по ли ти ча ра и ин те лек ту а ла ца, до да на шњег да на, ни је до вео у пи та ње личност ан те па ве ли ћа.

ње го во уче ње угра ђе но је у те ме ље паве ли ће ве не за ви сне др жа ве Хр ват ске као и са да шње туђ ма но ве Хр ват ске. стар чеви ћа Хр ва ти сма тра ју „оцем на ци је“, он је по ли тич ки узор Хр ва ти ма као на ро ду; на по след њем би ра њу за пред сед ни ка Хрват ске у дру гом кру гу, ко ји су тр ча ли иво Јо си по вић и Ми лан Бан дић, овај дру ги је у сва ком обра ћа њу као свог политичког идола спо ми њао ан ту стар че ви ћа.

са мо је, исти не ра ди, је дан Хр ват, фи лолог то мо Ма ре тић (1853–1938), 1892. напи сао: „стар че вић је па кле ном мр жњом мр зио ср бе и ту мр жњу три де це ни је уливао у ве ли ки дио Хр ва та.“

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Рат ко Дми тро вић

ГдесуизворихрватскемржњепремаСрбима?

Зло је по че ло про ме ном ве реМе то до ло ги ја ко ју је ка то лич ка цр ква при ме њи ва ла у бор би про тив оних ко ји су оста ли вер ни пра во сла вљу пред ста вља кр ва ву пси хо па то ло шку сли ку јед ног ко лек ти ви те та

УсташкизлочинацМаксЛубурић


а ево шта је ан те стар че вић го во рио и пи сао о ср би ма. склон ра си стич ким те ори ја ма, стар че вић је све вре ме свог јав ног ан га жо ва ња ср бе сма трао ни жом ра сом. чак и на кон што је ср би ја на Бер лин ском кон гре су 1878. по ста ла ме ђу на род но призна та др жа ва, а Хр ват ска је та да би ла са мо ре ги ја уну тар аустроугар ске мо нар хи је, стар че вић је на пи сао да народ херват-скинећетрпитидата сужањска српскапасмина оскверњује земљуХорватах, дода ју ћи да ср би не зна ју ни за ка кве ци вили за циј ске вред но сти, те да су скло ни сило ва њу, пљач ка ма и уби ја њу.

стар че вић је пр ви за србе упо тре био тер мин реметилачки фактор, а пре ма том на ро ду га јио је од нос чи ја су шти на тешко мо же да се по сма тра на ни воу здравог ра зу ма. та ко је пи сао: „ср би су сме ће, на кот ко ји се хра ни фе ка ли ја ма и жде ре остат ке жр та ва, или ср би су по сво јој нара ви без ума и по ште ња, про ти сло бо ди и про ти сва ком до бру.“

тај и та кав ан те стар че вић да нас је, поно ви ћу, не у пит на исто риј ска, по ли тич ка, ин те лек ту ал на и на ци о нал на вред ност (код) Хр ва та. не ма гра да ни ве ћег ме ста у Хр ват ској без ули це ан те стар че ви ћа, не рет ко и тр га. цен трал ни про стор оси јека зо ве се по ње го вом име ну, а тим просто ром до ми ни ра ве ли ки спо ме ник анти са тр че ви ћу. на нов ча ни ци данашње Хрватске од 1.000 ку на на ла зи се лик ан те стар че ви ћа.

за мно ге ср бе де ло ва ће из не на ђу ју ће, мо жда и шо кант но чи ње ни ца да је мр жњу ан те стар че ви ћа пре ма ср би ма, по сле ње го ве смр ти, на ста вио да одр жа ва, потхра њу је и раз ви ја је дан Је вре јин – Јо шуа Јо сип Франк.

да нас још са мо исто ри ча ри зна ју да прва „кри стал на ноћ“ 20. ве ка ни је би ла у немач кој 9. но вем бра 1938, ка да су на ци сти на па ли Је вре је, раз би ја ли њи хо ве рад ње, упа да ли у ста но ве, уби ја ли љу де са мо за то што су Је вре ји. исто то, али пре ма ср би ма, ура ђе но је 36 го ди на ра ни је – пр ва три дана сеп тем бра 1902. у за гре бу, кар лов цу и сла вон ском Бро ду.

раз у ла ре на ма са „пра ва ша“, след бе ника по ли ти ке и про гра ма Хр ват ске странке пра ва, ко ју је осно вао ан те стар че вић, пред во ђе на Јо си пом Фран ком, раз би ја ла је по тим гра до ви ма из ло ге рад њи чи ји су вла сни ци би ли ср би. то им ни је би ло довољ но, па су ула зи ли ср би ма у ста но ве, ту кли их, из ба ци ва ли на ме штај на ули цу, ... тим по во дом јав но је ис ту пио стје пан ра дић ре кав ши: „то је свињ ски по сао ко ји ће Хр ват ску осра мо ти ти за сле де ћих 100 го ди на.“

ни је ни слу тио да Хр ват ску пра ве свиња ри је тек че ка ју: Ја се но вац, ха де зе ов ска др жа ва, Бљесак, Олуја, ... али то, жа ло сно је, ве ћи на Хр ва та ни је до жи ве ла и не дожи вља ва као „свињ ски по сао“.

До бро је по зна то да по сто ји чи та ва би бли о те ка о ге но цид ном уни штава њу ср ба, о бро ју жр та ва, тех но ло

ги ји са ти ра ња, ја ма ма, ло го ри ма, уби ца ма, уста ша ма и њи хо вим зло чи ни ма, уло зи ри мо ка то лич ке цр кве у тим зло чи ни ма и дру гим пи та њи ма ко ја се односе на ге но ци д над ср би ма у не за ви сној др жа ви Хр ват ској. не ка су штин ска пи та ња ко ја би у мно го че му осве тли ла ге но цид оста ла су по стра ни, је два до так ну та и са свим за о би ђе на. Јед но од та квих пи та ња је вре ме када је на ста ла и када је ко нач но би ла уоб ли че на иде о ло ги ја ге но цид ног уни шта ва ња ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји. дру га не за о би лазна пи та ња ко ја се ти чу ге но ци да, без ко јих се он не мо же на уч но об ја сни ти и пој ми ти, је су пи та ња за што је до шло до ге но ци да, ко ји су узро ци ње го вог на стан ка и с ко јим ци ље ви ма је он из во ђен и оства ри ван. то су, без сум ње, кру ци јал на пи та ња на ко ја је на у ка ду жна да од го во ри ако је до ра сла сво јим оба ве за ма.

у сва ком слу ча ју мо ра ју би ти од ба че не као ис кон стру и са не, од бра на шке и не тачне тврд ње хр ват ске пу бли ци сти ке и истори о гра фи је по ко ји ма је исти на да се ге ноцид до го дио, да су га по чи ни ле уста ше, да су они не зна тан – го ри део хр ват ског друштва, али да су ср би сво јом ве ли ко српском хе ге мо ни стич ком и шо ви ни стич ком по ли ти ком, сво јим угње та ва њем и екс плоа ти са њем Хр ва та и Хр ват ске у окви ри ма кра ље ви не сХс и Ју го сла ви је 1918–1941, дик та ту ром кра ља алек сан дра ка ра ђорђе ви ћа, атен та том на стје па на ра ди ћа и хр ват ске по сла ни ке у скуп шти ни 1928, иза зва ли оправ дан гнев и мр жњу Хр ва та, па је ге но цид са мо њи хо ва осве та за оно што су ср би за слу жи ли.

ова квом кон струк ци јом по ну ђе на су три за кључ ка. пр ви – да вре ме на стан

ка ге но цид не по ли ти ке па да у раз до бље из ме ђу два ра та 1918–1941. дру ги – да узро ке ге но ци да тре ба тра жи ти у ве ли косрп ској хе ге мо ни стич кој и шо ви ни стич кој по ли ти ци. и тре ћи – да по сто ји си ме три ја у од го вор но сти за ге но цид. уста ше су извр ши ле ге но цид, што је за осу ду, али ср би су сво јим по на ша њем за слу жи ли да бу ду ка жње ни.

ова ква ту ма че ња ге но ци да ни су у сагла сно сти с оби љем чи ње нич ког ма тери ја ла и ло ги ком хр ват ског исто риј ског раз во ја, ко ји су у на у ци до бро по зна ти. у сва ком слу ча ју, по ли ти ка о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји ни је на ста ла у вре ме кра љеви не сХс и Ју го сла ви је 1918–1941, не го је она би ла ја сно и ко нач но уоб ли че на још у окви ри ма аустро у гар ске, до пр вог светског ра та 1914.

кључ ну уло гу и иде о ло шкопо ли тич ку осно ву за ге но цид има ло је хр ват ско држав но и исто риј ско пра во са свим кон секвен ца ма ко је је со бом но си ло, а не тзв. ве ли ко срп ска хе ге мо ни стич ка и шо ви нистич ка по ли ти ка из ме ђу два свет ска ра та. Хр ват ско др жав но пра во би ло је, као што је и да нас, пра ви ге не ра тор за про из водњу не спо ра зу ма и су ко ба из ме ђу Хр ва та и ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма цији. то пра во ни је при зна ва ло по ли тич ку ин ди ви ду ал ност (кон сти ту тив ност) ср ба у Хр ват ској. оно је ср бе при хва та ло као гра ђа не, али их је сма тра ло де лом хр ватског „по ли тич ког на ро да“. по хр ват ском др жав ном пра ву, у по ли тич ком сми слу срби ни су би ли ср би, већ Хр ва ти пра во славне ве ре. због ова квог трет ма на ср би ма је си сте мат ски, сву где, где год се мо гло, пори ца но на ци о нал но име. тре ти ра ни као по ли тич ки Хр ва ти, они ни су има ли пра во на свој срп ски је зик, на сво је срп ско ћи ри

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Ака де мик Ва си ли је Ђ. Кре стић

О вре ме ну на ст ан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

Кључ ну уло гу и иде о ло шко-по ли тич ку осно ву за ге но цид има ло је хр ват ско др жав но и исто риј ско пра во са свим кон се квен ца ма ко је је со бом но си ло, а не тзв. ве ли ко срп ска хе ге мо ни стич ка и шо ви ни стич ка по ли ти ка из ме ђу два свет ска ра та


ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Ака де мик Ва си ли је Ђ. Кре стић

О вре ме ну на ст ан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

лич ко пи смо, на сво ју срп ску пра во славну цр кву и на сво је на ци о нал не сим бо ле: за ста ву и грб. пра ви сми сао по ти ра ња срп ске на ци о нал не и по ли тич ке по себ ности, ли ша ва ња пра ва на име, је зик, пи смо и сим бо ле, крио се у на ме ри да се ср би аси ми лу ју и хр ва ти зу ју. због то га што су се ср би ин ди ви ду ал но и ко лек тив но опи рали аси ми ла ци ји и хр ва ти за ци ји при ти сак Хр ва та је то ком дру ге по ло ви не 19. и почет ком 20. ве ка бивао све осми шље ни ји и све об у хват ни ји, а ка ко је вре ме од ми цало, и све бру тал ни ји. због то га што ни су хте ли да бу ду пра во слав ни Хр ва ти, што су се су прот ста вља ли хр ва ти за ци ји, што, кад је о њи ма реч, ни су при хва та ли хр ват ско др жав но пра во и из ње га про ис ти чу ћу ши ро ко рас про стра ње ну хр ват ску др жавну по ли ти ку, по ко јој су сви ста нов ни ци Хр ват ске – без об зи ра на ет нич ку и вер ску при пад ност – „по ли тич ки Хр ва ти“, ср би су про гла ше ни за ре ме ти лач ки фак тор хрват ског дру штва. за ре ме ти лач ки фак тор про гла ше ни су сто га што су по ста ли препре ка хр ват ским на ци о нал нопо ли тичким и др жав ним пла но ви ма, по ко ји ма је ви ше на ци о нал на тро јед на кра ље ви на има ла да по ста не ет нич ки чи ста Хр ват ска. у дру штви ма ко ја те же ства ра њу ет нич ки чи стих др жа ва, прак са је то по ка за ла, наси ље је не из бе жно. то на си ље је у Хр ватској по сте пе но, из ге не ра ци је у ге не ра цију, до би ја ло та кве раз ме ре да је кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка пре ра сло у по ли ти ку с ја сним ге но цид ним од ли ка ма. њу су идео ло шки, по ли тич ки, др жа во твор но и рели гиј ски уоб ли чи ли хр ват ски по ли ти ча ри оних стра на ка ко је су сво је про гра ме гради ле на те ме љи ма хр ват ског др жав ног и исто риј ског пра ва и пред став ни ци твр де, екс клу зив не вер ске ли ни је ри мо ка то личке цр кве, ко ји су же ле ли да сви ста нов ници Хр ват ске не бу ду са мо Хр ва ти, већ и при пад ни ци ри мо ка то лич ке ве ре.

Још 1866. за гре бач ки лист Позор,ор ган Хр ват ске на род не стран ке, на чи јем че лу је био би скуп Ј. Ј. штро сма јер, за пре тио је ср би ма да ће, ако бу ду ин си сти ра ли на сво јој на ци о нал ној и по ли тич кој по себ ности, Хр ва ти упо тре би ти сва рас по ло жи ва сред ства да их при си ле да се од рек ну сво

је по себ но сти, па да на те ри тори ји хр ват ских зе ма ља бу де само је дан – хр ват ски на род.

у скла ду са ова квим прет њама Позора,еуген ква тер ник, један од осни ва ча стран ке пра ва, пи сао је 1869. да са мо „из да ји це до мо ви не и кр ви на ше, из да ји це ума т. ј. зна но сти“ мо гу „ве ре ра ди ре ћи на све тој хр ват ској зе мљи“ да су ср би, а не Хр ва ти. ква тер ник је ста нов ни ци ма право слав не ве ре ко ји су се осе ћа ли ср би ма отво ре но по ру чио да ће хр ват ски на род зна ти да осве ти та кво из дај ство „уни штив та ко ви на кот ве ре“.

по хр ват ским по ли ти ча ри ма ко ји су на ци о нал не про гра ме гра ди ли на хр ватском др жав ном пра ву, а та ква је би ла већи на, „на све том хр ват ском зе мљи шту“ по сто ја ла је са мо јед на – хр ват ска на родност, и са мо је дан – хр ват ски је зик. ра ди оства ре ња те и та кве др жав нопо ли тич ке иде о ло ги је, ко ја је овла да ла нај ве ћим делом хр ват ског дру штва, по себ но оним који је сле дио по ли ти ку чи сте стран ке права Јо си па Фран ка, ге но цид над ср би ма у Хр ват ској био је не из бе жан. до ка за за ова кав за кљу чак има мно го, а овом прили ком, илу стра ци је ра ди, на ве шћу са мо не ко ли ко.

у ли сту Дом од 20. но вем бра 1908, у вре ме анек си о не кри зе, за бе ле же но је следеће: „на по след њем ви је ћу Франкстар че ви ће ве стран ке пра ва при хва ћен је чу дан за кљу чак, о ко јем но ви не мно го пи шу“ [...] „устро ји ла се на и ме ’Хр ват ска на род на ле ги ја’ тј. ору жа на че та ’за обра ну хр ват ске до мо ви не’“ [...] „но нај стра шни је је ово: ово што хо ће ле ги ја, то је не са мо мр жња; то је го то во кла ње ср ба. и он да они ко ји су за ле ги ју, го во ре да ће се Босна, у ко јој има око 700.000 ср ба, сје ди нити с Хр ват ском да те ср бе ’жед не хр ват ске кр ви ‘, или ми по ко ље мо или они зби ља по пи ју на шу крв [...].“

у Домуод 22. ав гу ста 1908. стје пан радић је на пи сао: „кад год су го спо да у Бечу би ла у сти сци, тра жи ла су ка кву би ло смут њу, у ко јој ће на род као сли јеп и луд уда ра ти би ло на ко га, а до та да ће го спо да сво је по сло ве оба ви ти. [...] а ср би су би ли

нај згод ни ји, да се ра ди њих на чи ни смутња. они су до се ље ни ци, дру ге су вје ре, до ма ће му на ро ду с ве ћи не раз ло га не поћуд ни па за то и тре ба кад што са мо ма ло на миг ну ти и ето кла ња!“

по све до че њу по зна тог хр ват ског поли ти ча ра и про фе со ра уни вер зи те та исидо ра кр шња ви ја, ко ји је био са вр ше но оба ве штен о зби ва њи ма у зе мљи, да у Хрват ској и сла во ни ји ни је би ло око 700.000 ср ба, бан па вао ра ух би их нај ра ди је све по био. Ме ђу тим, ка ко је тај број био по зама шан, из ја вио је да то ни је мо гу ће учи нити.

кр шња ви је оста вио и ова кво све до чење – „Би ло је јед но ври је ме“, за пи сао је он, „ка да се је пи са ло да тре ба све ср бе сјеки ром уту ћи“. „ова ми сао има де не што за се бе, и то не што вр ло ва жно: она на и ме, из ри че отво ре но и до сљед но је ди ни начин, ко јим би се да ла про ве сти ’хр ват ска ми сао.“

за ступ ник Фран ко ве чи сте стран ке пра ва у са бо ру Хр ват ске, Јер ко па ве лић је бру тал но отво ре но из ја вио да кад би фран ков ци би ли на вла сти, „та ко зва ни“ ср би би за 48 са ти по ста ли „пра во слав ни Хр ва ти“.

углед ни хр ват ски по ли ти чар Фра но су пи ло је, по пут е. ква тер ни ка, а. стар чеви ћа и Ј. па ве ли ћа, сма трао да се пи та ње ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји – ако не ма дру гог на чи на – може и мора решити њи хо вим фи зич ким уни шта вањем. на пи сао је да Хр ва ти, ако же ле да еман ци пу ју Хр ват ску од ср ба, „мо ра ју најпр во да се свих сред ста ва (па и нај го рих: у по ли ти ци је ко је шта до пу ште но) ла те, до то га нај по ги бељ ни јег, јер до ма ћег и истоје зич ног, на род ног про тив ни ка би ло ка ко или ап сор бу ју, или га ина че уни ште [...]“.

по ред ова ко екс пли цит них ис ка за о томе да се срп ско пи та ње у Хр ват ској мо же и мо ра ре ши ти фи зич ким уни шта ва њем ср

ЕугенКватерник


ба – кла њем, има и оних ко ји су вер бал но угла ђе ни ји, али им је сми сао исти. та ко је, при ме ра ра ди, Га јо ра ду нић, 1911. у сплиту об ја вио јед ну књи жи цу у ко јој је на писао да је би ти ср бин у Хр ват ској жа ло сно. а да је „нај жа ло сни ји“ и „по ги бе љан“ на зив „срп ски“. он је ис ка зао уве ре ње да ће тај на зив из Хр ват ске не ста ти и да ће то бити са мо жа ло сна по ја ва ко ју ће по ми ња ти исто ри ја, јер ће се ту име срп ско из гу бити по што ће сви ср би по ста ти Хр ва ти. срп ско пи та ње, по оце ни ра ду ни ћа, сто ји „као мач над гла вом Хр ва ти ма“, па ће стога „сва ко хр ват ско ср це да об ве се ли дан кад бу де мо ви де ли да су се ове не здра ве биљ ке на на шој на род ној њи ви из гу би ле, ка да ви ди мо да сви ко је дан чо вјек присту пи смо озбиљ ном ра ду за оства ре ње и осло бо ђе ње на ше ми ле Хр ват ске др жаве“. дру гим ре чи ма, Хр ва ти ће би ти ве сели кад ср би из Хр ват ске, сла во ни је и далма ци је бу ду не ста ли, кад Хр ват ска бу де ет нич ки чи ста и је дин стве на, без ср ба, јер они су, за Хр ва те и Хр ват ску, по оце ни позна тог по ли ти ча ра Јо си па Ми шка то ви ћа, драч је [трњев. к.], ко је Хр ва ти „из сво је ба шче мо ра ју иш чу па ти“.

у Политичкојповијестихрватскогана-рода,об ја вље ној у за гре бу 1895, др пе ро Га вра нић је на пи сао ка кво је рас по ло жење Хр ва та пре ма ср би ма и шта због тих не здра вих од но са ко ји вла да ју у Хр ват ској тре ба оче ки ва ти. Га вра нић је за бе ле жио: „да нас за ци је ло не ма ниг де у евро пи међу ра зно је зич ним на ро ди ма ве ће мр жње, не го што ов дје у нас по сто ји ме ђу исто језич ним Хр ва ти ма и ср би ма. та је мр жња до ду ше не згод на, али је вр ло ра зу мљи ва. те жња хр ват ска и те жња срп ска не бо ри се до ду ше оруж јем у ру ци, јер та кве нам бор бе не би до зво ли ли на ши са да шњи го спо да ри, али за то бор ба и те ка ко посто ји, и то под му кла, по тај на, гад на бор ба јед не ег зи стен ци је про тив дру ге, јед ног по је дин ца про тив дру го га, без по чин ка, без кра ја и кон ца. да би ми Хр ва ти има ли сво ју не за ви сну др жа ви цу као ср би, и да се не би тре ба ли ни од ко га бо ја ти, бук нуо би за ци је ло рат из ме ђу Хр ва та и ср ба, и тај би сва ка ко био нај по пу лар ни ји.“

исто риј ски до га ђа ји ко ји су се зби ли од 1941. до 1945. и од 1991. до 1993. у све му су по твр ди ли оце не п. Га вра ни ћа из рече не 1895. два пу та кад су Хр ва ти сте кли „сво је не за ви сне др жа ви це“, до шло је, како је Га вра нић и пред ви део, до кр ва вог пи ра у ко јем су жр тве би ли ср би.

Мр жња пре ма њи ма ис по ље на је та да на нај бру тал ни ји на чин, али са ја сним циљем: да се ство ри ет нич ки чи ста и што већа хр ват ска др жа ва.

по ред на ве де них пр во ра зред них пи саних до ка за о то ме да је иде ја о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској би ла јасно уоб ли че на још у окви ри ма аустро у гар ске, то мо гу да по твр де и мно ге кон крет не чиње ни це. када је из би ла ре во лу ци ја 1848,

ср би ма у ду бров ни ку је јав но пре ће но да ће их Хр ва ти на нај ма ње ко ма ди ће исе ћи. ду бро вач ке ср бе спа сили су бо ко ко торски ср би, ко ји су ду бров ча ни ма поручили „да не ти чу та мо шњу бра ћу, јер ако так ну и јед но га, они ни јед ног ка то ли ка у жи во ту оста ви ти не ће [...]“.

исте те 1848. и ср би ма у за гре бу је запре ти ла опа сност. ка да се у за гре бу сазна ло да су ср би на Мај ској скуп шти ни у срем ским кар лов ци ма иза бра ли вој во ду, у гра ду је за вла да ло ве ли ко не за до вољство. пре ма све до че њу ана ста са по пови ћа, по зна тог и углед ног за гре бач ког тр гов ца и пред сед ни ка та мо шње срп ске пра во слав не цр кве не оп шти не, ско ро је „до то га хте ло до ћи да све ср бе по ко љу“. по кољ је за пре тио и срп ским де пу та ти ма ко ји су се по сле Мај ске скуп шти не на шли у за гре бу. њи ма су се ре жа ни – шок ци при пре ма ли вар то ло меј ску ноћ за то што је ба на Је ла чи ћа имао да ин ста ли ше српски па три јарх Јо сиф ра ја чић.

по за ма шне ан ти срп ске де мон стра ци је у за гре бу, али и у не ким дру гим ме сти ма Хр ват ске, до ко јих је до шло 1895, 1899. и 1902, на ко ји ма је ис по ље на не са мо ве лика на ци о нал на и вер ска мр жња, већ и брутал на агре сив ност са ру ши лач ким и убилач ким на ме ра ма, до ка зу ју да је ге но цид био на по мо лу и да је би ло са мо пи та ње да на ка да ће се оства ри ти.

да је иде ја о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској у окви ри ма аустро угар ске сазрела још пре из би ја ња пр вог свет ског ра та, све до че и за пи си др ивана ри ба ра, по зна тог хр ват ског по ли ти чара, при пад ни ка на пред не ју го сло вен ски опре де ље не омла ди не, при ста ли це поли ти ке Хр ват ско срп ске ко а ли ци је. у књизи Измојеполитичкесурадње,об ја вље не у за гре бу 1965, ри бар је за бе ле жио да су бан па вао ра ух и Јо сип Франк, уз одо брење нај ви ших вој них кру го ва у Бе чу, у случа ју ра та са ср би јом по во дом анек си је Бо сне и Хер це го ви не, скло пи ли спо ра зум

ко ји „је гла сио да се из вр ши по кољ и исеље ње свих ср ба из Хр ват ске“.

у још нео бја вље ним за бе ле шка ма ивана ри ба ра, ко је сам до био од ње го вог би о гра фа проф. др ко сте Ми лу ти но ви ћа, на јед ном ме сту је за пи са но: „у про гра му фран ко ва ца би ло је 1914. го ди не ис требље ње ср ба, раз би ја ње је дин ства и хр ватскосрп ске ко а ли ци је.“ да су се фран ков ци та да до ко па ли вла сти, за пи сао је ри бар, „из вр шен би био про грам у ци је ло сти, који су из гра ди ли фран ков ци, а по при је длогу [анте в. к.] па ве ли ћа, по ко јем је тре бало нај ра ди кал ни је об ра чу на ти са ср би ма, као и Хр ва ти ма ко а ли ци је.“ „из вр шен би био по кољ ср ба још 1914. го ди не.“

по што сам из бо ром, а не свим рас по ложи вим до ку мен ти ма по ка зао да је иде ја о ре ша ва њу тзв. хр ват ског пи та ња пу тем гено ци да над ср би ма у Хр ват ској са зре ла у окви ри ма аустро у гар ске, а не кра ље ви не сХс и Ју го сла ви је, по што сам ука зао на то да је ге но ци дом тре ба ло ство ри ти ет нички чи сту и вер ски – римока то лич ки је динстве ну др жа ву, да бих удо во љио оба ве зама ко је про ис ти чу из на сло ва из ла га ња, без по дроб ни је ана ли зе и ши ре екс плика ци је, оба ве зан сам да упо зо рим на још је дан циљ ко ји је тре ба ло да се по стиг не ге но ци дом.

по осно ва ном ми шље њу ве ћи не хр ватских по ли ти ча ра и ге о по ли ти ча ра, Хр ватска и сла во ни ја са дал ма ци јом има ла је и има је дан не баш мно го сре ћан ге о по литич ки по ло жај. она има об лик ба на не, младог ме се ца, рас кре че не ко ба си це; асо ци ра на хлеб са ко ра ма без сре ди не – ка ко су оце њи ва ли они Хр ва ти ко ји су о то ме пи сали. у сва ком слу ча ју, Хр ват ска као др жа ва не ма по треб не ге о стра те шке ду би не ко ја би јој омо гу ћа ва ла са мо ста лан и не сме тан раз вој. да би тај про блем мо гла да ре ши, по ши ро ко рас про стра ње ном уве ре њу ко је је вла да ло у хр ват ској по ли ти ци, Хр ват ска би мо ра ла да по пу ни пра зни ну ко ја по сто ји у раз ма ку од ње ног се ве ро и сточ ног до ју гоза пад ног де ла. ту пра зни ну чи не Бо сна и Хер це го ви на, и баш због то га су би ли ретки хр ват ски по ли ти ча ри ко ји те обла сти ни су же ле ли да укљу че у са став Хр ват ске. у оства ри ва њу тих и та квих ве ли ко хрват ских те жњи, по ред дру гих пре пре ка и смет њи, на пу ту су се на шли и ср би – како они из Хр ват ске, та ко и они из Бо сне и Хер це го ви не. њих је због то га, као број ну ет нич ку и вер ску гру па ци ју, су прот ста вљену хр ват ским на ци о нал ним, по ли тич ким и др жав ним ци ље ви ма, по сва ку це ну, не бира ју ћи сред ства, тре ба ло укло ни ти. дру гим ре чи ма ка за но, ге но цид је био у функ ци ји ве ли ко хр ват ских те жњи и ци ље ва. њи ме је тре ба ло ство ри ти ве ли ку, ет нич ки чи сту и вер ски – римока то лич ки је дин стве ну хрват ску др жа ву.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2005, 41-46.

Штросмајер


ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Милојко Будимир

СудбинаСрбаизСрпскеКрајинеиХрватске

Од кон сти ту тив но сти до из бје гли штваИако су у XVI II ви је ку до спје ли у те шко ста ње у са мој Кра ји ни, а из ван ње још у го ри ста тус обес пра вље них кме то ва, Ср би су се одр жа ли јер су под окри љем Кар ло вач ке ми тро по ли је са чу ва ли сво је, кул тур но, по ли тич ко и ду хов но је дин-ство, а пре ко тр го вач ко-за нат ског сло ја и еко ном ски зна чај

Исто ри ја срп ске кра ји не, ње ног на ро да и те ри то ри ја ви је ко ви ма је би ла по тиски ва на или као цје ли на раз би ја на

да би ње не кр хо ти не би ле тре ти ра не на мар ги на ма не ких и не чи јих дру гих истори ја. циљ нај у ти цај ни јег прав ца хр ват ске исто ри о гра фи је већ од са мог по чет ка био је оти ма ње срп ске исто ри је, не ги ра ње срп ског на ро да и ње го ве кул тур не ба шти не. ср би ма је у јед ном мо мен ту на про сто би ло од у зе то пра во да се на уч но ба ве сво јом исто ри јом.

ства ра њем ре пу бли ке срп ске кра јине срп ски на род се на шао у си ту а ци ји да са гле да сво ју исто ри ју као цје ли ну, с обзи ром је ди но пре ма исти ни. на кон па да рск, ав гу ста 1995, до шло је до ет нич ког чи шће ња са про сто ра на ко ји ма су ср би ви је ко ви ма жи вје ли. о три на е сто вје ковном при су ству ср ба на тим про сто ри ма – поред пи са них из во ра – свје до че и ар хео ло шки на ла зи.

по пре да њу, по ред ри је ке кр ке про пови је дао је апо стол па вле, а ов дје је по дигнут ма на стир све тог ар хан ге ла Ми ха и ла. на род но пам ће ње осни ва ње ма на сти ра при пи су је Је ле ни, се стри ца ра ду ша на, уда тој за Мла де на шу би ћа – Бри бир ског (сре ди на 14. ви је ка). у истом ви је ку у далма ци ји су подигнуте још дви је не ма њић ке за ду жби не – ма на сти ри кру па и дра го вић.

ка да је краљ тврт ко 1390. за вла дао дал ма ци јом, ње на вра та за до се ља ва ње ср ба су се још ши ре отво ри ла, и од тада книн „по ста је срп ско мје сто“. али још при је тврт ка на се ли ло се то ли ко „вла ха“ у книн ску око ли ну да се и книн ски кнез пе тар Мар тић на зи ва под јед на ко и „кнез вла ха“.на се ља ва ње ср ба по ја ча ва се и у 15. и 16. ви је ку, а нај у бје дљи ви ји до каз о њи хо вом при су ству пред ста вља ју па рохи јал не цр кве по диг ну те у ве ћи ни иасе ља у дал ма ци ји. на уни ће се 1483. за јед но са угар ским ве ли ка ши ма про тив ту ра ка борити и би ти за ро бљен срп ски де спот, унук

де спо та Ћур ђа, вук Гр гу ре вић – Бран ковић, „змај ог ње ни“. код Гор ја на, не да леко од Ћа ко ва, 9. ок то бра 1537. по ги нуо је у бор би са тур ци ма по сљед њи срп ски де спот па вле Ба кић. и за ври је ме ту рака (1522–1688) на про сто ру дал ма ци је се на ста вља пре се ља ва ње ср ба из дру гих срп ских зе ма ља ко је су до шле под тур ску власт. због срп ских по мје ра ња пре ма запа ду у 16. ви је ку сје ди ште да бро бо сан ске ми тро по ли је је из све тог ни ко ле у Ба њи премјештено у древ ни про стор за пад них ср ба – у ма на стир рмањ на ри је ци уни, поред ср ба.

те ри то ри ја из ме ђу за дра, ши бе ни ка, кни на и ма на сти ра кру пе по др жав ној при пад но сти би ла је ни чи ја зе мља. по на ро ду ко ји је ту на ста њен, то је зе мља Мор ла ка – ср ба. иако је од по чет ка 16. вије ка по ста вље на као од брам бе на ли ни ја, Бо ка ко тар ска и дал ма ци ја се тек то ком тур скомле тач ког ра та за крит (кан ди ју) 1645–1669. об ли ку ју у вој ну гра ни цу. тих го ди на Мор ла ци ће до ни је ти и свој ста тут, ко ји са др жи од ред бе о њи хо вој са мо у прави у окви ру Мле тач ке др жа ве. ср би су се као на род нај те же одр жа ли на мле тач ком под руч ју. уз све смет ње, за хва љу ју ћи духов ном бди је њу пра во слав не цр кве, српство се и ту успје ло са чу ва ти.

краљ Фер ди нанд други је 15. но вем бра 1627. про стор вој не кра ји не ста вио под по себ ну вој ноуправ ну област под управом двор ског рат ног са вје та у Гра цу. краји шни ци се про гла ша ва ју сло бод ним посјед ни ци ма зе мље, ко ји су пот чи ње ни једи но за кон ским кра ље ви ма угар ске, ко ји ће им по ста вља ти ко ма дан те и управ ни ке. срп ској за јед ни ци, као по ли тич ком ти је лу, при зна та је кне жев ска са мо у пра ва. кра јишни ци ма се при зна је пра во оту ђи ва ња, за ла га ња и за вје шта ња зе мље. до пу шта се сло бод на тр го ви на уз пла ћа ње за ко ном утвр ђе них по ре за и ца ри не. ови ста ту ти

ко ји су утвр ђи ва ли прав ни по ло жај краји шни ка у ва ра ждин ском ге не ра ла ту примје њи ва ни су и у кар ло вач ком.

на са мом по чет ку ве ли ког ра та из ме ђу тур ске и аустри је 1683, по ди гли су се срби ли ке про тив ту ра ка и пот пу но их прогна ли са по је ди них под руч ја ове ре ги је. по во дом по зи ва ле о пол да првог упу ћеног 18. ју на 1690. ср би ма да се диг ну на уста нак про тив ту ра ка па три јарх ар се није трећи чар но је вић у Бе о гра ду сазива цр кве нона род ни са бор. са бор при зна је ле о пол да за кра ља и при ста је на бор бу про тив за јед нич ког не при ја те ља, али тражи да до би ју пра ва ко ја су има ли у турској. цар при хва та срп ске за хтје ве и преко аустриј ске двор ске кан це ла ри је из даје пр ву при ви ле ги ју 21. ав гу ста 1690. њо ме је срп ски на род при знат као по себ на поли тич ка ци је ли на, је дин стве на на ци је лом про сто ру под вла шћу аустриј ског ца ра. но си лац срп ског је дин ства у аустро у гарској и да ље оста је срп ска пра во слав на цр ква.

иако су у 18. ви је ку до спје ли у те шко ста ње у са мој кра ји ни, а из ван ње у још гори ста тус обес пра вље них кме то ва, ср би су се одр жа ли јер су под окри љем кар ловач ке ми тро по ли је са чу ва ли сво је кул турно, по ли тич ко и ду хов но је дин ство, а преко тр го вач коза нат ског сло ја и еко ном ски зна чај.

у пла шћан ској и па крач кој епар хи ји, као и у дал ма ци ји, би ло је кра јем 18. вије ка око 265.000 пра во слав них ср ба. Миром из ме ђу Фран цу ске и аустри је 1797. пре ста је по сто ја ти Мле тач ка ре пу бли ка, а дал ма ци ја са ве не ци јом, истром и Бо ком по ста је аустриј ска. од 1805. дал ма ци ја је под фран цу ском кру ном. по сли је аустријскофран цу ског ра та 1809. фор ми ра не су илир ске про вин ци је у са ста ву Фран цу ске им пе ри је.


кра ји на је раз вој ни че на 1881. Би ло је иде ја о осни ва њу по себ ног кра ји шког сабо ра, али је на кра ју од лу че но да кра јишни ци са сво јим пред став ни ци ма осна же са бо ре у за гре бу и срем ским кар лов цима. од пр ве сјед ни це дал ма тин ског са бора 1861. ср би има ју у ње му пред став ни ке и дје лу ју кроз клу бо ве на род не и ауто нома шке стран ке. срп ску на род ну стран ку оснивају 1880. уви ђа ју ћи дво лич ност у хрват ској по ли ти ци, ср би дал ма ци је, предво ће ни ни ко ди мом Ми ла шем и са вом Бје ла но ви ћем, кроз срп ску стран ку и кроз но ви не Српскиглас за хтије ва ју ис кре ну сарад њу са Хр ва ти ма на те ме љу чи стих одно са и утвр ђи ва ња шта је чи је.

по др жа ва ју ћи став хр ват ских опо зици о них стра на ка да „Хр ва ти и ср би са чиња ва ју по сву да је дан на род са два рав ноправ па на род на име на“,ср би Задарскомрезолуцијом при хва та ју Ријечку резолу-цију хр ват ских стра на ка, ко јом се тра жи ин те гра ци ја дал ма ци је и Хр ват ске, а у спо ро ви ма Бе ча и пе ште при кла ња ју се пе шти. за јед нич ки про глас Хр ват скосрпске ко а ли ци је об ја вљен је 11. де цем бра 1905. основ ни мо тив су му пу на сло бо да на ро да, на че ло на род ног са мо о дре ђе ња и рав но прав ност свих на ро да, а на основи устав не сло бо де, оп штег пра ва гла са и рав но прав но сти Хр ва та и ср ба. по сли је из бо ра 1906. за пред сјед ни ка са бо ра изабран је Бог дан Ме да ко вић.

од ре див ши на са мом по чет ку пр вог свјет ског ра та ју го сло вен ски про грам као циљ, срп ска вла да и Ју го сло вен ски одбор, ко га су ма хом чи ни ли Хр ва ти, а ко ји је осно ван 30. апри ла 1915. у па ри зу, дони је ли су на кр фу 27. ју ла 1917. Крфскуде-кларацију, ко јом је од ре ђе но да се бу ду ћа др жа ва зо ве кра ље ви на ср ба, Хр ва та и сло ве на ца. од ре ђе но је, та ко ђе, да бу де устав на, де мо крат ска и пар ла мен тар на мо нар хи ја у ко јој ће би ти рав но прав на сва три на ро да, њи хо ви ам бле ми, пи сма и вјере. рас па дом аустроугар ске вла сти на кон про бо ја со лун ског фрон та на ју жно словен ском ди је лу мо нар хи је се ства ра ју народ на ви је ћа, а ме ћу њи ма и на род но вије ће сло ве на ца, Хр ва та и ср ба у за гре бу, а ко ја пред ста вља ју но во на ста лу др жа ву. они ће од ср би је и са ве зни ка затражити да се ује ди не са ср би јом и цр ном Го ром. кра љев ство ср ба, Хр ва та и сло ве на ца про гла ше но је 1. де цем бра 1918.

спо ра зу мом цвет ко вић – Ма чек ав густа 1939. ство ре на је Ба но ви на Хр ват ска. оп сег ба но ви не ни је био до кра ја де фи нисан, а до кра ја ни је био до ве ден ни по ступак ле га ли за ци је јер ни ка да ни је по тврђе на у над ле жном на род ном пред ставни штву. срп ски кул тур ни клуб је срп ским и оста лим фе де ра ли сти ма прет по ста вио за о кру же ње срп ских зе ма ља у Ју го сла вији или ван ње.

та да на ста је иде ја о из два ја њу кра јине. осно ва но је и дру штво Крајина, ко је је

има ло за циљ ства ра ње исто и ме не по краји не, а ле га ли зо ва но је у бан ској упра ви у за гре бу 16. фе бру а ра 1939.

на дан ула ска ни је ма ца у за греб, 10. апри ла 1941, при је не го је Ју го сла ви ја ка пи ту ли ра ла, про гла ше на је не за ви сна др жа ва Хр ват ска. Ма чек је пре дао власт ан ти па ве ли ћу. ср би су ста вље ни ван зако на и по чео је не ви ђен те рор и за ти ра ње све га срп ског. не за ви сна др жа ва Хр ватска је од 1941. до 1945. уби ла, на из у зет но окру тан на чин, пре ко ми ли он ср ба.

у ра ту за по че то ин сти ту ци о ни са ње феде ра ли стич ког и ре пу бли кан ског уре ђења бу ду ће Ју го сла ви је за вр ши ће до но шењем пр вог уста ва Фе де ра тив не на род не ре пу бли ке Ју го сла ви је 31. ја ну а ра 1946. њи ме су од ре ђе не ре пу бли ке, али ни ка да ни су прав но ре гу ли са не њи хо ве гра ни це. на чин на ко ји су ко му ни сти од ре ђи ва ли гра ни це по ка зу је слу чај ву ко ва ра. ко муни сти су га, уз Ба ра њу, при кљу чи ли Хр ватској иако јој ни ка да ра ни је ни је при па дао.

1. ХрватскаисрпскииародуХрватскојпотпуно су равноправни. НацоналниммањинамауХрватскојосигуратћесесваправананационалниживот.де кла ра ци ја трећег за сије да ња зав ноХа, то пу ско 8–9. ма ја 1944. пр ва тач ка де кла ра ци је ко јом је срп ски на род од ре ђен као но си лац суве ре ни те та по сли је рат не Хр ват ске.

Нема, не смије и неће бити Хрватске,у којој Србимане би била зајамченапунаравноправност и једнакост. (из ре зо луци је четвртог за сје да ња зав ноХа, плашки, 14. ок то бар 1944. го ди не. на под руч ју Фе де ра тив не Хр ват ске кроз зав ноХ срби ма се да је на чел на и по вр шна рав ноправ ност. су ве ре ни тет ср ба у Хр ват ској по ста о је са мо де кле ра тив ни па но иза ко јег ће се гра ди ти осно ве хр ват ске са мостал но сти.)

по сли је сти ша ва ња Ма спо ка 1971. пригу ше на је је ди на пре о ста ла срп ска на цио нал на ин сти ту ци ја у Хр ват ској скд Про-свјета, а у Ју го сла ви ји су уста вом из 1974. ус по ста вље ни кон фе де рал ни од но си. на све агре сив ни ји хр ват ски шо ви ни зам српски на род је 1989. од го во рио осни ва њем срп ског кул тур ног дру штва Зора у ки стања ма код кни на и зби ја њем ре до ва око на ци о нал них сим бо ла и ми то ва. Хр ват ска власт је од го во ри ла хап ше њем.

ну кле ус око ко га ће срп ски на род у Хр ват ској ар ти ку ли са ти свој по ли тич ки про грам по ну ди ла је срп ска де мо кратска стран ка. стран ка је осно ва на 17. фебру а ра 1990. у кни ну, а за пред сјед ни ка је иза бран ака де мик Јо ван ра шко вић. и лич ност ли де ра је до при ни је ла да се карак тер стран ке по ти сне и да она по ста не по крет ср ба, на ро чи то на кон из бор не побје де Хдза на пар ла мен тар ним из бо ри ма у Хр ват ској ма ја 1990. до го вор ко му ни ста и кле рона ци о на ли ста, као и опро ба ни пра ва шки ме тод иза зи ва ња и ко ри ште

ња агре сив них стра сти ули це у по ли тич ке свр хе, до нио је Хдзу из бор ну по бје ду.

срп ски са бор у ср бу 25. ју ла 1990. доно си де кла ра ци ју о ауто но ми ји ср ба у Хр ват ској и од лу ку о пле би сци ту, ко јим ће цје ло куп ни срп ски на род са под руч ја авно јев ске Хр ват ске по твр ди ти или од би ти ауто но ми ју. по ку шај хр ват ске по ли ци је да си лом спри је чи пле би сцит и срп ски от пор 17. ав гу ста 1990. био је по че так ору жа не бор бе ср ба за оп ста нак на сво јим ет ничким про сто ри ма. ав гу стов ски пле би сцит по ка зу је во љу ср ба за ауто но ми јом.

Хр ват ски са бор је 25. де цем бра 1990, усва ја ју ћи устав ре пу бли ке Хр ват ске, од узео ср би ма су ве ре ни тет и про гла сио Хрват ску националном државом хрватскогнарода.на од лу ку Хр ват ске од 21. фе бру ара 1991. да у њој не ва же са ве зни, ју го словен ски за ко ни, оп шти не срп ске ауто номне обла сти кра ји не до ни је ле су од лу ку о из два ја њу из ре пу бли ке Хр ват ске. уста вотвор на скуп шти на јс 19. де цем бра 1991. у кни ну усво ји ла устав и про гла си ла ре публи ку срп ску кра ји ну. за пред сјед ни ка је иза бран Ми лан Ба бић. ре пу бли ка срп ска кра ји на је као др жа ва ство ре на у сло женим усло ви ма раз би ја ња сФрЈ, се це си је Хр ват ске и не по сред ног угро жа ва ња наци о нал них пра ва и ег зи стен ци јал них инте ре са срп ског на ро да.

ср би су, као су ве рен на род на про стору ав но јев ске Хр ват ске, има ли сво је историј ско уте ме ље ње у вој ној кра ји ни, у ко јој су вје ко ви ма има ли на ци о нал на, вјер ска, по ли тич ка и остала пра ва. из ло же на аргу мен та ци ја не двој бе но ука зу је на то да ср би на про сто ру кра ји не ни су мо гли бити агре со ри јер је то те ри то ри ја на ко јој су они жи вје ли као ста ро сје де лач ки, су ве рен и кон сти ту ти ван на род са ду гом исто ријском тра ди ци јом. на жа лост, ме ђу на род на за јед ни ца са ва ти ка ном и сад на че лу пружи ла је по др шку Хр ват ској у ра ту про тив кра ји не. ин те ре си моћ них би ли су ја чи од чи ње ни ца ко је су ука зи ва ле н а су прот но. ср би су на вла сти тој зе мљи про гла ше ни за агре со ре и те ро ри сте, и без об зи ра на то што је рск би ла под за шти том ује ди њених на ро да, 1995. су усли је ди ле „за вр шне опе ра ци је“, у ко ји ма је би ла ан га жо ва на и аме рич ка ави ја ци ја. у ак ци ја ма Бљесак и Олуја уби је но је око 2.500 ср ба, а прогна но ви ше од 250.000. тако се укупан број ср ба на те ри то ри ји да на шње ре пу бли ке Хр ват ске, у од но су на њи хов број од 1990, сма њио за ви ше од дви је тре ћи не. за инте гра ци ју Хр ват ске Олуја ни је би ла неоп ход на, али је за чи шће ње ср ба и на њихо во сво ђе ње на туђ ма но вих 3–4 % би ла по треб на.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 4), Удружење Срба из



ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Мар ко Жив ко вић

Српско-хрватскиодносиупериоду1900-1914.година

Брат ство до кр виСр би се то ком 1898. и 1899. ма сов но обра ћа ју Са бо ру и упу ћу ју пе ти ци ју са не ко ли ко зах те ва: сло бод но ис ти ца ње срп ске за ста ве, рав но прав ност у упо тре-би ћи ри ли це, рав но прав ност Пра во слав не и Ри мо ка то лич ке цр кве, сло бо да штам пе и го во ра, да се до зво ли рад срп ским учи те љи ма и сл. На осно ву ово га ви ди мо да су Ср би тре ти ра ни као гра ђа ни дру гог ре да, ко ји ни су имали ни основ на по ли тич ка и кул тур на пра ва

При кра ју 19. ве ка срп ски на род ко ји је жи вео на те ри то ри ји аустро у гарске је це ло куп ну сво ју по ли тич ку и

ин те лек ту ал ну енер ги ју кон це нтри сао на од бра ну сво јих кул тур них и вер ских пра ва. ви дев ши да је го то во не мо гу ће из во је ва ти би ло ка кву осно ву за по ли тич ку и те рито ри јал ну ауто но ми ју, бор ба за очу ва ње ин ден ти те та је би ла је ди ни на чин да се очу ва по себ ност. по ли ти ка Бе ча је би ла го то во увек на ан ти срп ским по зи ци ја ма и осла ња ла се нај ви ше на Ма ђа ре и Хр ва те. ка ко је ср би ја све ви ше ја ча ла, то се на ср бе у Мо нар хи ји гле да ло са све ви ше не га тив них оце на. иако су и Хр ва ти би ли под вла да ви ном тог истог Хаб збург шког дво ра, на сва ко по ми ња ње срп ских пра ва они су ре а го ва ли оштри ном и пот пу ним не при хва та њем срп ских зах те ва.

сва ка бор ба за срп ска пра ва код Хр вата је ту ма че на као бор ба за по себ но консти ту и са ње у окви ри ма аустро у гар ске. ср би по ста ју све ути цај ни ји, па је та ко 1895. у загребу осно ва на срп ска бан ка, на ред не го ди не са вез срп ских зе мљорад нич ких за дру га, а не пу них го ди ну дана ка сни је при вред ник, дру штво ко је ће по ма га ти сти пен ди ја ма ка ко би би стра и си ро ма шна срп ска де ца за вр ши ла за нат или се оспо со би ла за тр го вач ке по слове. осни вач све три срп ске ин сти ту ци је у за гре бу био је вла ди мир Ма ти је вић, банкар и ве ли ки на ци о нал ни рад ник. по ред ја ча ња срп ске на ци о нал не и по ли тич ке све сти, и ово еко ном ско оса мо ста љи вање ср ба и све ве ће бо га ство су мно гим екс тре ми сти ма да ва ли по вод за ши ре ње ан ти срп ске фо би је.

СрпскаВартоломејсканоћсрп ски на род на те ри то ри ји Хр ват ске

је био ор га ни зо ван око ли ста Србобран и око сво је пра во слав не цр кве. све те жи по ло жај ср ба је на те рао ње го ве ви ђени је пред став ни ке да упу те низ пе ти ци ја

о свом ло шем по ло жа ју. ср би се то ком 1898. и 1899. ма сов но обра ћа ју са бо ру и упу ћу ју пе ти ци ју са не ко ли ко зах те ва: сло бод но ис ти ца ње срп ске за ста ве, равно прав ност у упо тре би ћи ри ли це, рав ноправ ност пра во слав не и ри мо ка то лич ке цр кве, сло бо да штам пе и го во ра, да се до зво ли рад срп ским учи те љи ма и сл. на осно ву ово га ви ди мо да су ср би тре тира ни као гра ђа ни дру гог ре да, ко ји нису имали ни основ на по ли тич ка и кул тур на пра ва.

срп ска пе ти ци ја је у хрватском сабору од мах до че ка на на нож. на род на стран ка је, као вла да ју ћа, при хва ти ла да се о то ме рас пра вља, док је це ло куп на опо зи ци ја из ра зи ла отво ре но не при ја тељ ство према сва ком раз го во ру на ову те му, у че му је нај гла сни ја би ла чи ста стран ка пра ва Јо си па Фран ка, већ та да са ја сним шо вини стич ким по гле дом на ср бе као на род у це ли ни. ову хр ват ску стран ку осно вао је ан те стар че вић, а ка сни је је пре у зео сам Франк. у сво јим ис ту пи ма и сво јом иде о ло ги јом је би ла отво ре но ра си стичка пре ма ср би ма и срп ској пра во славној цр кви. има ла је до ста при ста ли ца, на ро чи то ме ђу омла ди ном и римока толич ким све штен ством. Би ла је из ра зи то ан тили бе рал на, во ди ла је про а у стриј ску по ли ти ку и, што је за ни мљи во, би ла ор гани зо ва на по пут фа ши стич ких пар ти ја које је евро па ви де ла тек 30 го ди на ка сни је: ја сно ли дер ство, на о ру жа не ле ги је – војне фор ма ци је са ста вље не ис кљу чи во од Хр ва та и ја сан ра си стич ки од нос пре ма ср би ма.

ни је се ни сти гла по ве сти рас пра ва у са бо ру, а фран ков ци су кре ну ли у уличне де мон стра ци је и по зи ва ли на на си ље пре ма срп ском ста нов ни штву. ат мос фера се уси ја ла до пу ца ња, док је хр ват ска вла да оду го вла чи ла да рас пра вља о пети ци ји.

на пе де се то го ди шњи цу књи жев ног ра да Јо ва на Јо ва но ви ћа зма ја, ко ја се

обе ле жа ва ла у за гре бу, фран ков ци су ма сов но ор га ни зо ва ли на па де на срп ску цр кву, па ро хиј ски дом, а на пад ну та је и срп ска основ на шко ла. на ма су ср ба, која се оку пи ла да ис ка же по што ва ње свом пе сни ку, по ле те ле су ка ме ни це и по кваре на ја ја. у овим на па ди ма је отво ре но уче ство ва ло и римока то лич ко све штенство гра да. ина че, змај је та да жи вео у за гре бу, по не кој вр сти же ље Бе о гра да да ра ди на из град њи по ве ре ња ср ба и Хр ва та. на пад је био то ли ко ма со ван да је ма ни фе ста ци ја отказана, а фран ков ци су це лог да на ју ри ли за срп ским по се тио ци ма и све ште ни ци ма. ка да више ни су има ли ко га да на пад ну, окре ну ли су се про зо ри ма на срп ској бан ци. од зах те ва срп ске пе ти ци је ни је би ло ни шта.

све ово је би ла са мо увер ти ра за масов не де мон стра ци је ко је су се де си ле у за гре бу 1902. као по вод за на пад су по

ЈосипФранк


слу жи ли тек сто ви и члан ци у ли сту Србо-бран, а по себ но чла нак др ни ко ле стоја но ви ћа СрбииХрвати. у том тек сту је са мо из ре че но оно што је ве ћи на ср ба ми сли ла и за шта је ве ћи на би ла спремна да се бо ри. сто ја но вић је ја сно ука зао на то да је циљ хр ват ских по ли ти ча ра и римока то лич ке цр кве да ство ре не ку вр сту ве ли ке Хр ват ске у окви ру аустроу гар ске и да им не па да на па мет ни да са гле да ју срп ске про бле ме и срп ске захте ве, а на ро чи то се од ба цу је сва ки зах тев за те ри то ри јал ном ауто но ми јом. сто јано вић је ука зао на то да у тим пи та њи ма не ма раз ли ке из ме ђу хр ват ске вла сти и опо зи ци је. оно што је по себ но раз бе снело хр ват ску по ли тич ку ели ту јесте да је он ста вио до зна ња да се срп ски на род не ће од ре ћи бор бе за сво је ин те ре се и сво ја кул тур на и по ли тич ка пра ва. сва ки по мен би ло ка кве те ри то ри јал не ауто номи је Хр ва те је до во ди о до бе са.

три да на, 1. 2. и 3. сеп тем бра 1902, траја ли су не ре ди и на па ди на ср бе ши ром за гре ба. Ма са је, под за шти том вла сти, на па да ла све што је срп ско. на пад ну ти су срп ска бан ка, при ват не про дав нице, при ват не ку ће, срп ска штам па ри ја, објек ти пра во слав не цр кве и ви ђе нији по је дин ци. ова „срп ска вар то ло мејска ноћ“ је би ла све сно пот по ма га на од стра не зва нич ни ка вла сти и за гре бач ких но ви на. да нас зна мо да је све би ло орга ни зо ва но већ ра ни је, па су се чак побу њи ва ли и хр ват ски се ља ци да уста ну на сво је ком ши је. ова по бу на ни је би ла упе ре на про тив не ког срп ског по ли ти чара или не ке срп ске уста но ве, већ про тив свих ср ба. ви дев ши да више не мо же да кон тро ли ше на си ље и пљач ку срп ских ку ћа и про дав ни ца, власт у за гре бу је уве ла пре ки суд ка ко би при ми ри ла ма се. по сле три да на срам ног лин чо ва ња – све се при ми ри ло.

ова ква ре ак ци ја хр ват ске ели те на јед но ста ван чла нак по ка за ла је ка кав је став пре ма ма кар и са мо спо ме ну тој срп ској те ри то ри јал ној аути но ми ји. анти срп ске де мон стра ци је су оста ви ле вели ког тра га пре све га на срп ско са мо поу зда ње. осла би ло је по ве ре ње и мно ги су из гу би ли илу зи је о хр ват ској бра ћи. срп ски поли ти ча ри су ви де ли да, ако не же ле да фи зич ки не ста ну, мо ра ју да че ка ју бо ље вре ме за ис пу ње ње сво јих зах те ва. Мно ги су ср би су по че ли да се пла ше за сво ју без бед ност, сти де свог име на, а мно ги вла сни ци рад њи су поски да ли на зи ве сво јих фир ми на ћи рили ци и ста ви ли на зи ве на ла ти ни ци. звани чан Бе о град је на ове до га ђа је ћу тао пла ше ћи се по гор ша ња сво јих од но са са Бе чом, а, на жа лост, и по сле ових до гађа ја је и да ље био при ста ли ца за блу де о ју жно сло вен ској иде ји.

СрбиХрвати1903–1907.ср би су ус пе ли да кроз те до га ђа је са

чу ва ју при себ ност и до бре од но се са већи ном Хр ва та. те 1903. је до шло до на глог пре о кре та хр ват ске по ли ти ке и схва та ња да се са ср би ма ипак тре ба раз го ва ра ти. раз ло ге за ова кву про ме ну мо же мо тражи ти пре све га у чи ње ни ци да су Хр ва ти по че ли да глав ног про тив ни ка сво јих инте ре са виде у Мађарима. ка ко је кри за све ви ше тре сла двој ну мо нар хи ју, ма ђар ско плем ство ни је же ле ло да сво је при ви ле гије де ли са Хр ва ти ма и да при ста не на испу ње ње хр ват ских зах те ва о ши рој аутоно мији. пошто су оста ле без са ве зни ка, хр ват ске по ли тич ке стран ке се окре ћу срби ма не би би за јед нич ки оства ри ли сво је ци ље ве. ср би су на те по ну де од го во ри ли по зи тив но јер су и они има ли ин те ре са да се нор ма ли зу ју ме ђу соб ни од но си.

ср би су овај да шак сло бо де ис ко ристи ли да по кре ну из ла же ње ли ста НовиСрбобран, бли зак срп ској са мо стал ној стран ци, на чи јем је че лу био све то зар при би ће вић. срп ска по ли тич ка ми сао је у овом пе ри о ду до жи ве ла јед ну проме ну. на и ме, до тих го ди на ср би су би ли рав но ду шни на сва ки вид су ко ба Хр ва та и вла де у Бе чу, пре све га стога што им је глав на опа сност пре ти ла из за гре ба. сада, у тре нут ку ка да се ја сно из ре кло да ће ку ћа Хаб збур га сло ми ти сва ки вид на ци о нал не ауто но ми је, ср би пре ла зе на по зи ци ју да је од бра на Хр ват ске истовре ме но и од бра на сопствених на ци онал ни ин те ре са. исто вре ме но, Хр ва ти при хва та ју рав но прав ност два на ро да и њи хо ву по себ ност и при зна ју да су ср би по ли тич ки чи ни лац. вре ме ће по ка за ти да је ово би ло ве о ма не ис кре но са хр ватске стра не и да су се при бли жи ли ср би ма са мо да би има ли ве ћу це ну у пре го во рима са Бе чом.

на основу за јед нич ких ин те ре са дошло је до срп скохр ват ског по ми ре ња. сва ким да ном је ра сло уве ре ње да је дино за јед но мо гу да се нај бо ље за шти те. оно што је до тада би ло не за ми сли во поста ло је ствар ност: сло бо да из ла ска српских ли сто ва, за јед нич ке ма ни фе ста ци је омла ди не, за јед нич ки ми тин зи и де клара ци је. од свих хр ват ских пар ти ја је ди но је Хр ват ска стран ка пра ва, уз отво ре ну по др шку римока то лич ког кле ра, ко ја се по зи ва ла на исто риј ско пра во, и да ље игно ри са ла срп ске зах те ве.

Хр ват скосрп ска ко а ли ци ја је све ви ше ја ча ла. пр во је до не та ри јеч ка де кла раци ја 1905. од стра не хр ват ских по сла ника у са бо ру, ко јом се срби при зна ју као рав но прав ни парт нер и по шту ју сва њихо ва пра ва, а срп ски пред став ни ци су, са друге стране, ово зближавање по твр дили за дар ском де кла ра ци јом. та ко је 1905. на ста ла срп скохр ват ска ко а ли ци ја, која је об је ди ни ла ср бе ко ји су же ле ли да се осло бо де и ује ди не са ма ти цом и оне

Хр ва те ко ји су са ња ли о са мо стал ној држа ви. исти ни за во љу, ово је био са вез крат ког ве ка јер су и јед на и дру га страна има ле по себ не ин те ре се – је ди но их је ује ди ни ла за јед нич ка опа сност.

да је на стао сна жан по крет го во ри и по да так да је већ на пр вим из бо ри ма 1906. Хр ват скосрп ска ко а ли ци ја оствари ла убе дљи ву ве ћи ну има ју ћи 57 од 88 по сла ни ка. она је по ста ла нај ве ћа и нај ути цај ни ја по ли тич ка пар ти ја све до сло ма аустро у гар ске 1918.

Загребачкипроцесса мо ства ра ње ова кве ве ли ке срп ско

хр ват ске ко а ли ци је је код аустро у гар ских вла сти иза зва ло ве ли ку сум њу, а ка да је оства ри ла ве ћи ну у са бо ру, Беч је од мах кре нуо у ак ци ју об ра чу на са ви ђе ни јим ср би ма у по ли тич ком жи во ту Хр ват ске и рас пу стио са бор. два су раз ло га за овакву енер гич ну од лу ку: пр ви је тај што се по пр ви пут ства ра је дин стве на пар ти ја ср ба и Хр ва та, ко ја по ста је сна жан чини лац, и вла сти не мо гу ви ше ко ри стити њи хо ве ме ђу соб не су ко бе да би лак ше упра вља ле Хр ват ском, а дру ги је тај што се аустро у гар ска спре ма ла да из вр ши анек си ју Бо сне и Хер це го ви не и било јој је потребно по ли тич ко оправ да ње за тај чин пред сво јим гра ђа ни ма, али и пред све том.

иза бра ни су но ви по доб ни по сла ни ци, а по себ но је ва жно што вла да у Бе чу почи ње да се осла ња на Хр ват ску стран ку пра ва. Франк је беч ком дво ру понудио своје услуге и хтео је да ис ко ри сти по четак ве ле и здај нич ког про це са са на ме ром да по ве де рат про тив срп ског ста нов ништва и по зи вао на његово фи зич ко истре бље ње.

Ми ни стар спољ них по сло ва аустро угар ске је у про ле ће 1908. на ре дио управи те љу Хр ват ске, ра у ху, да поч не са при пре мом до ка за ко ји би би ли ис ко ришће ни у оп ту жби ви ђе ни јих ср ба да су из дај ни ци. исто врем но је Франк са својим при ста ли ца ма на јав ним го во ри ма пу ним мр жње пре ма ср би ма при пре мао и мо би ли сао хр ват ску јав ност. Хап ше ња су по че ла у ав гу сту и тра ја ла су до кра ја 1908. Хап ше ња су би ла про тив за ко ни та и вр шен је пре трес српских ку ћа и на сил но са слу ша ва ње. ухап ше на су 53 ли ца ко ја су и јав но по ни жа ва на тако што су ве зива на лан ци ма и јав но од во ђе на до по лициј ских ста ни ца (од ко јих мо же мо по мену ти ада ма и ва ле ри ја на при би че ви ћа, Јо ва на оре шча ни на, ла за Ба чи ћа).

код ср ба се по ја вио страх не са мо од хап ше ња, већ и од на си ља Фран ко вих леги ја. исто вре ме но је из вр ше на анек си ја Бо сне и Хер це го ви не, и то упра во у тренут ку ка да је срп ској по ли ти ци у Хр ватској за дат ве о ма јак уда рац. оп ту же ни су се де ли у за тво ри ма чи та вих го ди ну да на


а да ни су ни са зна ли због че га су оп ту жени. оп ту же ни ца је по диг ну та тек на редне го ди не, и она је сво јом нео збиљ ношћу за пре па сти ла и срп ску и европ ску јав ност: ср би су оп ту же ни да су кли ца ли кра љу пе тру, да су сво јим го во ри ма вели ча ли срп ство, да су пе ва ли на ци о налне пе сме и сл.

ово је сва ка ко је дин ствен слу чај у дотадашњој исто ри ји да се не ко хап си због пе ва ња пе са ма. са мо су ђе ње је би ла обич на фар са: све до ци треба да по сведо че да је оп ту же ни у не кој ка фа ни пе вао срп ске на ци о на ли стич ке пе сме или да је не где ве ли чао срп ство. тре ба на по ме нути да су све до ци углав ном би ли из Франко ве пар ти је и да су и те ка ко усме ра ва ни од стра не ту жи ла штва. те жак уда рац опту жни ци зада ли су адво ка ти оп ту же них, ко јих је би ло око 38. они су до ка за ли, прво, са му бе сми сле ност суд ског по ступ ка, а он да и из но си ли до ка зе у ко рист оп туже них. ве ли ку уло гу су од и гра ли и српски ин те лек ту ал ци и срп ска ди пло ма ти ја, ко ја је европ ске пре сто ни це упознала са чим се ср би су о ча ва ју. су ђе ње се за врши ло осу ђу ју ћом пре су дом за 31 ли це, а пре су да је гла си ла да су кри ви јер су шири ли срп ску др жав ну иде ју. при би че вић је осу ђен на 12 го ди на, а оста ли на по три или осам го ди на за тво ра.

Хр ват ски са бор је у то време до нео од лу ку ко јом се ср би ма за бра њу ју славље ње кр сне сла ве и упо тре ба ћи ри лице. ср би су се ипак спа си ли још јед ног по гро ма ко је су им спре ма ле Фран ко ве ле ги је, пре те че уста ша, и ус пе ли су да са чу ва ју сво је ин сти ту ци је и сво ју на ци онал ну по себ ност. ве ћи део јав но сти у Хрват ској, али и у евро пи, био је на стра ни оп ту же них ср ба, та ко да је чи та ва ак ци ја са мим по кре та чи ма овог про це са донела много више штете. Беч ни је хтео да се пре да и ка ко је ср би ја за у зи ма ла све чвр шћи став пре ма анек си ји Бо сне, та ко је по ли ти ка пре ма ср би ма би ла ри гид нија, па је убр зо до шло и до но вих су ђе ња.

на ста вак ве ле и здај нич ког про це са је био Фри дјун гов про цес ко ји је по кре нут да би се јав ност аустро у гар ске окре ну ла про тив ср ба и при пре ми ла на евен туал ни рат због анек си је Бо сне. др жав ни ту жи лац Фридјунг је ве о ма ве што са ставио оп ту жни цу ко ја је по ве зи ва ла Франа су пи ла, јед ног од во ђа срп скохр ватске ко а ли ци је, и срп ско ми ни стар ство спољ них по сло ва са на ме ром да до ка же ка ко је он ус по ста вио кон такт са српским аген ти ма и да ра ди за срп ску тај ну по ли ци ју. су ђе ње је про шло по ра зно за Беч јер су ве шта ци из ср би је, Ми ро слав спа лај ко вић и Бо жи дар Мар ко вић, пред чи та вом европ ском јав но шћу указали на то да су до ку мен та на ко ји ма је Фри дјунг за сни вао оп ту жни це фал си фи кат и да су у слу жби по ли ти ке Бе ча пре ма ср би ма у сво јој др жа ви, али и пре ма ср би ји. ве о

ма бр зо се од у ста ло од оп ту жни ца, да се са ма аустро у гар ска не би ви ше ком проми то ва ла.

за гре бач ки про цес је ва жан јер су по пр ви пут суд ски про це си ср би ма у Хрват ској организовани са ја сним по ли тичким ци љем: да се уни шти по ли тич ка елита јед ног на ро да и спре чи да он по ста не јак по ли тич ки фак тор у аустро у гар ској. та ко ђе је бит на и од лу ка хр ват ског са бора о за бра ни ћи ри ли це и про сла ве кр сне сла ве. ср би ја је вер но пра ти ла до га ђа је у за гре бу и да ла ве о ма до бар до при нос у оба ра њу оп ту жни ца. овај про цес је био упе рен про тив ср би је и ко ри стио је пре све га спољ ној по ли ти ци аустро угар ске ка ко би оправ да ла анек си ју Бо сне и Хер це го ви не. овај процес је исто време но по ка зао да су ре чи о за јед нич кој хр ват ској са рад њи са мо мр тво сло во на па пи ру. ка ко је Беч кре нуо про тив ср ба, хр ват ске стран ке су бр же – бо ље до ли вале уље на ва тру, а мно ги хр ват ски по лити ча ри, све ште ни ци и ин те лек ту ал ци су узе ли уче шћа у ан ти срп ским ис ту пи ма у јав но сти.

Напутукауједињењуус пе си срп ске спољ не пол ти ке у про

па ги ра њу ју го сло вен ске иде је и успех срп ске вој ске у бал кан ским ра то ви ма на и шли су на ве ли ке сим па ти је не ких хрват ских по ли ти ча ра и ин те лек ту а ла ца. ве ли ки број обич них Хр ва та је са сим пати јом гле дао на срп ску бор бу за осло бође ње срп ских кра је ва од ту ра ка – де лом јер се и сам на ла зио под стра ном вла дави ном. то оду ше вље ње је ишло то ли ко да ле ко да се и сам Беч пла шио да ли ће то има ти ути ца ја на уну тра шњу си туа ци ју у Мо нар хи ји. и сам стре пе ћи да у не згодном тре нут ку за ср би ју на ру ши од но се са ку ћом Хаб збур га, па шић је пред водни ке хр ват скосрп ске ко а ли ци је морао да саветује писмима препоручујући им да ума ње ре то ри ку у јав ним на сту пи ма. док се је дан део Хр ва та со ли да ри сао са срп ским по бе да ма, фран ков ци, ка то лички клер и ра ди ћев ци су и да ље би ли на по зи ци ји да је сва ко ја ча ње ср би је штетно за хр ват ске ин те ре се. чак су и мно ги од њих охра бри ва ли и зах те ва ли да Беч пре ста не да ола ко гле да на срп ско ослобо ђе ње сво јих ју жних зе ма ља.

уби ство над вој во де Фер ди нан да у сара је ву 1914. се у хр ват ском дру штву ма

ни фе сто ва ло као по зив на ма сов ни линч ср ба. ка ко се ср би ји и срп ском на ро ду у це ли ни при бли жа вао рат са аустро у гарском, не ста ло је све оно по ли тич ко лице мер је хр ват ске ели те. са мо дан по сле атен та та фран ков ци су јав но по зи ва ли на фи зич ко ис тре бље ње ср ба и уни шта вање њи хо ве имо ви не. пра ва хи сте ри ја је за хва ти ла је чи тав за греб, о че му све до че и нат пи си у ли сту Хр ват ска: Убојицо,имети је Србин! И јеси Србин, проклетотисјемеиплеме... ова кви нат пи си су, ка ко се кри за око атен та та све ви ше про ду бљива ла, по ста ја ли уобичајен на чин пи са ња хр ват ске на ци о на ли стич ке штам пе.

са ра јев ски атен тат је мно ги ма до шао као по ру чен да оства ре сво је ан ти срп ске пла но ве и да исто вре ме но ућут ка ју гласо ве ра зу ма и про ју го сло ве нске Хр ва те. вр ху нац мр жње пре ма ср би ма су ма совне де мон стра ци је фран ко ва ца и њи хо вих при ста ли ца у ви ше гра до ва Хр ват ске. на тим ску по ви ма су се мо гле чу ти отво ре не прет ње и по зи ви да се кре не и у на си ље над срп ским ста нов ни штвом. по ли ци ја и са ма хр ват ска власт ни су ни на ко ји начин спре ча ва ли ове ми тин ге иако је свима би ло ја сно у шта ће пре ра сти.

из хи ља де гр ла се на ми тин гу у за гре бу чу ло: „осве та! осве та!“ исте ве че ри ма се су кре ну ле да уни шта ва ју срп ску имо вину. на пад ну ти су срп ска бан ка, при ват не ку ће углед них ср ба и њи хо ве рад ње, а огром на ште та је на не та и срп ској цр квеној оп шти ни, где се ни су ште де ла ни јеван ђе ља ни све ште нич ке одо ре.

ни у јед ној европ ској пре сто ни ци нису за бе ле же ни ова кви слу ча је ви мр жње пре ма јед ном на ро ду. ни у па ри зу ни у Бер ли ну се, ка ко се рат при бли жа вао, није де ша ва ло ова ко ма сов но ор га ни зо вано на си ље пре ма при пад ни ци ма јед ног на ро да нити су постојале ма сов не кам пање ни ути ски ва ње жи га ко лек тив не криви це. ова кво ма сов но ор га ни зо ва ње је, на жа лост, по ста ло је дан фе но мен у српскохр ват ским од но си ма, ко ји је ди но може мо по ре ди ти са по ли тич ким на си љем на ци ста пре ма Је вре ји ма.

за то вре ме и хр ват ски по ли ти ча ри су се ак тив но укљу чи ли у ан ти срп ско на вија ње. по ред фран ко ва ца и аустриј ских др жав них вла сти, нај гла сни ји су би ли све ште ни ци римока то лич ке цркве и стјепан ра дић и ње го ве при ста ли це. њи ма је на првом месту био ин те рес да сло ме хр ват скосрп ску ко а ли ци ју, ко ја је и да ље

Ни јед на срп ска по ли тич ка лич ност у Хр ват-ској ни је за го ва ра ла рат, ни ти на си ље над хр ват ским на ро дом. Са дру ге стра не, на си ље је код хр ват ских по ли ти ча ра по ста ло нор ма-лан од нос пре ма Ср би ма


пред ста вља ла мо ћан по ли тич ки фак тор, а да се исто вре ме но по зи ци о ни ра ју као је ди ни бра ни лац хр ват ских ин те ре са. Мно ги од њих су би ли и прак тич ни сматра ју ћи да Хр ва ти тре ба да рас ки ну све ве зе са ср би ма и ср би јом ка ко и они не би би ли уву че ни у рат про тив аустро угар ске. огром ном ка мап њом про тив срба ова три по ли тич ка чи ни о ца су мно го до при не ла да се код хр ват ског ста нов ништва ја ви све ве ћи от пор са рад њи са српским по ли тич ким стран ка ма. да ни хр ватскосрп ске ко а ли ци је су про шли, го ди не ра да на ме ђу соб ној са рад њи су па ле у во ду, а на ред је до шло оруж је.

СрбииХрватиуПрвомсветскомрату

ка ко је до шло до ра та аустро у гар ске про тив ср би је, у мно гим хр ват ским градо ви ма је на стао та лас оду ше вље ња. та квом спрем но шћу Хр ва та да ра ту ју про тив сво је сло вен ске бра ће су би ли из не на ђе ни и са ми по ли ти ча ри и ге нера ли Мо нар хи је. на осно ву мно гих из вора и све до чан ста ва, не мо же се ре ћи да су хр ват ски вој ни ци кре ну ли у рат јер су би ли по да ни ци ко ји су мо ра ли да слу шају на ре ђе ња. на рав но, и то је био раз лог, али би ло је ту и одо бра ва ња ра та и ја сног ин те реса да се ста не на стра ну цен тралних си ла, ко је ће уме ти да це не и на гра де хр ват ску жр тву. уоста лом, ве ћи на Хр ва та је де ли ла по ли тич ке ста во ве Бе ча и Берли на и, уз ве ли ки ути цај римока то лич ке цр кве, би ла из ра зи то ан тили бе рал но настро је на.

уче ство ва њем у ра ту про тив ср би је само на фрон ту ка Ма чви од ли ко ва но је на сто ти не Хр ва та ме да ља ма и ор де ни ма, од ко јих си не ки до би ли и ор ден ви те за Ма ри је те ре зи је – нај ве ће од ли ко ва ње у Хаб збур шком цар ству. Хр ва ти су се у борба ма про тив ср ба бо ри ли до по след њег мет ка са фа на ти змом ко ји је био по следи ца ви ше го ди шње кам па ње.

Мно ги но вин ски за пи си и пи сма, дневнич ке за бе ле шке при ват них ли ца го во

ре о фа на ти зму са ка квим су се хр ватски војн ци бо ри ли про тив ср би је – 79. Је ла чи ћев пук је са та квом од луч но шћу ју ри шао на Бе о град да их је ве ћи на ту и оста ла, на стра да ла од деј ства срп ске ар ти ље ри је. Мо ра се по мен ти и чу ве на „вра жи ја ди ви зи ја“ или 42. до мо бран ски пук, ко ји се три да на бо рио и ју ри шао на срп ске ро во ве сеп тем бра 1914. на ади кур ја чи ци. од на па да ове хр ват ске ди ви зи је мно го је по стра дао дрин ски кор пус. у ре до ви ма ове хр ват ске ди визи је се бо рио и Јо сип Броз ти то, ка сни је пред сед ник за јед нич ке др жа ве Ју го слави је. Хр ват ски 13. до мо бран ски кор пус је био у ко лу бар ској би ци удар на пе сница аустриј ске офан зи ве, и он је уче ствовао у свим бит ка ма про тив ср би је то ком 1914. у бор ба ма са Мо рав ским кор пу сом, ко је су че сто пре ра стале у бор бе пр са у пр са, на стра да ло је мно го љу ди и са једне и дру ге стра не. Ме ђу по ги ну ли ма је био и дими три је ту цо вић, ко ји је у свом днев ни ку про ро ко вао да ће по ги ну ти од „брат ске“ ру ке.

рат у Ма чви и ко лу ба ри је био, мо же мо ја сно ре ћи, и рат Хр ва та про тив ср ба. напре до ва ње хр ват ске вој ске је би ло пра ћено стра вич ним зло чи ни ма пре ма срп ском ста нов ни штву. рат на су ро вост ни је ште дела ни же не ни де цу. по себ но се у чи ње њу зло чи на ис та као 26. пук из кар лов ца, од ко га је те шко стра дао обре но вац. а мора се по ме ну ти да је срп ски по ли тич ки и вој ни врх пот пу но под ба цио у про це ни ка ко ће се др жа ти бо сан ски му сли ма ни и Хр ва ти. Мно ги срп ски по ли ти ча ри су у свом на ци о нал норо ман ти чар ском за носу ве ро ва ли да ће се они по бу ни ти, чак и пре ћи на на шу стра ну. ту њи хо ву за блу ду пла ти ли су мно ги 1914, а на ста ви ће да је пла ћа ју мно ге ге не ра ци је ср ба.

док је тра ја ло уби ја ње срп ских вој ни ка и стра да ње срп ског ци вил ног ста нов ништва од стра не хр ват ских вој ни ка, у поза ди ни рат них де ша ва ња и по ми ни старским ка би не ти ма се по ла ко при пре ма ло ује ди ње ње са на шом „сло вен ском браћом“. исто ри ја зна за мно ге фе но ме не,

али ово је си гур но је дан од нај за ни мљивијих. ни шком де кла ра ци јом 1914, ко јом су про кла мо ва ни рат ни ци ље ви ср би је, крф ском де кла ра ци јом 1917. и фор мира њем Ју го сло ве н ског од бо ра на ста ли су пред у сло ви за ства ра ње за јед нич ке др жа ве. док је је дан на род, иако на побед нич кој стра ни, из гу био сво ју на цио нал ну др жа ву, дру ги на род је, иако на по ра же ној стра ни у ра ту, до био др жа ву. ује ди ње њем у за јед нич ку др жа ву Хр ва ти су се спа сили по сле ди ца уче ство ва ња у ра ту на стра ни цен трал них си ла и прешли још јед ну сте пе ни цу ка свом ци љу – са мо стал ној др жа ви.

МасовнолинчовањеСрбаана ли зом од но са Хр ва та и ср ба у пе

ри о ду 1900–1914. уоча ва мо не ко ли ко „етапа“. пр ви период, од 1900. до 1905, обе ле жи ли су кон стант но по ли тич ко наси ље над срп ским ста нов ни штвом и непри зна ва ње њи хо вих пра ва да би се у пе ри о ду 1905–1907. по сти гли пр ви за једнич ки до го во ри, што је до ве ло до ствара ње пр ве срп скохр ват ске по ли тич ке оп ци је. ка сни је, то ком за гре бач ког проце са и при бли жа ва њем ра та, тај од нос се још јед ном про ме нио на ште ту ср ба. прво што па да у очи јесте да ср би и Хр ва ти ни су ус пе ли да ство ре ни ми ни мум за једнич ких ци ље ва ко ји би их бар јед ну де цени ју др жао у по ли тич ком са ве зни штву.

ни јед на срп ска по ли тич ка лич ност у Хр ват ској ни је за го ва ра ла рат ни ти наси ље над хр ват ским на ро дом. са дру ге стра не, на си ље је код хр ват ских по лити ча ра по ста ло нор ма лан од нос пре ма ср би ма. Ма сов не де мон стра ци је против ср ба и она кво ма сов но на си ље над при пад ни ци ма јед ног на ро да евро па и ци ви ли зо ван свет ће тек ви де ти 30тих го ди на у на ци стич кој не мач кој. ни у једној европ ској пре сто ни ци на по чет ку 20. ве ка ни су по сто ја ли ова кви ма сов ни изли ви бе са.

срп ска по ли тич ка ели та, мо ра мо искре но ре ћи, ни је би ла до ра сла иза зови ма када је у пи та њу срп скохр ват ска са рад ња. лу ка вост, пре пре де ност и снала жљи вост су би ле од ли ке хр ват ског поли тич ког мен та ли те та, са ко ји ма су ср би те шко из ла зи ли на крај. али мо ра мо рећи да су Хр ва ти би ли до фа на ти зма посве ће ни сво јој на ци о нал ној иде ји и својим ин те ре си ма, што код ср ба ни је био слу чај. иде ја ју го сло вен ства је ис пу ни ла срп ско ср це и ста ви ла, мо же мо ре ћи, не ку вр сту мре же, кроз ко ју срп ска елита ни је ви де ла пра во ли це Хр ват ске. Масов но лин чо ва ње срп ског ста нов ни штва 1899, ан ти срп ске де мон стра ци је у за гребу 1902, па чак и отво ре но и оду ше вље но уче ство ва ње у ра ту про тив ср би је 1914. ни су би ли до вољ ни да раз би ју или до веду у пи та ње ју го сло вен ску иде ју.

ЗлочининадСрбима


Ре а ли за ци ја ве ли ко хр ват ске иде је ства ра њем те ри то ри је по ду нав ско јадран ске Хр ват ске, срповодила се пре ко

ве ли ке Бри та ни је (1939), на ци фа ши стич ких зе ма ља (1941–1945), Бро зо вих ко му ни ста (1945) и ли бе рал них де мо кра ци ја на че лу са садом и ве ли ком Бри та ни јом (1991).

БановинаХрватска–британ-скипројект„ВеликеХрватске“

у ју го сла вен ској исто ри о гра фи ји доми ни ра те за да је на ко му ни стич ки тери то ри јал нона ци о нал ни мо дел из 1945–1946. ис кљу чив ути цај имао комин тер нов скосо вјет ски на чин рје ша вања на ци о нал ног пи та ња у Ју го сла ви ји. о ко мин тер ни ном на чи ну рје ша ва ња ју госла вен ског на ци о нал ног пи та ња на ан тисрп ски на чин у исто риј ској на у ци до ста је пи са но. с дру ге стра не, бри тан ски тери то ри јал нона ци о нал ни кон цепт, ко ји се ства рао и раз ви јао то ком ме ђу рат ног пе ри о да, ни је у ве ћој мје ри тре ти ран као би тан код ства ра ња ад ми ни стра тив них гра ни ца и но вих ко му ни стич косо ци јали стич ких на ци ја. те ри то ри јал нона цио нал ни ју го сла вен ски мо дел, ко ји је званич ни лон дон заговарао од 1935, у доброј мје ри је оства рен у ко му ни стич кој Ју го сла ви ји – када је у питању српство, на истом те ри то ри јал нона ци о нал ном ко ло си је ку на шли су се ко мин тер нов скосо вјет ски и ли бе рал нобри тан ски ју госло вен ски на ци о нал ни кон цепт.

кра ље ви на сХс (Ју го сла ви ја) ство ре на је срп ским вој нич ким по бе да ма, али уз пре суд ну ар би тра жу тзв. „за пад них демо кра ти ја“, на осно ву прин ци па ко ји су про гла ше ни за ци ље ве пр вог свјет ског

ра та: сло бо да, де мо кра ти ја и со ци јална прав да, на род но са мо о пре де ље ње и са мо о дре ђе ње („те мељ ни де мо крат ски пр ни ци пи“). та кви те мељ ни де мо крат ски прин ци пи слу жи ли су по бјед ни ци ма, сила ма ан тан те, да по сво јој сло бод ној вољи рас ко ма да ју по ра же на цар ства и да при томе по стиг ну пот пу ни ле ги ти ми тет.

срп ска др жав ност 1918. го ди не жр твова на је за ин те ре се за пад них ли бе рал ноде мо крат ских зе ма ља, ко је је по др жа вала срп ска ин те лек ту ал на ели та, срп ски двор, ве ћи на срп ских по ли тич ких пар тија, срп ска пра во слав на хи је рар хи ја. нови свјет ски упра вља чи мо гли су за сво је, та да ак ту ел не ин те ре се да ис ко ри сте и упу те срп ске тру пе у ср би ма стра ну циви ли за ци ју ри мо ка то лич ког „свје то на зора“ ка ко би на ал па ма и дра ви по ста ви ли гра ни це но ве ли бе рал ноде мо крат ске др жа ве. ни је се до зво ли ло оства ре ње про јек та чи сто на ци о нал не срп ске држа ве ко ја би оку пља ла све срп ске зе мље или „ам пу ти ра не“ Ју го сла ви је са гра ница ма на ку пи и ча зми. због не при ко снове них ин те ре са ли бе рал них де мо кра та – спре ча ва ње ре ста у ра ци је Хаб збур го ва ца – тре ба ло је ство ри ти др жа ву раз ли чи тих ци ви ли за ци ја и ан та го ни стич ких на ро да и кон фе си ја ко ја се, због то га, у кри зним свет ским по ме ра њи ма мо гла увијек ла ко раз би ти.

срп ски на род, бо ље ре че но „то повско ме со“ за ин те ре се ве ли ких ли бе ралноде мо крат ских др жа ва, за слу гом сво је по ли тич ке и др жав не ели те иде ал но је по слу жио за ши ре ње „ко смо по лит ских“, „мо дер них“, „на пред њач ких“, де мо кратских гра ђан сколи бе рал них иде ја на Балкан, али на уштрб срп ских на ци о нал них

ин те ре са. др жав нич ка и по ли тич ка ели та за пад них зе ма ља про ци је ни ла је 1918. да сло вен ци, Хр ва ти и му сли ма ни не мо гу у ве ћој мје ри по слу жи ти њи хо вим ин те реси ма због ду ха фе у дал не ри мо ка то лич ке ис кљу чи во сти и ислам ског фа на ти зма. исти не ра ди, не тре ба за бо ра ви ти на, доду ше не мно го број не, сло ве нач ке и хрват ске гра ђан ске ли бе ра ле – ин те грал не Ју го сло ве не ко ји су би ли оку пље ни у југо сла вен ским ли бе рал ним на ци о нал ним ор га ни за ци ја ма и по ли тич ким стран кама (со ко ли, на род на од бра на, Ја дран ска стра жа, ор ју на, чет ни ци, Ју го сло вен ска де мо крат ска стран ка, Ју го сло вен ска наци о нал на стран ка, сло ве нач ки „кме тијци“ итд). пре вла да ва ли су по кло ни ци римо ка то ли ци зма и аустриј ског фе у доаристо крат ског ле ги ти ми зма.

