dveri srpske - republika srpska krajina

97
Република СРпСка кРајина пРедиСтоРија СтваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје будућноСт поводом 15 година од Олује часопис за националну културу и друштвена питања Год. XII, број 46, 2/2010, Београд Излази на Крстовдан 2010. године 200 дин / RS 5km / 5 eur / 7 usa / 10 aud

Upload: krca

Post on 02-Jul-2015

417 views

Category:

Documents


21 download

DESCRIPTION

Двери српске - Република Српска Крајина, бесплатан примерак часописа Двери српске поводом 15. година од хрватске акције етничког чишћења Срба из РСК, Олуја, бр. 46, Крстовдан 2010.- Предисторија- Стварање - Борба- Издаја и слом - Прогон и злочин- Збег који траје - Будућност Free sample - Gift by Dveri srpske to their readers. Feel free to download and distribute intacta. Copyright considers to the integrity of the document. Articles are free to be read, distribute and their respective author(s) and the source must be cited, in status For Fair UseБесплатан примерак - поклон Двери српских својим читаоцима.Слободно скините и дистрибуирајте даље недирнут и у целости. Копирајт се односи на неповредивост документа. Чланке је слободно читати, дистрибуирати и цитирати уз обавезно навођење аутора и извора, под условима лиценце За поштену употребу.

TRANSCRIPT

Page 1: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

Република СРпСка

кРајинапРедиСтоРија

СтваРањебоРба

издаја и СломпРогон и злочин

збег који тРајебудућноСт

поводом 15 година од Олује

часопис за националну културу и друштвена питања

Год. XII, број 46, 2/2010, Бе о град Излази на Крстовдан 2010. године200 дин / RS 5km / 5 eur / 7 usa / 10 aud

Page 2: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 1

часопис за националну културу и друштвена питањаГодина 12 БроЈ 46 БеоГрад, крс товдан 2010. л.Г. цена 200 дин

Две­ри­срп­ске, ча со пис за на ци о нал ну кул ту ру и дру штве на пи­та ња, упи сан је у ре ги стар јав них гла си ла 21. мар та 2003. го­ди не под редним бро јем 3535. ча со пис је гла си ло удру же ња гра ђа на срп ски са бор Двери и из ла зи че ти ри пу та го ди шње. пр ви број иза шао је са вин да на 1999. го ди не, као на ци о нал но гла си ло сту де на та ср би сти ке не по сто је ће ка те дре за ср би сти­ку Фило ло шког фа кул те та уни вер зи те та у Бе о гра ду.Осни­ва­чи: оливера дуњић, Бра ни мир не шић и Бо шко обрадо вић

Ре­дак­циј­ски­са­вет: вла дан Гли шић, ра до ван твр ди шић, са ша Бон џић, сре тен Јо кић, да ни ло твр ди шић, Јо ван Ђор ђе вић, зо­ран ра до ји чић, Бошко обрадовић и Бранимир нешић (главни и одговорни уредник)Ре­дак­ци­ја: даринка тврдишић, Јелена Будимировић, Мар ко Жив ко вић, Ми лош при ца, ли ди ја Гли шић, Маша

вујановић, Горан игић, владица Живановић, ви шња костић, ни ко ла Ма рин ко вић, оливера дуњић, Гордана станковић, ана Марија чорбић, ратомир крстић и срђан ного; Лектура:­лингвистички сервис; Фотографија­ на­ насловној­ страни:­ ­ Жорж скригин, Мајка кнежпољка, 1944; Пре­лом­и­при­пре­ма:­Bramar­production; Се­кре­тар­ре­дак­ци­је: душица Бојовић; Ди­стри­бу­ци­ја: владан димитријевић; Маркетинг:­Југослав тајићАдре­са­ре­дак­ци­је:­вишеградска 6­1/11, 11000 Бе о град Кон­такт­те­ле­фон:­011/26­87­897 E-mail: in fo dve ri @ve rat.net Ин­тер­нет­пред­ста­вља­ње: www.dve­ri­srp­ske.comШтам­па: штампарија Манастира Градац, Бе о град

УВОДНО СЛОВО02 Лидија Глишић,

Олу­ја - зло чин ко ји тра је 04 Бошко Обрадовић,

Срп ска Уни ја

ПРЕ ОЛУЈЕ08 Ми лан Чет ник,

По че так и крај Кра ји на12 Живорад Јанковић,

Сло вен ске (у)кра ји не14 Рат ко Дми тро вић

Зло је по че ло про ме ном ве ре

16 Ва си ли је Ђ. Кре стић, О вре ме ну на стан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

19 Милојко Будимир, Судбина Ср ба из Срп ске Кра ји не и Хр ват ске од кон сти ту тив но сти до из бје гли штва

21 Мар ко Жив ко вић, Брат ство до кр ви

25 Др Ни ко ла Жу тић, Ве ли ко хр ват ска же тва срп ске на род не њи ве 1939, 1941, 1945. и 1991.

30 Др Мом чи ло Ди клић, По ти ра ње срп ског иден ти те та у Хр ват ској од 1945. до 1990.

ОЛУЈА33 Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на,

Хро ни ка Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не

46 Курт Кепрунер, Лу ци ја или Све ћа у про зо ру

47 Пре драг Р. Дра гић Ки јук, Ани хи ла ци ја Ср ба: Ка ко је уни ште на Кра ји на

56 Др Ду ши ца Бо јић, Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олу­ја - ав густ 1995. (пре ма из ја ва ма прог на ни ка)

61 Др Све то зар Ли ва да, Срп ско пи та ње у Ре пу бли ци Хр ват ској

62 Ми лан Бу ди мир, МПРИ у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991-1995

64 Сло бо дан Јар че вић, Су шти на пла на Z-4

67 Проф. др Сми ља Авра мов, По че так и крај Кра ји на

ПОСЛЕ ОЛУЈЕ72 Ср ђа Триф ко вић,

Не на у че не лек ци је јед не срп ске тра ге ди је

74 Са во Штр бац, Ге но цид на ак ци ја Олу­ја - удру же ни зло чи нач ки по ду хват

77 Ми ло рад Бу ха Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га

81 Вла да Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не, Ме мо ран дум о Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни

86 Милојко Будимир, Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват ске

88 Драгољуб Анђелковић, Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти ја

ПОГОВОР93 Вла дан Гли шић,

Но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би не

Page 3: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

24 Срп ска Уни ја УВОДНО СЛОВО

Ако је дан на род исти исто риј ски до га ђај обе ле жа ва као на ци о нал­ну тра ге ди ју а дру ги га сла ви као

на ци о нал ни пра зник, го то во гро теск но зву чи да пред сед ни ци тих на ро да ви ше не го ср дач но раз ме њу ју по кло не у опу­ште ној ат мос фе ри бе о град ских ка фи ћа, ле жер но од ма ху ју ћи Бе о гра ђа ни ма. да ле ко од то га да је овај су срет тре ба ло из бе ћи, са мо се не ки ма од нас чи ни ло да га је тре ба ло све сти на ме ру зва нич не по се те без пре те ра не ср дач но сти ко ја је на мо мен те де ло ва ла па те тич но. по го то­во ка да се има у ви ду да је са мо пет на е­стак да на ка сни је, 5. ав гу ста, на све ча но­сти по во дом обе ле жа ва ња пет на е сто го­ди шњи це Олу­је, хр ват ског „да на по бе де“, та ди ћев гост хр ват ски зло чин над ср би­ма у ак ци ји Олу­ја, на звао „ча сном по бе­дом ко ја не да је пра во на осве ту“. ни јед ном реч ју ни је по ме нуо 2000 уби је них и пре ко 200 хи ља да про те ра них ср ба са под руч ја Хр ват ске, ко ли ко их је стра­да ло у та 84 са та зло чи нач ког по ду хва та на зва ног Олу­ја. он да се она ат мос фе ра са бе о град ских ули ца пет на е стак да на ра ни је учи ни ла као још јед но не по треб­но и крај ње по ни жа ва ју ће снис хо ђе ње срп ског пред сед ни ка хр ват ском, а то пао при јем под гре јан лет њим да ном, као још је дан не при ме рен по тез ср би је.

оста ви мо ли се овог про тив при род ног оп ште ња два пред сед ни ка, оста ју нам за мр зну ти осме си при по нов ном са гле­да ва њу по сле ди ца вој не ак ци је Олу­ја­ко јој Две­ри­срп­ске по све ћу ју овај број. вра ћа ње те ма ма гур ну тим на мар ги не дру штве ног, и пре све га, др жав ног ин­те ре со ва ња, је дан део јав но сти ту ма чи као на шу же љу да по но во бу ди мо успа­ва не сит не и круп не де мо не про шло­сти, да не по треб но пр стом по ка зу је мо на зло чи не пре ма ср би ма ко ји ма је 20. век остао бре ме нит то ли ко да нам пр ва де це ни ја но вог ми ле ни ју ма про ла зи у по ро ђај ним му ка ма прет ход ног. на тре­нут ке чо век за и ста по же ли да окре не гла ву, да Ја се но вац, „бље ско ве“ и „олу је“ сме сти у про шлост, и мо жда би то и учи­нио ка да не би имао ис ку ство бу дућ но­сти ко ја се увек уко па ва ла у не на у че ним исто риј ским ро во ви ма ола ко од ба ци ва­не са да шњо сти.

пет го ди на ра ни је, на де се то го ди­шњи цу срам ног срп ског ег зо ду са ко ји је из ве ла хр ват ска вој ска, уз одо бре ње и по др шку на то­а, у са рад њи са сна га ма Хр ват ског ви је ћа од бра не и ар ми је БиХ, са во штр бац, пред сед ник до ку мен та­ци о но­ин фор ма тив ног цен тра „ве ри тас“ за вр шио је наш раз го вор кон ста та ци јом да се ср би за исти ну мо гу из бо ри ти са мо

при ку пља њем до ка за јер на ша бит ка је бит ка ар гу мен ти ма. оту да, на пет на е сто­го ди шњи цу срп ског стра да ња у кра ји ни, сма тра ли смо да нас упра во не за ин те­ре со ва ност, нај бла же ре че но, др жав не и на ци о нал не по ли ти ке оба ве зу је да још јед ном ука же мо на чи ње ни це, на ста ти сти ке, на по тре сна све до чан ства тог не за пам ће ног ет нич ког чи шће ња у евро пи на из ма ку 20. ве ка. при том, овај број је упу ћен пре све га ср би ма из ма­ти це, они ма ко ји пла ни ну кућ ног пра га ни су пре га зи ли, они ма ко ји ни су осе ти ли не из ве сност пу та за о гр ну ти це ра да ма ка ми о на, нај ло ни ма трак тор ских при ко­ли ца, они ма ко ји би про шлост да све ду на ме ру сво је са да шњо сти.

као што су нас број ни исто риј ски до­га ђа ји обе ле жи ли та ко да смо и вре ме по че ли да ра чу на мо њи ма, као тач ка ма раз два ја ња „оног пре“ и „оног по сле“, та ко је и овај број по де љен на три де ла. у пр вом де лу Пре­олу­је, са бра ни су тек­сто ви ко ји го во ре у узро ци ма чи ја је по­сле ди ца кра јин ска стра хо та, о исто ри ји срп ске кра ји не и кон сти ту тив но сти срп­ског на ро да ко ји је од дав ни на на се ља­вао те кра је ве, као и и срп ско­хр ват ским од но си ма пре и по сле свет ских ра то ва, све до 90­тих ко је су нас уве ле у Олу­ју. Хро но ло ги ја до га ђа ја у то ку са ме ак ци је,

Лидија Глишић

Олу­ја - зло чин ко ји тра јеДа ли су три да на бо рав ка Та ди ће ве по ро ди це о тро шку хр ват ске др жа ве до вољ но ве ли ко ду шан гест због ко га тре ба да за бо ра ви мо три сто ти не хи ља да Ср ба ко ји већ 5 400 да на не бо ра ве у сво јим до мо ви ма у Хр ват ској, зна ће они ко ји са сме шком одо бра ва ју овај ли це мер ни ди пло мат ски по тез хр ват ске др жа ве ко ја још ни шта озбиљ но ни је учи ни ла да се из бе гли це вра те сво јим ку ћа ма

Page 4: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 3

по за ди на до га ђа ја, све до чан­ства пре жи ве лих и прог на­них пред ста вља ју цен трал ни део бро ја.

и на кра ју, По­сле­олу­је, ка ко је на зван тре ћи део те ма та, за пра во је под се ћа­ње на ви ђе ни тран спа рент Олу­ја­-­зло­чин­ко­ји­још­тра­је. Јер, ако са мо на тре ну так иза ђе мо из на мет ну тих исто­риј ских окви ра прет ход ног, ово вре ме ног и сле ду ју ћег, и вре ме са гле да мо у свој ње го вој не пре ки ну тој све о­бу хват но сти ка ко би тре ба ло као озби љан на род да се огле да мо, он да нам на ши су на род ни ци под сМБ це­ра да ма упра во про ла зе под про зо ри ма, он да је ме ра њи­хо ве не сре ће ме ра на ше рав­но ду шно сти, он да се Олу­ја­де ша ва са да, овог тре нут ка, он да се ми, по ву че ни у ду би­ну днев них бо ра ва ка сво јих жи во та по но во оглу ша ва мо о исти ну ко јој ни ко ни је од ре­дио вре мен ско ис хо ди ште. и за и ста, ако би смо за ми сли ли на ше исто риј ско трајaње као јед ну тач ку у ко јој се сре ћу про шло, са да шње и бу ду ће, он да су тек сто ви ко ји сле де сво је вр стан днев ник, јед но­вре ме но зби ва ње са на шим тре нут ним по сто ја њем ко ји во ди мо да би нас днев нич­ким де та љи ма под се ћао да озбиљ ном на ро ду би­ло, је­сте и би­ће увек на ди ла зе по је дин ца, па и сам на род у за да том вре мен ском окви ру.

ако се вра ти мо на по че так, на лет њу „си је сту“ од но са два пред сед ни ка, не мо же мо да не спо ме не мо бо ра вак та­ди ће ве по ро ди це у лет њој ре зи ден ци ји Јо си по ви ћа на Бри о ни ма. ко лум ни ста за гре бач ког Гло­бу­са је по­во дом то га от при ли ке на пи сао да ће сви до бро на мер ни гра ђа ни са сим па ти ја ма гле да ти на овај гест, док се од де сни ча ра мо же сва шта оче ки ва ти. не знам да ли је ту ми слио и на ре дак ци ју овог ли ста али сам се осе ти ла про зва но за то што и је сам „ко је шта” по ми сли ла. на при мер, по ми сли ла сам на Бри он ске тран скрип­те са са стан ка вој ног и по ли тич ког вр ха Хр ват ске, одр жа ног 31. ју ла 1995. го ди­не, уочи ак ци је Олу­ја, ко ји пред ста вља ју ујед но и глав ни до каз про тив хр ват ских ге не ра ла у про це су ко ји још тра је пред Ха шким три бу на лом. та ко ђе сам се се ти­ла и ко­је­шта­ри­је „да ср бе тре ба уда ри ти та ко сна жно да не ста ну“, ка ко је ре као у

по ме ну тим острв ским тран скрип ти ма та да шњи хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман.

да ли су три да на бо рав ка та ди ће ве по ро ди це о тро шку хр ват ске др жа ве до­вољ но ве ли ко ду шан гест због ко га тре ба да за бо ра ви мо три сто ти не хи ља да ср ба ко ји већ 5 400 да на не бо ра ве у сво јим до мо ви ма у Хр ват ској, зна ће они ко ји са сме шком одо бра ва ју овај ли це мер ни ди пло мат ски по тез хр ват ске др жа ве ко ја још ни шта озбиљ но ни је учи ни ла да се из бе гли це вра те сво јим ку ћа ма.

у тој по пла ви од глу мље них ге сто ва и ма ни ра, те јеф ти не бал кан ске ма ло­

гра ђан шти не ко ја би нас ваљ да тре ба ло учи ни ти „све том“, овај, као и сви прет­ход ни бро је ви Две­ри, наш су скро ман от клон од тре нут не др жав не уобра зи ље да оно о че му власт не при ча то и не по­сто ји. Јер, мо гло би да на ру жи не ве што на шмин ка но ли це зва нич не срп ске по­ли ти ке али и оне тзв. опо зи ци о не та ко удоб но тран све стит ски по зи ци о ни ра не.

али, ако и два де се то го ди шњи цу од по­гро ма са че ка мо у истом от кло ну, ако се меј кап и та да бу де сли вао низ ли це на ше зва нич не по ли тич ке сце не, за то што је ли це оста ло не у ми ве но не ће би ти кри ви они, већ сви ми.

Етничко­чишћење­Срба­из­Републике­Српске­Крајине

Лежерно,­без­кравата,­ћаскање­на­хрватској­јахти­

Page 5: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

4 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

УВО

ДН

О С

ЛО

ВО Бо шко Об ра до вић

Ни­европ­ска,­ни­ва­ти­кан­ска,­ни­тур­ска,­не­го­

Срп ска Уни јаИсто риј ско пам ће ње и по ли тич ко под се ћа ње на по сто ја ње РСК до са мо пре 15 го ди на, ка да је угу ше на здру же ним зло чи нач ким деј стви ма хр ват ске вој ске, а уз ло ги стич ку по моћ НА ТО-пак та, го то во да је из бле де ло и не ста-ло. Скуп шти на и вла да РСК у из гнан ству ни су при зна те ни у Бе о гра ду, а ка мо ли да је по мен РСК при су тан у ме ђу на род ној јав но сти и по ли тич ким ин сти ту ци ја ма свет ске за јед ни це

Срп­ски­на­род­­да­нас

Пле­ме­мо­је­сном­мр­тви­јем­спа­ва би ла би са свим од го ва ра ју ћа пе снич ка де фи­ни ци ја ак ту ел ног ду хов ног и на ци о нал­ног ста ња срп ског на ро да. са јед не стра­не огро ман исто риј ски умор, ко ји се ре­флек ту је у свим жи вот ним сфе ра ма – од ду хов но сти и мо ра ла, пре ко де мо гра фи је и кул ту ре до еко но ми је и др жа во твор но­сти – а са дру ге не спо соб ност ин те лек ту­ал не и по ли тич ке ели те за би ло ка кву на­ци о нал ну ви зи ју и про грам. Је ди на кон­стан та по след њих не што ви ше од пе де­сет го ди на је сте дез ин те гра ци ја срп ског на ро да, и то по свим ша во ви ма је зич ких, кул тур них, цр кве них и ет нич ких те ри то­ри ја, као и од су ство на ци о нал ног пла на и стра те ги је.

рас ту ра ње срп ског на ци о нал ног иден­ти те та у ње го вим еле мен тар ним ка те го­ри ја ма ве ре, је зи ка, пи сма, исто ри је, кул­ту ре и др жав но сти не пре ста је, и мо же мо ре ћи да жи ви мо јед но вре ме но вог ти­то и зма, као ду ха вре ме на ко ји је пре по­зна тљив упра во по об ра чу ну са срп ским на ци о нал ним иден ти те том. у бро зов ској па ра диг ми, ко ја се на Бал кан по но во вра­ћа на ве ли ка вра та, тре ба сло ми ти срп ски на род, оку пи ра ти ње го ву ели ту и на ци о­нал не ин сти ту ци је и ње го ве иден ти тет­ске те ри то ри је по де ли ти из ме ђу су сед­них на ци ја и др жа ва, ме ђу ко ји ма је не­ко ли ко пот пу но су штин ски не по сто је ћих – по што не ма ју дру гог иден ти те та из у зев кон вер тит ског. по себ ну сту ди ју, без ко је се не мо же раз у ме ти исто ри ја Бал ка на, тре ба ло би по све ти ти ства ра њу од ре ђе­ног бро ја но во бал кан ских на ци ја на од­ри ца њу од срп ског на род но сног иден ти­те та, од но сно на тој нео бич ној чи ње ни ци да се но ви иден ти тет гра ди ис кљу чи во на ра ту про тив ста рог, срп ског на ци о нал ног иден ти те та, из ко га се по ти че и ко ји је у про те клих не ко ли ко ве ко ва, а по себ но у

по след њих 100 го ди на, на пу штен ми лом или си лом.

тек уз по моћ по зна ва ња ин спи ра то ра, ре а ли за то ра и ре зул та та свих на уч них, кул тур них, ду хов них и по ли тич ких екс­пе ри ме на та ура ђе них кроз ову ла бо ра то­ри ју но вих иден ти те та мо же мо раз у ме ти ак ту ел ни бал кан ски мо ме нат, из че га мо­же усле ди ти по у зда но пред ви ђа ње бу­дућ но сти овог по ли тич ки увек тру сног ре ги о на.

Ре­ги­он­да­насре ги он у ко ме ср би жи ве да нас би се

нај тач ни је мо гао де фи ни са ти као аме­рич ки про тек то рат ко ји те жи ка учла ње­њу у европ ску уни ју. узи ма ју ћи у об зир са да већ оп ште по зна ту чи ње ни цу да, са јед не стра не, аме ри ка и европ ска уни ја по сте пе но гу бе ге о по ли тич ке по зи ци је и има ју све ма ње сна ге да за др же пре су­дан ути цај на ре ги он, по треб но је уочи ти да, са дру ге стра не, ра сту ам би ци је од­ре ђе них ста рих бал кан ских за во је ва ча, као што су ва ти кан и тур ска, или ло кал­них мла дих на ци ја и др жа ва у успо ну, као што је шип тар ска или хр ват ска. по ста је ви дљи во да ре ги он че ка ју пре ра спо де ла ге о по ли тич ког ути ца ја стра них фак то ра и пре о ри јен та ци ја до ма ћих ели та ка но­вим цен три ма мо ћи, ме ђу ко је сва ка ко тре ба ра чу на ти и ру ску фе де ра ци ју, ко ја се та ко ђе, по себ но на при вред ном пла ну, уве ли ко вра ти ла на Бал кан. у све му то ме ла ко се мо же по ста ви ти пи та ње одр жи­во сти но ви јих др жа во ли ких тво ре ви на, ка кве су го то во све бив ше ју го сло вен ске ре пу бли ке и по кра ји не, а по себ но Бо сна и Хер це го ви на, цр на Го ра, Ма ке до ни ја или ко со во и Ме то хи ја.

пи та ње свих пи та ња је сте, да кле, да ли ће наш ре ги он оста ти под аме рич ким про тек то ра том, по ста ти европ ска, ва ти­кан ска, шип тар ска, Хр ват ска, тур ска или ру ска уни ја, или ће из ме ђу ових ве ли ких си ла и њи хо вих но вих – ста рих са те лит­

ских др жа ва на Бал ка ну би ти по де љен на не ко ли ко сфе ра ути ца ја. у овом ко ло­пле ту ин те ре са кре та ће се и ре ша ва ње суд би не срп ског на ро да, а у овом ча су, упр кос ту жно­сме шним по ку ша ји ма др­жа ве ср би је да се пред ста ви као ли дер у ре ги о ну, у свим овим ге о по ли тич ким ком би на ци ја ма ниг де не ма спо ме на ср ба и срп ских на ци о нал них ин те ре са.

шта год да бу де бу дућ ност ре ги о на, она ће из но ва би ти ис пи си ва на на жи вом тки ву срп ског на ро да ши ром Бал ка на и на срп ским ве ков ним ет нич ким те ри то­ри ја ма.

Срп­ске­зе­мље­и­­Ср­би­у­ре­ги­о­ну­да­нас

ред би био да ана ли зу ста ту са срп ског на ро да и др жа ве на Бал ка ну поч не мо од пр ве срп ске др жа ве по сле 1918: ре пу­бли ке срп ске кра ји не. ове го ди не обе­ле жа ва мо 15 го ди на од Олу­је, нај ве ћег ет нич ког чи шће ња у са вре ме ној евро пи по сле дру гог свет ског ра та, ка да је не ко­ли ко сто ти на хи ља да ср ба у ср цу евро пе про те ра но са сво јих кућ них ог њи шта, а да се у њих до да на да на шњег ни је вра­ти ло. ср би су у не за ви сној др жа ви Хр­ват ској и да ље гра ђа ни дру гог ре да, а по вра так, вра ћа ње ста нар ских пра ва и за по сле ње су људ ска пра ва ко ја су им од стра не хр ват ске си сте мат ски оне мо гу ће­на до мо строј ним си сте мом. исто риј ско пам ће ње и по ли тич ко под се ћа ње на по­сто ја ње рск до са мо пре 15 го ди на, ка да је угу ше на здру же ним зло чи нач ким деј­стви ма хр ват ске вој ске, а уз ло ги стич ку по моћ на то­пак та, го то во да је из бле де­ло и не ста ло. скуп шти на и вла да рск у из­гнан ству ни су при зна те ни у Бе о гра ду, а ка мо ли да је по мен рск при су тан у ме ђу­на род ној јав но сти и по ли тич ким ин сти­ту ци ја ма свет ске за јед ни це. Хр ват ској ге­но цид ној др жа ви мо ра се при зна ти успе­шно оба вљен по сао, за ко ји ни је би ла до кра ја спо соб на чак ни пр во бит на ндХ,

Page 6: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 5

ко јој Хи тле ров но ви европ ски по ре дак, у ко ме ни је би ло ме ста за ср бе, дао пот пу­но од ре ше не ру ке. по ста вља се пи та ње у ка квом но вом европ ском и свет ском по­рет ку жи ви мо кад је у ње му би ло мо гу ће оно што ни је би ло мо гу ће у Хи тле ро во до ба, и да ли то зна чи да у овом по рет ку за ср бе има још ма ње ме ста.

по себ но је и нај дра ма тич ни је пи та ње шта у том кон тек сту већ 20 го ди на ра ди бив ша ју го сло вен ска ре пу бли ка ср би ја, ко ја је у пот пу но сти за бо ра ви ла да без пре вен ци је ге но ци да – кроз се ћа ње на стра да ња у Ја дов ну, Ја се нов цу и ндХ у це ли ни, па све до Олу­је – не ма оп стан­ка срп ском на ро ду. и шта је та иста БЈр ср би ја у по след њих 15 го ди на ура ди ла да се пред све том и у не за ви сној др жа­ви Хр ват ској по ста ви пи та ње ре пу бли ке срп ске кра ји не и до 1991. л. Г. срп ског кон сти ту тив ног на ро да у БЈр Хр ват ској?

ре пу бли ка срп ска, дру га срп ска др­жа ва по сле 1918, ус пе ла је оно што рск ни је – да пре жи ви и пре тра је. по сто ја ње рс га ран ту је деј тон ски спо ра зум, и она је ове го ди не по ста ла пу но лет на, што пред­ста вља нај ве ћу срп ску исто риј ску по бе ду у по след њих 20 го ди на, као и до каз да је срп ске др жа во твор не ка па ци те те мо гу ће очу ва ти и у нај те жим исто риј ским окол­но сти ма, ка да су нам све ве ли ке свет ске си ле би ле не на кло ње не и ка да смо би ли из ло же ни санк ци ја ма, бом бар до ва њу и отво ре ној по мо ћи свим дру гим стра на­ма у рат ном су ко бу на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је. ре пу бли ка срп ска се да нас на ла зи пред стал ним оп ту жба ма да је ге но цид на тво ре ви на и пла но ви ма да је тре ба уки ну ти, а ср бе уто пи ти у ве шта­шки уни тар ну БиХ.

на дру гој стра ни, ср би у Фе де ра ци ји, у дру гом ен ти те ту БиХ, као и на ни воу за­јед нич ке др жа ве, тр пе дис кри ми на ци ју, ко ја је по себ но из ра же на кроз не мо гућ­ност по врат ка ср ба у Фе де ра ци ју, као и не рав но прав ност сва три кон сти ту тив на на ро да при ли ком за по шља ва ња у др­жав ној упра ви и на нај ви шим др жав ним функ ци ја ма.

срп ски на род у цр ној Го ри жи ви у сво­је вр сном апарт хеј ду: не ги ра му се еле­мен тар но на ци о нал но по сто ја ње, кра ду и уки да ју је зик, пи смо, исто ри ја, кул ту ра, оби ча ји и др жа ва, а спц се и да ље про го­ни и уме сто ње на ме ће по ли циј ска сек та са мо зва на ца ко ји но се на зив „цр но гор­ска пра во слав на цр ква“. Гра ђан ска пра ва за ср бе у цр ној Го ри го то во да су пот пу но су спен до ва на: ср би ну је не мо гу ће да се за по сли у др жав ној упра ви, огра ни че ни су сви дру ги еко ном ски, ме диј ски, кул­тур ни и по ли тич ки то ко ви, а на де лу су и оста ли об ли ци не рав но прав но сти гра­ђа на ко ји чи не нај ма ње тре ћи ну ста нов­ни штва цр не Го ре. нај и зра зи ти ји при мер овог на ср та ња на срп ски на ци о нал ни иден ти тет у цр ној Го ри пред ста вља уки­

да ње срп ског и уво ђе ње цр но гор ског је­зи­ка као слу жбе ног иако се на по след­њем по пи су ста нов ни штва 63 про цен та гра ђа на цр не Го ре из ја сни ло да го во ри срп ским је зи ком.

ста тус ср ба и спц у БЈр Ма ке до ни ји сли чан је цр но гор ском слу ча ју јер су обе ове но во фор ми ра не др жа во ли ке тво ре­ви не, на ста ле по ав но јев ским гра ни ца ма ко је је ис цр та ла те ро ри стич ка ор га ни­за ци ја то га вре ме на – кпЈ, ни шта дру го до про дук ти истог ти то и стич ког мо де ла про из вод ње но вих на ци ја и ре пу бли ка. а та ко зва ни. Ма ке дон ци, та ко ђе у од ре­ђе ном про цен ту по ре клом ср би, и исте ве ре, као и тзв. БЈр Ма ке до ни ја, ко ја по­чи ва на срп ским цр кви шти ма, гро бљи ма

и исто риј ским спо ме ни ци ма, не ма ју ни ти је дан раз лог да са ср би ма не ма ју нај бо­ље мо гу ће од но се.

тре ба по ме ну ти и ти хо га ше ње при су­ства не ка да број них срп ских на ци о нал­них за јед ни ца у ал ба ни ји, Бу гар ској и Ма ђар ској, о ко ји ма ни ко не бри не, и ко­је по сте пе но гу бе на ци о нал ни иден ти тет и ута па ју се у зе мље – до ма ћи не.

као по се бан слу чај тре ба ис та ћи јед ну зе мљу из европ ске уни је – сло ве ни ју, у ко јој је ста тус срп ске на ци о нал не ма њи­не та ко ђе не ре шен, а не ги ра на људ ска, гра ђан ска и на ци о нал на пра ва.

као нај ор га ни зо ва ни ја срп ска на ци­о нал на за јед ни ца у окру же њу ис ти че се срп ска за јед ни ца у ру му ни ји, та ко да

Ре пу бли ка Срп ска, дру га срп ска др жа ва по сле 1918, ус пе ла је оно што РСК ни је – да пре жи ви и пре тра је. По сто ја ње РС га ран ту је Деј тон ски спо ра-зум, и она је ове го ди не по ста ла пу но лет на, што пред ста вља нај ве ћу срп ску исто риј ску по бе ду у по-след њих 20 го ди на

Page 7: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

6 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

њи хов при мер кул тур но­про свет не ауто­но ми је тре ба про у чи ти, ма да но ви ји про­це си го во ре да је бу дућ ност та мо шњих ге не ра ци ја и њи хо вог остан ка у срп ском на ци о нал ном иден ти те ту та ко ђе до ве де­на у пи та ње.

Ср­би­ја­да­насср би ја, на кон 20 го ди на исто риј ских

по ра за, ве ли ким ко ра ци ма на ста вља да по ни ре у да љу про паст. са мо у по­след њих го ди ну и по да на у ср би ји су се од и гра ли сле де ћи опа сни по ли тич ки про це си: но ви ста тут вој во ди не, за о кру­жи ва ње шип тар ске др жав но сти на те ри­то ри ји ср би је на ко со ву и Ме то хи ји под па тро на том еу и на то­а, ме диј ска па ра да хо мо сек су а ли зма, скуп штин ска ре зо лу­ци ја о сре бре ни ци, ис тан бул ска де кла­ра ци ја, ре ги о на ли за ци ја ср би је, из бо ри за ма њин ске на ци о нал не са ве те, по че так про це са про да је Те­ле­ко­ма, за кон о елек­трон ској ко му ни ка ци ји, ... ка да се по гле­да бр зи на и ши ри на ових дру штве них про це са, у ко ји ма се огле да ју раз ме ре и по ли тич ке и др жав не и еко ном ске и без­бед но сне про па сти, до ла зи се до са мо на­из глед па ра док сал ног за кључ ка да ср би у ср би ји ви ше ни су др жа во тво ран на род, да све ви ше под се ћа ју на на ци о нал ну ма­њи ну и да у вла сти тој др жа ви тек тре ба да се из бо ри мо за соп стве на на ци о нал на пра ва и ин те ре се. Јер по оно ме што на­ци о нал не ма њи не у ср би ји са да има ју и што ће тек има ти кроз ре ги о на ли за ци ју и функ ци о ни са ње на ци о нал них са ве та, ср­би ма би би ло бо ље да по ста ну на ци о нал­на ма њи на и поч ну да ко ри сте све кул­тур но­про свет не, ме диј ске, по ли тич ке и оста ле за кон ске мо гућ но сти за не го ва ње соп стве ног иден ти те та, ко је у овом ча су не ма ју у др жа ви ср би ји, ко ја је са мо на устав ном па пи ру др жа ва срп ског на ро да, док је у прак си гра ђà ни ја ко јом све ви ше вла да дик та ту ра ма њи на – од вер ских, пре ко сек су ал них до на ци о нал них.

Срп­ско­на­ци­о­нал-но­пи­та­ње­да­нас­

ре ша ва ње срп ског на ци о нал ног пи­та ња у по след њих 20 го ди на нај пре смо да ли у ру ке срп ским ин те лек ту ал ци ма, за ко је смо до ка за но зна ли да су на ци о нал­но оту ђе ни бес кич ме ња ци са ка рак тер­ним де фор ма ци ја ма и ка ри је ри стич ким сти лом жи во та. од њих се, да кле, ни шта ни је ни мо гло оче ки ва ти, и они су по ко зна ко ји пут па ли на исто риј ском ис пи ту.

по том смо сво ју суд би ну пре да ли у ру ке днев не по ли ти ке, још огав ни је дру­штве не ба ру шти не, у ко јој ни је би ло ни­ка кве до стој не на ци о нал не иде је и у ко јој вла да ју је ди но ли дер ске су је те, ку мро­вач ка „ду хов на“ ат мос фе ра, по ли тич ка

им по тент ност, ко руп ци ја и стра нач ки ин­те ре си.

ви со ки офи ци ри срп ске вој ске (за ко­ју се оправ да но мо же по ста ви ти пи та ње ка да је то уоп ште по ста ла срп ска од ко­му ни стич ке и ју го сло вен ске) та ко ђе ни су има ли по ли тич ког осе ћа ја да у не ко ли ко пре суд них исто риј ских тре ну та ка пре у­зму у сво је ру ке др жав но вођ ство и спа­су нас не спо соб них по ли ти ча ра и из да је срп ских на ци о нал них ин те ре са.

оста ла нам је са мо срп ска пра во слав­на цр ква, као то ли ко пу та у на шој исто­ри ји ка да су нам све дру ге на ци о нал не уста но ве би ле уни ште не или оку пи ра не. оче ки ва ти, ме ђу тим, од цр кве да без на ше по мо ћи на се бе мо же да пре у зме ре ша ва ње на го ми ла них дру штве них и на ци о нал них пи та ња – од бе ле ку ге и по­вла че ња ћи ри ли це, пре ко сло ма по ро­дич них вред но сти и оста лих со ци јал них ис ку ше ња до гу бит ка на ци о нал них те ри­то ри ја и ге о по ли тич ких иза зо ва – би ло би нео д го вор но. и спц је да нас под по­себ ном при смо тром до ма ћих и ме ђу на­род них цен та ра мо ћи, ко ји чак бо ље и од нас ср ба до бро зна ју да су гра ни це спц на Бал ка ну ви дљи ве гра ни це не ка да шње срп ске др жав но сти и срп ских ет нич ких те ри то ри ја, на ко ји ма смо ако не да нас, а он да сва ка ко до не дав но жи ве ли. за то нас ни ка ко не сме из не на ди ти, већ тре ба да бу де мо спрем ни на то да по сто ји огро­ман ин те рес да спц ви ше не вр ши сво ју исто риј ску функ ци ју очу ва ња срп ског на ци о нал ног иден ти те та и, по ну жди, зâмēнē за сру ше не оста ле на ци о нал не ин сти ту ци је до ча са њи хо ве об но ве и но­вог кон сти ту и са ња. за то овај по след њи ду хов ни, мо рал ни, на ци о нал ни и др жа­во твор ни осло нац по сва ку це ну мо ра мо чу ва ти.

ка да нам по ста не ја сно да од срп ских ин те лек ту ла ца, по ли ти ча ра и офи ци ра не мо же мо оче ки ва ти ква ли та тив ни по мак у осми шља ва њу и ре а ли за ци ји срп ске на ци о нал не иде је у 21. ве ку, мо ра мо се осло ни ти на оне још увек не ком про ми то­ва не и не по тро ше не на ци о нал не сна ге, ко је се на ла зе још је ди но у срп ском па­три от ском не вла ди ном сек то ру и, по себ­

но, у ре до ви ма мла де ср би је у отаџ би ни и ра се ја њу.

ако је дез ин те Гра ци Ја кључ на реч срп ског на ро да и др жа ве у по след њих 100 го ди на, он да у сле де ћем ве ку кључ на реч мо ра по ста ти ин те Гра ци Ја. реч ин-те­гра­ци­ја­се, до ду ше, да нас нај ви ше чу је, али нас на ша ин те лек ту ал но­по ли тич ка ели та во ди у све, са мо не срп ске ин те­гра ци је. да нас нам се евро а тлант ске ин­те гра ци је ну де као но ва обе ћа на зе мља, но ви ти то и стич ки рај, у ко ји са мо што ни­смо ушли. иза угла, као и увек у срп ској исто ри ји, вре ба ју и не ке дру ге ин те гра­ци је, на пр вом ме сту ва ти кан ске, шип­тар ске и нео о сман ске. док се спре ма мо за евро у ни ја ће ње, и не при ме ћу је мо да нас под јед на ко ка па ри шу и ва ти кан, и ис тан бул и ти ра на. не ма сум ње да се на ве ли ка вра та на свет ску по ли тич ку сце ну, а са мим тим и на Бал кан, вра ћа и ру си ја, и да је све ви ше ана ли тич ких гла со ва ко­ји у бу ду ћој ге о по ли тич кој пре ра спо де ли Бал ка на и ис точ не евро пе у це ли ни ви де мо гућ но сти ства ра ња ру ске (пра во слав­не) уни је. та иде ја, као уоста лом и дру га јед на иде ја ко ја се та ко ђе по ми ње – Ме­ди те ран ска уни ја, мно го су бли же срп­ском мен та ли те ту, по гле ду на свет, исто­риј ским тра ди ци ја ма и на ци о нал ним ин­те ре си ма.

ап со лут но је си гур но да се свет од уни по лар ног, са све моћ ним свет ским по­ли цај цем ко ји за во ди ред по свом „на ци­о нал ном“ ин те ре су, ко ји је хи ља да ма ки­ло ме та ра уда љен од цен тра, по но во по­ста је мул ти по ла ран, и да су ве ли ке си ле Брик­а (Бра зил, ру си ја, ин ди ја и ки на) на вој ном, еко ном ском, по ли тич ком и, по­себ но, де мо граф ском по љу за па ду по ста­ле ви ше не го кон ку рент не. у тој из ме ни ге о по ли тич ке кар те све та, ко ја је то ли ко за по чи ња ла упра во на Бал ка ну, срп ски на род мо же про на ћи сво је ме сто и мо же из но ва по ста ви ти срп ско на ци о нал но пи­та ње тра же ћи ре ви зи ју исто риј ских про­це са из по след ње де це ни је 20. ве ка.

европ ска уни ја је пред сво јим ста љин­гра дом, и по сле то га она по чи ње да се рас па да. евро па по сле европ ске уни је, а по себ но Бал кан, би ће пред мет аспи ра­

Сва ак ту ел на дру штве на, на ци о нал на и др жа во-твор на пи та ња су сти чу се у иден ти тет ском пи та њу, а ре ша ва ње го то во свих по ме ну тих пи та ња је не за ми сли во без очу ва ња на ци о нал ног иден ти те-та. За то је од бра на ве ре, је зи ка, пи сма, исто ри је, кул ту ре и оби ча ја са бра на у но ву на ци о нал ну по ли-ти ку иден ти те та те мељ срп ске др жав но сти и срп-ских на ци о нал них ин те ре са да нас и сваг да.

Page 8: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 7

ци ја не ких ста рих и но вих свет ских си ла у успо ну. сле де ће, 2011. година под се ћа нас на 1941. и оку па ци ју ср би је од стра­не тре ћег рај ха. да на шња сли ка срп ског на ро да на Бал ка ну то ли ко ли чи на 1941, а гра ни це ср би је на гра ни це не ди ће ве ср­би је под не мач ком оку па ци јом. та да шњи не мач ки са те ли ти и фа ши стич ки опре де­ље ни на ро ди на Бал ка ну – Ма ђа ри, Бу га­ри, Хр ва ти, бо сан ско­хер це го вач ки му­сли ма ни и шип та ри – и да нас има ју пре­тен зи је на де ло ве срп ских зе ма ља, ко је су, за хва љу ју ћи по др шци тре ћем рај ху, за уз врат анек ти ра ли 1941, а не ки од њих и сво ју др жав ност ба шти не на овим фа­ши стич ким те ме љи ма – јер пре то га др­жа ву ни су ни има ли. на ово хи тле ров ско це па ње срп ске др жав но сти на Бал ка ну са вр ше но се на сло нио ти то и зам, а да нас га на ста вља на то, али је та ква тре нут на ге о по ли тич ка ма па Бал ка на нео др жи ва из сва три раз ло га јер су, про тив но ме ђу­на род ном пра ву, и 1941–1945, и 1991. и 1999. срп ске те ри то ри је по де ље не на ви­ше др жа ва, а да ни су за до во ље ни ин те­ре си ср ба као по бед ни ка у дру гом свет­ском ра ту, ко ји су је ди ни на Бал ка ну уче­ство ва ли на стра ни за пад них са ве зни ка.

те 2011. обе ле жи ће мо и 70 го ди на од рав но гор ског устан ка, ко ји пред ста вља пр ви све на род ни ору жа ни от пор фа ши­зму у оку пи ра ној евро пи. као што је та да из гле да ло су лу до су прот ста ви ти се тре­ћем рај ху, за ко ји се чи ни ло да ће вла да­ти на ред них пет де це ни ја, та ко мно ги ма и да нас из гле да не мо гу ће су прот ста ви­ти се че твр том рај ху на то­а, а мо жда је пи та ње крат ког вре ме на ка да ће се ера ње го ве до ми на ци је за вр ши ти. у том сми­слу, из но ва скре ће мо па жњу јав но сти да је срп ски са бор Две­ри пр ви у на шој јав­но сти пре вео и по ну дио пред лог спо ра­зу ма о европ ској без бед но сти пред сед­ни ка ру ске фе де ра ци је и за ло жио се да ср би ја по ста не члан овог но вог уго во ра о не де љи вој ко лек тив ној без бед но сти, ко ји нам ап со лут но оста вља мо гућ ност вој не и сва ке дру ге не у трал но сти исто­вре ме но шти те ћи срп ске на ци о нал не и др жав не ин те ре се.

а 2012. на вр ша ва се 100 го ди на од пр­вог бал кан ског ра та и осло бо ђе ња ко со­ва и Ме то хи је, та ко да и тај ве ли ки ју би леј жи во под се ћа да је исто ри ја не за вр шен про цес и да не ма, ка ко би то мно ги у ме­ђу на род ној за јед ни ци же ле ли, ко нач ног ста ту са „ко со ва“, по себ но не као не за ви­сне, дру ге шип тар ске, а пр ве на то­др жа­ве на Бал ка ну.

раз ми шља ју ћи о овим ве ли ким го ди­шњи ца ма, ви ди мо и две пер спек ти ве срп ске на ци је у на ред ним го ди на ма: да­љу про паст и рас пар ча ва ње срп ске др­жа ве на Бал ка ну или за у ста вља ње овог исто риј ског ни за по ра за и об но ву срп ске др жав но сти. у све тлу ге о по ли тич ких кре­та ња ко ја се већ од ви ја ју, си гур но је да ће

срп ски на род из но ва до би ти при ли ку да по ста ви срп ско на ци о нал но пи та ње.

Глав ни на ци о нал ни про блем, ме ђу тим, оста је има мо ли ко га ко се спре ма и ко нас спре ма за вре ме ко је до ла зи, има мо ли, да кле, ко га ко ће, ка да то бу де, и то уско ро, мо гу ће, по ста ви ти ово пи та ње на днев ни ред ге о по ли тич ких про ме на у евро пи! шта је да нас ин те ре со ва ње срп­ске ин те лек ту ал не и по ли тич ке ели те, ко­ли ко она уоп ште пра ти свет ска де ша ва­ња и при пре ма се за но ву ге о по ли тич ку ре ал ност, ко ја се ра ђа на на ше очи? има­мо ли у ово ме ча су ика кву функ ци о нал­ну Ма ти цу срп ску, ује ди ње ну омла ди ну срп ску, ко ло срп ских се ста ра, на род ну од бра ну, срп ски кул тур ни клуб, ... да ли су у том прав цу усме ре ни не са мо на ша спољ на, већ и уну тра шња по ли ти ка, и на­ша про све та, кул ту ра, ме ди ји, вој ска...

Срп­ско­на­ци­о­нал-но­пи­та­ње­су­тра

лич но сма трам, а то је и ви ше го ди шњи став срп ског са бо ра Две­ри, да ми као на­род од на ше ин те лек ту ал не и по ли тич­ке ели те ви ше ни шта до бро не мо же мо да оче ку је мо, а по себ но не но ву на ци­о нал ну ви зи ју и про грам за 21. век. нај­ле ко ви ти је што мо же мо ура ди ти је сте да про гла си мо смрт вла да ју ћих ели та и да хит но ра ди мо на фор ми ра њу пре ла зне на ци о нал не ели те и обра зо ва њу и об у­ча ва њу бу ду ће, ко ја тре ба да нас во ди у бли ској бу дућ но сти ка ко нам се из но ва не би де си ло да нам дру ги на мет ну во ђе и вла да ју ћу ели ту у це ли ни.

сва ак ту ел на дру штве на, на ци о нал на и др жа во твор на пи та ња су сти чу се у иден­ти тет ском пи та њу, а ре ша ва ње го то во свих по ме ну тих пи та ња је не за ми сли во без очу ва ња на ци о нал ног иден ти те та. за то је од бра на ве ре, је зи ка, пи сма, исто­ри је, кул ту ре и оби ча ја са бра на у но ву на ци о нал ну по ли ти ку иден ти те та те мељ срп ске др жав но сти и срп ских на ци о нал­них ин те ре са да нас и сваг да.

оно што смо пре че ти ри го ди не ис та­кли као те мељ срп ског на ци о нал ног про­гра ма за 21. век – срп ске ин те Гра ци Је, да нас, у пред ско зор је ге о по ли тич ких про ме на у све ту, евро пи и на Бал ка ну, тре ба до пу ни ти по ли тич ким про гра мом. да нас, ка да се пред нас по ста вља ју иза­зо ви европ ске уни је (у рас па ду), ва ти кан­ске, шип тар ске, тур ске или ру ске уни је

(у по тен ци ја лу), сме ло мо ра мо иза ћи са сво јом уло гом, ци љем и пла ном: срп­скоМ уни ЈоМ. не ма мо ви ше вре ме на ни по тре бе за би ло ка квим так ти зи ра њем и од ла га њем ис ти ца ња свог на ци о нал ног ци ља. наш на ци о нал ни циљ, и то што пре тре ба јав но и ја сно и гла сно ис та ћи, је сте срп ска уни ја на Бал ка ну, а срп ске ин те­гра ци је у ду хов ном, кул тур ном, про свет­ном и еко ном ском сми слу је су пред у слов за оства ре ње ово га ци ља. овај кон крет­ни на ци о нал ни про грам по себ но се од­но си на срп ске ме диј ско­ин фор ма тив не ин те гра ци је, по мо ћу ко јих ће се уоп ште мо ћи уче ство ва ти у пре суд ним бор ба ма ко је нас че ка ју.

срп ске ин те гра ци је су пут до срп ске уни је, а срп ска уни ја је наш по ли тич ки и др жа во твор ни иде ал, пре свих дру гих по ну ђе них ин те гра ци ја. уско ро мо же би­ти ка сно да се по ста ви овај на ци о нал ни по ли тич ки циљ јер ће га сви су сед ни на­ро ди већ има ти и ис та ћи, а но ве ге о по­ли тич ке кар те на Бал ка ну уве ли ко по де­ље не. за то смо мо ра мо би ти ис пред свог вре ме на, ми сли ти и ра ди ти уме сто оних ко ји су за то мно го по зва ни ји и од го вор­ни ји. али не мој мо се са мо за ва ра ва ти: по­сто ји и на ше ду хов но при зва ње и на ша на ци о нал на од го вор ност, и па зи мо се да не под ба ци мо. вре ме је да се на дру штве­ној сце ни срп ских зе ма ља по ја ве не ки но ви љу ди, но ви ин те лек ту ал ци, ор га ни­за ци је и уста но ве, и од те но ве сме не не сме мо бе жа ти, већ је мо ра мо при пре ма­ти и у њој уче ство ва ти.

за то се као нај пре чи за да так (ко ји, на жа лост, у ово ме ча су из гле да да мо ра би­ти ура ђен без по др шке др жа ве ср би је), по ста вља ши ре ње по ли тич ке иде је срп­ских ин те гра ци ја и срп ске уни је, јер је то у овом ча су упра во бор ба за очу ва ње на ци о нал ног иден ти те та. срп ско на ци о­нал но пи та ње да нас и су тра та ко по ста је иден ти тет ско пи та ње и пи та ње спо соб но­сти срп ског па три от ског нво­сек то ра на Бал ка ну за про мо ци ју и кон крет но оте ло­вље ње иде је срп ских ин те гра ци ја и крај­њег на ци о нал ног ци ља, ко ји не са мо да се не пла ши мо из го во ри ти, већ га раз ви ја мо ви со ко као за ста ву: срп ске уни је.

Аутор је је дан од осни ва ча и уред ни ка ча со пи са Две­ри­срп­ске­и

се кре тар Управ ног од бо ра Срп ског са бо ра Две­ри.

Нај пре чи за да так је ши ре ње по ли тич ке иде је срп ских ин те гра ци ја и Срп ске уни је, јер је то у овом ча су упра во бор ба за очу ва ње на ци о нал ног иден ти те та

Page 9: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

8 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

12 Сло вен ске (у)кра ји не14 Зло је по че ло про ме ном ве ре16 Ге но цид на по ли ти ка у Хр ват ској19 Од кон сти ту тив но сти

до из бје гли штва21 Брат ство до кр ви 25 Ве ли ко хр ват ска же тва

срп ске на род не њи ве30 По ти ра ње срп ског иден ти те та

у Хр ват ској од 1945. до 1990.ПРЕ ОЛУЈЕ

Ми лан Чет ник

По че так и крај Кра ји наКон стант но оправ дан ре ал ним стра хом од уста шког ре ци ди ва (ма спок, уба ци ва ње уста шких те ро ри стич ких гру па у овај про стор СФРЈ, ХДЗ, ...), фол клор ни, еп ски де сти лат кра ји шни штва под сти цан је сна жно уци је пље ним обра сци ма: хај дуч ким ду хом, ју нач ком си ро ма шти ном, кул том оруж ја („Про дај кра ву, ку пи пу шку“ - са вје то ва ли су чел ни ци Кра ји не на јав ним ску по ви ма). Сми сао по сто ја ња кра ји-шни ка је у бор би, ра то ва њу и кр ва ре њу, јер је то у при ро ди кра ји шни штва...

Флу ид ни про стор кра ји не, пла нин­ско под руч је не ка да шње вој не гра ни це, сквр че ни зе мљо уз на

уну тра шњем обо ду хр ват ске ге о по ли тич­ке ки фле, фи гу ри рао је је ди но у мут ном сје ћа њу и на исто риј ским кар та ма. али та ареа je би ла ве ћин ски на се ље на ср би ма, по зна та као нај си ро ма шни ји крај Хр ват­ске, под руч је мон стру о зног ге но ци да не за ви сне др жа ве Хр ват ске над ср би ма, ре ги ја ода кле су ре гру то ва не нај е лит ни је Бро зо ве пар ти зан ске бри га де и ода кле је, по сли је 1945, зна ча јан дио ста нов ни штва исе љен у вој во ди ну.

око кни на, од но сно „кра ји не“, тра ја ло је вол шеб но над и гра ва ње. под сно по ви­ма уна кр сно по зи ци о ни ра них ре флек то­ра, книн ски про вин ци јал ни мрак рас пр­шио се у звје зда ну пра ши ну. из гле да ло је као да та ва рош од де се так хи ља да ста­нов ни ка иза зи ва крат ке спо је ве у ју го др­жав ном ор га ни зму. као да је книн трн у кич ми Ју го сла ви је, ко ји јој не до зво ља ва да жи ви, ни ти мре, као да се из книн ске жи же дик ти ра дра ма тур ги ја ју го ра спа­да ња, као да је овај гра дић ге о по ли тич­ко за кре че ње, тромб! око кни на су се про гре сив но го ми ла ле тру пе ­ као да се суд би на ју го др жа ве рје ша ва книн ским ре лан сом.

кон стант но и до сљед но книн ско (кра­јин ско) ре лан си ра ње Хр ват ској би ло је, из над све га, у функ ци ји ли ци ти ра ња из­ме ђу за гре ба и Бе о гра да. за са ме ср бе из кра ји не ни су би ле ви дљи ве те ни јан се.

они јед но став но ни су мо гли за ми сли ти жи вот под ре жи мом ко ји је но ми нал но, ин сиг ниј ски и прак тич но под сје ћао на уста штво и не за ви сну др жа ву Хр ват ску. ср би ма из кра ји не из гле да ло је да је пред њи ма са мо је дан пут ­ пут ме та по­ли тич ког, су пер и сто риј ског, мит ског уз­вра ћа ња.

ин жи ње ри ти то и зма, про јек тан ти кра­јин ске опе ра ци је, ни шта ни су из ми шља­ли, они су са мо пот па љи ва ли ар хај ско на сље ђе, па ле оп си хо ло ги ју гра ни ча ра. они су исто риј ски пре ва зи ђе ни ре а ли тет „кра ји не“ мо де ли ра ли као је ди ну мо гу ћу ствар ност ани ми ра ју ћи нај ду бље сло је ве пам ће ња, ко лек тив но­не свје сног, ар хе­тип ских сли ка. илу зор на ствар ност (си­му ла крум), ствар ност за сно ва на на при­ви ђа њи ма, ствар ност из ву че на из пре­ва зи ђе ног вре ме на ­ би ла је ствар ност „кра ји не“.

кра ји на је сте по сто ја ла, али то је био из глан ца ни ре а ли тет, по сто ја ње уте ме­ље но на при чи ни.

ин си ну ни ра ње кра ји не је из ве де но по тех но ло ги ји мит ске тран спо зи ци је ствар­но сти. Мит, схва ћен као го вор (по ро ла ну Бар ту), ни је лаж, он је скре та ње ­ он не об ја вљу је, већ ис кри вљу је. Мит слу ђу је осје ћај за ре ал но ста ње ства ри та ко што ре ци кли ра, ре ди зај ни ра по сто је ће на­но се исто ри је, за ли хе пам ће ња. те мељ­но на че ло ми та је сте да он пре о бра жа ва исто ри ју у при ро ду. та ко и мит ски ин жи­ње ринг ти то и зма на ту ра ли зу је жи вље ње

ма ни пу ли шу ћи до жи вља јем вре ме на. он нај при је по зај ми пам ће ње да би га оци­је дио од ме ди ја вре ме на (аутен тич них исто риј ских окол но сти) и он да се та пре­ра ђе на на ци о нал на ме мо ри ја са кра ли зу­је у мер мер ус по ста вља ју ћи се као вјеч­ни, је ди но мо гу ћи на чин жи вље ња.

то је би ла су шти на игре у ко јој је Бе о­град играо на ре ликт „кра ји не“, чи ји ће но ми нал ни и ло ги стич ки цен тар би ти већ ин ста ли са ни книн ски пункт.

кра јин ски исто риј ски се ди мент, мно­го сло јан и за пле тен, мо гао се про сто фил три ра ти у за ко не при ро де. кра ји ну је би ло ла ко из ба ци ти из ор би те ре ал­ног вре ме на: пам ће ње (исто ри ја) да ло се ишмир гла ти у вјеч ни пре зент (при ро ду). Бр ђан ска са мо до вољ ност, гра ни чар ски усуд, рат нич ко жи вље ње, еп ска по ги бељ ­ атри бу ти су тог то та ли тар ног пре зен та, опри ро ђе не исто ри је.

кон стант но оправ дан ре ал ним стра хом од уста шког ре ци ди ва (ма спок, уба ци ва­ње уста шких те ро ри стич ких гру па у овај про стор сФрЈ, Хдз, ...), фол клор ни, еп ски де сти лат кра ји шни штва под сти цан је сна­жно уци је пље ним обра сци ма: хај дуч ким ду хом, ју нач ком си ро ма шти ном, кул том оруж ја („про дај кра ву, ку пи пу шку“ ­ са­вје то ва ли су чел ни ци кра ји не на јав ним ску по ви ма). сми сао по сто ја ња кра ји шни­ка је у бор би, ра то ва њу и кр ва ре њу ­ јер је то „у при ро ди“ кра ји шни штва...

Жи вље ње је за да то у не пре ста ном де­жу ра њу, над вре ме ном гра ни ча ре њу.

Page 10: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 9

(„у при ро ди је кра ји шни ка да у јед ној ру ци др жи мо ти ку, а у дру гој пу шку“ ­ об­ја шња ва ли су Ми ло ше ви ће ви ге не ра ли ко ји су ко ман до ва ли кра јин ском вој­ском).

Упо­треб­на­ври­јед­ност­Кра­ји­неМит је, како тврди Барт, ври јед ност, и

ни шта га на спре ча ва да бу де „не пре кид­ни али би“. си му ла крум кра ји не био је ви­ше ди мен зи о нал ни али би.

Бро зо вој ар ми ји по сто ја ње кра ји не је од го ва ра ло због из го во ра за уло гу там­пон­си ле, али би ја за не бу ло зни ин тер­вен ци о ни зам, из и гра ва ња про срп ске си ле, ло ги стич ког ослон ца за из вла че ње вој них ефек ти ва пре ма ср би ји, ...

за Ми ло ше ви ћа: али би за кон стант ну хо мо ге ни за ци ју („је дин ство“) на ци је, из­вор по др шке за ње го ве кам па ње, из го­вор за санк ци је и не и ма шти ну, мо не та за под ку су ри ва ње у рат ној тр го ви ни, кон­тра тег нер је ши вом ко смет ском пи та њу, ...

за Фра њу туђ ма на „книн ска по ну да“ би ла је из го вор за ми ли та ри за ци ју и на о­ру жа ва ње, али би за от цје пље ње, ин стру­мент за кри ми на ли зо ва ње по ли тич ког ста ту са ср ба у Хр ват ској, ге то за са би ја­ње ср ба као стра те шки пред у слов за јед­но по те зно и ко нач но ет нич ко чи шће ње, ...

за за пад не си ле кра ји на је би ла проб­ни по ли гон за вој ну ин ста ла ци ју у Ју го­сла ви ји, ин стру мент за ди сци пли но ва ње Хр ват ске, „ни чи ја зе мља“, за ме ше та ре ње у рат ној ди пло ма ти ји, ...

за са ме ср бе у про сто ру кра ји не, чи ји глас ни је при знат у оп скур ном ре жи ра­њу њи хо ве суд би не, кра ји на је зна чи ла за шти ту од ге но цид них стра хо ва про бу­ђе них њи хо вом устав ном де гра да ци јом на ста тус „на ци о нал не ма њи не“ и отво­ре ном и про гра ми ра ном ср бо цид ном прак сом туђ ма но вог ре жи ма.

Ста­са­ва­ње­Кра­ји­неси му ла крум кра ји не ни је се мо гао

осло ни ти на свје жи је исто риј ске ре фе­рен це ­ осим ма ло по зна те иде је о ства­ра њу срп ског ауто ном ног ен ти те та у гра­ни ца ма Бро зо ве Хр ват ске, ко ју тек 1981. по ми ње ти тов би о граф вла ди мир де ди­јер.

де ди јер свје до чи да је Мо ша пи ја де пот крај 1942. са на цр том ста ту та и мар­ки ра ним гра ни ца ма срп ске по кра ји не у Хр ват ској по сје тио Бро за, али да се два пут бр же вра тио не го што је оти шао. осам го ди на ка сни је и Ми ло ван Ђи лас је по твр дио ту при чу ус твр див ши да је за­ми сао од ба че на због нео бич ног, цри је ва­стог об ли ка та кве по кра ји не, као и због број но сти Хр ва та, ко ји су ту жи вје ли.

на книн ском ми ни Га зи ме ста ну фа мо­зни па зов ча ни ди стри бу и ра ли су про­глас о ства ра њу „срп ских кра ји на“, од но­сно срп ског ауто ном ног под руч ја у Хр­ват ској ко је би, као фе де рал на је ди ни ца, би ло ди рект но под ре ђе но са ве зном Бе­о гра ду. про глас ни је јав но про чи тан, али је но ти ран у јед ном тр шћан ском ли сту и јед ним срп ским еми грант ским но ви на ма у чи ка гу.

сеп тем бра 1989, на три би ни у удру же­њу књи жев ни ка ср би је ­ Фран цу ска 7, ис­так ну та је иде ја о осни ва њу срп ске ауто­ном не по кра ји не у Хр ват ској.

на ску пу од се ље ни ка из ти то ве ко ре­ни це, у Бе о гра ду, 16. фе бру а ра 1990. за­тра же но је да се обра зу је ауто ном на по­кра ји на за ср бе у Хр ват ској, на под руч ју дал ма ци је, ли ке, кор ду не и Ба ни ја.

по сти збор на скуп шти на оп шти не книн кон сти ту и са ла се 23. ма ја 1990, а ње зин пред сјед ник Ми лан Ба бић је из ја­вио да је тим чи ном фор ми ран „пр ви срп­ски пар ла мент“. убр зо, 6. ју на, со книн исту па из за јед ни це оп ћи на дал ма ци је и по кре ће ини ци ја ти ву за осни ва ње за јед­ни це оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли­ке, са цен тром у кни ну. Јо ван ра шко вић,­на ску пу срп ске де мо крат ске стран ке у пе три њи, 23. ју на на ја вљу је да ће книн­ска за јед ни ца оп шти на би ти „ба за бу ду ће ауто но ми је“. два да на при је усва ја ња на­цр та аманд ма на на устав Хр ват ске у кни­ну је осно ва на та за јед ни ца оп шти на. у обра зло же њу од лу ке ре че но је сљедеће:

„с об зи ром на то да на ди је лу сје вер­не дал ма ци је, ли ке, кор ду на, Ба ни је и ди је лу сла во ни је у ве ћи ни жи ви срп ски на род, као исто риј ски на род, на ди је­лу да на шње ре пу бли ке Хр ват ске, ко ји је пред ста вљао те ри то ри ју вој не кра ји не, по сто је исто риј ски и кул тур ни раз ло зи да се на овом под руч ју офор ми ре ги он у

ко јем би до из ра жа ја до шле на ци о нал не и кул тур не спе ци фич но сти овог ди је ла ре пу бли ке Хр ват ске.“

„си му ла крум кра ји не“ у овом про гла су пр ви пут но ми нал но ула зи у по ли тич ку игру, а на зна че на је и ње зи на те ри то ри­јал на про јек ци ја. три да на ка сни је, на ви­дов дан ском сла вљу на книн ском ко со ву, Ба бић је, све ча но про гла ша ва ју ћи осни­ва ње за јед ни це оп шти на, ре као: „ко ри­сте ћи се пра вом на сло бо ду и ауто ном­ни жи вот на под руч ју вој не кра ји не... со книн је до ни је ла од лу ку о фор ми ра њу за јед ни це оп шти на.“ за вр шио је ри је чи­ма: „срп ски на ро де, не ка вам је са сре­ћом ауто но ми ја кра ји не!“

на са бо ру ср ба у ср бу 25. ју ла је усво­је на де кла ра ци ја о ауто но ми ји и су ве ре­но сти срп ског на ро да у Хр ват ској, с по зи­ва њем на пра во на ро да на са мо о пре дје­ље ње све до от цје пље ња.

истог да на у бе о град ској По­ли­ти­ци Јо­ван ра шко вић из ја вљу је да ср би у Хр ват­ској има ју „со ци јал но­пси хо ло шку пред­ност“, од но сно „сло бо дар ски мен та ли тет, фор ми ран за ври је ме вој не кра ји не“.

не по сред но по сли је упа да хр ват ских спе ци ја ла ца у пе три њу срп ско на ци о­нал но ви је ће у ср бу ­ на осно ву по зи тив­ног ре зул та та пле би сци та ­ про гла ша ва „срп ску ауто но ми ју“.

Јо ван ра шко вић је у ин тер вјуу Ве­чер-њим­ но­во­сти­ма 29. ок то бра те го ди не ре као: „ако се на ста ви кон фе де рал но ци је па ње Ју го сла ви је, ми пла ни ра мо, за­јед но са срп ским на ро дом у Бо сни, ства­ра ње јед не но ве др жа ве кра ји не, ко ја ће би ти од ре ђе на и пле би сци том на ро да.“

Ми лан Ба бић 13. де цем бра пред ста­вља ски цу срп ске ауто ном не обла сти (жу па ни је) кра ји не. ко нач но, по сли је од го ва ра ју ће од лу ке снв­а, Ба бић је 21. де цем бра, дан при је усва ја ња но вих, за

Книнска­тврђава

Page 11: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

10 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ср бе ре стрик тив них аманд ма на на хр­ват ски устав, на глав ном книн ском тр гу про гла сио сао кра ји ну. ре пли ци ра ју ћи кон цеп ту о раз дру жи ва њу Хр ват ске од сФрЈ, из вр шно ви је ће сао кра ји не, 28. фе бру а ра 1991. до но си од лу ку о раз дру­жи ва њу кра ји не од Хр ват ске. ре а гу ју ћи на пли твич ку опе ра ци ју хр ват ске по ли­ци је, исто ти је ло 1. апри ла у ко ре ни ци до но си од лу ку о при са је ди ње њу кра ји не ср би ји. ко нач но, на све тог ни ко лу 1991, кон три ра ју ћи из ла ску Хр ват ске из Ју го­сла ви је, кра јин ски пар ла мент про гла ша­ва ре пу бли ку срп ску кра ји ну.

Би ла је то нај за пад ни ја срп ска др жа­ва у исто ри ји ­ на про сто ру гдје је ни кад при је ни је би ло.

Ин­жи­ње­ринг­оку­па­ци­јера чун бо сан ског ра та ни је се мо гао из­

ми ри ти без ре пу бли ке срп ске кра ји не. Бо ље ре че но, цех бо сан ског ми ров ног аран жма на мо ра ла је пла ти ти книн ска ре пу бли ка. тр го ви на у тро у глу Ми ло ше­вић ­ туђ ман ­ ка ра џић, цјен ка ње кр вљу, наф том, срп ством и ква драт ним ки ло ме­три ма мо гло се пот ку су ра ти је ди но то­тал ном про па шћу кра ји не. а да би ци је­ла опе ра ци ја из гле да ла као свр шен чин, од но сно као не што што се ни је мо гло де си ти на дру га чи ји на чин, прет ход но је мо ра ла стра да ти и бо сан ска, та ко зва на ви со ка кра ји на ка ко би книн био сти снут и с ле ђа, у смрт на кли је шта, а те ри то ри ја ре пу бли ке срп ске при бли жи ла за да том ко ма ду про сто ра Бо сне и Хер це го ви не од 49 од сто.

тај минг рат не за вр шни це (ко би дру ги) ута на чи ли су аме ри кан ци. Бил клин тон је же лио дру ги ман дат, од но сно по бје ду на пред сјед нич ким из бо ри ма 1996. а из у­зет но би тан фак тор аме рич ког пред сјед­нич ког окр ша ја су пре ли ми нар ни из бо ри у др жа ви њу Хемп шир, ко ји се одр жа ва ју го ди ну да на ра ни је. по пра ви лу, спољ на по ли ти ка не мо же до би ти из бо ре, али, она је нај бо љи на чин да се они из гу бе, и клин тон ни је хтио да ри зи ку је. Бо сан­ски рат је мо рао би ти до крај чен, од но сно од стра њен с на слов них стра ни ца. та кав по сао се ни је мо гао оба ви ти без моћ ног са рад ни ка на те ре ну, па ма кар се он звао и сло бо дан Ми ло ше вић.

портретишући Милошевића, лорд деј­вид овен у књи зи Бал­кан­ска­оди­се­ја ка­же: „до бро по зна је аме ри ку и зна лач ки ће при ча ти о де мо крат ској и ре пу бли­кан ској по ли ти ци, и про мјен љи вом зна­ча ју пре ли ми нар них из бо ра у њу Хемп­ши ру.“ до тич ни овен се по чет ком 1995, че ка ју ћи на атин ском аеро дро му Ми ло­ше ви ћев ави он ко ји ће га пре ба ци ти за Бе о град, срео са пут ни ци ма ко ји су тим истим ави о ном сти гли из Бе о гра да. Би­ли су то Ми лан Ми лу ти но вић, та да шњи ју го сло вен ски ам ба са дор у Грч кој, и, од

ав гу ста 1995, Ми ло ше ви ћев ми ни стар спољ них по сло ва, и ни ко дру ги до шеф клин то но ве де мо крат ске стран ке за њу Хемп шир, крис спај ро, ко ји се вра ћао са ћа ска ња с Ми ло ше ви ћем. спај ро се по­вје рио ове ну да је клин тон дао ин струк­ци ју по ко јој „по сљед ња ствар ко ју же ле (је) да Бо сна по ста не про блем у кам па њи у њу Хемп ши ру“ и да је на ре дио да се све за вр ши до по чет ка те кам па ње.

изо ло ван од Бе о гра да и ци је лог сви­је та, ра до ван ка ра џић је сво ју ка ни лу за ди са ње про на шао у ли ку Фра ње туђ ма­на. ка да је вој ска ре пу бли ке срп ске ћут ке од гле да ла за пад но сла вон ску срп ску дра­му с дру ге стра не са ве и чак ка зни ла јед­ног под о фи ци ра ко ји је та да са мо и ни ци­ја тив но, кр ше ћи на ре ђе ње, обо рио је дан хр ват ски ави он, овен се до сје тио јед не ра ни је епи зо де: „та да сам се сје тио туђ­ма но вог оду ше вље ња од не ко ли ко мје­се ци ра ни је ка да ми је при чао о ка ра џи­ће вој при ват ној ма пи ко ју је пред ло жио ње го вој вла ди, а ко ја је ве ли ке ди је ло ве кра ји не да ва ла Хр ват ској.“

ко је кра ји не ­ книн ске или ви со ке? вје­ро ват но ове дру ге или оби ју за јед но!

у ок то бру 1994, не по сред но пред по­че так вој них опе ра ци ја ко је ће по твр ди­ти осно ва ност ових сум њи, бив ши ми ни­стар вањ ских по сло ва Хр ват ске, здрав ко Мр шић, из ја вљује да па ле пред ла жу но­ву по дје лу Бо сне и Хер це го ви не, у ко јој, „нео че ки ва но“, ну де ве ли ку те ри то ри ју из ме ђу уне и вр ба са „ка ко би се око ун па зо не (ре пу бли ка срп ска кра ји на ­ при­мјед ба аутора) ство рио за штит ни по јас“.

Мр ши ће ва из ја ва мо же би ти и из ми­шљо ти на, али је све оно што се де си ло ка сни је би ло ап со лут на по твр да та кве про јек ци је до га ђа ја.

та кав „дил“ се иде ал но укла пао и у Ми ло ше ви ће ве ин те ре се. ње гов мо тив, из ме ђу оста лих, био је да се учвр сте и очу ва ју ср би јан ско­вој во ђан ски там по­ни, од но сно ис точ на Бо сна и кра јин ска ис точ на сла во ни ја. за то су, у тој ве за ној тр го ви ни, сре бре ни ца и Же па, под рињ­ске му сли ман ске ен кла ве, мо ра ле па сти у срп ске ру ке, а Го ра жде и ни је би ло то­ли ко ва жно јер у том сек то ру дри на ни је гра ни ца ср би је и Бо сне.

Хр во је ша ри нић, спе ци јал ни туђ ма нов еми сар за до го во ре, у књи зи „Сви­ мо­ји­тај­ни­пре­го­во­ри­са­Сло­бо­да­ном­Ми­ло­ше-ви­ћем на во ди да му је Ми ло ше вић 12. де­цем бра у Бе о гра ду ре као: „сла жем се да се ен кла ве на ис то ку при по је ср би ма, а да ком пен за ци ја бу де на за па ду.“

што се ти че ис точ не, при ду нав ске те­ри то ри је ре пу бли ке срп ске кра ји не, она ни је смје ла па сти јер би рат на оп ци­ја ­ без об зи ра на ре жи ју ­ до ве ла до ха­о тич ног кон так та хр ват ске и ју го вој ске у гра нич ном по ја су, а, с дру ге стра не, Ми ло ше ви ћу ни је од го ва рао још је дан „стам пе до“ (ша ри нић твр ди да је Ми ло­ше вић упо три је био баш тај тер мин) од дви је сто ти не хи ља да ср ба, ко је он не би мо гао да „при ми“.

де мон ска фор му ла из ла ска из рат не игра ри је би ла је про јек то ва на ли ни ја лив но ­ Би хаћ. опе ра ци ја је по че ла 24. ок то бра 1994. Му сли ман ска вој ска из би­

Српска­православна­црква­Пресвете­Богородице­у­Книну

Page 12: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 11

хаћ ке ен кла ве је про ва ли ла пре ма Гра­хо ву и пе тров цу, а му сли ман ске и сна ге Хво истовремено на па да ју ку прес. Му­сли ман ско из ли ва ње из Би ха ћа се мо ра­ло за у ста ви ти јер би у су прот ном мо гле би ти сру ше не све до ми не сце на ри ја.

а ку прес, „пу пак Бо сне“, пао је у хр ват­ске ру ке 3. но вем бра. та ко је обез би је ђен бок пу за ју ћој оку па ци ји из прав ца лив­на. на дан Бро зо ве сФрЈ, 29. но вем бра, та ман кад је за у ста вљен срп ски ула зак у Би хаћ, вој ска Хр ват ске, у са деј ству са Хр­ват ским ви је ћем од бра не, по чи ње офан­зи ву из ли вањ ског по ља пре ма Гла мо чу, Гра хо ву и ди на ри, од но сно кни ну. ова ак ци ја, за ко ју је хр ват ска ши фра би ла Зи-ма­‘94, тра ја ла је до 24. де цем бра.

у пр вом на ле ту, по чет ком де цем бра, хр ват ска вој ска је у ли вањ ском по љу на­предовала на сва три прав ца. срп ски от­пор је био спо ра ди чан. по че так кључ ног ма не вра, ко ји ће очи сти ти дви је кра ји не, ви со ку и книн ску, бе о град ска штам па пре шу ћу је. Бор­ба је об ја ви ла крат ку ви­јест, По­ли­ти­ка и По­ли­ти­ка­ екс­прес ни то ли ко.

и хр ват ски мар ке тинг је мо рао би ти на ни ском ни воу. они су, фак тич ки, глав ни­ном сво јих елит них је ди ни ца ушли у дру­гу др жа ву ­ у по ку ша ју да уда ве кра ји ну ­ чи ме су кр ши ли сва мо гу ћа па пир на та пра ви ла ра та. у ак ци ји су, из ме ђу оста­лих, пр ви хр ват ски гар диј ски здруг и четврта и пета гар диј ска бри га да.

Ход ли вањ ског на ди ра ња мо рао је би­ти змиј ски ­ бе шу ман и смр то но сан. Хр­ва ти, до го вор но и на мјер но, пра ве по лу­го ди шњу па у зу че ка ју ћи и утвр ђу ју ћи се.

за што су Хр ва ти ста ли пред нај сла би­јом тач ком срп ске од бра не, ко ју је с бо­сан ске стра не шти тио сла ба шни дру ги кра ји шки кор пус, а с кра јин ске, на ди на­ри, јед на се о ска че та. о тим раз ло зи ма го во ри хр ват ски ге не рал ан те Го то ви на, ко ман дант ове „бо ји шни це“, у књи зи На-па­дај­ни­бо­је­ви­и­опе­ра­ци­је­ХВ­и­ХВО: „пла­ни ра ње бој них ак тив но сти на ди на ри по че ло је сре ди ном сту де ног 1994. при из ра ди пла но ва за на па дај мо ра ло се во­ди ти ра чу на о не ко ли ко осје тљи вих пи та­ња као што су: ан га жи ра ње у то ври је ме на те ри то ри ји ре пу бли ке БиХ (од но сно Хр ХБ) на том про сто ру мо ра ли би ти под нај ви шим ступ њем тај но сти.

– за по чи ња ње на па дај них дје ло ва ња на ди на ри, уза са му др жав ну гра ни цу, ве­за но је с ри зи ком, ка ко ће на то ре а ги ра­ти по бу ње ни ср би у рХ, хо ће ли се и да­ље при др жа ва ти за гре бач ког спо ра зу ма итд. (у том је тре нут ку наш ин те рес био при др жа ва ње тог спо ра зу ма.) на сва ком мје сту и на сва ки на чин, кад је год то би­ло по треб но, гла си не о на зоч но сти Хв на ди на ри мо ра ле су се де ман ти ра ти, а бој­на дје ло ва ња ко ја ће усли је ди ти ста вља­ти из ван под руч ја дје ло ва ња за по вјед­

ни штва збор ног под руч ја сплит, што ни је баш уви јек би ло ла ко...“

Хр ват ска ми ми кри ја, од но сно са ма при ча ге не ра ла Го то ви не ви ше је не го сми је шна не са мо за то што су за ову опе­ра ци ју сви зна ли и што ју је би ло не мо гу­ће са кри ти, већ због то га што је ње го во ра то ва ње, кла па по кла па, би ло ани ми ра­ње по аме рич кој књи зи сни ма ња.

сми је шна да смје шни ја не мо же би ти јер су, на кра ју, Ми ло ше ви ће ви ге не ра ли за Олу­ју знали при је Го то ви не и хр ват­ских ге не ра ла ­ ка ко се лу цид но на ру гао сплит ски Фе­рал­три­бјун.

уоста лом, и ср би су по што ва ли сво ју ро лу стро го па зе ћи да не пре кр ше за гре­бач ко при мир је, јер је, по сце на ри ју, оно ва жи ло са мо за њих.

дан по сли је по чет ка ли вањ ске офан­зи ве, 30. но вем бра, хр ват ски ми ни стар од бра не Гој ко шу шак је пот пи сао у пен­та го ну Ме мо ран дум о вој ној са рад њи Хр­ват ске и сад­а, ко јег с аме рич ке стра не па ра фи ра ми ни стар од бра не ви љем пе­ри. туђ ма ну је од та да пре о ста ло са мо да сли је ди „упу те“. та ко пре па ри ра ни, Хр ва­ти чак при хва та ју дви је из мје не еко ном­ског спо ра зу ма с кра ји ном, ко је је тра жи­ло книн ско вођ ство!

вој не пла но ве и обу ку хр ват ске вој ске аме ри кан ци су усмје ри ли и кон тро ли са­ли пре ко сво је па ра вој не аген ци је Мпри.

екс пер ти циа сти гли су на Брач, ода­кле су бес пи лот ним ле тје ли ца ма из ви ђа­ју срп ске по ло жа је у кра ји ни и ју го за пад­ној Бо сни.

на кра ју, аме рич ки бом бар де ри за по­чи њу „хр ват ски“ на пад на кра ји ну, 4. ав­гу ста.

та ко су Хр ва ти до вр ши ли по сао из 1941.

дру га узда ко ју су аме ри кан ци за те за­ли у по слу уни шта ва ња кра ји не, сло бо­дан Ми ло ше вић, био је та да, у ври је ме ве ли ке би хаћ ке кри зе, са свих за пад них стра на про гла шен за спа си те ља од но сно „не за о би ла зног парт не ра“ (ален Жи пе), „је ди ну на ду“ (ан са), „ве о ма ко ри сног“ и оног ко ји је „на пра вој стра ни“ (ан дреј ко зир јев), „чо вје ка од ко ри сти“ (фон штулп нагл).

по ло ви ном ја ну а ра 1995. Бил клин тон је при мио у ауди јен ци ју дво ји цу Ми ло­ше ви ће вих ин ти му са ­ Бо го љу ба ка ри ћа и ду ша на Ми те ви ћа.

у Бор­би од 3. де цем бра ка ри ка ту ри ста пре драг ко рак сић је на цр тао Ми ло ше ви­ћа као жи ву са мо по слу гу за пад них ку па­ца.

Хр ват нај бли жи Ми ло ше ви ћу, туђ ма­нов ам ба са дор у Бе о гра ду, зво ни мир Мар ко вић, у ин тер вјуу Сло­бод­ној Дал­ма-ци­ји, кра јем де цем бра, осу ђу је хр ват ске ме ди је за то што са та ни зу ју Ми ло ше ви ћа. „са та ни за ци јом Ми ло ше ви ћа са мо гу би­мо ври је ме, јер ти ме не до би ја мо пра ву сли ку о ње му“ ка же Мар ко вић уз на по­ме ну да Ми ло ше вић ни је „ста ти чан по ли­ти чар“ јер ње го ва по ли ти ка „стал но те че“.

на сту па ју ћа, 1995. го ди на тре ба ло је да ис ти че по ла ко, да от ку ца ва за да тим так­то ви ма и тер ми ни ма. нај при је је од и гра­на ге не рал на про ба 1. ма ја са за пад ном сла во ни јом, док су ско јев ци на ади ци­ган ли ји пе кли во ла на ра жњу.

Ми ло ше вић, пре ма ње го вом би о гра фу сла во љу бу Ђу ки ћу, са оп шта ва та да па­три јар ху па влу: „све иде по пла ну!“

Жу ри се је ди но Хр ва ти ма. уми ру је их овен: „кључ рје ше ња у БиХ је сте цр та лив но ­ Би хаћ, што изо ли ра книн. сто га пред ла жем да им са да да те зра ка (наф­те ­ при мјед ба аутора), с об зи ром на то да ће те их на тај на чин изо ли ра ти из ва­на, а не из ну тра.“ а раз га љу је их, према шаринићу, Ми ло ше вић: „све ће те на кра­ју да до би је те, али пре ви ше вам се, бре, жу ри.“

тре ба ло је ле по са че ка ти илин дан ске вру ћи не ­ јер та да ту ро пе ра то ри (циа, уд Ба, н15), ко ји мо ра ју да ис пре мје шта ју сто ти не хи ља да срп ских ту ри ста, нај бо ље ра де. и да ср би при ку пе ље ти ну ка ко би она „це ла“/„ци ла“ би ла на јед ном мје сту.

„али срп ски кра је ви у Хр ват ској не мо­гу би ти исје че ни и пре ни је ти на ава лу, код Бе о гра да...“ за пи сао је дав но све то­зар при би ће вић, во де ћи срп ски по ли ти­чар из Хр ват ске из ме ђу два свјет ска ра та, у књи зи Дик­та­ту­ра­ кра­ља­ Алек­сан­дра, об ја вље ној у па ри зу 1933. при би ће вић је, исто риј ски, био млад и ни је знао шта све мо гу од ли ка ши ти то и зма.

они су то по ди је ли ли ­ јед ни су узе ли кра је ве, а дру ги кра ји шни ке.

Текст објављен у бањалучком дневнику Независне новине августа 2000.

На сту па ју ћа, 1995. го ди на, тре ба ла је да ис ти че по ла ко, да от ку ца ва за да тим так то ви ма и тер ми ни ма. Нај при је је од и гра на ге не рал на про ба 1. ма ја са за пад ном Сла во ни јом док су ско јев ци на Ади Ци ган ли ји пе кли во ла на ра жњу.

Page 13: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

12 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ПР

Е О

ЛУЈ

Е Живорад Јанковић

Сло вен ске (у)кра ји неПод ра зним из го во ри ма из бе га ва се по мен сло вен ског име на. Мо же Три ба ли ја, Или рик или Бал кан, али што оди ше сло вен ством - не. По ра зно је што код Сло ве на из гу бље ни де ло ви убр зо по ста ју нај љу ћи про тив ни ци сво је ма ти це и убо ји то ору ђе у ру ка ма до ју че за јед нич ког про тив ни ка.

Је зич ка де фи ни ци ја пој ма са мо уне ко­ли ко од го ва ра срп ским при ли ка ма: „по гра нич на др жав на област са уре­

ђе ним си сте мом вој не од бра не.“Још је про та Ма ти ја не на до вић све­

стан ње ног про вин ци јал ног ка рак те ра кад на по чет ку сво јих ме мо а ра по во­дом аустриј ско­тур ског ра та (1788–1791) каже: „Мо рав ци зо ву ово вре ме ко чи ном кра ји ном, а за ће са ра Јо си фа рат ни шта не зна ду, не го ми сле да је ко ча за ра тио.“

ка сни је ће и де се то го ди шње ра то ва ње под цр ним Ђор ђем у раз го во ру ње го вих бив ших бо ра ца би ти озна че но као кра­ји на. „ово де те ни сам ни оми ло вао као дру гу де цу; на шло ми се у зла вре ме на кад сам кра ји нио... Го во ра ше ста рац да је упам тио ка ра­Ђо ка кад је кра ји нио и кад је до ла зио у ва со је ви ће.“

Је зич ки зна чи гра ни цу, али и рат – што ни је пој мов но да ле ко. тре ба ло би упо ре­ди ти ка ко је код дру гих сло вен ских на ро­да – ма да је јед на ве ли ка (у)кра ји на – сти­ца јем окол но сти, нај ве ћа др жа ва евро пе – до вољ на да про гу та све оста ле.

зо не око гра ни ца увек пред ста вља ју под руч ја ри зи ка и ве за не су са гу би ци­ма. када је у пи та њу сло вен ска гра ни ца, гу би ци су као по пра ви лу „јед но смер ни“ – на њи хо ву ште ту. они ко ји су на до бит ку ре дов но ни су сло ве ни. сво је успе хе при­ма ју ћут ке и на ста вља ју да мр зе и „че ка ју“ по вољ ну при ли ку за сле де ћи уда рац.

ко ри сте се су ро ви ме то ди, те жак при­ти сак, а јав но се про по ве да то ле ран ци ја. сло вен ски про стор зна за ма њи не. сло­вен ске ма њи не у су сед ним зе мља ма, бар фор мал но, не по сто је, или су обес пра­вље не.

иде се до тле да се под ра зним из го во­ри ма из бе га ва по мен сло вен ског име на. Мо же три ба ли ја, или рик или Бал кан, али што оди ше сло вен ством – не. по ра зно је што код сло ве на из гу бље ни де ло ви убр зо по ста ју нај љу ћи про тив ни ци сво је ма ти це и убо ји то ору ђе у ру ка ма до ју че за јед нич ког про тив ни ка.

„ни јед на по ја ва се не мо же ва ља но схва ти ти без по зна ва ња исто ри је“ – ову ми сао оги ста кон та ста вио је ра до слав Гру јић за мо то сво је Апо­ло­ги­је­срп­ског­на-ро­да­ у­ Хр­ват­ској­ и­ Сла­во­ни­ји. књи га је на ста ла пре рав но сто го ди на по во дом „ве ле и здај нич ког про це са“ у за гре бу. за про те клих сто го ди на код ср ба се ни је про ме ни ло ни шта на бо ље. тада је ста ње си гур но би ло по вољ ни је не го да нас – ако ни због че га дру гог, оно због то га што је по сто ја ла бар из ве сна на да.

тре ба по ме ну ти раз ли ку у по на ша њу ви зан ти је и ср ба пре ма ла ти ни ма у сред­њем ве ку. док су тур ци сре ди ном че тр на­е стог ве ка би ли са мо прет ња, ви зан ти ја се узда ла у по моћ ла ти на и на ла зи ла се у стал ном по вла че њу. тек кад се др жа ва све ла на са му пре сто ни цу – ца ри град, Гр­ци су се тр гли и ре ши ли да град–др жа ву бра не у усло ви ма у којима би успех био ра ван би блиј ском чу ду. у осно ви, то је би ло по гре шно. за пад ни свет је био то­ли ко ис цеп кан да не би мо гао ни се би да по мог не. од ту ра ка га спа ша ва са мо про­стор на уда ље ност. ср би су по ку ша ли да пру же от пор док је још би ло не ке на де на успех, осам де сет го ди на пре па да ца ри­гра да, и то им ни је по шло за ру ком. во је­ва ли су са ми – ни су се на да ли у ла ти не.

кад је до шло вре ме роп ства од нос се ме ња. ср би су са да би ли очи ју стал но упр тих на за пад – оту да су се на да ли „из­ба вље њу“. у сва ком ра ту са тур ци ма мо­гли су ра чу на ти на си гур ну по моћ ср ба. та да Гр ци, због ге о граф ског по ло жа ја, ни су би ли у при ли ци да пра ве та кве „екс­пе ри мен те“.

Гре шка ср ба је у не схва та њу да их од ту ра ка де ли ве ра, у ве ћој ме ри то ле рант­нија не го рим ска, док је за њих на ци ја игра ла мању уло гу. код ла ти на су и ве ра и на ци ја ско ро под јед на ко ва жне, и за­то су по зна ти при ме ри тај них спо ра зу ма за пад ња ка и ту ра ка као „са ве зни ка“ – на штету срба. ве ли ка срп ска сна га не мо же да се осми сли и ка на ли ше. Бук не као вул­

кан и ис тро ши се, а не мо же да се пре тво­ри у стал ну све тлост или то пло ту.

кад се по ме не кра ји на, нај че шће се ми­сли на вој ну гра ни цу аустри је и тур ске ко ју са ла тин ске стра не чу ва ју углав ном ср би, пр вен стве но до мо ро ци, па тек он­да до се ље ни ци. о то ме се може раз ли­чи то говорити, али се не мо же оспо ри ти из ве сна уло га кра ји не у очу ва њу под јед­на ко угро же ног и вер ског и на ци о нал ног иден ти те та. роп ство тра је ве ко ви ма, и мо рао се тра жи ти на чин за оп ста нак иако то че сто ли чи на не ра зум но „за мла ћи ва­ње“, уза луд но про ли ва ње кр ви и ра си па­ње сна ге.

Го­спо­дин­ Рач­ки­ на­зи­ва­ по­вест­ То­ми­ну­о­со­лин­ској­цр­кви­хр­ват­ски­из­вор,­а­ја­не­знам­по­че­му­је­то­„хр­ват­ски“­из­вор,­кад­То­ма,­ар­хи­ђа­кон­сплит­ски­ни­је­био­и­ни-је­се­др­жао­за­Хр­ва­та,­већ­за­Ла­ти­на­или­Ла­ти­ни­на;­ и­ То­ма­ је­ мр­зео­ Хр­ва­те,­ као­што­са­мо­ви­со­ко­уче­ни­Ла­тин­мо­же­мр-зе­ти­ сло­вен­ско­ пле­ме.­Ње­му­ је­ „Scla­vi­ge-na“­био­мр­зак­у­ду­ши.­ре чи и. ру вар ца су на го ве штај бу ду ћих не сре ћа у од но си ма два на ро да. Ге но цид Хр ва та над ср би ма из вр шен је пр вен стве но у ко рист ве ков­них хр ват ских го спо да ра.

ско ро по да нич ки од нос ср ба пре ма за па ду то ком роп ства до бро је уочио беч ки чо век за ду жен за „пра ће ње ср ба“: „пре те гао је на гон да по мог ну сво јим са­ве зни ци ма. у слу ча ју мо гу ћих бу ду ћих ра то ва ова цр та жр тво ва ња соп стве них ин те ре са увек оста је до сто јан жи вог пре­до ча ва ња и мо ра обра ти ти на шу па жњу кад је реч о ве шти ни да при до би је мо на­ро де за на ше ин те ре се.“

аутор овог ис прав ног за па жа ња као да је чи тао про ти не ме мо а ре, на пи са не три де це ни је ка сни је, о по чет ку устан ка 1804: „Ја овај од го вор аустри је да нам по мо ћи не мо гу оста вим у на шем со ве ту, у ар хи­ву, да се хра ни, ако би нас нем ци кад год пре ко ре ли, за што смо ми оста ви ли њи’, као пр ве и бли жње ком ши је и оти шли тра жи ти ру се за по кро ви те ља, да им сме­ло мо же мо ка за ти да су они нас оста ви ли,

Page 14: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 13

а не ми њи’... као што су ме не не ки ве ли­ка ши у це са ри ји кад смо пре бе гли 1813. и ко ри ли...”