у ри мо ка то лич ким на род ним ма са ма Хр ват ске, сла во ни је, дал ма ци је, а по гото во сло ве ни је, био је до ми нан тан клери кал ноје зу ит ски дух због до ми нант ног ути ца ја ри мо ка то лич ке цр кве у сва коднев ном жи во ту ве ћин ског се о ског дије ла ста нов ни штва. Хр ват ски ли бе ра ли (фе де ра ли сти), оку пље ни у Хр ват ској се љач кој стран ци (на че лу са стје па ном ра ди ћем) и Хр ват ској за јед ни ци, због свог фе де ра ли стич ког, од но сно се па рати стич ког про гра ма, пле би сци тар но су при ву кли Хр ва те – ри мо ка то ли ке ко ји су, с дру ге стра не, иде о ло шки би ли у не раздру жи вој ве зи са рим ском ул тра мон танском иде о ло ги јом.

тре ба ис та ћи иде о ло шку осно ву југо сла вен ског ује ди ње ња, од но сно снаге иде о ло ги је гра ђан ског ли бе ра ли зма и њи хов пре су дан ути цај на ства ра ње иде је о ју го сла вен ском ује ди ње њу. но ви

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Др Ни ко ла Жу тић

Ве ли ко хр ват ска же тва срп ске на род не њи ве 1939, 1941, 1945. и 1991.Срп ски на род, бо ље ре че но „то пов ско ме со“ за ин те ре се ве ли ких ли бе-рал но-де мо крат ских др жа ва, за слу гом сво је по ли тич ке и др жав не ели те иде ал но је по слу жио за ши ре ње „ко смо по лит ских“, „мо дер них“, „на пред-њач ких“, де мо крат ских гра ђан ско-ли бе рал них иде ја на Бал кан, али на уштрб срп ских на ци о нал них ин те ре са


ли бе рал ни европ ски гра ђан ски по редак, ко ји је на стао на те ме љи ма по бје де зе ма ља ли бе рал не де мо кра ти је у пр вом свјет ском ра ту, на ла гао је из вр ше ње југо сла вен ског ује ди ње ња и ства ра ње Ју го сла ви је.1 чин ју го сла вен ског ује диње ња, ко је је на ста ло као по сле ди ца ратног рас пле та, имао је у се би еле мен те бур жо а скоде мо крат ске ре во лу ци је. капи ту ла ци ја аустроугар ске је озна ча ва ла не са мо крах др жав ног ме ха ни зма, већ и по лу фе у дал не иде о ло ги је све ћен ства и плем ства пред гра ђан ским ли бе ра лизмом „за пад них де мо кра ти ја“. по бје да Фран цу ске и са ве зни ка омо гу ћи ла је да ју го сла вен ски ли бе ра ли за у зму ис так нуте по зи ци је у др жав ном вр ху кра љев ства сХс. цен тра ле европ ског гра ђан ског либе ра ли зма Фран цу ска и ве ли ка Бри тани ја уса ђи ва ће иде је де мо кра ти зма на тлу не ка да шњег це за ро па пи стич ког Хабзбур шког цар ства.

Ме ђу тим, с про то ком вре ме на у Брита ни ји су се све ви ше ја вља ле иде је о про во ђе њу фе де ра ли за ци је кра ље ви не Ју го сла ви је, ко је су би ле у су прот но сти са уни тар ним фран цу ским ју го сла венским мо де лом. та кву иде ју у почетку није по др жа ва ла зва нич на бри тан ска по лити ка, ко ја је, уства ри, за јед но са Фран цуском по др жа ва ла по сто је ћи ли бе рал ни европ ски гра ђан ски по ре дак и ти ме гаран та та квог по рет ка на ју го и сто ку европе – кра ље ви ну Ју го сла ви ју. „Бри тан ски јав ни рад ни ци“ су као пр ви у Бри та ни ји по че ли раз ви ја ти фе де ра ли стич ки териториjални мо дел рас та ка ња уни тар не Ју го сла ви је. не др жав ни си тон вот со нов на ци о нал ни кон цепт, из вре ме на ка да ни је био при хва ћан од офи ци јел не Брита ни је (до сре ди не три де се тих го ди на 20. ви је ка), био је фра пант но по ду да ран са ко мин тер ни ним „на ци о нал ним рје шењи ма“ о раз би ја њу Ју го сла ви је из дваде се тих го ди на 20. ви је ка. си тон вот сон, члан Бал кан ског ко ми те та, по др жа вао је фе де ра ли стич ку ју го сла вен ску др жав ну кон цеп ци ју, за сно ва ну на „исто риј ским“ гра ни ца ма. од „срп ског при ја те ља“ у ври је ме пр вог свјет ског ра та, си тон вотсон се пре тво рио у бор ца про тив тзв. вели ко срп ског про гра ма, за ла жу ћи се за „пу ну рав но прав ност сло ве на ца, Хр вата, бо сан ских Му сли ма на, Ма ке до на ца, ње ма ца и Ма ђа ра“.2 у је сен 1930. го ди не си тон вот сон је из ја вио, у сти лу ми те леу роп ског хаб збур шког по ли ти ча ра, да је ста ри ве ли ко срп ски про грам пре кри вен са пре ви ше про зир ним ју го сла вен ством. он је по ми њао не при род не гра ни це бано ви на ко је се, по његову мишљењу, бра не про вид ним еко ном ским и са о бра

1 н. Жу тић, КраљевинаЈугославијаиВатикан–односјугословенскедржавеиРимскецркве1918-1935, Бе оград, 1994.

2 на род. 13. X 1923.

ћај ним мо ти ви ма. спа ја ње ве ћег ди је ла сје вер не ср би је са сре мом и вој во ди ном вот сон је по ве зао са на мје ром да се нијем ци и Ма ђа ри ста ве у од луч ну ма њи ну пре ма ср би ма.

ен гле ски пу бли ци ста се у сво јим сту дија ма за ла гао за ства ра ње но ве др жа ве која би се зва ла сје ди ње не др жа ве сред ње евро пе. ту но ву др жа ву са чи ња ва ле би Хр ват ска с Бо сном, Хер це го ви ном, далма ци јом и сла во ни јом, Ма ђар ска с ци јелом Ба ра њом, Бач ком и Ба на том и ни зином ис пред ер де ља ко ја да нас при па да ру му ни ји, тран сил ва ни ја (ер дељ); словач ка с ру те ни јом (пот кат парт ска ру си ја), че шка с Мо рав ском и ди је лом сло вач ке и, на кра ју, аустри ја, у чи јем би са ста ву би ли сло вен ци. Бирк хил је био ин ти мус

во ђе Хр ват ске се љач ке стран ке стје па на ра ди ћа, ко га је вр ло по што вао и при хваћао ње го ву ан ти срп ску иде ју да се ср би ја ис кљу чи из скло па цен трал но е вроп ских сје ди ње них др жа ва

но вин ски маг нат лорд ротермир (Rother me er) пре ко сво јих ли сто ва из ме ђу два ра та развија ја ку кам па њу за по већа ње Ма ђар ске, ко ја би ишла до Бе о града, и ства ра ње ве ли ке Хр ват ске, ко ја би – по ред Хр ват ске, сла во ни је и дал ма ције – обухватала ком пле тан срем до Бе огра да, за пад ну и цен трал ну Бо сну и Бо ку ко тор ску. „сер виа“ би, по ње говом плану, об у хва та ла ср би ју са Ма ке до ни јом, црну Го ру и цен трал ну и ис точ ну Бо сну са ди је лом Хер це го ви не. ро тер ми ро ве грани це су би ле прилично по ду дар не са

Си тон Вот сон, члан Бал кан ског ко ми те та, по др жа вао је фе де ра ли стич ку ју го сло вен ску др жав ну кон цеп ци ју, за сно ва ну на „исто риј-ским“ гра ни ца ма. Од „срп ског при ја те ља“ у ври је ме Пр вог свјет ског ра та, Си тон Вот сон се пре тво рио у бор ца про тив тзв. ве ли ко срп ског про гра ма, за ла жу ћи се за „пу ну рав но прав ност Сло ве на ца, Хр ва та, бо сан ских Му сли ма на, Ма ке до на ца, Ње ма ца и Ма ђа ра

БановинаХрватска


гра ни ца ма Ба но ви не Хр ват ске и про јекто ва не срп ске зе мље из 1939, с тим што би Хр ват ска би ла мно го ви ше уве ћа на, са цје ло куп ним сре мом и Бо ком, и ти ме об у хва та ла гра ни це ма ђар ске кра љев ске зе мље, „тро јед не“ кра ље ви не Хр ват ске, сла во ни је и сре ма, и аустриј ске це са рови не кра ље ви не дал ма ци је.

но ва на ци о нал на по ли ти ка Бри та ни је пре ма Ју го сла ви ји од 1935, ко ја је по тиски ва ла фран цу ски ју го сла вен ски унитар ни мо дел, рје ше ње ју го сла вен ског те ри то ри јал нона ци о нал ног пи та ња је ви дје ла у фе де ра ли за ци ји Ју го сла ви је, од но сно за го ва рала је ства ра ње „ве ли ке Хр ват ске“ пре ко про јек та Ба но ви не Хрват ске и ума ње не ср би је без вој во ди не. Бри тан ски ана ли ти ча ри, ди пло ма те и „нео фи ци јел не лич но сти“ (си тон вотсон) оци је ни ле су да је дик та ту ра до живје ла бан крот ство, хр ват ски по крет постао ја чи и сло жни ји не го икад, а срп ски по ли тич ки и пар тиј ски жи вот до жи вио то тал но ра су ло. уоча ва но је да спор посто ји око бро ја ад ми ни стра тив них је дини ца, њи хо вог те ри то ри јал ног оп се га, пи та ња вој во ди не и сре ма. сма тра ју ћи „ју го сла вен ско је дин ство“ европ ским и бри тан ским ин те ре сом, пред ла га ли су да обе стра не учи не ком про мис и при хвате пет фе де рал них је ди ни ца (сло ве ни ја, Хр ват ска са дал ма ци јом и ду бров ни ком, Бо сна и Хер це го ви на, вој во ди на, ср би ја са ауто ном ном Ју жном ср би јом и цр ном Го ром), и до го во ре се око ком пе тен ци ја цен трал ног пар ла мен та и фе де рал них са бо ра итд. за мје ра ли су Бе о гра ду што на сто ји да о суд би ни вој во ди не од лу чу је „ап со лут но као и са Ма ке до ни јом и црном Го ром“. има ли су ви ше ра зу мије вања за Ма че ко ва на сто ја ња да вој во ди на до би је „ауто но ми ју“. у вотсоновим елабо ра ти ма ста нов ни штво вој во ди не је, не за ви сно од „хор ди не спо соб них српских чи нов ни ка“, требало да са мо уре ђује сво је по сло ве. при хва та ју ћи сте ре о тип о екс пло а та ци ји вој во ди не, сма трао је да ауто но ма шки по крет по др жа ва 90% вој во ђан ских ср ба. за бри тан ске ди плома те ни је би ло спор но да „ју го сла вен ско је дин ство“ мо ра би ти на ђе но је ди но рефор ма ма у по сто је ћим гра ни ца ма „са дашње др жа ве“.3

у ме мо ран ду му из 1936. с. вот сон се опет за ла гао за „иде ал ни ком про мис“ од пет те ри то ри јал ни х је ди ни ца: Бо сна и Хер це го ви на, Хр ват ска, сло ве ни ја, ср бија и вој во ди на. ка ко ис ти че исто ри чар ка Ми ра ра до је вић, у дру гој по ло ви ни триде се тих го ди на че сто је ис ти ца на тврд ња по ко јој је вој во ђан ски по крет оку пљао чак 90% вој во ђа на, ко ји су сво јим во ђом сма тра ли влат ка Ма че ка. Ме ђу тим, са мостал на де мо крат ска стран ка, ко ја се за лага ла за ауто но ми ју вој во ди не, на оп штим

3 Љ. ди мић, Историјасрпскедржавности–СрбијауЈугославији, књ. III, Бе о град, 2001, 175176.

из бо ри ма из 1938. је у вој во ди ни до би ла са мо 7.631 глас, а ду шан ду да Бо шковић, во ђа вој во ђан ског се па ра ти стич ког фрон та, из гу био је из бо ре у свом пан чеву, ко је је и тре ти ра но као ње го ва из борна твр ђа ва. упор но по на вља но твр ђе ње да је цје ло куп на вој во ди на по др жа ва ла по крет за ауто но ми ју вој во ди не остао је, ипак, са мо дио сте ре о тип не ис кри вље не исто риј ске сви је сти.4

ли бе рал не де мо кра ти је, на ро чи то вели ка Бри та ни ја, вр ши ле су при ти сак на Бе о град и за греб да што при је по стиг ну по ли тич ки спо ра зум ка ко би се ри је шило тзв. хр ват ско пи та ње и све из ра же није срп ско пи та ње, и на тај на чин оја ча ла хо мо ге ност Ју го сла ви је, ко ја је тре ба ло да од и гра уло гу са ве зни ка ве ли ке Брита ни је и Фран цу ске у оче ки ва ном рат ном су ко бу са ње мач ком. у при лог раз во ја си ту а ци је у том прав цу, ма сон ско кри ло Хр ват ске се љач ке стран ке је одр жа ва ло све тје шње кон так те са за пад ним ли берал ним цен три ма мо ћи и ти ме ја ча ло пози ци ју Хсса и за гре ба на за па ду. Бри танска тај на ак ци ја је ишла пре ко ис так ну тог пред став ни ка Хсса др Ју ра ја кр ње ви ћа, проф. то ма ши ћа и дру гих. Ма сон ско крило у Хссу је над ја ча ло кри ло Хсса ко је је би ло окре ну то ка ита ли ји и ње мач кој, те је туда до шло и до спо ра зу ма цвет ко вић – Ма чек, ко ји је ра ђен по про јек ту ве лике Бри та ни је. за слу гом на мје снич ког режи ма кне за па вла, од но сно спо ра зу мом цвет ко вић – Ма чек из ав гу ста 1939, пр ви пут је, ус по ста вља њем Ба но ви не Хр ватске (ад ми ни стра тив не је ди ни це у оквиру кра ље ви не Ју го сла ви је), ре а ли зо ва на ве ли ко хр ват ска иде ја о је дин стве ној поду нав скоја дран ској Хр ват ској. Бри танци су у ве ли кој мје ри до при није ли да се пре ко спо ра зу ма цвет ко вић – Ма чек, од но сно ства ра њем Ба но ви не Хр ват ске, ство ре основ ни те ри то ри јал ни, а ти ме и на ци о нал ни пред у сло ви за ства ра ње ко му ни стич ке, од но сно да на шње су врене др жа ве – ре пу бли ке Хр ват ске. на и ме, ди рек ти ве из лон до на им пе ра тив но су

4 М. ра ди во је вић, Српско–хрватскиспорокоБоснеиХерцеговинеиВојводинеупериодуКраљевинеСрба,ХрватаиСловенаца(Југославије), ди ја лог по ви је снича ра и исто ри ча ра 2, за греб, 2000, 337..

на ла га ле да се хит но по стиг не спо ра зум из ме ђу Бе о гра да и за гре ба.

до би ја њем ауто но ми је и по лу не зави сно сти Ба но ви на Хр ват ска је по стала за себ на те ри то ри јал на је ди ни ца, са огром ним бро јем ср ба, у ко јој Бе о град ни је имао ско ро ни ка кве ин ге рен ци је. по што спо ра зум цвет ко вић – Ма чек није пред ви ђао осни ва ње за себ не срп ске ад ми ни стра тив не је ди ни це, хр ват ски поли ти ча ри у вла ди су вр ши ли јак ути цај на оста лој др жав ној те ри то ри ји, из ван свог хр ват ског cor pus se pa ra tu ma. ср би су спо ра зу мом би ли из и гра ни за хва љу ју ћи бри тан ској од лу ци да се фор ми ра ве лика Хр ват ска у ли ку Ба но ви не Хр ват ске. Хр ва ти су до би ли за себ ну те ри то ри ју на ко јој су би ли не при ко сно ве ни, док су, с дру ге стра не, мо гли од лу чи ва ти у посло ви ма оп ће др жав не при вре де по што су др жа ли кључ не еко ном ске ре со ре у ју го сла вен ској вла ди. вла да је, гле да јући спољ нопо ли тич ки, са мо про во ди ла ди рек ти ве кне за па вла, ко ји је у пот пу ности био ве зан од лу ка ма лон до на. ње го ва по ли ти ка је би ла у рас цје пу из ме ђу страха од ње мач ке и же ље да се не за мје ри ве ли кој Бри та ни ји. у но вем бру 1940. кнез па вле је од био да са ње мач ком скло пи уго вор о не на па да њу јер му то нису дозвољавали об зи ри пре ма Бри та ни ји.

БрозовеграницеНароднеРепубликеХрватске

ства ра њем corpus separatum-a у ли ку Ба но ви не Хр ват ске, ко ји је пре вас ход но бри тан ски про јект, и по вла че њем ко муни стич ких ад ми ни стра тив них гра ни ца уну тар со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је, отвара се срп ско пи та ње у ју го сла вен ској држа ви. ад ми ни стра тив не гра ни це Ба но вине Хр ват ске би ле су у многоме по ду дарне са ад ми ни стра тив ним гра ни ца ма народ не ре пу бли ке Хр ват ске пре ма Бо сни и Хер це го ви ни и на род ној ре пу бли ци ср би ји. по вла че ње ју го сла вен ских ад мини стра тив них гра ни ца 1945–1946. у потпу но сти је под плаштом та јан стве но сти по што та др жав но прав на рад ња ни је потвр ђе на од стра не над ле жних др жав них ин сти ту ци ја, па из тог раз ло га не по сто је

По вла че ње ју го сло вен ских ад ми ни стра тив них гра ни ца 1945 - 1946. го ди не у пот пу но сти је оба ви је но ве лом та јан стве но сти по што та др жав но прав на рад ња ни је по твр ђе на од стра не над ле жних др жав них ин сти ту ци ја па из тог раз ло га не по сто је до ку мен ти ко ји из вор но утвр ђу ју гра ни це фе де рал них је ди ни ца


до ку мен ти ко ји из вор но утвр ђу ју гра нице фе де рал них је ди ни ца. због те чи ње нице не мо же се ем пи риј ски од ре ди ти улога бри тан ског и со вјет ског фак то ра код по вла че ња уну тра шњих ад ми ни стра тивних гра ни ца со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је. ду го је би ло отво ре но пи та ње ко је и ка ко утвр дио гра ни це фе де рал них је ди ни ца и због че га та ква од лу ка ни је прав но санкци о ни са на. на и ме, при вре ме на на род на скуп шти на дФЈ, а ни уста во твор на скупшти на дФЈ (ФнрЈ) ни су до ни је ле није дан прав ни акт ко јим би се утвр ђи ва ле адми ни стра тив ноте ри то ри јал не гра ни це из ме ђу фе де рал них је ди ни ца. та кав акт ни је до ни јет ни од на ци о нал ног ко ми тета осло бо ђе ња Ју го сла ви је (нкоЈ), но ве ко му ни стич ке вла де, а ни ти од би ло ко је дру ге ју го сла вен ске вла де.5

Антисрпскакомунистичкагрупаод лу ку је на крај ње ми сте ри о зан на

чин, без пи са ног до ку мен тар ног тра га, до нио ужи дио по лит би роа на че лу са Јо си пом Бро зом ти том. ан ти срп ска ко муни стич ка гру па на че лу са Бро зом (тем по, Ђи лас, Ба ка рић, кар дељ и дру ги) по ву кла је, ка ко је го во рио Мо ша пи ја де, „при родне гра ни це“, ко је су, по његову мишљењу, са мо фор мал не јер је Ју го сла ви ја фе дерал на, је дин стве на и за јед нич ка др жа ва. Ме ђу на род ни фак тор (при је свих ссср и Бри та ни ја), што је и ре ал но, у све му је морао од и гра ти пре суд ну уло гу, али та ква уло га је оста ла са кри ве на иза за ку ли сних пре го во ра и без пи са ног је тра га.

оста ле су нај спор ни је гра ни це из ме ђу Хр ват ске и ср би је у ње ном бач косремском ди је лу. Гра нич но пи та ње на кра ју је ри је ше но на срп ску ште ту упра во пре ма ме ђу рат ном бри тан ском на ци о нал ном мо де лу бри тан ских јав них рад ни ка и слу жбе ног бри тан ског про јек та Ба но вине Хр ват ске. о Бро зо вој за ку ли сној игри око утвр ђи ва ња гра ни ца из ме ђу ср би је (вој во ди не) и Хр ват ске, пре ко ко ми сије за раз гра ни че ње из ме ђу вој во ди не и Хр ват ске, на че лу са Ђи ла сом, пи са ли су пу бли ци сти, на рав но без ар хив ске до кумен та ци је, ко ја или ни ка да ни је ни по стоја ла или се бри жно скри ва у ар хив ским де по и ма бив ше др жав не без бед но сти или Мупа.

иде о ло зи Хр ват ства и ње го ви по ли тички ли де ри план ски су раз ви ја ли и ре а лизо ва ли стра те ги ју пре се ље ња ри мо ка толич ког ста нов ни штва на руб не ду нав ске гра ни це вир ту ел ног, тзв. хр ват ског просто ра. на пад но ве ли ки број пре се ље ња из вр шен је по сли је ства ра ња Ба но ви не Хр ват ске 1939, то ком по сто ја ња па ве лиће ве не за ви сне др жа ве Хр ват ске и у врије ме по вла че ња гра ни ца ко му ни стич ке

5 ви дје ти: М. зе че вић, Б. ле кић, Државнеграницеиуну-трашњатериторијалнаподелаЈугославије, Бе о град, 1991.

фе де рал не Хр ват ске. по гра нич ни ба стион тзв. по ду нав ског хр ват ства по ста јао је, то ком тра ја ња кра ље ви не Ју го сла ви је, ву ко вар, ко ји је имао пре ва жну уло гу шире ња хр ват ства на срп скопра во слав ним и срп скоримока то лич ким, од но сно, шокач ким ет нич ким про сто ри ма.

ри мо ка то лич ка фор ма ци ја хр ват ства је у том вре ме ну до би ла на број но сти јер се срп скоримока то лич ко име из гу би ло, док је шо кач ка по пу ла ци ја у сла во ни ји у пот пу но сти при хва ти ла хр ват ско име као сво је „пра ста ро на род но“. Број ни странци ри мо ка то ли ци (нијем ци, че си, слова ци, Ма ђа ри, Је вре ји и дру ги) у сла вонским гра до ви ма од ба ци ва ли су сво ја наци о нал на оби љеж ја и, пре ма ва ти кан ској стра те ги ји са пр вог хр ват ског ка то лич ког са стан ка из 1900. године („сви ри мо ка толи ци Хр ва ти“), узи ма ли хр ват ско име као сво је на род но име. исто риј ски гле да но, срп ска сла во ни ја ти ме је све ви ше гу била то на род но сно свој ство и по ста ја ла дио ве ли ке хр ват ске тро јед ни це.6 из тог раз ло га су и но ви ан ти срп ски ко му нистич ки ста ти сти ча ри по че ли го во ри ти о ре ла тив ној ве ћи ни Хр ва та у ис точ ној сла во ни ји и ди је ло ви ма сре ма.

окру жни ко ми тет кп ср би је за срем се 15. ма ја 1945. жа лио по крајин ском кп ср би је за вој во ди ну да је то ком ра та извр ше на на сил на про мје на ста нов ни штва: „се ло Јар ми на (вин ко вач ки срез) у ко јем се са да на ла зи ве ћи на Хр ва та има ло је до оку па ци је ве ћи ну шва ба и не што Ма ђара. вин ко вач ко но во се ло ко је са да има го то во ис кљу чи во са ме Хр ва те, има ло је до оку па ци је го то во ис кљу чи во њем це. у се ли ма ла зе, Мир ков ци и оро лик на сеље но је у то ку оку па ци је око 2.000 хр ватског жи вља. у гра ду ву ко ва ру на се ље но је у то ку оку па ци је око 1.000 Хр ва та а на пу ста ра ма ву ко вар ског сре за ада, па лача и са лаш... ндХ је ср бе исе ли ла у ср бију а на њи хо во мје сто на се ли ла Хр ва те из за гор ја. на све ове три пу ста ре на се ље но је око 1.000 Хр ва та. то зна чи да је у ву ковар ском сре зу, за јед но са гра дом ву ко варом, на се ље но у то ку оку па ци је око 2.000 Хр ва та, док је с дру ге стра не из не ко ли ко срп ских се ла (Бо бо та, ве ра, тр пи ња, Брша дин, Мар ку ши ца, остро во, не го сав ци и град ву ко вар) по би је но за вре ме окупа ци је пре ко 1.000 ср ба. на се ље ни Хрва ти за вре ме оку па ци је у вин ко вач ком и ву ко вар ском сре зу би ли су углав ном из уста шких по ро ди ца из ра зних кра јева Хр ват ске.“ Ге но цид у шид ском сре зу је био још из ра же ни ји јер је у ње му уби је но пре ко 4.000 пра во слав них ср ба од стране уста ша.7

6 ви дје ти: н. Жу тић. Римокатоличкацркваихрват-ствоодилирскеидеједовеликохрватскереализације1453-1941, Бе о град, 1997.

7 аЈ, цк скЈ (кпЈ), Х2I/1

због та квог но во на ста лог ста ња у српском по ду на вљу пред сјед ни штво авноЈа је 19. ју на 1945. фор ми ра ло ко миси ју пред сјед ни штва ав ноЈа за из ра ду пред ло га за утвр ђи ва ње гра ни це из ме ђу ср би је и Хр ват ске. ко ми си ју су чи ни ли Ми ло ван Ђи лас, као пред сјед ник, и члано ви виц ко кр сту ло вић (из дал ма ци је), Ми лен ти је по по вић (из ср би је), Јо ван ве се ли нов Жар ко (из вој во ди не) и Јер ка зла та рић (из сом бо ра). ова „објек тив на“ ко ми си ја је до шла до фан та стич них по дата ка да у вој во ди ни жи ви 170.000 Хр ва та – по што је све Бу њев це и шок це (ста рином ср бири мо ка то ли ци) де кре том преве ла у Хр ва те.8

КосановићоХрватимапред рат ни гра ђан ски по ли ти чар са ва

ко са но вић, ко ји је то ком ра та по стао накло њен и ко му ни стич ком ре жи му Јо си па Бро за, ни је мо гао а да не пре ћу ти на гли успон Хр ват ства у сре му, сла во ни ји и Бач кој, од но сно у срп ском по ду на вљу: „Хр ват ска те за на гло на пре ду је на те ре ну. по зна то је да су чи та ви кра је ви Хр ват ске и сла во ни је, ра ди не дав них бор би, опусто ше ни. ка да је вој во ди на оста ла де лимич но пу ста, у кра је ви ма где су жи ве ли нем ци, ту се са да тен ден ци о зно уба цу ју чи та ве ма се Хр ва та... у про сто ру из ме ђу ка на ла кра ља пе тра I и ду на ва (сре зо ви сом бор ски, па ла нач ки, оџач ки, кул ски, апа тин ски и но во сад ски) на се ље но је од 1. но вем бра 1944. до ма ја 1945. го ди не око 30.000 Хр ва та а у ис точ ни срем (инђи ја, ста ра па зо ва) око 3.000 Хр ва та.“9

ко ми си ја је гра ни це по ву кла пре ма ново на ста лом на ци о нал новјер ском ста њу, од но сно рат ним и по рат ним на сил ним по ве ћа ва њем бро ја Хр ва та на исто ријским срп ским по ду нав ским про сто ри ма. ста ње је оста ло исто као и на ко со ву и Ме то хи ји ка да су ве ли ке ма се за вријеме другог свјетског рата до се ље них ал ба наца из ал ба ни је трај но оста ле на срп ским те ри то ри ја ма. „Ђи ди на ко ми си ја“ је са мо кон ста то ва ла да је у пи та њу са мо при време но рје ше ње, ко је ће ва жи ти до рје шења над ле жног др жав ног ор га на, ко ји ће де фи ни тив но из вр ши ти раз гра ни че ње из ме ђу фе де рал них је ди ни ца, а рјешење је уства ри ва жи ло „ad cal len das Gra e cas“. ко ми си ја је сво је рје ше ње про гла сила рје ше њем од из у зет ног зна ча ја јер је „до при но си ло олак ша њу по ли тич ке ситу а ци је на том под руч ју, обез бе ђи ва ло лак ше функ ци о ни са ње ор га на вла сти и по вољ ни ји и бр жи раз вој сла вон ског жи во та“10. у прак си се, ме ђу тим, ни је пошто ва ло ни ова кво раз гра ни че ње, ко је је

8 исто.

9 аЈ, пред сјед ни штво вла де, бр. 33. с. ко са но вић, „при ли ке у вој во ди ни“

10 исто.


ишло на ште ту ср ба. на и ме, „Ђи ди на коми си ја“ је град илок и срез до ди је ли ла ср би ји због срп ске на ци о нал не ве ћи не, али је, не зна но ко јом од лу ком Бро зо вих ко му ни ста, илок при по јен на род ној репу бли ци Хр ват ској.

кроз пред лог ко ми си је о при вре меном раз гра ни че њу из ме ђу Хр ват ске и вој во ди не ви дје ло се са ка квом су се неозбиљ но шћу, нео д го вор но шћу и не зре лошћу рје ша ва ла исто риј ски нај зна чај ни ја пи та ња сва ког на ро да, због ко јих су се, на жа лост, во ди ли ју го сла вен ски ра то ви деве де се тих го ди на. ко ми си ја по лит би роа цк кпЈ и пред сед ни штва ав ноЈа као аргу мент у пријед ло гу из ни је ла је сље де ће: „сре зо ви Ба ти на и дар да, узе ти за јед но, има ју од сло вен ских ма њи на ре ла тив ну ве ћи ну Хр ва та. оба ова сре за еко ном ски и при вред но на ги њу ка за па ду. пре ма томе и еко ном ски и на ци о нал ни раз ло зи зах те ва ју да оба ова сре за уђу у са став фе де рал не Хр ват ске и изи ђу из вој во дине у ко јој се са да на ла зе.“

НационалнастратегијаЈосипаБроза

по сли је по вла че ња ад ми ни стра тив них гра ни ца из ме ђу нр Хр ват ске и нр ср би је, од но сно по нов ног сје ди ње ња вој во ди не са ср би јом од лу ком скуп шти не иза слани ка на ро да вој во ди не од 31. ју ла 1945, мо гло се при сту пи ти на ци о нал ном пресе ље њу ста нов ни штва пре ма на ци о налном кри те ри ју му у вој во ди ну испражњену број ним исе ља ва њем ње мач ке на ци онал не ма њи не.11

на ци о нал на стра те ги ја Јо си па Броза и ју го слоавен ских ко му ни ста би ла је, да кле, да се на ци о нал но оја ча ве лико хр ват ски гра нич ни по јас на ду на ву ко ло ни за ци јом број них ри мо ка то ли ка, од но сно Хр ва та, и то из уста шких хер цего вач ких кра је ва и, с дру ге стра не, да се пре се ље њем број ног срп ског ста нов ништва из не ка да шње срп ске вој не кра јине и срп ске Бо сан ске кра ји не, Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на ри је ше број ча не над мо ћи срп ског ста нов ни штва и ти ме ри је ше „срп ско пи та ње“, од но сно пи та ње евен ту ал не те ри то ри јал нона ци о нал не ауто но ми је ср ба у но вим ко му ни стич ким ре пу бли ка ма. на и ме, пи та ње ства ра ња је дин стве не те ри то ри јал нона ци о нал не је ди ни це „кра ји не“ (ли ка, кор дун, Ба нија, сје вер на дал ма ци ја, Бо сан ска кра ји на) по кре та но је у дру гој по ло ви ни три де сетих го ди на у кра ље ви ни Ју го сла ви ји, и

11 тре ће за сје да ње ав ноЈа јед но гла сно је прихва ти ло од лу ку скуп шти не иза сла ни ка вој во ди не о при кљу че њу ауто ном не вој во ди не фе де рал ној ср бији у гра ни ца ма за ко је је утвр ђе но да ће их од ре ди ти при вре ме на на род на скуп шти на „по себ ним за ко ном“. пред сед ни штво на род не скуп шти не ср би је по твр ди ло је 28. ав гу ста 1945. при кљу че ње вој во ди не ср би ји (Љ.

ди мић, Историјасрпскедржавности–СрбијауЈугосла-вији,но ви сад. 2001, 297298)

оно се на ро чи то ак ту е ли зо ва ло ства рањем Ба но ви не Хр ват ске. Глав ни за го ворник те ри то ри јал ног про јек та „кра ји на“ био је „озло гла ше ни“ сте ван Мо ље вић. по што су срп ски по ли тич ки фак то ри отеза ли са ства ра њем те ри то ри јал ног пројек та „срп ска зе мља“, ко ја је тре ба ло да об у хва та срп ске зе мље ис точ но од Ба нови не Хр ват ске, кра ји шки срп ски по ли тича ри су фор си ра ли ства ра ње је дин ственог срп ског те ри то ри ја због угро же но сти ста нов ни штва од ства ра ња Ба но ви не Хрват ске и му сли ман скохр ват ске вјер скона ци о нал не мо би ли за ци је.

Планскоисељавањесрпскогстановништва

план ски из ве де но исе ља ва ње срп ског ста нов ни штва из но вих ад ми ни стра тивних је ди ни ца Хр ват ске и БиХ у вој во дину вр ше но је од је се ни 1945. па до 1947. про во ђе ње ко ло ни за ци је вр ше но је на осно ву за ко на о аграр ној ре фор ми и ко ло ни за ци ји, ко ји је про пи сао на ко јој те ри то ри ји ће се вр ши ти ко ло ни за ци ја и ко је ће ка те го ри је ста нов ни штва ко ристи ти ко ло ни за ци ју. по том за ко ну Бач ка, Ба нат, Ба ра ња и срем су од ре ђе ни за насе ља ва ње бо ра ца Ју го сло вен ске ар ми је ко ји су се до бро вољ но од лу чи ва ли за та кав чин и ко ји су се оба ве за ли да ће до би је ну зе мљу об ра ђи ва ти. нај ви ше је било ко ло ни ста из Хр ват ске, Бо сне и Херце го ви не и цр не Го ре. за по сло ве ко лони за ци је Ми ни стар ство по љо при вре де је у сеп тем бру 1945. основало ко ми си је за пре се ље ње срп ских ко ло ни ста – бо раца из Хр ват ске и БиХ у вој во ди ну. ри мока то ли ци су се из брдских херцеговачких крајева углав ном пре се ља ва ли у сла вони ју. пар тиј ске и др жав не струк ту ре су ко ло ни за ци ју по сма тра ле и ту ма чи ле као ефи ка сан на чин рје ша ва ња аграр ног и се љач ког пи та ња.

исе ља ва њем број них ср ба у вој во дину не ста ја ла је би ло ка ква по ми сао ве зана за ства ра ње ауто но ми је ср ба у Хр ватској и Бо сни и Хер це го ви ни, а би ло ка ква и нај ма ња по ми сао о ауто ном ном ста ту су пре ко дрин ских ср ба бру тал но је са тира на. с дру ге стра не, исе ља ва њем бројног срп ског ста нов ни штва са под руч ја Мо ље ви ће ве про јек то ва не „кра ји не“ сма њи ла се опа сност по ко му ни стич ку власт од ауто но ми стич ких те ри то ри јалних пре тен зи ја кра ји шких ср ба с јед не и дру ге стра не уне. уоста лом, ка рак тер ре пре сив ног Бро зо вог ре жи ма ср бе је уда ља вао од би ло ка квог по ми шља ња за ус по ста вља ње би ло ка кве ауто ном не кра ји шке обла сти у окви ру Ју го сла ви је.

др жав ни и пар тиј ски врх ко му ни стичке Ју го сла ви је ис ти цао је да је ко ло ни заци ја вој во ди не има ла пр вен стве но економ ско и со ци јал но зна че ње, док је поли тич ка и на ци о нал на по за ди на та квих

де мо граф ских из мје на ста вља на у дру ги план. Ју го сла вен ски ко му ни сти са британ ским чо вје ком Бро зом од ре ђи ва ли су, да кле, уну тра шње ад ми ни стра тив не гра ни це ко ји ма су ср би ста вље ни у „репу блич ке то ро ве“. упра во су ти ко му нистич ки „ре пу блич ки то ро ви“ ср бе из дјели ли ад ми ни стра тив но, а ти ме при вредно и кул тур но изо ло ва ли јед не од дру гих. ко ло ни за ци ја из 1945. мо же се сло бод но на зва тиБрозовамирнодопскаОлуја.

срп ски рат ни са ве зни ци ен гле зи имали су пре суд ну уло гу код од ре ђи ва ња гра ни ца Ба но ви не Хр ват ске из ав гу ста 1939, али и, по све му су де ћи, од ре ђи вања ад ми ни стра тив них гра ни ца уну тар со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је, ко је ће де веде се тих го ди на 20. ви је ка, во љом за падних ли бе рал них де мо кра ти ја, по ста ти држав не. Бри та ни ја је на сто ја ла да што више ути че на фор ми ра ње уну тра шњих адми ни стра тив них гра ни ца, ко је су већ од њи хо вог по вла че ња 19451946. го ди не би ле фе де ра тив не са тен ден ци јом све извје сни је кон фе де ра ци је. због не до стат ка до ку мен то ва них свје до чан ста ва мо же се, пу тем ана ло ги је, са мо прет по ста ви ти да је ша во ве по ко ји ма су се по вла чи ле уну тра шње гра ни це у Ју го сла ви ји, по ред со вјет ског ути ца ја, од ре ђи ва ла и др жавнопо ли тич ка ели та зе ма ља ли бе рал не де мо кратци је са цен тром у лон до ну и вашинг то ну.

Остациостатакате ри то ри јал но и на ци о нал но пре ком

по нова ње мо нар хи стич ке и ре пу бли канске Ју го сла ви је, од 1939. до 1990, ство рило је основ не пред у сло ве за де фи ни тивно ства ра ње не за ви сне ре пу бли ке Хрват ске. ли бе рал ноко му ни стич ки на чин „рје ша ва ња“ срп ског на ци о нал ног пи тања до вео је до пот пу ног др жав ноправног и те ри то ри јал ног са ти ра ња ср ба у њи хо вом пре ко дрин ском ди је лу и распар ча ва ња ре пу бли ке ср би је по по крајин ском прин ци пу. тре ба ис та ћи по губ ни епи лог ан ти срп ске по ли ти ке за пад них де мо кра ти ја и ко му ни зма, с јед не стра не, и ри мо ка то лич ке цр кве, ва ти ка на и на цифа ши зма, с дру ге. дри на је у пот пу но сти би ла и оста ла „срп ски ли мес“ ка да је у пи та њу др жа во твор ни раз ви так срп ског на ро да. пре ко дрин ске исто риј ске српске зе мље, ко је су об у хва та ле мно го ве ћи те ри то ри јал ни ком плекс не го да на шња срп ска др жа ва, све ви ше од ла зе у за борав. за хва љу ју ћи си сте мат ском са ти ра њу и би блиј ским стра да њи ма срп ског на рода у 20. ви је ку да нас мо же мо го во ри ти са мо о „оста ци ма оста та ка“ срп ске зе мље и срп ског на ро да. Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 2), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2006, стр. 55-65


ПР

Е О

ЛУЈ

Е Др Мом чи ло Ди клић

По ти ра ње срп ског иден ти те та у Хр ват ској од 1945. до 1990. По ли ти ка ума њи ва ња уде ла Ср ба у на ци о нал ној струк ту ри КПХ од но сно СКХ, има ла је свог ефек та. Тај удео је сма њен са пре ко 40% у ју ну на ис под 30% у де цем бру 1945. го ди не. Од 1971. го ди не удео Ср ба у струк ту ри КПХ/СКХ па да на ис под 25%, да би по сле 1988. го ди не био ис под 20%.

Тврд њу да је срп ски на род у ав но јев ској Хр ват ској од 1945. до 1990, од но сно до до ла ска на власт Хр ват ске де мо кратске за јед ни це био при ви ле го ван, мно го пу та је из ре че на на

ра зним по ли тич ким ску по ви ма. ово су из ри ца ли ка ко по ли тич ки пр ва ци, та ко и љу ди из на у ке али и дру гих струк ту ра. че сто се чу ла тврд ња да је хр ват ски на род до до ла ска вла сти Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це био по ти снут, по је дин ци су ишли чак до тле да су твр ди ли да су Хр ва ти би ли гра ђа ни дру гог ре да.

ова кве тврд ње су се ис кљу чи во сво ди ле на по ли тич ке ста вове, а из ри ца не су без ар гу ме на та, за пра во би ле су оп ту жни ца срп ског на ро да, ко ја је пре ма ње му иза зи ва ла не ви ђе ну не трпе љи вост.

при па да ти јед ном на ро ду сва ка ко зна чи де ли ти ње го ву судби ну, али то не мо же би ти пре пре ка да се са зна ствар на исти на о свом на ро ду ма ка ко она из гле да ла. то је раз лог ко ји ме је навео да по ку шам да утвр дим да ли су ср би у ав но јев ској Хр ватској би ли по вла шће ни еле мент, од но сно да ли су, као ма њин ски на род, ужи ва ли при ви ле ги је и спро во ди ли ма јо ри за ци ју над хр ват ским ста нов ни штвом. Мо ја је тврд ња да су та кви по ли тички ста во ви ап сурд ни. сход но то ме из но сим мер љи ве чи ње ни це ко је су ре ле вант не за озбиљ ни на уч ни суд:

1 рет ко ко ји је на род та ко ску по пла тио сте че ну сло бо ду у рату као ср би на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске јер је у дру

гом свет ском ра ту де сет ко ван, с пу но ин ва ли да, рат не си ро ча ди и те шких тра у ма.

2 улаз у со ци ја ли стич ки пе ри од био је та ко ђе из у зет но тежак. по ред то га што су жи ве ли у не раз ви је ним кра је ви ма,

ушли су у но во раз до бље у до дат но оте жа ва ју ћим окол но сти ма, а то је да су ти кра је ви би ли по ру ше ни и по па ље ни. др жа ва ни је би ла у ста њу да од мах сви ма оспо со би сме штај, већ је тај проблем ре ша ва ла де лом и ко ло ни за ци јом, што је опет би ла но ва ве ли ка не из ве сност. ко ло ни за ци ја као об лик ма сов не се о бе јед ног на ро да мо же да има сво јих пред но сти, а ве ро ват но да је у тим исто риј ским окол но сти ма би ла и ну жна, али на род је то пре жи вео као не што ту жно и те шко. на пу шта ње род ног пра га и од ла зак у не ки но ви, са свим не по знат, свет био је код ср ба

ма со ван и ни је про шао без те го ба, ко је су за вр ша ва ле ра зним људ ским дра ма ма.

3 то је пе ри од до ми на ци је ко му ни стич ке пар ти је и ње ног глав ног те ла цк кпХ/скХ, где су се до но си ле од лу ке. тре

ба ви де ти на ци о нал ну струк ту ру, од но сно пар ти ци па ци ју ср ба у кпХ/скХ.1

УДЕОСРБАУСТРУКТУРИЧЛАНСТВАКПХ/СКХГодина % Година %

1945. (јун) 41 1974. 24,71946. 28,1 1975. 24,61947. 29,2 1976. 24,61948. 28,3 1977. 24,41964. 27,3 1978. 23,91965. 27,3 1979. 23,81968. 27,1 1980. 23,51969. 26 1981. 231970. 25,1 1982. 23,21971. 24,7 1983. 231972. 24,8 1984. 22,61973. 24,7 1988. 19,5

по ли ти ка ума њи ва ња уде ла ср ба у на ци о нал ној струк ту ри кпХ, од но сно скХ, има ла је свог ефек та. тај удео је сма њен са пре ко 40% у ју ну на ис под 30% у де цем бру 1945. удео ср ба у струк ту ри кпХ/скХ од 1971. па да на ис под 25%, да би по сле 1988. био ис под 20%.

1 са вез ко му ни ста Ју го сла ви је, цк скХ, ста ти стич ки пре глед скХ 31.12.1984, за греб, трав ња 1985.


УДЕОСРБАУСТРУКТУРИЧЛАНОВАЦККПХ/СКХ2

Го ди на %1948. 26,31954. 24,51959. 24,71965. 19,41968. 201974. 15,71978. 191982. 17,51986. 21,61989. 12

упр кос ве ћој број но сти у кпХ/скХ чла но ва срп ске на ци о нално сти, ни кад их ана лог но том уде лу ни је би ло у глав ном пар тијском те лу, од но сно у цен трал ном ко ми те ту кпХ/скХ. као што је ви дљи во у глав ном пар тиј ском те лу, без об зи ра на уче шће чла но ва срп ске на ци о нал но сти, ко ји се ме њао, а где су до но шене зна чај не од лу ке, не мо же мо да го во ри мо о не кој до ми на ци ји срп ских чла но ва.

4 на че лу ко му ни стич ке пар ти је Хр ват ске, од но сно са ве за ко му ни ста Хр ват ске, ср бин није био од 1941. до 1986. го

ди не3 (пре ци зни је ре че но – од хап ше ња ра де кон ча ра до станка стој че ви ћа). овај по да так о чел ном чо ве ку пар ти је Хр ват ске не сма трам бе зна чај ним јер су чел ни љу ди има ли ве ли ка овлашће ња. да кле, ако има мо на уму за сту пље ност срп ског чланства у цен трал ном ко ми те ту и чи ње ни цу да на че лу пар ти је србин ни је био пу не 44 го ди не, не мо же се го во ри ти о узур па ци ји, од но сно о срп ској до ми на ци ји пре ко пар тиј ске ли ни је.

5 у на ци о нал ној струк ту ри са бо ра, као глав ног пред ставнич ког те ла Хр ват ске, ср би су пар ти ци пи ра ли у сле де ћем

про цен ту4:

Го д.1946

1947.

1947–

1950.1964. 1967. 1969.

1974–

1978.

1978–

1982.

1982–

1986.

1986–

1990.

% 17,7 18,1 17 20,3 19,2 14,9 14,8 15,6 12,6

из на ве де них по да та ка ви ди мо да је уче шће срп ске на цио нал но сти у са бо ру ма ње не го што је би ло у цен трал ном коми те ту кпХ/скХ. ако то ме до да мо да су на че лу овог те ла биле лич но сти хр ват ске на ци о нал но сти, о не кој до ми на ци ји или узур па ци је ср ба пре ко пар ла мен та се мо же још ма ње го во ри ти.

6 на ме сту пред сед ни ка вла де Хр ват ске, где је би ла сконцен три са на ве ли ка по ли тич коеко ном ска моћ, у чи та вом

со ци ја ли стич ком пе ри о ду од 1944. до 1990. ни када ни је био чо век срп ске на ци о нал но сти. та ко је и пре ко из вр шне вла сти би ло ка ква до ми на ци ја ис кљу че на и те о риј ски, а ка мо ли практич но.

2 цк скХ, слу жба за до ку мен та ци ју, ар хив и би бли о те ку, на ци о нал на струк ту ра цк кпХ/скХ од 1948–1986. (од II до X кон гре са) та бе лар ни пре глед, за греб, де цем бар 1988.

3 Мом чи ло ди клић, СрпскопитањеуХрватској1941–1950, Бе о град, 2004, 341

4 са ве зни за вод за ста ти сти ку, Представничкатијеладруштвено-политичкихзаједницаизборисастав, ста ти стич ки бил тен 296, Бе о град, ја ну ар 1964. ста ти стички бил тен 372, Бе о град, но вем бар 1965. ста ти стич ки бил тен 491, Бе о град, ок то бар 1967. ста ти стич ки бил тен 590, Бе о град, ок то бар 1969.

7 ин те ре сан тан би био по да так о на ци о нал ној струк тури рад ни ка ре пу блич ког се кре та ри ја та уну тра шњих

по сло ва Хр ват ске за цео со ци ја ли стич ки пе ри од, ко ји не мам. Ме ђу тим, јав но је ис так ну то да су ср би за сту пље ни са 70% у Ми ни стар ству уну тра шњих по сло ва Хр ват ске, али се по ста вља пи та ње да ли је то ствар но тако би ло. из но сим по дат ке који се односе на националну структуру, ко је сам при ба вио, а ко је је за те кла Хр ват ска де мо крат ска за јед ни ца. под се кре тар Мупа Хр ват ске Фран ци ска Ју рак је, по сле из не се них број них не и стина у јав но сти, на кон фе рен ци ји за но ви на ре у рсупу ркела: „у укуп ном са ста ву ми ли ци је у ре пу бли ци има 51% Хр ва та, 30% ср ба и 15% Ју го сло ве на. сли ка на ци о нал не струк ту ре је не што дру га чи ја кад је реч о ре пу блич кој ми ли ци ји 63% је Хр ва та, 32% је ср ба и 4% Ју го сло ве на. на кон ре ор га ни за ци је у 16 се кре тари ја та (је дан још ни је осно ван) при хва ће но је за те че но ста ње јер се ра ди о до брим рад ни ци ма. струк ту ра за по сле них у њи ма је сте: 75% Хр ва та, 12,5% ср ба, 6,25% Ју го сло ве на и исто то ли ко Ма ђа ра...“5

пре ма из не тим по да ци ма, до ми на ци ја ср ба у супу Хр ватске ни је за те че на до ла ском Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це на власт – ка ко су то по је дин ци јав но из ја вљи ва ли. упр кос по јача ном при су ству у на ци о нал ној струк ту ри, ни ов де се не може го во ри ти о срп ској до ми на ци ји. у чи та вом со ци ја ли стич ком пе ри о ду (1945–1990) на че лу ове слу жбе су се на ла зи ли љу ди хр ват ске на ци о нал но сти (иван кра ја чић, злат ко узе лац, па вле Га жи, ви лим Мулц и дру ги). тре ба ис таћи и то да је ви ше де цени ја у овој слу жби не при ко сно ве на лич ност био иван кра ја чић зва ни сте во, та ко да – упр кос по ја ча ног при су ства у на ци о налној струк ту ри – ср би пре ко ове слу жбе ни су оства ри ва ли би ло ка кву до ми на ци ју.

8 до ми нант не фи гу ре у пар тиј скопо ли тич ком жи во ту Хрват ске у на ве де ном пе ри о ду су би ли др вла ди мир Ба ка

рић и не ки дру ги функ ци о не ри хр ват ске на ци о нал но сти. поли тич ку до ми на ци ју тог ран га ни је оста вио није дан по ли ти чар срп ске на ци о нал но сти.

9 у по сле рат ном пе ри о ду без јав не рас пра ве нестају по литич ке ин сти ту ци је ср ба у ав но јев ској Хр ват ској, из ра сле

то ком нора осми шље не и де фи ни са не на кон гре су ср ба6 одржа ном 29. и 30. сеп тем бра 1945. у за гре бу. ту пре све га ми слим на Глав ни од бор ср ба, ко ји је био пред ви ђен као по ли тич ко ру ко вод ство ср ба у ав но јев ској Хр ват ској са за да ци ма да во ди бри гу о по ли тич ком, еко ном ском, на ци о нал ном и со ци јал ном на прет ку.

10 у по сле рат ном пе ри о ду су уки ну те све кул тур не ин ститу ци је срп ског на ро да, а по след ње је ли кви ди ра но срп

ско кул тур но дру штво Просвјета. основни циљ ових институ

5 Вјесник, 30.3.1990, за греб

6 ар хив Хр ват ске, про глас ини ци ја тив ног од бо ра за ства ра ње „Глав ног од бо ра ср ба у Хр ват ској“, Вјесник, 19. руј на 1945, или Мом чи ло ди клић н. д. стр. 238.

ВладимирБакарићиВладимирНазор


ција је била бри га о кул тур ним по себ но сти ма свог на ро да као ма њин ског у ре пу бли ци.

11 по ти сну та је упо тре ба ћи ри лич ног пи сма, што је зна чило одва ја ње од исто риј ског на сле ђа свог на ро да иако га

се сам на род ни је ни кад од ре као ни ти је ко га овла стио да то учи ни у ње го во име. уки ну ти су сви ли сто ви и ча со пи си на ћири ли ци – осим вер ских.

по сле ди ца то га је би ла за пу шта ње кул тур ноисто риј ског насле ђа срп ског на ро да. тек у по след њих не ко ли ко го ди на пре рас па да сФрЈ не што се зна чај ни је пред у зи ма ло на ње го вом спа са ва њу. по знат је ван дал ски чин ру ше ња цр кве них обје ка та нај зна чај ни јих спо ме ни ка кул ту ре ко ји су „у име народа“ спрово ди ли ло кал ни пар тиј ски моћ ни ци. за ове по ступ ке сва ка ко ни је крив хр ват ски на род, али сно си од го вор ност. ако то ни је би ла на чел на по ли ти ка пар ти је, тре ба ло је спре чи ти по је дин це ко ји су ор га ни зо ва ли та кве ак ци је.

12 спор на је би ла и упо тре ба на ци о нал не за ста ве – ни су би ли рет ки при ме ри ње ног за по ста вља ња, не ги ра ња,

па и уни шта ва ња. сход но то ме, по зна та је чак и ин тер вен ци ја др вла ди ми ра Ба ка ри ћа 70их го ди на о пи та њу упо тре бе српске за ста ве7.

13 срп ски на род је у овом пе ри о ду по ки дао ве зе са српском пра во слав ном цр квом, ин сти ту ци јом ко ја је на сле

ди ла нај зна чај ни је кул тур ноисто риј ске спо ме ни ке свог на ро да и има нај ви ше за слу га за очу ва ње ње го вог на ци о нал ног иденти те та. то је, из ме ђу оста лог, за по сле ди цу имало чињницу да је срп ски на род на про сто ру ав но јев ске Хр ват ске око 80% вер ски не у пу ћен8.

14 и сто риј ска је чи ње ни ца да су го то во све оп шти не са ве ћин ским срп ским ста нов ни штвом, без об зи ра на ге о

граф ски по ло жај, оста ле не раз ви је не. то ме мо же мо до да ти више кра је ва на се ље них срп ским ста нов ни штвом ко ји су би ли у скло пу дру гих оп шти на, а све вре ме их је та ко ђе пра тио ста тус не раз ви је но сти.

овом кон ста та ци јом не тре ба не ги ра ти пру жа ње од ре ђе не по мо ћи, као и то да је у тим истим оп шти на ма хр ват ски чо век исто та ко те шко живео. но, ипак, ка ко на ћи обра зло же ње за што не ка од тих оп шти на или ре ги ја ни је на пра ви ла не ки зна чај ни ис ко рак из кру га не раз ви је них9.

15 пи та ње је за што је пре ко 150.000 ста нов ни ка срп ске наци о нал но сти на пу сти ло Хр ват ску и оти шло у дру ге кра

је ве сФрЈ. ни је спор но – од ла зи ли су и дру ги из не ких раз ло га,

7 Мом чи ло ди клић, ПоложајСрбауХрватскојод1945–1990.године, но ви Бе чеј, 142

8 исто, стр. 142

9 ссрн Хр ват ске, пред сјед ни штво, про грам мје ра и ак ци ја на про у ча ва њу и афирма ци ји по ви је сти кул ту ре срп ског на ро да у Хр ват ској, стр. 3, за греб, ли пањ 1985.

али је се за ср бе поставља посебно питање за што их је у то ликом бро ју на пу сти ло „по вла шћен“ ста тус10.

не са мо на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске, већ срп ски народ у ши рем сми слу, тј. у чи та вој сФрЈ, та ко ђе ни је оства рио ни ка кву до ми на ци ју – прем да су та кве тврд ње по сто ја ле. то пот кре пљу јем сле де ћим чи ње ни ца ма: чел ни ср бин у ју го словен ском ко му ни стич ком вр ху, алек сан дар ран ко вић, смењен је 1966, по на ред би Јо си па Бро за и оста лих 1972. је сме ње но тзв. ли бе рал но ру ко вод ство ср ср би је, 1974. го ди не је до нет устав сФрЈ ко јим су би ли нај не за до вољ ни ји ср би, од но сно ко ји је био про тив ин те ре са овог на ро да. ни је спор но да је ап со лут на и до ми нант на лич ност сФрЈ био Јо сип Броз ти то, хр ват ске на ци о нал но сти. сме њи ва ње ру ко вод ства и јед ног и дру гог, до но ше ње уста ва сФрЈ 1974. и не при ко сно ве на до мина ци ја Јо си па Бро за су чи ње ни це ко је су до во љан раз лог да се не мо же го во ри ти о би ло ка квој срп ској до ми на ци ји у Ју госла ви ји. на осно ву све га на ве де ног – да су уки ну те кул тур не и по ли тич ке ин сти ту ци је ко је во де бри гу о срп ском на ро ду и

ње го вим по себ но сти ма на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске, да је до шло до за пу шта ња ве ков ног кул тур ног на сле ђа, да је поти сну та ћи ри ли ца као њи хо во на ци о нал но пи смо, да су све општи не са ве ћин ским срп ским на ро дом оста ле не раз ви је не, да су сме ње ни њи хо ви чел ни ру ко во ди о ци (не када пар ти за ни) у мо мен ту ве ли ких про бле ма свог на ро да, да ни је би ло те о риј ске осно ве да стек ну до ми на ци ју у вла ди Хр ват ске, са бо ру и централ ном ко ми те ту кпХ/скХ, те ли ма у ко ји ма је би ла скон центри са на власт, да је од 1945. до 1990. Хр ват ску на пу сти ло пре ко 150.000 ср ба – не мо же про истећи те о ри ја о при ви ле го ва ном или до ми нант ном по ло жа ју срп ског на ро да у ав но јев ској Хрват ској. по је дин ци из по ли тич ких кру го ва који су припадали српском народу јесу ужи ва ли при ви ле ги је, али је, на род ски ре че но, „грех“ то по и сто ве ти ти са чи та вим на ро дом. ве ћа засту пље ност ср ба у не ким струк ту ра ма је сва ка ко би ла од раз ода но сти ре жи му, али и ре зул тат еко ном ских раз ло га. од ла зак у вој ску и по ли ци ју је уве ли ко био због бес плат ног шко ло вања. Ма сов ни ји од ла зак срп ског на ро да у по ли циј ске и вој не струк ту ре ни је био при ви ле ги ја, а упра во је то има ло по губ не по сле ди це за српски на род. од ла зе ћи у те слу жбе, оста вља ли су сво је кра је ве пу сте и пра зне са углав ном не по доб ном ста росном струк ту ром, и упра во су ти кра је ви оста ја ли не раз ви је ни.

сва озбиљ ни ја на уч на уве ре ња оспо ра ва ју тврд ње о до мина ци ји срп ског на ро да у ав но јев ској Хр ват ској. то га ни је би ло – Хр ва ти су би ли у објек тив но по вољ ни јем по ло жа ју од ма њинског срп ског на ро да. из ре че не оп ту жбе су би ле по тре бне ра ди лак ше ре а ли за ци је од ре ђе них по ли тич ких ци ље ва, ко ји су и оства ре ни.

то је пе ри од у ко јем је до шло до по ти ра ња срп ског на ци онал ног иден ти те та. срп ско пи та ње у Хр ват ској је „ре ша ва но“ по те о ри ји да у Хр ват ској по сто ји је дан по ли тич ки на род. ако се су ми ра ко нач но ре ше ње срп ског пи та ња у Хр ват ској на кра ју дру гог и по чет ком тре ћег ми ле ни ју ма, он да је оно при бли жно ре ше но по те о ри ји Ми ле Бу да ка. тре ћи на је по кр ште на, тре ћина је ли кви ди ра на и тре ћи на је исе ље на. про цес ова ко пред виђа ног ре ше ња је на ро чи то афир ми сан од 1941. па до кра ја 20. ве ка. у пр вом пе ри о ду, од 1941. до 1945, фор ми ра не су све три ме то де. у дру гом пе ри о ду, од 1945. до 1990, две од на ве де них ме то да, а то су исе ља ва ње и по кр шта ва ње. у тре ћем пе ри о ду, од 1991, по но во све три ме то де.

Грађански рат у Хрватској 1991–1995 (Зборник радова), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2005, 51-56.

10 Мом чи ло ди клић, н. д. стр. 142

Тито-настављачконтинуитетаНДХидејеодПавелићадоТуђмана


1989.л.Г.28.фебруар: у кни ну одр жан ми тинг со

ли дар но сти са ср би ма ко со ва и Ме то хи је.1.април: у оси је ку екс пло ди ра ла бом ба

код до пи сни штва бе о град ске Политике.8.јул: у ки ста ња ма код кни на осни вач

ка скуп шти на срп ског кул тур ног дру штва Зора (скд Зора).

9. јул: на дал ма тин ском ко со ву, код цр кве ла за ри це, про сла вље на 600го дишњи ца ко сов ске бит ке. кул тур ноуметнич ки про грам пре ки нут, ухап ше но 20 ср ба и спро ве де но у за твор у ши бе ник.

11.јул: у кни ну ухап ше ни Јо ван опа чић, пред сед ник скд Зора и 23 ср би на. општин ски суд је опа чи ћа осу дио ка зном од 40 да на за тво ра због осни ва ња скд Зора. на ову пре су ду при го во ри ли су книн ски ми ли ци о не ри, па је про ме ње на на 50 дана. окру жно јав но ту жи ла штво у ши бе нику осу ди ло га је „због ства ра ња не рас поло же ња и осје ћа ја угро же но сти срп ског на ро да, те раз би ја ње на ци о нал не хар мони је на ро да у срХ“ на ка зну за тво ра од 90 да на.

25.новембар: у плав ну одр жа на дру га осни вач ка скуп шти на скда Зора. по сле ове скуп шти не хр ват ске вла сти до зво лиле ре ги стра ци ју дру штва.

31.децембар: у спли ту на пад нут књижев ник здрав ко кр ста но вић.

1990.л.Г.7. јануар: тро ји ца ма ло лет ни ка про ва

ли ла у пра во слав ни храм пре све те Бо горо ди це у ши бе ни ку, узе ли за ста ву срп ске пра во слав не цр кве и за па ли ли је.

15.јануар: се кре та ри јат за пра во су ђе и упра ву со ци ја ли стич ке ре пу бли ке Хр ват

ске одо брио је упис скд Зора у ре ги стар дру штве них ор га ни за ци ја.

30.јануар: у до њем лап цу одр жан скуп о по ли тич ком ор га ни зо ва њу срп ског наро да. ску пом ру ко во дио ака де мик српске ака де ми је на у ка и умет но сти др Јо ван ра шко вић, не у роп си хи ја тар. за кљу че но је да се осну је по ли тич ка стран ка ко ја ће би ти по ве за на са слич ном стран ком у срби ји.

2.фебруар: у кни ну одр жан ми тинг „за Ју го сла ви ју“.

11.фебруар: у вој ни ћу одр жа на оснивач ка скуп шти на Ју го сла вен ске са мостал не де мо крат ске стран ке (Јсдс). за пред сед ни ка иза бран мр Ми ле да кић, за пот пред сед ни ке Ми лан вуј но вић и Мирко зо рић, а за ге не рал ног се кре та ра ву кашин зо рић.

15. фебруар: у кар лов цу одр жан скуп ср ба. пре и по сле ску па до шло до фи зичких су ко ба у це ров цу и слуњ ским Бр дима.

17.фебруар: у кни ну одр жа на осни вачка скуп шти на срп ске де мо крат ске странке (сдс). за пред сед ни ка иза бран Јо ван ра шко вић.

18.фебруар: у за гре бу осно ван огра нак Јсдса.

24.фебруар: у за гре бу пред сед ник Хрват ске де мо крат ске за јед ни це др Фра њо туђ ман, ге не рал Јна у пен зи ји, ре као: „неза ви сна др жа ва Хр ват ска ни је би ла са мо пу ка кви слин шка твор ба и фа ши стич ки зло чин, већ и из раз по ви је сних те жњи хрват ског на ро да.“

26.фебруар: у ср бу осно ван ме сни одбор сдса.

4.март: на пе тро вој го ри одр жан митинг срп ског на ро да.

7. март: у ри је ци одр жа на осни вач ка скуп шти на на род не ра ди кал не стран ке, као огран ка те бе о град ске стран ке, чи ји је пред сед ник углед ни адво кат вељ ко Губе ри на.

9.март: у за гре бу Јо ван ра шко вић предста вио срп ску де мо крат ску стран ку. Форми ран за гре бач ки од бор ове стран ке.

17.март: у то пу ском осно ва но срп ско кул тур но дру штво СаваМркаљ (скд Са-ваМркаљ). за пред сед ни ка иза бран Ми ле Бо снић. до го во ре но је да се по кре ну нови не Српскиглас.

24. март: у Гли ни осно ван оп штин ски од бор сдса.

25. март: у ило ку на срп ском гро бљу оште ће но 17 спо ме ни ка.

31.март: у спли ту на зи до ви ма пра вослав ног хра ма ис пи са не па ро ле: „пра вослав ни, гу би те се“ и „кур ви ни си но ви“.

10.април: у кни ну при хва ће на од лу ка о за кљу чи ва њу до го во ра о удру жи ва њу општи на дал ма тин ског под руч ја и осни ва њу ко ор ди на ци о ног те ла. Био је то по че так срп ског са мо ор га ни зо ва ња.

20.април: у кни ну одр жан пред из борни ми тинг ко му ни ста и со ци ја ли ста.

22. април: пр ви круг ви ше стра нач ких из бо ра у со ци ја ли стич кој ре пу бли ци Хрват ској. нај ве ћи број гла со ва до би ла Хрват ска де мо крат ска за јед ни ца (Хдз).

СДС победила у кни ну (83% гла со ва), Гра ча цу и до њем лап цу и до би ла пет посла нич ких ме ста у са бо ру Хр ват ске. Би ли су то Јо ван опа чић, ду шан зе лен ба ба, радо слав тањ га, рат ко ли чи на и ду шан ерга рац.

На листи са ве за ко му ни ста Хр ват ске – стран ке де мо крат ских про мје на (скХ–

Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на

ХроникаРепубликеСрпскеКрајине

46 Лу ци ја или Све ћа у про зо ру47 Ани хи ла ци ја Ср ба:

Ка ко је уни ште на Кра ји на56 Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олуја-

(пре ма из ја ва ма прог на ни ка)61 Срп ско пи та ње у Хр ват ској62 МПРИ у гра ђан ском ра ту

у Хр ват ској 1991-199564 Су шти на пла на Z-467 По че так и крај Кра ји на ОЛУЈА


сдп) ко ји су по ста ли чла но ви са бо ра, би ла су и 24 ср би на.

6. мај: одр жан дру ги круг ви ше странач ких из бо ра у Хр ват ској. по бе дио Хдз, на че лу с Фра њом туђ ма ном, осво јив ши 41,5 % гла со ва.

18. мај: у Бен ков цу на пад нут Ми рослав Мли нар, пред сед ник ме сног од бо ра сдса. на кон овог до га ђа ја ру ко вод ство сдса за мр зну ло од но се са са бо ром Хрват ске.

6. јун: скуп шти на оп шти не (со) книн пре по ру чи ла фор ми ра ње за јед ни це општи на сје вер не дал ма ци је и ли ке.

10.јун: у ву ко ва ру осно ван оп штин ски од бор сдса.

27. јун: у кни ну фор ми ра на за јед ни ца оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке. чини ле су је оп шти не книн, об ро вац, Бенко вац, до њи ла пац, Гра чац и ти то ва коре ни ца.

1.јул: на дал ма тин ском ко со ву, код цркве ла за ри це, про гла ше на за јед ни ца општи на сје вер не дал ма ци је и ли ке.

3. јул: рад ни ци се кре та ри ја та уну трашњих по сло ва книн оба ве сти ли са ве зни и ре пу блич ки суп да не при хва та ју по нуђе не но ве (ста ре) сим бо ле, тј. „ша хов ницу“.

при вре ме но пред сед ни штво за јед нице оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке упу ти ло по зив свим оп шти на ма с ве ћинским срп ским ста нов ни штвом да се прикљу че овој за јед ни ци.

5. јул: у книн сти гли пред став ни ци супа ши бе ник да убе де ми ли ци ју да при хва ти но ве хр ват ске сим бо ле. на род и рад ни ци супа книн, ко је пред во ди Ми лан Мар тић, на ми тин гу да ју по др шку сво јој ми ли ци ји. од лу че но је да се од баце сви при ти сци да се у книн уве ду но ви, хр ват ски сим бо ли.

14. јул: по че ли Данисрпскекултуре уКнинској крајини, ко ји су тра ја ли до 28. ју ла.

25. јул: у ср бу ве ли ки срп ски са бор. усво је не де кла ра ци ја о су ве ре но сти и ауто но ми ји срп ског на ро да и од лу ка о фор ми ра њу срп ског на ци о нал ног ви јећа.

са бор Хр ват ске од лу чио да „ша ховни ца“ бу де др жав ни сим бол ре пу бли ке Хр ват ске.

27. јул: у оку ча ни ма фор ми ран општин ски од бор сдса.

8. август: скуп шти на со ци ја ли стичке Фе де ра тив не ре пу бли ке Ју го сла ви је (сФрЈ) усво ји ла аманд ма не на устав, по ко ји ма је у др жа ви уве ден ви ше стра начки си стем.

10. август: у вин ков ци ма за па ље на књи жа ра, вла сни штво јед не срп ки ње.

13.август: пред сед ник пред сед ни штва сФрЈ Бо ри сав Јо вић при мио де ле га ци ју ср ба из кни на.

16. август: срп ско на ци о нал но ви јеће од лу чи ло да се рас пи ше пле би сцит о ауто но ми ји и да се одр жи 19. ав гу ста.

17. август: Ми ни стар ство уну тра шњих по сло ва (Муп) Хр ват ске по слао по ли цајце у ви ше срп ских оп шти на се вер не далма ци је и ли ке да оду зму оруж је ре зер вног са ста ва ми ли ци је и оне мо гу ће при пре ме и спро во ђе ње пр вог срп ског пле би сци та. ср би од го во ри ли по ди за њем ба ри ка да на при ла зним пу те ви ма.

пре под не пред сед ник со книн Ми лан Ба бић, зу бар из кни на, про гла сио рат но ста ње због уче ста лих хр ват ских на па да на срп ски на род и за во ђе ња др жав ног те ро ра, а уве че не ги рао да је то ура дио.

19–20. август: одр жан срп ски пле бисцит о ауто но ми ји: „за“ 756.549, „про тив“ 172 и 60 не ва же ћих ли сти ћа.

20/21. август: у др ни шу пла ни ра но рас ту ра ње срп ских ба ри ка да око кни на али је ве ћи на ми ли ци о не ра од би ла из врше ња за дат ка.

20. август: Муп Хр ват ске дао от ка зе книн ским ми ли ци о не ри ма Ми ла ну Марти ћу, Мир ку че ни ћу и ни ко ли ама но вићу.

у до њем лап цу раз го ва ра ли Јо сип Бољ ко вац, ми ни стар по ли ци је Хр ват ске, и Ми лан Ба бић.

27.септембар: због по ку ша ја да се преме сти на о ру жа ње те ри то ри јал не од бране (то) из ми ли циј ских ста ни ца на Ба нији, по че ли срп ски не ми ри. спе ци јал не је ди ни це Мупа Хр ват ске ухап си ле ви ше од 300 ср ба. ср би из пе три ње скла ња ју се у ка сар ну Јна. ова кво ста ње тра је до 30. сеп тем бра.

30.септембар: срп ско на ци о нал но вије ће, на осно ву пле би сци та, про гла си ло срп ску ауто но ми ју.

у за гре бу фор ми ра на рад на гру па са бо ра ре пу бли ке Хр ват ске за из ра ду про јек та кул тур не ауто но ми је ср ба у Хрват ској. у са став су иза бра ни та ко зва ни пред став ни ци ур ба них ср ба си мо ра јић, др дра го рок сан дић, др Јо во Бам бу рач, Ђу ро за те за ло, Ђор ђе при би ће вић, Миро слав туђ ман и дру ги.

3.октобар: Бло ки ра ни сви пу те ви према кни ну.

22. октобар: у ма на сти ру кру па код об ров ца са ста ли се пред став ни ци те рито ри јал не од бра не об ров ца, кни на, Бенков ца, до њег лап ца, Гра ча ца и сдса.

21.децембар: срп ско на ци о нал но вије ће и при вре ме но пред сјед ни штво зајед ни це оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке про гла си ли срп ску ауто ном ну област кра ји ну и усво ји ли ста тут сао краји не.

22.децембар: са бор усво јио устав којим је срп ски на род у Хр ват ској ста вљен у по зи ци ју на ци о нал не ма њи не.

26.децембар: ста тут срп ске ауто номне обла сти кра ји на усво ји ле скуп шти не оп шти на книн, до њи ла пац, Гра чац, обро вац, Бен ко вац, ко ре ни ца и вој нић.

скуп шти на сло ве ни је про гла си ла само стал ност сло ве ни је.

1991.л.Г.4.јануар: из вр шно ви је ће сао кра ји не

фор ми ра ло се кре та ри јат уну тра шњих по сло ва (суп) кра ји не. за се кре та ра имено ван Ми лан Мар тић.

у за гре бу осно ва но ви је ће за за шти ту устав ног по рет ка ре пу бли ке Хр ват ске.

7. јануар: у шид ским Ба нов ци ма форми ра но срп ско на ци о нал но ви је ће за сла во ни ју, Ба ра њу и за пад ни срем.

8. јануар: пред сед ник сао кра ји не Ми лан Ба бић оба ве стио са бор Хр ват ске и вла ду да пред став ни ци кра јин ских општи на не ће до ла зи ти у за греб.

9. јануар: пред сед ни штво сФрЈ на реди ло рас фор ми ра ње свих па ра вој них фор ма ци ја у Ју го сла ви ји. Хр ват ска и слове ни ја од би ле да спро ве ду ову од лу ку.

10. јануар: срп ско на ци о нал но ви је ће и из вр шно ви је ће сао кра ји не по др жали на ред бу пред сед ни штва сФрЈ да се раз о ру жа ју све па ра вој не фор ма ци је.

12.јануар: из вр шно ви је ће и пред сједни штво со об ро вац за тра жи ли за шти ту Јна због хап ше ња пе то ри це гра ђа на српске на ци о нал но сти у ка ри ну.

по че ла кон цен тра ци ја хр ват ске по лици је на гра ни ца ма сао кра ји не. на не коли ко ме ста до шло до отва ра ња пу шча не ва тре из ме ћу хр ват ске по ли ци је и српских се о ских стра жа.

17. јануар: Муп Хр ват ске на ре дио да сви по ли цај ци мо ра ју да пот пи шу из ја ву ако же ле да до би ју пла ту. то је био на чин да се ср би по ли цај ци ма сов но от пу сте с по сла.

у ши бе ни ку ухап ше на еки па ра диотеле ви зи је Бе о град (кр сте Би је лић, те фик зу јо вић и да мјан по па дић). ухап ше ни и адво ка ти ра до мир ку жет, Ми лан ду пор и са во штр бац.

21.јануар: у не ко ли ко кор ду на шких села ор га ни зо ван ре фе рен дум за из два јање из оп шти на кар ло вац и ду га ре са.

ста нов ни ци оку ча на се, по сле ре ферен ду ма, из дво ји ли из оп шти не но ва Гра ди шка и при по ји ли оп шти ни па крац.

22. јануар: ор га ни без бед но сти Јна ухап си ли Ђу ру де ча ка због иле гал ног уво за оруж ја у Хр ват ску.

23.јануар: са ве зни се кре та ри јат за народ ну од бра ну (ссно) са оп штио да ће Јна раз о ру жа ти све па ра вој не фор ма ције ако то од мах не учи не вла сти у Хр ватској.

пред сед ник ср би је сло бо дан Ми лоше вић у Бе о гра ду раз го ва рао с пред


сед ни ком и пот пред сед ни ком срп ског на ци о нал ног ви је ћа, Ми ла ном Ба би ћем и Ми лом да ки ћем.

24. јануар: вој не вла сти у Хр ват ској ухап си ле ви ше ли ца осум њи че них да су на о ру жа ва ли па ра вој не фор ма ци је.

пред сед ник Хр ват ске Фра њо туђ ман на сед ни ци вла де из ја вио да ће са бор суспен до ва ти све са ве зне про пи се.

25.јануар: пред сед ни штво сФрЈ на реди ло де мо би ли за ци ју ре зер вног са ста ва ми ли ци је у Хр ват ској.

на бе о град ској те ле ви зи ји еми то ван филм о иле гал ном уво зу оруж ја у Хр ватску, ко ји је ор га ни зо вао Мар тин шпе гељ, ми ни стар од бра не ре пу бли ке Хр ват ске.

у Бе о гра ду раз го ва ра ле де ле га ци је срби је и Хр ват ске, ко је су пред во ди ли Мило ше вић и туђ ман.

срп ско на ци о нал но ви је ће сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма упу ти ло захтев сло бо да ну Ми ло ше ви ћу да сви ср би оста ну у јед ној др жа ви.

со бра ње Ма ке до ни је усво ји ло де клара ци ју о не за ви сно сти ре пу бли ке Ма кедо ни је.

26.јануар: у Бо ро ву на се љу про на ђен уби јен звон ко осто јић, крун ски све док из фил ма о уво зу оруж ја у Хр ват ску.

Ми ни стар уну тра шњих по сло ва Хр ватске Јо сип Бољ ко вац из ја вио: „Ми ће мо упо три је би ти сва сред ства и оруж је и срби ви ше ни ка да у Хр ват ској не ће би ти оно што су би ли док бу де нас.“

28.јануар: Мар тин шпе гељ из ја вио да Хр ват ска не ће спро ве сти од лу ку председ ни штва сФрЈ од 9. ја ну а ра о рас форми ра њу па ра вој них фор ма ци ја.

31. јануар: вој ни суд у за гре бу из дао на лог за при во ђе ње Мар ти на шпе ге ља због иле гал ног уво за оруж ја.

у спли ту на ја вље но фор ми ра ње усташке мла де жи.

1.фебруар: Је да на ест за ступ ни ка српске на ци о нал но сти из дал ма ци је, ли ке, с кор ду на, Ба ни је и из сла во ни је по ву кло се из са бо ра Хр ват ске.

пред сед ник пред сед ни штва сФрЈ Бори сав Јо вић те ле гра мом оба ве стио Фрању туђ ма на да ће се „у спро во ђе њу наред бе пред сед ни штва Ју го сла ви је ићи до кра ја“.

2.фебруар: у кни ну одр жан про тест ни ми тинг због угро же но сти срп ског на рода у Хр ват ској.

3.фебруар: у Го спи ћу одр жан про тестни ми тинг због угро же но сти срп ског наро да у Хр ват ској.

у оп шти ни вр гин мост ор га ни зо ван рефе рен дум о при кљу че њу сао кра ји ни.

4.фебруар: у кар лов цу срп ски ста но ви обе ле же ни кр сти ћи ма.

5.фебруар: Фра њо туђ ман од го во рио на те ле грам Бо ри са ва Јо ви ћа ис та кав ши

да Мар тин шпе гељ мо же од го ва ра ти само хр ват ској вла ди.

8.фебруар: у Бе о гра ду за се да ло председ ни штво Ју го сла ви је. пред став ник Хрват ске ни је до шао, а пред став ник сло вени је на пу стио сед ни цу.

12. фебруар: Муп Хр ват ске по ку шао да ус по ста ви по ли циј ску ста ни цу на плитви ца ма, али је то спре че но.

15.фебруар: Хр ват ски по ли цај ци окупи ра ли пли тви це. се кре тар суп кра ји не Ми лан Мар тић за тра жио да од мах на пусте под руч је ко ре ни це. ка да је то исто за тра жи ло пред сед ни штво Ју го сла ви је, по ли ци ја се по ву кла.

16.фебруар: у до њем лап цу усво је на де кла ра ци ја о по ло жа ју и пра ви ма српског на ро да у Хр ват ској.

17.фебруар: у кар лов цу спре че но одржа ва ње срп ског про тест ног ми тин га.

18.фебруар: у кар лов цу ухап ше ни акти ви сти сдса Мо мир ла зић и ни ко ла ву чи нић.

19. фебруар: у кни ну одр жан срп ски ми тинг.

21. фебруар: са бор Хр ват ске усво јио ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу ре пу бли ке Хр ват ске и сФр Ју го сла ви је и до нео одлу ку да у Хр ват ској са ве зни за ко ни не ва же, с обра зло же њем да ни су у скла ду с уста вом Хр ват ске.

25. фебруар: Ми лан Ба бић го во рио пред ко ми си јом за људ ска пра ва ује диње них на ци ја (ун) у Же не ви.

26.фебруар: срп ско на ци о нал но ви јеће сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма усво ји ло де кла ра ци ју о су ве ре ној аутоно ми ји срп ског на ро да.

вој ни ту жи лац Јна по ди гао оп ту жни цу про тив ми ни стра од бра не Хр ват ске Марти на шпе ге ља за кри вич но де ло ору жане по бу не.

28.фебруар: срп ско на ци о нал но ви јеће и из вр шно ви је ће сао кра ји не усвоји ли ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу ре публи ке Хр ват ске и сао кра ји не, ко ја остаје у Ју го сла ви ји.

Јо ван ра шко вић се пре се лио у Бе оград.

на сед ни ци со книн од лу че но да се пре ки не с упла ћи ва њем основ ног по реза на про мет ре пу бли ци Хр ват ској.

у пла шком одр жан збор ср ба. од лу чено да се ме сна за јед ни ца пла шки из дво ји из оп шти не огу лин и при кљу чи сао краји ни.

1. март: пред став ни ци срп ског на цио нал ног ви је ћа сла во ни је, Ба ра ње и запад ног сре ма на кон фе рен ци ји у но вом са ду обе ло да ни ли де кла ра ци ју о прогла ше њу сао кра ји не сла во ни је, Ба рање и за пад ног сре ма.

2. март: су коб хр ват ске по ли ци је и срп ског на ро да у па кра цу. због овог наси ља одр жа не број не де мон стра ци је у

срп ским оп шти на ма, а по себ но у па крацу и дво ру на уни. исто га да на у па крац ушле и је ди ни це Јна, а ин тер ве ни са ло је и пред сед ни штво Ју го сла ви је. Хр ват ски по ли цај ци се по ву кли, али оста ви ли пустош у згра ди со па крац и у вла ди чанском дво ру. по не ким тврд ња ма, ово је по че так хр ват скосрп ског ра та.

3. март: у хр ват ском се лу ки је во код кни на хр ват ски ци ви ли на па ли ауто мобил у ко јем су би ли пред сјед ник из вршног ви је ћа со книн вељ ко по по вић и пред сед ник ви је ћа удру же ног ра да небој ша Ман ди нић.

у кар лов цу одр жан про тест ни скуп срп ских ин те лек ту а ла ца с Ба ни је, кор дуна, из Гор ског ко та ра и Бе ле кра ји не.

4.март: у па кра цу бо ра ви ли чла но ви пред сед ни штва сФрЈ сти пе Ме сић, ненад Бу ћин и Бо гић Бо ги ће вић, са ве зни се кре тар за уну тра шње по сло ве пе тар Гра ча нин, ми ни стар уну тра шњих по слова Хр ват ске Јо сип Бољ ко вац и на чел ник шта ба пете вој не обла сти ге не ралпот пуков ник си ме он пра шче вић.

5. март: по ли ци ја сао кра ји не уклони ла ба ри ка де ко је су по ста ви ли Хр ва ти се ла ки је ва.

Хр ват ски спе ци јал ци за по се ли мост на са ви код Ја се нов ца.

6.март: у за гре бу Фра њо туђ ман на јавио фор ми ра ње збо ра на род не за шти те.

пред сед ник хр ват ске вла де Јо сип Ма но лић упу тио про тест ну но ту председ ни ку вла де ср би је у ко јој се од ба цују ста во ви вла де ср би је о до га ђа ји ма у па кра цу.

ус по ста вље на ди рект на ауто бу ска лини ја Ја ње во – за греб.

пред сед ник Хр ват ске стран ке пра ва до бро слав па ра га до ста вио слу жбе ни зах тев са бо ру Хр ват ске да се по смртни оста ци по глав ни ка ан те па ве ли ћа из Ма дри да пре не су у за греб.

7.март: у да ру ва ру екс пло зи вом разне сен ки оск Политике.

Фо рум ср ба Бе ле кра ји не, Гор ског кота ра, кор ду на, Ба ни је, по ку пља и Жумбер ка ис та као да вој на кра ји на ни ка да ни је би ла хр ват ска зе мља.

у спли ту фор ми ра на стран ка не за висна др жа ва Хр ват ска.

11.март: па три јарх срп ске пра во славне цр кве па вле по се тио па крац.

14.март: пред сед ни штво сФрЈ, по сле тро днев не рас пра ве, од би ло пред лог шта ба вр хов не ко ман де Јна о по ди за њу бор бе не го то во сти. про тив су гла са ли Јанез др нов шек, ва сил ту пур ков ски, стјепан Ме сић и Бо гић Бо ги ће вић.

ср би оку пље ни код згра де со вр гинмост тра жи ли за бра ну но ше ња сим бо ла „ша хов ни це“ у овој оп шти ни.


де ле га ци ја сдса сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма пре го ва ра ла с Фрањом туђ ма ном у за гре бу.

15.март: пред сед ник со сињ Јер ко вукас раз го ва рао у кни ну с Ми ла ном Ба бићем.

16. март: у Гра ча цу фор ми ра на но ва стран ка – срп ска де мо крат ска стран ка кра ји не (сдс кра ји не).

члан пред сед ни штва сФрЈ сти пе Месић из ја вио: „ова зе мља мо ра би ти са вез су ве ре них др жа ва.“

17.март: про свет ни рад ни ци сао краји не у кни ну за кљу чи ли да је зва нич ни језик у сао кра ји ни срп ско хр ват ски.

18.март: со книн, на осно ву ре зо лу ције о раз дру жи ва њу ре пу бли ке Хр ват ске и сао кра ји не, до нео од лу ку о при мјени за ко на и дру гих про пи са на под руч ју сао кра ји не. то је зна чи ло да се у сао кра ји ни при ме њу ју за ко ни и про пи си саве зне др жа ве и сао кра ји не. на том засе да њу до не се на и од лу ка о одва ја њу од ре пу бли ке Хр ват ске.

на ван ред ној сед ни ци со книн Ми лан Ба бић из ја вио да ће сао кра ји на призна ти ре пу бли ку Хр ват ску ако Хр ват ска при зна сао кра ји ну.

19.март: све оп шти не сао кра ји не потвр ди ле ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу с ре пу бли ком Хр ват ском.

21.март: Ми лан Ба бић ре као да ће срби кра ји не ићи сво јим пу тем.

26. март: европ ска за јед ни ца об ја вила де кла ра ци ју у ко јој је ре че но да „уједи ње на и де мо крат ска Ју го сла ви ја“ има нај бо ље шан се да се ин те гри ше у евро пу.

у за гре бу аме рич ки пар ла мен тар ци, ко ји су до шли у ор га ни за ци ји Хел синшке ко ми си је за људ ска пра ва, раз го вара ли с пред став ни ци ма ср ба из Хр ватске.

у за гре бу за вр ше на ис тра га про тив Жељ ка ра жна то ви ћа ар ка на, ду ша на Бан ди ћа, зо ра на сте фа но ви ћа и ду ша на ца ри ћа, ко је је оп ту жни ца те ре ти ла за при пре ма ње ору жа не по бу не у Хр ватској.

28. март: у спли ту одр жан пр ви од шест на ја вље них са ста на ка пред сед ни ка ју го сло вен ских ре пу бли ка.

29.март: со книн по зва ла у книн председ ни ка ср би је сло бо да на Ми ло ше ви ћа.

31. март: спе ци јал ци Мупа Хр ват ске на па ли срп ске по ло жа је на пли тви ца ма. на срп ској стра ни стра дао је рај ко ву кади но вић, а на хр ват ској по ли ца јац Јо сип Јо вић. по мно гим ту ма че њи ма, био је то по че так хр ват скосрп ског ра та.

у Бо ро ву се лу при хва ће на од лу ка о при са је ди ње њу сла во ни је, Ба ра ње и запад ног сре ма ср би ји.

1. април: из вр шно ви је ће сао кра јине до не ло од лу ку о при са је ди ње њу сао

кра ји не ср би ји и о рас пи си ва њу ре ферен ду ма.

6. април: спе ци јал ци Мупа Хр ват ске по но ви ли на пад на срп ски па крац.

12.април: из вр шно ви је ће сао кра јине рас пи са ло ре фе рен дум срп ског на рода за при са је ди ње ње ср би ји, да тум одржа ва ња: 12. мај.

16. април: у ка ра ђор ђе ву се са ста ли сло бо дан Ми ло ше вић и Фра њо туђ ман.

30.април: у кни ну одр жа на кон сти тутив на сед ни ца скуп шти не сао кра ји не. за пред сед ни ка иза бран по сла ник из Гли не ве ли бор Ма ти ја ше вић.

2.мај: ср би Бо ро ва се ла од би ли на пад при пад ни ка Мупа Хр ват ске. том при ликом по ги ну ло 13 хр ват ских спе ци ја ла ца.

уби јен ко ман дир хр ват ске по ли циј ске ста ни це у по ла чи код Бен ков ца.

3. мај: Хр ват ске вла сти у за дру до пусти ле уни шти ле око 350 срп ских ку ћа и ло ка ла, та ко зва на кри стал на ноћ.

5.мај: Фра њо туђ ман у тро ги ру по звао хр ват ски на род на по бу ну про тив Јна.

6.мај: Хдз ор га ни зо вао де мон стра ци је про тив Јна у спли ту.

Хдз по чео да при ку пља пот пи се за ус кра ћи ва ње бо рав ка чла но ви ма сдса у ши бе ни ку Јо ва ну ра шко ви ћу, Бран ку по по ви ћу и Мар ку до бри је ви ћу.

у твор ни ци елек тро да и фе ро ле гу ра у ши бе ни ку за тра же но да рад ни ци српске на ци о нал но сти пот пи шу до ку ме нат о ло јал но сти Хр ват ској.

9.мај: пред сед ни штво сФрЈ до не ло одлу ку о по ста вља њу је ди ни ца Јна из ме ђу те ри то ри је с ве ћин ским срп ским ста новни штвом и оста лих де ло ва Хр ват ске.

12. мај: ор га ни зо ван ре фе рен дум у кра ји ни о при са је ди ње њу ср би ји.

19. мај: у Хр ват ској одр жан ре фе рендум о от це пље њу Хр ват ске од Ју го слави је.

28.мај: на ста ди о ну но го мет ног клу ба Загреб из вр ше на смо тра збо ра на род не гар де Хр ват ске.

29. мај: скуп шти на сао кра ји не изабра ла пр ву вла ду – пред сед ник Ми лан Ба бић, ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ми лан Мар тић; про гла шен ста тут сао кра ји не.

1.јун: за гре бач ки Вјесник об ја вио да је „слу чај Мли нар“ ре жи рао Јо ван ра шковић и да је Мли нар до бро вољ но глу мио жр тву ко ју ко љу.

17. јун: Хр ват ска стран ка пра ва усвоји ла ли пањ ску по ве љу, у ко јој се тра жи об но ва не за ви сне др жа ве Хр ват ске, чи је су ис точ не гра ни це ли ни ја су бо ти ца – земун – дри на – сан џак – Бо ка ко тор ска.

21.јун: др жав ни се кре тар сје ди ње них аме рич ких др жа ва Џејмс Беј кер на кра ју по се те сФрЈ из ја вио да аме ри ка по др жава це ло ви ту и де мо крат ску Ју го сла ви ју.

24. јун: у Ба ња лу ци пот пи сан до го вор о при вред ној, по ли тич кој и кул тур ној сарад њи сао кра ји не и за јед ни це оп шти на Бо сан ске кра ји не.

25.јун: Хр ват ска и сло ве ни ја про гла силе др жав ну не за ви сност.

26. јун: спе ци јал ци Мупа Хр ват ске про др ли у Гли ну. срп ске сна ге из вр ши ле на пад на по ли циј ску ста ни цу.

са ве зно из вр шно ве ће об ја ви ло наред бу о за бра ни ус по ста вља ња ре публич ких гра нич них пре ла за уну тар тери то ри ја сФрЈ. са ве зни суп и Јна за дуже ни за про во ђе ње на ред бе.

27.јун: Је ди ни це то сло ве ни је на па ле је ди ни це и ка сар не Јна. по чео крат котра јан рат, у ко ме је Јна пре тр пе ла знатне гу бит ке.

скуп шти на сао кра ји не до пу ни ла вла ду кра ји не на сед ни ци у Бо сан ском Гра хо ву. Ми лан Мар тић по ста вљен за ми ни стра од бра не, што он ни је при хватио. то је по че так свих по то њих не спора зу ма из ме ђу Мар ти ћа и Ба би ћа.

у Бо сан ском Гра хо ву одр жа на за једнич ка сед ни ца скуп шти на сао кра ји не и Бо сан ске кра ји не. усво је на де кла раци ја о ује ди ње њу.

1. јул: под при ти ском европ ске за једни це, пред сед ни штво сФрЈ иза бра ло стје па на Ме си ћа за пред сед ни ка (он ће на овој ду жно сти би ти до 5. де цем бра).

4.јул: Хр ват ске по ли циј ске сна ге пре ко под руч ја вр гин мо ста ушле у то пу ско.

6. јул: Хр ват ске ору жа не сна ге на па ле срп ско ста нов ни штво у ста рој те њи.

18. јул: пред сед ни штво сФрЈ до не ло од лу ку о по вла че њу Јна из сло ве ни је.

22. јул: Хр ват ске ору жа не сна ге по куша ле да оку пи ра ју пла шки, али су од бије не.

27. јул: срп ске сна ге про те ра ле сна ге Мупа Хр ват ске из Гли не.

1.август: Фра њо туђ ман по звао Хр ва те да бу ду спрем ни на оп шти рат. от по че ле бор бе у да љу, ер ду ту, оси је ку, дар ди, ву ко ва ру и кру ше ву.

3.август: у да љу хр ват ске ору жа не снаге из вр ши ле зло чин над ци вил ним станов ни штвом.

4.август: на шар че вом рас кр шћу код кр ња ка уби је на тро ји ца хр ват ских по лица ја ца.

17.август: у Мир ков ци ма хр ват ске оружа не сна ге на па ле ср бе.

20. август: вла да сао кра ји не до не ла од лу ку да се ус по ста ви је дин ствен систем те ри то ри јал не од бра не (то) кра ји не – ору жа не сна ге кра ји не, као део је динстве ног си сте ма ору жа них сна га сФрЈ. за ко ман дан та то, по функ ци ји, име но ван је Ми лан Ба бић, за за ме ни ка Ми лан Мартић а за пр вог на чел ни ка шта ба или ја Ђу јић, ге не рал Јна у пен зи ји.


21. август: тен ков ске је ди ни це книнског кор пу са Јна сти гле у не по сред ну бли зи ну за дра. из Бе о гра да на ре ђе но об у ста вља ње да љег на пре до ва ња.

Је ди ни це но во сад ског кор пу са Јна ушле у Бе ли Ма на стир.

22.август: у Гру би шном по љу, па кра цу и да ру ва ру хр ват ске ору жа не сна ге извр ши ле зло чи не над ср би ма.

Хр ват ске ору жа не сна ге ушле у не коли ко се ла оп шти не ца праг на Ба ни ји и том при ли ком уби ле 15 срп ских ци ви ла.

23.август: Је ди ни це Јна и то осло боди ле се ло ки је во код кни на („хр ват ски ала мо“). ак ци ју је пла ни рао пот пу ковник рат ко Мла дић, а спро вео пот пу ковник слав ко ли си ца.

Јна и то сла во ни је и Ба ра ње осло боди ле Ба ра њу и сти гле до оси је ка.

1. септембар: рат но ва зду хо плов ство Јна за пле ни ло ави он уганд ске ком па није с то ва ром оруж ја за Хр ват ску. ухап шен ор га ни за тор то га по сла ан тон ки каш.

3.септембар: пред став ни ци 12 зе ма ља европ ске за јед ни це до го во ри ли се у Хагу да бив ши ми ни стар ве ли ке Бри та ни је лорд пи тер ка ринг тон бу де ко ор ди на тор ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји.

во де се бор бе око Ма сле нич ког моста.

4. септембар: у Го спи ћу хр ват ске оружа не сна ге по чи ни ле зло чин над ср бима: уби ја ле, спа љи ва ле, ве ша ле на банде ре.

5.септембар: па па Јо ван па вле други по звао римока то ли ке да се мо ле за спас Хр ват ске.

7. септембар: у Ха гу по че ла Ме ђу народ на кон фе рен ци ја о Ју го сла ви ји.

9.септембар: у Бо сан ској ото ци ухапшен Ми лан Мар тић. Хр ват ска зах те вала ње го во из ру че ње, али је Мар тић, уз по сре до ва ње Јна, пу штен и пре ба чен у книн.

11.септембар: во ђе не бор бе око скради на и Ма сле нич ког мо ста.

13. септембар: Хр ват ске ору жа не снаге код кар лов ца за ро би ле ге не ра ла Јна Ми ла на ак сен ти је ви ћа и гру пу офи ци ра.

15. септембар: код Го спи ћа по ги нуо Ђор ђе Бо жо вић Ги шка, ко ман дант форма ци је срп ске до бро во љач ке гар де.

21.септембар: на ко ран ском мо сту код кар лов ца хр ват ска по ли ци ја ма са кри рала 13 ре зер ви ста Јна.

25. септембар: са вет без бед но сти ун из гла сао ре зо лу ци ју 713, ко јом је уве ден ем бар го на ис по ру ке оруж ја за под руч је Ју го сла ви је.

3.октобар: пред сед ни штво сФрЈ прогла си ло не по сред ну рат ну опа сност.

4.октобар: у Ха гу са оп штен до го вор да се про блем ср ба сао кра ји не ре ша ва у пот ко ми те ту за на ци о нал не ма њи не.

Хр ват ска ар ти ље ри ја пр ви пут ту кла вој нић.

5. октобар: во ђе не бор бе у бли зи ни оси је ка, но ве Гра ди шке, си ска, па кра ца и ду бров ни ка. с кор ду на оти шла лознич ка бри га да Јна.

8.октобар: са бор Хр ват ске до нео одлу ку о рас ки ду др жа во твор не ве зе с Југо сла ви јом и про гла сио др жав ну са мостал ност Хр ват ске. про гла ше на пот пу на са мо стал ност ре пу бли ке сло ве ни је. Јна до би ла де сет да на да се по ву че.

13.октобар: на кор дун до шла за је чарска бри га да Јна.

16. октобар: Хр ват ска вла да да ла рок Јна да се по ву че с ње не те ри то ри је до 10. но вем бра.

пред сед ник кра ји не Ми лан Ба бић пот пи сао указ о про гла ше њу за ко на о осни ва њу при вред не ко мо ре кра ји не.

18.октобар: у Ха гу пред ло же на де клара ци ја о Ју го сла ви ји, пре ма ко јој се репу бли ке сФрЈ сма тра ју су ве ре ним и међу на род но при зна тим др жа ва ма.

29.октобар: Ми ни стри ино стра них посло ва европ ске за јед ни це од лу чи ли да уве ду еко ном ске санк ци је ср би ји ако до 4. но вем бра не при хва ти пред ло ге лор да пи те ра ка ринг то на.

2.новембар: Фор ми ра не три кор ду нашке бри га де (друга за вој нић, трећа за слуњ, четврта за вр гин мост).

3.новембар: Хр ват ске сна ге про те ра ле ср бе из 18 се ла у за пад ној сла во ни ји.

4. новембар: ка сар на Јна Логориште у кар лов цу ева ку и са на уз гу бит ке: 26 мртвих и 67 ра ње них вој ни ка.

5. новембар: у Ха гу одр жан са ста нак чла но ва кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји. том при ли ком по ну ђе на је че твр та вер зи ја до ку мен та под рад ним на зи вом Одредбеспоразумазаконвенцијуобудућемустрој-ству Југославије, у ко јој се пред ви ђа ло да Ју го сла ви ја бу де „за јед нич ка др жа ва рав но прав них ре пу бли ка од од оних репу бли ка ко је же ле да оста ну у њој“. сло бодан Ми ло ше вић од био да при хва ти по нуђе ни до ку мент с обра зло же њем да се не мо же „сло жи ти са уки да њем Ју го сла ви је по те зом пе ра“.

8. новембар: Ми ни стри европ ске зајед ни це од лу чи ли да Ју го сла ви ји уве ду санк ци је.

9.новембар: пред сед ни штво сФрЈ упути ло зах тев са ве ту без бед но сти о хит ном упу ћи ва њу ми ров них сна га у Ју го сла ви ју.

18.новембар: вла да кра ји не про гла сила од лу ку по ко јој се сна ге ме ђу на род не за јед ни це мо гу раз ме сти ти са мо на ли није раз гра ни че ња. по сле ви ше ме сеч них бор би, је ди ни це Јна за у зе ле ву ко вар.

21. новембар: аме рич ки ам ба са дор во рен зи мер ман при пи сао Јна и ср би ји од го вор ност за кри зу у Ју го сла ви ји.

у кни ну скуп шти на сао кра ји не смени ла пред сед ни ка ве ли бо ра Ма ти ја шеви ћа и иза бра ла Ми лу па спа ља.

23.новембар: у Же не ви сло бо дан Мило ше вић, Фра њо туђ ман и вељ ко ка дије вић до го во ри ли пре кид ра та и да ли сагла сност на до ку мент по знат под име ном вен сов план.

27.новембар: са вет без бед но сти прихва тио ре зо лу ци ју 727 на осно ву зах те ва вла де Ју го сла ви је о сла њу ми ров них снага у Ју го сла ви ју.

28.новембар: код це тин гра да по ги нуо ко ман дант друге кор ду на шке бри га де пот пу ков ник то ми слав ран ко вић, ко ји се за ла гао за ства ра ње аутох то не кра јин ске вој ске, а про ти вио швер цу и ко руп ци ји.

2. децембар: са вет ми ни ста ра европске за јед ни це од лу чио да еко ном ске санк ци је бу ду уве де не са мо ср би ји и црној Го ри.

5.децембар: Хр ват ски са бор опо звао стје па на Ме си ћа из пред сед ни штва Југо сла ви је. Ме сић је та да ре као: „Ми слим да сам оба вио за да так. Ју го сла ви је ви ше не ма!“

18. децембар: Ми ни стар ски са вет европ ске за јед ни це усво јио де кла ра цију о кри те ри ју ми ма за при зна ва ње нових др жа ва по прин ци пи ма га ран то вање пра ва ет нич ким и на ци о нал ним група ма и ма њи на ма у скла ду са оба ве за ма про пи са ним у окви ру кон фе рен ци је о европ ској без бед но сти и са рад њи, пошто ва ње не по вре ди во сти свих гра ни ца, ко је мо гу би ти ме ња не са мо ми ро љу бивим пу тем и за јед нич ким до го во ром, и европ ска за јед ни ца не ће при зна ти оне ен ти те те ко ји су на ста ли као ре зул тат агре си је.

19. децембар: уста во твор на скуп штина сао кра ји не у кни ну усво ји ла устав и про гла си ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну (рск). пр ви пред сед ник: Ми лан Ба бић.

Премијер сФрЈ ан те Мар ко вић под нео остав ку.

23.децембар: не мач ка при зна ла слове ни ју и Хр ват ску.

26.децембар: Хр ват ске ору жа не сна ге из прав ца кар лов ца кре ну ле у офан зиву пре ма тур њу и ка мен ском с ци љем да се про би ју кроз утињ ску до ли ну до вр гин мо ста и вој ни ћа. Бор бе су во ђе не три да на. по ги нуо ве ли ки број хр ват ских вој ни ка.

1992.л.Г.3. јануар: у са ра је ву пот пи сан спо ра

зум о ан га жо ва њу сна га ује ди ње них наци ја (ун) у Ју го сла ви ји.

8. јануар: са вет без бед но сти ује ди њених на ци ја при хва тио ре зо лу ци ју 727 о сла њу прет ход ни це ме ђу на род них сна га у Ју го сла ви ју.


сло бо дан Ми ло ше вић упу тио отво рено пи смо Ми ла ну Ба би ћу. (Ба бић је од гово рио јав но 12. ја ну а ра.)

13.јануар: ва ти кан при знао Хр ват ску и сло ве ни ју.

15.јануар: европ ска за јед ни ца при знала сло ве ни ју и Хр ват ску.

17. јануар: све ти ар хи је реј ски са бор срп ске пра во слав не цр кве об ја вио саоп ште ње о пра ву срп ског на ро да на само о пре де ље ње.

27. јануар: пре го во ри пред став ни ка рск и Мар ка Гул дин га у кни ну за вр ши ли без до го во ра.

30.јануар: у Бе о гра ду по че ла тро дневна сед ни ца та ко зва ног кр њег пред седни штва сФрЈ, пред став ни ка ср би је и краји не. Ми лан Ба бић и ње го ва вла да ни су да ли са гла сност на вен сов план. уме сто Ба би ћа, са гла сност је 2. фе бру а ра дао пред сед ник скуп шти не кра ји не Ми ле па спаљ.

пред сед ник ру си је Бо рис ни ко ла јевич Јељ цин на ја вио да ће ру си ја при знати сло ве ни ју и Хр ват ску.

3. фебруар: у кни ну одр жан збор подр шке Ми ла ну Ба би ћу због од би ја ња да пот пи ше вен сов план.

4. фебруар: Бу трос Бу трос Га ли, ге нерал ни се кре тар ун, из ја вио да на те ри тори ји под за шти том ун не ће ва жи ти хр ватски за ко ни.

5. фебруар: по ли тич ко вођ ство скупшти на оп шти на вој нић и Гра чац по др жало вен сов план.

кра јин ска по ли ци ја у уд би ни оме та ла уче сни ке са стан ка сдса ко ји су за ступа ли те зу да вен сов план тре ба при ла годи ти срп ској стра ни.

6.фебруар: у Гра ча цу о вен со вом плану раз го ва ра ли пред став ни ци сдса краји не и Јна, ко је је пред во дио ге не рал ратко Мла дић.

вла да кра ји не по де ли ла те ри то ри ју на че ти ри ад ми ни стра тив на окру га: север но дал ма тин ски, лич ки, кор ду на шки и Ба ниј ски.

7.фебруар: Бу трос Бу трос Га ли из ја вио да се тру пе ун не ће по ву ћи из за шти ћених зо на кра ји не док се не на ђе по ли тичко ре ше ње, да рас по ред ових сна га не ће пре ју ди ци ра ти по ли тич ко ре ше ње, да под руч ја под за шти том ун не ће би ти под за ко ни ма Хр ват ске и да ће сна ге ун штити ти ло кал но ста нов ни штво пре и по сле де ми ли та ри за ци је.

9.фебруар: скуп шти на ре пу бли ке српске кра ји не у Гли ни без у слов но при хвати ла вен сов план. на го ве ште но и сме њива ње Ми ла на Ба би ћа. скуп шти ни прису ство ва ли и Бран ко ко стић, Ју го слав ко стић и ге не рал Бла го је аџић.

10.фебруар: на сед ни ци вла де у книну до го во ре но да Ми лан Ба бић об ја ви услов но при хва та ње вен со вог пла на. он,

уме сто то га, на мет нуо од лу ку о ре фе ренду му на ко ме ће се од лу чи ти о при хва тању / не при хва та њу вен со ва пла на.

Јован ра шко вић по но вио иде ју о култур ној ауто но ми ји ср ба у Хр ват ској.

12.фебруар: Ми лан Ба бић за тра жио да ује ди ње не на ци је уве ду про тек то рат над кра ји ном.

13.фебруар: вој на по ли ци ја Јна у книну за тво ри ла Бо го љу ба Бје ла но ви ћа роду, чла на Глав ног од бо ра сдса кра ји не, за то што је на пу стио по ло жај из про те ста пре ма по ступ ци ма Јна по зна тим по коман ди „за у зми па вра ти“.

из кни на Јна и кра јин ска по ли ци ја по че ле ма сов но да вра ћа ју до бро вољ це ко ји су до шли из ср би је.

15. фебруар: Бе о град ски днев ни лист Вечерњеновости на ја вио од ла зак Ми лана Ба би ћа ци ти ра ју ћи из ја ве Ми ле па спаља и ду ша на Јо ви ћа: „книн ска скуп шти на и на ја вље ни ре фе рен дум кра ји шни ка о при хва та њу вен со ва пла на обич на су лакр ди ја ко јом се ср би у кра ји ни до дат но збу њу ју.“

16. фебруар: Ми ле па спаљ са звао у Гли ни сед ни цу скуп шти не кра ји не. према зва нич ним из ја ва ма, ве ћи на по слани ка се из ја сни ла за сме њи ва ње Ми ла на Ба би ћа и вла де кра ји не.

17.фебруар: у Бе о гра ду Ми лан Ба бић на кон фе рен ци ји за штам пу из ја вио да је скуп штин ска сед ни ца одр жа на у Гли ни не у став на и не ле гал на.

18. фебруар: у кни ну за се да ла скупшти на кра ји не, ко ја је по др жа ла Ми ла на Ба би ћа. усво јен ње гов пред лог да скупшти на пре ђе у стал но за се да ње и од ла гање за ка за ног ре фе рен ду ма.

Ми ни стар по ли ци је Ми лан Мар тић обја вио на ред бу бр. 1834/1, ко јом се по влаче до бро вољ ци с те ри то ри је кра ји не.

21. фебруар: са вет без бед но сти ун усво јио ре зо лу ци ју 743, ко јом се одо брава по че так ми ров не ми си је у Ју го сла ви ји и фор ми ра ње ун про фо ра.

у кни ну за се да ла кра јин ска скуп штина. том при ли ком осу ђен став Бран ка ко сти ћа, ко ји је у Гли ни тра жио без услов но при хва та ње вен со вог пла на.

26. фебруар: кра јин ска скуп шти на на за се да њу у Бо ро ву се лу сме ни ла председ ни ка ре пу бли ке Ми ла на Ба би ћа и вла ду ри сте Мат ко ви ћа. за пред сед ни ка ре пу бли ке иза бран Го ран Ха џић, ма га цио нер по љо при вред не за дру ге у па че тину, а за ман да та ра вла де здрав ко зе чевић, агро ном из Бен ков ца.

28. фебруар: Хр ват ска вој ска на широ ком фрон ту на па ла за ле ђе за дра и ши бе ни ка. на обе стра не би ло мр твих и ра ње них.

29.фебруар: устав ни суд кра ји не у книну по ни штио све од лу ке и аманд ма не

скуп шти не ко јом је пред се да вао Ми ле па спаљ у Бо ро ву се лу.

1. март: Гру па му сли ма на у са ра је ву на Бар шчар ши ји пу ца ла на срп ске свато ве. уби јен отац мла до же ње ни ко ла Гар до вић, ра њен пра во слав ни све штеник ра ден ко Ми ко вић и спа ље на срп ска за ста ва.

у Го лу би ћу код кни на про сла вљен поче так ра да шко ле за по ли ци ју кра ји не. при су ство ва ли су, по ред оста лих, сеј до Бај ра мо вић и Ју го слав ко стић из Бе огра да, Го ран Ха џић и Ми лан Мар тић.

вла да здрав ка зе че ви ћа сме ни ла дирек то ра срп ске ртв книн ла за ра Мацу ру и за но вог ди рек то ра по ста ви ла Бран ка Мар ја но ви ћа.

Бо сан ски ср би про гла си ли от це пљење од Бо сне и Хер це го ви не, про гла си ли устав и фор ми ра ли вла ду.

сна ге ује ди ње них на ци ја по че ле да пре у зи ма ју од го вор ност за за шти ће на под руч ја кра ји не.

2.март: у Бе о гра ду, пред гру пом корду на шких ге не ра ла, Ми ле па спаљ ре као да је Ју го сла ви ја при зна ла кра ји ну, да он по се ду је та кав до ку ме нат, али да је то тајна.

5.март: у бе о град ским но ви на ма Поли-тикаекспрес об ја вљен чла нак Скупшти-надоносиУстав, у ко ме је пи са ло и ово: „срп ски на род у кра ји на ма не мо же да бу де об у хва ћен за ко ном о пра ву на ро да на са мо о пре де ље ње.“

21.март: скуп шти на кра ји не, под председ ни штвом Ми лета па спа ља, за се да ла у кни ну.

1.април: на за гре бач ки аеро дром Пле-со сле тео пр ви стра ни пут нич ки ави он – из ру си је.

4. април: ве ли ка на род на скуп шти на срп ске обла сти сла во ни је, Ба ра ње и запад ног сре ма усво ји ла од лу ку о про глаше њу ста ту та срп ске обла сти сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма.

6.април: европ ска за јед ни ца при зна ла др жа ву Бо сну и Хер це го ви ну.

7.април: на па ла ма про гла ше на српска ре пу бли ка Бо сна и Хер це го ви на.

сје ди ње не аме рич ке др жа ве при знале сло ве ни ју, Хр ват ску и Бо сну и Хер цего ви ну.

11.април: у кни ну су се Ми лан Ба бић и пред сед ни ца сдса кра ји не Љу би ца шола ја су ко би ли око фор ми ра ња срп ске вој ске кра ји не. Ба бић пред ла гао осни вање гар де.

12. април: на книн ском ко со ву, код цр кве ла за ри це, фор ми ран пук срп ске вој ске кра ји не Петар Мркоњић. за коман дан та по ста вљен ра де чу бри ло, за на чел ни ка шта ба сте во чет ник, за на челни ка без бед но сти ду шан сто и са вље вић, за на чел ни ка по за ди не рај ко илић, за начел ни ка про па ган де Ми лан сто ја но вић.


Бо го слу же ње и по све ту за ста ве оба вио книн ски све ште ник про то је реј ни ко ла шкр бић.

16.април: европ ска за јед ни ца на ре дила по вла че ње свих ору жа них са ста ва из Бо сне и Хер це го ви не до 28. апри ла.

17.април: аме рич ка ди пло ма ти ја осуди ла ср би ју за рат у Бо сни.

18. април: при пад ник ун про фо ра у Гли ни си ло вао ма ло лет ни цу.

19. април: во ђе не же сто ке бор бе код ла си ње на ку пи.

22. април: у ве љу ну се су ко би ли војни ци ун про фо ра и срп ски бор ци јер су „плав ци“ из ја ви ли да су до шли да шти те хр ват ски на род.

28.април: у Бе о гра ду про гла ше на саве зна ре пу бли ка Ју го сла ви ја.

29.април: Глав ни од бор сдса кра ји не сме нио пред сед ни цу Љу би цу шо ла ју и иза брао Ми ла на Ба би ћа.

прет ход на два да на на книн ском рати шту по ги ну ло де вет срп ских бо ра ца и уби је но де сет ср ба у се лу цр но код за дра.

4. мај: пред сед ни штво Ју го сла ви је про гла си ло од лу ку о по вла че њу Јна из Бо сне и Хер це го ви не у ро ку од 15 да на.

12.мај: кра јин ска вла да уве ла ван редно ста ње због по ја ве хр ват ских ди верзант ских трој ки.

15. мај: са вет без бед но сти из гла сао ре зо лу ци ју 752 о по гор ша њу си ту а ци је у Бо сни и Хер це го ви ни. у ту зли му слиман ска гру па на па ла ко ло ну вој ни ка Јна, ко ја се по вла чи ла за ср би ју, и том при ли ком је, по не зва нич ним по да ци ма, убијено ви ше од 200 вој ни ка.

девета за је чар ска бри га да ави о ном Кикаш на пу сти ла те ри то ри ју кра ји не. у то ку ра то ва ња на кор ду ну има ла је 57 мр твих и 120 ра ње них вој ни ка.

18.мај: са вет без бед но сти из гла сао резо лу ци ју 753, ко јом се да је пре по ру ка за при јем Хр ват ске у ун.

са вет без бед но сти из гла сао ре зо луци ју 754, ко јом се да је пре по ру ка за пријем сло ве ни је у ун.

у кни ну за се да ла кра јин ска скуп штина, ко јој су при су ство ва ли Јо ван ра шковић и Ми лан Ба бић. усво је на де кла раци ја о по ли тич ким ци ље ви ма ре пу блике срп ске кра ји не.

19.мај: Јна на пу сти ла кра ји ну.23. мај: сло ве ни ја, Хр ват ска и Бо сна

и Хер це го ви на на за се да њу Ге не рал не скуп шти не примљене у члан ство ун.

27.мај: у са ра је ву екс пло зив на на права усмр ти ла 16 и ра ни ла ви ше од 100 људи ко ји су ста ја ли у ре ду за хлеб.

29. мај: Ге не рал са тиш нам би јар, коман дант ун про фо ра, бо ра вио у кни ну.

30. мај: са вет без бед но сти ре зо лу цијом 757 увео санк ци је са ве зној ре пу блици Ју го сла ви ји.

15.јун: до бри ца Ћо сић иза бран за првог пред сед ни ка са ве зне ре пу бли ке Југо сла ви је (срЈ).

21. јун: Хр ват ске ору жа не сна ге из врши ле агре си ју на ме ђу реч је кр ке и чи коле (Ми ље вач ки пла то) иако је то под руч је би ло под за шти том ун. за ро бље но је па уби је но 48 срп ских вој ни ка.

23. јун: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла книн.

30. јун: са вет без бед но сти усво јио резо лу ци ју 762 о та ко зва ним ру жи ча стим зо на ма у Хр ват ској. од ре пу бли ке Хр ватске за тра же но да по ву че вој ску на по ложа је пре 21. ју на и об у ста ви вој не ак ци је на под руч ју под за шти том ун.

у Бен ков цу, у ста ну рај ка ле жа ји ћа, при пад ни ци зва нич не кра јин ске вла сти вла сти ба ти на ли Ми ла на Ба би ћа и рај ка ле жа ји ћа.

4. јул: Ми ни стар уну тра шњих по сло ва кра ји не Ми лан Мар тић осу дио по ја ве се па ра ци је кор ду на и Ба ни је од оста лих де ло ва кра ји не по сле са стан ка ру ко водста ва оп шти на кор ду на и Ба ни је у Гли ни 16. ју на.

на то плич ким ко са ма, не да ле ко од то пу ског, те шко ра њен пред сед ник со вр гин мост дми тар об ра до вић. умро је у бол ни ци на пе тро вој го ри.

12. јул: ун про фор пре у зео га ран ци је за гра ни цу на кор ду ну из ме ђу кра ји не и Хр ват ске

21. јул: у Бе о гра ду раз го ва ра ли лорд пи тер ка ринг тон, Го ран Ха џић, до бро сав веј зо вић, ми ни стар ино стра них по сло ва и пу ков ник сто јан шпа но вић. ка ринг тон је на гла сио да је за кра ји ну пред ви ђен „спе ци јал ни ста тус“ – у скла ду са до кумен ти ма усво је ним у Ха гу. ње гов за меник Герд аренс твр дио је да је Хр ват ска спрем на да ср би ма по ну ди „ши ру аутоно ми ју“.

28. јул: у Бе о гра ду умро Јо ван ра шковић.

про би јен ко ри дор пре ма ср би ји – од Мо дри че до Брч ког.

6.август: у Бе о гра ду срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти ор га ни зо ва ла сим пози јум о зло чи ни ма у са вре ме ном ра ту.

7. август: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 769, ко јом се за во ди ем барго на увоз и из воз све ро бе из ме ђу ср Ју го сла ви је и све та и про ши рује са ста в ун про фо ра.

18. август: кра јин ска вла да име но вала др жав ну ко ми си ју за рат не зло чи не и зло чи не ге но ци да.

26. август: у лон до ну по че ла кон ферен ци ја о бив шој Ју го сла ви ји уз уче шће 40 де ле га ци ја. при су ство ва ла и де ле гаци ја кра ји не, ко ју је пред во дио здрав ко зе че вић.

14. септембар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 776 о по др шци лондон ској кон фе рен ци ји.

22.септембар: Ге не рал на скуп шти на ун за мр зла члан ство срЈ у оун.

30.септембар: у Же не ви до бри ца Ћосић и Фра њо туђ ман пот пи са ли де клара ци ју, а га ран ти су би ли деј вид овен и сај рус венс. де кла ра ци ја је га ран то вала не по вре ди вост по сто је ћих гра ни ца осим оних ко је на ста ну мир ним пу тем и пре го во ри ма. са стан ку је при су ство вао и сло бо дан Ми ло ше вић, али ни је ни шта пот пи сао.

5.октобар: кра јин ска скуп шти на од била ве ри фи ка ци ју из ве шта ја пред сед ни ка Го ра на Ха џи ћа о уче шћу на пре го во ри ма у лон до ну.

16.октобар: Фор ми ра на срп ска вој ска кра ји не (свк).

31.октобар: скуп шти не рс и рск усвоји ле за јед нич ку де кла ра ци ју о вој ном саве зу.

4.новембар: Хр ват ски пар ла мент усвојио за кон о за шти ти ре пу бли ке Хр ват ске од те ро ри стич ких ак тив но сти.

9. новембар: пре ки нут ко ри дор код Брч ког.

19. новембар: у кни ну во ђе ни пре гово ри са сај ру сом вен сом и ро бер том ове ном. кра јин ску де ле га ци ју су чи ни ли здрав ко зе че вић, Ми лан Мар тић, Бо ро Мар ти но вић и но ви ми ни стар ино страних по сло ва сло бо дан Јар че вић.

Хр ват ски вој ни ци код зе му ни ка Горњег уби ли Мир ка су бо ти ћа (33) и ње гову сна ху до ста ну (22).

21.новембар: код Брч ког по ги нуо нови нар ду шан теп шић (30), се кре тар за ин фор ми са ње при Ми ни стар ству за унутра шње по сло ве кра ји не.

1. децембар: зва нич но фор ми ра на срп ска вој ска кра ји не.

14. децембар: у за гре бу, пред сво јим ста ном, уби јен Ми лан кри во ку ћа, ро дом из ути ње, ср бин, син ди кал ни ли дер желе зни ча ра у Хр ват ској.

29.децембар: Хр ват ски пар ла мент завр шио рас пра ву о по де ли Хр ват ске на жу па ни је са ви ше од 400 оп шти на.

1993.л.Г.6.јануар: пред сед ник срЈ до бри ца Ћо

сић ре као да ср би ма пред сто је по ли тичка и вој на ка пи ту ла ци ја или рат с нај моћни јим др жа ва ма, да је за срп ски на род са мо го ди на 1915. би ла го ра од 1993.

17.јануар: у вој ни ћу уби јен Ђу ро Ђу кица ерор.

22.јануар: на пад хр ват ске вој ске на зашти ће ну зо ну рав них ко та ра и од си ња ка вр ли ци.


Хр ват ске сна ге у за се ди из ме ђу Грача ца и Ма лог ала на уби ле 22 по ли цај ца кра ји не.

24.јануар: на чел ник Ге не рал шта ба војске Ју го сла ви је ге не рал Жи во та па нић за тра жио од ун по вла че ње хр ват ске војске из рав них ко та ра ис та кав ши да ће у про тив ном срЈ кра ји ни упутити сву мо гућу по моћ.

25. јануар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 802, ко јом осу ђу је Хр ват ску због агре си је на рав не ко та ре.

29. јануар: об ја вљен по да так да је у хр ват ском на па ду у рав ним ко та ри ма поги ну ло 60 срп ских вој ни ка, а ра ње на 142 и ви ше од 400 ци ви ла. по дру гим по даци ма, у опе ра ци ји Ма сле ни ца уби је но је око 490 ср ба, бо ра ца и ци ви ла, док их је око 15.000 про те ра но ка Бен ков цу и кни ну.

12.фебруар: здрав ко зе че вић пре у зео и функ ци ју ми ни стра од бра не по сле смењи ва ња пу ков ни ка сто ја на шпа но ви ћа.

15. фебруар: Ми лан Мар тић из ја вио да је сто јан шпа но вић не ре гу лар но смењен.

вла да кра ји не, на пред лог Ми ла на Мар ти ћа, име но ва ла да ви да ра сто ви ћа за ди рек то ра срп ске ра диоте ле ви зи је книн.

17.фебруар: де ле га ци ја кра ји не, у којој су би ли Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и сло бо дан Јар че вић, от пу то ва ла у њујорк.

19. фебруар: са вет без бед но сти усвојио ре зо лу ци ју 807 о при вре ме ном проду жет ку ман да та ун про фо ра у Хр ват ској и Бо сни и Хер це го ви ни.

22. фебруар: са вет без бед но сти усвојио ре зо лу ци ју 808 о фор ми ра њу Ме ђуна род ног су да за кри вич но го ње ње ли ца од го вор них за кр ше ње ме ђу на род ног ху ма ни тар ног пра ва.

1.март: Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и сло бо дан Јар че вић пре го ва ра ли у Жене ви.

18.март: у Бе о гра ду Го ран Ха џић сменио здрав ка зе че ви ћа, а за но вог ман дата ра од ре дио Ђор ђа Бје го ви ћа.

19.март: Хр ват ске ору жа не сна ге за посе ле Мо сећ.

28.март: скуп шти на кра ји не при хва тила од лу ку Го ра на Ха џи ћа о ус кра ћи ва њу ман да та здрав ку зе че ви ћу и да ва њу манда та Ђор ђу Бје го ви ћу.

31. март: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 815, ко јом пре ју ди ци ра поли тич ко ре ше ње за кра ји ну – су прот но сми слу вен со ва пла на. у овом до ку менту пр ви пут је не дво сми сле но на пи са но да ун пазо не пред ста вља ју „ин те грал не де ло ве Хр ват ске“. ово је зна чи ло и крај вен со вог пла на.

Фра њо туђ ман из ја вио да је ова ре золу ци ја „ве ли ка по бје да хр ват ске по ли тике“.

про ду жен ман дат ун про фо ра.3. април: Хр ват ска ар ти ље ри ја гра на

ти ра ла об ро вац.30.април: Го ран Ха џић от пу то вао у Же

не ву.14.мај: у Бе о гра ду са зва на за јед нич ка

сед ни ца скуп шти на ср би је, цр не Го ре, срп ске и кра ји не. те ма рас пра ве био је венсове нов план. по сла ни ци срп ске и кра ји не се ни су ода зва ли због мо гућ ности пре гла са ва ња.

16. мај: у книн пред згра ду вла де и Глав ног шта ба до шли тен ки сти с два тенка и осам оклоп них тран спор те ра. тражи ли сме њи ва ње Го ра на Ха џи ћа и Ми ле па спа ља.

17.мај: у кни ну бо ра вио ви со ки ко месар за рат не зло чи не ка на ђа нин ви ли јам Фен рик. Био је гост вла де и др жав не коми си је за рат не зло чи не и зло чи не ге ноци да кра ји не.

25.мај: са вет без бед но сти усво јио резо лу ци ју о осни ва њу Ме ђу на род ног су да за бив шу Ју го сла ви ју.

5. јун: сед ни ца скуп шти не кра ји не у пе три њи. рас пра ва о про фа ни са ној теми ује ди ње ња с ре пу бли ком срп ском. Ба рањ ци су тра жи ли сме ну Ми лета паспа ља.

6.јун: Фра њо туђ ман у пе кин гу ре као да је до био са гла сност да се свим средстви ма об ра чу на с „по бу ње ним ср би ма“.

у кни ну, на твр ђа ви, отво ре на из ложба сли ка Ми ли ћа стан ко ви ћа (Ми ли ћа од Ма чве).

19. јун: Фра њо туђ ман при мио ви ше де се ти на ср ба ко ји жи ве у Хр ват ској, пре те жно пен зи о ни са них по ли ти ча ра и ге не ра ла.

у кра ји ни по чео ре фе рен дум о спа јању кра ји не и ре пу бли ке срп ске.

20.јун: у кра ји ни за вр шен ре фе рен дум о при по је њу ре пу бли ке срп ске кра ји не ре пу бли ци срп ској.

23. јун: ис пла ће на пла та вој ни ци ма кра ји не, ко ја је у про се ку из но си ла око 3.500.000 ди на ра (то га да на јед на немач ка мар ка је на цр ној бер зи вредела 900.000 ди на ра).

скуп шти на кра ји не ве ри фи ко ва ла резул тат ре фе рен ду ма.

24. јун: на сви ла ји по ги нуо пу ков ник дра ган тањ га, на чел ник шта ба дал матин ског кор пу са.

у кни ну пред ста вље на књи га пе са ма Ми ће Је ли ћа Гр но ви ћа Крајина – мојасудбина.

28.јун: код цр кве ла за ри це, на дал матин ском ко со ву, цен трал на про сла ва видов да на.

30. јун: са вет без бед но сти усво јио резо лу ци ју 847 о пр о ду же њу ман да та унпро фо ра у Хр ват ској.

2.јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја гра на ти рала об ро вац и ка рин.

14.јул: кор ду на шкоба ниј ски ши но бус код Глине на и шао на под мет ну те про тивтен ков ске ми не. по ги ну ле две осо бе, 14 љу ди те же, а 20 лак ше ра ње но.

15. јул: пот пи сан та ко зва ни ер дут ски спо ра зум. пот пи са ли га – са кра јин ске стра не сло бо дан Јар че вић, ми ни стар ино стра них по сло ва, а са хр ват ске иви ца Му дри нић, ми ни стар са о бра ћа ја и ве за. спо ра зу мом је од ре ђе но да сна ге ун профо ра пре у зму кон тро лу на Ма сле ни ци и пе ру чи.

Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла ко ре ни цу.18. јул: од под мет ну те ми не на глин

ском во до во ду по ги ну ле че ти ри осо бе, ме ђу ко ји ма и ве ли бор Ма ти ја ше вић, бив ши пред сед ник скуп шти не сао краји не.

1. август: кра јин ска ар ти ље ри ја ту кла Ма сле нич ки мост, зе му ник и бра ну перу чу.

4. август: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла ко ре ни цу са око 60 гра на та.

5.август: у Му ља ви (пе тро ва го ра) бора ви ли ра до ван ка ра џић, Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и Мом чи ло кра ји шник.

11.август: про сеч на пла та слу жбе ни ка у вла ди кра ји не би ла је 200.000.000 ди нара (вред ност бок са бо љих ци га ре та).

5.септембар: у кни ну јед но ја је ко штало 30.000.000 ди на ра (на цр ном тр жи шту јед на DM се пла ћа ла 350.000.000 ди на ра).

7.септембар: Хр ват ска ар ти ље ри ја тукла др ниш. уби је но ви ше ци ви ла.

9. септембар: Хр ват ске ору жа не сна ге из вр ши ле агре си ју на срп ска се ла у јужној ли ци (Ме дач ки џеп). уби је но је око 80 ср ба.

10.септембар: Хр ват ска ар ти ље ри ја тукла вој нић, кра јин ска ар ти ље ри ја уз врати ла ва тром на кар ло вац.

12.септембар: кра јин ска вој ска лан сира ла про јек тил зе мља – зе мља у бли зи ну ве ли ке Го ри це.

13. септембар: кра јин ска ар ти ље ри ја ту кла кар ло вац.

14.септембар: на под руч ју вр гин мо ста обо рен хр ват ски ави он МиГ21.

17. септембар: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла око ли ну кни на и Бен ко вац. уби је на два де те та.

18.септембар: Хр ват ска стра на пре дала срп ској стра ни у ли ци ле ше ве 51ог ци ви ла уби је ног у Ме дач ком џе пу.

19.септембар: Хр ват ска те ро ри стич ка гру па на под руч ју Гли не уби ла дво ји цу срп ских бо ра ца.

26.септембар: у ве ли кој кла ду ши прогла ше на ауто ном на по кра ји на за пад на Бо сна. Фи крет аб дић јед но гла сно иза


бран за пред сед ни ка уста во твор не скупшти не.

28. септембар: у Бе о гра ду про мо виса на бро шу ра КрвависептембаруЛици Ми ле да ки ћа и све ми ра по по ви ћа.

али ја изет бе го вић на ре дио уво ђе ње вој не упра ве у за пад ној Бо сни.

Фра њо туђ ман дао ул ти ма тум Ге нерал ној скуп шти ни ун да у ро ку од 48 сати усво ји хр ват ске зах те ве или да се снаге ун про фо ра по ву ку из Хр ват ске.

29. септембар: Ми ле па спаљ из ја вио у Бе о гра ду да је раз го ва рао са сло бо даном Ми ло ше ви ћем и да ће ср би ја бра нити кра ји ну у слу ча ју хр ват ске агре си је.

30. септембар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 869, ко јом је про дужен ман дат ун про фо ра у Хр ват ској и Босни и Хер це го ви ни.

4. октобар: са вет без бед но сти усвојио ре зо лу ци ју 871, ко ја об је ди ња ва све прет ход не ре зо лу ци је.

10.октобар: скуп шти на кра ји не до нела де кла ра ци ју о од ба ци ва њу ре зо лу ције 871.

14. октобар: у кни ну бо ра вио па тријарх па вле. до ма ћин је био Ми лан Ба бић. из кра јин ског по ли тич ког вр ха ни је било ни ко га. на ули ца ма кни на би ло је око 30.000 љу ди.

у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба исто риј ског му зе ја ср би је из Бе о гра да Балкански ратови, ко ју су при ре ди ли Ђор ђе Ми тро вић и вељ ко Ђ. Ђу рић.

16. октобар: скуп шти на кра ји не усвоји ла плат фор му за пре го во ре с Хр ватском. Го ран Ха џић и Ми ле но ва ко вић од би ли да при су ству ју изјавивши да не же ле суд без ар гу ме на та.

22.октобар: у Бе о гра ду Фи крет аб дић и ра до ван ка ра џић пот пи са ли пре кид непри ја тељ ста ва из ме ђу ауто ном не по краји не за пад не Бо сне и ре пу бли ке срп ске.

код оточ ца хр ват ске вла сти ис по ручи ле срп ској стра ни ле ше ве 15 ци ви ла и вој ни ка уби је них у агре си ји на рав не ко та ре.

на пли тви ца ма за се да ла скуп шти на кра ји не. усво јен за кљу чак о по кре та њу од го вор но сти за гу би так Ме дач ког џепа.

2.новембар: у ослу (нор ве шка) пре гова ра ли Го ран Ха џић и Хр во је ша ри нић.

3. новембар: Фра њо туђ ман по ну дио ср би ма „ло кал ну и кул тур ну ауто но ми ју“ у ко та ри ма книн и Гли на.

11.новембар: Хр ват ске сна ге гра на тира ле Бен ко вац. по ги ну ло дво је ср ба, а че тво ро ра ње но.

25.новембар: книн об ле пљен пла ка тима но ве стран ке – срп ске пар ти је со ци јали ста кра ји не (спс).

27. новембар: те ле ви зи ја Бе о град поче ла с ја ком ме диј ском кам па њом у прилог Ми ла на Мар ти ћа.

9. децембар: у кни ну у до му вој ске и ми ли ци је про мо тив ни скуп Ми ла на Марти ћа, кан ди да та за пред сед ни ка ре публи ке.

12. децембар: у кра ји ни одр жа ни први ви ше стра нач ки из бо ри. нај ви ше посла нич ких ман да та осво јио сдс кра ји не. одр жа ни су и из бо ри пред сед ни ка краји не.

Ба би ћев штаб об ја вио да је он до био 51 од сто гла со ва, што је би ло до вољ но да бу де про гла шен за по бед ни ка.

14. децембар: из бор ни штаб Ми ла на Мар ти ћа об ја вио не при зна ва ње ре зулта та из бо ра за пред сед ни ка ре пу бли ке. ре пу блич ка из бор на ко ми си ја при хвати ла при го вор Мар ти ће вог шта ба, по ништи ла из бо ре у осам је ди ни ца и за ка за ла дру ги круг из бо ра.

16. децембар: по сле но ве де но ми наци је ди на ра, ка да је бри са но шест ну ла, јед на DM на цр ном тр жи шту вре де ла 220.000 ди на ра.

23. децембар: ра дио Бе о град на ја вио но ву де но ми на ци ју ди на ра од 1. ја ну а ра 1994. ово га пу та из бри са но је де вет ну ла.

25. децембар: у кар лов цу ми ни ра на згра да Гор њо кар ло вач ке епар хи је.

29.децембар: вла да кра ји не за бра ни ла рад срп ске ртв у кни ну.

ре пу блич ка из бор на ко ми си ја на ја вила дру ги круг пред сед нич ких из бо ра за 23. ја ну ар. на ли сти су кан ди дат сдса кра ји не Ми лан Ба бић и не за ви сни канди дат Ми лан Мар тић.

30. децембар: на цр ном тр жи шту у кни ну јед на DM ко шта ла 1.000.000.000 ди на ра, а у Бе о гра ду тог да на по сле подне пет ми ли јар ди. ин фла ци ја у срЈ про текле го ди не: 1.165 ми ли јар ди.

1994.л.Г.3.јануар: у кни ну по че ла с ра дом те ле

ви зи ја под др жав ном кон тро лом – ка ко би де ло ва ла у при лог Ми ла на Мар ти ћа.

7. јануар: по сле де но ми на ци је највред ни ја нов ча ни ца од 10.000 ди на ра. Јед на DM вре ди 30.000 ди на ра.

кра јин ске сна ге из са ста ва 21. кор дуна шког кор пу са и је ди ни це Фи кре та абди ћа во ди ле же сто ке бор бе са сна га ма петог му сли ман ског кор пу са око пе ћигра да и Ма ле кла ду ше.

10.јануар: по чео са мит на тоа у Брисе лу.

19. јануар: Ми ни стри ино стра них посло ва Хр ва т ске и срЈ Ма те Гра нић и влади слав Јо ва но вић пот пи са ли за јед нич ку из ја ву о отва ра њу ју го сло вен ског представ ни штва у за гре бу и хр ват ског уре да у Бе о гра ду до 15. фе бру а ра.

20.јануар: у кни ну одр жан про мо тив ни скуп Ми ла на Мар ти ћа.

у Гра ча цу на ску пу го во ри ли Ђор ђе Бје го вић и пе тар шкун дрић у ко рист Ми ла на Мар ти ћа. (на Ба ни ји су го во рили Бу ди мир ко шу тић и ра до ван ка раџић, у ву ко ва ру Бра на црн че вић и Мило рад ву че лић.)

23. јануар: одр жан дру ги круг из бо ра за пред сед ни ка кра ји не. по сле сил не ме диј ске по др шке из ср би је, ре пу бличка из бор на ко ми си ја про гла си ла по бе ду Ми ла на Мар ти ћа.

24.јануар: Ју го сла ви ја на ја ви ла уво ђење „су перди на ра“.

1.фебруар: во ји слав ше шељ, пред седник срса, и Ми лан Ба бић, пред сед ник сдса кра ји не, пот пи са ли про то кол о коа ли ци ји.

12.фебруар: у кни ну за се да ла кон ститу тив на скуп шти на кра ји не. за пред седни ка иза бран Бран ко вој ни ца из срса, за пот пред сед ни ке Мар ко атла гић и Милан ер ња ко вић.

28.фебруар: ави о ни на топак та обори ли пет кра јин ских ави о на из над бо санског те ри то ри ја по сле на па да на му слиман ску фа бри ку оруж ја у трав ни ку.

2.март: у ва шинг то ну пот пи сан му слиман скохр ват ски пакт.

6.март: по че ле оштре бор бе у ли ци.17. март: Ми лан Мар тић пред ло жио

Бо ри сла ва Ми ке ли ћа за ман да та ра крајин ске вла де.

18. март: у ва шинг то ну ство ре на Мусли ман скохр ват ска фе де ра ци ја у Бо сни и Хер це го ви ни, а по том кон фе де ра ци ја ове фе де ра ци је с Хр ват ском.

20.март: Фра њо туђ ман из ја вио да су пра ва ср ба у Хр ват ској ис под ни воа поли тич ких пра ва ал ба на ца на ко со ву.

дру гог да на за се да ња кра јин ске скупшти не у кни ну Ђор ђе Бје го вић под нео остав ку.

22. март: у за гре бу, у ам ба са ди ру ске фе де ра ци је, по че ли хр ват скокра јин ски пре го во ри. кра јин ску де ле га ци ју су чини ли сло бо дан Јар че вић, ге не рал Ми ле но ва ко вић и ад ми рал ду шан ра кић.

29. март: Хр ват скокра јин ски пре гово ри у за гре бу за вр ше ни спо ра зу мом о при мир ју.

31. март: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 908 о по ве ћа њу бро ја припад ни ка ун про фо ра и по што ва њу ин тегри те та ре пу бли ке Хр ват ске и Бо сне и Хер це го ви не.

26. април: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 914 о по ве ћа њу осо бља унпро фо ра за 6.500 вој ни ка, 150 вој них посма тра ча и 275 ци вил них по ли ца ја ца.

17.мај: ру ски па три јарх алек сеј други на па ла ма.

20.мај: у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба по кло ње них сли ка чи ји су аутори умет ни ци из ср би је. пред ста вље не и књи ге МанастирКрка сло бо да на Ми ле


у сни ћа и СрпскаКрајина,историјските-мељи и настанак Ми лета да ки ћа, пр ва књи га штам па на у кни ну.

26.мај: у Бе о гра ду пред ста вље на књига СрпскаКрајина,историјскитемељиинастанак Ми лета да ки ћа.

3. јун: Бо ри во је ра шуо, ми ни стар инфор ми са ња кра ји не, упу тио пи смо Мила ну Мар ти ћу у ко јем га оп ту жу је за крше ње уста ва и за ко на о штам пи.

4. јун: у Бен ков цу отво ре на из ло жба ИконописРавнихКотара, ко ју су при реди ли Ми ло рад са вић и ни ко ла ку со вац.

Ми лан Мар тић от пу то вао у Же не ву.8.јун: у кни ну на твр ђа ви пред ста вље

на књи га СветиСпасуЦетини вељ ка Ђури ћа Ми ши не.

9. јун: на из во ру це ти не, не да ле ко од цр кве све ти спас, одр жан на род ни збор и по ста вље на би ста вла ди ке дал ма тинског ни ко ди ма Ми ла ша.

14. јун: Бо ри вој ра шуо, ми ни стар инфор ми са ња, оба ве стио пи смом Ми ла на Мар ти ћа да не ће уче ство ва ти у про то колу то ком при пре ма за бо ра вак аме ричког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та у кни ну.

Гал брајт бо ра вио у кни ну. ср би ма пону дио огра ни че ну ауто но ми ју, што је руко вод ство кра ји не од би ло.

Фра њо туђ ман по се тио са ра је во.ра до ван ка ра џић у Мо скви раз го ва

рао с ан дре јем ко зир је вим, ми ни стром ино стра них по сло ва ру си је.

16. јун: слу жба за ин фор ми са ње крајин ског Мупа из да ла са оп ште ње за јавност о хап ше њу 148 ли ца осум њи че них за ра зна кри вич на де ла, уби ства, пљач ке и кра ђе.

17. јун: у ју тар њим са ти ма у то пу ском уби јен си ни ша лон чар па ра га, ис так нути бо рац кор ду на и ко ман дант је ди ни це цр ни пан те ри.

22. јун: ру си ја пот пи са ла парт нер ство за мир, до ку ме нат ко ји је ини ци ра ла аме ри ка.

28. јун: у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба Солунскифронт.

на дал ма тин ском ко со ву про сла вљен ви дов дан. при су ство ва ло око 7.000 срба. Го во ри ли Ми лан Мар тић и вла ди ка лон гин; по том осве ћен и от кри вен споме ник Српски гуслар, рад ва ја ра Ђор ђа Јо ва но ви ћа.

1.јул: во ђе не те шке бор бе из ме ђу снага петог кор пу са и вој ске Фи кре та аб дића.

2. јул: Хр ват ске вла сти ор га ни зо ва ле сво је из бе гли це да оме та ју рад ун про фора у Хр ват ској.

кра јин ска скуп шти на из гла са ла непо ве ре ње пред сед ни ку окру жног су да книн ри сти Мат ко ви ћу, бли ском са радни ку Ми ла на Мар ти ћа.

4. јул: На пли тви ца ма фор ми ран крајин ски са вез но ви на ра. за пред сед ни ка иза бран да вор лу кач.

15.јул: у за гре бу Фра њо туђ ман до чекао тур ског пред сед ни ка су леј ма на деми ре ла.

18.јул: Хр ват ски пар ла мент усво јио доку мент ко јим тра жи пу ну власт у „ру жи частим зо на ма“.

20.јул: скуп шти на кра ји не рас пра вљала о па ке ту вој них за ко на.

23.јул: у Бе о гра ду фор ми ра на Ју го словен ска удру же на ле ви ца (Јул).

27.јул: ру ски ми ни стар од бра не ге нерал па вел Гра чов по се тио срЈ.

3. август: кра јин ска вла да раз ма тра ла си ту а ци ју која се односи на при ти ске на ср бе у Бо сни. вла да ср би је до ста ви ла улти ма тив но пи смо ру ко вод ству бо сан ских ср ба.

4. август: на пли тви ца ма кра јин ска скуп шти на до не ла од лу ку о ује ди ње њу с ре пу бли ком срп ском – на осно ву ре зулта та ре фе рен ду ма од 21. ју на 1993.

ср би јан ска вла да до не ла од лу ку о пре ки ду свих еко ном ских ве за с ре публи ком срп ском.

5. август: Бо ри слав Ми ке лић из ја вио да је од лу ка кра јин ске скуп шти не о уједи ње њу са срп ском пре у ра ње на.

у кни ну раз го ва ра ли Хр во је ша ринић, Бо ри слав Ми ке лић и Ми лан Ба бић.

16.август: ави он ко ји је во зио оруж је за пети му сли ман ски кор пус обо рен код Ћор ко ва че.

18.август: на ван ред ном за се да њу крајин ске скуп шти не пред сед ник скуп шти не Бран ко вој ни ца дао по др шку ру ко водству срп ске и кри ти ко вао ста во ве и поступ ке ру ко вод ства ср би је.

19.август: сло бо дан Ми ло ше вић примио пред сед ни ке оп шти на Ба ни је, ли ке и кор ду на. том при ли ком из ја вио: „уосталом, за све вас има ов де ме ста.“

26. август: у то пу ском одр жа но са вето ва ње про свет них рад ни ка кра ји не. Гово ри ли и Бо ри слав Ми ке лић и вла ди ка гор њо кар ло вач ки ни ка нор.

скуп шти на ср би је усво ји ла план контактгру пе о Бо сни. зо ран Ђин ђић предло жио скла па ње кон фе де ра тив ног угово ра срЈ и рс.

27. август: у срп ској ор га ни зо ван рефе рен дум о при хва та њу или од би ја њу пла на кон тактгру пе.

скуп шти на ср би је усво ји ла план контактгру пе за Бо сну и Хер це го ви ну.

30. август: у Бо ро ву се лу кид на по ван ми ни стар уну тра шњих по сло ва кра ји не или ја при јић.

1.септембар: у кни ну на твр ђа ви за вршно ве че книн ског по зо ри шног фе стива ла. из ве де на пред ста ва СветиГеоргијеубивааждаху.

7. септембар: у кни ну раз го ва ра ли кра јин ско ру ко вод ство и спе ци јал ни посред ни ци деј вид овен и тор валд столтем берг о отва ра њу ауто пу та.

Глав ни штаб вој ске кра ји не из дао саоп ште ње да ће се ис пи та ти окол но сти уби ства срп ских вој ни ка у Бој ни, не дале ко од ве ли ке кла ду ше.

20.септембар: вла да кра ји не на ја ви ла сме њи ва ње ди рек то ра аген ци је Искре здрав ка Јан ко ви ћа. по кре ну то пи та ње сме не пред сед ни ка скуп шти не Бран ка вој ни це.

2. октобар: у кра ји ни се по ја вио летак с пот пи сом ива на Ми ла са, ми ни стра уну тра шњих по сло ва Хр ват ске, ко јим се срп ски на род по зи ва да при хва ти др жаву Хр ват ску.

4.октобар: на пли тви ца ма по че ло међу на род но са ве то ва ње Развој природ-них,антрополошкихидруштвенихнау-каузападнимсрпскимземљама.

5.октобар: сту пи ле на сна гу од лу ке о де ли мич ном уки да њу санк ци ја Ју го слави ји (отва ра ње бе о град ског аеро дро ма, ли ни ја Бар – Ба ри, кул тур на раз ме на и спорт). у Бе о град сти гао ви та лиј чур кин, иза сла ник ру ског пред сед ни ка.

14.октобар: у то пу ском по чео дво дневни сим по зи јум ге о гра фа и исто ри ча ра из кра ји не, срп ске и Ју го сла ви је Географијаи историја српских земаља, у ор га ни за

ДОГОВОР-ТуђманиЋосић,двапартијскадруга,серукују


ци ји кра јин ског ми ни стар ства про све те. са ор га ни за то ри: Фи ло зоф ски фа кул тет у пе три њи, Ми ни стар ство за ве зе са ср бима из ван ср би је у Бе о гра ду и пред ставни штво вла де кра ји не у Бе о гра ду.

25. октобар: кра јин ска скуп шти на изгла са ла не по ве ре ње пред сед ни ку Бранку вој ни ци. пот пред сед ни ци Ми лан ер ња ко вић и Мар ко атла гић под не ли остав ке. за но вог пред сед ни ка иза бран рај ко ле жа јић, за пот пред сед ни ке Бо рислав Бо гу но вић и Ђор ђе Бо гу но вић.

27.октобар: Бо ри слав Ми ке лић раз гова рао с пред став ни ци ма Хр ват ске на загре бач ком аеро дро му.

1.новембар: у Ба ња лу ци по че ло за седа ње са бо ра срп ске пра во слав не цркве. раз го ва ра ло се о срп ским рас ко лима. осу ђе на бло ка да срп ске.

на би хаћ ком ра ти шту по че ла срп ска кон тра о фан зи ва.

3.новембар: у кни ну пре го ва ра ле деле га ци ја Хр ват ске (Хр во је ша ри нић) и кра ји не (Ми лан Мар тић, Ми лан Ба бић, Бо ри слав Ми ке лић и ге не рал Ми ле нова ко вић).

Хр ват скому сли ман ске сна ге за у зе ле ку прес.

Бо ри вој ра шуо, ми ни стар ин фор ми сања, под нео остав ку.

8. новембар: у за гре бу пре го ва ра ли пред став ни ци Хр ват ске и кра ји не.

10.новембар: за се да ла кра јин ска скупшти на. рас пра вља ло се о пре го во ри ма с Хр ват ском и ре кон струк ци ји вла де.

Ми ни стар уну тра шњих по сло ва или ја при јић оп ту жио мно ге за шверц и крими нал.

сна ге бо сан ских ср ба из би ле у предгра ђе Би ха ћа.

14.новембар: Бо ри слав Ми ке лић прего ва рао с пред став ни ци ма Хр ват ске у загре бу.

16.новембар: на пе тро ву го ру се срушио хе ли коп тер кра јин ске вој ске. по гинуо пи лот, а ко пи лот те шко по вре ђен.

18.новембар: у ву ко ва ру одр жа на седни ца кра јин ске вла де.

19.новембар: кра јин ска скуп шти на на сед ни ци у ву ко ва ру сме ни ла ми ни стра уну тра шњих по сло ва или ју при ји ћа.

са вет без бед но сти из гла сао ре зо лу цију 958, ко јом се на топакту – на захтев унпрофора – да је до зво ла да ту че по ложа је у кра ји ни.

21. новембар: ави о ни на тоа ту кли аеро дром на уд би ни (ави о ни су при пада ли вој ска ма аме ри ке, ен гле ске, Францу ске и Хо лан ди је). по ги ну ли су Бран ко Јер ко вић и дар ко Га ло вић, а те шко рање ни рат ко Бје ло ба ба, Ђу ро егић, Жељ ко узе лац и Жељ ко ива ни ше вић.

22. новембар: вој ни ци с би хаћ ког рати шта упа ли у кан це ла ри је пред сед ни ка оп шти не книн дра ге ко ва че ви ћа и ми

ни стра Ми ла на Ба би ћа и де мо ли ра ли наме штај. свет ске ин фор ма тив не аген ци је ја ви ле да је Би хаћ пред па дом.

23.новембар: у Бе о гра ду раз го ва ра ли сло бо дан Ми ло ше вић, Ја су ши ака ши, спе ци јал ни иза сла ник ге не рал ног се крета ра ује ди ње них на ци ја, и Ми лан Мартић.

25.новембар: ави о ни на тоа бом бардо ва ли ра кет не по ло жа је кра јин ске војске на ша ма ри ци.

Ге не рал вој ске ре пу бли ке срп ске Маној ло Ми ло ва но вић по звао пети му слиман ски кор пус на пре да ју.

26. новембар: ру ски ми ни стар иностра них по сло ва ан дреј ко зир јев код сло бо да на Ми ло ше ви ћа.

29. новембар: Хр ват ски са бор рас прављао о суд би ни Би ха ћа.

1. децембар: у кни ну кра јин ска скупшти на рас пра вља ла о без бед но сној ситу а ци ји и о пре го во ри ма с Хр ват ском (отва ра ње ауто пу та, во до снаб де ва ње, наф то вод и елек тро при вре да).

2.децембар: сна жни ар ти ље риј ски напа ди на ве ли ку кла ду шу. сна ге 21. кор дуна шког кор пу са по др жа ва ју на па де је дини ца Фи кре та аб ди ћа.

сна ге Хвоа на пре ду ју пре ма Бо санском Гра хо ву. Бо сан ски ср би од у ста ли од за у зи ма ња Би ха ћа.

у за гре бу Хр во је ша ри нић и Бо рислав Ми ке лић пот пи са ли спо ра зум о еко ном ској са рад њи.

10.децембар: Хр ват ске сна ге на ста виле на пре до ва ње пре ма Гра хо ву и ви сови ма ди на ре.

14.децембар: то ком прет ход них де сет да на у бол ни цу СветиСава у кни ну допре мље но 240 те шких ра ње ни ка с подруч ја Бо сан ског Гра хо ва. по себ но те шке гу бит ке има ла сту дент ска бри га да.

у кни ну вој ни исто ри чар из Бе о гра да Ми ло рад пре ле вић го во рио о цер ској бици 1914. усле дио кул тур ноумет нички про грам.

17. децембар: Је ди ни це Фи кре та абди ћа, пот по мог ну те од 21. кор ду на шког кор пу са, за у зе ле ве ли ку кла ду шу.

19.децембар: отво рен ауто пут за греб – оку ча ни – ли по вац.

21.децембар: на па ла ма и у са ра је ву бив ши пред сед ник сад Џи ми кар тер у пре го во ри ма из ме ђу срп ске и му слиман ске стра не по сре до вао код срп ске стра не да не уни ште пети му сли ман ски кор пус. у оси је ку у ра ди ће вој ули ци ми ни ра на пра во слав на цр ква. отво рен ауто пут кроз за пад ну сла во ни ју.

25.децембар: Хр ват ска ар ти ље ри ја тукла Бо сан ско Гра хо во.

27.децембар: Ја су ши ака ши од Ми лана Мар ти ћа затражио да с аутопута уклони срп ске сим бо ле.

1995.л.Г.4. јануар: у спли ту Хр ват ска стран ка

пра ва обе ле жи ла 35го ди шњи цу смр ти ан те па ве ли ћа. у вр гин мо сту по че ло уре ђи ва ње ре зи ден ци је Ми ла на Марти ћа.

12. јануар: Хр ват ска от ка за ла го стоприм ство ун про фо ру, за кључ но с 31. мар том 1995. у за гре бу Бо ри слав Ми келић раз го ва рао с Хр во јем ша ри ни ћем.

13. јануар: са вет без бед но сти про дужио су спен зи ју санк ци ја Ју го сла ви ји за на ред них 100 да на.

14.јануар: пе ти му сли ман ски кор пус у кон тра о фан зи ви за у зео се ло кло кот код Би ха ћа.

17.јануар: у еми си ји Хр ват ске те ле визи је ТВпарламент Ма те Гра нић и Гој ко шу шак за пре ти ли кра ји ни.

21.јануар: кра јин ска вла да име но ва ла 27 чла но ва про свјет ног са вје та.

30.јануар: у кни ну бо ра ви ли пред ставни ци пла на Z4 (Za greb4). срп ску страну за сту па ли Ми лан Мар тић, Бо ри слав Ми ке лић, Ми лан Ба бић, ла зар Ма цу ра и рај ко ле жа јић. они су од би ли да при ме план од аме рич ког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та док не до би ју га ран ци је да се ун про фор не ће по ву ћи из Хр ват ске.

Фра њо туђ ман из ја вио да Хр ва ти и ср би у Хр ват ској не мо гу би ти две равно прав не стра не.

1.фебруар: пи тер Гал брајт из ја вио: „Јасно је да ме ђу на род на за јед ни ца не же ли у Хр ват ској ки пар ски син дром.“

8. фебруар: у кни ну ван ред на сед ница кра јин ске скуп шти не о пла ну Z4. на пред лог Ми ла на Мар ти ћа, и уз по др шку Ми ла на Ба би ћа, скуп шти на је апла у зом при хва ти ла став да се план Z4 не узме у раз ма тра ње.

11.фебруар: у кни ну фор ми ра но друштво за ње го ва ње тра ди ци ја осло боди лач ких ра то ва ср би је 1912–1918. за пред сед ни ка иза бран Ми ле да кић, за пот пред сед ни ке Ми лој ко Бу ди мир и свемир по по вић.

15. фебруар: у кни ну одр жа на консти ту тив на сед ни ца про свјет ног са вје та кра ји не.

во ји слав ше шељ, пред сед ник срса, сме нио ра дета ле сков ца, а овај про гласио одва ја ње ра ди ка ла кра ји не од центра ле у Бе о гра ду.

16. фебруар: у до му вој ске кра ји не у кни ну одр жа на про мо ци ја со ци ја листич ке пар ти је ср би је за кра ји ну. из Бео гра да до шли Ми хај ло Мар ко вић, пе тар шкун дрић и сми ља авра мов (сви ро дом из кра ји не). на пи та ње да ли ће Ју го слави ја при зна ти Хр ват ску у ав ној ским грани ца ма, од го во рио је Ми хај ло Мар ковић: „ни ко у ср би ји и срЈ не ма сме ло сти да то учи ни. та кав би од мах мо рао на пусти ти власт.“


20.фебруар: Фор ми ран са вјет на род не од бра не ре пу бли ке срп ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не.

23.фебруар: у Бе лом Ма на сти ру по чео на уч ни скуп Барања - српсказемља. сала де ко ри са на гр бом кра ји не и сли ком сло бо да на Ми ло ше ви ћа. не ко је приго во рио, па је до не тна и сли ка Ми ла на Мар ти ћа.

24.фебруар: пети му сли ман ски кор пус по но во из не на дио Ба ниј це и кор ду на ше на нев ши им те шке гу бит ке: ви ше мр твих, ра ње них и за ро бље них срп ских бо ра ца.

2. март: у кни ну за вр ше но за се да ње кра јин ске скуп шти не на ко јој је за тра жено сме њи ва ње пред сед ни ка вла де Бо рисла ва Ми ке ли ћа.

3.март: Ми лан Мар тић за тра жио смењи ва ње пре ми је ра Бо ри сла ва Ми ке ли ћа оп ту жу ју ћи га за шверц, ко руп ци ју и лично бо га ће ње.

6.март: сло бо дан Ми ло ше вић при мио ру ко вод ство кра ји не.

7.март: Ми лан Мар тић на тв книн рекао да Бо ри слав Ми ке лић мо ра оти ћи.

8. март: у кни ну бо ра ви ли пред ставни ци Ме ђу на род ног три бу на ла за рат не зло чи не.

у кни ну одр жа на сед ни ца кра јин ске скуп шти не. на ја вље не сме не Бо ри сла ва Ми ке ли ћа ни је би ло. иза бра на дво ји ца ми ни ста ра – сло бо дан пе рић за уну трашње по сло ве и дра го ко ва че вић за инфор ми са ње.

10.март: Ми лан Мар тић са звао вр ховни са вјет од бра не. ње го вом по зи ву ни су се ода зва ли Бо ри слав Ми ке лић, преми јер, и ра де тањ га, ми ни стар од бра не. но во и ме но ва ни ми ни стар уну тра шњих по сло ва ни је по зван на сед ни цу јер му је Мар ти ће ва гру па за бра ни ла ула зак у мини стар ство.

12.март: Фра њо туђ ман из ја вио да ће ун про фор и даље оста ти у Хр ват ској.

16. март: Ми лан Мар тић за бра нио да но во и ме но ва ни ми ни стар уну тра шњих по сло ва сло бо дан пе рић ула зи у про стори је сво га ми ни стар ства.

Хр ват ска ар ти ље ри ја отво ри ла ва тру по срп ским по ло жа ји ма ју жно од др ниша.

19. март: ухап шен ми ни стар од бра не кра ји не ра де тањ га, али је убр зо пу штен на сло бо ду.

21.март: у Би је љи ни ор га ни зо ван симпо зи јум на ко јем су уче сто ва ли пред ставни ци му зеј скоар хив ских уста но ва српске, кра ји не и Ју го сла ви је.

30.април: на за гре бач ком аеро дро му Плесо раз го ва ра ли пред став ни ци хр ватске и кра јин ске вла сти. до го во ре но отвара ње ауто пу та за 1. мај.

1.мај: Хр ват ске ору жа не сна ге на па ле за пад ну сла во ни ју (опе ра ци ја Бљесак). ср би кре ну ли у ег зо дус.

тв Бе о град је вест о на па ду об ја ви ла у осам на е стом ми ну ту Дневника у 19.30 ча со ва, по сле из ве шта ја о пр во мај ским про сла ва ма ши ром ср би је.

ар ти ље ри ја вој ске ре пу бли ке срп ске ни је ис па ли ла ни јед ну гра на ту на хр ватске по ло жа је с дру ге стра не са ве.

23.мај: вла сти срЈ де ци осмог раз ре да основ не шко ле из кни на ни су до зво ли ле да пре ђу гра ни цу. основ ци су кре ну ли да се упо зна ју с исто риј ским зна ме ни то стима ср би је.

28.мај: кра јин ска скуп шти на сме ни ла пред сед ни ка вла де Бо ри сла ва Ми ке лића и по др жа ла план ује ди ње ња срп ске и кра ји не, ко ји је из ра ди ла за јед нич ка ко ми си ја.

30.мај: у кни ну за се да ли по сла нич ки клу бо ви, ко ји су пред ло жи ли но вог преми је ра.

ис точ на сла во ни ја, Ба ра ња и за падни срем фор ми ра ли ко ор ди на ци ју. за пред сед ни ка иза бран Го ран Ха џић. циљ: от це пље ње од кра ји не.

1. јун: у кни ну пре и ме но ван дом пензи о не ра. но во име: Хо тел Спас.

у Би је љи ни са ста нак нај ви ших ру ковод ста ва срп ске и кра ји не. раз го ва ра ло се о ује ди ње њу. обе де ле га ци је ис ти цале по тре бу за хит ним ује ди ње њем, али је иза то га до шло до на глог обр та ди скуси је и рас по ло же ња.

у кни ну за вр ше но пре у ре ђе ње зграде гим на зи је у ре зи ден ци ју пред сед ника ре пу бли ке.

2. јун: Бо сан ски ср би код Ба ња лу ке обо ри ли аме рич ки ави он Ф16.

4. јун: по че ла хр ват ска офан зи ва на сек тор ди на ре.

5.јун: на род из ци вља на и це ти не избе гао у книн.

Хр ват ске сна ге за у зе ле цр ни луг, неда ле ко од Бо сан ског Гра хо ва.

6. јун: у кни ну ко ман дант ун про фо ра Бер нар Жан ви је раз го ва рао с пред ставни ци ма вој ске кра ји не.

12. јун: Ми лан Ба бић од ре ђен за манда та ра кра јин ске вла де.

16.јун: кра јин ска скуп шти на јед но гласно од лу чи ла да се ује ди ни са срп ском.

18. јун: екс пло ди рао вој ни ави он при сле та њу на аеро дром у уд би ни.

19. јун: но ви ко ман дант кра јин ске вој ске ге не рал Ми ле Мрк шић мо би лисао све шо фе ре за по сле не у ми ни старстви ма кра ји не. у ср Ју го сла ви ји у то ку ма сов на мо би ли за ци ја ср ба кра јин ског по ре кла. њих ви ше хи ља да укљу че но у вој ску. са мо на слуњ ском по ли го ну нала зи се око 3.000 ових љу ди.

20. јун: карл Билт пре у зео функ ци ју деј ви да ове на, ко ји је под нео остав ку због не прин ци пи јел них по сту па ка ме ђуна род не за јед ни це на Бал ка ну.

28. јун: на ви дов дан на вој ном по лиго ну код слу ња фор ми ран кор пус специ јал них на мје на вој ске кра ји не. нај снажни је на о ру жа ње из оста лих је ди ни ца из дво је но је за ову вој ну фор ма ци ју. корпус де фи ло вао пред чел ним лич но сти ма и пред ви ше хи ља да по се ти ла ца.

30. јун: Ге не рал рат ко Мла дић из ја вио да је два че ка су срет с нем ци ма у Бо сни.

3. јул: Ми лан Мар тић при мио у кни ну кар ла Бил та и тор вал да стол тем бер га.

4.јул: за ка за на ван ред на сед ни ца крајин ске скуп шти не у Мир ков ци ма. у општи ни двор про гла ше но рат но ста ње.

ун про фор упо зо рио на го ми ла ње хрват ске вој ске на лич ком и дал ма тин ском ра ти шту. при ме ће но го ми ла ње хр ватске вој ске на ди на ри.

Милан Мар тић при мио пред сед ни ке по ли тич ких стра на ка у кра ји ни.

5. јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла Босан ско Гра хо во.

6.јул: у кни ну на твр ђа ви отво ре на 13. книн ска ли ков на ма ни фе ста ци ја.

11. јул: вој ска срп ске за у зе ла сре брени цу.

Хр ват ска вој ска за у зе ла пла ни ну шатор у за пад ној Бо сни.

12. јул: кра јин ска скуп шти на ни је одржа на у Мир ков ци ма јер је по је ди ним посла ни ци ма оне мо гу ћен улаз у ис точ ну сла во ни ју.

Бо ри слав Ми ке лић оштро кри ти ко вао Ми ла на Ба би ћа због сма њи ва ња бро ја ми ни ста ра. Ми ке ли ћ изјавио да је то била кон цен тра ци ја вла сти у кру гу кни њана. на кам па њу ује ди ње ња са срп ском он гле да као на ба ца ње пра ши не у очи на ро ду – да се при кри је сра мо та па да за пад не сла во ни је.

13. јул: Му сли ман ске сна ге петог корпу са упа ле иза срп ских по ло жа ја на слуњ ском под руч ју и уби ле јед ног ср бина, а за ро би ле сед мо ри цу.

14.јул: на Ба ни ји уби јен ни ко ла ве лебит, де ви зни ин спек тор Ми ни стар ства фи нан си ја кра ји не.

18.јул: по ли ци ја у вој ни ћу хап си ла дезер те ре и упу ћи ва ла их на по ло жа је на ди на ри.

20.јул: Хр ват ска за пре ти ла на па дом на кра ји ну ако ср би угро зе Би хаћ.

22. јул: по ги ну ла че тво ри ца бо ра ца Једанаесте кор ду на шке бри га де у бор би с пе тим му сли ман ским кор пу сом.

Фра њо туђ ман и али ја изет бе го вић, под при ти ском сада, у спли ту пот пи сали про то кол о са рад њи.

25. јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја сна жно ту кла Бо сан ско Гра хо во. ви ше мр твих и ра ње них.

у за гре бу одр жа на ван ред на сед ни ца са бо ра, то бо же због ре ба лан са бу џе та.

са зва на ван ред на сед ни ца кра јин ске скуп шти не за 27. јул у то пу ском.


у ве ли кој кла ду ши до нета од лу ка да се убр зо про гла си ре пу бли ка за пад на Бо сна.

Хр ват ске сна ге из не на ди ле ср бе на ди на ри и уби ле че тво ри цу срп ских бора ца, а сед мо ри цу ра ни ле.

Ме ђу на род ни суд за рат не зло чи не у Ха гу по ди гао оп ту жни це про тив ра до вана ка ра џи ћа, рат ка Мла ди ћа и Ми ла на Мар ти ћа.

атиф ду да ко вић, ко ман дант петог мусли ман ског кор пу са, из ја вио да Би хаћ не ће па сти.

26. јул: у кни ну на твр ђа ви пред стављен но ви број ли ста ВојскаКрајине.

Же сто ке бор бе око Бо сан ског Гра хова.

у дал ма тин ском кор пу су кра јин ске вој ске про гла ше на оп шта мо би ли за ци ја.

Фи крет аб дић про гла сио ре пу бли ку за пад ну Бо сну.

27. јул: Хр ват ске сна ге за у зе ле Бо санско Гра хо во.

кра јин ска скуп шти на у то пу ском изабра ла но ву вла ду, ко ју је са ста вио Милан Ба бић.

Хр ват ске сна ге овла да ле под руч јем Гла мо ча.

30.јул: па три јарх па вле бо ра вио у Глини, где је слу жио па ра стос жр тва ма усташког зло чи на 1941, а по том осве штао спо менпло че на ко ји ма су укле са на 1.564 име на ср ба уби је них у цр кви. затим от пу то вао у книн.

Гра ђа ни кни на то пло по здра ви ли до лазак „ка пе та на“ дра га на.

у кни ну Ја су ши ака ши пре го ва рао с ру ко вод ством кра ји не.

у кни ну ге не рал рат ко Мла дић одр жао кон фе рен ци ју за штам пу.

Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла се ло стр мицу, не да ле ко од кни на.

ра до ван ка ра џић на ре дио кон тра офан зи ву на Гра хо во и Гла моч, под ко мандом ге не ра ла Ма ној ла Ми ло ва но ви ћа.

1.август: пред став нич ки дом сад изгла сао од лу ку о уки да њу ем бар га на увоз оруж ја бо сан ским му сли ма ни ма.

Хр ват ски ра дио об ја вио ла жну вест да су „по бу ње ни ср би ар ти ље ри јом ту кли Го спић“.

Му сли ман ски пети кор пус уни штио три тен ка кра јин ске вој ске, а је дан тенк за ро био.

2. август: на ја вље ни пре го во ри деле га ци ја Хр ват ске и кра ји не у Же не ви. Фра њо туђ ман усло вио пре го во ре пушта њем наф то во да и пру ге пре ко кни на.

кра јин ска вла да од ре ди ла Ми ли воја вој но ви ћа да у Же не ви пре го ва ра с хр ват ском стра ном. Ми лан Мар тић одре дио сво је пре го ва ра че ко ји ће с мини стром ино стра них по сло ва во ји но вићем пу то ва ти у Же не ву: или ју при ји ћа, са вет ни ка пред сед ни ка ре пу бли ке, ге

не ра ла Ми лу но ва ко ви ћа и ла за ра Мацу ру, пред сед ни ка од бо ра за ме ђу народ не од но се скуп шти не кра ји не.

Глав ни штаб кра јин ске вој ске де манто вао ве сти хр ват ског ра ди ја о гра нати ра њу Го спи ћа. на ве че хр ват ска те леви зи ја об ја ви ла оп шту опа сност за град кар ло вац.

3.август: Хр ват ска те ле ви зи ја ан ке ти рала хр ват ску јав ност о на па ду на кра ји ну. за на пад се опре де ли ло 73 од сто ан ке ти раних.

за 10 са ти за ка за ни хр ват скосрп ски пре го во ри у Же не ви, уз по сред ни штво тор вал да стол тем бер га.

4. август: у 5 са ти хр ват ске ору жа не сна ге на па ле кра ји ну. Би ла је то опе ра ција под ши фро ва ним име номОлуја.

Фра њо туђ ман упу тио по зив ср би ма да се пре да ју.

из Једанаесте кор ду на шке бри га де по ги ну ла че тво ри ца бо ра ца.

Хр ват ски ави он ту као спо ме ник на пе тро вој го ри, али ци ље ве ни је по годио.

ср би јан ски ме ди ји ни су об ја ви ли да је Хр ват ска на па ла кра ји ну.

Ми лан Ба бић из Бе о гра да ви ше пу та по зи вао Ми ла на Мар ти ћа да не ра ке тира за греб.

Ми лан Мар тић пот пи сао акт о по влаче њу из кра ји не под на сло вом Одлучу-јемо.

5.август: у 12.30 хр ват ске ору жа не снаге без бор бе ушле у книн.

срп ски ме ди ји лан си ра ли ла жне вести о на па ду на оси јек и вин ков це и о за у зи ма њу се ла ну штар.

6.август: ср би јан ски ме ди ји ис ти ца ли су коб ка ра џи ћа и Мла ди ћа, а шту ро изве шта ва ли из кра ји не при кра ју ин форма тив ног про гра ма. све ра диоста ни це у ср би ји еми то ва ле за бав ни про грам.

Бор ци Једанаесте кор ду на шке бри гаде на пре до ва ли у прав цу кар лов ца.

Без зна ња шта ба кор ду на шког кор пуса, ор кан пре ба чен у срп ску пре ко моста из ме ђу дво ра и Бо сан ског но вог.

кроз срп ску ко ло не, у ко ји ма је око 250.000 из бе глих кра ји шни ка. по сле пре ла за у ср би ју ко ло не су по средством по ли ци је усме ра ва не пре ма косо ву.

7.август: у то пу ском одр жан са ста нак шта ба 21. кор ду на шког кор пу са и представ ни ка ци вил ног и по ли циј ског сек тора.

Хр ват ски ге не рал пе тар сти пе тић позвао ко ман дан та кор ду на шког кор пу са пу ков ни ка че ду Бу ла та и за тра жио без услов ну ка пи ту ла ци ју.

9.август: не да ле ко од Гли не пот пи сана пре да ја 21. кор ду на шког кор пу са. доку ме нат су пот пи са ли хр ват ски ге не рал пе тар сти пе тић, ми ни стар уну тра шњих по сло ва то шо па јић, пу ков ник че до Булат, ко ман дант кор ду на шког кор пу са, и пот пу ков ник дра ган ко ва чић, ко мандант Једанаесте кор ду на шке бри га де.

10.август: Бо рис Јељ цин при мио слобо да на Ми ло ше ви ћа у Мо скви.