са мо де сет го ди на пре бу не и про тин отац, кнез алек са, говори на сли чан на­чин: „исти на је да сам се ца ру за клео да ћу му би ти ве ран и про тив ту ра ка за сло­бо ду оче ви не мо је во је ва ти и по зна то вам је да ја мо је за кле тве не пре сту пам, ни ти ца ра оста вљам, но цар оста вља ме­не и сав на род срп ски, као ње го ви ста­ри што су на ше пра де до ве оста вља ли...” осе ћа јем оба ве за пре ма „са ве зни ци ма“ во ђе ни су ср би и 27. мар та 1941, када су кре ну ли у про паст, ко јој се ни да нас још увек не ви ди крај. као „по бед ни ци“, гу бе јед ну че твр ти ну ста нов ни штва и по ло ви­ну про сто ра.

Беч ки оба ве шта јац је до свог по ме ну­тог за кључ ка о срп ском од но су пре ма са ве зу мо гао до ћи ко ли ко на осно ву не­по сред ног ис ку ства, сте че ног то ком слу­жбо ва ња, то ли ко и ана ли зом срп ског по­на ша ња кроз прет ход не ве ко ве.

Мо ра се раз би ти мит о се о ба ма, што ће по мо ћи да се бо ље са гле да соп стве на ствар ност, јер је мно го че га том при чом за там ње но. ре дов но ко ри шће ње из ра­за Или­ри за ср бе и од Бе ча и на по ле о на уно си до дат не не ја сно ће и оте жа ва рад и код објек тив них на уч ни ка, ко ји из пој ма Или­ри из вла че са свим дру ге за кључ ке од оних ко је ре ал ност на ла же. Мно го за блу­да ле жи и у тврд њи ка ко је ср би ја, то бож, „ве ли ка тај на“. ср би су прич љи ви и то ли­ко отво ре ни да из ра зом ли ца ука зу ју на оп ште рас по ло же ње.

при ча о се о ба ма се та ко про вид но на­ме ће, па опет је – и по ред све ње не про­

вид но сти – ср би при ма ју. док се она не пре и спи та, не мо же се го во ри ти о мо­гућ но сти озбиљ ни јег на уч ног ра да. при ко ри шће њу из во ра или чи та њу тек сто ва има пси хо ло шких те шко ћа – пр ви по мен се из јед на чу је са по чет ком не ке по ја ве, а то ни ка ко не мо ра да бу де.

они ко ји све по ку ша ва ју да ре ше, од­но сно за ма гле при чом о се о ба ма тре­ба ло би да зна ју да се у ру си ју око 1750. од се ли ло ви ше не го што је до шло то ком се о ба из 1690. и 1737, а од њих у ру си ји да нас не ма ни тра га. ср би ко ји су жи ве­ли ле во од са ве из ло же ни су при ти сци ма свих вр ста, и мно ги су под ле гли аси ми­ла ци ји. очу ва ли су се са мо број но шћу. при ча о се о би је то ли ко уко ре ње на да је по ста ла ско ро не при ко сно ве на – иако је у на у ци све под ло жно про ве ри – па њу при хва та ју и до бро на мер ни.

сло ве ни сла бо пам те. за то њи хо ва исто ри ја из гле да мно го „кра ћа“ – иако они тра ју исто оно ли ко ко ли ко и дру ге ра се. не пам те сво ју про шлост, па ни зло­де ла ко ја им дру ги чи не. Гер ма ни упор ни у све му зна ју и да пам те, оста ју ис трај ни и у мр жњи и че ка ју по вољ ну при ли ку. „не­ма ју“ про блем са гри жом са ве сти.

от пор на сна га јед ног на ро да, ду го из­ло же ног те шком стра да њу, као и код по је дин ца, ни је не ис црп на. до ла зи се у ста ње када се не мо же ре а говати на „иза зо ве“ спо ља. сти же се у не ку вр сту фа та ли зма – све што се де си ло, као да се не из бе жно и мо ра ло де си ти, те се ту не ни шта не може ни учи ни ти. ство ри ла се сли ка о ср би ма као рат нич ком на ро ду, а при том се не по ми њу не ка кон крет на срп ска бо ји шта ни срп ска вој нич ка гро­

бља ван гра ни ца срп ског про сто ра. но во вре ме до но си при чу о ге но ци ду уто ли ко стра шни ју што је баш тај на род још ју­че био жр тва. има ли у ко ме на ро ду ви­ше „ма њи на“ не го код ср ба, а по том код сло ве на уоп ште? већ је го во ре но ка ко се не ки од но се пре ма че је ни ма, а по том пре ма че че ни ма. та мо где су, у на вод но објек тив ном ис тра жи ва њу, у при ме ни двој на ме ри ла, ту је ста ње го ре не го да не ма ни ка квог ме ри ла. та ко и са при чом о или ри ма или бо гу ми ли ма. то су мно го ве ћи ми то ви од оних ко ји се при пи су ју ср би ма.

„од ту ђи на и на ту ђи је зи ци зва ли смо се до сад сва ко ја ко, а по нај ма ње она ко као што би тре ба ло, оним пра вим на­шим име ном, ко јим се ми са ми зо ве мо, и ко је се и код нај не по зна ти јих не на ро­да већ ски та ју ћих се ди вља ка, је ди но за пра во њи хо во име при зна је и узи ма... по ин тен ци ји аустриј ских др жав них вла сти, мо ра ли су и пред став ни ци цр кве и на ро­да на шег у зва нич ном са о бра ћа ју с њи ма ме сто срп ског име на ­ име или ра упо тре­бља ва ти, те су по сле из на ви ке по кат кад та ко по сту па ли и у зва нич ном ме ђу соб­ном са о бра ћа ју.“

и то је је дан вид са мо за бо ра ва и, ујед­но, је дан од кон тра ста срп ског ду ха – на­су прот по ме ну тој по ја ви сто ји при мер упор но сти у очу ва њу: „из бе га ва ли су про све ту, и то нај ви ше из стра ха да не за­не ма ре по сто ве, уобра жа ва ју ћи да би им си но ви, кад се одво је од ку ћа, је ли сва ки дан ме со и да би та ко жи ве ћи за бо ра ви­ли и ве ру и за кон, пре то пи ли се у нем це (или шок це).“

ср би ни када ни су ус пе ли да по стиг ну пу ну са мо свест на це лом про сто ру ко­ји на се ља ва ју. то се на ро чи то од но си на њи хо ве се вер не и за пад не обла сти. од из де ље них обла сти је ди но је не ма њи на пре ра сла у др жа ву, ко ја тра је са мо два ве ка. то је су ви ше ма ло да би се оба ви ло све по треб но око ује ди ње ња це лог на ро­да. тра ја ње др жа ва се из ра жа ва ми ле ни­ју ми ма. док се срп ски про стор це па на све на чи не, онај дру ги, ство рен по за ми­сли фи ре ра, др жи се као не так нут иако је до ју че би ло друк че. по ми њу ли се да нас сла во ни ја и дал ма ци ја, ко је бе ле же ве­ков ни са мо стал ни жи вот?! уме сто то га, ис ти че се ко со во, од лу ком са мо вољ ни ка не дав но отрг ну тог из ср би је. пу тем ди­пло мат ског „швај со ва ња“ ства ра ју се фа­бри кат обла сти.

од 1878. дри на се, во љом Бе ча, упор но пред ста вља као не ка гра нич на ре ка – у ши рем гле да њу то је са мо је дан „по ток“, а до би ја при звук оке ан ског ра сто ја ња. „од ста ре аустриј ске про па ган де про­тив ср ба нај у пор ни је се одр жа ла ми сао да ср би ја не ма шта да тра жи пре ко оних гра ни ца ко је је до би ла 1878 на Беч ком кон гре су... Би ло је чак и ју го сло ве на, ко­

Како­је­Хитлер­поделио­­Балкан­и­распарчао­Србију­1941.­године

Page 15: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

14 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ји су на ше (срп ске) зах те ве пре ко гра ни­ца 1878. обе ле жа ва ли као знак срп ског шо ви ни зма – и том шо ви ни зму при пи си­ва ли чак и на ше про те сте про тив обе ле­жа ва ња срб ске фе де рал не је ди ни це. по ова квим и слич ним по гле ди ма из гле да да би у Ју го сла ви ји ср би има ли да се за до­во ље оним гра ни ца ма ко је би им аустри­ја оста ви ла, да се под Хаб сбур шком ди­на сти јом из вр ши ло ју го сло вен ско ује ди­ње ње.“ ди јаг но за срп ског ста ња дав но је фор му ли са на и жи во том по твр ђи ва на, али од то га ни је би ло по мо ћи.

при род не гра ни це се ства ра ју ве ко ви­ма, и опет су под ло жне из ме на ма. са мо се оне из 1943, од но сно мо ди фи ко ва не Хи тле ро ве из 1941, оце њу ју као бо гом да­не и то се, на жа лост, при хва та и код не­ких ср ба – иако су и сми шље не да ка зне ср бе, по угле ду на оне од Хи тле ра. на пој­му „Хр ват ске“ се огле да ко ли ко је срп ско раз ми шља ње плит ко и не зре ло.

ла ко за бо ра вља ју и от пи су ју мно го че­га. за бо ра вља ју и до га ђа је из нај но ви је про шло сти: ге но цид, ло го ре, стре ља не кра гу је вач ке ђа ке, од ма зде сто за јед ног и „са ве знич ке“ бом бе на вас крс, ... сво је обла сти про сто „гу ра ју“ у ру ке про тив ни­ку и та ко иду на ру ку они ма ко ји их под разним изговорима це па ју, да би то у по­след ње вре ме ишло без ика квог фор мал­ног из го во ра, по прин ци пу „мо же ми се“. по мишљењу нових извозника демокра­тије, посеб на ар гу мен та ци ја – сем ар гу­мен та си ле – ни је ни по треб на.

Ма ли на ро ди те шко до ла зе до мо гућ­но сти да се о њи ма говори објек тив но. „да нас нам се чи ни да не мо же би ти сум­ње о сло вен ској ста ри ни у Је вро пи, та то је та ко очи глед на исти на, ко ју ни ша фа­ри ку ни је тре ба ло до ка зи ма утвр ђи ва ти. али је у ша фа ри ко во до ба би ло друк че: он да се не пре ста но по на вља ло да су се сло ве ни истом у пе том ве ку по Хри сту ја ви ли у Је вро пи, с дру гим азиј ским вар­ва ри ма и од ри ца ло им се да има ју оних до ма ћих пра ва, оног на род ног гра ђан­ства, као на при мер грч ки, гер ман ски и ро ман ски на ро ди.“ ово је ре че но пре ви­ше од сто го ди на, од но сно у вре ме бли же са мом ша фа ри ку не го на ма.

за не ма ру је се да из у ча ва ње ге но ци да не зна чи са мо из но ше ње бро ја жр та ва и на чи на њи хо вог стра да ња. он на те ре ну ме ња ста ње у то ли кој ме ри да се оно ви­ше не мо же пре по зна ти. сто га је данас те­шко го во ри ти да је се ло сми ља не, где је

би ла па ро хи ја оца ве ли ког про на ла за ча ни ко ле те сле, срп ско се ло – кад у ње му не ма ср ба, а цр ква и род на ку ћа те сле су два пут па ље не. пред ру ше ви на ма не ког зда ња се те шко ства ра пред ста ва о ње­го вој не ка да шњој ле по ти. Љу ди са ис ку­стви ма пре пр вог свет ског ра та су зна ли да се од Ма чве до ис тре мо гло до ћи све кроз срп ска се ла.

ср би искре но опла ку ју ту ђа стра да ња, а од ри чу се сво јих. зна ју до ста о да ха уу и аушви цу, а ма ло ко ји зна или же ли да зна о Ја се нов цу и оста лим срп ским стра­ти шти ма. та рав но ду шност пре ма не сре­ћи соп стве ног на ро да код ср ба је то ли­ко ши ро ко рас про стра ње на да ли чи на епи де ми ју, а код не ма лог бро ја као да се гра ни чи са из да јом па то ло шких раз ме­ра. сво је жр тве ни су ни по бро ја ли, а ка­мо ли обе ле жи ли. на при ме ру ср ба, а, на жа лост, не са мо на ње му, ви ди се да је у мно гим при ли ка ма ге но цид ите ка ко „ис­пла тив“.

Је дан од раз ло га што се ср би сла бо сна ла зе кроз исто ри ју је сте што не уче из жи во та. но ве ге не ра ци је на свет око се бе гле да ју по сред ством књи га – зна чи пре ко ту ђег ис ку ства. од ту ђих књи га ни су у пу­ној ме ри могли добити оно што би мо гло да им ко ри сти. не ма ју сна ге да ис тра ју до кра ја у ис тра жи ва њу и да да ју из ве стан лич ни до при нос. ско ро у сва ком по слу ста ју на по ла пу та.

ни је без зна ча ја ни пут срп ске књи ге, ко ји да је дру ге гра ни це срп ског на ро да. она сти же и чу ва се по срп ским ку ћа ма, на про сто ру да ле ко ши рем од зва нич но при зна тог. та ко књи га сво јим „лу та њем“ ис пи су је срп ску кар ту на осо бен на чин, не за ви сно од же ље Бе ча. срп ски ру ко пи­си се на ла зе по стра ним збир ка ма под на­зи ви ма „со фиј ски“, „мин хен ски“, „беч ки“, „бер лин ски“, „па ри ски“, а ско ро да не ма при ме ра да се за не ку стра ну књи гу ка же да је „бе о град ска“.

„нај ма ња част ове на ше зе мље и све та; но ко јој је да нас, а и по из о дав на и нај ве ће про све ште ни је чо ве чи је, не го у ко јој су до ју че и нај ве ћа зла, оби де, ра то ви и кр ве жи би ли, а за то са мо ко ће ко ме свом је дин сам го спо да ри ти и то се још до да нас ни је мо гло ре ши ти...“ ова ко је оце ње на евро­па пре 180 го ди на. она је у ме ђу вре ме ну по ста ла „бо га ти ја“ за низ ло кал них су ко ба и би ла „ко лев ка“ два свет ска ра та. у по то­њим бај ка ма о „евро пи“ ти еле мен ти се обич но из о ста вља ју.

Ср би искре но опла ку ју ту ђа стра да ња, а од ри чу се сво јих. Зна ју до ста о Да ха уу и Аушви цу, а ма ло ко ји зна или же ли да зна о Ја се нов цу и оста лим срп ским стра ти шти ма

Ка да је оно про шле го ди не гра до­на чел ник спли та Жељ ко ке рум на пи та ње но ви на ра због че га твр ди да

ср би на ни ка да не би при хва тио за зе та из го во рио „та ко смо од го је ни“, до дир ну­та је су шти на хр ват ско­срп ских од но са. ти од но си ни су ни шта дру го до исто ри ја мр жње и зло чи на ко је Хр ва ти про во де над ср би ма. то су по ро дич на пре да ња ко ја се пре но се са ко ле на на ко ле но, мр жња на ко јој се ра ди од ма лих но гу, ко ја се уса ђу је сва ко га да на, са пу но стра сти и – а ово је нај го ре – са не сум њи вим осе ћа њем да се тако чи ни до бро де ло. онај ко је та ко од га јан, ке рум је све док, не ви ди ни шта нео бич но и ни шта ру жно у то ме да се ни под ко јим усло ви ма ње го ва по ро ди ца, же нид бом или уда јом, не ме ша са ср би ма.

не ко ме ће то из гле да ти као пре ду бо­ко по ни ра ње у про шлост, али та ве ков­на, стал но хра ње на, пре ци зно усме ра­ва на и до след на мр жња да ти ра још од вре ме на ве ли ког рас ко ла у хри шћан­ској цр кви, од но сно, три де сет го ди на ка сни је, из 1075, ка да је на сплит ском цр кве ном са бо ру до не та од лу ка да се пра во сла вље у дал ма ци ји и за ле ђу ис­ко ре ни.

све што се по сле то га до га ђа ло у дал­ма ци ји, ис точ ној и за пад ној Хер це го ви­ни, а ка сни је у цен трал ној Бо сни, ли ци, ис три, сла во ни ји, сре му, ... на свим про­сто ри ма где је ка то лич ка цр ква има ла ути цај и мо гућ ност де ло ва ња, са мо је хро ни ка јед ног бру тал ног и стра шног об ра чу на са ср би ма пра во слав ци ма. не во лим оп ште и гро мо ви те оце не, али ово је сте исти на, ла ко до ка зи ва исти­на. по треб но је са мо од ба ци ти основ­не по став ке бер лин ско­беч ке шко ле исто ри је, вра ти ти се ста рим ар хи ва ма и књи га ма, не сум њи вим до ку мен ти ма, исто ри ча ри ма ко ји су због из но ше ња исто риј ских исти на по ли тич ким од лу ка­ма би ли за бра њи ва ни.

Ме то до ло ги ја ко ју је римока то лич­ка цр ква при ме њи ва ла у бор би про тив оних ко ји су оста ли вер ни пра во сла вљу пред ста вља кр ва ву пси хо па то ло шку сли ку јед ног ко лек ти ви те та. да нас се о то ме не го во ри за рад по пра вља ња хр­ват ско­срп ских од но са, ма да ни ко ме ко на ства ри гле да без стра сти и на ви ја ња ни је ја сно због че га се ти од но си по пра­вља ју или по но во гра де са мо и је ди но на срп ску ште ту.

но, вра ти мо се те ми и тра га њу за из­во ром са ко јег је по те кла и још те че не­сма ње ним ин тен зи те том та стра шна хр­ват ска мр жња пре ма ср би ма.

про стор ко ји је у овом бро ју Две­ри­срп­ских пред ви ђен и мо гућ за из но ше­ње пот пу не сли ке ма ли је и ни из да ле ка до во љан. али са би ра ње ве ков них до га­ђа ња, са гле да ва ње раз вој ног про це са об ра чу на са пра во сла вљем и пра во­

Page 16: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 15

слав ци ма на про сто ру за пад но од дри не и ду на ва, на во ди нас нео до љи вом сна гом на за кљу чак ко ји је, не ка ми бу де до зво­ље на ова су бјек тив ност, одав но од ре дио мој по гле да на узро ке и ствар не раз ло ге ра то ва, ге но ци да и кр во про ли ћа ко ја се на овим про сто ри ма до га ђа ју по след њих сто ти њак го ди на.

тај за кљу чак гла си: мр жња Хр ва та пре­ма ср би ма, и зло чи ни ко ји су из те мр жње ро ђе ни, по сле ди ца су вер ског и на ци о­нал ног кон вер тит ства.

раз у ме се да све то ни је мо гло без ути­ца ја ве ли ких си ла, без па ра лел ног оства­ре ња и њи хо вих ин те ре са, али су шти на је у то ме да се на овим на шим про сто ри ма бив ши ср би об ра чу на ва ју са са да шњим ср би ма.

ов де се на ого љен, бру та лан и у сва ком сми слу стра шан на чин ма те ри ја ли зо ва ла пси хо ло шка по став ка о кон вер ти ту ко­ји на кон што се од ре као сво јих ко ре на, да кле на кон што је убио сво је по ре кло и се бе ка кав је био, кре ће да уби ја све до ке сво је из да је, не ве ре, сла бо сти, ...

код го то во свих уста шких зло чи на ца – од оног се о ског ко ља ча до кре а то ра ге но­ци да над ср би ма – мо же се на ћи срп ски ко рен, срп ско по ре кло.

Мо жда нај ве ћи мон струм ме ђу њи ма, вје ко слав Макс лу бу рић, са стао се пе де се­тих го ди на два де се тог ве ка у швајцарској са срп ским еми грант ским но ви на ром сло бо да ном са мар џи ћем, и том при ли­ком му, уз оста ло, ре као: „знам ја до бро да сам срп ског по ри је кла, из пле ме на дроб­ња ци, и да су мо ји по ка то ли че ни.“

али све до по ја ве јед ног чо ве ка, ро ђе­ног у пр вој по ло ви ни 19. ве ка, та не тр пе­љи вост и мр жња бив ших пре ма по сто је­ћим ср би ма ни је би ла си сте ма ти зо ва на, иде о ло шки уоб ли че на. оно што је тај чо­

век, а звао се ан те стар че вић, ура дио за сво га жи во та, пред ста вља при мер са ко­јим се те шко мо гу ус по ре ђи ва ти и во де ћи иде о ло зи ан ти се ми ти зма из вре ме на на­ци стич ке не мач ке.

ан те стар че вић је ро ђен у ли ци, од оца Ја ко ва, по ка то ли че ног ср би на, и мај ке чи­сте српки ње, пра во слав не ве ре. зва ла се Ми ли ца Бог дан. Хр ват ска исто ри о гра фи ја при кри ва је дан де таљ ко ји се односи на старчевићево рођење, а који објашњава го то во све. за стар че ви ћа Хр ва ти пи шу да је ро ђен у се лу Жит ник код Го спи ћа, што ни је пот пу но не тач но. за и ста је ро ђен у ме ста шцу ко је се та ко зва ло, али Жит ник ни је се ло, не го за се лак јед ног дру гог ме­ста ко је но си име па за ри ште.

за што је то ва жно? због че га Хр ва ти не­ће да спо ме ну па за ри ште?

због јед ног до ку мен та аустриј ске ад ми­ни стра ци је из 1712. го ди не (Aus der Be i la­ge Spe ci fi ca tio lo co rum et in co la rum 1712. bei der Is tr. F. d. Gra fen At tems. Nr. 183/VII. J. O. Krigcmi scel len, Facs. 95 im Ar hiv des Re ichs­Krigs­Mi ni ste ri ums) у ко јем сто ји да у па за ри шту жи ве ср би ка то лич ке ве ро­и спо ве сти и ни ко дру ги осим њих. овај до ку мент пре ћут ку је и ке ру бин ше гвић, ве ли ки по кло ник уста шке иде је, са мо зва­ни исто ри чар ко ји је по ку ша вао да до ка же ка ко су Хр ва ти гот ског по ре кла, али се и том и та квом ше гви ћу до го ди ло да у при­ло гу за књи гу Јо ва на скер ли ћа Пи­сци­ и­књи­ге на пи ше да су стар че ви ћи „ из гле да, по ри је клом из Хер це го ви не“.

стар че ви ћи од ко јих је по те као ан­те стар че вић ко ре не ву ку са ко со ва (од стра хи њи ћа) а пре ма за па ду су кре ну ли са про сто ра пље ва ља, од но сно из се ла стар че во код ска дар ског је зе ра, где је пра во слав ни ма на стир из 14. ве ка.

Где и ка да је ан ти стар че ви ћу уса ђе на мр жња пре ма ср би ма те шко је пре ци зи­ра ти, али ње го ва оп шир на би о гра фи ја, уоб ли че на у књи зи Стар­че­вић, Јо си па Хор ва та, на во ди на за кљу чак да се то до­го ди ло око два де се те го ди не ње го вог жи во та, ка да мла ди ан те ус по ста вља кон­так те са цр кве ним кру го ви ма и убр зо при­сту па јед ном се ме ни шту ка то лич ке цр кве у се њу, да би по том оти шао у пе шту на до дат но шко ло ва ње, у же љи да по ста не све ште но ли це.

оно што је ан те стар че вић касније го­во рио и пи сао о ср би ма гра ни чи се са по ре ме ће ним умом. ни ка да ни ко од хр­ват ских по ли ти ча ра и ин те лек ту а ла ца, до да на шњег да на, ни је до вео у пи та ње лич­ност ан те па ве ли ћа.

ње го во уче ње угра ђе но је у те ме ље па­ве ли ће ве не за ви сне др жа ве Хр ват ске као и са да шње туђ ма но ве Хр ват ске. стар че­ви ћа Хр ва ти сма тра ју „оцем на ци је“, он је по ли тич ки узор Хр ва ти ма као на ро ду; на по след њем би ра њу за пред сед ни ка Хр­ват ске у дру гом кру гу, ко ји су тр ча ли иво Јо си по вић и Ми лан Бан дић, овај дру ги је у сва ком обра ћа њу као свог политичког идола спо ми њао ан ту стар че ви ћа.

са мо је, исти не ра ди, је дан Хр ват, фи ло­лог то мо Ма ре тић (1853–1938), 1892. на­пи сао: „стар че вић је па кле ном мр жњом мр зио ср бе и ту мр жњу три де це ни је ули­вао у ве ли ки дио Хр ва та.“

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Рат ко Дми тро вић

Где­су­из­во­ри­хр­ват­ске­мр­жње­пре­ма­Ср­би­ма?

Зло је по че ло про ме ном ве реМе то до ло ги ја ко ју је ка то лич ка цр ква при ме њи ва ла у бор би про тив оних ко ји су оста ли вер ни пра во сла вљу пред ста вља кр ва ву пси хо па то ло шку сли ку јед ног ко лек ти ви те та

Усташки­злочинац­Макс­Лубурић

Page 17: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

16 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

а ево шта је ан те стар че вић го во рио и пи сао о ср би ма. склон ра си стич ким те о­ри ја ма, стар че вић је све вре ме свог јав ног ан га жо ва ња ср бе сма трао ни жом ра сом. чак и на кон што је ср би ја на Бер лин ском кон гре су 1878. по ста ла ме ђу на род но при­зна та др жа ва, а Хр ват ска је та да би ла са мо ре ги ја уну тар аустроугар ске мо нар хи је, стар че вић је на пи сао да на­род­ хер­ват-ски­не­ће­тр­пи­ти­да­та­ су­жањ­ска­ срп­ска­па­сми­на­ осквер­њу­је­ зе­мљу­Хор­ва­тах, до­да ју ћи да ср би не зна ју ни за ка кве ци ви­ли за циј ске вред но сти, те да су скло ни си­ло ва њу, пљач ка ма и уби ја њу.

стар че вић је пр ви за србе упо тре био тер мин ре­ме­ти­лач­ки­ фак­тор, а пре ма том на ро ду га јио је од нос чи ја су шти на те­шко мо же да се по сма тра на ни воу здра­вог ра зу ма. та ко је пи сао: „ср би су сме ће, на кот ко ји се хра ни фе ка ли ја ма и жде ре остат ке жр та ва, или ср би су по сво јој на­ра ви без ума и по ште ња, про ти сло бо ди и про ти сва ком до бру.“

тај и та кав ан те стар че вић да нас је, по­но ви ћу, не у пит на исто риј ска, по ли тич ка, ин те лек ту ал на и на ци о нал на вред ност (код) Хр ва та. не ма гра да ни ве ћег ме ста у Хр ват ској без ули це ан те стар че ви ћа, не рет ко и тр га. цен трал ни про стор оси је­ка зо ве се по ње го вом име ну, а тим про­сто ром до ми ни ра ве ли ки спо ме ник ан­ти са тр че ви ћу. на нов ча ни ци данашње Хрватске од 1.000 ку на на ла зи се лик ан те стар че ви ћа.

за мно ге ср бе де ло ва ће из не на ђу ју ће, мо жда и шо кант но чи ње ни ца да је мр жњу ан те стар че ви ћа пре ма ср би ма, по сле ње го ве смр ти, на ста вио да одр жа ва, пот­хра њу је и раз ви ја је дан Је вре јин – Јо шуа Јо сип Франк.

да нас још са мо исто ри ча ри зна ју да пр­ва „кри стал на ноћ“ 20. ве ка ни је би ла у не­мач кој 9. но вем бра 1938, ка да су на ци сти на па ли Је вре је, раз би ја ли њи хо ве рад ње, упа да ли у ста но ве, уби ја ли љу де са мо за то што су Је вре ји. исто то, али пре ма ср би ма, ура ђе но је 36 го ди на ра ни је – пр ва три да­на сеп тем бра 1902. у за гре бу, кар лов цу и сла вон ском Бро ду.

раз у ла ре на ма са „пра ва ша“, след бе ни­ка по ли ти ке и про гра ма Хр ват ске стран­ке пра ва, ко ју је осно вао ан те стар че вић, пред во ђе на Јо си пом Фран ком, раз би ја ла је по тим гра до ви ма из ло ге рад њи чи ји су вла сни ци би ли ср би. то им ни је би ло до­вољ но, па су ула зи ли ср би ма у ста но ве, ту кли их, из ба ци ва ли на ме штај на ули цу, ... тим по во дом јав но је ис ту пио стје пан ра дић ре кав ши: „то је свињ ски по сао ко ји ће Хр ват ску осра мо ти ти за сле де ћих 100 го ди на.“

ни је ни слу тио да Хр ват ску пра ве сви­ња ри је тек че ка ју: Ја се но вац, ха де зе ов ска др жа ва, Бље­сак, Олу­ја, ... али то, жа ло сно је, ве ћи на Хр ва та ни је до жи ве ла и не до­жи вља ва као „свињ ски по сао“.

До бро је по зна то да по сто ји чи та ва би бли о те ка о ге но цид ном уни шта­ва њу ср ба, о бро ју жр та ва, тех но ло­

ги ји са ти ра ња, ја ма ма, ло го ри ма, уби ца ма, уста ша ма и њи хо вим зло чи ни ма, уло зи ри мо ка то лич ке цр кве у тим зло чи ни ма и дру гим пи та њи ма ко ја се односе на ге но ци д над ср би ма у не за ви сној др жа ви Хр ват ској. не ка су штин ска пи та ња ко ја би у мно го че му осве тли ла ге но цид оста ла су по стра ни, је два до так ну та и са свим за о би ђе на. Јед но од та квих пи та ња је вре ме када је на ста ла и када је ко нач но би ла уоб ли че на иде о ло ги ја ге но цид ног уни шта ва ња ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји. дру га не за о би ла­зна пи та ња ко ја се ти чу ге но ци да, без ко јих се он не мо же на уч но об ја сни ти и пој ми ти, је су пи та ња за што је до шло до ге но ци да, ко ји су узро ци ње го вог на стан ка и с ко јим ци ље ви ма је он из во ђен и оства ри ван. то су, без сум ње, кру ци јал на пи та ња на ко ја је на у ка ду жна да од го во ри ако је до ра сла сво јим оба ве за ма.

у сва ком слу ча ју мо ра ју би ти од ба че не као ис кон стру и са не, од бра на шке и не тач­не тврд ње хр ват ске пу бли ци сти ке и исто­ри о гра фи је по ко ји ма је исти на да се ге но­цид до го дио, да су га по чи ни ле уста ше, да су они не зна тан – го ри део хр ват ског дру­штва, али да су ср би сво јом ве ли ко срп­ском хе ге мо ни стич ком и шо ви ни стич ком по ли ти ком, сво јим угње та ва њем и екс пло­а ти са њем Хр ва та и Хр ват ске у окви ри ма кра ље ви не сХс и Ју го сла ви је 1918–1941, дик та ту ром кра ља алек сан дра ка ра ђор­ђе ви ћа, атен та том на стје па на ра ди ћа и хр ват ске по сла ни ке у скуп шти ни 1928, иза зва ли оправ дан гнев и мр жњу Хр ва та, па је ге но цид са мо њи хо ва осве та за оно што су ср би за слу жи ли.

ова квом кон струк ци јом по ну ђе на су три за кључ ка. пр ви – да вре ме на стан­

ка ге но цид не по ли ти ке па да у раз до бље из ме ђу два ра та 1918–1941. дру ги – да узро ке ге но ци да тре ба тра жи ти у ве ли ко­срп ској хе ге мо ни стич кој и шо ви ни стич кој по ли ти ци. и тре ћи – да по сто ји си ме три ја у од го вор но сти за ге но цид. уста ше су из­вр ши ле ге но цид, што је за осу ду, али ср би су сво јим по на ша њем за слу жи ли да бу ду ка жње ни.

ова ква ту ма че ња ге но ци да ни су у са­гла сно сти с оби љем чи ње нич ког ма те­ри ја ла и ло ги ком хр ват ског исто риј ског раз во ја, ко ји су у на у ци до бро по зна ти. у сва ком слу ча ју, по ли ти ка о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји ни је на ста ла у вре ме кра ље­ви не сХс и Ју го сла ви је 1918–1941, не го је она би ла ја сно и ко нач но уоб ли че на још у окви ри ма аустро у гар ске, до пр вог свет­ског ра та 1914.

кључ ну уло гу и иде о ло шко­по ли тич ку осно ву за ге но цид има ло је хр ват ско др­жав но и исто риј ско пра во са свим кон се­квен ца ма ко је је со бом но си ло, а не тзв. ве ли ко срп ска хе ге мо ни стич ка и шо ви ни­стич ка по ли ти ка из ме ђу два свет ска ра та. Хр ват ско др жав но пра во би ло је, као што је и да нас, пра ви ге не ра тор за про из вод­њу не спо ра зу ма и су ко ба из ме ђу Хр ва та и ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци­ји. то пра во ни је при зна ва ло по ли тич ку ин ди ви ду ал ност (кон сти ту тив ност) ср ба у Хр ват ској. оно је ср бе при хва та ло као гра ђа не, али их је сма тра ло де лом хр ват­ског „по ли тич ког на ро да“. по хр ват ском др жав ном пра ву, у по ли тич ком сми слу ср­би ни су би ли ср би, већ Хр ва ти пра во слав­не ве ре. због ова квог трет ма на ср би ма је си сте мат ски, сву где, где год се мо гло, по­ри ца но на ци о нал но име. тре ти ра ни као по ли тич ки Хр ва ти, они ни су има ли пра во на свој срп ски је зик, на сво је срп ско ћи ри­

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Ака де мик Ва си ли је Ђ. Кре стић

О вре ме ну на ст ан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

Кључ ну уло гу и иде о ло шко-по ли тич ку осно ву за ге но цид има ло је хр ват ско др жав но и исто риј ско пра во са свим кон се квен ца ма ко је је со бом но си ло, а не тзв. ве ли ко срп ска хе ге мо ни стич ка и шо ви ни стич ка по ли ти ка из ме ђу два свет ска ра та

Page 18: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 17

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Ака де мик Ва си ли је Ђ. Кре стић

О вре ме ну на ст ан ка, узро ци ма и ци ље ви ма ге но цид не по ли ти ке у Хр ват ској

лич ко пи смо, на сво ју срп ску пра во слав­ну цр кву и на сво је на ци о нал не сим бо ле: за ста ву и грб. пра ви сми сао по ти ра ња срп ске на ци о нал не и по ли тич ке по себ но­сти, ли ша ва ња пра ва на име, је зик, пи смо и сим бо ле, крио се у на ме ри да се ср би аси ми лу ју и хр ва ти зу ју. због то га што су се ср би ин ди ви ду ал но и ко лек тив но опи ра­ли аси ми ла ци ји и хр ва ти за ци ји при ти сак Хр ва та је то ком дру ге по ло ви не 19. и по­чет ком 20. ве ка бивао све осми шље ни ји и све об у хват ни ји, а ка ко је вре ме од ми ца­ло, и све бру тал ни ји. због то га што ни су хте ли да бу ду пра во слав ни Хр ва ти, што су се су прот ста вља ли хр ва ти за ци ји, што, кад је о њи ма реч, ни су при хва та ли хр ват ско др жав но пра во и из ње га про ис ти чу ћу ши ро ко рас про стра ње ну хр ват ску др жав­ну по ли ти ку, по ко јој су сви ста нов ни ци Хр ват ске – без об зи ра на ет нич ку и вер ску при пад ност – „по ли тич ки Хр ва ти“, ср би су про гла ше ни за ре ме ти лач ки фак тор хр­ват ског дру штва. за ре ме ти лач ки фак тор про гла ше ни су сто га што су по ста ли пре­пре ка хр ват ским на ци о нал но­по ли тич­ким и др жав ним пла но ви ма, по ко ји ма је ви ше на ци о нал на тро јед на кра ље ви на има ла да по ста не ет нич ки чи ста Хр ват ска. у дру штви ма ко ја те же ства ра њу ет нич ки чи стих др жа ва, прак са је то по ка за ла, на­си ље је не из бе жно. то на си ље је у Хр ват­ској по сте пе но, из ге не ра ци је у ге не ра ци­ју, до би ја ло та кве раз ме ре да је кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка пре ра сло у по ли ти ку с ја сним ге но цид ним од ли ка ма. њу су иде­о ло шки, по ли тич ки, др жа во твор но и ре­ли гиј ски уоб ли чи ли хр ват ски по ли ти ча ри оних стра на ка ко је су сво је про гра ме гра­ди ле на те ме љи ма хр ват ског др жав ног и исто риј ског пра ва и пред став ни ци твр де, екс клу зив не вер ске ли ни је ри мо ка то лич­ке цр кве, ко ји су же ле ли да сви ста нов ни­ци Хр ват ске не бу ду са мо Хр ва ти, већ и при пад ни ци ри мо ка то лич ке ве ре.

Још 1866. за гре бач ки лист По­зор,­ор ган Хр ват ске на род не стран ке, на чи јем че лу је био би скуп Ј. Ј. штро сма јер, за пре тио је ср би ма да ће, ако бу ду ин си сти ра ли на сво јој на ци о нал ној и по ли тич кој по себ но­сти, Хр ва ти упо тре би ти сва рас по ло жи ва сред ства да их при си ле да се од рек ну сво­

је по себ но сти, па да на те ри то­ри ји хр ват ских зе ма ља бу де са­мо је дан – хр ват ски на род.

у скла ду са ова квим прет ња­ма По­зо­ра,­еуген ква тер ник, је­дан од осни ва ча стран ке пра ва, пи сао је 1869. да са мо „из да ји це до мо ви не и кр ви на ше, из да ји це ума т. ј. зна но сти“ мо гу „ве ре ра ди ре ћи на све тој хр ват ској зе мљи“ да су ср би, а не Хр ва ти. ква тер ник је ста нов ни ци ма пра­во слав не ве ре ко ји су се осе ћа ли ср би ма отво ре но по ру чио да ће хр ват ски на род зна ти да осве ти та кво из дај ство „уни штив та ко ви на кот ве ре“.

по хр ват ским по ли ти ча ри ма ко ји су на ци о нал не про гра ме гра ди ли на хр ват­ском др жав ном пра ву, а та ква је би ла ве­ћи на, „на све том хр ват ском зе мљи шту“ по сто ја ла је са мо јед на – хр ват ска на род­ност, и са мо је дан – хр ват ски је зик. ра ди оства ре ња те и та кве др жав но­по ли тич ке иде о ло ги је, ко ја је овла да ла нај ве ћим де­лом хр ват ског дру штва, по себ но оним ко­ји је сле дио по ли ти ку чи сте стран ке пра­ва Јо си па Фран ка, ге но цид над ср би ма у Хр ват ској био је не из бе жан. до ка за за ова кав за кљу чак има мно го, а овом при­ли ком, илу стра ци је ра ди, на ве шћу са мо не ко ли ко.

у ли сту Дом­ од 20. но вем бра 1908, у вре ме анек си о не кри зе, за бе ле же но је следеће: „на по след њем ви је ћу Франк­стар че ви ће ве стран ке пра ва при хва ћен је чу дан за кљу чак, о ко јем но ви не мно го пи шу“ [...] „устро ји ла се на и ме ’Хр ват ска на род на ле ги ја’ тј. ору жа на че та ’за обра ну хр ват ске до мо ви не’“ [...] „но нај стра шни је је ово: ово што хо ће ле ги ја, то је не са мо мр жња; то је го то во кла ње ср ба. и он да они ко ји су за ле ги ју, го во ре да ће се Бо­сна, у ко јој има око 700.000 ср ба, сје ди ни­ти с Хр ват ском да те ср бе ’жед не хр ват ске кр ви ‘, или ми по ко ље мо или они зби ља по пи ју на шу крв [...].“

у До­му­од 22. ав гу ста 1908. стје пан ра­дић је на пи сао: „кад год су го спо да у Бе­чу би ла у сти сци, тра жи ла су ка кву би ло смут њу, у ко јој ће на род као сли јеп и луд уда ра ти би ло на ко га, а до та да ће го спо да сво је по сло ве оба ви ти. [...] а ср би су би ли

нај згод ни ји, да се ра ди њих на чи ни смут­ња. они су до се ље ни ци, дру ге су вје ре, до ма ће му на ро ду с ве ћи не раз ло га ­не по­ћуд ни ­ па за то и тре ба кад што са мо ма ло на миг ну ти и ето кла ња!“

по све до че њу по зна тог хр ват ског по­ли ти ча ра и про фе со ра уни вер зи те та иси­до ра кр шња ви ја, ко ји је био са вр ше но оба ве штен о зби ва њи ма у зе мљи, да у Хр­ват ској и сла во ни ји ни је би ло око 700.000 ср ба, бан па вао ра ух би их нај ра ди је све по био. Ме ђу тим, ка ко је тај број био по за­ма шан, из ја вио је да то ни је мо гу ће учи ни­ти.

кр шња ви је оста вио и ова кво све до че­ње – „Би ло је јед но ври је ме“, за пи сао је он, „ка да се је пи са ло да тре ба све ср бе сје­ки ром уту ћи“. „ова ми сао има де не што за се бе, и то не што вр ло ва жно: она на и ме, из ри че отво ре но и до сљед но је ди ни на­чин, ко јим би се да ла про ве сти ’хр ват ска ми сао.“

за ступ ник Фран ко ве чи сте стран ке пра ва у са бо ру Хр ват ске, Јер ко па ве лић је бру тал но отво ре но из ја вио да кад би фран ков ци би ли на вла сти, „та ко зва ни“ ср би би за 48 са ти по ста ли „пра во слав ни Хр ва ти“.

углед ни хр ват ски по ли ти чар Фра но су пи ло је, по пут е. ква тер ни ка, а. стар че­ви ћа и Ј. па ве ли ћа, сма трао да се пи та ње ср ба у Хр ват ској, сла во ни ји и дал ма ци ји – ако не ма дру гог на чи на – може и мора решити њи хо вим фи зич ким уни шта ва­њем. на пи сао је да Хр ва ти, ако же ле да еман ци пу ју Хр ват ску од ср ба, „мо ра ју нај­пр во да се свих сред ста ва (па и нај го рих: у по ли ти ци је ко је шта до пу ште но) ла те, до то га нај по ги бељ ни јег, јер до ма ћег и исто­је зич ног, на род ног про тив ни ка би ло ка ко или ап сор бу ју, или га ина че уни ште [...]“.

по ред ова ко екс пли цит них ис ка за о то­ме да се срп ско пи та ње у Хр ват ској мо же и мо ра ре ши ти фи зич ким уни шта ва њем ср­

Еуген­Ква­тер­ник

Page 19: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

18 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ба – кла њем, има и оних ко ји су вер бал но угла ђе ни ји, али им је сми сао исти. та ко је, при ме ра ра ди, Га јо ра ду нић, 1911. у спли­ту об ја вио јед ну књи жи цу у ко јој је на пи­сао да је би ти ср бин у Хр ват ској жа ло сно. а да је „нај жа ло сни ји“ и „по ги бе љан“ на зив „срп ски“. он је ис ка зао уве ре ње да ће тај на зив из Хр ват ске не ста ти и да ће то би­ти са мо жа ло сна по ја ва ко ју ће по ми ња ти исто ри ја, јер ће се ту име срп ско из гу би­ти по што ће сви ср би по ста ти Хр ва ти. срп ско пи та ње, по оце ни ра ду ни ћа, сто ји „као мач над гла вом Хр ва ти ма“, па ће сто­га „сва ко хр ват ско ср це да об ве се ли дан кад бу де мо ви де ли да су се ове не здра ве биљ ке на на шој на род ној њи ви из гу би ле, ка да ви ди мо да сви ко је дан чо вјек при­сту пи смо озбиљ ном ра ду за оства ре ње и осло бо ђе ње на ше ми ле Хр ват ске др жа­ве“. дру гим ре чи ма, Хр ва ти ће би ти ве се­ли кад ср би из Хр ват ске, сла во ни је и дал­ма ци је бу ду не ста ли, кад Хр ват ска бу де ет нич ки чи ста и је дин стве на, без ср ба, јер они су, за Хр ва те и Хр ват ску, по оце ни по­зна тог по ли ти ча ра Јо си па Ми шка то ви ћа, драч је [трње­в. к.], ко је Хр ва ти „из сво је ба шче мо ра ју иш чу па ти“.

у По­ли­тич­кој­по­ви­је­сти­хр­ват­ско­га­на-ро­да,­об ја вље ној у за гре бу 1895, др пе ро Га вра нић је на пи сао ка кво је рас по ло же­ње Хр ва та пре ма ср би ма и шта због тих не здра вих од но са ко ји вла да ју у Хр ват ској тре ба оче ки ва ти. Га вра нић је за бе ле жио: „да нас за ци је ло не ма ниг де у евро пи ме­ђу ра зно је зич ним на ро ди ма ве ће мр жње, не го што ов дје у нас по сто ји ме ђу исто је­зич ним Хр ва ти ма и ср би ма. та је мр жња до ду ше не згод на, али је вр ло ра зу мљи ва. те жња хр ват ска и те жња срп ска не бо ри се до ду ше оруж јем у ру ци, јер та кве нам бор бе не би до зво ли ли на ши са да шњи го спо да ри, али за то бор ба и те ка ко по­сто ји, и то под му кла, по тај на, гад на бор ба јед не ег зи стен ци је про тив дру ге, јед ног по је дин ца про тив дру го га, без по чин ка, без кра ја и кон ца. да би ми Хр ва ти има ли сво ју не за ви сну др жа ви цу као ср би, и да се не би тре ба ли ни од ко га бо ја ти, бук нуо би за ци је ло рат из ме ђу Хр ва та и ср ба, и тај би сва ка ко био нај по пу лар ни ји.“

исто риј ски до га ђа ји ко ји су се зби ли од 1941. до 1945. и од 1991. до 1993. у све му су по твр ди ли оце не п. Га вра ни ћа из ре­че не 1895. два пу та кад су Хр ва ти сте кли „сво је не за ви сне др жа ви це“, до шло је, ка­ко је Га вра нић и пред ви део, до кр ва вог пи ра у ко јем су жр тве би ли ср би.

Мр жња пре ма њи ма ис по ље на је та да на нај бру тал ни ји на чин, али са ја сним ци­љем: да се ство ри ет нич ки чи ста и што ве­ћа хр ват ска др жа ва.

по ред на ве де них пр во ра зред них пи са­них до ка за о то ме да је иде ја о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској би ла јасно уоб ли че на још у окви ри ма аустро у гар ске, то мо гу да по твр де и мно ге кон крет не чи­ње ни це. када је из би ла ре во лу ци ја 1848,

ср би ма у ду бров ни ку је јав но пре ће но да ће их Хр ва ти на нај ма ње ко ма ди ће исе ћи. ду бро вач ке ср бе спа сили су бо ко ко тор­ски ср би, ко ји су ду бров ча ни ма поручили „да не ти чу та мо шњу бра ћу, јер ако так ну и јед но га, они ни јед ног ка то ли ка у жи во ту оста ви ти не ће [...]“.

исте те 1848. и ср би ма у за гре бу је за­пре ти ла опа сност. ка да се у за гре бу са­зна ло да су ср би на Мај ској скуп шти ни у срем ским кар лов ци ма иза бра ли вој во ду, у гра ду је за вла да ло ве ли ко не за до вољ­ство. пре ма све до че њу ана ста са по по­ви ћа, по зна тог и углед ног за гре бач ког тр гов ца и пред сед ни ка та мо шње срп ске пра во слав не цр кве не оп шти не, ско ро је „до то га хте ло до ћи да све ср бе по ко љу“. по кољ је за пре тио и срп ским де пу та ти ма ко ји су се по сле Мај ске скуп шти не на шли у за гре бу. њи ма су се ре жа ни – шок ци при пре ма ли вар то ло меј ску ноћ за то што је ба на Је ла чи ћа имао да ин ста ли ше срп­ски па три јарх Јо сиф ра ја чић.

по за ма шне ан ти срп ске де мон стра ци је у за гре бу, али и у не ким дру гим ме сти ма Хр ват ске, до ко јих је до шло 1895, 1899. и 1902, на ко ји ма је ис по ље на не са мо ве ли­ка на ци о нал на и вер ска мр жња, већ и бру­тал на агре сив ност са ру ши лач ким и уби­лач ким на ме ра ма, до ка зу ју да је ге но цид био на по мо лу и да је би ло са мо пи та ње да на ка да ће се оства ри ти.

да је иде ја о ге но цид ном уни шта ва њу ср ба у Хр ват ској у окви ри ма аустро у­гар ске сазрела још пре из би ја ња пр вог свет ског ра та, све до че и за пи си др ива­на ри ба ра, по зна тог хр ват ског по ли ти ча­ра, при пад ни ка на пред не ју го сло вен ски опре де ље не омла ди не, при ста ли це по­ли ти ке Хр ват ско срп ске ко а ли ци је. у књи­зи Из­мо­је­по­ли­тич­ке­су­рад­ње,­об ја вље не у за гре бу 1965, ри бар је за бе ле жио да су бан па вао ра ух и Јо сип Франк, уз одо бре­ње нај ви ших вој них кру го ва у Бе чу, у слу­ча ју ра та са ср би јом по во дом анек си је Бо сне и Хер це го ви не, скло пи ли спо ра зум

ко ји „је гла сио да се из вр ши по кољ и исе­ље ње свих ср ба из Хр ват ске“.

у још нео бја вље ним за бе ле шка ма ива­на ри ба ра, ко је сам до био од ње го вог би о гра фа проф. др ко сте Ми лу ти но ви ћа, на јед ном ме сту је за пи са но: „у про гра му фран ко ва ца би ло је 1914. го ди не ис тре­бље ње ср ба, раз би ја ње је дин ства и хр ват­ско­срп ске ко а ли ци је.“ да су се фран ков ци та да до ко па ли вла сти, за пи сао је ри бар, „из вр шен би био про грам у ци је ло сти, ко­ји су из гра ди ли фран ков ци, а по при је дло­гу [анте ­ в. к.] па ве ли ћа, по ко јем је тре ба­ло нај ра ди кал ни је об ра чу на ти са ср би ма, као и Хр ва ти ма ко а ли ци је.“ „из вр шен би био по кољ ср ба још 1914. го ди не.“

по што сам из бо ром, а не свим рас по ло­жи вим до ку мен ти ма по ка зао да је иде ја о ре ша ва њу тзв. хр ват ског пи та ња пу тем ге­но ци да над ср би ма у Хр ват ској са зре ла у окви ри ма аустро у гар ске, а не кра ље ви не сХс и Ју го сла ви је, по што сам ука зао на то да је ге но ци дом тре ба ло ство ри ти ет нич­ки чи сту и вер ски – римока то лич ки је дин­стве ну др жа ву, да бих удо во љио оба ве за­ма ко је про ис ти чу из на сло ва из ла га ња, без по дроб ни је ана ли зе и ши ре екс пли­ка ци је, оба ве зан сам да упо зо рим на још је дан циљ ко ји је тре ба ло да се по стиг не ге но ци дом.

по осно ва ном ми шље њу ве ћи не хр ват­ских по ли ти ча ра и ге о по ли ти ча ра, Хр ват­ска и сла во ни ја са дал ма ци јом има ла је и има је дан не баш мно го сре ћан ге о по ли­тич ки по ло жај. она има об лик ба на не, мла­дог ме се ца, рас кре че не ко ба си це; асо ци ра на хлеб са ко ра ма без сре ди не – ка ко су оце њи ва ли они Хр ва ти ко ји су о то ме пи са­ли. у сва ком слу ча ју, Хр ват ска као др жа ва не ма по треб не ге о стра те шке ду би не ко ја би јој омо гу ћа ва ла са мо ста лан и не сме тан раз вој. да би тај про блем мо гла да ре ши, по ши ро ко рас про стра ње ном уве ре њу ко је је вла да ло у хр ват ској по ли ти ци, Хр ват ска би мо ра ла да по пу ни пра зни ну ко ја по сто ји у раз ма ку од ње ног се ве ро и сточ ног до ју го­за пад ног де ла. ту пра зни ну чи не Бо сна и Хер це го ви на, и баш због то га су би ли рет­ки хр ват ски по ли ти ча ри ко ји те обла сти ни су же ле ли да укљу че у са став Хр ват ске. у оства ри ва њу тих и та квих ве ли ко хр­ват ских те жњи, по ред дру гих пре пре ка и смет њи, на пу ту су се на шли и ср би – ка­ко они из Хр ват ске, та ко и они из Бо сне и Хер це го ви не. њих је због то га, као број ну ет нич ку и вер ску гру па ци ју, су прот ста вље­ну хр ват ским на ци о нал ним, по ли тич ким и др жав ним ци ље ви ма, по сва ку це ну, не би­ра ју ћи сред ства, тре ба ло укло ни ти. дру гим ре чи ма ка за но, ге но цид је био у функ ци ји ве ли ко хр ват ских те жњи и ци ље ва. њи ме је тре ба ло ство ри ти ве ли ку, ет нич ки чи сту и вер ски – римока то лич ки је дин стве ну хр­ват ску др жа ву.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2005, 41-46.

Штросмајер

Page 20: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 19

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Милојко Будимир

Судбина­Ср­ба­из­Срп­ске­Кра­ји­не­и­Хр­ват­ске­

Од кон сти ту тив но сти до из бје гли штваИако су у XVI II ви је ку до спје ли у те шко ста ње у са мој Кра ји ни, а из ван ње још у го ри ста тус обес пра вље них кме то ва, Ср би су се одр жа ли јер су под окри љем Кар ло вач ке ми тро по ли је са чу ва ли сво је, кул тур но, по ли тич ко и ду хов но је дин-ство, а пре ко тр го вач ко-за нат ског сло ја и еко ном ски зна чај

Исто ри ја срп ске кра ји не, ње ног на ро да и те ри то ри ја ви је ко ви ма је би ла по ти­ски ва на или као цје ли на раз би ја на

да би ње не кр хо ти не би ле тре ти ра не на мар ги на ма не ких и не чи јих дру гих исто­ри ја. циљ нај у ти цај ни јег прав ца хр ват ске исто ри о гра фи је већ од са мог по чет ка био је оти ма ње срп ске исто ри је, не ги ра ње срп ског на ро да и ње го ве кул тур не ба шти не. ср би ма је у јед ном мо мен ту на про сто би ло од у зе то пра во да се на уч но ба ве сво јом исто ри јом.

ства ра њем ре пу бли ке срп ске кра ји­не срп ски на род се на шао у си ту а ци ји да са гле да сво ју исто ри ју као цје ли ну, с об­зи ром је ди но пре ма исти ни. на кон па да рск, ав гу ста 1995, до шло је до ет нич ког чи шће ња са про сто ра на ко ји ма су ср би ви је ко ви ма жи вје ли. о три на е сто вје ков­ном при су ству ср ба на тим про сто ри ма – поред пи са них из во ра – свје до че и ар хе­о ло шки на ла зи.

по пре да њу, по ред ри је ке кр ке про по­ви је дао је апо стол па вле, а ов дје је по диг­нут ма на стир све тог ар хан ге ла Ми ха и ла. на род но пам ће ње осни ва ње ма на сти ра при пи су је Је ле ни, се стри ца ра ду ша на, уда тој за Мла де на шу би ћа – Бри бир ског (сре ди на 14. ви је ка). у истом ви је ку у дал­ма ци ји су подигнуте још дви је не ма њић ке за ду жби не – ма на сти ри кру па и дра го вић.

ка да је краљ тврт ко 1390. за вла дао дал ма ци јом, ње на вра та за до се ља ва ње ср ба су се још ши ре отво ри ла, и од тада книн „по ста је срп ско мје сто“.­ али још при је тврт ка на се ли ло се то ли ко „вла ха“ у книн ску око ли ну да се и книн ски кнез пе тар Мар тић на зи ва под јед на ко и „кнез вла ха“.­на се ља ва ње ср ба по ја ча ва се и у 15. и 16. ви је ку, а нај у бје дљи ви ји до каз о њи хо вом при су ству пред ста вља ју па ро­хи јал не цр кве по диг ну те у ве ћи ни иасе ља у дал ма ци ји. на уни ће се 1483. за јед но са угар ским ве ли ка ши ма про тив ту ра ка бо­рити и би ти за ро бљен срп ски де спот, унук

де спо та Ћур ђа, вук Гр гу ре вић – Бран ко­вић, „змај ог ње ни“. код Гор ја на, не да ле­ко од Ћа ко ва, 9. ок то бра 1537. по ги нуо је у бор би са тур ци ма по сљед њи срп ски де спот па вле Ба кић. и за ври је ме ту ра­ка (1522–1688) на про сто ру дал ма ци је се на ста вља пре се ља ва ње ср ба из дру гих срп ских зе ма ља ко је су до шле под тур ску власт. због срп ских по мје ра ња пре ма за­па ду у 16. ви је ку сје ди ште да бро бо сан ске ми тро по ли је је из све тог ни ко ле у Ба њи премјештено у древ ни про стор за пад них ср ба – у ма на стир рмањ на ри је ци уни, по­ред ср ба.

те ри то ри ја из ме ђу за дра, ши бе ни ка, кни на и ма на сти ра кру пе по др жав ној при пад но сти би ла је ни чи ја зе мља. по на ро ду ко ји је ту на ста њен, то је зе мља Мор ла ка – ср ба. иако је од по чет ка 16. ви­је ка по ста вље на као од брам бе на ли ни ја, Бо ка ко тар ска и дал ма ци ја се тек то ком тур ско­мле тач ког ра та за крит (кан ди ју) 1645–1669. об ли ку ју у вој ну гра ни цу. тих го ди на Мор ла ци ће до ни је ти и свој ста тут, ко ји са др жи од ред бе о њи хо вој са мо у пра­ви у окви ру Мле тач ке др жа ве. ср би су се као на род нај те же одр жа ли на мле тач ком под руч ју. уз све смет ње, за хва љу ју ћи ду­хов ном бди је њу пра во слав не цр кве, срп­ство се и ту успје ло са чу ва ти.

краљ Фер ди нанд други је 15. но вем бра 1627. про стор вој не кра ји не ста вио под по себ ну вој но­управ ну област под упра­вом двор ског рат ног са вје та у Гра цу. кра­ји шни ци се про гла ша ва ју сло бод ним по­сјед ни ци ма зе мље, ко ји су пот чи ње ни је­ди но за кон ским кра ље ви ма угар ске, ко ји ће им по ста вља ти ко ма дан те и управ ни ке. срп ској за јед ни ци, као по ли тич ком ти је лу, при зна та је кне жев ска са мо у пра ва. кра ји­шни ци ма се при зна је пра во оту ђи ва ња, за ла га ња и за вје шта ња зе мље. до пу шта се сло бод на тр го ви на уз пла ћа ње за ко ном утвр ђе них по ре за и ца ри не. ови ста ту ти

ко ји су утвр ђи ва ли прав ни по ло жај кра­ји шни ка у ва ра ждин ском ге не ра ла ту при­мје њи ва ни су и у кар ло вач ком.

на са мом по чет ку ве ли ког ра та из ме ђу тур ске и аустри је 1683, по ди гли су се ср­би ли ке про тив ту ра ка и пот пу но их прог­на ли са по је ди них под руч ја ове ре ги је. по во дом по зи ва ле о пол да првог упу ће­ног 18. ју на 1690. ср би ма да се диг ну на уста нак про тив ту ра ка па три јарх ар се ни­је трећи чар но је вић у Бе о гра ду сазива цр кве но­на род ни са бор. са бор при зна је ле о пол да за кра ља и при ста је на бор бу про тив за јед нич ког не при ја те ља, али тра­жи да до би ју пра ва ко ја су има ли у тур­ској. цар при хва та срп ске за хтје ве и пре­ко аустриј ске двор ске кан це ла ри је из даје пр ву при ви ле ги ју 21. ав гу ста 1690. њо ме је срп ски на род при знат као по себ на по­ли тич ка ци је ли на, је дин стве на на ци је лом про сто ру под вла шћу аустриј ског ца ра. но си лац срп ског је дин ства у аустро у гар­ској и да ље оста је срп ска пра во слав на цр ква.

иако су у 18. ви је ку до спје ли у те шко ста ње у са мој кра ји ни, а из ван ње у још го­ри ста тус обес пра вље них кме то ва, ср би су се одр жа ли јер су под окри љем кар ло­вач ке ми тро по ли је са чу ва ли сво је кул тур­но, по ли тич ко и ду хов но је дин ство, а пре­ко тр го вач ко­за нат ског сло ја и еко ном ски зна чај.

у пла шћан ској и па крач кој епар хи ји, као и у дал ма ци ји, би ло је кра јем 18. ви­је ка око 265.000 пра во слав них ср ба. Ми­ром из ме ђу Фран цу ске и аустри је 1797. пре ста је по сто ја ти Мле тач ка ре пу бли ка, а дал ма ци ја са ве не ци јом, истром и Бо ком по ста је аустриј ска. од 1805. дал ма ци ја је под фран цу ском кру ном. по сли је аустриј­ско­фран цу ског ра та 1809. фор ми ра не су илир ске про вин ци је у са ста ву Фран цу ске им пе ри је.

Page 21: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

20 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

кра ји на је раз вој ни че на 1881. Би ло је иде ја о осни ва њу по себ ног кра ји шког са­бо ра, али је на кра ју од лу че но да кра ји­шни ци са сво јим пред став ни ци ма осна же са бо ре у за гре бу и срем ским кар лов ци­ма. од пр ве сјед ни це дал ма тин ског са бо­ра 1861. ср би има ју у ње му пред став ни ке и дје лу ју кроз клу бо ве на род не и ауто но­ма шке стран ке. срп ску на род ну стран ку оснивају 1880. уви ђа ју ћи дво лич ност у хр­ват ској по ли ти ци, ср би дал ма ци је, пред­во ће ни ни ко ди мом Ми ла шем и са вом Бје ла но ви ћем, кроз срп ску стран ку и кроз но ви не Срп­ски­глас за хтије ва ју ис кре ну са­рад њу са Хр ва ти ма на те ме љу чи стих од­но са и утвр ђи ва ња шта је чи је.

по др жа ва ју ћи став хр ват ских опо зи­ци о них стра на ка да „Хр ва ти и ср би са чи­ња ва ју по сву да је дан на род са два рав но­прав па на род на име на“,­ср би За­дар­ском­ре­зо­лу­ци­јом при хва та ју Ри­јеч­ку­ ре­зо­лу-ци­ју хр ват ских стра на ка, ко јом се тра жи ин те гра ци ја дал ма ци је и Хр ват ске, а у спо ро ви ма Бе ча и пе ште при кла ња ју се пе шти. за јед нич ки про глас Хр ват ско­срп­ске ко а ли ци је об ја вљен је 11. де цем бра 1905. основ ни мо тив су му пу на сло бо да на ро да, на че ло на род ног са мо о дре ђе ња и рав но прав ност свих на ро да, а на осно­ви устав не сло бо де, оп штег пра ва гла са и рав но прав но сти Хр ва та и ср ба. по сли је из бо ра 1906. за пред сјед ни ка са бо ра иза­бран је Бог дан Ме да ко вић.

од ре див ши на са мом по чет ку пр вог свјет ског ра та ју го сло вен ски про грам као циљ, срп ска вла да и Ју го сло вен ски од­бор, ко га су ма хом чи ни ли Хр ва ти, а ко ји је осно ван 30. апри ла 1915. у па ри зу, до­ни је ли су на кр фу 27. ју ла 1917. Крф­ску­де-кла­ра­ци­ју, ко јом је од ре ђе но да се бу ду ћа др жа ва зо ве кра ље ви на ср ба, Хр ва та и сло ве на ца. од ре ђе но је, та ко ђе, да бу де устав на, де мо крат ска и пар ла мен тар на мо нар хи ја у ко јој ће би ти рав но прав на сва три на ро да, њи хо ви ам бле ми, пи сма и вје­ре. рас па дом аустро­угар ске вла сти на кон про бо ја со лун ског фрон та на ју жно сло­вен ском ди је лу мо нар хи је се ства ра ју на­род на ви је ћа, а ме ћу њи ма и на род но ви­је ће сло ве на ца, Хр ва та и ср ба у за гре бу, а ко ја пред ста вља ју но во на ста лу др жа ву. они ће од ср би је и са ве зни ка затражити да се ује ди не са ср би јом и цр ном Го ром. кра љев ство ср ба, Хр ва та и сло ве на ца про гла ше но је 1. де цем бра 1918.

спо ра зу мом цвет ко вић – Ма чек ав гу­ста 1939. ство ре на је Ба но ви на Хр ват ска. оп сег ба но ви не ни је био до кра ја де фи ни­сан, а до кра ја ни је био до ве ден ни по сту­пак ле га ли за ци је јер ни ка да ни је по твр­ђе на у над ле жном на род ном пред став­ни штву. срп ски кул тур ни клуб је срп ским и оста лим фе де ра ли сти ма прет по ста вио за о кру же ње срп ских зе ма ља у Ју го сла ви­ји или ван ње.

та да на ста је иде ја о из два ја њу кра ји­не. осно ва но је и дру штво Кра­ји­на, ко је је

има ло за циљ ства ра ње исто и ме не по кра­ји не, а ле га ли зо ва но је у бан ској упра ви у за гре бу 16. фе бру а ра 1939.

на дан ула ска ни је ма ца у за греб, 10. апри ла 1941, при је не го је Ју го сла ви ја ка пи ту ли ра ла, про гла ше на је не за ви сна др жа ва Хр ват ска. Ма чек је пре дао власт ан ти па ве ли ћу. ср би су ста вље ни ван за­ко на и по чео је не ви ђен те рор и за ти ра ње све га срп ског. не за ви сна др жа ва Хр ват­ска је од 1941. до 1945. уби ла, на из у зет но окру тан на чин, пре ко ми ли он ср ба.

у ра ту за по че то ин сти ту ци о ни са ње фе­де ра ли стич ког и ре пу бли кан ског уре ђе­ња бу ду ће Ју го сла ви је за вр ши ће до но ше­њем пр вог уста ва Фе де ра тив не на род не ре пу бли ке Ју го сла ви је 31. ја ну а ра 1946. њи ме су од ре ђе не ре пу бли ке, али ни ка да ни су прав но ре гу ли са не њи хо ве гра ни це. на чин на ко ји су ко му ни сти од ре ђи ва ли гра ни це по ка зу је слу чај ву ко ва ра. ко му­ни сти су га, уз Ба ра њу, при кљу чи ли Хр ват­ској иако јој ни ка да ра ни је ни је при па дао.

1. Хр­ват­ска­и­срп­ски­иарод­у­Хр­ват­ској­пот­пу­но­ су­ рав­но­прав­ни.­ На­цо­нал­ним­ма­њи­на­ма­у­Хр­ват­ској­оси­гу­рат­ће­се­сва­пра­ва­на­на­ци­о­нал­ни­жи­вот.­де кла ра ци ја трећег за сије да ња зав ноХ­а, то пу ско 8–9. ма ја 1944. пр ва тач ка де кла ра ци је ко јом је срп ски на род од ре ђен као но си лац су­ве ре ни те та по сли је рат не Хр ват ске.

Не­ма,­ не­ сми­је­ и­ не­ће­ би­ти­ Хр­ват­ске,­у­ ко­јој­ Ср­би­ма­не­ би­ би­ла­ за­јам­че­на­пу­на­рав­но­прав­ност­ и­ јед­на­кост.­ (из ре зо лу­ци је четвртог за сје да ња зав ноХ­а, пла­шки, 14. ок то бар 1944. го ди не. на под руч ју Фе де ра тив не Хр ват ске кроз зав ноХ ср­би ма се да је на чел на и по вр шна рав но­прав ност. су ве ре ни тет ср ба у Хр ват ској по ста о је са мо де кле ра тив ни па но иза ко јег ће се гра ди ти осно ве хр ват ске са мо­стал но сти.)

по сли је сти ша ва ња Ма спо ка 1971. при­гу ше на је је ди на пре о ста ла срп ска на ци­о нал на ин сти ту ци ја у Хр ват ској скд Про-свје­та, а у Ју го сла ви ји су уста вом из 1974. ус по ста вље ни кон фе де рал ни од но си. на све агре сив ни ји хр ват ски шо ви ни зам срп­ски на род је 1989. од го во рио осни ва њем срп ског кул тур ног дру штва Зо­ра у ки ста­ња ма код кни на и зби ја њем ре до ва око на ци о нал них сим бо ла и ми то ва. Хр ват ска власт је од го во ри ла хап ше њем.

ну кле ус око ко га ће срп ски на род у Хр ват ској ар ти ку ли са ти свој по ли тич ки про грам по ну ди ла је срп ска де мо крат­ска стран ка. стран ка је осно ва на 17. фе­бру а ра 1990. у кни ну, а за пред сјед ни ка је иза бран ака де мик Јо ван ра шко вић. и лич ност ли де ра је до при ни је ла да се ка­рак тер стран ке по ти сне и да она по ста не по крет ср ба, на ро чи то на кон из бор не по­бје де Хдз­а на пар ла мен тар ним из бо ри ма у Хр ват ској ма ја 1990. до го вор ко му ни ста и кле ро­на ци о на ли ста, као и опро ба ни пра ва шки ме тод иза зи ва ња и ко ри ште­

ња агре сив них стра сти ули це у по ли тич ке свр хе, до нио је Хдз­у из бор ну по бје ду.

срп ски са бор у ср бу 25. ју ла 1990. до­но си де кла ра ци ју о ауто но ми ји ср ба у Хр ват ској и од лу ку о пле би сци ту, ко јим ће цје ло куп ни срп ски на род са под руч ја ав­но јев ске Хр ват ске по твр ди ти или од би ти ауто но ми ју. по ку шај хр ват ске по ли ци је да си лом спри је чи пле би сцит и срп ски от пор 17. ав гу ста 1990. био је по че так ору жа не бор бе ср ба за оп ста нак на сво јим ет нич­ким про сто ри ма. ав гу стов ски пле би сцит по ка зу је во љу ср ба за ауто но ми јом.

Хр ват ски са бор је 25. де цем бра 1990, усва ја ју ћи устав ре пу бли ке Хр ват ске, од у­зео ср би ма су ве ре ни тет и про гла сио Хр­ват ску на­ци­о­нал­ном­ др­жа­вом­ хр­ват­ског­на­ро­да.­на од лу ку Хр ват ске од 21. фе бру а­ра 1991. да у њој не ва же са ве зни, ју го сло­вен ски за ко ни, оп шти не срп ске ауто ном­не обла сти кра ји не до ни је ле су од лу ку о из два ја њу из ре пу бли ке Хр ват ске. уста во­твор на скуп шти на јс 19. де цем бра 1991. у кни ну усво ји ла устав и про гла си ла ре пу­бли ку срп ску кра ји ну. за пред сјед ни ка је иза бран Ми лан Ба бић. ре пу бли ка срп ска кра ји на је као др жа ва ство ре на у сло же­ним усло ви ма раз би ја ња сФрЈ, се це си је Хр ват ске и не по сред ног угро жа ва ња на­ци о нал них пра ва и ег зи стен ци јал них ин­те ре са срп ског на ро да.

ср би су, као су ве рен на род на про сто­ру ав но јев ске Хр ват ске, има ли сво је исто­риј ско уте ме ље ње у вој ној кра ји ни, у ко јој су вје ко ви ма има ли на ци о нал на, вјер ска, по ли тич ка и остала пра ва. из ло же на ар­гу мен та ци ја не двој бе но ука зу је на то да ср би на про сто ру кра ји не ни су мо гли би­ти агре со ри јер је то те ри то ри ја на ко јој су они жи вје ли као ста ро сје де лач ки, су ве рен и кон сти ту ти ван на род са ду гом исто риј­ском тра ди ци јом. на жа лост, ме ђу на род на за јед ни ца са ва ти ка ном и сад на че лу пру­жи ла је по др шку Хр ват ској у ра ту про тив кра ји не. ин те ре си моћ них би ли су ја чи од чи ње ни ца ко је су ука зи ва ле н а су прот но. ср би су на вла сти тој зе мљи про гла ше ни за агре со ре и те ро ри сте, и без об зи ра на то што је рск би ла под за шти том ује ди ње­них на ро да, 1995. су усли је ди ле „за вр шне опе ра ци је“, у ко ји ма је би ла ан га жо ва на и аме рич ка ави ја ци ја. у ак ци ја ма Бље­сак и Олу­ја уби је но је око 2.500 ср ба, а прог­на но ви ше од 250.000. тако се укупан број ср ба на те ри то ри ји да на шње ре пу бли ке Хр ват ске, у од но су на њи хов број од 1990, сма њио за ви ше од дви је тре ћи не. за ин­те гра ци ју Хр ват ске Олу­ја ни је би ла нео­п ход на, али је за чи шће ње ср ба и на њи­хо во сво ђе ње на туђ ма но вих 3–4 % би ла по треб на.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 4), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2008, 177-185.

Page 22: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 21

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Мар ко Жив ко вић

Срп­ско-хр­ват­ски­од­но­си­у­пе­ри­о­ду­1900­-­1914.­година

Брат ство до кр виСр би се то ком 1898. и 1899. ма сов но обра ћа ју Са бо ру и упу ћу ју пе ти ци ју са не ко ли ко зах те ва: сло бод но ис ти ца ње срп ске за ста ве, рав но прав ност у упо тре-би ћи ри ли це, рав но прав ност Пра во слав не и Ри мо ка то лич ке цр кве, сло бо да штам пе и го во ра, да се до зво ли рад срп ским учи те љи ма и сл. На осно ву ово га ви ди мо да су Ср би тре ти ра ни као гра ђа ни дру гог ре да, ко ји ни су имали ни основ на по ли тич ка и кул тур на пра ва

При кра ју 19. ве ка срп ски на род ко ји је жи вео на те ри то ри ји аустро у гар­ске је це ло куп ну сво ју по ли тич ку и

ин те лек ту ал ну енер ги ју кон це нтри сао на од бра ну сво јих кул тур них и вер ских пра ва. ви дев ши да је го то во не мо гу ће из во је ва ти би ло ка кву осно ву за по ли тич ку и те ри­то ри јал ну ауто но ми ју, бор ба за очу ва ње ин ден ти те та је би ла је ди ни на чин да се очу ва по себ ност. по ли ти ка Бе ча је би ла го то во увек на ан ти срп ским по зи ци ја ма и осла ња ла се нај ви ше на Ма ђа ре и Хр ва те. ка ко је ср би ја све ви ше ја ча ла, то се на ср бе у Мо нар хи ји гле да ло са све ви ше не га тив них оце на. иако су и Хр ва ти би ли под вла да ви ном тог истог Хаб збург шког дво ра, на сва ко по ми ња ње срп ских пра ва они су ре а го ва ли оштри ном и пот пу ним не при хва та њем срп ских зах те ва.

сва ка бор ба за срп ска пра ва код Хр ва­та је ту ма че на као бор ба за по себ но кон­сти ту и са ње у окви ри ма аустро у гар ске. ср би по ста ју све ути цај ни ји, па је та ко 1895. у загребу осно ва на срп ска бан ка, на ред не го ди не са вез срп ских зе мљо­рад нич ких за дру га, а не пу них го ди ну да­на ка сни је при вред ник, дру штво ко је ће по ма га ти сти пен ди ја ма ка ко би би стра и си ро ма шна срп ска де ца за вр ши ла за нат или се оспо со би ла за тр го вач ке по сло­ве. осни вач све три срп ске ин сти ту ци је у за гре бу био је вла ди мир Ма ти је вић, бан­кар и ве ли ки на ци о нал ни рад ник. по ред ја ча ња срп ске на ци о нал не и по ли тич ке све сти, и ово еко ном ско оса мо ста љи ва­ње ср ба и све ве ће бо га ство су мно гим екс тре ми сти ма да ва ли по вод за ши ре ње ан ти срп ске фо би је.

Срп­ска­Вар­то­ло­меј­ска­ноћсрп ски на род на те ри то ри ји Хр ват ске

је био ор га ни зо ван око ли ста Ср­бо­бран и око сво је пра во слав не цр кве. све те жи по ло жај ср ба је на те рао ње го ве ви ђе­ни је пред став ни ке да упу те низ пе ти ци ја

о свом ло шем по ло жа ју. ср би се то ком 1898. и 1899. ма сов но обра ћа ју са бо ру и упу ћу ју пе ти ци ју са не ко ли ко зах те ва: сло бод но ис ти ца ње срп ске за ста ве, рав­но прав ност у упо тре би ћи ри ли це, рав но­прав ност пра во слав не и ри мо ка то лич ке цр кве, сло бо да штам пе и го во ра, да се до зво ли рад срп ским учи те љи ма и сл. на осно ву ово га ви ди мо да су ср би тре ти­ра ни као гра ђа ни дру гог ре да, ко ји нису имали ни основ на по ли тич ка и кул тур на пра ва.

срп ска пе ти ци ја је у хрватском сабору од мах до че ка на на нож. на род на стран ка је, као вла да ју ћа, при хва ти ла да се о то ме рас пра вља, док је це ло куп на опо зи ци ја из ра зи ла отво ре но не при ја тељ ство пре­ма сва ком раз го во ру на ову те му, у че му је нај гла сни ја би ла чи ста стран ка пра ва Јо си па Фран ка, већ та да са ја сним шо ви­ни стич ким по гле дом на ср бе као на род у це ли ни. ову хр ват ску стран ку осно вао је ан те стар че вић, а ка сни је је пре у зео сам Франк. у сво јим ис ту пи ма и сво јом иде о ло ги јом је би ла отво ре но ра си стич­ка пре ма ср би ма и срп ској пра во слав­ној цр кви. има ла је до ста при ста ли ца, на ро чи то ме ђу омла ди ном и римока то­лич ким све штен ством. Би ла је из ра зи то ан тили бе рал на, во ди ла је про а у стриј ску по ли ти ку и, што је за ни мљи во, би ла ор га­ни зо ва на по пут фа ши стич ких пар ти ја ко­је је евро па ви де ла тек 30 го ди на ка сни је: ја сно ли дер ство, на о ру жа не ле ги је – вој­не фор ма ци је са ста вље не ис кљу чи во од Хр ва та и ја сан ра си стич ки од нос пре ма ср би ма.

ни је се ни сти гла по ве сти рас пра ва у са бо ру, а фран ков ци су кре ну ли у улич­не де мон стра ци је и по зи ва ли на на си ље пре ма срп ском ста нов ни штву. ат мос фе­ра се уси ја ла до пу ца ња, док је хр ват ска вла да оду го вла чи ла да рас пра вља о пе­ти ци ји.

на пе де се то го ди шњи цу књи жев ног ра да Јо ва на Јо ва но ви ћа зма ја, ко ја се

обе ле жа ва ла у за гре бу, фран ков ци су ма сов но ор га ни зо ва ли на па де на срп ску цр кву, па ро хиј ски дом, а на пад ну та је и срп ска основ на шко ла. на ма су ср ба, ко­ја се оку пи ла да ис ка же по што ва ње свом пе сни ку, по ле те ле су ка ме ни це и по ква­ре на ја ја. у овим на па ди ма је отво ре но уче ство ва ло и римока то лич ко све штен­ство гра да. ина че, змај је та да жи вео у за гре бу, по не кој вр сти же ље Бе о гра да да ра ди на из град њи по ве ре ња ср ба и Хр ва та. на пад је био то ли ко ма со ван да је ма ни фе ста ци ја отказана, а фран ков ци су це лог да на ју ри ли за срп ским по се ти­о ци ма и све ште ни ци ма. ка да више ни су има ли ко га да на пад ну, окре ну ли су се про зо ри ма на срп ској бан ци. од зах те ва срп ске пе ти ци је ни је би ло ни шта.

све ово је би ла са мо увер ти ра за ма­сов не де мон стра ци је ко је су се де си ле у за гре бу 1902. као по вод за на пад су по­

Јо­си­п­Фран­к

Page 23: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

22 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

слу жи ли тек сто ви и члан ци у ли сту Ср­бо-бран, а по себ но чла нак др ни ко ле сто­ја но ви ћа Ср­би­и­Хр­ва­ти. у том тек сту је са мо из ре че но оно што је ве ћи на ср ба ми сли ла и за шта је ве ћи на би ла спрем­на да се бо ри. сто ја но вић је ја сно ука зао на то да је циљ хр ват ских по ли ти ча ра и римока то лич ке цр кве да ство ре не ку вр сту ве ли ке Хр ват ске у окви ру аустро­у гар ске и да им не па да на па мет ни да са гле да ју срп ске про бле ме и срп ске зах­те ве, а на ро чи то се од ба цу је сва ки зах тев за те ри то ри јал ном ауто но ми јом. сто ја­но вић је ука зао на то да у тим пи та њи ма не ма раз ли ке из ме ђу хр ват ске вла сти и опо зи ци је. оно што је по себ но раз бе сне­ло хр ват ску по ли тич ку ели ту јесте да је он ста вио до зна ња да се срп ски на род не ће од ре ћи бор бе за сво је ин те ре се и сво ја кул тур на и по ли тич ка пра ва. сва ки по мен би ло ка кве те ри то ри јал не ауто но­ми је Хр ва те је до во ди о до бе са.

три да на, 1. 2. и 3. сеп тем бра 1902, тра­ја ли су не ре ди и на па ди на ср бе ши ром за гре ба. Ма са је, под за шти том вла сти, на па да ла све што је срп ско. на пад ну ти су срп ска бан ка, при ват не про дав ни­це, при ват не ку ће, срп ска штам па ри ја, објек ти пра во слав не цр кве и ви ђе ни­ји по је дин ци. ова „срп ска вар то ло меј­ска ноћ“ је би ла све сно пот по ма га на од стра не зва нич ни ка вла сти и за гре бач ких но ви на. да нас зна мо да је све би ло ор­га ни зо ва но већ ра ни је, па су се чак по­бу њи ва ли и хр ват ски се ља ци да уста ну на сво је ком ши је. ова по бу на ни је би ла упе ре на про тив не ког срп ског по ли ти ча­ра или не ке срп ске уста но ве, већ про тив свих ср ба. ви дев ши да више не мо же да кон тро ли ше на си ље и пљач ку срп ских ку ћа и про дав ни ца, власт у за гре бу је уве ла пре ки суд ка ко би при ми ри ла ма се. по сле три да на срам ног лин чо ва ња – све се при ми ри ло.

ова ква ре ак ци ја хр ват ске ели те на јед но ста ван чла нак по ка за ла је ка кав је став пре ма ма кар и са мо спо ме ну тој срп ској те ри то ри јал ној аути но ми ји. ан­ти срп ске де мон стра ци је су оста ви ле ве­ли ког тра га пре све га на срп ско са мо по­у зда ње. осла би ло је по ве ре ње и мно ги су из гу би ли илу зи је о хр ват ској бра ћи. срп ски поли ти ча ри су ви де ли да, ако не же ле да фи зич ки не ста ну, мо ра ју да че ка ју бо ље вре ме за ис пу ње ње сво јих зах те ва. Мно ги су ср би су по че ли да се пла ше за сво ју без бед ност, сти де свог име на, а мно ги вла сни ци рад њи су по­ски да ли на зи ве сво јих фир ми на ћи ри­ли ци и ста ви ли на зи ве на ла ти ни ци. зва­ни чан Бе о град је на ове до га ђа је ћу тао пла ше ћи се по гор ша ња сво јих од но са са Бе чом, а, на жа лост, и по сле ових до га­ђа ја је и да ље био при ста ли ца за блу де о ју жно сло вен ској иде ји.

Ср­би­Хр­ва­ти­1903–1907.ср би су ус пе ли да кроз те до га ђа је са­

чу ва ју при себ ност и до бре од но се са ве­ћи ном Хр ва та. те 1903. је до шло до на глог пре о кре та хр ват ске по ли ти ке и схва та ња да се са ср би ма ипак тре ба раз го ва ра ти. раз ло ге за ова кву про ме ну мо же мо тра­жи ти пре све га у чи ње ни ци да су Хр ва ти по че ли да глав ног про тив ни ка сво јих ин­те ре са виде у Мађарима. ка ко је кри за све ви ше тре сла двој ну мо нар хи ју, ма ђар ско плем ство ни је же ле ло да сво је при ви ле ги­је де ли са Хр ва ти ма и да при ста не на ис­пу ње ње хр ват ских зах те ва о ши рој ауто­но мији. пошто су оста ле без са ве зни ка, хр ват ске по ли тич ке стран ке се окре ћу ср­би ма не би би за јед нич ки оства ри ли сво је ци ље ве. ср би су на те по ну де од го во ри ли по зи тив но јер су и они има ли ин те ре са да се нор ма ли зу ју ме ђу соб ни од но си.

ср би су овај да шак сло бо де ис ко ри­сти ли да по кре ну из ла же ње ли ста Но­ви­Ср­бо­бран, бли зак срп ској са мо стал ној стран ци, на чи јем је че лу био све то зар при би ће вић. срп ска по ли тич ка ми сао је у овом пе ри о ду до жи ве ла јед ну про­ме ну. на и ме, до тих го ди на ср би су би ли рав но ду шни на сва ки вид су ко ба Хр ва та и вла де у Бе чу, пре све га стога што им је глав на опа сност пре ти ла из за гре ба. са­да, у тре нут ку ка да се ја сно из ре кло да ће ку ћа Хаб збур га сло ми ти сва ки вид на ци о нал не ауто но ми је, ср би пре ла зе на по зи ци ју да је од бра на Хр ват ске исто­вре ме но и од бра на сопствених на ци о­нал ни ин те ре са. исто вре ме но, Хр ва ти при хва та ју рав но прав ност два на ро да и њи хо ву по себ ност и при зна ју да су ср би по ли тич ки чи ни лац. вре ме ће по ка за ти да је ово би ло ве о ма не ис кре но са хр ват­ске стра не и да су се при бли жи ли ср би ма са мо да би има ли ве ћу це ну у пре го во ри­ма са Бе чом.

на основу за јед нич ких ин те ре са до­шло је до срп ско­хр ват ског по ми ре ња. сва ким да ном је ра сло уве ре ње да је ди­но за јед но мо гу да се нај бо ље за шти те. оно што је до тада би ло не за ми сли во по­ста ло је ствар ност: сло бо да из ла ска срп­ских ли сто ва, за јед нич ке ма ни фе ста ци је омла ди не, за јед нич ки ми тин зи и де кла­ра ци је. од свих хр ват ских пар ти ја је ди но је Хр ват ска стран ка пра ва, уз отво ре ну по др шку римока то лич ког кле ра, ко ја се по зи ва ла на исто риј ско пра во, и да ље иг­но ри са ла срп ске зах те ве.

Хр ват ско­срп ска ко а ли ци ја је све ви ше ја ча ла. пр во је до не та ри јеч ка де кла ра­ци ја 1905. од стра не хр ват ских по сла ни­ка у са бо ру, ко јом се срби при зна ју као рав но прав ни парт нер и по шту ју сва њи­хо ва пра ва, а срп ски пред став ни ци су, са друге стране, ово зближавање по твр ди­ли за дар ском де кла ра ци јом. та ко је 1905. на ста ла срп ско­хр ват ска ко а ли ци ја, ко­ја је об је ди ни ла ср бе ко ји су же ле ли да се осло бо де и ује ди не са ма ти цом и оне

Хр ва те ко ји су са ња ли о са мо стал ној др­жа ви. исти ни за во љу, ово је био са вез крат ког ве ка јер су и јед на и дру га стра­на има ле по себ не ин те ре се – је ди но их је ује ди ни ла за јед нич ка опа сност.

да је на стао сна жан по крет го во ри и по да так да је већ на пр вим из бо ри ма 1906. Хр ват ско­срп ска ко а ли ци ја оства­ри ла убе дљи ву ве ћи ну има ју ћи 57 од 88 по сла ни ка. она је по ста ла нај ве ћа и нај у­ти цај ни ја по ли тич ка пар ти ја све до сло ма аустро у гар ске 1918.

За­гре­бач­ки­про­цесса мо ства ра ње ова кве ве ли ке срп ско­

хр ват ске ко а ли ци је је код аустро у гар ских вла сти иза зва ло ве ли ку сум њу, а ка да је оства ри ла ве ћи ну у са бо ру, Беч је од мах кре нуо у ак ци ју об ра чу на са ви ђе ни јим ср би ма у по ли тич ком жи во ту Хр ват ске и рас пу стио са бор. два су раз ло га за ова­кву енер гич ну од лу ку: пр ви је тај што се по пр ви пут ства ра је дин стве на пар ти ја ср ба и Хр ва та, ко ја по ста је сна жан чи­ни лац, и вла сти не мо гу ви ше ко ри стити њи хо ве ме ђу соб не су ко бе да би лак ше упра вља ле Хр ват ском, а дру ги је тај што се аустро у гар ска спре ма ла да из вр ши анек си ју Бо сне и Хер це го ви не и било јој је потребно по ли тич ко оправ да ње за тај чин пред сво јим гра ђа ни ма, али и пред све том.

иза бра ни су но ви по доб ни по сла ни ци, а по себ но је ва жно што вла да у Бе чу по­чи ње да се осла ња на Хр ват ску стран ку пра ва. Франк је беч ком дво ру понудио своје услуге и хтео је да ис ко ри сти по че­так ве ле и здај нич ког про це са са на ме ром да по ве де рат про тив срп ског ста нов ни­штва и по зи вао на његово фи зич ко ис­тре бље ње.

Ми ни стар спољ них по сло ва аустро у­гар ске је у про ле ће 1908. на ре дио упра­ви те љу Хр ват ске, ра у ху, да поч не са при пре мом до ка за ко ји би би ли ис ко ри­шће ни у оп ту жби ви ђе ни јих ср ба да су из дај ни ци. исто врем но је Франк са сво­јим при ста ли ца ма на јав ним го во ри ма пу ним мр жње пре ма ср би ма при пре мао и мо би ли сао хр ват ску јав ност. Хап ше ња су по че ла у ав гу сту и тра ја ла су до кра ја 1908. Хап ше ња су би ла про тив за ко ни та и вр шен је пре трес српских ку ћа и на сил но са слу ша ва ње. ухап ше на су 53 ли ца ко ја су и јав но по ни жа ва на тако што су ве зи­ва на лан ци ма и јав но од во ђе на до по ли­циј ских ста ни ца (од ко јих мо же мо по ме­ну ти ада ма и ва ле ри ја на при би че ви ћа, Јо ва на оре шча ни на, ла за Ба чи ћа).

код ср ба се по ја вио страх не са мо од хап ше ња, већ и од на си ља Фран ко вих ле­ги ја. исто вре ме но је из вр ше на анек си ја Бо сне и Хер це го ви не, и то упра во у тре­нут ку ка да је срп ској по ли ти ци у Хр ват­ској за дат ве о ма јак уда рац. оп ту же ни су се де ли у за тво ри ма чи та вих го ди ну да на

Page 24: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 23

а да ни су ни са зна ли због че га су оп ту же­ни. оп ту же ни ца је по диг ну та тек на ред­не го ди не, и она је сво јом нео збиљ но­шћу за пре па сти ла и срп ску и европ ску јав ност: ср би су оп ту же ни да су кли ца ли кра љу пе тру, да су сво јим го во ри ма ве­ли ча ли срп ство, да су пе ва ли на ци о нал­не пе сме и сл.

ово је сва ка ко је дин ствен слу чај у до­тадашњој исто ри ји да се не ко хап си због пе ва ња пе са ма. са мо су ђе ње је би ла обич на фар са: све до ци треба да по све­до че да је оп ту же ни у не кој ка фа ни пе вао срп ске на ци о на ли стич ке пе сме или да је не где ве ли чао срп ство. тре ба на по ме ну­ти да су све до ци углав ном би ли из Фран­ко ве пар ти је и да су и те ка ко усме ра ва ни од стра не ту жи ла штва. те жак уда рац оп­ту жни ци зада ли су адво ка ти оп ту же них, ко јих је би ло око 38. они су до ка за ли, пр­во, са му бе сми сле ност суд ског по ступ ка, а он да и из но си ли до ка зе у ко рист оп ту­же них. ве ли ку уло гу су од и гра ли и срп­ски ин те лек ту ал ци и срп ска ди пло ма ти ја, ко ја је европ ске пре сто ни це упознала са чим се ср би су о ча ва ју. су ђе ње се за вр­ши ло осу ђу ју ћом пре су дом за 31 ли це, а пре су да је гла си ла да су кри ви јер су ши­ри ли срп ску др жав ну иде ју. при би че вић је осу ђен на 12 го ди на, а оста ли на по три или осам го ди на за тво ра.

Хр ват ски са бор је у то време до нео од лу ку ко јом се ср би ма за бра њу ју сла­вље ње кр сне сла ве и упо тре ба ћи ри ли­це. ср би су се ипак спа си ли још јед ног по гро ма ко је су им спре ма ле Фран ко ве ле ги је, пре те че уста ша, и ус пе ли су да са чу ва ју сво је ин сти ту ци је и сво ју на ци о­нал ну по себ ност. ве ћи део јав но сти у Хр­ват ској, али и у евро пи, био је на стра ни оп ту же них ср ба, та ко да је чи та ва ак ци ја са мим по кре та чи ма овог про це са доне­ла много више штете. Беч ни је хтео да се пре да и ка ко је ср би ја за у зи ма ла све чвр шћи став пре ма анек си ји Бо сне, та ко је по ли ти ка пре ма ср би ма би ла ри гид ни­ја, па је убр зо до шло и до но вих су ђе ња.