12.август: Хр ва ти из око ли не Ба ња луке упу ће ни да на се ле Ба ни ју и кор дун. ин тен зив но на се ља ва ње вр гин мо ста и вој ни ћа по че ло 17. ав гу ста.

12. новембар: у ер ду ту пот пи сан основ ни спо ра зум о обла сти ис точ не сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма. пот пи сни ци: Хр во је ша ри нић и Ми лан Ми ла но вић. овај до ку ме нат пот пи са ли и пи тер Гал брајт, ам ба са дор сад у Хр ватској, и тор валд стол тем берг, по сред ник ује ди ње них на ци ја.

21.новембар: у деј то ну, сад, по стиг нут оп шти оквир ни спо ра зум за мир у Бо сни и Хер це го ви ни, ко ји је пот пи сан у па ри зу 12. де цем бра. у ње му се ни је го во ри ло о суд би ни ре пу бли ке срп ске кра ји не и проте ра ном срп ском на ро ду.

ИзбегличкаколонаСрбаизСрпскеКрајине


По сле под не смо по се ти ли лу ци ју, ду гого ди шњу Ја дран ки ну при ја те љи цу, не ка да шњу ко ле ги ни цу с по сла.

она је са му жем па влом и дво је де це ста но ва ла у бли зи ни, та ко ђе на бу ле ва ру. лу ци ја је би ла ве о ма ин те ли гент на, снажна же на, ра ди ла је у из во зној фир ми, „чисто крв на” Хр ва ти ца, са вр ше но је го во ри ла не мач ки, ен гле ски и ита ли јан ски. она је наред них го ди на по ста ла мој нај ва жни ји „инфор ма тор” у за дру, јер је раз ми шља ла ве ома по ли тич ки, мир но и пре ци зно, уме ла је да об у хват но и ве ро до стој но из ло жи сво је ми сли, осим то га би ла је ве о ма сим па тична. (умр ла је кра јем де ве де се тих го ди на, до кра ја смо оста ли у бли ској ве зи.) ис по стави ло се да је па вле ме ша ви на све га што у Ју го сла ви ји по сто ји: је дан де да Хр ват, други ср бин, јед на ба ка, ако се до бро се ћам, цр но гор ка, дру га Бо сан ка. не ко ли ко неде ља ра ни је из гу био је по сао, уз из ри чи то об ја шње ње да у пред у зе ћу од тог тре нут ка мо гу да ра де са мо пра ви Хр ва ти. ње го вом ше фу је, на вод но, ипак би ло не при јат но што га је из ба цио с по сла.

на ши раз го во ри су се на рав но во ди ли око по ме ну тих ин ци де на та. лу ци ја и па вле су су штин ски по твр ди ли сли ку ко ју сам у ме ђу вре ме ну ство рио, али су јој при до дали и мно штво де при ми ра ју ћих по је ди ности.

Јед на од њих чи ни ми се вред на по ме на. оне ве че ри, по сле спро ве де ног не де ла, у за дру је пре ко ра ди ја и пу тем ин тен зив не усме не про па ган де пу ште на вест да следе ће но ћи цео град има да ту гу је за хр ватским по ли цај цем уби је ним у Би би њу. ка да пад не ноћ сва ко мо ра да оста не код ку ће, да се мо ли за по ли цај ца и за сло бод ну Хрват ску и да у знак ту ге на сва ки про зор, на сва ки бал кон ста ви јед ну упа ље ну све ћу. то би тре ба ло, ка ко је лу ци ја ре кла, да буде знак сва ке по ро ди це да се це ла те рори стич ка ак ци ја одо бра ва, а исто вре ме но и упо зо ре ње сви ма ко ји се са овим зло чином не сла жу.

те но ћи су се те ле фо ни уси ја ли, при јате љи и су се ди су зва ли и до ла зи ли. лу ција ни је успе ва ла да се одво ји од те ле фо на. Јед ни су зва ли и ин си сти ра ли да се све ће оба ве зно по ста ве; све то ни је ни ка ква шала, већ слу жи иден ти фи ко ва њу оних од ко јих се мо гу оче ки ва ти те шко ће, не ка врста утвр ђи ва ња ма њи не. ко не уче ству је у то ме, тај се ја сно де кла ри ше као не прија тељ хр ват ског на ро да и сто ји очи глед но у са ве зу са не при ја те љем а ка ко ће та кви не при ја те љи про ћи, то је да нас цео град мо гао да ви ди. дру ги су, пак, про те сто ва ли ка ко је све то јед на бу да ла шти на ко ја се не сме по др жа ти, и на да ли се или зах те ва ли да не бу ду оста вље ни на це ди лу. као да је реч о пра вој за ве ри, пре ко те ле фо на су се чи та ли чи та ви спи ско ви име на ка ко би се утвр ди ло ко све не ће уче ство ва ти, ко ко га тре ба још да на зо ве.

лу ци ја и па вле су од по чет ка од лу чи ли да не па ле ни ка кве све ће. не ће се ваљда по и сто ве ћи ва ти са овим лу ди лом. али при ти сак је по стао огро ман. лу ци ји на мајка зва ла је без број пу та, пла ка ла и ур ла ла пре ко те ле фо на јер је лу ци ја од би ја ла да по ста ви све ће. онај ко у том тре нут ку ни је те ле фо ни рао, или са су се ди ма рас пра вљао на сте пе ни шту, тај је ста јао на про зо ру и зурио у су сед не ку ће. сву да су го ре ле све ће и би ло их је све ви ше. Мо гли су се ви де ти одре ди по сма тра ча ко ји су па тро ли ра ли улица ма, тра жи ли по гле ди ма про зо ре, бро јали спра то ве, пра ви ли бе ле шке очи глед но са ци љем да утвр де ко ста ну је иза про зо ра без све ћа. у ме ђу вре ме ну, при ја те љи би по дру ги пут зва ли, по вла чи ли сво ју, пре са мо сат вре ме на, пр ко сно да ту реч гра ђан ске хра бро сти, и скру ше но при зна ва ли да су са да ипак упа ли ли све ћу.

из не на да се он да на вра ти ма по ја ви ла лу ци ји на мај ка сва за пе ну ша на од бе са, с па ко ва њем све ћа ис под ру ке. „из дра ла се на ме не да се од мах но сим у Бе о град пре не го што и де ца стра да ју. и та ко се до го дило да су и код нас го ре ле све ће. ни сам је

мо гао за у ста ви ти. Једи но да сам је убио пред де цом”, ис причао ми је па вле стиде ћи се. „од та да мо јим срп ским при ја те љи ма нисам мо гао да погле дам у очи, оста вио сам их на це ди лу.”

лу ци ја и павле, ко ји ме, уз гред бу ди ре че но, не коли ко пу та ла ко по ту као у ша ху, пре до чи ли су ми уз мно штво де та ља ка кав су стра ховит при ти сак вр ши ли хр ват ски ме ди ји, пре све га те ле ви зи ја, али и ве ћи на но ви на, на све ко ји су још увек ве ро ва ли у ју го сло венску иде ју, од но сно у ми ран за јед нич ки живот свих ју жних сло ве на. ни је ми про макло да је, где год сам оти шао, био укљу чен те ле ви зор да се на екра ну без пре стан ка ви део туђ ман. али ни сам на рав но раз у мео ни реч, док је Ја дран ка нај че шће од би ја ла да ми не што пре ве де. ре кла је да не же ли и да не мо же то ви ше да гле да и слу ша.

не ћу са да ви ше ула зи ти у то шта ми је све лу ци ја при ча ла, о хај ци про тив све га што је ју го сло вен ско, о ве ли ча њу све га хр ват ског, о ди рект ном стра ху ко ји су хр ват ски ср би мо ра ли да осе те ка да би на слу жбе ној хрват ској др жав ној те ле ви зи ји чу ли хр ват ске вој ни ке у уни фор ми ка ко пре те: „Хо ће мо да ви ди мо ка ко пр шти срп ска крв”, речју о не скри ве ној ре не сан си уста штва ко ја се, по лу ци ји ним ре чи ма упра во до га ђа ла и ко ју сам у ме ђу вре ме ну и кроз вла сти те до жи вља је мо гао са свим до бро да на слутим. прет по ста вљам да се то мо же ла ко зами сли ти и без на во ђе ња да љих де та ља.

Курт Ке пру нер, Пу то ва ња у зе мљу ра то ва, ИК

Прометеј, Нови Сад, 2003, 44-47

ОЛ

УЈА Курт Кепрунер

ДоживљајиједногстранцауЈугославији

Лу ци ја или Све ћа у про зо руНе ћу са да ви ше ула зи ти у то шта ми је све Лу ци ја при ча ла, о хај ци про тив све га што је ју го сло вен ско, о ве ли ча њу све га хр ват ског, о ди рект ном стра ху ко ји су хр ват ски Ср би мо ра ли да осе те ка да би на слу жбе ној хр ват ској др жав ној те ле ви-зи ји чу ли хр ват ске вој ни ке у уни фор ми ка ко пре те: „Хо ће мо да ви ди мо ка ко пр шти срп ска крв”, реч ју о не скри ве ној ре не сан си уста штва ко ја се, по Лу ци ји-ним ре чи ма упра во до га ђа ла и ко ју сам у ме ђу вре ме ну и кроз вла сти те до жи вља-је мо гао са свим до бро да на слу тим


Про гра ми ра но по ни шта ва ње де ла српског на ро да (и нај ве ћи ег зо дус јед ног на ро да у евро пи по сле дру гог свет ског

ра та) за вр ше но је у пе ри о ду из ме ђу 2. и 5. ав гу ста 1995. л. Г, ка да је хр ват ска вој ска освоји ла те ри то ри ју ре пу бли ке срп ске кра ји не.

та ко је ци ви ли за циј ско вар вар ство себи из но ва до де ли ло уло гу во де ћег ар би тра у по ли тич кој прак си, по спе ше но пре свега ин те ре си ма (аме рич коевроп ска ко али ци ја) и ре ви та ли зи ра ним исто риј ским ана хро ни змом (ва ти кан ски хо ло ка уст). ин те рес сада је на ла гао за ла га ње за нека да шње ти то и стич ке ре пу бли ке (по тради ци ји ри мо ка то лич ке ре ги је), ко је су се у про це су се це си је из дво ји ле из Ју го сла вије (Хр ват ска и сло ве ни ја), пре све га због ва ти кан ског па тер на ли зма ових ре ги ја, а сход но ва жној уло зи ва ти ка на у гло балном про це су рас па да ко му ни зма.

по ли тич ки ин те рес је на ла гао и фа вори зо ва ње ује ди ње не не мач ке, као те мељне си ле спро во ђе ња аме ри ка ни за ци је евро пе. то је и раз лог што је не мач ка (ка ко то ис ти че фран цу ски ге не рал Pi er reMa rie Gal lo is у књи зи Lesoleild`Allahaveuglel`Oc-cident,1995) у рас пар ча ва њу Ју го сла ви је има ла опе ра тив ни за да так. шта ви ше, у оба свет ска ра та Хр ва ти и сло вен ци су били са ве зни ци са не мач ком; у оба свет ска ра та ср би су за ми ли тант ни гер ма ни зам пред ста вља ли не са ло мљив сло бо дар ски дух ко ји је по ни зио не мач ку им пе ри јалну од ма зду. не мач ка, та ко, по куша ва да у ми ру (еко ном ским и по ли тич ким прести жом) до би је све оно што ни је мо гла у свет ским ра то ви ма. она европ ској за једни ци диктира услове по свим пи та њи ма, па та ко и слу ча ју при зна ва ња Хр ват ске и сло ве ни је. по сто ји и до дат ни, тра у матскоисто риј ски раз лог ин те ре са не мачке по ли ти ке за Бал кан: осва ја ње ис то ка (Drang nach Osten). не сум њи во, аме рич ко не сна ла же ње у „бал кан ском лон цу“ после ди ца је осла ња ња по ли ти ке на не мачку, ко ја има сво је исто риј ске ин те ре се на

Бал ка ну, па је аван ту ра аме рич ког но вог свет ског по рет ка до при не ла ком про ми таци ји вла да ју ће аме рич ке ад ми ни стра ци је, уни жа ва њу пре то ри јан ских ун и фа во риза ци ји де мо крат ског ху ма ни сте с би чем, а ни ка ко ре ша ва њу бал кан ског, од но сно срп ског пи та ња.

не ма ње, ва ти кан, ко ји цео бал кански про стор тре ти ра као Ју жни или рик и римока то лич ку ди ја це зу, у рас пар ча ва њу Ју го сла ви је је уви део мо гућ ност ства рања соп стве ног по ли тич ког ка пи та ла. зато је ва ти кан – уз сва па то ло шка кр ше ња људ ских пра ва пре ма ср би ма у Хр ватској – при знао но ву но во у ста шку (фа шистич ку) по ли ти ку хр ват ског пред сед ни ка Фра ње туђ ма на, ина че ко му ни стич ког ге не ра ла. по ли ти ка ри мо ка то лич ке ор гани за ци је ве ко ви ма је вр ши ла те рор над пра во слав ним ср би ма, а у дру гом светском ра ту бла го си ља ла ге но цид над српским ста нов ни штвом (оп шир ни је о то ме у књи зи из 1987. The Vatican`s holocaust, Avro Man hat tan). не мач ки ге не рал Ul rich von Has sel сма тра да је у не за ви сној држа ви Хр ват ској (1941–1944) по стра да ло на нај бе сти јал ни ји на чин 1,8 Mil li o nen Ser ben. звер ске зло чи не по чи ни ле су хрват ске уста ше са мо стал но или као уста ше римока то лич кому сли ман ске ко а ли ци је (Хр ва ти и му сли ма ни из Бо сне). то је разлог због ког ру долф Ј. ри мел ндХ сматра најгеноциднијом творевином (Power, Ge-nocideandMassMurder, Was hing ton Uni versity, Jo ur nal of pe a ce Re se arch, vol. 31, No 1.1994. pp110).

Же сто ком про зе ле ти зму ср би су перма нен то из ла га ни још од вре ме на па поце за ри стич ких пре тен зи ја да се хри шћанска евро па пре тво ри у ри мо ка то лич ку евро пу. сход но та квом про гра му, са бор у Франк фур ту је 794. осу дио од лу ке седмог ва сељн ског са бо ра, а 809. са бор у ахе ну дог ма ти зу је је ре ти ке. исто риј ска пра восла во фо би ја и ср бо фо би ја ри мо ка то личке ор га ни за ци је је ди ни је раз лог што је

и у ра ту Хр ва та про тив ср ба 1991–1995. па па имао од лу чу ју ћу уло гу. о тој са време ној „ка то лич кој ак ци ји“ до ку мен то ва но све до чи фран цу ски пу бли ци ста Jacques Merlino у књи зи LesvertigesYougoslavessortpastoutesbonnesadire (1993).

Ме ђу на род на за јед ни ца је на прин ципи јел но не прин ци пи је лан на чин ре шава ла пра ва ср ба, и то јед но стра ном поли ти чком ме то до ло ги јом: пр во се ср би до ве ду у си ту а ци ју да при хва те спо ра зум ко ји га ран ту је њи хо ва пра ва, а по том Међу на род на за јед ни ца тај исти споразум деструира. то се до го ди ло са вен со вим пла ном у ре пу бли ци срп ској кра ји ни, то се по на вља са деј тон ским спо ра зу мом у ре пу бли ци срп ској.

Хро но ло ги ја по ли тич ког жи во та ре публи ке срп ске кра ји не нај бо ље ће илустро ва ти фар сич ну и вол шеб ну по ли ти ку ме ђу на род не за јед ни це у ре ша ва њу ју госло вен ске кри зе.

на про сто, по ли тич ки ин те рес је на лагао по ни шта ва ње пра ва срп ског на ро да у две ма ре пу бли ка ма бив ше Ју го сла ви је (Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на), чи је су ко му ни стич ке и ад ми ни стра тив не гра нице зе мље за па да при хва та ла као др жа вотвор не гра ни це римока то лич ког на ро да у Хр ват ској и му сли ман ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни. по себ но је Бо сна предста вља ла, и пред ста вља ва жно упо ри ште аме рич ке спољ не по ли ти ке. на и ме, сад су убла жа ва ле сво ју ри гид ну по ли ти ку спрам ли би је, ира ка и, де лом, ира на (па та ко и пе ри фе ри зи ра ле сво ју по др шку изра е лу – моћ ном ан ти му сли ман ском поли го ну) фа во ри зу ју ћи Бо сну, то јест пот пома жу ћи му сли ман ски фун да мен та ли зам. Ме ђу тим, исто риј ски ана хро ни апе ти ти рим ске па пи стич ке ор га ни за ци је и по лити ка ин те ре са до ве шће евро пу и сад у кон фрон та ци ју бу ду ћи да европ ске др жаве не те же ма кар и кон тро ли са ној исла миза ци ји де ла сво га кон ти нен та.

ОЛ

УЈA Пре драг Р. Дра гић Ки јук

Ани хи ла ци ја Ср ба: Ка ко је уни ште на Кра ји на По ли тич ки ин те рес је на ла гао по ни шта ва ње пра ва срп ског на ро да, у две ма ре пу-бли ка ма бив ше Ју го сла ви је (Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на), чи је су ко му ни стич ке и ад ми ни стра тив не гра ни це зе мље За па да при хва та ла као др жа во твор не гра ни це ка то лич ког на ро да у Хр ват ској и му сли ман ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни


2.аме рич ки ам ба са дор во рен ци мер ман

(War ren Zim mer man) од го вор ност за кризу у Ју го сла ви ји при пи су је ср би ји иако је „по че так ра та“ и кри зе, по ре чи ма лор да ка ринг то на (lord Carrington), об зна ни ла Хр ват ска до но ше њем но вог уста ва „потпа љу ју ћи бу ре ба ру та“.

да је бри тан ски ди пло ма та и ко ор ди натор Ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји (на пред лог 12 зе ма ља европ ске за јед нице од 3. септембра 1991) у пра ву, по тврђу је чи ње ни ца да су ср би, ко ји ви ше од ми ле ни ју ма жи ве на те ри то ри ји са да шње Хр ват ске, но вим уста вом Хр ват ског са бора (за греб, 22. децембар 1990) ста вље ни у по зи ци ју на ци о нал не ма њи не.

Хр ват ска је уста вом ре пу бли ке Хр ватске про гла ше на „на ци о нал ном др жа вом хр ват ског на ро да“. то је иза зва ло та лас револ та срп ског ста нов ни штва и, с об зи ром на пре те ће при пре ме ге но ци да над ср бима, по сле дич но усло ви ло ства ра ње ре публи ке срп ске кра ји не.

Хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман (1921) ин те лек ту ал но је ста сао на ра дови ма та ко зва них „хр ват ских пра ва ша“ и те о ре ти ча ра не за ви сне др жа ве Хр ватске, па ни је чуд но што је ње го ва стран ка (Хдз – Хр ват ска де мо крат ска за јед ни ца), по сег ла за по ни шта ва њем пра ва срп ског на ро да. од лу ке Хр ват ског са бо ра из 1867. го ди не (да је „на род срб ски с хр ват ским на ро дом исто ве тан и рав но пра ван“) као и де кла ра ци ју о пра ви ма на ро да и Гра ђана „зе маљ ског ан ти фа ши стич ког ви је ћа на род ног осло бо ђе ња Хр ват ске“ (завноХ, 1944, чи ји је пр ви члан по твр ђу је да су „хр ват ски и срп ски на род у Хр ватској би ли пот пу но рав но прав ни“) вла дају ћа стран ка Хдз је по пу но ану ли ра ла. но вим (1990), та ко зва ним Бо жић ним уставом, „пот па ље но је бу ре ба ру та“ јер је проу ста шка стран ка Фра ње туђ ма на адак тира ла од ред бе по ме ну те де кла ра ци је ко је су ушле у све уста ве ре пу бли ке Хр ват ске од 1947. до 1990.

та кву, ул тра на ци о на ли стич ку вла ду подр жа ла је, међутим, ме ђу на род на за јед ница, па је сва сле ду ју ћа ет нич ка чи шће ња ха де зе ов ске вла сти пре ћут ки ва ла. шта више, ме ђу на род на за јед ни ца је при зна ла и ко му ни стич ке гра ни це не ка да шњих ју госло вен ских ре пу бли ка (де кла ра ци јом о Ју го сла ви ји, у Ха гу 18. октобра 1991), те је за то пи та ње ср ба у Хр ват ској (на ме ђу народ ној кон фе рен ци ји у Ха гу ко ја је по че ла 7. августа1991. и би ла по све ће на Ју го слави ји) рас по ре ђе но у де ло круг пот ко ми тета за на ци о нал не ма њи не. тако је хр ватском пред сед ни ку Фра њи туђ ма ну омогу ће но да спро ве де за вр шну ани хи ла ци ју срп ског на ро да у са да шњој Хр ват ској.

да бо ме, уз по моћ ме ђу на род не за једни це – о нов цу за на бав ку оруж ја Хр ват ске вој не од бра не од лу чу је нил Ха рис у америч кој ам ба са ди у Бо ну иако у Хр ват ској ни је угро жен хр ват ски, већ срп ски на род. Фра њо туђ ман ни је крио сво је на ме ре (24. фебруара 1990. је, као пред сед ник странке Хдз, из ја вио да „не за ви сна др жа ва Хрват ска ни је би ла са мо пу ка кви слин шка твор ба и фа ши стич ки зло чин, већ и из раз по вје сних те жњи хр ват ског на ро да“, као што ни је крио ни сво ја уве ре ња – у књизи Беспућаповјеснезбиљности (1990) овај ква зи и сто ри чар је отво ре но за сту пао анти се ми ти зам, што ће на ка сни јим по литич ким про мо ци ја ма ис ко ри сти ти за лидер ску кри ла ти цу: „по но сан сам што мо ја же на ни је ни срп ки ња ни Жи дов ка.“

но ва хр ват ска др жа ва је од мах пре у зела сим бо ле ра ни је ндХ, из до ба озло глаше ног га у лај те ра и зло чин ца, он да шњег по глав ни ка ндХ ан те па ве ли ћа. у по вратне ср бо фо бич не симболе хр ват ске др жаве, која је из уста ва из ба ци ла срп ски народ и кре ну ла у др жав ни те рор над њима, спа да ју и за ста ва „ша хов ни ца“, мо не та „куна“ и за бра на срп ског пи сма ћи ри ли це.

упла шен за сво ју бу дућ ност пред сенком ге но цид ног ре ци ди ва, срп ски на род у хр ват ској ре ги ји је при сту пио са мо орга ни зо ва њу. по по бе ди Фра ње туђ ма на на ви ше стра нач ким из бо ри ма у Хр ват ској (6. маја 1990) ср би 25. јула 1990. фор мира ју Српсконационалновијеће, ко је је на осно ву пле би сци та 30. септембра 1990. про гла си ло срп ску ауто но ми ју. уче ста ла хап ше ња ср ба, упа ди хр ват ских спе ци јала ца у срп ске гра до ве, за бра не оку пља ња срп ских вер ни ка, забране обе ле жа ва ња на ци о нал них пра зни ка, дра ма тич ни суко би са при пад ни ци ма хр ват ске вој ске и по ли ци је до при не ли су да се срп ска демо крат ска стран ка (фор ми ра на у се лу војни ћу, ре ги ја кор дун, 11. фебруара 1990) ра се ло вом су ду обрати тужбом про тив репу бли ке Хр ват ске због при пре ма ге но цида над срп ским на ро дом у Хр ват ској. поли тич ка, ме ђу по ли тич ка, ли дер ска, вој на, еко ном ска и про гра ми ра на ме ђу ет нич ка кри за, ко ја по тре са дру гу Ју го сла ви ју, са

мо уве ћа ва не из ве сност срп ског на ро да у Хр ват ској – на по ли тич кој клац ка ли ци изме ђу Бе о гра да и за гре ба ње му се до де љује уло га жр тве. у ме ђу вре ме ну спе ци јал ци Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва Хрват ске по ку ша ва ју да про дру на те ри то рију кни на, пе три ње, дво ра на уни, па кра ца, ста ре те ње, Бо ро ва се ла, Гли не, пла шког, пли тви ца то ком 1990. и 1991, и та ко анули ра ју срп ску од лу ку о ауто но ми ји. ср би ни су у ста њу да ор га ни зу ју је дин стве ну ци вил ну за шти ту на све у куп ној те ри то рији где су ве ћин ско ста нов ни штво, па је хрват ска вој ска, и пре из два ја ња Хр ват ске из Ју го сла ви је (8. октобра 1991) по чи ни ла гено цид ни зло чин у не ко ли ко срп ских места (Гру би ши но по ље – па крац – да ру вар 22. августа 1991, Го спић 4. септембра1991).

као од го вор на др жав ни те рор, срп ски на род је на уста во твор ној скуп шти ни у кни ну 19. децембра1991, ре пу бли ку српску кра ји ну прогласио сво јом др жа вом. ре пу бли ка срп ска кра ји на је ус по ста вила сво ју са мо стал ност (те ри то ри ја, народ, власт, суд ство, про све та, здрав ство) пре ме ђу на род ног при зна ња Хр ват ске (европ ска за јед ни ца је при зна ла Хр ватску и сло ве ни ју за са мо стал не др жа ве 15. јануара 1992, у члан ство оун сло ве ни ја, Хр ват ска и Бо сна и Хер це го ви на су примље не 23. маја 1992).

Хро но ло ги ју по ли тич ког су бјек ти ви те та ре пу бли ке срп ске кра ји не ис ти че мо са мо за то да би се ја сни је пре до чи ло да Хр ватска у вре ме ме ђу на род ног при зна ња ни је има ла ни ка кву кон тро лу над срп ским тери то ри ја ма. а та је те ри то ри ја об у хва та ла де ло ве ре ги ја дал ма ци је. кра ји не. ли ке, кор ду на, Ба ни је, за пад не и ис точ не славо ни је, Ба ра ње и сре ма – што је, уства ри, нај ве ћим де лом про стор на ко ме су ср би ужи ва ли сва са мо стал на пра ва у окви ру не ка да шње вој не кра ји не (1522–1881).

спро во ђе ње др жав ног те ро ра над срби ма у Хр ват ској убр зо је до при не ло да су ко би 1991. пре ра сту у пра ви рат, и то пре рас па да дру ге Ју го сла ви је. Хр ват ска је 5. децембра 1991. опо зва ла стје па на Ме си ћа из пред сед ни штва Ју го сла ви је (иза бран на ме сто пред сед ни ка већ уве

Но ва хр ват ска др жа ва је од мах пре у зе ла сим бо-ле ра ни је НДХ, из до ба озло гла ше ног га у лај те ра и зло чин ца, он да шњег по глав ни ка НДХ Ан те Па ве ли ћа. У по врат не ср бо фо бич не симболе хр ват ске др жа ве, која је из Уста ва из ба ци ла срп ски на род и кре ну ла у др жав ни те рор над њима, спа да ју и за ста ва „ша хов ни ца“, мо не та „ку на“ и за бра на срп ског пи сма ћи ри ли це


ли ко дез о ри јен ти са не со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не ре пу бли ке Ју го сла ви је 1. јула 1991. под при ти ском европ ске за једни це), ко ји је свој по ли тич ки до при нос ока рак те ри сао ре чи ма: „Ми слим да сам оба вио за да так. Ју го сла ви је ви ше не ма.“ не сум њи во ма ни пу ли са ње око тра ја ња дру ге Ју го сла ви је пред ста вља пра ву поли тич ку ма ска ра ду. уоста лом, ни је ли чиње ни ца да је аме рич ки се нат (17. апри ла 1991) усво јио ре зо лу ци ју 106, у ко јој се обра зла же за бри ну тост због не ста бил не си ту а ци је у Ју го сла ви ји, а од пред сед ника сада је тра же но да у слу ча ју вој ног уда ра Ју го сла ви ји од мах су спен ду је војнотех нич ке бе не фи ци је. па не вроп ска уни ја, на че лу са отом фон Хаб збур гом (Otto von Habsburg), 13. маја 1991. је писмом оба ве сти ла пред сед ни ка скуп штине сло ве ни је да је уни ја европ ској за једни ци предложила да при зна не за ви сност сло ве ни је и Хр ват ске. исто вре ме но, у је ку рас пар ча ва ња Ју го сла ви је и по ла ризо ва ња по ли тич ке и на ци о нал не кри зе, др жав ни се кре тар сада (на кра ју по сете сФрЈ, 21. јуна1991) из ја вљу је да сад по др жа ва ју „це ло ви ту и де мо крат ску Ју го сла ви ју“ по на вља ју ћи за кључ ке из де кла ра ци је европ ске за јед ни це, пре ма ко јој „ује ди ње на де мо крат ска Ју го слави ја“ има ве ли ке шан се за ин те гра ци ју у евро пу.

ко ли ко су ова кви ста во ви би ли по литич ки нео д ме ре ни и део екви ли бри стичког сце на ри ја по твр ђу ју ме диј ски ге ноцид над ср би ма, по зив па пе Јо ва на па вла дру гог да се 800 ми ли о на римока то ли ка мо ли за спас Хр ват ске, а по том еко ном ске санк ци је за срп ски на род од ре пу бли ке ср би је и ре пу бли ке цр не Го ре, као и резо лу ци је са ве та без бед но сти. пр ва ре золу ци ја са ве та без бед но сти, број 713, од 25. новембра1991. године (ко ја до ла зи по сле на па да хр ват ских вој них сна га на се ло Мир ков це 22. јула1991) би ће основа за све бу ду ће по ли тич ке кон струк ци је у ре ша ва њу „срп ског пи та ња“. у па ра гра фу 8 ре зо лу ци је 713 де ци ди ра но сто ји да „тери то ри јал ни до би ци и про ме не гра ни ца на мет ну тих си лом у окви ру Ју го сла ви је“ не ће би ти при зна ти. пре ма то ме, већ та да се акценат не ста вља на га ран то ва ње међу на род них гра ни ца сФрЈ (ко ја је и пот писник тих на че ла у Хел син ки ју 1975) већ на ад ми ни стра тив не гра ни це. при кри ве на, а ду го роч на по ли ти ка евро а ме рич ке ко али ци је је овим по чет ним ак том утвр ђи вала гра ни це бив ших ју го сло вен ских ре публи ка ка ко би срп ске ет нич ке те ри то ри је усту пи ла но во у спо ста вље ним се це си о нистич ким др жа вама. ра зу мљи во, про ме не гра ни ца уз при ме ну си ле од стра не Хр ватске ова ре зо лу ци ја не ће узи ма ти у об зир. то зна чи да се од лу ка срп ског на ро да на са мо о пре де ље ње не ће ува жи ти, као што се под „си лом“ не ће сма тра ти про ме на гра ни ца од стра не Хр ват ске.

из ово га ја сно сле ди да су ун те мељном ре зо лу ци јом 713 од лу чи ле да из вр ше узур пи ра ње срп ског ет нич ког про сто ра, што се и до го ди ло са ре пу бли ком срп ском кра ји ном, у окви ру хр ват ске ре ги је. по сле Же нев ског спо ра зу ма (23. новембра1991), на ко ме су се Хр ват ска и Ју го сла ви ја сагла си ле о раз гра ни че њу сао кра ји не и Хр ват ске и на ко ме је при хва ћен вен сов план (Vance plan) 27. новембра је до нета ре зо лу ци ја 724, си му ла ци ја јед на ких ар ши на за стра не у су ко бу по твр ђе на је у прак си. на и ме, у 5. па ра гра фу ове резо лу ци је (ко ја се осла ња на 6. па ра граф ре зо лу ци је 713) обра зло же на је од лу ка о оба ве зном ем бар гу на на о ру жа ва ње свих стра на у бив шој сФрЈ. па, ипак, ун су помо гле да се римока то ли ци из Хр ват ске и му сли ма ни из Бо сне нео гра ни че но снабде ва ју свим вр ста ма оруж ја.

Ме ђу на род на ак тив ност за по ни штава ње ре пу бли ке срп ске кра ји не по себ но је ажур на то ком 1992. иако су ре гу лар не хр ват ске тру пе у појединим регијама почи ни ле стра вич не зло чи не над срп ским ста нов ни штвом спро во де ћи про гра ми рано ет нич ко чи шће ње. срп ски са бор (ко га пред ста вља ју ака де ми ци па вле ивић и ва си ли је кре стић и исто ри чар во јин дабић), од но сно ин фор ма тив ни цен тар срба 31. ок то бра 1992. при ре ђује из ве штај о про го ну и стра да њи ма срп ског на ро да у за пад ној сла во ни ји (28 стра на + че ти ри кар те), на што је ме ђу на род но јав но мњење од го во ри ло ди ри го ва ном ћут њом.

вен сов план је за ми шљен на вод но као пра вед но ре ше ње и по ку шај да се периферизују зло чи ни хр ват ске вој ске. али по до би ја њу са гла сно сти за при ме ну венсо вог пла на (при хва ћен под при ти ском бе о град ског ре жи ма на скуп шти ни ре публи ке срп ске кра ји не 9. фебруара 1992) сле ди ла је јед на по јед на ак ци ја, ко је ће га, про гра ми ра но, ми но ри зо ва ти. при ла гођа ва њем сле ду ју ћих ре зо лу ци ја ис пу њава ли су се хр ват ски ин те ре си по ни шта вају ћи исто риј ско, фак тич ко и др жа во творно пра во ре пу бли ке срп ске кра ји не. поли ти ка ре ал но сти за ме ње на је по ли ти ком си му ла ци је и фак то ром вре ме на: тре ба ло је тро ши ти по ли тич ку во љу срп ског на рода, без вид них ре зул та та, и тај исти народ по ла ко уво ди ти у апа ти ју, а по вре ме неним хр ват ским ри ту ал ним уби стви ма српских ци ви ла цео на род уво ди ти у осе ћај из ве сне без из ла зно сти.

то зна чи да је вен сов план србе са мо при вид но до во дио у рав но пра ван по ложај од ла жу ћи у пр вој тач ки став о не преју ди ци ра њу по ли тич ког ре ше ња. у свим оста лим зах те ви ма вен сов план је за Хрват ску оси гу рао ван те ри то ри јал ни ста тус, и то:

1. вој ска ун не чу ва срп ску гра ни цу.2. раз о ру жа ва се са мо срп ска вој ска.3. оба ве зу ју се ср би да вра те из бе гли це

– Хр ва те са те ри то ри је ре пу бли ке срп ске

кра ји не, док Хр ват ска не под ле же ис тој оба ве зи иако је са сво је те ри то ри је про тера ла мно го ве ћи број ср ба.

4. ун про Фор (чи је су сна ге осно ва не резо лу ци јом 743 од 21. фебруара 1992) и посма тра чи европ ске за јед ни це има ју за датак да контролишу је ди но срп ске стра не. 5. Ху ма ни тар на по моћ је тре ба ло да дола зи у кра ји ну тек уз „одо бре ње вла де у за гре бу“, па се та ак ци ја сво ди ла на по моћ ис кљу чи во Хр ват ској.

по сле дич но, вој ска ре пу бли ке срп ске кра ји не је те шко на о ру жа ње предала ун про Фору, ко ји је пре у зео оба ве зу да спре чи упад хр ват ске вој ске на срп ску те ри то ри ју. ун про Фор, међутим, сво ја се ди шта смешта у книн и остала ме ста у ду би ни срп ске др жа ве по ка зу ју ћи да не ће чу ва ти кра јин ску гра ни цу.

Ја сно уоча ва ју ћи да вен сов план србе ла тент но гу ра у по сте пе ну ка та стро фу, све ти ар хи је реј ски са бор срп ске пра вослав не цр кве је 17. ја ну а ра 1992. издао саопштење о пра ву срп ског на ро да на са мо о пре де ље ње оче ку ју ћи ве ће и приме ре ни је га ран ци је срп ском кра јин ском на ро ду. на жа лост, га ран ти је су би ле равне ме ре вен со вог пла на, што је хр ват ска вој ска ко ри сти ла на ста вља ју ћи са вој ним упа ди ма, ма сов ним уби стви ма и ди верзант ским ак ци ја ма.

ср би ма је под ва ље но и ре зо лу ци јом 762 (од 30. јуна1992), чи ји су са став ни део пред ста вља ла и до ку мен та. овом ре зо луци јом „уво де се ру жи ча сте зо не“, а она је усле ди ла на кон агре си је хр ват ске вој ске на ме ђу реч је кр ке и чи ко ле (Ми ље вач ки пла то). ре пу бли ка срп ска кра ји на је у време за шти те ује ди ње них на ци ја би ла из ложе на ге но цид ним по гро ми ма.

Хр ва ти су на ја вљи ва ли ет нич ко чишће ње по прин ци пу „спр же не зе мље“ – ка ко су то крајем 1991. већ учи ни ли са 4.118 срп ских до ма ћин ста ва у за пад ној сла во ни ји. ре зо лу ци ја 762 до не та је, навод но, про тив Хр ват ске и ма са кри ра ња по чи ње ног на Ми ље вач ком пла тоу у далма ци ји 21. ју на 1992, док се уистину савет безбедности овом ре зо лу ци јом отво рено свр стао на хр ват ску стра ну. чла ном 3 је зах те ва но да се хр ват ска вој ска по ву че са Ми ље вач ког пла тоа (што је она и учини ла), али су Хр ва ти вој ску за ме ни ли јаким ми ли циј ским сна га ма, чак су и уве ли ад ми ни стра ци ју и еви дент но про ду жили оку па ци ју. те шко оруж је ре пу бли ке срп ске кра ји не би ло је ускла ди ште но и под ме ђу на род ном кон тро лом, па ни каква ве ћа вој на ин тер вен ци ја (за по вратак оте те те ри то ри је) ни је би ла мо гу ћа. евро а ме рич ка по ли тич ка ад ми ни стра ција је сма тра ла да је Хр ват ска по зи тив но од го во ри ла на ре зо лу ци ју 762 јер та резо лу ци ја и ни је пред виђала по вла че ње хр ват ске по ли ци је.


да би се убла жи ла хр ват ска агре си ја на кра ји ну, оун 4. чла ном исте ре зо лу ци је тра жи да се „из Хр ват ске по ву ку и раз о ружа ју за о ста ле сна ге Ју го сло вен ске на родне ар ми је“ – ово је до след но спро во ђе на и про ду жа ва на фар са са вој ском рас по луће не Јна, слич но исто вет ним зах те ви ма из ре зо лу ци је 752, ка да се зах те ва ло да се вој ска Јна и де ло ви ар ми је ре пу бли ке Хрват ске по ву ку из Бо сне и Хер це го ви не.

и та да је ре а го ва но на кон ма са кра ко ји је 26. марта 1992. године (Бо сан ски Брод) и 3. априла1992. године (ку прес) извршила војска Хрватске над ср би ма у дру гој др жа ви – Бо сни и Хер це го ви ни. иако су и том при ли ком, де кла ра тив но, обе војске јед на ко тре ти ра не, хр ват ска вој ска је оста ла да у ко а ли ци ји са му сли ман ском ар ми јом по ку ша да угу ши ор га ни зо ва ње срп ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни.

у пра те ћим до ку мен ти ма ре зо лу ци је 762 зах те ва се и по вра так про те ра них Хрва та из ре пу бли ке срп ске кра ји не, али се – опет – ни реч ју не по ми њу број ни ји проте ра ни ср би из Хр ват ске.

у пра те ћим до ку мен ти ма је са др жа но и не ве што об ја шње ње за што не ке те ри тори је рск по ста ју „ру жи ча сте зо не“ (а што кон крет но зна чи уки да ње ма кар и на водне за шти те тих те ри то ри ја од стра не ун). за ни мљи во је да се „ру жи ча сте зо не“ покла па ју са де ло ви ма рск ко ји су од ви талног зна ча ја за републику. из ме ђу оста лих, то су обла сти око је зе ра и хи дро цен тра ле пе ру ћа, око Ма сле нич ког мо ста, за тим плод них де ло ва рав них ко та ра, он да око кр ња ка бли зу кар лов ца, те жи тар ских дело ва у Ба ни ји и бо га тих пре де ла пре ма инду стриј ском гра ду си ску. шта је то уства ри зна чи ло? не сум њи во – озбиљ но по ништа ва ње вен со вог пла на јер је 9. тач ком тог пла на би ло пред ви ђе но да се гра ни ца за шти ће них зо на оун по ву че са пред ставни ци ма хр ват ске и срп ске стра не. на против, ре зо лу ци јом 762 са вет без бед но сти је ста вио ван сна ге ову од ред бу вен со вог пла на. савет безбедности је про гла ше ње „ру жи ча стих зо на“ прав дао ти ме што је то зе мљи ште при па да ло оп шти на ма (у време по сто ја ња со ци ја ли стич ке Фе де ра тивне ре пу бли ке Ју го сла ви је) чи ји су цен три у Хр ват ској – сињ, ши бе ник, за дар, кар ловац и си сак.

даљ е по ни шта ва ње ре пу бли ке срп ске кра ји не сле де и на ред не ре зо лу ци је делу ју ћи по прин ци пу „ко рак по ко рак“ – доду ше, у сло же ни јем по ли тич ком ком пло ту јер се ре зо лу ци ја ма при пре мао те рен за по ни шта ва ње обе срп ске др жа ве на ста ле рас па дом ти то ве Ју го сла ви је (ре пу блика срп ска кра ји на и ре пу бли ка срп ска). та ко је кра јин ски пра во слав ни на род – из у зев ге но цид ним на ме ра ма хр ват ске ка то лич ке др жа ве – под врг нут и пре си ји евро а ме рич ке ко а ли ци је, ко ја је упор но тра жи ла на чин, пут и ре ше ње да др жа ву кра јин ских ср ба де фи ни тив но ам пу ти ра.

у том сми слу не чу де ни ко нтра дик торни ста во ви пр вог чо ве ка ин стру мен та лизо ва них ује ди ње них на ци ја. иако је Бутрос Га ли (Boutros Boutros Ghali) 4. фебруара1992. из ја вио да на те ри то ри ји под зашти том ун не ће ва жи ти хр ват ски за ко ни, ре зо лу ци јом 769 од 7. ав гу ста 1992. са вет без бед но сти пот пу но иг но ри ше ср бе у кра ји ни. по зи ва ју ћи се у 4. тач ки из ве штаја Ге не рал ног се кре та ра (и 14. и 15. тачке у из ве шта ју), са вет без бед но сти зах те ва ус по ста вља ње хр ват ске по ли ци је и ца рине на гра ни ци из ме ђу ре пу бли ке срп ске кра ји не и са ве зне ре пу бли ке Ју го сла ви је, те из ме ђу ре пу бли ке срп ске кра ји не и репу бли ке срп ске. Ergo, то је под ра зу ме ва ло де лом и при ме ну хр ват ских за ко на на грани ци. до след но при ме њу ју ћи стра те ги ју „то пло – хлад но“ ун ће, опет, по агре си ји ре пу бли ке Хр ват ске на рав не ко та ре (22. ја ну а ра 1993) из гла са ти но ву ре зо лу ци ју.

по треб но је ис та ћи да је нео у ста шки на пад де мо крат ске и евро пе и зи ра не војске Фра ње туђ ма на у рав ним ко та ри ма, ко ји су се на ла зи ли под за шти том ује диње них на ци ја, починио неописив масакр. за по се да ју ћи срп ске те ри то ри је, ова војска ксе но фо бич них кр ста ша ма са кри ра ла је све жи во на шта је на и шла срав њу ју ћи са зе мљом срп ска се ла, срп ске све ти ње и срп ска гро би шта. као од го вор на ову ди ри го ва ну „римока то лич ку ак ци ју“ хрват ске др жа ве до но си се ре зо лу ци ја 802 (од 25. ја ну а ра 1993), ко јом се тра жи повла че ње хр ват ских сна га из рав них кота ра. ова по ли тич ка ра шо мо ни ја да ни нај простодушније више није мо гла раз уве ре ти у пла но ве дис кре ди то ва них ује диње них на ци ја. ре зо лу ци ја, напросто, ни је мо гла да се ре а ли зу је баш за то што је њена прав на по у ка у су прот но сти са од лу кама ре зо лу ци је 762, ко је ни су обе сна же не ни јед ном но вом ре зо лу ци јом. то зна чи да је ре зо лу ци ја 802 до не та иако ни је би ла правно ва ља на, иако је по ни шта ва ју од луке ре зо лу ци је 762. Јед но став но, ни је би ло мо гу ће ува жи ти 1. члан ре зо лу ци је 802, ко јим је зах те ва но да се хр ват ска вој ска „по ву че из зо на под за шти том ује ди ње них на ци ја“. а овај захтев ни је би ло мо гуће извр ши ти сто га што су под руч ја ко ја су би ла оку пи ра на (рав ни ко та ри) при па да ла тако зва ним „ру жи ча стим зо на ма“, а оне се, сход но ре зо лу ци ји 762, ни су сма тра ле зона ма под за шти том ун.

нај зад, ре зо лу ци јом 815 од 30. марта 1993. са вет без бед но сти се ја сно из ја снио за по ни шта ва ње ре пу бли ке срп ске краји не. у 5. тач ки се утвр ђу је да су „зо не под за шти том ун ин те грал ни део ре пу бли ке Хр ват ске“, чи ме се пре ју ди ци ра по ли тичко ре ше ње. то је зна чи ло не при зна ва ње по сто ја ња ре пу бли ке срп ске кра ји не и конач но ру ше ње пла на сај ру са вен са (Syrus Vance). даљ ни пре го во ри за циљ ни су има ли ре ша ва ње јед ног сло же ног по литич ког про це са, ка кви су срп скохр ват ски

од но си, већ одр жа ва ње пер ма нент ног при ти ска на вла ду рск да, слич но Ју го слави ји, по др жи спро во ђе ње у жи вот ре левант них ре зо лу ци ја са ве та без бед но сти. то се по но ви ло и на раз го во ри ма у Же неви, ка да је де ле га ци ја ре пу бли ке срп ске кра ји не тра жи ла ус по ста вља ње сво је адми ни стра ци је на свим оку пи ра ним те рито ри ја ма и по вра так про те ра них ср ба.

уме сто ра ни јих зах те ва по ли тич ког лу кав ства, пред став ни ци ди пло мат ског ли бе ра ли зма су се слу жи ли дик та том. тако је 6. апри ла 1993. лорд овен (David Oven) „при си ља вао де ле га ци ју рск да пот пи ше спо ра зум по ко јем би сву управу над под руч ји ма ко ја је Хр ват ска окупи ра ла 21. ју на 1992. и 22. ја ну а ра 1993. го ди не пре у зе ле ује ди ње не на ци је“ (с. Јар че вић, Лексикон историјског бешча-шћа, 1996). ра зу мљи во, до спо ра зу ма ни је до шло – без об зи ра на лор да овена и ње го ву уче ста лу кри ла ти цу „пот пиши те већ јед ном тај про кле ти спо ра зум“. за бри тан ског лор да спо ра зум је био са мо пот пис на па пи ру, за на род ре публи ке срп ске кра ји не то би пред ста вљало бес при зор ну ка пи ту ла ци ју. Гу бе ћи по ли тич ку ме ру, са вет без бед но сти је по сегао за ар гу мен том мо ћи ка жња вају ћи све у куп ни срп ски на род ко ји није био у ра ту са са ве том без бед но сти. при ме њи ва њем бло ка да и ем бар га ре вита ли зи ран је ХелмсБар то нов за кон (америч ко ка жња ва ње ка рип ских на ро да), ко ји се, ме ђу тим, у све му про ти ви ме ђу народ ним прин ци пи ма. па, ипак, са вет безбед но сти је 17. априла 1993. по директиви сада усво јио ре зо лу ци ју 820, ко ја по оштра ва санк ци је про тив ср би је и цр не Горе, то јест са ве зне ре пу бли ке Ју го сла ви је (тре ће Ју го сла ви је у истом ве ку).

рат про тив срп ских зе ма ља је на стављен ми мо нор ми ме ђу на род ног пра ва – ка ко се то чи ни ло и све вре ме рас па да ко му ни стич ке Ју го сла ви је спрам срп ског на ро да. Ју го сла ви ји је ре зо лу ци јом 820 за бра ње на сва ка вр ста са о бра ћа ја ван сопствене те ри то ри је, и пло вид ба се није мо гла вр ши ти у ме ђу на род ним во да ма и ду на вом. чла ном 12 уве де не су то тал не санк ци је (чак и ху ма ни тар на по моћ) према ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре пу блици срп ској.

прин ци пи јел ној у не прин ци пи јел но сти евро а ме рич кој за јед ни ци и ун ни је сме тало да ре зо лу ци ју 820 при ме ни и на ре публи ку срп ску кра ји ну иако су тим чи ном при зна ли су ве ре ност ре пу бли ке срп ске кра ји не.

Јед но став но, про цес ра зу пи ра ња свесрп ског на ро да се мо рао фи на ли зо ва ти без об зи ра на прав не нон сен се и огре шење о де мо крат ска на че ла и ме ђу на род но пра во. та ко је ре зо лу ци ја 820 по ста ла ругло са ве та без бед но сти, ко ји се оп се сивно упи рао да по ни шти ре пу бли ку срп ску кра ји ну, а овом ре зо лу ци јом јој при знао


др жав нич ки су бјек ти ви тет. на и ме, по веља ун пред ви ђа санк ци је са мо пре ма суве ре ним др жа ва ма, а са вет без бед но сти је при знао не што (ре пу бли ка срп ска краји на) што се свих ранијих година тру дио да не ги ра.

ка ко ова по ли тич ка пор но гра фи ја никог није за бри ња ва ла, на ста ви ло се са при ти сци ма на ре пу бли ку срп ску кра ји ну да пот пи ше спо ра зум о вла сти тој смр ти.

по чет ком ју ла 1993. са те лит ску уло гу ту ма ча у убе ђи ва њу ср ба да не ми нов ни по раз тре ба да про гла се по бе дом (по ништа ва ње рск) пре у зе ла је ру си ја. оче кива ло се, да ће с об зи ром на тра ди ци о нално при ја тељ ске од но се ова два на ро да, ру ска ми си ја окон ча ти за за пад очити про блем ре пу бли ке срп ске кра ји не и тиме мо жда до би ти не ки поен у по ра жа вају ћој уло зи по ли тич ког аут сај де ра. за падне ана ли тич ке слу жбе су за ве ру у до бар ис ход има ле два раз ло га: пр во – ру ска ми си ја (као пра во слав на ми си ја) не ће бити до че ка на као стра на, ко ја ул ти ма тив но дик ти ра усло ве, и дру го – ру ска ми си ја је мо ра ла да шти ти ин те ре се за па да јер су ру си ји (на име са у че сни штва) от пи си ва ни ду го ви и да ва на јој је еко ном ска по моћ. да нас се са си гур но шћу мо же кон ста то вати да је ру си ја на ште ти на не тој срп ском на ро ду за ра ди ла око 435 ми ли о на до ла ра (од от пи си ва ња зај ма до еко ном ске по моћи). шта ви ше, репрограмирани су ду го ви ру си је (те за јам до 1992), ко ји су из но си ли 110 ми ли јар ди до ла ра, ка ко ру си ја у са вету без бед но сти не би ставила вето.

ру ска ми си ја, ко ју је пред во дио за ме ник ми ни стра ино стра них по сло ва чур кин, обе ћа ва ла је да ће ре пу бли ку Хр ват ску приморати на (еко ном ску, са о бра ћај ну) сарадњу са ре пу бли ком срп ском кра јином, као и да се 12. тач ка ре зо лу ци је 820 (о бло ка ди рск) не ће ви ше при ме њи ва ти. то је био пред лог спо ра зу ма ко ји се вла ди рск чи нио са свим ре ал ним, и без ма јо риза ци је.

та ко је и до шло до ду го оче ки ва ног спора зу ма (15. и 16. јул 1993) у ер ду ту, ко ји су пот пи са ли пред став ни ци истог ранга – ми ни стар ино стра них по сло ва рск и ми ни стар тр го ви не ре пу бли ке Хр ват ске. Глав не од ред бе ер дут ског спо ра зу ма подра зу ме ва ле су да се при пад ни ци хр ватске вој ске по ву ку са оку пи ра них под ручја, да на тим те ри то ри ја ма кон тро лу има по ли ци ја ун, да ср би и Хр ва ти у од но су 50–50% ко ри сте мост Ма сле ни цу, аеро

дром у зе му ни ку и хи дро е лек тра ну перу ћу, те да екс перт ске гру пе при пре ме ела бо ра те за оста ле при вред не де лат ности (про из вод ња стру је у об ров цу, снабде ва ње во дом хр ват ског де ла дал ма ци је). тим пре, чи ни ло се да ће ер дут ским спора зу мом ан ти срп ска по ли ти ка пре ра сти у по ли ти ку ре ал но сти и де мо крат ских наче ла ко ја про кла му ју зе мље мо ћи и утица ја. већ и за то што је ре зо лу ци јом 847 савет без бед но сти (30. ју на 1993) то на ја вио, док је у пред сед нич ком са оп ште њу са вета без бед но сти од 30. ју ла 1993. у дру гом па су су по здра вље но пот пи си ва ње ер дутског спо ра зу ма.

у овом слу ча ју са мо је за ме њен ред по те за: ра ни је је хр ват ска агре си ја претхо ди ла ре зо лу ци ја ма, а са да је је дан спора зум прет хо дио ин кви зи тор ској од лу ци. туђ ман је, до го вор но са ин струк то ри ма про фи то кра ти је, од био при ме ну ер дутског спо ра зу ма, а са вет без бед но сти (коме је овај спо ра зум зна чио сон ди ра ње ста ња по ли тич ке во ље на ро да рск) до нео ре зо лу ци ју 855 (9. август 1993) зах те ва ју ћи од Ју го сла ви је да при хва ти по сма тра че на ко со ву, у ра шкој обла сти и у вој во ди ни.

уло гу хр ват ског ин кви зи то ра у про јекту раз ср бља ва ња, раз пра во сла вље ња и раз др жа во тво ре ња срп ског на ци о на у цели ни очито је преузео савет безбедности. но ви на у од но си ма Хр ват ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не са сто ја ла се у овом пе рио ду у то ме што су Хр ва ти (по на ло гу ме ђуна род не за јед ни це) тра жи ли мо да ли те те но вог спо ра зу ма исто вре ме но на ста вљају ћи са ма сов ним уби стви ма, па ље ви нама, и за ти ра њем срп ског ста нов ни штва, које су, на вод но, од агре си је чу ва ли припад ни ци ује ди ње них на ци ја.

та ко је Хр ват ска ре пу бли ци срп ској кра ји ни 8. септембра 1993. понудила нацрт но вог спо ра у зма, а по на че лу „психо ло шког шо ка“ у по ли ти ци, исте но ћи и на ред ног да на (9. септембра 1993) из врши ла ма са кр у Ме дач ком џе пу. на кон што су при пад ни ци хр ват ске вој ске пот пу но опљач ка ли, па уни шти ли је да на ест српских се ла (на та ко зва ном Ме дач ком џе пу) ко ја су би ла под за шти том ун, ун про Фор је ин тер ве ни сао код вла да ју ћег ре жи ма у Бе о гра ду (Ју го сла ви ја) и пред став ни ка вла де у кни ну (ре пу бли ка срп ска кра ји на) да ср би не про ши ру ју рат на деј ства.

вла да рск је од би ла ци нич ни зах тев ун про Фора и ми ни стру од бра не и коман дан ту Глав ног шта ба (ге не ра лу Ми ле ту

но ва ко ви ћу) проследила захтев да осво ји оку пи ра ну те ри то ри ју. пи јун бе о град ског ре жи ма, ко ман дант Глав ног шта ба, не само што ни је из вр шио ово на ре ђе ње, већ је пот пи сао спо ра зум на ко ме је ун проФор ин си сти рао, а по ко ме се „срп ска војска и на о ру жа ни вој ни ци не ће вра ћа ти у под руч је Ме да ка, ка да се по ву че хр ват ска вој ска“.

у да љем оси па њу хо мо ге ни за ци је ре публи ке срп ске кра ји не са вет без бед но сти и Хр ват ска су се од лу чи ли за тра ди ци онал ну и успе шно опро ба ну ме то до ло гију – на ста вак ет нич ких чи шће ња сле ди ће ре зо лу ци је ко је су оба ве зи ва ле је ди но срп ску стра ну.

у пе ри о ду из ме ђу 9. и 17. септембра 1993. Хр ва ти ће на ста ви ти са ет нич ким чи шће њем по чи нив ши не чу ве не зло чине у на се љи ма ди во се ло, чи тлук и по читељ, али и у још де вет ма њих се ла. убр зо је усле ди ла ре зо лу ци ја 871 од 4. октобра 1993, са мо са да без освр та ња на зло чи не Хр ва та у ли ци.

пр вим чла ном ове ре зо лу ци је бри ше се ва лид ност ре пу бли ке срп ске кра ји не јер се де лат ност ун про Фора де ли по те ри то ри јал ном прин ци пу: ун про Фор у Хр ват ској, ун про Фор у Бо сни и Хер це гови ни и ун про Фор у Ма ке до ни ји. и ви ше од то га: другим чла ном се ис ти че за брину тост због на па да уну тар Хр ват ске (!?). то зна чи да се ре зо лу ци јом 871 пре ћут ку ју на па ди хр ват ске вој ске на зо не под за штитом ун, као што се пре ћут ку је да хр ват ска ре гу лар на вој ска (у ко а ли ци ји са му сли мани ма) у су сед ној Бо сни и Хер це го ви ни ратује про тив ср ба. и не са мо то: Хр ват ска се (истим чла ном ове ре зо лу ци је) на гра ђу је јер „оси гу ра ва по што ва ње и те ри то ри јални ин те гри тет ре пу бли ке Хр ват ске“.

скуп шти на ре пу бли ке срп ске кра ји не је од ба ци ла ре зо лу ци ју 871 у це ли ни и до не ла де кла ра ци ју о од ба ци ва њу ре золу ци је.

ре зо лу ци јом 871 са вет без бед но сти је ја сно да вао до зна ња ко јим прав цем ће ићи по ли ти ка евро а ме рич ке ко а ли ци је у по ни шта ва њу ре пу бли ке срп ске кра ји не. пот пу но се од у ста ло од тра же ња сред њег ре ше ња и вид но се при пре ма ла по год на си ту а ци ја за де фи ни тив но ет нич ко чишће ње ср ба рск. то су, уоста лом, по тврди ле и све ре зо лу ци је, од ко јих није дна ни је до не та про тив Хр ват ске – без об зи ра на до следа а др жав ни те рор над ср би ма у Хр ват ској и ет нич ка чи шће ња у руб ним де ло ви ма рск.

Је дан је ди ни до ку мент у ун (из ве штај Бу тро са Га ли ја пред са ве том без бед ности од 15. ма ја 1993. го ди не) све до чи о тешком по ло жа ју ср ба у Хр ват ској. са мо у том до ку мен ту се при зна је да је Хр ват ска од 18. марта 1993. про те ра ла око 251.000 ср ба, ко ји су се скло ни ли у ре пу бли ку

Прин ци пи јел ној у не прин ци пи јел но сти евро а-ме рич кој за јед ни ци и УН ни је сме та ло да Ре зо лу ци ју 820 при ме ни и на Ре пу бли ку Срп-ску Кра ји ну иако су тим чи ном при зна ли су-ве ре ност Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не.


срп ску кра ји ну и са ве зну ре пу бли ку Југо сла ви ју.

„на пор“ Ме ђу на род не за јед ни це да изна ђе пра ви мо да ли тет за по ни шта ва ње рск представља период током 1994, поготову две по ли тич ке се си је (за гре бач ка и лон дон ска), те за гре бач ки спо ра зум о пре ки ду не при ја тељ ста ва (29. март 1994). па, ипак, вре ме се ни је тро ши ло ни ти на по твр ђи ва ње спо ра зу ма ни ти на ре зо луци је јер се сце на рио рас па да рск знао, али се че ка ло на раз ра ду мо да ли те та. за то 1994. пред ста вља ад ми ни стра тив ни интер рег нум у зва нич ним од но си ма ме ђу народ не за јед ни це са ре пу бли ком срп ском кра ји ном.

у овом пе ри о ду мно го се ви ше па жње по све ћу је ре жи му у Бе о гра ду, ко ји по казу је све ве ћу ко о пе ра тив ност у од но су на аме рич ку ад ми ни стра ци ју. про гра мира ним из бо ром вла де рск и пар ла мен та ре жим у Бе о гра ду кон тро ли ше, дик ти ра и усме ра ва по ли ти ку рск, оства ру је тројну власт (ци вил ну, вој ну и по ли циј ску) и кри ми на ли зи ра при вред ни и дру штве ни жи вот. то је и раз лог што ова вла да рск ни је ус пе ла да спро ве де део зах те ва из загре бач ког спо ра зу ма, од но сно да на бившу оку пи ра ну те ри то ри ју по ша ље сво ју по ли ци ју и ор га ни зу је власт. по ра стом де ста би ли за ци је у рск и при ти сци ма споља на све срп ске зе мље ушло се у 1995. го ди ну, ко ју је Ме ђу на род на за јед ни ца про це ни ла као тач ку фи на ли за ци је по ништа ва ња уве ли ко ге то и зи ра не ре пу бли ке срп ске кра ји не.

ко рак ка при тво ре ној ре ше но сти де фини тов ног уни ште ња нај за пад ни је срп ске др жа ве на сло вен ском де лу Бал ка на од вијао се на два пла на – по ка зи ва њем во ље да се дру га срп ска др жа ва у ре ги ји Бо сне и Хер це го ви не (ре пу бли ка срп ска) до веде у рав но пра ван по ло жај са пре о ста лим ен ти те том у ис тој ре ги ји (му сли ман скоримока то лич ка ко а ли ци ја) и по ка зи вањем ре ше но сти да се ре пу бли ка срп ска кра ји на збри ше са исто риј ске и по ли тичке кар те евро пе. оту да је и нор мал но што ре зо лу ци ја 981 од 31. марта1995. пред ставља вр ху нац не при ја тељ ске по ли ти ке ун према ср бима.

овом ре зо лу ци јом вен сов план се апсо лут но ану ли ра, па се те ри то ри ја рск ви ше не сма тра про сто ром под за штитом вој них сна га оун. та ко се без са гласно сти срп ске стра не 2. тач ком ре золу ци је 981 уки да ун про Фор и осни ва „опе ра ци ја за по вра так по ве ре ња у ун“. то је био сиг нал за агре си ју на це лу ре публи ку срп ску кра ји ну по што она више није би ла под за шти том ује ди ње них на ци ја. Хр ват ска се од лу чи ла да пре дво ји рск, па је за свој стра те шки циљ ода бра ла област сла во ни је. раз лог пре свега тре ба тра жити у до след ном по ли тич ком праг ма ти зму. ка ко је Хр ват ска „по кри ве на“ ме диј ском

кам па њом про тив ср ба – у вре ме ра та у ис точ ној сла во ни ји за град ву ко вар – у пе ри о ду од 1. августа до 20. септембра 1991. не сме та но ве ћим де лом спровела ет нич ко чи шће ње сла во ни је, са да је тре ба ло до вр ши ти са оста лим ср би ма ка ко би сла во ни ја (по пут дру гих ре ги ја на ко ји ма срби жи ве) би ла пре про грами ра на у област ет нич ки чи сте Хр ват ске. Наиме, према уредним обавештењимаУНПРОФОР-а, хрватска европапистич-касолдатескајетоком1991.саземљомсравнила286српскихсела.

уто ли ко пре је што пре требало беспоштедно завршити са за пад ном сла во нијом ка ко би Хр ва ти ушли у Ја се но вац (нека да шњи кон цен тра ци о ни ло гор осно ван пре све га за ср бе) и ма лиг ну исто ри ју хрват ске и ва ти кан ске по ли ти ке за ме ни ли стра ти шем на ко ме су по ко па не хр ват ске жр тве фа ши зма и ко му ни зма.

пр вог, другог и трећег ма ја 1995. не виђе ном бру тал но шћу и же сти ном из вр шен је на пад на 65 пре о ста лих пра во слав них се ла за пад не сла во ни је и не ко ли ко ма њих гра до ва. срп ско те шко на о ру жа ње је би ло под кон тро лом ун про Фора, па је хр ватска вој ска не сме та но мо гла да оба ви сво ју „римока то лич ку ак ци ју“ с об зи ром на то да им је би ло га ран то ва но да вој ска са ве зне др жа ве Ју го сла ви је (за јед ни ца ре пу бли ке ср би је и ре пу бли ке цр не Го ре) не ће ре аго ва ти, као што вој ну по моћ ни је пру жио ни Ба ња луч ки кор пус ре пу бли ке срп ске. на ци о нал ни па ра докс је уто ли ко био ве ћи јер се ср би ја, при хва та ју ћи вен сов план, оба ве за ла на за шти ту рск. по кушај ева ку а ци је (збег) из сла вон ског па кла за вр шен је са тра гич ним по сле ди ца ма. да би убла жи ла не за пам ће н зло чи н почињен у дру гој по ло ви ни 20. ве ка, хр ватска вој ска је на стра да ле за ко па ва ла у масов не гроб ни це, а пра њем де тер џен ти ма путеве очи сти ла од кр ва вих мр ља. Ја суши ју ака ши ју (Yasushi Akashi), по ве ре нику Бу тро са Га ли ја у ун, 24 сата ни је би ло до зво ље но да уђе на ову те ри то ри ју, претво ре ну у срп ско гу би ли ште. у овој ак ци ји, за јед нич кој са пред став ни ци ма евро а мерич ке ко а ли ци је, хр ват ски ле ги о на ри су из бри са ли сва ки траг по сто ја ња и жи во та у 11 се ла па крач ке оп шти не.

тач но по про гра му, 1. ма ја 1995. у Јасеновцу се по но во за ви о ри ла уста шка за ста ва („ша хов ни ца“), ка да је хр ват ска вој ска за у зе ла ово срп ско се ло. у Ја се новцу су до пред дру ги свет ски рат ве ћи ном жи ве ли ср би. по сле другог ра та у ње му су жи ве ли не до кла ни ср би. по сле ле ги онар ског упа да 1995. срба тамо ви ше ни је би ло, па је за то хр ват ска римока то лич ка цр ква убр за но на пра ви ла оп ште на родну про це си ју у знак за хвал но сти Божи јем про ви ђе њу што је Хр ват ство из но ва васкр сло у Ја се нов цу. Ја се но вач ка но ви на, скле па на за ту при ли ку, бе ле жи да је на

род на римока то лич ка про це си ја, у еуфорич ном ве се љу, тра ја ла два да на. та ко је нај ве ћи град мр твих ср ба пре тво рен у римока то лич ко хо до ча снич ко ме сто. у ја се но вач ком се лу на стра ни пре ма реци са ви на ла зи се и спо мен парк на истом ме сту где су 1941. хр ват ске уста ше по дигле кон цен тра ци о ни ло гор, пр ви у евро пи по ма сов ном уни шта ва њу ло го ра ша. убија ни су ср би, Је вре ји и ци га ни. кон центра ци о ни ло гор Ја се но вац је, исто та ко, је ди но стра ти ште хо ло ка у ста дру гог светског ра та ко је је има ло по се бан ло гор за де цу – уз ра ста од ко лев ке (2,5 ме се ца) до 14 го ди на. у ло го ри ма не за ви сне др жа ве Хр ват ске (ндХ), пре ма до са да шњој евиден ци ји, по би је но је 75.000 срп ске де це, од то га 14.000 у Ја се нов цу.

по сту пак ани хи ла ци је 1, 2. и 3. ма ја 1995. спро во ђен је са про фе си о нал ном пер фек ци јом. што ни је по би је но – избе гло је, па се ак ци ја ет нич ког чи шће ња мо же сма тра ти „са вр ше но“ оба вље ном. прву ак ци ју нео кр ста ша – у име ци ви лиза циј ског вар вар ства – про пра ти ла је лице мер на опа ска са ве та без бед но сти, ко ји је Хрвате по звао да „чу ва ју до сто јан ство срп ског на ро да“.

оно што тре ба ис та ћи сва ка ко је чи њени ца да је нај ве ћи ма са кр у за пад ној славо ни ји из вр шен онда ка да су „пла ви шлемо ви“ ис хи тре но не ста ли. то је по себ но тач но за збег ср ба ко ји се (3. ма ја) кретао из прав ца па кра ца и оку ча на на пу ту за Гра ди шку (те ри то ри ја ре пу бли ке срп ске). по том ци кла ног на ро да из дру гог светског ра та, а са да из бе гли це не до кла ног срп ског на ро да из тре ћег ра та Хр ва та про тив ср ба у 20. ве ку, на да ли су се да ће их пла ви шле мо ви за шти ти ти, с об зи ром на то да по од ла ску ср ба област за пад не сла во ни је оста је сто про цент но ет нич ки чи ста. збег, у ко ме је нај ви ше би ло де це (ко ја су во зи ла трак то ре), же на и не моћних, на шла се у уна кр сној ва три у шу ми пра шник, бли зу но ве ва ро ши. Број масов но по би је них ср ба још увек ни је тач но утвр ђен. исто вре ме но, да би се убла жи ло до го вор но ет нич ко чи шће ње, а соп стве на јав ност и да ље об ма њи ва ла (ин док три нира на са та ни за ци јом ср ба већ је би ла психо ло шки спрем на да при хва ти „оправ дан“ зло чин), ме ђу на род на за јед ни ца се одлу чи ла на бом бар до ва ње ср ба у Бо сни и Хер це го ви ни.

на се ди ште срп ске вла де на па ла ма нато је из вр шио ва зду шне уда ре, као што је бом бар до вао и дру ге де ло ве ре пу блике срп ске. по сма тра њу за па да, у овом тре нут ку је тре ба ло ис ко ри сти ти пот пуну вој ну дис пер зи ју у рс и рск и – ако не ко нач но ус по ста ви ти ислам ску др жа ву у Бо сни и Хер це го ви ни, он да бар ап со лутно ре а ли зо ва ти ства ра ње ет нич ки чи сте Хр ват ске. до дат но, па то ло ги ја по ра за у за пад ној сла во ни ји (из ну ђен по раз – због оглу ши ва ња ре пу бли ке срп ске и са ве зне


ре пу бли ке Ју го сла ви је да вој но ре а гу ју) тре ба ло је да на ро ду у ре пу бли ци срп ској кра ји ни ја сно да до зна ња да су ср би је дини на род у евро пи ко ји се мо же не ка жњено са ти ра ти. за то су и па ро лу из пр вог свет ског ра та: Serbien muss sterben (ср бија мо ра умре ти) иде о ло зи но вог свет ског по рет ка, по твр ђу ју ћи сво ју при вр же ност ра си зму и аси ми ла ци ји на ро да пра вослав ног и кул тур ног про сто ра, об но ви ли и ци ви ли за циј ски на до гра ди ли. Глас „разу ма“ не мач ке евро пе са кин ке лом по ручу је: Serbien muss man in die knie zwingen (ср би ја се мо ра ба ци ти на ко ле на).

убр зо по ет нич ком чи шће њу за пад не сла во ни је, од 1. до 5. ав гу ста 1995. изведена је и за вр шна и ап со лу ти зо ва на ак ци ја Олуја, вој на агре си је на ре пу бли ку срп ску кра ји ну. свет без бед но сти је на топак ту одобрио да ави ја ци јом по мог не кон зистен тан хр ват ски про је кат ет нич ког чишће ња. ком плет на срп ска ору жа на си ла (без те шког на о ру жа ња, ко је је кон тро лисао ун про Фор) и срп ски на род по ву кли су се са при вре ме но оку пи ра не те ри то рије рск. та чан број на стра да лих при ли ком ула ска хр ват ске вој ске, у ег зо ду су оп хр ваном ми тра љи ра њем из ави о на, у опе ра цији „по сто лу је“, када је из вр ше но ма са крира ње за о ста лих и не моћ них, још увек ни је по у зда но утвр ђен. по про це на ма ко меса ри ја та за из бе гли це, пред став ни ка ун и цр ве ног кр ста, око 250.000–300.000 ср ба из ре пу бли ке срп ске кра ји не пре тво ри ло се у нај ду жу из бе глич ку ре ку 20. ве ка, на свом не из ве сном пу ту пре ма ср би ји, одно сно Ју го сла ви ји. овом ко ло ном уне среће ни ка – прог на них са хи ља ду го ди шњих ог њи шта – окон ча но је пи та ње ре пу бли ке срп ске кра ји не. са вет без бед но сти је овај пред мет мо гао да ар хи ви ра.

3.по ли ти ка ин те ре са та ко зва не ме ђу

на род не за јед ни це и ре ви та ли зи ра ни исто риј ски ана хро ни зам ри мо ка то лич ке ор га ни за ци је од лу чи ва ли су о суд би ни ре пу бли ке срп ске кра ји не. исто ри ја ове др жа ве, чи ја је те ри то ри ја оку пи ра на, пред ста вља и исто ри ју ли це ме ро кра ти је и па по кра ти је на кра ју ло гор ског 20. века. под по сто је ћим окол но сти ма, а без по др шке и по ли тич ке му дро сти две ју ве ћих срп ских др жа ва (ср би ја и цр на Гора), ре пу бли ка срп ска кра ји на је тра ја ла онолико ко ли ко је евро а ме рич кој ли хваро кра ти ји било потребно да је по ни шти. циљ је оправ да вао сред ства – та ко зва на ме ђу на род на за јед ни ца се у ра зу пи ра њу де ла срп ског ет нич ког про сто ра конзистентно држала тог језуитског начела. за то су ср би про шли и кроз до сада најже шћи по зна ти ме диј ски ге но цид, ко ји је – као па ра лел но сред ство – тре ба ло да послу жи оства ре њу ци ља: ани хи ла ци ји јед ног на ро да и јед не др жа ве.

во де ћу уло гу у про гра ми ра ној са та низа ци ји срп ског на ро да, ка ко то све до чи Ra ju G. C. Tho mas са Mar qu et te уни вер зите та у Mil lwa u kee (Wi scon sin), оба вио је јевреј сконе мач ки ло би у сад, ко ји је, сходно то ме, пре ћу тао ет нич ка чи шће ња ср ба од стра не хр ват ске вој ске.

под не појм љи вим и бе сти јал ним зло чини ма ко ји су по на вља ли ар се нал звер става из дру гог свет ског ра та – из у зев прода је људ ских ор га на – свет ска на ло го пријем чи ва јав ност је за тва ра ла очи. Био је то знак под стре ка да се ри ту ал на уби ства, као нај ва жни ји део ми ли тант ног про грама ар ми је Фра ње туђ ма на, ре дов но пона вља ју – све до па да ре пу бли ке срп ске кра ји не. са у че сни штво свет ских ме ди ја у зло чи ну про тив чо веч но сти је еви дент но, што по твр ђу ју и ауто ри књи ге Onassasi-sneunpeuple (Pa trick Bar ri ot – Eve Cre pin). из 1995.

да је реч о пра вом ме диј ском ра ту против ср ба све до чи и фо то ре пор тер Rus sel Gor don, ко ји је 1996. у ав гу стов ском бро ју

ре ви је Chronicles (A Ma ga zi ne of Ame ri can cul tu re) објавио чланак под на слов ом TheMediawarintheBalcans.

про гра ми ра но ис кри вља ва ње сли ке о до га ђа ји ма у Хр ват ској или Бо сни и Херце го ви ни и циљ но са та ни зо ва ње мар тириј ског срп ског на ро да ја сни ји су да нас но у вре ме ме диј ске кам па ње. уоста лом, по оства ре њу де ла ин те ре сног по ли тичког про гра ма (пад рск), свет ска гла си ла су убла жи ла свој цен зор ски про то кол и по вре ме но об ја вљу ју тек сто ве о стра дању срп ског на ро да. прет по ста ви ти је да ће та квих на пи са би ти све ви ше јер они не мо гу да ути чу на по стиг нут по ли тич ки резул тат. ра зу мљи во, по што про цес ра зу пира ња срп ског ду хов ног про сто ра ни је довр шен, сва је при ли ка да се – до ко нач ног ис хо да ани хи ла ци је – о по ку ша ју ри мо като ли ка и му сли ма на да ис тре бе срп ску попу ла ци ју неће објављивати пуна истина.

то је и раз лог што се до сада (уз сна жан глас не мач ког пи сца ко ји је исме јао лакеј ски и снис хо дљи ви ни во ме ди ја спрам

Да ја на Џон стон

Су лу ди кр ста ши

се лек тив ност три бу на ла у при ме ни прин ци па „ко манд не од го вор но сти“ је фла грант на. у ма ју 1995, по вре ђу јући при мир је под по кро ви тељ ством ун, туђ ман је по слао тру пе да за у зму за пад ну сла во ни ју од срп ских по буње ни ка, про го не ћи де се ти не хи љада ср ба из те обла сти и уби ја ју ћи сто ти не ци ви ла ко ји су би ли ису више ста ри, сла би или бо ле сни да би мо гли да бе же. у знак од ма зде, да би на те ра ли Хр ва те да не на па да ју срп ске ци ви ле, ср би из кра ји не ис па ли ли су две ра ке те ти па ор кан, ко је су па ле у цен трал не де ло ве за гре ба и уби ле се дам ци ви ла. због ово га је Ха шки три бунал рас пи сао по тер ни цу про тив пред сед ни ка срп ске кра ји не Ми ла на Мар ти ћа. три ме се ца ка сни је, хр ват ска ар ми ја се, оја ча на иле гал ним по шиљ ка ма оруж ја и аме рич ким вој ним струч ња ци ма, око ми ла на кра ји ну, на го не ћи у бек ство пре ко 200.000 ср ба, па ле ћи њи хо ве ку ће и уби ја ју ћи ци ви ле. у рет ком тре нут ку храбро сти, иза сла ник еу, карл Билт је су ге ри сао да, ако је на ред ба да се гра на ти ра ју ци ви ли рат ни зло чин, хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман, на исти на чин као и Мар тић, за слу жу је да Ха шки три бу нал рас пи ше по тер ни цу про тив ње га. Је ди на по сле ди ца те из ја ве би ла је да је сам Билт био про гла шен за пер со на нон грата у Хр ват ској. ужи ва ју ћи по др шку сје ди ње них др жа ва и не мач ке, туђ ман ни је мо рао да се пла ши по ди за ња оп ту жни це за сво ју ко манд ну од го вор ност. он је остао из над кри ти ке све до си гур не смр ти (умро је 10. де цем бра 1999. го ди не).

Да ја на Џон стон, Су лу ди кр ста ши, Издавачки графички атеље “М”,

Београд, 2005, стр. 179


по ли ти ке – пе тер Ханд ке, EinewinterlicheReisezuDrinaoderGerechtigkeit furSerbien, 1996) по ја вио са мо је дан збор ник тек стова (од 13 ауто ра) ко ји по ку ша ва да објектив но фо ку си ра зло на Бал ка ну (Kla us Bitter man, Serbianmusssterbien–WahrkeitundLugeimyugoslawichenBurgerkrieg, 1994).

са та ни за ци ја ср ба, ко ју је усме ра ва ла по ли тич ка моћ евро а ме рич ке ин те ре сокра ти је, ни је ци ља ла са мо на цр нобе ло при ка зи ва ње ра та у ве штач ки ство ре ној ју го сло вен ској за јед ни ци, већ на по ку шај да се из европ ске исто ри је по ли тич ког ван да ли зма пре бри шу пре по зна тљи ви ак те ри и уло га бе си ја ри ју ма при пи ше одли ци срп ског на ро да.

од те ра си стич ке про па ган де ни су били осло бо ђе ни ни чи нов ни ци европ ске за јед ни це, па за то ема Бо ни но (ко ме сар ез за ху ма ни тар на пи та ња) ср бе на зи ва „мон стру ми ма са Бал ка на“.

на вод но ди вља штво се ни је сме ло дово ди ти у пи та ње (пра вед ни су дру ги, крив ци су увек ср би), па тек сто ви из вешта ча из ра та римока то ли ка и му сли ма на про тив ср ба (1991–1995) ли че ме ђу соб но – као ја је ја је ту.

има се ути сак да се ти из ве шта ји нај већим де лом пи са ни уна пред. па ра лел на ме диј ско по ли тич ка ак ци ја је пот пу но затам не ла ге не зу от по ра и тра ге ди је на ро да ре пу бли ке срп ске кра ји не.

Ме ђу тим, и у исти ну срп ски на род из дал ма ци је, кра ји не, ли ке, кор ду на, Ба ни је и сла во ни је се ода звао по зи ву пред седни ка срп ске де мо крат ске стран ке, акаде ми ку Јо ва ну ра шко ви ћу, за уче шће на срп ском са бо ру у ср бу 25. ју ла 1990, тек по пре те ћој бу дућ но сти у Хр ват ској, ко ју је осва ја ла пар ти ја ми ли тант ног и ср бо фобич ног про гра ма (Хдз).

пам те ћи уста шке зло чи не и мир но се од у пи ру ћи пре те ћој по ли ти ци Хдза, срби су, ве ру ју ћи да је то пут до прав не зашти те, до не ли де кла ра ци ју о су ве ре но сти и ауто но ми ји. по том је срп ско на ци о нално ви је ће (21. де цем бра 1990) про гла си ло срп ску ауто ном ну област кра ји ну (сао кра ји на). том при ли ком је усво јен и ста тут по ко ме је „сао кра ји на об лик те ри то ријал не ауто но ми је у са ста ву ре пу бли ке Хрват ске“. раз дру жи ва ње са Хр ват ском наста ло је по сле про гла ше ња ан ти срп ског уста ва ре пу бли ке Хр ват ске, ка да је из вршно ви је ће сао кра ји не усво ји ло ре зо луци ју о раз дру жи ва њу (28. фебруар 1991).

Хр ват ска не са мо да ни је би ла спрем на да ср би ма да ауто но ми ју, већ је, под патер на ли за ци јом, на ста ви ла са звер стви ма, уни шта ва њи ма и ет нич ким чи шће њем. Ме ђу на род на за јед ни ца ни је ни по ку ша ла да при до би је хр ват ску стра ну за при станак на ауто но ми ју – она је ра ди ла ис кључи во на са та ни за ци ји ср ба и на о ру жа вању римока то ли ка у Хр ват ској и му сли ма на у Бо сни. ре ци див на ри ту ал на уби ства над ср би ма за ме ђу на род ну за јед ни цу ни су

има ла ва жност упо зо ре ња – ваљ да за то што про стор Бал ка на у тра ди ци ји европских си ла по сто ји као „theatrum belli“.

за то су не ка да шњи не при ја те љи сада (ри мо ка то ли ци у Хр ват ској, му сли ма ни у Бо сни), а са да шњи са ве зни ци кон стант но до би ја ли оруж је, као што су би ли и подврг ну ти аме рич ком про гра му „об у чи и опре ми“. за му сли ма не из Бо сне и Хр вате из Бо сне пр во бит но је од ре ђен бу џет од 800 ми ли о на до ла ра, а по том пре поло вљен. кон тин ген ти, те шке ар ти ље рије (ха у би це, тен ко ви) и у вре ме ну ми ра и пост деј тон ских спо ра зу ма сти жу и да ље у Бо сну (29. ав гу ста и 24. ок то бра 1996) и че ка ју на „от па ки ва ње“. оба ве штај ни коми тет се на та сада, од но сно аме рич ки кон грес (по чет ком но вем бра 1996) по држао је клин то но во кр ше ње ем бар га уна са гла сив ши се са пред сед ни ко вом од луком да се одо бри увоз иран ског оруж ја за по тре бе му сли ман ске вој ске у Бо сни. уоста лом, од по чет ка ра та 1991. сад су вој но опре ма ле туђ ма на у Хр ват ској и изет бе го ви ћа у Бо сни.

ен то ни лејк (Ant hony La ke), клинтонов саветник за националну безбедност, априла 1994. је ам ба са до ру сада у Хр ват ској пи те ру Гал брај ту (Peter Galbright) дао инструкцију да хр ват ског пред сед ни ка туђма на обавести да ва шинг тон не ма ни шта про тив иле гал ног уво за оруж ја бо сан ским му сли ма ни ма (пре ко те ри то ри је Хр ватске). да гра ни ца ин те ре сне по ли ти ке не ма кра ја, ни ти прин ци па ни ти фи лан тро пи је (бу ду ћи да је имо рал на, она ни је амо рална) све до чи и ме диј ска са та ни за ци ја ср ба за зло чи не ко је су му сли ма ни по чи ни ли над соп стве ним на ро дом.

са ра јев ски слу чај Мар ка ле 1 и 2 де маски ра ли су и лорд овен и аме рич ки држав ни слу жбе ник Јо зеф Бо дан ски (Yos sef Bo dansky, у књи зи: Target America, 1993, и у тек сту The Roots of the New escalationofBosnianWarandWashington`s у DefenseandForeignAfairsStrategicpolicy31. октобра1994. т.6–15).

очи то ни ко га ни је за бри ња вао по раст на си ља и др жав ног те ро ра над пра вослав ним ср би ма у Хр ват ској, чак ни ја сно пре до ча ва ње при ме не пот пу нот ет нич ког чи шће ња.

ка да је Хр ват ска стран ка пра ва 16. ју на 1991. об на ро до ва ла „ли пљан ску по ве љу“, у ко јој је тра же на об но ва и ус по ста ва ндХ на це ло куп ном по ве сном и ет нич ком просто ру са ис точ ним гра ни ца ма су бо ти ца зе мун дри на сан џак – Бо ка ко тор ска“, свет ски ме ди ји то ни су ни про ко мен та риса ли. Мо гу ће да су и та да има ли пу ну инфор ма ци ју пре ма ко јој су то гра ни це (уз ко со во) у ко је ће но ви свет ски по ре дак са те ра ти ср бе.

и то је тач но. „но ви свет ски ха ос“ (ка ко то тач но за па жа фран цу ски ге не рал Pierre Marie Gallois) јесте до при нео по ли тич кој вам пи ри за ци ји. они ко ји су се су о чи ли са

ре ци див ним злом и по ли тич ком вам пи риза ци јом и, као при пад ни ци ун у Хр ват ској и Бо сни, о то ме по ку ша ли да гла сно прого во ре – би ли су укло ње ни.

не ма бро ја ви со ким при пад ни ци ма ун ко ји су сме ње ни јер ни су хте ли да по држе но ви свет ски ха о с“. Ме ђу нај по зна ти јим у том стро ју не по слу шних сва ка ко је ге нерал лу ис Ме кен зи (Le wis Mac Ken zie), ко ји је 1994. об ја вио пра ви ка над ски бест се лер Peacekeeper–TheroadtoSarajevo.

раз ло зи ин те ре сне по ли ти ке и апе ти ти исто риј ске ана хро ни је по ка зу ју – на приме ру ре пу бли ке срп ске кра ји не – без гранич ну не за ја жљи вост из о па че ног по литич ког иде а ла. да ро ван при мор ди јал ном си лом, тај из о па че ни идеал не мо же да од го во ри зах те ви ма де мо крат ских на чела, већ је ди но ме ра ма ци ви ли за циј ског вар вар ства. уто ли ко ће би ти – ако већ ни су – европ ска за јед ни ца и њен мен тор (од лу чу ју ћи врх аме рич ке по ли тич ке адми ни стра ци је) у су ко бу са исто ри јом. они су не са мо са у че сни ци у бу ђе њу, већ са уче сни ци у омо гу ћа ва њу ег зи сти ра ња пато ло шког ре ци ди ва про шло сти.

до ку мен та ци ју ко ју поседују по је ди не срп ске ин сти ту ци је не мо же да за о би ђе ни јед на исто ри ја по ли тич ке па то ло гије кра ја дру ге по ло ви не двадесетог ве ка. Жр тво ва ни део срп ског на ро да из но ва је про шао кроз пре двор ја па кла – пре дворја ко ја се не ме ња ју. за то опи си хр ват ског уста шког зла из до ба дру гог свет ског рата јед на ко оп ту жу ју хр ват ско нео у ста шко зло у ра ту 1991–1995.

ни шта се у злу ни је из ме ни ло, ни мар тириј ски на род – са мо су дру ге жр тве. уто лико је крив сва ко ко је, без об зи ра на мо ти ве, при гр лио вас кр са ва ње мон стру о зно сти. а она је и у овом ра ту Хр ва та про тив ср ба би ла рав на гну ша њу ита ли јан ског ге не рала Ма риа ро а те, ко ји је за пр ву хр ват ску уста шку др жа ву (1941–1944) за кљу чио: „по бе сти јал но сти, ге но цид у ндХ надма шу је сва ку моћ има ги на ци је. Био је то су бли ми ра ни из раз свих исто риј ских позна тих об ли ка фи зич ког и ду хов ног те рора.“ Хр ват ски вој ни ци су у ра ту 1991–1995, ка да се узму у об зир њи хо ви зло чи ни над ср би ма у Го спи ћу, Брч ком, ву ко ва ру, пакрач кој по ља ни, рав ним ко та ри ма, Мр коњићГра ду или Бра тун цу, по сту пи ли управо по на ве де ном ре цеп ту.

иако по се ду је до ку мен тар ну хро ни ку зла, ме ђу на род на за јед ни ца је, да би трагедију жртве довела до па то ло шког бесми сла, а за сво је јав но мње ње кру ни са ла про грам са та ни за ци је, офор ми ла Ме ђу народ ни суд за рат не зло чи не у Ју го сла ви ји (од лу ка са ве та без бед но сти од 22. фебруара 1993).

на кон што је по ис том пред ме ту до нета ре зо лу ци ја ун сцр 827, убр зо је ха шки три бу нал отво рио „лов на ср бе“. све дочан ства по је ди них при пад ни ка ун и њихо ва до ку мен та ци ја (ко ји се не сме ју об


ја вљи ва ти) и до ку мен та ци ја др зо ра на стан ко ви ћа, па то ло га и екс пер та ун (ко ја је про сле ђе на ме ђу на род ним ин сти туци ја ма, али је под цен зор ском опа ском), на ла га ли су је ди но об но ву нир нбер га јер дав на шње све до чан ство хр ват ског потпу ков ни ка ној бер ге ра од го ва ра исти ни тра ге ди је кроз ко ју је део срп ског на ро да про шао у са да шњој, дру гој ндХ.

због исто вет них зло чи на ре гу лар не вој ске Фра ње туђ ма на ци ти ра мо ној берге ра – као про шлост ко ја се по но ви ла у са да шњо сти: „чла но ви ра зних ор га ни заци ја од вој ске до тје ра не ср бе – и пре дане по ли тич ким вла сти ма, ра ди од во ђе ња у кон цен тра ци о не ло го ре – жи ве си је ку у ко ма де, ва де им очи но жем, од сје ца ју раз не удо ве, ба ца ју их у во ду, па га ђа ју пу шком са по сто на бо ја.“

на све оправ да не зах те ве ср ба, на њихо ве жр тве, ме ђу на род на за јед ни ца ни је има ла по ли тич ки ре а лан, кад већ ни је смо гла сна ге за етич ки оправ дан од говор. она се о све зло чи не у ре пу бли ци срп ској кра ји ни оглу ши ва ла, бра ни ла ре зо лу ци ја ма. а спо ра зу ми ма се дис танци ра ла од соп стве не од го вор но сти.

евро а ме рич ка ко а ли ци ја, ко ја зна да је „Фра њо туђ ман“ имао во де ћу уло гу у руше њу Ју го сла ви је“, ко ја зна да овај „фа натич ни хр ват ски на ци о на лист“ ни је мо гао би ти га рант ср би ма у нео у ста шкој др жа ви (Ra ju C. G. Tho mas sa Mar qu et te Uni ver sity у ма те ри ја лу из ло же ном за Ame ri can Po liti cal Sci en ce As so ci a tion Con ven tion, 28–31. август 1996, San Fran ci sco) ни једног тренутка није тра жи ла мо да ли те те ре ше ња ко ја не би ишла на ште ту ср ба. они су и у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и у ре пу бли ци срп ској не пре кид но гу ра ни у па то ло шку ко ег зи стен ци ју жр тве са џе ла том – у, ка ко то с по но сом ис ти чу во а јер ски гра ђан ски те о ре ти ча ри, мул ти ет нич ки су жи вот. до

ду ше, за пад ни ко мон велт оправ да ност за сво је де ла ње ту ма чи срп ском ма ло ду шношћу јер „чи ње ни ца да ни Бе о град ни па ле ни су при ско чи ли у по моћ ср би ма у Хрват ској пред ста вља знак да се ди рект ни и ин ди рект ни ди ја лог ко ји је туђ ман во дио са Ми ло ше ви ћем и ка ра џи ћем, ис пла тио Хр ва ти ма“ (лорд овен).

да је – уме сто пер ма нент ног пре те ћег то на – међународна заједница с оба ве зују ћом па жњом прегледала до ку мен та цију о ре ци див ној мон стру о зно сти (ка кву де лом по ка зу је до ку мен та ци ја др зо ра на стан ко ви ћа о гра ђан ском ра ту у Ју го слави ји 1991–1995. или фо то мо но гра фи ја RavniKotari–victimsofCroatianaggressionintheRepublicofSerbianKrajina1993), мо гла je да зам ку праг мат ске по ли ти ке на ди ђе по ли ти ком ком про ми са.

пре те ћи тон ху ма ни сте с би чем je та козва ну ме ђу на род ну за јед ни цу свр ста вао у по ли го не ри гид не не га тив не уто пи је новог свет ског по рет ка, ко ји, на кон ви јет нама и ира на, свет није учи нио спо кој ни јим, већ га је уне сре ћи вао и оне спо ко ја вао. у та квом по ли тич ком ква зи у ни вер за ли зму, ко ји би био са мо ко ми чан да ни је тра гичан, ср би ни су има ли ни ка кву шан су, баш као и жи те љи ни ка ра гве, Ха и ти ја или сома ли је. оста је, нај зад, јед но ло гич но и по на сле ђе но сти по уч но пи та ње – за што је аме ри кан ци ма да нас пи та ње срп скохрват ских од но са ма ње ја сно не го ли ју че и шта је то што их је спре ча ва ло да се пи та ју над ру звел то вим ста вом да би Хр ва те треба ло ста ви ти под ста ра тељ ство. да су се над српскохрватским односима будили са овом упи та но шћу, ве ро ват но би до шли до истог за кључ ка као и сам ру звелт.

на и ме, у књи зи аме рич ког ге не ра ла шер ву да (Ro bert E. Sher wo od, HarryLHop-kins,anintimatehistory) на во ди се и раз говор из ме ђу нај ме ро дав ни јег др жав ни ка

сло бод ног све та, то јест аме рич ког председ ни ка ру звел та, и бри тан ског ми ни стра ино стра них по сло ва ид на. том при ли ком ру звелт ре зо лут но кон ста ту је: ср би и Хрва ти не ма ју ни чег за јед нич ког и сме шно је да та два на ро да си лом те ра ти да жи ве за јед но.

и, ко нач но, по ста вља се пи та ње одго вор но сти та ко зва не ме ђу на род не зајед ни це, ко ја је по сле по гро ма ср ба у за пад ној сла во ни ји на ста ви ла са по лити ком пре те ћег то на и спро ве ла ет нич ко чи шће ње це ле ре пу бли ке срп ске кра јине. про гон ство 300.000 ср ба и да ва ње пра ва Хр ват ској да 15% гра ђа на про те ра са 30% на вод но сво је те ри то ри је та козва ној ме ђу на род ној за јед ни ци не даје ле га ли тет и ле ги ти ми тет чу ва ра свет ског ми ра, људ ског до сто јан ства и прин ци пијел на прав не ва ља но сти.

ако на пр во пи та ње лорд овен (Da vid Owen, BalcanOdissey, 1995) има убе дљив од го вор (јер су сад оп стру и са ле рад ун да би их за ме ни ле сна га ма на топак та), ко ји по ка зу је да су по ли тич ки праг ма тизам и стра те шки ин те ре си из над суд би на на ро да, над дру гим пи та њем леб ди безлич ни хи по тетчки од го вор сум њи ве морал не вред но сти.

Бри тан ски лорд има ути сак да хришћан ски свет ни је по ка зао до вољ но раз у ме ва ња за ср бе нај ве ро ват ни је зато што су пра во слав не ве ро и спо ве сти. да ли је то до во љан раз лог да бли зу 300.000 ср ба бу де про те ра но из свог зави ча ја и са кућ них ог њи шта (а са те ри тори је на ко јој, по Фра нач кој хро ни ци, као ве ћин ски на род жи ве од 822. го ди не), ни је ви ше раз ма тра ње са мо у до ме ну поли ти ке.

Бу ду ћа исто ри ја европ ских на ро да ће ту до вољ ну ра зло жност морати да по тврди или опо врг не.


Олујаспа да у рат не опе ра ци је ко је је хр ват ска вој ска спро ве ла ка ко би сво јој но во о сно ва ној, ме ђу на род но

при зна тој др жа ви при по ји ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну и ти ме од стра ни ла ско ро сав срп ски на род ко ји је ве ко ви ма жи вео на том под руч ју.1 усва ја њем но вог уста ва у Хр ват ском са бо ру 22. де цем бра 1990. го ди не ре пу бли ка Хр ват ска се про гла си ла на ци о нал ном др жа вом хр ват ског на ро да иако је још увек би ла у са ста ву сФрЈ. ср би, ко ји су има ли ста тус кон сти ту тив ног на ро да, де фи ни шу се тим уста вом као на ци о нал на ма њи на. де кла ра ци јом у Ха гу 18. ок то бра 1991. до та да шње ју го сло вен ске ре пу бли ке сло ве ни ја и Хр ват ска до би ја ју ста тус не зави сних, ме ђу на род но при зна тих др жа ва. срп ски на род се ни је по ми рио сво јим ста ту сом због мно го исто риј ских раз ло га ко ји су га ве зи ва ли за про стор кра ји не. у до бром де лу овог про сто ра ср би су старо се де лач ко ста нов ни штво, а ту су би ли и они ко ји су има ли има ња до би је на од аустри је за вој нич ке за слу ге, ге не ра ција ма на сле ђе ви на. по ред тога, по сто јао је огро ман кул тур ни, вер ски, еко ном ски и при вред ни ути цај ко ји су ср би на том про сто ру има ли. њи хов број ча ни зна чај у гра до ви ма кра ји не је до се зао мак си мум, те

1 слав ко Га ври ло вић,ИсторијеСрбауХрватској,Сла-

вонијииУгарској (ХVХIХ), Бе о град, 1993, 8–21. ср би су на про сто ру кра ји не ко ји ула зи у са став Хр ват ске жи ве ли ве ко ви ма као ста ро се де о ци или до се ље ни вој ни ци још од 16. ве ка ра ди од бра не гра ни ца аустри је од на је зде ото ман ске им пе ри је. има ли су зна чај не привилeгије до би је не од аустриј ског ца ра, по што је кра ји на би ла у ње ном са ста ву. у да љим исто риј ским то ко ви ма, кон ститу и са њем сХс, по том кра ље ви не Ју го сла ви је, а по сле другог свет ског ра та дФнЈ и сФрЈ, би ли су кон сти ту тивни на род у окви ри ма Хр ват ске. ко ја је би ла са мо јед на од ре пу бли ка те за јед ни це.

се та ко ути цај ср ба у сва ком по гле ду ни је мо гао за не ма ри ти. по себ но су све жи би ли зло чи ни ко је је не за ви сна др жа ва Хр ватска из вр ши ла над срп ским ста нов ни штвом то ком дру гог свет ског ра та. Број ни ло го ри и ја ме ко ји су слу жи ли за ли кви да ци ју ср ба, Је вре ја и ро ма (Ја се но вац, Гра ди на, Гра ник (ме сто на ко ме су вр ше не ли кви да ци је за точе ни ка), ло гор за де цу у ста рој Гра ди шци, ја ма Ја дов но и мно ге дру ге).2

та кав од нос је на те рао ср бе да на те рито ри ји кра ји не 19. де цем бра 1991. у книну са зи ва њем уста во твор не скуп шти не до не су устав и про гла се ре пу бли ку српску кра ји ну. она ни је би ла ме ђу на род но при зна та др жа ва, али је има ла све елемен те др жав но сти и функ ци о ни са ла је пу не 3 го ди не и 8 ме се ци. Би ла је зна ча јан су бјект у ме ђу на род ним пре го во ри ма, ко ји су јој че сто га ран то ва ли оп ста нак и ле ги ти ми тет.3 на ста ла је во љом срп ског на ро да ко ји је на том про сто ру имао апсо лут ну ве ћи ну.

стал но је би ла из ло же на при ти ску хрват ске др жа ве због ње не те жње да простор кра ји не присаједини свом ма тич ном де лу. та кав при ти сак је до вео до ви ше рат них су ко ба, у ко ји ма је – по ред вој ске – на обе стране стра да ло и број но ци вилно ста нов ни штво.

2 др Ми лан Бу ла јић, Јасеновацусташкилогорсмрти-српскимит, Бе о град, 1997; дра го слав стра ња ко вић, Највећизлочинисадашњице(патњеистрадањасрп-скогнародауНезависнојДржавиХрватској1941-1945), Гор њи Ми ла но вац, 1991; дра го је лу кић, Билисусамодеца,Јасеновацгробница19.432девојчицеидечака, 1п.

лак та ши – Бе о град, 2000.

3 ко ста ча во шки, НастанакРепубликеСрпскеКрајинеињенмеђународниположај, збор ник ра до ва, Гра ђан ски рат у Хр ват ској, Бе о град, 2005, 207222

тен ден ци ја Хрват ске да при по ји ре публи ку срп ску кра ји ну свом про сто ру дове ла је до то га да се ве ли ки део му шког ци вил ног ста нов ни штва ор га ни зу је у привре ме не вој не фор ма ци је под ко ман дом вој ске рск. то је био је ди ни на чин да одбра не соп стве не до мо ве, не по крет ну и по крет ну имо ви ну и жи во те чла но ва својих фа ми ли ја од не пре ста них упа да хрват ских вој них и по ли циј ских фор ма ци ја. ре пу бли ку срп ску кра ји ну је угро жа вао и пети кор пус му сли ман ских сна га Бо сне и Хер це го ви не, а та ко ђе и њи хо ве па ра војне фор ма ци је. кон цен тра ци ја на пе то сти на овим про сто ри ма до шла је до кул мина ци је 4. ав гу ста 1995.,ка да је и из ве де на опе ра ци ја Олуја. Мо ра се на гла си ти да је ово дру ги део опе ра ци је хр ват ске војске и по ли ци је, ко ја је по мог ну та сна га ма за пад не Бо сне, а под ор га ни за ци о ним вођ ством аме рич ке при ват не ком па ни је Мпри из алек сан дри је у вир џи ни ји.4

пре лом ни тре ну так ан га жо ва ња Мпри у Хр ват ској је би ла по се та ми ни стра одбра не Гој ка шу шка ва шинг то ну мар та 1994. та да се са стао са Џо ном дој чом, за ме ни ком се кре та ра за од бра ну, ко ји је ка сни је по стао ди рек тор циа, и за тражио од ње га вој ну по моћ. шу шак се та да са стао и са ди рек то ром Мпри едом сој

4 Ми лан Би ди мир, МПРИуграђанскомратууХрват-

ској.ЗборникрадоваГрађанскиратуХрватској1991–1995, Бе о град, 2005, 197 (у да љем тек сту: Мпри). ову при ват ну ком па ни ју осно вала је не ко ли ци на ге не ра ла, а да нас има пре ко 700 стал но за по сле них. оп сег њи хових по сло ва из до ме на вој не и др жав не без бед но сти чи не тре нинг и еду ка ци ја, про фе си о нал ни раз вој ни про гра ми, пла ни ра ње бу џе та, стра те шко пла ни ра ње, си му ла ци је и рат не игре, раз вој вој ске и ру ко во ђе ње, де мо крат ска тран зи ци ја сек то ра без бед но сти, вој ни за ко ни, но ва опре ма за вој ску итд.

ОЛ

УЈА Др Ду ши ца Бо јић

Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олу ја - ав густ 1995.(пре ма из ја ва ма прог на ни ка)Вој ска Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не и ње не ко му ни ка ци је оне спо со бље не су од стра не ДИА, ко ја је спро ве ла кон тро лу кре та ња је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма УСЕ366, ко ји су би ли опре мље ни елек трон ском опре мом, а бор бе ни ави о ни НА ТО су бом бар до ва њем уни шти ли не де мон ти ра не остат ке ра дар ске и про-тив а ви он ске опре ме


сте ром и раз го ва рао о мо гу ћој бу ду ћој са рад њи. то је септембра 1994. до ве ло до пот пи си ва ња уго во ра из ме ђу ми ни стра шу шка и пен зи о ни са ног ге не ра ла и заме ни ка пред сед ни ка Мпри кар ла во у на у хр ват ској ам ба са ди у ва шинг то ну под име ном Демократскатранзиција– про-грамподршке.5

већ но вем бра 1994. осо бље те ор гани за ци је до ла зи у Хр ват ску, где за почи њу са тре нингпро гра ми ма ко је во ди карл во ун. он је оба вио ви ше раз го во ра са хр ват ским ге не ра ли ма и во дио обуку хр ват ских вој ни ка у вој ном учи ли шту Петар Зрињски. зна се да је под њи ховом кон тро лом 1. маја 1995. от по че ла хрват ска вој на опе ра ци ја Бљесак, у ко јој су про те ра ни сви ср би са про сто ра за пад не сла во ни је. под ру ко во ђе њем во у на јула 1995. одр жан је и за вр шни се ми нар непо сред но пред опе ра ци ју Олуја,и то на Бри о ни ма.6 у вре ме Олујехр ват ска вој ска је, пре ма ве ћем бро ју из во ра, ко ри сти ла из ви ђач кооба ве штај не по дат ке аме ричких и на тоцен та ра ко ји су се на ла зи ли у Хр ват ској и ита ли ји.7

вој ска ре пу бли ке срп ске кра ји не и њене ко му ни ка ци је оне спо со бље не су од стра не диа, ко ја је спро ве ла кон тро лу кре та ња је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма усе366, ко ји су би ли опре мље ни електрон ском опре мом, а бор бе ни ави о ни на тоа су бом бар до ва њем уни шти ли неде мон ти ра не остат ке ра дар ске и про тива ви он ске опре ме.8

та ко је са ових про сто ра, по по да ци ма ко ме са ри ја та за из бе гли це ре пу бли ке срби је од 1996. ре ги стро ва но 297.543 прогна них ср ба из кра ји не. по зва нич ним изве шта ји ма не вла ди не ор га ни за ци је Вери-тас,ко ја се ба ви при ку пља њем по да та ка о зло чи ни ма у кра ји ни, у ак ци ји Олуја је уби је но је око 2.000 ли ца срп ске на ци онал но сти, а ме ђу њи ма око 1.200 ци ви ла.

ово је би ла јед на од нај е фи ка сни јих вој них ак ци ја у ко јој је за 10 да на ет нич ки очи шћен про стор од 123.000 ква драт них ки ло ме та ра, на се љен срп ским ста нов ништвом.

Догађајипосле4.августа1995.поизјавамапрогнанихлицаизРепубликеСрпскеКрајине

по тру ди ће мо се да из вр ши мо ре конструк ци ју до га ђа ја ко ји су се од и гра ли

5 Мпри, 198

6 www.mpri.org ком па ни ја Мпри је и да ље на ста ви ла да ра ди на про гра ми ма у Хр ват ској, као што су де мо кратска тран зи ци ја или про грам ко ји по ма же ми ни стар ству од бра не у бр жем при кљу че њу на тоин те гра ци ја ма и опе ра ци ја ма чу ва ња ми ра итд.

7 о ово ме су из ве сти ли за гре бач ки Јутарњилист и сплит ски Фералтрибјун. по ред њих, и аген ци ја АП, као и аме рич ки ча со пи си.

8 ерик Гре го ри ја, ИнвазијанаРепубликуСрпскуКра-

јину, на то на Бал ка ну, Бе о град – под го ри ца, 2000.

за вре ме хр ват ске вој не ак ци је Олуја,запо че те 4. ав гу ста 1995. на про сто ру репу бли ке срп ске кра ји не. то је са мо је дан део ци ви ла ко ји је по шао пу тем: оп шти на кр њак (де ло ви пред рат них оп шти на карло вац и ду га ре са), вој нић, то пу ско, ту шило вић, вр гин Мост, Гли на – са на ме ром да пре ђе мост код дво ра на уни. њи хо ва коло на је за у ста вље на и, за јед но са ср би ма из пе три ње и ко стај ни це, за ро бље ни су и стр па ни у за твор у си ску и им про ви зо ване ло го ре у ило ви и ива нићГра ду.

Јед на ко ло на је кре ну ла пу тем из општи не кр њак.Би ла је са ста вље на од бројних ауто мо би ла, трак то ра, ка ми о на, мотокул ти ва то ра (фре за), ко је су по слу жи ле као пре во зна сред ства. из из ја ве јед ног од прог на ни ка до зна је мо: „Го ди не 1991. сам из бје гао из кар лов ца због мал тре тира ња, про во ци ра ња од стра не ко ле га Хрва та на по слу и зва нич них хр ват ских власти. до фе бру а ра 1992. го ди не ја, су пру га и дје ца смо би ли у Бе о гра ду што се мо же и утвр ди ти у цр ве ном кр сту. због нер јеше ног стам бе ног пи та ња вра ти ли смо се у кра ји ну, у мје сто ути ња, оп шти на кар ловац, гдје су ми ро ди те љи по сје до ва ли сео ско има ње. ту смо оста ли све до 1995. годи не, ав гу ста мје се ца. при ли ком бје жа ња од на па да хр ват ске вој ске (ак ци ја Олуја), 6. ав гу ста, су пру га и мај ка (дра ги ца, ро ђена иво ше вић, 1933. го ди ште) по ги ну ле су из ме ђу Гли не и дво ра на уни, а дво је дјеце ујак ми је ус пи о до ве сти у Бе о град. дјеца су би ла свје до ци по ги би је мо је су пру ге и мај ке и до жи вје ла су ста шан шок. Мо ја су пру га је во зи ла трак тор, и по ги ну ла је од гра на те јер су Хр ва ти ту кли гра на та ма по ко ло ни, а гра на ти ра њу је прет хо дио на пад ави о ни ма из ва зду ха. на трак то ру су би ли и ба ка и дје ца (син има 10, а цу рица 6 го ди на). у овој ко ло ни по ги ну ло је јако пу но љу ди, ја знам за дво је из вој ни ћа. Ја сам кре нуо дру гом стра ном, по вла чио сам се са по ло жа ја, би ли смо пре сје че ни код Гли не и до шао сам аутопу тем, што је до го во ре но из ме ђу ун про Фора и вој ске кра ји не. кроз пе три њу и си сак до жи вјели смо ка ме но ва ње од ста не хр ват ског ста нов ни штва. Ја ко пу но љу ди је би ло раз би је них гла ва, там бу лаш Јо во из утиње био је ја ко по вре ђе не гла ве. Ме ни је би ло раз би је но ста кло на ауту у ко ме сам се во зио.“9

ко ло не су се фор ми ра ле у сва ком насе ље ном ме сту кра ји не – ср би су се под при ти ском из ме шта ли. од ла зи ли су и од ра сли, де ца и стар ци, а са со бом су во ди ли жи во ти ње, ко је ни су мо гли остави ти. нај че шће су то би ли пси и мач ке, док је оста ле до ма ће жи во ти ње оста ја ле на ми лост и не ми лост рат них деј ста ва и при род них усло ва. Ме шта ни туш о ви ћа су до жи ве ли да бу ду из ву че ни из ко ло

9 лич на из ја ва к. М. 47/01378, у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це у Бе о гра ду 5. 4. 1994.

не и до пад ну у ло гор у ило ви. из из ја ве ч. д, ро ђе не 1913. у се лу ту ши ло вач ки це ро вац, оп шти на кар ло вац, ре пу бли ка Хр ват ска, до зна је мо: „дру ги свјет ски рат ме је за те као у мје сту гдје сам се уда ла, та да шња хр ват ска вој ска – уста ше чи ни ли су ве ли ке зло чи не пре ма срп ском жи вљу на кор ду ну. од мах су по че ли љу де хап сити, од во ди ти у ло го ре, а мно ге су и по били. та да ми пре о ста ли ср би од ла зи мо у збјег и кри је мо се у шу ми да бисмо спаси ли жи ву гла ву. по пре стан ку офан зи ве вра ћа мо се на зга ри ште ку ће јер је се ло би ло по па ље но. од мах на про ље ће 1942. го ди не по бје гли смо од уста шког те ро ра и на шли уто чи ште као из бје гли це у ср бији, гдје сам са фа ми ли јом оста ла до 1946. го ди не, ка да се по но во вра ћам на кор дун и све по чи њем у об но ви жи во та на опусто ше ном има њу од са мог по чет ка. са да, по сле 50 го ди на, по но во сам се на шла као прог на на ов дје у ср би ји. Олујаме је за текла у ко ло ни прог на них ко ја се кре та ла на прав цу вој нић – Гли на, и том при ли ком бу дем 7. ав гу ста за ро бље на са ћер ком и зе том код ви ду шев ца у Гли ни. по сле два да на за др жа ва ња и мал тре ти ра ња у мјесту за ро бља ва ња, од во де нас у ло гор ило ва код ку ти не, гдје сам би ла све до 13. ав гу ста, ка да сам за јед но са ћер ком, на за хтјев род би не, пу ште на из ло го ра и би ла у за гре бу код род би не још ви ше од 20 да на. у ило ви је био пра ви ло гор: чу вали су нас на о ру жа ни стра жа ри, кре та ње нам је би ло огра ни че но са мо на спорт ску са лу и ни куд ви ше. у за гре бу смо мо ра ли би ти у ста ну код ро ђа ке док се си ту а ци ја сти ша ла и мо гла сам оти ћи до свог се ла. на шла сам ку ћу отво ре ну и опљач ка ну. по сле при ба вља ња по треб них до ку ме ната, до шла сам у ср би ју у сеп тем бру 1995. го ди не и са да се ту на ла зим.“10

из истог ме ста кре ну ле су и дру ге по роди це ко је су до жи ве ле мал тре ти ра ња, пони жа ва ња и стра да ња чи та вих фа ми ли ја, чак и че ти ри ге не ра ци је.

„све че ти ри го ди не (из бје гав ши из карлов ца) до 6.8.1995, про ве ли смо у ту ши лови ћу. у оп штем ег зо ду су ср ба кре ну ла је и мо ја по ро ди ца пре ма ре пу бли ци срп ској. да на 7.8.1995. ухва ће на сам и из ву че на из ко ло не ци ви ла са ци је лом по ро ди цом – муж, син, кћер ка, све кар, све кр ва и све крви на мај ка ро гу лић Мил ка, ро ђе на 1908. го ди не.11 Му шкар це су од мах одво ји ли, а нас су пре тре са ли и од у зи ма ли но вац и зла то, што се и ме ни де си ло. ту ноћ прове ли смо на те ра си го сти о не 1001 ноћ,гдје су нас при пад ни ци Хв за стра ши ва ли, при је ти ли и ври је ђа ли, пу ца ли су из пуша ка и до ве ли су про ту а ви он ски топ из ко га су пу ца ли пред на ма. ту ни смо ни шта

10 лич на из ја ва ч. д. 47/01234. 21.4.1996. у до ку мента ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це

11 лич на из ја ва п. д. 01808 да та у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 26.3.1997.


је ли (до би ли смо са мо во де). дру ги дан смо ка ми о ном пре ба че ни у Гли ну. на пу ту до Гли не ви дје ла сам че ти ри ле ша на цести (ци ви ли). ту нас је ци вил на по ли ци ја ауто бу си ма пре ве зла за си сак. у Гли ни су ауто бус за у ста вља ли при пад ни ци Хв, ко ји су ври је ђа ли, псо ва ли и при је ти ли. по што у си ску ни је би ло мје ста, од ве зли су нас у ло гор ило ва, код ку ти не. при мили су нас при пад ни ци хр ват ског цр ве ног крижа, а ни тко од ме ђу на род них ор га низа ција нас ни је по сје тио. Хра ни ли су нас кон зер ва ма, и из да на у дан хра не је би ло све ма ње, уз оправ да ње да је све ску по. спа ва ли смо у ва тро га сном до му на голом бе то ну и сва ко је до био по јед но ћебе да се по кри је. ни од ко га ни сам мо гла до би ти ин фор ма ци ју о му жу и све кру јер, јед но став но, о то ме ни су хтје ли раз го вара ти. сви смо би ли ја ко упла ше ни за сво ју суд би ну јер су нас др жа ли у не из вје сности и ни шта нам ни су го во ри ли. ста ри јим и бо ле сним ли ци ма ме ди цин ска по моћ је пру жа на ка да је већ би ло ка сно, та ко да је јед на же на умр ла, а они ко ји су од ве же ни у бол ни цу ни су ви ше вра ће ни. дје ца су се ја ко бо ја ла – ни су мо гли је сти ни ти спава ти, гу би ли су на ки ла жи, а ја сам би ла бес по моћ на, као и сви оста ли. све је би ло јад но и пр ља во, осје ћа ли смо се ужа сно по ни же но, а вр ху нац све га је би ло до вође ње хр ват ских но ви на ра да то сни ма ју. три на е сти дан су до шли и ре кли ко хо ће за ср би ју, да је ор га ни зо ван пре воз, и тако смо сти гли на гра ни цу срЈ 20.8.1995. го ди не. по што нас је у ло го ру ило ва ре гистро вао са мо хр ват ски цр ве ни криж, нису нам да ли ни ка кве до ку мен те о бо рав ку у ло го ру. да су на во ди из ове из ја ве тач ни мо гу по свје до чи ти же не ко је су бо ра ви ле са мном у ло го ру и то: Фјо до ров на да из ту ши ло ви ћа, зо рић ран ка из вр гинМоста, са ла му ро вић Ма ри ја из Гли не, ворка пић Је ка из то пу ског, ан ђел ка ша у ла, тр ку ља дра га и пе тар.“

Мно ги му шкар ци су се, као што је на по чет ку на ве де но, да би од бра ни ли своје до мо ве од хр ват ске при сил не те жње да ре пу бли ку срп ску кра ји ну при по ји тада већ од 1991. ме ђу на род но при зна тој др жа ви, мо ра ли ор га ни зо ва ти у при време не вој не фор ма ци је за од бра ну се ла у те ри то ри јал ну од бра ну (то). то су би ли углав ном од ра сли му шкар ци од 17 до 60 го ди на, оку пље ни по гру пи ца ма (че та ма ко је су бро ја ле од 10 до 50 или 100 љу ди) у шта бо ве од бра не. Ме ђу њи ма је би ло рад ни ка, се ља ка, ле ка ра, учи те ља, ин жење ра и дру гих, ко ји су ба рем по три до четири да на не дељ но про во ди ли из ван сво јих ку ћа – на ли ни ја ма од бра не. овакав вој ни по зив за ве ли ку ве ћи ну је био пр во су сре та ње са рат ним при ли ка ма, од ко јих ни су мо гли по бе ћи ако су же ле ли да оста ну на про сто ру кра ји не. нај че шће им је пред ста вљао ве ли ко и фи зич ко и психич ко оп те ре ће ње – по што ни за по ла да

на ни су сме ли на пу сти по ло жа је ка да им је би ла сме на. вој не чар ке су на та ко прена прег ну том про сто ру би ле че сте будући да се ре пу бли ка срп ска кра ји на на ла зи ла у хр ват ском окру же њу са за па да, а са исто ка гра ни чи ла је са за пад ном Бо сном. из мно гих из ја ва му шког срп ског ста нов ништва до зна је мо за стра вич не по сле ди це ак ци ја хр ват ске др жа ве по за у зи ма њу репу бли ке срп ске кра ји не за то што су би ли при пад ни ци вој них фор ма ци ја за од брану соп стве ног про сто ра.

„Ја п. М. Ж, ро ђен 1959. го ди не. раз лог пре ла ска из кар лов ца у т. је сте страх за по ро ди цу, при ти сци и еска ла ци ја усташтва. по до ла ску... при ја вљу јем се у штаб то вој нић и уче ству јем у ор га ни зо ва њу ста нов ни штва за од бра ну... у ко ман ди 3. ба та љо на друге кор ду на шке бри га де, а ка сни је у ко ман ди бри га де про шао сам све ак ци је на тур њу и оста лим дје ло ви ма кор ду на. кра јем 1992. го ди не са је ди ницом са кор ду на уче ство вао сам у бор ба ма око ораш ја. у то ку 1993. го ди не до вео сам на кор дун и ро ди те ље, ко ји су у за пад ној сла во ни ји 1991. го ди не оста ли без ичега по што су им при пад ни ци Хв за па ли ли ком плет но има ње, а њих про тје ра ли.

да на 6.8.1995. го ди не са су пру гом, дјецом и ро ди те љи ма кре нуо сам у ко ло ни пре ма ре пу бли ци срп ској. да на 7.8.1995. око 12 ча со ва ухва ћен сам од стра не друге гар диј ске бри га де Хв Громови, са још три де се так на ших љу ди и ком плетном по ро ди цом, у се лу ви ду ше вац код Гли не. Мо ју по ро ди цу су од мах по хап шењу одво ји ли и од ве ли у ло гор ило ва код ку ти не, гдје су их за др жа ли до 20.8.1995, ка да су их до ве ли на гра ни цу срЈ.

у тре нут ку хап ше ња од имо ви не ми је остао ауто мо бил фијатритмо и комплет на по ро дич на гар де ро ба. у Гли ни су нас пре у зе ли при пад ни ци вој не по ли ци је Хв, ко ји су од мах по че ли са ба ти на њем и мал тре ти ра њем, те нас на очи глед же на и дје це уто ва ри ли у ка ми он хлад ња чу и пре ба ци ли у си сак. у си ску, у не кој двора ни су су нас пре да ли ци вил ној по лици ји, ко ја је од мах по че ла са ба ти на ма, врије ђа њем, му че њем и мал тре ти ра њем. Ја сам ви дио да ја ко ту ку и му че сље деће љу де: Ја за вац, Мр ко бра да, Фјо до ро ва, Ми ли ћа, Му су ли на, док ма но ви ћа, Гре деља, си ми ћа, а оста ле ни сам знао по имену. Мал тре ти ра ње и му че ње је тра ја ло ције ло врије ме бо рав ка у си ску.

Ме не су при пад ни ци по ли ци је у ви ше на вра та ту кли по гла ви, бу бре зи ма и кичми. при ли ком ис пи ти ва ња ко ри ште на је си ла и из ну ђи ва не су из ја ве. Ме ни је један зуб из био, а два по вре дио чо век са бр ко ви ма, ко ји је узи мао оти ске пр сти ју, а пред ста вио се као син мли на ра из се ла ска квац код кар лов ца, и то је је ди ни за ко га знам да ме ту као. из си ска сам преба чен у ис тра жни за твор у ре ме ти нац. по ступ ци стра жа ра у за тво ру су би ли ко

рект ни, али не из ве сност, страх за по роди цу су би ли не из др жи ви. да на 7.11.1995. око 16 ча со ва без рије чи об ја шње ња пусти ли су ме из за тво ра, и та да ми је уру чено рје ше ње ко јим се од у ста је од кри вичног го ње ња. у срЈ сам до шао 15.11.1995.“12

по до ла ску мно гих прог на ни ка у са везну ре пу бли ку Ју го сла ви ју и Бе о град, а ти ме и до ку мен та ци о ни цен тар ко ме сара ја та за из бе гли це, до зна ло се о те шкој си ту а ци ји у ко јој су се на шли ср би ко ји су у па ни ци кре ну ли из то пу ског.тра гом ко ло не пра ти мо чи та ву по ро ди цу к. Мирја не, ро ђе не 1956. у се лу Геј ко вац. „нас је по ку пио чо вјек у се лу са ка ми о ном јер ми је муж био на ра ти шту у Бо сни. у ка ми ону нас је би ло пре ко два де сет, и то из нашег се ла. Би ле су то ста ре же не и дје ца. са ко ло ном смо сти гли у то пу ско. Ми смо од мах кре ну ли пре ко Жи ров ни це за Ју госла ви ју. пре ко Гли не, гдје је пре сје че на ко ло на, про ве ли смо јед ну ноћ са ми. други дан смо кре ну ли да ље. ту ми је оста ла се стра и тро је дје це. у про ла зу смо ви дјели пу но мр твих са стра не. ро бу смо по баца ли да би смо лак ше ишли и олак ша ли дје ци. пре шли смо код срем ске ра че.“

исте при ли ке су би ле и у око ли ни костај ни це,из ко је су се исе ли ли сви ср би ко ји су та мо жи ве ли. о до га ђа ји ма у овој око ли ни до зна је мо из ви ше лич них из јава, од ко јих ће мо из дво ји ти јед ну: „ро ђен сам у се лу Жи ва ја, оп шти на ко стај ни ца, 28.4.1940... ра дио сам у Же ље за ри си сак, оур че ли ча на. имам же ну и дво је дје це. по чео сам ра ди ти 1971, и био сам у радном од но су до ав гу ста 1991. го ди не. пру га за си сак је об у ста вље на, и ја ни сам мо гао ићи на по сао, а по че ла су већ и пре ви рања. имао сам сво ју ку ћу, шта лу, трак тор, све при кључ ке, четири кра ве, 55 ова ца – што ми је све оста ло. Мо је се ло има 350 до 370 ку ћа, на про сто ру око седам километара, кроз се ло про ла зи по то чић кри ва ја. се ло је чи сто срп ско – у ње му су жи вје ле срп ске фа ми ли је: дми тро ви ћи, рен ди ћи, Га чи ћи, Бра да ри ћи, Бе ки ћи, ... у овом крају ср би су на се ље ни још од дав ни на, још је мој чу кун дје да, па вле дми тро вић, живио на овом има њу. он је имао три си на и двије кће ри, а ја сам ње гов по то мак.

у мом се лу су љу ди ко ји су ра ди ли у Жеље за ри /си сак/ оста ли без по сла, пре кидом ко му ни ка ци ја, пру ге и це сте. пре кид је из вр ши ла хр ват ска стра на јер ми је мој по сло во ђа Ми ро слав Бри гље вић, Хр ват, ре као мје сец да на при је пре ки да ко муни ка ци ја шта ћу ја ов де, што не идем у ср би ју. сви ср би ко ји су би ли на ви шим по ло жа ји ма до би ли су от ка зе.

по ву као сам се у сво је се ло и жи вио од по љо при вре де. при кљу чио сам се то да бих од бра нио сво је се ло од хр ват ских напа да, ко ји су по че ли на ко стај ни цу, ду бицу, сла вон ски Ја се но вац, ... то се де ша ва

12 лич на из ја ва п. Ж. 01808/2 узе та у до ку мен та цио ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 16.3. 1997.


ло у ју ну 1991. го ди не. на на шем про стору ни је би ло ка сар не Јна, оне су би ле у пе три њи и си ску, та ко да ми ни смо има ли са Јна до ди ра, не го смо се са ми ор га низо ва ли. Го ди не 1991. по ги ну ле су ми комши је то мић Мла ден и дми тро вић Ми лан, је дин ци, ко ји су ком би јем на ле тје ли на ми не ко је су Хр ва ти по ста ви ли. ина че су ишли у из ви ђа ње.

на на ше се ло је па да ла ми но ба цач ка ва тра пре ко са ве у пе ри о ду 1991, а и касни је. до 1995. го ди не ско ро сви мје штани су оста ли у на шем се лу, а 1995, при ликом агре си је Хр ват ске вој ске, за те чен сам у се лу Жи ва ја, ко је је би ло гра на ти ра но 4. ав гу ста. Хр ва ти су ушли у се ло и за ро би ли су ме код мо је ку ће. ни сам имао уни форму и ухап шен сам као ци вил. од мах кад сам ухап шен, до био сам ба ти не. са мном је ухап шен и мој ком ши ја пе ро Бе кић и још је дан сла во нац, ко ји ни је из мог се ла. у 23 са та нас пре во зе чам цем пре ко саве уз ри је чи: ОвућемогамадпобацатиуСаву. она ко по ве за не у ли си це, за у ста вили су ча мац на сред ри је ке, али ни су нас ба ци ли, не го су нас пре ба ци ли у дре нов Бок. та мо нас је њи хо ва ми ли ци ја пре у зела, од ве зли су нас пред ста ни цу ми ли ци је, не знам ко ју, и ту су нас ту кли но га ма, рука ма, ижи вља ва ли се над на ма и тје ра ли нас да пје ва мо уста шке пе сме. по сли је тог мр цва ре ња су нас ста ви ли у ком би и по ве за ни смо мо ра ли кле ча ти у ге пе ку, во зач је во зио, а ње гов по моћ ник нас је ту као не ком па ли цом, по ко ме год је стигао. та ко ту ку ћи, до ве зли су нас ту ноћ у си сак, у спорт ску ха лу. та мо је би ла го мила на ро да, же на, дје це, ста ра ца. та мо ме је са слу ша вао ин спек тор иве зић из слови на ца. сла ли су нас на спрат, гдје смо доби ја ли ба ти не. Је дан ис пи ту је, а дво ји ца ту ку, чи ме год стиг ну. та ко смо још јед ном ишли на му че ње. ка да смо она ко бе свјесни си шли, је дан њи хов ци вил је од јед ног до дру гог нас пи тао: Јесу ли вас тукли? Љу ди пре да мном ни су смје ли ре ћи да су ту че ни, иако им је крв цу ри ла из но са, уста и раз би је них ар ка да. ка да је до шао до ме не, пи тао ме исто, ја сам ре као: Нетукли,негопретукли. иако мо јим дру гови ма ни је би ло пра во што сам та ко ре као, јер су се бо ја ли да ће од мах би ти стри јеља ње због то га, исти тај ци вил по звао ме у стра ну да по ка жем где сам ту чен. ка да сам ски нуо ко шу љу, а он је ви дио да сам до по ја са био на те чен и црн као тин та, рекао ми је: Овонису смјелирадитииововишенећерадити. Ја сам ре као: Штатоменисадвриједи, јасампретучен. за тим

су нас про зи ва ли и смје шта ли у ауто бус. ре кли су нам да иде мо на вој ни суд у загреб. она ко пре ту че ни, сви смо мо ра ли др жа ти ру ке за вра том и та ко смо мо ра ли би ти све до за гре ба. ако би не ки спу стио ру ке, од мах би до био кун дак у ре бра. тако смо и сти гли у за греб на вој ни суд, гдје смо од мах са слу ша ни. Мој су ди ја је био рат ко шће кић и за пи сни чар ка ка ти ца.

пре ба че ни смо у ло гор ре ме ти нац. смје ште ни смо у со бе, ја сам био у со би 140, и из ње ни сам ни гдје пре мје штан. ту су нам сти за ле оп ту жни це – ка сни је сам и осу ђен на 4 го ди не за тво ра. остао сам 10 мје се ци и 6 да на у ре ме тин цу. да на 30. маја пред сјед ник туђ ман је по ми ло вао све по чла ну 235, ко ји су би ли осу ђе ни до 6 го ди на, а он да су нас пре ба ци ли у Ђа ково, та ко ђе у ло гор, гдје смо оста ли 6 да на. та мо је њи хо ва ми ли ци ја го во ри ла да је Фра њо тре бало да нас по би је, а не да нас пу сти. ту нам је до ла зио Мкцк и пи тао нас ко ће ку да ићи...“13

Ме шта ни срп ске на ци о нал но сти из околи не Гли несу ра ди ли та ко ђе у Жеље за ри си сак, али и у дру гим ве ћим ком би на тима у Хр ват ској и Бо сни и Хер це го ви ни док су те ре пу бли ке би ле у ста ву је дин стве не др жа ве со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не репу бли ке Ју го сла ви је. са овог про сто ра је ви ше све до че ња од ко јих ће мо из дво ји ти јед но:

„ро ђен сам 1964. у Гли ни. шко лу сам за вр шио у то пу ском за ма шин брава ра, 1982. го ди не. ра дио сам у ве ли кој кла души у Агрокомерцу14, а по сли је у то пу ском у пиМ, по го ну Же ље за ре си сак. ни сам оже њен. Жи вио сам са ро ди те љи ма у селу ка ти но вац. рат ме је за те као код ку ће,

13 лич на из ја ва д.п. да та у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це р.с. Бе о град. 31.10.1996. го ди не.

14 др Ми тар ко кољ, МеђународникривичнисудзапретходнуЈугославију (камесесудиуХагу?),Бе о град, 1995. 9. су ко би на овим про сто ри ма су би ли че сти, а си ту а ци ја у Хр ват ској, као и у БиХ, ни је би ла јед но ставна. „Фи крет ав дић је у у де лу бив ше БиХ 1993. го ди не про гла сио ауто ном ну по кра ји ну за пад ну Бо сну (апзБ) ко ју је ору жа ним пу тем сру шио али ја изет бе го вић. око 80.000 му сли ман ских из бе гли ца из тог де ла бив ше БиХ, ме се ци ма су че ка ли на срп ској те ри то ри ји про лаз за за пад, али их је у то ме фи зич ки спре чи ла Хр ват ска. а свет ски ху ма ни тар ни по кре ти на го ва ра ли да се вра те на зад, јер је на вод но си ту а ци ја нор мал на. Фи крет ав дић је вра тио му сли ман ске из бе гли це на зад али ору жа ним пу тем. тај ме ђу му сли ман ски су коб и да ље тра је не смета ним тем пом на под руч ју за пад не Бо сне...“ Ме шта ни за пад не Бо сне су у огром ном бро ју би ли пре ба че ни у кра ји ну у се ла Ма ље вац и кре мен, у ко ји ма је Агроко-мерцимао хан га ре за уз гој жи ви не. из из ја ва све до ка до зна је мо да су им ср би у ви ше на вра та ка ми о ни ма до во зи ли хра ну и по ма га ли им у сва ком по гле ду ви ше од шест ме се ци (из ис тра жи ва ња др ду ши це Бо јић).

био сам от пу штен с по сла и по чео сам да се ба вим по љо при вре дом. Го ди не 1991. хр ват ска по ли ци ја (но ва) до шла је у то пуско. ср би су из бје гли код род би не по сели ма. Хр ва ти су би ли ту док ни је осло бође но то пу ско и ус по ста вље на кра ји на. Ја и мо ја фа ми ли ја смо би ли све ври је ме ту. имам бра та ко ји је са сво јом фа ми ли јом био ту. Био сам на по ло жа ју пре ма му слима ни ма на стра жи. ту се ни је пу ца ло. Био сам у 21. гра нич ном од ре ду, по што је ту гра ни ца пре ма Бо сни. до био сам жу ти цу у апри лу 1995. и пре ба чен сам у бол ни цу де бе ла ко са код вој ни ћа. у бол ни ци сам био све до осам да на при је Олује. вра тио сам се ку ћи јер сам осло бо ђен вој ске за сље де ће дви је го ди не.

на пад је по чео 4. ав гу ста 1995. ују тру око 4 са та. Ја сам био код ку ће, брат је био на по ло жа ју код кла ду ше у Бо сни. Мај ка и отац су би ли код ку ће, по че ли смо да се по вла чи мо 6. ав гу ста пред ве че у ко лони пре ма дво ру пре ко Гли не. за ро бљен сам у Гли ни у 23 са та, од стра не Хр ват ске вој ске и по ли ци је. Мо ји су се раз бје жа ли при ли ком бом бар до ва ња ко ло не ци вила. раз бје жа ли су се по шу ми. Ја сам остао са јед ном гру пом ко ја је чи сти ла ко ло ну ко ја је би ла за кр че на од бом бар до ва ња. вра ћа ли смо се са трак то ри ма да по ку пимо дје цу и же не из ауто бу са ко ји је остао за бло ки ран. ту су нас за ро би ли код болни це у Гли ни јер су нам пре сје кли пут тенко ви ма. ту су нас за ро би ли око 60–70. ту су од мах по би ли не ке са уни фор ма ма.15 од ве ли су нас у ста ни цу ми ли ци је, гдје су нас одво ји ли по гру па ма. нас мла ђе су одво ји ли, и ту нас је ту кла вој ска и по лици ја кун да ци ма и ру ка ма. пре би ли су нас све, а ме не нај ви ше јер су ме пре по знали љу ди ко ји су са мном ра ди ли у фир ми. по сли је то га су нас пре ба ци ли у спорт ску са лу у Гли ни. ту је би ло око 16 за ро бље ника, углав ном из ко ре ни це. ту су нас ма ње ту кли, узе ли су ми злат ни лан чић и по сјекли су ме по вра ту да би лак ше ски ну ли лан чић. ту смо оста ли до су тра дан уве че (7. 8. 1996). пре ба че ни смо у си сак ауто буси ма. при је то га су нас ту кли при ула ску у ауто бус. Мо ра ли смо про ћи кроз ко лону (шпа лир) гдје су нас сви ту кли. у си ску смо би ли у спорт ској дво ра ни. Би ло нас је око сто и ви ше, ис пи ти ва ни смо и мал трети ра ни. ту сам остао се дам да на, ка да сам оба вије штен да сам осу ђен ра ни је у од суству на осам го ди на због на вод ног на па да на се ло по ни ква ри. ода тле сам пре ба чен у кар ло вац у окру жни за твор, и ту су ме

15 Мо же се прет по ста ви ти да је овај део ко ло не блоки ра ла фор ма ци ја вој ске Хр ват ске Црнемамбе и из

за пад не Бо сне – вој не фор ма ци је Хамзе. прет по ставка се за сни ва на ви деома те ри ја ли ма ко је је ор га низа ци ја Веритас добила по чет ком мар та 2006. та да је са во штр бац, пред сед ник Веритаса, су пру ге уби јених код Гли не позивао да из вр ше иден ти фи ка ци ју. при кази ва њу фил ма су при су ство ва ли и се кре тар удру же ња ср ба из Хр ват ске Ми лој ко Бу ди мир и др ду ши ца Бо јић. овај ма те ри јал је та да по пр ви пут ви ђен у Бе о гра ду.

Ме не су при пад ни ци по ли ци је у ви ше на вра та ту кли по гла ви, бу бре зи ма и кич ми. При ли ком ис пи ти ва ња ко ри ште на је си ла и из ну ђи ва не су из ја ве


са мог пре ба ци ли. ту су ме до че ка ли же не и ци ви ли и ту кли ме и пљу ва ли јер су рекли да до во де ухва ће ног чет ни ка.

у кар лов цу сам био три – че ти ри да на и он да сам тра жио док то ра јер сам био по вре ђен: мо крио сам крв и имао кр ва ву сто ли цу. пре ба ци ли су ме у за греб, у реме ти нац. у ре ме тин цу сам био два де сет и не што да на и по сли је то га сам пре ба чен у ле по гла ву да од слу жим 8 го ди на ка зне на ко је сам осу ђен у сво јој од сут но сти, без при су ства на су ђе њу. у ре ме тин цу су ми да ли пар та бле та. у ле по гла ви сам био 28–29 да на, мо ја род би на ми је обезби је ди ла адво ка та, па је он тра жио да се су ђе ње об но ви. то ми је до зво ље но и опет сам вра ћен у кар ло вац, гдје су ми на су ђе њу уки ну ли пре су ду и ре кли да сам пу штен на сло бо ду. док сам че као у ход ни ку рје ше ње, до шао је пред сјед ник су да Бољ ко вац и по звао ме у дру гу канце ла ри ју. ту ми је ре као да је про тив мене по но во по диг ну та оп ту жни ца, да сам и на кон 10. ма ја уче ство вао у ору жа ној по бу ни про тив ре пу бли ке Хр ват ске. Ја сам им дао до ку мен та ци ју из бол ни це по ко јој се ви ди да сам у то ври је ме био у бол ни ци и да сам био осло бо ђен вој ске дви је го ди не ра ди бо ле сти жу ти це. они су ме, без об зи ра на то, вра ти ли у ис тражни за твор у кар ло вац, и по но во сам добио рје ше ње да се про тив ме не отва ра ис тра га. тај дан су ми да ли два рје ше ња – јед но да ме пу шта ју на сло бо ду и друго да се по но во по кре ће ис тра га про тив ме не и да ме за тва ра ју, а оба сам мо рао да пот пи шем. ту сам био до 15. фе бру а ра 1996. по том сам ишао по но во на су ђе ње, гдје сам осу ђен на дви је го ди не, уз образло же ње да бих ја кад оздра вим, по но во ишао у вој ску. Ме ђу тим, пу сти ли су ме на сло бо ду по што ми је отац за ро бљен, па су га пу сти ли ку ћи и че ка ло се да бу де пре су да пра во сна жна да мо гу да ме поно во за тво ре или осло бо де.

иза шао сам у за греб код јед не мо је тет ке и ту сам до че као зад њу ам не сти ју од 14. ок то бра 1996. го ди не. тад сам се обра тио Мкцк да ме спо је са фа ми ли јом и да иза ђем из Хр ват ске. одо бре но ми је 12. но вем бра 1996. и пре шао сам у ср бију.“16

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 2), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2006, стр.203-223.

16 лич на из ја ва к. Ћ. да та у до ку ме та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 4.12.1996. од имо ви не су има ли ку ћу на спрат (12 са 10 m), опре мље ну, и другу, ма њу (10 са 5 m); шта лу (14 са 4 m); од сто ке су имали пет кра ва, сви ње и ко ко ши. зе мље су има ли 15 ра ли, шу ме је дан рал; по се до ва ли су трак тор са прикључ ци ма

и два ауто мо би ла – ју го и сто ја ди на

Проф. др Све то зар Ли ва да, За греб, Хр ват ска

РуралоцидсрпскихнасељауРепублициХрватској

Редни бр. Разоренихобјеката Број

1 куће 24.7522 домаћинскиобјекти 12.3413 задружнидомови 1824 амбуланте 565 цркве 786 музеји 297 гробља 1818 трговине 3259 водоводи 11310 трафо-станице 9611 индустријскипогони 16712 споменици 92013 крчме 21114 занатскерадње 41015 складишта 118

1. број по врат ни ка 18.210

2. број об но вље них ку ћа 2.734

1. број по ги ну лих 1.820

2. број не ста лих 3.700

овај су мар ни пре глед не ка жње ног ру ра ло ци да до би јен је не пре кид ним истра жи ва њем. он ни је по сље ди ца рат них су ко ба ни ти ко ла те рал не ште те ра та, не го ор га ни зо ва на де струк ци ја ра ди ет нич ког чи шће ња. та мо гдје су ра за ра ња то тал на, не ма по врат ка ср ба или он до сти же је два 10 од сто од не ка да шњег српског ста нов ни штва по на се љу. Јер све су над град ње, ку ће, до ма ћин ски објек ти, ин сти ту ци је, ин вен тар, сточ но ста до, воћ ња ци, ви но гра ди, енер ген ти итд. униште ни.

не ри јет ко, по сје че но је све пле ме ни то др ве ће и при ват ни га је ви. то је све равно истин ској еко ло шкој ка та стро фи, што се на ро чи то ви ди у на се љи ма око задра, у рав ним ко та ри ма, ки ста ња ма, об ров цу, на се љи ма око кни на, Гра ча ца и, по себ но, у на се љи ма око до њег лап ца.


срп ско пи та ње у рХ је пи та ње др жаве ко ја је про гра ми ра ла сма ње ње ср ба у свом про сто ру. то је учи ње но та ко званим нор вал ским спо ра зу мом за јед но са фра три ма. на и ме, до го во ре на је лу страци ја ср ба уз по ште ду ко му ни ста – да би се успје ло. туђ ман је лан си рао те зу да су ср би „ре ме ти лач ки фак тор“, од но сно криви за све хр ват ске не во ље. он је та ко ђер про по вје дао „да је ге но цид ко ри сна ствар за по пра вља ње по ви је сти” (ви дје ти Беспу-ћа, стр. 164). и он да се ни је ли био да примје њу је ге но цид не рад ње.

про те кли рат је био пре до ми нант но гра ђан ски рат, до го во рен из ме ђу Ми лоше ви ћа и туђ ма на. с точ но пред ви ђе ном ко ло те рал ном ште том. на и ме, за по дје лу Бо сне до го во ре но је жр тво ва ње крајишких ср ба у Хр ват ској и по сав ских Хр ва та у БиХ.

Гра ђан ски рат је је дан од нај го рих рато ва, на ру чи то на на шим про сто ри ма, гдје је у по ла сто ље ћа ет нич ка дис тан ца зна чај но сма ње на. има ли смо го лем број мје шо ви тих бра ко ва. Ме ђу тим, лан си ра на је те за да су мје шо ви ти бра ко ви де фект ни – за ср бе с кро мо со мом ма ње. а туђ ман је у по ро ди ци имао мје шо ви ти брак.

упо тре бље но је оби ље ми то ва, фал цифи ка та и ла жи – укљу чу јући и бру та ли те те – да се раз ви је мак си мал на мр жња.

Најчистијеетничкочишћењеи кра ји шни ци су, да кле ср би, вр ши ли

ет нич ко чи шће ње и ра зо ри ли 300 хр ватских на се ља. Ме ђу тим, Хр ват ска као ре гулар на др жа ва „ра том спа ље на зе мља“, разо ри ла је 1.200 срп ских на се ља.

Хр ват ска је сва хр ват ска на се ља обно ви ла, та ко да су не ка на се ља по ста ла прак тич но гра ди ћи, а срп ска на се ља ни у једном случају ни је об но ви ла бар као пилот про је кат.

ср би се не мо гу ни чим оправ да ти, они с па да ју у не ре гу лар не ин сти ту те. Хр ватска је ре гу лар на др жа ва, при зна та, на пра

ви ла по ви је сни зло чин, ко ји ме ђу на род ни суд су ди под оп ту жбом „злочи нач ки пот хват.”

зло чин је уви јек конкре тан као и зло чи нац. Ме ђу тим, Хр ват ска је при бје гла ко лек тив ној осу ди ср ба, и то је мо рала ако хо ће ре а ли зи ра ти стра те ги ју да ср би не стану са ње них про сто ра. због то га је про ве ла најчи сти је ет нич ко чи шћење игдје про ве де но – напа ла је то по на ма сти ку, оно ма сти ку и ка та стар. спро ве ла је кул ту ро цид и ру ра ло цид да ср би неста ну са ових под руч ја. ру рал не про сто ре је разо ри ла или бо ље објек те на се ли ла ко ло ни зи раним Хр ва ти ма из Бо сне, жр тва ма исте ма три це ра та. тра ге ди ја је што држа ва рХ не ће да се су о чи са исти ном о при ро ди ра та. да кле – о ње го вој гра ђан ској стра ни.

пи та ли туђ ма на је ли би ла мо гу ћа др жа ва без ра та. „на рав но да је сте. али не бисмо оства ри ли све сво је ци љеве. ево ко ји су то ци ље ви: Хр ват ска је рије ши ла срп ско пи та ње у Хр ват ској. Ми смо при хва ти ли по вра так ди је ла ср ба у Хр ватску ка ко бисмо оне мо гу ћи ли на па де на Хр ват ску и при го во ре ка ко је Хр ват ска наста вак ндХ, и да не же ли нијед ног ср би на. ри је ши ли смо срп ско пи та ње и ср ба ви ше не ће би ти 12% и 6% Ју го сла ве на – ко лико их је би ло. а 3%, ко ли ко ће их би ти, не ће ви ше угро жа ва ти Хр ват ску др жа ву.“ („ни кад ви ше 12% ср ба!“, Фра њо туђ ман при го дом отва ра ња шко ле „Бан Јо сип Јела чић“ у за гре бу, Новилист, 15.12.1998)

об но вом уста штва пре ко шу шка ја вили су се сви об ли ци об ра чу на са ср би ма укљу чу ју ћи и нај мон стру о зни је тор ту ре од ис пи ти ва ња ло јал но сти, ма са кри ра ња по је ди на ца и по ро ди ца, ми ни ра ња ку ћа, оти ма ња имо ви не, отва ра ња ло го ра са кла сич ним тор ту ра ма до про го на ци је лих на се ља и ре ги ја. у ру рал ним зо на ма униште на су 24.752 стам бе на објекта и 12.341 го спо дар ски обје ка т, 182 за дру жна до ма, 56 ам бу лан ти, 78 цр кве них обје ка та, 29 му зе ја, 181 гро бље, 325 тр го ви на, 113 водо во да, 96 тра фо ста ни ца, 167 ин ду стријских по го на, 920 спо ме ни ка (углав ном сви

ОЛ

УЈА Др Све то зар Ли ва да

Срп ско пи та ње у Ре пу бли ци Хр ват скојПи та ли Туђ ма на је ли би ла мо гу ћа др жа ва без ра та? „На рав но да је сте. Али не бисмо оства ри ли све сво је ци ље ве. Ево ко ји су то ци ље ви: Хр ват-ска је ри је ши ла срп ско пи та ње у Хр ват ској


ан ти фа штич ки спо ме ни ци), за тим 211 крчми, 410 за нат ских рад њи, 118 скла ди шта. уби је на је или не ста ла по ло ви на оних ко ји су оста ли на кон Олује.

из гра до ва је про тје ра но 124.000 ср ба, а ка ко им је од у зе то ста нар ско пра во, у градо ве се ни тко ни је мо гао вра ти ти. да кле, ср би су оста ли без ели те, а у ру рал не просто ре се лек тив ним по врат ком вра ти ли су се са мо стар ци – њих око 60 000. од то га је пре ко 20.000 већ до са да умр ло. ср би су оста ли без ин сти ту ци ја и би о ло шке основе за об но ву ста нов ни штва. по врат ни ци су при мље ни са ре ду ци ра ном об но вом – са мо 35 ме та ра ква драт них стам бе них про сто ра без опре ме, сред ста ва ра да, инси ти ту ци ја, су сјед ства, без сточ ног фон да, па и без прав не си гур но сти. Мно ги су били без енер ге на та, стру је, во де и ко му нали ја. до ве де ни су у ови снич ки по ло жај. са пот пу но до ки ну тим дру штве ним жи во том – осим мор бид них про гре ба.

си ту а ци ја ни кад ни је сми ре на јер је вла да ју ће пра во до ми нант но као примје ње но по ста ло та ко зва но узур па тив но пра во. ло кал ни ка ба да хи је, ћиф те и арби три, не ка жње но су ха ра чи ли. од ми на из не на ђе ња до оти ма ња пло до ва, сто ке, сје че воћ ња ка и при ва тих га је ва. Био је један слу чај – син ве те ри на ра ко ји је ре дови то ту као све по врат ни ке у јед ном се лу не ка жње но.

по вра так је пот пу но стао јер је об но ва фар сич на, ре ду ци ра на, а и на њу има 8.000 жал би, на ко је не ма од го во ра. све се то до га ђа уз аси стен ци ју та ко зва них ко а лициј ских парт не ра ко ји су ста ви ли се бе испред суд би не ср ба – не кад, са да и су тра.

Пригодничарскиантифашизамсви су ан ти фа штич ки спо ме ну ци сру

ше ни. пре о ста ли се ви ше ру ше не го об навља ју. ан ти фа ши зам је по стао при год ничар ски. стра ти шта из ндХа оскр на вље на, а би ло их је 82 као кон цло го ри. није дан ни је оби ље жен, осим оног у Ја се нов цу. не дав но је оби ље жен онај у Јадовну, и оби љеж је се ни је за др жа ло ни 24 са та. нега ци ја жр тве је по сљед ни об лик ан ти циви ли за циј ског од но са пре ма чо вје ку. тај фе но мен са бла жу је на кон ско ро 15 го дина по сли је ра та.

Хр ват ска има до бар за кон о на ци о налним ма њи на ма, али га не при мје њу је, та ко да се мо же го во ри ти да су срби прак тично ван за ко на.

та мо гдје су на вла сти у ло кал ним среди на ма као ко а ли циј ски парт не ри, срби се не раз ли ку ју од Хдза. то од го ва ра и Хдзу и ко а ли циј ским парт не ри ма јер их не за ни ма по вра так. њих за ни ма са мо власт и суд би на про сто ра. за то су до нијели за кон о зе мљи шту су прота н ме ђу народ ној кон вен ци ји о ре па тра ци ји и ре ститу ци ји до ба ра. за кон су до ве ле у пи та ње

пред устав ним су дом не ке ма њин ске скупи не, али не и ко а ли циј ски парт не ри.

ве ћи на остар је лих се ља ка по љо привред ни ка ни је оства ри ла ста рач ку ми ровину, а мно ги ни су до би ли јед ну од де сет го ди шњих ми ро ви на, што по гађда и насљед ни ке.

здрав стве но оси гу ра ње је ни ка кво. у по врат нич кој по пу ла ци ји не ма одр

жи вог раз во ја, не ма ин фра струк ту ре, не ма ор га ни за ци је жи во та и над зо ра локал не вла сти, и ста ње је ови сне по пу лаци је оби ље же но без на ђем и безпер спектив но шћу. ово пра ви ло ни је из у зе так у Хр ват ској јер је та кво ста ње и дру ге поврат нич ке по пу ла ци је ако су по врат ни ци „дру ги“, од но сно ма њи на пре ма вла да јућој ве ћи ни.

ста ње у Хр ват ској ни је по вољ но ни за Хр ва те јер су та ко зва ном пре твор бом (читај: пљач ком сто ље ћа) ком плет но опљачка ни. из вр ше на је де ин ду стра ли за ци ја, уни штен тре ћи ста леж, до шло је до „исуши ва ња мо зго ва“ и гу би тка око 150.000 нај ви тал ни јих ка дро ва. Го то во све ин ститу ци је су се рас па ле. до шло је до ком плетног дис кон ти ну и те та раз во ја. то је шок који је иза звао ра за ра ње дру штва.

Фе ти ши зи ра на др жа ва и да ље ра за ра дру штво, хи пер тро фи ра ин сти ту ци је, и про це си се од ви ја ју без кон цеп та. друштво за хва та ен тро пи ја, на гло ста ре ње, де мо граф ски слом и – без на ђе. сви па раме три раз во ја су ско ро не га тив ни. па да бру то до хо дак, ква ли те та жи во та, а ра сте со ци јал на па то ло ги ја. у та квом окру же њу раз ви је на је мр жња пре ма дру ги ма, а сви су ет ни ци те ти сма ње ни на јед ну тре ћи ну, ма њи нама се ло ше пи ше. раз ви ла се ксено фо би ја и при па да ти ма њи ни значи би ти ма ње чо вјек. ту је у нај не по вољ ни јем поло жа ју срп ски кор пус, за ко јег се ис кључи во ку пу је ври је ме да би о ло шки не ста ну или се аси ми ли ра ју.

др жа ва се на ла зи пред ду жнич ким ропством.

Хдз по чи ва на ми то ви ма, ла жном до мољу бљу и др жа во твор ству. су штин ски – на на ци о на ли зму као иде о ло шкој под ло зи. Фе ти ши зи ра др жа ву и ра за ра дру штво. као по крет „опа сних на мје ра и зло чи начког са др жа ја“, не мо же се про фи ли ра ти у мо дер ну де сни чар ску стран ку. иде у еуропу с увје ре њем да је све увје те ис пу ни ла. а је дан од увје та је и срп ско пи та ње у Хр ватској. по што не ма по врат ка, уре ђе но сти др жа ве, не ма по врат ка ста нар ског пра ва, ту го то во да ни је ни шта учи ње но. практич но, др жа ва ни у че му није су ве ре на.

др жа ва је огре зла у ко руп ци ји. у ње ном пар ла мен ту од лу чу ју и осу ђе не убо ји це! Хр ват ска има нај кон зер ва тив ни ју, па разит ску римока то лич ку цр кву, ко ја ни је осу ди ла фа ши зам ни ти фа ши сте из сво јих ре до ва. то је оквир на сли ка ста ња у са дашњем тре нут ку.

О по сло ви ма ко је је Мпри ра ди ла за Хр ват ску постоји веома ма ло података. то је до не кле и ра зу

мљи во ка да узме мо у об зир да је – пре ма де кла ра ци ји са вје та без бјед но сти број 713 – би ла санк ци о ни са на сва ка вр ста вој не по мо ћи за ра ће ним стра на ма. то се од но си ло ка ко на др жа ве, та ко и на њи хо ве при ват не ор га ни за ци је. чвр сти до ка зи о де ло ва њу Мпри у Хр ват ској би зна чи ли да је аме ри ка кр ши ла де кла раци ју са вје та без бјед но сти.

ва жно је на по чет ку раз гра ни чи ти однос из ме ђу Мпри и аме рич ке ад ми нистра ци је. по је ди ни ауто ри сма тра ју да Мпри и ни је ни шта дру го до про ду же на ру ка пен та го на у оним под руч ји ма гдје ни је до пу ште на ин тер вен ци ја др жа ве1. Још не ма мо пре ци зно де фи ни са ну регу ла ти ву о ра ду ова квих при ват них компа ни ја, ко је су као пе чур ке по сли је ки ше на ста ле за вр шет ком Хлад ног ра та и либе ра ли за ци јом вој ног сек то ра.

Мпри је јед на од нај ве ћих аме рич ких при ват них вој них ком па ни ја из алексан дри је, вир џи ни ја. њу је осно ва ла не ко ли ци на ге не ра ла, а да нас има преко 700 стал но за по сле них. оп сег њених по сло ва из до ме на вој не и др жав не без бјед но сти чи не тре нинг и еду ка ција, про фе си о нал ни раз вој ни про гра ми, пла ни ра ње бу џе та и стра те шко пла нира ње, си му ла ци је и рат не игре, раз вој вој ске и ру ко во ђе ње, де мо крат ска транзи ци ја сек то ра без бед но сти, но ва опрема за вој ску, вој ни за ко ни, ан ти те ро ристич ка бор ба, ева лу а ци ја итд. ком па ни ју ан га жу је нај че шће аме рич ка вла да, али и дру ге вла де, као и при ват на ли ца ко јима је по треб на по моћ про фе си о на ла ца. Мпри са ра ђу је и са до ма ћим екс пер тима, у за ви сности од ре ги о на и вр сте посла.

пр ва по ја ва Мпри у ре ги о ну ве за на је за опе ра ци ју РијекаДрина и сла ње 45 по сма тра ча на гра ни цу из ме ђу ср би је и ре пу бли ке срп ске у ци љу спро во ђе ња еко ном ске бло ка де. за по ја ву ком па није у Хр ват ској од ве ли ког су зна ча ја били аме рич кохр ват ски ди пло мат ски одно си, ко ји су ус по ста вље ни још ав гу ста 1992. ти од но си би ва ју на ру ше ни су дјело ва њем хр ват ских сна га у ра ту про тив му сли ма на у цен трал ној Бо сни 1994. јер се то ни је укла па ло у та да шња аме рич ка рје ше ња за ре ги он. по сли је пот пи си вања спо ра зу ма из ме ђу му сли ма на и Хрва та под аме рич ким па тро на том, ти одно си по ста ју бо љи. то ме још до при но си уго вор са ото ка кр ка, гдје Хр ват ска приста је да удо ми циа, ко ја под име ном Предатор спроводи тајне операције про тив сна га вој ске ре пу бли ке срп ске и вој ске ре пу бли ке срп ске кра ји не.

1 Мир ко да ко вић и Бо ро Ми се љић, Новабезбед-носнаархитектуранаБалкану


пре лом ни тре ну так за ан га жо ва ње Мпри у Хр ват ској је би ла по сје та хр ватског ми ни стра од бра не Гој ка шу шка вашинг то ну мар та 1994. он се са стао са Џо ном дој чом, за мје ни ком се кре та ра за од бра ну, ко ји је ка сни је по стао ди рек тор циа, и за тра жио од ње га вој ну по моћ. сма тра се да је до те по сје те до шло уз огром но ло би ра ње хр ват ске по ли тич ке ими гра ци је (уста ша). он се та да са стао и са ди рек то ром Мпри, едом сој сте ром, и раз го ва рао о мо гу ћој бу ду ћој са рад њи. све је то до ве ло до пот пи си ва ња уго вора у сеп тем бру 1994. из ме ђу ми ни стра шу шка и пен зи о ни са ног ге не ра ла и замје ни ка пред сјед ни ка Мпри кар ла ву о на у хр ват ској ам ба са ди у ва шинг то ну под име ном Демократскатранзиција – про-грамподршке.

Мпри осо бље већ у новембру до ла зи у Хр ват ску, гдје за по чи ње са тре нингпрогра ми ма. пен зи о ни са ни ге не рал карл вуо но је во дио тре нингпро гра ме, а он је и од го во ран за раз вој но ве аме рич ке доктри не Ваздух–земља,битка2000, ко ја је већ би ла упо тре бља ва на у опе ра ци ји Пу-стињскаолуја у ира ку.

ву о но је одр жао се ри ју са ста на ка са хрват ским ге не ра ли ма Го то ви ном и чер венком и ин те зив но је ра дио на обу ци хр ватске вој ске у вој ном учи ли шту ПетарЗрин-ски као и у дру гим гар ни зо ни ма. за вр шни се ми нар је одр жан на Брионима јула 1995, не по сред но пред опе ра ци ју Олуја. у то ку из во ђе ња на пад них опе ра ци ја за ври је ме тра ја ња Олује хр ват ска вој ска је, пре ма већем бро ју из во ра, користила из ви ђач кооба вје штај не по дат ке аме рич ких и на тоцен та ра ко ји су се на ла зи ли у Хр ват ској и ита ли ји.2

диа је оне спо со би ла ко му ни ка ци је војске ре пу бли ке срп ске кра ји не и ор га низо ва ла и спро во ди ла кон тро лу кре та ња

2 аген ци ја ап је из вје шта ва ла о то ме као и аме рички ча со пис AviationWeek-SpaceTehnology, за гре бач ки Јутарњилист и сплит ски Фералтрибјун.

ње них је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма ус ез 6 б, опре мље ним по себ ном елек тронском опре мом, а бор бе ни ави о ни на то су бом бар до ва њем уни шти ли не де мон ти ране остат ке ра дар ске и про ти вра кет не одбра не.3 ко ли ка је ту од го вор ност Мпри, те шко је ре ћи, али су по сље ди це опе раци је Олуја би ле ка та стро фал не. ви ше од 220.000 ср ба је про тје ра но, око 2.000 је уби је но за ври је ме тра ја ња ак ци је – ме ђу њи ма око 1.200 ци ви ла – сто ти не се ла је спа ље но и опљач ка но. опе ра ци ја Олуја пред ста вља нај ве ће ет нич ко чи шће ње у евро пи од за вр шет ка дру гог свјет ског рата.

шеф хр ват ске оба вје штај не слу жбе Мар ки ца ре бић ка же: „пен та гон је био супер ви зор цје ло куп не опе ра ци је.“ син хрват ског пред сед ни ка, Ми ро слав туђ ман, ка же да су у опе ра ци ји Олуја Хр ват ска и сад би ли парт не ри и да су има ли ди ректну ве зу за ври је ме цје ло куп ног тра ја ња опе ра ци је. ово по твр ђу је и бив ши хр ватски ми ни стар спољ них по сло ва то ни но пи цу ла, ко ји ка же да им је по моћ Мпри би ла нео п ход на.4

Мпри и да ље ра ди на про гра ми ма у Хрват ској, а то су:5

3 књи га под на зи вом НатонаБалкану, чла нак ерика Гре го ри ја ИнвазијанаРепубликуСрпскуКрајину, Бе о

град – под го ри ца, 2000.

4 зва нич ни сајт хр ват ске вла де www.hr.gov.org

5 www.mpri.org

1. де мо крат ска тран зи ци ја – ду го ро чан ме наџ мент про грам на мје њен по мо ћи вла ди у пла ни ра њу стра те ги је без бјед ности, од брам бе ном пла ни ра њу и во ђе њу вој не по ли ти ке по узо ру на за пад не држа ве.

2. CARTSтре нин зи за вој ску, ана ли зе, ева лу а ци је, вој ни ме нац мент.

3. Мпри про грам ко ји по ма же ми нистар ству од бра не у бр жем при кљу че њу на тоин те гра ци ја ма и опе ра ци ја ма чу вања ми ра и дру го.

о уло зи Мпри у Хр ват ској ви ше ће се зна ти у бу дућ но сти, ка да се отво ре тајне хр ват ске ар хи ве, ко је су за бра ње не за упо тре бу у вре мен ском пе ри о ду од 30 го ди на, или ка да не ко из Мпри од лу чи да иза ђе у јав ност. за са да се мо же са мо прет по ста вља ти ко ли ки је био сте пен њихо вог уче шћа и ка ко се то од ра зи ло на ситу а ци ју на ра ти шту.

у аме ри ци се мо дел дје ло ва ње Мпри че сто на зи ва Ратовањезанижуцијену. то се та ко ка же из два основ на раз ло га – рато ви у ко ји ма уче ству је Мпри осло ба ђа ју зва нич ну аме ри ку од мо гу ћих оп ту жби за не до зво ље но мије ша ње у уну тра шње ства ри дру гих зе ма ља, а, на дру гој стра ни, тро шко ве за рат сно си стра на ко јој Мпри по ма же.



ОЛ

УЈА Ми лан Бу ди мир

МПРИ у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991-1995Циљ ово га ра да је да се од ре ди уло га аме рич ке при ват не вој не ком па ни је Mi li tary Pro fes si o nal Re sor ces In cor po ra ted (МПРИ) у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991 - 1995. Ме то да ко ју аутор ко ри сти у ра ду је ана ли за са др-жа ја тек сто ва у ко ји ма се спо ми ње дје ло ва ње МПРИ у Хр ват ској.


ОЛ

УЈА Сло бо дан Јар че вић

Су шти на пла на Z-4План Z-4 је нај не при јат ни је све до чан ство о уме ша но сти УН, дру гих ме ђу на род них ор га ни за ци ја, за пад но е вроп ских ве ли ких зе ма ља, – укљу чу ју ћи Ру ску Фе де ра ци ју и Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве – у раз би ја ње СФР Ју го сла ви је и одо бра ва ње агре си је Хр ват ске на Ре пу бли ку Срп ску Кра ји ну

План Z4 не пред ста вља не спо ра зум из ме ђу пред сед ни ка ре пу бли ке срп ске кра ји не Ми ла на Мар ти ћа и

аме рич ког ам ба са до ра у за гре бу пи те ра Гал брај та у кни ну по чет ком 1995. године – ка ко то ту ма че ме ди ји, па и мно ги истори ча ри, по ли ти ко ло зи, прав ни ци и остали ис тра жи ва чи се па ра ти стич ких ра то ва у Ју го сла ви ји. план Z4 је са мо де таљ оп сежног и зло чи нач ког по ду хва та ра ди прого на срп ског пра во слав ног ста нов ни штва из искон ских срп ских зе ма ља, пре те жно сме ште них у исто риј ској вој ној кра ји ни (вој ној гра ни ци, срп ској ауто ном ној области у аустро у гар ској од 16. до пред крај 19. сто ле ћа).

на тој је зе мљи (а и у Бо сни и Хер цего ви ни) уста шка Хр ват ска у дру гом светском ра ту оба ви ла за ма шно би о ло шко ис тре бље ње срп ског, ром ског и је врејског ста нов ни штва. пот пу но умор ство ових три ју на ро да би ло је пред ви ђе но устав ним и за кон ским од ред ба ма хр ватске др жа ве 1941. за ко ном им је од у зе та и це ло куп на по крет на и не по крет на имови на, као што ће хр ват ско за ко но дав ство тре ти ра ти и сву срп ску имо ви ну од 1990. до да нас. до ду ше, овог пу та је ин тер вени са ла ме ђу на род на за јед ни ца, па се хр ват ско за ко но дав ство при ла го ђа ва ло спољ ним при ти сци ма, али је за др жа ло то ли ко не до ре че них и ком пли ко ва них од ред би да је ве ћи ни прог на них ср ба немо гу ће ући у по сед сво је имо ви не, вра тити др жа вљан ство, уште ђе ви ну, при ма ти пен зи ју, ин ва лид ни ну и слич но.

кад је реч о овом ма лом об зи ру ме ђуна род не за јед ни це пре ма срп ској имови ни, мо ра мо ода ти при зна ње ње ним ми ров ним по сред ни ци ма јер су упо зори ли да је Хр ват ска јед но стра ном од луком у са бо ру уки ну ла др жа во твор ност (кон сти ту тив ност) срп ском на ро ду, ко ји је, као но си лац ан ти фа ши стич ке бор бе у дру гом свет ском ра ту, сво је ет нич ке и исто риј ске те ри то ри је до бро вољ но унео у фе де рал ну ју го сло вен ску је ди ни цу Хрват ску, уз на гла ше ну устав ну ре гу ла ти ву

о пот пу ној рав но прав но сти хр ват ске и срп ске ет нич ке за јед ни це.

Хр ват ска власт је 1992. мо ра ла да узме у об зир ово упо зо ре ње ме ђу на род не зајед ни це. обе ћа ла је да ће ср би ма вра тити рав но прав ност уки ну ту 1991. као и у свим дру гим при ли ка ма, Хр ват ска је ово обе ћа ње из и гра ла. уме сто да се ср би устав но поново од ре де као др жа во творни (кон сти ту тив ни) на род, хр ват ски парла мент их је од ре дио као „на ци о нал ну за јед ни цу“.

Ме ђу на род на за јед ни ца је при хва ти ла и ово је два ра зу мљи во ре ше ње, ма да је прет ход но зах те ва ла да се срп ски ста тус у Хр ват ској ре гу ли ше она ко ка ко је то би ло и у уста ву сФр Ју го сла ви је. та ко су Хр ват ској оста ле од ре ше не ру ке за да ље ма ни пу ла ци је на вод ним вра ћа њем претход них срп ских пра ва. у тим ма ни пу ла ција ма зна чај ну уло гу је од и гра ла хр ват ска по ну да ши ро ких ауто ном них пра ва за ср бе, ко ја је би ла исто вет на од 1992. до 1995, али је до 1995. би ла без зва нич ног на зи ва, а од 1995. ће до би ти име ПланZ-4. тај план о ауто ном ним пра ви ма срба у Хр ват ској је, из не на да, био на ја вљен као но вост, а ми ров ни по сред ни ци су сакри ли чи ње ни цу да је реч о пла ну ко ји је 1992. и 1993. узастопно ну ђен, све док 1516. јула 1993. ни је пот пи сан ер дут ски спо ра зум. он 1995. ни је био ни ка ква новост – осим ако се под но во шћу не под разу ме ва то што га је у книн до нео аме рички ам ба са дор у за гре бу пи тер Гал брајт. у книн су га 1992. до не ли и ко пред сед ници Ме ђу на род не ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји сај рус венс и лорд деј вид овен, са слу жбе ни ци ма ун про фо ра.

план Z4 је нај не при јат ни је све до чанство о уме ша но сти ун, осталих ме ђу народ них ор га ни за ци ја, за пад но е вроп ских ве ли ких зе ма ља – укљу чу ју ћи ру ску Феде ра ци ју и сје ди ње не аме рич ке др жаве – у раз би ја ње сФр Ју го сла ви је и одобра ва ње агре си је Хр ват ске на ре пу бли ку срп ску кра ји ну. на жа лост, ве ћи на ме ди ја у Ју го сла ви ји (и они Ми ло ше ви ће вог ре

жи ма и опо зи ци о них стра на ка) кри вотво ри ла је све окол но сти око овог пла на и ру ко вод ство ре пу бли ке срп ске кра ји не оптуживала за не ко о пе ра тив ност. Ме дији су јав но сти по ру чи ва ли да би се прихва та њем пла на из бе гли хр ват ска агреси ја и ет нич ко чи шће ње кра ји не од ср ба. Јав ност је ова квим ин фор ми са њем би ла об ма ну та.

Хр ва ти су ср би ма и 1992. и 1995. нудили ре ша ва ње срп ских лич них и на цио нал них пра ва у два сре за, а ср би су пошли са ста но ви шта да се о тим пра ви ма мо ра во ди ти ра чу на на це лој те ри то ри ји ре пу бли ке срп ске кра ји не, или у „зо на ма под за шти том ује ди ње них на ци ја“ – ка ко је кра ји на би ла озна ча ва на у до ку мен тима ује ди ње них на ци ја.

иако су ми ров ни по сред ни ци би ли на це лој те ри то ри ји кра ји не и иако су са ми озна чи ли ње не гра ни це пре ма Хр ват ској, они су и фе бру а ра 1993. у њу јор ку крајин ској де ле га ци ји по ну ди ли да се распра вља о срп ској ауто но ми ји у два сре за! за тим су хр ват ској де ле га ци ји до зво лили да то исто пред ло жи на са стан ци ма у апри лу и ју ну 1993. у Же не ви. де ле гаци ја кра ји не ни је же ле ла да раз го ва ра о пла ну. пред лог је био ви ше не го неозби љан за то ште је ње гов са др жај ви ше ли чио на ру га ње, не го на прав ни те мељ за вра ћа ње од у зе тих пра ва јед ном од два др жа во твор на на ро да. да се та др жа вотвор ност ни је под ра зу ме ва ла, го во ри чи ње ни ца да су Хр ва ти срп ску са мо у праву пред ви де ли са мо у два сре за, што је чи ни ло је два тре ћи ну ре пу бли ке срп ске кра ји не. а да је нео збиљ ност би ла пот пуна, по ка зу је по ну да да се у та два сре за ус по ста ве срп ски пар ла мент, пред сед ник др жа ве, вла да, срп ски је зик у шко ла ма, ца ри на, вој ска, по ли ци ја, но вац, за ста ва, грб и, по ред то га, уче шће срп ских представ ни ка у за ко но дав ним и из вр шним тели ма ре пу бли ке Хр ват ске. до слов но, све ово се од но си са мо на „ко тар Гли ну и котар книн“. сви оста ли де ло ви кра ји не би, по том пла ну, би ли укљу че ни у ре пу бли ку


Хр ват ску, а да ср би оста ну без пра ва на би ло ка кву ауто но ми ју у њи ма – ма да су ти де ло ви чи ни ли две тре ћи не кра ји не.

а што се ти че те ри то ри јал ног про стира ња та да шњих (и да на шњих) хр ват ских ко та ра (сре зо ва), ни је би ло ја сно шта би об у хва та ли ко та ри книн и Гли на. Хр ватска је умно жи ла број оп шти на: у по ре ђењу с хр ват ском ад ми ни стра тив ном по делом из вре ме на Ју го сла ви је, број оп штина био је ви ше не го тро стру ко ве ћи. та ко су не ке ме сне за јед ни це про гла ше не оп шти на ма, па је ср би ма ну ђе на „др жа ва у др жа ви“ у 11 оп шти на. зна чи, оп штина ни је би ла про стра на и с мно го на сеља као у Ју го сла ви ји, а ових 11 ну ђе них пла ном се на ла зи ло око гра до ва кни на и Гли не. пре ко де ло ва ли ке и кор ду на, који не би ула зи ли у два по ме ну та ко та ра, пре ма обе ћа њи ма хр ват ске стра не, пружао би се ко ри дор из ме ђу срп ских по литич ких цен та ра – Гли не и кни на!