на ста вак ве ле и здај нич ког про це са је био Фри дјун гов про цес ко ји је по кре нут да би се јав ност аустро у гар ске окре ну ла про тив ср ба и при пре ми ла на евен ту­ал ни рат због анек си је Бо сне. др жав ни ту жи лац Фридјунг је ве о ма ве што са ста­вио оп ту жни цу ко ја је по ве зи ва ла Фра­на су пи ла, јед ног од во ђа срп ско­хр ват­ске ко а ли ци је, и срп ско ми ни стар ство спољ них по сло ва са на ме ром да до ка же ка ко је он ус по ста вио кон такт са срп­ским аген ти ма и да ра ди за срп ску тај ну по ли ци ју. су ђе ње је про шло по ра зно за Беч јер су ве шта ци из ср би је, Ми ро слав спа лај ко вић и Бо жи дар Мар ко вић, пред чи та вом европ ском јав но шћу указали на то да су до ку мен та на ко ји ма је Фри дјунг за сни вао оп ту жни це фал си фи кат и да су у слу жби по ли ти ке Бе ча пре ма ср би ма у сво јој др жа ви, али и пре ма ср би ји. ве о­

ма бр зо се од у ста ло од оп ту жни ца, да се са ма аустро у гар ска не би ви ше ком про­ми то ва ла.

за гре бач ки про цес је ва жан јер су по пр ви пут суд ски про це си ср би ма у Хр­ват ској организовани са ја сним по ли тич­ким ци љем: да се уни шти по ли тич ка ели­та јед ног на ро да и спре чи да он по ста не јак по ли тич ки фак тор у аустро у гар ској. та ко ђе је бит на и од лу ка хр ват ског са бо­ра о за бра ни ћи ри ли це и про сла ве кр сне сла ве. ср би ја је вер но пра ти ла до га ђа је у за гре бу и да ла ве о ма до бар до при нос у оба ра њу оп ту жни ца. овај про цес је био упе рен про тив ср би је и ко ри стио је пре све га спољ ној по ли ти ци аустро у­гар ске ка ко би оправ да ла анек си ју Бо сне и Хер це го ви не. овај процес је исто вре­ме но по ка зао да су ре чи о за јед нич кој хр ват ској са рад њи са мо мр тво сло во на па пи ру. ка ко је Беч кре нуо про тив ср ба, хр ват ске стран ке су бр же – бо ље до ли ва­ле уље на ва тру, а мно ги хр ват ски по ли­ти ча ри, све ште ни ци и ин те лек ту ал ци су узе ли уче шћа у ан ти срп ским ис ту пи ма у јав но сти.

На­пу­ту­ка­ује­ди­ње­њу­ус пе си срп ске спољ не пол ти ке у про­

па ги ра њу ју го сло вен ске иде је и успех срп ске вој ске у бал кан ским ра то ви ма на и шли су на ве ли ке сим па ти је не ких хр­ват ских по ли ти ча ра и ин те лек ту а ла ца. ве ли ки број обич них Хр ва та је са сим па­ти јом гле дао на срп ску бор бу за осло бо­ђе ње срп ских кра је ва од ту ра ка – де лом јер се и сам на ла зио под стра ном вла да­ви ном. то оду ше вље ње је ишло то ли ко да ле ко да се и сам Беч пла шио да ли ће то има ти ути ца ја на уну тра шњу си туа ци ју у Мо нар хи ји. и сам стре пе ћи да у не згод­ном тре нут ку за ср би ју на ру ши од но се са ку ћом Хаб збур га, па шић је пред вод­ни ке хр ват ско­срп ске ко а ли ци је морао да саветује писмима препоручујући им да ума ње ре то ри ку у јав ним на сту пи ма. док се је дан део Хр ва та со ли да ри сао са срп ским по бе да ма, фран ков ци, ка то лич­ки клер и ра ди ћев ци су и да ље би ли на по зи ци ји да је сва ко ја ча ње ср би је штет­но за хр ват ске ин те ре се. чак су и мно ги од њих охра бри ва ли и зах те ва ли да Беч пре ста не да ола ко гле да на срп ско осло­бо ђе ње сво јих ју жних зе ма ља.

уби ство над вој во де Фер ди нан да у са­ра је ву 1914. се у хр ват ском дру штву ма­

ни фе сто ва ло као по зив на ма сов ни линч ср ба. ка ко се ср би ји и срп ском на ро ду у це ли ни при бли жа вао рат са аустро у гар­ском, не ста ло је све оно по ли тич ко ли­це мер је хр ват ске ели те. са мо дан по сле атен та та фран ков ци су јав но по зи ва ли на фи зич ко ис тре бље ње ср ба и уни шта ва­ње њи хо ве имо ви не. пра ва хи сте ри ја је за хва ти ла је чи тав за греб, о че му све до че и нат пи си у ли сту Хр ват ска: Убо­ји­цо,­име­ти­ је­ Ср­бин!­ И­ је­си­ Ср­бин,­ про­кле­то­ти­сје­ме­и­пле­ме... ова кви нат пи си су, ка ко се кри за око атен та та све ви ше про ду бљи­ва ла, по ста ја ли уобичајен на чин пи са ња хр ват ске на ци о на ли стич ке штам пе.

са ра јев ски атен тат је мно ги ма до шао као по ру чен да оства ре сво је ан ти срп ске пла но ве и да исто вре ме но ућут ка ју гла­со ве ра зу ма и про ју го сло ве нске Хр ва те. вр ху нац мр жње пре ма ср би ма су ма сов­не де мон стра ци је фран ко ва ца и њи хо вих при ста ли ца у ви ше гра до ва Хр ват ске. на тим ску по ви ма су се мо гле чу ти отво ре не прет ње и по зи ви да се кре не и у на си ље над срп ским ста нов ни штвом. по ли ци ја и са ма хр ват ска власт ни су ни на ко ји на­чин спре ча ва ли ове ми тин ге иако је сви­ма би ло ја сно у шта ће пре ра сти.

из хи ља де гр ла се на ми тин гу у за гре бу чу ло: „осве та! осве та!“ исте ве че ри ма се су кре ну ле да уни шта ва ју срп ску имо ви­ну. на пад ну ти су срп ска бан ка, при ват не ку ће углед них ср ба и њи хо ве рад ње, а огром на ште та је на не та и срп ској цр кве­ној оп шти ни, где се ни су ште де ла ни је­ван ђе ља ни све ште нич ке одо ре.

ни у јед ној европ ској пре сто ни ци ни­су за бе ле же ни ова кви слу ча је ви мр жње пре ма јед ном на ро ду. ни у па ри зу ни у Бер ли ну се, ка ко се рат при бли жа вао, ни­је де ша ва ло ова ко ма сов но ор га ни зо ва­но на си ље пре ма при пад ни ци ма јед ног на ро да нити су постојале ма сов не кам па­ње ни ути ски ва ње жи га ко лек тив не кри­ви це. ова кво ма сов но ор га ни зо ва ње је, на жа лост, по ста ло је дан фе но мен у срп­ско­хр ват ским од но си ма, ко ји је ди но мо­же мо по ре ди ти са по ли тич ким на си љем на ци ста пре ма Је вре ји ма.

за то вре ме и хр ват ски по ли ти ча ри су се ак тив но укљу чи ли у ан ти срп ско на ви­ја ње. по ред фран ко ва ца и аустриј ских др жав них вла сти, нај гла сни ји су би ли све ште ни ци римока то лич ке цркве и стје­пан ра дић и ње го ве при ста ли це. њи ма је на првом месту био ин те рес да сло ме хр ват ско­срп ску ко а ли ци ју, ко ја је и да ље

Ни јед на срп ска по ли тич ка лич ност у Хр ват-ској ни је за го ва ра ла рат, ни ти на си ље над хр ват ским на ро дом. Са дру ге стра не, на си ље је код хр ват ских по ли ти ча ра по ста ло нор ма-лан од нос пре ма Ср би ма

Page 25: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

24 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

пред ста вља ла мо ћан по ли тич ки фак тор, а да се исто вре ме но по зи ци о ни ра ју као је ди ни бра ни лац хр ват ских ин те ре са. Мно ги од њих су би ли и прак тич ни сма­тра ју ћи да Хр ва ти тре ба да рас ки ну све ве зе са ср би ма и ср би јом ка ко и они не би би ли уву че ни у рат про тив аустро у­гар ске. огром ном ка мап њом про тив ср­ба ова три по ли тич ка чи ни о ца су мно го до при не ла да се код хр ват ског ста нов ни­штва ја ви све ве ћи от пор са рад њи са срп­ским по ли тич ким стран ка ма. да ни хр ват­ско­срп ске ко а ли ци је су про шли, го ди не ра да на ме ђу соб ној са рад њи су па ле у во ду, а на ред је до шло оруж је.

Ср­би­и­Хр­ва­ти­у­­Пр­вом­свет­ском­ра­ту­

ка ко је до шло до ра та аустро у гар ске про тив ср би је, у мно гим хр ват ским гра­до ви ма је на стао та лас оду ше вље ња. та квом спрем но шћу Хр ва та да ра ту ју про тив сво је сло вен ске бра ће су би ли из не на ђе ни и са ми по ли ти ча ри и ге не­ра ли Мо нар хи је. на осно ву мно гих из во­ра и све до чан ста ва, не мо же се ре ћи да су хр ват ски вој ни ци кре ну ли у рат јер су би ли по да ни ци ко ји су мо ра ли да слу ша­ју на ре ђе ња. на рав но, и то је био раз лог, али би ло је ту и одо бра ва ња ра та и ја сног ин те реса да се ста не на стра ну цен трал­них си ла, ко је ће уме ти да це не и на гра де хр ват ску жр тву. уоста лом, ве ћи на Хр ва та је де ли ла по ли тич ке ста во ве Бе ча и Бер­ли на и, уз ве ли ки ути цај римока то лич ке цр кве, би ла из ра зи то ан тили бе рал но на­стро је на.

уче ство ва њем у ра ту про тив ср би је са­мо на фрон ту ка Ма чви од ли ко ва но је на сто ти не Хр ва та ме да ља ма и ор де ни ма, од ко јих си не ки до би ли и ор ден ви те за Ма ри је те ре зи је – нај ве ће од ли ко ва ње у Хаб збур шком цар ству. Хр ва ти су се у бор­ба ма про тив ср ба бо ри ли до по след њег мет ка са фа на ти змом ко ји је био по сле­ди ца ви ше го ди шње кам па ње.

Мно ги но вин ски за пи си и пи сма, днев­нич ке за бе ле шке при ват них ли ца го во­

ре о фа на ти зму са ка квим су се хр ват­ски војн ци бо ри ли про тив ср би је – 79. Је ла чи ћев пук је са та квом од луч но шћу ју ри шао на Бе о град да их је ве ћи на ту и оста ла, на стра да ла од деј ства срп ске ар ти ље ри је. Мо ра се по мен ти и чу ве на „вра жи ја ди ви зи ја“ или 42. до мо бран ски пук, ко ји се три да на бо рио и ју ри шао на срп ске ро во ве сеп тем бра 1914. на ади кур ја чи ци. од на па да ове хр ват ске ди ви зи је мно го је по стра дао дрин ски кор пус. у ре до ви ма ове хр ват ске ди ви­зи је се бо рио и Јо сип Броз ти то, ка сни је пред сед ник за јед нич ке др жа ве Ју го сла­ви је. Хр ват ски 13. до мо бран ски кор пус је био у ко лу бар ској би ци удар на пе сни­ца аустриј ске офан зи ве, и он је уче ство­вао у свим бит ка ма про тив ср би је то ком 1914. у бор ба ма са Мо рав ским кор пу сом, ко је су че сто пре ра стале у бор бе пр са у пр са, на стра да ло је мно го љу ди и са јед­не и дру ге стра не. Ме ђу по ги ну ли ма је био и дими три је ту цо вић, ко ји је у свом днев ни ку про ро ко вао да ће по ги ну ти од „брат ске“ ру ке.

рат у Ма чви и ко лу ба ри је био, мо же мо ја сно ре ћи, и рат Хр ва та про тив ср ба. на­пре до ва ње хр ват ске вој ске је би ло пра ће­но стра вич ним зло чи ни ма пре ма срп ском ста нов ни штву. рат на су ро вост ни је ште де­ла ни же не ни де цу. по себ но се у чи ње њу зло чи на ис та као 26. пук из кар лов ца, од ко га је те шко стра дао обре но вац. а мо­ра се по ме ну ти да је срп ски по ли тич ки и вој ни врх пот пу но под ба цио у про це ни ка ко ће се др жа ти бо сан ски му сли ма ни и Хр ва ти. Мно ги срп ски по ли ти ча ри су у свом на ци о нал но­ро ман ти чар ском за но­су ве ро ва ли да ће се они по бу ни ти, чак и пре ћи на на шу стра ну. ту њи хо ву за блу ду пла ти ли су мно ги 1914, а на ста ви ће да је пла ћа ју мно ге ге не ра ци је ср ба.

док је тра ја ло уби ја ње срп ских вој ни ка и стра да ње срп ског ци вил ног ста нов ни­штва од стра не хр ват ских вој ни ка, у по­за ди ни рат них де ша ва ња и по ми ни стар­ским ка би не ти ма се по ла ко при пре ма ло ује ди ње ње са на шом „сло вен ском бра­ћом“. исто ри ја зна за мно ге фе но ме не,

али ово је си гур но је дан од нај за ни мљи­вијих. ни шком де кла ра ци јом 1914, ко јом су про кла мо ва ни рат ни ци ље ви ср би је, крф ском де кла ра ци јом 1917. и фор ми­ра њем Ју го сло ве н ског од бо ра на ста ли су пред у сло ви за ства ра ње за јед нич ке др жа ве. док је је дан на род, иако на по­бед нич кој стра ни, из гу био сво ју на ци­о нал ну др жа ву, дру ги на род је, иако на по ра же ној стра ни у ра ту, до био др жа ву. ује ди ње њем у за јед нич ку др жа ву Хр ва ти су се спа сили по сле ди ца уче ство ва ња у ра ту на стра ни цен трал них си ла и пре­шли још јед ну сте пе ни цу ка свом ци љу – са мо стал ној др жа ви.

Масовно­линчовање­Србаана ли зом од но са Хр ва та и ср ба у пе­

ри о ду 1900–1914. уоча ва мо не ко ли ко „етапа“. пр ви период, од 1900. до 1905, обе ле жи ли су кон стант но по ли тич ко на­си ље над срп ским ста нов ни штвом и не­при зна ва ње њи хо вих пра ва да би се у пе ри о ду 1905–1907. по сти гли пр ви за јед­нич ки до го во ри, што је до ве ло до ства­ра ње пр ве срп ско­хр ват ске по ли тич ке оп ци је. ка сни је, то ком за гре бач ког про­це са и при бли жа ва њем ра та, тај од нос се још јед ном про ме нио на ште ту ср ба. пр­во што па да у очи јесте да ср би и Хр ва ти ни су ус пе ли да ство ре ни ми ни мум за јед­нич ких ци ље ва ко ји би их бар јед ну де це­ни ју др жао у по ли тич ком са ве зни штву.

ни јед на срп ска по ли тич ка лич ност у Хр ват ској ни је за го ва ра ла рат ни ти на­си ље над хр ват ским на ро дом. са дру ге стра не, на си ље је код хр ват ских по ли­ти ча ра по ста ло нор ма лан од нос пре ма ср би ма. Ма сов не де мон стра ци је про­тив ср ба и она кво ма сов но на си ље над при пад ни ци ма јед ног на ро да евро па и ци ви ли зо ван свет ће тек ви де ти 30­тих го ди на у на ци стич кој не мач кој. ни у јед­ној европ ској пре сто ни ци на по чет ку 20. ве ка ни су по сто ја ли ова кви ма сов ни из­ли ви бе са.

срп ска по ли тич ка ели та, мо ра мо искре но ре ћи, ни је би ла до ра сла иза зо­ви ма када је у пи та њу срп ско­хр ват ска са рад ња. лу ка вост, пре пре де ност и сна­ла жљи вост су би ле од ли ке хр ват ског по­ли тич ког мен та ли те та, са ко ји ма су ср би те шко из ла зи ли на крај. али мо ра мо ре­ћи да су Хр ва ти би ли до фа на ти зма по­све ће ни сво јој на ци о нал ној иде ји и сво­јим ин те ре си ма, што код ср ба ни је био слу чај. иде ја ју го сло вен ства је ис пу ни ла срп ско ср це и ста ви ла, мо же мо ре ћи, не ку вр сту мре же, кроз ко ју срп ска ели­та ни је ви де ла пра во ли це Хр ват ске. Ма­сов но лин чо ва ње срп ског ста нов ни штва 1899, ан ти срп ске де мон стра ци је у за гре­бу 1902, па чак и отво ре но и оду ше вље но уче ство ва ње у ра ту про тив ср би је 1914. ни су би ли до вољ ни да раз би ју или до ве­ду у пи та ње ју го сло вен ску иде ју.

Злочини­над­Србима

Page 26: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 25

Ре а ли за ци ја ве ли ко хр ват ске иде је ства ра њем те ри то ри је по ду нав ско ја­дран ске Хр ват ске, срповодила се пре ко

ве ли ке Бри та ни је (1939), на ци фа ши стич ких зе ма ља (1941–1945), Бро зо вих ко му ни ста (1945) и ли бе рал них де мо кра ци ја на че лу са сад­ом и ве ли ком Бри та ни јом (1991).

Ба­но­ви­на­Хр­ват­ска­–­бри­тан-ски­про­јект­„Ве­ли­ке­Хр­ват­ске“

у ју го сла вен ској исто ри о гра фи ји до­ми ни ра те за да је на ко му ни стич ки те­ри то ри јал но­на ци о нал ни мо дел из 1945–1946. ис кљу чив ути цај имао ко­мин тер нов ско­со вјет ски на чин рје ша ва­ња на ци о нал ног пи та ња у Ју го сла ви ји. о ко мин тер ни ном на чи ну рје ша ва ња ју го­сла вен ског на ци о нал ног пи та ња на ан ти­срп ски на чин у исто риј ској на у ци до ста је пи са но. с дру ге стра не, бри тан ски те­ри то ри јал но­на ци о нал ни кон цепт, ко ји се ства рао и раз ви јао то ком ме ђу рат ног пе ри о да, ни је у ве ћој мје ри тре ти ран као би тан код ства ра ња ад ми ни стра тив них гра ни ца и но вих ко му ни стич ко­со ци ја­ли стич ких на ци ја. те ри то ри јал но­на ци­о нал ни ју го сла вен ски мо дел, ко ји је зва­нич ни лон дон заговарао од 1935, у до­број мје ри је оства рен у ко му ни стич кој Ју го сла ви ји – када је у питању српство, на истом те ри то ри јал но­на ци о нал ном ко ло си је ку на шли су се ко мин тер нов ско­со вјет ски и ли бе рал но­бри тан ски ју го­сло вен ски на ци о нал ни кон цепт.

кра ље ви на сХс (Ју го сла ви ја) ство ре на је срп ским вој нич ким по бе да ма, али уз пре суд ну ар би тра жу тзв. „за пад них де­мо кра ти ја“, на осно ву прин ци па ко ји су про гла ше ни за ци ље ве пр вог свјет ског

ра та: сло бо да, де мо кра ти ја и со ци јал­на прав да, на род но са мо о пре де ље ње и са мо о дре ђе ње („те мељ ни де мо крат ски пр ни ци пи“). та кви те мељ ни де мо крат ски прин ци пи слу жи ли су по бјед ни ци ма, си­ла ма ан тан те, да по сво јој сло бод ној во­љи рас ко ма да ју по ра же на цар ства и да при томе по стиг ну пот пу ни ле ги ти ми тет.

срп ска др жав ност 1918. го ди не жр тво­ва на је за ин те ре се за пад них ли бе рал но­де мо крат ских зе ма ља, ко је је по др жа ва­ла срп ска ин те лек ту ал на ели та, срп ски двор, ве ћи на срп ских по ли тич ких пар ти­ја, срп ска пра во слав на хи је рар хи ја. но­ви свјет ски упра вља чи мо гли су за сво је, та да ак ту ел не ин те ре се да ис ко ри сте и упу те срп ске тру пе у ср би ма стра ну ци­ви ли за ци ју ри мо ка то лич ког „свје то на зо­ра“ ка ко би на ал па ма и дра ви по ста ви ли гра ни це но ве ли бе рал но­де мо крат ске др жа ве. ни је се до зво ли ло оства ре ње про јек та чи сто на ци о нал не срп ске др­жа ве ко ја би оку пља ла све срп ске зе мље или „ам пу ти ра не“ Ју го сла ви је са гра ни­ца ма на ку пи и ча зми. због не при ко сно­ве них ин те ре са ли бе рал них де мо кра та – спре ча ва ње ре ста у ра ци је Хаб збур го ва ца – тре ба ло је ство ри ти др жа ву раз ли чи тих ци ви ли за ци ја и ан та го ни стич ких на ро да и кон фе си ја ко ја се, због то га, у кри зним свет ским по ме ра њи ма мо гла увијек ла ко раз би ти.

срп ски на род, бо ље ре че но „то пов­ско ме со“ за ин те ре се ве ли ких ли бе рал­но­де мо крат ских др жа ва, за слу гом сво је по ли тич ке и др жав не ели те иде ал но је по слу жио за ши ре ње „ко смо по лит ских“, „мо дер них“, „на пред њач ких“, де мо крат­ских гра ђан ско­ли бе рал них иде ја на Бал­кан, али на уштрб срп ских на ци о нал них

ин те ре са. др жав нич ка и по ли тич ка ели та за пад них зе ма ља про ци је ни ла је 1918. да сло вен ци, Хр ва ти и му сли ма ни не мо гу у ве ћој мје ри по слу жи ти њи хо вим ин те ре­си ма због ду ха фе у дал не ри мо ка то лич ке ис кљу чи во сти и ислам ског фа на ти зма. исти не ра ди, не тре ба за бо ра ви ти на, до­ду ше не мно го број не, сло ве нач ке и хр­ват ске гра ђан ске ли бе ра ле – ин те грал не Ју го сло ве не ко ји су би ли оку пље ни у ју­го сла вен ским ли бе рал ним на ци о нал ним ор га ни за ци ја ма и по ли тич ким стран ка­ма (со ко ли, на род на од бра на, Ја дран ска стра жа, ор ју на, чет ни ци, Ју го сло вен ска де мо крат ска стран ка, Ју го сло вен ска на­ци о нал на стран ка, сло ве нач ки „кме тиј­ци“ итд). пре вла да ва ли су по кло ни ци ри­мо ка то ли ци зма и аустриј ског фе у доари­сто крат ског ле ги ти ми зма.

у ри мо ка то лич ким на род ним ма са ма Хр ват ске, сла во ни је, дал ма ци је, а по го­то во сло ве ни је, био је до ми нан тан кле­ри кал но­је зу ит ски дух због до ми нант ног ути ца ја ри мо ка то лич ке цр кве у сва ко­днев ном жи во ту ве ћин ског се о ског ди­је ла ста нов ни штва. Хр ват ски ли бе ра ли (фе де ра ли сти), оку пље ни у Хр ват ској се љач кој стран ци (на че лу са стје па ном ра ди ћем) и Хр ват ској за јед ни ци, због свог фе де ра ли стич ког, од но сно се па ра­ти стич ког про гра ма, пле би сци тар но су при ву кли Хр ва те – ри мо ка то ли ке ко ји су, с дру ге стра не, иде о ло шки би ли у не раз­дру жи вој ве зи са рим ском ул тра мон тан­ском иде о ло ги јом.

тре ба ис та ћи иде о ло шку осно ву ју­го сла вен ског ује ди ње ња, од но сно сна­ге иде о ло ги је гра ђан ског ли бе ра ли зма и њи хов пре су дан ути цај на ства ра ње иде је о ју го сла вен ском ује ди ње њу. но ви

ПР

Е О

ЛУЈ

Е

Др Ни ко ла Жу тић

Ве ли ко хр ват ска же тва срп ске на род не њи ве 1939, 1941, 1945. и 1991.Срп ски на род, бо ље ре че но „то пов ско ме со“ за ин те ре се ве ли ких ли бе-рал но-де мо крат ских др жа ва, за слу гом сво је по ли тич ке и др жав не ели те иде ал но је по слу жио за ши ре ње „ко смо по лит ских“, „мо дер них“, „на пред-њач ких“, де мо крат ских гра ђан ско-ли бе рал них иде ја на Бал кан, али на уштрб срп ских на ци о нал них ин те ре са

Page 27: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

26 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ли бе рал ни европ ски гра ђан ски по ре­дак, ко ји је на стао на те ме љи ма по бје де зе ма ља ли бе рал не де мо кра ти је у пр вом свјет ском ра ту, на ла гао је из вр ше ње ју­го сла вен ског ује ди ње ња и ства ра ње Ју го сла ви је.1 чин ју го сла вен ског ује ди­ње ња, ко је је на ста ло као по сле ди ца рат­ног рас пле та, имао је у се би еле мен те бур жо а ско­де мо крат ске ре во лу ци је. ка­пи ту ла ци ја аустроугар ске је озна ча ва ла не са мо крах др жав ног ме ха ни зма, већ и по лу фе у дал не иде о ло ги је све ћен ства и плем ства пред гра ђан ским ли бе ра ли­змом „за пад них де мо кра ти ја“. по бје да Фран цу ске и са ве зни ка омо гу ћи ла је да ју го сла вен ски ли бе ра ли за у зму ис так ну­те по зи ци је у др жав ном вр ху кра љев ства сХс. цен тра ле европ ског гра ђан ског ли­бе ра ли зма Фран цу ска и ве ли ка Бри та­ни ја уса ђи ва ће иде је де мо кра ти зма на тлу не ка да шњег це за ро па пи стич ког Хаб­збур шког цар ства.

Ме ђу тим, с про то ком вре ме на у Бри­та ни ји су се све ви ше ја вља ле иде је о про во ђе њу фе де ра ли за ци је кра ље ви не Ју го сла ви је, ко је су би ле у су прот но сти са уни тар ним фран цу ским ју го сла вен­ским мо де лом. та кву иде ју у почетку није по др жа ва ла зва нич на бри тан ска по ли­ти ка, ко ја је, уства ри, за јед но са Фран цу­ском по др жа ва ла по сто је ћи ли бе рал ни европ ски гра ђан ски по ре дак и ти ме га­ран та та квог по рет ка на ју го и сто ку евро­пе – кра ље ви ну Ју го сла ви ју. „Бри тан ски јав ни рад ни ци“ су као пр ви у Бри та ни ји по че ли раз ви ја ти фе де ра ли стич ки те­риториjални мо дел рас та ка ња уни тар не Ју го сла ви је. не др жав ни си тон вот со нов на ци о нал ни кон цепт, из вре ме на ка да ни је био при хва ћан од офи ци јел не Бри­та ни је (до сре ди не три де се тих го ди на 20. ви је ка), био је фра пант но по ду да ран са ко мин тер ни ним „на ци о нал ним рје ше­њи ма“ о раз би ја њу Ју го сла ви је из два­де се тих го ди на 20. ви је ка. си тон вот сон, члан Бал кан ског ко ми те та, по др жа вао је фе де ра ли стич ку ју го сла вен ску др жав ну кон цеп ци ју, за сно ва ну на „исто риј ским“ гра ни ца ма. од „срп ског при ја те ља“ у ври је ме пр вог свјет ског ра та, си тон вот­сон се пре тво рио у бор ца про тив тзв. ве­ли ко срп ског про гра ма, за ла жу ћи се за „пу ну рав но прав ност сло ве на ца, Хр ва­та, бо сан ских Му сли ма на, Ма ке до на ца, ње ма ца и Ма ђа ра“.2 у је сен 1930. го ди не си тон вот сон је из ја вио, у сти лу ми те ле­у роп ског хаб збур шког по ли ти ча ра, да је ста ри ве ли ко срп ски про грам пре кри вен са пре ви ше про зир ним ју го сла вен ством. он је по ми њао не при род не гра ни це ба­но ви на ко је се, по његову мишљењу, бра не про вид ним еко ном ским и са о бра­

1 н. Жу тић, Кра­ље­ви­на­Ју­го­сла­ви­ја­и­Ва­ти­кан­–­од­нос­ју­го­сло­вен­ске­др­жа­ве­и­Рим­ске­цр­кве­1918-­1935, Бе о­град, 1994.

2 на род. 13. X 1923.

ћај ним мо ти ви ма. спа ја ње ве ћег ди је ла сје вер не ср би је са сре мом и вој во ди ном вот сон је по ве зао са на мје ром да се ни­јем ци и Ма ђа ри ста ве у од луч ну ма њи ну пре ма ср би ма.

ен гле ски пу бли ци ста се у сво јим сту ди­ја ма за ла гао за ства ра ње но ве др жа ве ко­ја би се зва ла сје ди ње не др жа ве сред ње евро пе. ту но ву др жа ву са чи ња ва ле би Хр ват ска с Бо сном, Хер це го ви ном, дал­ма ци јом и сла во ни јом, Ма ђар ска с ци је­лом Ба ра њом, Бач ком и Ба на том и ни зи­ном ис пред ер де ља ко ја да нас при па да ру му ни ји, тран сил ва ни ја (ер дељ); сло­вач ка с ру те ни јом (пот кат парт ска ру си ја), че шка с Мо рав ском и ди је лом сло вач ке и, на кра ју, аустри ја, у чи јем би са ста ву би ли сло вен ци. Бирк хил је био ин ти мус

во ђе Хр ват ске се љач ке стран ке стје па на ра ди ћа, ко га је вр ло по што вао и при хва­ћао ње го ву ан ти срп ску иде ју да се ср би ја ис кљу чи из скло па цен трал но е вроп ских сје ди ње них др жа ва

но вин ски маг нат лорд ротермир (Rot­her me er) пре ко сво јих ли сто ва из ме ђу два ра та развија ја ку кам па њу за по ве­ћа ње Ма ђар ске, ко ја би ишла до Бе о гра­да, и ства ра ње ве ли ке Хр ват ске, ко ја би – по ред Хр ват ске, сла во ни је и дал ма ци­је – обухватала ком пле тан срем до Бе о­гра да, за пад ну и цен трал ну Бо сну и Бо ку ко тор ску. „сер виа“ би, по ње говом плану, об у хва та ла ср би ју са Ма ке до ни јом, цр­ну Го ру и цен трал ну и ис точ ну Бо сну са ди је лом Хер це го ви не. ро тер ми ро ве гра­ни це су би ле прилично по ду дар не са

Си тон Вот сон, члан Бал кан ског ко ми те та, по др жа вао је фе де ра ли стич ку ју го сло вен ску др жав ну кон цеп ци ју, за сно ва ну на „исто риј-ским“ гра ни ца ма. Од „срп ског при ја те ља“ у ври је ме Пр вог свјет ског ра та, Си тон Вот сон се пре тво рио у бор ца про тив тзв. ве ли ко срп ског про гра ма, за ла жу ћи се за „пу ну рав но прав ност Сло ве на ца, Хр ва та, бо сан ских Му сли ма на, Ма ке до на ца, Ње ма ца и Ма ђа ра

Бановина­Хрватска

Page 28: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 27

гра ни ца ма Ба но ви не Хр ват ске и про јек­то ва не срп ске зе мље из 1939, с тим што би Хр ват ска би ла мно го ви ше уве ћа на, са цје ло куп ним сре мом и Бо ком, и ти ме об у хва та ла гра ни це ма ђар ске кра љев ске зе мље, „тро јед не“ кра ље ви не Хр ват ске, сла во ни је и сре ма, и аустриј ске це са ро­ви не кра ље ви не дал ма ци је.

но ва на ци о нал на по ли ти ка Бри та ни је пре ма Ју го сла ви ји од 1935, ко ја је по ти­ски ва ла фран цу ски ју го сла вен ски уни­тар ни мо дел, рје ше ње ју го сла вен ског те ри то ри јал но­на ци о нал ног пи та ња је ви дје ла у фе де ра ли за ци ји Ју го сла ви је, од но сно за го ва рала је ства ра ње „ве ли ке Хр ват ске“ пре ко про јек та Ба но ви не Хр­ват ске и ума ње не ср би је без вој во ди не. Бри тан ски ана ли ти ча ри, ди пло ма те и „нео фи ци јел не лич но сти“ (си тон вот­сон) оци је ни ле су да је дик та ту ра до жи­вје ла бан крот ство, хр ват ски по крет по­стао ја чи и сло жни ји не го икад, а срп ски по ли тич ки и пар тиј ски жи вот до жи вио то тал но ра су ло. уоча ва но је да спор по­сто ји око бро ја ад ми ни стра тив них је ди­ни ца, њи хо вог те ри то ри јал ног оп се га, пи та ња вој во ди не и сре ма. сма тра ју ћи „ју го сла вен ско је дин ство“ европ ским и бри тан ским ин те ре сом, пред ла га ли су да обе стра не учи не ком про мис и при хва­те пет фе де рал них је ди ни ца (сло ве ни ја, Хр ват ска са дал ма ци јом и ду бров ни ком, Бо сна и Хер це го ви на, вој во ди на, ср би ја са ауто ном ном Ју жном ср би јом и цр ном Го ром), и до го во ре се око ком пе тен ци ја цен трал ног пар ла мен та и фе де рал них са бо ра итд. за мје ра ли су Бе о гра ду што на сто ји да о суд би ни вој во ди не од лу чу је „ап со лут но као и са Ма ке до ни јом и цр­ном Го ром“. има ли су ви ше ра зу мије ва­ња за Ма че ко ва на сто ја ња да вој во ди на до би је „ауто но ми ју“. у вотсоновим ела­бо ра ти ма ста нов ни штво вој во ди не је, не за ви сно од „хор ди не спо соб них срп­ских чи нов ни ка“, требало да са мо уре ђу­је сво је по сло ве. при хва та ју ћи сте ре о тип о екс пло а та ци ји вој во ди не, сма трао је да ауто но ма шки по крет по др жа ва 90% вој во ђан ских ср ба. за бри тан ске ди пло­ма те ни је би ло спор но да „ју го сла вен ско је дин ство“ мо ра би ти на ђе но је ди но ре­фор ма ма у по сто је ћим гра ни ца ма „са да­шње др жа ве“.3

у ме мо ран ду му из 1936. с. вот сон се опет за ла гао за „иде ал ни ком про мис“ од пет те ри то ри јал ни х је ди ни ца: Бо сна и Хер це го ви на, Хр ват ска, сло ве ни ја, ср би­ја и вој во ди на. ка ко ис ти че исто ри чар ка Ми ра ра до је вић, у дру гој по ло ви ни три­де се тих го ди на че сто је ис ти ца на тврд ња по ко јој је вој во ђан ски по крет оку пљао чак 90% вој во ђа на, ко ји су сво јим во ђом сма тра ли влат ка Ма че ка. Ме ђу тим, са мо­стал на де мо крат ска стран ка, ко ја се за ла­га ла за ауто но ми ју вој во ди не, на оп штим

3 Љ. ди мић, Исто­ри­ја­срп­ске­др­жав­но­сти­–­Ср­би­ја­у­Ју­го­сла­ви­ји, књ. III, Бе о град, 2001, 175­176.

из бо ри ма из 1938. је у вој во ди ни до би ла са мо 7.631 глас, а ду шан ду да Бо шко­вић, во ђа вој во ђан ског се па ра ти стич ког фрон та, из гу био је из бо ре у свом пан че­ву, ко је је и тре ти ра но као ње го ва из бор­на твр ђа ва. упор но по на вља но твр ђе ње да је цје ло куп на вој во ди на по др жа ва ла по крет за ауто но ми ју вој во ди не остао је, ипак, са мо дио сте ре о тип не ис кри вље не исто риј ске сви је сти.4

ли бе рал не де мо кра ти је, на ро чи то ве­ли ка Бри та ни ја, вр ши ле су при ти сак на Бе о град и за греб да што при је по стиг ну по ли тич ки спо ра зум ка ко би се ри је ши­ло тзв. хр ват ско пи та ње и све из ра же ни­је срп ско пи та ње, и на тај на чин оја ча ла хо мо ге ност Ју го сла ви је, ко ја је тре ба ло да од и гра уло гу са ве зни ка ве ли ке Бри­та ни је и Фран цу ске у оче ки ва ном рат ном су ко бу са ње мач ком. у при лог раз во ја си ту а ци је у том прав цу, ма сон ско кри ло Хр ват ске се љач ке стран ке је одр жа ва ло све тје шње кон так те са за пад ним ли бе­рал ним цен три ма мо ћи и ти ме ја ча ло по­зи ци ју Хсс­а и за гре ба на за па ду. Бри тан­ска тај на ак ци ја је ишла пре ко ис так ну тог пред став ни ка Хсс­а др Ју ра ја кр ње ви ћа, проф. то ма ши ћа и дру гих. Ма сон ско кри­ло у Хсс­у је над ја ча ло кри ло Хсс­а ко је је би ло окре ну то ка ита ли ји и ње мач кој, те је туда до шло и до спо ра зу ма цвет ко вић – Ма чек, ко ји је ра ђен по про јек ту ве ли­ке Бри та ни је. за слу гом на мје снич ког ре­жи ма кне за па вла, од но сно спо ра зу мом цвет ко вић – Ма чек из ав гу ста 1939, пр ви пут је, ус по ста вља њем Ба но ви не Хр ват­ске (ад ми ни стра тив не је ди ни це у окви­ру кра ље ви не Ју го сла ви је), ре а ли зо ва на ве ли ко хр ват ска иде ја о је дин стве ној по­ду нав ско­ја дран ској Хр ват ској. Бри тан­ци су у ве ли кој мје ри до при није ли да се пре ко спо ра зу ма цвет ко вић – Ма чек, од но сно ства ра њем Ба но ви не Хр ват ске, ство ре основ ни те ри то ри јал ни, а ти ме и на ци о нал ни пред у сло ви за ства ра ње ко му ни стич ке, од но сно да на шње су вре­не др жа ве – ре пу бли ке Хр ват ске. на и ме, ди рек ти ве из лон до на им пе ра тив но су

4 М. ра ди во је вић, Срп­ско­–­хр­ват­ски­спор­око­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не­и­Вој­во­ди­не­у­пе­ри­о­ду­Кра­ље­ви­не­Ср­ба,­Хр­ва­та­и­Сло­ве­на­ца­(Ју­го­сла­ви­је), ди ја лог по ви је сни­ча ра и исто ри ча ра 2, за греб, 2000, 337..

на ла га ле да се хит но по стиг не спо ра зум из ме ђу Бе о гра да и за гре ба.

до би ја њем ауто но ми је и по лу не за­ви сно сти Ба но ви на Хр ват ска је по ста­ла за себ на те ри то ри јал на је ди ни ца, са огром ним бро јем ср ба, у ко јој Бе о град ни је имао ско ро ни ка кве ин ге рен ци је. по што спо ра зум цвет ко вић – Ма чек ни­је пред ви ђао осни ва ње за себ не срп ске ад ми ни стра тив не је ди ни це, хр ват ски по­ли ти ча ри у вла ди су вр ши ли јак ути цај на оста лој др жав ној те ри то ри ји, из ван свог хр ват ског cor pus se pa ra tu m­a. ср би су спо ра зу мом би ли из и гра ни за хва љу ју ћи бри тан ској од лу ци да се фор ми ра ве ли­ка Хр ват ска у ли ку Ба но ви не Хр ват ске. Хр ва ти су до би ли за себ ну те ри то ри ју на ко јој су би ли не при ко сно ве ни, док су, с дру ге стра не, мо гли од лу чи ва ти у по­сло ви ма оп ће др жав не при вре де по што су др жа ли кључ не еко ном ске ре со ре у ју го сла вен ској вла ди. вла да је, гле да ју­ћи спољ но­по ли тич ки, са мо про во ди ла ди рек ти ве кне за па вла, ко ји је у пот пу но­сти био ве зан од лу ка ма лон до на. ње го ва по ли ти ка је би ла у рас цје пу из ме ђу стра­ха од ње мач ке и же ље да се не за мје ри ве ли кој Бри та ни ји. у но вем бру 1940. кнез па вле је од био да са ње мач ком скло пи уго вор о не на па да њу јер му то нису до­звољавали об зи ри пре ма Бри та ни ји.

Бро­зо­ве­гра­ни­це­­На­род­не­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске

ства ра њем cor­pus­ se­pa­ra­tu­m-a у ли ку Ба но ви не Хр ват ске, ко ји је пре вас ход но бри тан ски про јект, и по вла че њем ко му­ни стич ких ад ми ни стра тив них гра ни ца уну тар со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је, отва­ра се срп ско пи та ње у ју го сла вен ској др­жа ви. ад ми ни стра тив не гра ни це Ба но ви­не Хр ват ске би ле су у многоме по ду дар­не са ад ми ни стра тив ним гра ни ца ма на­род не ре пу бли ке Хр ват ске пре ма Бо сни и Хер це го ви ни и на род ној ре пу бли ци ср би ји. по вла че ње ју го сла вен ских ад ми­ни стра тив них гра ни ца 1945–1946. у пот­пу но сти је под плаштом та јан стве но сти по што та др жав но прав на рад ња ни је по­твр ђе на од стра не над ле жних др жав них ин сти ту ци ја, па из тог раз ло га не по сто је

По вла че ње ју го сло вен ских ад ми ни стра тив них гра ни ца 1945 - 1946. го ди не у пот пу но сти је оба ви је но ве лом та јан стве но сти по што та др жав но прав на рад ња ни је по твр ђе на од стра не над ле жних др жав них ин сти ту ци ја па из тог раз ло га не по сто је до ку мен ти ко ји из вор но утвр ђу ју гра ни це фе де рал них је ди ни ца

Page 29: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

28 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

до ку мен ти ко ји из вор но утвр ђу ју гра ни­це фе де рал них је ди ни ца. због те чи ње ни­це не мо же се ем пи риј ски од ре ди ти уло­га бри тан ског и со вјет ског фак то ра код по вла че ња уну тра шњих ад ми ни стра тив­них гра ни ца со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је. ду го је би ло отво ре но пи та ње ко је и ка ко утвр дио гра ни це фе де рал них је ди ни ца и због че га та ква од лу ка ни је прав но санк­ци о ни са на. на и ме, при вре ме на на род на скуп шти на дФЈ, а ни уста во твор на скуп­шти на дФЈ (ФнрЈ) ни су до ни је ле није дан прав ни акт ко јим би се утвр ђи ва ле ад­ми ни стра тив но­те ри то ри јал не гра ни це из ме ђу фе де рал них је ди ни ца. та кав акт ни је до ни јет ни од на ци о нал ног ко ми те­та осло бо ђе ња Ју го сла ви је (нкоЈ), но ве ко му ни стич ке вла де, а ни ти од би ло ко је дру ге ју го сла вен ске вла де.5

Ан­ти­срп­ска­ко­му­ни­стич­ка­гру­паод лу ку је на крај ње ми сте ри о зан на­

чин, без пи са ног до ку мен тар ног тра га, до нио ужи дио по лит би роа на че лу са Јо си пом Бро зом ти том. ан ти срп ска ко му­ни стич ка гру па на че лу са Бро зом (тем по, Ђи лас, Ба ка рић, кар дељ и дру ги) по ву кла је, ка ко је го во рио Мо ша пи ја де, „при род­не гра ни це“, ко је су, по његову мишљењу, са мо фор мал не јер је Ју го сла ви ја фе де­рал на, је дин стве на и за јед нич ка др жа ва. Ме ђу на род ни фак тор (при је свих ссср и Бри та ни ја), што је и ре ал но, у све му је мо­рао од и гра ти пре суд ну уло гу, али та ква уло га је оста ла са кри ве на иза за ку ли сних пре го во ра и без пи са ног је тра га.

оста ле су нај спор ни је гра ни це из ме ђу Хр ват ске и ср би је у ње ном бач ко­срем­ском ди је лу. Гра нич но пи та ње на кра ју је ри је ше но на срп ску ште ту упра во пре ма ме ђу рат ном бри тан ском на ци о нал ном мо де лу бри тан ских јав них рад ни ка и слу жбе ног бри тан ског про јек та Ба но ви­не Хр ват ске. о Бро зо вој за ку ли сној игри око утвр ђи ва ња гра ни ца из ме ђу ср би је (вој во ди не) и Хр ват ске, пре ко ко ми си­је за раз гра ни че ње из ме ђу вој во ди не и Хр ват ске, на че лу са Ђи ла сом, пи са ли су пу бли ци сти, на рав но без ар хив ске до ку­мен та ци је, ко ја или ни ка да ни је ни по сто­ја ла или се бри жно скри ва у ар хив ским де по и ма бив ше др жав не без бед но сти или Муп­а.

иде о ло зи Хр ват ства и ње го ви по ли тич­ки ли де ри план ски су раз ви ја ли и ре а ли­зо ва ли стра те ги ју пре се ље ња ри мо ка то­лич ког ста нов ни штва на руб не ду нав ске гра ни це вир ту ел ног, тзв. хр ват ског про­сто ра. на пад но ве ли ки број пре се ље ња из вр шен је по сли је ства ра ња Ба но ви не Хр ват ске 1939, то ком по сто ја ња па ве ли­ће ве не за ви сне др жа ве Хр ват ске и у ври­је ме по вла че ња гра ни ца ко му ни стич ке

5 ви дје ти: М. зе че вић, Б. ле кић, Др­жав­не­гра­ни­це­и­уну-тра­шња­те­ри­то­ри­јал­на­по­де­ла­Ју­го­сла­ви­је, Бе о град, 1991.

фе де рал не Хр ват ске. по гра нич ни ба сти­он тзв. по ду нав ског хр ват ства по ста јао је, то ком тра ја ња кра ље ви не Ју го сла ви је, ву ко вар, ко ји је имао пре ва жну уло гу ши­ре ња хр ват ства на срп ско­пра во слав ним и срп ско­римока то лич ким, од но сно, шо­кач ким ет нич ким про сто ри ма.

ри мо ка то лич ка фор ма ци ја хр ват ства је у том вре ме ну до би ла на број но сти јер се срп ско­римока то лич ко име из гу би ло, док је шо кач ка по пу ла ци ја у сла во ни ји у пот пу но сти при хва ти ла хр ват ско име као сво је „пра ста ро на род но“. Број ни стран­ци ри мо ка то ли ци (нијем ци, че си, сло­ва ци, Ма ђа ри, Је вре ји и дру ги) у сла вон­ским гра до ви ма од ба ци ва ли су сво ја на­ци о нал на оби љеж ја и, пре ма ва ти кан ској стра те ги ји са пр вог хр ват ског ка то лич ког са стан ка из 1900. године („сви ри мо ка то­ли ци Хр ва ти“), узи ма ли хр ват ско име као сво је на род но име. исто риј ски гле да но, срп ска сла во ни ја ти ме је све ви ше гу би­ла то на род но сно свој ство и по ста ја ла дио ве ли ке хр ват ске тро јед ни це.6 из тог раз ло га су и но ви ан ти срп ски ко му ни­стич ки ста ти сти ча ри по че ли го во ри ти о ре ла тив ној ве ћи ни Хр ва та у ис точ ној сла во ни ји и ди је ло ви ма сре ма.

окру жни ко ми тет кп ср би је за срем се 15. ма ја 1945. жа лио по крајин ском кп ср би је за вој во ди ну да је то ком ра та из­вр ше на на сил на про мје на ста нов ни штва: „се ло Јар ми на (вин ко вач ки срез) у ко јем се са да на ла зи ве ћи на Хр ва та има ло је до оку па ци је ве ћи ну шва ба и не што Ма ђа­ра. вин ко вач ко но во се ло ко је са да има го то во ис кљу чи во са ме Хр ва те, има ло је до оку па ци је го то во ис кљу чи во њем це. у се ли ма ла зе, Мир ков ци и оро лик на се­ље но је у то ку оку па ци је око 2.000 хр ват­ског жи вља. у гра ду ву ко ва ру на се ље но је у то ку оку па ци је око 1.000 Хр ва та а на пу ста ра ма ву ко вар ског сре за ада, па ла­ча и са лаш... ндХ је ср бе исе ли ла у ср би­ју а на њи хо во мје сто на се ли ла Хр ва те из за гор ја. на све ове три пу ста ре на се ље но је око 1.000 Хр ва та. то зна чи да је у ву ко­вар ском сре зу, за јед но са гра дом ву ко ва­ром, на се ље но у то ку оку па ци је око 2.000 Хр ва та, док је с дру ге стра не из не ко ли ко срп ских се ла (Бо бо та, ве ра, тр пи ња, Бр­ша дин, Мар ку ши ца, остро во, не го сав ци и град ву ко вар) по би је но за вре ме оку­па ци је пре ко 1.000 ср ба. на се ље ни Хр­ва ти за вре ме оку па ци је у вин ко вач ком и ву ко вар ском сре зу би ли су углав ном из уста шких по ро ди ца из ра зних кра је­ва Хр ват ске.“ Ге но цид у шид ском сре зу је био још из ра же ни ји јер је у ње му уби је но пре ко 4.000 пра во слав них ср ба од стра­не уста ша.7

6 ви дје ти: н. Жу тић. Ри­мо­ка­то­лич­ка­цр­ква­и­хр­ват-ство­од­илир­ске­иде­је­до­ве­ли­ко­хр­ват­ске­ре­а­ли­за­ци­је­1453-1941, Бе о град, 1997.

7 аЈ, цк скЈ (кпЈ), Х­2­I/1

због та квог но во на ста лог ста ња у срп­ском по ду на вљу пред сјед ни штво ав­ноЈ­а је 19. ју на 1945. фор ми ра ло ко ми­си ју пред сјед ни штва ав ноЈ­а за из ра ду пред ло га за утвр ђи ва ње гра ни це из ме ђу ср би је и Хр ват ске. ко ми си ју су чи ни ли Ми ло ван Ђи лас, као пред сјед ник, и чла­но ви виц ко кр сту ло вић (из дал ма ци је), Ми лен ти је по по вић (из ср би је), Јо ван ве се ли нов Жар ко (из вој во ди не) и Јер ка зла та рић (из сом бо ра). ова „објек тив на“ ко ми си ја је до шла до фан та стич них по да­та ка да у вој во ди ни жи ви 170.000 Хр ва та – по што је све Бу њев це и шок це (ста ри­ном ср би­ри мо ка то ли ци) де кре том пре­ве ла у Хр ва те.8

Косановић­о­Хрватимапред рат ни гра ђан ски по ли ти чар са ва

ко са но вић, ко ји је то ком ра та по стао на­кло њен и ко му ни стич ком ре жи му Јо си па Бро за, ни је мо гао а да не пре ћу ти на гли успон Хр ват ства у сре му, сла во ни ји и Бач кој, од но сно у срп ском по ду на вљу: „Хр ват ска те за на гло на пре ду је на те ре ну. по зна то је да су чи та ви кра је ви Хр ват ске и сла во ни је, ра ди не дав них бор би, опу­сто ше ни. ка да је вој во ди на оста ла де ли­мич но пу ста, у кра је ви ма где су жи ве ли нем ци, ту се са да тен ден ци о зно уба цу ју чи та ве ма се Хр ва та... у про сто ру из ме ђу ка на ла кра ља пе тра I и ду на ва (сре зо ви сом бор ски, па ла нач ки, оџач ки, кул ски, апа тин ски и но во сад ски) на се ље но је од 1. но вем бра 1944. до ма ја 1945. го ди не око 30.000 Хр ва та а у ис точ ни срем (ин­ђи ја, ста ра па зо ва) око 3.000 Хр ва та.“9

ко ми си ја је гра ни це по ву кла пре ма но­во на ста лом на ци о нал но­вјер ском ста њу, од но сно рат ним и по рат ним на сил ним по ве ћа ва њем бро ја Хр ва та на исто риј­ским срп ским по ду нав ским про сто ри ма. ста ње је оста ло исто као и на ко со ву и Ме то хи ји ка да су ве ли ке ма се за вријеме другог свјетског рата до се ље них ал ба на­ца из ал ба ни је трај но оста ле на срп ским те ри то ри ја ма. „Ђи ди на ко ми си ја“ је са мо кон ста то ва ла да је у пи та њу са мо при вре­ме но рје ше ње, ко је ће ва жи ти до рје ше­ња над ле жног др жав ног ор га на, ко ји ће де фи ни тив но из вр ши ти раз гра ни че ње из ме ђу фе де рал них је ди ни ца, а рјешење је уства ри ва жи ло „ad cal len das Gra e cas“. ко ми си ја је сво је рје ше ње про гла си­ла рје ше њем од из у зет ног зна ча ја јер је „до при но си ло олак ша њу по ли тич ке си­ту а ци је на том под руч ју, обез бе ђи ва ло лак ше функ ци о ни са ње ор га на вла сти и по вољ ни ји и бр жи раз вој сла вон ског жи во та“10. у прак си се, ме ђу тим, ни је по­што ва ло ни ова кво раз гра ни че ње, ко је је

8 исто.

9 аЈ, пред сјед ни штво вла де, бр. 33. с. ко са но вић, „при ли ке у вој во ди ни“

10 исто.

Page 30: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 29

ишло на ште ту ср ба. на и ме, „Ђи ди на ко­ми си ја“ је град илок и срез до ди је ли ла ср би ји због срп ске на ци о нал не ве ћи не, али је, не зна но ко јом од лу ком Бро зо вих ко му ни ста, илок при по јен на род ној ре­пу бли ци Хр ват ској.

кроз пред лог ко ми си је о при вре ме­ном раз гра ни че њу из ме ђу Хр ват ске и вој во ди не ви дје ло се са ка квом су се нео­збиљ но шћу, нео д го вор но шћу и не зре ло­шћу рје ша ва ла исто риј ски нај зна чај ни ја пи та ња сва ког на ро да, због ко јих су се, на жа лост, во ди ли ју го сла вен ски ра то ви де­ве де се тих го ди на. ко ми си ја по лит би роа цк кпЈ и пред сед ни штва ав ноЈ­а као ар­гу мент у пријед ло гу из ни је ла је сље де ће: „сре зо ви Ба ти на и дар да, узе ти за јед но, има ју од сло вен ских ма њи на ре ла тив ну ве ћи ну Хр ва та. оба ова сре за еко ном ски и при вред но на ги њу ка за па ду. пре ма то­ме и еко ном ски и на ци о нал ни раз ло зи зах те ва ју да оба ова сре за уђу у са став фе де рал не Хр ват ске и изи ђу из вој во ди­не у ко јој се са да на ла зе.“

На­ци­о­нал­на­стра­те­ги­ја­­Јо­си­па­Бро­за

по сли је по вла че ња ад ми ни стра тив них гра ни ца из ме ђу нр Хр ват ске и нр ср би је, од но сно по нов ног сје ди ње ња вој во ди не са ср би јом од лу ком скуп шти не иза сла­ни ка на ро да вој во ди не од 31. ју ла 1945, мо гло се при сту пи ти на ци о нал ном пре­се ље њу ста нов ни штва пре ма на ци о нал­ном кри те ри ју му у вој во ди ну испражње­ну број ним исе ља ва њем ње мач ке на ци о­нал не ма њи не.11

на ци о нал на стра те ги ја Јо си па Бро­за и ју го слоавен ских ко му ни ста би ла је, да кле, да се на ци о нал но оја ча ве ли­ко хр ват ски гра нич ни по јас на ду на ву ко ло ни за ци јом број них ри мо ка то ли ка, од но сно Хр ва та, и то из уста шких хер це­го вач ких кра је ва и, с дру ге стра не, да се пре се ље њем број ног срп ског ста нов ни­штва из не ка да шње срп ске вој не кра ји­не и срп ске Бо сан ске кра ји не, Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на ри је ше број ча не над мо ћи срп ског ста нов ни штва и ти ме ри је ше „срп ско пи та ње“, од но сно пи та ње евен ту ал не те ри то ри јал но­на ци о нал не ауто но ми је ср ба у но вим ко му ни стич ким ре пу бли ка ма. на и ме, пи та ње ства ра ња је дин стве не те ри то ри јал но­на ци о нал не је ди ни це „кра ји не“ (ли ка, кор дун, Ба ни­ја, сје вер на дал ма ци ја, Бо сан ска кра ји на) по кре та но је у дру гој по ло ви ни три де се­тих го ди на у кра ље ви ни Ју го сла ви ји, и

11 тре ће за сје да ње ав ноЈ­а јед но гла сно је при­хва ти ло од лу ку скуп шти не иза сла ни ка вој во ди не о при кљу че њу ауто ном не вој во ди не фе де рал ној ср би­ји у гра ни ца ма за ко је је утвр ђе но да ће их од ре ди ти при вре ме на на род на скуп шти на „по себ ним за ко ном“. пред сед ни штво на род не скуп шти не ср би је по твр ди ло је 28. ав гу ста 1945. при кљу че ње вој во ди не ср би ји (Љ.

ди мић, Исто­ри­ја­срп­ске­др­жав­но­сти­–­Ср­би­ја­у­Ју­го­сла-ви­ји,­но ви сад. 2001, 297­298)

оно се на ро чи то ак ту е ли зо ва ло ства ра­њем Ба но ви не Хр ват ске. Глав ни за го вор­ник те ри то ри јал ног про јек та „кра ји на“ био је „озло гла ше ни“ сте ван Мо ље вић. по што су срп ски по ли тич ки фак то ри оте­за ли са ства ра њем те ри то ри јал ног про­јек та „срп ска зе мља“, ко ја је тре ба ло да об у хва та срп ске зе мље ис точ но од Ба но­ви не Хр ват ске, кра ји шки срп ски по ли ти­ча ри су фор си ра ли ства ра ње је дин стве­ног срп ског те ри то ри ја због угро же но сти ста нов ни штва од ства ра ња Ба но ви не Хр­ват ске и му сли ман ско­хр ват ске вјер ско­на ци о нал не мо би ли за ци је.

План­ско­исе­ља­ва­ње­­срп­ског­ста­нов­ни­штва

план ски из ве де но исе ља ва ње срп ског ста нов ни штва из но вих ад ми ни стра тив­них је ди ни ца Хр ват ске и БиХ у вој во ди­ну вр ше но је од је се ни 1945. па до 1947. про во ђе ње ко ло ни за ци је вр ше но је на осно ву за ко на о аграр ној ре фор ми и ко ло ни за ци ји, ко ји је про пи сао на ко јој те ри то ри ји ће се вр ши ти ко ло ни за ци ја и ко је ће ка те го ри је ста нов ни штва ко ри­сти ти ко ло ни за ци ју. по том за ко ну Бач ка, Ба нат, Ба ра ња и срем су од ре ђе ни за на­се ља ва ње бо ра ца Ју го сло вен ске ар ми је ко ји су се до бро вољ но од лу чи ва ли за та кав чин и ко ји су се оба ве за ли да ће до би је ну зе мљу об ра ђи ва ти. нај ви ше је било ко ло ни ста из Хр ват ске, Бо сне и Хер­це го ви не и цр не Го ре. за по сло ве ко ло­ни за ци је Ми ни стар ство по љо при вре де је у сеп тем бру 1945. основало ко ми си је за пре се ље ње срп ских ко ло ни ста – бо ра­ца из Хр ват ске и БиХ у вој во ди ну. ри мо­ка то ли ци су се из брдских херцеговачких крајева углав ном пре се ља ва ли у сла во­ни ју. пар тиј ске и др жав не струк ту ре су ко ло ни за ци ју по сма тра ле и ту ма чи ле као ефи ка сан на чин рје ша ва ња аграр ног и се љач ког пи та ња.

исе ља ва њем број них ср ба у вој во ди­ну не ста ја ла је би ло ка ква по ми сао ве за­на за ства ра ње ауто но ми је ср ба у Хр ват­ској и Бо сни и Хер це го ви ни, а би ло ка ква и нај ма ња по ми сао о ауто ном ном ста ту су пре ко дрин ских ср ба бру тал но је са ти­ра на. с дру ге стра не, исе ља ва њем број­ног срп ског ста нов ни штва са под руч ја Мо ље ви ће ве про јек то ва не „кра ји не“ сма њи ла се опа сност по ко му ни стич ку власт од ауто но ми стич ких те ри то ри јал­них пре тен зи ја кра ји шких ср ба с јед не и дру ге стра не уне. уоста лом, ка рак тер ре пре сив ног Бро зо вог ре жи ма ср бе је уда ља вао од би ло ка квог по ми шља ња за ус по ста вља ње би ло ка кве ауто ном не кра ји шке обла сти у окви ру Ју го сла ви је.

др жав ни и пар тиј ски врх ко му ни стич­ке Ју го сла ви је ис ти цао је да је ко ло ни за­ци ја вој во ди не има ла пр вен стве но еко­ном ско и со ци јал но зна че ње, док је по­ли тич ка и на ци о нал на по за ди на та квих

де мо граф ских из мје на ста вља на у дру ги план. Ју го сла вен ски ко му ни сти са бри­тан ским чо вје ком Бро зом од ре ђи ва ли су, да кле, уну тра шње ад ми ни стра тив не гра ни це ко ји ма су ср би ста вље ни у „ре­пу блич ке то ро ве“. упра во су ти ко му ни­стич ки „ре пу блич ки то ро ви“ ср бе из дје­ли ли ад ми ни стра тив но, а ти ме при вред­но и кул тур но изо ло ва ли јед не од дру гих. ко ло ни за ци ја из 1945. мо же се сло бод но на зва ти­Бро­зо­ва­мир­но­доп­ска­Олу­ја.

срп ски рат ни са ве зни ци ен гле зи има­ли су пре суд ну уло гу код од ре ђи ва ња гра ни ца Ба но ви не Хр ват ске из ав гу ста 1939, али и, по све му су де ћи, од ре ђи ва­ња ад ми ни стра тив них гра ни ца уну тар со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је, ко је ће де ве­де се тих го ди на 20. ви је ка, во љом за пад­них ли бе рал них де мо кра ти ја, по ста ти др­жав не. Бри та ни ја је на сто ја ла да што ви­ше ути че на фор ми ра ње уну тра шњих ад­ми ни стра тив них гра ни ца, ко је су већ од њи хо вог по вла че ња 1945­1946. го ди не би ле фе де ра тив не са тен ден ци јом све из­вје сни је кон фе де ра ци је. због не до стат ка до ку мен то ва них свје до чан ста ва мо же се, пу тем ана ло ги је, са мо прет по ста ви ти да је ша во ве по ко ји ма су се по вла чи ле уну тра шње гра ни це у Ју го сла ви ји, по ред со вјет ског ути ца ја, од ре ђи ва ла и др жав­но­по ли тич ка ели та зе ма ља ли бе рал не де мо кратци је са цен тром у лон до ну и ва­шинг то ну.

Остаци­остатакате ри то ри јал но и на ци о нал но пре ком­

по нова ње мо нар хи стич ке и ре пу бли кан­ске Ју го сла ви је, од 1939. до 1990, ство ри­ло је основ не пред у сло ве за де фи ни тив­но ства ра ње не за ви сне ре пу бли ке Хр­ват ске. ли бе рал но­ко му ни стич ки на чин „рје ша ва ња“ срп ског на ци о нал ног пи та­ња до вео је до пот пу ног др жав но­прав­ног и те ри то ри јал ног са ти ра ња ср ба у њи хо вом пре ко дрин ском ди је лу и рас­пар ча ва ња ре пу бли ке ср би је по по кра­јин ском прин ци пу. тре ба ис та ћи по губ ни епи лог ан ти срп ске по ли ти ке за пад них де мо кра ти ја и ко му ни зма, с јед не стра не, и ри мо ка то лич ке цр кве, ва ти ка на и на ци­фа ши зма, с дру ге. дри на је у пот пу но сти би ла и оста ла „срп ски ли мес“ ка да је у пи та њу др жа во твор ни раз ви так срп ског на ро да. пре ко дрин ске исто риј ске срп­ске зе мље, ко је су об у хва та ле мно го ве ћи те ри то ри јал ни ком плекс не го да на шња срп ска др жа ва, све ви ше од ла зе у за бо­рав. за хва љу ју ћи си сте мат ском са ти ра њу и би блиј ским стра да њи ма срп ског на ро­да у 20. ви је ку да нас мо же мо го во ри ти са мо о „оста ци ма оста та ка“ срп ске зе мље и срп ског на ро да. Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 2), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2006, стр. 55-65

Page 31: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

30 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ПР

Е О

ЛУЈ

Е Др Мом чи ло Ди клић

По ти ра ње срп ског иден ти те та у Хр ват ској од 1945. до 1990. По ли ти ка ума њи ва ња уде ла Ср ба у на ци о нал ној струк ту ри КПХ од но сно СКХ, има ла је свог ефек та. Тај удео је сма њен са пре ко 40% у ју ну на ис под 30% у де цем бру 1945. го ди не. Од 1971. го ди не удео Ср ба у струк ту ри КПХ/СКХ па да на ис под 25%, да би по сле 1988. го ди не био ис под 20%.

Тврд њу да је срп ски на род у ав но јев ској Хр ват ској од 1945. до 1990, од но сно до до ла ска на власт Хр ват ске де мо крат­ске за јед ни це био при ви ле го ван, мно го пу та је из ре че на на

ра зним по ли тич ким ску по ви ма. ово су из ри ца ли ка ко по ли тич ки пр ва ци, та ко и љу ди из на у ке али и дру гих струк ту ра. че сто се чу ла тврд ња да је хр ват ски на род до до ла ска вла сти Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це био по ти снут, по је дин ци су ишли чак до тле да су твр ди ли да су Хр ва ти би ли гра ђа ни дру гог ре да.

ова кве тврд ње су се ис кљу чи во сво ди ле на по ли тич ке ста во­ве, а из ри ца не су без ар гу ме на та, за пра во би ле су оп ту жни ца срп ског на ро да, ко ја је пре ма ње му иза зи ва ла не ви ђе ну не тр­пе љи вост.

при па да ти јед ном на ро ду сва ка ко зна чи де ли ти ње го ву суд­би ну, али то не мо же би ти пре пре ка да се са зна ствар на исти на о свом на ро ду ма ка ко она из гле да ла. то је раз лог ко ји ме је на­вео да по ку шам да утвр дим да ли су ср би у ав но јев ској Хр ват­ској би ли по вла шће ни еле мент, од но сно да ли су, као ма њин ски на род, ужи ва ли при ви ле ги је и спро во ди ли ма јо ри за ци ју над хр ват ским ста нов ни штвом. Мо ја је тврд ња да су та кви по ли тич­ки ста во ви ап сурд ни. сход но то ме из но сим мер љи ве чи ње ни це ко је су ре ле вант не за озбиљ ни на уч ни суд:

1 рет ко ко ји је на род та ко ску по пла тио сте че ну сло бо ду у ра­ту као ср би на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске јер је у дру­

гом свет ском ра ту де сет ко ван, с пу но ин ва ли да, рат не си ро ча ди и те шких тра у ма.

2 улаз у со ци ја ли стич ки пе ри од био је та ко ђе из у зет но те­жак. по ред то га што су жи ве ли у не раз ви је ним кра је ви ма,

ушли су у но во раз до бље у до дат но оте жа ва ју ћим окол но сти ма, а то је да су ти кра је ви би ли по ру ше ни и по па ље ни. др жа ва ни је би ла у ста њу да од мах сви ма оспо со би сме штај, већ је тај про­блем ре ша ва ла де лом и ко ло ни за ци јом, што је опет би ла но ва ве ли ка не из ве сност. ко ло ни за ци ја као об лик ма сов не се о бе јед ног на ро да мо же да има сво јих пред но сти, а ве ро ват но да је у тим исто риј ским окол но сти ма би ла и ну жна, али на род је то пре жи вео као не што ту жно и те шко. на пу шта ње род ног пра га и од ла зак у не ки но ви, са свим не по знат, свет био је код ср ба

ма со ван и ни је про шао без те го ба, ко је су за вр ша ва ле ра зним људ ским дра ма ма.

3 то је пе ри од до ми на ци је ко му ни стич ке пар ти је и ње ног глав ног те ла цк кпХ/скХ, где су се до но си ле од лу ке. тре­

ба ви де ти на ци о нал ну струк ту ру, од но сно пар ти ци па ци ју ср ба у кпХ/скХ.1

УДЕО­СР­БА­У­СТРУК­ТУ­РИ­ЧЛАН­СТВА­КПХ/СКХГо­ди­на % Го­ди­на %

1945. (јун) 41 1974. 24,71946. 28,1 1975. 24,61947. 29,2 1976. 24,61948. 28,3 1977. 24,41964. 27,3 1978. 23,91965. 27,3 1979. 23,81968. 27,1 1980. 23,51969. 26 1981. 231970. 25,1 1982. 23,21971. 24,7 1983. 231972. 24,8 1984. 22,61973. 24,7 1988. 19,5

по ли ти ка ума њи ва ња уде ла ср ба у на ци о нал ној струк ту ри кпХ, од но сно скХ, има ла је свог ефек та. тај удео је сма њен са пре ко 40% у ју ну на ис под 30% у де цем бру 1945. удео ср ба у струк ту ри кпХ/скХ од 1971. па да на ис под 25%, да би по сле 1988. био ис под 20%.

1 са вез ко му ни ста Ју го сла ви је, цк скХ, ста ти стич ки пре глед скХ 31.12.1984, за греб, трав ња 1985.

Page 32: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 31

УДЕО­СР­БА­У­СТРУК­ТУ­РИ­ЧЛА­НО­ВА­ЦК­КПХ/СКХ2

Го ди на %1948. 26,31954. 24,51959. 24,71965. 19,41968. 201974. 15,71978. 191982. 17,51986. 21,61989. 12

упр кос ве ћој број но сти у кпХ/скХ чла но ва срп ске на ци о нал­но сти, ни кад их ана лог но том уде лу ни је би ло у глав ном пар тиј­ском те лу, од но сно у цен трал ном ко ми те ту кпХ/скХ. као што је ви дљи во у глав ном пар тиј ском те лу, без об зи ра на уче шће чла но ва срп ске на ци о нал но сти, ко ји се ме њао, а где су до но ше­не зна чај не од лу ке, не мо же мо да го во ри мо о не кој до ми на ци ји срп ских чла но ва.

4 на че лу ко му ни стич ке пар ти је Хр ват ске, од но сно са ве за ко му ни ста Хр ват ске, ср бин није био од 1941. до 1986. го­

ди не3 (пре ци зни је ре че но – од хап ше ња ра де кон ча ра до стан­ка стој че ви ћа). овај по да так о чел ном чо ве ку пар ти је Хр ват ске не сма трам бе зна чај ним јер су чел ни љу ди има ли ве ли ка овла­шће ња. да кле, ако има мо на уму за сту пље ност срп ског члан­ства у цен трал ном ко ми те ту и чи ње ни цу да на че лу пар ти је ср­бин ни је био пу не 44 го ди не, не мо же се го во ри ти о узур па ци ји, од но сно о срп ској до ми на ци ји пре ко пар тиј ске ли ни је.

5 у на ци о нал ној струк ту ри са бо ра, као глав ног пред став­нич ког те ла Хр ват ске, ср би су пар ти ци пи ра ли у сле де ћем

про цен ту4:

Го д.1946

­1947.

1947–

1950.1964. 1967. 1969.

1974–

1978.

1978–

1982.

1982–

1986.

1986–

1990.

% 17,7 18,1 17 20,3 19,2 14,9 14,8 15,6 12,6

из на ве де них по да та ка ви ди мо да је уче шће срп ске на ци­о нал но сти у са бо ру ма ње не го што је би ло у цен трал ном ко­ми те ту кпХ/скХ. ако то ме до да мо да су на че лу овог те ла би­ле лич но сти хр ват ске на ци о нал но сти, о не кој до ми на ци ји или узур па ци је ср ба пре ко пар ла мен та се мо же још ма ње го во ри ти.

6 на ме сту пред сед ни ка вла де Хр ват ске, где је би ла скон­цен три са на ве ли ка по ли тич ко­еко ном ска моћ, у чи та вом

со ци ја ли стич ком пе ри о ду од 1944. до 1990. ни када ни је био чо век срп ске на ци о нал но сти. та ко је и пре ко из вр шне вла сти би ло ка ква до ми на ци ја ис кљу че на и те о риј ски, а ка мо ли прак­тич но.

2 цк скХ, слу жба за до ку мен та ци ју, ар хив и би бли о те ку, на ци о нал на струк ту ра цк кпХ/скХ од 1948–1986. (од II до X кон гре са) та бе лар ни пре глед, за греб, де цем бар 1988.

3 Мом чи ло ди клић, Срп­ско­пи­та­ње­у­Хр­ват­ској­1941–1950, Бе о град, 2004, 341

4 са ве зни за вод за ста ти сти ку, Пред­став­нич­ка­ти­је­ла­дру­штве­но-по­ли­тич­ких­за­јед­ни­ца­из­бор­и­са­став, ста ти стич ки бил тен 296, Бе о град, ја ну ар 1964. ста ти стич­ки бил тен 372, Бе о град, но вем бар 1965. ста ти стич ки бил тен 491, Бе о град, ок то бар 1967. ста ти стич ки бил тен 590, Бе о град, ок то бар 1969.

7 ин те ре сан тан би био по да так о на ци о нал ној струк ту­ри рад ни ка ре пу блич ког се кре та ри ја та уну тра шњих

по сло ва Хр ват ске за цео со ци ја ли стич ки пе ри од, ко ји не мам. Ме ђу тим, јав но је ис так ну то да су ср би за сту пље ни са 70% у Ми ни стар ству уну тра шњих по сло ва Хр ват ске, али се по ста вља пи та ње да ли је то ствар но тако би ло. из но сим по дат ке који се односе на националну структуру, ко је сам при ба вио, а ко је је за те кла Хр ват ска де мо крат ска за јед ни ца. под се кре тар Муп­а Хр ват ске Фран ци ска Ју рак је, по сле из не се них број них не и сти­на у јав но сти, на кон фе рен ци ји за но ви на ре у рсуп­у ркела: „у укуп ном са ста ву ми ли ци је у ре пу бли ци има 51% Хр ва та, 30% ср ба и 15% Ју го сло ве на. сли ка на ци о нал не струк ту ре је не што дру га чи ја кад је реч о ре пу блич кој ми ли ци ји 63% је Хр ва та, 32% је ср ба и 4% Ју го сло ве на. на кон ре ор га ни за ци је у 16 се кре та­ри ја та (је дан још ни је осно ван) при хва ће но је за те че но ста ње јер се ра ди о до брим рад ни ци ма. струк ту ра за по сле них у њи ма је сте: 75% Хр ва та, 12,5% ср ба, 6,25% Ју го сло ве на и исто то ли ко Ма ђа ра...“5

пре ма из не тим по да ци ма, до ми на ци ја ср ба у суп­у Хр ват­ске ни је за те че на до ла ском Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це на власт – ка ко су то по је дин ци јав но из ја вљи ва ли. упр кос по ја­ча ном при су ству у на ци о нал ној струк ту ри, ни ов де се не мо­же го во ри ти о срп ској до ми на ци ји. у чи та вом со ци ја ли стич ком пе ри о ду (1945–1990) на че лу ове слу жбе су се на ла зи ли љу ди хр ват ске на ци о нал но сти (иван кра ја чић, злат ко узе лац, па вле Га жи, ви лим Мулц и дру ги). тре ба ис таћи и то да је ви ше де це­ни ја у овој слу жби не при ко сно ве на лич ност био иван кра ја чић зва ни сте во, та ко да – упр кос по ја ча ног при су ства у на ци о нал­ној струк ту ри – ср би пре ко ове слу жбе ни су оства ри ва ли би ло ка кву до ми на ци ју.

8 до ми нант не фи гу ре у пар тиј ско­по ли тич ком жи во ту Хр­ват ске у на ве де ном пе ри о ду су би ли др вла ди мир Ба ка­

рић и не ки дру ги функ ци о не ри хр ват ске на ци о нал но сти. по­ли тич ку до ми на ци ју тог ран га ни је оста вио није дан по ли ти чар срп ске на ци о нал но сти.

9 у по сле рат ном пе ри о ду без јав не рас пра ве нестају по ли­тич ке ин сти ту ци је ср ба у ав но јев ској Хр ват ској, из ра сле

то ком нор­а осми шље не и де фи ни са не на кон гре су ср ба6 одр­жа ном 29. и 30. сеп тем бра 1945. у за гре бу. ту пре све га ми слим на Глав ни од бор ср ба, ко ји је био пред ви ђен као по ли тич ко ру ко вод ство ср ба у ав но јев ској Хр ват ској са за да ци ма да во ди бри гу о по ли тич ком, еко ном ском, на ци о нал ном и со ци јал ном на прет ку.

10 у по сле рат ном пе ри о ду су уки ну те све кул тур не ин сти­ту ци је срп ског на ро да, а по след ње је ли кви ди ра но срп­

ско кул тур но дру штво Про­свје­та. основни циљ ових институ­

5 Вје­сник, 30.3.1990, за греб

6 ар хив Хр ват ске, про глас ини ци ја тив ног од бо ра за ства ра ње „Глав ног од бо ра ср ба у Хр ват ској“, Вје­сник, 19. руј на 1945, или Мом чи ло ди клић н. д. стр. 238.

Владимир­Бакарић­и­Владимир­Назор­

Page 33: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

32 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ција је била бри га о кул тур ним по себ но сти ма свог на ро да као ма њин ског у ре пу бли ци.

11 по ти сну та је упо тре ба ћи ри лич ног пи сма, што је зна чи­ло одва ја ње од исто риј ског на сле ђа свог на ро да иако га

се сам на род ни је ни кад од ре као ни ти је ко га овла стио да то учи ни у ње го во име. уки ну ти су сви ли сто ви и ча со пи си на ћи­ри ли ци – осим вер ских.

по сле ди ца то га је би ла за пу шта ње кул тур но­исто риј ског на­сле ђа срп ског на ро да. тек у по след њих не ко ли ко го ди на пре рас па да сФрЈ не што се зна чај ни је пред у зи ма ло на ње го вом спа са ва њу. по знат је ван дал ски чин ру ше ња цр кве них обје ка та нај зна чај ни јих спо ме ни ка кул ту ре ко ји су „у име народа“ спро­во ди ли ло кал ни пар тиј ски моћ ни ци. за ове по ступ ке сва ка ко ни је крив хр ват ски на род, али сно си од го вор ност. ако то ни је би ла на чел на по ли ти ка пар ти је, тре ба ло је спре чи ти по је дин це ко ји су ор га ни зо ва ли та кве ак ци је.

12 спор на је би ла и упо тре ба на ци о нал не за ста ве – ни су би ли рет ки при ме ри ње ног за по ста вља ња, не ги ра ња,

па и уни шта ва ња. сход но то ме, по зна та је чак и ин тер вен ци ја др вла ди ми ра Ба ка ри ћа 70­их го ди на о пи та њу упо тре бе срп­ске за ста ве7.

13 срп ски на род је у овом пе ри о ду по ки дао ве зе са срп­ском пра во слав ном цр квом, ин сти ту ци јом ко ја је на сле­

ди ла нај зна чај ни је кул тур но­исто риј ске спо ме ни ке свог на ро да и има нај ви ше за слу га за очу ва ње ње го вог на ци о нал ног иден­ти те та. то је, из ме ђу оста лог, за по сле ди цу имало чињницу да је срп ски на род на про сто ру ав но јев ске Хр ват ске око 80% вер ски не у пу ћен8.

14 и сто риј ска је чи ње ни ца да су го то во све оп шти не са ве ћин ским срп ским ста нов ни штвом, без об зи ра на ге о­

граф ски по ло жај, оста ле не раз ви је не. то ме мо же мо до да ти ви­ше кра је ва на се ље них срп ским ста нов ни штвом ко ји су би ли у скло пу дру гих оп шти на, а све вре ме их је та ко ђе пра тио ста тус не раз ви је но сти.

овом кон ста та ци јом не тре ба не ги ра ти пру жа ње од ре ђе не по мо ћи, као и то да је у тим истим оп шти на ма хр ват ски чо век исто та ко те шко живео. но, ипак, ка ко на ћи обра зло же ње за што не ка од тих оп шти на или ре ги ја ни је на пра ви ла не ки зна чај ни ис ко рак из кру га не раз ви је них9.

15 пи та ње је за што је пре ко 150.000 ста нов ни ка срп ске на­ци о нал но сти на пу сти ло Хр ват ску и оти шло у дру ге кра­

је ве сФрЈ. ни је спор но – од ла зи ли су и дру ги из не ких раз ло га,

7 Мом чи ло ди клић, По­ло­жај­Ср­ба­у­Хр­ват­ској­од­1945–1990.­го­ди­не, но ви Бе чеј, 142

8 исто, стр. 142

9 ссрн Хр ват ске, пред сјед ни штво, про грам мје ра и ак ци ја на про у ча ва њу и афир­ма ци ји по ви је сти кул ту ре срп ског на ро да у Хр ват ској, стр. 3, за греб, ли пањ 1985.

али је се за ср бе поставља посебно питање за што их је у то ли­ком бро ју на пу сти ло „по вла шћен“ ста тус10.

не са мо на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске, већ срп ски на­род у ши рем сми слу, тј. у чи та вој сФрЈ, та ко ђе ни је оства рио ни ка кву до ми на ци ју – прем да су та кве тврд ње по сто ја ле. то пот кре пљу јем сле де ћим чи ње ни ца ма: чел ни ср бин у ју го сло­вен ском ко му ни стич ком вр ху, алек сан дар ран ко вић, смењен је 1966, по на ред би Јо си па Бро за и оста лих 1972. је сме ње но тзв. ли бе рал но ру ко вод ство ср ср би је, 1974. го ди не је до нет устав сФрЈ ко јим су би ли нај не за до вољ ни ји ср би, од но сно ко ји је био про тив ин те ре са овог на ро да. ни је спор но да је ап со лут на и до ми нант на лич ност сФрЈ био Јо сип Броз ти то, хр ват ске на ци о нал но сти. сме њи ва ње ру ко вод ства и јед ног и дру гог, до но ше ње уста ва сФрЈ 1974. и не при ко сно ве на до ми­на ци ја Јо си па Бро за су чи ње ни це ко је су до во љан раз лог да се не мо же го во ри ти о би ло ка квој срп ској до ми на ци ји у Ју го­сла ви ји. на осно ву све га на ве де ног – да су уки ну те кул тур не и по ли тич ке ин сти ту ци је ко је во де бри гу о срп ском на ро ду и

ње го вим по себ но сти ма на те ри то ри ји ав но јев ске Хр ват ске, да је до шло до за пу шта ња ве ков ног кул тур ног на сле ђа, да је по­ти сну та ћи ри ли ца као њи хо во на ци о нал но пи смо, да су све оп­шти не са ве ћин ским срп ским на ро дом оста ле не раз ви је не, да су сме ње ни њи хо ви чел ни ру ко во ди о ци (не када пар ти за ни) у мо мен ту ве ли ких про бле ма свог на ро да, да ни је би ло те о риј ске осно ве да стек ну до ми на ци ју у вла ди Хр ват ске, са бо ру и цен­трал ном ко ми те ту кпХ/скХ, те ли ма у ко ји ма је би ла скон цен­три са на власт, да је од 1945. до 1990. Хр ват ску на пу сти ло пре ко 150.000 ср ба – не мо же про истећи те о ри ја о при ви ле го ва ном или до ми нант ном по ло жа ју срп ског на ро да у ав но јев ској Хр­ват ској. по је дин ци из по ли тич ких кру го ва који су припадали српском народу јесу ужи ва ли при ви ле ги је, али је, на род ски ре че но, „грех“ то по и сто ве ти ти са чи та вим на ро дом. ве ћа за­сту пље ност ср ба у не ким струк ту ра ма је сва ка ко би ла од раз ода но сти ре жи му, али и ре зул тат еко ном ских раз ло га. од ла зак у вој ску и по ли ци ју је уве ли ко био због бес плат ног шко ло ва­ња. Ма сов ни ји од ла зак срп ског на ро да у по ли циј ске и вој не струк ту ре ни је био при ви ле ги ја, а упра во је то има ло по губ не по сле ди це за српски на род. од ла зе ћи у те слу жбе, оста вља ли су сво је кра је ве пу сте и пра зне са углав ном не по доб ном ста ро­сном струк ту ром, и упра во су ти кра је ви оста ја ли не раз ви је ни.

сва озбиљ ни ја на уч на уве ре ња оспо ра ва ју тврд ње о до ми­на ци ји срп ског на ро да у ав но јев ској Хр ват ској. то га ни је би ло – Хр ва ти су би ли у објек тив но по вољ ни јем по ло жа ју од ма њин­ског срп ског на ро да. из ре че не оп ту жбе су би ле по тре бне ра ди лак ше ре а ли за ци је од ре ђе них по ли тич ких ци ље ва, ко ји су и оства ре ни.

то је пе ри од у ко јем је до шло до по ти ра ња срп ског на ци о­нал ног иден ти те та. срп ско пи та ње у Хр ват ској је „ре ша ва но“ по те о ри ји да у Хр ват ској по сто ји је дан по ли тич ки на род. ако се су ми ра ко нач но ре ше ње срп ског пи та ња у Хр ват ској на кра ју дру гог и по чет ком тре ћег ми ле ни ју ма, он да је оно при бли жно ре ше но по те о ри ји Ми ле Бу да ка. тре ћи на је по кр ште на, тре ћи­на је ли кви ди ра на и тре ћи на је исе ље на. про цес ова ко пред ви­ђа ног ре ше ња је на ро чи то афир ми сан од 1941. па до кра ја 20. ве ка. у пр вом пе ри о ду, од 1941. до 1945, фор ми ра не су све три ме то де. у дру гом пе ри о ду, од 1945. до 1990, две од на ве де них ме то да, а то су исе ља ва ње и по кр шта ва ње. у тре ћем пе ри о ду, од 1991, по но во све три ме то де.

Грађански рат у Хрватској 1991–1995 (Зборник радова), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2005, 51-56.

10 Мом чи ло ди клић, н. д. стр. 142

Тито­-­настављач­континуитета­­НДХ­идеје­од­Павелића­до­Туђмана

Page 34: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 33

1989.­л.­Г.28.­фе­бру­ар: у кни ну одр жан ми тинг со­

ли дар но сти са ср би ма ко со ва и Ме то хи је.1.­април: у оси је ку екс пло ди ра ла бом ба

код до пи сни штва бе о град ске По­ли­ти­ке.8.­јул: у ки ста ња ма код кни на осни вач­

ка скуп шти на срп ског кул тур ног дру штва Зо­ра (скд Зо­ра).

9.­ јул: на дал ма тин ском ко со ву, код цр кве ла за ри це, про сла вље на 600­го ди­шњи ца ко сов ске бит ке. кул тур но­умет­нич ки про грам пре ки нут, ухап ше но 20 ср ба и спро ве де но у за твор у ши бе ник.

11.­јул: у кни ну ухап ше ни Јо ван опа чић, пред сед ник скд Зо­ра и 23 ср би на. оп­штин ски суд је опа чи ћа осу дио ка зном од 40 да на за тво ра због осни ва ња скд Зо­ра. на ову пре су ду при го во ри ли су книн ски ми ли ци о не ри, па је про ме ње на на 50 да­на. окру жно јав но ту жи ла штво у ши бе ни­ку осу ди ло га је „због ства ра ња не рас по­ло же ња и осје ћа ја угро же но сти срп ског на ро да, те раз би ја ње на ци о нал не хар мо­ни је на ро да у срХ“ на ка зну за тво ра од 90 да на.

25.­но­вем­бар: у плав ну одр жа на дру га осни вач ка скуп шти на скд­а Зо­ра. по сле ове скуп шти не хр ват ске вла сти до зво ли­ле ре ги стра ци ју дру штва.

31.­де­цем­бар: у спли ту на пад нут књи­жев ник здрав ко кр ста но вић.

1990.­л.­Г.7.­ ја­ну­ар: тро ји ца ма ло лет ни ка про ва­

ли ла у пра во слав ни храм пре све те Бо го­ро ди це у ши бе ни ку, узе ли за ста ву срп ске пра во слав не цр кве и за па ли ли је.

15.­ја­ну­ар: се кре та ри јат за пра во су ђе и упра ву со ци ја ли стич ке ре пу бли ке Хр ват­

ске одо брио је упис скд Зо­ра у ре ги стар дру штве них ор га ни за ци ја.

30.­ја­ну­ар: у до њем лап цу одр жан скуп о по ли тич ком ор га ни зо ва њу срп ског на­ро да. ску пом ру ко во дио ака де мик срп­ске ака де ми је на у ка и умет но сти др Јо ван ра шко вић, не у роп си хи ја тар. за кљу че но је да се осну је по ли тич ка стран ка ко ја ће би ти по ве за на са слич ном стран ком у ср­би ји.

2.­фе­бру­ар: у кни ну одр жан ми тинг „за Ју го сла ви ју“.

11.­фе­бру­ар: у вој ни ћу одр жа на осни­вач ка скуп шти на Ју го сла вен ске са мо­стал не де мо крат ске стран ке (Јсдс). за пред сед ни ка иза бран мр Ми ле да кић, за пот пред сед ни ке Ми лан вуј но вић и Мир­ко зо рић, а за ге не рал ног се кре та ра ву ка­шин зо рић.

15.­ фе­бру­ар: у кар лов цу одр жан скуп ср ба. пре и по сле ску па до шло до фи зич­ких су ко ба у це ров цу и слуњ ским Бр ди­ма.

17.­фе­бру­ар: у кни ну одр жа на осни вач­ка скуп шти на срп ске де мо крат ске стран­ке (сдс). за пред сед ни ка иза бран Јо ван ра шко вић.

18.­фе­бру­ар: у за гре бу осно ван огра нак Јсдс­а.

24.­фе­бру­ар: у за гре бу пред сед ник Хр­ват ске де мо крат ске за јед ни це др Фра њо туђ ман, ге не рал Јна у пен зи ји, ре као: „не­за ви сна др жа ва Хр ват ска ни је би ла са мо пу ка кви слин шка твор ба и фа ши стич ки зло чин, већ и из раз по ви је сних те жњи хр­ват ског на ро да.“

26.­фе­бру­ар: у ср бу осно ван ме сни од­бор сдс­а.

4.­март: на пе тро вој го ри одр жан ми­тинг срп ског на ро да.

7.­ март: у ри је ци одр жа на осни вач ка скуп шти на на род не ра ди кал не стран ке, као огран ка те бе о град ске стран ке, чи ји је пред сед ник углед ни адво кат вељ ко Гу­бе ри на.

9.­март: у за гре бу Јо ван ра шко вић пред­ста вио срп ску де мо крат ску стран ку. Фор­ми ран за гре бач ки од бор ове стран ке.

17.­март: у то пу ском осно ва но срп ско кул тур но дру штво Са­ва­Мр­каљ (скд Са-ва­Мр­каљ). за пред сед ни ка иза бран Ми ле Бо снић. до го во ре но је да се по кре ну но­ви не Срп­ски­глас.

24.­ март: у Гли ни осно ван оп штин ски од бор сдс­а.

25.­ март: у ило ку на срп ском гро бљу оште ће но 17 спо ме ни ка.

31.­март: у спли ту на зи до ви ма пра во­слав ног хра ма ис пи са не па ро ле: „пра во­слав ни, гу би те се“ и „кур ви ни си но ви“.

10.­април: у кни ну при хва ће на од лу ка о за кљу чи ва њу до го во ра о удру жи ва њу оп­шти на дал ма тин ског под руч ја и осни ва њу ко ор ди на ци о ног те ла. Био је то по че так срп ског са мо ор га ни зо ва ња.

20.­април: у кни ну одр жан пред из бор­ни ми тинг ко му ни ста и со ци ја ли ста.

22.­ април: пр ви круг ви ше стра нач ких из бо ра у со ци ја ли стич кој ре пу бли ци Хр­ват ској. нај ве ћи број гла со ва до би ла Хр­ват ска де мо крат ска за јед ни ца (Хдз).

СДС­ по­бе­ди­ла у кни ну (83% гла со ва), Гра ча цу и до њем лап цу и до би ла пет по­сла нич ких ме ста у са бо ру Хр ват ске. Би ли су то Јо ван опа чић, ду шан зе лен ба ба, ра­до слав тањ га, рат ко ли чи на и ду шан ер­га рац.

На­ ли­сти са ве за ко му ни ста Хр ват ске – стран ке де мо крат ских про мје на (скХ–

Др Вељ ко Ђу рић Ми ши на

Хро­ни­ка­Ре­пу­бли­ке­­Срп­ске­Кра­ји­не

46 Лу ци ја или Све ћа у про зо ру47 Ани хи ла ци ја Ср ба:

Ка ко је уни ште на Кра ји на56 Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олу­ја­-

(пре ма из ја ва ма прог на ни ка)61 Срп ско пи та ње у Хр ват ској62 МПРИ у гра ђан ском ра ту

у Хр ват ској 1991-199564 Су шти на пла на Z-467 По че так и крај Кра ји на ОЛУЈА

Page 35: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

34 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

сдп) ко ји су по ста ли чла но ви са бо ра, би ла су и 24 ср би на.

6.­ мај: одр жан дру ги круг ви ше стра­нач ких из бо ра у Хр ват ској. по бе дио Хдз, на че лу с Фра њом туђ ма ном, осво јив ши 41,5 % гла со ва.

18.­ мај: у Бен ков цу на пад нут Ми ро­слав Мли нар, пред сед ник ме сног од бо ра сдс­а. на кон овог до га ђа ја ру ко вод ство сдс­а за мр зну ло од но се са са бо ром Хр­ват ске.

6.­ јун: скуп шти на оп шти не (со) книн пре по ру чи ла фор ми ра ње за јед ни це оп­шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке.

10.­јун: у ву ко ва ру осно ван оп штин ски од бор сдс­а.

27.­ јун: у кни ну фор ми ра на за јед ни ца оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке. чи­ни ле су је оп шти не книн, об ро вац, Бен­ко вац, до њи ла пац, Гра чац и ти то ва ко­ре ни ца.

1.­јул: на дал ма тин ском ко со ву, код цр­кве ла за ри це, про гла ше на за јед ни ца оп­шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке.

3.­ јул: рад ни ци се кре та ри ја та уну тра­шњих по сло ва книн оба ве сти ли са ве зни и ре пу блич ки суп да не при хва та ју по ну­ђе не но ве (ста ре) сим бо ле, тј. „ша хов ни­цу“.

при вре ме но пред сед ни штво за јед ни­це оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке упу ти ло по зив свим оп шти на ма с ве ћин­ским срп ским ста нов ни штвом да се при­кљу че овој за јед ни ци.

5.­ јул: у книн сти гли пред став ни ци суп­а ши бе ник да убе де ми ли ци ју да при хва ти но ве хр ват ске сим бо ле. на род и рад ни ци суп­а книн, ко је пред во ди Ми лан Мар тић, на ми тин гу да ју по др шку сво јој ми ли ци ји. од лу че но је да се од ба­це сви при ти сци да се у книн уве ду но ви, хр ват ски сим бо ли.

14.­ јул: по че ли Да­ни­срп­ске­кул­ту­ре­ у­Книн­ској­ кра­ји­ни, ко ји су тра ја ли до 28. ју ла.

25.­ јул: у ср бу ве ли ки срп ски са бор. усво је не де кла ра ци ја о су ве ре но сти и ауто но ми ји срп ског на ро да и од лу ка о фор ми ра њу срп ског на ци о нал ног ви је­ћа.

са бор Хр ват ске од лу чио да „ша хов­ни ца“ бу де др жав ни сим бол ре пу бли ке Хр ват ске.

27.­ јул: у оку ча ни ма фор ми ран оп­штин ски од бор сдс­а.

8.­ ав­густ: скуп шти на со ци ја ли стич­ке Фе де ра тив не ре пу бли ке Ју го сла ви је (сФрЈ) усво ји ла аманд ма не на устав, по ко ји ма је у др жа ви уве ден ви ше стра нач­ки си стем.

10.­ ав­густ: у вин ков ци ма за па ље на књи жа ра, вла сни штво јед не срп ки ње.

13.­ав­густ: пред сед ник пред сед ни штва сФрЈ Бо ри сав Јо вић при мио де ле га ци ју ср ба из кни на.

16.­ ав­густ: срп ско на ци о нал но ви је­ће од лу чи ло да се рас пи ше пле би сцит о ауто но ми ји и да се одр жи 19. ав гу ста.

17.­ ав­густ: Ми ни стар ство уну тра шњих по сло ва (Муп) Хр ват ске по слао по ли цај­це у ви ше срп ских оп шти на се вер не дал­ма ци је и ли ке да оду зму оруж је ре зер вног са ста ва ми ли ци је и оне мо гу ће при пре ме и спро во ђе ње пр вог срп ског пле би сци та. ср би од го во ри ли по ди за њем ба ри ка да на при ла зним пу те ви ма.

пре под не пред сед ник со книн Ми лан Ба бић, зу бар из кни на, про гла сио рат но ста ње због уче ста лих хр ват ских на па да на срп ски на род и за во ђе ња др жав ног те ро ра, а уве че не ги рао да је то ура дио.

19–20.­ ав­густ: одр жан срп ски пле би­сцит о ауто но ми ји: „за“ 756.549, „про тив“ 172 и 60 не ва же ћих ли сти ћа.

20/21.­ ав­густ: у др ни шу пла ни ра но рас ту ра ње срп ских ба ри ка да око кни на али је ве ћи на ми ли ци о не ра од би ла из вр­ше ња за дат ка.

20.­ ав­густ: Муп Хр ват ске дао от ка зе книн ским ми ли ци о не ри ма Ми ла ну Мар­ти ћу, Мир ку че ни ћу и ни ко ли ама но ви­ћу.

у до њем лап цу раз го ва ра ли Јо сип Бољ ко вац, ми ни стар по ли ци је Хр ват ске, и Ми лан Ба бић.

27.­сеп­тем­бар: због по ку ша ја да се пре­ме сти на о ру жа ње те ри то ри јал не од бра­не (то) из ми ли циј ских ста ни ца на Ба ни­ји, по че ли срп ски не ми ри. спе ци јал не је ди ни це Муп­а Хр ват ске ухап си ле ви ше од 300 ср ба. ср би из пе три ње скла ња ју се у ка сар ну Јна. ова кво ста ње тра је до 30. сеп тем бра.

30.­сеп­тем­бар: срп ско на ци о нал но ви­је ће, на осно ву пле би сци та, про гла си ло срп ску ауто но ми ју.

у за гре бу фор ми ра на рад на гру па са бо ра ре пу бли ке Хр ват ске за из ра ду про јек та кул тур не ауто но ми је ср ба у Хр­ват ској. у са став су иза бра ни та ко зва ни пред став ни ци ур ба них ср ба си мо ра јић, др дра го рок сан дић, др Јо во Бам бу рач, Ђу ро за те за ло, Ђор ђе при би ће вић, Ми­ро слав туђ ман и дру ги.

3.­ок­то­бар: Бло ки ра ни сви пу те ви пре­ма кни ну.

22.­ ок­то­бар: у ма на сти ру кру па код об ров ца са ста ли се пред став ни ци те ри­то ри јал не од бра не об ров ца, кни на, Бен­ков ца, до њег лап ца, Гра ча ца и сдс­а.

21.­де­цем­бар: срп ско на ци о нал но ви­је ће и при вре ме но пред сјед ни штво за­јед ни це оп шти на сје вер не дал ма ци је и ли ке про гла си ли срп ску ауто ном ну об­ласт кра ји ну и усво ји ли ста тут сао кра­ји не.

22.­де­цем­бар: са бор усво јио устав ко­јим је срп ски на род у Хр ват ској ста вљен у по зи ци ју на ци о нал не ма њи не.

26.­де­цем­бар: ста тут срп ске ауто ном­не обла сти кра ји на усво ји ле скуп шти не оп шти на книн, до њи ла пац, Гра чац, об­ро вац, Бен ко вац, ко ре ни ца и вој нић.

скуп шти на сло ве ни је про гла си ла са­мо стал ност сло ве ни је.

1991.­л.­Г.4.­ја­ну­ар: из вр шно ви је ће сао кра ји не

фор ми ра ло се кре та ри јат уну тра шњих по сло ва (суп) кра ји не. за се кре та ра име­но ван Ми лан Мар тић.

у за гре бу осно ва но ви је ће за за шти ту устав ног по рет ка ре пу бли ке Хр ват ске.

7.­ ја­ну­ар: у шид ским Ба нов ци ма фор­ми ра но срп ско на ци о нал но ви је ће за сла во ни ју, Ба ра њу и за пад ни срем.

8.­ ја­ну­ар: пред сед ник сао кра ји не Ми лан Ба бић оба ве стио са бор Хр ват ске и вла ду да пред став ни ци кра јин ских оп­шти на не ће до ла зи ти у за греб.

9.­ ја­ну­ар: пред сед ни штво сФрЈ на ре­ди ло рас фор ми ра ње свих па ра вој них фор ма ци ја у Ју го сла ви ји. Хр ват ска и сло­ве ни ја од би ле да спро ве ду ову од лу ку.

10.­ ја­ну­ар: срп ско на ци о нал но ви је ће и из вр шно ви је ће сао кра ји не по др жа­ли на ред бу пред сед ни штва сФрЈ да се раз о ру жа ју све па ра вој не фор ма ци је.

12.­ја­ну­ар: из вр шно ви је ће и пред сјед­ни штво со об ро вац за тра жи ли за шти ту Јна због хап ше ња пе то ри це гра ђа на срп­ске на ци о нал но сти у ка ри ну.

по че ла кон цен тра ци ја хр ват ске по ли­ци је на гра ни ца ма сао кра ји не. на не ко­ли ко ме ста до шло до отва ра ња пу шча не ва тре из ме ћу хр ват ске по ли ци је и срп­ских се о ских стра жа.

17.­ ја­ну­ар: Муп Хр ват ске на ре дио да сви по ли цај ци мо ра ју да пот пи шу из ја ву ако же ле да до би ју пла ту. то је био на чин да се ср би по ли цај ци ма сов но от пу сте с по сла.

у ши бе ни ку ухап ше на еки па ра дио­те­ле ви зи је Бе о град (кр сте Би је лић, те фик зу јо вић и да мјан по па дић). ухап ше ни и адво ка ти ра до мир ку жет, Ми лан ду пор и са во штр бац.

21.­ја­ну­ар: у не ко ли ко кор ду на шких се­ла ор га ни зо ван ре фе рен дум за из два ја­ње из оп шти на кар ло вац и ду га ре са.

ста нов ни ци оку ча на се, по сле ре фе­рен ду ма, из дво ји ли из оп шти не но ва Гра ди шка и при по ји ли оп шти ни па крац.

22.­ ја­ну­ар: ор га ни без бед но сти Јна ухап си ли Ђу ру де ча ка због иле гал ног уво за оруж ја у Хр ват ску.

23.­ја­ну­ар: са ве зни се кре та ри јат за на­род ну од бра ну (ссно) са оп штио да ће Јна раз о ру жа ти све па ра вој не фор ма ци­је ако то од мах не учи не вла сти у Хр ват­ској.

пред сед ник ср би је сло бо дан Ми ло­ше вић у Бе о гра ду раз го ва рао с пред­

Page 36: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 35

сед ни ком и пот пред сед ни ком срп ског на ци о нал ног ви је ћа, Ми ла ном Ба би ћем и Ми лом да ки ћем.

24.­ ја­ну­ар: вој не вла сти у Хр ват ској ухап си ле ви ше ли ца осум њи че них да су на о ру жа ва ли па ра вој не фор ма ци је.

пред сед ник Хр ват ске Фра њо туђ ман на сед ни ци вла де из ја вио да ће са бор су­спен до ва ти све са ве зне про пи се.

25.­ја­ну­ар: пред сед ни штво сФрЈ на ре­ди ло де мо би ли за ци ју ре зер вног са ста ва ми ли ци је у Хр ват ској.

на бе о град ској те ле ви зи ји еми то ван филм о иле гал ном уво зу оруж ја у Хр ват­ску, ко ји је ор га ни зо вао Мар тин шпе гељ, ми ни стар од бра не ре пу бли ке Хр ват ске.

у Бе о гра ду раз го ва ра ле де ле га ци је ср­би је и Хр ват ске, ко је су пред во ди ли Ми­ло ше вић и туђ ман.

срп ско на ци о нал но ви је ће сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма упу ти ло зах­тев сло бо да ну Ми ло ше ви ћу да сви ср би оста ну у јед ној др жа ви.

со бра ње Ма ке до ни је усво ји ло де кла­ра ци ју о не за ви сно сти ре пу бли ке Ма ке­до ни је.

26.­ја­ну­ар: у Бо ро ву на се љу про на ђен уби јен звон ко осто јић, крун ски све док из фил ма о уво зу оруж ја у Хр ват ску.

Ми ни стар уну тра шњих по сло ва Хр ват­ске Јо сип Бољ ко вац из ја вио: „Ми ће мо упо три је би ти сва сред ства и оруж је и ср­би ви ше ни ка да у Хр ват ској не ће би ти оно што су би ли док бу де нас.“

28.­ја­ну­ар: Мар тин шпе гељ из ја вио да Хр ват ска не ће спро ве сти од лу ку пред­сед ни штва сФрЈ од 9. ја ну а ра о рас фор­ми ра њу па ра вој них фор ма ци ја.

31.­ ја­ну­ар: вој ни суд у за гре бу из дао на лог за при во ђе ње Мар ти на шпе ге ља због иле гал ног уво за оруж ја.

у спли ту на ја вље но фор ми ра ње уста­шке мла де жи.

1.­фе­бру­ар: Је да на ест за ступ ни ка срп­ске на ци о нал но сти из дал ма ци је, ли ке, с кор ду на, Ба ни је и из сла во ни је по ву кло се из са бо ра Хр ват ске.

пред сед ник пред сед ни штва сФрЈ Бо­ри сав Јо вић те ле гра мом оба ве стио Фра­њу туђ ма на да ће се „у спро во ђе њу на­ред бе пред сед ни штва Ју го сла ви је ићи до кра ја“.

2.­фе­бру­ар: у кни ну одр жан про тест ни ми тинг због угро же но сти срп ског на ро­да у Хр ват ској.

3.­фе­бру­ар: у Го спи ћу одр жан про тест­ни ми тинг због угро же но сти срп ског на­ро да у Хр ват ској.

у оп шти ни вр гин мост ор га ни зо ван ре­фе рен дум о при кљу че њу сао кра ји ни.

4.­фе­бру­ар: у кар лов цу срп ски ста но ви обе ле же ни кр сти ћи ма.

5.­фе­бру­ар: Фра њо туђ ман од го во рио на те ле грам Бо ри са ва Јо ви ћа ис та кав ши

да Мар тин шпе гељ мо же од го ва ра ти са­мо хр ват ској вла ди.

8.­фе­бру­ар: у Бе о гра ду за се да ло пред­сед ни штво Ју го сла ви је. пред став ник Хр­ват ске ни је до шао, а пред став ник сло ве­ни је на пу стио сед ни цу.

12.­ фе­бру­ар: Муп Хр ват ске по ку шао да ус по ста ви по ли циј ску ста ни цу на пли­тви ца ма, али је то спре че но.

15.­фе­бру­ар: Хр ват ски по ли цај ци оку­пи ра ли пли тви це. се кре тар суп кра ји не Ми лан Мар тић за тра жио да од мах на пу­сте под руч је ко ре ни це. ка да је то исто за тра жи ло пред сед ни штво Ју го сла ви је, по ли ци ја се по ву кла.

16.­фе­бру­ар: у до њем лап цу усво је на де кла ра ци ја о по ло жа ју и пра ви ма срп­ског на ро да у Хр ват ској.

17.­фе­бру­ар: у кар лов цу спре че но одр­жа ва ње срп ског про тест ног ми тин га.

18.­фе­бру­ар: у кар лов цу ухап ше ни ак­ти ви сти сдс­а Мо мир ла зић и ни ко ла ву чи нић.

19.­ фе­бру­ар: у кни ну одр жан срп ски ми тинг.

21.­ фе­бру­ар: са бор Хр ват ске усво јио ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу ре пу бли ке Хр ват ске и сФр Ју го сла ви је и до нео од­лу ку да у Хр ват ској са ве зни за ко ни не ва же, с обра зло же њем да ни су у скла ду с уста вом Хр ват ске.

25.­ фе­бру­ар: Ми лан Ба бић го во рио пред ко ми си јом за људ ска пра ва ује ди­ње них на ци ја (ун) у Же не ви.

26.­фе­бру­ар: срп ско на ци о нал но ви је­ће сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма усво ји ло де кла ра ци ју о су ве ре ној ауто­но ми ји срп ског на ро да.

вој ни ту жи лац Јна по ди гао оп ту жни цу про тив ми ни стра од бра не Хр ват ске Мар­ти на шпе ге ља за кри вич но де ло ору жа­не по бу не.

28.­фе­бру­ар: срп ско на ци о нал но ви је­ће и из вр шно ви је ће сао кра ји не усво­ји ли ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу ре пу­бли ке Хр ват ске и сао кра ји не, ко ја оста­је у Ју го сла ви ји.

Јо ван ра шко вић се пре се лио у Бе о­град.

на сед ни ци со книн од лу че но да се пре ки не с упла ћи ва њем основ ног по ре­за на про мет ре пу бли ци Хр ват ској.

у пла шком одр жан збор ср ба. од лу че­но да се ме сна за јед ни ца пла шки из дво ји из оп шти не огу лин и при кљу чи сао кра­ји ни.

1.­ март: пред став ни ци срп ског на ци­о нал ног ви је ћа сла во ни је, Ба ра ње и за­пад ног сре ма на кон фе рен ци ји у но вом са ду обе ло да ни ли де кла ра ци ју о про­гла ше њу сао кра ји не сла во ни је, Ба ра­ње и за пад ног сре ма.

2.­ март: су коб хр ват ске по ли ци је и срп ског на ро да у па кра цу. због овог на­си ља одр жа не број не де мон стра ци је у

срп ским оп шти на ма, а по себ но у па кра­цу и дво ру на уни. исто га да на у па крац ушле и је ди ни це Јна, а ин тер ве ни са ло је и пред сед ни штво Ју го сла ви је. Хр ват ски по ли цај ци се по ву кли, али оста ви ли пу­стош у згра ди со па крац и у вла ди чан­ском дво ру. по не ким тврд ња ма, ово је по че так хр ват ско­срп ског ра та.

3.­ март: у хр ват ском се лу ки је во код кни на хр ват ски ци ви ли на па ли ауто мо­бил у ко јем су би ли пред сјед ник из вр­шног ви је ћа со книн вељ ко по по вић и пред сед ник ви је ћа удру же ног ра да не­бој ша Ман ди нић.

у кар лов цу одр жан про тест ни скуп срп ских ин те лек ту а ла ца с Ба ни је, кор ду­на, из Гор ског ко та ра и Бе ле кра ји не.

4.­март: у па кра цу бо ра ви ли чла но ви пред сед ни штва сФрЈ сти пе Ме сић, не­над Бу ћин и Бо гић Бо ги ће вић, са ве зни се кре тар за уну тра шње по сло ве пе тар Гра ча нин, ми ни стар уну тра шњих по сло­ва Хр ват ске Јо сип Бољ ко вац и на чел ник шта ба пете вој не обла сти ге не рал­пот пу­ков ник си ме он пра шче вић.

5.­ март: по ли ци ја сао кра ји не укло­ни ла ба ри ка де ко је су по ста ви ли Хр ва ти се ла ки је ва.

Хр ват ски спе ци јал ци за по се ли мост на са ви код Ја се нов ца.

6.­март: у за гре бу Фра њо туђ ман на ја­вио фор ми ра ње збо ра на род не за шти те.

пред сед ник хр ват ске вла де Јо сип Ма но лић упу тио про тест ну но ту пред­сед ни ку вла де ср би је у ко јој се од ба цу­ју ста во ви вла де ср би је о до га ђа ји ма у па кра цу.

ус по ста вље на ди рект на ауто бу ска ли­ни ја Ја ње во – за греб.

пред сед ник Хр ват ске стран ке пра ва до бро слав па ра га до ста вио слу жбе ни зах тев са бо ру Хр ват ске да се по смрт­ни оста ци по глав ни ка ан те па ве ли ћа из Ма дри да пре не су у за греб.

7.­март: у да ру ва ру екс пло зи вом раз­не сен ки оск По­ли­ти­ке.

Фо рум ср ба Бе ле кра ји не, Гор ског ко­та ра, кор ду на, Ба ни је, по ку пља и Жум­бер ка ис та као да вој на кра ји на ни ка да ни је би ла хр ват ска зе мља.

у спли ту фор ми ра на стран ка не за ви­сна др жа ва Хр ват ска.

11.­март: па три јарх срп ске пра во слав­не цр кве па вле по се тио па крац.

14.­март: пред сед ни штво сФрЈ, по сле тро днев не рас пра ве, од би ло пред лог шта ба вр хов не ко ман де Јна о по ди за њу бор бе не го то во сти. про тив су гла са ли Ја­нез др нов шек, ва сил ту пур ков ски, стје­пан Ме сић и Бо гић Бо ги ће вић.

ср би оку пље ни код згра де со вр гин­мост тра жи ли за бра ну но ше ња сим бо ла „ша хов ни це“ у овој оп шти ни.

Page 37: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

36 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

де ле га ци ја сдс­а сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма пре го ва ра ла с Фра­њом туђ ма ном у за гре бу.

15.­март: пред сед ник со сињ Јер ко ву­кас раз го ва рао у кни ну с Ми ла ном Ба би­ћем.

16.­ март: у Гра ча цу фор ми ра на но ва стран ка – срп ска де мо крат ска стран ка кра ји не (сдс кра ји не).

члан пред сед ни штва сФрЈ сти пе Ме­сић из ја вио: „ова зе мља мо ра би ти са вез су ве ре них др жа ва.“

17.­март: про свет ни рад ни ци сао кра­ји не у кни ну за кљу чи ли да је зва нич ни је­зик у сао кра ји ни срп ско хр ват ски.

18.­март: со книн, на осно ву ре зо лу ци­је о раз дру жи ва њу ре пу бли ке Хр ват ске и сао кра ји не, до нео од лу ку о при мје­ни за ко на и дру гих про пи са на под руч ју сао кра ји не. то је зна чи ло да се у сао кра ји ни при ме њу ју за ко ни и про пи си са­ве зне др жа ве и сао кра ји не. на том за­се да њу до не се на и од лу ка о одва ја њу од ре пу бли ке Хр ват ске.

на ван ред ној сед ни ци со книн Ми лан Ба бић из ја вио да ће сао кра ји на при­зна ти ре пу бли ку Хр ват ску ако Хр ват ска при зна сао кра ји ну.

19.­март: све оп шти не сао кра ји не по­твр ди ле ре зо лу ци ју о раз дру жи ва њу с ре пу бли ком Хр ват ском.

21.­март: Ми лан Ба бић ре као да ће ср­би кра ји не ићи сво јим пу тем.

26.­ март: европ ска за јед ни ца об ја ви­ла де кла ра ци ју у ко јој је ре че но да „ује­ди ње на и де мо крат ска Ју го сла ви ја“ има нај бо ље шан се да се ин те гри ше у евро пу.

у за гре бу аме рич ки пар ла мен тар ци, ко ји су до шли у ор га ни за ци ји Хел син­шке ко ми си је за људ ска пра ва, раз го ва­ра ли с пред став ни ци ма ср ба из Хр ват­ске.

у за гре бу за вр ше на ис тра га про тив Жељ ка ра жна то ви ћа ар ка на, ду ша на Бан ди ћа, зо ра на сте фа но ви ћа и ду ша на ца ри ћа, ко је је оп ту жни ца те ре ти ла за при пре ма ње ору жа не по бу не у Хр ват­ској.

28.­ март: у спли ту одр жан пр ви од шест на ја вље них са ста на ка пред сед ни ка ју го сло вен ских ре пу бли ка.

29.­март: со книн по зва ла у книн пред­сед ни ка ср би је сло бо да на Ми ло ше ви ћа.

31.­ март: спе ци јал ци Муп­а Хр ват ске на па ли срп ске по ло жа је на пли тви ца ма. на срп ској стра ни стра дао је рај ко ву ка­ди но вић, а на хр ват ској по ли ца јац Јо сип Јо вић. по мно гим ту ма че њи ма, био је то по че так хр ват ско­срп ског ра та.

у Бо ро ву се лу при хва ће на од лу ка о при са је ди ње њу сла во ни је, Ба ра ње и за­пад ног сре ма ср би ји.

1.­ април: из вр шно ви је ће сао кра ји­не до не ло од лу ку о при са је ди ње њу сао

кра ји не ср би ји и о рас пи си ва њу ре фе­рен ду ма.

6.­ април: спе ци јал ци Муп­а Хр ват ске по но ви ли на пад на срп ски па крац.

12.­април: из вр шно ви је ће сао кра ји­не рас пи са ло ре фе рен дум срп ског на ро­да за при са је ди ње ње ср би ји, да тум одр­жа ва ња: 12. мај.

16.­ април: у ка ра ђор ђе ву се са ста ли сло бо дан Ми ло ше вић и Фра њо туђ ман.

30.­април: у кни ну одр жа на кон сти ту­тив на сед ни ца скуп шти не сао кра ји не. за пред сед ни ка иза бран по сла ник из Гли не ве ли бор Ма ти ја ше вић.

2.­мај: ср би Бо ро ва се ла од би ли на пад при пад ни ка Муп­а Хр ват ске. том при ли­ком по ги ну ло 13 хр ват ских спе ци ја ла ца.

уби јен ко ман дир хр ват ске по ли циј ске ста ни це у по ла чи код Бен ков ца.

3.­ мај: Хр ват ске вла сти у за дру до пу­сти ле уни шти ле око 350 срп ских ку ћа и ло ка ла, та ко зва на кри стал на ноћ.

5.­мај: Фра њо туђ ман у тро ги ру по звао хр ват ски на род на по бу ну про тив Јна.

6.­мај: Хдз ор га ни зо вао де мон стра ци је про тив Јна у спли ту.

Хдз по чео да при ку пља пот пи се за ус кра ћи ва ње бо рав ка чла но ви ма сдс­а у ши бе ни ку Јо ва ну ра шко ви ћу, Бран ку по по ви ћу и Мар ку до бри је ви ћу.

у твор ни ци елек тро да и фе ро ле гу ра у ши бе ни ку за тра же но да рад ни ци срп­ске на ци о нал но сти пот пи шу до ку ме нат о ло јал но сти Хр ват ској.

9.­мај: пред сед ни штво сФрЈ до не ло од­лу ку о по ста вља њу је ди ни ца Јна из ме ђу те ри то ри је с ве ћин ским срп ским ста нов­ни штвом и оста лих де ло ва Хр ват ске.

12.­ мај: ор га ни зо ван ре фе рен дум у кра ји ни о при са је ди ње њу ср би ји.

19.­ мај: у Хр ват ској одр жан ре фе рен­дум о от це пље њу Хр ват ске од Ју го сла­ви је.

28.­мај: на ста ди о ну но го мет ног клу ба За­греб из вр ше на смо тра збо ра на род не гар де Хр ват ске.

29.­ мај: скуп шти на сао кра ји не иза­бра ла пр ву вла ду – пред сед ник Ми лан Ба бић, ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ми лан Мар тић; про гла шен ста тут сао кра ји не.

1.­јун: за гре бач ки Вје­сник об ја вио да је „слу чај Мли нар“ ре жи рао Јо ван ра шко­вић и да је Мли нар до бро вољ но глу мио жр тву ко ју ко љу.

17.­ јун: Хр ват ска стран ка пра ва усво­ји ла ли пањ ску по ве љу, у ко јој се тра жи об но ва не за ви сне др жа ве Хр ват ске, чи је су ис точ не гра ни це ли ни ја су бо ти ца – зе­мун – дри на – сан џак – Бо ка ко тор ска.

21.­јун: др жав ни се кре тар сје ди ње них аме рич ких др жа ва Џејмс Беј кер на кра ју по се те сФрЈ из ја вио да аме ри ка по др жа­ва це ло ви ту и де мо крат ску Ју го сла ви ју.

24.­ јун: у Ба ња лу ци пот пи сан до го вор о при вред ној, по ли тич кој и кул тур ној са­рад њи сао кра ји не и за јед ни це оп шти на Бо сан ске кра ји не.

25.­јун: Хр ват ска и сло ве ни ја про гла си­ле др жав ну не за ви сност.

26.­ јун: спе ци јал ци Муп­а Хр ват ске про др ли у Гли ну. срп ске сна ге из вр ши ле на пад на по ли циј ску ста ни цу.

са ве зно из вр шно ве ће об ја ви ло на­ред бу о за бра ни ус по ста вља ња ре пу­блич ких гра нич них пре ла за уну тар те­ри то ри ја сФрЈ. са ве зни суп и Јна за ду­же ни за про во ђе ње на ред бе.

27.­јун: Је ди ни це то сло ве ни је на па ле је ди ни це и ка сар не Јна. по чео крат ко­тра јан рат, у ко ме је Јна пре тр пе ла знат­не гу бит ке.

скуп шти на сао кра ји не до пу ни ла вла ду кра ји не на сед ни ци у Бо сан ском Гра хо ву. Ми лан Мар тић по ста вљен за ми ни стра од бра не, што он ни је при хва­тио. то је по че так свих по то њих не спо­ра зу ма из ме ђу Мар ти ћа и Ба би ћа.

у Бо сан ском Гра хо ву одр жа на за јед­нич ка сед ни ца скуп шти на сао кра ји не и Бо сан ске кра ји не. усво је на де кла ра­ци ја о ује ди ње њу.

1.­ јул: под при ти ском европ ске за јед­ни це, пред сед ни штво сФрЈ иза бра ло стје па на Ме си ћа за пред сед ни ка (он ће на овој ду жно сти би ти до 5. де цем бра).

4.­јул: Хр ват ске по ли циј ске сна ге пре ко под руч ја вр гин мо ста ушле у то пу ско.

6.­ јул: Хр ват ске ору жа не сна ге на па ле срп ско ста нов ни штво у ста рој те њи.

18.­ јул: пред сед ни штво сФрЈ до не ло од лу ку о по вла че њу Јна из сло ве ни је.

22.­ јул: Хр ват ске ору жа не сна ге по ку­ша ле да оку пи ра ју пла шки, али су од би­је не.

27.­ јул: срп ске сна ге про те ра ле сна ге Муп­а Хр ват ске из Гли не.

1.­ав­густ: Фра њо туђ ман по звао Хр ва те да бу ду спрем ни на оп шти рат. от по че ле бор бе у да љу, ер ду ту, оси је ку, дар ди, ву ко ва ру и кру ше ву.

3.­ав­густ: у да љу хр ват ске ору жа не сна­ге из вр ши ле зло чин над ци вил ним ста­нов ни штвом.

4.­ав­густ: на шар че вом рас кр шћу код кр ња ка уби је на тро ји ца хр ват ских по ли­ца ја ца.

17.­ав­густ: у Мир ков ци ма хр ват ске ору­жа не сна ге на па ле ср бе.

20.­ ав­густ: вла да сао кра ји не до не ла од лу ку да се ус по ста ви је дин ствен си­стем те ри то ри јал не од бра не (то) кра ји не – ору жа не сна ге кра ји не, као део је дин­стве ног си сте ма ору жа них сна га сФрЈ. за ко ман дан та то, по функ ци ји, име но ван је Ми лан Ба бић, за за ме ни ка Ми лан Мар­тић а за пр вог на чел ни ка шта ба или ја Ђу јић, ге не рал Јна у пен зи ји.

Page 38: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 37

21.­ ав­густ: тен ков ске је ди ни це книн­ског кор пу са Јна сти гле у не по сред ну бли зи ну за дра. из Бе о гра да на ре ђе но об у ста вља ње да љег на пре до ва ња.

Је ди ни це но во сад ског кор пу са Јна ушле у Бе ли Ма на стир.

22.­ав­густ: у Гру би шном по љу, па кра цу и да ру ва ру хр ват ске ору жа не сна ге из­вр ши ле зло чи не над ср би ма.

Хр ват ске ору жа не сна ге ушле у не ко­ли ко се ла оп шти не ца праг на Ба ни ји и том при ли ком уби ле 15 срп ских ци ви ла.

23.­ав­густ: Је ди ни це Јна и то осло бо­ди ле се ло ки је во код кни на („хр ват ски ала мо“). ак ци ју је пла ни рао пот пу ков­ник рат ко Мла дић, а спро вео пот пу ков­ник слав ко ли си ца.

Јна и то сла во ни је и Ба ра ње осло бо­ди ле Ба ра њу и сти гле до оси је ка.

1.­ сеп­тем­бар: рат но ва зду хо плов ство Јна за пле ни ло ави он уганд ске ком па ни­је с то ва ром оруж ја за Хр ват ску. ухап шен ор га ни за тор то га по сла ан тон ки каш.

3.­сеп­тем­бар: пред став ни ци 12 зе ма ља европ ске за јед ни це до го во ри ли се у Ха­гу да бив ши ми ни стар ве ли ке Бри та ни је лорд пи тер ка ринг тон бу де ко ор ди на тор ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји.

во де се бор бе око Ма сле нич ког мо­ста.

4.­ сеп­тем­бар: у Го спи ћу хр ват ске ору­жа не сна ге по чи ни ле зло чин над ср би­ма: уби ја ле, спа љи ва ле, ве ша ле на бан­де ре.

5.­сеп­тем­бар: па па Јо ван па вле други по звао римока то ли ке да се мо ле за спас Хр ват ске.

7.­ сеп­тем­бар: у Ха гу по че ла Ме ђу на­род на кон фе рен ци ја о Ју го сла ви ји.

9.­сеп­тем­бар: у Бо сан ској ото ци ухап­шен Ми лан Мар тић. Хр ват ска зах те ва­ла ње го во из ру че ње, али је Мар тић, уз по сре до ва ње Јна, пу штен и пре ба чен у книн.

11.­сеп­тем­бар: во ђе не бор бе око скра­ди на и Ма сле нич ког мо ста.

13.­ сеп­тем­бар: Хр ват ске ору жа не сна­ге код кар лов ца за ро би ле ге не ра ла Јна Ми ла на ак сен ти је ви ћа и гру пу офи ци ра.

15.­ сеп­тем­бар: код Го спи ћа по ги нуо Ђор ђе Бо жо вић Ги шка, ко ман дант фор­ма ци је срп ске до бро во љач ке гар де.

21.­сеп­тем­бар: на ко ран ском мо сту код кар лов ца хр ват ска по ли ци ја ма са кри ра­ла 13 ре зер ви ста Јна.

25.­ сеп­тем­бар: са вет без бед но сти ун из гла сао ре зо лу ци ју 713, ко јом је уве ден ем бар го на ис по ру ке оруж ја за под руч је Ју го сла ви је.

3.­ок­то­бар: пред сед ни штво сФрЈ про­гла си ло не по сред ну рат ну опа сност.

4.­ок­то­бар: у Ха гу са оп штен до го вор да се про блем ср ба сао кра ји не ре ша ва у пот ко ми те ту за на ци о нал не ма њи не.

Хр ват ска ар ти ље ри ја пр ви пут ту кла вој нић.

5.­ ок­то­бар: во ђе не бор бе у бли зи ни оси је ка, но ве Гра ди шке, си ска, па кра ца и ду бров ни ка. с кор ду на оти шла ло­знич ка бри га да Јна.

8.­ок­то­бар: са бор Хр ват ске до нео од­лу ку о рас ки ду др жа во твор не ве зе с Ју­го сла ви јом и про гла сио др жав ну са мо­стал ност Хр ват ске. про гла ше на пот пу на са мо стал ност ре пу бли ке сло ве ни је. Јна до би ла де сет да на да се по ву че.

13.­ок­то­бар: на кор дун до шла за је чар­ска бри га да Јна.

16.­ ок­то­бар: Хр ват ска вла да да ла рок Јна да се по ву че с ње не те ри то ри је до 10. но вем бра.

пред сед ник кра ји не Ми лан Ба бић пот пи сао указ о про гла ше њу за ко на о осни ва њу при вред не ко мо ре кра ји не.

18.­ок­то­бар: у Ха гу пред ло же на де кла­ра ци ја о Ју го сла ви ји, пре ма ко јој се ре­пу бли ке сФрЈ сма тра ју су ве ре ним и ме­ђу на род но при зна тим др жа ва ма.

29.­ок­то­бар: Ми ни стри ино стра них по­сло ва европ ске за јед ни це од лу чи ли да уве ду еко ном ске санк ци је ср би ји ако до 4. но вем бра не при хва ти пред ло ге лор да пи те ра ка ринг то на.

2.­но­вем­бар: Фор ми ра не три кор ду на­шке бри га де (друга за вој нић, трећа за слуњ, четврта за вр гин мост).

3.­но­вем­бар: Хр ват ске сна ге про те ра ле ср бе из 18 се ла у за пад ној сла во ни ји.

4.­ но­вем­бар: ка сар на Јна Ло­го­ри­ште у кар лов цу ева ку и са на уз гу бит ке: 26 мр­твих и 67 ра ње них вој ни ка.

5.­ но­вем­бар: у Ха гу одр жан са ста нак чла но ва кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји. том при ли ком по ну ђе на је че твр та вер зи ја до ку мен та под рад ним на зи вом Од­ред­бе­спо­ра­зу­ма­за­кон­вен­ци­ју­о­бу­ду­ћем­устрој-ству­ Ју­го­сла­ви­је, у ко јој се пред ви ђа ло да Ју го сла ви ја бу де „за јед нич ка др жа ва рав но прав них ре пу бли ка од од оних ре­пу бли ка ко је же ле да оста ну у њој“. сло бо­дан Ми ло ше вић од био да при хва ти по ну­ђе ни до ку мент с обра зло же њем да се не мо же „сло жи ти са уки да њем Ју го сла ви је по те зом пе ра“.

8.­ но­вем­бар: Ми ни стри европ ске за­јед ни це од лу чи ли да Ју го сла ви ји уве ду санк ци је.

9.­но­вем­бар: пред сед ни штво сФрЈ упу­ти ло зах тев са ве ту без бед но сти о хит ном упу ћи ва њу ми ров них сна га у Ју го сла ви ју.

18.­но­вем­бар: вла да кра ји не про гла си­ла од лу ку по ко јој се сна ге ме ђу на род не за јед ни це мо гу раз ме сти ти са мо на ли ни­је раз гра ни че ња. по сле ви ше ме сеч них бор би, је ди ни це Јна за у зе ле ву ко вар.

21.­ но­вем­бар: аме рич ки ам ба са дор во рен зи мер ман при пи сао Јна и ср би ји од го вор ност за кри зу у Ју го сла ви ји.

у кни ну скуп шти на сао кра ји не сме­ни ла пред сед ни ка ве ли бо ра Ма ти ја ше­ви ћа и иза бра ла Ми лу па спа ља.

23.­но­вем­бар: у Же не ви сло бо дан Ми­ло ше вић, Фра њо туђ ман и вељ ко ка ди­је вић до го во ри ли пре кид ра та и да ли са­гла сност на до ку мент по знат под име ном вен сов план.

27.­но­вем­бар: са вет без бед но сти при­хва тио ре зо лу ци ју 727 на осно ву зах те ва вла де Ју го сла ви је о сла њу ми ров них сна­га у Ју го сла ви ју.

28.­но­вем­бар: код це тин гра да по ги нуо ко ман дант друге кор ду на шке бри га де пот пу ков ник то ми слав ран ко вић, ко ји се за ла гао за ства ра ње аутох то не кра јин ске вој ске, а про ти вио швер цу и ко руп ци ји.

2.­ де­цем­бар: са вет ми ни ста ра европ­ске за јед ни це од лу чио да еко ном ске санк ци је бу ду уве де не са мо ср би ји и цр­ној Го ри.

5.­де­цем­бар: Хр ват ски са бор опо звао стје па на Ме си ћа из пред сед ни штва Ју­го сла ви је. Ме сић је та да ре као: „Ми слим да сам оба вио за да так. Ју го сла ви је ви ше не ма!“

18.­ де­цем­бар: Ми ни стар ски са вет европ ске за јед ни це усво јио де кла ра ци­ју о кри те ри ју ми ма за при зна ва ње но­вих др жа ва по прин ци пи ма га ран то ва­ње пра ва ет нич ким и на ци о нал ним гру­па ма и ма њи на ма у скла ду са оба ве за ма про пи са ним у окви ру кон фе рен ци је о европ ској без бед но сти и са рад њи, по­што ва ње не по вре ди во сти свих гра ни ца, ко је мо гу би ти ме ња не са мо ми ро љу би­вим пу тем и за јед нич ким до го во ром, и европ ска за јед ни ца не ће при зна ти оне ен ти те те ко ји су на ста ли као ре зул тат агре си је.

19.­ де­цем­бар: уста во твор на скуп шти­на сао кра ји не у кни ну усво ји ла устав и про гла си ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну (рск). пр ви пред сед ник: Ми лан Ба бић.

Пре­ми­јер сФрЈ ан те Мар ко вић под нео остав ку.

23.­де­цем­бар: не мач ка при зна ла сло­ве ни ју и Хр ват ску.

26.­де­цем­бар: Хр ват ске ору жа не сна ге из прав ца кар лов ца кре ну ле у офан зи­ву пре ма тур њу и ка мен ском с ци љем да се про би ју кроз утињ ску до ли ну до вр гин мо ста и вој ни ћа. Бор бе су во ђе не три да на. по ги нуо ве ли ки број хр ват ских вој ни ка.

1992.­л.­Г.3.­ ја­ну­ар: у са ра је ву пот пи сан спо ра­

зум о ан га жо ва њу сна га ује ди ње них на­ци ја (ун) у Ју го сла ви ји.

8.­ ја­ну­ар: са вет без бед но сти ује ди ње­них на ци ја при хва тио ре зо лу ци ју 727 о сла њу прет ход ни це ме ђу на род них сна га у Ју го сла ви ју.

Page 39: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

38 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

сло бо дан Ми ло ше вић упу тио отво ре­но пи смо Ми ла ну Ба би ћу. (Ба бић је од го­во рио јав но 12. ја ну а ра.)

13.­ја­ну­ар: ва ти кан при знао Хр ват ску и сло ве ни ју.

15.­ја­ну­ар: европ ска за јед ни ца при зна­ла сло ве ни ју и Хр ват ску.

17.­ ја­ну­ар: све ти ар хи је реј ски са бор срп ске пра во слав не цр кве об ја вио са­оп ште ње о пра ву срп ског на ро да на са­мо о пре де ље ње.

27.­ ја­ну­ар: пре го во ри пред став ни ка рск и Мар ка Гул дин га у кни ну за вр ши ли без до го во ра.

30.­ја­ну­ар: у Бе о гра ду по че ла тро днев­на сед ни ца та ко зва ног кр њег пред сед­ни штва сФрЈ, пред став ни ка ср би је и кра­ји не. Ми лан Ба бић и ње го ва вла да ни су да ли са гла сност на вен сов план. уме сто Ба би ћа, са гла сност је 2. фе бру а ра дао пред сед ник скуп шти не кра ји не Ми ле па спаљ.

пред сед ник ру си је Бо рис ни ко ла је­вич Јељ цин на ја вио да ће ру си ја при зна­ти сло ве ни ју и Хр ват ску.

3.­ фе­бру­ар: у кни ну одр жан збор по­др шке Ми ла ну Ба би ћу због од би ја ња да пот пи ше вен сов план.

4.­ фе­бру­ар: Бу трос Бу трос Га ли, ге не­рал ни се кре тар ун, из ја вио да на те ри то­ри ји под за шти том ун не ће ва жи ти хр ват­ски за ко ни.

5.­ фе­бру­ар: по ли тич ко вођ ство скуп­шти на оп шти на вој нић и Гра чац по др жа­ло вен сов план.

кра јин ска по ли ци ја у уд би ни оме та ла уче сни ке са стан ка сдс­а ко ји су за сту­па ли те зу да вен сов план тре ба при ла го­ди ти срп ској стра ни.

6.­фе­бру­ар: у Гра ча цу о вен со вом пла­ну раз го ва ра ли пред став ни ци сдс­а кра­ји не и Јна, ко је је пред во дио ге не рал рат­ко Мла дић.

вла да кра ји не по де ли ла те ри то ри ју на че ти ри ад ми ни стра тив на окру га: се­вер но дал ма тин ски, лич ки, кор ду на шки и Ба ниј ски.

7.­фе­бру­ар: Бу трос Бу трос Га ли из ја вио да се тру пе ун не ће по ву ћи из за шти ће­них зо на кра ји не док се не на ђе по ли тич­ко ре ше ње, да рас по ред ових сна га не ће пре ју ди ци ра ти по ли тич ко ре ше ње, да под руч ја под за шти том ун не ће би ти под за ко ни ма Хр ват ске и да ће сна ге ун шти­ти ти ло кал но ста нов ни штво пре и по сле де ми ли та ри за ци је.

9.­фе­бру­ар: скуп шти на ре пу бли ке срп­ске кра ји не у Гли ни без у слов но при хва­ти ла вен сов план. на го ве ште но и сме њи­ва ње Ми ла на Ба би ћа. скуп шти ни при­су ство ва ли и Бран ко ко стић, Ју го слав ко стић и ге не рал Бла го је аџић.

10.­фе­бру­ар: на сед ни ци вла де у кни­ну до го во ре но да Ми лан Ба бић об ја ви услов но при хва та ње вен со вог пла на. он,

уме сто то га, на мет нуо од лу ку о ре фе рен­ду му на ко ме ће се од лу чи ти о при хва та­њу / не при хва та њу вен со ва пла на.

Јо­ван ра шко вић по но вио иде ју о кул­тур ној ауто но ми ји ср ба у Хр ват ској.

12.­фе­бру­ар: Ми лан Ба бић за тра жио да ује ди ње не на ци је уве ду про тек то рат над кра ји ном.

13.­фе­бру­ар: вој на по ли ци ја Јна у кни­ну за тво ри ла Бо го љу ба Бје ла но ви ћа ро­ду, чла на Глав ног од бо ра сдс­а кра ји не, за то што је на пу стио по ло жај из про те ста пре ма по ступ ци ма Јна по зна тим по ко­ман ди „за у зми па вра ти“.

из кни на Јна и кра јин ска по ли ци ја по че ле ма сов но да вра ћа ју до бро вољ це ко ји су до шли из ср би је.

15.­ фе­бру­ар: Бе о град ски днев ни лист Ве­чер­ње­но­во­сти на ја вио од ла зак Ми ла­на Ба би ћа ци ти ра ју ћи из ја ве Ми ле па спа­ља и ду ша на Јо ви ћа: „книн ска скуп шти на и на ја вље ни ре фе рен дум кра ји шни ка о при хва та њу вен со ва пла на обич на су ла­кр ди ја ко јом се ср би у кра ји ни до дат но збу њу ју.“

16.­ фе­бру­ар: Ми ле па спаљ са звао у Гли ни сед ни цу скуп шти не кра ји не. пре­ма зва нич ним из ја ва ма, ве ћи на по сла­ни ка се из ја сни ла за сме њи ва ње Ми ла на Ба би ћа и вла де кра ји не.

17.­фе­бру­ар: у Бе о гра ду Ми лан Ба бић на кон фе рен ци ји за штам пу из ја вио да је скуп штин ска сед ни ца одр жа на у Гли ни не у став на и не ле гал на.

18.­ фе­бру­ар: у кни ну за се да ла скуп­шти на кра ји не, ко ја је по др жа ла Ми ла на Ба би ћа. усво јен ње гов пред лог да скуп­шти на пре ђе у стал но за се да ње и од ла га­ње за ка за ног ре фе рен ду ма.

Ми ни стар по ли ци је Ми лан Мар тић об­ја вио на ред бу бр. 1834/1, ко јом се по вла­че до бро вољ ци с те ри то ри је кра ји не.

21.­ фе­бру­ар: са вет без бед но сти ун усво јио ре зо лу ци ју 743, ко јом се одо бра­ва по че так ми ров не ми си је у Ју го сла ви ји и фор ми ра ње ун про фо ра.

у кни ну за се да ла кра јин ска скуп шти­на. том при ли ком осу ђен став Бран ка ко сти ћа, ко ји је у Гли ни тра жио без у­слов но при хва та ње вен со вог пла на.

26.­ фе­бру­ар: кра јин ска скуп шти на на за се да њу у Бо ро ву се лу сме ни ла пред­сед ни ка ре пу бли ке Ми ла на Ба би ћа и вла ду ри сте Мат ко ви ћа. за пред сед ни ка ре пу бли ке иза бран Го ран Ха џић, ма га ци­о нер по љо при вред не за дру ге у па че ти­ну, а за ман да та ра вла де здрав ко зе че­вић, агро ном из Бен ков ца.

28.­ фе­бру­ар: Хр ват ска вој ска на ши­ро ком фрон ту на па ла за ле ђе за дра и ши бе ни ка. на обе стра не би ло мр твих и ра ње них.

29.­фе­бру­ар: устав ни суд кра ји не у кни­ну по ни штио све од лу ке и аманд ма не

скуп шти не ко јом је пред се да вао Ми ле па спаљ у Бо ро ву се лу.

1.­ март: Гру па му сли ма на у са ра је ву на Бар шчар ши ји пу ца ла на срп ске сва­то ве. уби јен отац мла до же ње ни ко ла Гар до вић, ра њен пра во слав ни све ште­ник ра ден ко Ми ко вић и спа ље на срп ска за ста ва.

у Го лу би ћу код кни на про сла вљен по­че так ра да шко ле за по ли ци ју кра ји не. при су ство ва ли су, по ред оста лих, сеј до Бај ра мо вић и Ју го слав ко стић из Бе о­гра да, Го ран Ха џић и Ми лан Мар тић.

вла да здрав ка зе че ви ћа сме ни ла ди­рек то ра срп ске ртв книн ла за ра Ма­цу ру и за но вог ди рек то ра по ста ви ла Бран ка Мар ја но ви ћа.

Бо сан ски ср би про гла си ли от це пље­ње од Бо сне и Хер це го ви не, про гла си ли устав и фор ми ра ли вла ду.

сна ге ује ди ње них на ци ја по че ле да пре у зи ма ју од го вор ност за за шти ће на под руч ја кра ји не.

2.­март: у Бе о гра ду, пред гру пом кор­ду на шких ге не ра ла, Ми ле па спаљ ре као да је Ју го сла ви ја при зна ла кра ји ну, да он по се ду је та кав до ку ме нат, али да је то тај­на.

5.­март: у бе о град ским но ви на ма По­ли-ти­ка­екс­прес об ја вљен чла нак Скуп­шти-на­до­но­си­Устав, у ко ме је пи са ло и ово: „срп ски на род у кра ји на ма не мо же да бу де об у хва ћен за ко ном о пра ву на ро да на са мо о пре де ље ње.“

21.­март: скуп шти на кра ји не, под пред­сед ни штвом Ми лета па спа ља, за се да ла у кни ну.

1.­април: на за гре бач ки аеро дром Пле-со сле тео пр ви стра ни пут нич ки ави он – из ру си је.

4.­ април: ве ли ка на род на скуп шти на срп ске обла сти сла во ни је, Ба ра ње и за­пад ног сре ма усво ји ла од лу ку о про гла­ше њу ста ту та срп ске обла сти сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма.

6.­април: европ ска за јед ни ца при зна ла др жа ву Бо сну и Хер це го ви ну.

7.­април: на па ла ма про гла ше на срп­ска ре пу бли ка Бо сна и Хер це го ви на.

сје ди ње не аме рич ке др жа ве при зна­ле сло ве ни ју, Хр ват ску и Бо сну и Хер це­го ви ну.

11.­април: у кни ну су се Ми лан Ба бић и пред сед ни ца сдс­а кра ји не Љу би ца шо­ла ја су ко би ли око фор ми ра ња срп ске вој ске кра ји не. Ба бић пред ла гао осни ва­ње гар де.

12.­ април: на книн ском ко со ву, код цр кве ла за ри це, фор ми ран пук срп ске вој ске кра ји не Пе­тар­ Мр­ко­њић. за ко­ман дан та по ста вљен ра де чу бри ло, за на чел ни ка шта ба сте во чет ник, за на чел­ни ка без бед но сти ду шан сто и са вље вић, за на чел ни ка по за ди не рај ко илић, за на­чел ни ка про па ган де Ми лан сто ја но вић.

Page 40: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 39

Бо го слу же ње и по све ту за ста ве оба вио книн ски све ште ник про то је реј ни ко ла шкр бић.

16.­април: европ ска за јед ни ца на ре ди­ла по вла че ње свих ору жа них са ста ва из Бо сне и Хер це го ви не до 28. апри ла.

17.­април: аме рич ка ди пло ма ти ја осу­ди ла ср би ју за рат у Бо сни.

18.­ април: при пад ник ун про фо ра у Гли ни си ло вао ма ло лет ни цу.

19.­ април: во ђе не же сто ке бор бе код ла си ње на ку пи.

22.­ април: у ве љу ну се су ко би ли вој­ни ци ун про фо ра и срп ски бор ци јер су „плав ци“ из ја ви ли да су до шли да шти те хр ват ски на род.

28.­април: у Бе о гра ду про гла ше на са­ве зна ре пу бли ка Ју го сла ви ја.

29.­април: Глав ни од бор сдс­а кра ји не сме нио пред сед ни цу Љу би цу шо ла ју и иза брао Ми ла на Ба би ћа.

прет ход на два да на на книн ском ра­ти шту по ги ну ло де вет срп ских бо ра ца и уби је но де сет ср ба у се лу цр но код за дра.

4.­ мај: пред сед ни штво Ју го сла ви је про гла си ло од лу ку о по вла че њу Јна из Бо сне и Хер це го ви не у ро ку од 15 да на.

12.­мај: кра јин ска вла да уве ла ван ред­но ста ње због по ја ве хр ват ских ди вер­зант ских трој ки.

15.­ мај: са вет без бед но сти из гла сао ре зо лу ци ју 752 о по гор ша њу си ту а ци је у Бо сни и Хер це го ви ни. у ту зли му сли­ман ска гру па на па ла ко ло ну вој ни ка Јна, ко ја се по вла чи ла за ср би ју, и том при ли ком је, по не зва нич ним по да ци ма, убијено ви ше од 200 вој ни ка.

девета за је чар ска бри га да ави о ном Ки­каш на пу сти ла те ри то ри ју кра ји не. у то ку ра то ва ња на кор ду ну има ла је 57 мр твих и 120 ра ње них вој ни ка.

18.­мај: са вет без бед но сти из гла сао ре­зо лу ци ју 753, ко јом се да је пре по ру ка за при јем Хр ват ске у ун.

са вет без бед но сти из гла сао ре зо лу­ци ју 754, ко јом се да је пре по ру ка за при­јем сло ве ни је у ун.

у кни ну за се да ла кра јин ска скуп шти­на, ко јој су при су ство ва ли Јо ван ра шко­вић и Ми лан Ба бић. усво је на де кла ра­ци ја о по ли тич ким ци ље ви ма ре пу бли­ке срп ске кра ји не.

19.­мај: Јна на пу сти ла кра ји ну.23.­ мај: сло ве ни ја, Хр ват ска и Бо сна

и Хер це го ви на на за се да њу Ге не рал не скуп шти не примљене у члан ство ун.

27.­мај: у са ра је ву екс пло зив на на пра­ва усмр ти ла 16 и ра ни ла ви ше од 100 љу­ди ко ји су ста ја ли у ре ду за хлеб.

29.­ мај: Ге не рал са тиш нам би јар, ко­ман дант ун про фо ра, бо ра вио у кни ну.

30.­ мај: са вет без бед но сти ре зо лу ци­јом 757 увео санк ци је са ве зној ре пу бли­ци Ју го сла ви ји.

15.­јун: до бри ца Ћо сић иза бран за пр­вог пред сед ни ка са ве зне ре пу бли ке Ју­го сла ви је (срЈ).

21.­ јун: Хр ват ске ору жа не сна ге из вр­ши ле агре си ју на ме ђу реч је кр ке и чи ко­ле (Ми ље вач ки пла то) иако је то под руч је би ло под за шти том ун. за ро бље но је па уби је но 48 срп ских вој ни ка.

23.­ јун: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла книн.

30.­ јун: са вет без бед но сти усво јио ре­зо лу ци ју 762 о та ко зва ним ру жи ча стим зо на ма у Хр ват ској. од ре пу бли ке Хр ват­ске за тра же но да по ву че вој ску на по ло­жа је пре 21. ју на и об у ста ви вој не ак ци је на под руч ју под за шти том ун.

у Бен ков цу, у ста ну рај ка ле жа ји ћа, при пад ни ци зва нич не кра јин ске вла сти вла сти ба ти на ли Ми ла на Ба би ћа и рај ка ле жа ји ћа.

4.­ јул: Ми ни стар уну тра шњих по сло ва кра ји не Ми лан Мар тић осу дио по ја ве се па ра ци је кор ду на и Ба ни је од оста лих де ло ва кра ји не по сле са стан ка ру ко вод­ста ва оп шти на кор ду на и Ба ни је у Гли ни 16. ју на.

на то плич ким ко са ма, не да ле ко од то пу ског, те шко ра њен пред сед ник со вр гин мост дми тар об ра до вић. умро је у бол ни ци на пе тро вој го ри.

12.­ јул: ун про фор пре у зео га ран ци је за гра ни цу на кор ду ну из ме ђу кра ји не и Хр ват ске

21.­ јул: у Бе о гра ду раз го ва ра ли лорд пи тер ка ринг тон, Го ран Ха џић, до бро сав веј зо вић, ми ни стар ино стра них по сло ва и пу ков ник сто јан шпа но вић. ка ринг тон је на гла сио да је за кра ји ну пред ви ђен „спе ци јал ни ста тус“ – у скла ду са до ку­мен ти ма усво је ним у Ха гу. ње гов за ме­ник Герд аренс твр дио је да је Хр ват ска спрем на да ср би ма по ну ди „ши ру ауто­но ми ју“.

28.­ јул: у Бе о гра ду умро Јо ван ра шко­вић.

про би јен ко ри дор пре ма ср би ји – од Мо дри че до Брч ког.

6.­ав­густ: у Бе о гра ду срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти ор га ни зо ва ла сим по­зи јум о зло чи ни ма у са вре ме ном ра ту.

7.­ ав­густ: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 769, ко јом се за во ди ем бар­го на увоз и из воз све ро бе из ме ђу ср Ју го сла ви је и све та и про ши рује са ста в ун про фо ра.

18.­ ав­густ: кра јин ска вла да име но ва­ла др жав ну ко ми си ју за рат не зло чи не и зло чи не ге но ци да.

26.­ ав­густ: у лон до ну по че ла кон фе­рен ци ја о бив шој Ју го сла ви ји уз уче шће 40 де ле га ци ја. при су ство ва ла и де ле га­ци ја кра ји не, ко ју је пред во дио здрав ко зе че вић.

14.­ сеп­тем­бар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 776 о по др шци лон­дон ској кон фе рен ци ји.

22.­сеп­тем­бар: Ге не рал на скуп шти на ун за мр зла члан ство срЈ у оун.

30.­сеп­тем­бар: у Же не ви до бри ца Ћо­сић и Фра њо туђ ман пот пи са ли де кла­ра ци ју, а га ран ти су би ли деј вид овен и сај рус венс. де кла ра ци ја је га ран то ва­ла не по вре ди вост по сто је ћих гра ни ца осим оних ко је на ста ну мир ним пу тем и пре го во ри ма. са стан ку је при су ство вао и сло бо дан Ми ло ше вић, али ни је ни шта пот пи сао.

5.­ок­то­бар: кра јин ска скуп шти на од би­ла ве ри фи ка ци ју из ве шта ја пред сед ни ка Го ра на Ха џи ћа о уче шћу на пре го во ри ма у лон до ну.

16.­ок­то­бар: Фор ми ра на срп ска вој ска кра ји не (свк).

31.­ок­то­бар: скуп шти не рс и рск усво­ји ле за јед нич ку де кла ра ци ју о вој ном са­ве зу.

4.­но­вем­бар: Хр ват ски пар ла мент усво­јио за кон о за шти ти ре пу бли ке Хр ват ске од те ро ри стич ких ак тив но сти.

9.­ но­вем­бар: пре ки нут ко ри дор код Брч ког.

19.­ но­вем­бар: у кни ну во ђе ни пре го­во ри са сај ру сом вен сом и ро бер том ове ном. кра јин ску де ле га ци ју су чи ни ли здрав ко зе че вић, Ми лан Мар тић, Бо ро Мар ти но вић и но ви ми ни стар ино стра­них по сло ва сло бо дан Јар че вић.

Хр ват ски вој ни ци код зе му ни ка Гор­њег уби ли Мир ка су бо ти ћа (33) и ње го­ву сна ху до ста ну (22).

21.­но­вем­бар: код Брч ког по ги нуо но­ви нар ду шан теп шић (30), се кре тар за ин фор ми са ње при Ми ни стар ству за уну­тра шње по сло ве кра ји не.

1.­ де­цем­бар: зва нич но фор ми ра на срп ска вој ска кра ји не.

14.­ де­цем­бар: у за гре бу, пред сво јим ста ном, уби јен Ми лан кри во ку ћа, ро дом из ути ње, ср бин, син ди кал ни ли дер же­ле зни ча ра у Хр ват ској.

29.­де­цем­бар: Хр ват ски пар ла мент за­вр шио рас пра ву о по де ли Хр ват ске на жу па ни је са ви ше од 400 оп шти на.

1993.­л.­Г.6.­ја­ну­ар: пред сед ник срЈ до бри ца Ћо­

сић ре као да ср би ма пред сто је по ли тич­ка и вој на ка пи ту ла ци ја или рат с нај моћ­ни јим др жа ва ма, да је за срп ски на род са мо го ди на 1915. би ла го ра од 1993.

17.­ја­ну­ар: у вој ни ћу уби јен Ђу ро Ђу ки­ца ерор.

22.­ја­ну­ар: на пад хр ват ске вој ске на за­шти ће ну зо ну рав них ко та ра и од си ња ка вр ли ци.

Page 41: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

40 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

Хр ват ске сна ге у за се ди из ме ђу Гра­ча ца и Ма лог ала на уби ле 22 по ли цај ца кра ји не.

24.­ја­ну­ар: на чел ник Ге не рал шта ба вој­ске Ју го сла ви је ге не рал Жи во та па нић за тра жио од ун по вла че ње хр ват ске вој­ске из рав них ко та ра ис та кав ши да ће у про тив ном срЈ кра ји ни упутити сву мо гу­ћу по моћ.

25.­ ја­ну­ар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 802, ко јом осу ђу је Хр ват ску због агре си је на рав не ко та ре.

29.­ ја­ну­ар: об ја вљен по да так да је у хр ват ском на па ду у рав ним ко та ри ма по­ги ну ло 60 срп ских вој ни ка, а ра ње на 142 и ви ше од 400 ци ви ла. по дру гим по да­ци ма, у опе ра ци ји Ма сле ни ца уби је но је око 490 ср ба, бо ра ца и ци ви ла, док их је око 15.000 про те ра но ка Бен ков цу и кни ну.

12.­фе­бру­ар: здрав ко зе че вић пре у зео и функ ци ју ми ни стра од бра не по сле сме­њи ва ња пу ков ни ка сто ја на шпа но ви ћа.

15.­ фе­бру­ар: Ми лан Мар тић из ја вио да је сто јан шпа но вић не ре гу лар но сме­њен.

вла да кра ји не, на пред лог Ми ла на Мар ти ћа, име но ва ла да ви да ра сто ви ћа за ди рек то ра срп ске ра дио­те ле ви зи је книн.

17.­фе­бру­ар: де ле га ци ја кра ји не, у ко­јој су би ли Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и сло бо дан Јар че вић, от пу то ва ла у њу­јорк.

19.­ фе­бру­ар: са вет без бед но сти усво­јио ре зо лу ци ју 807 о при вре ме ном про­ду жет ку ман да та ун про фо ра у Хр ват ској и Бо сни и Хер це го ви ни.

22.­ фе­бру­ар: са вет без бед но сти усво­јио ре зо лу ци ју 808 о фор ми ра њу Ме ђу­на род ног су да за кри вич но го ње ње ли ца од го вор них за кр ше ње ме ђу на род ног ху ма ни тар ног пра ва.

1.­март: Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и сло бо дан Јар че вић пре го ва ра ли у Же­не ви.

18.­март: у Бе о гра ду Го ран Ха џић сме­нио здрав ка зе че ви ћа, а за но вог ман да­та ра од ре дио Ђор ђа Бје го ви ћа.

19.­март: Хр ват ске ору жа не сна ге за по­се ле Мо сећ.

28.­март: скуп шти на кра ји не при хва ти­ла од лу ку Го ра на Ха џи ћа о ус кра ћи ва њу ман да та здрав ку зе че ви ћу и да ва њу ман­да та Ђор ђу Бје го ви ћу.

31.­ март: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 815, ко јом пре ју ди ци ра по­ли тич ко ре ше ње за кра ји ну – су прот но сми слу вен со ва пла на. у овом до ку мен­ту пр ви пут је не дво сми сле но на пи са но да ун па­зо не пред ста вља ју „ин те грал не де ло ве Хр ват ске“. ово је зна чи ло и крај вен со вог пла на.

Фра њо туђ ман из ја вио да је ова ре зо­лу ци ја „ве ли ка по бје да хр ват ске по ли ти­ке“.

про ду жен ман дат ун про фо ра.3.­ април: Хр ват ска ар ти ље ри ја гра на­

ти ра ла об ро вац.30.­април: Го ран Ха џић от пу то вао у Же­

не ву.14.­мај: у Бе о гра ду са зва на за јед нич ка

сед ни ца скуп шти на ср би је, цр не Го ре, срп ске и кра ји не. те ма рас пра ве био је венс­ове нов план. по сла ни ци срп ске и кра ји не се ни су ода зва ли због мо гућ но­сти пре гла са ва ња.

16.­ мај: у книн пред згра ду вла де и Глав ног шта ба до шли тен ки сти с два тен­ка и осам оклоп них тран спор те ра. тра­жи ли сме њи ва ње Го ра на Ха џи ћа и Ми ле па спа ља.

17.­мај: у кни ну бо ра вио ви со ки ко ме­сар за рат не зло чи не ка на ђа нин ви ли јам Фен рик. Био је гост вла де и др жав не ко­ми си је за рат не зло чи не и зло чи не ге но­ци да кра ји не.

25.­мај: са вет без бед но сти усво јио ре­зо лу ци ју о осни ва њу Ме ђу на род ног су да за бив шу Ју го сла ви ју.

5.­ јун: сед ни ца скуп шти не кра ји не у пе три њи. рас пра ва о про фа ни са ној те­ми ује ди ње ња с ре пу бли ком срп ском. Ба рањ ци су тра жи ли сме ну Ми лета па­спа ља.

6.­јун: Фра њо туђ ман у пе кин гу ре као да је до био са гла сност да се свим сред­стви ма об ра чу на с „по бу ње ним ср би ма“.

у кни ну, на твр ђа ви, отво ре на из ло­жба сли ка Ми ли ћа стан ко ви ћа (Ми ли ћа од Ма чве).

19.­ јун: Фра њо туђ ман при мио ви ше де се ти на ср ба ко ји жи ве у Хр ват ској, пре те жно пен зи о ни са них по ли ти ча ра и ге не ра ла.

у кра ји ни по чео ре фе рен дум о спа ја­њу кра ји не и ре пу бли ке срп ске.

20.­јун: у кра ји ни за вр шен ре фе рен дум о при по је њу ре пу бли ке срп ске кра ји не ре пу бли ци срп ској.

23.­ јун: ис пла ће на пла та вој ни ци ма кра ји не, ко ја је у про се ку из но си ла око 3.500.000 ди на ра (то га да на јед на не­мач ка мар ка је на цр ној бер зи вредела 900.000 ди на ра).

скуп шти на кра ји не ве ри фи ко ва ла ре­зул тат ре фе рен ду ма.

24.­ јун: на сви ла ји по ги нуо пу ков ник дра ган тањ га, на чел ник шта ба дал ма­тин ског кор пу са.

у кни ну пред ста вље на књи га пе са ма Ми ће Је ли ћа Гр но ви ћа Кра­ји­на­ – мо­ја­суд­би­на.

28.­јун: код цр кве ла за ри це, на дал ма­тин ском ко со ву, цен трал на про сла ва ви­дов да на.

30.­ јун: са вет без бед но сти усво јио ре­зо лу ци ју 847 о пр о ду же њу ман да та ун­про фо ра у Хр ват ској.

2.­јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја гра на ти ра­ла об ро вац и ка рин.

14.­јул: кор ду на шко­ба ниј ски ши но бус код Глине на и шао на под мет ну те про тив­тен ков ске ми не. по ги ну ле две осо бе, 14 љу ди те же, а 20 лак ше ра ње но.

15.­ јул: пот пи сан та ко зва ни ер дут ски спо ра зум. пот пи са ли га – са кра јин ске стра не сло бо дан Јар че вић, ми ни стар ино стра них по сло ва, а са хр ват ске иви ца Му дри нић, ми ни стар са о бра ћа ја и ве за. спо ра зу мом је од ре ђе но да сна ге ун про­фо ра пре у зму кон тро лу на Ма сле ни ци и пе ру чи.

Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла ко ре ни цу.18.­ јул: од под мет ну те ми не на глин­

ском во до во ду по ги ну ле че ти ри осо бе, ме ђу ко ји ма и ве ли бор Ма ти ја ше вић, бив ши пред сед ник скуп шти не сао кра­ји не.

1.­ ав­густ: кра јин ска ар ти ље ри ја ту кла Ма сле нич ки мост, зе му ник и бра ну пе­ру чу.

4.­ ав­густ: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла ко ре ни цу са око 60 гра на та.

5.­ав­густ: у Му ља ви (пе тро ва го ра) бо­ра ви ли ра до ван ка ра џић, Го ран Ха џић, Ми ле па спаљ и Мом чи ло кра ји шник.

11.­ав­густ: про сеч на пла та слу жбе ни ка у вла ди кра ји не би ла је 200.000.000 ди на­ра (вред ност бок са бо љих ци га ре та).

5.­сеп­тем­бар: у кни ну јед но ја је ко шта­ло 30.000.000 ди на ра (на цр ном тр жи шту јед на DM се пла ћа ла 350.000.000 ди на ра).

7.­сеп­тем­бар: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту­кла др ниш. уби је но ви ше ци ви ла.

9.­ сеп­тем­бар: Хр ват ске ору жа не сна ге из вр ши ле агре си ју на срп ска се ла у ју­жној ли ци (Ме дач ки џеп). уби је но је око 80 ср ба.

10.­сеп­тем­бар: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту­кла вој нић, кра јин ска ар ти ље ри ја уз вра­ти ла ва тром на кар ло вац.

12.­сеп­тем­бар: кра јин ска вој ска лан си­ра ла про јек тил зе мља – зе мља у бли зи ну ве ли ке Го ри це.

13.­ сеп­тем­бар: кра јин ска ар ти ље ри ја ту кла кар ло вац.

14.­сеп­тем­бар: на под руч ју вр гин мо ста обо рен хр ват ски ави он МиГ­21.

17.­ сеп­тем­бар: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла око ли ну кни на и Бен ко вац. уби је на два де те та.

18.­сеп­тем­бар: Хр ват ска стра на пре да­ла срп ској стра ни у ли ци ле ше ве 51­ог ци ви ла уби је ног у Ме дач ком џе пу.

19.­сеп­тем­бар: Хр ват ска те ро ри стич ка гру па на под руч ју Гли не уби ла дво ји цу срп ских бо ра ца.

26.­сеп­тем­бар: у ве ли кој кла ду ши про­гла ше на ауто ном на по кра ји на за пад на Бо сна. Фи крет аб дић јед но гла сно иза­

Page 42: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 41

бран за пред сед ни ка уста во твор не скуп­шти не.

28.­ сеп­тем­бар: у Бе о гра ду про мо ви­са на бро шу ра Кр­ва­ви­сеп­тем­бар­у­Ли­ци Ми ле да ки ћа и све ми ра по по ви ћа.

али ја изет бе го вић на ре дио уво ђе ње вој не упра ве у за пад ној Бо сни.

Фра њо туђ ман дао ул ти ма тум Ге не­рал ној скуп шти ни ун да у ро ку од 48 са­ти усво ји хр ват ске зах те ве или да се сна­ге ун про фо ра по ву ку из Хр ват ске.

29.­ сеп­тем­бар: Ми ле па спаљ из ја вио у Бе о гра ду да је раз го ва рао са сло бо да­ном Ми ло ше ви ћем и да ће ср би ја бра ни­ти кра ји ну у слу ча ју хр ват ске агре си је.

30.­ сеп­тем­бар: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 869, ко јом је про ду­жен ман дат ун про фо ра у Хр ват ској и Бо­сни и Хер це го ви ни.

4.­ ок­то­бар: са вет без бед но сти усво­јио ре зо лу ци ју 871, ко ја об је ди ња ва све прет ход не ре зо лу ци је.

10.­ок­то­бар: скуп шти на кра ји не до не­ла де кла ра ци ју о од ба ци ва њу ре зо лу ци­је 871.

14.­ ок­то­бар: у кни ну бо ра вио па три­јарх па вле. до ма ћин је био Ми лан Ба бић. из кра јин ског по ли тич ког вр ха ни је би­ло ни ко га. на ули ца ма кни на би ло је око 30.000 љу ди.

у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба исто риј ског му зе ја ср би је из Бе о гра да Бал­кан­ски­ ра­то­ви, ко ју су при ре ди ли Ђор ђе Ми тро вић и вељ ко Ђ. Ђу рић.

16.­ ок­то­бар: скуп шти на кра ји не усво­ји ла плат фор му за пре го во ре с Хр ват­ском. Го ран Ха џић и Ми ле но ва ко вић од би ли да при су ству ју изјавивши да не же ле суд без ар гу ме на та.

22.­ок­то­бар: у Бе о гра ду Фи крет аб дић и ра до ван ка ра џић пот пи са ли пре кид не­при ја тељ ста ва из ме ђу ауто ном не по кра­ји не за пад не Бо сне и ре пу бли ке срп ске.

код оточ ца хр ват ске вла сти ис по ру­чи ле срп ској стра ни ле ше ве 15 ци ви ла и вој ни ка уби је них у агре си ји на рав не ко та ре.

на пли тви ца ма за се да ла скуп шти на кра ји не. усво јен за кљу чак о по кре та њу од го вор но сти за гу би так Ме дач ког џе­па.

2.­но­вем­бар: у ослу (нор ве шка) пре го­ва ра ли Го ран Ха џић и Хр во је ша ри нић.

3.­ но­вем­бар: Фра њо туђ ман по ну дио ср би ма „ло кал ну и кул тур ну ауто но ми ју“ у ко та ри ма книн и Гли на.

11.­но­вем­бар: Хр ват ске сна ге гра на ти­ра ле Бен ко вац. по ги ну ло дво је ср ба, а че тво ро ра ње но.

25.­но­вем­бар: книн об ле пљен пла ка ти­ма но ве стран ке – срп ске пар ти је со ци ја­ли ста кра ји не (спс).

27.­ но­вем­бар: те ле ви зи ја Бе о град по­че ла с ја ком ме диј ском кам па њом у при­лог Ми ла на Мар ти ћа.

9.­ де­цем­бар: у кни ну у до му вој ске и ми ли ци је про мо тив ни скуп Ми ла на Мар­ти ћа, кан ди да та за пред сед ни ка ре пу­бли ке.

12.­ де­цем­бар: у кра ји ни одр жа ни пр­ви ви ше стра нач ки из бо ри. нај ви ше по­сла нич ких ман да та осво јио сдс кра ји не. одр жа ни су и из бо ри пред сед ни ка кра­ји не.

Ба би ћев штаб об ја вио да је он до био 51 од сто гла со ва, што је би ло до вољ но да бу де про гла шен за по бед ни ка.

14.­ де­цем­бар: из бор ни штаб Ми ла на Мар ти ћа об ја вио не при зна ва ње ре зул­та та из бо ра за пред сед ни ка ре пу бли ке. ре пу блич ка из бор на ко ми си ја при хва­ти ла при го вор Мар ти ће вог шта ба, по ни­шти ла из бо ре у осам је ди ни ца и за ка за ла дру ги круг из бо ра.

16.­ де­цем­бар: по сле но ве де но ми на­ци је ди на ра, ка да је бри са но шест ну ла, јед на DM на цр ном тр жи шту вре де ла 220.000 ди на ра.

23.­ де­цем­бар: ра дио Бе о град на ја вио но ву де но ми на ци ју ди на ра од 1. ја ну а ра 1994. ово га пу та из бри са но је де вет ну ла.

25.­ де­цем­бар: у кар лов цу ми ни ра на згра да Гор њо кар ло вач ке епар хи је.

29.­де­цем­бар: вла да кра ји не за бра ни ла рад срп ске ртв у кни ну.

ре пу блич ка из бор на ко ми си ја на ја ви­ла дру ги круг пред сед нич ких из бо ра за 23. ја ну ар. на ли сти су кан ди дат сдс­а кра ји не Ми лан Ба бић и не за ви сни кан­ди дат Ми лан Мар тић.

30.­ де­цем­бар: на цр ном тр жи шту у кни ну јед на DM ко шта ла 1.000.000.000 ди на ра, а у Бе о гра ду тог да на по сле под­не пет ми ли јар ди. ин фла ци ја у срЈ про те­кле го ди не: 1.165 ми ли јар ди.

1994.­л.­Г.3.­ја­ну­ар: у кни ну по че ла с ра дом те ле­

ви зи ја под др жав ном кон тро лом – ка ко би де ло ва ла у при лог Ми ла на Мар ти ћа.

7.­ ја­ну­ар: по сле де но ми на ци је нај­вред ни ја нов ча ни ца од 10.000 ди на ра. Јед на DM вре ди 30.000 ди на ра.

кра јин ске сна ге из са ста ва 21. кор ду­на шког кор пу са и је ди ни це Фи кре та аб­ди ћа во ди ле же сто ке бор бе са сна га ма петог му сли ман ског кор пу са око пе ћи­гра да и Ма ле кла ду ше.

10.­ја­ну­ар: по чео са мит на то­а у Бри­се лу.

19.­ ја­ну­ар: Ми ни стри ино стра них по­сло ва Хр ва т ске и срЈ Ма те Гра нић и вла­ди слав Јо ва но вић пот пи са ли за јед нич ку из ја ву о отва ра њу ју го сло вен ског пред­став ни штва у за гре бу и хр ват ског уре да у Бе о гра ду до 15. фе бру а ра.

20.­ја­ну­ар: у кни ну одр жан про мо тив ни скуп Ми ла на Мар ти ћа.

у Гра ча цу на ску пу го во ри ли Ђор ђе Бје го вић и пе тар шкун дрић у ко рист Ми ла на Мар ти ћа. (на Ба ни ји су го во ри­ли Бу ди мир ко шу тић и ра до ван ка ра­џић, у ву ко ва ру Бра на црн че вић и Ми­ло рад ву че лић.)

23.­ ја­ну­ар: одр жан дру ги круг из бо ра за пред сед ни ка кра ји не. по сле сил не ме диј ске по др шке из ср би је, ре пу блич­ка из бор на ко ми си ја про гла си ла по бе ду Ми ла на Мар ти ћа.

24.­ја­ну­ар: Ју го сла ви ја на ја ви ла уво ђе­ње „су пер­ди на ра“.

1.­фе­бру­ар: во ји слав ше шељ, пред сед­ник срс­а, и Ми лан Ба бић, пред сед ник сдс­а кра ји не, пот пи са ли про то кол о ко­а ли ци ји.

12.­фе­бру­ар: у кни ну за се да ла кон сти­ту тив на скуп шти на кра ји не. за пред сед­ни ка иза бран Бран ко вој ни ца из срс­а, за пот пред сед ни ке Мар ко атла гић и Ми­лан ер ња ко вић.

28.­фе­бру­ар: ави о ни на то­пак та обо­ри ли пет кра јин ских ави о на из над бо сан­ског те ри то ри ја по сле на па да на му сли­ман ску фа бри ку оруж ја у трав ни ку.

2.­март: у ва шинг то ну пот пи сан му сли­ман ско­хр ват ски пакт.

6.­март: по че ле оштре бор бе у ли ци.17.­ март: Ми лан Мар тић пред ло жио

Бо ри сла ва Ми ке ли ћа за ман да та ра кра­јин ске вла де.

18.­ март: у ва шинг то ну ство ре на Му­сли ман ско­хр ват ска фе де ра ци ја у Бо сни и Хер це го ви ни, а по том кон фе де ра ци ја ове фе де ра ци је с Хр ват ском.

20.­март: Фра њо туђ ман из ја вио да су пра ва ср ба у Хр ват ској ис под ни воа по­ли тич ких пра ва ал ба на ца на ко со ву.

дру гог да на за се да ња кра јин ске скуп­шти не у кни ну Ђор ђе Бје го вић под нео остав ку.

22.­ март: у за гре бу, у ам ба са ди ру ске фе де ра ци је, по че ли хр ват ско­кра јин ски пре го во ри. кра јин ску де ле га ци ју су чи­ни ли сло бо дан Јар че вић, ге не рал Ми ле но ва ко вић и ад ми рал ду шан ра кић.

29.­ март: Хр ват ско­кра јин ски пре го­во ри у за гре бу за вр ше ни спо ра зу мом о при мир ју.­

31.­ март: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 908 о по ве ћа њу бро ја при­пад ни ка ун про фо ра и по што ва њу ин те­гри те та ре пу бли ке Хр ват ске и Бо сне и Хер це го ви не.

26.­ април: са вет без бед но сти усво јио ре зо лу ци ју 914 о по ве ћа њу осо бља ун­про фо ра за 6.500 вој ни ка, 150 вој них по­сма тра ча и 275 ци вил них по ли ца ја ца.

17.­мај: ру ски па три јарх алек сеј други на па ла ма.

20.­мај: у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба по кло ње них сли ка чи ји су ауто­ри умет ни ци из ср би је. пред ста вље не и књи ге Ма­на­стир­Кр­ка сло бо да на Ми ле­

Page 43: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

42 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

у сни ћа и Срп­ска­Кра­ји­на,­исто­риј­ски­те-ме­љи­ и­ на­ста­нак Ми лета да ки ћа, пр ва књи га штам па на у кни ну.

26.­мај: у Бе о гра ду пред ста вље на књи­га Срп­ска­Кра­ји­на,­исто­риј­ски­те­ме­љи­и­на­ста­нак Ми лета да ки ћа.

3.­ јун: Бо ри во је ра шуо, ми ни стар ин­фор ми са ња кра ји не, упу тио пи смо Ми­ла ну Мар ти ћу у ко јем га оп ту жу је за кр­ше ње уста ва и за ко на о штам пи.

4.­ јун: у Бен ков цу отво ре на из ло жба Ико­но­пис­Рав­них­Ко­та­ра, ко ју су при ре­ди ли Ми ло рад са вић и ни ко ла ку со вац.

Ми лан Мар тић от пу то вао у Же не ву.8.­јун: у кни ну на твр ђа ви пред ста вље­

на књи га Све­ти­Спас­у­Це­ти­ни вељ ка Ђу­ри ћа Ми ши не.

9.­ јун: на из во ру це ти не, не да ле ко од цр кве све ти спас, одр жан на род ни збор и по ста вље на би ста вла ди ке дал ма тин­ског ни ко ди ма Ми ла ша.

14.­ јун: Бо ри вој ра шуо, ми ни стар ин­фор ми са ња, оба ве стио пи смом Ми ла на Мар ти ћа да не ће уче ство ва ти у про то ко­лу то ком при пре ма за бо ра вак аме рич­ког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та у кни ну.

Гал брајт бо ра вио у кни ну. ср би ма по­ну дио огра ни че ну ауто но ми ју, што је ру­ко вод ство кра ји не од би ло.

Фра њо туђ ман по се тио са ра је во.ра до ван ка ра џић у Мо скви раз го ва­

рао с ан дре јем ко зир је вим, ми ни стром ино стра них по сло ва ру си је.

16.­ јун: слу жба за ин фор ми са ње кра­јин ског Муп­а из да ла са оп ште ње за јав­ност о хап ше њу 148 ли ца осум њи че них за ра зна кри вич на де ла, уби ства, пљач ке и кра ђе.

17.­ јун: у ју тар њим са ти ма у то пу ском уби јен си ни ша лон чар па ра га, ис так ну­ти бо рац кор ду на и ко ман дант је ди ни це цр ни пан те ри.

22.­ јун: ру си ја пот пи са ла парт нер ство за мир, до ку ме нат ко ји је ини ци ра ла аме ри ка.

28.­ јун: у кни ну на твр ђа ви отво ре на из ло жба Со­лун­ски­фронт.

на дал ма тин ском ко со ву про сла вљен ви дов дан. при су ство ва ло око 7.000 ср­ба. Го во ри ли Ми лан Мар тић и вла ди ка лон гин; по том осве ћен и от кри вен спо­ме ник Срп­ски­ гу­слар, рад ва ја ра Ђор ђа Јо ва но ви ћа.

1.­јул: во ђе не те шке бор бе из ме ђу сна­га петог кор пу са и вој ске Фи кре та аб ди­ћа.

2.­ јул: Хр ват ске вла сти ор га ни зо ва ле сво је из бе гли це да оме та ју рад ун про фо­ра у Хр ват ској.

кра јин ска скуп шти на из гла са ла не­по ве ре ње пред сед ни ку окру жног су да книн ри сти Мат ко ви ћу, бли ском са рад­ни ку Ми ла на Мар ти ћа.

4.­ јул:­ На пли тви ца ма фор ми ран кра­јин ски са вез но ви на ра. за пред сед ни ка иза бран да вор лу кач.

15.­јул: у за гре бу Фра њо туђ ман до че­као тур ског пред сед ни ка су леј ма на де­ми ре ла.

18.­јул: Хр ват ски пар ла мент усво јио до­ку мент ко јим тра жи пу ну власт у „ру жи ча­стим зо на ма“.

20.­јул: скуп шти на кра ји не рас пра вља­ла о па ке ту вој них за ко на.

23.­јул: у Бе о гра ду фор ми ра на Ју го сло­вен ска удру же на ле ви ца (Јул).

27.­јул: ру ски ми ни стар од бра не ге не­рал па вел Гра чов по се тио срЈ.

3.­ ав­густ: кра јин ска вла да раз ма тра ла си ту а ци ју која се односи на при ти ске на ср бе у Бо сни. вла да ср би је до ста ви ла ул­ти ма тив но пи смо ру ко вод ству бо сан ских ср ба.

4.­ ав­густ: на пли тви ца ма кра јин ска скуп шти на до не ла од лу ку о ује ди ње њу с ре пу бли ком срп ском – на осно ву ре зул­та та ре фе рен ду ма од 21. ју на 1993.

ср би јан ска вла да до не ла од лу ку о пре ки ду свих еко ном ских ве за с ре пу­бли ком срп ском.

5.­ ав­густ: Бо ри слав Ми ке лић из ја вио да је од лу ка кра јин ске скуп шти не о ује­ди ње њу са срп ском пре у ра ње на.

у кни ну раз го ва ра ли Хр во је ша ри­нић, Бо ри слав Ми ке лић и Ми лан Ба бић.

16.­ав­густ: ави он ко ји је во зио оруж је за пети му сли ман ски кор пус обо рен код Ћор ко ва че.

18.­ав­густ: на ван ред ном за се да њу кра­јин ске скуп шти не пред сед ник скуп шти не Бран ко вој ни ца дао по др шку ру ко вод­ству срп ске и кри ти ко вао ста во ве и по­ступ ке ру ко вод ства ср би је.

19.­ав­густ: сло бо дан Ми ло ше вић при­мио пред сед ни ке оп шти на Ба ни је, ли ке и кор ду на. том при ли ком из ја вио: „уоста­лом, за све вас има ов де ме ста.“

26.­ ав­густ: у то пу ском одр жа но са ве­то ва ње про свет них рад ни ка кра ји не. Го­во ри ли и Бо ри слав Ми ке лић и вла ди ка гор њо кар ло вач ки ни ка нор.

скуп шти на ср би је усво ји ла план кон­такт­гру пе о Бо сни. зо ран Ђин ђић пред­ло жио скла па ње кон фе де ра тив ног уго­во ра срЈ и рс.

27.­ ав­густ: у срп ској ор га ни зо ван ре­фе рен дум о при хва та њу или од би ја њу пла на кон такт­гру пе.

скуп шти на ср би је усво ји ла план кон­такт­гру пе за Бо сну и Хер це го ви ну.

30.­ ав­густ: у Бо ро ву се лу кид на по ван ми ни стар уну тра шњих по сло ва кра ји не или ја при јић.

1.­сеп­тем­бар: у кни ну на твр ђа ви за вр­шно ве че книн ског по зо ри шног фе сти­ва ла. из ве де на пред ста ва Све­ти­Ге­ор­ги­је­уби­ва­ажда­ху.

7.­ сеп­тем­бар: у кни ну раз го ва ра ли кра јин ско ру ко вод ство и спе ци јал ни по­сред ни ци деј вид овен и тор валд стол­тем берг о отва ра њу ауто пу та.

Глав ни штаб вој ске кра ји не из дао са­оп ште ње да ће се ис пи та ти окол но сти уби ства срп ских вој ни ка у Бој ни, не да­ле ко од ве ли ке кла ду ше.

20.­сеп­тем­бар: вла да кра ји не на ја ви ла сме њи ва ње ди рек то ра аген ци је Искре здрав ка Јан ко ви ћа. по кре ну то пи та ње сме не пред сед ни ка скуп шти не Бран ка вој ни це.

2.­ ок­то­бар: у кра ји ни се по ја вио ле­так с пот пи сом ива на Ми ла са, ми ни стра уну тра шњих по сло ва Хр ват ске, ко јим се срп ски на род по зи ва да при хва ти др жа­ву Хр ват ску.

4.­ок­то­бар: на пли тви ца ма по че ло ме­ђу на род но са ве то ва ње Раз­вој­ при­род-них,­ан­тро­по­ло­шких­и­дру­штве­них­на­у-ка­у­за­пад­ним­срп­ским­зе­мља­ма.

5.­ок­то­бар: сту пи ле на сна гу од лу ке о де ли мич ном уки да њу санк ци ја Ју го сла­ви ји (отва ра ње бе о град ског аеро дро ма, ли ни ја Бар – Ба ри, кул тур на раз ме на и спорт). у Бе о град сти гао ви та лиј чур кин, иза сла ник ру ског пред сед ни ка.

14.­ок­то­бар: у то пу ском по чео дво днев­ни сим по зи јум ге о гра фа и исто ри ча ра из кра ји не, срп ске и Ју го сла ви је Ге­о­гра­фи­ја­и­ исто­ри­ја­ срп­ских­ зе­ма­ља, у ор га ни за­

ДОГОВОР­-­Туђман­и­Ћосић,­­два­партијска­друга,­се­рукују­

Page 44: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 43

ци ји кра јин ског ми ни стар ства про све те. са ор га ни за то ри: Фи ло зоф ски фа кул тет у пе три њи, Ми ни стар ство за ве зе са ср би­ма из ван ср би је у Бе о гра ду и пред став­ни штво вла де кра ји не у Бе о гра ду.

25.­ ок­то­бар: кра јин ска скуп шти на из­гла са ла не по ве ре ње пред сед ни ку Бран­ку вој ни ци. пот пред сед ни ци Ми лан ер ња ко вић и Мар ко атла гић под не ли остав ке. за но вог пред сед ни ка иза бран рај ко ле жа јић, за пот пред сед ни ке Бо ри­слав Бо гу но вић и Ђор ђе Бо гу но вић.

27.­ок­то­бар: Бо ри слав Ми ке лић раз го­ва рао с пред став ни ци ма Хр ват ске на за­гре бач ком аеро дро му.

1.­но­вем­бар: у Ба ња лу ци по че ло за се­да ње са бо ра срп ске пра во слав не цр­кве. раз го ва ра ло се о срп ским рас ко ли­ма. осу ђе на бло ка да срп ске.

на би хаћ ком ра ти шту по че ла срп ска кон тра о фан зи ва.

3.­но­вем­бар: у кни ну пре го ва ра ле де­ле га ци ја Хр ват ске (Хр во је ша ри нић) и кра ји не (Ми лан Мар тић, Ми лан Ба бић, Бо ри слав Ми ке лић и ге не рал Ми ле но­ва ко вић).

Хр ват ско­му сли ман ске сна ге за у зе ле ку прес.

Бо ри вој ра шуо, ми ни стар ин фор ми са­ња, под нео остав ку.

8.­ но­вем­бар: у за гре бу пре го ва ра ли пред став ни ци Хр ват ске и кра ји не.

10.­но­вем­бар: за се да ла кра јин ска скуп­шти на. рас пра вља ло се о пре го во ри ма с Хр ват ском и ре кон струк ци ји вла де.

Ми ни стар уну тра шњих по сло ва или ја при јић оп ту жио мно ге за шверц и кри­ми нал.

сна ге бо сан ских ср ба из би ле у пред­гра ђе Би ха ћа.

14.­но­вем­бар: Бо ри слав Ми ке лић пре­го ва рао с пред став ни ци ма Хр ват ске у за­гре бу.

16.­но­вем­бар: на пе тро ву го ру се сру­шио хе ли коп тер кра јин ске вој ске. по ги­нуо пи лот, а ко пи лот те шко по вре ђен.

18.­но­вем­бар: у ву ко ва ру одр жа на сед­ни ца кра јин ске вла де.

19.­но­вем­бар: кра јин ска скуп шти на на сед ни ци у ву ко ва ру сме ни ла ми ни стра уну тра шњих по сло ва или ју при ји ћа.

са вет без бед но сти из гла сао ре зо лу ци­ју 958, ко јом се на то­пакту – на захтев унпрофора – да је до зво ла да ту че по ло­жа је у кра ји ни.

21.­ но­вем­бар: ави о ни на то­а ту кли аеро дром на уд би ни (ави о ни су при па­да ли вој ска ма аме ри ке, ен гле ске, Фран­цу ске и Хо лан ди је). по ги ну ли су Бран ко Јер ко вић и дар ко Га ло вић, а те шко ра­ње ни рат ко Бје ло ба ба, Ђу ро егић, Жељ ко узе лац и Жељ ко ива ни ше вић.

22.­ но­вем­бар: вој ни ци с би хаћ ког ра­ти шта упа ли у кан це ла ри је пред сед ни ка оп шти не книн дра ге ко ва че ви ћа и ми­

ни стра Ми ла на Ба би ћа и де мо ли ра ли на­ме штај. свет ске ин фор ма тив не аген ци је ја ви ле да је Би хаћ пред па дом.