ВеликаодговорностнаусамљеномМилануМартићу

Је дан по ште ни бри тан ски ди пло ма та оба ве стио нас је о пред сто је ћем до ла ску аме рич ког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та у книн ре кав ши да ће Гал брајт по ну ди ти план о срп ској ауто но ми ји у Хр ват ској, ве о ма не по во љан за ср бе. са ве то вао нас је да га при хва ти мо као осно ву за пре гово ре јер ће му свет ски ме ди ји по све ти ти ве ли ку па жњу, па ће мо мо ћи да из не се мо сво је ста во ве и чи ње ни це о све у куп ним срп скохр ват ским од но си ма. овај по штени бри тан ски ди пло ма та био је на чи сто с тим ко ка кву уло гу игра у раз би ја њу Ју госла ви је и хра брио нас је да ће мо, рас правља ју ћи о пла ну Z4, ус пе ти да до ка же мо да су ме ђу на род на за јед ни ца и Хр ват ска не ис кре не кад србима обе ћа ва ју (по себно пла ном Z4) пу на пра ва у Хр ват ској.

пред сед ник кра ји не Ми лан Мар тић је био упо знат с овим ста вом бри тан ског ди пло ма те, а знао је и са др жај до ку мента ко ји смо че ка ли, али су га тих да на за бри ња ва ле дру ге окол но сти. кра ји на се на шла у ве о ма те шкој си ту а ци ји. Хрват ска је тра жи ла да ми ров не сна ге ун окон ча ју сво ју ми си ју ис ти чу ћи да оне Хр ват ској ви ше ни су по треб не. на ова кав зах тев су ре а го ва ле ује ди ње не на ци је и ко пред сед ни ци Ми ров не кон фе рен ци је о бив шој Ју го сла ви ји по ку ша ва ју ћи да за до во ље хр ват ске зах те ве, али да то по ун не из гле да ка пи ту лант ски. про на шле су ре ше ње – одо бро во љи ле су Хр ват ску га ран ци јом да се кра ји на ви ше не ће нази ва ти „зо ном под за шти том ује ди ње них на ци ја“ и да ће ми ров ну опе ра ци ју у Ју госла ви ји пре и ме но ва ти у ми ров ну опе раци ју у Хр ват ској. оно што је би ло још чудни је, од лу че но је да се у тој „но вој ми ровној опе ра ци ји“ вој ни ци ун не спо ми њу. пре не го што је до не се на ова ква од лу ка

у са ве ту без бед но сти, ко пред сед ни ци Ми ров не кон фе рен ци је о бив шој Ју госла ви ји је тре ба ло да при ба ве фор ма лан при ста нак три ју пот пи сни ца вен со вог пла на – Ју го сла ви је, Хр ват ске и кра ји не. Хр ват ска је, наравно, при ста ла. Ју го слави ја је да ва ла зна ке да се не ће енер гични је про ти ви ти про ме ни ко манда на та ми ров них сна га ун у Ју го сла ви ји. овоме се су прот ста ви ла једино кра ји на.

тор валд стол тен берг се у Београду састао с кра јин ском де ле га ци јом, ко ју је пред во дио пред сед ник Ми лан Мар тић. он је пред ло жио да се ми ров на ми си ја пре и ме ну је у „ор га ни за ци ју ује ди њених на ци ја за ус по ста вља ње по ве ре ња“. скра ће но, ла ти ни цом, би ла би озна че на као UN CRO. ова кав об лик је на ме тао закљу чак да је то скра ће ни ца од из ра за: ује ди ње не на ци је у Хр ват ској – The United Na ti ons in Cro a tia.

Мар тић је стол тен бер гу пре нео став да кра ји на ни је са гла сна с про ме ном ман дата ми ров них сна га ун и да оне и да ље у свом на зи ву треба да са др же по јам „заштит не сна ге“. стол тен берг ни је ко мен тари сао Мар ти ћев став до да ју ћи са мо то да ће ко нач ну од лу ку до не ти са вет без бедно сти.

тре ба при зна ти чи ње ни цу да је та да (1995) ср Ју го сла ви ја у ун има ла пра зну сто ли цу и да је ње на ди пло мат ска ак тивност би ла огра ни че на, па у са ве ту безбед но сти сама ве ро ват но не би мо гла спре чи ти из ме ну су шти не вен со вог плана, чи ја је пот пи сни ца би ла, али је чи њени ца и то да се ни је би ла те рал но ан га жова ла ме ђу ве ћи ном чла ни ца ун. Мо гла је за тра жи ти њи хо ву по моћ и не ма сум ње да би би ло др жа ва ко је би по ку ша ле да у те ли ма ун са чу ва ју пр во бит ни ман дат ми ров них сна га ун у Ју го сла ви ји.

Мар тић је у ова квој си ту а ци ји остао уса мљен, а схва тао је да ће, при про мени ман да та сна га ун у кра ји ни, усле ди ти хр ват ска ору жа на агре си ја. исто вре мено, би ло је све мање на де да ће ору жа не сна ге Ју го сла ви је уче ство ва ти у од бра ни кра ји не. Мар тић је по ку шао да ис ко ристи до ла зак аме рич ког ам ба са до ра пите ра Гал брај та у книн да би му скре нуо па жњу на то да је не при хва тљи во да миров не сна ге ме ња ју ка рак тер де фи ни сан вен со вим пла ном или ре зо лу ци јом саве та без бед но сти 743 (1992). Је ди но што му је оста ло на рас по ла га њу за очу ва ње су шти не вен со вог пла на би ло је условља ва ње – и он га је из нео у су сре ту с пи те ром Гал брај том. оно је гла си ло: кра

ји на ће пре го ва ра ти о пла ну Z4 уко ли ко са вет без бед но сти тих дана про ду жи бора вак ми ров них сна га – уз не про ме њен ман дат.

Ма да је ова кав став јед не др жа ве потпу но ра зу мљив, аме рич ки ам ба са дор за ње га ни је имао раз у ме ва ња. он се увредио и за пре тио ру ко вод ству кра ји не. а мо гло се оче ки ва ти да пре го во ри хр ватске и срп ске стра не не мо гу нор мал но тећи, а да се не зна шта ће се ме ња ти, а шта не у вен со вом пла ну.

ЗаштоПланZ-4нијеспомињанодјуна1993.допочетка1995.

на вео сам да је план Z4 по след њи пут понуђен у ју ну 1993. у Же не ви. Хр ват ску де ле га ци ју та да је пред во дио слав ко дего ри ци ја. на тим пре го во ри ма ар гу мен ти де ле га ци је кра ји не су би ли више него увер љи ви. де ле га ци ја је би ла број на, а пред во ди ли су је пред сед ник кра ји не Го ран Ха џић и пред сед ник скуп шти не Ми ле па спаљ. ат мос фе ра на же нев ским пре го во ри ма је учи ни ла ути сак на миров не по сред ни ке, и они су ре ша ва њу срп скохр ват ских од но са, бар при време но, пришли мно го озбиљ ни је. ко председ ни ци ма су се сле де ћег ме се ца (јул 1993) при дру жи ли за ме ни ци ми ни ста ра ино стра них по сло ва сад и ру си је, чарлс ред ман и ви та лиј чур кин. они су од лу чили да одво је но пре го ва ра ју с две де ле гаци је – с кра јин ском у ер ду ту и хр ват ском у за гре бу.

раз го вор са де ле га ци јом кра ји не је одр жан 15. ју ла 1993.

за ми сао ко пред сед ни ка Ми ров не конфе рен ци је и дво ји це др жав ни ка сада и ру си је би ла је да се пот пи ше је дан оквирни уго вор ко ји би до вео до вој не, по лициј ске, при вред не, са о бра ћај не, тр го вачке, кул тур не, про свет не, спорт ске и дру ге са рад ње. по ре чи ма ри чар да ред ма на, би ло би то по сте пе но ста па ње ре пу блике Хр ват ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не у јед ну др жа ву са две обла сти. то је ве роват но тре ба ло да бу де ре ше ње ка кво ће се у деј то ну на ћи за Бо сну и Хер це го вину. аме ри ка нац је та да ре као да ће за мишље ни спо ра зум би ти оба ве зан за Хр ватску и, ако би ње зин пред сед ник по ку шао да из бег не ње го во спро во ђе ње у жи вот, он да ће га на то приморати ру си ја јер је она, ре као је, за та ко не што за ду же на. вита лиј чур кин је до дао да у слу ча ју хр ватског ве ро лом ства не ће окле ва ти и да ће од мах до пу то ва ти у за греб и книн.

Кра ји на ће пре го ва ра ти о Пла ну Z-4, уко ли ко, тих да на, Са вет без бед но сти про ду жи бо ра вак ми ров них сна га уз не про ме њен ман дат


уз ова кве га ран ци је, де ле га ци ја кра јине је има ла са мо је дан услов – тра жи ла је од ред ма на и чур ки на да спо ра зум у загребу пот пи ше члан вла де ре пу бли ке Хр ват ске, а не не ко из по ли циј ских структу ра – ка ко су то Хр ва ти до тада прак тико ва ли. ред ман и чур кин су при хва ти ли овај став кра ји шке де ле га ци је.

та ко је ер дут ски спо ра зум 15. ју ла 1993. пот пи сао ми ни стар ино стра них по сло ва кра ји не сло бо дан Јар че вић, а у за гре бу 16. ју ла 1993. ми ни стар тр го ви не Хр ватске иви ца Му дри нић.

о ер дут ском спо ра зу му ре фе ри сао је пред са ве том без бед но сти ге не рал ни се кре тар Бу трос Га ли на гла сив ши да ће спо ра зум до ве сти до ми ра из ме ђу срп ске и хр ват ске ет нич ке за јед ни це.

и кад је тре ба ло да поч ну пре го во ри струч них де ле га ци ја о све у куп ној са радњи кра ји не и Хр ват ске, хр ват ски председ ник Фра њо туђ ман је обе ло да нио да је ер дут ски спо ра зум ни шта ван – стављен ван сна ге.

вла да кра ји не је пи са ла чур ки ну, али он ни је од го во рио. у Мо скву је от пу то вао ми ни стар ино стра них по сло ва кра ји не да чур ки на под се ти на га ран ци ју ру ске Фе де ра ци је да ће Хр ват ска мо ра ти да спро во ди ердутски споразум. али када је кра јин ска де ле га ци ја сти гла у Мо скву, у ру ском Мипу су је оба ве сти ли да је чуркин слу жбе но у Бри се лу.

кра ји шни ке је при мио шеф ње го вог каби не та, по то њи ру ски ми ни стар за иностра не по сло ве игор ива нов. ива нов није же лео да раз го ва ра о ру ским га ран ција ма које се односе за ер дут ски спо ра зум! са мо је кра ји шни ци ма очи тао лек ци ју да мо ра ју на у чи ти да жи ве у ми ру с Хрва ти ма и му сли ма ни ма и упу ћи вао их на скла дан жи вот то ли ких на ци ја и вер ских за јед ни ца у ру си ји (тада још ни је би ло теро ри стич ких деј ста ва у че че ни ји).

по сле овог ве ро лом ства Хр ват ске и бла го на кло ног ста ва ме ђу на род не за једни це пре ма овом хр ват ском чи ну нор вешка је у новембру 1993. кра ји шни ци ма и Хр ва ти ма по ну ди ла тај не пре го во ре. по ну да је при хва ће на. кра јин ску де ле гаци ју је пред во дио Го ран Ха џић, а хр ватску Хр во је ша ри нић. Био је на по мо лу спо ра зум сли чан ер дут ском. текст је два да на уса гла ша ван и при хва ћен од обе деле га ци је. за ка зан је пре кид тај но сти и за на ред но ју тро су по зва ни но ви на ри – да при су ству ју пот пи си ва њу. али ту ноћ је туђ ман шаринићу по слао пи са ни на лог да не пот пи су је споразум и да се хр ват ска де ле га ци ја од мах вра ти у за греб. ни овог пу та ме ђу на род на за јед ни ца ни је пред узе ла ни ка кве ме ре про тив Хр ват ске.

сле де ћи пре го во ри су одр жа ни у децем бру 1993. у до ба нов ци ма. у то ку усагла ша ва ња тек ста спо ра зу ма Хр во је шари нић је ре као „да ни је до био овла шће

ња за раз гра ни че ње у рав ним ко та ри ма и да за то пре ки да пре го во ре.

по сле до ба но ва ца, две де ле га ци је су се су сре ле у мар ту 1994. у за гре бу. краји шни ке је пред во дио ми ни стар од бра не ад ми рал ду шан ра кић, а Хр ва те Хр воје ша ри нић. за ме ник му је био ге не рал пе тар сти пе тић. опет су би ли при сут ни чарлс ред ман и ви та лиј чур кин. спо разум је пот пи сан 29. мар та. Био је урав ноте жен. при хва ће ни су ста во ви о по је диним пи та њи ма обе ју де ле га ци ја. та ко је у спо ра зум уне сен и пред лог кра ји не да се и хр ват ско и кра јин ско те шко на о ру жа ње уда љи десет километара од гра ни це.

ЗагребачкиспоразумБио је то за гре бач ки спо ра зум. на

осно ву ње га је, ка ко – та ко, 1993. вла дао мир. и на осно ву ње га је до шло и до прего во ра о снаб де ва њу во дом у ли ци и далма ци ји, оп скр би елек трич ном енер ги јом, екс пло а та ци ји наф то во да пре ко кра ји не, ауто пу та кроз сла во ни ју итд.

но, Хр ва ти су би ли не за до вољ ни загре бач ким пла ном. стал но су по на вљали да је кра ји на са став ни део ре пу бли ке Хр ват ске, што је хр ват ска ди пло ма ти ја у њу јор ку ус пе ла да уне се и у ве ћи ну резо лу ци ја са ве та без бед но сти. тра жи ли су да то при зна ју и ср би кра ји шни ци – потпи си ва њем не ког спо ра зу ма та кве са држи не.

пред лог о срп ској ауто но ми ји у Хр ватској је у книн стигао из лон до на у ју ну 1994. тра же но је да се у Бри та ни ји, тај но, са ста ну де ле га ци је кра ји не и Хр ват ске и да пре го ва ра ју о срп ској ауто но ми ји (укљу чи ва њу кра ји не у ре пу бли ку Хр ватску) на осно ву пред ло га јед не бри тан ске ху ма ни тар не ор га ни за ци је.

Мар тић је при хва тио пред лог и од редио ме не да от пу ту јем у лон дон. то све учи ње но је под по кро ви тељ ством мини стар ства за ино стра не по сло ве ве лике Бри та ни је и уз ин фор ми са ње до њег до ма бри тан ског пар ла мен та. Хр ва ти су да ли свој при ста нак, али пред мој до лазак у лон дон, ја ви ли су да не ће по сла ти пре го ва ра ча. Бри тан ци су сма тра ли да треба да до пу ту јем јер Хр ва ти мо гу да се пре до ми сле и да до пу ту ју. от пу то вао сам и че као Хр ва те пет да на. они ни су до шли.

та ко је остао да се при ме њу је за гребач ки спо ра зум из мар та 1994. он ни када ни је ста вљен ван сна ге ни ти је про глашен не е фи ка сним, за ста ре лим итд. но, и по ред то га са вет без бед но сти изненада од лу чу је да Хр ва ти ма и ср би ма по ну ди „но ви план” – то ли ко пу та од ба ци ва ни план Z4, о ко јем сам већ све ре као. Могу са мо да по но вим ре че ни цу с по чет ка овог ре фе ра та: План Z-4 је само детаљопсежногизлочиначкогподухвата–радипрогонасрпскогнародаизисконскихсрп-скихземаља.

оста јем ду жан да из не сем и раз лог ова ко оштре осу де ме ђу на род не за јед нице. та чи ње ни ца по сто ји. има ли смо је у ар хи ви ка би не та пред сед ни ка ре пу бли ке срп ске кра ји не и са др жа ва ла је сле де ће: сре ди ном ју на 1995. је дан аме рич ки нови нар у њу јор ку оба ве штен је о тај ном са стан ку са ве та без бед но сти. ре фе рисао је не мач ки ам ба са дор и пред ло жио да се одо бри хр ват ско вој но за по се дање кра ји не, уз оба ве зу да се пре ма српским ци ви ли ма по сту па на нај ху ма ни ји на чин. не мач ки ам ба са дор је га ран то вао да се овој хр ват ској вој ној опе ра ци ји неће су про ста ви ти вој ска ср Ју го сла ви је и ре пу бли ке срп ске. сви чла но ви са ве та без бед но сти су одо бри ли ову хр ват ску опе ра ци ју, на зва ну Олуја, када је прог нано 80 од сто срп ског ста нов ни штва. овај че сти ти аме рич ки но ви нар је о од лу ци са ве та без бед но сти оба ве стио до пи сницу ртв Бе о гра да у њу јор ку, го спо ђу те резу Гулд. те ре за Гулд је то су тра дан до стави ла кни ну.

си гур но је да су ко пред сед ни ци Ме ђуна род не кон фе рен ци је о бив шој Ју го слави ји лорд деј вид овен и тор валд столтен берг зна ли за ова кву од лу ку са ве та без бед но сти. и си гур но је да су же ле ли да са се бе ски ну од го вор ност за пред стоје ћи хр ват ски про гон срп ског ста нов ништва из кра ји не. за то су по зва ли ње ну де ле га ци ју у Же не ву и за тра жи ли са станак у Бе о гра ду с пред сед ни ком вла де Ми ла ном Ба би ћем. и у Же не ви и у Бе огра ду су, опет,кра ји шни ци ма по ну ди ли да пре го ва ра ју с Хр ва ти ма о пла ну Z4. Мо же мо прет по ста ви ти да су би ли уве рени да ће кра ји шни ци, иовогпута,као више пу та од 1992, ту по ну ду од би ти. ти ме би ко пред сед ни ци овен и стол тен берг би ли осло бо ђе ни сва ке кри ви це за предсто је ће зло чи не пре ма ср би ма у кра ји ни. Мо гли би мир но ре ћи – ето, да су нас срби по слу ша ли и пре го ва ра ли о пла ну Z4, не би се де си ла ова ква тра ге ди ја.

али де си ло се не што дру го. де ле га ци ја кра ји не у Же не ви је при хва ти ла пред лог ко пред сед ни ка да раз го ва ра о пла ну Z4, а сво ју са гла сност у том сми слу дао је и Ми лан Ба бић у Бе о гра ду. и на јед ном и на дру гом ме сту ми ров ни по сред ни ци су обе ћа ли да у том тре нут ку Хр ват ска неће вој но на па сти кра ји ну, а то се де си ло са мо дан – два по сле овог обе ћа ња – 4. ав гу ста 1995.

када су Хр ва ти прог на ли срп ски на род из кра ји не, пре ста ла је с ра дом Ме ђу народ на кон фе рен ци ја о бив шој Ју го сла вији за ре пу бли ку срп ску кра ји ну, а на стави ла је по сло ве са мо око ре гу ли са ња одно са три ју ен ти те та у Бо сни и Хер це го вини. иза сла ник ге не рал ног се кре та ра ун за кра ји ну Ја су ши ака ши је по сле Олује нестао са свет ске по ли тич ке сце не.


Ору жа на деј ства ко ја су са раз ли чи тим ин тен зи те том во ђе на на те ри то ри ји Бо сне и Хер це го ви не у раз до бљу

1991–1995, пред ста вља ју део је дин стве ног фе но ме на – ра та про тив су ве ре не др жа ве Ју го сла ви је. рат на по зор ни ца оформ ље на је на не ко ли ко кри тич них под руч ја – нај пре у сло ве ни ји, по том у Хр ват ској, Бо сни и Хер це го ви ни и, на кра ју, на ко со ву, од но сно бом бар до ва њем од кра ја мар та до кра ја ју на 1999. на це лој те ри то ри ји ср би је. у тех ничком сми слу мо гу ће је го во ри ти о ра то ви ма, свр ста ти их у раз ли чи те књи го вод стве не ру бри ке, при ле пи ти им раз ли чи те ети ке те – вер ске, ет нич ке, иде о ло шке итд, али се у сво ђе њу тих ру бри ка на за вр шни ра чун ја вља са мо је дан рат – рат про тив су ве ре не др жа ве Ју го сла ви је. ко лек тив ни ди пло матсковој ни ка па ци тет европ ске за јед ни це, сада, на тоа, па, ко нач но, и ује ди ње них на ци ја од сло ве ни је 1991. до ко со ва 2000. био је усме рен ка јед ном ци љу – ра за ра њу др жа ве и пру жа њу за шти те по бу ње нич ким сна га ма. дру ге ал тер на ти ве ни је би ло од ка ринг то но вог па пи ра 1991, пре ко деј тона 1995. до рам бу јеа 1999. оту да узор ци и по сле ди це ра та мо ра ју би ти са гле да ни у ши рем кон тек сту, за тим на ре ги о нал ном пла ну и, на кра ју, на ло кал ном. ово уто ли ко пре што је то био пр ви рат у евро пи по сле дру гог свет ског ра та, у ко ме је ра зо ре на јед на др жа ва ко ја је има ла исто риј ски и прав ни ле ги ти ми тет, а што по ме ђу на род ном пра ву пред ста вља нај те жи зло чин, зло чин про тив ми ра. Ме ха ни зам ун је по пр ви пут ста вљен у функ ци ју уни ште ња др жа ве при је мом се це си о ни стич ких је ди ни ца у ун, при ме ном санк ци ја на др жа ву – жр тву, тј. Ју го сла ви ју и, ко нач но, из во ђе њем рат них опе ра ција, су во зем них и ва зду шних, у по је ди ним де ло ви ма зе мље. све то учи ње но је без фор мал не из ме не по ве ље ун или, тач ни је ре че но, уз те шко га же ње овог до ку мен та.

за пад је 1991/1992. при знао фик тив не, а не ствар не др жа ве, а за тим је пу тем пла

ни ра ног ха о са на тој те ри то ри ји те фиктив не је дин ке ве штач ки одр жа вао у жи воту. реч је о ин ди рект ном во ђе њу ра та против сФрЈ помoћу се це си о ни стич ких сна га или о јед ном об ли ку спе ци јал ног ра та, и, по том, оку па ци је зе мље не пу тем за по седа ња те ри то ри је, не го спро во ђе њем сво је во ље пре ко кви слин шких вла да или, ка ко их да нас на зи ва ју у аме рич кој ли те ра ту ри „вла да кли је на та“, или, про сто, „кли јен телом“. кла сич ни рат је скуп, зах те ва сопстве не људ ске жр тве, за шта је те шко придо би ти јав но мње ње и пар ла мент.

узрок ра ди кал них про ме на у по ли тичкој ори јен та ци ји ун ле жи у ге о по ли тичким про ме на ма у све ту. сад су крај би пола ри зма оце ни ле као сво ју по бе ду, од носно као сво ју исто риј ску шан су. у ели тистич ким кру го ви ма сада пре о вла да ло је ми шље ње да је аме ри ка као по бед нич ка си ла сте кла ле ги ти ми тет за де ло ва ње и пре о бли ко ва ње све та пре ма сво јим инте ре си ма. сад су 1990/1991. иступиле на свет ску сце ну као не при ко сно ве ни аутори тет, без ика квог ослон ца на прав не и мо рал не нор ме. но, оно што је нај ин те ресант ни је у овој си ту а ци ји је сте чи ње ни ца да ни јед на од ве ли ких зе ма ља, нпр. ру сија, ки на или ин ди ја, ни је би ла вољ на да се су прот ста ви ни ти, пак, да по кре не принци пи јел ну рас пра ву о од но си ма у ме ђу народ ној за јед ни ци или о свет ском по рет ку. од стране русије и кине уследиле су, али накнадно, ве о ма уз др жа не кри ти ке. Го ла си ла по ста ла је вр хун ски за кон у ме ђу народ ним од но си ма.

по сле ди це про це са ко је су сад за црта ле у по след њој де це ни ји 20. ве ка, па и са мог ра та про тив сФрЈ, не са гле ди ве су. срушен је ве ли ки уни вер за ли стич ки модел на ше епо хе. ује ди ње не на ци је су из губи ле кре ди би ли тет. о ка квим га ран ци ја ма свет ске ор га ни за ци је још мо же би ти ре чи по сле све га што се до го ди ло са Ју го сла вијом. ра зо ре ни су фи ло зоф скоправ ни те

ме љи ко ји су као ве ли ка ци ви ли за тор ска те ко ви на про и за шли из два свет ска ра та. са ме ђу на род но прав не тач ке – свет је ба чен два ве ка уна зад. ако се рат про тив Ју го сла ви је по ста ви у кул тур ноци ви лиза циј ски про стор евро пе, са це ло куп ним ар се на лом ко ји је при ме њен – са та ни заци јом, санк ци ја ма, 78днев ним бом бар дова њем зе мље бом ба ма са оси ро ма ше ним ура ни ју мом итд – он да је тај рат не ги ра ње по ла зних осно ва оно га што пред ста вља ова пло ће ње за пад не ци ви ли за ци је. Хитле ру су кон цен тра ци о ни ло го ри слу жи ли за ин ду стриј ско ис тре бље ње глав ног непри ја те ља. за пад, тј. сад и зе мље европске уни је при бе гле су прав ној па то ло ги ји у ви ду санк ци ја, ко је се сво де на пре твара ње чи та вих зе ма ља у кон цен тра ци о не ло го ре, а на ро да у па ри је. ан ти се ми тизам је за ме њен ср бо фо би јом, са мо што је у овом слу ча ју си ту а ци ја да ле ко те жа јер ни је реч о на ро ду у ра се ја њу, ка кав је био је вреј ски, ко ји у си сте му дру штва на ро да, на жалост, ни је имао чвр шћи осло нац зашти те. ово га пу та је реч о на ро ду са др жавом ко ја је пот пи сник де кла ра ци је ун од 1. ја ну а ра 1942, ко јом је фор ми ра на рат на ко а ли ци ја под истим име ном, о др жа ви – пот пи сни ци по ве ље 1945, су о сни ва чу Ме ђу на род не бан ке и Ме ђу на род ног моне тар ног фон да и свих спе ци ја ли зо ва них аген ци ја, о јед ном од нај ак тив ни јих чла нова ун – све до коб не 1990. дру гим ре чи ма, у пи та њу су др жа ва и на род ко ји су de iure морали да ужи ва ју нај ви ши сте пен за штите по по ве љи ун и мул ти ла те рал ним угово ри ма за кљу че ним по сле пр вог и дру гог свет ског ра та, зе мљи ко ја је у за јед ни ци са за па дом гра ди ла свет ски по ре дак и за њега жр тво ва ла тре ћи ну свог ста нов ни штва.

ка да је реч о жр тва ма, тре ба би ти преци зан. Жр тве су при па да ле срп ском на роду; хр ват ске сна ге су се у пр вом свет ском ра ту бориле у са ста ву аустро у гар ске, а у дру гом у са ста ву осо вин ских си ла. у вре

ОЛ

УЈА Проф. др Сми ља Авра мов

Аме рич ко-ва ти кан ска тај на али јан са и рат у СФРЈУ ели ти стич ким кру го ви ма САД пре о вла да ло је ми шље ње да је Аме ри ка као по бед нич ка си ла сте кла ле ги ти ми тет за де ло ва ње и пре о бли ко ва ње све та пре ма сво јим ин те ре си ма. САД су ис ту пи ле 1990/91. на свет ској сце ни као не при ко-сно ве ни ауто ри тет, без ика квог ослон ца на прав не и мо рал не нор ме


ме ка да су срп ски ави ја ти ча ри ко ји су 1941. са вој ним ле те ли ца ма на пу сти ли земљу и при дру жи ли се у ка и ру са ве знич кој ави ја ци ји ги ну ли у бор ба ма про тив Хи тлеро вих сна га, хр ват ске сна ге су прве ушле у ста љин град у са ста ву елит них сстру па и та мо оста ви ле сво је ко сти.

ра за ра ње Ју го сла ви је и стра да ње српског на ро да пре ва зи ла зе тра ге ди ју јед ног на ро да и јед не др жа ве. узро ци и по следи це ра та про тив Ју го сла ви је до ти чу глобал не окви ре. Је дан ис так ну ти вој ни анали ти чар по ста вио је чак те зу да сад „ни су из гле да све сне да њи хов ула зак у рат у Босни озна ча ва по че так тре ћег свет ског рата“1. ипак тре ба на гла си ти да је бу дућ ност те шко пред ви де ти, те је у том прав цу потре бан суп тил ни ји и ис тан ча ни ји при лаз.

ра за ра ње Ју го сла ви је се до го ди ло у скло пу про ме на у евро пи, али и из у зет но ком пли ко ва не ге о стра те шке игре уну тар зе ма ља за па да. узро ке је оту да нео п ходно ана ли зи ра ти уз две прет ход не на поме не, ко је су ну жне за раз у ме ва ње да те си ту а ци је.

пр во – са вре ме ни ра то ви не сво де се са мо на од нос ар ми ја. то је ком плек сан про цес, чи ји спек тар пре ва зи ла зи те рито ри ју на ко јој се во де ору жа на деј ства и ко ји има свој ви дљи ви и не ви дљи ви део.

дру го – у са вре ме ним усло ви ма правног ни хи ли зма, ко ји све ту на ме ћу сад, за ма гљен је од нос из ме ђу ста ња ми ра и ста ња ра та. кла сич но ме ђу на род но пра во је би ло по де ље но на два си сте ма: пра во у до ба ми ра и пра во у до ба ра та. ова два си сте ма су по сто ја ла паралелно, али у при ме ни је је дан ис кљу чи вао други. In ter bel lum et pa cem ni hi li est me i um. от по чи ња њем ра та пре ста ја ла су да важе пра ви ла из до ба ми ра и сту пао је на сна гу си стем ко ји је ре гу ли сао од но се чла ни ца ме ђу на род не за јед ни це у до ба ра та. у са вре ме ној аме рич кој док три ни, а по том и ње них са ве зни ка, на пу ште на је ова по де ла и de fac to из бри са на гранич на ли ни ја из ме ђу ми ро љу би вих ак ција, са јед не стра не, и ору жа не ак ци је, са дру ге. од вре ме на пред сед ни ка ре га на уве ден је у по ли ти ку ter ti um ge nus, по ко ме је вој на си ла не раз двој на ком понен та пре го во ра – не у сми слу ал тер нати ве, тј. он да ка да др жа ва до жи ви по раз, не го као ње на сва ко днев на до пу на. но ви тип ди пло мат ског оп ште ња сада са стоји се у то ме да ни јед на ди пло мат ска иници ја ти ва не тре ба да бу де пред у зе та без од го ва ра ју ће вој не ди мен зи је. то у би ти ни је ни шта но во – тај ме тод при ме њен је у до ба ра ног ко ло ни ја ли зма, са мо што је ово га пу та по ста вљен у функ ци ју обез беђе ња ис кљу чи ве ли дер ске уло ге сада у све ту. тај ме тод „успешнo“ је при ме њен у ла тин ској аме ри ци, ази ји, па и на те рену не ка да шње Ју го сла ви је. рат на деј ства у БиХ ко мен та тор лон дон ског ли ста Еко-

1 Stra te gic Po licy, V.XXI II, No. 7–8/1995, p. 31

номистопи сао констатујући да су амери кан ци ов де „на сту па ли у јед ној ру ци са ла сер ски на во ђе ним бом ба ма, а у дру гој са ми ров ним пла ном“2.

те о риј ске рас пра ве о овим про ме нама, или ли ци ти ра ње чи ње нич ног ста ња у прав не окви ре, да нас се из бе га ва на за па ду, али и на ис то ку, ко ји, из гле да, на то ни је спре ман, као што ни за пад касних три де се тих го ди на ни је био спреман – до зво ља ва ју ћи Хи тле ру ди вља ње по евро пи. у цен три ма од лу чи ва ња на за па ду опе ри ше се фраг мен ти ма ко ји се се лек тив но, осми шље но ода би ра ју. разло зи су ве о ма про вид ни: ре ги о ни ма и про вин ци ја ма – као што су Бо сна, ко сово, че че ни ја или Га за – лак ше се ма ни пули ше не го др жа ва ма, а из дво је не сце не стра да ња, као што су би ле Мар ка ле или ра чак, ме диј ски су по год ни је за об мањи ва ње свет ске јав но сти. при че ужа са се пре тва ра ју у сли ке по веома про стој тех но ло ги ји „из пр ве ру ке“, а за тим се у те ле ви зиј ским ла бо ра то ри ја ма до ра ђу ју по по тре би по ру чи о ца.

упра во из ло же но ста ње на ме ће на у ци оба ве зу да збир чи ње ни ца на овом нашем тлу, на пр ви по глед слу чај них, не пове за них, из диг не на ни во син те зе како би се ду бин ски узро ци ра та могли прецизно идентификовати, одва ја ју ћи их за тре нутак од ак ти ви ра ња на си ља за ко је је за пад ко ри стио до ма ће исто риј ске окол но сти.

узро ци ра та про тив сФрЈ ле же у страте ги ји сада и ње ном екс пан зи о ни стичком про до ру на ис ток, али они – иако се ти процеси временски подударају – нема ју за јед нич ке ко ре не са рас па дом источ ног бло ка. Ју го сла ви ја је на пу сти ла ис точ ни блок још 1948. и осло нац по тражи ла на за па ду. сад су са сим па ти ја ма гле да ле на на ци о нал ни ко му ни зам Јоси па Бро за, као пр ви ко рак у раз би ја њу ис точ ног бло ка, и оби ла то га пот по мо гле де се ти на ма ми ли јар ди до ла ра. сем то га, Ју го сла ви ја је има ла дру штве ноеко номски си стем sui ge ne ris, раз ли чит од совјет ског мо де ла, са отво ре ним гра ни цама и гу стом мре жом од но са са езом и са садом, са пер спек ти вом ско рог ула ска у ин те гра ци о ни про цес евро пе у својству пу но прав ног члана.

тре ба по но во под ву ћи да је ти то и зам до жи вео ве ли ки пу бли ци тет и сте као подр шку за па да ис кљу чи во као по чет ни ко рак у раз би ја њу ис точ ног бло ка. угово ром о са ве зу, по ли тич кој са рад њи и уза јам ној по мо ћи, за кљу че ном на Бле ду 1954. из ме ђу Грч ке, тур ске и Ју го сла ви је, ова зе мља је ин ди рект но била укљу че на у без бе до но сни си стем на тоа. тај ним уго во ром из ме ђу Грч ке и Ју го сла ви је из 1960. омо гу ћен је про лаз на тотрупа пре ко те ри то ри је Ју го сла ви је у слу чају на па да од би ло ког чла на вар шав ског уго во ра. не по сред но по сле смр ти Јо си па

2 Eco no mist, Sept. 9, 1995

Бро за Грч ка је пи сме но по твр ди ла да љу при вр же ност овом уго во ру.3

до ра ди кал них про ме на за па да до шло је по чет ком осам де се тих, по сле скла пања са ве за сада са ва ти ка ном – у ци љу кр ста шког ра та про тив ис точ ног бло ка. сад ни су одр жа ва ле ди пло мат ске од носе са ва ти ка ном. пре пре ку у том прав цу пред ста вљао је устав зе мље, ко ји је пола зио од по став ке да зе мља ре ли ги о зног плу ра ли зма, ка ква је аме ри ка, са сто тина ма ре ли ги о зних за јед ни ца, мо же опста ти са мо ако се стро го раз дво је ду ховна и по ли тич ка ми си ја, тј. ако цр ква бу де одво је на од др жа ве, а при то ме обе остану не за ви сне и сло бод не. тра ди ци ју стару ви ше од 200 го ди на пре кр шио је ре ган ус по ста вља њем ди пло мат ских од но са са ва ти ка ном апри ла 1983. Ме ђу тим, и пре тог вре ме на одр жа ва ни су по ли тич ки одно си ва шинг то на и ва ти ка на, пре те жно тај ни, пре ко лич них иза сла ни ка пред седни ка сада и у су сре ти ма на нај ви шем ни воу. ауди јен ци је ви со ких лич но сти аме рич ког жи во та код па пе по ста ле су од ше зде се тих го ди на стал на прак са. али је ус по ста вља ње ди пло мат ских од но са би ло мо гу ће, ка ко то на во ди аме рич ки ана ли ти чар ле дер, „тек ка да је це мен тира на али јан са из ме ђу ка то лич ких фунда мен та ли ста и Бе ле ку ће“.4 по твр ђе њу аме рич ких екс пе ра та за ва ти кан, циа је још за вре ме пи ја Једанаестог ушла у врх ка то лич ке хи је рар хи је. ка да је 20. ја ну ара 1981. но ви пред сед ник сада ро налд ре ган сту пио на ду жност, са ста нак са папом Јо ва ном па влом другим је већ био ута на чен; 27. ју на 1982. у ва ти ка ну су се састали представници два ју цен та ра моћи, ду хов не и све тов не, ре га н и па па. на том састанку је за кљу чен спо ра зум ко га је ри чард ален, са вет ник за без бед но сно Бе ле ку ће, де фи ни сао рекавши да је то „јед на од нај ве ћих тај них али јан си свих вре ме на“.5

према доступним документима, два пред став ни ка цен та ра мо ћи, раз ли чи тих по сво јој при ро ди ни су у раз го во ри ма ула зи ла у иде о ло шку ни ти, пак, те о ло шку стра ну са ве за. по сма тра ли су али јан су са праг ма тич ког ста но ви шта – у од но су на за јед нич ког не при ја те ља, ссср, ко га су на зи ва ли „са тан ском им пе ри јом“. ад мини стра ци ја сада, на челу са ми ни стром од бра не вајн бер ге ром (Ca spar We in berger), у али јан си није гле да ла из раз рели ги је, не го моћ цр кве као ин сти ту ци је, ко ја је по ста вље на у кон текст ре ал по лити ке.

у ор га ни за ци о ној и ду хов ној сна зи св. сто ли це циа је от кри ла не кон вен ци онал но оруж је, ко је мо же из ме ни ти од нос

3 La Doc. Fran ca i se, No. 5011, 6/1995, p. 99

4 Law ren ce La der, Politics,PowerandtheChurch, New York, 1997, p.6

5 Carl Bern stein and Mar co Po li ti, HisHolinessJohnPaulIIandtheHiddenHistoryofourtime, Lon don, 1996, р. 247248


сна га у све ту. аме рич ка ад ми ни стра ци ја је оце ни ла да ду хов на сна га па пе има шири спек тар де ло ва ња од вој не си ле и да – са праг ма тич ког ста но ви шта – мо же убрза ти про цес ра за ра ња ис точ ног бло ка. по сма тран ре тро спек тив но, са вез ду ховног и све тов ног цен тра мо ћи пред ста вља кри тич ну рас кр сни цу у свет ским раз мера ма, ко ја ће до ве сти до нај ра ди кал ни јих про ме на у ве ку. кроз овај са вез пре о блико ва на је ге о по ли тич ка кар та цен трал не и ју го и сточ не евро пе. по ве зи ва њем центра ри мо ка то ли чан ства са нај моћ ни јом вој ном си лом, уз већ чвр сто по ве за не бан кар ске ку ће ва ти ка на и за па да, створен је но ви агре сив ни по ли тич кокле рикал ни блок, ко ји ће има ти нај фа тал ни је по сле ди це у од но су на Ју го сла ви ју.

тре ба до да ти и да је по ли ти ка ва ти ка на пре ма Ју го сла ви ји об ли ко ва на још пр вих да на на стан ка Ју го сла ви је, 1918. Мул тикон фе си о нал на кра ље ви на сХс оце ње на је глав ном пре пре ком про до ра на ис ток. сва ки по ку шај раз би ја ња Ју го сла ви је наи ла зио је на бла го слов ва ти ка на. пре ма то ме, по ли ти ка па пе Јо ва на павла другог пред ста вља са мо за вр шну фа зу про це са раз би ја ња ове зе мље, ста рог осам де цени ја.

ак ци је ко је је па па предузимао на светској сце ни на и ла зи ле су на от пор и унутар рим ске ку ри је, али су хлад но од ба цива не. Јо ван па вле други је по ста вио ја сан циљ – да ри мо ка то лич ку цр кву офор ми као тре ћу свет ску си лу.

ан ти ко му ни зам је био не ка вр ста рели ги је и ре га на и па пе, па је за јед нич ки на ступ у том прав цу ускла ђен без по тешко ћа. Ме ђу тим, па па је регану по ста вио пи та ње: „шта по сле Јал те?“ ко јим пу тем кре ну ти? сматрао је да би би ло би ап солут но не при хва тљи во оста ти на ре ше њима из вер са ја, про тив ко га је ва ти кан деценијама во дио бор бу. у од но су на Ју госла ви ју, па па је зах те вао не што ви ше од ру ше ња ре жи ма, из два ја ње ка то лич ких де ло ва сло ве ни је и Хр ват ске уз да ва ње ве ћег зна ча ја аустри ји. пре ма до ступ ној до ку мен та ци ји, ре ган ватикану ни је дао зе ле но све тло за раз би ја ње Ју го сла вије. Мо гло би се чак твр ди ти обр ну то. у не дав но де кла си фи ко ва ном до ку мен ту Бе ле ку ће (SystemII,9061-Directive51) да

та су упут ства за по ли ти ку пре ма ис точно е вроп ским зе мља ма – уз на по ме ну да ће „Ју го сла ви ја би ти пред мет одво је не од лу ке нсдд“.6 у из ве шта ју нсдд 133, ко ји је озна чен као тај ни, али и осе тљив (Secret-sensitive)од 14. мар та 1984. на глаше но је да је вла да сада то ком ду жег пе ри о да по сма тра ла Ју го сла ви ју, „по сведо че но раз ли чи ту од зе ма ља вар шав ског пак та, пре те жно за то што је во ди ла неза ви сну уну тра шњу и спољ ну по ли ти ку. иако, уоп ште но, ста бил на и ре ла тив но про спе ри тет на за вре ме хлад ног ра та, Ју го сла ви ја и по сле смр ти ха ри змат ског пред сед ни ка Јо си па Бро за 1980. тр пи од озбиљ них еко ном ских про бле ма и ет нич ких су ко ба. по то ње ју го сло венске вла де отво ри ле су до ма ће тр жи ште, охра бри ле стра на ула га ња, по ве ћа ле цене, сма њи ле про грам со ци јал них да ва ња, али су те про ме не по ја ча ле ет нич ке и реги о нал не су ко бе уну тар зе мље. кон зерва тив не на ци о на ли стич ке ор га ни за ци је, од ко јих по је ди не има ју зна ча јан ути цај у ре пу бли кан ским и де мо хри шћан ским стран ка ма у ино стран ству, зах те ва ју распад Ју го сла ви је на ње не по сто је ће ре публи ке“.7 на су прот овом ста ву, ва ти кан је са фа на тич ном од луч но шћу по ма гао и усме ра вао се це си о ни стич ке сна ге, финан си рао на о ру жа ва ње па ра вој них форма ци ја у сло ве ни ји и Хр ват ској.

у да љем про це су уса гла ша ва ња по лити ке са ва ти ка ном, у за јед нич ком кр сташком по хо ду про тив ко му ни зма, али и про тив те о ло ги је осло бо ђе ња у ла тинској аме ри ци, ко нач ним уса гла ша ва њем ста ва са не мач ком сад су на пу сти ле пр во бит ни став по др шке Ју го сла ви ји и при хва ти ле план о из два ја њу Хр ват ске и сло ве ни је из Ју го сла ви је, док суд би на оста лих те ри то ри ја ни је пре ци зи ра на. све ге о граф ске кар те из тог до ба ко је су се ба ви ле про јек то ва њем евро пе 2000. укљу чи ва ле су Бо сну и Хер це го ви ну у ср би ју. оту да се мо же из ве сти по у здан за кљу чак да је ини ци ја тор ра за ра ња Југо сла ви је и глав ни узроч ник ра та био па па Јо ван па вле други, по пла ну ко ји је

6 TheDeclassifiedHistoryofU.S.PoliticalandMilitaryPolicy1981–1991, Bo ul der, 1995, р. 195

7 Op.cit, 364–365

са чи њен дав но пре се це си је. чи та ва инфра струк ту ра ра за ра ња Ју го сла ви је сачи ње на је у ва ти ка ну.8

у го во ру ко ји је одр жао по во дом прије ма ди пло мат ског ко ра, ак дре ди то ва ног при све тој сто ли ци 12. ја ну а ра 1991, папа је по кре нуо пи та ње „ре ди стри бу ци је те ри то ри ја“; 21. ал ри ла 1991. је ис ту пио са те зом о по тре би по ли тич ких про мена под вла че ћи по себ но да су „на ро ди Ју го сла ви је раз ли чи ти по кул ту ри, ве ри, исто ри ји и је зи ку“ и вешто про вла че ћи иде ју о „ви зан тиј ској и рим ској евро пи“. про кла мо ва ње се це си је сло ве ни је и Хрват ске по здра ви ла је пр ва рим ска ку ри ја, а па па је већ 28. ју на 1991. упу тио пи смо стје па ну Ме си ћу, Фра њи туђ ма ну и Мила ну ку ча ну. Без ре зер вно је стао уз побу ње нич ку стра ну за тва ра ју ћи очи пред зло чи ни ма ко ји су већ та да чи ње ни над срп ским жи вљем.

ва ти кан ска ди пло ма ти ја је пред у зе ла ин тен зив не ме ре у ци љу при зна ња Хрват ске и сло ве ни је. ам ба са дор сада при све тој сто ли ци то мас па трик Ме ла ди у сво јој књи зи наводи да је ва ти кан преду зео ши ро ку ак ци ју, без пре се да на у нови јој исто ри ји, и „ста вио се на че ло проце са за при зна ње“. у тој ак ци ји оства ре на је пу на ко ор ди на ци ја из ме ђу ва ти ка на, аустри је, не мач ке и ита ли је.9 папа је ју ла 1991. у Ју го сла ви ју упутио над би ску па тора на (Jean Lo u is Ta u ran), на осно ву чи јег је из ве шта ја све та сто ли ца за у зе ла став да је „ср би ја не спор ни агре сор“ иако до тада ни ко ни у евро пи ни аме ри ци ни је упо тре био тај термин – из про стог разло га што је био да ле ко од ствар но сти и исти не.

па па је пр ви зах те вао ору жа ну ак ци ју про тив ср ба у БиХ. оту да ни је из не на ђују ће да је пр во при зна ње се це си о ни стичких ре пу бли ка пре свих до шло из ва ти кана – 13. ја ну а ра 1992.

ди рект но укљу чи ва ње ри мо ка то лич ке цр кве у кри зу у Ју го сла ви ји и иден ти фика ци ја на ци о нал них ин те ре са Хр ват ске и сло ве ни је као ре ли ги о зних до ве ли су до ра ди ка ли за ци је су ко ба и рас плам сава ња бор би. у ра то ви ма са ре ли ги о зним еле мен ти ма не при ја тељ је по пра ви лу пред ста вљен као ди ја бо лич на ин кар наци ја зла. ре ли ги о зни ра то ви су увек мани хеј ски и не при ја тељ се са та ни зу је – уз ко лек тив ну од го вор ност на ро да.

иако је ва ти кан и у су ко бу у БиХ имао одређену улогу, не може му се приписати про ши ре ње ра та на ту фе де рал ну је ди ницу. узро ци пре ме шта ња ра та на тло БиХ ле же у про и слам ској по ли ти ци сада, од но сно ве о ма ком пли ко ва ним од но сима сада са му сли ман ским све том, пре

8 ви ше о то ме од истог ауто ра: OpusDei,Новикрста-шкипоходВатикана,Ветерник, 2000, 155158

9 Tho mas Pa trick Me lady, TheAmbassdor´sStory, Hunting ton, 1995, p. 137,141,143.

Ка да је 20. ја ну а ра 1981. но ви пред сед ник САД Ро налд Ре ган сту пио на ду жност, са ста нак са па пом Јо ва ном Па влом II је већ био ута на чен; 27. ју на 1982. до шло је у Ва ти ка ну до са стан ка пред став ни ка два ју цен та ра мо ћи, ду хов не и све тов не, Ре га на и па пе


све га са са у дијском ара би јом и ње ним ам би ци ја ма да на Бал ка ну ство ри пр ву му сли ман ску др жа ву у евро пи. Ми ни стар ино стра них по сло ва сада Беј кер у својим Мемоарима на во ди „бри гу“ са у дијског кра ља Фах да за бо сан ске му сли ма не и спрем ност са у дијске ара би је да учеству је у ме ра ма ко је аме ри ка на ме ра ва да пре ду зме у ср би ји. по ли тич ки мо ти ви ан га жо ва ња аме ри ке у ра ту про тив Ју госла ви је су ви ше не го ја сни. од зе ма ља ез она је зах те ва ла агре сив ни ји на ступ.

за сад му сли ман ски фак тор има двостру ки зна чај: еко ном ски, ве зан за наф ту и про да ју оруж ја арап ским зе мља ма, и по ли тич ки – овла да ва ње си би ром преко тур ко фон ских де ло ва ру си је. све што се де ша ва ло у БиХ, а ка сни је и на ко сову и Метохији, де ша ва ло се по сце на ри ју сада. не мач ка је од по чет ка би ла укључе на у тај про цес. за њу је од при мар ног зна ча ја био исто риј ски кон текст. са по зици је дис крет ног па тро на се це си о ни ста сту пи ла је 1991. на по ли тич ку по зор ни цу као за го вор ник по бу ње нич ке стра не. и за њу је срп ски на род био „ре ме ти лач ки фак тор“. не ста нак ис точ ног бло ка, ра зара ње Ју го сла ви је и де о ба че хо сло вачке за не мач ку су зна чи ли по ни шта ва ње те ко ви на два ју свет ских ра то ва. кла ус кин кел, ду го го ди шњи шеф без бед но сти за пад не не мач ке, го ди на ма је активно помагао уста шку ор га ни за ци у и пла н ства ра ња „не за ви сне др жа ве Хр ват ске“ – по ре цеп ту из 1941.10

БиХ је при зна та 6. апри ла 1992. од појаве но ве др жа ве на ме ђу на род ној сце ни до ди пло мат ског при зна ња у прошлости је обично про ти ца ло по не ко ли ко го дина. од но ве др жа ве је зах те ван до каз да је спо соб на и вољ на да ис пу ња ва обаве зе ко је на ме ће ме ђу на род ни по ре дак, да има ефек тив ну власт на це лој те ри тори ји и да по сто ји ва љан прав ни на слов за на ста нак др жа ве. у случају БиХ није испуњен ни је дан од ових усло ва. тре ба, ме ђу тим, на гла си ти да ни са мо при зна ње БиХ не би иза зва ло рат тих раз ме ра ка кав је био у БиХ од сре ди не 1992. до 1995. да изет бе го вић, по са ве ту сада, од но сно ам ба са до ра ци мер ма на, ни је од био спора зум из лисабона, по зна ти ји под на зивом ку ти ље ров план, ко ји је пред ви ђао кан то ни за ци ју БиХ по ет нич ким ли ни ја ма уз ува жа ва ње еко ном ских, ге о граф ских, исто риј ских, ре ли гиј ских и кул тур них осо бе но сти.

на ини ци ја ти ву пор ту гал ског ди плома те ку ти ље ра (Jo se Co u ti he ro),у то време пред се да ва ју ћег езом, у са ра је ву су 14. фе бру а ра 1992. отпочели преговори трију етничких заједница, потом су на ставље ни у Бри се лу 30. и 31. мар та, па опет пре не ти у са ра је во и ко нач но за вр ше ни на за се да њу у ли са бо ну 2–3. и 21. ма ја.

10 Erich SchmidtEen bo om, DerSchattenkrieger, Düseldorf, 1995, 213, 216

пред став ни ци три ју ет нич ких за јед ни ца: ср ба, му сли ма на и Хр ва та, пот пи са ли су у са ра је ву 17. мар та де кла ра ци ју о принци пи ма устав ног уре ђе ња БиХ. на кон ферен ци ји за штам пу на пи та ње но ви на ра ко ли ко би љу ди тре ба ло да бу де пре сеље но ка да до ђе до ко нач ног раз гра ниче ња, пред сед ник ре пу бли ке срп ске је од го во рио: „ни смо ра чу на ли са пре сеље њем ни ти то пре по ру чу је мо. пре ма на шим про ра чу ни ма, све га 12–15% станов ни штва са сва ке стра не оста ло би ван гра ни ца сво је за јед ни це. пред ла же мо да они бу ду за шти ће ни по прин ци пу ре ци

про ци те та и да има ју сва пра ва, по свим ме ђу на род ним кон вен ци ја ма, а за приме ну и за шти ту тог пра ва ста ра ле би се, у уло зи су пер ви зо ра, европ ске ин сти туци је.“11 изет бе го вић је, иако је прет ход но пот пи сао план, на ин си сти ра ње сада по ву као пот пис зах те ва ју ћи уни тар ну БиХ.

сад су на сту па ле офан зив но – за го вара ју ћи рат ну оп ци ју. све стан сво је не моћи, изет бе го вић је од са мог за чет ка су коба зах те вао ин тер вен ци ју стра них сна га. су коб у БиХ се рас плам са вао. на па ди,

11 Бор ба, 4. мај 1992, 2

Пад Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не и по сма трач ка уло га УН

...(L57A/R57A) од 135.000 ср ба ко ји су жи вје ли у ју жном сек то ру – ун је уста но вио да је оста ло са мо око 2.000. сви ко ји су би ли у мо гућ но сти по бје гли су у стра ху од до са да тра ди ци о нал них по сље ди ца по бје де у овој зе мљи. зна чај но је да је план хр ватске вој ске укљу чи вао и од ред бу о мо мен тал ном укла ња њу до ка за бор би и ра за ра ња укљу чу ју ћи укла ња ње по ги ну лих и ра ње них од гра на ти ра ња, чи шће ње ули ца у подруч ју кни на и др ни ша, гдје је при пре мље но пре ци зно кон тро ли са но тв еми то ва ње и но ви нар ско из вје шта ва ње. иза ове ма ске ми смо још уви јек на и ла зи ли на рат ни ха ос и ет нич ко чи шће ње, два мје се ца ка сни је од тре нут ка кад је бор ба за вр ше на.

(L58/R58) Хр ват ска вој ска по чи ње си сте мат ско пљач ка ње се ла и гра до ва укљу чуји ћи спа љи ва ње згра да и усје ва, за тим оби је сно уби ја ње и нео гра ни че ну пљачку сто ке. не дје ља ма су хр ват ска вој ска и спе ци јал не сна ге по ли ци је по дру ги пут улазиле у не ка мје ста. спа љи ва ли су ку ће ко је су већ би ле пот пу но уни ште не. Мој хр ват ски ко ле га, ге не рал чер мак, стално ми је го во рио да они вр ше чи шће ње да би би ли си гур ни да је под руч је очи шће но од чет ни ка. то је, из гле да, укљу чи ва ло уби ја ње до по сљед њег срп ског те ро ри стич ког пса.

(L59A/R59/A)по сто ја ла је очи глед на ме то да у ра за ра њу. по не кад су то би ли те шко на о ру жни кор до ни спе ци јал не по ли ци је и ми сте ри о зне ва тре у то ку но ћи, дру ги пут су то би ли вој ни ци на днев ном сви је тлу, ко ји као да су же ље ли до бро до шли цу гле да о ци ма с ка ме ра ма.

(L60/R60)ту су и из вје шта ји ци вил не по ли ци је уна о ба ти на њу и по је ди нач ном уби ја њу, али, као што сам већ ре као, јед на стра на хр ват ске вој ске успје ла је у том да го то во ни ко над ким би се мо гло по чи ни ти на си ље ни је остао. ипак, си сте матско пљач ка ње се ла и оно ма ло пре о ста лог ста но ви шта на ста ви ло се не дје ља ма. чак су и уда ље ни ја се ла и по љо при вред на има ња би ла план ски уни ште на – искљу чу ју ћи сва ку мо гућ ност оп стан ка на тој зе мљи за пре о ста ле ср бе или за оне ко ји би мо гли раз ми сли ти о туђ ма но вом јав ном по зи ву за по вра так.

(L65/A/R65A) сед ма бри га да хр ват ске вој ске, пу ме, ко ја је пр ва сти гла у книн, поче ла је пљач ка ње ис пред мо је ко мандне баш кад су њи хо ве во ђе ста ја ле на ка пи ји го во ре ћи мом пот чи ње ном пук. ан дре ју ле сли ју да су они ди сци пли но ва ни профе си о нал ци, чи је су тру пе под стро гом кон тро лом. овај ви део је та да сни мљен...

12.10.1995.ко Ман дант ун за сек тор ЈуГБри Гад ни Ге не ралалан Фо ранд


про тив на па ди и од ма зде на це лој те ри тори ји БиХ, а по себ но у са ра је ву, иза зва ли су пра ви ха ос. све је от по че ло по истовет ном сце на ри ју као и 1941, уби стви ма углед них ср ба. на град ско гро бље је 6. ма ја 1992. пребачено ви ше од 60 ле ше ва срп ске ин те лек ту ал не ели те овог гра да. те ло др Ми лу ти на нај да но ви ћа би ло је из ма са кри ра но. на па ди ко је су от по че ле му сли ман ске па ра вој не сна ге, охра брене по др шком еза и сада, иза зва ли су, слич но као и у Хр ват ској, лан ча ну ре акци ју агре сив но сти. по на ло гу изет бе гови ћа, му сли ман ске па ра вој не сна ге су на па ле ка сар не у гра ду, на се ље вра ца и аеро дром Бутмир, док су срп ске сна ге за у зе ле де ло ве гра да на ста ње не пре тежно ср би ма. нео д го вор не гру пе, ме ђу ко ји ма су би ли око ре ли кри ми нал ци, хара ле су по гра ду.

свр ста ва њем уз по бу ње нич ку стра ну, при зна ва њем се це си о ни стич ких ре публи ка, зе мље еза, сад и ва ти кан су разо ри ли Ју го сла ви ју као „ве штач ку мулти ет нич ку за јед ни цу“ и опре де ли ли се за ства ра ње сло ве ни је и Хр ват ске као др жа ва за сно ва них на ет нич ком прин ципу. за тим су се су о чи ле са БиХ и до шле у па ра док са лан по ло жај – по ку ша ва ју ћи да ство ре „ми ни“ Ју го сла ви ју. пре ла зи ли су пре ко пи та ња ко је им је по ста вље но: ако ни је ус пе ла моћ на, мул ти ет нич ка и мулти ре ли ги о зна Ју го сла ви ја, ка ко ће ус пе ти не моћ на БиХ.

про ши ре ње ра та на БиХ има ко ре не у про и слам ској по ли ти ци сад. уз ожи вљава ње се ћа ња на му сли ман ску до ми наци ју на овим под руч ји ма и бу ђе ње успава них по тен ци ја ла исто риј ске мр жње до шло је до ак ти ви ра ња на си ља, ре ванши зма и све га оно га што рат со бом носи. по сле ди це овог ра та, по сма тра не на прин ци пи јел ном пла ну, пре тво ри ле су се у па ра докс: пра ву на по бу ну дат је при мат у од но су на очу ва ње др жа ве; по бу ње ници су про из ве де ни у „хе ро је да на“; а легал на си ла, ко ја је по уста ву би ла ду жна

да очу ва зе мљу, про гла ше на је за „агресо ра“ на соп стве ну зе мљу. овај па ра докс те шко да мо же би ти узет као пре се дан за бу дућ ност. оста ће то спе ци фич ност ра та про тив сФрЈ и очи гле дан до каз мо рал ног по ср ну ћа за па да. и то ни је је ди ни па радокс – мо жда још те жи је то да је нај бројни јем на ро ду у не ка да шњој Ју го сла ви ји, је ди ном истин ском са ве зни ку за па да у про шло сти, оспо ре но пра во на др жа ву и на мет ну ти су му по ни жа ва ју ћи усло ви ег зи стен ци је.

идеј ни ар хи тек та ра та про тив Ју госла ви је био је па па Јо ван па вле други, а зе мље еза и сад се по ја вљу ју са мо као удар не пе сни це како би ис пу ни ле обе ћање пред сед ни ка ре га на да то 1982. за пад је жр тво вао нор ма тив ни ле ги ти ми тет и це ло куп ну прав ну ин фра струк ту ру за рачун пре ва зи ђе не ше ме ко ју је по ну дио ва ти кан. ов де ни је реч о очу ва њу мр твог сло ва на хар ти ји, не го о бес кру пу ло зном га же њу ци ви ли за циј ских те ме ља свет ске за јед ни це, чи је ће те шке по сле ди це тек у на ред ном пе ри о ду до ћи до из ра жа ја. по сле „успе шног“ ра та во ђе ног про тив Ју го сла ви је 1991–2000 на це лом просто ру евро пе је оста ла идеј на и ду хов на пра зни на уз по ве ћа ње ха о са. са рад ник ути цај не ор га ни за ци је у саду, са ве та за спољ не од но се, Ман дел ба ум, ана ли зи рају ћи по след њу фа зу ра та, 78днев но бомбар до ва ње ср би је, из нео је ми шље ње да је рат у це ли ни био гре шка у по ли тич кој про це ни, те да је ње гов ефе кат не га тиван „ка ко у од но су на на ро де за чи ју се на вод но до бро бит рат во дио, та ко и за сад; по гор ша ни су од но си са ру си јом и ки ном“12.

рат јед ном на ро ду открива ње го ве врли не, али и сла бо сти. у ра ту ко ји је за пад 1991. по вео про тив сФрЈ и оном у ко ји нас је 1941. увео Броз те шко је по не кад раз лу чи ти не при ја тељ ско ра за ра ње од

12 Mic hael Man del ba um, APerfectFailure:NATO´sWaragainstYugoslavia, Fo re ign Af a irs, SeptOct. 1999, р. 2.

са мо ра за ра ња. у бра то у би лач ком ра ту, по Брозовим ди рек ти ва ма, по ко ше не су нај ум ни је гла ве по гра до ви ма, нај про дуктив ни је сна ге по се ли ма у име „кла сних“, „иде о ло шких“ ин те ре са. це ла Брозова вла да ви на је би ла „ре во лу ци ја ко ја те че“, а ко ју је нај ску пље пла тио срп ски на род. од на ме та ња санк ци ја оне коб не 1994. ре пу бли ци срп ској од стра не Ју го слави је, па до па ље ња на род не скуп шти не, сим бо ла др жав но сти, и те ле ви зи је, сазна ња да жи ви мо у „но вој“ др жа ви – лини ја ра за ра ња спо ља и са мо ра за ра ња из ну тра те шко је рас по зна тљи ва. спољна де струк ци ја др жа ве од 1941. до 2000. пра ће на је де струк тив ном ма ни јом из нутра. узро ци и по сле ди це ра та су по зна ти, али узро ке на шег са мо ра за ра ња тек треба ис пи та ти.

иако је ста ње срп ског на ро да тре нутно тра гич но, би ло би по гре шно из ве сти за кљу чак о бес пер спек тив но сти. ан ти исто риј ско је раз ми шља ње да из ла за нема или да је рат ко ји нам је на мет нут у по след њој де це ни ји 20. ве ка за пе ча тио на шу суд би ну. ал берт ка ми је у МитуоСизифу из ван ред но ука зао на то да ће бу дућ ност чо ве ка би ти коб на уко ли ко се сле по пре пу сти суд би ни уме сто да се про бу ди и живот усме ри у по зи тив ном прав цу. то ком це ле исто ри је срп ски народ је ис по љио за ви дан еман ци па торски по тен ци јал, ко ји је био пре су дан у бур ним исто риј ским зби ва њи ма – од не ма њић ког до ба до на шег вре ме на. тај по тен ци јал да нас је успа ван и тре ба га ожи ве ти. Бу дућ ност срп ског на ро да за виси од ње го ве уну тра шње об но ве, од способ но сти да ка па ци те те на ро да и зе мље упо тре би са ра зу мом – на ба зи исто ријског ис ку ства и но вих са зна ња. онај ко из исто ри је ни је из ву као по у ке не ми нов но постаје ње на жр тва.

про цес за по чет ру ше њем Бер лин ског зи да ни је окон чан. от по чео је но ви историј ски про цес, али уз те о риј ску кон фу зију у сфе ри пра ва, по ли ти ке и фи ло зо фи је. на ја вље ни „но ви свет ски по ре дак“ претво рио се у рас ту ћи свет ски не ред. постхлад но ра тов ска екс пе ри мен тал на фа за је, по оце ни вр хун ских аме рич ких ана лити ча ра, завршена не у спе шно. у не га тивни би ланс је укљу че но и ра за ра ње Ју госла ви је. у оп штем пре и спи ти ва њу пређе ног пу та и тра же њу но вих ре ше ња, на че му је ан га жо ва но на сто ти не на уч них рад ни ка, а кон сен зус ни је по стиг нут чак ни у „ели ти стич ким“ кру го ви ма за па да, ко ји де лу ју иза сце не. то срп ском на ро ду на ла же крај њи опрез у до но ше њу од лу ка ка ко не би по но вио гре шке из 1941. прихва та ју ћи Бро за, ко ји га је увео у гра ђански рат и при пре мио те рен за тра ге ди ју ко ја га је сна шла 1990/1991.


Хрватске, Београд, 2005, 31-40

Про цес за по чет ру ше њем Бер лин ског зи да ни је окон чан. От по чео је но ви исто риј ски про цес, али уз те о риј ску кон фу зи ју у сфе ри пра ва, по ли ти ке и фи ло зо фи је. На ја вље ни „но ви свет ски по ре дак“ пре тво рио се у рас-ту ћи свет ски не ред. Пост хлад но ра тов ска екс пе ри мен тал на фа за је, по оце ни вр хун-ских аме рич ких ана ли ти ча ра, завршена не у-спе шно. У не га тив ни би ланс је укљу че но и ра за ра ње Ју го сла ви је


Ср ђа Триф ко вић

ЕгзодусКрајишника,15годинакасније

Не на у че не лек ци је јед не срп ске тра ге ди јеОно шта Па ве лић ни је сти гао, знао, умео или мо гао да ура ди по сти гао је но ви „отац на ци је“, Фра њо Туђ ман. Кр вљу и без и ме ним гро бо ви ма обе ле жен је ње гов пут про гон ства Ср ба са ве ков них ог њи шта у Кра ји ни и Сла во ни ји

Љу ди не спо соб ни да уче из соп стве ног ис ку ства, ве ли ци це рон, осу ђе ни су да заувек оста ну де ца. на ро ди ко ји

за по ста вља ју сво ју про шлост, пак, осу ђе ни су да слич не гре шке по на вља ју из ге не ра ци је у ге не ра ци ју и да тр пе исте, че сто тра гич не по сле ди це сво је ин до лент но сти.

про блем историјске амнезије по себ но је при су тан код ср ба – не бро је на не срећна ис ку ства ко ја су их за де си ла у про теклих сто ти ну го ди на још ни су си сте ма тизо ва на, об ра ђе на, пре то че на у по у ке за бу дућ ност. Без из вла че ња тих по у ка од стра не са да шњих и до ла зе ћих на ра шта ја, пак, све пат ње, по ра зи и по ср та ња претход них ге не ра ци ја гу бе део сми сла. исправ ка ове гре шке пред ста вља ка ко дуг пре ма мр тви ма, та ко и оба ве зу пре ма још не ро ђе ни ма.

Заштосепрећуткујеусташкигеноцид

има ју ћи у ви ду раз ме ре тра ге ди је ко ју је раз у ла ре ни хр ват ски шо ви ни зам до нео срп ском на ро ду, за и ста је фра пант но да је у да на шњој ср би ји, са ста но ви шта ње не евро ин те гра тор ске „ели те“, мал те не непри стој но по ми ња ти фе но мен уста штва и ње го ве пло до ве 1941–1945. или 1991–1995. та ква ин до лент ност пре ма ко ре нима соп стве не пат ње не из не на ђу је ка да је реч о по све ће ни ци ма „бе о град ског син

дро ма“, оли че ног у ска рад ној де кла ра цији о сре бре ни ци и же љи за ула зак у онај исти вој ни са вез ко ји је ср бе бом бар довао и 1994–1995. и 1999. она је, ме ђу тим, у оштром рас ко ра ку са дру гим на ро ди ма ко ји су се на шли на уда ру ге но цид них погро ма: Је вре ји су до са да об ја ви ли хи ља де на сло ва на те му хо ло ка у ста на свим во дећим свет ским је зи ци ма, а Јер ме ни сто ти не њих на те му тур ског ге но ци да 1915–1916.

про гон пре о ста лих ср ба из Хр ват ске – остат ка оста та ка, reliquiae reliquiarum јед ног за кла ног на ро да – за по чет не ду го по сле по бе де Хдза у про ле ће 1990, дости гао је вр ху нац пре 15 го ди на, у ле то 1995. као по сле ди ца још не ра све тље них до го во ра зва нич ног Бе о гра да и за гре ба, че тврт ми ли о на њих би ло је при мо ра но да у јед ном да ну, без игде иче га, на пу сти ве ков на ог њи шта. тра ге ди ја кра ји шких ср ба про те кла је та да и на ста вља се да нас уз са вр ше ну рав но ду шност не са мо тзв. ме ђу на род не за јед ни це, већ и до ми нантног де ла срп ског по ли тич ког и ме диј ског еста бли шмен та. нај за пад ни ји огра нак срп ства, ко ји је вер ност сво јим ко ре ни ма ва зда ску по пла ћао, прог нан је и за о гр нут пла штом зва нич ног за бо ра ва.

от ка ко је све та и ве ка про гон ство ва жи за те жак усуд, је дан од нај те жих ко ји може да за де си чо ве ка. Ма сов но про гон ство чи та вих на ро да бе ле жи још Старизавет. при нуд но одва ја ње од род не гру де, од

до ма, по ро ди це, при ја те ља, срод ни ка и су на род ни ка ва зда је сма тра но за суд би ну тек не знат но лак шу од смр ти. у ста рој атини и ри му, у цар ској ру си ји и им пе ри јал ној ен гле ској про гон ство у да ле ке кра је ве кори шће но је као ка зна за из у зет но те шке пре ступ ни ке и по ли тич ке про тив ни ке – че сто као за ме на за смрт ну ка зну.

ср би су се и груп но и по је ди нач но пред на ва лом ту ра ка селили ка се ве ру и за паду Бал ка на од са мог по чет ка осман лиј ског про до ра, а ма сов но су гор чи ну из бе глиштва ис ку си ли 1699, у вре ме ве ли ке се о бе 40.000 по ро ди ца под па три јар хом чар ноје ви ћем. но ве срп ске бе жа ни је усле диле су чи та вим то ком 18. ве ка, а по го то ву по сле дру гог па да Бе о град ског па ша лу ка под тур ке 1739. се ли ли су се ср би из турске у аустри ју и Млет ке, а по сед мо го дишњем ра ту и из аустри је у ру си ју, што је у Сеобама овековечио Ми лош цр њан ски.

кра јем дру гог свет ског ра та на сту пи ле су се о бе не ви ђе не још од вре ме на сло ма рим ске им пе ри је, се о бе усло вље не судбо но сним вој нопо ли тич ким зби ва њи ма. по ља ци из по до ли је се ли ли су се у шлези ју и по ме ра ни ју, нем ци из ис точ не пруске у сак со ни ју и из вој во ди не у Ба вар ску, а при пад ни ци свих тих и мно гих дру гих на ро да, че сто ме ђу соб но за ва ђе них, граби ли су ка за па ду, ван до ма ша ја на до лазе ће цр ве не ар ми је и ње них иде о ло шких исто ми шље ни ка.

74 Ге но цид на ак ци ја Олу ја - удру же ни зло чи нач ки по ду хват

77 Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га

81 Ме мо ран дум о Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни

86 Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват ске

88 Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти ја ПОСЛЕ ОЛУЈЕ


ср би из кра ји не су 1944–1945. представљали ма ле ни део те људ ске бу ји це, али је њи хо ва суд би на би ла по себ но трагич на. за раз ли ку од не ма ца прог на них из кра је ва ис точ но од од ре и ни се или из до њег по ду на вља, чет ни ци са тро ме ђе ни су би ли део на ци је ко ја је те жи ла неогра ни че ној мо ћи и до ми на ци ји над другим на ро ди ма. за раз ли ку од мно гих Хр вата, ру му на, сло ва ка, Ма ђа ра, укра ји на ца, ли тва на ца и дру гих, они се ни су ста ви ли у слу жбу по ра же не стра не. Би ли су и оста ли сво ји, на соп стве ну част и на по нос својих по то ма ка. то ком че ти ри рат не го ди не (1941–1945), не по пр ви пут у сво јој истори ји, тр пе ли су ужа се не за то што су нешто скри ви ли, већ са мо за то што су би ли вер ни свом име ну, сво јој ве ри и свом поре клу. по ни кли на ог њи шти ма сво јих преда ка, где се по сти и мр си, где се Бо гу мо ли и кр сна сла ва сла ви, они су са мим сво јим по сто ја њем пред ста вља ли пре пре ку и прет њу цр ве ним и цр ним крв ни ци ма.

СрбиуНДХср би за пад но од дри не су ту чињеницу

бол но ис ку си ли убр зо по сле април ског сло ма кра ље ви не Ју го сла ви је 1941. стоти не хи ља да ср ба, огром ном ве ћи ном мир них се ља ка, по би је но је у та ла су по коља и ге но цид ног те ро ра ко ји су спро ве ле уста ше ан те па ве ли ћа ши ром не за ви сне др жа ве Хр ват ске убр зо по ње ном про глаше њу 10. апри ла 1941.

ни ка ква крот ка по мир љи вост ни је могла да их спа си. уста ше ни су по зна ва ле узроч нопо сле дич ну ве зу из ме ђу лич ног ста ва и по на ша ња јед ног ср би на и свог ста ва пре ма ње му: са мим сво јим иден тите том ср би су би ли мар ки ра ни за од стрел. не спу та ни те рор, за по чет у Хер це го ви ни и кра ји ни ју на 1941, а убр зо про ши рен на све кра је ве уста шке др жа ве, имао је за циљ да се фи зич ки уни шти што ви ше срба, а да се они ко ји пре жи ве по ко ље до те ме ре за пла ше и де мо ра ли шу да по бег ну у ср би ју или пре ђу у ри мо ка то лич ку ве ру. за ову тре ћу мо гућ ност уста шки ре жим је мо гао да се осло ни на огром ну ве ћи ну римо ка то лич ког кле ра у ндХ.

све то зна мо, али је пи та ње да ли ће зна ти и до ла зе ћи срп ски на ра шта ји. њи ма се наме ће је дан но ви по глед на свет, уте ме љен у исто риј ској ам не зи ји или гру бој ре ви зи ји. по сле срам ног док то ра та ко ји је бе о град ски уни вер зи тет уру чио јед ном од аме рич ких за го вор ни ка на тора та про тив ср ба са мо је пи та ње вре ме на ка да ће се сред стви ма Мини стар ства кул ту ре или на у ке фи нан си ра ти апо ло гет ска би о гра фи ја дин ка ша ки ћа или ме мо а ри ан дри је ар ту ко ви ћа.

у ре ви зи ји исто риј ских чи ње ни ца дваде се тог ве ка са пу но раз ло га пред ња че Хр ва ти: сам пред сед ник Фра њо туђ ман је по чет не по е не у сво јој по ли тич кој кари је ри стекао упра во пи шу ћи пам фле

те сра чу на те да ре ла ти ви зу ју, ума ње, а, у крај њој ли ни ји, и оправ да ју фе но мен усташтва. ни је слу чај но да туђ ма нов magnum opus, под пом пе зним на сло вом Беспућаисторијскестварности, по ред до след но ср бо мр зач ког ду ха у нај бо љој тра ди ци ји стар че ви ћа, са др жи и ан ти се мит ске ти раде до стој не Voelkische Beobachtera. иде оло ги ја чи ји је он био об но ви тељ, уте ме љена на дог ми о срп ској ра сној и кул тур ној ин фе ри ор но сти, пру жи ла је под ло гу ираци о нал ној и раз у зда но ге но цид ној србо-фобији зна чај ног де ла хр ват ског по ли тичког би ћа.

ко ре ни ан та го ни зма пре ма ср би ма у Хр ват ској, ко ји је „отац на ци је“ ан те старче вић (ср бин по мај ци) пре то чио у иде оло ги ју раз у зда не мр жње, плод су за ви сти по то ма ка под јарм ље них римока то лич ких кме то ва пре ма пра во слав ним сло бод ним се ља ци ма – рат ни ци ма. срп ски на род у хаб сбур шким зе мља ма успе шно је очувао сво је име, кр вљу из во је ва не цар ске при ви ле ги је, ве ру и иден ти тет. ср би у земља ма да на шње Хр ват ске никада нисубиликметови ни ти под врг ну ти ме мљи вој дру штве ној струк ту ри бан ске Хр ват ске. то је био њи хов смрт ни грех: стар че вић и ње го ви след бе ни ци су раз ви ли мор бид ну ср бо фо би ју у кључ ну од ред ни цу свог хрват ства. пло до ви су са зре ли у кр ва во ле то 1941.

су ро вост и ма сов ност су уста шке поко ље 1941–1945. чинили друк чи јим од не мач ких. док је у не мач кој „ко нач но реше ње“ је вреј ског пи та ња спро во ђе но дале ко на ис то ку, и то од стра не ма њег броја спе ци јал но об у че них је ди ни ца, уста шки те рор је био сра чу нат на то да што ве ћи број Хр ва та и му сли ма на пре тво ри у са уче сни ке у уби стви ма и у де о би опљач ка не сво ји не. те рор је на ста вљан и он да кад су

њи ме угро жа ва ни др жав ни ин те ре си, тј. ка да су њи ме под стак ну ти ма сов ни устанци ср ба. до ко је ме ре је ис тре бље ње ср ба има ло пред ност чак и над са мим оп станком ндХ све до чи из ја ва ше фа рав си Гура, еуге нади де ква тер ни ка, ко ју је 1942. дао свом школ ском дру гу, Ма че ко вом се крета ру Бран ку пе ше љу, при ли ком јед ног од рет ких су сре та те дво ји це по ли тич ких против ни ка. ква тер ник је ре као да, без об зи ра на ко нач ни ис ход ра та, по ње го вом за вршет ку ви ше не ће би ти ср ба у Хр ват ској – ма ко по бе дио, мо ра ће да се су о чи с том чи ње ни цом као не про ме њи вом да то шћу.

УсташеикомунистипротивСрбако му ни сти су по др жа ва ли уста ше све

до дру ге по ло ви не три де се тих го ди на 20. ве ка, а де це ни ју ка сни је ко му ни стич ка пар ти ја Хр ват ске је до брим де лом ус пела да се на мет не као ор га ни за тор и во ђа истог оног на ро да ко ји је био жр тва тих истих уста ша. по кри ве ни ми сти ком руског фак то ра, ко му ни сти су мо гли да злоу по тре бе тра ге ди ју срп ског жи вља Хр ватске, сла во ни је, дал ма ци је, кра ји не, Бо сне и Хер це го ви не на ме ћу ћи се обез гла вљеном се ља штву и ма ни пу ли шу ћи њи ме где год више ни је би ло углед них ло кал них лиде ра. ко му ни сти су из так тич ких раз ло га осу ђи ва ли уста шке по ко ље, али су пар тијски во ђи међу собом са сме шком кон стато ва ли да су уста ше оба ви ле по сао за њих та ко што су фи зич ки ли кви ди ра ле углед не срп ске пр ва ке и ин те ли ген ци ју. оста вљени без тра ди ци о нал них во ђа, до ма ћи на чи јим су те ли ма пу ње не ја ме ди нар ског кр ша, кра ји шни ци су ци нич но зло у по требље ни као то пов ско ме со у гра ђан ском ра ту ко ји је по кре ну ла хр ват ска екс по зиту ра ко мин тер не.

Усташкиоцинације-АнтеПавелићиФрањоТТуђман


нео б у зда на мр жња ва зда је пред ста вља ла, и до да на да нашњег пред ста вља бит ну од ли ку стар че ви ћан скоуста шкотуђма нов ске иде о ло ги је и ап со лут но сва ке др жа ве на њој са зда не. Мор бид на мр жња пре ма ср би ма у це ли ни и пре ма кра ји шници ма по себ но у са мом је ње ном те ме љу. не мач ком на ци о нал со ци ја ли сти Је вре јин је пред ста вљао ну жан по ли тич ки, друштве ни и пси хо ло шки кон цепт. др жа во твор ном Хр ва ту, пак, ср бин је био и остао мно го ви ше од то га: ср бин је ин те грал ни део ње го вог хр ват ства. Без ср би на то хр ват ство ни је мо гло ни ти мо же да бу де де фи ни са но, а ка мо ли упра жња ва но.

у тра ди ци ји стар че ви ћа, Фран ка и туђ ма на ср би кра ји не су је дан стран и ин фе ри о ран на род не из ве сног по ре кла ко ји је не по зван до шао у Хр ват ску и од у век био не при ја тељ Хр ва та (вла си, Мор ла ци, „Гр ко ис точ ња ци“ итд). да па ра докс бу де потпун, уље зи су у исто вре ме про гла ша ва ни из дај ни ци ма, от падни ци ма од хр ват ства ко ји су „сво ју до мо ви ну“ Хр ват ску из да ли стра ним, срп ским ин те ре си ма. по уста шкостар че ви ћан скотуђ ма нов ској ло ги ци ср би су у исто вре ме би ли и стра но те ло и бив ши Хр ва ти ко ји су при ми ли пра во сла вље и та ко на пре ва ру по ср бље ни. у оба слу ча ја – би ло да је реч о „уље зи ма“ или о „поср бље ним Хр ва ти ма“ – оп стан ка им ни је би ло.

Туђмановонаслеђеоно шта па ве лић ни је сти гао, знао, умео или мо гао да ура ди

по сти гао је но ви „отац на ци је“, Фра њо туђ ман. кр вљу и без и меним гро бо ви ма обе ле жен је ње гов пут про гон ства ср ба са веков них ог њи шта у кра ји ни и сла во ни ји. Хр ват ски на род ни је био па сив ни по сма трач пат ње и по ги би је сво јих су се да. туђ ман му је оправ дао уста шко на сле ђе као по твр ду повијеснетежње за хр ватском др жав но шћу.

не ка да шњи са ве зни ци ср ба из про шлих ра то ва, или ба рем они ко је су ср би не ком не схва тљи вом гре шком сма тра ли са везни ци ма, на пу сти ли су их у два на вра та: нај пре ка да су их пре дали Јо си пу Бро зу, а по том ка да су при хва ти ли туђ ма но ву су ве ре ну Хр ват ску. на све ча но отва ра ње му зе ја хо ло ка у ста би ли су по звани Хр ва ти, али ср би ни су би ли по жељ ни. у про сла ва ма пе де се того ди шњи це по бе де над фа ши змом уче ство ва ли су пред став ни ци но во по ни кле хр ват ске др жа ве, чи ја је прет ход ни ца из 1941. би ла об ја ви ла рат са ве зни ци ма. ср ба опет ни је би ло.

суд би на ср ба кра ји не 1941–1945. и њи хо вих по то ма ка тач но по ла ве ка ка сни је, 1991–1995, ука зу је на тач ност ста ре мак си ме да се у исто ри ји ства ри ме ња ју да би оста ле исте. кад год се међу ср би ма но стал гич ним то ном по ме не Ју го сла ви ја, а то се, на жа лост, још увек до га ђа, тре ба се се ти ти враж је ди ви зи је у Ма чви 1914, Ја се нов ца и из бе глич ких ко ло на на ауто пу ту 1995. рат намет нут ср би ма 1991. до вео је до срп ског по ра за – не вој ног, већ пре све га по ли тич ког и мо рал ног по ра за, ко ји сво је ко ре не ву че из цр ва ју го сло вен ства, пре ко са мо у би лач ки нео д го вор ног чи на од 27. мар та 1941. до кр ва вог рас пле та гра ђан ског ра та 1945.

де це ни ју и по на кон кра ји шког ег зо ду са основ ни, не де љи ви на ци о нал ни ин те рес ср ба исти је као и та да, исти је и као пре јед ног или два ве ка: те ри то ри јал но, по ли тич ко, ду хов но и култур но ује ди ње ње срп ског на ро да на свим те ри то ри ја ма ко је ве ко ви ма на ста њу је, у окви ру соп стве не на ци о нал не др жа ве. то пра во оста је не при ко сно ве но без об зи ра на ис ход по ли тичкоди пло мат ских ига ра ве ли ких си ла во ђе них то ком про те кле де це ни је. то пра во оста је ва ља но и без об зи ра на при вре ме не из ме не де мо граф ске сли ке тих те ри то ри ја, ство ре не ге но цидним те ро ром над срп ским жи вљем.

под се ти мо се још јед ном – Је вре ји су се два ми ле ни ју ма поздра вља ли са ДогодинеуЈерусалиму и твр дом упор но шћу до чека ше тај дан; па и ср би мо ра ју, ма кар и сле де ћих пе де сет го дина, да се по здра вља ју са ДогодинеуКнину! и ДогодиненаГазиме-стану!

Че твр тог ав гу ста 1995. хр ват ске ору жа не сна ге, уз одо бре ње и по др шку на тоа, у са деј ству са сна га ма Хр ват ског ви је ћа од бра не (Хво) и ар ми је БиХ, из вр ши ле су агре си ју на срп

ску област кра ји на (сје вер на дал ма ци ја, ли ка, кор дун и Ба ни ја), у са ста ву ре пу бли ке срп ске кра ји не.

агре си ја је из вр ше на упр кос чи ње ни ца ма да је ова област била под за шти том уна (сек то ри Југ и сје вер) и да су де ле га ци је рск дан при је у Же не ви на са стан ку са хр ват ском де ле га ци јом, пред пред став ни ци ма уна, и у Бе о гра ду, пред пред став ни ком сад, као во де ћом чла ни цом на тоа, при хва ти ле при је длог ме ђу на род не за јед ни це да се пре го во ри који се односе на завр шни по ли тич ки спо ра зу м по пи та њу ста ту са кра ји не во де на ба зи пла на з4, а у ци љу за у ста вља ња вој них ак ци ја усмје ре них јед них пре ма дру ги ма, и за уз врат до би ле чвр сте га ран ци је да на па да не ће би ти.

про тив кра ји шких ср ба (око 230.000 жи те ља са око 30.000 војни ка) ан га жо ва но је око 200.000 вој ни ка, од ко јих је ди рект но у опе ра ци ји уче ство ва ло 138.500 при пад ни ка Хв, Мупа и Хвоа. ако се то ме до да ју му сли ман ске и на тосна ге, агре со ра је би ло ви ше не го ста нов ни ка у кра ји ни, а омјер вој ни ка је био нај ма ње 7:1 у ко рист агре со ра.

и док је ци је ла кра ји на би ла из ло же на до тад не ви ђе ној ар тиље риј ској ва три и док су хр ват ски вој ни ци уби ја ли и спа љи ва ли све што је срп ско, вр хов ни ко ма дант хр ват ске вој ске и пред сједник Хр ват ске Фра њо туђ ман је пре ко ра ди ја и тва „у име де мократ ске вла сти Хр ват ске“ по зи вао ср бе „да оста ну код сво јих кућа и без бо ја зни за свој жи вот и сво ју имо ви ну, до че ка ју хр ват ску власт“.