23.­но­вем­бар: у Бе о гра ду раз го ва ра ли сло бо дан Ми ло ше вић, Ја су ши ака ши, спе ци јал ни иза сла ник ге не рал ног се кре­та ра ује ди ње них на ци ја, и Ми лан Мар­тић.

25.­но­вем­бар: ави о ни на то­а бом бар­до ва ли ра кет не по ло жа је кра јин ске вој­ске на ша ма ри ци.

Ге не рал вој ске ре пу бли ке срп ске Ма­ној ло Ми ло ва но вић по звао пети му сли­ман ски кор пус на пре да ју.

26.­ но­вем­бар: ру ски ми ни стар ино­стра них по сло ва ан дреј ко зир јев код сло бо да на Ми ло ше ви ћа.

29.­ но­вем­бар: Хр ват ски са бор рас пра­вљао о суд би ни Би ха ћа.

1.­ де­цем­бар: у кни ну кра јин ска скуп­шти на рас пра вља ла о без бед но сној си­ту а ци ји и о пре го во ри ма с Хр ват ском (отва ра ње ауто пу та, во до снаб де ва ње, наф то вод и елек тро при вре да).

2.­де­цем­бар: сна жни ар ти ље риј ски на­па ди на ве ли ку кла ду шу. сна ге 21. кор ду­на шког кор пу са по др жа ва ју на па де је ди­ни ца Фи кре та аб ди ћа.

сна ге Хво­а на пре ду ју пре ма Бо сан­ском Гра хо ву. Бо сан ски ср би од у ста ли од за у зи ма ња Би ха ћа.

у за гре бу Хр во је ша ри нић и Бо ри­слав Ми ке лић пот пи са ли спо ра зум о еко ном ској са рад њи.

10.­де­цем­бар: Хр ват ске сна ге на ста ви­ле на пре до ва ње пре ма Гра хо ву и ви со­ви ма ди на ре.

14.­де­цем­бар: то ком прет ход них де сет да на у бол ни цу Све­ти­Са­ва у кни ну до­пре мље но 240 те шких ра ње ни ка с под­руч ја Бо сан ског Гра хо ва. по себ но те шке гу бит ке има ла сту дент ска бри га да.

у кни ну вој ни исто ри чар из Бе о гра да Ми ло рад пре ле вић го во рио о цер ској бици 1914. усле дио кул тур но­умет нич­ки про грам.

17.­ де­цем­бар: Је ди ни це Фи кре та аб­ди ћа, пот по мог ну те од 21. кор ду на шког кор пу са, за у зе ле ве ли ку кла ду шу.

19.­де­цем­бар: отво рен ауто пут за греб – оку ча ни – ли по вац.

21.­де­цем­бар: на па ла ма и у са ра је ву бив ши пред сед ник сад Џи ми кар тер у пре го во ри ма из ме ђу срп ске и му сли­ман ске стра не по сре до вао код срп ске стра не да не уни ште пети му сли ман ски кор пус. у оси је ку у ра ди ће вој ули ци ми ни ра на пра во слав на цр ква. отво рен ауто пут кроз за пад ну сла во ни ју.

25.­де­цем­бар: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту­кла Бо сан ско Гра хо во.

27.­де­цем­бар: Ја су ши ака ши од Ми ла­на Мар ти ћа затражио да с аутопута укло­ни срп ске сим бо ле.

1995.­л.­Г.4.­ ја­ну­ар: у спли ту Хр ват ска стран ка

пра ва обе ле жи ла 35­го ди шњи цу смр ти ан те па ве ли ћа. у вр гин мо сту по че ло уре ђи ва ње ре зи ден ци је Ми ла на Мар­ти ћа.

12.­ ја­ну­ар: Хр ват ска от ка за ла го сто­прим ство ун про фо ру, за кључ но с 31. мар том 1995. у за гре бу Бо ри слав Ми ке­лић раз го ва рао с Хр во јем ша ри ни ћем.

13.­ ја­ну­ар: са вет без бед но сти про ду­жио су спен зи ју санк ци ја Ју го сла ви ји за на ред них 100 да на.

14.­ја­ну­ар: пе ти му сли ман ски кор пус у кон тра о фан зи ви за у зео се ло кло кот код Би ха ћа.

17.­ја­ну­ар: у еми си ји Хр ват ске те ле ви­зи је ТВ­пар­ла­мент Ма те Гра нић и Гој ко шу шак за пре ти ли кра ји ни.

21.­ја­ну­ар: кра јин ска вла да име но ва ла 27 чла но ва про свјет ног са вје та.

30.­ја­ну­ар: у кни ну бо ра ви ли пред став­ни ци пла на Z­4 (Za greb­4). срп ску стра­ну за сту па ли Ми лан Мар тић, Бо ри слав Ми ке лић, Ми лан Ба бић, ла зар Ма цу ра и рај ко ле жа јић. они су од би ли да при ме план од аме рич ког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та док не до би ју га ран ци је да се ун про фор не ће по ву ћи из Хр ват ске.

Фра њо туђ ман из ја вио да Хр ва ти и ср би у Хр ват ској не мо гу би ти две рав­но прав не стра не.

1.­фе­бру­ар: пи тер Гал брајт из ја вио: „Ја­сно је да ме ђу на род на за јед ни ца не же ли у Хр ват ској ки пар ски син дром.“

8.­ фе­бру­ар: у кни ну ван ред на сед ни­ца кра јин ске скуп шти не о пла ну Z­4. на пред лог Ми ла на Мар ти ћа, и уз по др шку Ми ла на Ба би ћа, скуп шти на је апла у зом при хва ти ла став да се план Z­4 не узме у раз ма тра ње.

11.­фе­бру­ар: у кни ну фор ми ра но дру­штво за ње го ва ње тра ди ци ја осло бо­ди лач ких ра то ва ср би је 1912–1918. за пред сед ни ка иза бран Ми ле да кић, за пот пред сед ни ке Ми лој ко Бу ди мир и све­мир по по вић.

15.­ фе­бру­ар: у кни ну одр жа на кон­сти ту тив на сед ни ца про свјет ног са вје та кра ји не.

во ји слав ше шељ, пред сед ник срс­а, сме нио ра дета ле сков ца, а овај про гла­сио одва ја ње ра ди ка ла кра ји не од цен­тра ле у Бе о гра ду.

16.­ фе­бру­ар: у до му вој ске кра ји не у кни ну одр жа на про мо ци ја со ци ја ли­стич ке пар ти је ср би је за кра ји ну. из Бе­о гра да до шли Ми хај ло Мар ко вић, пе тар шкун дрић и сми ља авра мов (сви ро дом из кра ји не). на пи та ње да ли ће Ју го сла­ви ја при зна ти Хр ват ску у ав ној ским гра­ни ца ма, од го во рио је Ми хај ло Мар ко­вић: „ни ко у ср би ји и срЈ не ма сме ло сти да то учи ни. та кав би од мах мо рао на пу­сти ти власт.“

Page 45: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

44 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

20.­фе­бру­ар: Фор ми ран са вјет на род не од бра не ре пу бли ке срп ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не.

23.­фе­бру­ар: у Бе лом Ма на сти ру по чео на уч ни скуп Ба­ра­ња­ - срп­ска­зе­мља. са­ла де ко ри са на гр бом кра ји не и сли ком сло бо да на Ми ло ше ви ћа. не ко је при­го во рио, па је до не тна и сли ка Ми ла на Мар ти ћа.

24.­фе­бру­ар: пети му сли ман ски кор пус по но во из не на дио Ба ниј це и кор ду на ше на нев ши им те шке гу бит ке: ви ше мр твих, ра ње них и за ро бље них срп ских бо ра ца.

2.­ март: у кни ну за вр ше но за се да ње кра јин ске скуп шти не на ко јој је за тра же­но сме њи ва ње пред сед ни ка вла де Бо ри­сла ва Ми ке ли ћа.

3.­март: Ми лан Мар тић за тра жио сме­њи ва ње пре ми је ра Бо ри сла ва Ми ке ли ћа оп ту жу ју ћи га за шверц, ко руп ци ју и лич­но бо га ће ње.

6.­март: сло бо дан Ми ло ше вић при мио ру ко вод ство кра ји не.

7.­март: Ми лан Мар тић на тв книн ре­као да Бо ри слав Ми ке лић мо ра оти ћи.

8.­ март: у кни ну бо ра ви ли пред став­ни ци Ме ђу на род ног три бу на ла за рат не зло чи не.

у кни ну одр жа на сед ни ца кра јин ске скуп шти не. на ја вље не сме не Бо ри сла ва Ми ке ли ћа ни је би ло. иза бра на дво ји ца ми ни ста ра – сло бо дан пе рић за уну тра­шње по сло ве и дра го ко ва че вић за ин­фор ми са ње.

10.­март: Ми лан Мар тић са звао вр хов­ни са вјет од бра не. ње го вом по зи ву ни су се ода зва ли Бо ри слав Ми ке лић, пре­ми јер, и ра де тањ га, ми ни стар од бра не. но во и ме но ва ни ми ни стар уну тра шњих по сло ва ни је по зван на сед ни цу јер му је Мар ти ће ва гру па за бра ни ла ула зак у ми­ни стар ство.

12.­март: Фра њо туђ ман из ја вио да ће ун про фор и даље оста ти у Хр ват ској.

16.­ март: Ми лан Мар тић за бра нио да но во и ме но ва ни ми ни стар уну тра шњих по сло ва сло бо дан пе рић ула зи у про сто­ри је сво га ми ни стар ства.

Хр ват ска ар ти ље ри ја отво ри ла ва тру по срп ским по ло жа ји ма ју жно од др ни­ша.

19.­ март: ухап шен ми ни стар од бра не кра ји не ра де тањ га, али је убр зо пу штен на сло бо ду.

21.­март: у Би је љи ни ор га ни зо ван сим­по зи јум на ко јем су уче сто ва ли пред став­ни ци му зеј ско­ар хив ских уста но ва срп­ске, кра ји не и Ју го сла ви је.

30.­април: на за гре бач ком аеро дро му Пле­со раз го ва ра ли пред став ни ци хр ват­ске и кра јин ске вла сти. до го во ре но отва­ра ње ауто пу та за 1. мај.

1.­мај: Хр ват ске ору жа не сна ге на па ле за пад ну сла во ни ју (опе ра ци ја Бље­сак). ср би кре ну ли у ег зо дус.

тв Бе о град је вест о на па ду об ја ви ла у осам на е стом ми ну ту Днев­ни­ка у 19.30 ча со ва, по сле из ве шта ја о пр во мај ским про сла ва ма ши ром ср би је.

ар ти ље ри ја вој ске ре пу бли ке срп ске ни је ис па ли ла ни јед ну гра на ту на хр ват­ске по ло жа је с дру ге стра не са ве.

23.­мај: вла сти срЈ де ци осмог раз ре да основ не шко ле из кни на ни су до зво ли ле да пре ђу гра ни цу. основ ци су кре ну ли да се упо зна ју с исто риј ским зна ме ни то сти­ма ср би је.

28.­мај: кра јин ска скуп шти на сме ни ла пред сед ни ка вла де Бо ри сла ва Ми ке ли­ћа и по др жа ла план ује ди ње ња срп ске и кра ји не, ко ји је из ра ди ла за јед нич ка ко ми си ја.

30.­мај: у кни ну за се да ли по сла нич ки клу бо ви, ко ји су пред ло жи ли но вог пре­ми је ра.

ис точ на сла во ни ја, Ба ра ња и за пад­ни срем фор ми ра ли ко ор ди на ци ју. за пред сед ни ка иза бран Го ран Ха џић. циљ: от це пље ње од кра ји не.

1.­ јун: у кни ну пре и ме но ван дом пен­зи о не ра. но во име: Хо тел Спас.

у Би је љи ни са ста нак нај ви ших ру ко­вод ста ва срп ске и кра ји не. раз го ва ра ло се о ује ди ње њу. обе де ле га ци је ис ти ца­ле по тре бу за хит ним ује ди ње њем, али је иза то га до шло до на глог обр та ди ску­си је и рас по ло же ња.

у кни ну за вр ше но пре у ре ђе ње згра­де гим на зи је у ре зи ден ци ју пред сед ни­ка ре пу бли ке.

2.­ јун: Бо сан ски ср би код Ба ња лу ке обо ри ли аме рич ки ави он Ф­16.

4.­ јун: по че ла хр ват ска офан зи ва на сек тор ди на ре.

5.­јун: на род из ци вља на и це ти не из­бе гао у книн.

Хр ват ске сна ге за у зе ле цр ни луг, не­да ле ко од Бо сан ског Гра хо ва.

6.­ јун: у кни ну ко ман дант ун про фо ра Бер нар Жан ви је раз го ва рао с пред став­ни ци ма вој ске кра ји не.

12.­ јун: Ми лан Ба бић од ре ђен за ман­да та ра кра јин ске вла де.

16.­јун: кра јин ска скуп шти на јед но гла­сно од лу чи ла да се ује ди ни са срп ском.

18.­ јун: екс пло ди рао вој ни ави он при сле та њу на аеро дром у уд би ни.

19.­ јун: но ви ко ман дант кра јин ске вој ске ге не рал Ми ле Мрк шић мо би ли­сао све шо фе ре за по сле не у ми ни стар­стви ма кра ји не. у ср Ју го сла ви ји у то ку ма сов на мо би ли за ци ја ср ба кра јин ског по ре кла. њих ви ше хи ља да укљу че но у вој ску. са мо на слуњ ском по ли го ну на­ла зи се око 3.000 ових љу ди.

20.­ јун: карл Билт пре у зео функ ци ју деј ви да ове на, ко ји је под нео остав ку због не прин ци пи јел них по сту па ка ме ђу­на род не за јед ни це на Бал ка ну.

28.­ јун: на ви дов дан на вој ном по ли­го ну код слу ња фор ми ран кор пус спе­ци јал них на мје на вој ске кра ји не. нај сна­жни је на о ру жа ње из оста лих је ди ни ца из дво је но је за ову вој ну фор ма ци ју. кор­пус де фи ло вао пред чел ним лич но сти ма и пред ви ше хи ља да по се ти ла ца.

30.­ јун: Ге не рал рат ко Мла дић из ја вио да је два че ка су срет с нем ци ма у Бо сни.

3.­ јул: Ми лан Мар тић при мио у кни ну кар ла Бил та и тор вал да стол тем бер га.

4.­јул: за ка за на ван ред на сед ни ца кра­јин ске скуп шти не у Мир ков ци ма. у оп­шти ни двор про гла ше но рат но ста ње.

ун про фор упо зо рио на го ми ла ње хр­ват ске вој ске на лич ком и дал ма тин ском ра ти шту. при ме ће но го ми ла ње хр ват­ске вој ске на ди на ри.

Ми­лан Мар тић при мио пред сед ни ке по ли тич ких стра на ка у кра ји ни.

5.­ јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла Бо­сан ско Гра хо во.

6.­јул: у кни ну на твр ђа ви отво ре на 13. книн ска ли ков на ма ни фе ста ци ја.

11.­ јул: вој ска срп ске за у зе ла сре бре­ни цу.

Хр ват ска вој ска за у зе ла пла ни ну ша­тор у за пад ној Бо сни.

12.­ јул: кра јин ска скуп шти на ни је одр­жа на у Мир ков ци ма јер је по је ди ним по­сла ни ци ма оне мо гу ћен улаз у ис точ ну сла во ни ју.

Бо ри слав Ми ке лић оштро кри ти ко вао Ми ла на Ба би ћа због сма њи ва ња бро ја ми ни ста ра. Ми ке ли ћ изјавио да је то би­ла кон цен тра ци ја вла сти у кру гу кни ња­на. на кам па њу ује ди ње ња са срп ском он гле да као на ба ца ње пра ши не у очи на ро ду – да се при кри је сра мо та па да за пад не сла во ни је.

13.­ јул: Му сли ман ске сна ге петог кор­пу са упа ле иза срп ских по ло жа ја на слуњ ском под руч ју и уби ле јед ног ср би­на, а за ро би ле сед мо ри цу.

14.­јул: на Ба ни ји уби јен ни ко ла ве ле­бит, де ви зни ин спек тор Ми ни стар ства фи нан си ја кра ји не.

18.­јул: по ли ци ја у вој ни ћу хап си ла де­зер те ре и упу ћи ва ла их на по ло жа је на ди на ри.

20.­јул: Хр ват ска за пре ти ла на па дом на кра ји ну ако ср би угро зе Би хаћ.

22.­ јул: по ги ну ла че тво ри ца бо ра ца Једанаесте кор ду на шке бри га де у бор би с пе тим му сли ман ским кор пу сом.

Фра њо туђ ман и али ја изет бе го вић, под при ти ском сад­а, у спли ту пот пи са­ли про то кол о са рад њи.

25.­ јул: Хр ват ска ар ти ље ри ја сна жно ту кла Бо сан ско Гра хо во. ви ше мр твих и ра ње них.

у за гре бу одр жа на ван ред на сед ни ца са бо ра, то бо же због ре ба лан са бу џе та.

са зва на ван ред на сед ни ца кра јин ске скуп шти не за 27. јул у то пу ском.

Page 46: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 45

у ве ли кој кла ду ши до нета од лу ка да се убр зо про гла си ре пу бли ка за пад на Бо сна.

Хр ват ске сна ге из не на ди ле ср бе на ди на ри и уби ле че тво ри цу срп ских бо­ра ца, а сед мо ри цу ра ни ле.

Ме ђу на род ни суд за рат не зло чи не у Ха гу по ди гао оп ту жни це про тив ра до ва­на ка ра џи ћа, рат ка Мла ди ћа и Ми ла на Мар ти ћа.

атиф ду да ко вић, ко ман дант петог му­сли ман ског кор пу са, из ја вио да Би хаћ не ће па сти.

26.­ јул: у кни ну на твр ђа ви пред ста­вљен но ви број ли ста Вој­ска­Кра­ји­не.

Же сто ке бор бе око Бо сан ског Гра хо­ва.

у дал ма тин ском кор пу су кра јин ске вој ске про гла ше на оп шта мо би ли за ци ја.

Фи крет аб дић про гла сио ре пу бли ку за пад ну Бо сну.

27.­ јул: Хр ват ске сна ге за у зе ле Бо сан­ско Гра хо во.

кра јин ска скуп шти на у то пу ском иза­бра ла но ву вла ду, ко ју је са ста вио Ми­лан Ба бић.

Хр ват ске сна ге овла да ле под руч јем Гла мо ча.

30.­јул: па три јарх па вле бо ра вио у Гли­ни, где је слу жио па ра стос жр тва ма уста­шког зло чи на 1941, а по том осве штао спо мен­пло че на ко ји ма су укле са на 1.564 име на ср ба уби је них у цр кви. за­тим от пу то вао у книн.

Гра ђа ни кни на то пло по здра ви ли до ла­зак „ка пе та на“ дра га на.

у кни ну Ја су ши ака ши пре го ва рао с ру ко вод ством кра ји не.

у кни ну ге не рал рат ко Мла дић одр жао кон фе рен ци ју за штам пу.

Хр ват ска ар ти ље ри ја ту кла се ло стр ми­цу, не да ле ко од кни на.

ра до ван ка ра џић на ре дио кон тра о­фан зи ву на Гра хо во и Гла моч, под ко ман­дом ге не ра ла Ма ној ла Ми ло ва но ви ћа.

1.­ав­густ: пред став нич ки дом сад из­гла сао од лу ку о уки да њу ем бар га на увоз оруж ја бо сан ским му сли ма ни ма.

Хр ват ски ра дио об ја вио ла жну вест да су „по бу ње ни ср би ар ти ље ри јом ту кли Го спић“.

Му сли ман ски пети кор пус уни штио три тен ка кра јин ске вој ске, а је дан тенк за ро био.

2.­ ав­густ: на ја вље ни пре го во ри де­ле га ци ја Хр ват ске и кра ји не у Же не ви. Фра њо туђ ман усло вио пре го во ре пу­шта њем наф то во да и пру ге пре ко кни на.

кра јин ска вла да од ре ди ла Ми ли во­ја вој но ви ћа да у Же не ви пре го ва ра с хр ват ском стра ном. Ми лан Мар тић од­ре дио сво је пре го ва ра че ко ји ће с ми­ни стром ино стра них по сло ва во ји но ви­ћем пу то ва ти у Же не ву: или ју при ји ћа, са вет ни ка пред сед ни ка ре пу бли ке, ге­

не ра ла Ми лу но ва ко ви ћа и ла за ра Ма­цу ру, пред сед ни ка од бо ра за ме ђу на­род не од но се скуп шти не кра ји не.

Глав ни штаб кра јин ске вој ске де ман­то вао ве сти хр ват ског ра ди ја о гра на­ти ра њу Го спи ћа. на ве че хр ват ска те ле­ви зи ја об ја ви ла оп шту опа сност за град кар ло вац.

3.­ав­густ: Хр ват ска те ле ви зи ја ан ке ти ра­ла хр ват ску јав ност о на па ду на кра ји ну. за на пад се опре де ли ло 73 од сто ан ке ти ра­них.

за 10 са ти за ка за ни хр ват ско­срп ски пре го во ри у Же не ви, уз по сред ни штво тор вал да стол тем бер га.

4.­ ав­густ: у 5 са ти хр ват ске ору жа не сна ге на па ле кра ји ну. Би ла је то опе ра ци­ја под ши фро ва ним име ном­Олу­ја.

Фра њо туђ ман упу тио по зив ср би ма да се пре да ју.

из Једанаесте кор ду на шке бри га де по ги ну ла че тво ри ца бо ра ца.

Хр ват ски ави он ту као спо ме ник на пе тро вој го ри, али ци ље ве ни је по го­дио.

ср би јан ски ме ди ји ни су об ја ви ли да је Хр ват ска на па ла кра ји ну.

Ми лан Ба бић из Бе о гра да ви ше пу та по зи вао Ми ла на Мар ти ћа да не ра ке ти­ра за греб.

Ми лан Мар тић пот пи сао акт о по вла­че њу из кра ји не под на сло вом Од­лу­чу-је­мо.

5.­ав­густ: у 12.30 хр ват ске ору жа не сна­ге без бор бе ушле у книн.

срп ски ме ди ји лан си ра ли ла жне ве­сти о на па ду на оси јек и вин ков це и о за у зи ма њу се ла ну штар.

6.­ав­густ: ср би јан ски ме ди ји ис ти ца ли су коб ка ра џи ћа и Мла ди ћа, а шту ро из­ве шта ва ли из кра ји не при кра ју ин фор­ма тив ног про гра ма. све ра дио­ста ни це у ср би ји еми то ва ле за бав ни про грам.

Бор ци Једанаесте кор ду на шке бри га­де на пре до ва ли у прав цу кар лов ца.

Без зна ња шта ба кор ду на шког кор пу­са, ор кан пре ба чен у срп ску пре ко мо­ста из ме ђу дво ра и Бо сан ског но вог.

кроз срп ску ко ло не, у ко ји ма је око 250.000 из бе глих кра ји шни ка. по сле пре ла за у ср би ју ко ло не су по сред­ством по ли ци је усме ра ва не пре ма ко­со ву.

7.­ав­густ: у то пу ском одр жан са ста нак шта ба 21. кор ду на шког кор пу са и пред­став ни ка ци вил ног и по ли циј ског сек то­ра.

Хр ват ски ге не рал пе тар сти пе тић по­звао ко ман дан та кор ду на шког кор пу са пу ков ни ка че ду Бу ла та и за тра жио без у­слов ну ка пи ту ла ци ју.

9.­ав­густ: не да ле ко од Гли не пот пи са­на пре да ја 21. кор ду на шког кор пу са. до­ку ме нат су пот пи са ли хр ват ски ге не рал пе тар сти пе тић, ми ни стар уну тра шњих по сло ва то шо па јић, пу ков ник че до Бу­лат, ко ман дант кор ду на шког кор пу са, и пот пу ков ник дра ган ко ва чић, ко ман­дант Једанаесте кор ду на шке бри га де.

10.­ав­густ: Бо рис Јељ цин при мио сло­бо да на Ми ло ше ви ћа у Мо скви.

12.­ав­густ: Хр ва ти из око ли не Ба ња лу­ке упу ће ни да на се ле Ба ни ју и кор дун. ин тен зив но на се ља ва ње вр гин мо ста и вој ни ћа по че ло 17. ав гу ста.

12.­ но­вем­бар: у ер ду ту пот пи сан основ ни спо ра зум о обла сти ис точ не сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног сре ма. пот пи сни ци: Хр во је ша ри нић и Ми лан Ми ла но вић. овај до ку ме нат пот пи са ли и пи тер Гал брајт, ам ба са дор сад у Хр ват­ској, и тор валд стол тем берг, по сред ник ује ди ње них на ци ја.

21.­но­вем­бар: у деј то ну, сад, по стиг нут оп шти оквир ни спо ра зум за мир у Бо сни и Хер це го ви ни, ко ји је пот пи сан у па ри зу 12. де цем бра. у ње му се ни је го во ри ло о суд би ни ре пу бли ке срп ске кра ји не и про­те ра ном срп ском на ро ду.

Избегличка­колона­Срба­­из­Српске­Крајине

Page 47: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

46 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

По сле под не смо по се ти ли лу ци ју, ду го­го ди шњу Ја дран ки ну при ја те љи цу, не ка да шњу ко ле ги ни цу с по сла.

она је са му жем па влом и дво је де це ста но ва ла у бли зи ни, та ко ђе на бу ле ва ру. лу ци ја је би ла ве о ма ин те ли гент на, сна­жна же на, ра ди ла је у из во зној фир ми, „чи­сто крв на” Хр ва ти ца, са вр ше но је го во ри ла не мач ки, ен гле ски и ита ли јан ски. она је на­ред них го ди на по ста ла мој нај ва жни ји „ин­фор ма тор” у за дру, јер је раз ми шља ла ве о­ма по ли тич ки, мир но и пре ци зно, уме ла је да об у хват но и ве ро до стој но из ло жи сво је ми сли, осим то га би ла је ве о ма сим па тич­на. (умр ла је кра јем де ве де се тих го ди на, до кра ја смо оста ли у бли ској ве зи.) ис по ста­ви ло се да је па вле ме ша ви на све га што у Ју го сла ви ји по сто ји: је дан де да Хр ват, дру­ги ср бин, јед на ба ка, ако се до бро се ћам, цр но гор ка, дру га Бо сан ка. не ко ли ко не­де ља ра ни је из гу био је по сао, уз из ри чи то об ја шње ње да у пред у зе ћу од тог тре нут ка мо гу да ра де са мо пра ви Хр ва ти. ње го вом ше фу је, на вод но, ипак би ло не при јат но што га је из ба цио с по сла.

на ши раз го во ри су се на рав но во ди ли око по ме ну тих ин ци де на та. лу ци ја и па вле су су штин ски по твр ди ли сли ку ко ју сам у ме ђу вре ме ну ство рио, али су јој при до да­ли и мно штво де при ми ра ју ћих по је ди но­сти.

Јед на од њих чи ни ми се вред на по ме на. оне ве че ри, по сле спро ве де ног не де ла, у за дру је пре ко ра ди ја и пу тем ин тен зив не усме не про па ган де пу ште на вест да сле­де ће но ћи цео град има да ту гу је за хр ват­ским по ли цај цем уби је ним у Би би њу. ка да пад не ноћ сва ко мо ра да оста не код ку ће, да се мо ли за по ли цај ца и за сло бод ну Хр­ват ску и да у знак ту ге на сва ки про зор, на сва ки бал кон ста ви јед ну упа ље ну све ћу. то би тре ба ло, ка ко је лу ци ја ре кла, да бу­де знак сва ке по ро ди це да се це ла те ро­ри стич ка ак ци ја одо бра ва, а исто вре ме но и упо зо ре ње сви ма ко ји се са овим зло чи­ном не сла жу.

те но ћи су се те ле фо ни уси ја ли, при ја­те љи и су се ди су зва ли и до ла зи ли. лу ци­ја ни је успе ва ла да се одво ји од те ле фо на. Јед ни су зва ли и ин си сти ра ли да се све ће оба ве зно по ста ве; све то ни је ни ка ква ша­ла, већ слу жи иден ти фи ко ва њу оних од ко јих се мо гу оче ки ва ти те шко ће, не ка вр­ста утвр ђи ва ња ма њи не. ко не уче ству је у то ме, тај се ја сно де кла ри ше као не при­ја тељ хр ват ског на ро да и сто ји очи глед но у са ве зу са не при ја те љем а ка ко ће та кви не при ја те љи про ћи, то је да нас цео град мо гао да ви ди. дру ги су, пак, про те сто ва ли ка ко је све то јед на бу да ла шти на ко ја се не сме по др жа ти, и на да ли се или зах те ва ли да не бу ду оста вље ни на це ди лу. као да је реч о пра вој за ве ри, пре ко те ле фо на су се чи та ли чи та ви спи ско ви име на ка ко би се утвр ди ло ко све не ће уче ство ва ти, ко ко га тре ба још да на зо ве.

лу ци ја и па вле су од по чет ка од лу чи ли да не па ле ни ка кве све ће. не ће се ваљ­да по и сто ве ћи ва ти са овим лу ди лом. али при ти сак је по стао огро ман. лу ци ји на мај­ка зва ла је без број пу та, пла ка ла и ур ла ла пре ко те ле фо на јер је лу ци ја од би ја ла да по ста ви све ће. онај ко у том тре нут ку ни је те ле фо ни рао, или са су се ди ма рас пра вљао на сте пе ни шту, тај је ста јао на про зо ру и зу­рио у су сед не ку ће. сву да су го ре ле све ће и би ло их је све ви ше. Мо гли су се ви де ти од­ре ди по сма тра ча ко ји су па тро ли ра ли ули­ца ма, тра жи ли по гле ди ма про зо ре, бро ја­ли спра то ве, пра ви ли бе ле шке очи глед но са ци љем да утвр де ко ста ну је иза про зо ра без све ћа. у ме ђу вре ме ну, при ја те љи би по дру ги пут зва ли, по вла чи ли сво ју, пре са мо сат вре ме на, пр ко сно да ту реч гра ђан ске хра бро сти, и скру ше но при зна ва ли да су са да ипак упа ли ли све ћу.

из не на да се он да на вра ти ма по ја ви ла лу ци ји на мај ка сва за пе ну ша на од бе са, с па ко ва њем све ћа ис под ру ке. „из дра ла се на ме не да се од мах но сим у Бе о град пре не го што и де ца стра да ју. и та ко се до го ди­ло да су и код нас го ре ле све ће. ни сам је

мо гао за у ста ви ти. Је­ди но да сам је убио пред де цом”, ис при­чао ми је па вле сти­де ћи се. „од та да мо јим срп ским при ја те љи ма ни­сам мо гао да по­гле дам у очи, оста вио сам их на це ди лу.”

лу ци ја и па­вле, ко ји ме, уз гред бу ди ре че но, не ко­ли ко пу та ла ко по ту као у ша ху, пре до чи ли су ми уз мно штво де та ља ка кав су стра хо­вит при ти сак вр ши ли хр ват ски ме ди ји, пре све га те ле ви зи ја, али и ве ћи на но ви на, на све ко ји су још увек ве ро ва ли у ју го сло вен­ску иде ју, од но сно у ми ран за јед нич ки жи­вот свих ју жних сло ве на. ни је ми про ма­кло да је, где год сам оти шао, био укљу чен те ле ви зор да се на екра ну без пре стан ка ви део туђ ман. али ни сам на рав но раз у мео ни реч, док је Ја дран ка нај че шће од би ја ла да ми не што пре ве де. ре кла је да не же ли и да не мо же то ви ше да гле да и слу ша.

не ћу са да ви ше ула зи ти у то шта ми је све лу ци ја при ча ла, о хај ци про тив све га што је ју го сло вен ско, о ве ли ча њу све га хр ват ског, о ди рект ном стра ху ко ји су хр ват ски ср би мо ра ли да осе те ка да би на слу жбе ној хр­ват ској др жав ној те ле ви зи ји чу ли хр ват ске вој ни ке у уни фор ми ка ко пре те: „Хо ће мо да ви ди мо ка ко пр шти срп ска крв”, реч­ју о не скри ве ној ре не сан си уста штва ко ја се, по лу ци ји ним ре чи ма упра во до га ђа ла и ко ју сам у ме ђу вре ме ну и кроз вла сти те до жи вља је мо гао са свим до бро да на слу­тим. прет по ста вљам да се то мо же ла ко за­ми сли ти и без на во ђе ња да љих де та ља.

Курт Ке пру нер, Пу то ва ња у зе мљу ра то ва, ИК

Прометеј, Нови Сад, 2003, 44-47

ОЛ

УЈА Курт Кепрунер

До­жи­вља­ји­јед­ног­стран­ца­у­Ју­го­сла­ви­ји

Лу ци ја или Све ћа у про зо руНе ћу са да ви ше ула зи ти у то шта ми је све Лу ци ја при ча ла, о хај ци про тив све га што је ју го сло вен ско, о ве ли ча њу све га хр ват ског, о ди рект ном стра ху ко ји су хр ват ски Ср би мо ра ли да осе те ка да би на слу жбе ној хр ват ској др жав ној те ле ви-зи ји чу ли хр ват ске вој ни ке у уни фор ми ка ко пре те: „Хо ће мо да ви ди мо ка ко пр шти срп ска крв”, реч ју о не скри ве ној ре не сан си уста штва ко ја се, по Лу ци ји-ним ре чи ма упра во до га ђа ла и ко ју сам у ме ђу вре ме ну и кроз вла сти те до жи вља-је мо гао са свим до бро да на слу тим

Page 48: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 47

Про гра ми ра но по ни шта ва ње де ла срп­ског на ро да (и нај ве ћи ег зо дус јед ног на ро да у евро пи по сле дру гог свет ског

ра та) за вр ше но је у пе ри о ду из ме ђу 2. и 5. ав гу ста 1995. л. Г, ка да је хр ват ска вој ска осво­ји ла те ри то ри ју ре пу бли ке срп ске кра ји не.

та ко је ци ви ли за циј ско вар вар ство себи из но ва до де ли ло уло гу во де ћег ар би тра у по ли тич кој прак си, по спе ше но пре све­га ин те ре си ма (аме рич ко­европ ска ко а­ли ци ја) и ре ви та ли зи ра ним исто риј ским ана хро ни змом (ва ти кан ски хо ло ка уст). ин те рес сад­а је на ла гао за ла га ње за не­ка да шње ти то и стич ке ре пу бли ке (по тра­ди ци ји ри мо ка то лич ке ре ги је), ко је су се у про це су се це си је из дво ји ле из Ју го сла ви­је (Хр ват ска и сло ве ни ја), пре све га због ва ти кан ског па тер на ли зма ових ре ги ја, а сход но ва жној уло зи ва ти ка на у гло бал­ном про це су рас па да ко му ни зма.

по ли тич ки ин те рес је на ла гао и фа во­ри зо ва ње ује ди ње не не мач ке, као те мељ­не си ле спро во ђе ња аме ри ка ни за ци је евро пе. то је и раз лог што је не мач ка (ка ко то ис ти че фран цу ски ге не рал Pi er re­Ma rie Gal lo is у књи зи Le­so­leil­d`Al­lah­ave­u­gle­l`Oc-ci­dent,1995) у рас пар ча ва њу Ју го сла ви је има ла опе ра тив ни за да так. шта ви ше, у оба свет ска ра та Хр ва ти и сло вен ци су би­ли са ве зни ци са не мач ком; у оба свет ска ра та ср би су за ми ли тант ни гер ма ни зам пред ста вља ли не са ло мљив сло бо дар ски дух ко ји је по ни зио не мач ку им пе ри јал­ну од ма зду. не мач ка, та ко, по куша ва да у ми ру (еко ном ским и по ли тич ким пре­сти жом) до би је све оно што ни је мо гла у свет ским ра то ви ма. она европ ској за јед­ни ци диктира услове по свим пи та њи ма, па та ко и слу ча ју при зна ва ња Хр ват ске и сло ве ни је. по сто ји и до дат ни, тра у мат­ско­исто риј ски раз лог ин те ре са не мач­ке по ли ти ке за Бал кан: осва ја ње ис то ка (Drang nach Osten). не сум њи во, аме рич ко не сна ла же ње у „бал кан ском лон цу“ по­сле ди ца је осла ња ња по ли ти ке на не мач­ку, ко ја има сво је исто риј ске ин те ре се на

Бал ка ну, па је аван ту ра аме рич ког но вог свет ског по рет ка до при не ла ком про ми та­ци ји вла да ју ће аме рич ке ад ми ни стра ци је, уни жа ва њу пре то ри јан ских ун и фа во ри­за ци ји де мо крат ског ху ма ни сте с би чем, а ни ка ко ре ша ва њу бал кан ског, од но сно срп ског пи та ња.

не ма ње, ва ти кан, ко ји цео бал кан­ски про стор тре ти ра као Ју жни или рик и римока то лич ку ди ја це зу, у рас пар ча ва њу Ју го сла ви је је уви део мо гућ ност ства ра­ња соп стве ног по ли тич ког ка пи та ла. за­то је ва ти кан – уз сва па то ло шка кр ше ња људ ских пра ва пре ма ср би ма у Хр ват­ској – при знао но ву но во у ста шку (фа ши­стич ку) по ли ти ку хр ват ског пред сед ни ка Фра ње туђ ма на, ина че ко му ни стич ког ге не ра ла. по ли ти ка ри мо ка то лич ке ор га­ни за ци је ве ко ви ма је вр ши ла те рор над пра во слав ним ср би ма, а у дру гом свет­ском ра ту бла го си ља ла ге но цид над срп­ским ста нов ни штвом (оп шир ни је о то ме у књи зи из 1987. The­ Va­ti­can`s­ ho­lo­ca­ust, Avro Man hat tan). не мач ки ге не рал Ul rich von Has sel сма тра да је у не за ви сној др­жа ви Хр ват ској (1941–1944) по стра да ло на нај бе сти јал ни ји на чин 1,8 Mil li o nen Ser ben. звер ске зло чи не по чи ни ле су хр­ват ске уста ше са мо стал но или као уста ше римока то лич ко­му сли ман ске ко а ли ци је (Хр ва ти и му сли ма ни из Бо сне). то је раз­лог због ког ру долф Ј. ри мел ндХ сматра најгеноциднијом творевином (Po­wer,­ Ge-no­ci­de­and­Mass­Mur­der, Was hing ton Uni ver­sity, Jo ur nal of pe a ce Re se arch, vol. 31, No 1.1994. pp­1­10).

Же сто ком про зе ле ти зму ср би су пер­ма нен то из ла га ни још од вре ме на па по­це за ри стич ких пре тен зи ја да се хри шћан­ска евро па пре тво ри у ри мо ка то лич ку евро пу. сход но та квом про гра му, са бор у Франк фур ту је 794. осу дио од лу ке седмог ва сељн ског са бо ра, а 809. са бор у ахе ну дог ма ти зу је је ре ти ке. исто риј ска пра во­сла во фо би ја и ср бо фо би ја ри мо ка то лич­ке ор га ни за ци је је ди ни је раз лог што је

и у ра ту Хр ва та про тив ср ба 1991–1995. па па имао од лу чу ју ћу уло гу. о тој са вре­ме ној „ка то лич кој ак ци ји“ до ку мен то ва но све до чи фран цу ски пу бли ци ста Jacques Merlino у књи зи Les­vertiges­Yougoslaves­sort­pas­toutes­bonnes­a­dire (1993).

Ме ђу на род на за јед ни ца је на прин ци­пи јел но не прин ци пи је лан на чин ре ша­ва ла пра ва ср ба, и то јед но стра ном по­ли ти чком ме то до ло ги јом: пр во се ср би до ве ду у си ту а ци ју да при хва те спо ра зум ко ји га ран ту је њи хо ва пра ва, а по том Ме­ђу на род на за јед ни ца тај исти споразум деструира. то се до го ди ло са вен со вим пла ном у ре пу бли ци срп ској кра ји ни, то се по на вља са деј тон ским спо ра зу мом у ре пу бли ци срп ској.

Хро но ло ги ја по ли тич ког жи во та ре пу­бли ке срп ске кра ји не нај бо ље ће илу­стро ва ти фар сич ну и вол шеб ну по ли ти ку ме ђу на род не за јед ни це у ре ша ва њу ју го­сло вен ске кри зе.

на про сто, по ли тич ки ин те рес је на ла­гао по ни шта ва ње пра ва срп ског на ро да у две ма ре пу бли ка ма бив ше Ју го сла ви је (Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на), чи је су ко му ни стич ке и ад ми ни стра тив не гра ни­це зе мље за па да при хва та ла као др жа во­твор не гра ни це римока то лич ког на ро да у Хр ват ској и му сли ман ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни. по себ но је Бо сна пред­ста вља ла, и пред ста вља ва жно упо ри ште аме рич ке спољ не по ли ти ке. на и ме, сад су убла жа ва ле сво ју ри гид ну по ли ти ку спрам ли би је, ира ка и, де лом, ира на (па та ко и пе ри фе ри зи ра ле сво ју по др шку изра е лу – моћ ном ан ти му сли ман ском по­ли го ну) фа во ри зу ју ћи Бо сну, то јест пот по­ма жу ћи му сли ман ски фун да мен та ли зам. Ме ђу тим, исто риј ски ана хро ни апе ти ти рим ске па пи стич ке ор га ни за ци је и по ли­ти ка ин те ре са до ве шће евро пу и сад у кон фрон та ци ју бу ду ћи да европ ске др жа­ве не те же ма кар и кон тро ли са ној исла ми­за ци ји де ла сво га кон ти нен та.

ОЛ

УЈA Пре драг Р. Дра гић Ки јук

Ани хи ла ци ја Ср ба: Ка ко је уни ште на Кра ји на По ли тич ки ин те рес је на ла гао по ни шта ва ње пра ва срп ског на ро да, у две ма ре пу-бли ка ма бив ше Ју го сла ви је (Хр ват ска, Бо сна и Хер це го ви на), чи је су ко му ни стич ке и ад ми ни стра тив не гра ни це зе мље За па да при хва та ла као др жа во твор не гра ни це ка то лич ког на ро да у Хр ват ској и му сли ман ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни

Page 49: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

48 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

2.аме рич ки ам ба са дор во рен ци мер ман

(War ren Zim mer man) од го вор ност за кри­зу у Ју го сла ви ји при пи су је ср би ји иако је „по че так ра та“ и кри зе, по ре чи ма лор да ка ринг то на (lord Carrington), об зна ни ла Хр ват ска до но ше њем но вог уста ва „пот­па љу ју ћи бу ре ба ру та“.

да је бри тан ски ди пло ма та и ко ор ди на­тор Ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји (на пред лог 12 зе ма ља европ ске за јед ни­це од 3. септембра 1991) у пра ву, по твр­ђу је чи ње ни ца да су ср би, ко ји ви ше од ми ле ни ју ма жи ве на те ри то ри ји са да шње Хр ват ске, но вим уста вом Хр ват ског са бо­ра (за греб, 22. децембар 1990) ста вље ни у по зи ци ју на ци о нал не ма њи не.

Хр ват ска је уста вом ре пу бли ке Хр ват­ске про гла ше на „на ци о нал ном др жа вом хр ват ског на ро да“. то је иза зва ло та лас ре­вол та срп ског ста нов ни штва и, с об зи ром на пре те ће при пре ме ге но ци да над ср би­ма, по сле дич но усло ви ло ства ра ње ре пу­бли ке срп ске кра ји не.

Хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман (1921) ин те лек ту ал но је ста сао на ра до­ви ма та ко зва них „хр ват ских пра ва ша“ и те о ре ти ча ра не за ви сне др жа ве Хр ват­ске, па ни је чуд но што је ње го ва стран ка (Хдз – Хр ват ска де мо крат ска за јед ни ца), по сег ла за по ни шта ва њем пра ва срп ског на ро да. од лу ке Хр ват ског са бо ра из 1867. го ди не (да је „на род срб ски с хр ват ским на ро дом исто ве тан и рав но пра ван“) као и де кла ра ци ју о пра ви ма на ро да и Гра ђа­на „зе маљ ског ан ти фа ши стич ког ви је ћа на род ног осло бо ђе ња Хр ват ске“ (зав­ноХ, 1944, чи ји је пр ви члан по твр ђу је да су „хр ват ски и срп ски на род у Хр ват­ској би ли пот пу но рав но прав ни“) вла да­ју ћа стран ка Хдз је по пу но ану ли ра ла. но вим (1990), та ко зва ним Бо жић ним уста­вом, „пот па ље но је бу ре ба ру та“ јер је про­у ста шка стран ка Фра ње туђ ма на адак ти­ра ла од ред бе по ме ну те де кла ра ци је ко је су ушле у све уста ве ре пу бли ке Хр ват ске од 1947. до 1990.

та кву, ул тра на ци о на ли стич ку вла ду по­др жа ла је, међутим, ме ђу на род на за јед ни­ца, па је сва сле ду ју ћа ет нич ка чи шће ња ха де зе ов ске вла сти пре ћут ки ва ла. шта ви­ше, ме ђу на род на за јед ни ца је при зна ла и ко му ни стич ке гра ни це не ка да шњих ју го­сло вен ских ре пу бли ка (де кла ра ци јом о Ју го сла ви ји, у Ха гу 18. октобра 1991), те је за то пи та ње ср ба у Хр ват ској (на ме ђу на­род ној кон фе рен ци ји у Ха гу ко ја је по че ла 7. августа1991. и би ла по све ће на Ју го сла­ви ји) рас по ре ђе но у де ло круг пот ко ми те­та за на ци о нал не ма њи не. тако је хр ват­ском пред сед ни ку Фра њи туђ ма ну омо­гу ће но да спро ве де за вр шну ани хи ла ци ју срп ског на ро да у са да шњој Хр ват ској.

да бо ме, уз по моћ ме ђу на род не за јед­ни це – о нов цу за на бав ку оруж ја Хр ват ске вој не од бра не од лу чу је нил Ха рис у аме­рич кој ам ба са ди у Бо ну иако у Хр ват ској ни је угро жен хр ват ски, већ срп ски на род. Фра њо туђ ман ни је крио сво је на ме ре (24. фебруара 1990. је, као пред сед ник стран­ке Хдз, из ја вио да „не за ви сна др жа ва Хр­ват ска ни је би ла са мо пу ка кви слин шка твор ба и фа ши стич ки зло чин, већ и из раз по вје сних те жњи хр ват ског на ро да“, као што ни је крио ни сво ја уве ре ња – у књи­зи Бес­пу­ћа­по­вје­сне­збиљ­но­сти (1990) овај ква зи и сто ри чар је отво ре но за сту пао ан­ти се ми ти зам, што ће на ка сни јим по ли­тич ким про мо ци ја ма ис ко ри сти ти за ли­дер ску кри ла ти цу: „по но сан сам што мо ја же на ни је ни срп ки ња ни Жи дов ка.“

но ва хр ват ска др жа ва је од мах пре у зе­ла сим бо ле ра ни је ндХ, из до ба озло гла­ше ног га у лај те ра и зло чин ца, он да шњег по глав ни ка ндХ ан те па ве ли ћа. у по врат­не ср бо фо бич не симболе хр ват ске др жа­ве, која је из уста ва из ба ци ла срп ски на­род и кре ну ла у др жав ни те рор над њима, спа да ју и за ста ва „ша хов ни ца“, мо не та „ку­на“ и за бра на срп ског пи сма ћи ри ли це.

упла шен за сво ју бу дућ ност пред сен­ком ге но цид ног ре ци ди ва, срп ски на род у хр ват ској ре ги ји је при сту пио са мо ор­га ни зо ва њу. по по бе ди Фра ње туђ ма на на ви ше стра нач ким из бо ри ма у Хр ват ској (6. маја 1990) ср би 25. јула 1990. фор ми­ра ју Срп­ско­на­ци­о­нал­но­ви­је­ће, ко је је на осно ву пле би сци та 30. септембра 1990. про гла си ло срп ску ауто но ми ју. уче ста ла хап ше ња ср ба, упа ди хр ват ских спе ци ја­ла ца у срп ске гра до ве, за бра не оку пља ња срп ских вер ни ка, забране обе ле жа ва ња на ци о нал них пра зни ка, дра ма тич ни су­ко би са при пад ни ци ма хр ват ске вој ске и по ли ци је до при не ли су да се срп ска де­мо крат ска стран ка (фор ми ра на у се лу вој­ни ћу, ре ги ја кор дун, 11. фебруара 1990) ра се ло вом су ду обрати тужбом про тив ре­пу бли ке Хр ват ске због при пре ма ге но ци­да над срп ским на ро дом у Хр ват ској. по­ли тич ка, ме ђу по ли тич ка, ли дер ска, вој на, еко ном ска и про гра ми ра на ме ђу ет нич ка кри за, ко ја по тре са дру гу Ју го сла ви ју, са­

мо уве ћа ва не из ве сност срп ског на ро да у Хр ват ској – на по ли тич кој клац ка ли ци из­ме ђу Бе о гра да и за гре ба ње му се до де љу­је уло га жр тве. у ме ђу вре ме ну спе ци јал ци Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва Хр­ват ске по ку ша ва ју да про дру на те ри то ри­ју кни на, пе три ње, дво ра на уни, па кра ца, ста ре те ње, Бо ро ва се ла, Гли не, пла шког, пли тви ца то ком 1990. и 1991, и та ко ану­ли ра ју срп ску од лу ку о ауто но ми ји. ср би ни су у ста њу да ор га ни зу ју је дин стве ну ци вил ну за шти ту на све у куп ној те ри то ри­ји где су ве ћин ско ста нов ни штво, па је хр­ват ска вој ска, и пре из два ја ња Хр ват ске из Ју го сла ви је (8. октобра 1991) по чи ни ла ге­но цид ни зло чин у не ко ли ко срп ских мес­та (Гру би ши но по ље – па крац – да ру вар 22. августа 1991, Го спић 4. септембра1991).

као од го вор на др жав ни те рор, срп ски на род је на уста во твор ној скуп шти ни у кни ну 19. децембра1991, ре пу бли ку срп­ску кра ји ну прогласио сво јом др жа вом. ре пу бли ка срп ска кра ји на је ус по ста ви­ла сво ју са мо стал ност (те ри то ри ја, на­род, власт, суд ство, про све та, здрав ство) пре ме ђу на род ног при зна ња Хр ват ске (европ ска за јед ни ца је при зна ла Хр ват­ску и сло ве ни ју за са мо стал не др жа ве 15. јануара 1992, у члан ство оун сло ве ни ја, Хр ват ска и Бо сна и Хер це го ви на су при­мље не 23. маја 1992).

Хро но ло ги ју по ли тич ког су бјек ти ви те та ре пу бли ке срп ске кра ји не ис ти че мо са мо за то да би се ја сни је пре до чи ло да Хр ват­ска у вре ме ме ђу на род ног при зна ња ни је има ла ни ка кву кон тро лу над срп ским те­ри то ри ја ма. а та је те ри то ри ја об у хва та ла де ло ве ре ги ја дал ма ци је. кра ји не. ли ке, кор ду на, Ба ни је, за пад не и ис точ не сла­во ни је, Ба ра ње и сре ма – што је, уства ри, нај ве ћим де лом про стор на ко ме су ср би ужи ва ли сва са мо стал на пра ва у окви ру не ка да шње вој не кра ји не (1522–1881).

спро во ђе ње др жав ног те ро ра над ср­би ма у Хр ват ској убр зо је до при не ло да су ко би 1991. пре ра сту у пра ви рат, и то пре рас па да дру ге Ју го сла ви је. Хр ват ска је 5. децембра 1991. опо зва ла стје па на Ме си ћа из пред сед ни штва Ју го сла ви је (иза бран на ме сто пред сед ни ка већ уве­

Но ва хр ват ска др жа ва је од мах пре у зе ла сим бо-ле ра ни је НДХ, из до ба озло гла ше ног га у лај те ра и зло чин ца, он да шњег по глав ни ка НДХ Ан те Па ве ли ћа. У по врат не ср бо фо бич не симболе хр ват ске др жа ве, која је из Уста ва из ба ци ла срп ски на род и кре ну ла у др жав ни те рор над њима, спа да ју и за ста ва „ша хов ни ца“, мо не та „ку на“ и за бра на срп ског пи сма ћи ри ли це

Page 50: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 49

ли ко дез о ри јен ти са не со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не ре пу бли ке Ју го сла ви је 1. јула 1991. под при ти ском европ ске за јед­ни це), ко ји је свој по ли тич ки до при нос ока рак те ри сао ре чи ма: „Ми слим да сам оба вио за да так. Ју го сла ви је ви ше не ма.“ не сум њи во ма ни пу ли са ње око тра ја ња дру ге Ју го сла ви је пред ста вља пра ву по­ли тич ку ма ска ра ду. уоста лом, ни је ли чи­ње ни ца да је аме рич ки се нат (17. апри ла 1991) усво јио ре зо лу ци ју 106, у ко јој се обра зла же за бри ну тост због не ста бил не си ту а ци је у Ју го сла ви ји, а од пред сед ни­ка сад­а је тра же но да у слу ча ју вој ног уда ра Ју го сла ви ји од мах су спен ду је вој­но­тех нич ке бе не фи ци је. па не вроп ска уни ја, на че лу са отом фон Хаб збур гом (Otto von Habsburg), 13. маја 1991. је пи­смом оба ве сти ла пред сед ни ка скуп шти­не сло ве ни је да је уни ја европ ској за јед­ни ци предложила да при зна не за ви сност сло ве ни је и Хр ват ске. исто вре ме но, у је ку рас пар ча ва ња Ју го сла ви је и по ла ри­зо ва ња по ли тич ке и на ци о нал не кри зе, др жав ни се кре тар сад­а (на кра ју по се­те сФрЈ, 21. јуна1991) из ја вљу је да сад по др жа ва ју „це ло ви ту и де мо крат ску Ју го сла ви ју“ по на вља ју ћи за кључ ке из де кла ра ци је европ ске за јед ни це, пре ма ко јој „ује ди ње на де мо крат ска Ју го сла­ви ја“ има ве ли ке шан се за ин те гра ци ју у евро пу.

ко ли ко су ова кви ста во ви би ли по ли­тич ки нео д ме ре ни и део екви ли бри стич­ког сце на ри ја по твр ђу ју ме диј ски ге но­цид над ср би ма, по зив па пе Јо ва на па вла дру гог да се 800 ми ли о на римока то ли ка мо ли за спас Хр ват ске, а по том еко ном ске санк ци је за срп ски на род од ре пу бли ке ср би је и ре пу бли ке цр не Го ре, као и ре­зо лу ци је са ве та без бед но сти. пр ва ре зо­лу ци ја са ве та без бед но сти, број 713, од 25. новембра1991. године (ко ја до ла зи по сле на па да хр ват ских вој них сна га на се ло Мир ков це 22. јула1991) би ће осно­ва за све бу ду ће по ли тич ке кон струк ци је у ре ша ва њу „срп ског пи та ња“. у па ра гра фу 8 ре зо лу ци је 713 де ци ди ра но сто ји да „те­ри то ри јал ни до би ци и про ме не гра ни ца на мет ну тих си лом у окви ру Ју го сла ви је“ не ће би ти при зна ти. пре ма то ме, већ та да се акценат не ста вља на га ран то ва ње ме­ђу на род них гра ни ца сФрЈ (ко ја је и пот пи­сник тих на че ла у Хел син ки ју 1975) већ на ад ми ни стра тив не гра ни це. при кри ве на, а ду го роч на по ли ти ка евро а ме рич ке ко а­ли ци је је овим по чет ним ак том утвр ђи ва­ла гра ни це бив ших ју го сло вен ских ре пу­бли ка ка ко би срп ске ет нич ке те ри то ри је усту пи ла но во у спо ста вље ним се це си о ни­стич ким др жа вама. ра зу мљи во, про ме не гра ни ца уз при ме ну си ле од стра не Хр ват­ске ова ре зо лу ци ја не ће узи ма ти у об зир. то зна чи да се од лу ка срп ског на ро да на са мо о пре де ље ње не ће ува жи ти, као што се под „си лом“ не ће сма тра ти про ме на гра ни ца од стра не Хр ват ске.

из ово га ја сно сле ди да су ун те мељ­ном ре зо лу ци јом 713 од лу чи ле да из вр ше узур пи ра ње срп ског ет нич ког про сто ра, што се и до го ди ло са ре пу бли ком срп ском кра ји ном, у окви ру хр ват ске ре ги је. по сле Же нев ског спо ра зу ма (23. новембра1991), на ко ме су се Хр ват ска и Ју го сла ви ја са­гла си ле о раз гра ни че њу сао кра ји не и Хр ват ске и на ко ме је при хва ћен вен сов план (Vance plan) 27. новембра је до не­та ре зо лу ци ја 724, си му ла ци ја јед на ких ар ши на за стра не у су ко бу по твр ђе на је у прак си. на и ме, у 5. па ра гра фу ове ре­зо лу ци је (ко ја се осла ња на 6. па ра граф ре зо лу ци је 713) обра зло же на је од лу ка о оба ве зном ем бар гу на на о ру жа ва ње свих стра на у бив шој сФрЈ. па, ипак, ун су по­мо гле да се римока то ли ци из Хр ват ске и му сли ма ни из Бо сне нео гра ни че но снаб­де ва ју свим вр ста ма оруж ја.

Ме ђу на род на ак тив ност за по ни шта­ва ње ре пу бли ке срп ске кра ји не по себ но је ажур на то ком 1992. иако су ре гу лар не хр ват ске тру пе у појединим регијама по­чи ни ле стра вич не зло чи не над срп ским ста нов ни штвом спро во де ћи про гра ми ра­но ет нич ко чи шће ње. срп ски са бор (ко га пред ста вља ју ака де ми ци па вле ивић и ва си ли је кре стић и исто ри чар во јин да­бић), од но сно ин фор ма тив ни цен тар ср­ба 31. ок то бра 1992. при ре ђује из ве штај о про го ну и стра да њи ма срп ског на ро да у за пад ној сла во ни ји (28 стра на + че ти ри кар те), на што је ме ђу на род но јав но мње­ње од го во ри ло ди ри го ва ном ћут њом.

вен сов план је за ми шљен на вод но као пра вед но ре ше ње и по ку шај да се пери­феризују зло чи ни хр ват ске вој ске. али по до би ја њу са гла сно сти за при ме ну вен­со вог пла на (при хва ћен под при ти ском бе о град ског ре жи ма на скуп шти ни ре пу­бли ке срп ске кра ји не 9. фебруара 1992) сле ди ла је јед на по јед на ак ци ја, ко је ће га, про гра ми ра но, ми но ри зо ва ти. при ла го­ђа ва њем сле ду ју ћих ре зо лу ци ја ис пу ња­ва ли су се хр ват ски ин те ре си по ни шта ва­ју ћи исто риј ско, фак тич ко и др жа во твор­но пра во ре пу бли ке срп ске кра ји не. по­ли ти ка ре ал но сти за ме ње на је по ли ти ком си му ла ци је и фак то ром вре ме на: тре ба ло је тро ши ти по ли тич ку во љу срп ског на ро­да, без вид них ре зул та та, и тај исти народ по ла ко уво ди ти у апа ти ју, а по вре ме не­ним хр ват ским ри ту ал ним уби стви ма срп­ских ци ви ла цео на род уво ди ти у осе ћај из ве сне без из ла зно сти.

то зна чи да је вен сов план србе са мо при вид но до во дио у рав но пра ван по ло­жај од ла жу ћи у пр вој тач ки став о не пре­ју ди ци ра њу по ли тич ког ре ше ња. у свим оста лим зах те ви ма вен сов план је за Хр­ват ску оси гу рао ван те ри то ри јал ни ста тус, и то:

1. вој ска ун не чу ва срп ску гра ни цу.2. раз о ру жа ва се са мо срп ска вој ска.3. оба ве зу ју се ср би да вра те из бе гли це

– Хр ва те са те ри то ри је ре пу бли ке срп ске

кра ји не, док Хр ват ска не под ле же ис тој оба ве зи иако је са сво је те ри то ри је про те­ра ла мно го ве ћи број ср ба.

4. ун про Фор (чи је су сна ге осно ва не ре­зо лу ци јом 743 од 21. фебруара 1992) и по­сма тра чи европ ске за јед ни це има ју за да­так да контролишу је ди но срп ске стра не. 5. Ху ма ни тар на по моћ је тре ба ло да до­ла зи у кра ји ну тек уз „одо бре ње вла де у за гре бу“, па се та ак ци ја сво ди ла на по моћ ис кљу чи во Хр ват ској.

по сле дич но, вој ска ре пу бли ке срп ске кра ји не је те шко на о ру жа ње предала ун про Фор­у, ко ји је пре у зео оба ве зу да спре чи упад хр ват ске вој ске на срп ску те ри то ри ју. ун про Фор, међутим, сво ја се ди шта смешта у книн и остала ме ста у ду би ни срп ске др жа ве по ка зу ју ћи да не ће чу ва ти кра јин ску гра ни цу.

Ја сно уоча ва ју ћи да вен сов план србе ла тент но гу ра у по сте пе ну ка та стро фу, све ти ар хи је реј ски са бор срп ске пра во­слав не цр кве је 17. ја ну а ра 1992. издао саопштење о пра ву срп ског на ро да на са мо о пре де ље ње оче ку ју ћи ве ће и при­ме ре ни је га ран ци је срп ском кра јин ском на ро ду. на жа лост, га ран ти је су би ле рав­не ме ре вен со вог пла на, што је хр ват ска вој ска ко ри сти ла на ста вља ју ћи са вој ним упа ди ма, ма сов ним уби стви ма и ди вер­зант ским ак ци ја ма.

ср би ма је под ва ље но и ре зо лу ци јом 762 (од 30. јуна1992), чи ји су са став ни део пред ста вља ла и до ку мен та. овом ре зо лу­ци јом „уво де се ру жи ча сте зо не“, а она је усле ди ла на кон агре си је хр ват ске вој ске на ме ђу реч је кр ке и чи ко ле (Ми ље вач ки пла то). ре пу бли ка срп ска кра ји на је у вре­ме за шти те ује ди ње них на ци ја би ла из ло­же на ге но цид ним по гро ми ма.

Хр ва ти су на ја вљи ва ли ет нич ко чи­шће ње по прин ци пу „спр же не зе мље“ – ка ко су то крајем 1991. већ учи ни ли са 4.118 срп ских до ма ћин ста ва у за пад ној сла во ни ји. ре зо лу ци ја 762 до не та је, на­вод но, про тив Хр ват ске и ма са кри ра ња по чи ње ног на Ми ље вач ком пла тоу у дал­ма ци ји 21. ју на 1992, док се уистину савет безбедности овом ре зо лу ци јом отво ре­но свр стао на хр ват ску стра ну. чла ном 3 је зах те ва но да се хр ват ска вој ска по ву че са Ми ље вач ког пла тоа (што је она и учи­ни ла), али су Хр ва ти вој ску за ме ни ли ја­ким ми ли циј ским сна га ма, чак су и уве ли ад ми ни стра ци ју и еви дент но про ду жи­ли оку па ци ју. те шко оруж је ре пу бли ке срп ске кра ји не би ло је ускла ди ште но и под ме ђу на род ном кон тро лом, па ни ка­ква ве ћа вој на ин тер вен ци ја (за по вра­так оте те те ри то ри је) ни је би ла мо гу ћа. евро а ме рич ка по ли тич ка ад ми ни стра ци­ја је сма тра ла да је Хр ват ска по зи тив но од го во ри ла на ре зо лу ци ју 762 јер та ре­зо лу ци ја и ни је пред виђала по вла че ње хр ват ске по ли ци је.

Page 51: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

50 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

да би се убла жи ла хр ват ска агре си ја на кра ји ну, оун 4. чла ном исте ре зо лу ци је тра жи да се „из Хр ват ске по ву ку и раз о ру­жа ју за о ста ле сна ге Ју го сло вен ске на род­не ар ми је“ – ово је до след но спро во ђе на и про ду жа ва на фар са са вој ском рас по лу­ће не Јна, слич но исто вет ним зах те ви ма из ре зо лу ци је 752, ка да се зах те ва ло да се вој ска Јна и де ло ви ар ми је ре пу бли ке Хр­ват ске по ву ку из Бо сне и Хер це го ви не.

и та да је ре а го ва но на кон ма са кра ко ји је 26. марта 1992. године (Бо сан ски Брод) и 3. априла1992. године (ку прес) изврши­ла војска Хрватске над ср би ма у дру гој др жа ви – Бо сни и Хер це го ви ни. иако су и том при ли ком, де кла ра тив но, обе вој­ске јед на ко тре ти ра не, хр ват ска вој ска је оста ла да у ко а ли ци ји са му сли ман ском ар ми јом по ку ша да угу ши ор га ни зо ва ње срп ског на ро да у Бо сни и Хер це го ви ни.

у пра те ћим до ку мен ти ма ре зо лу ци је 762 зах те ва се и по вра так про те ра них Хр­ва та из ре пу бли ке срп ске кра ји не, али се – опет – ни реч ју не по ми њу број ни ји про­те ра ни ср би из Хр ват ске.

у пра те ћим до ку мен ти ма је са др жа но и не ве што об ја шње ње за што не ке те ри то­ри је рск по ста ју „ру жи ча сте зо не“ (а што кон крет но зна чи уки да ње ма кар и на вод­не за шти те тих те ри то ри ја од стра не ун). за ни мљи во је да се „ру жи ча сте зо не“ по­кла па ју са де ло ви ма рск ко ји су од ви тал­ног зна ча ја за републику. из ме ђу оста лих, то су обла сти око је зе ра и хи дро цен тра ле пе ру ћа, око Ма сле нич ког мо ста, за тим плод них де ло ва рав них ко та ра, он да око кр ња ка бли зу кар лов ца, те жи тар ских де­ло ва у Ба ни ји и бо га тих пре де ла пре ма ин­ду стриј ском гра ду си ску. шта је то уства ри зна чи ло? не сум њи во – озбиљ но по ни­шта ва ње вен со вог пла на јер је 9. тач ком тог пла на би ло пред ви ђе но да се гра ни ца за шти ће них зо на оун по ву че са пред став­ни ци ма хр ват ске и срп ске стра не. на про­тив, ре зо лу ци јом 762 са вет без бед но сти је ста вио ван сна ге ову од ред бу вен со вог пла на. савет безбедности је про гла ше ње „ру жи ча стих зо на“ прав дао ти ме што је то зе мљи ште при па да ло оп шти на ма (у вре­ме по сто ја ња со ци ја ли стич ке Фе де ра тив­не ре пу бли ке Ју го сла ви је) чи ји су цен три у Хр ват ској – сињ, ши бе ник, за дар, кар ло­вац и си сак.

даљ е по ни шта ва ње ре пу бли ке срп ске кра ји не сле де и на ред не ре зо лу ци је де­лу ју ћи по прин ци пу „ко рак по ко рак“ – до­ду ше, у сло же ни јем по ли тич ком ком пло ту јер се ре зо лу ци ја ма при пре мао те рен за по ни шта ва ње обе срп ске др жа ве на ста ле рас па дом ти то ве Ју го сла ви је (ре пу бли­ка срп ска кра ји на и ре пу бли ка срп ска). та ко је кра јин ски пра во слав ни на род – из у зев ге но цид ним на ме ра ма хр ват ске ка то лич ке др жа ве – под врг нут и пре си ји евро а ме рич ке ко а ли ци је, ко ја је упор но тра жи ла на чин, пут и ре ше ње да др жа ву кра јин ских ср ба де фи ни тив но ам пу ти ра.

у том сми слу не чу де ни ко нтра дик тор­ни ста во ви пр вог чо ве ка ин стру мен та ли­зо ва них ује ди ње них на ци ја. иако је Бу­трос Га ли (Boutros Boutros Ghali) 4. фебру­ара1992. из ја вио да на те ри то ри ји под за­шти том ун не ће ва жи ти хр ват ски за ко ни, ре зо лу ци јом 769 од 7. ав гу ста 1992. са вет без бед но сти пот пу но иг но ри ше ср бе у кра ји ни. по зи ва ју ћи се у 4. тач ки из ве шта­ја Ге не рал ног се кре та ра (и 14. и 15. тачке у из ве шта ју), са вет без бед но сти зах те ва ус по ста вља ње хр ват ске по ли ци је и ца ри­не на гра ни ци из ме ђу ре пу бли ке срп ске кра ји не и са ве зне ре пу бли ке Ју го сла ви је, те из ме ђу ре пу бли ке срп ске кра ји не и ре­пу бли ке срп ске. Ergo, то је под ра зу ме ва ло де лом и при ме ну хр ват ских за ко на на гра­ни ци. до след но при ме њу ју ћи стра те ги ју „то пло – хлад но“ ун ће, опет, по агре си ји ре пу бли ке Хр ват ске на рав не ко та ре (22. ја ну а ра 1993) из гла са ти но ву ре зо лу ци ју.

по треб но је ис та ћи да је нео у ста шки на пад де мо крат ске и евро пе и зи ра не вој­ске Фра ње туђ ма на у рав ним ко та ри ма, ко ји су се на ла зи ли под за шти том ује ди­ње них на ци ја, починио неописив масакр. за по се да ју ћи срп ске те ри то ри је, ова вој­ска ксе но фо бич них кр ста ша ма са кри ра ла је све жи во на шта је на и шла срав њу ју ћи са зе мљом срп ска се ла, срп ске све ти ње и срп ска гро би шта. као од го вор на ову ди ри го ва ну „римока то лич ку ак ци ју“ хр­ват ске др жа ве до но си се ре зо лу ци ја 802 (од 25. ја ну а ра 1993), ко јом се тра жи по­вла че ње хр ват ских сна га из рав них ко­та ра. ова по ли тич ка ра шо мо ни ја да ни нај простодушније више није мо гла раз у­ве ре ти у пла но ве дис кре ди то ва них ује ди­ње них на ци ја. ре зо лу ци ја, напросто, ни је мо гла да се ре а ли зу је баш за то што је ње­на прав на по у ка у су прот но сти са од лу ка­ма ре зо лу ци је 762, ко је ни су обе сна же не ни јед ном но вом ре зо лу ци јом. то зна чи да је ре зо лу ци ја 802 до не та иако ни је би ла правно ва ља на, иако је по ни шта ва ју од лу­ке ре зо лу ци је 762. Јед но став но, ни је би ло мо гу ће ува жи ти 1. члан ре зо лу ци је 802, ко јим је зах те ва но да се хр ват ска вој ска „по ву че из зо на под за шти том ује ди ње них на ци ја“. а овај захтев ни је би ло мо гуће из­вр ши ти сто га што су под руч ја ко ја су би ла оку пи ра на (рав ни ко та ри) при па да ла та­ко зва ним „ру жи ча стим зо на ма“, а оне се, сход но ре зо лу ци ји 762, ни су сма тра ле зо­на ма под за шти том ун.

нај зад, ре зо лу ци јом 815 од 30. марта 1993. са вет без бед но сти се ја сно из ја снио за по ни шта ва ње ре пу бли ке срп ске кра­ји не. у 5. тач ки се утвр ђу је да су „зо не под за шти том ун ин те грал ни део ре пу бли ке Хр ват ске“, чи ме се пре ју ди ци ра по ли тич­ко ре ше ње. то је зна чи ло не при зна ва ње по сто ја ња ре пу бли ке срп ске кра ји не и ко­нач но ру ше ње пла на сај ру са вен са (Syrus Vance). даљ ни пре го во ри за циљ ни су има ли ре ша ва ње јед ног сло же ног по ли­тич ког про це са, ка кви су срп ско­хр ват ски

од но си, већ одр жа ва ње пер ма нент ног при ти ска на вла ду рск да, слич но Ју го сла­ви ји, по др жи спро во ђе ње у жи вот ре ле­вант них ре зо лу ци ја са ве та без бед но сти. то се по но ви ло и на раз го во ри ма у Же не­ви, ка да је де ле га ци ја ре пу бли ке срп ске кра ји не тра жи ла ус по ста вља ње сво је ад­ми ни стра ци је на свим оку пи ра ним те ри­то ри ја ма и по вра так про те ра них ср ба.

уме сто ра ни јих зах те ва по ли тич ког лу кав ства, пред став ни ци ди пло мат ског ли бе ра ли зма су се слу жи ли дик та том. та­ко је 6. апри ла 1993. лорд овен (David Oven) „при си ља вао де ле га ци ју рск да пот пи ше спо ра зум по ко јем би сву упра­ву над под руч ји ма ко ја је Хр ват ска оку­пи ра ла 21. ју на 1992. и 22. ја ну а ра 1993. го ди не пре у зе ле ује ди ње не на ци је“ (с. Јар че вић, Лек­си­кон­ исто­риј­ског­ беш­ча-шћа, 1996). ра зу мљи во, до спо ра зу ма ни је до шло – без об зи ра на лор да ове­на и ње го ву уче ста лу кри ла ти цу „пот пи­ши те већ јед ном тај про кле ти спо ра зум“. за бри тан ског лор да спо ра зум је био са мо пот пис на па пи ру, за на род ре пу­бли ке срп ске кра ји не то би пред ста вља­ло бес при зор ну ка пи ту ла ци ју. Гу бе ћи по ли тич ку ме ру, са вет без бед но сти је по сегао за ар гу мен том мо ћи ка жња ва­ју ћи све у куп ни срп ски на род ко ји ни­је био у ра ту са са ве том без бед но сти. при ме њи ва њем бло ка да и ем бар га ре ви­та ли зи ран је Хелмс­Бар то нов за кон (аме­рич ко ка жња ва ње ка рип ских на ро да), ко ји се, ме ђу тим, у све му про ти ви ме ђу на­род ним прин ци пи ма. па, ипак, са вет без­бед но сти је 17. априла 1993. по директиви сад­а усво јио ре зо лу ци ју 820, ко ја по о­штра ва санк ци је про тив ср би је и цр не Го­ре, то јест са ве зне ре пу бли ке Ју го сла ви је (тре ће Ју го сла ви је у истом ве ку).

рат про тив срп ских зе ма ља је на ста­вљен ми мо нор ми ме ђу на род ног пра ва – ка ко се то чи ни ло и све вре ме рас па да ко му ни стич ке Ју го сла ви је спрам срп ског на ро да. Ју го сла ви ји је ре зо лу ци јом 820 за бра ње на сва ка вр ста са о бра ћа ја ван сопствене те ри то ри је, и пло вид ба се ни­је мо гла вр ши ти у ме ђу на род ним во да ма и ду на вом. чла ном 12 уве де не су то тал не санк ци је (чак и ху ма ни тар на по моћ) пре­ма ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре пу бли­ци срп ској.

прин ци пи јел ној у не прин ци пи јел но сти евро а ме рич кој за јед ни ци и ун ни је сме та­ло да ре зо лу ци ју 820 при ме ни и на ре пу­бли ку срп ску кра ји ну иако су тим чи ном при зна ли су ве ре ност ре пу бли ке срп ске кра ји не.

Јед но став но, про цес ра зу пи ра ња све­срп ског на ро да се мо рао фи на ли зо ва ти без об зи ра на прав не нон сен се и огре ше­ње о де мо крат ска на че ла и ме ђу на род но пра во. та ко је ре зо лу ци ја 820 по ста ла ру­гло са ве та без бед но сти, ко ји се оп се сив­но упи рао да по ни шти ре пу бли ку срп ску кра ји ну, а овом ре зо лу ци јом јој при знао

Page 52: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 51

др жав нич ки су бјек ти ви тет. на и ме, по ве­ља ун пред ви ђа санк ци је са мо пре ма су­ве ре ним др жа ва ма, а са вет без бед но сти је при знао не што (ре пу бли ка срп ска кра­ји на) што се свих ранијих година тру дио да не ги ра.

ка ко ова по ли тич ка пор но гра фи ја ни­ког није за бри ња ва ла, на ста ви ло се са при ти сци ма на ре пу бли ку срп ску кра ји ну да пот пи ше спо ра зум о вла сти тој смр ти.

по чет ком ју ла 1993. са те лит ску уло гу ту ма ча у убе ђи ва њу ср ба да не ми нов ни по раз тре ба да про гла се по бе дом (по ни­шта ва ње рск) пре у зе ла је ру си ја. оче ки­ва ло се, да ће с об зи ром на тра ди ци о нал­но при ја тељ ске од но се ова два на ро да, ру ска ми си ја окон ча ти за за пад очити про блем ре пу бли ке срп ске кра ји не и ти­ме мо жда до би ти не ки поен у по ра жа ва­ју ћој уло зи по ли тич ког аут сај де ра. за пад­не ана ли тич ке слу жбе су за ве ру у до бар ис ход има ле два раз ло га: пр во – ру ска ми си ја (као пра во слав на ми си ја) не ће би­ти до че ка на као стра на, ко ја ул ти ма тив но дик ти ра усло ве, и дру го – ру ска ми си ја је мо ра ла да шти ти ин те ре се за па да јер су ру си ји (на име са у че сни штва) от пи си ва ни ду го ви и да ва на јој је еко ном ска по моћ. да нас се са си гур но шћу мо же кон ста то ва­ти да је ру си ја на ште ти на не тој срп ском на ро ду за ра ди ла око 435 ми ли о на до ла ра (од от пи си ва ња зај ма до еко ном ске по мо­ћи). шта ви ше, репрограмирани су ду го ви ру си је (те за јам до 1992), ко ји су из но си ли 110 ми ли јар ди до ла ра, ка ко ру си ја у са ве­ту без бед но сти не би ставила вето.

ру ска ми си ја, ко ју је пред во дио за ме ник ми ни стра ино стра них по сло ва чур кин, обе ћа ва ла је да ће ре пу бли ку Хр ват ску приморати на (еко ном ску, са о бра ћај ну) сарадњу са ре пу бли ком срп ском кра ји­ном, као и да се 12. тач ка ре зо лу ци је 820 (о бло ка ди рск) не ће ви ше при ме њи ва ти. то је био пред лог спо ра зу ма ко ји се вла ди рск чи нио са свим ре ал ним, и без ма јо ри­за ци је.

та ко је и до шло до ду го оче ки ва ног спо­ра зу ма (15. и 16. јул 1993) у ер ду ту, ко ји су пот пи са ли пред став ни ци истог ран­га – ми ни стар ино стра них по сло ва рск и ми ни стар тр го ви не ре пу бли ке Хр ват ске. Глав не од ред бе ер дут ског спо ра зу ма под­ра зу ме ва ле су да се при пад ни ци хр ват­ске вој ске по ву ку са оку пи ра них под руч­ја, да на тим те ри то ри ја ма кон тро лу има по ли ци ја ун, да ср би и Хр ва ти у од но су 50–50% ко ри сте мост Ма сле ни цу, аеро­

дром у зе му ни ку и хи дро е лек тра ну пе­ру ћу, те да екс перт ске гру пе при пре ме ела бо ра те за оста ле при вред не де лат но­сти (про из вод ња стру је у об ров цу, снаб­де ва ње во дом хр ват ског де ла дал ма ци је). тим пре, чи ни ло се да ће ер дут ским спо­ра зу мом ан ти срп ска по ли ти ка пре ра сти у по ли ти ку ре ал но сти и де мо крат ских на­че ла ко ја про кла му ју зе мље мо ћи и ути­ца ја. већ и за то што је ре зо лу ци јом 847 са­вет без бед но сти (30. ју на 1993) то на ја вио, док је у пред сед нич ком са оп ште њу са ве­та без бед но сти од 30. ју ла 1993. у дру гом па су су по здра вље но пот пи си ва ње ер дут­ског спо ра зу ма.

у овом слу ча ју са мо је за ме њен ред по те за: ра ни је је хр ват ска агре си ја прет­хо ди ла ре зо лу ци ја ма, а са да је је дан спо­ра зум прет хо дио ин кви зи тор ској од лу ци. туђ ман је, до го вор но са ин струк то ри ма про фи то кра ти је, од био при ме ну ер дут­ског спо ра зу ма, а са вет без бед но сти (ко­ме је овај спо ра зум зна чио сон ди ра ње ста ња по ли тич ке во ље на ро да рск) до нео ре зо лу ци ју 855 (9. август 1993) зах те ва ју ћи од Ју го сла ви је да при хва ти по сма тра че на ко со ву, у ра шкој обла сти и у вој во ди ни.

уло гу хр ват ског ин кви зи то ра у про јек­ту раз ср бља ва ња, раз пра во сла вље ња и раз др жа во тво ре ња срп ског на ци о на у це­ли ни очито је преузео савет безбедности. но ви на у од но си ма Хр ват ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не са сто ја ла се у овом пе ри­о ду у то ме што су Хр ва ти (по на ло гу ме ђу­на род не за јед ни це) тра жи ли мо да ли те те но вог спо ра зу ма исто вре ме но на ста вља­ју ћи са ма сов ним уби стви ма, па ље ви на­ма, и за ти ра њем срп ског ста нов ни штва, које су, на вод но, од агре си је чу ва ли при­пад ни ци ује ди ње них на ци ја.

та ко је Хр ват ска ре пу бли ци срп ској кра ји ни 8. септембра 1993. понудила на­црт но вог спо ра у зма, а по на че лу „пси­хо ло шког шо ка“ у по ли ти ци, исте но ћи и на ред ног да на (9. септембра 1993) из вр­ши ла ма са кр у Ме дач ком џе пу. на кон што су при пад ни ци хр ват ске вој ске пот пу но опљач ка ли, па уни шти ли је да на ест срп­ских се ла (на та ко зва ном Ме дач ком џе пу) ко ја су би ла под за шти том ун, ун про Фор је ин тер ве ни сао код вла да ју ћег ре жи ма у Бе о гра ду (Ју го сла ви ја) и пред став ни ка вла де у кни ну (ре пу бли ка срп ска кра ји на) да ср би не про ши ру ју рат на деј ства.

вла да рск је од би ла ци нич ни зах тев ун про Фор­а и ми ни стру од бра не и ко­ман дан ту Глав ног шта ба (ге не ра лу Ми ле ту

но ва ко ви ћу) проследила захтев да осво ји оку пи ра ну те ри то ри ју. пи јун бе о град ског ре жи ма, ко ман дант Глав ног шта ба, не са­мо што ни је из вр шио ово на ре ђе ње, већ је пот пи сао спо ра зум на ко ме је ун про­Фор ин си сти рао, а по ко ме се „срп ска вој­ска и на о ру жа ни вој ни ци не ће вра ћа ти у под руч је Ме да ка, ка да се по ву че хр ват ска вој ска“.

у да љем оси па њу хо мо ге ни за ци је ре пу­бли ке срп ске кра ји не са вет без бед но сти и Хр ват ска су се од лу чи ли за тра ди ци о­нал ну и успе шно опро ба ну ме то до ло ги­ју – на ста вак ет нич ких чи шће ња сле ди ће ре зо лу ци је ко је су оба ве зи ва ле је ди но срп ску стра ну.

у пе ри о ду из ме ђу 9. и 17. септембра 1993. Хр ва ти ће на ста ви ти са ет нич ким чи шће њем по чи нив ши не чу ве не зло чи­не у на се љи ма ди во се ло, чи тлук и по чи­тељ, али и у још де вет ма њих се ла. убр зо је усле ди ла ре зо лу ци ја 871 од 4. октобра 1993, са мо са да без освр та ња на зло чи не Хр ва та у ли ци.

пр вим чла ном ове ре зо лу ци је бри ше се ва лид ност ре пу бли ке срп ске кра ји не јер се де лат ност ун про Фор­а де ли по те ри то ри јал ном прин ци пу: ун про Фор у Хр ват ској, ун про Фор у Бо сни и Хер це го­ви ни и ун про Фор у Ма ке до ни ји. и ви ше од то га: другим чла ном се ис ти че за бри­ну тост због на па да уну тар Хр ват ске (!?). то зна чи да се ре зо лу ци јом 871 пре ћут ку ју на па ди хр ват ске вој ске на зо не под за шти­том ун, као што се пре ћут ку је да хр ват ска ре гу лар на вој ска (у ко а ли ци ји са му сли ма­ни ма) у су сед ној Бо сни и Хер це го ви ни ра­тује про тив ср ба. и не са мо то: Хр ват ска се (истим чла ном ове ре зо лу ци је) на гра ђу је јер „оси гу ра ва по што ва ње и те ри то ри јал­ни ин те гри тет ре пу бли ке Хр ват ске“.

скуп шти на ре пу бли ке срп ске кра ји не је од ба ци ла ре зо лу ци ју 871 у це ли ни и до не ла де кла ра ци ју о од ба ци ва њу ре зо­лу ци је.

ре зо лу ци јом 871 са вет без бед но сти је ја сно да вао до зна ња ко јим прав цем ће ићи по ли ти ка евро а ме рич ке ко а ли ци је у по ни шта ва њу ре пу бли ке срп ске кра ји не. пот пу но се од у ста ло од тра же ња сред њег ре ше ња и вид но се при пре ма ла по год на си ту а ци ја за де фи ни тив но ет нич ко чи­шће ње ср ба рск. то су, уоста лом, по твр­ди ле и све ре зо лу ци је, од ко јих није дна ни је до не та про тив Хр ват ске – без об зи ра на до следа а др жав ни те рор над ср би ма у Хр ват ској и ет нич ка чи шће ња у руб ним де ло ви ма рск.

Је дан је ди ни до ку мент у ун (из ве штај Бу тро са Га ли ја пред са ве том без бед но­сти од 15. ма ја 1993. го ди не) све до чи о те­шком по ло жа ју ср ба у Хр ват ској. са мо у том до ку мен ту се при зна је да је Хр ват ска од 18. марта 1993. про те ра ла око 251.000 ср ба, ко ји су се скло ни ли у ре пу бли ку

Прин ци пи јел ној у не прин ци пи јел но сти евро а-ме рич кој за јед ни ци и УН ни је сме та ло да Ре зо лу ци ју 820 при ме ни и на Ре пу бли ку Срп-ску Кра ји ну иако су тим чи ном при зна ли су-ве ре ност Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не.

Page 53: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

52 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

срп ску кра ји ну и са ве зну ре пу бли ку Ју­го сла ви ју.

„на пор“ Ме ђу на род не за јед ни це да из­на ђе пра ви мо да ли тет за по ни шта ва ње рск представља период током 1994, по­готову две по ли тич ке се си је (за гре бач ка и лон дон ска), те за гре бач ки спо ра зум о пре ки ду не при ја тељ ста ва (29. март 1994). па, ипак, вре ме се ни је тро ши ло ни ти на по твр ђи ва ње спо ра зу ма ни ти на ре зо лу­ци је јер се сце на рио рас па да рск знао, али се че ка ло на раз ра ду мо да ли те та. за то 1994. пред ста вља ад ми ни стра тив ни ин­тер рег нум у зва нич ним од но си ма ме ђу на­род не за јед ни це са ре пу бли ком срп ском кра ји ном.

у овом пе ри о ду мно го се ви ше па жње по све ћу је ре жи му у Бе о гра ду, ко ји по ка­зу је све ве ћу ко о пе ра тив ност у од но су на аме рич ку ад ми ни стра ци ју. про гра ми­ра ним из бо ром вла де рск и пар ла мен та ре жим у Бе о гра ду кон тро ли ше, дик ти ра и усме ра ва по ли ти ку рск, оства ру је трој­ну власт (ци вил ну, вој ну и по ли циј ску) и кри ми на ли зи ра при вред ни и дру штве ни жи вот. то је и раз лог што ова вла да рск ни је ус пе ла да спро ве де део зах те ва из за­гре бач ког спо ра зу ма, од но сно да на бив­шу оку пи ра ну те ри то ри ју по ша ље сво ју по ли ци ју и ор га ни зу је власт. по ра стом де ста би ли за ци је у рск и при ти сци ма спо­ља на све срп ске зе мље ушло се у 1995. го ди ну, ко ју је Ме ђу на род на за јед ни ца про це ни ла као тач ку фи на ли за ци је по ни­шта ва ња уве ли ко ге то и зи ра не ре пу бли ке срп ске кра ји не.

ко рак ка при тво ре ној ре ше но сти де фи­ни тов ног уни ште ња нај за пад ни је срп ске др жа ве на сло вен ском де лу Бал ка на од ви­јао се на два пла на – по ка зи ва њем во ље да се дру га срп ска др жа ва у ре ги ји Бо сне и Хер це го ви не (ре пу бли ка срп ска) до ве­де у рав но пра ван по ло жај са пре о ста лим ен ти те том у ис тој ре ги ји (му сли ман ско­римока то лич ка ко а ли ци ја) и по ка зи ва­њем ре ше но сти да се ре пу бли ка срп ска кра ји на збри ше са исто риј ске и по ли тич­ке кар те евро пе. оту да је и нор мал но што ре зо лу ци ја 981 од 31. марта1995. пред ста­вља вр ху нац не при ја тељ ске по ли ти ке ун према ср бима.

овом ре зо лу ци јом вен сов план се ап­со лут но ану ли ра, па се те ри то ри ја рск ви ше не сма тра про сто ром под за шти­том вој них сна га оун. та ко се без са гла­сно сти срп ске стра не 2. тач ком ре зо­лу ци је 981 уки да ун про Фор и осни ва „опе ра ци ја за по вра так по ве ре ња у ун“. то је био сиг нал за агре си ју на це лу ре пу­бли ку срп ску кра ји ну по што она више ни­је би ла под за шти том ује ди ње них на ци ја. Хр ват ска се од лу чи ла да пре дво ји рск, па је за свој стра те шки циљ ода бра ла област сла во ни је. раз лог пре свега тре ба тра жи­ти у до след ном по ли тич ком праг ма ти зму. ка ко је Хр ват ска „по кри ве на“ ме диј ском

кам па њом про тив ср ба – у вре ме ра та у ис точ ној сла во ни ји за град ву ко вар – у пе ри о ду од 1. августа до 20. септембра 1991. не сме та но ве ћим де лом спрове­ла ет нич ко чи шће ње сла во ни је, са да је тре ба ло до вр ши ти са оста лим ср би ма ка ко би сла во ни ја (по пут дру гих ре ги ја на ко ји ма срби жи ве) би ла пре про гра­ми ра на у област ет нич ки чи сте Хр ват ске. На­и­ме,­ пре­ма­ уред­ним­ оба­ве­ште­њи­ма­УН­ПРО­ФОР-а,­ хр­ват­ска­ евро­па­пи­стич-ка­сол­да­те­ска­је­то­ком­1991.­са­зе­мљом­сравнила­286­срп­ских­се­ла.

уто ли ко пре је што пре требало беспо­штедно завршити са за пад ном сла во ни­јом ка ко би Хр ва ти ушли у Ја се но вац (не­ка да шњи кон цен тра ци о ни ло гор осно ван пре све га за ср бе) и ма лиг ну исто ри ју хр­ват ске и ва ти кан ске по ли ти ке за ме ни ли стра ти шем на ко ме су по ко па не хр ват ске жр тве фа ши зма и ко му ни зма.

пр вог, другог и трећег ма ја 1995. не ви­ђе ном бру тал но шћу и же сти ном из вр шен је на пад на 65 пре о ста лих пра во слав них се ла за пад не сла во ни је и не ко ли ко ма њих гра до ва. срп ско те шко на о ру жа ње је би ло под кон тро лом ун про Фор­а, па је хр ват­ска вој ска не сме та но мо гла да оба ви сво ју „римока то лич ку ак ци ју“ с об зи ром на то да им је би ло га ран то ва но да вој ска са ве зне др жа ве Ју го сла ви је (за јед ни ца ре пу бли ке ср би је и ре пу бли ке цр не Го ре) не ће ре а­го ва ти, као што вој ну по моћ ни је пру жио ни Ба ња луч ки кор пус ре пу бли ке срп ске. на ци о нал ни па ра докс је уто ли ко био ве ћи јер се ср би ја, при хва та ју ћи вен сов план, оба ве за ла на за шти ту рск. по ку­шај ева ку а ци је (збег) из сла вон ског па кла за вр шен је са тра гич ним по сле ди ца ма. да би убла жи ла не за пам ће н зло чи н по­чињен у дру гој по ло ви ни 20. ве ка, хр ват­ска вој ска је на стра да ле за ко па ва ла у ма­сов не гроб ни це, а пра њем де тер џен ти ма путеве очи сти ла од кр ва вих мр ља. Ја су­ши ју ака ши ју (Yasushi Akashi), по ве ре ни­ку Бу тро са Га ли ја у ун, 24 сата ни је би ло до зво ље но да уђе на ову те ри то ри ју, пре­тво ре ну у срп ско гу би ли ште. у овој ак ци ји, за јед нич кој са пред став ни ци ма евро а ме­рич ке ко а ли ци је, хр ват ски ле ги о на ри су из бри са ли сва ки траг по сто ја ња и жи во та у 11 се ла па крач ке оп шти не.