за не ко ли ко да на не рав но прав не бор бе сло мљен је от пор срп ске вој ске кра ји не (свк). на род за пад не кра ји не, по у чен „исто риј ским ис ку ством“, кре ће у до тад нај ве ћу срп ску „се о бу“ (око 220.000 љу ди) – на ис ток, бра ћи по вје ри и на ци ји.

Хр ват ски вој ни ци (а за њи ма ни су за о ста ја ли ни му сли ман ски) над ср би ма са ко ји ма су до шли у кон такт упо тре бља вају већ толи ко пу та ис про ба не ме то де ли кви да ци ја (кла ња, спа љи ва ња, ме так у по ти љак, ба ца ње у ја ме, ...), али и не ке но ве ме то де (замр за ва ње и спа љи ва ње хе ми ка ли ја ма).

и кад је пре стао сва ки от пор свк, агре сор је уби јао љу де у избје глич ким ко ло на ма и до уне и пре ко уне, ду бо ко у те ри то ри ју ре пу бли ке срп ске. на пу те ви ма ко ји ма су се кре та ле кра ји шке из бје глич ке ко ло не оста ја ли су ле ше ви уби је них ар ти ље риј ским гра на та ма, ави он ским бом ба ма, снај пер ским хи ци ма, но же ви ма, ...

на еви ден ци ји ве ри та са на ла зе се име на 1.922 по ги ну лих и не ста лих ср ба из ове ак ци је и по сли је, од че га 1.192 ци ви ла (62%), од ко јих су око по ло ви не би ли ста ри ји од 60 го ди на. Ме ђу жр тва ма се на ла зе 534 жене (28%), од ко јих су дви је тре ћи не биле ста ри је од 60 го ди на, што пред ста вља је дан од цр них ре кор да по сљед њег гра ђан ског ра та на про сто ри ма негдашње Ју го слави је. Ме ђу жр тва ма је и 19 ли ца до 18 го ди на ста ро сти, од ко јих и дјеце на узрасту од 9 до 14 го ди на. од укуп ног бро ја жр та ва до кра ја ав гу ста је уби је но 1.764 љу ди или у про сје ку по 68 днев но.

од укуп ног бро ја жр та ва до са да је ри је ше на суд би на 894 лица, док се на еви ден ци ји не ста лих во ди још 1.028 ли ца, од че га 669 ци ви ла, ме ђу ко ји ма 342 же не. Хр ват ска без ва ља ног раз лога избјегава екс ху ма ци је и по зна тих мје ста уко па нај ма ње 438 по смрт них оста та ка – углав ном под озна ком „не по знат“ – што је је дин ствен слу чај на под руч ју бив ше Ју го сла ви је, као што без пра вог раз ло га оте же и са иден ти фи ка ци ја ма 268 екс ху ми ра них по смрт них оста та ка.

око 1.500 при пад ни ка свк је пре жи вје ло за ро бља ва ње, од ко јих су мно ги су ђе ни и осу ђе ни на ду го го ди шње ка зне за твора због кри вич ног дје ла рат ног зло чи на. око 3.200 ста рих и немоћ них, ко ји ни су хтје ли или ни су мо гли на пу сти ти ог њи шта, на си лу су ин тер ни ра ни у ло го ре за ци ви ле. у ок то бру 1995. де лега ти Ме ђу на род ног ко ми те та цр ве ног кр ста (Мкцк) по спа ље ној


кра ји ни су по пи са ли 8.444 ли ца, углав ном ста рих и не моћ них, ме ђу ко ји ма је би ло око 2.000 Хр ва та и ма ло му сли ма на, та кође жи те ља кра ји не.

кра ји на је опу сто ше на, опљач ка на, па по ру ше на и за па ље на. пе дант ни при падни ци уна и пред став ни ци ра зних ху мани тар них ор га ни за ци ја из бро ја ли су са мо у сек то ру „Југ“ око 22.000 де ва сти ра них обје ка та и кон ста то ва ли да је уни ште но и оште ће но пре ко 80% свих обје ка та у краји ни. ни су би ли по ште ђе ни ни цр кве ни, кул тур ни, исто риј ски срп ски, као ни ан тифа ши стич ки спо ме ни ци.

ова агре си ја, под код ним на зи вом Олу-ја,спро во ђе на је, као, уоста лом, и оне ко је су јој прет хо ди ле (Миљевачкиплато, Ма-сленица, Медачки џеп и Бљесак), по такти ци „спр же не зе мље“, што је по ло ви ном но вем бра исте го ди не до се гло раз мје ре пот пу ног за ти ра ња срп ске за јед ни це у кра ји ни.

иако је би ло очи глед но да је хр ват ска власт ову агре си ју подузела због оп ти рања те ри то ри је без срп ске ве ћи не, ко ја је на ње му жи вје ла, са вјет без бјед но сти – осим „сна жне осу де хр ват ске вој не офанзи ве ве ли ких раз мје ра“ (р 1009/95) – ни овога пута није до нио би ло ка кве ка зне не мје ре про тив агре со ра.

пред сјед ник рХ Фра њо туђ ман је мо гао да – без бо ја зни од би ло ка квих по сље дица – већ 6. ав гу ста на книн ској твр ђа ви, у по бјед нич ком за но су, уз ви ку је да су „ср би до бро вољ но на пу сти ли кра ји ну“ (са мопрог на ли се!) и да им „за же ли сре ћан пут“, те да у хр ват ском са бо ру 15. ја ну а ра 1996. кон ста ту је да „успје шним из во ђе њем акци је ’олу ја’ за сваг да је ри је шен глав ни уну тра шњи про блем хр ват ске др жа ве“.

нај ве ћи па ра докс ове агре си је, као уоста лом и оних ко је су јој прет хо ди ле, на ла зи се у чи ње ни ци што је агре сор била чла ни ца уна, а кра ји на зо на под зашти том исте ор га ни за ци је, и што су не ке дру ге чла ни це те ор га ни за ци је одо бри ле

и уче ство ва ле у са мој агре си ји. та ко Бил клин тон, та да шњи пред сјед ник сада и нај моћ ни је си ле на сви је ту, у ме мо а ри ма Мојживот, об ја вље ним 2004, ис ти че да је у ври је ме Олује„на ви јао за Хр ва те“, у че му га је једино по др жао та да шњи ње мач ки кан це лар Хел мут кол.

ту жи ла штво три бу на ла у Хагу је, на кон ду го го ди шње ис тра ге, по ди гло оп ту жницу (пр ву 2001, а посљедњу 2007) про тив хр ват ских ге не ра ла ан те Го то ви не, као глав ног опе ра тив ног ко ман дан та хр ватских сна га у опе ра ци ји Олуја за секторЈуг, те Мла де на Мар ка ча, ко ман дан та спе цијал них је ди ни ца Мупа рХ, и ива на чер мака, ко ман дан та збор ног мје ста книн. те рети их се да су од ју ла до кра ја сеп тем бра 1995. са дру ги ма – укљу чу ју ћи и цје ло купни хр ват ски по ли тич ки, вој ни и по ли цијски врх из рат ног пе ри о да, ме ђу ко ји ма су име но ва ни Фра њо туђ ман, пред сједник рХ, Гој ко шу шак, ми ни стар од бра не рХ, Јан ко Бо бет ко и зво ни мир чер вен ко, на чел ни ци Глав ног сто же ра Хва, сви покој ни, а од жи вих ге не ра ли: Мир ко но рац, ко ма дант збор ног под руч ја Го спић, ра хим аде ми, за мје ник ко ма дан та збо р ног подруч ја сплит, Ми љен ко цр њац, ко ма дант збор ног под руч ја кар ло вац, Ма те ла ушић, ко ма дант вој не по ли ци је и Мар кица ре бић, по моћ ник ми ни стра од бра не за по сло ве без бјед но сти, те иван Јар њак, ми ни стар уну тра шњих по сло ва и Ју ре радић, ми ни стар об но ве – уз по моћ мно гих не и ме но ва них при пад ни ка вој них, по лициј ских, по ли тич ких и стра нач ких струк тура са свих ни воа „судјеловалиуудруженомзлочиначкомподухватучијијезаједничкициљбиоприсилноитрајноуклањањеСр-басаподручјаКрајине,силом,застраши-вањем или претњом силом, прогонима,присилнимрасељавањем,премјештањеми депортацијом, одузимањем и уништа-вањем имовине или другим средствима“, што пред ста вља или укљу чу је по чи ње ње кри вич них дје ла зло чи на про тив чо вјеч

но сти и кр ше ња за ко на и оби ча ја ра то вања. осим на ве де них кри вич них дје ла ко ја су дио удру же ног зло чи нач ког по ду хва та, на те рет им се ста вља ју дје ла уби ста ва и му че ња, као пред ви дљи ва и мо гу ћа посље ди ца спро во ђе ња та квог по ду хва та.

пред трибуналом у Хагу је у мар ту 2008. по го ре по ме ну тој оп ту жни ци за по чео је ду го оче ки ва ни глав ни пре трес. до ка зни по сту пак је окон чан 11. ју на ове го ди не. за ви ше од дви је го ди не у суд ни ци се засје да ло 303 рад на да на и са слу ша но је 145 свје до ка, од ко јих је оп ту жба по зва ла 81, од бра на 57, а суд ско ви је ће седам. уко лико не бу де за хтје ва за из во ђе ње но вих дока за, за вр шне ри је чи ће се одржати од 30. ав гу ста до 2. сеп тем бра ове го ди не. не ма ни ка кве сум ње да ће пре су да ко ју ће трибу нал донијети вје ро ват но до кра ја ове го ди не има ти ве ли ки зна чај и за хр ват ску др жа ву и за ср бе из Хр ват ске. кван ти тет и ква ли тет до ка за из ве де них у то ку глав ног пре тре са од стра не ту жи ла штва и суд ског ви је ћа учвр шћу је оп ти ми зам нас кра јишких ср ба да ће пре су да би ти осу ђу ју ћа.

упр кос на во ди ма оп ту жбе и до са дашњем то ку глав ног пре тре са, у рХ је још на сна зи „де кла ра ци ја о Олуји“, ко ју је са бор усво јио 30. ју на 2006, у ко јој се тој ак ци ји, по ред већ по зна тих атри бу та „вој норедар стве не ак ци је спро ве де не уз по штива ње свих од ред би ме ђу на род ног рат ног, ху ма ни тар ног и ци вил ног пра ва“ до да ју и но ве „по бјед нич ке, од лу чу ју ће, не за борав не и по сљед ње хр ват ске бит ке“, као и атри бу те „ме ђу на род не прав но ле ги тим не и са ве знич ке ан ти те ро ри стич ке ак ци је“. Ме ђу на род на за јед ни ца још ни је ре а го вала на ова кву де кла ра ци ју, већ, на про тив, да ап сурд бу де пот пун, спре ма се да Хрват ску, по ред на тоа, при ми и у европ ску уни ју.

иако је глав ни ту жи лац три бу на ла у Хагу серж Бра мерц 18. ју на ове го ди не у са вјету без бјед но сти уна ис та као да Хрватска још уви јек ни је ри је ши ла за хтје ве ту жи

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

Е

Са во Штр бац, пред сјед ник Ве ри тас-а

Ге но цид на ак ци ја Олуја- удру же ни зло чи нач ки по ду хват П

ОС

ЛЕ

ОЛ

УЈЕ


ла штва у ве зи са не стан ком ва жних до ку ме на та хр ват ске вој ске из вре ме на опе ра ци је Олуја, ко је оп ту жба го ди нама не у спје шно по тра жу је за по тре бе су ђе ња по ме ну тим ге не ра ли ма, Хр ват ска је 30. ју на о. г. отво ри ла и пре о стала три по гла вља у при ступним пре го во ри ма за ула зак у еу. нео че ки ва но отва рање по гла вља о „пра во су ђу и основ ним пра ви ма“ у Хрват ској се ту ма чи као „произ вод по ли тич ке ку хи ње по прин ци пу ба ти не и мр кве“, тј. као тре нут на на гра да за без ре зер вну ко о пе ра тивност и по слу шност у „склапа њу коц ки ца“ на Бал ка ну и као на гра да за отва ра ње ис тра ге про тив Ми ро сла ва туђ ма на, Мар ки це ре би ћа и ан те Гу ги ћа, бив ших офи ци ра вој не сигур но сне слу жбе (сис), ко ји су од 1997. до 2000. би ли за ду же ни за план ско оп стру иса ње хр ват ске са рад ње са ха шким су дом, што је укљу чи ва ло и скри ва ње и љу ди и до ку ме на та.

АгдјесмомикрајишкиСрбипетнаестгодинапослијеизгона

и да ље смо (углав ном) прог на ни ци, бес кућ ни ци, апа три ди и исе ље ни ци, оп тере ће ни епи те ти ма агре со ра и рат них злочи на ца. на спис ку про це су и ра них за ратне зло чи не у Хр ват ској са ста њем на дан 31. март 2010. на ла зи се 1.534 (433 под истра гом, 563 под оп ту жбом и 538 осу ђе них) ли ца углав ном кра ји шких ср ба и при падни ка бив ше Јна и тек не ко ли ко де се ти на при пад ни ка хр ват ских ору жа них сна га.

и да ље по ста вља мо иста пи та ња: ка ко мо же мо би ти агре со ри у др жа ви у ко јој смо би ли кон сти ту ти ван на род и ка ко може мо би ти зло чин ци ка да су нас пре ко 1% по би ли, пре ко 2/3 прог на ли и уни шти ли нам сву при ват ну имо ви ну и све исто ријске, кул тур не и ду хов не спо ме ни ке.

и да ље се же ли мо вра ти ти у свој за вичај, на сво ја има ња и у сво је ста но ве. и да ље же ли мо са ку пи ти ко сти по би је них ро ђа ка и са хра ни ти их по на шим пра вослав ним оби ча ји ма. али же ли мо да наш по вра так бу де одр жив и до сто јан чо вје ка на по чет ку тре ћег ми ле ни ју ма.

свје сни смо да Хр ват ска и да ље оне могу ћа ва или оте жа ва наш по вра так пре ко ве ли ког бро ја дис кри ми ни ра ју ћих за кона, на осно ву ко јих нам је и од у зе ла мно га имо вин ска, сте че на и по ли тич ка пра ва и да до бро вољ но ни ти же ли ни ти хо ће да по но во на ру ши ет нич ким чи шће њем стече ну и ду го пла ни ра ну и оче ки ва ну „де мограф ску рав но те жу“.

и у пет на е стој го ди ни на шег из гнанства, док пред сјед ник хр ват ске др жа ве у сред Бе о гра да јав но из ја вљу је да су свим из бје глим ср би ма „вра та по врат ка“ у Хрват ску ши ром отво ре на, у прак си се у одно су на срп ско пи та ње ско ро ни шта ни је про мје ни ло на бо ље. на про тив, и да ље се гло ри фи ку је уста штво на спорт ским утакми ца ма и кон цер ти ма естрад них зви је зда; пред на ци о нал ним су до ви ма и да ље су у упо тре би дво стру ки стан дар ди; и да ље се хап се и на па да ју по врат ни ци и ту ри сти из ср би је; и да ље се де ва сти ра ју пра во славне све ти ње и зна ме ња; по но во се при зи ва осни ва ње „хр ват ске пра во слав не цр кве“ из вре ме на ндХа; по но во се ис пи си ју гра фи ти „ср бе на вр бе“, ... што све ску па србима ша ље ја сну по ру ку да су и да ље не по жељ ни у Хр ват ској.

све се то де ша ва у го ди ни у ко јој се очеку је да три бу нал у Хагу већ по ме ну тим хр ват ским ге не ра ли ма донесе осуђујућу пресуду, а, по сред но, и ци је лом вој ном и по ли тич ком вр ху рХ из рат ног пе ри ода – жи ви ма и мр тви ма – за „су дје ло ва ње у удру же ном зло чи нач ком по ду хва ту“, иу години у којој је Влада Србије поднијелаМеђународномсудуправде(МСП)контра-тужбу против Хрватске за геноцид надСрбимаизрегијеКрајинапочињенуправозавријемеипослијеакције„Олуја“, с при једло гом да суд Хр ват ској наложи да – поред ка жња ва ња по чи ни ла ца и пла ћа ња од ште те – оси гу ра усло ве за њи хов ми ран и но ри ма лан жи вот укљу чу ју ћи и пот пуно по шти ва ње њи хо вих на ци о нал них и људ ских пра ва, и да са ли сте др жав них пра зни ка из ба ци „дан по бје де и до мо винске за хвал но сти“ и „дан хр ват ских брани те ља“, ко ји се сла ве 5. ав гу ста, као дан три јум фа у ге но цид ној опе ра ци ји Олуја, али и у го ди ни ка да је Хр ват ска отво ри ла и пре о ста ла три по гла вља, ме ђу ко ји ма и „по гла вље над под гла вљи ма“ – пра во су ђе и основ на пра ва, у при ступ ним пре го вори ма са европ ском уни јом.

по што ни пет на ест го ди на по за вр шетку ра та и ег зо ду са ср ба хр ват ска др жа ва не успи је ва (или не же ли) да срп ско пи тање ријеши по европ ским стан дар ди ма, а ма ла је вје ро ват но ћа да ће га у до глед но ври је ме ри је ши ти, прог на ни ср би рје шење сво га ста ту са у Хр ват ској ви де у ак тиви ра њу и при мје ни пла на з4 с по чет ка 1995, ко јим им је ме ђу на род на за јед ни ца (ун, еу, сад и ру си ја) га ран то ва ла „др жаву у др жа ви“. на и ме, ср би из Хр ват ске вје ру ју да ауто ри овај план ни су пра ви ли за „јед но крат ну упо тре бу“ или за та дашње чел ни ке Хр ват ске, рск или срЈ, већ на осно ву оп ти мал них исто риј ских и тада шњих окол но сти и чи ње ни ца ка ко би се убу ду ће и за сва вре ме на на нај бо љи мо гу ћи на чин ри је ши ли ду ги исто риј ски спо ро ви из ме ђу хр ват ског и срп ског наро да на про сто ру Хват ске, а са мим тим избје гли и кр ва ви рат ни су ко би, ко ји су се у 20. ви је ку ци клич ки по на вља ли.

а од лу ка Mеђународног су да прaвде од 22. ју ла ове го ди не о ле гал но сти декла ра ци је о не за ви сно сти ко со ва од 17. фебруара 2008. по сред но по твр ђу је и лега ли тет и ле ги ти ми тет ака та ко је су ср би из Хр ват ске по чет ком де ве де стих го ди на про шлог ви је ка до ни је ли о раз дру жи вању са Хр ват ском и про гла ша ва њу сво је са мо стал не и не за ви сне др жа ве, тим више што су у то ври је ме има ли ста тус консти ту тив ног на рода, и та ко им оста вља и не ке но ве мо гућ но сти да, ди пло мат ским и прав ним пу тем, по но во до ђу до пу не држав но сти.

због то га прог на ни и ши ром сви је та расе ље ни ср би из Хр ват ске, као и ве ћи на оних ко ји су се вра ти ли, још уви јек оче ку ју зна чај ни ју по моћ ме ђу на род не за јед ни це на рје ша ва њу њи хо вог пи та ња, по себ но и пи та ња ста ту са, јер би се је ди но та ко до не кле ис пра ви ла ве ли ка исто риј ска и људ ска не прав да, ко јој је и са ма уве ли ко ку мо ва ла, пре ма ср би ма из Хр ват ске.

У Бе о гра ду, ав гу ста 2010. л. Г.


„Српскавиланадахњивалајесрпскепе-снике.“

„Као оток сред млетачког земљиштапостојаше од старине обртна и трго-вачкарепубликасрпскаДубровник.“

МедоПуцић–Србинримокатолик

„СрбепрекоДрине!Итаселозинкасли-јепо слуша и слушаће се до оног усудногданакојиморададође,кадћеједанвели-ки катаклизамоборити свете умјетнеограде, или, јаох, порушити и посљедњебедеменароднесрпскезградеитадаће–Хрватибитизадовољни!“

лу јо вој но вић, лист Дубровник, 1897. ка да не ко фи зич ко ли це укра де не ку

ствар, из ло же но је про го ну др жав них пра во суд них ор га на. ако је про це ње на вред ност укра де ног пред ме та ви со ка, над ле жни др жав ни су до ви ће стро го пресу ди ти. са вре ме на др жа ва има ор га не за хва та ње по чи ни ла ца кри вич них де ла, одго ва ра ју ће за ко но дав ство и пра во суд ни си стем за њи хо во ка жња ва ње. осум њиче но фи зич ко ли це је не ви но док му се, у по ступ ку пред су дом, не до ка же кри ви ца.

др жа ва шти ти и сво ју имо ви ну и култур ну ба шти ну – и од по је ди на ца, и од дру штве них за јед ни ца и од дру гих др жава. то је ње на не за о би ла зна оба ве за.

ис ку ство нам по ка зу је да ме ђу на родни си стем не при ме њу је од го ва ра ју ће ме ре да би се за шти ти ле имо ви на, култур на ба шти на и ин те лек ту ал на сво ји на јед не др жа ве или на ци је од при сва ја ња и кра ђе тих до ба ра од стра не дру гих држа ва, дру гих на ци ја, па и ме ђу на род них ор га ни за ци ја. да је то та ко, по ка зу је нам при мер кра ђе срп ске имо ви не, кул турне ба шти не и ин те лек ту ал не сво ји не од стра не хр ват ске на ци је и хр ват ске др жаве, уз све срд ну по др шку Хр ват ској ва тика на, за пад но е вроп ских др жа ва и сада.

да та по др шка ни је ду го трај на, не би би ло мо гу ће да Хр ват ска из вр ши рат ни зло чин ге но ци да над срп ским на ро дом у дру гом свет ском ра ту и у вре ме раз би јања Ју го сла ви је, од 1990. до 1995. уз ова рат на звер ства др жав ни ор га ни Хр ват ске и хр ват ске кул тур не и про свет не устано ве (од вре ме на када је Хр ват ска би ла у окви ру Хаб сбур шке мо нар хи је) не преста но су чи ни ли све да по ка то ли че што ви ше пра во слав них ср ба и да их пре ве ду у хр ват ску на ци ју. ус пут су гру бо и ни од кога нео ме та ни при сва ја ли срп ски је зик, срп ску кул тур ну ба шти ну, срп ску исто рију, а срп ске ет нич ке и исто риј ске зе мље про гла ша ва ли хр ват ским.

Уништавањеосталогдуховногикултурногблага

на Бал ка ну су се од вај ка да пре ла ма ли и су ко бља ва ли раз ли чи ти иде о ло шки, по ли тич ки, вој ни, еко ном ски и кон феси о нал ни ин те ре си. свет ски моћ ни ци и про та го ни сти, твор ци број них про јекци ја, на ме та ли су и спро во ди ли сво је ин те ре се на нај гру бљи рат но о сва јач ки, по ро бљи вач ки и аси ми ла тор ски на чин. ра за ра њи ма, ра то ви ма, кра ђа ма уништа ва на су број на при род на, људ ска, кул тур на, при вред на и ду хов на до бра. пр ва ме та на па да не при ја те ља срп ства и пра во сла вља су би ла срп ска ду хов на све ти шта – ма на сти ри и њи хо ви ко на ци, цр кве, ико но ста си, ико не, цр кве не сли ке, ста ре књи ге, ру ко пи си, цр кве не би бли оте ке и дру го кул тур но и про свет но бла го. о стра да њу ду хов ног бла га и раз ме ра ма уни ште ња дру гих кул тур них до ба ра писа ли су број ни ин те лек ту ал ци. Ге но цидни обим скр на вље ња ду хов них до ба ра и кул тур не ба шти не, уни шта ва ње спо мени ка кул ту ре и вред них умет ни на имао је ја сан циљ – на но ше ње не са гле ди ве ште

те кул тур ном и ду хов ном иден ти те ту право слав них ср ба.

о не са гле ди во сти стра да ња и уни штава ња кул тур них и ду хов них до ба ра и духов ног на сле ђа у пра во слав ним епар хија ма у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре публи ци Хр ват ској пи сао је и мр сло бо дан Ми ле у снић у књи зи Духовни геноцид, те др све то зар ли ва да у де лу Етничко чи-шћење–озакоњенизлочинстољећа. Мр сло бо дан Ми ле у снић рат про тив кул турног бла га јед ног на ро да кроз ње го во опште уни шта ва ње с правом на зи ва ду ховним ге но ци дом. у под на сло ву књи ге Кул-туроцид–књигоцидуРепублициХрват-ској и др све то зар ли ва да ис ти че: „што се кул ту ро ци да ти че, на ша је ствар ност суро ви ја од нај ве ће хи сто риј ске бру тал ности. ри јеч је о зло чи ну о ко јем се шу ти… не ста ли су го то во сви спо ме ни ци на те му ан ти фа ши зма, ме ђу њи ма и ре мек дје ла на ше скулп ту ре и јав не пла сти ке. спо миње се број од пре ко 3.000 обе леж ја“. исти аутор да ље на ста вља: „кул ту ро цидкњиго цид та квих раз ме ра ни је на стао ’услијед рат них су ко ба’ или као ’ко ла те рал на ште та’, не го као дио стра те ги је ет нич ког чи шће ња без остат ка.“1

у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре публици Хр ват ској је уни ште но и оскр навље но:

– 78 пра во слав них обје ка та, са иконо ста си ма, ико на ма и дру гим ду хов ним вред но сти ма,

– 29 му зе ја, са свим умет ни на ма, – 920 спо ме ни ка, нај че шће су то спо

ме ни ци из пе ри о да ан ти фа ши стич ке бор бе,

– хи ља де умет нич ких де ла из да ље и бли же исто ри је,

– уни ште но је или опљач ка но 40 библи о те ка,

1 све то зар ли ва да, Етничкочишћење–озакоњенизлочинстољећа, но ви сад, 2007, 87

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

Е

Ми ло рад Бу ха

Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га Др жав ни ор га ни Хр ват ске и хр ват ске кул тур не и про свет не уста но ве (од вре-ме на кад је Хр ват ска би ла у окви ру Хаб сбур шке мо нар хи је) не пре ста но су чи ни ли све да по ка то ли че што ви ше пра во слав них Ср ба и да их пре ве ду у хр ват ску на ци ју. Ус пут су гру бо и нео ме та ни ни од ко га при сва ја ли срп ски је зик, срп ску кул тур ну ба шти ну, срп ску исто ри ју, а срп ске ет нич ке и исто риј-ске зе мље про гла ша ва ли хр ват ским


– уни ште но је или де ва сти ра но 181 пра во слав но гро бље,

– ми ли о ни књи га пи са них ћи ри лич ним пи смом,

– при ват не умет нич ке сли ке, – раз не дру ге дра го це но сти ко је предста вља ју кул тур но бла го јед ног на ро да.

ово ду хов но и кул тур но бла го има огром ну вред ност ка ко за сва ког по једин ца, та ко и за срп ску за јед ни цу у це лини. а оно је зна ча јан део свет ске кул турне ба шти не. огром на људ ска енер ги ја, ин те лек ту ал но ства ра ла штво, емо ци је, љу бав, угра ђе ни су у ова ду хов на до бра и кул тур не дра го це но сти. Ге не ра ци је уметни ка, књи жев ни ка и осталих ства ра ла ца са мо пре гор ним ра дом су ство ри ле де ла ве ли ке умет нич ке, ду хов не и кул тур не вред но сти, а љу ди нај ни жих мо рал них по бу да су их уни шта ва ли.

срп ство рск и ре пу бли ке Хр ват ске је да ло број не на уч ни ке, књи жев ни ке, војско во ђе, по ли ти ча ре и осталее на дахну те ства ра о це: ни ко лу те слу, Ми лу ти на Ми лан ко ви ћа, ру ђе ра Бо шко ви ћа, Мила на ка ша ни на, Ма ри на др жи ћа, ива на Гун ду ли ћа, Џи ву Гун ду ли ћа, дум ива на сто ја но ви ћа, иву вој но ви ћа, вал та за ра Бо ги ши ћа, пе тра Ја го ди ћа ку ри џу, или ју Јан ко ви ћа, сто ја на Јан ко ви ћа, ву ка Манду ши ћа и мно ге дру ге зна ме ни те љу де.

да ли ова срп ска ели та за слу жу је да буде фал си фи ко ва на, да се умањује истинска вред ност њи хо вих де ла? по ли ти ком раз ли чи тих стан дар да, фал си фи ка та, при ти са ка и уце на уни шта ва се на ци онал ни иден ти тет срп ског на ро да.

нај по губ ни ја чи ње ни ца је сте то што се све сно уни шта ва јед на од нај ста ри јих и кул тур но нај бо га ти јих ет ноце ли на, а то је кра ји шка кул ту ра. кра ји шни ци се могу по ди чи ти сво јом кул ту ром – у обла сти књи жев но сти, еп ске и лир ске на род не пе сме, ли ков ној умет но сти, фол клор ном ства ра ла штву, те је зич ком кул ту ром с најчи сти јим ије кав ским из го во ром срп ског је зи ка, ду хов ним вред но сти ма оли че ним у нај ста ри јим ду хов ним кул тур ним устано ва ма, ма на сти ри ма, цр ква ма, гро бљима, … Ма на сти ри и цр кве су по се до ва ли ико не и фре ске огром не ду хов не и ма тери јал не вред но сти.

кра ји шка кул ту ра је у из у ми ра њу, а прог на но ста нов ни штво – због не до статка сред ста ва – не ма мо гућ но сти за разви ја ње свог ду хов ног и кул тур ног жи вота. Бо га та усме на пре да ња су пре пу штена за бо ра ву и ти хом не стан ку. рет кост је да нас чу ти кра ји шког гу сла ра – да по је о хра бро сти, ју на штву и чој ству кра јишког бор ца за сло бо ду срп ског на ро да. двожи це и че тве рожи це су за не ме ле, као и гр ла ти кра ји шни ци ко ји су опе ва ли бор бе про тив хр ват ске вој ске (уста ша) и стра них фа ши ста из дру гог свет ског ра та. кра ји шни ци су крсну славу за по чи ња ли уз ве се ле из вор не пе сме из за ви ча ја за

ли ва ју ћи слав ску јаг ње ти ну ло зом и црним ви ном. и та ко три да на. слав ски скупо ви у из бе гли штву не ма ју ону енер ги ју и на бој ка кве су има ли у кра ји ни.

на очи глед све та коп ни и не ста је кра јишко ду хов но и кул тур но бла го. Мук и тиши на за вла да ли су ду хов ним би ћем ср ба кра ји шни ка. страх, без на ђе, не ма шти на, гу би так иден ти те та и до сто јан ства претво рио се у осе ћај ап со лут ног без на ђа. све је то по ста ло чи ни лац лич ног мен талног и ду хов ног ста ња сва ког кра ји шни ка.

др жав не ин сти ту ци је ре пу бли ке срби је па сив но по сма тра ју ру ши лач ку поли ти ку за пад них не при ја тељ ских сна га пре ма ма те ри јал ним и кул тур ним добри ма срп ског на ро да. па си ван од нос на ших ин сти ту ци ја у овој си ту а ци ји значи да ва ње са гла сно сти и одо бра ва ње не при ја тељ ске ру ши лач ке по ли ти ке. неза бе ле же но је у свет ској исто ри ји да један на род с та ко бо га том исто риј ском и кул тур ном про шло шћу са ги ње гла ву или ћу ти о зло чи ни ма по чи ње ним над својим су на род ни ци ма из рск и ре пу бли ке Хр ват ске. у пе ри о ду од оп штег про го на срп ског на ро да из рск 1995. др жав ни орга ни ре пу бли ке ср би је ни су до не ли ни ти јед ну ре зо лу ци ју, де кла ра ци ју или дру ги прав ни акт ко јим би осу ди ли ру ши лач ку по ли ти ку хр ват ске др жа ве, ште дро потпо мог ну те од ње них за пад них го спо дара. лу ка вост хр ват ске по ли ти ке пре ма срп ском пи та њу огле да се и у ства ра њу ла жне сли ке о ис пра вља њу по сле ди ца ге но цид не ак тив но сти и про го на ср ба, те о на вод ном по врат ку њи хо вих од у зе тих пра ва.

Без дво у мље ња, Хр ва ти пот пи су ју све би ла те рал не и мул ти ла те рал не спо ра зуме ко ји ма се ре гу ли ше по вра так од у зе тих пра ва, али се у прак си ни шта не оства рује. срп ска ди пло ма ти ја о том хр ват ском не по што ва њу пот пи са них спо ра зу ма

ћу ти, а пред сед ник ре пу бли ке ср би је се извињава Хр ва ти ма. да нас ни ко не го вори о но тор ној чи ње ни ци да су ср би у југо сло вен ској ре пу бли ци Хр ват ској би ли рав но пра ван, др жа во тво ран на род, са устав ном од ред бом ко ја је у погледу свих права и њих и Хр ва те ста вља ла у исту раван. при ли ком се це си је Хр ват ске, јед ностра ним из ја шња ва њем хр ват ске ве ћи не у са бо ру, ср би ма је од у зе то уста вом зага ран то ва но пра во на рав но прав ност и про гла ше ни су на ци о нал ном ма њи ном. овом устав ном од ред бом су ство ре не прав нопо ли тич ке прет по став ке за од узи ма ње и осталих рад ноправ них, имовин ских и со ци јал них пра ва.

су о че ни с од у зи ма њем основ них устав них и људ ских пра ва, гу бит ком посла, ег зи стен ци је, дис кри ми ни са ни по ви ше осно ва, ср би су – за рад лич не безбед но сти – из лаз по тра жи ли у са мор гани зо ва њу. рск је по ли тич ки, прав ни и вој ни од го вор на се це си ју Хр ват ске из сФрЈ и на осми шље ну по ли ти ку про го на ср ба – по ли ти ку од ма зде и зло чи на ко ји су еска ли ра ли по бе дом про фа ши стичке Хдз, на чи јем је че лу ста јао Фра њо туђ ман. оста вље ни од тра ди ци о нал них са ве зни ка, обез бо же ни, за до је ни ко муни стич ким дог ма ма и „брат ством и је динством“, ср би те шко да су мо гли из бе ћи вој ни и по ли тич ки по раз.

срп ско др жав но ру ко вод ство је подле гло при ти сци ма за пад них ва ти кан скома сон ских и гло ба ли стич ких сна га, те ус кра ти ло еко ном ску, фи нан сиј ску, по литич ку, а на кра ју и вој ну по моћ на ро ду у рск. оста вље ни од свих, кра ји шни ци су че ка ли ко нач ну од лу ку, ко ја ће до ћи са две вој нопо ли циј ске ак ци је 1995. тим рат ним по хо ди ма Хр ват ска је над ср би ма по чи ни ла нај стра вич ни ји рат ни зло чин ге но ци да и ет нич ког чи шће ња у евро пи по сле дру гог свет ског ра та.

Нај по губ ни ја чи ње ни ца при том је сте да се све сно уни шта ва јед на од нај ста ри јих и кул-тур но нај бо га ти јих ет но-це ли на, а то је кра-ји шка кул ту ра. Кра ји шни ци се мо гу по ди чи ти сво јом кул ту ром у обла сти књи жев но сти, еп ских и лир ских на род них пе сама, ли ков не умет но сти, фол клор ног ства ра ла штва, те је зич ком кул ту ром с нај чи сти јим ије кав ским из го во ром срп ског је зи ка, ду хов ним вред но-сти ма оли че ним у нај ста ри јим ду хов ним кул тур ним уста но ва ма, ма на сти ри ма, цр ква-ма, гро бљи ма…


ап сурд на је си ту а ци ја да у ре пу бли ци ср би ји да нас де лу ју мно го број не не влади не (бо ље ре ћи – вла ди не) ор га ни за ције ко је се бо ре за за шти ту људ ских пра ва, али од ко јих у це лом ово ме пе ри о ду не чу смо да су уста ле у за шти ту прог на ног срп ског ста нов ни штва. прог на ни ци су се усме но или пи сме но обра ћа ли овим орга ни за ци ја ма или удру же њи ма у ци љу оства ре ња не ког пра ва у Хр ват ској, али је њи хов од го вор увек био не га ти ван. сва ко пи та ње ко је се од но си ло на по литич ку, прав ну, ад ми ни стра тив ну или не ку дру гу по моћ кра ји шни ци ма оста ја ло би без од го во ра. за не ме ли су и др жав ни орга ни ре пу бли ке ср би је и не вла дин сектор. очи гле дан ге но цид, про гон, пљач ка и те рор Хр ват ске над ср би ма ни су сме ли да се спо ми њу.

да ли је ово за ве ра про тив јед ног наро да?

а ка ко би смо друк чи је на зва ли то зајед нич ко де ла ње и не де ла ње мно гостру ких чи ни ла ца за рад про па сти једног на ро да, пре пу ште ног са мом се би на ве тро ме ти ни? са мо све ви шњи Бог мо же са гле да ти пра ве раз ме ре ове не по јам не, нај под му кли је и нај пер фид ни је за ве ре.

Одузетаимовинскаисоцијалнаправа

да нас заиста мо же мо ре ћи да се бо ље шти те пра ва не ких ег зо тич них пти ца или рет ких жи во ти ња не го устав на, или не ка дру га људ ска пра ва прог на ног ста нов ништва из рск и ре пу бли ке Хр ват ске. срби ма се оне мо гу ћа ва фи зич ки по вра так услед ла тент не опа сно сти од хап ше ња због уче шћа у „ору жа ној по бу ни“ – без об зи ра на до не ти „за кон о опро сту“ (амне сти ји). скуп ма те ри јал них, имо вин ских и дру гих про пи са о лич ним пра ви ма и сло бо да ма у ре пу бли ци Хр ват ској оста је

мр тво сло во на па пи ру. про шло је из међу 15 до 20 го ди на од ње го вог срам ног из го на, али озбиљ ног по врат ка срп ског ста нов ни штва и ње го ве имо ви не не ма.

про це не вла де рск у про гон ству го воре да се у ре пу бли ку Хр ват ску ствар но вра ти ло са мо 5% из гна них. пре о ста лих 95% жи ви углав ном у ре пу бли ци ср би ји – у со ци јал ној бе ди, на иви ци ма те ри јалне ег зи стен ци је. ре пу бли ку ср би ју експер ти ви со ког ко ме са ри ја та ун за из бегли це данас свр ста ва ју у ред пет др жа ва са нај ду жим ста жом при хва та из бе гли ца. ова нај ви ша свет ска ин сти ту ци ја оун за пи та ње из бе гли ца го ди на ма обе ћа ва посред нич ку уло гу у без бед ном и сло бодном по врат ку прог на ног срп ског ста новни штва. но апе ли ун Хцра за убр за ње по ступ ка по врат ка не до но се по мак јер их хр ват ска стра на не из вр ша ва. на равно да осу де свет ског јав ног мне ња и међу на род них ор га ни за ци ја ова квог поступ ка Хр ват ске – не ма.

ко ја су то имо вин ска (ма те ри јал на), со ци јал на и дру га људ ска пра ва од у зе та или ус кра ће на ср би ма у Хр ват ској? ево њи хо вог де ли мич ног спи ска:

1) Пра во на уче шће у по де ли друштве не сво ји не (пра во на ак ци је). ово пра во пред ста вља те мељ но, за гаран то ва но устав но пра во и при па да сваком не ка да шњем ју го сло вен ском гра ђани ну у по ступ ку пре тва ра ња дру штве не у оста ле об ли ке сво ји не. Бив ши са ве зни за ко ни су оба ве зи ва ли др жав не ор гане, са ве зне и ре пу блич ке, да ово пра во сва ком гра ђа ни ну призна под јед на ким усло ви ма. ср би из рск и ре пу бли ке Хрват ске ње га – по про пи си ма ре пу бли ке Хр ват ске – нису остварили због рат них при ли ка, а пре ко 126.000 из бе гли ца га ни је оства ри ло у ре пу бли ци ср би ји због дис кри ми на тор ског за ко на о бес плат ној по де ли ак ци ја из 2007. овим про пи сом

из бе гли це су ис кљу че не из пра ва на бесплат ну по де лу ак ци ја.

2) Пра во на ис пла ту пен зи ја и осталих со ци јал них на кна да ко је ср би ма ни су ис пла ћи ва не у пе ри о ду од 1991. до 1998, са при па да ју ћим ка ма та ма.

3) Пра во на ис пла ту пен зи ја и осталих на кна да по ро ди ца ма но си ла ца ових пра ва ко ји су умр ли у пе ри о ду од 1991. до 1998.

4) Пра во на ис пла ту пен зи ја и осталих на кна да по ро ди ца ма но си ла ца ових пра ва ко ји су умр ли, а ни су оства ри ли ово пра во због оду го вла ча ња по ступ ка за оства ри ва ње пра ва на пен зи ју или не ко дру го со ци јал но да ва ње, а по сле пот пи си ва ња Спо ра зу ма о со ци јал ном оси гу ра њу из ме ђу Ре пу бли ке Хр ват ске и Ре пу бли ке Ср би је из 1998.

5) Фи зич ки по вра так или фи нан сиј ска на док на да за 50.000 од у зе тих ста нарских пра ва.

6) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска надок на да за уни ште не, за па ље не и покра де не ку ће, по слов не про сто ре, помоћ не објек те и осталу по крет ну и непо крет ну имо ви ну.

7) Кон ва ли да ци ја рад ног ста жа у пери о ду 1991–1998.

8) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска надок на да за уни ште ни или опљач ка ни сточ ни фонд.

9) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска надок на да за уни ште не воћ ња ке, ви но граде и остало пле ме ни то др ве ће.

10) Ре фун ди ра ње тро шко ва ис хра не и сме шта ја у из бе гли штву.

11) Ма те ри јал на на кна да за ку по продај не уго во ре или уго во ре о за ме ни склапа не под при ну дом или у стра ху, у ко јима је јед на од уго вор них стра на оствари ла имо вин ску ко рист.

12) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска надок на да за сва ли ца срп ске на ци о нал ности ко ја су не за ко ни то из ба че на отпуштена са по сла.

13) На кна да не ма те ри јал не ште те услед пре тр пље не ду шев не бо ли:

– због по ги би ја чла но ва по ро ди це,– због не ста лих ли ца,– због тор ту ре, му че ња,– због не за ко ни тих хап ше ња,– због на но ше ње по вре да– због нарушених људских права и сл.14) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на

док на да за по кра де не или уни ште не: – при ват не дра го це но сти и умјет ни не, – при ват не сли ке,– зна ме ња пре да ка,– од ли ко ва ња, ди пло ме, све до чан ства

и слич но,– фо то гра фи је, спо ме на ре, и остале

лич не ства ри.

15. Дру га ма те ри јал на, со ци јал на, финан сиј ска и људ ска пра ва.


Планскоприкривањезлочина

Ме ђу на род на за јед ни ца је до не ла више де кла ра ци ја ко је шти те по је дин це, њи хо ву имо ви ну, као и кул тур ну ба шти ну као нео ту ђи во пра во сва ког по је дин ца и на ро да ко ји их је ство рио.

ор га ни за ци ја ује ди ње них на ци ја је 1948. усвојила уни вер зал ну де кла ра цију о људ ским пра ви ма, ко ја пред ста вља те мељ ни до ку мент о за шти ти људ ских пра ва и сло бо да. при оун је фор ми ра на спе ци ја ли зо ва на ор га ни за ци ја за образо ва ње, на у ку и кул ту ру под на зи вом уне ско, са за дат ком да омо гу ћи раз вој на у ке, обра зо ва ња и кул ту ре, уна пре ди и за шти ти кул тур на бла га на ро да, ет ничких за јед ни ца и по је ди на ца. оун је 1966. усво ји ла Ме ђу на род ни пакт о еко номским, со ци јал ним и кул тур ним пра ви ма, као и Ме ђу на род ну пре по ру ку о очу ва њу тра ди ци о нал не кул ту ре и ра зно ли ко сти.

овим ме ђу на род ним ак ти ма сва ком на ро ду је признато право на очу ва ње соци јал них и кул тур них пра ва и кул тур ног бо га тства. уни вер зал ном де кла ра ци јом о кул тур ној ра зно ли ко сти утвр ђе но је право на ро да на сло бо ду ис по ља ва ња својих кул тур них ра зно ли ко сти, као и пра во на њи хо ву за шти ту, ефек тив но обо га ћива ње и раз вој.

европ ске др жа ве су пот пи са ле и прихва ти ле европ ску кон вен ци ју о људ ским пра ви ма, ко јом се сваком појединцу зајам чу је за шти та људ ских пра ва и сло бо да.

на осно ву ових прав них ака та ко ји пред ста вља ју осно ву са вре ме ног ме ђуна род ног пра ва, по ста вље ни су те ме љи за шти те имо вин ске, со ци јал не, на уч не, обра зов не и кул тур не си гур но сти по једи на ца и на ро да. на жа лост, прак са пока зу је да је ово пра во са мо па пир на то. Гло ба ли стич ке сна ге под ри ва ју осно ве ме ђу на род ног пра ва на сил ним ак ти ма про тив људ ских пра ва и сло бо да. универ зал на пра ва и сло бо де се га зе простим агре сив ним на сту пи ма ја чег. циљ гло ба ли зма је сте раз би ја ње тра ди ци онал не кул тур не осно ве и ства ра ње но вих псе у до кул тур них сте ре о ти па ко је не ма ју ни ка кву слич ност са тра ди ци о нал ном кул ту ром. де ка дент ни и имо рал ни приступ гло ба ли зма кул ту ри по ста је вла дају ће пра ви ло. си му ла ци ја ху ма ни зма, зашти те људ ских пра ва и сло бо да про из вела је ла жни мо рал, ме ди о кри тет ски дух, раз врат, де струк ци ју и зло чин као пра во ко је про из ла зи из „ху ма ни зма“ и „де мократ ских на че ла“ но вог свет ског порет ка. де мо крат ски по ре дак, сло бод но тр жи ште, при ват на сво ји на, пар ла мента ри зам, за шти та људ ских пра ва и друге вред но сти за ме ње не су по ли тич ким во лун та ри змом, ти ра ни јом и зло чи ном. Ми ли тант ност ак те ра но вог свет ског по

рет ка но ам чом ски с пра вом на зи ва „гмижу ћим фа ши змом“.

ср би из кра ји не по ста ју жр тве мон дија ли стич ког, зло чи нач ког удру же ња србо фо ба.

про фе сор др Га бри је ла шу берт, по знати не мач ки бал ка но лог са уни вер зи те та у Је ни, на 45. страни 101. броја недељника Печат ис ти че сле де ће:

„Жа ло сно је што за пад на евро па не зна, а и не же ли да са зна, ко ли ко је српски на род до при нео европ ској кул ту ри, ко ли ко је ве ли ки зна чај имао кроз истори ју, нај че шће се жр тву ју ћи упра во за ту исту евро пу. не же ли евро па да при зна да за пад ни је ко лев ка европ ске кул ту ре. да се ко лев ка на ла зи баш у ср би ји, и на ко со ву и Ме то хи ји. а евро пља ни би треба ло да бу ду по но сни упра во на мно го веков но бла го ко јим се сто ле ћи ма срп ска кул ту ра, на нај леп ши мо гу ћи на чин, уграђи ва ла у европ ску ба шти ну.“

„Жао ми је што ср би пре жи вља ва ју ову дра му. али, то ни је дра ма за ср бе, не го за све љу де на Бал ка ну. исто ри ја по ка зу је да срп ски на род ни је крив. на рав но да кри ви цу за зло ко је се об ру ши ло на све вас сно се ве ли ке си ле, јер су се увек меша ле у бал кан ске при ли ке. њи хов кри тери јум је био и остао го ли ин те рес – вој ни, еко ном ски, по ли тич ки.“

про фе сор Га бри је ла шу берт је, као вр сни бал ка но лог, спо зна ла ва ти кан скогер ман ске исто риј ске под ва ле и фалси фи ка те, те с пра вом ука зу је на до принос ср ба и оста лих сло вен ских на ро да европ ској кул ту ри и европ ској ду хов ности. срп ска кул ту ра, исто ри ја и ду ховност ве ко ви ма су угра ђи ва ни у те ме ље европ ске ци ви ли за ци је. про фе сор Габри је ла шу берт на да ље ис ти че:

„Га јим не скри ве не сим па ти је пре ма срп ској про шло сти, ко ја је увек би ла херој ска. ни је ни ка кво чу до што су се ле поти срп ске књи жев но сти ди ви ли чу ве ни не мач ки фи ло зо фи и пи сци.“

кра ји шка кул тур на ба шти на у ре публи ци срп ској кра ји ни по сле ет нич ког чи шће на 1995. оста вље на је на ми лост и не ми лост уста шких хор ди Фра ње туђ ма

на. на очи глед це лог све та, уз при су ство ме ђу на род них по сма трач ких вој ноцивил них сна га UN CRO, Хр ва ти су па ли ли, ру ши ли, пљач ка ли цр кве, спо ме ни ке, би бли о те ке, му зе је, као и дру ге кул турне ин сти ту ци је. из за пи са по сма трач ких сна га спо зна ли смо да је кра ји на да ни ма би ла у ва три и ди му. Ме ђу на род не по сматрач ке вој не сна ге су – уме сто да за у ста ве ру ши ла штво и зло чин – мир но по сма трале зло чи нач ку ка зне ну ар ма ду хр ват ских бо јов ни ка. спа ље но је све што под се ћа на срп ство и пра во сла вље. срп ска ма тери јал на и кул тур на до бра уни ште на су на очи глед тог „све та“, а по ди рек ти ви цр не ин тер на ци о на ле. ре пу бли ка срп ска краји на је осу ђе на од ових ин тер на ци о нали ста без че сти тог људ ског, а ка мо ли божан ског су да, на исто риј ску и по ли тич ку смрт.

Крајишкесузеизапомагањенејачи

ка кав је образ ово вре ме них ин кви зито ра ко ји ог њем и ма чем уни шти ше све оно што ни су ус пе ле ни на ци фа ши стичке хор де из дру гог свет ског ра та? кра јишке су зе и за по ма га ње не ја чи све сно су при кри ва не. оун се све сно оглу ши ла о соп стве ни акт – вен сов план, ко ји је нала гао за шти ту на пад ну тог на ро да и спреча ва ње про го на и зло чи на су про ста вљених сна га. овим па сив ним од но сом оун ме ђу на род не ху ма ни тар не ор га ни за ци је по ста ше са у че сни ци по гро ма над српским на ро дом.

ка ко ће за пад но чо ве чан ство по гле дати се би у очи, све сно сво је зло чи нач ке ми си је пре ма срп ском на ро ду?

смрт на пре су да срп ском на ро ду из рск ја сно је тра си ра ла зло коб не ме ре одма зде, зло чи на и ге но ци да над срп ским на ро дом уоп ште. сва ко од сту па ње од зашти те срп ског на ро да ја сно го во ри о плану „ме ђу на род не за јед ни це“ за по ме ра ње гра ни ца, ру ше ње пра во слав них све ти ња и сло бо ду ва ти кан ске ми си је у бор би против „ши зма ти ка“ – пра во сла ва ца.

Кра ји шка кул тур на ба шти на у Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни по сле ет нич ког чи шће на 1995. оста вље на је на ми лост и не ми лост уста шких хор ди Фра ње Туђ ма на. На очи глед це лог све та, уз при су ство ме ђу на род них по сма трач ких вој но-ци вил них сна га UN CRO, Хр ва ти су па ли ли, ру ши ли, пљач ка ли цр кве, спо ме ни ке, би бли о те ке, му зе је, као и дру ге кул тур не ин сти ту ци је


Старoседелашт во ср ба у кра ји ни до ка за но је ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма. от кри ве ни су срп ски гро бо ви из че твр тог ве ка у дал ма ци ји, ли ци и Бо сан ској кра ји ни. ти ме је обе

сна же на прет по став ка да су ср би до шли на Бал кан тек у ше стом и сед мом сто ле ћу по сле Хри ста.

ср би у кра ји ни и Хр ват ској се спо ми њу и у ста рим европским до ку мен ти ма. као и хро ни чар фра нач ког ца ра у Ајнхардо-вомлетопису: 818. и 822. го ди не.

две тре ћи не дал ма тин ске оба ле су при па да ле сред ње ве ковној ср би ји и срп ској Бо сни.

по сле па да Бал ка на под тур ке, ср би кра ји шни ци ор га ни зују у аустри ји сво је ло кал не ор га не – а од 1630. го ди не, цар им из да је и срп ски устав (Sta tu ta Va lac ho rum). ср би има ју са мо упра ву, па и срп ске оп штин ске су до ве и вр хов ни суд! за уз врат, ср би кра ји шни ци су чу ва ли аустриј ску гра ни цу од ту ра ка.

о срп ској кра ји ни, све до чи и аустриј ски цар ле о полд други, 1790:„ШтосеМенетиче,држимдајесрпскинарод,ипрератасТурцима,живеоуСрему,СлавонијииБачкој,априли-комрата, једнодушноупоновномосвајањуистихпредела,учествовао,теисадтаможиви,пада,стога,натеземљеинајвишеправоима“.

ста ро се де ла штво ср ба ни је бе ле же но у уџ бе ни ци ма бив ше Ју го сла ви је. у Хр ват ској је фал си фи ко ва на исто ри ја, па су то ко ри сти ли хр ват ски по ли ти ча ри – под сти чу ћи мр жњу про тив ср ба. ус пут су фал си фи ко ва ли рат на зби ва ња, ис ти чу ћи да су Хр ва ти би ли у хри шћан ској вој сци, а ср би у тур ској.

Исрпскевођеиисторичарису,верујућиувечностЈугосла-вије,занемаривалиовефалсификате–дабиодобровољилиХрватезаЈугославију.Дозволилису,поредосталог,дахрват-скиполитичарииримокатолички свештеници,од1918.до1941,асимилујуухрватскунацијуСрбекатоликеуСрпскојКрајинииБоснииХерцеговини. овај др жав ни и ре ли ги о зни ин же ње ринг над ср би ма ка то ли ци ма, омо гу ћио је Хи тле ру да у дру гом свет ском ра ту осну је не за ви сну др жа ву Хр ват ску и да под стак не ка то ли ке и му сли ма не на пот пу но ис тре бље ње пра во слав ног срп ског ста нов ни штва. та ко је хр ват ска вој ска (у ко јој су, по ред ет нич ких Хр ва та, би ли ср би ка то ли ци и ср би

му сли ма ни) по ди гла кон цен тра ци о не ло го ре смр ти и у њи ма уби ла 1/3 пра во слав них ср ба у срп ској кра ји ни и у Бо сни и Хер це го ви ни.

ДетаљиостварањуХрватскеуЈугославији

ре пу бли ку Хр ват ску су, 1991, чи ни ле те ри то ри је хр ват ског и срп ског на ро да. сход но то ме, у уста ву Хр ват ске из 1974. го дине, оба на ро да су но си о ци су ве ре ни те та:

„ЧЛАН1:СоцијалистичкаРепубликаХрватскајенационал-надржава хрватскогнарода, држава српскогнарода уХр-ватскојидржаванационалнихмањинакојеживеуњој“.

др жав ност Хр ват ске у Ју го сла ви ји се те ме љи ла на са мо опре де ље њу Хр ва та и ср ба у Хр ват ској. по сле пр вог свет ског ра та, сло вен ци, Хр ва ти и ср би су осно ва лу др жа ву на сво јим ет нич ким те ри то ри ја ма у бив шој аустри ји 29. ок то бра 1918. већ 1. де цем бра 1918, ује ди ни ли су је са ср би јом у кра ље ви ну ср ба, Хр ва та и сло ве на ца – од 1929, кра ље ви на Ју го сла ви ја.

ПравославниСрбисусеборилипротивфашистаиималисудвеантифашистичкеослободилачкеармије–партизанеичетнике.ПослепобедеантифашистичкихдржавауДругомсветском рату, православни Срби су опростили Хрватиманаведени стравични геноцид. Пристали су (1945) да својеетничкетериторијеспојесхрватскимиорганизујуНароднуРепубликуХрватску(касније,СоцијалистичкуРепубликуХр-ватску).СрбисупоставилиХрватимасамоједануслов–давластиРепубликеХрватскенемогупрекидатидржавневезеСрбауКрајинисаСрбимауосталимфедералнимјединица-маЈугославије.

Овуполитичкувољусрпскогнарода,нисупоштовалиВла-даиСаборРепубликеХрватске1990-1991.године,прогла-шавајући сецесију из Југославије и бришући у хрватскомУставуодредницуосувереностиСрбауХрватској.Хрватисутада,премамеђународномправу,извршилиагресијунаСФРЈугославију.НапалисувојнекасарнеипочелитерорнадСр-бима.ОваквипоступцисеквалификујукаоагресијауРезо-

Вла да Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не

МеморандумоРепублициСрпскојКрајини

Бе о град, 27. март 2005.

Хр ват ски зло чи ни ге но ци да над Ср би ма у Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни и хр ват ским гра до ви ма би ли су сми шље ни и спро ве де ни у свим струк ту ра ма

хр ват ске др жа ве. Хр ват ски по ли цај ци и вој ни ци стре ља ли су срп ске ци ви ле на ви ше ме ста. У ма сов ним гроб ни ца ма су са хра ње не де се ти не

ле ше ва, а у Ма ри ном Се лу и Па крач кој По ља ни (1991) око 300. Хр ват ски вој ни ци и по ли цај ци су 25. де цем бра 1991. уби ли 123 срп ска

ци ви ла оба по ла, ста нов ни ке Го спи ћа и Кар ло ба га


луцији Генералне скупштине ОУН број: 3314/1974, од 14.децембра1974.УњеномЧлану2,тонедвослмисленопише:

„Употребаоружанесиле,којомсекршиПовеља,одстра-не једне државе, која делује прва, представља довољан,непосредан доказ чина агресије, иако Савет безбедностиможезакључити,ускладусаПовељом,даутврђивањедајепочињенчинагресијенебибилооправдано,кадсеузмууобзир,другепостојећеоколности,међуњима,чињеница,даактиокојима јереч,илињиовепоследице,немајудо-вољнутежину“.

од ред ни ца (д) овог чла на пре ци зи ра ак те агре си је, а они су ти пич ни за по на ша ње хр ват ских вој ни ка и по ли ца ја ца 1991. го ди не:

„УскладусаодредбамаЧлана2,исамоузрезервесадр-жанеуњему,безобзиранато,далијератобјављенилини-је,услове,чинаагресије,испуњавајусвиактикојиследе:...

Д)Нападоружанихснага, једнедржаве,накопнене,по-морске,иливаздухопловнеоружанеснаге,илинацивилнуморнарицу,иавијацију,другедржаве“.

уз ова ко ја сну по ве љу оун о агре си ји, Хр ват ска се огре шила и о устав сФрЈ. он је пред ви ђао да се оса мо ста ље ње репу бли ка мо же оба ви ти са мо уз са гла сност свих кон сти ту тивних на ро да. зна чи, ни ка ко без са гла сно сти ср ба у Хр ват ској. на сил ну се це си ју не до зво ља ва ју ни од ред бе прав них на че ла про све ће них на ро да – у сми слу чла на 38 (с) ста ту та Ме ђу народ ног су да прав де у Ха гу, гдесесецесијаквалификујекаонајтежекривичнодело. Овакваквалификацијасецесије јесадржанаиузаконима:Француске,Немачке,Швајцарске,Русије,Пољске,Мађарскеимногихдругихземаља.

НикоодСрбауСоцијалистичкојРепублициХрватскојни-јебиопристалицастварањасрпскедржаве. срп ске во ђе су, за раз ли ку од хр ват ских, по што ва ле од ред бе уста ва сФрЈ и наве де не од ред бе ме ђу на род ног пра ва.

ср бе су (1990. и 1991) за пре па сти ле ме ре хр ват ске вла сти исто вет не ме ра ма из вре ме на фа ши зма. за то су се ср би орга ни зо ва ли да би обез бе ди ли сво ја гра ђан ска и ет нич ка права. ТражилисудасеодредницаосрпскојсувереностиуХр-ватскојвратиуУстав,алијетохрватскипарламентодбио. ср би су упо зо ра ва ли да је се це си ја Хр ват ске про тив у став на и кри вич но де ло по ста ту ту Ме ђу на род ног су да прав де у Ха гу, али се хр ват ска власт ни на ово ни је оба зи ра ла. про гон ср ба је био све бру тал ни ји. Јед на од ме ра тог про го на ни је за бе леже на ни у јед ној др жа ви по след ња три сто ле ћа – за по сле ни ср би су до би ја ли ко лек тив на ре ше ња о от пу шта њу с по сла “...затоштонепоштујулегалнувластуРепублициХрватској“.Успут,забрањенојесрпскописмо,апородицеуградовимасуприсиљаванедадецупокатоличеиакојето,поПовељиУН, злочин геноцида. до ку мен та о по ка то ли ча ва њу срп ске де це, вла да рск у из бе гли штву по се ду је, а о овом зло чи ну гено ци да по сто је мно ги све до ци и ма тич не књи ге кр ште них у ри мо ка то лич ким цр ква ма у Хр ват ској.

овај ге но цид про тив ср ба у Хр ват ској од 1990. до 1995. исто ве тан је оном по чи ње ном од стра не си ла осо ви не у другом свет ском ра ту. та да је Хр ват ска би ла у са ве зу фа ши стичких др жа ва и зло чи ни ге но ци да у Хр ват ској су иза зва ли згража ње – чак и не ких не мач ких фа ши стич ких ге не ра ла. ује диње не на ци је су пред у зе ле ко ра ке да се зло чи ни ге но ци да више не по но ве. за то је Ге не рал на скуп шти на, Резолуцијомбр.260А(III)од9.12.1948,из гла са ла Конвенцијуоспречавањуикажњавањузлочинагеноцида. ње не нај ва жни је од ред бе упу ћу ју да се у Хр ват ској, од 1990. до 1995, по но вио зло чин ге но ци да над ср би ма. на ро чи то онај о пре во ђе њу срп ске деце из пра во слав не у ри мо ка то лич ку ре ли ги ју, што је са др жај Тачке„е“,ЧланаII кон вен ци је оун:

„Странеуговорнице,признајућидајеусвимпериодимаисторијегеноциднаносиовеликегубиткечовечанству;

уве ре не да је ме ђу на род на са рад ња по треб на да би се чове чан ство осло бо ди ло јед ног та ко мр ског зла;

спо ра зу ме ле су се о сле де ћем:члан Iстра не уго вор ни це по твр ђу ју да је ге но цид, би ло да је из

вр шен у вре ме ми ра или ра та, зло чин ме ђу на род ног пра ва и оба ве зу ју се да ће га спре чи ти и ка зни ти.

члан IIу овој кон вен ци ји под ге но ци дом се под ра зу ме ва би ло ко је

од ни же на ве де них де ла, по чи ње них у на ме ри да се пот пу но или де ли мич но уни шти као та ка ва не ка на ци о нал на, ет нич ка, ра сна или ре ли ги о зна гру па:

а) уби ство чла но ва гру пе;б) те шка по вре да фи зич ког или мен тал ног ин те гри те та чла

но ва гру пе;ц) на мер но под вр га ва ње гру пе та квим жи вот ним усло ви ма

ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног физич ког уни ште ња;

д) ме ре усме ре не ка спре ча ва њу ра ђа ња у окви ру гру пе;е) при нуд но пре ме шта ње де це из јед не гру пе у дру гу.

члан IIIБи ће ка жње на сле де ћа де ла:а) ге но цид;б) спо ра зум о из вр ше њу ге но ци да;ц) не по сред но и јав но под сти ца ње на из вр ше ње ге но ци да;д) по ку шај ге но ци да;е) са у че сни штво у ге но ци ду.

члан IVли ца ко ја су из вр ши ла ге но цид или би ло ко је дру го де ло

по бро ја но у чла ну III, би ће ка жње на, би ло да су др жав ни руко во ди о ци, слу жбе ни ци или по је дин ци.

про тив хр ват ског се па ра ти зма, би ле су европ ске др жа ве и ме ђу на род не ор га ни за ци је. Хр ват ска ни је по што ва ла де клара ци ју кеБса (да нас оеБс) о Ју го сла ви ји, усво је ну у Бер ли ну 19. ју ла 1991, ко јом је ус кра ће но пра во се ци о ни стич ким снага ма да са мо про кла му ју но ве др жа ве у Ју го сла ви ји. кеБс је ову де кла ра ци ју за сни вао и на спо ме ну тој од ред би ста ту та Ме ђу на род ног су да прав де у Ха гу, на гла ша ва ју ћи у де кла раци ји:

„Министри су изразили забринутност и подршку демо-кратскомразвоју,јединствуитериторијалноминтегритетуЈугославије,заснованомнаекономскимреформама,пуномпоштовању људских права у свим деловима Југославије,укључујућииправамањина“.

Хр ват ска се ни је освр та ла на ме ђу на род но пра во и пре пору ке кеБса. иле гал но је уво зи ла оруж је из Ма ђар ске и на ору жа ва ла Хр ва те и при пад ни ке на ци о нал них ма њи на, осим ср ба. Хр ва ти су ис ти ца ли фа ши стич ке озна ке и фа ши стич ки се по здра вља ли. ср би су ту че ни и за стра ши ва ни. па ље не су и ми ни ра не ср би ма ку ће и при вред ни објек ти.

У разрешењу југословенске кризе, Срби у Хрватској иКрајинисусезалагализаЈугославију,каофедерацијуспо-стојећим федералним јединицама и сопствену културнуаутономијууоквируРепубликеХрватске.Поузорунаауто-номнерегионеилипокрајинеуИталијииШпанији.Услу-чајудасејугословенскадржавараспадне,СрбиуКрајинисузахтевалидаимсе,поистомначелу–покојемсеопре-дељујуХрватииСловенци, признаправона самоопреде-


љењеиостанакупостојећој југословенскојдржави.СрбиуКрајинисудоследнопримењивалиистепоступкенасвометничкомпростору,тежећидасезаштите–територијалноиинституционално.Наароганцијуинетолеранцијухрват-скевласти,каоинахрватскидржавнитерор,Крајишницисуодговорилиполитичкимидемократскиммерама.

Онисуосновализаједницуопштинасасрпскомвећином(предвиђенуУставомХрватске),алијеХрватскатоспреча-валаванзаконски–бруталним,полицијскимивојнимме-рама.Кад су свипокушаји у сређивању српско-хрватскиходносауоквирузаједничкедржавебилиодбијениодстра-нехрватскихвласти,Србисусеодлучилидаоснујудржаву,насвојојетничкојиисторијскојземљи–РепубликуСрпскуКрајину.

ХрватскајекренулаунеобјављениратпротивРСК.Усле-дилајеРезолуцијаСаветабезбедности743(1991),покојојјеРСКстављенаподзаштитуУН.УњусупослатемировнеснагеиповученаЈугословенсканароднаармија.Резолуци-јајепредвиђаладасеуРСКпримењујузакониЈугославије,анеХрватске.

у ова квој си ту а ци ји, ује ди ње не на ци је су зах те ва ла од Хрват ске да за кон ски ре гу ли ше ет нич ка пра ва ср ба и да им омо гу ћи ауто но ми ју. Хр ват ска је при хва ти ла оба ве зу – из мени ла је за кон, али је да ту оба ве зу из и гра ла. оба ве сти ла је да је пред ви де ла ауто но ми ју за ср бе, али ми ров ни по сред ни ци ни су уочи ли да се то од но си ло са мо на два ко та ра – је два једну пе ти ну те ри то ри је ре пу бли ке срп ске кра ји не! ову хр ватску по ну ду су ср би, ви ше пу та, од би ја ли, а он да ју је хр ват ска вла да пре да ла аме рич ком ам ба са до ру пи те ру Гал брај ту, који је ту по ну ду име но вао као „план з – 4“.Мировнипосред-ници су, избегавајући да обавесте да се план не односина целу РСК, прогласили Крајишнике некооперативним!ПредседникМартићјеодбиодагаприхвати,јерјезнаодајеупитањуаутономијасамоудвасреза.ИпакјеобавестиоамеричкогамбасадораГалбрајтадаћеРСКоњемураспра-вљатикадСаветбезбедностипродужи,неизмењен,мандатМировнихснага–назначеноједасуонеуХрватској,анеуЈугославији,илиуРСК,какојетописалоуВен со вом плану.ИпоредоваквогпрејудицирањаполитичкогрешењаодстранеСаветабезбедностиипоредтогашто је„ПланЗ-4“биоштетанпоСрбе,прихватиогајепремијердрМиланБа-бићуБеоградуипарафиралакрајинскаделегацијауЖене-ви(крајјулаипочетакавгуста1995).

ПредставнициУН су обећалидаће безбедност српскогнародауРСК–узтајпотпис–битиненарушива.Но,Хрват-скајеизвршилаагресијуиетничкиочистилаРСК–прогнав-шиоко80%српскогстановништва.

хххпре ет нич ког чи шће ња ср ба у ре пу бли ци срп ској кра ји ни,

Хр ват ска је прог на ла ср бе из гра до ва и под руч ја под сво јом кон тро лом – од 1990. до 1995. иако ни су би ли ор га ни зо ва ни са ср би ма у кра ји ни, мо ра ли су да на пу сте сво је ку ће, ста но ве и при вред не објек те у за гре бу, спли ту, ду бров ни ку, ри је ци, ва ра жди ну, да ру ва ру... и из 183. се ла у за пад ној сла во ни ји.ГенералнисекретарОУНдрБутросБутросГалијерефери-саоСаветубезбедности15.маја1993.оовометничкомчи-шћењуипљачкањусрпскеимовине.Рекаоједајехрватскавластпрогнала у ЈугославијуиРепубликуСрпску 251.000СрбаизХрватске–самодо18.марта1993!тад је вла да репу бли ке срп ске кра ји не за тра жи ла од европ ских зе ма ља, кана де, аустра ли је, но вог зе лан да, ар ген ти не и сад да до ста ве по дат ке о прог на ним ср би ма из Хр ват ске ко ји су се скло нили код њих, али ни јед на од ових вла да ни је же ле ла да пру жи

ова кве по дат ке. да су то учи ни ле, он да би се при бли жно устано ви ле раз ме ре хр ват ског ге но ци да над ср би ма. на жа лост, би ла је то отво ре на по др шка хр ват ском ге но ци ду над ср би ма, што се да нас мо же ла ко ра за зна ти.

ИГенералнисекретарБ.Б.Гали је,наистиначин,подр-жаогеноциднадСрбима, јернијепротивХрватскеништапредузео–прогонод251.000Србанијениназваогеноци-дом,ниетничкимчишћењем.Свесезавршилонатихомин-формисањучлановаСаветабезбедности.

хххср би су пре го ва ра ли с Хр ва ти ма о по ли тич ком ре ше њу

срп скохр ват ских од но са, ка ко је то пред ви ђао Венсовплан. тре ба ис та ћи пот пи си ва ње срп скохр ват ског ер дут ског спора зу ма, 15/16. ју ла 1993. све до ци и га ран ти су би ли сад и ру си ја, а њи хо ви пред став ни ци за ме ни ци ми ни ста ра иностра них по сло ва: чарлс ред ман и ви та лиј Ћур кин. спо ра зум је тре ба ло да обез бе ди по де лу вла сти у Хр ват ској слич ну оној у Бо сни и Хер це го ви ни 1995, до го во ре ну деј тон ским спо ра зу мом. Ме ђу тим, туђ ман је, по сле ме сец да на, про гласио ер дут ски спо ра зум ни штав ним. кра ји шни ци су за по че ли тај не пре го во ре с Хр ва ти ма у нор ве шкој – 2. но вем бра 1993. де ле га ци је су се до го во ри ле око тек ста, али је туђ ман, не коли ко ча со ва пред пот пи си ва ње, на ре дио сво јој де ле га ци ји да ни шта не пот пи су је и да се од мах вра ти у Хр ват ску. уз по средо ва ње бри тан ских ди пло ма та, рск је по сла ла пред став ни ка за но ве тај не пре го во ре с Хр ва ти ма (1994) у лон до ну, али су Хр ва ти од би ли да до ђу.

Крајишницинисубилинекооперативникакосупредста-вљени,негојеХрватскачиниласведаизбегнебилокакводругорешењеосимпотпуногпрогонаСрбаизРСКиХрват-ске.

хххНејасно је због чега је Савет безбедности увео строге

санкцијеРСК(територијиподсвојомзаштитом).Забрање-нојечакиорганимаУНЕСКОиМеђународногцрвеногкр-стадаотварајупредставништвауРСК,амађарскицарини-цисузаустављалихрануизхуманитарнепомоћизаСрбеуКрајини,сведоксенебипокварила!

вла да рск је тра жи ла об ја шње ње од ко фи ана на – 1993, у кни ну. ре као је да је упо знат, али да оун не зна ју ка ко да ту не ло гич ност от кло не?! ПотпредседникВладеРСКг.БранкоЛубовацјеобавестиоКофиАнанадахрватскаспремаагре-сијунаРСКигеноциднадСрбима.Изнеојеутисакдавој-скаОУНнећезаштититисрпскинарод.КофиАнансевиднонаљутиоиодговориодасувојницииофицириОУНсвеснивојничкеиофицирскечастиидаћезаштититисрпскина-род, јеримјетоосновнизадатак.Нажалост,хрватскавој-скајеокупиралазонуподзаштитомОУН,прогналасрпскинарод,спалиладесетинехиљадасрпскихкућаиопљачкалазатеченуимовину,авојницииофицириОУНсу томирнопосматрали.

ЕтничкијеочишћеназонаподзаштитомУједињенихна-ција,аСаветбезбедностинијепредузеоништапротивХр-ватске.НиКофиАнан–тадакомандантМировнихснага,аданасГенералнисекретарОУН.

хххупо зо ра ва мо да је хо ло ка у сту над ср би ма у дру гом свет

ском ра ту и ет нич ком чи шће њу ср ба из рск и рХ, од 1990. до 1995, прет хо ди ла при пре ма ме ђу хр ват ским по ли ти ча ри ма


у де вет на е стом и два де се том сто ле ћу. Једанодродоначел-ника хрватскедржаведрАнтеСтарчевић је у 19. столећуписао(ањеговекњигесеиданасобјављујууХрватској)дасуСрбинижарасаидаихтреба„сикиромутући“. уз ова кве освр те, у штам пи и дру гој ли те ра ту ри је стал но под сти цан пре зир пре ма пра во слав ној ре ли ги ји и отво ре но се тра жи ло да се ср би при мо ра ју на пре ла зак у ри мо ка то лич ку ре ли гију. ова кав од гој је ла ко на вео хр ват ске по ли ти ча ре да 1941, под по кро ви тељ ством Хи тле ро ве не мач ке, из гла са ју за ко не о фи зич ком ис тре бље њу ср ба, ро ма и Је вре ја. и пре и по сле дру гог свет ског ра та, у Хр ват ској је, при ли ком по пи са станов ни штва, об ја вљи ван ма њи број ср ба. та ко је ре че но да у Хр ват ској 1981. жи ви 581.000 ср ба, а би ло их је мно го ви ше. Гра ђа ни ко ји су се из ја сни ли за Ју го сло ве не, при ка за ни су у по себ ној ру бри ци, а они су 90% би ли ср би.

УједноммоментујеамбасадорХрватскеуЊујорку,оба-вестио Савет безбедности да у Хрватској, ван РепубликеСрпскеКрајине,живи471.000Срба. Хр ват ски ам ба са дор је до био из за гре ба ста ти стич ке по дат ке по оп шти на ма, па их је сам са брао и та ко до био при бли жни је по дат ке о бро ју ср ба у Хр ват ској. та да је вла да рск тра жи ла од са ве та без бед ности да се, на осно ву овог хр ват ског пи сма, утвр ди на ци о нал на струк ту ра ста нов ни штва бив ше Хр ват ске, али у ун спрем ности за та ко не што ни је би ло.

Хр ват ска др жа ва је у дру гом свет ском ра ту про гла си ла оду зи ма ње имо ви не ср би ма, ро ми ма и Је вре ји ма, а то је учи нила у од но су на срп ску имо ви ну 1995. го ди не. због при ти ска Ме ђу на род не за јед ни це, Хр ват ска је та кву од лу ку ста ви ла ван сна ге, али и да ље не до зво ља ва ср би ма да уђу у свој по сед. Онаобавештавадатонебрани,алисрпскепородиценемо-гудасевратеусвојекућеисвојестанове,немогудаобра-ђујусвојуземљуидакористесвојеиндустријске,трговач-ке,саобраћајнеидругефирме. Хр ват ска тра жи да до тих посе да до ђу суд ским пу тем, или ад ми ни стра тив ним по ступ ци ма код из вр шних ор га на. та кви по ступ ци тра ју го ди на ма и они су упри ли че ни да би ве ћи на ср ба оста ла без сво је имо ви не и без сво јих гра ђан ских и на ци о нал них пра ва.

ХрватскајепочиниланајвећизлочингеноцидаубившојЈугославнији.

Хр ват ски зло чин ге но ци да не мо же се упо ре ђи ва ти са сличним зло чи ни ма дру гих стра на у ју го сло вен ском ра ту од 1991. до 1995. Мно ги зло чи ни су би ли по сле ди ца за ва ђе них су се да с раз ли чи том вер ском и на ци о нал ном при пад но шћу, за тим после ди ца де ло ва ња на о ру жа них кри ми нал них гру па и вој них је ди ни ца ко је су из ми ца ле кон тро ли ви ших ко ман ди. Али,хр-ватскизлочинигеноциданадСрбимауРепублициСрпскојКрајиниихрватскимградовимабилисусмишљенииспро-ведениусвимструктурамахрватскедржаве. Хр ват ски поли цај ци и вој ни ци стре ља ли су срп ске ци ви ле на ви ше ме ста. Умасовнимгробницамасусахрањенедесетинелешева,ауМариномСелуиПакрачкојПољани(1991)око300.Хрват-скивојницииполицајцису25.децембра1991.убили123српскацивилаобапола,становникеГоспићаиКарлобага. ова квих стра ти шта и ло го ра за ср бе би ло је у свим кра је ви ма Хр ват ске, па и у за гре бу и спли ту. о раз ме ра ма хр ват ских злочи на над ср би ма се ма ло зна у све ту, а са мо о јед ној гроб ни ци Хр ва та на срп ској стра ни – на „ов ча ри“ код ву ко ва ра, пи ше се пре ви ше, ма да се по чи ни о ци ма овог зло чи на су ди у ср би ји. ПочиниоцимазлочинанадСрбимасеуХрватскојнесуди,аонимакоји суубијалиСрбеулогорууСплиту, хрватскисуд јепрочитаоослобађајућупресуду.Хр ват ски вој ни ци и по ли цај ци су уби ли 1.813 срп ских ци ви ла – ме ђу ко ји ма и 28 де це, али ова број ка ни је ко нач на, јер сви по да ци о хр ват ским зло чи ни ма над ср би ма ни су при ку пље ни. Засада,Докумен-тациони информативни центар„Веритас“ у Београду рас-

полажецифромо6.059убијенихСрба–цивила,војникаиполицајаца.

Хр ват ска ни је ка жње на за зло чи не над ср би ма у зо на ма под за шти том ује ди ње них на ци ја, ма да су они до ку мен то ва ни од стра не офи ци ра ун про Фора. по ред мно гих дру гих, нај те жи су они на Ми ље вач ком пла тоу – јун 1992, у рав ним ко та ри ма – 22. ја ну а ра 1993. и Ме дач ком џе пу – 8. сеп тем бра 1993. за тим, пот пу но ет нич ко чи шће ње од ср ба у за пад ној сла во ни ји – 1. ма ја 1995, у агре си ји хр ват ске вој ске, на зва ној Бљесак и ет ничко чи шће ње у дал ма ци ји, Ба ни ји, кор ду ну и ли ци – 4. ав гу ста 1995, у агре си ји хр ват ске вој ске, на зва ној Олуја.

у зло чи ни ма над ср би ма у ре пу бли ци срп ској кра ји ни (1995), уче ство ва ла је це ло куп на хр ват ска ар ми ја – са око 130.000 вој ни ка. та вој ска је план ски уби ја ла и про го ни ла српско ста нов ни штво, а це ло куп ну срп ску имо ви ну пљчка ла и уни шта ва ла. Хр ват ска ар ми ја је спа ли ла 30.000 ку ћа, ста но ва и дру гих обје ка та у срп ском вла сни штву. све што је за те кла у тим објек ти ма, хр ват ски вој ни ци су опљач ка ли. Хр ват ски држав ни ор га ни су не по ру ше не стам бе не објек те од у зе ли и срби ма оспо ра ва ју пра во на око 50.000 ста но ва. ср би ви ше не мо гу да ко ри сте ни сво је при вред не објек те, ни сво је ора нице. пра во на при ват ну имо ви ну, при хва ће но као све то у свим зе мља ма, ср би не мо гу да оства ре.

по ред про го на око 80% ср ба из ре пу бли ке срп ске кра ји не и 251.000 ср ба из хр ват ских гра до ва – о че му је све до чио Гене рал ни се кре тар оун Б. Б. Га ли, Хр ват ску ни ко не те ре ти. не те ре ти је ни ко ни за то што и да ље ус кра ћу је гра ђан ска и наци о нал на пра ва ср би ма. Јед но од тих пра ва је не мо гућ ност да ср би ко ри сте сво је на ци о нал но пи смо – ћи ри ли цу. за раз ли ку од прак се у дру гим др жа ва ма, у Хр ват ској не ма нат пи са српским пи смом ни у на се љи ма где је жи ве ло из ме ђу 70 и 90% ср ба. у ср би ји су та кви нат пи си на ма ђар ском, ал бан ском, румун ском, сло вач ком и хр ват ском је зи ку.

ПРЕДСЕДНИШТВОИВЛАДАСФРЈУГО-СЛАВИЈЕУПОЗОРАВАЛИДАЈЕУХРВАТ-СКОЈПОЧЕОГЕНОЦИДНАДСРБИМА

са ве зно из вр шно ве ће је, пре раз би ја ња Ју го сла ви је, прику пи ло по дат ке да се у фе де рал ној је ди ни ци Хр ват ској спрово ди зло чин ге но ци да над ср би ма. та са зна ња су уне се на у „Меморандум Владе Југославије о злочинима геноцида уХрватскојискрнављењуСпоменподручјаЈасеновац“ од 31. ја ну ра ра 1992. и она су до ста вље на ује ди ње ним на ци ја ма и дру гим ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма, уз сле де ћи апел:

„по зи ва мо ме ђу на род не ин сти ту ци је, ор га ни за ци је и удруже ња и ис так ну те по је дин це да се упо зна ју са на во ди ма из овог Ме мо ран ду ма и ње го вих анек са: I, II и III, и да учи не што је у њи хо вој мо ћи, ра ди објек тив ног утвђи ва ња исти не, осу де ге но ци да, убла жа ва ња по сле ди ца и пред у зи ма ња ме ра да се ова кви зло чи ни ни ка да не по но ве“.1

Ма ло ка сни је, 9. апри ла 1992. го ди не, ка да на по зив вла де ни ко из ује ди ње них на ци ја ни је ре а го вао да се спре че зло чини ге но ци да у Хр ват ској, пред сед ни штво сФр Ју го сла ви је обја вљу је „Ме мо ран дум о ге но цид ној по ли ти ци Хр ват ске пре ма срп ском на ро ду у за пад ној сла во ни ји“.2

пред сед ни штво је при ку пље ну до ку мен та ци ју о ге но ци ду над ср би ма у Хр ват ској до ста ви ло ује ди ње ним на ција ма и упо зо ри ло да Ми ров ни план оун не мо же ус пе ти, ако се не

1 Ме мо ран дум вла де Ју го сла ви је о зло чи ну ге но ци да у Хр ват ској и скр на вље њу спо мен под руч ја Ја се но вац, од 31. ја ну а ра 1992.

2 Ме мо ран дум пред сед ни штва сФрЈ о ге но цид ној по ли ти ци Хр ват ске пре ма срп ском на ро ду у за пад ној сла во ни ји.


пре ду зму ме ђу на род не ме ре про тив се ци о ни стич ких вла сти у Хр ват ској. пред сед ни штво, та ко ђе, упу ћу је апел оун:

„по ла зе ћи од чи ње ни ца из не тих у ’Ме мо ран ду му’ и до кумен та ци је да те у анек си ма тра жи мо да ор га ни за ци ја ује диње них на ци ја фор ми ра ко ми си ју ко ја ће утвр ди ти фак тич ко ста ње и у скла ду с тим пред у зе ти аде кват не ме ре“.

ЗЛОЧИНИГЕНОЦИДАСЕНЕСМЕЈУОСПОРАВАТИда су на ци стич ки и фа ши стич ки зло чи ни ге но ци да и сим бо

ли ових ра си стич ких по кре та и да ље за бра ње ни, по твр дио је европ ски пар ла мент у стра збу ру, 10. фе бру а ра 1993. го ди не, „Резолуциојомоевропскојимеђународнојзаштитинаци-стичких концентрационих логора као историјских споме-ника“.

ре зо лу ци јом је утвр ђе но да се сви кон цен тра ци о ни ло го ри и до ку мен та ци ја ве за на за зло чи не ге но ци да мо ра очу ва ти и по ка зи ва ти но вим ге не ра ци ја ма да би би ле спо соб не да се опре де ле „против свих садашњих појавних облика раси-зма,антисемитизмаиксенофобије,каоисвакогвраћањана нацистичку идеологију, коју је осудио цивилизованисвет“. да ље, ре зо лу ци ја упу ћу је да је оба ве за са ве та евро пе и европ ског пар ла мен та, „каопотписникаСвечанедеклара-цијепротиврасизмаиксенофобиједаупотребесвамогућасредствазаборбупротивсвихпојавнихобликанеонаци-змауоквируЗаједнице,каоисвакогоспоравањачињени-цедајеулогоримавршеноистребљење“.

хххна кра ју, оба ве за је ме ђу на род них ор га ни за ци ја и др жа ва

уме ша них у ју го сло вен ску кри зу да при хва те чи ње ни це српскохр ват ских од но са. то, пр вен стве но, под ра зу ме ва при хвата ње исти не о не чу ве ном зло чи ну ге но ци да хр ват ске др жа ве над ср би ма у дру гом свет ском ра ту: на сто ти не хи ља да уби јених, прог на них и по ка то ли че них ср ба.

сво ју рав но прав ност с Хр ва ти ма, ср би у Хр ват ској и кра јини пла ти ли су не мер љи вим стра да њем у фа ши стич кој не зави сној др жа ви Хр ват ској и ма сов ним и од лу чу ју ћим до при носом осло бо ди лач кој ан ти фа ши стич кој бор би у дру гом светском ра ту. Хр ва ти ма је опро ште но; за слу гом ср ба, до мо гли су се по бед нич ке ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је, ав ноЈа, завноХа, др жав но сти у окви ру Ју го сла ви је. у дво у мље њу да ли да обе ле же сво ју те ри то ри ју, или да при хва те рав но прав ност и кон сти ту тив ност у окви ру фе де рал не је ди ни це Хр ват ске, ср би кра ји шни ци су при ста ли на ује ди ње ње ет нич ких те рито ри ја, де лом и збогиде о ло ги је „брат ства и је дин ства“, ко ју је про кла мо ва ло ко му ни стич ко ру ко вод ство Јо си па Бро за ти та. та ко је ство ре на „хр ват ска це ло ви тост“ и та ко су из ву че ни Хрва ти из „ста ња по ни же ња“.

рав но прав ност ср ба у Хр ват ској по твр ђе на је ок то бра 1943. го ди не на дру гом за се да њу зав ноХа, ре зо лу ци јом следе ће са др жи не:

„Нема,несмијеинећебитиХрватскеукојојСрбиманебибилазајамченапунаравноправностиједнакост“.

на тре ћем за се да њу зав ноХа, ма ја 1944, до не та је де клара ци ја, у ко јој је на ве де но да су „хрватскиисрпскинародуХрватскојпотпуноравноправни“.

сеп тем бра 1945, на кон гре су ср ба у за гре бу, још јед ном је ис так ну то да ср би фе де рал ну Хр ват ску при хва та ју – подусловомдањенеграниценепрекидајудржавнувезумеђуСрбимауЈугославији.а зна се да ре пу блич ке гра ни це ни кад ни су би ле прав но утвр ђе не.

по ме ну те ре зо лу ци је и де кла ра ци је о рав но прав но сти и кон сти ту тив но сти ср ба и Хр ва та у Хр ват ској по ста ле су састав ни део свих хр ват ских уста ва – све до 1990.

Ме ђу тим, Хр ват ска се оглу ши ла о сво је ан ти фа ши стич ке и устав не оба ве зе. Бру тал ном агре си јом на ре пу бли ку срп ску кра ји ну, она је по га зи ла све нор ме ме ђу на род ног пра ва међу њи ма и ре зо лу ци ју са ве та без бед но сти 743 из 1992. го дине. вој ним ак ци ја ма, у ма ју и ав гу сту 1995, Хр ват ска је оку пира ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну и из вр ши ла нај ве ће ет нич ко чи шће ње (и је ди но) у евро пи по сле дру гог свет ског ра та.

Прогналајепреко500.000Срба.

СРБИЛИШЕНИОСНОВНИХЉУДСКИХПРАВАпрог на ни ср би из кра ји не и Хр ват ске не мо гу да ко ри сте ни

нај о снов ни ја људ ска пра ва. ве ли ки бро ји их жи ви у ср би ји и цр ној Го ри и ве ћи на је без др жа вљан ства др жав не за јед ни це ср би је и цр не Го ре. у Хр ват ској им се оспо ра ва др жа вљанство, сте че но ро ђе њем. у кра ји ни и Хр ват ској су им, ка ко је и прет ход но на ве де но, спа ље не ку ће и ста но ви, опљач ка на до бра, од у зе те при ват не фир ме и по љо при вред не фар ме. у гра до ви ма им се не вра ћа око 50.000 ста но ва, до де ље них по за ко ну. Гра ђа ни ма хр ват ске на ци о нал но сти (не вла сни ци ма), хр ват ска др жа ва омо гу ћу је да по се ду ју ову срп ску имо ви ну, а ср би ма (вла сни ци ма) то пра во, на раз не на чи не, ус кра ћу је. нај че шће их упу ћу је на ви ше го ди шње ад ми ни стра тив не поступ ке и суд ске про це се, чи ме Хр ват ска кр ши на че ло о не нару ши во сти при ват не сво ји не. исто вре ме но, прог на ним ср бима се ус кра ћу је сти ца ње пра ва из рад ног ста жа у Хр ват ској. Хр ват ски ор га ни, че сто, до ста вља ју ср би ма у из бе гли штву рад не књи жи це, али без уне се них по да та ка о ду жи ни ра да у хр ват ским пред у зе ћи ма и уста но ва ма.

ср би из кра ји не и Хр ват ске не мо гу да уче ству ју у при ва тиза ци ји др жав них пред у зе ћа у Хр ват ској. не са мо што не мо гу да ку пу ју та пред у зе ћа, не го не ма ју пра во ни на ак ци је кад су она про да та тре ћим ли ци ма, без об зи ра што су цео рад ни век про ве ли у њи ма.

Јед но од те шких огре ше ња хр ват ске др жа ве пре ма ср би ма је у чи ње ни ци да су они ли ше ни сва ког пра ва на на док на ду због рат них стра да ња. по ред спо ме ну тог од у зи ма ња, пљачка ња и уни шта ва ња имо ви не, ср би ма се не до зво ља ва да, закон ски, оства ру ју и сво ја дру га пра ва. срп ским по ро ди ца ма је, та ко, не мо гу ће да оства ре пра во због по ги би је сво га чла на, да им се при зна ин ва ли ди тет, ста ро сна пен зи ја и дру га пра ва.

Све наведене тешкоће, Србима се повећавају сталнимпоступцимахрватскихорганаполицијеисудства.Они,из-ненада,покрећупоступкепротивСрбапрогнаника.Деша-васедавишепутапосетеХрватску,безпроблема,аондабуду ухапшенииоптужени.Ово јеочигледанвид застра-шивањаинамерадаСрбидигнурукеодсвојеимовинеисвојихправауХрватској.Упитањусутипичниполитичкипроцеси,какосуокарактерисанииу једномодизвештајаМинистарствазаиностранепословеСједињенихАмерич-кихДржава.

хххскуп шти на и вла да ре пу бли ке срп ске кра ји не у из бје гли

штву, на осно ву го ре на ве де них чи ње ни ца, тра жи од сво јих за штит ни ка – ује ди ње них на ци ја, европ ске уни је и оеБса да се укљу че у ре ша ва ње пи та ња срп ског на ро да у Хр ват ској и ста ту са ре пу бли ке срп ске кра ји не.


ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

ЕМи лој ко Бу ди мир

Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват скеСрп ском на ро ду у Хр ват ској вра ти ти ста тус рав но прав ног на ро да, са гла сно с Ре зо лу ци јом Пар ла мен тар не скуп шти не Са вје та Евро пе, и ста тус кул тур не и по ли тич ке ауто но ми је, на је дин стве ном срп ском кра ји шком про сто ру уз ува жа ва ње европ ских стан дар да

Све оно што се де си ло за ври је ме Олује, а и ка сни је, са др жа но је на тран спа ренту ко ји из бје гли и прог на ни ср би из

Хр ват ске но се при ли ком оби ље жа ва ња тих ту жних го ди шњи ца – Олу јајезлочинкојијошувијектраје.заср бе у Хр ват ској Олуја ни је по че ла 1995, не го још 1990. го ди не – до ла ском Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це и Фра ње туђ ма на на власт. основ ни циљ те по ли ти ке био је и остао да ср би бу ду све де ни на ста ти стич ки и по ли тич ки за не мар љи ву чи ње ни цу. што се ти че туђ ма но ве по ли тике ет нич ког чи шће ња ср ба, тзв. бри ун ски тран скрип ти ни су ни ка кво „от кри ће“, не го још са мо јед на потвдра стра те шких ци ље ва Олује. та ко да ет нич ко чи шће ње ср ба из Хр ват ске ни је би ла по сље ди ца, не го циљ туђ ма но ве по ли ти ке и Олује, ко јом је „ри јеше но“ срп ско пи та ње у Хр ват ској.

Фрустрацијеимолитвесам ток Олује, те „бли ста ве“ ак ци је хр

ват ске вој ске и по ли ци је, ко ја је по ста ла сре ди шње мје сто и сим бол свих хр ватских ком плек са, фру стра ци ја и за блу да, не ће би ти пред мет овог тек ста, већ оно што је усли је ди ло по сли је те „бли ста ве по б је де“.

сва ке го ди не из бје гли и прог на ни срби из Хр ват ске мо ли тва ма и па ра сто си ма оби ље жа ва ју не са мо про гон ср ба ко ји се де сио у Олуји 4. ав гу ста 1995, не го и прогон ср ба са под руч ја за пад не сла во ни је 1. и 2. ма ја 1995. док се за Олујупа ра стос тра ди ци о нал но одр жа ва у бе о град ском хра му св. Мар ка, Бљесаксе 1. ма ја оби љежа ва код фру шко гор ског ма на сти ра круше дол.

сво ју ово го ди шњу Крушедолску бесје-ду ака де мик ва си ли је кре стић пред ви ше хи ља да при сут них за вр шио је ри је чи ма: „ср би у це ли ни, а по себ но срп ске из бе

гли це из Хр ват ске, иако нај ве ћи страдал ни ци и гу бит ни ци, мо ра ли би да поздра ве сва ко ото пља ва ње од но са из ме ђу ср би је и Хр ват ске. Ме ђу тим, то ото пљава ње не би сме ло да бу де ус по ста вље но на те ме љу свр ше ног чи на. свр ше ним чином Хр ват ска и Хр ва ти би би ли ап со лут ни до бит ни ци, а ср би ап со лут ни гу бит ни ци. ср би ја тре ба да ра ди на из гра ђи ва њу добро су сед ских од но са, али она под јед на ко мо ра да шти ти и сво је др жав не и на ци онал не ин те ре се. па мет на по ли ти ка се не са сто ји у то ме да јед на стра на тре ба да бу де гу бит ник, а ду га до бит ник. до бри од но си из ме ђу др жа ва и на ро да мо ра ју би ти за сно ва ни на пра вед ним и рав ноправ ним од но си ма. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње ка ко пре ва зи ћи раз ли ке у оцена ма о то ме: за што је до шло до ра та, ко га је иза звао и с ко јим ци љем се упу стио у ту су лу ду аван ту ру. Бо јим се да у том по гле ду вла да ју са свим су прот на ста нови шта и да се те шко мо же до ћи до обостра но при хва тљи вог и за до во ља ва ју ћег ре ше ња. Без об зи ра на то ка кво ре ше ње ће се на ћи, мо ра ло би се во ди ти ра чу на о из бе глич ком ста нов ни штву, о њи хо вим ег зи стен ци јал ним про бле ми ма, ма те ријал ним по тра жи ва њи ма, гра ђан ским и поли тич ким пра ви ма и сло бо да ма. Мо ра ло би се по ста ви ти пи та ње дру штве ног, наци о нал ног, еко ном ског и гра ђан ског поло жа ја пре о ста лих ср ба у Хр ват ској. ако се на та пи та ња за бо ра ви, ако она не бу ду ре ше на ка ко ва ља, срп ска по ли ти ка и они ко ји је во де те шко ће под ба ци ти. на род и исто ри ја им то ни кад не ће за бо ра ви ти а ни опро сти ти. сто га им са овог ску па пору чу је мо да буд но пра ти мо шта ра де, да се на да мо до бру, али да у исто вре ме, и не без раз ло га, стре пи мо од зла.“

Дилемеипроблемиу Крушедолскојбесједи ака де ми ка ва си

ли ја кре сти ћа са др жа не су све ди ле ме и про бле ми са ко ји ма се већ пу них пет на ест го ди на су сре ћу из бје гли и прог на ни ср би из Хр ват ске. сва ке го ди не при ли ком подсје ћа ња на го ди шњи цу Олује из бје гличка удру же ња усва ја ју ре зо лу ци ју. та ко је и про шле го ди не на пе том кра ји шком илин дан ском са бо ру до ни је та ре зо лу ци ја ко јом је нај о штри је осу ђе но ет нич ко чишће ње срп ског на ро да ко ји је прог нан са за шти ће ног под руч ја ује ди ње них на ција из срп ске кра ји не и оста лих ди је ло ва Хр ват ске. у ре зо лу ци ји се нај о штри је осуђу је за ти ра ње срп ског на ро да и ње го вих кул тур них и ду хов них ври јед но сти, покр шта ва ње, ру ше ње цр кве них све ти ња, стам бе них обје ка та, про га ња ње и си стемат ско оне мо гу ћа ва ње по врат ка. ра ди от кла ња ња по сље ди ца про го на, усво је ни су сле де ћи за кључ ци:• ин тен зи ви ра ти тра га ње за по ги ну

лим и не ста лим ср би ма са под руч ја ре пу бли ке Хр ват ске и нео д ло жно оба ви ти екс ху ма ци ју на свим ре гистро ва ним ло ка ци ја ма или на мјести ма за која по сто је по у зда на са знања да су на њима по ко па не не ду жне срп ске жр тве. убр за ти про цес иденти фи ка ци је екс ху ми ра них зем них оста та ка.

• ис пла ти ти рат ну ште ту ли ци ма српске на ци о нал но сти за не по крет ну и по крет ну имо ви ну ко ја им је уни штена на под руч ју Хр ват ске од 1991. до 1995. и ка сни је.

• при зна ти пра во на ди о ни це ли ци ма срп ске на ци о нал но сти по истим крите ри ју ми ма и мје ри ли ма као и ли цима хр ват ске на ци о нал но сти.

• вра ти ти сву узур пи ра ну при ват ну имо ви ну, уз про пи са ну нов ча ну на


док на ду од стра не др жа ве, ко ја је без одо бре ња вла сни ка имо ви ну ко ристи ла и усту пи ла дру ги ма.

• из вр ши ти ре сти ту ци ју ста нар ског пра ва свим гра ђа ни ма ко ји ма је то пра во у Хр ват ској од у зе то (као што је то учи ње но у БиХ), а у слу ча је ви ма гдје то ни је мо гу ће, из вр ши ти правич ну на док на ду. стам бе но збри њава ње не мо же би ти суп сти ту ци ја за од у зе та ста нар ска пра ва.

• Хит но по ни шти све не за ко ни те пресу де до не се не у одсут но сти, об ја вити пре су де и оп ту жбе про тив ли ца срп ске на ци о нал но сти и от кло ни ти све ма ни пу ла ци је и зло у по тр бе.

• пен зи о не ри ма из ре пу бли ке Хр ватске или њи хо вим за кон ским на сљедни ци ма ис пла ти ти не ис пла ће не изно се пен зи ја с при па да ју ћим ка ма тама, те омо гу ћи ти и гра ђа ни ма срп ске на ци о нал но сти да као и Хр ва ти мо гу до би ти по дат ке – ли стин ге о рад ном ста жу.

• да се свим из бје гли ца ма и прог нани ци ма, ко ји су, не сво јом кри ви цом, оста ли без рад ног од но са при зна рад ни стаж за све го ди не ма сов ног ег зо ду са и да се сви ма при зна пра во на кон ва ли да ци ју рад ног ста жа.

• у оства ри ва њу пра ва на по вра так сво јим до мо ви ма нео п ход но је убрза ти об но ву ра том уни ште не имови не, укло ни ти ад ми ни стра тив не ба ри је ре уз од го ва ра ју ћа ула га ња за отва ра ње рад них мје ста, об но вити ин фра струк ту ру ка ко би се успјешно ре а ли зо вао си гу ран и одр жив по вра так.

• срп ском на ро ду у Хр ват ској вра ти ти ста тус рав но прав ног на ро да, са гласно с ре зо лу ци јом пар ла мен тар не скуп шти не са вје та евро пе, и ста тус кул тур не и по ли тич ке ауто но ми је, на је дин стве ном срп ском кра ји шком про сто ру, уз ува жа ва ње европ ских стан дар да.

• уки ну ти за кон о ко ри ште њу по љопри вред ног зе мљи шта ко јег је хр ватски са бор до нио у де цем бру 2008. од ред бе овог за ко на зна че бри са ње ср ба из зе мљи шних књи га и њи хо ву де фи ни тив ну ели ми на ци ју с про стора Хр ват ске.

• да ре пу бли ка ср би ја хит но от кло ни ово го ди шње под за кон ске ак те (супрот не за ко ну о из бе гли ца ма ср би је и уго во ру о со ци јал ном оси гу ра њу из ме ђу Хр ват ске и срЈ) ко ји ма се уводи пла ћа ње здрав стве не за шти те за из бје гли це – хр ват ске пен зи о не ре ако се не од ја ве у Хр ват ској.

• ре а ли зо ва ти све ме ђу др жав не и међу на род не спо ра зу ме о из бје гли цама, а по себ но спо ра зум о нор ма лиза ци ји од но са из ме ђу срЈ и Хр ват ске

(1996), уго вор о со ци јал ном оси гу рању из ме ђу Хр ват ске и срЈ из 1997. годи не, спо ра зум о сук це си ји ( 2001) и са ра јев ску де кла ра ци ја (2005).

на осно ву ових за кљу ча ка ка би нет потпред сјед ни ка вла де Јо ва на кр ко ба би ћа из ра дио је до ку ме нат Nonpa per, ко га је за тим усво ји ла вла да ср би је и са њим упо зна ла ви ше од 80 др жа ва у евро пи и сви је ту. циљ овог обра ћа ња био је да се ме ђу на род ној за јед ни ци још једном скрене па жња на не прав ду ко ја је учи ње на ср би ма у Хр ват ској. сви за ко ни ко је је по сли је Олује до нио хр ват ски са бор би ли су у функ ци ји спре ча ва ња по врат ка и цемен ти ра ња ре зул та та по ли ти ке ет нич ког чи шће ња. са овим за ко ни ма ср би су поста ли гра ђа ни дру гог ре да, а њи хов број је све ден на 3–4%, што је био и циљ тадашње хрватске политике, те тако и је дан од раз ло га за по че так ору жа ног су ко ба. свих ових го ди на на сце ни су ду пли стан дар ди. ср би ма у Хр ват ској је од у зе та кон сти тутив ност и пре тво ре ни су у на ци о нал ну ма њи ну, док су, исто вре ме но, ал бан ци на ко со ву и Ме то хи ји до би ли атри бут на рода и мо гућ ност да фор ми ра ју још јед ну ал бан ску др жа ву.

Кодијелижртвеиз бје глим и прог на ним ср би ма из Хр

ват ске је посебно тешко објаснити за што је у на род ној скуп шти ни ре пу бли ке ср бије се лек тив ним до но ше њем ре зо лу ци је о сре бре ни ци до шло до срам ног раз дваја ња жр та ва. иако је по зна та чи ње ни ца да су баш ср би из Хр ват ске би ли нај ве ће жр тве ра то ва у то ку 20. ви је ка, по ста вља се пи та ње да ли су срп ске жр тве ма ње вриједне. од су штин ске је ва жно сти да се при осу ди зло чи на не пра ви раз ли ка по мје сту зло чи на или на осно ву вје ре и на ци о нал но сти не ви них жр та ва. ова обаве за је још ве ћа јер су још уви јек оста ли не ра свје тље ни ма сов ни рат ни зло чи ни по чи ње ни не са мо у Бљеску и Олуји,не го и у са ра је ву, ту зли, Бра тун цу и дру гдје. ни по чи ни о ци ових зло чи на ни су про це суи ра ни и ка жње ни. сви на ши на по ри ко је годинама ула же мо да се у ср би ји фор мира јед на ин сти ту ци ја ко ја би се ба ви ла истра жи ва њем рат них зло чи на над ср би ма ко ји су се де си ли на под руч ју прет ход не Ју го сла ви је – ни су уро ди ли пло дом.

по ми ре ње на ро да на за пад ном Бал кану је из у зет но ва жно, али оно мо ра да буде за сно ва но на на уч но утр ђе ној исти ни о све му што се де ша ва ло у про шло сти како се су ко би ни када ви ше не би по но вили. то би, сва ка ко, тре ба ло да до ве де и до од у ста ја ња од про па ганд ног ми та о до мовин ском ра ту у Хр ват ској, као и до то га да се Олуја ви ши не сла ви као дан по б је де и до мо вин ске за хвал но сти јер је у њој, као и Бљеску и осталим опе ра ци ја ма, ет нич ки

очи шћен срп ски на род из кра је ва у ко јима је вје ко ви ма жи вио. то не дво сми сле но по ка зу је и су ђе ње, ко је и са да тра је, пред трибуналом у Хагу хр ват ским ге не ра лима ан ти Го то ви ни, Мла де ну Мар ка чу и ива ну чер ма ку за „удру же њи зло чи нач ки по ду хват“. на жа лост, ово је су ђе ње из бјегао хр ват ски по ли тич ки врх, као и остале струк ту ре ко је су у Олујиуче ство ва ле, а кри ви ца је пре ба че на на дру гу, срп ску стра ну.

Свједочанстваоистинида би се са зна ла исти на и из ни је ле чи

ње ни це о ра ту ко ји је во ђен у по сљед њој де це ни ји 20. ви је ка, удру же ње ср ба из Хр ват ске по кре ну ло је еди ци ју Грађан-скиратуХрватској1991–1995године. до са да је об ја вље но шест збор ни ка, у ко јима се овим те ма ма ба ве не са мо на уч ни рад ни ци, не го и са ми уче сни ци ових дога ђа ја. ова еди ци ја има исто риј ску и доку мен тар ну ври јед ност као не по сред но свје до чан ство на са мом из во ру до га ђа ја, од но сно ди рек тан увид у све што се у то ври је ме де ша ва ло и де си ло у ду би ни култур ног и исто риј ског би ћа срп ског на рода у Хр ват ској.

да би се ови про бле ми мо гли што успјешни је рје ша ва ти, по чет ком 2009. је форми ра на АсоцијацијаизбјегличкихидругихудружењаСрбаизХрватске,ко ја бро ји више од 30 за ви чај них и осталих удру же ња. асо ци ја ци ја до ма ћој и свјет ској јав но сти стално указује на то да Хр ват ска свје сно из бје га ва да из вр ши сво је пре у зе те обаве зе, чи ме не ка жње но кр ши од ред бе међу на род ног пра ва, оба ве зе пре у зе те из мул ти ра те лал них спо ра зу ма, као што је спо ра зум о сук це си ји, ко ји су пот пи са ле све бив ше чла ни це сФрЈ, би ла те рал них спо ра зу ма и од ре да ба на ци о нал них пропи са. Хр ват ска што при је треба да до несе стра те ги ју су о ча ва ња са про шло шћу и стратегију ме ђу на ци о нал ног по ми ре ња, треба да да ле ко оштри је санк ци о ни ше го вор мр жње, не то ле ран ци ју и не скриве ну ср бо фо би ју спро во де ћи ме ђу на родне стан дар де за шти те људ ских пра ва и основ них сло бо да.

Хоће ли ће ова ли це мјер на по ли ти ка ко ју во ди Хр ват ска би ти на гра ђе на њеним при је мом у члан ство европ ске уније? сам при јем Хр ват ске у европ ску уни ју би била на гра да за сва зла ко ја је по чини ла пре ма сво јим др жа вља ни ма српске на ци о нал но сти, из че га би се мо гао из ву ћи за кљу чак да се зло чин ис пла ти! по сто је ли још уви јек код нас и у сви је ту про гре сив не сна ге ко је тој не прав ди могу ста ти на пут? уко ли ко до то га не до ђе, оста ће по си ја но сје ме ко је у бу дућ но сти мо же до ве сти до но вих не спо ра зу ма и су ко ба.


ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

ЕДрагољуб Анђелковић

Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти јаКао што Аб ха зе ни ко ни је имао осно ва да тре ти ра као „под ста на ре“ у Гру зи ји, та ко сто је ства ри и са Ср би ма на про сто ру не ка да шње ју го сло вен ске ре пу бли ке Хр ват ске

Аб ха зи су дре ван кав ка ски на род, и пред ста вља ју аутох то но ста нов ништво зе ма ља ко је на ста њу ју. ср би

су, та ко ђе, сво ји на сво ме на про сто ру срп ске кра ји не. ни су до шља ци при мље ни ту ђом ми ло шћу – ка ко се не рет ко при ка зују у хр ват ској исто ри о гра фи ји. Фра нач ки пи сац ај нхард (775–840) по све до чио је да су ср би по чет ком 9. ве ка – у до ба ка да још не ма нијед ног по ме на Хр ва та на Бал ка ну – на се ља ва ли ве ли ки део рим ске про вин ци је дал ма ци је (ко ја је об у хва ла и кра ји ну). иако су хр ват ски исто ри ча ри на сто ја ли и на сто је да „до ка жу“ да су та да нај за пад ни ји де ло ви на шег на ро да жи ве ли на про сто ру Бо сне, а не кра ји не, ни су иза шли из до ме на пу ких су бјек тив них тврд њи.

Својинасвомена жа лост, њи хо ви ста во ви се и код нас

ола ко при хва та ју, чак и од стра не пи са ца школ ских уџ бе ни ка, а ни су ништа уте меље ни ји од ста во ва срп ских исто ри ча ра и пу бли ци ста ко ји сма тра ју да су се ср би насе ли ли у кра ји ни ка да и Хр ва ти – ако не и ра ни је. у окол но сти ма ка да не ма пи са них из во ра ко ји би раз ре ши ли ди ле му, за што бисмо по ве ро ва ли, нпр, Фра њи рач ком, а не проф. др ре љи но ва ко ви ћу? а он сматра да „по све му су де ћи, ср би су“ у до ба у ко ме о њи ма пи ше ајх нард „жи ве ли не где у пре де лу уне, чак мо жда и за пад но од ње, са свим ве ро ват но на под руч ју да на шње ли ке“.

ко ли ко год се то оспо ра ва ло, у прилог овој тези говори и на зив гра ди ћа срб, ко ји се по ми ње већ сре ди ном 14. ве ка. на ла зи се у до ли ни у ко јој из ви ре ре ка уна, тј. у обла сти ко ја је до ве ли ког ег зо ду са 1995. би ла на се ље на ис кљу чи во ср би ма. Још

по у зда ни ји су ар хе о ло шки на ла зи. а ка ко ис ти че наш струч њак за сред њо ве ков ну ар хе о ло ги ју, др Ђор ђе Јан ко вић, „има довољ но по да та ка за кон ста та ци ју да ср би од ше стог ве ка жи ве на та ко зва ном динар ском про сто ру, зна чи та мо од ли ке на за па ду до ко со ва на ју го и сто ку, иако ве рујем да их је би ло и на дру гим про сто ри ма“.

све у све му, као што аб ха зе ни ко ни је имао осно ва да тре ти ра као „под ста на ре“ у Гру зи ји, та ко сто је ства ри и са ср би ма на про сто ру не ка да шње ју го сло вен ске репу бли ке Хр ват ске. уоста лом, и они ср би ко ји су се до се ли ли ка сни је, услед тур булен ци ја про у зро ко ва них ото ман ском наје здом на Бал кан – а не со пор но је да је у та квим окол но сти ма ве ли ки срп ски та лас за пљу снуо кра ји ну – до шли су на опу стелу зе мљу, од но сно, са ње ни су ис ти сну ли би ло ко га. и ни су из са жа ље на при мље ни као убо га ра ја, већ као хра бри рат ни ци, ко ји ма је по ве ре на од бра на ме ђа хабзбур шких по се да, тј. као љу ди ко ји су својом крљ ву пла ти ли зе мљу на ко јој су се наста ни ли. до не кле слич но сто је и ствари са осе ти ни ма – у њи хо вој да на шњој др жа ви на ју жним па ди на ма кав ка за.

ала ни – моћ ни сар мат ски на род чи ји су пре жи ве ли огра нак осетини – на се ли ли су ве ли ки део се вер ног кав ка за кра јем ста ре ере, а има ми шље ња и да су де ли мич но на ста ни ли и ју жне па ди не тог пла нин ског лан ца. ка ко год би ло, услед на је зде Монго ла (13. век), опу сте ле су мно ге обла сти се вер ног и ју жног кав ка за. осе ти ни су опста ли у не при сту пач ним пла ни на ма, одакле су, по што је опа сност ми ну ла, по че ли да се на ста њу ју у окол ним, по год ни јим за жи вот кра је ви ма (ма да да нас на се ља ва ју мно го ма њи про стор не го пре мон гол ских по хо да). из ме ђу оста лог, на се ли ли су и зе

мље – да нас у са ста ву Ју жне осе ти је – ко је су би ле под вла шћу гру зин ских кне зо ва, а чи је је ста нов ни штво по бе гло да ље од Мон го ла.

Коренисрпскокрајишкеиабхаскедржавности

аб ха зи има ју ду гу др жа во твор ну тради ци ју, исто као и Гру зи ни. Још од ан тичког до ба на про сто ру аб ха зи је, Гру зи је и су сед них обла сти тур ске (у ко ји ма су и ду го по сле до се ља ва ња ту ра ка ве ћин ско ста нов ни штво чи ни ли при пад ни ци кавка ских ет но са), не ка да су у сре ди шту инте гра ци о них про це са би ли аб ха ски ве лика ши, а не ка да гру зиј ски фе у дал ци. та ко је по чет ком 11. ве ка, ка да је ство ре но моћ но сред њо ве ков но гру зиј скоаб ха ско краљев ство, кључ ни фак тор у об је ди ња ва њу мно штва кне же ви на и раз ли чи тих ет ничких ску пи на би ла кра ље ви на аб ха зи ја.

кра јем сред њег ве ка гру зиј скоаб ха ска кра ље ви на се рас па ла на не ко ли ко не зави сних др жа ва. од име ре ти је, мул ти етнич ке др жа ве ко ја је об у хва та ла за пад ни део не ка да шње је дин стве не кра ље ви не, по сте пе но су се, умно го ме по ет нич ким ме ђа ма, одво ји ле мно ге зе мље. та ко је сре ди ном 16. ве ка ро ђе на, из ме ђу осталог, и кне же ви на аб ха зи ја. она је уб зро до спе ла под вр хов ну власт ото ман ског цар ства, али је за др жа ла ши ро ку ауто номи ју. по чет ком 19. ве ка до шло је до проме не цар ства у од но су на ко је је аб ха зи ја има ла ва зал ни ста тус – уме сто тур ске то је по ста ла ру си ја – 1864. ди рект но је при поје на тој ве ли кој сло вен скопра во слав ној зе мљи.

ср би, ко ји су пре у зе ли од бра ну гра ничних под руч ја Хаб збур шког цар ства пре ма


тур ској, до би ли су за уз врат зе мљи шне посе де и би ли из у зе ти од пла ћа ња по ре за. та ко је 1579. ство ре на вој на кра ји на, под ди рект ном кон тро лом Бе ча, а без ика квих не по сред них др жав ноправ них ве за са Хр ват ском и сла во ни јом. по што је по сле оку па ци је БиХ од стра не аустроугар ске (ка ко се од 1867, по сле на год бе са Ма ђари ма, зва ла др жа ва Хаб збур га) не ста ла опа сност од ту ра ка и одлучено је да краји на бу де при по је на Ба но ви ни Хр ват ској и сла во ни ји.

за греб је бла го вре ме но уви део да је погра нич на вој ноте ри то ри јал на струк ту ра за Беч из гу би ла не ка да шњу функ ци ју, па је де це ни ја ма пре то га по ку ша вао да издеј ству је да бу де пре пу ште на ње го вој власти. ка ко би при до био ср бе да се то ме не опи ру, од но сно де мон стри рао Бе чу сво ју до бру во љу, хр ват скосла вон ски са бор је још 1867. усво јио од лу ку да је срп ска наци ја рав но прав на хр ват ској, од но сно прихва тио је да су ср би на под руч ју Ба но ви не Хр ват ске и сла во ни је, за јед но са Хр ва тима, кон сти ту тив ни на род. оту да хр ват скосрп ска а не са мо хр ват ска ба но ви на, ко ја је до та да има ла ауто но ман ста тус уну тар угар ске, а при по ји ла се кра јем 1918. го дине ср би ји.

Одфедерацијеканезависностиаб ха зи ја је до ок то бар ске ре во лу ци је у

раз ли чи тим пе ри о ди ма би ла под вој ном упра вом, чи ни ла по себ ну ад ми ни стра тивну це ли ну или би ла део не ке ве ће те рито ри јал не је ди ни це ру ског цар ства. у је ку ре во лу ци о нар ног ха о са ко ји је за вла дао ру си јом, ње ни де ло ви, умно го ме уз асистен ци ју не ма ца и ту ра ка, па и до ју че рашњих са ве зни ка Бри та на ца, по че ли су да се оса мо ста љу ју. та ко су то ком 1918. држав не кон ту ре по при ма ле и Гру зи ја и абха зи ја. упо ре до, пр ва је по ку ша ла да подврг не сво јој вла сти дру гу, но ка да у то ме ни је ус пе ла, при кло ни ла се пре го во ри ма.

пред став ни ци два на ро да су се спо разу ме ли о ли ни ји раз гра ни че ња, а Гру зи ни су при зна ли пра во ста нов ни штва аб ха зије на са мо о пре де ље ње. Ме ђу тим, ка да су у аб ха зи ји власт пре у зе ли бољ ше ви ци, а Гру зи ја се под вођ ством гра ђан ских по лити ча ра кон со ли до ва ла и уз по моћ не мачке оја ча ла сво је вој не сна ге, ње на вла да је по кре ну ла ин ва зи ју на су сед ну др жа ву. Гру зи ја је ко му ни стич ку опа сност ис ко ристи ла као из го вор за анек си ју аб ха зи је. но, ни је про шло мно го вре ме на пре не го што су бољ ше ви ци по но во за вла да ли и аб ха зи јом, али овај пут и Гру зи јом (фе бруар 1921).

та ко је ство ре на со вјет ска Гру зи ја, ко ја је 12. мар та 1922. ушла у са став Закавкаске Социјалистичке Федеративне СовјетскеРепублике (зсФср). та ко му ни стич ка феде ра ци ја је од свог на стан ка била те сно

по ве за на са со вјет ском ру си јом да би се са њом, укра ји ном и Бе ло ру си јом, уб рзо и фор мал но ује ди ни ла, тј. ушла у са став со вјет ског са ве за. но, пре би ло ка квих ши рих ин те гра ци ја, со вјет ска Гру зи ја и со вјет ска аб ха зи ја – као рав но прав не стра не – пот пи са ле су спо ра зум ко јим је по след ња у свој ству (кон)фе де рал не једи ни це ушла у са став пр ве. аб ха зи ја је за др жа ла ши ро ку аут но ми ју, а устав ним ре ше њи ма слич ним ју го сло вен ским из 1974. која се односе на ко со во и Метохију и вој во ди ну – ко ја су у на шем слу ча ју би ла на ка рад на јер се ра ди ло о по кра ји на ма, а не о ре пу бли ка ма – би ла и део Гру зи је и кон сти ту тив ни еле мент за кав ка ске Фе дера ци је.

за раз ли ку од ко со ва и Метохије и вој во ди не, у вре ме на стан ка зсФсра и сссра аб ха зи ја ни је би ла ауто ном на покра ји на, па чак ни ауто ном на ре пу бли ка (у скла ду са со вјет ским устав ним ре ше њи ма, то је ре пу бли ка у са ста ву дру ге ре пу блике), већ је има ла ста тус пу но прав не со вјетске со ци ја ли стич ке ре пу бли ке (исто као и Гру зи ја или ру си ја), ко ја је из функ ци о налних раз ло га (по што је би ла су ви ше ма ла да ди рект но бу де су бјект све зне др жа ве), сво је вољ но и при вре ме но, фе де рал ним спо ра зу мом, на ор га не Гру зи је пре не ла не ка овла шће ња (од бра на, спољ ни по лови) и пре ко ње ушла у да ље ин те гра ци је (за кав ка ска Фе де ра ци ја, од но сно со вјетски са вез).

дру гим ре чи ма, аб ха зи ја, ко ја је на осно ву исто риј ског су бјек ти ви те та и воље свог на ро да до би ла и по твр ди ла сво ју др жав ност по сле уру ша ва ња ру ског царства, уз по се бан ста тус, укљу че на је у састав Гру зи је. но, по што је Гру зин ста љин пре у зео све по лу ге вла сти у Москви, абха зи ја је 1931. из гу би ла по ло жај кон ститу тив ног еле мен та Гру зи је и пре тво ре на је у обич ну ауто ном ну ре пу бли ку у ње ном са ста ву. што се Гру зи је ти че, она је на кон уки да ња за кав ка ске Фе де ра ци је 1936. директ но по ста ла део сссра.

да се вра ти мо на бр до ви ти Бал кан. срп ска кра ји на је до 1941. би ла део разли чи тих те ри то ри јал них је ди ни ца уну тар кра ље ви не Ју го сла ви је. ла ко ми сле но шћу срп ске по ли тич ке ели те (ка ко у Бе о гра ду, та ко и кра ји шкохр ват ске), као и не ке друге срп ске зе мље, ола ко је 1939. да та но воство ре ној Ба но ви ни Хр ват ској. ипак, без об зи ра на ши ро ку ауто но ми ју ко ју је она сте кла, фор мал но се ни је ра ди ло о фе дера ли за ци ји зе мље, а по го то во не о по тира њу кон сти ту тив но сти срп ског на ро да на чи та вом про сто ру Ју го сла ви је.

уз сву ко му ни стич ку не прин ци пи јалност када је у реч о ре ша ва њу на ци о налног пи та ња (ве штач ко кре и ра ње „но вих на ро да“ на ра чун срп ског, раз гра ни че ње фе де рал них је ди ни ца и ства ра ње, од носно не ства ра ње ауто ном них по кра ји на и

обла сти, опет на ште ту ср ба) – још мно го го ру не го ка да су у пи та њу би ли ју го словен ски по ли ти ча ри ко ји су фор ми ра ли Ба но ви ну Хр ват ску – то је по твр ђе но и устав ним ре ше њи ма со ци ја ли стич ке Југо сла ви је. ср би у Хр ват ској (а кра ји на је при по је на тој ре пу бли ци) до би ли су држа во твор ни ста тус, рав но пра ван са Хрва ти ма, као и чи тав низ сво јих кул ту них и по ли тич ких ин сти ту ци ја (клуб срп ских већ ни ка зав ноХа, Му зеј ср ба, срп ску библи о те ку и лист Српскаријеч).

и да је ју го сло вен ски ко му ни стич ки врх же лео да учи ни дру га чи је, те шко да је то мо гао да из ве де, с об зи ром на то да су срби пред ста вља ли огром ну ве ћи ну са ста ва пар ти зан ских је ди ни ца на про сто ру по тоње ср Хр ват ске. но, бу ђе њем хр ват ског на ци о на ли зма – ко ји је се не ко вре ме прими рио по сле по ра за у дру гом свет ском ра ту, у ко ме су Хр ва ти углав ном уче ствова ли на стра ни на ци стич ке не мач ке, и током ко га су по чи ни ли ге но цид над ср би ма и Је вре ји ма – по ло жај ср ба као на ци о налне за јед ни це по сте пе но се по гор ша вао. до ду ше, срп ском на ро ду у ср Хр ват ској ни је од у зет ста тус кон сти ту тив ног, али је све чи ње но ка ко би био огра ни чен ње гов по ли тич коиден ти тет ски су бјек ти ви тет.

КрвавираспадСФРЈиСССР-ака да су се ре фор ме, ко је је не до вољ но

про ми шље но по кре нуо Гор ба чов, отр гле кон тро ли, па се ви ше ни је зна ло „ко пи је а ко пла ћа“, со вјет ске са ве зне ре пу бли ке су јед но стра но по че ле да пре у зи ма ју неке ин ге рен ци је фе де ра ци је. слич но су се ка ко на ра чун Мо скве, та ко и сво јих репу бли ка по на ша ле и по је ди не ауто номне је ди ни це. то се ни је де ша ва ло са мо у Гру зи ји, већ и у ру ској Фе де ра ци ји. што се пр ве ти че, у ње ном са ста ву су би ле две ауто ном не ре пу бли ке (аб ха зи ја и аџа ри ја, у ко јој су ве ћин ско ста нов ни штво чи ни ли Гру зи ни му сли ман ске ве ре), и ра ни је са ре ла тив но ви со ким ни во ом са мо у пра ве, и јед на ауто ном на област (Ју жна осе ти ја), са из ве сном са мо у пра вом, која је кра јем 1989. се бе про гла си ла за ауто ном ну ре публи ку. скуп шти на Гру зи је је то од ба ци ла.

пат по зи ци ју је на ру ши ла но ва постко му ни стич ка гру зиј ска ад ми ни стра ци ја, ко ја је у ја ну а ру 1991. сво јим сна га ма наредила да ин тер ве ни шу. осе ти ни, по могну ти су на род ни ци ма из се вер не осе ти је (ко ја је ауто ном на ре пу бли ка уну тар ру ске Фе де ра ци је), пру жи ли су сна жан от пор, али су се ипак на шли у те шком по ло жају. та да су њи хо ви ор га ни до не ли од лу ку да при хва те пре ђа шњи ни во ауто но ми је, али Гру зи ја ви ше ни за то ни је хте ла да чу је (циљ ње не вла де је био да уки не све ауто ном не је ди ни це, а нај сла би ја, Ју жна осе ти ја, би ла је по год на да се од ње са тим


поч не). ипак, ни је има ла до вољ но сна ге да пот пу но по ра зи осе ти не.

по сле кул ми на ци је су ко ба то ком 1992. го ди не, уви дев ши да си лом ни шта не може да ре ши, тби ли си је при хва тио по средо ва ње ру си је, и у ју лу 1992. за кљу чио ми ров ни спо ра зум. пре ма ње му, у Ју жној осе ти ји су раз ме ште не, у ис тој про пор цији, ру ске, гру зиј ске и осе тин ске сна ге. статус те обла сти тре ба ло је да бу де ре шен на кнад но, на на чин ко ји би био при хватљив за све стра не. у ме ђу вре ме ну, сва ко је за др жао ци вил ну власт у кра је ви ма ко је је кон тро ли сао (а ве ћи део обла сти др жали су осе ти ни).

исте го ди не рат је от по чео и на про стору аб ха зи је. та ре пу бли ка је би ла спрем на да – под усло вом да тби ли си не угро жа ва ње ну са мо стал ност у до ме ну уну тра шње по ли ти ке – по сле рас па да сссра оста не у др жав ном са ве зу са Гру зи јом (уз за јед ничку спољ ну по ли ти ку, од бра ну и још не коли ко ма кро е ко ном ских функ ци ја). с дру ге стра не, гру зиј ске вла сти су ис ка за ле на меру да са свим уки ну ње ну ауто но ми ју. што се ти че ста ња на те ре ну, до упа да гру зијске вој ске и по ли ци је те ри то ри ју аб ха зи је је кон тро ли са ла та мо шња вла да.

Фак тор из не на ђе ња и број ча нотех ничка пред ност до ве ли су до то га да Гру зи ни бр зо осво је ве ћи део аб ха зи је. но, бор бени аб ха зи, по др жа ни од бли ских на ро да се вер но кав ка ског ре ги о на, као и ру ских ко за ка, ус пе ли су да се опо ра ве од по четних по ра за и да пре ђу у кон тра о фан зи ву. ис ку сни ше вар над зе, све стан опа сно сти од аван ту ри стич ких по те за у ре ги о ну у ко ме су при сут не ру ске сна ге и ин те ре си, по ку шао је да об у ста ви ак ци ју, али у то ме ни је имао успе ха. она се, у скла ду са наме ра ма ми ли тант них вој нопо ли тич ких кру го ва у тби ли си ју, већ отр гла кон троли. су ко би су еска ли ра ли, и у њи ма је, на обе стра не, по ги ну ло око 20 хи ља да љу ди да би на кра ју сна ге Гру зи је до жи ве ле дебакл.

по сре до ва њем Мо скве, аб ха зи су об уста ви ли њи хо во го ње ње и омо гу ћи ли им да за др же кон тро лу над јед ним де лом абха зи је ве ћин ски на се ље ним Гру зи ни ма. ипак, фор мал но при мир је је за кљу че но тек у ма ју 1994. по што је тби ли си ис пу нио ра ни је пре у зе ту оба ве зу да сту пи у за једни цу не за ви сних др жа ва (знд). тру пе зема ља чла ни ца те (ру ске) ре ги о нал не орга ни за ци је, а пре све га ру ске Фе де ра ци је, на кон то га су рас по ре ђе не из ме ђу за раће них стра на.

по што је тби ли си на пао Ју жну осе ти ју и аб ха зи ју, ти не ка да шњи ауто ном ни дело ви Гру зи је су про гла си ли не за ви сност. слич но се де си ло и са срп ском кра ји ном. по што је на власт у Хр ват ској до шао Хдз, по вам пи ри ло се уста штво и узе ла ма ха дис кри ми на ци ја ср ба, од но сно от по че ло отво ре но ис ка зи ва ње се па ра ти стич ких те жњи у од но су на фе де рал ну др жа ву,

срп ски на род је енер гич но ре а го вао. поу чен оним што му се де си ло од 1941. до 1945. у кра је ви ма у ко ји ма је пред ста вљао ве ћи ну, од го во рио је ства ра њем ауто номних струк ту ра вла сти.

ка да је за греб јед но стра ном од лу ком ср би ма одузео ста тус кон сти ту тив ног наро да, од но сно не ле гал но по ку шао да га пре тво ри у на ци он ла ну ма њи ну, ср би су од го во ри ли про ши ре њем сво је ауто номи је. про тив реч но сти су кул ми ни ра ле пошто је Хр ват ска у ле то 1991. до не ла се цеси о ни стич ки акт, а срп ска кра ји на је ис каза ла же љу да оста не у са ста ву Ју го сла ви је, и у ме ри у ко јој се Хр ват ска уда вља ва ла од Ју го сла ви је, дис тан ци рао се од Хр ват ске. рат је от по чео услед по ку ша ја за гре ба да си лом на мет не оно што же ли, тј. да ус поста ви кон тро лу над срп ским кра је ви ма и за у зме ка сар не Ју го сло вен ске на род не ар ми је.

су коб је окон чан по чет ком 1992. Хр вати ни су би ли у ста њу си лом да ус по ста ве кон тро лу над срп ском кра ји ном, с дру ге стра не, по што су европ ске зе мље по че ле да при зна ју Хр ват ску, Бе о град је, у на ди да не ће би ти изо ло ван и под врг нут санк ција ма, про це нио да је бо ље да по ву че Јна. та ко су се сте кли усло ви за об у ста ву ратних опе ра ци ја. за ра ће не стра не су се сложи ле да ре пу бли ка срп ска кра ји на бу де де ми ли та ри зо ва на и ста вље на под за штиту сна га оун, а да се ре ше ње за кон фликт по тра жи за пре го ва рач ким сто лом.

ПадКрајинеипризнањеЈ.Осетије–Абхазије

аб ха зи ја и Ју жна осе ти ја су функ ци о ниса ле од 1992. до 2008. као de fac to не за висне др жа ве иако ни су би ле ме ђу на род но при зна те. то је био случај и са ре пу бли ком срп ском кра ји ном до 1995. са мо што су, на жа лост, суд би не две кав ка ске зе мље и нај за пад ни је срп ске др жа ве, спо ме ну тих го ди на по че ле да се раз ви ја ју у су прот ним сме ро ви ма.

Хр ва ти су већ 1993. за по че ли дра стич но кр ше ња усло ва при мир ја, и огра ни че ним агре си ја ма кр њи ли те ри то ри ју рск, док ун про Фор ни је пред у зи мао ни шта да то уисти ну спре чи. оту да су ср би мо ра ли да ак ти ви ра ју сво је од брам бе не по тен ци јале. но, они ни су би ли до вољ ни ка да је Хрват ска – чи је су сна ге пре то га би ле об у чене и опре ме ље не уз по моћ сада и не ких дру гих за пад них др жа ва – до би ла из вашинг то на миг за ма сов ни на пад. а ре жим у Бе о гра ду, ско ро ни шта ма ње са мо жив и де фе ти стич ки на стро јен од са да шњег, био је спре ман да свој оп ста нак ку пу је пре пушта њем знат ног де ла срп ског ет нич ког и др жав ног про сто ра за пад но од дри не.

да је по ка зао на ци о нал ну со ли дар ност, ин те грал ни од нос пре ма срп ским зе мљама, и, у скла ду са тим, спрем ност да их свим сред стви ма бра ни, за греб и ва шинг тон се,

ве ро ват но, бар 1995. не би од лу чи ли за агре си ју на рск и, по том, ре пу бли ку српску. на ша по пу стљи вост, го то во си гур но, охра бри ва ла је ја стре бо ве у ва шинг то ну, и у та мо шњој ад ми ни стра ци ји под ста кла уве ре ње да ће ср би раз у ме ти је зик оружја и бр зо по пу сти ти. ти ме је нео д луч ни срп ски еста бли шмент до при нео до но шењу од лу ке од стра не на ших не при ја те ља да от поч ну се ри ју агре си ја не са мо про тив рск и рс, већ, по том, и против срЈ. сад још ни су би ле вољ не да се ма сов но вој но анга жу ју, што би рат са рск и рс, по др жа ним од стра не ср би је, сва ка ко под ра зу ме вао. но, ко ла бо ри ра њем са ва шинг то ном, Бе оград је бит но до при нео са зре ва њу мо гућно сти за та ко не што.

рск, та нај за пад ни ја срп ска др жа ва – уз пре ћут ну са гла сност Бе о гра да или чак ње го ву аси стен ци ју, али и па сив но држа ње сна га оун, ду жних да за шти те рск – оку пи ра на је од стра не Хр ва та у ле то 1995. Масакрирано је на хи ља де срп ских ци ви ла и за ро бље них вој ни ка, а сто ти не хи ља да прог на ни ка је за пљу сну ло ср би ју, цр ну Го ру и срп ску. ис точ ни део рск (Бара ња, за пад ни срем, ис точ на сла во ни ја) по сле то га су, у ро ку од не ко ли ко го ди на, мир но „ре ин те гри са ни“ у са став Хр ват ске, тј. та ко ђе пре пу ште ни за гре бу.

суд би на Ју жне осе ти је и аб ха зи је је била дру га чи ја. у Гру зи ји је кра јем 2003, на кри ли ма на ран џа сте ре во лу ци је, под у прте од стра не ни за ква зине вла ди них ор гани за ци ја и спе ци јал них слу жби сада, на власт до шао не скри ве но про а ме рич ки ре жим. ве ро ват но осо ко љен од стра не ва шинг то на, до нео је од лу ку да, про тивно пре у зе тим ме ђу на род ним оба ве за ма, у Ју жну осе ти ју упу ти тру пе са ци љем да је до ве де под сво ју ди рект ну власт. аме ри ка је – у окол но сти ма ка да је ру си ја оја ча ла, прет ход но од ба цив ши илу зи је да крот ком ко о пе ра тив но шћу мо же да до би је иоле за до во ља ва ју ће ме сто у све ту скро је ном по евро а тлант ским ме ра ма – по ку ша ла да пре ко сво јих кли је на та за и гра оштри је. ра чу на ју ћи на то да се Мо сква ипак не ће вој но ан га жо ва ти и та ко ре ски ра ти от почи ња ње „но вог хлад ног ра та“, сад су, у но вим ге о по ли тич ким окол но сти ма, наме ра ва ле да по твр де сво ју пре моћ чак и у ру ском дво ри шту, од но сно да де мон стратив ним по ни жа ва њем ру си је тра си ра ју пут за да ље ши ре ње ути ца ја на постсовјет ском про сто ру.

то је био „ра чун без крч ма ра“. ру си ја је бр зо ре а го ва ла. то је учи ни ла из ге о поли тич ких и стра те шких раз ло га, али јој је до но ше ње од лу ке да се упу сти у су коб олак ша ло и по на ша ње тби ли си ја, ко ји је опе ра ци ју спро во дио по истом ре цеп ту по ко ме је ре а ли зо ва на хр ват ска ге ноцид на ак ци ја Олуја. на ме ра вао је да масов ним уби стви ма осе тин ског ци вил ног ста нов ни штва код ње га иза зо ве па ни ку, и та ко га на те ра да по бег не из Ју жне осе ти је


у ру си ју. очи то је да циљ гру зиј ске вој не ак ци је из ав гу сту 2008. ни је би ла са мо „реин те гра ци ја“ Ју жне осе ти је, већ и ње но те мељ но ет нич ко чи шће ње.

сна жним ру ским ва зду шнокоп не ним уда ри ма гру зиј ске сна ге су бр зо раз би јене и при ну ђе не на по вла че ње. та ко је Јужна осе ти ја од бра ње на. упо ре до, у знак со ли дар но сти са ње ним на ро дом, аб ха зи су от по че ли офан зи ву и ла ко осло бо дили део њи хо ве ре пу бли ке ко ји је пре то га кон тро ли са ла Гру зи ја. по сле то га усле дило је и de ju re при зна ње аб ха зи је и Ју жне осе ти је од стра не Мо скве. то сва ка ко не зна чи да ће оне мо ћи да се, уисти ну као не за ви сне др жа ве, све стра но укљу че у ме ђу на род ну ин тер ак ци ју, али сва ка ко зна чи да ру си ја озбиљ но ми сли да очу ва њи хо ву др жав ност. про тив во ље Мо скве не мо гу ће је про ме ни ти са да шњи ста тус тих но во ство ре них др жа ва. но, да ли је њи хо ва не за ви сност ле гал но про гла ше на и осно ва но при за на та од стра не ру ске Феде ра ци је?

ПравонанезависностАбха-зије,КрајинеиЈ.Осетије

у слу ча ју аб ха зи је ни је спор но да је на осно ву со вјет ског „за ко на о про це ду ри ре ша ва ња пи та ња ко ја су у ве зи са изла ском са ве зних ре пу бли ка из са ста ва сссра“ (из апри ла 1990) има ла пра во да се от це пи од Гру зи је. тим за ко ном сва ка ауто ном на ре пу бли ка (али не и ауто но мија ни жег ран га) до би ла је мо гућ ност да у слу ча ју из два ја ња ње не са ве зне ре пу блике из сссра од лу чи да ли ће да оста не део фе де ра ци је или ће при хва ти од лу ку ма тич не ре пу бли ке. у мар ту 1991, ка да је у сссру одр жан ре фе рен дум о то ме да

ли гра ђа ни же ле да фе де ра ци ја оп ста не (а Гру зи ја га је бој ко то ва ла, од но сно, ко ји дан ка сни је одр жа ла ре фе рен дум о не зави сно сти), ве ћи на ста нов ни ка аб ха зи је се опре де ли ла за очу ва ње сссра.

у ду ху во ље свог на ро да, по што је Грузи ја кре ну ла пу тем се па ра ци је, аб ха зи ја је оста ла у са ста ву со вјет ског са ве за. Мада ни та да фо мрал но ни је до не ла од лу ку о из два ја њу из Гру зи је. шта ви ше, би ла је спрем на да по сле уки да ња сов јет ског саве за, спо ра зум но, уз (кон)фе де рал ни статус, оста не у са ста ву Гру зи је. као што смо ви де ли, по то ње не по ко ле бљи во опре деље ње за не за ви сност би ло је плод агре сије Гру зи је.

што се ти че ар гу ме на та тби ли си ја који се односе на ста ту а аб ха зи је, они су сле де ћи: Гру зи ја је 1921. анек ти ра на од сссра, па оту да и по то њи со вјет ски устав ни по ре дак не ва жи. ка ко се твр ди у тби ли си ју, ре ле вант но је са мо уре ђе ње Гру зи је до до ла ска бољ ше ви ка на власт, а оно ни је пред ви ђа ло по сто ја ње ауто номних ре пу бли ка (што је сли чан ар гу мент као ка да би смо ми ре кли да бу ду ћи да је Ма ке до ни ја би ла део кра ље ви не ср би је, а ко му ни сти су на не ле га лан на чин на метну ли устав на ре ше ња ко ја су про ме ни ла ста тус те ју жно сло вен ске обла сти, она самим ти ме не ва же, тј. Ма ке до ни ју и да ље сматрамо де лом ср би је).

опет, ако је и та ко, ако се при хва те аргу мет ни Гру зи на, аб ха зи се по зи ва ју на уго вор ко ји су њи хо ви пред став ни ци пости гли са гру зиј ском вла дом 1918, а пре ма ко ме су има ли пра во на са мо о пре де љење, од но сно на устав из 1925, по ко ме је аб ха зи ја де фи ни са на као др жа ва ко ја је сво јом во љом за кљу чи ла рав но пра ван са вез са Гру зи јом. тре ба истаћи и чињени

цу да је у усло ви ма ка да је ру ско цар ство на не ле га лан на чин сру ше но те шко пози ва ти се на би ло ка ква устав на ре ше ња ко ја су на ста ла то ком ре во лу ци о нар не буре и оку па ци је де ла не ка да шње им пе рије ро ма но вих од стра не цен трал них си ла (по сле Брестли тов ског ми ра). на рав но, мо же да се ус твр ди да је ру ско цар ство по чет ком 19. ве ка при по ји ло Гру зи ју против но во љи ње ног на ро да. али и Гру зи ја је, као и све дру ге др жа ве у не ким ми нулим вре ме ни ма, сво ју те ри то ри ју такође ширила си лом.

то све ни је би ло не што не ле ги тим но, као ни то да се по кра ји не ко је за то имају сна гу из дво је из са ста ва не ке зе мље и фор ми ра ју сво ју др жа ву. о оба ве зи држа ва да по шту ју не по вре ди вост гра ни ца, и на ро да да се уз др же од се це си је – из узев ако про ме на гра ни ца не про из ла зи из спо ра зу ма за ин те ре со ва них стра на, одно сно од го ва ра ју ћих устав них ре ше ња – мо же мо го во ритио тек од дру ге по ло ви не 20. ве ка, по што је усво јен Хел син шки акт. пра во на ро да на са мо о пре де ље ње за гаран то ва но је од ун са мо у ко ло ни јал ном кон тек сту. ако све ре че но при ме ни мо на слу чај аб ха зи је, за њу је је ди но ре ле вантан устав ни си стем сссра, др жа ве ко ја је би ла ме ђу на род но при зна та и ко ја је регу ли са ла мо дел раз ла за сво јих са ве зних и ауто ном них ре пу бли ка. Гру зи ја је иза шла из сссра пре не го што се он уру шио, а абха зи ја је од лу чи ла да у ње му оста не, па је са мим ти ме по сле ње го вог рас па да има ла пра во да по ста не не за ви сна др жа ва.

ре че но ва жи и за срп ску краји ну. ако се ства ри по сма тра ју објек тив но, а не кроз иде о ло шкоин те ре сну при зму, ја сно је да је пра во на са мо о пре де ље ње, и то до пуне не за ви сно сти, има ла и та срп ска зе мља,


од но сно срп ски на род у Хр ват ској. ср би су као кон сти ту тив ни на род Ју го сла ви је, у вре ме ка да је Хр ват ска про кла мо ва ла се па ра ци ју, по ва же ћем уста ву сФрЈ имали пра во на са мо о пре де ље ње укљу чују ћи и пра во на от це пље ње (увод ни део – основ на на че ла уста ва из 1974. оту да, и да ни су би ли кон сти ту тив ни на род ср Хр ват ске, њи хо ва од лу ка да на сво јим већин ским те ри то ри јо ма кон сти ту и шу рск, и по том ис ту пе из са ста ва Хр ват ске, ле гитим на је и ле гал на. тим пре, та ко ства ри сто је с об зи ром на чи ње ни цу да су ср би до не ле гал ног од у зи ма ња тог ста ту са од стра не хр ват ске шо ви ни стич ке вла сти били др жа во твор ни на род ср Хр ват ске.

па ра ле ла мо же да се по ву че и из ме ђу хр ват ске агре си је на рск и гру зиј ске на Ју жну осети ју. у оба слу ча ја агре сор ске зе мље су пре кр ши ле ме ђу на род не аранжма не ко је су скло пи ле, а ко ји су их обаве зи ва ли да ни шта не пре ду зимају ништа једнострано. са мо што је ру си ја, као гарант без бед но сти Ј. осе ти је, ис пу ни ла сво је оба ве зе и енер гич но ре а го ва ла, док сна ге ун, ко ји ма је по ве ре на за шти та рск, ни су пред у зе ле ништа. то ни је учи ни ла ни срЈ, ко ја је та ко ђе би ла од го вор на за безбед ност рск. та ко је Хр ва ти ма до пу ште но да збри шу рск и над та мо шњим ср би ма доврше ге но цид за по чет 1941, док су Грузи ни спре че ни да ишта слич но ура де са осе ти ни ма – му ње ви тим по ра зом агресор ских сна га тра си ран је пут за не за висност две не ка да шње ауто ном не је ди нице Гру зи је.

Лажииистина:одКрајинепрекоКосоваиМетохиједоКавказа

да нас су код нас – од стра не евро атлант ских про па ган ди ста у ме диј ма, невла ди ном сек то ру и вла сти – че сти поку ша ји из јед на ча ва ња по сту па ка ру си је који се односе на Ј. осе ти ју и аб ха зи ју и поступци сада који се односе на ко сово и Метохију. то је пот пу но нео сно ва но. што се ко со ва и Метохије ти че, не постоји устав но пра во на из два ја ње из са ста ва ср би је, а аба ха зи ја је има ла пра во да се одво ји од Гру зи је. а ка да је Ју жна осе ти ја у пи та њу, у њу је Гру зи ја упа ла про тив но међу на род ном спо ра зу му ко ји је пот пи са ла. опет, што се тиче косова и Метохије, срби ја ни је пре кр ши ла ни је дан ме ђу на родни спо ра зум, ко ји би је дис ква ли фи ко вао као кре ди бил ног парт не ра за из на ла жење одр жи вог ре ше ња за ту по кра ји ну.

да ко јим слу ча јем ра чак ни је био пропа ган да кон струк ци ја – а то је био – и да је због ње га није усле ди ла аме рич ка интер вен ци ја и при зна ње „ко со ва“, и то би би ло су штин ски дру га чи је од оно га што се де си ло у за кав ка зју 2008. Милошевићево при хва та ње (а не тре ба за бо ра ви ти да се то де си ло под прет њом бом бар до ва ња

ср би је) до ла ска ми си је Организације заевропску безбедност и сарадњу (ко ја се са сто ја ла од пре ко хи ља ду по сма тра ча), од но сно пла на за пре кид ва тре у на шој јужној по кра ји ни 1998. не ма исти ка рак тер као до го вор ко ји је Гру зи ја за кљу чи ла са ру си јом. њи ме је она при хва ти ла да ру ска Фе де ра ци ја по ста не га рант без бед но сти на ро да аб ха зи је и Ју жне осе ти је и да ла јој је ле ги тим но и ле гал но пра во да га за штити, док ср би ја та ко не што ни је до пу сти ла аме ри ци.

у скла ду са тим, са свим дру га чи ји морал ни и прав ни сми сао има ре ак ци ја прева ре не стра не, тј. ру си је, од по сту па ка сада. она је си лом оруж ја мо ра ла да обу зда ва Гру зи ју, и тек по што је уви де ла да ви ше на ма ни ка квог осно ва да ве ру је да је спо ра зу мом са њом мо гућ, од лу чи ла је да по др жи не за ви сност аб ха зи је и Ј. осети је. с дру ге стра не, аме ри ка је из вр ши ла агре си ју на ср би ју – бом бар до ва њем је при си ли ла да, фак тич ки, при хва ти оку паци ју де ла сво је те ри то ри је, и он да, против но чак и со ло мон ским аран жма ни ма (ку ма нов ски спо ра зум; ре зо лу ци ја 1244), ко ји су све то канили да ле га ли зу ју, по сле не ког вре ме на при зна ла „ко со во“.

но, док се, као што ви ди мо, слу чај „косо ва“ (на ше ју жне по кра ји не косово и Метохија, ко ја не ма ни прав ни ни мо рал ни основ за не за ви сност) малициозно изједначава са аб ха зи јом и Ј. осе ти јом (чи је је из два ја ње из са ста ва Гру зи је, на овим или оним осно ва ма, та ко ђе ле ги тим но, ако не и ле гал но уте ме ље но), пре ви ђа ју се основа не пра ле ле, пре све га из ме ђу срп ске кра ји не и аб ха зи је. обе те зе мље су има ле пра во на не за ви сност у скла ду са уставним по ред ком сло же них др жа ва у чи јем су са ста ву би ле. но, во љом јед не охо ле и на сил не су пер си ле, кра ји на је уни ште на, а њен на род не са мо оне мо гу ћен да оствари сво је пра во, већ и про те ран, па де лом чак и уби јен. агре сив не ве ле си ле су кроз исто ри ју че сто на ме та ле оно што же ле не о ба зи ру ћи се на пра во и прав ду. таква суд би на је, на жа лост, за де си ла и рск. Хр ва ти ма је до пу ште но и по мог ну то да је уни ште.

***Ма ли и сла би на ро ди, оста вље ни са ми

се би, че сто не мо гу да се од у пру агре сији ве ли ких ма да не рет ко, сво јом од луч ношћу, мо гу да је де сти му ли шу. али ако се то и не де си, ва жно је да бу ду све сни шта је њи хо во и ка кве су им не прав де учи ње не. у про тив ном, ка да се про ме не не по вољ не ге о по ли тич ке и дру ге окол но сти, и по ново до би ју шан су да се бо ре за сво је ин тере се, крот ко ће на ста ви ти да при хва ти та ју оно што им је у претходном периоду брутал но на мет ну то. за то они ко ји су нас бомбар до ва ли и на дру ге на чи не са ти ра ли са да на ста вља ју да во де јед на ко упо ран рат за на ше се ћа ње. о то ме – не са мо због бол не про шло сти, исти не и пи је те та према жр тва ма, већ и бу дућ но сти – тре ба да раз ми сли мо ка да ана ли зи ра мо шта се деси ло са срп ском кра ји ном, ко ли ко је би ла уте ме ље на ње на др жав ност, али и ка кав је, од но сно на ка квим прин ци пи ма функци о ни ше свет у ко ме жи ви мо.

срп ска кра ји на, оку пи ра на нај за падни ја срп ска зе мља, има пра во на не за висност ко ли ко и аб ха зи ја, а ја сно је да је то пра во нео спор но. то смо за не ма ри ли, и са „ђа во лом“ се цен кал ки, па смо до били, и по ред срам ног при но ше ња срп ске кра ји не на ол тар Мо ло ху, ко сов ску квази др жав ност. вре ме је да пре ки не мо са та квим по на ша њем и при зи ва њем но вих не сре ћа у ра шкој обла сти, вој во ди ни или у ве зи са ре пу бли ком срп ском. срп ство је це ло ви то, и ње го ви ин те ре си мо ра ју да се са гле да ва ју и бра не на ин те гра лан на чин. ина че, не са мо што за па да мо у стра шан грех по сма тра ју ћи мир но не сре ћу де лова соп стве ног на ро да, већ и за не ма ру је мо чи ње ни цу да ка да па ра ње на ци о нал ног про сто ра поч не на ње го вој пе ри фе ри ји, није невероватно да ће се тај про цес отргну ти кон тро ли и угро зи ти и са му ма ти цу.

Мо ра мо ре ал но да по гле да мо ис ти ни у очи, а не да се де ма го шки за ва ра ва мо – не мо же мо да ис пра ви мо све не прав де ко је су нам учи ње не, укљу чу ју ћи и по стра да лу нам кра ји ну, али на осно ву ње ног ис куства мо же мо мно го то га да на у чи мо и избег не мо но ве не сре ће. и, на рав но, ду жни смо да ура ди мо све што је у на шој мо ћи ка ко бисмо по стра да лим кра ји шким суна род ни ци ма по мо гли да за шти те сво ја пра ва, од но сно обез бе де до стој ну ег зистен ци ју. уисти ну ужа сна не прав да ко ју су до жи ве ли – а за ко ју су ка ко у про шло сти, та ко и да нас сво јим апа тич ним ћу та њем и при хва та њем зва нич не по ли ти ке, кри ви и мно ги од нас – а на ко ју смо се под се тили по ре де ћи суд би ну кра ји не, аб ха зи је и Ју жне осе ти је, на то нас оба ве зује! наци о нал ни ин те ре си се бра не и на ни воу по је ди нач них људ ских суд би на. крај ње је вре ме да и то схва ти мо!

Срп ска Кра ји на, оку пи ра на нај за пад ни ја срп ска зе мља, има пра во на не за ви сност ко ли ко и Аб ха зи ја – а ја сно је да је то пра во нео спор но


Вла дан Гли шић

Но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би неСр би су пре 11 го ди на би ли пот пу но уса мље ни у сво јој бор би за сло бо ду и оп ста нак, и би ли су без ика квог раз у ме ва ња за не прав де ко је су им чи ње не. Да нас чи та ви кон ти нен ти во де бор бу ко ју смо ми пре 11 го ди на во ди ли са ми.

У про те клих не ко ли ко го ди на свет се при лич но из ме нио. са мо да се под сети мо шта се све де си ло, шта се из ме

ни ло у том вре ме ну, да сли ко ви то опи ше мо ко ли ко би нас као лу да ке, као за ста ре ле, не нор мал не и ана хро не по сма тра ли да смо пре ко ју го ди ну го во ри ли ка ко ће се сле де ће ства ри де си ти:

• по ми сли те да је пре 10 го ди на неко из дао књи гу АргументипротивЕвропске уније, те да смо ре кли оно што да нас твр де мно ги, а то је да евро а тлан ске ин те гра ци је имају ал тер на ти ву;

• да је та да шње бом бар до ва ње срба и ср би је не са мо не срећ на епизо да у од но си ма за па да пре ма остат ку све та, већ и по че так ни за им пе ри јал них ра то ва ко је ће нато во ди ти та ко да по пра ви лу (а не са мо слу чај но) уби ја ју ци ви ле, му че за ро бље ни ке, пра ве кон центра ци о не ло го ре, уки да ју пра ва и сло бо де сво јих гра ђа на и вр ше егзе ку ци је по угле ду на еска дро не смр ти;

• да ће на товој ске би ти по ра же не у тим ра то ви ма;

• да ће му џа хе ди ни, ко је су сад и на то ство ри ли, по ста ти њи хо ва нај цр ња ноћ на мо ра и да ће 11. сеп тем бра 2001. на не ти уда рац ко

ји ни ко до са да ни је ус пео да на несе аме рич ком по но су;

• да ће свет ски ка пи та ли зам и глобал ни еко ном ски по ре дак до живе ти та кву кри зу ко ја ће га до ве сти под знак пи та ња;

• да је гло ба ли за ци ја про цес ко ји мо же да угро зи оп ста нак чо ве чанства;

• да ру си ја, ки на, Бра зил и ин ди ја мо гу да бу ду ал тер на ти ва евро атлант ским ин те гра ци ја ма;

• да су ММФ, свет ска бан ка, свет ска тр го вин ска ор га ни за ци ја, свет ска здрав стве на ор га ни за ци ја и сличне уста но ве са мо аген ти круп ног ка пи та ла и да су њи хо ви са ве ти и про гра ми штет ни за ма ле на ро де;

• да ће ре пу бли ка срп ска и зва нично раз ма тра ти мо гућ ност от цепље ња од БиХ;

• да ће се ср би ја енер гет ски и економ ски окре та ти ру си ји и ки ни;

• да ће ру си ја ство ри ти ели ту која ће осми сли ти но ву дру штве ну док три ну мно го бо љу и за ср би ју и ср бе не го оно што нам ну де сад и еу.

свет ко ји се пре 10 го ди на сме јао оваквим пред ви ђа њи ма, исти на, ве о ма ретких ми сли ла ца је сте свет ко ји ни је ве ро

вао да ће се све ово до го ди ти и свет ко ји све то не ће пре жи ве ти.

Кризакаоблагословенашансавре ме је оп ште свет ске еко ном ске и

сва ке дру ге кри зе, и ми има мо др ско сти да ка же мо да је та ква кри за бла го сло вена!!!

Јер „кри за је вре ме ка да је ста ро умрло а но во још не ма сна ге да се ро ди“. за то се ми не пла ши мо кри зе и она за нас ни је исто што и ка та стро фа, јер је „ста ро умрло“, а по што нам ста ро ни је би ло на клоње но као што је би ло на кло ње но на шим не при ја те љи ма и из дај ни ци ма на шег наро да (они ма ко ји ма је би ло до бро ка да је мно гим че сти тим љу ди ма и искре ним срби ма ов де и сву да по све ту би ло ло ше), то је раз лог за што ми кри зи мо же мо да се ра ду је мо. али ни „но во још не ма сна ге да се ро ди“ и не ма мо пра ва да се опу шта мо те пре ра но сла ви мо јер не зна мо ка ко ће то но во да из гле да и шта ће то но во време раз ре ше ња кри зе да по ро ди.

за то у том по ро ђа ју мо ра мо би ти баби це, мо ра мо де ло ва ти она ко ка ко су не ки фи ло со фи го во ри ли – би ти „аген ти исто ри је“, би ти ба би це но вог вре ме на, по мо ћи да се ро ди не што што ће на ма ко ри сти ти, а што ће исто вре ме но би ти спо соб но да у но вом вре ме ну оп ста не,

ПОГОВОР


да се укло пи и да обез бе ди и ви ше – мора мо ро ди ти та кво срп ство ко је ће Бог кроз но во вре ме по др жа ти и учи ни ти да то но во ро ђе но вре ме и окол но сти нај зад за нас ра де!!!

за то ве ру је мо у Бо га и срп ство и да нас, и још сна жни је јер се свет Бо гу и срп ству не на кло њен, ево, пред на шим очи ма рас па да.

на ше Вјерују да нас нам да је мно го већу при ли ку да га оства ри мо не го пре 10 и 20 го ди на, и на том обра сцу да нас тре ба гра ди ти но ве об ли ке од но са ма ти це, реги о на и ра се ја ња, ...

НоволицеглобализацијеГло ба ли за ци ја ће оп ста ти, али ће гло

ба ли зам про ме ни ти го спо да ре. Гло ба лизам ће мо жда про ме ни ти и до ста од сво је са др жи не.

ср би су пре 11 го ди на би ли пот пу но уса мље ни у сво јој бор би за сло бо ду и опста нак, и би ли су без ика квог раз у ме вања за не прав де ко је су им чи ње не. да нас чи та ви кон ти нен ти во де бор бу ко ју смо ми пре 11 го ди на во ди ли са ми.

Бор ба за срп ство да нас ни је са мо усамљен, се бич ни, на ци о на ли стич ки сан – она је део оп ште чо ве чан ске бор бе за сло бо ду од ко ло ни јал ног роп ства, за слобо ду од то та ли тар не кон тро ле, за сло боду од ди вљач ке екс пло а та ци је у ко ју је ка пи та ли зам скли знуо.

на ши ве ков ни не при ја те љи – тур ци да ли су нам обра зац ка ко се из пе пе ла по но во мо же мо по ди ћи и де ло ва ти на про сто ри ма са ко јих смо пре мно го го дина би ли про те ра ни. да нас је тај про цес у ли ку иде о ло га да ву то глуа до био и сво је име: док три на стра те гиј ске ду би не.

Доктринастратегијскедубинедок три на стра те гиј ске ду би не об ја

шња ва да озбиљ ни на ро ди сво је ин тере се не мо гу бра ни ти осло ње ни са мо на оно што је су ве ре ни тет на ро да за те чен у јед ном исто риј ском тре нут ку. ин те ре си ср ба и ср би је се не мо гу бра ни ти са мо на гра ни ца ма ср би је, као што и тур ска својом сфе ром ути ца ја ви ди све оне на ро де и зе мље ко ји су не ка да би ле под османском вла шћу, те су их тур ци сто га и са мо сто га об ли ко ва ли ка ко њи хо ву исто ри ју, та ко и њи хов мен та ли тет.

док три на стра те гиј ске ду би не је иде ја да они ко ји се бо ре за стра те шке ин те ресе јед ног на ро да ни ка ко не мо гу за не мари ти ни ти је дан ко му ни ка циј ски ка нал, ни ти јед ну мо гућ ност, ни ти је дан про стор на ко ме мо гу де ло ва ти и ко ји мо гу ис кори сти ти ка ко би тај ин те рес оства ри ли.

но ва срп ска док три на стра те гиј ске дуби не је сте свест да су ср би на род ко ји се са да бо ри за оп ста нак, а тај оп ста нак му

у овом тре нут ку ви си о кон цу на са мом ру бу иден ти те та.

ср би су на род ко ји у овом тре нут ку насе ља ва мно ге др жа ве на ско ро свим конти нен ти ма, на род ко ји на Бал ка ну жи ви у не ко ли ко др жа ва пре ма њер му ве о ма не при ја тељ ски на стро је них. ср би су данас на род ко ји са мо но ми нал но има сво ју ма тич ну др жа ву – ср би ју, у ко јој се ре ално осе ћа као на ци о нал на ма њи на по што су оку па то ри све срп ске ин сти ту ци је у ср би ји обе сми сли ли и пре тво ри ли у своју су прот ност.

ср би има ју и сво ју цр кву – ко ја се још увек зо ве срп ском пра во слав ном црквом, али ко ја је под огром ним при тиском да пре ста не да бу де срп ска, да преста не да бу де све то сав ска и да пре ста не да де лу је је дин стве но на свим про стори ма на ко ји ма ср би жи ве. не при ја те љи јед но став но зна ју да је ова уста но ва она ко ја је по ро ди ла и срп ску др жа ву, одр жала срп ско дру штво на оку пу и да ла нам иден ти тет ко ји је спо со бан да пре тра је сва вре ме на и иза зо ве. а тај иден ти тет, ко ји је искон ско хри шћан ски, увек је и сло бо дар ски. то је иден ти тет ко ји ни један оку па тор ни је во лео и ни је же лео да га ср би ба шти не.

ако да нас го во ри мо о док три ни страте гиј ске ду би не за ср бе, он да го во ри мо о то ме да нам соп стве ни иден ти тет, ко ји је у сво јој ср жи све то сав ски, да је мо гућност да ви ше слој но (про)ко му ни ка ци рамо са свим оним про сто ри ма и сло је ви ма на ма на кло ње них дру шта ва и по је ди наца у окру же њу ко ји нам мо гу по мо ћи да оства ри мо сво је ин те ре се – у овом тренут ку ин те рес ја ча ња и оп стан ка срп ског на ро да, ко ји ни је увек и на сва ком ме сту исто оства рив, већ се мо ра раз ли чи то одре ди ти и раз ли чи то оства ри ва ти.

Новимоделинационал-ногделовањауматици,регионуирасејању

но ви мо дел од но са ме ђу ср би ма ма где жи ве ли (у ср би ји, или срп ским земља ма или у ра се ја њу) мо ра би ти та кав да у на чи ну оп хо ђе ња ис кљу чи сва ку иде о ло шку ис кљу чи вост. не ма ви ше те ве ли ке свет ске иде је или ви зи је због ко је се пре ма ср би ма ко ји ту иде ју не по држа ва ју мо же мо од но си ти та ко да их од бацу је мо.

ако се да нас бор ба про тив гло бал ног за во је ва ча од ви ја та ко што су ср би ма при род ни при ја те љи по бу ње ни на ро ди и лич но сти ко ји ту бор бу во де, на ша буду ћа ели та опет ни јед ног тре нут ка не сме за бо ра ви ти да је ње на пр вен стве на од говор ност оп ста нак срп ског на ро да и да ни ка ко не сме пре ки да ти ко му ни ка ци ју и са ра зним свет ским моћ ни ци ма у слу ча ју ка да то мо же да бу де на ко рист стра тешких ин те ре са на шег на ро да. то зна чи да свет ску ан ти гло ба ли стич ку ре во лу ци ју, ко ја мо жда упра во по чи ње, сме мо да подр жи мо тек пред по бе дом, а ни ка ко да је за по чи ње мо на ле ђи ма оја ђе ног срп ског на ро да.

док три на стра те гиј ске ду би не у одно су пре ма но вом вре ме ну зна чи да се по ве зу је мо и ути цај за се бе оства ру јемо кроз по др шку свим по кре ти ма ко ји же ле да про ме не не пра вед ни гло бал ни по ре дак, али ова док три на зна чи да дуби на на ше ко му ни ка ци је бу де та ква да се ни јед ног тре нут ка не пре ки не и мо гућност ко му ни ка ци је са ра зним свет ским го спо да ри ма и си ла ма ка ко се не би деси ло да се по но во на ђе мо као пре пре ка на њи хо вом пу ту, и то пре пре ка сла ба и уса мље на.

док три на стра те гиј ске ду би не у са мој оку пи ра ној ма ти ци – ср би ји под ра зу мева да све вре ме ра ди мо на про ме ни тренут ног по рет ка, ко ји је ду бо ко ан ти срп

Док три на стра те гиј ске ду би не у са мој оку пи-ра ној ма ти ци – Ср би ји под ра зу ме ва да све вре ме ра ди мо на про ме ни тре нут ног по рет ка, ко ји је ду бо ко ан ти срп ски и со ци јал но не пра-ве дан. Срж на шег де ло ва ња у Ср би ји тре ба да бу де све то сав ска и сло бо дар ска Ср би ја, али не ма мо пра ва да од ба ци мо би ло ког до-бро на мер ног чо ве ка, дру штве ну гру пу или по крет ко ји и са дру гих идеј них по зи ци ја у кон крет ним си ту а ци ја ма за оздра вље ње на-шег дру штва мо гу учи ни ти ко ри сне ства ри.


ски и со ци јал но не пра ве дан. срж на шег де ло ва ња у ср би ји тре ба да бу де све тосав ска и сло бо дар ска ср би ја, али не мамо пра ва да од ба ци мо би ло ког до брона мер ног чо ве ка, дру штве ну гру пу или по крет ко ји и са дру гих идеј них по зи ци ја у кон крет ним си ту а ци ја ма за оздра вљење на шег дру штва мо гу учи ни ти ко ри сне ства ри.

док три на стра те гиј ске ду би не за ср бе на про сто ри ма Бал ка на, а на ро чи то на про сто ру бив ше за јед нич ке др жа ве Ју госла ви је, зна чи и ожи вља ва ње свих ни воа ко му ни ка ци ја ко је мо же мо ис ко ри сти ти за оп ста нак ср ба, ко ји су сву да угро же ни. то зна чи да оно што дру ге на ро де прибли жа ва ср би ма, па би ло да је то са мо мен та ли тет ска слич ност, исти еко ном ски про стор, ге о граф ска бли зи на, пот култур ни са др жа ји или за јед нич ки не прија те љи, мо ра би ти ста вље но у функ ци ју оства ре ња срп ских ин те ре са на свим овим про сто ри ма. на сту пи не ких по пулар них фолкпе ва чи ца, при ме ра ра ди, ма ко ли ко би ли не по треб ни или чак штет ни за про стор срп ске кул ту ре у ње ном најви шем сми слу, има ју зна чај као сред ство ути ца ја на ма се на ро да до са да пре ма срби ма не при ја тељ ски на стро је них у по зитив ном сми слу – да се тај од нос убу ду ће из ме ни.

де ло ва ње по стра те гиј ској ду би ни значи де ло ва ње на свим оним про сто ри ма ко ји су не ка да би ли срп ски, а са да су та мо ср би у ма њи ни. то кон крет но зна чи да се по ред зва нич них ди пло мат ских на чи на ути ца ја ис ко ри сте и све оне ин сти ту ци је ко је ср би та мо мо гу да ство ре и да кроз њих де лу ју. то, уства ри, зна чи да спц не мо ра да ср бу је, али мо ра да са чу ва сво ју све то сав ску су шти ну, и да кроз хри шћански при ступ оту пи сва ку оштри цу на па да на иден ти тет, ко ји је – ова кав – ве о ма би

тан за оп ста нак ср ба. то зна чи да се српске по ли тич ке пар ти је бо ре за сва она по ли тич ка пи та ња ко ја су ср би ма бит на у сва кој кон крет ној бал кан ској др жа ви – за кон сти ту тив ност ср ба та мо где је то мо гу ће, за оп ста нак срп ске др жав но сти та мо где то већ по сто ји, за кор пус права на ци о нал них ма њи на та мо где смо у по зи ци ји да ви ше од то га не мо же мо доби ти. то зна чи и да се срп ске не вла ди не ор га ни за ци је спе ци ја ли зу ју за по је ди не обла сти дру штве ног жи во та у ко ји ма ће ра ди ти на по бољ ша њу по ло жа ја гра ђа на срп ске на ци о нал но сти, и та ко учи ни ти да би ти ср бин у тим др жа ва ма не зна чи нужно и би ти со ци јал ни слу чај. та кво ви шеслој но дру штве но и по ли тич ко де ло ва ње свих ових ин сти ту ци ја зна чи да оне јед на дру гој тре ба да пре у зи ма ју област де лова ња или да се ме ђу соб но су ко бља ва ју и ис кљу чу ју, већ да чи не склад ну хар мо нију де ло ва ња по свим стра те шким прав цима и ду би на ма на про сто ри ма на ко ји ма ср би да нас жи ве обес пра вље ни.

де ло ва ње у стра те гиј ској ду би ни по ра се ја њу под ра зу ме ва пре све га пот пу ну по све ће ност уста но ва ма тич не др жа ве (у ме ри у ко јој ни су под ди рект ном контро лом оку па то ра) спе ци фич ном ста њу у сва кој од срп ских еми гра ци ја, ко је су раз ли чи те и по ге о граф ским, и по економ ским, и по ге не ра циј ским, па и по по ли тич ким ка рак те ри сти ка ма. све оне зах те ва ју озбиљ ну ана ли зу њи хо вог поре кла, а за тим и окру же ња у ко ме се нала зе. ка да се озбиљ но схва те по тре бе срп ског ра се ја ња, он да се мо ра ра ди ти на оно ме што је је ди но сми сле но, а то је или обез бе ди ти иден ти тет ски оп ста нак на про сто ру ту ђих др жа ва или обез бе дити сми сле ни по вра так, о ко ме се већ данас мо же озбиљ но го во ри ти.

у слу ча ју да се де лу је на очу ва њу иденти те та, тј. на спре ча ва њу аси ми ла ци је ср ба у ту ђин ска дру штва, тре ба зна ти да се не а си ми ла ци ја не мо же по сти ћи са мои зо ла ци јом, већ да нам је по треб но да се ср би дру штве но, па и по ли тич ки укло пе у та дру штва, те да са тих по зи ци ја оствару ју сва пра ва ко ја им мо гу по мо ћи да са чу ва ју иден ти тет. стра те гиј ска ду би на у ова квом де ло ва њу у ра се ја њу под ра зуме ва да се у сва ком кон крет ном гра ду у све ту у ко ме жи ве ср би мо ра по ста ви ти ја сан план – шта се мо же сма тра ти пожељ ним ста њем срп ске ди ја спо ре и како се то све укла па у оп шту сли ку бор бе да ср би у све ту оп ста ну, да се на Бал кану по но во ин те гри шу, а да се у ср би ји осло бо де стра не оку па ци је и со ци јал но оздра ве сво је за јед ни це.

но ви об ли ци по ве зи ва ња ма ти це и ди ја спо ре ви ше ни ка ко не мо гу би ти про из вод јед ног ор га ни за ци о ног об лика, јед ног ми ни стар ства или, што је најго ре, јед не по ли тич ке пар ти је ко ја их осми шља ва од из бо ра до из бо ра и ко ја у вре ме вр ше ња вла сти те над ле жно сти као при ви ле ги ју да је сво јим стра нач ким по слу шни ци ма.

но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би не под ра зу ме ва да се – у ин те ре су оп стан ка ср ба кроз ја ча ње иден ти те та и ор га ни за ци о них спо соб но сти – по но во бу де при су тан сву да где се и по сто ји, иско ри сте сви ко му ни ка ци о ни ка на ли, све по год но сти ко је смо на би ло ко ји на чин кроз исто ри ју и да нас оства ри ли, и да се у том по ду хва ту ни ка да ви ше не до ђе у си ту а ци ју да не ку од мо гућ но сти про пусти мо или ба ха то од ба ци мо.

Аутор је члан ре дак ци је ча со пи са Дверисрпске и Управ ног од бо ра

Срп ског са бо ра Двери

НОВО!!!НОВО!!!НОВО!!!

Новакњига

СрпскогсабораДвери

уедицијиМЛАДАСРБИЈА

ДанилоТврдишићГлобализацијабезумљаИздругачијегуглаоглобализацији,потрошачкомдруштвуипројектусветскевладе.Сазнајте више о новом електронском логору у који насжелезатворити!ЗаштоЕвропскаунијасвевишеличинаЧетвртирајх?Којејетооружјепротивновогсветскогпоретка?НабавитеновукњигууиздањуСрпскогсабораДвери!

Вишеинформацијанаwww.dverisrpske.com0112687897[email protected]

dveri srpske - republika srpska krajina

Documents