тач но по про гра му, 1. ма ја 1995. у Јасеновцу се по но во за ви о ри ла уста шка за ста ва („ша хов ни ца“), ка да је хр ват ска вој ска за у зе ла ово срп ско се ло. у Ја се нов­цу су до пред дру ги свет ски рат ве ћи ном жи ве ли ср би. по сле другог ра та у ње му су жи ве ли не до кла ни ср би. по сле ле ги о­нар ског упа да 1995. срба тамо ви ше ни је би ло, па је за то хр ват ска римока то лич ка цр ква убр за но на пра ви ла оп ште на род­ну про це си ју у знак за хвал но сти Божи јем про ви ђе њу што је Хр ват ство из но ва вас­кр сло у Ја се нов цу. Ја се но вач ка но ви на, скле па на за ту при ли ку, бе ле жи да је на­

род на римока то лич ка про це си ја, у еуфо­рич ном ве се љу, тра ја ла два да на. та ко је нај ве ћи град мр твих ср ба пре тво рен у римока то лич ко хо до ча снич ко ме сто. у ја се но вач ком се лу на стра ни пре ма ре­ци са ви на ла зи се и спо мен парк на истом ме сту где су 1941. хр ват ске уста ше по ди­гле кон цен тра ци о ни ло гор, пр ви у евро пи по ма сов ном уни шта ва њу ло го ра ша. уби­ја ни су ср би, Је вре ји и ци га ни. кон цен­тра ци о ни ло гор Ја се но вац је, исто та ко, је ди но стра ти ште хо ло ка у ста дру гог свет­ског ра та ко је је има ло по се бан ло гор за де цу – уз ра ста од ко лев ке (2,5 ме се ца) до 14 го ди на. у ло го ри ма не за ви сне др жа ве Хр ват ске (ндХ), пре ма до са да шњој еви­ден ци ји, по би је но је 75.000 срп ске де це, од то га 14.000 у Ја се нов цу.

по сту пак ани хи ла ци је 1, 2. и 3. ма ја 1995. спро во ђен је са про фе си о нал ном пер фек ци јом. што ни је по би је но – из­бе гло је, па се ак ци ја ет нич ког чи шће ња мо же сма тра ти „са вр ше но“ оба вље ном. прву ак ци ју нео кр ста ша – у име ци ви ли­за циј ског вар вар ства – про пра ти ла је ли­це мер на опа ска са ве та без бед но сти, ко ји је Хрвате по звао да „чу ва ју до сто јан ство срп ског на ро да“.

оно што тре ба ис та ћи сва ка ко је чи ње­ни ца да је нај ве ћи ма са кр у за пад ној сла­во ни ји из вр шен онда ка да су „пла ви шле­мо ви“ ис хи тре но не ста ли. то је по себ но тач но за збег ср ба ко ји се (3. ма ја) кретао из прав ца па кра ца и оку ча на на пу ту за Гра ди шку (те ри то ри ја ре пу бли ке срп ске). по том ци кла ног на ро да из дру гог свет­ског ра та, а са да из бе гли це не до кла ног срп ског на ро да из тре ћег ра та Хр ва та про тив ср ба у 20. ве ку, на да ли су се да ће их пла ви шле мо ви за шти ти ти, с об зи ром на то да по од ла ску ср ба област за пад не сла во ни је оста је сто про цент но ет нич ки чи ста. збег, у ко ме је нај ви ше би ло де це (ко ја су во зи ла трак то ре), же на и не моћ­них, на шла се у уна кр сној ва три у шу ми пра шник, бли зу но ве ва ро ши. Број ма­сов но по би је них ср ба још увек ни је тач но утвр ђен. исто вре ме но, да би се убла жи ло до го вор но ет нич ко чи шће ње, а соп стве на јав ност и да ље об ма њи ва ла (ин док три ни­ра на са та ни за ци јом ср ба већ је би ла пси­хо ло шки спрем на да при хва ти „оправ дан“ зло чин), ме ђу на род на за јед ни ца се од­лу чи ла на бом бар до ва ње ср ба у Бо сни и Хер це го ви ни.

на се ди ште срп ске вла де на па ла ма на­то је из вр шио ва зду шне уда ре, као што је бом бар до вао и дру ге де ло ве ре пу бли­ке срп ске. по сма тра њу за па да, у овом тре нут ку је тре ба ло ис ко ри сти ти пот пу­ну вој ну дис пер зи ју у рс и рск и – ако не ко нач но ус по ста ви ти ислам ску др жа ву у Бо сни и Хер це го ви ни, он да бар ап со лут­но ре а ли зо ва ти ства ра ње ет нич ки чи сте Хр ват ске. до дат но, па то ло ги ја по ра за у за пад ној сла во ни ји (из ну ђен по раз – због оглу ши ва ња ре пу бли ке срп ске и са ве зне

Page 54: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 53

ре пу бли ке Ју го сла ви је да вој но ре а гу ју) тре ба ло је да на ро ду у ре пу бли ци срп ској кра ји ни ја сно да до зна ња да су ср би је ди­ни на род у евро пи ко ји се мо же не ка жње­но са ти ра ти. за то су и па ро лу из пр вог свет ског ра та: Serbien muss sterben (ср би­ја мо ра умре ти) иде о ло зи но вог свет ског по рет ка, по твр ђу ју ћи сво ју при вр же ност ра си зму и аси ми ла ци ји на ро да пра во­слав ног и кул тур ног про сто ра, об но ви ли и ци ви ли за циј ски на до гра ди ли. Глас „ра­зу ма“ не мач ке евро пе са кин ке лом по ру­чу је: Serbien muss man in die knie zwingen (ср би ја се мо ра ба ци ти на ко ле на).

убр зо по ет нич ком чи шће њу за пад не сла во ни је, од 1. до 5. ав гу ста 1995. изведе­на је и за вр шна и ап со лу ти зо ва на ак ци ја Олу­ја, вој на агре си је на ре пу бли ку срп ску кра ји ну. свет без бед но сти је на то­пак ту одобрио да ави ја ци јом по мог не кон зи­стен тан хр ват ски про је кат ет нич ког чи­шће ња. ком плет на срп ска ору жа на си ла (без те шког на о ру жа ња, ко је је кон тро ли­сао ун про Фор) и срп ски на род по ву кли су се са при вре ме но оку пи ра не те ри то ри­је рск. та чан број на стра да лих при ли ком ула ска хр ват ске вој ске, у ег зо ду су оп хр ва­ном ми тра љи ра њем из ави о на, у опе ра ци­ји „по сто лу је“, када је из вр ше но ма са кри­ра ње за о ста лих и не моћ них, још увек ни је по у зда но утвр ђен. по про це на ма ко ме­са ри ја та за из бе гли це, пред став ни ка ун и цр ве ног кр ста, око 250.000–300.000 ср ба из ре пу бли ке срп ске кра ји не пре тво ри ло се у нај ду жу из бе глич ку ре ку 20. ве ка, на свом не из ве сном пу ту пре ма ср би ји, од­но сно Ју го сла ви ји. овом ко ло ном уне сре­ће ни ка – прог на них са хи ља ду го ди шњих ог њи шта – окон ча но је пи та ње ре пу бли ке срп ске кра ји не. са вет без бед но сти је овај пред мет мо гао да ар хи ви ра.

3.по ли ти ка ин те ре са та ко зва не ме ђу­

на род не за јед ни це и ре ви та ли зи ра ни исто риј ски ана хро ни зам ри мо ка то лич ке ор га ни за ци је од лу чи ва ли су о суд би ни ре пу бли ке срп ске кра ји не. исто ри ја ове др жа ве, чи ја је те ри то ри ја оку пи ра на, пред ста вља и исто ри ју ли це ме ро кра ти је и па по кра ти је на кра ју ло гор ског 20. ве­ка. под по сто је ћим окол но сти ма, а без по др шке и по ли тич ке му дро сти две ју ве ћих срп ских др жа ва (ср би ја и цр на Го­ра), ре пу бли ка срп ска кра ји на је тра ја ла онолико ко ли ко је евро а ме рич кој ли хва­ро кра ти ји било потребно да је по ни шти. циљ је оправ да вао сред ства – та ко зва на ме ђу на род на за јед ни ца се у ра зу пи ра њу де ла срп ског ет нич ког про сто ра конзи­стентно држала тог језуитског начела. за то су ср би про шли и кроз до сада нај­же шћи по зна ти ме диј ски ге но цид, ко ји је – као па ра лел но сред ство – тре ба ло да послу жи оства ре њу ци ља: ани хи ла ци ји јед ног на ро да и јед не др жа ве.

во де ћу уло гу у про гра ми ра ној са та ни­за ци ји срп ског на ро да, ка ко то све до чи Ra ju G. C. Tho mas са Mar qu et te уни вер зи­те та у Mil lwa u kee (Wi scon sin), оба вио је је­вреј ско­не мач ки ло би у сад, ко ји је, сход­но то ме, пре ћу тао ет нич ка чи шће ња ср ба од стра не хр ват ске вој ске.

под не појм љи вим и бе сти јал ним зло чи­ни ма ко ји су по на вља ли ар се нал звер ста­ва из дру гог свет ског ра та – из у зев про­да је људ ских ор га на – свет ска на ло го при­јем чи ва јав ност је за тва ра ла очи. Био је то знак под стре ка да се ри ту ал на уби ства, као нај ва жни ји део ми ли тант ног про гра­ма ар ми је Фра ње туђ ма на, ре дов но по­на вља ју – све до па да ре пу бли ке срп ске кра ји не. са у че сни штво свет ских ме ди ја у зло чи ну про тив чо веч но сти је еви дент но, што по твр ђу ју и ауто ри књи ге On­as­sa­si-sne­un­pe­u­ple (Pa trick Bar ri ot – Eve Cre pin). из 1995.

да је реч о пра вом ме диј ском ра ту про­тив ср ба све до чи и фо то ре пор тер Rus sel Gor don, ко ји је 1996. у ав гу стов ском бро ју

ре ви је Chro­nic­les (A Ma ga zi ne of Ame ri can cul tu re) објавио чланак под на слов ом The­Me­dia­war­in­the­Bal­cans.

про гра ми ра но ис кри вља ва ње сли ке о до га ђа ји ма у Хр ват ској или Бо сни и Хер­це го ви ни и циљ но са та ни зо ва ње мар ти­риј ског срп ског на ро да ја сни ји су да нас но у вре ме ме диј ске кам па ње. уоста лом, по оства ре њу де ла ин те ре сног по ли тич­ког про гра ма (пад рск), свет ска гла си ла су убла жи ла свој цен зор ски про то кол и по вре ме но об ја вљу ју тек сто ве о стра да­њу срп ског на ро да. прет по ста ви ти је да ће та квих на пи са би ти све ви ше јер они не мо гу да ути чу на по стиг нут по ли тич ки ре­зул тат. ра зу мљи во, по што про цес ра зу пи­ра ња срп ског ду хов ног про сто ра ни је до­вр шен, сва је при ли ка да се – до ко нач ног ис хо да ани хи ла ци је – о по ку ша ју ри мо ка­то ли ка и му сли ма на да ис тре бе срп ску по­пу ла ци ју неће објављивати пуна истина.

то је и раз лог што се до сада (уз сна жан глас не мач ког пи сца ко ји је исме јао ла­кеј ски и снис хо дљи ви ни во ме ди ја спрам

Да ја на Џон стон

Су лу ди кр ста ши

се лек тив ност три бу на ла у при ме ни прин ци па „ко манд не од го вор но сти“ је фла грант на. у ма ју 1995, по вре ђу ју­ћи при мир је под по кро ви тељ ством ун, туђ ман је по слао тру пе да за у зму за пад ну сла во ни ју од срп ских по бу­ње ни ка, про го не ћи де се ти не хи ља­да ср ба из те обла сти и уби ја ју ћи сто ти не ци ви ла ко ји су би ли ису ви­ше ста ри, сла би или бо ле сни да би мо гли да бе же. у знак од ма зде, да би на те ра ли Хр ва те да не на па да ју срп ске ци ви ле, ср би из кра ји не ис па ли ли су две ра ке те ти па ор кан, ко је су па ле у цен трал не де ло ве за гре ба и уби ле се дам ци ви ла. због ово га је Ха шки три бу­нал рас пи сао по тер ни цу про тив пред сед ни ка срп ске кра ји не Ми ла на Мар ти ћа. три ме се ца ка сни је, хр ват ска ар ми ја се, оја ча на иле гал ним по шиљ ка ма оруж ја и аме рич ким вој ним струч ња ци ма, око ми ла на кра ји ну, на го не ћи у бек ство пре ко 200.000 ср ба, па ле ћи њи хо ве ку ће и уби ја ју ћи ци ви ле. у рет ком тре нут ку хра­бро сти, иза сла ник еу, карл Билт је су ге ри сао да, ако је на ред ба да се гра на ти ра ју ци ви ли рат ни зло чин, хр ват ски пред сед ник Фра њо туђ ман, на исти на чин као и Мар тић, за слу жу је да Ха шки три бу нал рас пи ше по тер ни цу про тив ње га. Је ди на по сле ди ца те из ја ве би ла је да је сам Билт био про гла шен за пер со на нон гра­та у Хр ват ској. ужи ва ју ћи по др шку сје ди ње них др жа ва и не мач ке, туђ ман ни је мо рао да се пла ши по ди за ња оп ту жни це за сво ју ко манд ну од го вор ност. он је остао из над кри ти ке све до си гур не смр ти (умро је 10. де цем бра 1999. го ди не).

Да ја на Џон стон, Су лу ди кр ста ши, Издавачки графички атеље “М”,

Београд, 2005, стр. 179

Page 55: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

54 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

по ли ти ке – пе тер Ханд ке, Eine­win­ter­lic­he­Re­i­se­zu­Dri­na­oder­Ge­rec­htig­ke­it­ fur­Ser­bien, 1996) по ја вио са мо је дан збор ник тек сто­ва (од 13 ауто ра) ко ји по ку ша ва да објек­тив но фо ку си ра зло на Бал ка ну (Kla us Bit­ter man, Ser­bian­muss­ster­bien­–­Wa­hr­ke­it­und­Lu­ge­im­yugo­sla­wic­hen­Bur­ger­kri­eg, 1994).

са та ни за ци ја ср ба, ко ју је усме ра ва ла по ли тич ка моћ евро а ме рич ке ин те ре со­кра ти је, ни је ци ља ла са мо на цр но­бе ло при ка зи ва ње ра та у ве штач ки ство ре ној ју го сло вен ској за јед ни ци, већ на по ку шај да се из европ ске исто ри је по ли тич ког ван да ли зма пре бри шу пре по зна тљи ви ак те ри и уло га бе си ја ри ју ма при пи ше од­ли ци срп ског на ро да.

од те ра си стич ке про па ган де ни су би­ли осло бо ђе ни ни чи нов ни ци европ ске за јед ни це, па за то ема Бо ни но (ко ме сар ез за ху ма ни тар на пи та ња) ср бе на зи ва „мон стру ми ма са Бал ка на“.

на вод но ди вља штво се ни је сме ло до­во ди ти у пи та ње (пра вед ни су дру ги, крив ци су увек ср би), па тек сто ви из ве­шта ча из ра та римока то ли ка и му сли ма на про тив ср ба (1991–1995) ли че ме ђу соб но – као ја је ја је ту.

има се ути сак да се ти из ве шта ји нај ве­ћим де лом пи са ни уна пред. па ра лел на ме диј ско по ли тич ка ак ци ја је пот пу но за­там не ла ге не зу от по ра и тра ге ди је на ро да ре пу бли ке срп ске кра ји не.

Ме ђу тим, и у исти ну срп ски на род из дал ма ци је, кра ји не, ли ке, кор ду на, Ба ни је и сла во ни је се ода звао по зи ву пред сед­ни ка срп ске де мо крат ске стран ке, ака­де ми ку Јо ва ну ра шко ви ћу, за уче шће на срп ском са бо ру у ср бу 25. ју ла 1990, тек по пре те ћој бу дућ но сти у Хр ват ској, ко ју је осва ја ла пар ти ја ми ли тант ног и ср бо фо­бич ног про гра ма (Хдз).

пам те ћи уста шке зло чи не и мир но се од у пи ру ћи пре те ћој по ли ти ци Хдз­а, ср­би су, ве ру ју ћи да је то пут до прав не за­шти те, до не ли де кла ра ци ју о су ве ре но сти и ауто но ми ји. по том је срп ско на ци о нал­но ви је ће (21. де цем бра 1990) про гла си ло срп ску ауто ном ну област кра ји ну (сао кра ји на). том при ли ком је усво јен и ста тут по ко ме је „сао кра ји на об лик те ри то ри­јал не ауто но ми је у са ста ву ре пу бли ке Хр­ват ске“. раз дру жи ва ње са Хр ват ском на­ста ло је по сле про гла ше ња ан ти срп ског уста ва ре пу бли ке Хр ват ске, ка да је из вр­шно ви је ће сао кра ји не усво ји ло ре зо лу­ци ју о раз дру жи ва њу (28. фебруар 1991).

Хр ват ска не са мо да ни је би ла спрем на да ср би ма да ауто но ми ју, већ је, под па­тер на ли за ци јом, на ста ви ла са звер стви ма, уни шта ва њи ма и ет нич ким чи шће њем. Ме ђу на род на за јед ни ца ни је ни по ку ша ла да при до би је хр ват ску стра ну за при ста­нак на ауто но ми ју – она је ра ди ла ис кљу­чи во на са та ни за ци ји ср ба и на о ру жа ва­њу римока то ли ка у Хр ват ској и му сли ма на у Бо сни. ре ци див на ри ту ал на уби ства над ср би ма за ме ђу на род ну за јед ни цу ни су

има ла ва жност упо зо ре ња – ваљ да за то што про стор Бал ка на у тра ди ци ји европ­ских си ла по сто ји као „theatrum belli“.

за то су не ка да шњи не при ја те љи сад­а (ри мо ка то ли ци у Хр ват ској, му сли ма ни у Бо сни), а са да шњи са ве зни ци кон стант но до би ја ли оруж је, као што су би ли и под­врг ну ти аме рич ком про гра му „об у чи и опре ми“. за му сли ма не из Бо сне и Хр ва­те из Бо сне пр во бит но је од ре ђен бу џет од 800 ми ли о на до ла ра, а по том пре по­ло вљен. кон тин ген ти, те шке ар ти ље ри­је (ха у би це, тен ко ви) и у вре ме ну ми ра и пост деј тон ских спо ра зу ма сти жу и да ље у Бо сну (29. ав гу ста и 24. ок то бра 1996) и че ка ју на „от па ки ва ње“. оба ве штај ни ко­ми тет се на та сад­а, од но сно аме рич ки кон грес (по чет ком но вем бра 1996) по др­жао је клин то но во кр ше ње ем бар га ун­а са гла сив ши се са пред сед ни ко вом од лу­ком да се одо бри увоз иран ског оруж ја за по тре бе му сли ман ске вој ске у Бо сни. уоста лом, од по чет ка ра та 1991. сад су вој но опре ма ле туђ ма на у Хр ват ској и изет бе го ви ћа у Бо сни.

ен то ни лејк (Ant hony La ke), клинтонов саветник за националну безбедност, апри­ла 1994. је ам ба са до ру сад­а у Хр ват ској пи те ру Гал брај ту (Peter Galbright) дао ин­струкцију да хр ват ског пред сед ни ка туђ­ма на обавести да ва шинг тон не ма ни шта про тив иле гал ног уво за оруж ја бо сан ским му сли ма ни ма (пре ко те ри то ри је Хр ват­ске). да гра ни ца ин те ре сне по ли ти ке не ма кра ја, ни ти прин ци па ни ти фи лан тро пи је (бу ду ћи да је имо рал на, она ни је амо рал­на) све до чи и ме диј ска са та ни за ци ја ср ба за зло чи не ко је су му сли ма ни по чи ни ли над соп стве ним на ро дом.

са ра јев ски слу чај Мар ка ле 1 и 2 де ма­ски ра ли су и лорд овен и аме рич ки др­жав ни слу жбе ник Јо зеф Бо дан ски (Yos sef Bo dansky, у књи зи: Tar­get­ Ame­ri­ca, 1993, и у тек сту The­ Ro­ots­ of­ the­ New­ esca­la­tion­of­Bo­snian­War­and­Was­hing­ton`s у De­fen­se­and­Fo­re­ign­Af­a­irs­Stra­te­gic­po­licy­31. окто­бра1994. т.6–15).

очи то ни ко га ни је за бри ња вао по раст на си ља и др жав ног те ро ра над пра во­слав ним ср би ма у Хр ват ској, чак ни ја сно пре до ча ва ње при ме не пот пу нот ет нич ког чи шће ња.

ка да је Хр ват ска стран ка пра ва 16. ју на 1991. об на ро до ва ла „ли пљан ску по ве љу“, у ко јој је тра же на об но ва и ус по ста ва ндХ на це ло куп ном по ве сном и ет нич ком про­сто ру са ис точ ним гра ни ца ма су бо ти ца ­ зе мун ­ дри на ­ сан џак – Бо ка ко тор ска“, свет ски ме ди ји то ни су ни про ко мен та ри­са ли. Мо гу ће да су и та да има ли пу ну ин­фор ма ци ју пре ма ко јој су то гра ни це (уз ко со во) у ко је ће но ви свет ски по ре дак са те ра ти ср бе.

и то је тач но. „но ви свет ски ха ос“ (ка ко то тач но за па жа фран цу ски ге не рал Pierre Marie Gallois) јесте до при нео по ли тич кој вам пи ри за ци ји. они ко ји су се су о чи ли са

ре ци див ним злом и по ли тич ком вам пи ри­за ци јом и, као при пад ни ци ун у Хр ват ској и Бо сни, о то ме по ку ша ли да гла сно про­го во ре – би ли су укло ње ни.

не ма бро ја ви со ким при пад ни ци ма ун ко ји су сме ње ни јер ни су хте ли да по држе но ви свет ски ха о с“. Ме ђу нај по зна ти јим у том стро ју не по слу шних сва ка ко је ге не­рал лу ис Ме кен зи (Le wis Mac Ken zie), ко ји је 1994. об ја вио пра ви ка над ски бест се лер Pe­a­ce­ke­e­per­–­The­road­to­Sa­ra­je­vo.

раз ло зи ин те ре сне по ли ти ке и апе ти ти исто риј ске ана хро ни је по ка зу ју – на при­ме ру ре пу бли ке срп ске кра ји не – без гра­нич ну не за ја жљи вост из о па че ног по ли­тич ког иде а ла. да ро ван при мор ди јал ном си лом, тај из о па че ни идеал не мо же да од го во ри зах те ви ма де мо крат ских на че­ла, већ је ди но ме ра ма ци ви ли за циј ског вар вар ства. уто ли ко ће би ти – ако већ ни су – европ ска за јед ни ца и њен мен тор (од лу чу ју ћи врх аме рич ке по ли тич ке ад­ми ни стра ци је) у су ко бу са исто ри јом. они су не са мо са у че сни ци у бу ђе њу, већ са у­че сни ци у омо гу ћа ва њу ег зи сти ра ња па­то ло шког ре ци ди ва про шло сти.

до ку мен та ци ју ко ју поседују по је ди не срп ске ин сти ту ци је не мо же да за о би ђе ни јед на исто ри ја по ли тич ке па то ло ги­је кра ја дру ге по ло ви не двадесетог ве ка. Жр тво ва ни део срп ског на ро да из но ва је про шао кроз пре двор ја па кла – пре двор­ја ко ја се не ме ња ју. за то опи си хр ват ског уста шког зла из до ба дру гог свет ског ра­та јед на ко оп ту жу ју хр ват ско нео у ста шко зло у ра ту 1991–1995.

ни шта се у злу ни је из ме ни ло, ни мар ти­риј ски на род – са мо су дру ге жр тве. уто ли­ко је крив сва ко ко је, без об зи ра на мо ти ве, при гр лио вас кр са ва ње мон стру о зно сти. а она је и у овом ра ту Хр ва та про тив ср ба би ла рав на гну ша њу ита ли јан ског ге не ра­ла Ма риа ро а те, ко ји је за пр ву хр ват ску уста шку др жа ву (1941–1944) за кљу чио: „по бе сти јал но сти, ге но цид у ндХ над­ма шу је сва ку моћ има ги на ци је. Био је то су бли ми ра ни из раз свих исто риј ских по­зна тих об ли ка фи зич ког и ду хов ног те ро­ра.“ Хр ват ски вој ни ци су у ра ту 1991–1995, ка да се узму у об зир њи хо ви зло чи ни над ср би ма у Го спи ћу, Брч ком, ву ко ва ру, па­крач кој по ља ни, рав ним ко та ри ма, Мр ко­њић­Гра ду или Бра тун цу, по сту пи ли упра­во по на ве де ном ре цеп ту.

иако по се ду је до ку мен тар ну хро ни ку зла, ме ђу на род на за јед ни ца је, да би тра­гедију жртве довела до па то ло шког бе­сми сла, а за сво је јав но мње ње кру ни са ла про грам са та ни за ци је, офор ми ла Ме ђу на­род ни суд за рат не зло чи не у Ју го сла ви ји (од лу ка са ве та без бед но сти од 22. фебру­ара 1993).

на кон што је по ис том пред ме ту до не­та ре зо лу ци ја ун сцр 827, убр зо је ха шки три бу нал отво рио „лов на ср бе“. све до­чан ства по је ди них при пад ни ка ун и њи­хо ва до ку мен та ци ја (ко ји се не сме ју об­

Page 56: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 55

ја вљи ва ти) и до ку мен та ци ја др зо ра на стан ко ви ћа, па то ло га и екс пер та ун (ко ја је про сле ђе на ме ђу на род ним ин сти ту­ци ја ма, али је под цен зор ском опа ском), на ла га ли су је ди но об но ву нир нбер га јер дав на шње све до чан ство хр ват ског пот­пу ков ни ка ној бер ге ра од го ва ра исти ни тра ге ди је кроз ко ју је део срп ског на ро да про шао у са да шњој, дру гој ндХ.

због исто вет них зло чи на ре гу лар не вој ске Фра ње туђ ма на ци ти ра мо ној бер­ге ра – као про шлост ко ја се по но ви ла у са да шњо сти: „чла но ви ра зних ор га ни за­ци ја од вој ске до тје ра не ср бе – и пре да­не по ли тич ким вла сти ма, ра ди од во ђе ња у кон цен тра ци о не ло го ре – жи ве си је ку у ко ма де, ва де им очи но жем, од сје ца ју раз не удо ве, ба ца ју их у во ду, па га ђа ју пу шком са по сто на бо ја.“

на све оправ да не зах те ве ср ба, на њи­хо ве жр тве, ме ђу на род на за јед ни ца ни је има ла по ли тич ки ре а лан, кад већ ни је смо гла сна ге за етич ки оправ дан од го­вор. она се о све зло чи не у ре пу бли ци срп ској кра ји ни оглу ши ва ла, бра ни ла ре зо лу ци ја ма. а спо ра зу ми ма се дис тан­ци ра ла од соп стве не од го вор но сти.

евро а ме рич ка ко а ли ци ја, ко ја зна да је „Фра њо туђ ман“ имао во де ћу уло гу у ру­ше њу Ју го сла ви је“, ко ја зна да овај „фа на­тич ни хр ват ски на ци о на лист“ ни је мо гао би ти га рант ср би ма у нео у ста шкој др жа ви (Ra ju C. G. Tho mas sa Mar qu et te Uni ver sity у ма те ри ја лу из ло же ном за Ame ri can Po li­ti cal Sci en ce As so ci a tion Con ven tion, 28–31. август 1996, San Fran ci sco) ни једног тре­нутка није тра жи ла мо да ли те те ре ше ња ко ја не би ишла на ште ту ср ба. они су и у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и у ре пу бли ци срп ској не пре кид но гу ра ни у па то ло шку ко ег зи стен ци ју жр тве са џе ла том – у, ка ко то с по но сом ис ти чу во а јер ски гра ђан ски те о ре ти ча ри, мул ти ет нич ки су жи вот. до­

ду ше, за пад ни ко мон велт оправ да ност за сво је де ла ње ту ма чи срп ском ма ло ду шно­шћу јер „чи ње ни ца да ни Бе о град ни па ле ни су при ско чи ли у по моћ ср би ма у Хр­ват ској пред ста вља знак да се ди рект ни и ин ди рект ни ди ја лог ко ји је туђ ман во дио са Ми ло ше ви ћем и ка ра џи ћем, ис пла тио Хр ва ти ма“ (лорд овен).

да је – уме сто пер ма нент ног пре те ћег то на – међународна заједница с оба ве зу­ју ћом па жњом прегледала до ку мен та ци­ју о ре ци див ној мон стру о зно сти (ка кву де лом по ка зу је до ку мен та ци ја др зо ра на стан ко ви ћа о гра ђан ском ра ту у Ју го сла­ви ји 1991–1995. или фо то мо но гра фи ја Ravni­Kotari­–­vic­tims­of­Cro­a­tian­ag­gres­sion­in­the­Re­pu­blic­of­Ser­bian­Kra­ji­na­1993), мо гла je да зам ку праг мат ске по ли ти ке на ди ђе по ли ти ком ком про ми са.

пре те ћи тон ху ма ни сте с би чем je та ко­зва ну ме ђу на род ну за јед ни цу свр ста вао у по ли го не ри гид не не га тив не уто пи је но­вог свет ског по рет ка, ко ји, на кон ви јет на­ма и ира на, свет није учи нио спо кој ни јим, већ га је уне сре ћи вао и оне спо ко ја вао. у та квом по ли тич ком ква зи у ни вер за ли зму, ко ји би био са мо ко ми чан да ни је тра ги­чан, ср би ни су има ли ни ка кву шан су, баш као и жи те љи ни ка ра гве, Ха и ти ја или со­ма ли је. оста је, нај зад, јед но ло гич но и по на сле ђе но сти по уч но пи та ње – за што је аме ри кан ци ма да нас пи та ње срп ско­хр­ват ских од но са ма ње ја сно не го ли ју че и шта је то што их је спре ча ва ло да се пи та ју над ру звел то вим ста вом да би Хр ва те тре­ба ло ста ви ти под ста ра тељ ство. да су се над српско­хрватским односима будили са овом упи та но шћу, ве ро ват но би до шли до истог за кључ ка као и сам ру звелт.

на и ме, у књи зи аме рич ког ге не ра ла шер ву да (Ro bert E. Sher wo od, Ha­rry­L­Hop-kins,­an­in­ti­ma­te­hi­story) на во ди се и раз го­вор из ме ђу нај ме ро дав ни јег др жав ни ка

сло бод ног све та, то јест аме рич ког пред­сед ни ка ру звел та, и бри тан ског ми ни стра ино стра них по сло ва ид на. том при ли ком ру звелт ре зо лут но кон ста ту је: ср би и Хр­ва ти не ма ју ни чег за јед нич ког и сме шно је да та два на ро да си лом те ра ти да жи ве за јед но.

и, ко нач но, по ста вља се пи та ње од­го вор но сти та ко зва не ме ђу на род не за­јед ни це, ко ја је по сле по гро ма ср ба у за пад ној сла во ни ји на ста ви ла са по ли­ти ком пре те ћег то на и спро ве ла ет нич ко чи шће ње це ле ре пу бли ке срп ске кра ји­не. про гон ство 300.000 ср ба и да ва ње пра ва Хр ват ској да 15% гра ђа на про те ра са 30% на вод но сво је те ри то ри је та ко­зва ној ме ђу на род ној за јед ни ци не даје ле га ли тет и ле ги ти ми тет чу ва ра свет ског ми ра, људ ског до сто јан ства и прин ци пи­јел на прав не ва ља но сти.

ако на пр во пи та ње лорд овен (Da vid Owen, Bal­can­Odis­sey, 1995) има убе дљив од го вор (јер су сад оп стру и са ле рад ун да би их за ме ни ле сна га ма на то­пак та), ко ји по ка зу је да су по ли тич ки праг ма ти­зам и стра те шки ин те ре си из над суд би на на ро да, над дру гим пи та њем леб ди без­лич ни хи по тетчки од го вор сум њи ве мо­рал не вред но сти.

Бри тан ски лорд има ути сак да хри­шћан ски свет ни је по ка зао до вољ но раз у ме ва ња за ср бе нај ве ро ват ни је за­то што су пра во слав не ве ро и спо ве сти. да ли је то до во љан раз лог да бли зу 300.000 ср ба бу де про те ра но из свог за­ви ча ја и са кућ них ог њи шта (а са те ри то­ри је на ко јој, по Фра нач кој хро ни ци, као ве ћин ски на род жи ве од 822. го ди не), ни је ви ше раз ма тра ње са мо у до ме ну по­ли ти ке.

Бу ду ћа исто ри ја европ ских на ро да ће ту до вољ ну ра зло жност морати да по твр­ди или опо врг не.

Page 57: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

56 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

Олу­ја­спа да у рат не опе ра ци је ко је је хр ват ска вој ска спро ве ла ка ко би сво јој но во о сно ва ној, ме ђу на род но

при зна тој др жа ви при по ји ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну и ти ме од стра ни ла ско ро сав срп ски на род ко ји је ве ко ви ма жи вео на том под руч ју.1 усва ја њем но вог уста ва у Хр ват ском са бо ру 22. де цем бра 1990. го ди не ре пу бли ка Хр ват ска се про гла си ла на ци о нал ном др жа вом хр ват ског на ро да иако је још увек би ла у са ста ву сФрЈ. ср би, ко ји су има ли ста тус кон сти ту тив ног на ро да, де фи ни шу се тим уста вом као на ци о нал на ма њи на. де кла ра ци јом у Ха гу 18. ок то бра 1991. до та да шње ју го сло вен ске ре пу бли ке сло ве ни ја и Хр ват ска до би ја ју ста тус не за­ви сних, ме ђу на род но при зна тих др жа ва. срп ски на род се ни је по ми рио сво јим ста ту сом због мно го исто риј ских раз ло га ко ји су га ве зи ва ли за про стор кра ји не. у до бром де лу овог про сто ра ср би су ста­ро се де лач ко ста нов ни штво, а ту су би ли и они ко ји су има ли има ња до би је на од аустри је за вој нич ке за слу ге, ге не ра ци­ја ма на сле ђе ви на. по ред тога, по сто јао је огро ман кул тур ни, вер ски, еко ном ски и при вред ни ути цај ко ји су ср би на том про сто ру има ли. њи хов број ча ни зна чај у гра до ви ма кра ји не је до се зао мак си мум, те

1 слав ко Га ври ло вић,­Исто­ри­је­Ср­ба­у­Хр­ват­ској,­Сла-

во­ни­ји­и­Угар­ској (ХV­ХIХ), Бе о град, 1993, 8–21. ср би су на про сто ру кра ји не ко ји ула зи у са став Хр ват ске жи ве ли ве ко ви ма као ста ро се де о ци или до се ље ни вој ни ци још од 16. ве ка ра ди од бра не гра ни ца аустри је од на је зде ото ман ске им пе ри је. има ли су зна чај не привилeгије до би је не од аустриј ског ца ра, по што је кра ји на би ла у ње ном са ста ву. у да љим исто риј ским то ко ви ма, кон сти­ту и са њем сХс, по том кра ље ви не Ју го сла ви је, а по сле другог свет ског ра та дФнЈ и сФрЈ, би ли су кон сти ту тив­ни на род у окви ри ма Хр ват ске. ко ја је би ла са мо јед на од ре пу бли ка те за јед ни це.

се та ко ути цај ср ба у сва ком по гле ду ни је мо гао за не ма ри ти. по себ но су све жи би ли зло чи ни ко је је не за ви сна др жа ва Хр ват­ска из вр ши ла над срп ским ста нов ни штвом то ком дру гог свет ског ра та. Број ни ло го ри и ја ме ко ји су слу жи ли за ли кви да ци ју ср ба, Је вре ја и ро ма (Ја се но вац, Гра ди на, Гра ник (ме сто на ко ме су вр ше не ли кви да ци је за то­че ни ка), ло гор за де цу у ста рој Гра ди шци, ја ма Ја дов но и мно ге дру ге).2

та кав од нос је на те рао ср бе да на те ри­то ри ји кра ји не 19. де цем бра 1991. у кни­ну са зи ва њем уста во твор не скуп шти не до не су устав и про гла се ре пу бли ку срп­ску кра ји ну. она ни је би ла ме ђу на род но при зна та др жа ва, али је има ла све еле­мен те др жав но сти и функ ци о ни са ла је пу не 3 го ди не и 8 ме се ци. Би ла је зна ча јан су бјект у ме ђу на род ним пре го во ри ма, ко ји су јој че сто га ран то ва ли оп ста нак и ле ги ти ми тет.3 на ста ла је во љом срп ског на ро да ко ји је на том про сто ру имао ап­со лут ну ве ћи ну.

стал но је би ла из ло же на при ти ску хр­ват ске др жа ве због ње не те жње да про­стор кра ји не присаједини свом ма тич ном де лу. та кав при ти сак је до вео до ви ше рат них су ко ба, у ко ји ма је – по ред вој ске – на обе стране стра да ло и број но ци вил­но ста нов ни штво.

2 др Ми лан Бу ла јић, Ја­се­но­вац­уста­шки­ло­гор­смр­ти-срп­ски­мит, Бе о град, 1997; дра го слав стра ња ко вић, Нај­ве­ћи­зло­чи­ни­са­да­шњи­це­(пат­ње­и­стра­да­ња­срп-ског­на­ро­да­у­Не­за­ви­сној­Др­жа­ви­Хр­ват­ској­1941-1945), Гор њи Ми ла но вац, 1991; дра го је лу кић, Били­су­са­мо­де­ца,­Ја­се­но­вац­гроб­ни­ца­19.432­де­вој­чи­це­и­де­ча­ка, 1­п.

лак та ши – Бе о град, 2000.

3 ко ста ча во шки, На­ста­нак­Ре­пу­бли­ке­Срп­ске­Кра­ји­не­и­њен­ме­ђу­на­род­ни­по­ло­жај, збор ник ра до ва, Гра ђан ски рат у Хр ват ској, Бе о град, 2005, 207­222

тен ден ци ја Хрват ске да при по ји ре пу­бли ку срп ску кра ји ну свом про сто ру до­ве ла је до то га да се ве ли ки део му шког ци вил ног ста нов ни штва ор га ни зу је у при­вре ме не вој не фор ма ци је под ко ман дом вој ске рск. то је био је ди ни на чин да од­бра не соп стве не до мо ве, не по крет ну и по крет ну имо ви ну и жи во те чла но ва сво­јих фа ми ли ја од не пре ста них упа да хр­ват ских вој них и по ли циј ских фор ма ци ја. ре пу бли ку срп ску кра ји ну је угро жа вао и пети кор пус му сли ман ских сна га Бо сне и Хер це го ви не, а та ко ђе и њи хо ве па ра вој­не фор ма ци је. кон цен тра ци ја на пе то сти на овим про сто ри ма до шла је до кул ми­на ци је 4. ав гу ста 1995.,ка да је и из ве де на опе ра ци ја Олу­ја.­ Мо ра се на гла си ти да је ово дру ги део опе ра ци је хр ват ске вој­ске и по ли ци је, ко ја је по мог ну та сна га ма за пад не Бо сне, а под ор га ни за ци о ним вођ ством аме рич ке при ват не ком па ни је Мпри из алек сан дри је у вир џи ни ји.4

пре лом ни тре ну так ан га жо ва ња Мпри у Хр ват ској је би ла по се та ми ни стра од­бра не Гој ка шу шка ва шинг то ну мар та 1994. та да се са стао са Џо ном дој чом, за ме ни ком се кре та ра за од бра ну, ко ји је ка сни је по стао ди рек тор циа, и за тра­жио од ње га вој ну по моћ. шу шак се та да са стао и са ди рек то ром Мпри едом сој­

4 Ми лан Би ди мир, МПРИ­у­гра­ђан­ско­м­ра­ту­у­Хр­ват-

ској.­Збор­ник­ра­до­ва­Гра­ђан­ски­рат­у­Хрват­ској­1991–1995, Бе о град, 2005, 197 (у да љем тек сту: Мпри). ову при ват ну ком па ни ју осно вала је не ко ли ци на ге не ра ла, а да нас има пре ко 700 стал но за по сле них. оп сег њи хо­вих по сло ва из до ме на вој не и др жав не без бед но сти чи не тре нинг и еду ка ци ја, про фе си о нал ни раз вој ни про гра ми, пла ни ра ње бу џе та, стра те шко пла ни ра ње, си му ла ци је и рат не игре, раз вој вој ске и ру ко во ђе ње, де мо крат ска тран зи ци ја сек то ра без бед но сти, вој ни за ко ни, но ва опре ма за вој ску итд.

ОЛ

УЈА Др Ду ши ца Бо јић

Хр ват ска вој на опе ра ци ја Олу ја - ав густ 1995.(пре ма из ја ва ма прог на ни ка)Вој ска Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не и ње не ко му ни ка ци је оне спо со бље не су од стра не ДИА, ко ја је спро ве ла кон тро лу кре та ња је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма УСЕ366, ко ји су би ли опре мље ни елек трон ском опре мом, а бор бе ни ави о ни НА ТО су бом бар до ва њем уни шти ли не де мон ти ра не остат ке ра дар ске и про-тив а ви он ске опре ме

Page 58: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 57

сте ром и раз го ва рао о мо гу ћој бу ду ћој са рад њи. то је септембра 1994. до ве ло до пот пи си ва ња уго во ра из ме ђу ми ни стра шу шка и пен зи о ни са ног ге не ра ла и за­ме ни ка пред сед ни ка Мпри кар ла во у на у хр ват ској ам ба са ди у ва шинг то ну под име ном Де­мо­крат­ска­тран­зи­ци­ја­–­ про-грам­по­др­шке.5

већ но вем бра 1994. осо бље те ор га­ни за ци је до ла зи у Хр ват ску, где за по­чи њу са тре нинг­про гра ми ма ко је во ди карл во ун. он је оба вио ви ше раз го во ра са хр ват ским ге не ра ли ма и во дио обу­ку хр ват ских вој ни ка у вој ном учи ли шту Пе­тар­ Зрињ­ски.­ зна се да је под њи хо­вом кон тро лом 1. маја 1995. от по че ла хр­ват ска вој на опе ра ци ја Бље­сак, у ко јој су про те ра ни сви ср би са про сто ра за пад не сла во ни је. под ру ко во ђе њем во у на јула 1995. одр жан је и за вр шни се ми нар не­по сред но пред опе ра ци ју Олу­ја,­и то на Бри о ни ма.6 у вре ме Олу­је­хр ват ска вој ска је, пре ма ве ћем бро ју из во ра, ко ри сти ла из ви ђач ко­оба ве штај не по дат ке аме рич­ких и на то­цен та ра ко ји су се на ла зи ли у Хр ват ској и ита ли ји.7

вој ска ре пу бли ке срп ске кра ји не и ње­не ко му ни ка ци је оне спо со бље не су од стра не диа, ко ја је спро ве ла кон тро лу кре та ња је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма усе366, ко ји су би ли опре мље ни елек­трон ском опре мом, а бор бе ни ави о ни на то­а су бом бар до ва њем уни шти ли не­де мон ти ра не остат ке ра дар ске и про тив­а ви он ске опре ме.8

та ко је са ових про сто ра, по по да ци ма ко ме са ри ја та за из бе гли це ре пу бли ке ср­би је од 1996. ре ги стро ва но 297.543 прог­на них ср ба из кра ји не. по зва нич ним из­ве шта ји ма не вла ди не ор га ни за ци је Ве­ри-тас,­ко ја се ба ви при ку пља њем по да та ка о зло чи ни ма у кра ји ни, у ак ци ји Олу­ја­ је уби је но је око 2.000 ли ца срп ске на ци о­нал но сти, а ме ђу њи ма око 1.200 ци ви ла.

ово је би ла јед на од нај е фи ка сни јих вој них ак ци ја у ко јој је за 10 да на ет нич ки очи шћен про стор од 123.000 ква драт них ки ло ме та ра, на се љен срп ским ста нов ни­штвом.

До­га­ђа­ји­по­сле­4.­ав­гу­ста­1995.­по­из­ја­ва­ма­прог­на­них­ли­ца­из­Ре­пу­бли­ке­Срп­ске­Кра­ји­не

по тру ди ће мо се да из вр ши мо ре кон­струк ци ју до га ђа ја ко ји су се од и гра ли

5 Мпри, 198

6 www.mpri.org ком па ни ја Мпри је и да ље на ста ви ла да ра ди на про гра ми ма у Хр ват ској, као што су де мо крат­ска тран зи ци ја или про грам ко ји по ма же ми ни стар ству од бра не у бр жем при кљу че њу на то­ин те гра ци ја ма и опе ра ци ја ма чу ва ња ми ра итд.

7 о ово ме су из ве сти ли за гре бач ки Ју­тар­њи­лист и сплит ски Фе­рал­три­бјун. по ред њих, и аген ци ја АП, као и аме рич ки ча со пи си.

8 ерик Гре го ри ја, Ин­ва­зи­ја­на­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску­Кра-

ји­ну, на то на Бал ка ну, Бе о град – под го ри ца, 2000.

за вре ме хр ват ске вој не ак ци је Олу­ја,­за­по че те 4. ав гу ста 1995. на про сто ру ре­пу бли ке срп ске кра ји не. то је са мо је дан део ци ви ла ко ји је по шао пу тем: оп шти на кр њак (де ло ви пред рат них оп шти на кар­ло вац и ду га ре са), вој нић, то пу ско, ту ши­ло вић, вр гин Мост, Гли на – са на ме ром да пре ђе мост код дво ра на уни. њи хо ва ко­ло на је за у ста вље на и, за јед но са ср би ма из пе три ње и ко стај ни це, за ро бље ни су и стр па ни у за твор у си ску и им про ви зо ва­не ло го ре у ило ви и ива нић­Гра ду.

Јед на ко ло на је кре ну ла пу тем из оп­шти не кр њак.­Би ла је са ста вље на од број­них ауто мо би ла, трак то ра, ка ми о на, мо­токул ти ва то ра (фре за), ко је су по слу жи ле као пре во зна сред ства. из из ја ве јед ног од прог на ни ка до зна је мо: „Го ди не 1991. сам из бје гао из кар лов ца због мал тре ти­ра ња, про во ци ра ња од стра не ко ле га Хр­ва та на по слу и зва нич них хр ват ских вла­сти. до фе бру а ра 1992. го ди не ја, су пру га и дје ца смо би ли у Бе о гра ду што се мо же и утвр ди ти у цр ве ном кр сту. због нер је­ше ног стам бе ног пи та ња вра ти ли смо се у кра ји ну, у мје сто ути ња, оп шти на кар ло­вац, гдје су ми ро ди те љи по сје до ва ли се­о ско има ње. ту смо оста ли све до 1995. го­ди не, ав гу ста мје се ца. при ли ком бје жа ња од на па да хр ват ске вој ске (ак ци ја Олу­ја), 6. ав гу ста, су пру га и мај ка (дра ги ца, ро ђе­на иво ше вић, 1933. го ди ште) по ги ну ле су из ме ђу Гли не и дво ра на уни, а дво је дје­це ујак ми је ус пи о до ве сти у Бе о град. дје­ца су би ла свје до ци по ги би је мо је су пру ге и мај ке и до жи вје ла су ста шан шок. Мо ја су пру га је во зи ла трак тор, и по ги ну ла је од гра на те јер су Хр ва ти ту кли гра на та ма по ко ло ни, а гра на ти ра њу је прет хо дио на пад ави о ни ма из ва зду ха. на трак то ру су би ли и ба ка и дје ца (син има 10, а цу ри­ца 6 го ди на). у овој ко ло ни по ги ну ло је ја­ко пу но љу ди, ја знам за дво је из вој ни ћа. Ја сам кре нуо дру гом стра ном, по вла чио сам се са по ло жа ја, би ли смо пре сје че ни код Гли не и до шао сам аутопу тем, што је до го во ре но из ме ђу ун про Фор­а и вој ске кра ји не. кроз пе три њу и си сак до жи вје­ли смо ка ме но ва ње од ста не хр ват ског ста нов ни штва. Ја ко пу но љу ди је би ло раз би је них гла ва, там бу лаш Јо во из ути­ње био је ја ко по вре ђе не гла ве. Ме ни је би ло раз би је но ста кло на ауту у ко ме сам се во зио.“9

ко ло не су се фор ми ра ле у сва ком на­се ље ном ме сту кра ји не – ср би су се под при ти ском из ме шта ли. од ла зи ли су и од ра сли, де ца и стар ци, а са со бом су во ди ли жи во ти ње, ко је ни су мо гли оста­ви ти. нај че шће су то би ли пси и мач ке, док је оста ле до ма ће жи во ти ње оста ја ле на ми лост и не ми лост рат них деј ста ва и при род них усло ва. Ме шта ни туш о ви ћа су до жи ве ли да бу ду из ву че ни из ко ло­

9 лич на из ја ва к. М. 47/01378, у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це у Бе о гра ду 5. 4. 1994.

не и до пад ну у ло гор у ило ви. из из ја ве ч. д, ро ђе не 1913. у се лу ту ши ло вач ки це ро вац, оп шти на кар ло вац, ре пу бли ка Хр ват ска, до зна је мо: „дру ги свјет ски рат ме је за те као у мје сту гдје сам се уда ла, та да шња хр ват ска вој ска – уста ше чи ни ли су ве ли ке зло чи не пре ма срп ском жи вљу на кор ду ну. од мах су по че ли љу де хап си­ти, од во ди ти у ло го ре, а мно ге су и по би­ли. та да ми пре о ста ли ср би од ла зи мо у збјег и кри је мо се у шу ми да бисмо спа­си ли жи ву гла ву. по пре стан ку офан зи ве вра ћа мо се на зга ри ште ку ће јер је се ло би ло по па ље но. од мах на про ље ће 1942. го ди не по бје гли смо од уста шког те ро ра и на шли уто чи ште као из бје гли це у ср би­ји, гдје сам са фа ми ли јом оста ла до 1946. го ди не, ка да се по но во вра ћам на кор дун и све по чи њем у об но ви жи во та на опу­сто ше ном има њу од са мог по чет ка. са да, по сле 50 го ди на, по но во сам се на шла као прог на на ов дје у ср би ји. Олу­ја­ме је за те­кла у ко ло ни прог на них ко ја се кре та ла на прав цу вој нић – Гли на, и том при ли ком бу дем 7. ав гу ста за ро бље на са ћер ком и зе том код ви ду шев ца у Гли ни. по сле два да на за др жа ва ња и мал тре ти ра ња у мје­сту за ро бља ва ња, од во де нас у ло гор ило ва код ку ти не, гдје сам би ла све до 13. ав гу ста, ка да сам за јед но са ћер ком, на за хтјев род би не, пу ште на из ло го ра и би ла у за гре бу код род би не још ви ше од 20 да на. у ило ви је био пра ви ло гор: чу ва­ли су нас на о ру жа ни стра жа ри, кре та ње нам је би ло огра ни че но са мо на спорт ску са лу и ни куд ви ше. у за гре бу смо мо ра ли би ти у ста ну код ро ђа ке док се си ту а ци ја сти ша ла и мо гла сам оти ћи до свог се ла. на шла сам ку ћу отво ре ну и опљач ка ну. по сле при ба вља ња по треб них до ку ме на­та, до шла сам у ср би ју у сеп тем бру 1995. го ди не и са да се ту на ла зим.“10

из истог ме ста кре ну ле су и дру ге по ро­ди це ко је су до жи ве ле мал тре ти ра ња, по­ни жа ва ња и стра да ња чи та вих фа ми ли ја, чак и че ти ри ге не ра ци је.

„све че ти ри го ди не (из бје гав ши из кар­лов ца) до 6.8.1995, про ве ли смо у ту ши ло­ви ћу. у оп штем ег зо ду су ср ба кре ну ла је и мо ја по ро ди ца пре ма ре пу бли ци срп ској. да на 7.8.1995. ухва ће на сам и из ву че на из ко ло не ци ви ла са ци је лом по ро ди цом – муж, син, кћер ка, све кар, све кр ва и све кр­ви на мај ка ро гу лић Мил ка, ро ђе на 1908. го ди не.11 Му шкар це су од мах одво ји ли, а нас су пре тре са ли и од у зи ма ли но вац и зла то, што се и ме ни де си ло. ту ноћ про­ве ли смо на те ра си го сти о не 1001­ ноћ,­гдје су нас при пад ни ци Хв за стра ши ва ли, при је ти ли и ври је ђа ли, пу ца ли су из пу­ша ка и до ве ли су про ту а ви он ски топ из ко га су пу ца ли пред на ма. ту ни смо ни шта

10 лич на из ја ва ч. д. 47/01234. 21.4.1996. у до ку мен­та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це

11 лич на из ја ва п. д. 01808 да та у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 26.3.1997.

Page 59: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

58 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

је ли (до би ли смо са мо во де). дру ги дан смо ка ми о ном пре ба че ни у Гли ну. на пу ту до Гли не ви дје ла сам че ти ри ле ша на це­сти (ци ви ли). ту нас је ци вил на по ли ци ја ауто бу си ма пре ве зла за си сак. у Гли ни су ауто бус за у ста вља ли при пад ни ци Хв, ко ји су ври је ђа ли, псо ва ли и при је ти ли. по што у си ску ни је би ло мје ста, од ве зли су нас у ло гор ило ва, код ку ти не. при ми­ли су нас при пад ни ци хр ват ског цр ве ног крижа, а ни тко од ме ђу на род них ор га ни­за ција нас ни је по сје тио. Хра ни ли су нас кон зер ва ма, и из да на у дан хра не је би ло све ма ње, уз оправ да ње да је све ску по. спа ва ли смо у ва тро га сном до му на го­лом бе то ну и сва ко је до био по јед но ће­бе да се по кри је. ни од ко га ни сам мо гла до би ти ин фор ма ци ју о му жу и све кру јер, јед но став но, о то ме ни су хтје ли раз го ва­ра ти. сви смо би ли ја ко упла ше ни за сво ју суд би ну јер су нас др жа ли у не из вје сно­сти и ни шта нам ни су го во ри ли. ста ри јим и бо ле сним ли ци ма ме ди цин ска по моћ је пру жа на ка да је већ би ло ка сно, та ко да је јед на же на умр ла, а они ко ји су од ве же ни у бол ни цу ни су ви ше вра ће ни. дје ца су се ја ко бо ја ла – ни су мо гли је сти ни ти спа­ва ти, гу би ли су на ки ла жи, а ја сам би ла бес по моћ на, као и сви оста ли. све је би ло јад но и пр ља во, осје ћа ли смо се ужа сно по ни же но, а вр ху нац све га је би ло до во­ђе ње хр ват ских но ви на ра да то сни ма ју. три на е сти дан су до шли и ре кли ко хо ће за ср би ју, да је ор га ни зо ван пре воз, и та­ко смо сти гли на гра ни цу срЈ 20.8.1995. го ди не. по што нас је у ло го ру ило ва ре ги­стро вао са мо хр ват ски цр ве ни криж, ни­су нам да ли ни ка кве до ку мен те о бо рав ку у ло го ру. да су на во ди из ове из ја ве тач ни мо гу по свје до чи ти же не ко је су бо ра ви ле са мном у ло го ру и то: Фјо до ров на да из ту ши ло ви ћа, зо рић ран ка из вр гин­Мо­ста, са ла му ро вић Ма ри ја из Гли не, вор­ка пић Је ка из то пу ског, ан ђел ка ша у ла, тр ку ља дра га и пе тар.“

Мно ги му шкар ци су се, као што је на по чет ку на ве де но, да би од бра ни ли сво­је до мо ве од хр ват ске при сил не те жње да ре пу бли ку срп ску кра ји ну при по ји та­да већ од 1991. ме ђу на род но при зна тој др жа ви, мо ра ли ор га ни зо ва ти у при вре­ме не вој не фор ма ци је за од бра ну се ла у те ри то ри јал ну од бра ну (то). то су би ли углав ном од ра сли му шкар ци од 17 до 60 го ди на, оку пље ни по гру пи ца ма (че та ма ко је су бро ја ле од 10 до 50 или 100 љу ди) у шта бо ве од бра не. Ме ђу њи ма је би ло рад ни ка, се ља ка, ле ка ра, учи те ља, ин же­ње ра и дру гих, ко ји су ба рем по три до четири да на не дељ но про во ди ли из ван сво јих ку ћа – на ли ни ја ма од бра не. ова­кав вој ни по зив за ве ли ку ве ћи ну је био пр во су сре та ње са рат ним при ли ка ма, од ко јих ни су мо гли по бе ћи ако су же ле ли да оста ну на про сто ру кра ји не. нај че шће им је пред ста вљао ве ли ко и фи зич ко и пси­хич ко оп те ре ће ње – по што ни за по ла да­

на ни су сме ли на пу сти по ло жа је ка да им је би ла сме на. вој не чар ке су на та ко пре­на прег ну том про сто ру би ле че сте будући да се ре пу бли ка срп ска кра ји на на ла зи ла у хр ват ском окру же њу са за па да, а са ис­то ка гра ни чи ла је са за пад ном Бо сном. из мно гих из ја ва му шког срп ског ста нов ни­штва до зна је мо за стра вич не по сле ди це ак ци ја хр ват ске др жа ве по за у зи ма њу ре­пу бли ке срп ске кра ји не за то што су би ли при пад ни ци вој них фор ма ци ја за од бра­ну соп стве ног про сто ра.

„Ја п. М. Ж, ро ђен 1959. го ди не. раз лог пре ла ска из кар лов ца у т. је сте страх за по ро ди цу, при ти сци и еска ла ци ја уста­штва. по до ла ску... при ја вљу јем се у штаб то вој нић и уче ству јем у ор га ни зо ва њу ста нов ни штва за од бра ну... у ко ман ди 3. ба та љо на друге кор ду на шке бри га де, а ка сни је у ко ман ди бри га де про шао сам све ак ци је на тур њу и оста лим дје ло ви ма кор ду на. кра јем 1992. го ди не са је ди ни­цом са кор ду на уче ство вао сам у бор ба ма око ораш ја. у то ку 1993. го ди не до вео сам на кор дун и ро ди те ље, ко ји су у за пад ној сла во ни ји 1991. го ди не оста ли без иче­га по што су им при пад ни ци Хв за па ли ли ком плет но има ње, а њих про тје ра ли.

да на 6.8.1995. го ди не са су пру гом, дје­цом и ро ди те љи ма кре нуо сам у ко ло ни пре ма ре пу бли ци срп ској. да на 7.8.1995. око 12 ча со ва ухва ћен сам од стра не друге гар диј ске бри га де Хв Гро­мо­ви, са још три де се так на ших љу ди и ком плет­ном по ро ди цом, у се лу ви ду ше вац код Гли не. Мо ју по ро ди цу су од мах по хап ше­њу одво ји ли и од ве ли у ло гор ило ва код ку ти не, гдје су их за др жа ли до 20.8.1995, ка да су их до ве ли на гра ни цу срЈ.

у тре нут ку хап ше ња од имо ви не ми је остао ауто мо бил фи­јат­рит­мо и ком­плет на по ро дич на гар де ро ба. у Гли ни су нас пре у зе ли при пад ни ци вој не по ли ци је Хв, ко ји су од мах по че ли са ба ти на њем и мал тре ти ра њем, те нас на очи глед же на и дје це уто ва ри ли у ка ми он хлад ња чу и пре ба ци ли у си сак. у си ску, у не кој дво­ра ни су су нас пре да ли ци вил ној по ли­ци ји, ко ја је од мах по че ла са ба ти на ма, врије ђа њем, му че њем и мал тре ти ра њем. Ја сам ви дио да ја ко ту ку и му че сље де­ће љу де: Ја за вац, Мр ко бра да, Фјо до ро ва, Ми ли ћа, Му су ли на, док ма но ви ћа, Гре де­ља, си ми ћа, а оста ле ни сам знао по име­ну. Мал тре ти ра ње и му че ње је тра ја ло ције ло врије ме бо рав ка у си ску.

Ме не су при пад ни ци по ли ци је у ви ше на вра та ту кли по гла ви, бу бре зи ма и кич­ми. при ли ком ис пи ти ва ња ко ри ште на је си ла и из ну ђи ва не су из ја ве. Ме ни је је­дан зуб из био, а два по вре дио чо век са бр ко ви ма, ко ји је узи мао оти ске пр сти ју, а пред ста вио се као син мли на ра из се ла ска квац код кар лов ца, и то је је ди ни за ко га знам да ме ту као. из си ска сам пре­ба чен у ис тра жни за твор у ре ме ти нац. по ступ ци стра жа ра у за тво ру су би ли ко­

рект ни, али не из ве сност, страх за по ро­ди цу су би ли не из др жи ви. да на 7.11.1995. око 16 ча со ва без рије чи об ја шње ња пу­сти ли су ме из за тво ра, и та да ми је уру че­но рје ше ње ко јим се од у ста је од кри вич­ног го ње ња. у срЈ сам до шао 15.11.1995.“12

по до ла ску мно гих прог на ни ка у са ве­зну ре пу бли ку Ју го сла ви ју и Бе о град, а ти ме и до ку мен та ци о ни цен тар ко ме са­ра ја та за из бе гли це, до зна ло се о те шкој си ту а ци ји у ко јој су се на шли ср би ко ји су у па ни ци кре ну ли из то пу ског.­тра гом ко ло не пра ти мо чи та ву по ро ди цу к. Мир­ја не, ро ђе не 1956. у се лу Геј ко вац. „нас је по ку пио чо вјек у се лу са ка ми о ном јер ми је муж био на ра ти шту у Бо сни. у ка ми о­ну нас је би ло пре ко два де сет, и то из на­шег се ла. Би ле су то ста ре же не и дје ца. са ко ло ном смо сти гли у то пу ско. Ми смо од мах кре ну ли пре ко Жи ров ни це за Ју го­сла ви ју. пре ко Гли не, гдје је пре сје че на ко ло на, про ве ли смо јед ну ноћ са ми. дру­ги дан смо кре ну ли да ље. ту ми је оста ла се стра и тро је дје це. у про ла зу смо ви дје­ли пу но мр твих са стра не. ро бу смо по ба­ца ли да би смо лак ше ишли и олак ша ли дје ци. пре шли смо код срем ске ра че.“

исте при ли ке су би ле и у око ли ни ко­стај ни це,­из ко је су се исе ли ли сви ср би ко ји су та мо жи ве ли. о до га ђа ји ма у овој око ли ни до зна је мо из ви ше лич них из ја­ва, од ко јих ће мо из дво ји ти јед ну: „ро ђен сам у се лу Жи ва ја, оп шти на ко стај ни ца, 28.4.1940... ра дио сам у Же ље за ри си сак, оур че ли ча на. имам же ну и дво је дје це. по чео сам ра ди ти 1971, и био сам у рад­ном од но су до ав гу ста 1991. го ди не. пру га за си сак је об у ста вље на, и ја ни сам мо гао ићи на по сао, а по че ла су већ и пре ви ра­ња. имао сам сво ју ку ћу, шта лу, трак тор, све при кључ ке, четири кра ве, 55 ова ца – што ми је све оста ло. Мо је се ло има 350 до 370 ку ћа, на про сто ру око седам киломе­тара, кроз се ло про ла зи по то чић кри ва ја. се ло је чи сто срп ско – у ње му су жи вје ле срп ске фа ми ли је: дми тро ви ћи, рен ди ћи, Га чи ћи, Бра да ри ћи, Бе ки ћи, ... у овом кра­ју ср би су на се ље ни још од дав ни на, још је мој чу кун дје да, па вле дми тро вић, жи­вио на овом има њу. он је имао три си на и двије кће ри, а ја сам ње гов по то мак.

у мом се лу су љу ди ко ји су ра ди ли у Же­ље за ри /си сак/ оста ли без по сла, пре ки­дом ко му ни ка ци ја, пру ге и це сте. пре кид је из вр ши ла хр ват ска стра на јер ми је мој по сло во ђа Ми ро слав Бри гље вић, Хр ват, ре као мје сец да на при је пре ки да ко му­ни ка ци ја шта ћу ја ов де, што не идем у ср би ју. сви ср би ко ји су би ли на ви шим по ло жа ји ма до би ли су от ка зе.

по ву као сам се у сво је се ло и жи вио од по љо при вре де. при кљу чио сам се то да бих од бра нио сво је се ло од хр ват ских на­па да, ко ји су по че ли на ко стај ни цу, ду би­цу, сла вон ски Ја се но вац, ... то се де ша ва­

12 лич на из ја ва п. Ж. 01808/2 узе та у до ку мен та ци­о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 16.3. 1997.

Page 60: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 59

ло у ју ну 1991. го ди не. на на шем про сто­ру ни је би ло ка сар не Јна, оне су би ле у пе три њи и си ску, та ко да ми ни смо има ли са Јна до ди ра, не го смо се са ми ор га ни­зо ва ли. Го ди не 1991. по ги ну ле су ми ком­ши је то мић Мла ден и дми тро вић Ми лан, је дин ци, ко ји су ком би јем на ле тје ли на ми не ко је су Хр ва ти по ста ви ли. ина че су ишли у из ви ђа ње.

на на ше се ло је па да ла ми но ба цач ка ва тра пре ко са ве у пе ри о ду 1991, а и ка­сни је. до 1995. го ди не ско ро сви мје шта­ни су оста ли у на шем се лу, а 1995, при ли­ком агре си је Хр ват ске вој ске, за те чен сам у се лу Жи ва ја, ко је је би ло гра на ти ра но 4. ав гу ста. Хр ва ти су ушли у се ло и за ро би ли су ме код мо је ку ће. ни сам имао уни фор­му и ухап шен сам као ци вил. од мах кад сам ухап шен, до био сам ба ти не. са мном је ухап шен и мој ком ши ја пе ро Бе кић и још је дан сла во нац, ко ји ни је из мог се ла. у 23 са та нас пре во зе чам цем пре ко са­ве уз ри је чи: Ову­ће­мо­га­мад­по­ба­ца­ти­у­Са­ву. она ко по ве за не у ли си це, за у ста ви­ли су ча мац на сред ри је ке, али ни су нас ба ци ли, не го су нас пре ба ци ли у дре нов Бок. та мо нас је њи хо ва ми ли ци ја пре у зе­ла, од ве зли су нас пред ста ни цу ми ли ци је, не знам ко ју, и ту су нас ту кли но га ма, ру­ка ма, ижи вља ва ли се над на ма и тје ра ли нас да пје ва мо уста шке пе сме. по сли је тог мр цва ре ња су нас ста ви ли у ком би и по ве за ни смо мо ра ли кле ча ти у ге пе ку, во зач је во зио, а ње гов по моћ ник нас је ту као не ком па ли цом, по ко ме год је сти­гао. та ко ту ку ћи, до ве зли су нас ту ноћ у си сак, у спорт ску ха лу. та мо је би ла го ми­ла на ро да, же на, дје це, ста ра ца. та мо ме је са слу ша вао ин спек тор иве зић из сло­ви на ца. сла ли су нас на спрат, гдје смо до­би ја ли ба ти не. Је дан ис пи ту је, а дво ји ца ту ку, чи ме год стиг ну. та ко смо још јед ном ишли на му че ње. ка да смо она ко бе свје­сни си шли, је дан њи хов ци вил је од јед ног до дру гог нас пи тао: Је­су­ ли­ вас­ ту­кли? Љу ди пре да мном ни су смје ли ре ћи да су ту че ни, иако им је крв цу ри ла из но са, уста и раз би је них ар ка да. ка да је до шао до ме не, пи тао ме исто, ја сам ре као: Не­ту­кли,­не­го­пре­ту­кли. иако мо јим дру го­ви ма ни је би ло пра во што сам та ко ре као, јер су се бо ја ли да ће од мах би ти стри је­ља ње због то га, исти тај ци вил по звао ме у стра ну да по ка жем где сам ту чен. ка да сам ски нуо ко шу љу, а он је ви дио да сам до по ја са био на те чен и црн као тин та, ре­као ми је: Ово­ни­су­ смје­ли­ра­ди­ти­и­ово­ви­ше­не­ће­ра­ди­ти. Ја сам ре као: Шта­то­ме­ни­сад­ври­је­ди,­ ја­сам­пре­ту­чен. за тим

су нас про зи ва ли и смје шта ли у ауто бус. ре кли су нам да иде мо на вој ни суд у за­греб. она ко пре ту че ни, сви смо мо ра ли др жа ти ру ке за вра том и та ко смо мо ра ли би ти све до за гре ба. ако би не ки спу стио ру ке, од мах би до био кун дак у ре бра. та­ко смо и сти гли у за греб на вој ни суд, гдје смо од мах са слу ша ни. Мој су ди ја је био рат ко шће кић и за пи сни чар ка ка ти ца.

пре ба че ни смо у ло гор ре ме ти нац. смје ште ни смо у со бе, ја сам био у со би 140, и из ње ни сам ни гдје пре мје штан. ту су нам сти за ле оп ту жни це – ка сни је сам и осу ђен на 4 го ди не за тво ра. остао сам 10 мје се ци и 6 да на у ре ме тин цу. да на 30. ма­ја пред сјед ник туђ ман је по ми ло вао све по чла ну 235, ко ји су би ли осу ђе ни до 6 го ди на, а он да су нас пре ба ци ли у Ђа ко­во, та ко ђе у ло гор, гдје смо оста ли 6 да на. та мо је њи хо ва ми ли ци ја го во ри ла да је Фра њо тре бало да нас по би је, а не да нас пу сти. ту нам је до ла зио Мкцк и пи тао нас ко ће ку да ићи...“13

Ме шта ни срп ске на ци о нал но сти из око­ли не Гли не­су ра ди ли та ко ђе у Жеље за ри си сак, али и у дру гим ве ћим ком би на ти­ма у Хр ват ској и Бо сни и Хер це го ви ни док су те ре пу бли ке би ле у ста ву је дин стве не др жа ве со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не ре­пу бли ке Ју го сла ви је. са овог про сто ра је ви ше све до че ња од ко јих ће мо из дво ји ти јед но:

„ро ђен сам 1964. у Гли ни. шко лу сам за вр шио у то пу ском за ма шин брава ра, 1982. го ди не. ра дио сам у ве ли кој кла ду­ши у Агро­ко­мер­цу14, а по сли је у то пу ском у пиМ, по го ну Же ље за ре си сак. ни сам оже њен. Жи вио сам са ро ди те љи ма у се­лу ка ти но вац. рат ме је за те као код ку ће,

13 лич на из ја ва д.п. да та у до ку мен та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це р.с. Бе о град. 31.10.1996. го ди не.

14 др Ми тар ко кољ, Ме­ђу­на­род­ни­кри­вич­ни­суд­за­прет­ход­ну­Ју­го­сла­ви­ју­ (ка­ме­се­су­диу­Ха­гу?),­Бе о град, 1995. 9. су ко би на овим про сто ри ма су би ли че сти, а си ту а ци ја у Хр ват ској, као и у БиХ, ни је би ла јед но ста­вна. „Фи крет ав дић је у у де лу бив ше БиХ 1993. го ди не про гла сио ауто ном ну по кра ји ну за пад ну Бо сну (апзБ) ко ју је ору жа ним пу тем сру шио али ја изет бе го вић. око 80.000 му сли ман ских из бе гли ца из тог де ла бив ше БиХ, ме се ци ма су че ка ли на срп ској те ри то ри ји про лаз за за пад, али их је у то ме фи зич ки спре чи ла Хр ват ска. а свет ски ху ма ни тар ни по кре ти на го ва ра ли да се вра те на зад, јер је на вод но си ту а ци ја нор мал на. Фи крет ав дић је вра тио му сли ман ске из бе гли це на зад али ору жа ним пу тем. тај ме ђу му сли ман ски су коб и да ље тра је не сме­та ним тем пом на под руч ју за пад не Бо сне...“ Ме шта ни за пад не Бо сне су у огром ном бро ју би ли пре ба че ни у кра ји ну у се ла Ма ље вац и кре мен, у ко ји ма је Агро­ко-мерц­имао хан га ре за уз гој жи ви не. из из ја ва све до ка до зна је мо да су им ср би у ви ше на вра та ка ми о ни ма до во зи ли хра ну и по ма га ли им у сва ком по гле ду ви ше од шест ме се ци (из ис тра жи ва ња др ду ши це Бо јић).

био сам от пу штен с по сла и по чео сам да се ба вим по љо при вре дом. Го ди не 1991. хр ват ска по ли ци ја (но ва) до шла је у то пу­ско. ср би су из бје гли код род би не по се­ли ма. Хр ва ти су би ли ту док ни је осло бо­ђе но то пу ско и ус по ста вље на кра ји на. Ја и мо ја фа ми ли ја смо би ли све ври је ме ту. имам бра та ко ји је са сво јом фа ми ли јом био ту. Био сам на по ло жа ју пре ма му сли­ма ни ма на стра жи. ту се ни је пу ца ло. Био сам у 21. гра нич ном од ре ду, по што је ту гра ни ца пре ма Бо сни. до био сам жу ти цу у апри лу 1995. и пре ба чен сам у бол ни цу де бе ла ко са код вој ни ћа. у бол ни ци сам био све до осам да на при је Олу­је. вра тио сам се ку ћи јер сам осло бо ђен вој ске за сље де ће дви је го ди не.

на пад је по чео 4. ав гу ста 1995. ују тру око 4 са та. Ја сам био код ку ће, брат је био на по ло жа ју код кла ду ше у Бо сни. Мај ка и отац су би ли код ку ће, по че ли смо да се по вла чи мо 6. ав гу ста пред ве че у ко ло­ни пре ма дво ру пре ко Гли не. за ро бљен сам у Гли ни у 23 са та, од стра не Хр ват ске вој ске и по ли ци је. Мо ји су се раз бје жа ли при ли ком бом бар до ва ња ко ло не ци ви­ла. раз бје жа ли су се по шу ми. Ја сам остао са јед ном гру пом ко ја је чи сти ла ко ло ну ко ја је би ла за кр че на од бом бар до ва ња. вра ћа ли смо се са трак то ри ма да по ку пи­мо дје цу и же не из ауто бу са ко ји је остао за бло ки ран. ту су нас за ро би ли код бол­ни це у Гли ни јер су нам пре сје кли пут тен­ко ви ма. ту су нас за ро би ли око 60–70. ту су од мах по би ли не ке са уни фор ма ма.15 од ве ли су нас у ста ни цу ми ли ци је, гдје су нас одво ји ли по гру па ма. нас мла ђе су одво ји ли, и ту нас је ту кла вој ска и по ли­ци ја кун да ци ма и ру ка ма. пре би ли су нас све, а ме не нај ви ше јер су ме пре по зна­ли љу ди ко ји су са мном ра ди ли у фир ми. по сли је то га су нас пре ба ци ли у спорт ску са лу у Гли ни. ту је би ло око 16 за ро бље ни­ка, углав ном из ко ре ни це. ту су нас ма ње ту кли, узе ли су ми злат ни лан чић и по сје­кли су ме по вра ту да би лак ше ски ну ли лан чић. ту смо оста ли до су тра дан уве че (7. 8. 1996). пре ба че ни смо у си сак ауто бу­си ма. при је то га су нас ту кли при ула ску у ауто бус. Мо ра ли смо про ћи кроз ко ло­ну (шпа лир) гдје су нас сви ту кли. у си ску смо би ли у спорт ској дво ра ни. Би ло нас је око сто и ви ше, ис пи ти ва ни смо и мал тре­ти ра ни. ту сам остао се дам да на, ка да сам оба вије штен да сам осу ђен ра ни је у од су­ству на осам го ди на због на вод ног на па да на се ло по ни ква ри. ода тле сам пре ба чен у кар ло вац у окру жни за твор, и ту су ме

15 Мо же се прет по ста ви ти да је овај део ко ло не бло­ки ра ла фор ма ци ја вој ске Хр ват ске Цр­не­мам­бе и из

за пад не Бо сне – вој не фор ма ци је Хам­зе. прет по став­ка се за сни ва на ви део­ма те ри ја ли ма ко је је ор га ни­за ци ја Вер­итас добила по чет ком мар та 2006. та да је са во штр бац, пред сед ник Ве­ри­та­са, су пру ге уби јених код Гли не позивао да из вр ше иден ти фи ка ци ју. при ка­зи ва њу фил ма су при су ство ва ли и се кре тар удру же ња ср ба из Хр ват ске Ми лој ко Бу ди мир и др ду ши ца Бо јић. овај ма те ри јал је та да по пр ви пут ви ђен у Бе о гра ду.

Ме не су при пад ни ци по ли ци је у ви ше на вра та ту кли по гла ви, бу бре зи ма и кич ми. При ли ком ис пи ти ва ња ко ри ште на је си ла и из ну ђи ва не су из ја ве

Page 61: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

60 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

са мог пре ба ци ли. ту су ме до че ка ли же не и ци ви ли и ту кли ме и пљу ва ли јер су ре­кли да до во де ухва ће ног чет ни ка.

у кар лов цу сам био три – че ти ри да на и он да сам тра жио док то ра јер сам био по вре ђен: мо крио сам крв и имао кр ва ву сто ли цу. пре ба ци ли су ме у за греб, у ре­ме ти нац. у ре ме тин цу сам био два де сет и не што да на и по сли је то га сам пре ба чен у ле по гла ву да од слу жим 8 го ди на ка зне на ко је сам осу ђен у сво јој од сут но сти, без при су ства на су ђе њу. у ре ме тин цу су ми да ли пар та бле та. у ле по гла ви сам био 28–29 да на, мо ја род би на ми је обез­би је ди ла адво ка та, па је он тра жио да се су ђе ње об но ви. то ми је до зво ље но и опет сам вра ћен у кар ло вац, гдје су ми на су ђе њу уки ну ли пре су ду и ре кли да сам пу штен на сло бо ду. док сам че као у ход ни ку рје ше ње, до шао је пред сјед ник су да Бољ ко вац и по звао ме у дру гу кан­це ла ри ју. ту ми је ре као да је про тив ме­не по но во по диг ну та оп ту жни ца, да сам и на кон 10. ма ја уче ство вао у ору жа ној по бу ни про тив ре пу бли ке Хр ват ске. Ја сам им дао до ку мен та ци ју из бол ни це по ко јој се ви ди да сам у то ври је ме био у бол ни ци и да сам био осло бо ђен вој ске дви је го ди не ра ди бо ле сти жу ти це. они су ме, без об зи ра на то, вра ти ли у ис тра­жни за твор у кар ло вац, и по но во сам до­био рје ше ње да се про тив ме не отва ра ис тра га. тај дан су ми да ли два рје ше ња – јед но да ме пу шта ју на сло бо ду и дру­го да се по но во по кре ће ис тра га про тив ме не и да ме за тва ра ју, а оба сам мо рао да пот пи шем. ту сам био до 15. фе бру а ра 1996. по том сам ишао по но во на су ђе ње, гдје сам осу ђен на дви је го ди не, уз обра­зло же ње да бих ја кад оздра вим, по но во ишао у вој ску. Ме ђу тим, пу сти ли су ме на сло бо ду по што ми је отац за ро бљен, па су га пу сти ли ку ћи и че ка ло се да бу де пре су да пра во сна жна да мо гу да ме по­но во за тво ре или осло бо де.

иза шао сам у за греб код јед не мо је тет ке и ту сам до че као зад њу ам не сти ју од 14. ок то бра 1996. го ди не. тад сам се обра тио Мкцк да ме спо је са фа ми ли јом и да иза ђем из Хр ват ске. одо бре но ми је 12. но вем бра 1996. и пре шао сам у ср би­ју.“16

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 2), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2006, стр.203-223.

16 лич на из ја ва к. Ћ. да та у до ку ме та ци о ном цен тру ко ме са ри ја та за из бе гли це рс. 4.12.1996. од имо ви не су има ли ку ћу на спрат (12 са 10 m), опре мље ну, и дру­гу, ма њу (10 са 5 m); шта лу (14 са 4 m); од сто ке су има­ли пет кра ва, сви ње и ко ко ши. зе мље су има ли 15 ра ли, шу ме је дан рал; по се до ва ли су трак тор са прикључ ци ма

и два ауто мо би ла – ју го и сто ја ди на

Проф. др Све то зар Ли ва да, За греб, Хр ват ска

Ру­ра­ло­цид­­срп­ских­на­се­ља­у­­Ре­пу­бли­ци­Хр­ват­ској

Ред­ни бр. ­­­­­­­­­­­­­­­Ра­зо­ре­них­обје­ка­та Број

1 ку­ће 24.7522 до­ма­ћин­ски­објек­ти 12.3413 за­дру­жни­до­мо­ви 1824 ам­бу­лан­те 565 цр­кве 786 му­зе­ји 297 гро­бља 1818 тр­го­ви­не 3259 во­до­во­ди 11310 тра­фо-ста­ни­це 9611 ин­ду­стриј­ски­по­го­ни 16712 спо­ме­ни­ци 92013 крч­ме 21114 за­нат­ске­рад­ње 41015 скла­ди­шта 118

1. број по врат ни ка 18.210

2. број об но вље них ку ћа 2.734

1. број по ги ну лих 1.820

2. број не ста лих 3.700

овај су мар ни пре глед не ка жње ног ру ра ло ци да до би јен је не пре кид ним ис­тра жи ва њем. он ни је по сље ди ца рат них су ко ба ни ти ко ла те рал не ште те ра та, не го ор га ни зо ва на де струк ци ја ра ди ет нич ког чи шће ња. та мо гдје су ра за ра ња то тал на, не ма по врат ка ср ба или он до сти же је два 10 од сто од не ка да шњег срп­ског ста нов ни штва по на се љу. Јер све су над град ње, ку ће, до ма ћин ски објек ти, ин сти ту ци је, ин вен тар, сточ но ста до, воћ ња ци, ви но гра ди, енер ген ти итд. уни­ште ни.

не ри јет ко, по сје че но је све пле ме ни то др ве ће и при ват ни га је ви. то је све рав­но истин ској еко ло шкој ка та стро фи, што се на ро чи то ви ди у на се љи ма око за­дра, у рав ним ко та ри ма, ки ста ња ма, об ров цу, на се љи ма око кни на, Гра ча ца и, по себ но, у на се љи ма око до њег лап ца.

Page 62: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 61

срп ско пи та ње у рХ је пи та ње др жа­ве ко ја је про гра ми ра ла сма ње ње ср ба у свом про сто ру. то је учи ње но та ко зва­ним нор вал ским спо ра зу мом за јед но са фра три ма. на и ме, до го во ре на је лу стра­ци ја ср ба уз по ште ду ко му ни ста – да би се успје ло. туђ ман је лан си рао те зу да су ср би „ре ме ти лач ки фак тор“, од но сно кри­ви за све хр ват ске не во ље. он је та ко ђер про по вје дао „да је ге но цид ко ри сна ствар за по пра вља ње по ви је сти” (ви дје ти Бес­пу-ћа, стр. 164). и он да се ни је ли био да при­мје њу је ге но цид не рад ње.

про те кли рат је био пре до ми нант но гра ђан ски рат, до го во рен из ме ђу Ми ло­ше ви ћа и туђ ма на. с точ но пред ви ђе ном ко ло те рал ном ште том. на и ме, за по дје лу Бо сне до го во ре но је жр тво ва ње краји­шких ср ба у Хр ват ској и по сав ских Хр ва та у БиХ.

Гра ђан ски рат је је дан од нај го рих ра­то ва, на ру чи то на на шим про сто ри ма, гдје је у по ла сто ље ћа ет нич ка дис тан ца зна чај но сма ње на. има ли смо го лем број мје шо ви тих бра ко ва. Ме ђу тим, лан си ра на је те за да су мје шо ви ти бра ко ви де фект ни – за ср бе с кро мо со мом ма ње. а туђ ман је у по ро ди ци имао мје шо ви ти брак.

упо тре бље но је оби ље ми то ва, фал ци­фи ка та и ла жи – укљу чу јући и бру та ли те те – да се раз ви је мак си мал на мр жња.

Нај­чи­сти­је­ет­нич­ко­чи­шће­њеи кра ји шни ци су, да кле ср би, вр ши ли

ет нич ко чи шће ње и ра зо ри ли 300 хр ват­ских на се ља. Ме ђу тим, Хр ват ска као ре гу­лар на др жа ва „ра том спа ље на зе мља“, ра­зо ри ла је 1.200 срп ских на се ља.

Хр ват ска је сва хр ват ска на се ља об­но ви ла, та ко да су не ка на се ља по ста ла прак тич но гра ди ћи, а срп ска на се ља ни у једном случају ни је об но ви ла бар као пи­лот про је кат.

ср би се не мо гу ни чим оправ да ти, они с па да ју у не ре гу лар не ин сти ту те. Хр ват­ска је ре гу лар на др жа ва, при зна та, на пра­

ви ла по ви је сни зло чин, ко ји ме ђу на род ни суд су ди под оп ту жбом „зло­чи нач ки пот хват.”

зло чин је уви јек кон­кре тан као и зло чи нац. Ме ђу тим, Хр ват ска је при бје гла ко лек тив ној осу ди ср ба, и то је мо ра­ла ако хо ће ре а ли зи ра ти стра те ги ју да ср би не ста­ну са ње них про сто ра. због то га је про ве ла нај­чи сти је ет нич ко чи шће­ње игдје про ве де но – на­па ла је то по на ма сти ку, оно ма сти ку и ка та стар. спро ве ла је кул ту ро цид и ру ра ло цид да ср би не­ста ну са ових под руч ја. ру рал не про сто ре је ра­зо ри ла или бо ље објек те на се ли ла ко ло ни зи ра­ним Хр ва ти ма из Бо сне, жр тва ма исте ма три це ра та. тра ге ди ја је што др­жа ва рХ не ће да се су о чи са исти ном о при ро ди ра та. да кле – о ње го вој гра ђан ској стра ни.

пи та ли туђ ма на је ли би ла мо гу ћа др жа ва без ра та. „на рав но да је сте. али не бисмо оства ри ли све сво је ци ље­ве. ево ко ји су то ци ље ви: Хр ват ска је ри­је ши ла срп ско пи та ње у Хр ват ској. Ми смо при хва ти ли по вра так ди је ла ср ба у Хр ват­ску ка ко бисмо оне мо гу ћи ли на па де на Хр ват ску и при го во ре ка ко је Хр ват ска на­ста вак ндХ, и да не же ли нијед ног ср би на. ри је ши ли смо срп ско пи та ње и ср ба ви ше не ће би ти 12% и 6% Ју го сла ве на – ко ли­ко их је би ло. а 3%, ко ли ко ће их би ти, не ће ви ше угро жа ва ти Хр ват ску др жа ву.“ („ни кад ви ше 12% ср ба!“, Фра њо туђ ман при го дом отва ра ња шко ле „Бан Јо сип Је­ла чић“ у за гре бу, Но­ви­лист, 15.12.1998)

об но вом уста штва пре ко шу шка ја ви­ли су се сви об ли ци об ра чу на са ср би ма укљу чу ју ћи и нај мон стру о зни је тор ту ре од ис пи ти ва ња ло јал но сти, ма са кри ра ња по је ди на ца и по ро ди ца, ми ни ра ња ку ћа, оти ма ња имо ви не, отва ра ња ло го ра са кла сич ним тор ту ра ма до про го на ци је лих на се ља и ре ги ја. у ру рал ним зо на ма уни­ште на су 24.752 стам бе на објекта и 12.341 го спо дар ски обје ка т, 182 за дру жна до ма, 56 ам бу лан ти, 78 цр кве них обје ка та, 29 му зе ја, 181 гро бље, 325 тр го ви на, 113 во­до во да, 96 тра фо ­ста ни ца, 167 ин ду стриј­ских по го на, 920 спо ме ни ка (углав ном сви

ОЛ

УЈА Др Све то зар Ли ва да

Срп ско пи та ње у Ре пу бли ци Хр ват скојПи та ли Туђ ма на је ли би ла мо гу ћа др жа ва без ра та? „На рав но да је сте. Али не бисмо оства ри ли све сво је ци ље ве. Ево ко ји су то ци ље ви: Хр ват-ска је ри је ши ла срп ско пи та ње у Хр ват ској

Page 63: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

62 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ан ти фа штич ки спо ме ни ци), за тим 211 крч­ми, 410 за нат ских рад њи, 118 скла ди шта. уби је на је или не ста ла по ло ви на оних ко ји су оста ли на кон Олу­је.

из гра до ва је про тје ра но 124.000 ср ба, а ка ко им је од у зе то ста нар ско пра во, у гра­до ве се ни тко ни је мо гао вра ти ти. да кле, ср би су оста ли без ели те, а у ру рал не про­сто ре се лек тив ним по врат ком вра ти ли су се са мо стар ци – њих око 60 000. од то га је пре ко 20.000 већ до са да умр ло. ср би су оста ли без ин сти ту ци ја и би о ло шке осно­ве за об но ву ста нов ни штва. по врат ни ци су при мље ни са ре ду ци ра ном об но вом – са мо 35 ме та ра ква драт них стам бе них про сто ра без опре ме, сред ста ва ра да, ин­си ти ту ци ја, су сјед ства, без сточ ног фон да, па и без прав не си гур но сти. Мно ги су би­ли без енер ге на та, стру је, во де и ко му на­ли ја. до ве де ни су у ови снич ки по ло жај. са пот пу но до ки ну тим дру штве ним жи во том – осим мор бид них про гре ба.

си ту а ци ја ни кад ни је сми ре на јер је вла да ју ће пра во до ми нант но као при­мје ње но по ста ло та ко зва но узур па тив но пра во. ло кал ни ка ба да хи је, ћиф те и ар­би три, не ка жње но су ха ра чи ли. од ми на из не на ђе ња до оти ма ња пло до ва, сто ке, сје че воћ ња ка и при ва тих га је ва. Био је је­дан слу чај – син ве те ри на ра ко ји је ре до­ви то ту као све по врат ни ке у јед ном се лу не ка жње но.

по вра так је пот пу но стао јер је об но ва фар сич на, ре ду ци ра на, а и на њу има 8.000 жал би, на ко је не ма од го во ра. све се то до га ђа уз аси стен ци ју та ко зва них ко а ли­циј ских парт не ра ко ји су ста ви ли се бе ис­пред суд би не ср ба – не кад, са да и су тра.

При­год­ни­чар­ски­ан­ти­фа­ши­замсви су ан ти фа штич ки спо ме ну ци сру­

ше ни. пре о ста ли се ви ше ру ше не го об на­вља ју. ан ти фа ши зам је по стао при год ни­чар ски. стра ти шта из ндХ­а оскр на вље на, а би ло их је 82 као кон ц­ло го ри. није дан ни је оби ље жен, осим оног у Ја се нов цу. не дав но је оби ље жен онај у Јадовну, и оби љеж је се ни је за др жа ло ни 24 са та. не­га ци ја жр тве је по сљед ни об лик ан ти ци­ви ли за циј ског од но са пре ма чо вје ку. тај фе но мен са бла жу је на кон ско ро 15 го ди­на по сли је ра та.

Хр ват ска има до бар за кон о на ци о нал­ним ма њи на ма, али га не при мје њу је, та ко да се мо же го во ри ти да су срби прак тич­но ван за ко на.

та мо гдје су на вла сти у ло кал ним сре­ди на ма као ко а ли циј ски парт не ри, ср­би се не раз ли ку ју од Хдз­а. то од го ва ра и Хдз­у и ко а ли циј ским парт не ри ма јер их не за ни ма по вра так. њих за ни ма са мо власт и суд би на про сто ра. за то су до није­ли за кон о зе мљи шту су прота н ме ђу на­род ној кон вен ци ји о ре па тра ци ји и ре сти­ту ци ји до ба ра. за кон су до ве ле у пи та ње

пред устав ним су дом не ке ма њин ске ску­пи не, али не и ко а ли циј ски парт не ри.

ве ћи на остар је лих се ља ка по љо при­вред ни ка ни је оства ри ла ста рач ку ми ров­ину, а мно ги ни су до би ли јед ну од де сет го ди шњих ми ро ви на, што по гађда и на­сљед ни ке.

здрав стве но оси гу ра ње је ни ка кво. у по врат нич кој по пу ла ци ји не ма одр­

жи вог раз во ја, не ма ин фра струк ту ре, не ма ор га ни за ци је жи во та и над зо ра ло­кал не вла сти, и ста ње је ови сне по пу ла­ци је оби ље же но без на ђем и безпер спек­тив но шћу. ово пра ви ло ни је из у зе так у Хр ват ској јер је та кво ста ње и дру ге по­врат нич ке по пу ла ци је ако су по врат ни ци „дру ги“, од но сно ма њи на пре ма вла да ју­ћој ве ћи ни.

ста ње у Хр ват ској ни је по вољ но ни за Хр ва те јер су та ко зва ном пре твор бом (чи­тај: пљач ком сто ље ћа) ком плет но опљач­ка ни. из вр ше на је де ин ду стра ли за ци ја, уни штен тре ћи ста леж, до шло је до „ису­ши ва ња мо зго ва“ и гу би тка око 150.000 нај ви тал ни јих ка дро ва. Го то во све ин сти­ту ци је су се рас па ле. до шло је до ком плет­ног дис кон ти ну и те та раз во ја. то је шок ко­ји је иза звао ра за ра ње дру штва.

Фе ти ши зи ра на др жа ва и да ље ра за ра дру штво, хи пер тро фи ра ин сти ту ци је, и про це си се од ви ја ју без кон цеп та. дру­штво за хва та ен тро пи ја, на гло ста ре ње, де мо граф ски слом и – без на ђе. сви па ра­ме три раз во ја су ско ро не га тив ни. па да бру то до хо дак, ква ли те та жи во та, а ра сте со ци јал на па то ло ги ја. у та квом окру же њу раз ви је на је мр жња пре ма дру ги ма, а сви су ет ни ци те ти сма ње ни на јед ну тре ћи ну, ма њи нама се ло ше пи ше. раз ви ла се ксе­но фо би ја и при па да ти ма њи ни значи би ти ма ње чо вјек. ту је у нај не по вољ ни јем по­ло жа ју срп ски кор пус, за ко јег се ис кљу­чи во ку пу је ври је ме да би о ло шки не ста ну или се аси ми ли ра ју.

др жа ва се на ла зи пред ду жнич ким роп­ством.

Хдз по чи ва на ми то ви ма, ла жном до мо­љу бљу и др жа во твор ству. су штин ски – на на ци о на ли зму као иде о ло шкој под ло зи. Фе ти ши зи ра др жа ву и ра за ра дру штво. као по крет „опа сних на мје ра и зло чи нач­ког са др жа ја“, не мо же се про фи ли ра ти у мо дер ну де сни чар ску стран ку. иде у еуро­пу с увје ре њем да је све увје те ис пу ни ла. а је дан од увје та је и срп ско пи та ње у Хр ват­ској. по што не ма по врат ка, уре ђе но сти др жа ве, не ма по врат ка ста нар ског пра ва, ту го то во да ни је ни шта учи ње но. прак­тич но, др жа ва ни у че му није су ве ре на.

др жа ва је огре зла у ко руп ци ји. у ње ном пар ла мен ту од лу чу ју и осу ђе не убо ји це! Хр ват ска има нај кон зер ва тив ни ју, па ра­зит ску римока то лич ку цр кву, ко ја ни је осу ди ла фа ши зам ни ти фа ши сте из сво јих ре до ва. то је оквир на сли ка ста ња у са да­шњем тре нут ку.

О по сло ви ма ко је је Мпри ра ди ла за Хр ват ску постоји веома ма ло података. то је до не кле и ра зу­

мљи во ка да узме мо у об зир да је – пре ма де кла ра ци ји са вје та без бјед но сти број 713 – би ла санк ци о ни са на сва ка вр ста вој не по мо ћи за ра ће ним стра на ма. то се од но си ло ка ко на др жа ве, та ко и на њи хо ве при ват не ор га ни за ци је. чвр сти до ка зи о де ло ва њу Мпри у Хр ват ској би зна чи ли да је аме ри ка кр ши ла де кла ра­ци ју са вје та без бјед но сти.

ва жно је на по чет ку раз гра ни чи ти од­нос из ме ђу Мпри и аме рич ке ад ми ни­стра ци је. по је ди ни ауто ри сма тра ју да Мпри и ни је ни шта дру го до про ду же на ру ка пен та го на у оним под руч ји ма гдје ни је до пу ште на ин тер вен ци ја др жа ве1. Још не ма мо пре ци зно де фи ни са ну ре­гу ла ти ву о ра ду ова квих при ват них ком­па ни ја, ко је су као пе чур ке по сли је ки ше на ста ле за вр шет ком Хлад ног ра та и ли­бе ра ли за ци јом вој ног сек то ра.

Мпри је јед на од нај ве ћих аме рич ких при ват них вој них ком па ни ја из алек­сан дри је, вир џи ни ја. њу је осно ва ла не ко ли ци на ге не ра ла, а да нас има пре­ко 700 стал но за по сле них. оп сег ње­них по сло ва из до ме на вој не и др жав не без бјед но сти чи не тре нинг и еду ка ци­ја, про фе си о нал ни раз вој ни про гра ми, пла ни ра ње бу џе та и стра те шко пла ни­ра ње, си му ла ци је и рат не игре, раз вој вој ске и ру ко во ђе ње, де мо крат ска тран­зи ци ја сек то ра без бед но сти, но ва опре­ма за вој ску, вој ни за ко ни, ан ти те ро ри­стич ка бор ба, ева лу а ци ја итд. ком па ни ју ан га жу је нај че шће аме рич ка вла да, али и дру ге вла де, као и при ват на ли ца ко ји­ма је по треб на по моћ про фе си о на ла ца. Мпри са ра ђу је и са до ма ћим екс пер ти­ма, у за ви сности од ре ги о на и вр сте по­сла.

пр ва по ја ва Мпри у ре ги о ну ве за на је за опе ра ци ју Ри­је­ка­Дри­на и сла ње 45 по сма тра ча на гра ни цу из ме ђу ср би је и ре пу бли ке срп ске у ци љу спро во ђе ња еко ном ске бло ка де. за по ја ву ком па ни­је у Хр ват ској од ве ли ког су зна ча ја би­ли аме рич ко­хр ват ски ди пло мат ски од­но си, ко ји су ус по ста вље ни још ав гу ста 1992. ти од но си би ва ју на ру ше ни су дје­ло ва њем хр ват ских сна га у ра ту про тив му сли ма на у цен трал ној Бо сни 1994. јер се то ни је укла па ло у та да шња аме рич ка рје ше ња за ре ги он. по сли је пот пи си ва­ња спо ра зу ма из ме ђу му сли ма на и Хр­ва та под аме рич ким па тро на том, ти од­но си по ста ју бо љи. то ме још до при но си уго вор са ото ка кр ка, гдје Хр ват ска при­ста је да удо ми циа, ко ја под име ном Пре­да­тор спроводи тајне операције про тив сна га вој ске ре пу бли ке срп ске и вој ске ре пу бли ке срп ске кра ји не.

1 Мир ко да ко вић и Бо ро Ми се љић, Но­ва­без­бед-но­сна­ар­хи­тек­ту­ра­на­Бал­ка­ну

Page 64: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 63

пре лом ни тре ну так за ан га жо ва ње Мпри у Хр ват ској је би ла по сје та хр ват­ског ми ни стра од бра не Гој ка шу шка ва­шинг то ну мар та 1994. он се са стао са Џо ном дој чом, за мје ни ком се кре та ра за од бра ну, ко ји је ка сни је по стао ди рек тор циа, и за тра жио од ње га вој ну по моћ. сма тра се да је до те по сје те до шло уз огром но ло би ра ње хр ват ске по ли тич ке ими гра ци је (уста ша). он се та да са стао и са ди рек то ром Мпри, едом сој сте ром, и раз го ва рао о мо гу ћој бу ду ћој са рад њи. све је то до ве ло до пот пи си ва ња уго во­ра у сеп тем бру 1994. из ме ђу ми ни стра шу шка и пен зи о ни са ног ге не ра ла и за­мје ни ка пред сјед ни ка Мпри кар ла ву о на у хр ват ској ам ба са ди у ва шинг то ну под име ном Де­мо­крат­ска­тран­зи­ци­ја­ –­ про-грам­по­др­шке.

Мпри осо бље већ у новембру до ла зи у Хр ват ску, гдје за по чи ње са тре нинг­про­гра ми ма. пен зи о ни са ни ге не рал карл ву­о но је во дио тре нинг­про гра ме, а он је и од го во ран за раз вој но ве аме рич ке док­три не Ва­здух­–­зе­мља,­бит­ка­2000, ко ја је већ би ла упо тре бља ва на у опе ра ци ји Пу-стињ­ска­олу­ја у ира ку.

ву о но је одр жао се ри ју са ста на ка са хр­ват ским ге не ра ли ма Го то ви ном и чер вен­ком и ин те зив но је ра дио на обу ци хр ват­ске вој ске у вој ном учи ли шту Пе­тар­Зрин-ски као и у дру гим гар ни зо ни ма. за вр шни се ми нар је одр жан на Брионима јула 1995, не по сред но пред опе ра ци ју Олу­ја. у то ку из во ђе ња на пад них опе ра ци ја за ври је ме тра ја ња Олу­је хр ват ска вој ска је, пре ма ве­ћем бро ју из во ра, користила из ви ђач ко­оба вје штај не по дат ке аме рич ких и на то­цен та ра ко ји су се на ла зи ли у Хр ват ској и ита ли ји.2

диа је оне спо со би ла ко му ни ка ци је вој­ске ре пу бли ке срп ске кра ји не и ор га ни­зо ва ла и спро во ди ла кон тро лу кре та ња

2 аген ци ја ап је из вје шта ва ла о то ме као и аме рич­ки ча со пис Avi­a­tion­We­ek-Spa­ce­Teh­no­logy, за гре бач ки Ју­тар­њи­лист и сплит ски Фе­рал­три­бјун.

ње них је ди ни ца из ва зду ха ави о ни ма ус ез 6 б, опре мље ним по себ ном елек трон­ском опре мом, а бор бе ни ави о ни на то су бом бар до ва њем уни шти ли не де мон ти ра­не остат ке ра дар ске и про ти вра кет не од­бра не.3 ко ли ка је ту од го вор ност Мпри, те шко је ре ћи, али су по сље ди це опе ра­ци је Олу­ја би ле ка та стро фал не. ви ше од 220.000 ср ба је про тје ра но, око 2.000 је уби је но за ври је ме тра ја ња ак ци је – ме ђу њи ма око 1.200 ци ви ла – сто ти не се ла је спа ље но и опљач ка но. опе ра ци ја Олу­ја пред ста вља нај ве ће ет нич ко чи шће ње у евро пи од за вр шет ка дру гог свјет ског ра­та.

шеф хр ват ске оба вје штај не слу жбе Мар ки ца ре бић ка же: „пен та гон је био су­пер ви зор цје ло куп не опе ра ци је.“ син хр­ват ског пред сед ни ка, Ми ро слав туђ ман, ка же да су у опе ра ци ји Олу­ја Хр ват ска и сад би ли парт не ри и да су има ли ди рект­ну ве зу за ври је ме цје ло куп ног тра ја ња опе ра ци је. ово по твр ђу је и бив ши хр ват­ски ми ни стар спољ них по сло ва то ни но пи цу ла, ко ји ка же да им је по моћ Мпри би ла нео п ход на.4

Мпри и да ље ра ди на про гра ми ма у Хр­ват ској, а то су:5

3 књи га под на зи вом На­то­на­Бал­ка­ну, чла нак ери­ка Гре го ри ја Ин­ва­зи­ја­на­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску­Кра­ји­ну, Бе о­

град – под го ри ца, 2000.

4 зва нич ни сајт хр ват ске вла де www.hr.gov.org

5 www.mpri.org

1. де мо крат ска тран зи ци ја – ду го ро чан ме наџ мент про грам на мје њен по мо ћи вла ди у пла ни ра њу стра те ги је без бјед но­сти, од брам бе ном пла ни ра њу и во ђе њу вој не по ли ти ке по узо ру на за пад не др­жа ве.

2. CARTS­тре нин зи за вој ску, ана ли зе, ева лу а ци је, вој ни ме нац мент.

3. Мпри про грам ко ји по ма же ми ни­стар ству од бра не у бр жем при кљу че њу на то­ин те гра ци ја ма и опе ра ци ја ма чу ва­ња ми ра и дру го.

о уло зи Мпри у Хр ват ској ви ше ће се зна ти у бу дућ но сти, ка да се отво ре тај­не хр ват ске ар хи ве, ко је су за бра ње не за упо тре бу у вре мен ском пе ри о ду од 30 го ди на, или ка да не ко из Мпри од лу чи да иза ђе у јав ност. за са да се мо же са мо прет по ста вља ти ко ли ки је био сте пен њи­хо вог уче шћа и ка ко се то од ра зи ло на си­ту а ци ју на ра ти шту.

у аме ри ци се мо дел дје ло ва ње Мпри че сто на зи ва Ра­то­ва­ње­за­ни­жу­ци­је­ну. то се та ко ка же из два основ на раз ло га – ра­то ви у ко ји ма уче ству је Мпри осло ба ђа ју зва нич ну аме ри ку од мо гу ћих оп ту жби за не до зво ље но мије ша ње у уну тра шње ства ри дру гих зе ма ља, а, на дру гој стра ни, тро шко ве за рат сно си стра на ко јој Мпри по ма же.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2005, 197-199.

ОЛ

УЈА Ми лан Бу ди мир

МПРИ у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991-1995Циљ ово га ра да је да се од ре ди уло га аме рич ке при ват не вој не ком па ни је Mi li tary Pro fes si o nal Re sor ces In cor po ra ted (МПРИ) у гра ђан ском ра ту у Хр ват ској 1991 - 1995. Ме то да ко ју аутор ко ри сти у ра ду је ана ли за са др-жа ја тек сто ва у ко ји ма се спо ми ње дје ло ва ње МПРИ у Хр ват ској.

Page 65: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

64 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ОЛ

УЈА Сло бо дан Јар че вић

Су шти на пла на Z-4План Z-4 је нај не при јат ни је све до чан ство о уме ша но сти УН, дру гих ме ђу на род них ор га ни за ци ја, за пад но е вроп ских ве ли ких зе ма ља, – укљу чу ју ћи Ру ску Фе де ра ци ју и Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве – у раз би ја ње СФР Ју го сла ви је и одо бра ва ње агре си је Хр ват ске на Ре пу бли ку Срп ску Кра ји ну

План Z­4 не пред ста вља не спо ра зум из ме ђу пред сед ни ка ре пу бли ке срп ске кра ји не Ми ла на Мар ти ћа и

аме рич ког ам ба са до ра у за гре бу пи те ра Гал брај та у кни ну по чет ком 1995. године – ка ко то ту ма че ме ди ји, па и мно ги исто­ри ча ри, по ли ти ко ло зи, прав ни ци и остали ис тра жи ва чи се па ра ти стич ких ра то ва у Ју го сла ви ји. план Z­4 је са мо де таљ оп се­жног и зло чи нач ког по ду хва та ра ди про­го на срп ског пра во слав ног ста нов ни штва из искон ских срп ских зе ма ља, пре те жно сме ште них у исто риј ској вој ној кра ји ни (вој ној гра ни ци, срп ској ауто ном ној обла­сти у аустро у гар ској од 16. до пред крај 19. сто ле ћа).

на тој је зе мљи (а и у Бо сни и Хер це­го ви ни) уста шка Хр ват ска у дру гом свет­ском ра ту оба ви ла за ма шно би о ло шко ис тре бље ње срп ског, ром ског и је вреј­ског ста нов ни штва. пот пу но умор ство ових три ју на ро да би ло је пред ви ђе но устав ним и за кон ским од ред ба ма хр ват­ске др жа ве 1941. за ко ном им је од у зе та и це ло куп на по крет на и не по крет на имо­ви на, као што ће хр ват ско за ко но дав ство тре ти ра ти и сву срп ску имо ви ну од 1990. до да нас. до ду ше, овог пу та је ин тер ве­ни са ла ме ђу на род на за јед ни ца, па се хр ват ско за ко но дав ство при ла го ђа ва ло спољ ним при ти сци ма, али је за др жа ло то ли ко не до ре че них и ком пли ко ва них од ред би да је ве ћи ни прог на них ср ба не­мо гу ће ући у по сед сво је имо ви не, вра ти­ти др жа вљан ство, уште ђе ви ну, при ма ти пен зи ју, ин ва лид ни ну и слич но.

кад је реч о овом ма лом об зи ру ме ђу­на род не за јед ни це пре ма срп ској имо­ви ни, мо ра мо ода ти при зна ње ње ним ми ров ним по сред ни ци ма јер су упо зо­ри ли да је Хр ват ска јед но стра ном од лу­ком у са бо ру уки ну ла др жа во твор ност (кон сти ту тив ност) срп ском на ро ду, ко ји је, као но си лац ан ти фа ши стич ке бор бе у дру гом свет ском ра ту, сво је ет нич ке и исто риј ске те ри то ри је до бро вољ но унео у фе де рал ну ју го сло вен ску је ди ни цу Хр­ват ску, уз на гла ше ну устав ну ре гу ла ти ву

о пот пу ној рав но прав но сти хр ват ске и срп ске ет нич ке за јед ни це.

Хр ват ска власт је 1992. мо ра ла да узме у об зир ово упо зо ре ње ме ђу на род не за­јед ни це. обе ћа ла је да ће ср би ма вра ти­ти рав но прав ност уки ну ту 1991. као и у свим дру гим при ли ка ма, Хр ват ска је ово обе ћа ње из и гра ла. уме сто да се ср би устав но поново од ре де као др жа во твор­ни (кон сти ту тив ни) на род, хр ват ски пар­ла мент их је од ре дио као „на ци о нал ну за јед ни цу“.

Ме ђу на род на за јед ни ца је при хва ти ла и ово је два ра зу мљи во ре ше ње, ма да је прет ход но зах те ва ла да се срп ски ста тус у Хр ват ској ре гу ли ше она ко ка ко је то би ло и у уста ву сФр Ју го сла ви је. та ко су Хр ват ској оста ле од ре ше не ру ке за да ље ма ни пу ла ци је на вод ним вра ћа њем прет­ход них срп ских пра ва. у тим ма ни пу ла ци­ја ма зна чај ну уло гу је од и гра ла хр ват ска по ну да ши ро ких ауто ном них пра ва за ср бе, ко ја је би ла исто вет на од 1992. до 1995, али је до 1995. би ла без зва нич ног на зи ва, а од 1995. ће до би ти име План­Z-4. тај план о ауто ном ним пра ви ма ср­ба у Хр ват ској је, из не на да, био на ја вљен као но вост, а ми ров ни по сред ни ци су са­кри ли чи ње ни цу да је реч о пла ну ко ји је 1992. и 1993. узастопно ну ђен, све док 15­16. јула 1993. ни је пот пи сан ер дут ски спо ра зум. он 1995. ни је био ни ка ква но­вост – осим ако се под но во шћу не под ра­зу ме ва то што га је у книн до нео аме рич­ки ам ба са дор у за гре бу пи тер Гал брајт. у книн су га 1992. до не ли и ко пред сед ни­ци Ме ђу на род не ми ров не кон фе рен ци је о Ју го сла ви ји сај рус венс и лорд деј вид овен, са слу жбе ни ци ма ун про фо ра.

план Z­4 је нај не при јат ни је све до чан­ство о уме ша но сти ун, осталих ме ђу на­род них ор га ни за ци ја, за пад но е вроп ских ве ли ких зе ма ља – укљу чу ју ћи ру ску Фе­де ра ци ју и сје ди ње не аме рич ке др жа­ве – у раз би ја ње сФр Ју го сла ви је и одо­бра ва ње агре си је Хр ват ске на ре пу бли ку срп ску кра ји ну. на жа лост, ве ћи на ме ди ја у Ју го сла ви ји (и они Ми ло ше ви ће вог ре­

жи ма и опо зи ци о них стра на ка) кри во­тво ри ла је све окол но сти око овог пла на и ру ко вод ство ре пу бли ке срп ске кра ји не оптуживала за не ко о пе ра тив ност. Ме ди­ји су јав но сти по ру чи ва ли да би се при­хва та њем пла на из бе гли хр ват ска агре­си ја и ет нич ко чи шће ње кра ји не од ср ба. Јав ност је ова квим ин фор ми са њем би ла об ма ну та.

Хр ва ти су ср би ма и 1992. и 1995. ну­дили ре ша ва ње срп ских лич них и на ци­о нал них пра ва у два сре за, а ср би су по­шли са ста но ви шта да се о тим пра ви ма мо ра во ди ти ра чу на на це лој те ри то ри ји ре пу бли ке срп ске кра ји не, или у „зо на ма под за шти том ује ди ње них на ци ја“ – ка ко је кра ји на би ла озна ча ва на у до ку мен ти­ма ује ди ње них на ци ја.

иако су ми ров ни по сред ни ци би ли на це лој те ри то ри ји кра ји не и иако су са ми озна чи ли ње не гра ни це пре ма Хр ват ској, они су и фе бру а ра 1993. у њу јор ку кра­јин ској де ле га ци ји по ну ди ли да се рас­пра вља о срп ској ауто но ми ји у два сре за! за тим су хр ват ској де ле га ци ји до зво ли­ли да то исто пред ло жи на са стан ци ма у апри лу и ју ну 1993. у Же не ви. де ле га­ци ја кра ји не ни је же ле ла да раз го ва ра о пла ну. пред лог је био ви ше не го нео­зби љан за то ште је ње гов са др жај ви ше ли чио на ру га ње, не го на прав ни те мељ за вра ћа ње од у зе тих пра ва јед ном од два др жа во твор на на ро да. да се та др жа во­твор ност ни је под ра зу ме ва ла, го во ри чи ње ни ца да су Хр ва ти срп ску са мо у пра­ву пред ви де ли са мо у два сре за, што је чи ни ло је два тре ћи ну ре пу бли ке срп ске кра ји не. а да је нео збиљ ност би ла пот пу­на, по ка зу је по ну да да се у та два сре за ус по ста ве срп ски пар ла мент, пред сед ник др жа ве, вла да, срп ски је зик у шко ла ма, ца ри на, вој ска, по ли ци ја, но вац, за ста ва, грб и, по ред то га, уче шће срп ских пред­став ни ка у за ко но дав ним и из вр шним те­ли ма ре пу бли ке Хр ват ске. до слов но, све ово се од но си са мо на „ко тар Гли ну и ко­тар книн“. сви оста ли де ло ви кра ји не би, по том пла ну, би ли укљу че ни у ре пу бли ку

Page 66: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 65

Хр ват ску, а да ср би оста ну без пра ва на би ло ка кву ауто но ми ју у њи ма – ма да су ти де ло ви чи ни ли две тре ћи не кра ји не.

а што се ти че те ри то ри јал ног про сти­ра ња та да шњих (и да на шњих) хр ват ских ко та ра (сре зо ва), ни је би ло ја сно шта би об у хва та ли ко та ри книн и Гли на. Хр ват­ска је умно жи ла број оп шти на: у по ре ђе­њу с хр ват ском ад ми ни стра тив ном по де­лом из вре ме на Ју го сла ви је, број оп шти­на био је ви ше не го тро стру ко ве ћи. та ко су не ке ме сне за јед ни це про гла ше не оп шти на ма, па је ср би ма ну ђе на „др жа ва у др жа ви“ у 11 оп шти на. зна чи, оп шти­на ни је би ла про стра на и с мно го на се­ља као у Ју го сла ви ји, а ових 11 ну ђе них пла ном се на ла зи ло око гра до ва кни на и Гли не. пре ко де ло ва ли ке и кор ду на, ко­ји не би ула зи ли у два по ме ну та ко та ра, пре ма обе ћа њи ма хр ват ске стра не, пру­жао би се ко ри дор из ме ђу срп ских по ли­тич ких цен та ра – Гли не и кни на!

Ве­ли­ка­од­го­вор­ност­на­­уса­мље­ном­Ми­ла­ну­Мар­ти­ћу

Је дан по ште ни бри тан ски ди пло ма та оба ве стио нас је о пред сто је ћем до ла ску аме рич ког ам ба са до ра пи те ра Гал брај та у книн ре кав ши да ће Гал брајт по ну ди ти план о срп ској ауто но ми ји у Хр ват ској, ве о ма не по во љан за ср бе. са ве то вао нас је да га при хва ти мо као осно ву за пре го­во ре јер ће му свет ски ме ди ји по све ти ти ве ли ку па жњу, па ће мо мо ћи да из не се мо сво је ста во ве и чи ње ни це о све у куп ним срп ско­хр ват ским од но си ма. овај по ште­ни бри тан ски ди пло ма та био је на чи сто с тим ко ка кву уло гу игра у раз би ја њу Ју го­сла ви је и хра брио нас је да ће мо, рас пра­вља ју ћи о пла ну Z­4, ус пе ти да до ка же мо да су ме ђу на род на за јед ни ца и Хр ват ска не ис кре не кад србима обе ћа ва ју (по себ­но пла ном Z­4) пу на пра ва у Хр ват ској.

пред сед ник кра ји не Ми лан Мар тић је био упо знат с овим ста вом бри тан ског ди пло ма те, а знао је и са др жај до ку мен­та ко ји смо че ка ли, али су га тих да на за бри ња ва ле дру ге окол но сти. кра ји на се на шла у ве о ма те шкој си ту а ци ји. Хр­ват ска је тра жи ла да ми ров не сна ге ун окон ча ју сво ју ми си ју ис ти чу ћи да оне Хр ват ској ви ше ни су по треб не. на ова кав зах тев су ре а го ва ле ује ди ње не на ци је и ко пред сед ни ци Ми ров не кон фе рен ци је о бив шој Ју го сла ви ји по ку ша ва ју ћи да за до во ље хр ват ске зах те ве, али да то по ун не из гле да ка пи ту лант ски. про на шле су ре ше ње – одо бро во љи ле су Хр ват ску га ран ци јом да се кра ји на ви ше не ће на­зи ва ти „зо ном под за шти том ује ди ње них на ци ја“ и да ће ми ров ну опе ра ци ју у Ју го­сла ви ји пре и ме но ва ти у ми ров ну опе ра­ци ју у Хр ват ској. оно што је би ло још чуд­ни је, од лу че но је да се у тој „но вој ми ров­ној опе ра ци ји“ вој ни ци ун не спо ми њу. пре не го што је до не се на ова ква од лу ка

у са ве ту без бед но сти, ко пред сед ни ци Ми ров не кон фе рен ци је о бив шој Ју го­сла ви ји је тре ба ло да при ба ве фор ма лан при ста нак три ју пот пи сни ца вен со вог пла на – Ју го сла ви је, Хр ват ске и кра ји не. Хр ват ска је, наравно, при ста ла. Ју го сла­ви ја је да ва ла зна ке да се не ће енер гич­ни је про ти ви ти про ме ни ко манда на та ми ров них сна га ун у Ју го сла ви ји. овоме се су прот ста ви ла једино кра ји на.

тор валд стол тен берг се у Београду са­стао с кра јин ском де ле га ци јом, ко ју је пред во дио пред сед ник Ми лан Мар тић. он је пред ло жио да се ми ров на ми си ја пре и ме ну је у „ор га ни за ци ју ује ди ње­них на ци ја за ус по ста вља ње по ве ре ња“. скра ће но, ла ти ни цом, би ла би озна че на као UN CRO. ова кав об лик је на ме тао за­кљу чак да је то скра ће ни ца од из ра за: ује ди ње не на ци је у Хр ват ској – The Uni­ted Na ti ons in Cro a tia.

Мар тић је стол тен бер гу пре нео став да кра ји на ни је са гла сна с про ме ном ман да­та ми ров них сна га ун и да оне и да ље у свом на зи ву треба да са др же по јам „за­штит не сна ге“. стол тен берг ни је ко мен та­ри сао Мар ти ћев став до да ју ћи са мо то да ће ко нач ну од лу ку до не ти са вет без бед­но сти.

тре ба при зна ти чи ње ни цу да је та да (1995) ср Ју го сла ви ја у ун има ла пра зну сто ли цу и да је ње на ди пло мат ска ак тив­ност би ла огра ни че на, па у са ве ту без­бед но сти сама ве ро ват но не би мо гла спре чи ти из ме ну су шти не вен со вог пла­на, чи ја је пот пи сни ца би ла, али је чи ње­ни ца и то да се ни је би ла те рал но ан га жо­ва ла ме ђу ве ћи ном чла ни ца ун. Мо гла је за тра жи ти њи хо ву по моћ и не ма сум ње да би би ло др жа ва ко је би по ку ша ле да у те ли ма ун са чу ва ју пр во бит ни ман дат ми ров них сна га ун у Ју го сла ви ји.

Мар тић је у ова квој си ту а ци ји остао уса мљен, а схва тао је да ће, при про ме­ни ман да та сна га ун у кра ји ни, усле ди ти хр ват ска ору жа на агре си ја. исто вре ме­но, би ло је све мање на де да ће ору жа не сна ге Ју го сла ви је уче ство ва ти у од бра ни кра ји не. Мар тић је по ку шао да ис ко ри­сти до ла зак аме рич ког ам ба са до ра пи­те ра Гал брај та у книн да би му скре нуо па жњу на то да је не при хва тљи во да ми­ров не сна ге ме ња ју ка рак тер де фи ни сан вен со вим пла ном или ре зо лу ци јом са­ве та без бед но сти 743 (1992). Је ди но што му је оста ло на рас по ла га њу за очу ва ње су шти не вен со вог пла на би ло је усло­вља ва ње – и он га је из нео у су сре ту с пи те ром Гал брај том. оно је гла си ло: кра­

ји на ће пре го ва ра ти о пла ну Z­4 уко ли ко са вет без бед но сти тих дана про ду жи бо­ра вак ми ров них сна га – уз не про ме њен ман дат.

Ма да је ова кав став јед не др жа ве пот­пу но ра зу мљив, аме рич ки ам ба са дор за ње га ни је имао раз у ме ва ња. он се увре­дио и за пре тио ру ко вод ству кра ји не. а мо гло се оче ки ва ти да пре го во ри хр ват­ске и срп ске стра не не мо гу нор мал но те­ћи, а да се не зна шта ће се ме ња ти, а шта не у вен со вом пла ну.

За­што­План­Z-4­ни­је­спо­ми­њан­од­ју­на­1993.­до­по­чет­ка­1995.

на вео сам да је план Z­4 по след њи пут понуђен у ју ну 1993. у Же не ви. Хр ват ску де ле га ци ју та да је пред во дио слав ко де­го ри ци ја. на тим пре го во ри ма ар гу мен ти де ле га ци је кра ји не су би ли више него увер љи ви. де ле га ци ја је би ла број на, а пред во ди ли су је пред сед ник кра ји не Го ран Ха џић и пред сед ник скуп шти не Ми ле па спаљ. ат мос фе ра на же нев ским пре го во ри ма је учи ни ла ути сак на ми­ров не по сред ни ке, и они су ре ша ва њу срп ско­хр ват ских од но са, бар при вре­ме но, пришли мно го озбиљ ни је. ко пред­сед ни ци ма су се сле де ћег ме се ца (јул 1993) при дру жи ли за ме ни ци ми ни ста ра ино стра них по сло ва сад и ру си је, чарлс ред ман и ви та лиј чур кин. они су од лу чи­ли да одво је но пре го ва ра ју с две де ле га­ци је – с кра јин ском у ер ду ту и хр ват ском у за гре бу.

раз го вор са де ле га ци јом кра ји не је одр жан 15. ју ла 1993.

за ми сао ко пред сед ни ка Ми ров не кон­фе рен ци је и дво ји це др жав ни ка сад­а и ру си је би ла је да се пот пи ше је дан оквир­ни уго вор ко ји би до вео до вој не, по ли­циј ске, при вред не, са о бра ћај не, тр го вач­ке, кул тур не, про свет не, спорт ске и дру ге са рад ње. по ре чи ма ри чар да ред ма на, би ло би то по сте пе но ста па ње ре пу бли­ке Хр ват ске и ре пу бли ке срп ске кра ји не у јед ну др жа ву са две обла сти. то је ве ро­ват но тре ба ло да бу де ре ше ње ка кво ће се у деј то ну на ћи за Бо сну и Хер це го ви­ну. аме ри ка нац је та да ре као да ће за ми­шље ни спо ра зум би ти оба ве зан за Хр ват­ску и, ако би ње зин пред сед ник по ку шао да из бег не ње го во спро во ђе ње у жи вот, он да ће га на то приморати ру си ја јер је она, ре као је, за та ко не што за ду же на. ви­та лиј чур кин је до дао да у слу ча ју хр ват­ског ве ро лом ства не ће окле ва ти и да ће од мах до пу то ва ти у за греб и книн.

Кра ји на ће пре го ва ра ти о Пла ну Z-4, уко ли ко, тих да на, Са вет без бед но сти про ду жи бо ра вак ми ров них сна га уз не про ме њен ман дат

Page 67: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

66 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

уз ова кве га ран ци је, де ле га ци ја кра ји­не је има ла са мо је дан услов – тра жи ла је од ред ма на и чур ки на да спо ра зум у загребу пот пи ше члан вла де ре пу бли ке Хр ват ске, а не не ко из по ли циј ских струк­ту ра – ка ко су то Хр ва ти до тада прак ти­ко ва ли. ред ман и чур кин су при хва ти ли овај став кра ји шке де ле га ци је.

та ко је ер дут ски спо ра зум 15. ју ла 1993. пот пи сао ми ни стар ино стра них по сло ва кра ји не сло бо дан Јар че вић, а у за гре бу 16. ју ла 1993. ми ни стар тр го ви не Хр ват­ске иви ца Му дри нић.

о ер дут ском спо ра зу му ре фе ри сао је пред са ве том без бед но сти ге не рал ни се кре тар Бу трос Га ли на гла сив ши да ће спо ра зум до ве сти до ми ра из ме ђу срп ске и хр ват ске ет нич ке за јед ни це.

и кад је тре ба ло да поч ну пре го во ри струч них де ле га ци ја о све у куп ној са рад­њи кра ји не и Хр ват ске, хр ват ски пред­сед ник Фра њо туђ ман је обе ло да нио да је ер дут ски спо ра зум ни шта ван – ста­вљен ван сна ге.

вла да кра ји не је пи са ла чур ки ну, али он ни је од го во рио. у Мо скву је от пу то вао ми ни стар ино стра них по сло ва кра ји не да чур ки на под се ти на га ран ци ју ру ске Фе де ра ци је да ће Хр ват ска мо ра ти да спро во ди ердутски споразум. али када је кра јин ска де ле га ци ја сти гла у Мо скву, у ру ском Мип­у су је оба ве сти ли да је чур­кин слу жбе но у Бри се лу.

кра ји шни ке је при мио шеф ње го вог ка­би не та, по то њи ру ски ми ни стар за ино­стра не по сло ве игор ива нов. ива нов ни­је же лео да раз го ва ра о ру ским га ран ци­ја ма које се односе за ер дут ски спо ра зум! са мо је кра ји шни ци ма очи тао лек ци ју да мо ра ју на у чи ти да жи ве у ми ру с Хр­ва ти ма и му сли ма ни ма и упу ћи вао их на скла дан жи вот то ли ких на ци ја и вер ских за јед ни ца у ру си ји (тада још ни је би ло те­ро ри стич ких деј ста ва у че че ни ји).

по сле овог ве ро лом ства Хр ват ске и бла го на кло ног ста ва ме ђу на род не за јед­ни це пре ма овом хр ват ском чи ну нор ве­шка је у новембру 1993. кра ји шни ци ма и Хр ва ти ма по ну ди ла тај не пре го во ре. по ну да је при хва ће на. кра јин ску де ле га­ци ју је пред во дио Го ран Ха џић, а хр ват­ску Хр во је ша ри нић. Био је на по мо лу спо ра зум сли чан ер дут ском. текст је два да на уса гла ша ван и при хва ћен од обе де­ле га ци је. за ка зан је пре кид тај но сти и за на ред но ју тро су по зва ни но ви на ри – да при су ству ју пот пи си ва њу. али ту ноћ је туђ ман шаринићу по слао пи са ни на лог да не пот пи су је споразум и да се хр ват ска де ле га ци ја од мах вра ти у за греб. ни овог пу та ме ђу на род на за јед ни ца ни је пред у­зе ла ни ка кве ме ре про тив Хр ват ске.

сле де ћи пре го во ри су одр жа ни у де­цем бру 1993. у до ба нов ци ма. у то ку уса­гла ша ва ња тек ста спо ра зу ма Хр во је ша­ри нић је ре као „да ни је до био овла шће­

ња за раз гра ни че ње у рав ним ко та ри ма и да за то пре ки да пре го во ре.

по сле до ба но ва ца, две де ле га ци је су се су сре ле у мар ту 1994. у за гре бу. кра­ји шни ке је пред во дио ми ни стар од бра не ад ми рал ду шан ра кић, а Хр ва те Хр во­је ша ри нић. за ме ник му је био ге не рал пе тар сти пе тић. опет су би ли при сут ни чарлс ред ман и ви та лиј чур кин. спо ра­зум је пот пи сан 29. мар та. Био је урав но­те жен. при хва ће ни су ста во ви о по је ди­ним пи та њи ма обе ју де ле га ци ја. та ко је у спо ра зум уне сен и пред лог кра ји не да се и хр ват ско и кра јин ско те шко на о ру жа ње уда љи десет километара од гра ни це.

За­гре­бач­ки­спо­ра­зумБио је то за гре бач ки спо ра зум. на

осно ву ње га је, ка ко – та ко, 1993. вла дао мир. и на осно ву ње га је до шло и до пре­го во ра о снаб де ва њу во дом у ли ци и дал­ма ци ји, оп скр би елек трич ном енер ги јом, екс пло а та ци ји наф то во да пре ко кра ји не, ауто пу та кроз сла во ни ју итд.

но, Хр ва ти су би ли не за до вољ ни за­гре бач ким пла ном. стал но су по на вља­ли да је кра ји на са став ни део ре пу бли ке Хр ват ске, што је хр ват ска ди пло ма ти ја у њу јор ку ус пе ла да уне се и у ве ћи ну ре­зо лу ци ја са ве та без бед но сти. тра жи ли су да то при зна ју и ср би кра ји шни ци – пот­пи си ва њем не ког спо ра зу ма та кве са др­жи не.

пред лог о срп ској ауто но ми ји у Хр ват­ској је у книн стигао из лон до на у ју ну 1994. тра же но је да се у Бри та ни ји, тај но, са ста ну де ле га ци је кра ји не и Хр ват ске и да пре го ва ра ју о срп ској ауто но ми ји (укљу чи ва њу кра ји не у ре пу бли ку Хр ват­ску) на осно ву пред ло га јед не бри тан ске ху ма ни тар не ор га ни за ци је.

Мар тић је при хва тио пред лог и од ре­дио ме не да от пу ту јем у лон дон. то све учи ње но је под по кро ви тељ ством ми­ни стар ства за ино стра не по сло ве ве ли­ке Бри та ни је и уз ин фор ми са ње до њег до ма бри тан ског пар ла мен та. Хр ва ти су да ли свој при ста нак, али пред мој до ла­зак у лон дон, ја ви ли су да не ће по сла ти пре го ва ра ча. Бри тан ци су сма тра ли да треба да до пу ту јем јер Хр ва ти мо гу да се пре до ми сле и да до пу ту ју. от пу то вао сам и че као Хр ва те пет да на. они ни су до шли.

та ко је остао да се при ме њу је за гре­бач ки спо ра зум из мар та 1994. он ни када ни је ста вљен ван сна ге ни ти је про гла­шен не е фи ка сним, за ста ре лим итд. но, и по ред то га са вет без бед но сти изненада од лу чу је да Хр ва ти ма и ср би ма по ну ди „но ви план” – то ли ко пу та од ба ци ва ни план Z­4, о ко јем сам већ све ре као. Мо­гу са мо да по но вим ре че ни цу с по чет ка овог ре фе ра та: План­ Z-4­ је­ са­мо­ де­таљ­оп­се­жног­и­зло­чи­нач­ког­по­ду­хва­та­–­ра­ди­про­го­на­срп­ског­на­ро­да­из­искон­ских­срп-ских­зе­ма­ља.

оста јем ду жан да из не сем и раз лог ова ко оштре осу де ме ђу на род не за јед ни­це. та чи ње ни ца по сто ји. има ли смо је у ар хи ви ка би не та пред сед ни ка ре пу бли ке срп ске кра ји не и са др жа ва ла је сле де ће: сре ди ном ју на 1995. је дан аме рич ки но­ви нар у њу јор ку оба ве штен је о тај ном са стан ку са ве та без бед но сти. ре фе ри­сао је не мач ки ам ба са дор и пред ло жио да се одо бри хр ват ско вој но за по се да­ње кра ји не, уз оба ве зу да се пре ма срп­ским ци ви ли ма по сту па на нај ху ма ни ји на чин. не мач ки ам ба са дор је га ран то вао да се овој хр ват ској вој ној опе ра ци ји не­ће су про ста ви ти вој ска ср Ју го сла ви је и ре пу бли ке срп ске. сви чла но ви са ве та без бед но сти су одо бри ли ову хр ват ску опе ра ци ју, на зва ну Олу­ја, када је прог на­но 80 од сто срп ског ста нов ни штва. овај че сти ти аме рич ки но ви нар је о од лу ци са ве та без бед но сти оба ве стио до пи сни­цу ртв Бе о гра да у њу јор ку, го спо ђу те ре­зу Гулд. те ре за Гулд је то су тра дан до ста­ви ла кни ну.

си гур но је да су ко пред сед ни ци Ме ђу­на род не кон фе рен ци је о бив шој Ју го сла­ви ји лорд деј вид овен и тор валд стол­тен берг зна ли за ова кву од лу ку са ве та без бед но сти. и си гур но је да су же ле ли да са се бе ски ну од го вор ност за пред сто­је ћи хр ват ски про гон срп ског ста нов ни­штва из кра ји не. за то су по зва ли ње ну де ле га ци ју у Же не ву и за тра жи ли са ста­нак у Бе о гра ду с пред сед ни ком вла де Ми ла ном Ба би ћем. и у Же не ви и у Бе о­гра ду су, опет,­кра ји шни ци ма по ну ди ли да пре го ва ра ју с Хр ва ти ма о пла ну Z­4. Мо же мо прет по ста ви ти да су би ли уве ре­ни да ће кра ји шни ци, и­овог­пу­та,­као ви­ше пу та од 1992, ту по ну ду од би ти. ти ме би ко пред сед ни ци овен и стол тен берг би ли осло бо ђе ни сва ке кри ви це за пред­сто је ће зло чи не пре ма ср би ма у кра ји ни. Мо гли би мир но ре ћи – ето, да су нас ср­би по слу ша ли и пре го ва ра ли о пла ну Z­4, не би се де си ла ова ква тра ге ди ја.

али де си ло се не што дру го. де ле га ци ја кра ји не у Же не ви је при хва ти ла пред лог ко пред сед ни ка да раз го ва ра о пла ну Z­4, а сво ју са гла сност у том сми слу дао је и Ми лан Ба бић у Бе о гра ду. и на јед ном и на дру гом ме сту ми ров ни по сред ни ци су обе ћа ли да у том тре нут ку Хр ват ска не­ће вој но на па сти кра ји ну, а то се де си ло са мо дан – два по сле овог обе ћа ња – 4. ав гу ста 1995.

када су Хр ва ти прог на ли срп ски на род из кра ји не, пре ста ла је с ра дом Ме ђу на­род на кон фе рен ци ја о бив шој Ју го сла ви­ји за ре пу бли ку срп ску кра ји ну, а на ста­ви ла је по сло ве са мо око ре гу ли са ња од­но са три ју ен ти те та у Бо сни и Хер це го ви­ни. иза сла ник ге не рал ног се кре та ра ун за кра ји ну Ја су ши ака ши је по сле Олу­је нестао са свет ске по ли тич ке сце не.

Page 68: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 67

Ору жа на деј ства ко ја су са раз ли чи тим ин тен зи те том во ђе на на те ри то ри ји Бо сне и Хер це го ви не у раз до бљу

1991–1995, пред ста вља ју део је дин стве ног фе но ме на – ра та про тив су ве ре не др жа ве Ју го сла ви је. рат на по зор ни ца оформ ље на је на не ко ли ко кри тич них под руч ја – нај пре у сло ве ни ји, по том у Хр ват ској, Бо сни и Хер це го ви ни и, на кра ју, на ко со ву, од но сно бом бар до ва њем од кра ја мар та до кра ја ју на 1999. на це лој те ри то ри ји ср би је. у тех нич­ком сми слу мо гу ће је го во ри ти о ра то ви ма, свр ста ти их у раз ли чи те књи го вод стве не ру бри ке, при ле пи ти им раз ли чи те ети ке те – вер ске, ет нич ке, иде о ло шке итд, али се у сво ђе њу тих ру бри ка на за вр шни ра чун ја вља са мо је дан рат – рат про тив су ве ре не др жа ве Ју го сла ви је. ко лек тив ни ди пло мат­ско­вој ни ка па ци тет европ ске за јед ни це, сад­а, на то­а, па, ко нач но, и ује ди ње них на ци ја од сло ве ни је 1991. до ко со ва 2000. био је усме рен ка јед ном ци љу – ра за ра њу др жа ве и пру жа њу за шти те по бу ње нич ким сна га ма. дру ге ал тер на ти ве ни је би ло од ка ринг то но вог па пи ра 1991, пре ко деј то­на 1995. до рам бу јеа 1999. оту да узор ци и по сле ди це ра та мо ра ју би ти са гле да ни у ши рем кон тек сту, за тим на ре ги о нал ном пла ну и, на кра ју, на ло кал ном. ово уто ли ко пре што је то био пр ви рат у евро пи по сле дру гог свет ског ра та, у ко ме је ра зо ре на јед на др жа ва ко ја је има ла исто риј ски и прав ни ле ги ти ми тет, а што по ме ђу на род ном пра ву пред ста вља нај те жи зло чин, зло чин про тив ми ра. Ме ха ни зам ун је по пр ви пут ста вљен у функ ци ју уни ште ња др жа ве при је мом се це си о ни стич ких је ди ни ца у ун, при ме ном санк ци ја на др жа ву – жр тву, тј. Ју го сла ви ју и, ко нач но, из во ђе њем рат них опе ра ци­ја, су во зем них и ва зду шних, у по је ди ним де ло ви ма зе мље. све то учи ње но је без фор мал не из ме не по ве ље ун или, тач ни је ре че но, уз те шко га же ње овог до ку мен та.

за пад је 1991/1992. при знао фик тив не, а не ствар не др жа ве, а за тим је пу тем пла­

ни ра ног ха о са на тој те ри то ри ји те фик­тив не је дин ке ве штач ки одр жа вао у жи во­ту. реч је о ин ди рект ном во ђе њу ра та про­тив сФрЈ помoћу се це си о ни стич ких сна га или о јед ном об ли ку спе ци јал ног ра та, и, по том, оку па ци је зе мље не пу тем за по се­да ња те ри то ри је, не го спро во ђе њем сво је во ље пре ко кви слин шких вла да или, ка ко их да нас на зи ва ју у аме рич кој ли те ра ту ри „вла да кли је на та“, или, про сто, „кли јен те­лом“. кла сич ни рат је скуп, зах те ва соп­стве не људ ске жр тве, за шта је те шко при­до би ти јав но мње ње и пар ла мент.

узрок ра ди кал них про ме на у по ли тич­кој ори јен та ци ји ун ле жи у ге о по ли тич­ким про ме на ма у све ту. сад су крај би по­ла ри зма оце ни ле као сво ју по бе ду, од но­сно као сво ју исто риј ску шан су. у ели ти­стич ким кру го ви ма сад­а пре о вла да ло је ми шље ње да је аме ри ка као по бед нич ка си ла сте кла ле ги ти ми тет за де ло ва ње и пре о бли ко ва ње све та пре ма сво јим ин­те ре си ма. сад су 1990/1991. иступиле на свет ску сце ну као не при ко сно ве ни ауто­ри тет, без ика квог ослон ца на прав не и мо рал не нор ме. но, оно што је нај ин те ре­сант ни је у овој си ту а ци ји је сте чи ње ни ца да ни јед на од ве ли ких зе ма ља, нпр. ру си­ја, ки на или ин ди ја, ни је би ла вољ на да се су прот ста ви ни ти, пак, да по кре не прин­ци пи јел ну рас пра ву о од но си ма у ме ђу на­род ној за јед ни ци или о свет ском по рет ку. од стране русије и кине уследиле су, али накнадно, ве о ма уз др жа не кри ти ке. Го ла си ла по ста ла је вр хун ски за кон у ме ђу на­род ним од но си ма.

по сле ди це про це са ко је су сад за цр­та ле у по след њој де це ни ји 20. ве ка, па и са мог ра та про тив сФрЈ, не са гле ди ве су. срушен је ве ли ки уни вер за ли стич ки мо­дел на ше епо хе. ује ди ње не на ци је су из гу­би ле кре ди би ли тет. о ка квим га ран ци ја ма свет ске ор га ни за ци је још мо же би ти ре чи по сле све га што се до го ди ло са Ју го сла ви­јом. ра зо ре ни су фи ло зоф ско­прав ни те­

ме љи ко ји су као ве ли ка ци ви ли за тор ска те ко ви на про и за шли из два свет ска ра та. са ме ђу на род но прав не тач ке – свет је ба чен два ве ка уна зад. ако се рат про тив Ју го сла ви је по ста ви у кул тур но­ци ви ли­за циј ски про стор евро пе, са це ло куп ним ар се на лом ко ји је при ме њен – са та ни за­ци јом, санк ци ја ма, 78­днев ним бом бар до­ва њем зе мље бом ба ма са оси ро ма ше ним ура ни ју мом итд – он да је тај рат не ги ра ње по ла зних осно ва оно га што пред ста вља ова пло ће ње за пад не ци ви ли за ци је. Хи­тле ру су кон цен тра ци о ни ло го ри слу жи ли за ин ду стриј ско ис тре бље ње глав ног не­при ја те ља. за пад, тј. сад и зе мље европ­ске уни је при бе гле су прав ној па то ло ги ји у ви ду санк ци ја, ко је се сво де на пре тва­ра ње чи та вих зе ма ља у кон цен тра ци о не ло го ре, а на ро да у па ри је. ан ти се ми ти­зам је за ме њен ср бо фо би јом, са мо што је у овом слу ча ју си ту а ци ја да ле ко те жа јер ни је реч о на ро ду у ра се ја њу, ка кав је био је вреј ски, ко ји у си сте му дру штва на ро да, на жалост, ни је имао чвр шћи осло нац за­шти те. ово га пу та је реч о на ро ду са др жа­вом ко ја је пот пи сник де кла ра ци је ун од 1. ја ну а ра 1942, ко јом је фор ми ра на рат на ко а ли ци ја под истим име ном, о др жа ви – пот пи сни ци по ве ље 1945, су о сни ва чу Ме ђу на род не бан ке и Ме ђу на род ног мо­не тар ног фон да и свих спе ци ја ли зо ва них аген ци ја, о јед ном од нај ак тив ни јих чла но­ва ун – све до коб не 1990. дру гим ре чи ма, у пи та њу су др жа ва и на род ко ји су de iure морали да ужи ва ју нај ви ши сте пен за шти­те по по ве љи ун и мул ти ла те рал ним уго­во ри ма за кљу че ним по сле пр вог и дру гог свет ског ра та, зе мљи ко ја је у за јед ни ци са за па дом гра ди ла свет ски по ре дак и за ње­га жр тво ва ла тре ћи ну свог ста нов ни штва.

ка да је реч о жр тва ма, тре ба би ти пре­ци зан. Жр тве су при па да ле срп ском на ро­ду; хр ват ске сна ге су се у пр вом свет ском ра ту бориле у са ста ву аустро у гар ске, а у дру гом у са ста ву осо вин ских си ла. у вре­

ОЛ

УЈА Проф. др Сми ља Авра мов

Аме рич ко-ва ти кан ска тај на али јан са и рат у СФРЈУ ели ти стич ким кру го ви ма САД пре о вла да ло је ми шље ње да је Аме ри ка као по бед нич ка си ла сте кла ле ги ти ми тет за де ло ва ње и пре о бли ко ва ње све та пре ма сво јим ин те ре си ма. САД су ис ту пи ле 1990/91. на свет ској сце ни као не при ко-сно ве ни ауто ри тет, без ика квог ослон ца на прав не и мо рал не нор ме

Page 69: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

68 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ме ка да су срп ски ави ја ти ча ри ко ји су 1941. са вој ним ле те ли ца ма на пу сти ли зе­мљу и при дру жи ли се у ка и ру са ве знич кој ави ја ци ји ги ну ли у бор ба ма про тив Хи тле­ро вих сна га, хр ват ске сна ге су прве ушле у ста љин град у са ста ву елит них сс­тру па и та мо оста ви ле сво је ко сти.

ра за ра ње Ју го сла ви је и стра да ње срп­ског на ро да пре ва зи ла зе тра ге ди ју јед ног на ро да и јед не др жа ве. узро ци и по сле­ди це ра та про тив Ју го сла ви је до ти чу гло­бал не окви ре. Је дан ис так ну ти вој ни ана­ли ти чар по ста вио је чак те зу да сад „ни су из гле да све сне да њи хов ула зак у рат у Бо­сни озна ча ва по че так тре ћег свет ског ра­та“1. ипак тре ба на гла си ти да је бу дућ ност те шко пред ви де ти, те је у том прав цу по­тре бан суп тил ни ји и ис тан ча ни ји при лаз.

ра за ра ње Ју го сла ви је се до го ди ло у скло пу про ме на у евро пи, али и из у зет но ком пли ко ва не ге о стра те шке игре уну тар зе ма ља за па да. узро ке је оту да нео п ход­но ана ли зи ра ти уз две прет ход не на по­ме не, ко је су ну жне за раз у ме ва ње да те си ту а ци је.

пр во – са вре ме ни ра то ви не сво де се са мо на од нос ар ми ја. то је ком плек сан про цес, чи ји спек тар пре ва зи ла зи те ри­то ри ју на ко јој се во де ору жа на деј ства и ко ји има свој ви дљи ви и не ви дљи ви део.

дру го – у са вре ме ним усло ви ма прав­ног ни хи ли зма, ко ји све ту на ме ћу сад, за ма гљен је од нос из ме ђу ста ња ми ра и ста ња ра та. кла сич но ме ђу на род но пра во је би ло по де ље но на два си сте ма: пра во у до ба ми ра и пра во у до ба ра та. ова два си сте ма су по сто ја ла паралелно, али у при ме ни је је дан ис кљу чи вао дру­ги. In ter bel lum et pa cem ni hi li est me i um. от по чи ња њем ра та пре ста ја ла су да ва­же пра ви ла из до ба ми ра и сту пао је на сна гу си стем ко ји је ре гу ли сао од но се чла ни ца ме ђу на род не за јед ни це у до ба ра та. у са вре ме ној аме рич кој док три ни, а по том и ње них са ве зни ка, на пу ште на је ова по де ла и de fac to из бри са на гра­нич на ли ни ја из ме ђу ми ро љу би вих ак ци­ја, са јед не стра не, и ору жа не ак ци је, са дру ге. од вре ме на пред сед ни ка ре га на уве ден је у по ли ти ку ter ti um ge nus, по ко ме је вој на си ла не раз двој на ком по­нен та пре го во ра – не у сми слу ал тер на­ти ве, тј. он да ка да др жа ва до жи ви по раз, не го као ње на сва ко днев на до пу на. но ви тип ди пло мат ског оп ште ња сад­а са сто­ји се у то ме да ни јед на ди пло мат ска ини­ци ја ти ва не тре ба да бу де пред у зе та без од го ва ра ју ће вој не ди мен зи је. то у би ти ни је ни шта но во – тај ме тод при ме њен је у до ба ра ног ко ло ни ја ли зма, са мо што је ово га пу та по ста вљен у функ ци ју обез бе­ђе ња ис кљу чи ве ли дер ске уло ге сад­а у све ту. тај ме тод „успешнo“ је при ме њен у ла тин ској аме ри ци, ази ји, па и на те ре­ну не ка да шње Ју го сла ви је. рат на деј ства у БиХ ко мен та тор лон дон ског ли ста Еко-

1 Stra te gic Po licy, V.XXI II, No. 7–8/1995, p. 31

но­мист­опи сао констатујући да су аме­ри кан ци ов де „на сту па ли у јед ној ру ци са ла сер ски на во ђе ним бом ба ма, а у дру гој са ми ров ним пла ном“2.

те о риј ске рас пра ве о овим про ме на­ма, или ли ци ти ра ње чи ње нич ног ста ња у прав не окви ре, да нас се из бе га ва на за па ду, али и на ис то ку, ко ји, из гле да, на то ни је спре ман, као што ни за пад ка­сних три де се тих го ди на ни је био спре­ман – до зво ља ва ју ћи Хи тле ру ди вља ње по евро пи. у цен три ма од лу чи ва ња на за па ду опе ри ше се фраг мен ти ма ко ји се се лек тив но, осми шље но ода би ра ју. раз­ло зи су ве о ма про вид ни: ре ги о ни ма и про вин ци ја ма – као што су Бо сна, ко со­во, че че ни ја или Га за – лак ше се ма ни пу­ли ше не го др жа ва ма, а из дво је не сце не стра да ња, као што су би ле Мар ка ле или ра чак, ме диј ски су по год ни је за об ма­њи ва ње свет ске јав но сти. при че ужа са се пре тва ра ју у сли ке по веома про стој тех но ло ги ји „из пр ве ру ке“, а за тим се у те ле ви зиј ским ла бо ра то ри ја ма до ра ђу ју по по тре би по ру чи о ца.

упра во из ло же но ста ње на ме ће на у ци оба ве зу да збир чи ње ни ца на овом на­шем тлу, на пр ви по глед слу чај них, не по­ве за них, из диг не на ни во син те зе како би се ду бин ски узро ци ра та могли прецизно идентификовати, одва ја ју ћи их за тре ну­так од ак ти ви ра ња на си ља за ко је је за пад ко ри стио до ма ће исто риј ске окол но сти.

узро ци ра та про тив сФрЈ ле же у стра­те ги ји сад­а и ње ном екс пан зи о ни стич­ком про до ру на ис ток, али они – иако се ти процеси временски подударају – не­ма ју за јед нич ке ко ре не са рас па дом ис­точ ног бло ка. Ју го сла ви ја је на пу сти ла ис точ ни блок још 1948. и осло нац по тра­жи ла на за па ду. сад су са сим па ти ја ма гле да ле на на ци о нал ни ко му ни зам Јо­си па Бро за, као пр ви ко рак у раз би ја њу ис точ ног бло ка, и оби ла то га пот по мо гле де се ти на ма ми ли јар ди до ла ра. сем то га, Ју го сла ви ја је има ла дру штве но­еко ном­ски си стем sui ge ne ris, раз ли чит од со­вјет ског мо де ла, са отво ре ним гра ни ца­ма и гу стом мре жом од но са са ез­ом и са сад­ом, са пер спек ти вом ско рог ула ска у ин те гра ци о ни про цес евро пе у својству пу но прав ног члана.

тре ба по но во под ву ћи да је ти то и зам до жи вео ве ли ки пу бли ци тет и сте као по­др шку за па да ис кљу чи во као по чет ни ко рак у раз би ја њу ис точ ног бло ка. уго­во ром о са ве зу, по ли тич кој са рад њи и уза јам ној по мо ћи, за кљу че ном на Бле ду 1954. из ме ђу Грч ке, тур ске и Ју го сла ви је, ова зе мља је ин ди рект но била укљу че на у без бе до но сни си стем на то­а. тај ним уго во ром из ме ђу Грч ке и Ју го сла ви је из 1960. омо гу ћен је про лаз на то­трупа пре ко те ри то ри је Ју го сла ви је у слу ча­ју на па да од би ло ког чла на вар шав ског уго во ра. не по сред но по сле смр ти Јо си па

2 Eco no mist, Sept. 9, 1995

Бро за Грч ка је пи сме но по твр ди ла да љу при вр же ност овом уго во ру.3

до ра ди кал них про ме на за па да до шло је по чет ком осам де се тих, по сле скла па­ња са ве за сад­а са ва ти ка ном – у ци љу кр ста шког ра та про тив ис точ ног бло ка. сад ни су одр жа ва ле ди пло мат ске од но­се са ва ти ка ном. пре пре ку у том прав цу пред ста вљао је устав зе мље, ко ји је по­ла зио од по став ке да зе мља ре ли ги о зног плу ра ли зма, ка ква је аме ри ка, са сто ти­на ма ре ли ги о зних за јед ни ца, мо же оп­ста ти са мо ако се стро го раз дво је ду хов­на и по ли тич ка ми си ја, тј. ако цр ква бу де одво је на од др жа ве, а при то ме обе оста­ну не за ви сне и сло бод не. тра ди ци ју ста­ру ви ше од 200 го ди на пре кр шио је ре ган ус по ста вља њем ди пло мат ских од но са са ва ти ка ном апри ла 1983. Ме ђу тим, и пре тог вре ме на одр жа ва ни су по ли тич ки од­но си ва шинг то на и ва ти ка на, пре те жно тај ни, пре ко лич них иза сла ни ка пред сед­ни ка сад­а и у су сре ти ма на нај ви шем ни воу. ауди јен ци је ви со ких лич но сти аме рич ког жи во та код па пе по ста ле су од ше зде се тих го ди на стал на прак са. али је ус по ста вља ње ди пло мат ских од но са би ло мо гу ће, ка ко то на во ди аме рич ки ана ли ти чар ле дер, „тек ка да је це мен ти­ра на али јан са из ме ђу ка то лич ких фун­да мен та ли ста и Бе ле ку ће“.4 по твр ђе њу аме рич ких екс пе ра та за ва ти кан, циа је још за вре ме пи ја Једанаестог ушла у врх ка то лич ке хи је рар хи је. ка да је 20. ја ну а­ра 1981. но ви пред сед ник сад­а ро налд ре ган сту пио на ду жност, са ста нак са па­пом Јо ва ном па влом другим је већ био ута на чен; 27. ју на 1982. у ва ти ка ну су се састали представници два ју цен та ра мо­ћи, ду хов не и све тов не, ре га н и па па. на том састанку је за кљу чен спо ра зум ко га је ри чард ален, са вет ник за без бед но сно Бе ле ку ће, де фи ни сао рекавши да је то „јед на од нај ве ћих тај них али јан си свих вре ме на“.5

према доступним документима, два пред став ни ка цен та ра мо ћи, раз ли чи тих по сво јој при ро ди ни су у раз го во ри ма ула зи ла у иде о ло шку ни ти, пак, те о ло шку стра ну са ве за. по сма тра ли су али јан су са праг ма тич ког ста но ви шта – у од но су на за јед нич ког не при ја те ља, ссср, ко га су на зи ва ли „са тан ском им пе ри јом“. ад ми­ни стра ци ја сад­а, на челу са ми ни стром од бра не вајн бер ге ром (Ca spar We in ber­ger), у али јан си није гле да ла из раз ре­ли ги је, не го моћ цр кве као ин сти ту ци је, ко ја је по ста вље на у кон текст ре ал по ли­ти ке.

у ор га ни за ци о ној и ду хов ној сна зи св. сто ли це циа је от кри ла не кон вен ци о­нал но оруж је, ко је мо же из ме ни ти од нос

3 La Doc. Fran ca i se, No. 5011, 6/1995, p. 99

4 Law ren ce La der, Po­li­tics,­Po­wer­and­the­Church, New York, 1997, p.6

5 Carl Bern stein and Mar co Po li ti, His­Ho­li­ness­John­Paul­II­and­the­Hid­den­Hi­story­of­our­ti­me, Lon don, 1996, р. 247­248

Page 70: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 69

сна га у све ту. аме рич ка ад ми ни стра ци ја је оце ни ла да ду хов на сна га па пе има ши­ри спек тар де ло ва ња од вој не си ле и да – са праг ма тич ког ста но ви шта – мо же убр­за ти про цес ра за ра ња ис точ ног бло ка. по сма тран ре тро спек тив но, са вез ду хов­ног и све тов ног цен тра мо ћи пред ста вља кри тич ну рас кр сни цу у свет ским раз ме­ра ма, ко ја ће до ве сти до нај ра ди кал ни јих про ме на у ве ку. кроз овај са вез пре о бли­ко ва на је ге о по ли тич ка кар та цен трал не и ју го и сточ не евро пе. по ве зи ва њем цен­тра ри мо ка то ли чан ства са нај моћ ни јом вој ном си лом, уз већ чвр сто по ве за не бан кар ске ку ће ва ти ка на и за па да, ство­рен је но ви агре сив ни по ли тич ко­кле ри­кал ни блок, ко ји ће има ти нај фа тал ни је по сле ди це у од но су на Ју го сла ви ју.

тре ба до да ти и да је по ли ти ка ва ти ка на пре ма Ју го сла ви ји об ли ко ва на још пр вих да на на стан ка Ју го сла ви је, 1918. Мул ти­кон фе си о нал на кра ље ви на сХс оце ње на је глав ном пре пре ком про до ра на ис ток. сва ки по ку шај раз би ја ња Ју го сла ви је на­и ла зио је на бла го слов ва ти ка на. пре ма то ме, по ли ти ка па пе Јо ва на павла другог пред ста вља са мо за вр шну фа зу про це са раз би ја ња ове зе мље, ста рог осам де це­ни ја.

ак ци је ко је је па па предузимао на свет­ској сце ни на и ла зи ле су на от пор и уну­тар рим ске ку ри је, али су хлад но од ба ци­ва не. Јо ван па вле други је по ста вио ја сан циљ – да ри мо ка то лич ку цр кву офор ми као тре ћу свет ску си лу.

ан ти ко му ни зам је био не ка вр ста ре­ли ги је и ре га на и па пе, па је за јед нич ки на ступ у том прав цу ускла ђен без по те­шко ћа. Ме ђу тим, па па је регану по ста вио пи та ње: „шта по сле Јал те?“ ко јим пу тем кре ну ти? сматрао је да би би ло би ап со­лут но не при хва тљи во оста ти на ре ше њи­ма из вер са ја, про тив ко га је ва ти кан де­ценијама во дио бор бу. у од но су на Ју го­сла ви ју, па па је зах те вао не што ви ше од ру ше ња ре жи ма, из два ја ње ка то лич ких де ло ва сло ве ни је и Хр ват ске уз да ва ње ве ћег зна ча ја аустри ји. пре ма до ступ ној до ку мен та ци ји, ре ган ватикану ни је дао зе ле но све тло за раз би ја ње Ју го сла ви­је. Мо гло би се чак твр ди ти обр ну то. у не дав но де кла си фи ко ва ном до ку мен ту Бе ле ку ће (System­II,­9061-Di­rec­ti­ve­51) да­

та су упут ства за по ли ти ку пре ма ис точ­но е вроп ским зе мља ма – уз на по ме ну да ће „Ју го сла ви ја би ти пред мет одво је не од лу ке нсдд“.6 у из ве шта ју нсдд 133, ко ји је озна чен као тај ни, али и осе тљив (Sec­ret-sen­si­ti­ve)­од 14. мар та 1984. на гла­ше но је да је вла да сад­а то ком ду жег пе ри о да по сма тра ла Ју го сла ви ју, „по све­до че но раз ли чи ту од зе ма ља вар шав ског пак та, пре те жно за то што је во ди ла не­за ви сну уну тра шњу и спољ ну по ли ти ку. иако, уоп ште но, ста бил на и ре ла тив но про спе ри тет на за вре ме хлад ног ра та, Ју го сла ви ја и по сле смр ти ха ри змат ског пред сед ни ка Јо си па Бро за 1980. тр пи од озбиљ них еко ном ских про бле ма и ет нич ких су ко ба. по то ње ју го сло вен­ске вла де отво ри ле су до ма ће тр жи ште, охра бри ле стра на ула га ња, по ве ћа ле це­не, сма њи ле про грам со ци јал них да ва ња, али су те про ме не по ја ча ле ет нич ке и ре­ги о нал не су ко бе уну тар зе мље. кон зер­ва тив не на ци о на ли стич ке ор га ни за ци је, од ко јих по је ди не има ју зна ча јан ути цај у ре пу бли кан ским и де мо хри шћан ским стран ка ма у ино стран ству, зах те ва ју рас­пад Ју го сла ви је на ње не по сто је ће ре пу­бли ке“.7 на су прот овом ста ву, ва ти кан је са фа на тич ном од луч но шћу по ма гао и усме ра вао се це си о ни стич ке сна ге, фи­нан си рао на о ру жа ва ње па ра вој них фор­ма ци ја у сло ве ни ји и Хр ват ској.

у да љем про це су уса гла ша ва ња по ли­ти ке са ва ти ка ном, у за јед нич ком кр ста­шком по хо ду про тив ко му ни зма, али и про тив те о ло ги је осло бо ђе ња у ла тин­ској аме ри ци, ко нач ним уса гла ша ва њем ста ва са не мач ком сад су на пу сти ле пр во бит ни став по др шке Ју го сла ви ји и при хва ти ле план о из два ја њу Хр ват ске и сло ве ни је из Ју го сла ви је, док суд би на оста лих те ри то ри ја ни је пре ци зи ра на. све ге о граф ске кар те из тог до ба ко је су се ба ви ле про јек то ва њем евро пе 2000. укљу чи ва ле су Бо сну и Хер це го ви ну у ср би ју. оту да се мо же из ве сти по у здан за кљу чак да је ини ци ја тор ра за ра ња Ју­го сла ви је и глав ни узроч ник ра та био па па Јо ван па вле други, по пла ну ко ји је

6 The­Dec­las­si­fied­Hi­story­of­U.S.­Po­li­ti­cal­and­Mi­li­tary­Po­licy­1981–1991, Bo ul der, 1995, р. 195

7 Op.cit, 364–365

са чи њен дав но пре се це си је. чи та ва ин­фра струк ту ра ра за ра ња Ју го сла ви је са­чи ње на је у ва ти ка ну.8

у го во ру ко ји је одр жао по во дом при­је ма ди пло мат ског ко ра, ак дре ди то ва ног при све тој сто ли ци 12. ја ну а ра 1991, па­па је по кре нуо пи та ње „ре ди стри бу ци је те ри то ри ја“; 21. ал ри ла 1991. је ис ту пио са те зом о по тре би по ли тич ких про ме­на под вла че ћи по себ но да су „на ро ди Ју го сла ви је раз ли чи ти по кул ту ри, ве ри, исто ри ји и је зи ку“ и вешто про вла че ћи иде ју о „ви зан тиј ској и рим ској евро пи“. про кла мо ва ње се це си је сло ве ни је и Хр­ват ске по здра ви ла је пр ва рим ска ку ри ја, а па па је већ 28. ју на 1991. упу тио пи смо стје па ну Ме си ћу, Фра њи туђ ма ну и Ми­ла ну ку ча ну. Без ре зер вно је стао уз по­бу ње нич ку стра ну за тва ра ју ћи очи пред зло чи ни ма ко ји су већ та да чи ње ни над срп ским жи вљем.

ва ти кан ска ди пло ма ти ја је пред у зе ла ин тен зив не ме ре у ци љу при зна ња Хр­ват ске и сло ве ни је. ам ба са дор сад­а при све тој сто ли ци то мас па трик Ме ла ди у сво јој књи зи наводи да је ва ти кан пред­у зео ши ро ку ак ци ју, без пре се да на у но­ви јој исто ри ји, и „ста вио се на че ло про­це са за при зна ње“. у тој ак ци ји оства ре на је пу на ко ор ди на ци ја из ме ђу ва ти ка на, аустри је, не мач ке и ита ли је.9 папа је ју ла 1991. у Ју го сла ви ју упутио над би ску па то­ра на (Jean Lo u is Ta u ran), на осно ву чи јег је из ве шта ја све та сто ли ца за у зе ла став да је „ср би ја не спор ни агре сор“ иако до тада ни ко ни у евро пи ни аме ри ци ни је упо тре био тај термин – из про стог раз­ло га што је био да ле ко од ствар но сти и исти не.

па па је пр ви зах те вао ору жа ну ак ци ју про тив ср ба у БиХ. оту да ни је из не на ђу­ју ће да је пр во при зна ње се це си о ни стич­ких ре пу бли ка пре свих до шло из ва ти ка­на – 13. ја ну а ра 1992.

ди рект но укљу чи ва ње ри мо ка то лич ке цр кве у кри зу у Ју го сла ви ји и иден ти фи­ка ци ја на ци о нал них ин те ре са Хр ват ске и сло ве ни је као ре ли ги о зних до ве ли су до ра ди ка ли за ци је су ко ба и рас плам са­ва ња бор би. у ра то ви ма са ре ли ги о зним еле мен ти ма не при ја тељ је по пра ви лу пред ста вљен као ди ја бо лич на ин кар на­ци ја зла. ре ли ги о зни ра то ви су увек ма­ни хеј ски и не при ја тељ се са та ни зу је – уз ко лек тив ну од го вор ност на ро да.

иако је ва ти кан и у су ко бу у БиХ имао одређену улогу, не може му се приписати про ши ре ње ра та на ту фе де рал ну је ди ни­цу. узро ци пре ме шта ња ра та на тло БиХ ле же у про и слам ској по ли ти ци сад­а, од но сно ве о ма ком пли ко ва ним од но си­ма сад­а са му сли ман ским све том, пре

8 ви ше о то ме од истог ауто ра: Opus­Dei,­Но­ви­кр­ста-шки­по­ход­Ва­ти­ка­на,­Ве­тер­ник, 2000, 155­158

9 Tho mas Pa trick Me lady, The­Am­bas­sdor´s­Story, Hun­ting ton, 1995, p. 137,141,143.

Ка да је 20. ја ну а ра 1981. но ви пред сед ник САД Ро налд Ре ган сту пио на ду жност, са ста нак са па пом Јо ва ном Па влом II је већ био ута на чен; 27. ју на 1982. до шло је у Ва ти ка ну до са стан ка пред став ни ка два ју цен та ра мо ћи, ду хов не и све тов не, Ре га на и па пе

Page 71: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

70 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

све га са са у дијском ара би јом и ње ним ам би ци ја ма да на Бал ка ну ство ри пр ву му сли ман ску др жа ву у евро пи. Ми ни стар ино стра них по сло ва сад­а Беј кер у сво­јим Ме­мо­а­ри­ма­ на во ди „бри гу“ са у диј­ског кра ља Фах да за бо сан ске му сли ма не и спрем ност са у дијске ара би је да уче­ству је у ме ра ма ко је аме ри ка на ме ра ва да пре ду зме у ср би ји. по ли тич ки мо ти ви ан га жо ва ња аме ри ке у ра ту про тив Ју го­сла ви је су ви ше не го ја сни. од зе ма ља ез она је зах те ва ла агре сив ни ји на ступ.

за сад му сли ман ски фак тор има дво­стру ки зна чај: еко ном ски, ве зан за наф ту и про да ју оруж ја арап ским зе мља ма, и по ли тич ки – овла да ва ње си би ром пре­ко тур ко фон ских де ло ва ру си је. све што се де ша ва ло у БиХ, а ка сни је и на ко со­ву и Метохији, де ша ва ло се по сце на ри ју сад­а. не мач ка је од по чет ка би ла укљу­че на у тај про цес. за њу је од при мар ног зна ча ја био исто риј ски кон текст. са по зи­ци је дис крет ног па тро на се це си о ни ста сту пи ла је 1991. на по ли тич ку по зор ни цу као за го вор ник по бу ње нич ке стра не. и за њу је срп ски на род био „ре ме ти лач ки фак тор“. не ста нак ис точ ног бло ка, ра за­ра ње Ју го сла ви је и де о ба че хо сло вач­ке за не мач ку су зна чи ли по ни шта ва ње те ко ви на два ју свет ских ра то ва. кла ус кин кел, ду го го ди шњи шеф без бед но сти за пад не не мач ке, го ди на ма је активно помагао уста шку ор га ни за ци у и пла н ства ра ња „не за ви сне др жа ве Хр ват ске“ – по ре цеп ту из 1941.10

БиХ је при зна та 6. апри ла 1992. од поја­ве но ве др жа ве на ме ђу на род ној сце ни до ди пло мат ског при зна ња у прошлости је обично про ти ца ло по не ко ли ко го ди­на. од но ве др жа ве је зах те ван до каз да је спо соб на и вољ на да ис пу ња ва оба­ве зе ко је на ме ће ме ђу на род ни по ре дак, да има ефек тив ну власт на це лој те ри то­ри ји и да по сто ји ва љан прав ни на слов за на ста нак др жа ве. у случају БиХ није испуњен ни је дан од ових усло ва. тре ба, ме ђу тим, на гла си ти да ни са мо при зна ње БиХ не би иза зва ло рат тих раз ме ра ка кав је био у БиХ од сре ди не 1992. до 1995. да изет бе го вић, по са ве ту сад­а, од но сно ам ба са до ра ци мер ма на, ни је од био спо­ра зум из лисабона, по зна ти ји под на зи­вом ку ти ље ров план, ко ји је пред ви ђао кан то ни за ци ју БиХ по ет нич ким ли ни ја ма уз ува жа ва ње еко ном ских, ге о граф ских, исто риј ских, ре ли гиј ских и кул тур них осо бе но сти.

на ини ци ја ти ву пор ту гал ског ди пло­ма те ку ти ље ра (Jo se Co u ti he ro),­у то вре­ме пред се да ва ју ћег ез­ом, у са ра је ву су 14. фе бру а ра 1992. отпочели преговори трију етничких заједница, потом су на ста­вље ни у Бри се лу 30. и 31. мар та, па опет пре не ти у са ра је во и ко нач но за вр ше ни на за се да њу у ли са бо ну 2–3. и 21. ма ја.

10 Erich Schmidt­Een bo om, Der­Schat­ten­kri­e­ger, Düsel­dorf, 1995, 213, 216

пред став ни ци три ју ет нич ких за јед ни ца: ср ба, му сли ма на и Хр ва та, пот пи са ли су у са ра је ву 17. мар та де кла ра ци ју о прин­ци пи ма устав ног уре ђе ња БиХ. на кон фе­рен ци ји за штам пу на пи та ње но ви на ра ко ли ко би љу ди тре ба ло да бу де пре се­ље но ка да до ђе до ко нач ног раз гра ни­че ња, пред сед ник ре пу бли ке срп ске је од го во рио: „ни смо ра чу на ли са пре се­ље њем ни ти то пре по ру чу је мо. пре ма на шим про ра чу ни ма, све га 12–15% ста­нов ни штва са сва ке стра не оста ло би ван гра ни ца сво је за јед ни це. пред ла же мо да они бу ду за шти ће ни по прин ци пу ре ци­

про ци те та и да има ју сва пра ва, по свим ме ђу на род ним кон вен ци ја ма, а за при­ме ну и за шти ту тог пра ва ста ра ле би се, у уло зи су пер ви зо ра, европ ске ин сти ту­ци је.“11 изет бе го вић је, иако је прет ход но пот пи сао план, на ин си сти ра ње сад­а по ву као пот пис зах те ва ју ћи уни тар ну БиХ.

сад су на сту па ле офан зив но – за го ва­ра ју ћи рат ну оп ци ју. све стан сво је не мо­ћи, изет бе го вић је од са мог за чет ка су ко­ба зах те вао ин тер вен ци ју стра них сна га. су коб у БиХ се рас плам са вао. на па ди,

11 Бор ба, 4. мај 1992, 2

Пад Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не и по сма трач ка уло га УН

...­(L57A/R57A) од 135.000 ср ба ко ји су жи вје ли у ју жном сек то ру – ун је уста но вио да је оста ло са мо око 2.000. сви ко ји су би ли у мо гућ но сти по бје гли су у стра ху од до са да тра ди ци о нал них по сље ди ца по бје де у овој зе мљи. зна чај но је да је план хр ват­ске вој ске укљу чи вао и од ред бу о мо мен тал ном укла ња њу до ка за бор би и ра за ра ња укљу чу ју ћи укла ња ње по ги ну лих и ра ње них од гра на ти ра ња, чи шће ње ули ца у под­руч ју кни на и др ни ша, гдје је при пре мље но пре ци зно кон тро ли са но тв еми то ва ње и но ви нар ско из вје шта ва ње. иза ове ма ске ми смо још уви јек на и ла зи ли на рат ни ха ос и ет нич ко чи шће ње, два мје се ца ка сни је од тре нут ка кад је бор ба за вр ше на.

(L58/R58) Хр ват ска вој ска по чи ње си сте мат ско пљач ка ње се ла и гра до ва укљу чу­ји ћи спа љи ва ње згра да и усје ва, за тим оби је сно уби ја ње и нео гра ни че ну пљач­ку сто ке. не дје ља ма су хр ват ска вој ска и спе ци јал не сна ге по ли ци је по дру ги пут улазиле у не ка мје ста. спа љи ва ли су ку ће ко је су већ би ле пот пу но уни ште не. Мој хр ват ски ко ле га, ге не рал чер мак, стално ми је го во рио да они вр ше чи шће ње да би би ли си гур ни да је под руч је очи шће но од чет ни ка. то је, из гле да, укљу чи ва ло уби ја ње до по сљед њег срп ског те ро ри стич ког пса.

(L59A/R59/A)­по сто ја ла је очи глед на ме то да у ра за ра њу. по не кад су то би ли те шко на о ру жни кор до ни спе ци јал не по ли ци је и ми сте ри о зне ва тре у то ку но ћи, дру ги пут су то би ли вој ни ци на днев ном сви је тлу, ко ји као да су же ље ли до бро до шли цу гле да о ци ма с ка ме ра ма.

(L60/R60)­ту су и из вје шта ји ци вил не по ли ци је ун­а о ба ти на њу и по је ди нач ном уби ја њу, али, као што сам већ ре као, јед на стра на хр ват ске вој ске успје ла је у том да го то во ни ко над ким би се мо гло по чи ни ти на си ље ни је остао. ипак, си сте мат­ско пљач ка ње се ла и оно ма ло пре о ста лог ста но ви шта на ста ви ло се не дје ља ма. чак су и уда ље ни ја се ла и по љо при вред на има ња би ла план ски уни ште на – ис­кљу чу ју ћи сва ку мо гућ ност оп стан ка на тој зе мљи за пре о ста ле ср бе или за оне ко ји би мо гли раз ми сли ти о туђ ма но вом јав ном по зи ву за по вра так.

(L65/A/R65A) сед ма бри га да хр ват ске вој ске, пу ме, ко ја је пр ва сти гла у книн, по­че ла је пљач ка ње ис пред мо је ко мандне баш кад су њи хо ве во ђе ста ја ле на ка пи ји го во ре ћи мом пот чи ње ном пук. ан дре ју ле сли ју да су они ди сци пли но ва ни про­фе си о нал ци, чи је су тру пе под стро гом кон тро лом. овај ви део је та да сни мљен...

12.10.1995.ко Ман дант ун за сек тор ЈуГБри Гад ни Ге не ралалан Фо ранд

Page 72: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 71

про тив на па ди и од ма зде на це лој те ри то­ри ји БиХ, а по себ но у са ра је ву, иза зва ли су пра ви ха ос. све је от по че ло по исто­вет ном сце на ри ју као и 1941, уби стви ма углед них ср ба. на град ско гро бље је 6. ма ја 1992. пребачено ви ше од 60 ле ше ва срп ске ин те лек ту ал не ели те овог гра да. те ло др Ми лу ти на нај да но ви ћа би ло је из ма са кри ра но. на па ди ко је су от по че ле му сли ман ске па ра вој не сна ге, охра бре­не по др шком ез­а и сад­а, иза зва ли су, слич но као и у Хр ват ској, лан ча ну ре ак­ци ју агре сив но сти. по на ло гу изет бе го­ви ћа, му сли ман ске па ра вој не сна ге су на па ле ка сар не у гра ду, на се ље вра ца и аеро дром Бут­мир, док су срп ске сна ге за у зе ле де ло ве гра да на ста ње не пре те­жно ср би ма. нео д го вор не гру пе, ме ђу ко ји ма су би ли око ре ли кри ми нал ци, ха­ра ле су по гра ду.

свр ста ва њем уз по бу ње нич ку стра ну, при зна ва њем се це си о ни стич ких ре пу­бли ка, зе мље ез­а, сад и ва ти кан су ра­зо ри ли Ју го сла ви ју као „ве штач ку мул­ти ет нич ку за јед ни цу“ и опре де ли ли се за ства ра ње сло ве ни је и Хр ват ске као др жа ва за сно ва них на ет нич ком прин ци­пу. за тим су се су о чи ле са БиХ и до шле у па ра док са лан по ло жај – по ку ша ва ју ћи да ство ре „ми ни“ Ју го сла ви ју. пре ла зи ли су пре ко пи та ња ко је им је по ста вље но: ако ни је ус пе ла моћ на, мул ти ет нич ка и мул­ти ре ли ги о зна Ју го сла ви ја, ка ко ће ус пе ти не моћ на БиХ.

про ши ре ње ра та на БиХ има ко ре не у про и слам ској по ли ти ци сад. уз ожи вља­ва ње се ћа ња на му сли ман ску до ми на­ци ју на овим под руч ји ма и бу ђе ње успа­ва них по тен ци ја ла исто риј ске мр жње до шло је до ак ти ви ра ња на си ља, ре ван­ши зма и све га оно га што рат со бом но­си. по сле ди це овог ра та, по сма тра не на прин ци пи јел ном пла ну, пре тво ри ле су се у па ра докс: пра ву на по бу ну дат је при мат у од но су на очу ва ње др жа ве; по бу ње ни­ци су про из ве де ни у „хе ро је да на“; а ле­гал на си ла, ко ја је по уста ву би ла ду жна

да очу ва зе мљу, про гла ше на је за „агре­со ра“ на соп стве ну зе мљу. овај па ра докс те шко да мо же би ти узет као пре се дан за бу дућ ност. оста ће то спе ци фич ност ра та про тив сФрЈ и очи гле дан до каз мо рал ног по ср ну ћа за па да. и то ни је је ди ни па ра­докс – мо жда још те жи је то да је нај број­ни јем на ро ду у не ка да шњој Ју го сла ви ји, је ди ном истин ском са ве зни ку за па да у про шло сти, оспо ре но пра во на др жа ву и на мет ну ти су му по ни жа ва ју ћи усло ви ег зи стен ци је.

идеј ни ар хи тек та ра та про тив Ју го­сла ви је био је па па Јо ван па вле други, а зе мље ез­а и сад се по ја вљу ју са мо као удар не пе сни це како би ис пу ни ле обе ћа­ње пред сед ни ка ре га на да то 1982. за пад је жр тво вао нор ма тив ни ле ги ти ми тет и це ло куп ну прав ну ин фра струк ту ру за ра­чун пре ва зи ђе не ше ме ко ју је по ну дио ва ти кан. ов де ни је реч о очу ва њу мр твог сло ва на хар ти ји, не го о бес кру пу ло зном га же њу ци ви ли за циј ских те ме ља свет ске за јед ни це, чи је ће те шке по сле ди це тек у на ред ном пе ри о ду до ћи до из ра жа ја. по сле „успе шног“ ра та во ђе ног про тив Ју го сла ви је 1991–2000 на це лом про­сто ру евро пе је оста ла идеј на и ду хов на пра зни на уз по ве ћа ње ха о са. са рад ник ути цај не ор га ни за ци је у сад­у, са ве та за спољ не од но се, Ман дел ба ум, ана ли зи ра­ју ћи по след њу фа зу ра та, 78­днев но бом­бар до ва ње ср би је, из нео је ми шље ње да је рат у це ли ни био гре шка у по ли тич кој про це ни, те да је ње гов ефе кат не га ти­ван „ка ко у од но су на на ро де за чи ју се на вод но до бро бит рат во дио, та ко и за сад; по гор ша ни су од но си са ру си јом и ки ном“12.

рат јед ном на ро ду открива ње го ве вр­ли не, али и сла бо сти. у ра ту ко ји је за пад 1991. по вео про тив сФрЈ и оном у ко ји нас је 1941. увео Броз те шко је по не кад раз лу чи ти не при ја тељ ско ра за ра ње од

12 Mic hael Man del ba um, A­Per­fect­Fa­i­lu­re:­NA­TO´s­War­aga­inst­Yugo­sla­via, Fo re ign Af a irs, Sept­Oct. 1999, р. 2.

са мо ра за ра ња. у бра то у би лач ком ра ту, по Брозовим ди рек ти ва ма, по ко ше не су нај ум ни је гла ве по гра до ви ма, нај про дук­тив ни је сна ге по се ли ма у име „кла сних“, „иде о ло шких“ ин те ре са. це ла Брозова вла да ви на је би ла „ре во лу ци ја ко ја те че“, а ко ју је нај ску пље пла тио срп ски на род. од на ме та ња санк ци ја оне коб не 1994. ре пу бли ци срп ској од стра не Ју го сла­ви је, па до па ље ња на род не скуп шти не, сим бо ла др жав но сти, и те ле ви зи је, са­зна ња да жи ви мо у „но вој“ др жа ви – ли­ни ја ра за ра ња спо ља и са мо ра за ра ња из ну тра те шко је рас по зна тљи ва. спољ­на де струк ци ја др жа ве од 1941. до 2000. пра ће на је де струк тив ном ма ни јом из ну­тра. узро ци и по сле ди це ра та су по зна ти, али узро ке на шег са мо ра за ра ња тек тре­ба ис пи та ти.

иако је ста ње срп ског на ро да тре нут­но тра гич но, би ло би по гре шно из ве сти за кљу чак о бес пер спек тив но сти. ан ти и­сто риј ско је раз ми шља ње да из ла за не­ма или да је рат ко ји нам је на мет нут у по след њој де це ни ји 20. ве ка за пе ча тио на шу суд би ну. ал берт ка ми је у Миту­о­Си­зи­фу из ван ред но ука зао на то да ће бу дућ ност чо ве ка би ти коб на уко ли ко се сле по пре пу сти суд би ни уме сто да се про бу ди и живот усме ри у по зи тив ном прав цу. то ком це ле исто ри је срп ски на­род је ис по љио за ви дан еман ци па тор­ски по тен ци јал, ко ји је био пре су дан у бур ним исто риј ским зби ва њи ма – од не ма њић ког до ба до на шег вре ме на. тај по тен ци јал да нас је успа ван и тре ба га ожи ве ти. Бу дућ ност срп ског на ро да за ви­си од ње го ве уну тра шње об но ве, од спо­соб но сти да ка па ци те те на ро да и зе мље упо тре би са ра зу мом – на ба зи исто риј­ског ис ку ства и но вих са зна ња. онај ко из исто ри је ни је из ву као по у ке не ми нов но постаје ње на жр тва.

про цес за по чет ру ше њем Бер лин ског зи да ни је окон чан. от по чео је но ви исто­риј ски про цес, али уз те о риј ску кон фу зи­ју у сфе ри пра ва, по ли ти ке и фи ло зо фи је. на ја вље ни „но ви свет ски по ре дак“ пре­тво рио се у рас ту ћи свет ски не ред. пост­хлад но ра тов ска екс пе ри мен тал на фа за је, по оце ни вр хун ских аме рич ких ана ли­ти ча ра, завршена не у спе шно. у не га тив­ни би ланс је укљу че но и ра за ра ње Ју го­сла ви је. у оп штем пре и спи ти ва њу пре­ђе ног пу та и тра же њу но вих ре ше ња, на че му је ан га жо ва но на сто ти не на уч них рад ни ка, а кон сен зус ни је по стиг нут чак ни у „ели ти стич ким“ кру го ви ма за па да, ко ји де лу ју иза сце не. то срп ском на ро ду на ла же крај њи опрез у до но ше њу од лу ка ка ко не би по но вио гре шке из 1941. при­хва та ју ћи Бро за, ко ји га је увео у гра ђан­ски рат и при пре мио те рен за тра ге ди ју ко ја га је сна шла 1990/1991.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова), Удружење Срба из

Хрватске, Београд, 2005, 31-40

Про цес за по чет ру ше њем Бер лин ског зи да ни је окон чан. От по чео је но ви исто риј ски про цес, али уз те о риј ску кон фу зи ју у сфе ри пра ва, по ли ти ке и фи ло зо фи је. На ја вље ни „но ви свет ски по ре дак“ пре тво рио се у рас-ту ћи свет ски не ред. Пост хлад но ра тов ска екс пе ри мен тал на фа за је, по оце ни вр хун-ских аме рич ких ана ли ти ча ра, завршена не у-спе шно. У не га тив ни би ланс је укљу че но и ра за ра ње Ју го сла ви је

Page 73: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

72 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

Ср ђа Триф ко вић

Ег­зо­дус­Кра­ји­шни­ка,­15­го­ди­на­ка­сни­је

Не на у че не лек ци је јед не срп ске тра ге ди јеОно шта Па ве лић ни је сти гао, знао, умео или мо гао да ура ди по сти гао је но ви „отац на ци је“, Фра њо Туђ ман. Кр вљу и без и ме ним гро бо ви ма обе ле жен је ње гов пут про гон ства Ср ба са ве ков них ог њи шта у Кра ји ни и Сла во ни ји

Љу ди не спо соб ни да уче из соп стве ног ис ку ства, ве ли ци це рон, осу ђе ни су да заувек оста ну де ца. на ро ди ко ји

за по ста вља ју сво ју про шлост, пак, осу ђе ни су да слич не гре шке по на вља ју из ге не ра ци је у ге не ра ци ју и да тр пе исте, че сто тра гич не по сле ди це сво је ин до лент но сти.

про блем исто­риј­ске­ ам­не­зи­је­ по себ но је при су тан код ср ба – не бро је на не срећ­на ис ку ства ко ја су их за де си ла у про те­клих сто ти ну го ди на још ни су си сте ма ти­зо ва на, об ра ђе на, пре то че на у по у ке за бу дућ ност. Без из вла че ња тих по у ка од стра не са да шњих и до ла зе ћих на ра шта ја, пак, све пат ње, по ра зи и по ср та ња прет­ход них ге не ра ци ја гу бе део сми сла. ис­прав ка ове гре шке пред ста вља ка ко дуг пре ма мр тви ма, та ко и оба ве зу пре ма још не ро ђе ни ма.

За­што­се­пре­ћут­ку­је­­уста­шки­ге­но­цид

има ју ћи у ви ду раз ме ре тра ге ди је ко ју је раз у ла ре ни хр ват ски шо ви ни зам до нео срп ском на ро ду, за и ста је фра пант но да је у да на шњој ср би ји, са ста но ви шта ње не евро ин те гра тор ске „ели те“, мал те не не­при стој но по ми ња ти фе но мен уста штва и ње го ве пло до ве 1941–1945. или 1991–1995. та ква ин до лент ност пре ма ко ре ни­ма соп стве не пат ње не из не на ђу је ка да је реч о по све ће ни ци ма „бе о град ског син­

дро ма“, оли че ног у ска рад ној де кла ра ци­ји о сре бре ни ци и же љи за ула зак у онај исти вој ни са вез ко ји је ср бе бом бар до­вао и 1994–1995. и 1999. она је, ме ђу тим, у оштром рас ко ра ку са дру гим на ро ди ма ко ји су се на шли на уда ру ге но цид них по­гро ма: Је вре ји су до са да об ја ви ли хи ља де на сло ва на те му хо ло ка у ста на свим во де­ћим свет ским је зи ци ма, а Јер ме ни сто ти не њих на те му тур ског ге но ци да 1915–1916.

про гон пре о ста лих ср ба из Хр ват ске – остат ка оста та ка, re­li­qu­i­ae­ re­li­qu­i­a­rum јед ног за кла ног на ро да – за по чет не ду го по сле по бе де Хдз­а у про ле ће 1990, до­сти гао је вр ху нац пре 15 го ди на, у ле то 1995. као по сле ди ца још не ра све тље них до го во ра зва нич ног Бе о гра да и за гре ба, че тврт ми ли о на њих би ло је при мо ра но да у јед ном да ну, без игде иче га, на пу сти ве ков на ог њи шта. тра ге ди ја кра ји шких ср ба про те кла је та да и на ста вља се да нас уз са вр ше ну рав но ду шност не са мо тзв. ме ђу на род не за јед ни це, већ и до ми нант­ног де ла срп ског по ли тич ког и ме диј ског еста бли шмен та. нај за пад ни ји огра нак срп ства, ко ји је вер ност сво јим ко ре ни ма ва зда ску по пла ћао, прог нан је и за о гр нут пла штом зва нич ног за бо ра ва.

от ка ко је све та и ве ка про гон ство ва жи за те жак усуд, је дан од нај те жих ко ји мо­же да за де си чо ве ка. Ма сов но про гон ство чи та вих на ро да бе ле жи још Ста­ри­за­вет. при нуд но одва ја ње од род не гру де, од

до ма, по ро ди це, при ја те ља, срод ни ка и су на род ни ка ва зда је сма тра но за суд би ну тек не знат но лак шу од смр ти. у ста рој ати­ни и ри му, у цар ској ру си ји и им пе ри јал ној ен гле ској про гон ство у да ле ке кра је ве ко­ри шће но је као ка зна за из у зет но те шке пре ступ ни ке и по ли тич ке про тив ни ке – че сто као за ме на за смрт ну ка зну.

ср би су се и груп но и по је ди нач но пред на ва лом ту ра ка селили ка се ве ру и за па­ду Бал ка на од са мог по чет ка осман лиј ског про до ра, а ма сов но су гор чи ну из бе гли­штва ис ку си ли 1699, у вре ме ве ли ке се о бе 40.000 по ро ди ца под па три јар хом чар но­је ви ћем. но ве срп ске бе жа ни је усле ди­ле су чи та вим то ком 18. ве ка, а по го то ву по сле дру гог па да Бе о град ског па ша лу ка под тур ке 1739. се ли ли су се ср би из тур­ске у аустри ју и Млет ке, а по сед мо го ди­шњем ра ту и из аустри је у ру си ју, што је у Се­о­ба­ма овековечио Ми лош цр њан ски.

кра јем дру гог свет ског ра та на сту пи ле су се о бе не ви ђе не још од вре ме на сло ма рим ске им пе ри је, се о бе усло вље не суд­бо но сним вој но­по ли тич ким зби ва њи ма. по ља ци из по до ли је се ли ли су се у шле­зи ју и по ме ра ни ју, нем ци из ис точ не пру­ске у сак со ни ју и из вој во ди не у Ба вар ску, а при пад ни ци свих тих и мно гих дру гих на ро да, че сто ме ђу соб но за ва ђе них, гра­би ли су ка за па ду, ван до ма ша ја на до ла­зе ће цр ве не ар ми је и ње них иде о ло шких исто ми шље ни ка.

74 Ге но цид на ак ци ја Олу ја - удру же ни зло чи нач ки по ду хват

77 Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га

81 Ме мо ран дум о Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни

86 Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват ске

88 Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти ја ПОСЛЕ ОЛУЈЕ

Page 74: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 73

ср би из кра ји не су 1944–1945. пред­стављали ма ле ни део те људ ске бу ји це, али је њи хо ва суд би на би ла по себ но тра­гич на. за раз ли ку од не ма ца прог на них из кра је ва ис точ но од од ре и ни се или из до њег по ду на вља, чет ни ци са тро ме ђе ни су би ли део на ци је ко ја је те жи ла нео­гра ни че ној мо ћи и до ми на ци ји над дру­гим на ро ди ма. за раз ли ку од мно гих Хр ва­та, ру му на, сло ва ка, Ма ђа ра, укра ји на ца, ли тва на ца и дру гих, они се ни су ста ви ли у слу жбу по ра же не стра не. Би ли су и оста ли сво ји, на соп стве ну част и на по нос сво­јих по то ма ка. то ком че ти ри рат не го ди не (1941–1945), не по пр ви пут у сво јој исто­ри ји, тр пе ли су ужа се не за то што су не­што скри ви ли, већ са мо за то што су би ли вер ни свом име ну, сво јој ве ри и свом по­ре клу. по ни кли на ог њи шти ма сво јих пре­да ка, где се по сти и мр си, где се Бо гу мо ли и кр сна сла ва сла ви, они су са мим сво јим по сто ја њем пред ста вља ли пре пре ку и прет њу цр ве ним и цр ним крв ни ци ма.

Ср­би­у­НДХср би за пад но од дри не су ту чињеницу

бол но ис ку си ли убр зо по сле април ског сло ма кра ље ви не Ју го сла ви је 1941. сто­ти не хи ља да ср ба, огром ном ве ћи ном мир них се ља ка, по би је но је у та ла су по ко­ља и ге но цид ног те ро ра ко ји су спро ве ле уста ше ан те па ве ли ћа ши ром не за ви сне др жа ве Хр ват ске убр зо по ње ном про гла­ше њу 10. апри ла 1941.

ни ка ква крот ка по мир љи вост ни је мо­гла да их спа си. уста ше ни су по зна ва ле узроч но­по сле дич ну ве зу из ме ђу лич ног ста ва и по на ша ња јед ног ср би на и свог ста ва пре ма ње му: са мим сво јим иден ти­те том ср би су би ли мар ки ра ни за од стрел. не спу та ни те рор, за по чет у Хер це го ви ни и кра ји ни ју на 1941, а убр зо про ши рен на све кра је ве уста шке др жа ве, имао је за циљ да се фи зич ки уни шти што ви ше ср­ба, а да се они ко ји пре жи ве по ко ље до те ме ре за пла ше и де мо ра ли шу да по бег ну у ср би ју или пре ђу у ри мо ка то лич ку ве ру. за ову тре ћу мо гућ ност уста шки ре жим је мо гао да се осло ни на огром ну ве ћи ну ри­мо ка то лич ког кле ра у ндХ.

све то зна мо, али је пи та ње да ли ће зна ти и до ла зе ћи срп ски на ра шта ји. њи ма се на­ме ће је дан но ви по глед на свет, уте ме љен у исто риј ској ам не зи ји или гру бој ре ви зи ји. по сле срам ног док то ра та ко ји је бе о град ски уни вер зи тет уру чио јед ном од аме рич ких за го вор ни ка на то­ра та про тив ср ба са мо је пи та ње вре ме на ка да ће се сред стви ма Ми­ни стар ства кул ту ре или на у ке фи нан си ра ти апо ло гет ска би о гра фи ја дин ка ша ки ћа или ме мо а ри ан дри је ар ту ко ви ћа.

у ре ви зи ји исто риј ских чи ње ни ца два­де се тог ве ка са пу но раз ло га пред ња че Хр ва ти: сам пред сед ник Фра њо туђ ман је по чет не по е не у сво јој по ли тич кој ка­ри је ри стекао упра во пи шу ћи пам фле­

те сра чу на те да ре ла ти ви зу ју, ума ње, а, у крај њој ли ни ји, и оправ да ју фе но мен уста­штва. ни је слу чај но да туђ ма нов magnum opus, под пом пе зним на сло вом Бес­пу­ћа­исто­риј­ске­ствар­но­сти, по ред до след но ср бо мр зач ког ду ха у нај бо љој тра ди ци ји стар че ви ћа, са др жи и ан ти се мит ске ти ра­де до стој не Vo­el­kische­ Be­o­bac­hte­ra. иде о­ло ги ја чи ји је он био об но ви тељ, уте ме ље­на на дог ми о срп ској ра сној и кул тур ној ин фе ри ор но сти, пру жи ла је под ло гу ира­ци о нал ној и раз у зда но ге но цид ној ср­бо-фо­би­ји зна чај ног де ла хр ват ског по ли тич­ког би ћа.

ко ре ни ан та го ни зма пре ма ср би ма у Хр ват ској, ко ји је „отац на ци је“ ан те стар­че вић (ср бин по мај ци) пре то чио у иде о­ло ги ју раз у зда не мр жње, плод су за ви сти по то ма ка под јарм ље них римока то лич ких кме то ва пре ма пра во слав ним сло бод ним се ља ци ма – рат ни ци ма. срп ски на род у хаб сбур шким зе мља ма успе шно је очу­вао сво је име, кр вљу из во је ва не цар ске при ви ле ги је, ве ру и иден ти тет. ср би у зе­мља ма да на шње Хр ват ске ни­ка­да­ ни­су­би­ли­кме­то­ви ни ти под врг ну ти ме мљи вој дру штве ној струк ту ри бан ске Хр ват ске. то је био њи хов смрт ни грех: стар че вић и ње го ви след бе ни ци су раз ви ли мор бид ну ср бо фо би ју у кључ ну од ред ни цу свог хр­ват ства. пло до ви су са зре ли у кр ва во ле то 1941.

су ро вост и ма сов ност су уста шке по­ко ље 1941–1945. чинили друк чи јим од не мач ких. док је у не мач кој „ко нач но ре­ше ње“ је вреј ског пи та ња спро во ђе но да­ле ко на ис то ку, и то од стра не ма њег бро­ја спе ци јал но об у че них је ди ни ца, уста шки те рор је био сра чу нат на то да што ве ћи број Хр ва та и му сли ма на пре тво ри у са у­че сни ке у уби стви ма и у де о би опљач ка не сво ји не. те рор је на ста вљан и он да кад су

њи ме угро жа ва ни др жав ни ин те ре си, тј. ка да су њи ме под стак ну ти ма сов ни устан­ци ср ба. до ко је ме ре је ис тре бље ње ср ба има ло пред ност чак и над са мим оп стан­ком ндХ све до чи из ја ва ше фа рав си Гур­а, еуге на­ди де ква тер ни ка, ко ју је 1942. дао свом школ ском дру гу, Ма че ко вом се кре­та ру Бран ку пе ше љу, при ли ком јед ног од рет ких су сре та те дво ји це по ли тич ких про­тив ни ка. ква тер ник је ре као да, без об зи ра на ко нач ни ис ход ра та, по ње го вом за вр­шет ку ви ше не ће би ти ср ба у Хр ват ској – ма ко по бе дио, мо ра ће да се су о чи с том чи ње ни цом као не про ме њи вом да то шћу.

Уста­ше­и­ко­му­ни­сти­про­тив­Ср­бако му ни сти су по др жа ва ли уста ше све

до дру ге по ло ви не три де се тих го ди на 20. ве ка, а де це ни ју ка сни је ко му ни стич ка пар ти ја Хр ват ске је до брим де лом ус пе­ла да се на мет не као ор га ни за тор и во ђа истог оног на ро да ко ји је био жр тва тих истих уста ша. по кри ве ни ми сти ком ру­ског фак то ра, ко му ни сти су мо гли да зло­у по тре бе тра ге ди ју срп ског жи вља Хр ват­ске, сла во ни је, дал ма ци је, кра ји не, Бо сне и Хер це го ви не на ме ћу ћи се обез гла вље­ном се ља штву и ма ни пу ли шу ћи њи ме где год више ни је би ло углед них ло кал них ли­де ра. ко му ни сти су из так тич ких раз ло га осу ђи ва ли уста шке по ко ље, али су пар тиј­ски во ђи међу собом са сме шком кон ста­то ва ли да су уста ше оба ви ле по сао за њих та ко што су фи зич ки ли кви ди ра ле углед не срп ске пр ва ке и ин те ли ген ци ју. оста вље­ни без тра ди ци о нал них во ђа, до ма ћи на чи јим су те ли ма пу ње не ја ме ди нар ског кр ша, кра ји шни ци су ци нич но зло у по тре­бље ни као то пов ско ме со у гра ђан ском ра ту ко ји је по кре ну ла хр ват ска екс по зи­ту ра ко мин тер не.

Усташки­оци­нације­-­­Анте­Павелић­и­Фрањо­ТТуђман

Page 75: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

74 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

нео б у зда на мр жња ва зда је пред ста вља ла, и до да на да на­шњег пред ста вља бит ну од ли ку стар че ви ћан ско­уста шко­туђ­ма нов ске иде о ло ги је и ап со лут но сва ке др жа ве на њој са зда не. Мор бид на мр жња пре ма ср би ма у це ли ни и пре ма кра ји шни­ци ма по себ но у са мом је ње ном те ме љу. не мач ком на ци о нал ­со ци ја ли сти Је вре јин је пред ста вљао ну жан по ли тич ки, дру­штве ни и пси хо ло шки кон цепт. др жа во твор ном Хр ва ту, пак, ср бин је био и остао мно го ви ше од то га: ср бин је ин те грал ни део ње го вог хр ват ства. Без ср би на то хр ват ство ни је мо гло ни ти мо же да бу де де фи ни са но, а ка мо ли упра жња ва но.

у тра ди ци ји стар че ви ћа, Фран ка и туђ ма на ср би кра ји не су је дан стран и ин фе ри о ран на род не из ве сног по ре кла ко ји је не по зван до шао у Хр ват ску и од у век био не при ја тељ Хр ва та (вла си, Мор ла ци, „Гр ко ис точ ња ци“ итд). да па ра докс бу де пот­пун, уље зи су у исто вре ме про гла ша ва ни из дај ни ци ма, от пад­ни ци ма од хр ват ства ко ји су „сво ју до мо ви ну“ Хр ват ску из да ли стра ним, срп ским ин те ре си ма. по уста шко­стар че ви ћан ско­туђ ма нов ској ло ги ци ср би су у исто вре ме би ли и стра но те ло и бив ши Хр ва ти ко ји су при ми ли пра во сла вље и та ко на пре ва ру по ср бље ни. у оба слу ча ја – би ло да је реч о „уље зи ма“ или о „по­ср бље ним Хр ва ти ма“ – оп стан ка им ни је би ло.

Туђ­ма­но­во­на­сле­ђеоно шта па ве лић ни је сти гао, знао, умео или мо гао да ура ди

по сти гао је но ви „отац на ци је“, Фра њо туђ ман. кр вљу и без и ме­ним гро бо ви ма обе ле жен је ње гов пут про гон ства ср ба са ве­ков них ог њи шта у кра ји ни и сла во ни ји. Хр ват ски на род ни је био па сив ни по сма трач пат ње и по ги би је сво јих су се да. туђ ман му је оправ дао уста шко на сле ђе као по твр ду по­ви­је­сне­те­жње за хр ват­ском др жав но шћу.

не ка да шњи са ве зни ци ср ба из про шлих ра то ва, или ба рем они ко је су ср би не ком не схва тљи вом гре шком сма тра ли са ве­зни ци ма, на пу сти ли су их у два на вра та: нај пре ка да су их пре да­ли Јо си пу Бро зу, а по том ка да су при хва ти ли туђ ма но ву су ве ре ну Хр ват ску. на све ча но отва ра ње му зе ја хо ло ка у ста би ли су по зва­ни Хр ва ти, али ср би ни су би ли по жељ ни. у про сла ва ма пе де се то­го ди шњи це по бе де над фа ши змом уче ство ва ли су пред став ни ци но во по ни кле хр ват ске др жа ве, чи ја је прет ход ни ца из 1941. би ла об ја ви ла рат са ве зни ци ма. ср ба опет ни је би ло.

суд би на ср ба кра ји не 1941–1945. и њи хо вих по то ма ка тач но по ла ве ка ка сни је, 1991–1995, ука зу је на тач ност ста ре мак си ме да се у исто ри ји ства ри ме ња ју да би оста ле исте. кад год се ме­ђу ср би ма но стал гич ним то ном по ме не Ју го сла ви ја, а то се, на жа лост, још увек до га ђа, тре ба се се ти ти враж је ди ви зи је у Ма чви 1914, Ја се нов ца и из бе глич ких ко ло на на ауто пу ту 1995. рат на­мет нут ср би ма 1991. до вео је до срп ског по ра за – не вој ног, већ пре све га по ли тич ког и мо рал ног по ра за, ко ји сво је ко ре не ву че из цр ва ју го сло вен ства, пре ко са мо у би лач ки нео д го вор ног чи на од 27. мар та 1941. до кр ва вог рас пле та гра ђан ског ра та 1945.

де це ни ју и по на кон кра ји шког ег зо ду са основ ни, не де љи ви на ци о нал ни ин те рес ср ба исти је као и та да, исти је и као пре јед ног или два ве ка: те ри то ри јал но, по ли тич ко, ду хов но и кул­тур но ује ди ње ње срп ског на ро да на свим те ри то ри ја ма ко је ве ко ви ма на ста њу је, у окви ру соп стве не на ци о нал не др жа ве. то пра во оста је не при ко сно ве но без об зи ра на ис ход по ли тич­ко­ди пло мат ских ига ра ве ли ких си ла во ђе них то ком про те кле де це ни је. то пра во оста је ва ља но и без об зи ра на при вре ме не из ме не де мо граф ске сли ке тих те ри то ри ја, ство ре не ге но цид­ним те ро ром над срп ским жи вљем.

под се ти мо се још јед ном – Је вре ји су се два ми ле ни ју ма по­здра вља ли са До­го­ди­не­у­Је­ру­са­ли­му и твр дом упор но шћу до че­ка ше тај дан; па и ср би мо ра ју, ма кар и сле де ћих пе де сет го ди­на, да се по здра вља ју са До­го­ди­не­у­Кни­ну! и До­го­ди­не­на­Га­зи­ме-ста­ну!­­

Че твр тог ав гу ста 1995. хр ват ске ору жа не сна ге, уз одо бре ње и по др шку на то­а, у са деј ству са сна га ма Хр ват ског ви је ћа од бра не (Хво) и ар ми је БиХ, из вр ши ле су агре си ју на срп­

ску област кра ји на (сје вер на дал ма ци ја, ли ка, кор дун и Ба ни ја), у са ста ву ре пу бли ке срп ске кра ји не.

агре си ја је из вр ше на упр кос чи ње ни ца ма да је ова област би­ла под за шти том ун­а (сек то ри Југ и сје вер) и да су де ле га ци је рск дан при је у Же не ви на са стан ку са хр ват ском де ле га ци јом, пред пред став ни ци ма ун­а, и у Бе о гра ду, пред пред став ни ком сад, као во де ћом чла ни цом на то­а, при хва ти ле при је длог ме ђу на род не за јед ни це да се пре го во ри који се односе на за­вр шни по ли тич ки спо ра зу м по пи та њу ста ту са кра ји не во де на ба зи пла на з­4, а у ци љу за у ста вља ња вој них ак ци ја усмје ре них јед них пре ма дру ги ма, и за уз врат до би ле чвр сте га ран ци је да на па да не ће би ти.

про тив кра ји шких ср ба (око 230.000 жи те ља са око 30.000 вој­ни ка) ан га жо ва но је око 200.000 вој ни ка, од ко јих је ди рект но у опе ра ци ји уче ство ва ло 138.500 при пад ни ка Хв, Муп­а и Хво­а. ако се то ме до да ју му сли ман ске и на то­сна ге, агре со ра је би ло ви ше не го ста нов ни ка у кра ји ни, а омјер вој ни ка је био нај ма ње 7:1 у ко рист агре со ра.

и док је ци је ла кра ји на би ла из ло же на до тад не ви ђе ној ар ти­ље риј ској ва три и док су хр ват ски вој ни ци уби ја ли и спа љи ва ли све што је срп ско, вр хов ни ко ма дант хр ват ске вој ске и пред сјед­ник Хр ват ске Фра њо туђ ман је пре ко ра ди ја и тв­а „у име де мо­крат ске вла сти Хр ват ске“ по зи вао ср бе „да оста ну код сво јих ку­ћа и без бо ја зни за свој жи вот и сво ју имо ви ну, до че ка ју хр ват ску власт“.

за не ко ли ко да на не рав но прав не бор бе сло мљен је от пор срп ске вој ске кра ји не (свк). на род за пад не кра ји не, по у чен „исто риј ским ис ку ством“, кре ће у до тад нај ве ћу срп ску „се о бу“ (око 220.000 љу ди) – на ис ток, бра ћи по вје ри и на ци ји.

Хр ват ски вој ни ци (а за њи ма ни су за о ста ја ли ни му сли ман ски) над ср би ма са ко ји ма су до шли у кон такт упо тре бља вају већ то­ли ко пу та ис про ба не ме то де ли кви да ци ја (кла ња, спа љи ва ња, ме так у по ти љак, ба ца ње у ја ме, ...), али и не ке но ве ме то де (за­мр за ва ње и спа љи ва ње хе ми ка ли ја ма).

и кад је пре стао сва ки от пор свк, агре сор је уби јао љу де у из­бје глич ким ко ло на ма и до уне и пре ко уне, ду бо ко у те ри то ри ју ре пу бли ке срп ске. на пу те ви ма ко ји ма су се кре та ле кра ји шке из бје глич ке ко ло не оста ја ли су ле ше ви уби је них ар ти ље риј ским гра на та ма, ави он ским бом ба ма, снај пер ским хи ци ма, но же ви ма, ...

на еви ден ци ји ве ри та са на ла зе се име на 1.922 по ги ну лих и не ста лих ср ба из ове ак ци је и по сли је, од че га 1.192 ци ви ла (62%), од ко јих су око по ло ви не би ли ста ри ји од 60 го ди на. Ме ђу жр тва ма се на ла зе 534 жене (28%), од ко јих су дви је тре ћи не би­ле ста ри је од 60 го ди на, што пред ста вља је дан од цр них ре кор да по сљед њег гра ђан ског ра та на про сто ри ма негдашње Ју го сла­ви је. Ме ђу жр тва ма је и 19 ли ца до 18 го ди на ста ро сти, од ко јих и дјеце на узрасту од 9 до 14 го ди на. од укуп ног бро ја жр та ва до кра ја ав гу ста је уби је но 1.764 љу ди или у про сје ку по 68 днев но.

од укуп ног бро ја жр та ва до са да је ри је ше на суд би на 894 ли­ца, док се на еви ден ци ји не ста лих во ди још 1.028 ли ца, од че га 669 ци ви ла, ме ђу ко ји ма 342 же не. Хр ват ска без ва ља ног раз ло­га избјегава екс ху ма ци је и по зна тих мје ста уко па нај ма ње 438 по смрт них оста та ка – углав ном под озна ком „не по знат“ – што је је дин ствен слу чај на под руч ју бив ше Ју го сла ви је, као што без пра вог раз ло га оте же и са иден ти фи ка ци ја ма 268 екс ху ми ра них по смрт них оста та ка.

око 1.500 при пад ни ка свк је пре жи вје ло за ро бља ва ње, од ко јих су мно ги су ђе ни и осу ђе ни на ду го го ди шње ка зне за тво­ра због кри вич ног дје ла рат ног зло чи на. око 3.200 ста рих и не­моћ них, ко ји ни су хтје ли или ни су мо гли на пу сти ти ог њи шта, на си лу су ин тер ни ра ни у ло го ре за ци ви ле. у ок то бру 1995. де ле­га ти Ме ђу на род ног ко ми те та цр ве ног кр ста (Мкцк) по спа ље ној

Page 76: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 75

кра ји ни су по пи са ли 8.444 ли ца, углав ном ста рих и не моћ них, ме ђу ко ји ма је би ло око 2.000 Хр ва та и ма ло му сли ма на, та ко­ђе жи те ља кра ји не.

кра ји на је опу сто ше на, опљач ка на, па по ру ше на и за па ље на. пе дант ни при пад­ни ци ун­а и пред став ни ци ра зних ху ма­ни тар них ор га ни за ци ја из бро ја ли су са мо у сек то ру „Југ“ око 22.000 де ва сти ра них обје ка та и кон ста то ва ли да је уни ште но и оште ће но пре ко 80% свих обје ка та у кра­ји ни. ни су би ли по ште ђе ни ни цр кве ни, кул тур ни, исто риј ски срп ски, као ни ан ти­фа ши стич ки спо ме ни ци.

ова агре си ја, под код ним на зи вом Олу-ја,­спро во ђе на је, као, уоста лом, и оне ко је су јој прет хо ди ле (Ми­ље­вач­ки­пла­то, Ма-сле­ни­ца, Ме­дач­ки­ џеп и Бље­сак), по так­ти ци „спр же не зе мље“, што је по ло ви ном но вем бра исте го ди не до се гло раз мје ре пот пу ног за ти ра ња срп ске за јед ни це у кра ји ни.

иако је би ло очи глед но да је хр ват ска власт ову агре си ју подузела због оп ти ра­ња те ри то ри је без срп ске ве ћи не, ко ја је на ње му жи вје ла, са вјет без бјед но сти – осим „сна жне осу де хр ват ске вој не офан­зи ве ве ли ких раз мје ра“ (р 1009/95) – ни овога пута није до нио би ло ка кве ка зне не мје ре про тив агре со ра.

пред сјед ник рХ Фра њо туђ ман је мо гао да – без бо ја зни од би ло ка квих по сље ди­ца – већ 6. ав гу ста на книн ској твр ђа ви, у по бјед нич ком за но су, уз ви ку је да су „ср би до бро вољ но на пу сти ли кра ји ну“ (са мо­прог на ли се!) и да им „за же ли сре ћан пут“, те да у хр ват ском са бо ру 15. ја ну а ра 1996. кон ста ту је да „успје шним из во ђе њем ак­ци је ’олу ја’ за сваг да је ри је шен глав ни уну тра шњи про блем хр ват ске др жа ве“.

нај ве ћи па ра докс ове агре си је, као уоста лом и оних ко је су јој прет хо ди ле, на ла зи се у чи ње ни ци што је агре сор би­ла чла ни ца ун­а, а кра ји на зо на под за­шти том исте ор га ни за ци је, и што су не ке дру ге чла ни це те ор га ни за ци је одо бри ле

и уче ство ва ле у са мој агре си ји. та ко Бил клин тон, та да шњи пред сјед ник сад­а и нај моћ ни је си ле на сви је ту, у ме мо а ри ма Мој­жи­вот, об ја вље ним 2004, ис ти че да је у ври је ме Олу­је­„на ви јао за Хр ва те“, у че му га је једино по др жао та да шњи ње мач ки кан це лар Хел мут кол.

ту жи ла штво три бу на ла у Хагу је, на кон ду го го ди шње ис тра ге, по ди гло оп ту жни­цу (пр ву 2001, а посљедњу 2007) про тив хр ват ских ге не ра ла ан те Го то ви не, као глав ног опе ра тив ног ко ман дан та хр ват­ских сна га у опе ра ци ји Олу­ја за сек­тор­Југ, те Мла де на Мар ка ча, ко ман дан та спе ци­јал них је ди ни ца Муп­а рХ, и ива на чер ма­ка, ко ман дан та збор ног мје ста книн. те ре­ти их се да су од ју ла до кра ја сеп тем бра 1995. са дру ги ма – укљу чу ју ћи и цје ло куп­ни хр ват ски по ли тич ки, вој ни и по ли циј­ски врх из рат ног пе ри о да, ме ђу ко ји ма су име но ва ни Фра њо туђ ман, пред сјед­ник рХ, Гој ко шу шак, ми ни стар од бра не рХ, Јан ко Бо бет ко и зво ни мир чер вен ко, на чел ни ци Глав ног сто же ра Хв­а, сви по­кој ни, а од жи вих ге не ра ли: Мир ко но рац, ко ма дант збор ног под руч ја Го спић, ра хим аде ми, за мје ник ко ма дан та збо р ног под­руч ја сплит, Ми љен ко цр њац, ко ма дант збор ног под руч ја кар ло вац, Ма те ла у­шић, ко ма дант вој не по ли ци је и Мар ки­ца ре бић, по моћ ник ми ни стра од бра не за по сло ве без бјед но сти, те иван Јар њак, ми ни стар уну тра шњих по сло ва и Ју ре ра­дић, ми ни стар об но ве – уз по моћ мно гих не и ме но ва них при пад ни ка вој них, по ли­циј ских, по ли тич ких и стра нач ких струк ту­ра са свих ни воа „су­дје­ло­ва­ли­у­удру­же­ном­зло­чи­нач­ком­по­ду­хва­ту­чи­ји­је­за­јед­нич­ки­циљ­био­при­сил­но­и­трај­но­укла­ња­ње­Ср-ба­са­под­руч­ја­Кра­ји­не,­си­лом,­за­стра­ши-ва­њем­ или­ прет­њом­ си­лом,­ про­го­ни­ма,­при­сил­ним­ра­се­ља­ва­њем,­пре­мје­шта­њем­и­ де­пор­та­ци­јом,­ од­у­зи­ма­њем­ и­ уни­шта-ва­њем­ имо­ви­не­ или­ дру­гим­ сред­стви­ма“, што пред ста вља или укљу чу је по чи ње ње кри вич них дје ла зло чи на про тив чо вјеч­

но сти и кр ше ња за ко на и оби ча ја ра то ва­ња. осим на ве де них кри вич них дје ла ко ја су дио удру же ног зло чи нач ког по ду хва та, на те рет им се ста вља ју дје ла уби ста ва и му че ња, као пред ви дљи ва и мо гу ћа по­сље ди ца спро во ђе ња та квог по ду хва та.

пред трибуналом у Хагу је у мар ту 2008. по го ре по ме ну тој оп ту жни ци за по чео је ду го оче ки ва ни глав ни пре трес. до ка зни по сту пак је окон чан 11. ју на ове го ди не. за ви ше од дви је го ди не у суд ни ци се за­сје да ло 303 рад на да на и са слу ша но је 145 свје до ка, од ко јих је оп ту жба по зва ла 81, од бра на 57, а суд ско ви је ће седам. уко ли­ко не бу де за хтје ва за из во ђе ње но вих до­ка за, за вр шне ри је чи ће се одржати од 30. ав гу ста до 2. сеп тем бра ове го ди не. не ма ни ка кве сум ње да ће пре су да ко ју ће три­бу нал донијети вје ро ват но до кра ја ове го ди не има ти ве ли ки зна чај и за хр ват ску др жа ву и за ср бе из Хр ват ске. кван ти тет и ква ли тет до ка за из ве де них у то ку глав ног пре тре са од стра не ту жи ла штва и суд ског ви је ћа учвр шћу је оп ти ми зам нас кра ји­шких ср ба да ће пре су да би ти осу ђу ју ћа.

упр кос на во ди ма оп ту жбе и до са да­шњем то ку глав ног пре тре са, у рХ је још на сна зи „де кла ра ци ја о Олу­ји“, ко ју је са бор усво јио 30. ју на 2006, у ко јој се тој ак ци ји, по ред већ по зна тих атри бу та „вој но­ре­дар стве не ак ци је спро ве де не уз по шти­ва ње свих од ред би ме ђу на род ног рат ног, ху ма ни тар ног и ци вил ног пра ва“ до да ју и но ве „по бјед нич ке, од лу чу ју ће, не за бо­рав не и по сљед ње хр ват ске бит ке“, као и атри бу те „ме ђу на род не прав но ле ги тим не и са ве знич ке ан ти те ро ри стич ке ак ци је“. Ме ђу на род на за јед ни ца још ни је ре а го ва­ла на ова кву де кла ра ци ју, већ, на про тив, да ап сурд бу де пот пун, спре ма се да Хр­ват ску, по ред на то­а, при ми и у европ ску уни ју.

иако је глав ни ту жи лац три бу на ла у Хагу серж Бра мерц 18. ју на ове го ди не у са вје­ту без бјед но сти ун­а ис та као да Хрватска још уви јек ни је ри је ши ла за хтје ве ту жи­

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

Е

Са во Штр бац, пред сјед ник Ве ри тас-а

Ге но цид на ак ци ја Олу­ја­- удру же ни зло чи нач ки по ду хват П

ОС

ЛЕ

ОЛ

УЈЕ

Page 77: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

76 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ла штва у ве зи са не стан ком ва жних до ку ме на та хр ват ске вој ске из вре ме на опе ра ци је Олу­ја, ко је оп ту жба го ди на­ма не у спје шно по тра жу је за по тре бе су ђе ња по ме ну тим ге не ра ли ма, Хр ват ска је 30. ју на о. г. отво ри ла и пре о ста­ла три по гла вља у при ступ­ним пре го во ри ма за ула зак у еу. нео че ки ва но отва ра­ње по гла вља о „пра во су ђу и основ ним пра ви ма“ у Хр­ват ској се ту ма чи као „про­из вод по ли тич ке ку хи ње по прин ци пу ба ти не и мр кве“, тј. као тре нут на на гра да за без ре зер вну ко о пе ра тив­ност и по слу шност у „скла­па њу коц ки ца“ на Бал ка ну и као на гра да за отва ра ње ис тра ге про тив Ми ро сла ва туђ ма на, Мар ки це ре би ћа и ан те Гу ги ћа, бив ших офи ци ра вој не си­гур но сне слу жбе (сис), ко ји су од 1997. до 2000. би ли за ду же ни за план ско оп стру и­са ње хр ват ске са рад ње са ха шким су дом, што је укљу чи ва ло и скри ва ње и љу ди и до ку ме на та.

А­гдје­смо­ми­кра­ји­шки­Ср­би­пет­на­ест­го­ди­на­по­сли­је­из­го­на­

и да ље смо (углав ном) прог на ни ци, бес кућ ни ци, апа три ди и исе ље ни ци, оп те­ре ће ни епи те ти ма агре со ра и рат них зло­чи на ца. на спис ку про це су и ра них за рат­не зло чи не у Хр ват ској са ста њем на дан 31. март 2010. на ла зи се 1.534 (433 под ис­тра гом, 563 под оп ту жбом и 538 осу ђе них) ли ца углав ном кра ји шких ср ба и при пад­ни ка бив ше Јна и тек не ко ли ко де се ти на при пад ни ка хр ват ских ору жа них сна га.

и да ље по ста вља мо иста пи та ња: ка ко мо же мо би ти агре со ри у др жа ви у ко јој смо би ли кон сти ту ти ван на род и ка ко мо­же мо би ти зло чин ци ка да су нас пре ко 1% по би ли, пре ко 2/3 прог на ли и уни шти ли нам сву при ват ну имо ви ну и све исто риј­ске, кул тур не и ду хов не спо ме ни ке.

и да ље се же ли мо вра ти ти у свој за ви­чај, на сво ја има ња и у сво је ста но ве. и да ље же ли мо са ку пи ти ко сти по би је них ро ђа ка и са хра ни ти их по на шим пра во­слав ним оби ча ји ма. али же ли мо да наш по вра так бу де одр жив и до сто јан чо вје ка на по чет ку тре ћег ми ле ни ју ма.

свје сни смо да Хр ват ска и да ље оне мо­гу ћа ва или оте жа ва наш по вра так пре ко ве ли ког бро ја дис кри ми ни ра ју ћих за ко­на, на осно ву ко јих нам је и од у зе ла мно га имо вин ска, сте че на и по ли тич ка пра ва и да до бро вољ но ни ти же ли ни ти хо ће да по но во на ру ши ет нич ким чи шће њем сте­че ну и ду го пла ни ра ну и оче ки ва ну „де мо­граф ску рав но те жу“.

и у пет на е стој го ди ни на шег из гнан­ства, док пред сјед ник хр ват ске др жа ве у сред Бе о гра да јав но из ја вљу је да су свим из бје глим ср би ма „вра та по врат ка“ у Хр­ват ску ши ром отво ре на, у прак си се у од­но су на срп ско пи та ње ско ро ни шта ни је про мје ни ло на бо ље. на про тив, и да ље се гло ри фи ку је уста штво на спорт ским утак­ми ца ма и кон цер ти ма естрад них зви је зда; пред на ци о нал ним су до ви ма и да ље су у упо тре би дво стру ки стан дар ди; и да ље се хап се и на па да ју по врат ни ци и ту ри сти из ср би је; и да ље се де ва сти ра ју пра во слав­не све ти ње и зна ме ња; по но во се при зи ва осни ва ње „хр ват ске пра во слав не цр кве“ из вре ме на ндХ­а; по но во се ис пи си ју гра фи ти „ср бе на вр бе“, ... што све ску па србима ша ље ја сну по ру ку да су и да ље не по жељ ни у Хр ват ској.

све се то де ша ва у го ди ни у ко јој се оче­ку је да три бу нал у Хагу већ по ме ну тим хр ват ским ге не ра ли ма донесе осуђујућу пресуду, а, по сред но, и ци је лом вој ном и по ли тич ком вр ху рХ из рат ног пе ри о­да – жи ви ма и мр тви ма – за „су дје ло ва ње у удру же ном зло чи нач ком по ду хва ту“, и­у­ го­ди­ни­ у­ ко­јој­ је­ Вла­да­ Ср­би­је­ под­ни­је­ла­Ме­ђу­на­род­ном­су­ду­прав­де­(МСП)­кон­тра-ту­жбу­ про­тив­ Хр­ват­ске­ за­ ге­но­цид­ над­Ср­би­ма­из­ре­ги­је­Кра­ји­на­по­чи­њен­упра­во­за­ври­је­ме­и­по­сли­је­ак­ци­је­„Олу­ја“, с при је­дло гом да суд Хр ват ској наложи да – по­ред ка жња ва ња по чи ни ла ца и пла ћа ња од ште те – оси гу ра усло ве за њи хов ми ран и но ри ма лан жи вот укљу чу ју ћи и пот пу­но по шти ва ње њи хо вих на ци о нал них и људ ских пра ва, и да са ли сте др жав них пра зни ка из ба ци „дан по бје де и до мо вин­ске за хвал но сти“ и „дан хр ват ских бра­ни те ља“, ко ји се сла ве 5. ав гу ста, као дан три јум фа у ге но цид ној опе ра ци ји Олу­ја, али и у го ди ни ка да је Хр ват ска отво ри ла и пре о ста ла три по гла вља, ме ђу ко ји ма и „по гла вље над под гла вљи ма“ – пра во су ђе и основ на пра ва, у при ступ ним пре го во­ри ма са европ ском уни јом.

по што ни пет на ест го ди на по за вр шет­ку ра та и ег зо ду са ср ба хр ват ска др жа ва не успи је ва (или не же ли) да срп ско пи та­ње ријеши по европ ским стан дар ди ма, а ма ла је вје ро ват но ћа да ће га у до глед но ври је ме ри је ши ти, прог на ни ср би рје ше­ње сво га ста ту са у Хр ват ској ви де у ак ти­ви ра њу и при мје ни пла на з­4 с по чет ка 1995, ко јим им је ме ђу на род на за јед ни ца (ун, еу, сад и ру си ја) га ран то ва ла „др жа­ву у др жа ви“. на и ме, ср би из Хр ват ске вје ру ју да ауто ри овај план ни су пра ви ли за „јед но крат ну упо тре бу“ или за та да­шње чел ни ке Хр ват ске, рск или срЈ, већ на осно ву оп ти мал них исто риј ских и та­да шњих окол но сти и чи ње ни ца ка ко би се убу ду ће и за сва вре ме на на нај бо љи мо гу ћи на чин ри је ши ли ду ги исто риј ски спо ро ви из ме ђу хр ват ског и срп ског на­ро да на про сто ру Хват ске, а са мим тим из­бје гли и кр ва ви рат ни су ко би, ко ји су се у 20. ви је ку ци клич ки по на вља ли.

а од лу ка Mеђународног су да прaвде од 22. ју ла ове го ди не о ле гал но сти де­кла ра ци је о не за ви сно сти ко со ва од 17. фебруара 2008. по сред но по твр ђу је и ле­га ли тет и ле ги ти ми тет ака та ко је су ср би из Хр ват ске по чет ком де ве де стих го ди на про шлог ви је ка до ни је ли о раз дру жи ва­њу са Хр ват ском и про гла ша ва њу сво је са мо стал не и не за ви сне др жа ве, тим ви­ше што су у то ври је ме има ли ста тус кон­сти ту тив ног на рода, и та ко им оста вља и не ке но ве мо гућ но сти да, ди пло мат ским и прав ним пу тем, по но во до ђу до пу не др­жав но сти.

због то га прог на ни и ши ром сви је та ра­се ље ни ср би из Хр ват ске, као и ве ћи на оних ко ји су се вра ти ли, још уви јек оче ку ју зна чај ни ју по моћ ме ђу на род не за јед ни це на рје ша ва њу њи хо вог пи та ња, по себ но и пи та ња ста ту са, јер би се је ди но та ко до не кле ис пра ви ла ве ли ка исто риј ска и људ ска не прав да, ко јој је и са ма уве ли ко ку мо ва ла, пре ма ср би ма из Хр ват ске.

У Бе о гра ду, ав гу ста 2010. л. Г.

Page 78: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 77

„Срп­ска­ви­ла­на­дах­њи­ва­ла­је­срп­ске­пе-сни­ке.“

„Као­ оток­ сред­ мле­тач­ког­ зе­мљи­шта­по­сто­ја­ше­ од­ ста­ри­не­ обрт­на­ и­ тр­го-вач­ка­ре­пу­бли­ка­срп­ска­Ду­бров­ник.“­

Ме­до­Пу­цић­–­Ср­бин­ри­мо­ка­то­лик­

„Ср­бе­пре­ко­Дри­не!­И­та­се­ло­зин­ка­сли-је­по­ слу­ша­ и­ слу­ша­ће­ се­ до­ оног­ усуд­ног­да­на­ко­ји­мо­ра­да­до­ђе,­кад­ће­је­дан­ве­ли-ки­ ка­та­кли­зам­обо­ри­ти­ све­те­ умјет­не­огра­де,­ или,­ ја­ох,­ по­ру­ши­ти­ и­ по­сљед­ње­бе­де­ме­на­род­не­срп­ске­згра­де­и­та­да­ће­–­Хр­ва­ти­би­ти­за­до­вољ­ни!“­

лу јо вој но вић, лист Ду­бров­ник, 1897. ка да не ко фи зич ко ли це укра де не ку

ствар, из ло же но је про го ну др жав них пра во суд них ор га на. ако је про це ње на вред ност укра де ног пред ме та ви со ка, над ле жни др жав ни су до ви ће стро го пре­су ди ти. са вре ме на др жа ва има ор га не за хва та ње по чи ни ла ца кри вич них де ла, од­го ва ра ју ће за ко но дав ство и пра во суд ни си стем за њи хо во ка жња ва ње. осум њи­че но фи зич ко ли це је не ви но док му се, у по ступ ку пред су дом, не до ка же кри ви ца.

др жа ва шти ти и сво ју имо ви ну и кул­тур ну ба шти ну – и од по је ди на ца, и од дру штве них за јед ни ца и од дру гих др жа­ва. то је ње на не за о би ла зна оба ве за.

ис ку ство нам по ка зу је да ме ђу на род­ни си стем не при ме њу је од го ва ра ју ће ме ре да би се за шти ти ле имо ви на, кул­тур на ба шти на и ин те лек ту ал на сво ји на јед не др жа ве или на ци је од при сва ја ња и кра ђе тих до ба ра од стра не дру гих др­жа ва, дру гих на ци ја, па и ме ђу на род них ор га ни за ци ја. да је то та ко, по ка зу је нам при мер кра ђе срп ске имо ви не, кул тур­не ба шти не и ин те лек ту ал не сво ји не од стра не хр ват ске на ци је и хр ват ске др жа­ве, уз све срд ну по др шку Хр ват ској ва ти­ка на, за пад но е вроп ских др жа ва и сад­а.

да та по др шка ни је ду го трај на, не би би ло мо гу ће да Хр ват ска из вр ши рат ни зло чин ге но ци да над срп ским на ро дом у дру гом свет ском ра ту и у вре ме раз би ја­ња Ју го сла ви је, од 1990. до 1995. уз ова рат на звер ства др жав ни ор га ни Хр ват ске и хр ват ске кул тур не и про свет не уста­но ве (од вре ме на када је Хр ват ска би ла у окви ру Хаб сбур шке мо нар хи је) не пре­ста но су чи ни ли све да по ка то ли че што ви ше пра во слав них ср ба и да их пре ве ду у хр ват ску на ци ју. ус пут су гру бо и ни од кога нео ме та ни при сва ја ли срп ски је зик, срп ску кул тур ну ба шти ну, срп ску исто ри­ју, а срп ске ет нич ке и исто риј ске зе мље про гла ша ва ли хр ват ским.

Уни­шта­ва­ње­оста­лог­­ду­хов­ног­и­кул­тур­ног­бла­га

на Бал ка ну су се од вај ка да пре ла ма ли и су ко бља ва ли раз ли чи ти иде о ло шки, по ли тич ки, вој ни, еко ном ски и кон фе­си о нал ни ин те ре си. свет ски моћ ни ци и про та го ни сти, твор ци број них про јек­ци ја, на ме та ли су и спро во ди ли сво је ин те ре се на нај гру бљи рат но о сва јач ки, по ро бљи вач ки и аси ми ла тор ски на чин. ра за ра њи ма, ра то ви ма, кра ђа ма уни­шта ва на су број на при род на, људ ска, кул тур на, при вред на и ду хов на до бра. пр ва ме та на па да не при ја те ља срп ства и пра во сла вља су би ла срп ска ду хов на све ти шта – ма на сти ри и њи хо ви ко на ци, цр кве, ико но ста си, ико не, цр кве не сли ке, ста ре књи ге, ру ко пи си, цр кве не би бли о­те ке и дру го кул тур но и про свет но бла го. о стра да њу ду хов ног бла га и раз ме ра ма уни ште ња дру гих кул тур них до ба ра пи­са ли су број ни ин те лек ту ал ци. Ге но цид­ни обим скр на вље ња ду хов них до ба ра и кул тур не ба шти не, уни шта ва ње спо ме­ни ка кул ту ре и вред них умет ни на имао је ја сан циљ – на но ше ње не са гле ди ве ште­

те кул тур ном и ду хов ном иден ти те ту пра­во слав них ср ба.

о не са гле ди во сти стра да ња и уни шта­ва ња кул тур них и ду хов них до ба ра и ду­хов ног на сле ђа у пра во слав ним епар хи­ја ма у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре пу­бли ци Хр ват ској пи сао је и мр сло бо дан Ми ле у снић у књи зи Ду­хов­ни­ ге­но­цид, те др све то зар ли ва да у де лу Ет­нич­ко­ чи-шће­ње­–­оза­ко­ње­ни­зло­чин­сто­ље­ћа. Мр сло бо дан Ми ле у снић рат про тив кул тур­ног бла га јед ног на ро да кроз ње го во оп­ште уни шта ва ње с правом на зи ва ду хов­ним ге но ци дом. у под на сло ву књи ге Кул-ту­ро­цид­–­књи­го­цид­у­Ре­пу­бли­ци­Хр­ват-ској и др све то зар ли ва да ис ти че: „што се кул ту ро ци да ти че, на ша је ствар ност су­ро ви ја од нај ве ће хи сто риј ске бру тал но­сти. ри јеч је о зло чи ну о ко јем се шу ти… не ста ли су го то во сви спо ме ни ци на те му ан ти фа ши зма, ме ђу њи ма и ре мек дје ла на ше скулп ту ре и јав не пла сти ке. спо ми­ње се број од пре ко 3.000 обе леж ја“. исти аутор да ље на ста вља: „кул ту ро цид­књи­го цид та квих раз ме ра ни је на стао ’усли­јед рат них су ко ба’ или као ’ко ла те рал на ште та’, не го као дио стра те ги је ет нич ког чи шће ња без остат ка.“1

у ре пу бли ци срп ској кра ји ни и ре пу­блици Хр ват ској је уни ште но и оскр на­вље но:

– 78 пра во слав них обје ка та, са ико­но ста си ма, ико на ма и дру гим ду хов ним вред но сти ма,

– 29 му зе ја, са свим умет ни на ма, – 920 спо ме ни ка, нај че шће су то спо­

ме ни ци из пе ри о да ан ти фа ши стич ке бор бе,

– хи ља де умет нич ких де ла из да ље и бли же исто ри је,

– уни ште но је или опљач ка но 40 би­бли о те ка,

1 све то зар ли ва да, Ет­нич­ко­чи­шће­ње­–­оза­ко­ње­ни­зло­чин­сто­ље­ћа, но ви сад, 2007, 87

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

Е

Ми ло рад Бу ха

Хр ват ска кра ђа срп ског кул тур ног бла га Др жав ни ор га ни Хр ват ске и хр ват ске кул тур не и про свет не уста но ве (од вре-ме на кад је Хр ват ска би ла у окви ру Хаб сбур шке мо нар хи је) не пре ста но су чи ни ли све да по ка то ли че што ви ше пра во слав них Ср ба и да их пре ве ду у хр ват ску на ци ју. Ус пут су гру бо и нео ме та ни ни од ко га при сва ја ли срп ски је зик, срп ску кул тур ну ба шти ну, срп ску исто ри ју, а срп ске ет нич ке и исто риј-ске зе мље про гла ша ва ли хр ват ским

Page 79: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

78 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

– уни ште но је или де ва сти ра но 181 пра во слав но гро бље,

– ми ли о ни књи га пи са них ћи ри лич ним пи смом,

– при ват не умет нич ке сли ке, – раз не дру ге дра го це но сти ко је пред­ста вља ју кул тур но бла го јед ног на ро да.

ово ду хов но и кул тур но бла го има огром ну вред ност ка ко за сва ког по је­дин ца, та ко и за срп ску за јед ни цу у це ли­ни. а оно је зна ча јан део свет ске кул тур­не ба шти не. огром на људ ска енер ги ја, ин те лек ту ал но ства ра ла штво, емо ци је, љу бав, угра ђе ни су у ова ду хов на до бра и кул тур не дра го це но сти. Ге не ра ци је умет­ни ка, књи жев ни ка и осталих ства ра ла ца са мо пре гор ним ра дом су ство ри ле де ла ве ли ке умет нич ке, ду хов не и кул тур не вред но сти, а љу ди нај ни жих мо рал них по бу да су их уни шта ва ли.

срп ство рск и ре пу бли ке Хр ват ске је да ло број не на уч ни ке, књи жев ни ке, вој­ско во ђе, по ли ти ча ре и осталее на дах­ну те ства ра о це: ни ко лу те слу, Ми лу ти на Ми лан ко ви ћа, ру ђе ра Бо шко ви ћа, Ми­ла на ка ша ни на, Ма ри на др жи ћа, ива на Гун ду ли ћа, Џи ву Гун ду ли ћа, дум ива на сто ја но ви ћа, иву вој но ви ћа, вал та за ра Бо ги ши ћа, пе тра Ја го ди ћа ку ри џу, или ју Јан ко ви ћа, сто ја на Јан ко ви ћа, ву ка Ман­ду ши ћа и мно ге дру ге зна ме ни те љу де.

да ли ова срп ска ели та за слу жу је да бу­де фал си фи ко ва на, да се умањује истин­ска вред ност њи хо вих де ла? по ли ти ком раз ли чи тих стан дар да, фал си фи ка та, при ти са ка и уце на уни шта ва се на ци о­нал ни иден ти тет срп ског на ро да.

нај по губ ни ја чи ње ни ца је сте то што се све сно уни шта ва јед на од нај ста ри јих и кул тур но нај бо га ти јих ет но­це ли на, а то је кра ји шка кул ту ра. кра ји шни ци се мо­гу по ди чи ти сво јом кул ту ром – у обла сти књи жев но сти, еп ске и лир ске на род не пе сме, ли ков ној умет но сти, фол клор ном ства ра ла штву, те је зич ком кул ту ром с нај­чи сти јим ије кав ским из го во ром срп ског је зи ка, ду хов ним вред но сти ма оли че ним у нај ста ри јим ду хов ним кул тур ним уста­но ва ма, ма на сти ри ма, цр ква ма, гро бљи­ма, … Ма на сти ри и цр кве су по се до ва ли ико не и фре ске огром не ду хов не и ма те­ри јал не вред но сти.

кра ји шка кул ту ра је у из у ми ра њу, а прог на но ста нов ни штво – због не до стат­ка сред ста ва – не ма мо гућ но сти за раз­ви ја ње свог ду хов ног и кул тур ног жи во­та. Бо га та усме на пре да ња су пре пу ште­на за бо ра ву и ти хом не стан ку. рет кост је да нас чу ти кра ји шког гу сла ра – да по је о хра бро сти, ју на штву и чој ству кра ји­шког бор ца за сло бо ду срп ског на ро да. двожи це и че тве рожи це су за не ме ле, као и гр ла ти кра ји шни ци ко ји су опе ва ли бор бе про тив хр ват ске вој ске (уста ша) и стра них фа ши ста из дру гог свет ског ра та. кра ји шни ци су крсну славу за по чи ња ли уз ве се ле из вор не пе сме из за ви ча ја за­

ли ва ју ћи слав ску јаг ње ти ну ло зом и цр­ним ви ном. и та ко три да на. слав ски ску­по ви у из бе гли штву не ма ју ону енер ги ју и на бој ка кве су има ли у кра ји ни.

на очи глед све та коп ни и не ста је кра ји­шко ду хов но и кул тур но бла го. Мук и ти­ши на за вла да ли су ду хов ним би ћем ср ба кра ји шни ка. страх, без на ђе, не ма шти на, гу би так иден ти те та и до сто јан ства пре­тво рио се у осе ћај ап со лут ног без на ђа. све је то по ста ло чи ни лац лич ног мен тал­ног и ду хов ног ста ња сва ког кра ји шни ка.

др жав не ин сти ту ци је ре пу бли ке ср­би је па сив но по сма тра ју ру ши лач ку по­ли ти ку за пад них не при ја тељ ских сна га пре ма ма те ри јал ним и кул тур ним до­бри ма срп ског на ро да. па си ван од нос на ших ин сти ту ци ја у овој си ту а ци ји зна­чи да ва ње са гла сно сти и одо бра ва ње не при ја тељ ске ру ши лач ке по ли ти ке. не­за бе ле же но је у свет ској исто ри ји да је­дан на род с та ко бо га том исто риј ском и кул тур ном про шло шћу са ги ње гла ву или ћу ти о зло чи ни ма по чи ње ним над сво­јим су на род ни ци ма из рск и ре пу бли ке Хр ват ске. у пе ри о ду од оп штег про го на срп ског на ро да из рск 1995. др жав ни ор­га ни ре пу бли ке ср би је ни су до не ли ни ти јед ну ре зо лу ци ју, де кла ра ци ју или дру ги прав ни акт ко јим би осу ди ли ру ши лач ку по ли ти ку хр ват ске др жа ве, ште дро пот­по мог ну те од ње них за пад них го спо да­ра. лу ка вост хр ват ске по ли ти ке пре ма срп ском пи та њу огле да се и у ства ра њу ла жне сли ке о ис пра вља њу по сле ди ца ге но цид не ак тив но сти и про го на ср ба, те о на вод ном по врат ку њи хо вих од у зе тих пра ва.

Без дво у мље ња, Хр ва ти пот пи су ју све би ла те рал не и мул ти ла те рал не спо ра зу­ме ко ји ма се ре гу ли ше по вра так од у зе тих пра ва, али се у прак си ни шта не оства ру­је. срп ска ди пло ма ти ја о том хр ват ском не по што ва њу пот пи са них спо ра зу ма

ћу ти, а пред сед ник ре пу бли ке ср би је се извињава Хр ва ти ма. да нас ни ко не го во­ри о но тор ној чи ње ни ци да су ср би у ју­го сло вен ској ре пу бли ци Хр ват ској би ли рав но пра ван, др жа во тво ран на род, са устав ном од ред бом ко ја је у погледу свих права и њих и Хр ва те ста вља ла у исту ра­ван. при ли ком се це си је Хр ват ске, јед но­стра ним из ја шња ва њем хр ват ске ве ћи не у са бо ру, ср би ма је од у зе то уста вом за­га ран то ва но пра во на рав но прав ност и про гла ше ни су на ци о нал ном ма њи ном. овом устав ном од ред бом су ство ре не прав но­по ли тич ке прет по став ке за од у­зи ма ње и осталих рад но­прав них, имо­вин ских и со ци јал них пра ва.

су о че ни с од у зи ма њем основ них устав них и људ ских пра ва, гу бит ком по­сла, ег зи стен ци је, дис кри ми ни са ни по ви ше осно ва, ср би су – за рад лич не без­бед но сти – из лаз по тра жи ли у са мор га­ни зо ва њу. рск је по ли тич ки, прав ни и вој ни од го вор на се це си ју Хр ват ске из сФрЈ и на осми шље ну по ли ти ку про го на ср ба – по ли ти ку од ма зде и зло чи на ко ји су еска ли ра ли по бе дом про фа ши стич­ке Хдз, на чи јем је че лу ста јао Фра њо туђ ман. оста вље ни од тра ди ци о нал них са ве зни ка, обез бо же ни, за до је ни ко му­ни стич ким дог ма ма и „брат ством и је дин­ством“, ср би те шко да су мо гли из бе ћи вој ни и по ли тич ки по раз.

срп ско др жав но ру ко вод ство је под­ле гло при ти сци ма за пад них ва ти кан ско­ма сон ских и гло ба ли стич ких сна га, те ус кра ти ло еко ном ску, фи нан сиј ску, по ли­тич ку, а на кра ју и вој ну по моћ на ро ду у рск. оста вље ни од свих, кра ји шни ци су че ка ли ко нач ну од лу ку, ко ја ће до ћи са две вој но­по ли циј ске ак ци је 1995. тим рат ним по хо ди ма Хр ват ска је над ср би ма по чи ни ла нај стра вич ни ји рат ни зло чин ге но ци да и ет нич ког чи шће ња у евро пи по сле дру гог свет ског ра та.

Нај по губ ни ја чи ње ни ца при том је сте да се све сно уни шта ва јед на од нај ста ри јих и кул-тур но нај бо га ти јих ет но-це ли на, а то је кра-ји шка кул ту ра. Кра ји шни ци се мо гу по ди чи ти сво јом кул ту ром у обла сти књи жев но сти, еп ских и лир ских на род них пе сама, ли ков не умет но сти, фол клор ног ства ра ла штва, те је зич ком кул ту ром с нај чи сти јим ије кав ским из го во ром срп ског је зи ка, ду хов ним вред но-сти ма оли че ним у нај ста ри јим ду хов ним кул тур ним уста но ва ма, ма на сти ри ма, цр ква-ма, гро бљи ма…

Page 80: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 79

ап сурд на је си ту а ци ја да у ре пу бли ци ср би ји да нас де лу ју мно го број не не вла­ди не (бо ље ре ћи – вла ди не) ор га ни за ци­је ко је се бо ре за за шти ту људ ских пра ва, али од ко јих у це лом ово ме пе ри о ду не чу смо да су уста ле у за шти ту прог на ног срп ског ста нов ни штва. прог на ни ци су се усме но или пи сме но обра ћа ли овим ор­га ни за ци ја ма или удру же њи ма у ци љу оства ре ња не ког пра ва у Хр ват ској, али је њи хов од го вор увек био не га ти ван. сва ко пи та ње ко је се од но си ло на по ли­тич ку, прав ну, ад ми ни стра тив ну или не ку дру гу по моћ кра ји шни ци ма оста ја ло би без од го во ра. за не ме ли су и др жав ни ор­га ни ре пу бли ке ср би је и не вла дин сек­тор. очи гле дан ге но цид, про гон, пљач ка и те рор Хр ват ске над ср би ма ни су сме ли да се спо ми њу.

да ли је ово за ве ра про тив јед ног на­ро да?

а ка ко би смо друк чи је на зва ли то за­јед нич ко де ла ње и не де ла ње мно го­стру ких чи ни ла ца за рад про па сти јед­ног на ро да, пре пу ште ног са мом се би на ве тро ме ти ни? са мо све ви шњи Бог мо же са гле да ти пра ве раз ме ре ове не по јам не, нај под му кли је и нај пер фид ни је за ве ре.

Од­у­зе­та­имо­вин­ска­­и­со­ци­јал­на­пра­ва

да нас заиста мо же мо ре ћи да се бо ље шти те пра ва не ких ег зо тич них пти ца или рет ких жи во ти ња не го устав на, или не ка дру га људ ска пра ва прог на ног ста нов ни­штва из рск и ре пу бли ке Хр ват ске. ср­би ма се оне мо гу ћа ва фи зич ки по вра так услед ла тент не опа сно сти од хап ше ња због уче шћа у „ору жа ној по бу ни“ – без об зи ра на до не ти „за кон о опро сту“ (ам­не сти ји). скуп ма те ри јал них, имо вин ских и дру гих про пи са о лич ним пра ви ма и сло бо да ма у ре пу бли ци Хр ват ској оста је

мр тво сло во на па пи ру. про шло је из ме­ђу 15 до 20 го ди на од ње го вог срам ног из го на, али озбиљ ног по врат ка срп ског ста нов ни штва и ње го ве имо ви не не ма.

про це не вла де рск у про гон ству го во­ре да се у ре пу бли ку Хр ват ску ствар но вра ти ло са мо 5% из гна них. пре о ста лих 95% жи ви углав ном у ре пу бли ци ср би ји – у со ци јал ној бе ди, на иви ци ма те ри јал­не ег зи стен ци је. ре пу бли ку ср би ју екс­пер ти ви со ког ко ме са ри ја та ун за из бе­гли це данас свр ста ва ју у ред пет др жа ва са нај ду жим ста жом при хва та из бе гли ца. ова нај ви ша свет ска ин сти ту ци ја оун за пи та ње из бе гли ца го ди на ма обе ћа ва по­сред нич ку уло гу у без бед ном и сло бод­ном по врат ку прог на ног срп ског ста нов­ни штва. но апе ли ун Хцр­а за убр за ње по ступ ка по врат ка не до но се по мак јер их хр ват ска стра на не из вр ша ва. на рав­но да осу де свет ског јав ног мне ња и ме­ђу на род них ор га ни за ци ја ова квог по­ступ ка Хр ват ске – не ма.

ко ја су то имо вин ска (ма те ри јал на), со ци јал на и дру га људ ска пра ва од у зе та или ус кра ће на ср би ма у Хр ват ској? ево њи хо вог де ли мич ног спи ска:

1) Пра во на уче шће у по де ли дру­штве не сво ји не (пра во на ак ци је). ово пра во пред ста вља те мељ но, за га­ран то ва но устав но пра во и при па да сва­ком не ка да шњем ју го сло вен ском гра ђа­ни ну у по ступ ку пре тва ра ња дру штве не у оста ле об ли ке сво ји не. Бив ши са ве зни за ко ни су оба ве зи ва ли др жав не ор га­не, са ве зне и ре пу блич ке, да ово пра во сва ком гра ђа ни ну призна под јед на ким усло ви ма. ср би из рск и ре пу бли ке Хр­ват ске ње га – по про пи си ма ре пу бли ке Хр ват ске – нису остварили због рат них при ли ка, а пре ко 126.000 из бе гли ца га ни је оства ри ло у ре пу бли ци ср би ји због дис кри ми на тор ског за ко на о бес плат ној по де ли ак ци ја из 2007. овим про пи сом

из бе гли це су ис кљу че не из пра ва на бес­плат ну по де лу ак ци ја.

2) Пра во на ис пла ту пен зи ја и оста­лих со ци јал них на кна да ко је ср би ма ни су ис пла ћи ва не у пе ри о ду од 1991. до 1998, са при па да ју ћим ка ма та ма.

3) Пра во на ис пла ту пен зи ја и оста­лих на кна да по ро ди ца ма но си ла ца ових пра ва ко ји су умр ли у пе ри о ду од 1991. до 1998.

4) Пра во на ис пла ту пен зи ја и оста­лих на кна да по ро ди ца ма но си ла ца ових пра ва ко ји су умр ли, а ни су оства ри ли ово пра во због оду го вла ча ња по ступ ка за оства ри ва ње пра ва на пен зи ју или не ко дру го со ци јал но да ва ње, а по сле пот пи си ва ња Спо ра зу ма о со ци јал ном оси гу ра њу из ме ђу Ре пу бли ке Хр ват ске и Ре пу бли ке Ср би је из 1998.

5) Фи зич ки по вра так или фи нан сиј ска на док на да за 50.000 од у зе тих ста нар­ских пра ва.

6) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на­док на да за уни ште не, за па ље не и по­кра де не ку ће, по слов не про сто ре, по­моћ не објек те и осталу по крет ну и не­по крет ну имо ви ну.

7) Кон ва ли да ци ја рад ног ста жа у пе­ри о ду 1991–1998.

8) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на­док на да за уни ште ни или опљач ка ни сточ ни фонд.

9) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на­док на да за уни ште не воћ ња ке, ви но гра­де и остало пле ме ни то др ве ће.

10) Ре фун ди ра ње тро шко ва ис хра не и сме шта ја у из бе гли штву.

11) Ма те ри јал на на кна да за ку по про­дај не уго во ре или уго во ре о за ме ни скла­па не под при ну дом или у стра ху, у ко ји­ма је јед на од уго вор них стра на оства­ри ла имо вин ску ко рист.

12) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на­док на да за сва ли ца срп ске на ци о нал но­сти ко ја су не за ко ни то из ба че на ­ от­пуштена са по сла.

13) На кна да не ма те ри јал не ште те услед пре тр пље не ду шев не бо ли:

– због по ги би ја чла но ва по ро ди це,– због не ста лих ли ца,– због тор ту ре, му че ња,– због не за ко ни тих хап ше ња,– због на но ше ње по вре да– због нарушених људских права и сл.14) Ма те ри јал на или фи нан сиј ска на­

док на да за по кра де не или уни ште не: – при ват не дра го це но сти и умјет ни не, – при ват не сли ке,– зна ме ња пре да ка,– од ли ко ва ња, ди пло ме, све до чан ства

и слич но,– фо то гра фи је, спо ме на ре, и остале

лич не ства ри.

15. Дру га ма те ри јал на, со ци јал на, фи­нан сиј ска и људ ска пра ва.

Page 81: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

80 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

План­ско­­при­кри­ва­ње­­зло­чи­на

Ме ђу на род на за јед ни ца је до не ла ви­ше де кла ра ци ја ко је шти те по је дин це, њи хо ву имо ви ну, као и кул тур ну ба шти ну као нео ту ђи во пра во сва ког по је дин ца и на ро да ко ји их је ство рио.

ор га ни за ци ја ује ди ње них на ци ја је 1948. усвојила уни вер зал ну де кла ра ци­ју о људ ским пра ви ма, ко ја пред ста вља те мељ ни до ку мент о за шти ти људ ских пра ва и сло бо да. при оун је фор ми ра на спе ци ја ли зо ва на ор га ни за ци ја за обра­зо ва ње, на у ку и кул ту ру под на зи вом уне ско, са за дат ком да омо гу ћи раз вој на у ке, обра зо ва ња и кул ту ре, уна пре ди и за шти ти кул тур на бла га на ро да, ет нич­ких за јед ни ца и по је ди на ца. оун је 1966. усво ји ла Ме ђу на род ни пакт о еко ном­ским, со ци јал ним и кул тур ним пра ви ма, као и Ме ђу на род ну пре по ру ку о очу ва њу тра ди ци о нал не кул ту ре и ра зно ли ко сти.

овим ме ђу на род ним ак ти ма сва ком на ро ду је признато право на очу ва ње со­ци јал них и кул тур них пра ва и кул тур ног бо га тства. уни вер зал ном де кла ра ци јом о кул тур ној ра зно ли ко сти утвр ђе но је пра­во на ро да на сло бо ду ис по ља ва ња сво­јих кул тур них ра зно ли ко сти, као и пра во на њи хо ву за шти ту, ефек тив но обо га ћи­ва ње и раз вој.

европ ске др жа ве су пот пи са ле и при­хва ти ле европ ску кон вен ци ју о људ ским пра ви ма, ко јом се сваком појединцу за­јам чу је за шти та људ ских пра ва и сло бо да.

на осно ву ових прав них ака та ко ји пред ста вља ју осно ву са вре ме ног ме ђу­на род ног пра ва, по ста вље ни су те ме љи за шти те имо вин ске, со ци јал не, на уч не, обра зов не и кул тур не си гур но сти по је­ди на ца и на ро да. на жа лост, прак са по­ка зу је да је ово пра во са мо па пир на то. Гло ба ли стич ке сна ге под ри ва ју осно ве ме ђу на род ног пра ва на сил ним ак ти ма про тив људ ских пра ва и сло бо да. уни­вер зал на пра ва и сло бо де се га зе про­стим агре сив ним на сту пи ма ја чег. циљ гло ба ли зма је сте раз би ја ње тра ди ци о­нал не кул тур не осно ве и ства ра ње но вих псе у до кул тур них сте ре о ти па ко је не ма ју ни ка кву слич ност са тра ди ци о нал ном кул ту ром. де ка дент ни и имо рал ни при­ступ гло ба ли зма кул ту ри по ста је вла да­ју ће пра ви ло. си му ла ци ја ху ма ни зма, за­шти те људ ских пра ва и сло бо да про из ве­ла је ла жни мо рал, ме ди о кри тет ски дух, раз врат, де струк ци ју и зло чин као пра во ко је про из ла зи из „ху ма ни зма“ и „де мо­крат ских на че ла“ но вог свет ског по­рет ка. де мо крат ски по ре дак, сло бод но тр жи ште, при ват на сво ји на, пар ла мен­та ри зам, за шти та људ ских пра ва и дру­ге вред но сти за ме ње не су по ли тич ким во лун та ри змом, ти ра ни јом и зло чи ном. Ми ли тант ност ак те ра но вог свет ског по­

рет ка но ам чом ски с пра вом на зи ва „гми­жу ћим фа ши змом“.

ср би из кра ји не по ста ју жр тве мон ди­ја ли стич ког, зло чи нач ког удру же ња ср­бо фо ба.

про фе сор др Га бри је ла шу берт, по зна­ти не мач ки бал ка но лог са уни вер зи те та у Је ни, на 45. страни 101. броја недељника Печат ис ти че сле де ће:

„Жа ло сно је што за пад на евро па не зна, а и не же ли да са зна, ко ли ко је срп­ски на род до при нео европ ској кул ту ри, ко ли ко је ве ли ки зна чај имао кроз исто­ри ју, нај че шће се жр тву ју ћи упра во за ту исту евро пу. не же ли евро па да при зна да за пад ни је ко лев ка европ ске кул ту ре. да се ко лев ка на ла зи баш у ср би ји, и на ко со ву и Ме то хи ји. а евро пља ни би тре­ба ло да бу ду по но сни упра во на мно го ве­ков но бла го ко јим се сто ле ћи ма срп ска кул ту ра, на нај леп ши мо гу ћи на чин, угра­ђи ва ла у европ ску ба шти ну.“

„Жао ми је што ср би пре жи вља ва ју ову дра му. али, то ни је дра ма за ср бе, не го за све љу де на Бал ка ну. исто ри ја по ка зу је да срп ски на род ни је крив. на рав но да кри ви цу за зло ко је се об ру ши ло на све вас сно се ве ли ке си ле, јер су се увек ме­ша ле у бал кан ске при ли ке. њи хов кри те­ри јум је био и остао го ли ин те рес – вој ни, еко ном ски, по ли тич ки.“

про фе сор Га бри је ла шу берт је, као вр сни бал ка но лог, спо зна ла ва ти кан ско­гер ман ске исто риј ске под ва ле и фал­си фи ка те, те с пра вом ука зу је на до при­нос ср ба и оста лих сло вен ских на ро да европ ској кул ту ри и европ ској ду хов но­сти. срп ска кул ту ра, исто ри ја и ду хов­ност ве ко ви ма су угра ђи ва ни у те ме ље европ ске ци ви ли за ци је. про фе сор Га­бри је ла шу берт на да ље ис ти че:

„Га јим не скри ве не сим па ти је пре ма срп ској про шло сти, ко ја је увек би ла хе­рој ска. ни је ни ка кво чу до што су се ле по­ти срп ске књи жев но сти ди ви ли чу ве ни не мач ки фи ло зо фи и пи сци.“

кра ји шка кул тур на ба шти на у ре пу­бли ци срп ској кра ји ни по сле ет нич ког чи шће на 1995. оста вље на је на ми лост и не ми лост уста шких хор ди Фра ње туђ ма­

на. на очи глед це лог све та, уз при су ство ме ђу на род них по сма трач ких вој но­ци­вил них сна га UN CRO, Хр ва ти су па ли ли, ру ши ли, пљач ка ли цр кве, спо ме ни ке, би бли о те ке, му зе је, као и дру ге кул тур­не ин сти ту ци је. из за пи са по сма трач ких сна га спо зна ли смо да је кра ји на да ни ма би ла у ва три и ди му. Ме ђу на род не по сма­трач ке вој не сна ге су – уме сто да за у ста ве ру ши ла штво и зло чин – мир но по сма тра­ле зло чи нач ку ка зне ну ар ма ду хр ват ских бо јов ни ка. спа ље но је све што под се ћа на срп ство и пра во сла вље. срп ска ма те­ри јал на и кул тур на до бра уни ште на су на очи глед тог „све та“, а по ди рек ти ви цр не ин тер на ци о на ле. ре пу бли ка срп ска кра­ји на је осу ђе на од ових ин тер на ци о на­ли ста без че сти тог људ ског, а ка мо ли бо­жан ског су да, на исто риј ску и по ли тич ку смрт.

Крајишке­сузе­и­за­по­ма­га­ње­не­ја­чи

ка кав је образ ово вре ме них ин кви зи­то ра ко ји ог њем и ма чем уни шти ше све оно што ни су ус пе ле ни на ци фа ши стич­ке хор де из дру гог свет ског ра та? кра ји­шке су зе и за по ма га ње не ја чи све сно су при кри ва не. оун се све сно оглу ши ла о соп стве ни акт – вен сов план, ко ји је на­ла гао за шти ту на пад ну тог на ро да и спре­ча ва ње про го на и зло чи на су про ста вље­них сна га. овим па сив ним од но сом оун ме ђу на род не ху ма ни тар не ор га ни за ци је по ста ше са у че сни ци по гро ма над срп­ским на ро дом.

ка ко ће за пад но чо ве чан ство по гле да­ти се би у очи, све сно сво је зло чи нач ке ми си је пре ма срп ском на ро ду?

смрт на пре су да срп ском на ро ду из рск ја сно је тра си ра ла зло коб не ме ре од­ма зде, зло чи на и ге но ци да над срп ским на ро дом уоп ште. сва ко од сту па ње од за­шти те срп ског на ро да ја сно го во ри о пла­ну „ме ђу на род не за јед ни це“ за по ме ра ње гра ни ца, ру ше ње пра во слав них све ти ња и сло бо ду ва ти кан ске ми си је у бор би про­тив „ши зма ти ка“ – пра во сла ва ца.

Кра ји шка кул тур на ба шти на у Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни по сле ет нич ког чи шће на 1995. оста вље на је на ми лост и не ми лост уста шких хор ди Фра ње Туђ ма на. На очи глед це лог све та, уз при су ство ме ђу на род них по сма трач ких вој но-ци вил них сна га UN CRO, Хр ва ти су па ли ли, ру ши ли, пљач ка ли цр кве, спо ме ни ке, би бли о те ке, му зе је, као и дру ге кул тур не ин сти ту ци је

Page 82: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 81

Старoседелашт во ср ба у кра ји ни до ка за но је ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма. от кри ве ни су срп ски гро бо ви из че твр тог ве ка у дал ма ци ји, ли ци и Бо сан ској кра ји ни. ти ме је обе­

сна же на прет по став ка да су ср би до шли на Бал кан тек у ше стом и сед мом сто ле ћу по сле Хри ста.

ср би у кра ји ни и Хр ват ској се спо ми њу и у ста рим европ­ским до ку мен ти ма. као и хро ни чар фра нач ког ца ра у Ај­нхар­до-вом­ле­то­пи­су: 818. и 822. го ди не.­

две тре ћи не дал ма тин ске оба ле су при па да ле сред ње ве ков­ној ср би ји и срп ској Бо сни.

по сле па да Бал ка на под тур ке, ср би кра ји шни ци ор га ни зу­ју у аустри ји сво је ло кал не ор га не – а од 1630. го ди не, цар им из да је и срп ски устав (Sta tu ta Va lac ho rum). ср би има ју са мо у­пра ву, па и срп ске оп штин ске су до ве и вр хов ни суд! за уз врат, ср би кра ји шни ци су чу ва ли аустриј ску гра ни цу од ту ра ка.

о срп ској кра ји ни, све до чи и аустриј ски цар ле о полд дру­ги, 1790:„Што­се­Ме­не­ти­че,­др­жим­да­је­срп­ски­на­род,­и­пре­ра­та­с­Тур­ци­ма,­жи­вео­у­Сре­му,­Сла­во­ни­ји­и­Бач­кој,­а­при­ли-ком­ра­та,­ јед­но­ду­шно­у­по­нов­ном­осва­ја­њу­истих­пре­де­ла,­уче­ство­вао,­те­и­сад­та­мо­жи­ви,­па­да,­сто­га,­на­те­зе­мље­и­нај­ви­ше­пра­во­има“.

ста ро се де ла штво ср ба ни је бе ле же но у уџ бе ни ци ма бив ше Ју го сла ви је. у Хр ват ској је фал си фи ко ва на исто ри ја, па су то ко ри сти ли хр ват ски по ли ти ча ри – под сти чу ћи мр жњу про тив ср ба. ус пут су фал си фи ко ва ли рат на зби ва ња, ис ти чу ћи да су Хр ва ти би ли у хри шћан ској вој сци, а ср би у тур ској.

И­срп­ске­во­ђе­и­исто­ри­ча­ри­су,­ве­ру­ју­ћи­у­веч­ност­Ју­го­сла-ви­је,­за­не­ма­ри­ва­ли­ове­фал­си­фи­ка­те­–­да­би­одо­бро­во­љи­ли­Хр­ва­те­за­Ју­го­сла­ви­ју.­До­зво­ли­ли­су,­по­ред­оста­лог,­да­хр­ват-ски­по­ли­ти­ча­ри­и­ри­мо­ка­то­лич­ки­ све­ште­ни­ци,­од­1918.­до­1941,­аси­ми­лу­ју­у­хр­ват­ску­на­ци­ју­Ср­бе­ка­то­ли­ке­у­Срп­ској­Кра­ји­ни­и­Бо­сни­и­Хер­це­го­ви­ни. овај др жав ни и ре ли ги о зни ин же ње ринг над ср би ма ка то ли ци ма, омо гу ћио је Хи тле ру да у дру гом свет ском ра ту осну је не за ви сну др жа ву Хр ват ску и да под стак не ка то ли ке и му сли ма не на пот пу но ис тре бље ње пра во слав ног срп ског ста нов ни штва. та ко је хр ват ска вој ска (у ко јој су, по ред ет нич ких Хр ва та, би ли ср би ка то ли ци и ср би

му сли ма ни) по ди гла кон цен тра ци о не ло го ре смр ти и у њи ма уби ла 1/3 пра во слав них ср ба ­ у срп ској кра ји ни и у Бо сни и Хер це го ви ни.

Де­та­љи­о­ства­ра­њу­Хр­ват­ске­у­Ју­го­сла­ви­ји

ре пу бли ку Хр ват ску су, 1991, чи ни ле те ри то ри је хр ват ског и срп ског на ро да. сход но то ме, у уста ву Хр ват ске из 1974. го ди­не, оба на ро да су но си о ци су ве ре ни те та:

„ЧЛАН­1:­Со­ци­ја­ли­стич­ка­Ре­пу­бли­ка­Хр­ват­ска­је­на­ци­о­нал-на­др­жа­ва­ хр­ват­ског­на­ро­да,­ др­жа­ва­ срп­ског­на­ро­да­ у­Хр-ват­ској­и­др­жа­ва­на­ци­о­нал­них­ма­њи­на­ко­је­жи­ве­у­њој“.

др жав ност Хр ват ске у Ју го сла ви ји се те ме љи ла на са мо о­пре де ље њу Хр ва та и ср ба у Хр ват ској. по сле пр вог свет ског ра та, сло вен ци, Хр ва ти и ср би су осно ва лу др жа ву на сво јим ет нич ким те ри то ри ја ма у бив шој аустри ји ­ 29. ок то бра 1918. већ 1. де цем бра 1918, ује ди ни ли су је са ср би јом у кра ље ви ну ср ба, Хр ва та и сло ве на ца – од 1929, кра ље ви на Ју го сла ви ја.

Пра­во­слав­ни­Ср­би­су­се­бо­ри­ли­про­тив­фа­ши­ста­и­има­ли­су­две­ан­ти­фа­ши­стич­ке­осло­бо­ди­лач­ке­ар­ми­је­–­пар­ти­за­не­и­чет­ни­ке.­По­сле­по­бе­де­ан­ти­фа­ши­стич­ких­др­жа­ва­у­Дру­гом­свет­ском­ ра­ту,­ пра­во­слав­ни­ Ср­би­ су­ опро­сти­ли­ Хр­ва­ти­ма­на­ве­де­ни­ стра­вич­ни­ ге­но­цид.­ При­ста­ли­ су­ (1945)­ да­ сво­је­ет­нич­ке­те­ри­то­ри­је­спо­је­с­хр­ват­ским­и­ор­га­ни­зу­ју­На­род­ну­Ре­пу­бли­ку­Хр­ват­ску­(ка­сни­је,­Со­ци­ја­ли­стич­ку­Ре­пу­бли­ку­Хр-ват­ску).­Ср­би­су­по­ста­ви­ли­Хр­ва­ти­ма­са­мо­је­дан­услов­–­да­вла­сти­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске­не­мо­гу­пре­ки­да­ти­др­жав­не­ве­зе­Ср­ба­у­Кра­ји­ни­са­Ср­би­ма­у­оста­лим­фе­де­рал­ним­је­ди­ни­ца-ма­Ју­го­сла­ви­је.

Ову­по­ли­тич­ку­во­љу­срп­ског­на­ро­да,­ни­су­по­што­ва­ли­Вла-да­и­Са­бор­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске­1990­-­1991.­го­ди­не,­про­гла-ша­ва­ју­ћи­ се­це­си­ју­ из­ Ју­го­сла­ви­је­ и­ бри­шу­ћи­ у­ хр­ват­ском­Уста­ву­од­ред­ни­цу­о­су­ве­ре­но­сти­Ср­ба­у­Хр­ват­ској.­Хр­ва­ти­су­та­да,­пре­ма­ме­ђу­на­род­ном­пра­ву,­из­вр­ши­ли­агре­си­ју­на­СФР­Ју­го­сла­ви­ју.­На­па­ли­су­вој­не­ка­сар­не­и­по­че­ли­те­рор­над­Ср-би­ма.­Ова­кви­по­ступ­ци­се­ква­ли­фи­ку­ју­као­агре­си­ја­у­Ре­зо-

Вла да Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не

Ме­мо­ран­дум­о­­Ре­пу­бли­ци­Срп­ској­Кра­ји­ни

Бе о град, 27. март 2005.

Хр ват ски зло чи ни ге но ци да над Ср би ма у Ре пу бли ци Срп ској Кра ји ни и хр ват ским гра до ви ма би ли су сми шље ни и спро ве де ни у свим струк ту ра ма

хр ват ске др жа ве. Хр ват ски по ли цај ци и вој ни ци стре ља ли су срп ске ци ви ле на ви ше ме ста. У ма сов ним гроб ни ца ма су са хра ње не де се ти не

ле ше ва, а у Ма ри ном Се лу и Па крач кој По ља ни (1991) око 300. Хр ват ски вој ни ци и по ли цај ци су 25. де цем бра 1991. уби ли 123 срп ска

ци ви ла оба по ла, ста нов ни ке Го спи ћа и Кар ло ба га

Page 83: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

82 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

лу­ци­ји­ Ге­не­рал­не­ скуп­шти­не­ ОУН­ број:­ 3314/1974,­ од­ 14.­де­цем­бра­1974.­У­ње­ном­Чла­ну­2,­то­не­двослми­сле­но­пи­ше:

„Упо­тре­ба­ору­жа­не­си­ле,­ко­јом­се­кр­ши­По­ве­ља,­од­стра-не­ јед­не­ др­жа­ве,­ ко­ја­ де­лу­је­ пр­ва,­ пред­ста­вља­ до­во­љан,­не­по­сре­дан­ до­каз­ чи­на­ агре­си­је,­ иако­ Са­вет­ без­бед­но­сти­мо­же­за­кљу­чи­ти,­у­скла­ду­са­По­ве­љом,­да­утвр­ђи­ва­ње­да­је­по­чи­њен­чин­агре­си­је­не­би­би­ло­оправ­да­но,­кад­се­узму­у­об­зир,­дру­ге­по­сто­је­ће­окол­но­сти,­ме­ђу­њи­ма,­чи­ње­ни­ца,­да­ак­ти­о­ко­ји­ма­ је­реч,­или­њи­о­ве­по­сле­ди­це,­не­ма­ју­до-вољ­ну­те­жи­ну“.

од ред ни ца (д) овог чла на пре ци зи ра ак те агре си је, а они су ти пич ни за по на ша ње хр ват ских вој ни ка и по ли ца ја ца 1991. го ди не:

„У­скла­ду­са­од­ред­ба­ма­Чла­на­2,­и­са­мо­уз­ре­зер­ве­са­др-жа­не­у­ње­му,­без­об­зи­ра­на­то,­да­ли­је­рат­об­ја­вљен­или­ни-је,­усло­ве,­чи­на­агре­си­је,­ис­пу­ња­ва­ју­сви­ак­ти­ко­ји­сле­де:...

Д)­На­пад­ору­жа­них­сна­га,­ јед­не­др­жа­ве,­на­коп­не­не,­по-мор­ске,­или­ва­зду­хо­плов­не­ору­жа­не­сна­ге,­или­на­ци­вил­ну­мор­на­ри­цу,­и­ави­ја­ци­ју,­дру­ге­др­жа­ве“.

уз ова ко ја сну по ве љу оун о агре си ји, Хр ват ска се огре ши­ла и о устав сФрЈ. он је пред ви ђао да се оса мо ста ље ње ре­пу бли ка мо же оба ви ти са мо уз са гла сност свих кон сти ту тив­них на ро да. зна чи, ни ка ко без са гла сно сти ср ба у Хр ват ској. на сил ну се це си ју не до зво ља ва ју ни од ред бе прав них на че ла про све ће них на ро да – у сми слу чла на 38 (с) ста ту та Ме ђу на­род ног су да прав де у Ха гу, где­се­се­це­си­ја­ква­ли­фи­ку­је­као­нај­те­же­кри­вич­но­де­ло. Ова­ква­ква­ли­фи­ка­ци­ја­се­це­си­је­ је­са­др­жа­на­и­у­за­ко­ни­ма:­Фран­цу­ске,­Не­мач­ке,­Швај­цар­ске,­Ру­си­је,­Пољ­ске,­Ма­ђар­ске­и­мно­гих­дру­гих­зе­ма­ља.­

Ни­ко­од­Ср­ба­у­Со­ци­ја­ли­стич­кој­Ре­пу­бли­ци­Хр­ват­ској­ни-је­био­при­ста­ли­ца­ства­ра­ња­срп­ске­др­жа­ве. срп ске во ђе су, за раз ли ку од хр ват ских, по што ва ле од ред бе уста ва сФрЈ и на­ве де не од ред бе ме ђу на род ног пра ва.

ср бе су (1990. и 1991) за пре па сти ле ме ре хр ват ске вла сти ­ исто вет не ме ра ма из вре ме на фа ши зма. за то су се ср би ор­га ни зо ва ли ­ да би обез бе ди ли сво ја гра ђан ска и ет нич ка пра­ва. Тра­жи­ли­су­да­се­од­ред­ни­ца­о­срп­ској­су­ве­ре­но­сти­у­Хр-ват­ској­вра­ти­у­Устав,­али­је­то­хр­ват­ски­пар­ла­мент­од­био. ср би су упо зо ра ва ли да је се це си ја Хр ват ске про тив у став на и кри вич но де ло по ста ту ту Ме ђу на род ног су да прав де у Ха гу, али се хр ват ска власт ни на ово ни је оба зи ра ла. про гон ср ба је био све бру тал ни ји. Јед на од ме ра тог про го на ни је за бе ле­же на ни у јед ној др жа ви по след ња три сто ле ћа – за по сле ни ср би су до би ја ли ко лек тив на ре ше ња о от пу шта њу с по сла “...­за­то­што­не­по­шту­ју­ле­гал­ну­власт­у­Ре­пу­бли­ци­Хр­ват­ској“.­Ус­пут,­за­бра­ње­но­је­срп­ско­пи­смо,­а­по­ро­ди­це­у­гра­до­ви­ма­су­при­си­ља­ва­не­да­де­цу­по­ка­то­ли­че­и­ако­је­то,­по­По­ве­љи­УН,­ зло­чин­ ге­но­ци­да. до ку мен та о по ка то ли ча ва њу срп ске де це, вла да рск у из бе гли штву по се ду је, а о овом зло чи ну ге­но ци да по сто је мно ги све до ци и ма тич не књи ге кр ште них у ри мо ка то лич ким цр ква ма у Хр ват ској.

овај ге но цид про тив ср ба у Хр ват ској од 1990. до 1995. исто ве тан је оном по чи ње ном од стра не си ла осо ви не у дру­гом свет ском ра ту. та да је Хр ват ска би ла у са ве зу фа ши стич­ких др жа ва и зло чи ни ге но ци да у Хр ват ској су иза зва ли згра­жа ње – чак и не ких не мач ких фа ши стич ких ге не ра ла. ује ди­ње не на ци је су пред у зе ле ко ра ке да се зло чи ни ге но ци да ви­ше не по но ве. за то је Ге не рал на скуп шти на, Ре­зо­лу­ци­јом­бр.­260­А­(III)­од­9.­12.­1948,­из гла са ла Кон­вен­ци­ју­о­спре­ча­ва­њу­и­ка­жња­ва­њу­зло­чи­на­ге­но­ци­да. ње не нај ва жни је од ред бе упу ћу ју да се у Хр ват ској, од 1990. до 1995, по но вио зло чин ге но ци да над ср би ма. на ро чи то онај о пре во ђе њу срп ске де­це из пра во слав не у ри мо ка то лич ку ре ли ги ју, што је са др жај Тач­ке­„е“,­Чла­на­II кон вен ци је оун:

„Стра­не­уго­вор­ни­це,­при­зна­ју­ћи­да­је­у­свим­пе­ри­о­ди­ма­исто­ри­је­ге­но­цид­на­но­сио­ве­ли­ке­гу­бит­ке­чо­ве­чан­ству;

уве ре не да је ме ђу на род на са рад ња по треб на да би се чо­ве чан ство осло бо ди ло јед ног та ко мр ског зла;

спо ра зу ме ле су се о сле де ћем:члан Iстра не уго вор ни це по твр ђу ју да је ге но цид, би ло да је из­

вр шен у вре ме ми ра или ра та, зло чин ме ђу на род ног пра ва и оба ве зу ју се да ће га спре чи ти и ка зни ти.

члан IIу овој кон вен ци ји под ге но ци дом се под ра зу ме ва би ло ко је

од ни же на ве де них де ла, по чи ње них у на ме ри да се пот пу но или де ли мич но уни шти као та ка ва не ка на ци о нал на, ет нич ка, ра сна или ре ли ги о зна гру па:

а) уби ство чла но ва гру пе;б) те шка по вре да фи зич ког или мен тал ног ин те гри те та чла­

но ва гру пе;ц) на мер но под вр га ва ње гру пе та квим жи вот ним усло ви ма

ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног фи­зич ког уни ште ња;

д) ме ре усме ре не ка спре ча ва њу ра ђа ња у окви ру гру пе;е) при нуд но пре ме шта ње де це из јед не гру пе у дру гу.

члан IIIБи ће ка жње на сле де ћа де ла:а) ге но цид;б) спо ра зум о из вр ше њу ге но ци да;ц) не по сред но и јав но под сти ца ње на из вр ше ње ге но ци да;д) по ку шај ге но ци да;е) са у че сни штво у ге но ци ду.

члан IVли ца ко ја су из вр ши ла ге но цид или би ло ко је дру го де ло

по бро ја но у чла ну III, би ће ка жње на, би ло да су др жав ни ру­ко во ди о ци, слу жбе ни ци или по је дин ци.

про тив хр ват ског се па ра ти зма, би ле су европ ске др жа ве и ме ђу на род не ор га ни за ци је. Хр ват ска ни је по што ва ла де кла­ра ци ју кеБс­а (да нас оеБс) о Ју го сла ви ји, усво је ну у Бер ли ну 19. ју ла 1991, ко јом је ус кра ће но пра во се ци о ни стич ким сна­га ма да са мо про кла му ју но ве др жа ве у Ју го сла ви ји. кеБс је ову де кла ра ци ју за сни вао и на спо ме ну тој од ред би ста ту та Ме ђу на род ног су да прав де у Ха гу, на гла ша ва ју ћи у де кла ра­ци ји:

„Ми­ни­стри­ су­ из­ра­зи­ли­ за­бри­нут­ност­ и­ по­др­шку­ де­мо-крат­ском­раз­во­ју,­је­дин­ству­и­те­ри­то­ри­јал­ном­ин­те­гри­те­ту­Ју­го­сла­ви­је,­за­сно­ва­ном­на­еко­ном­ским­ре­фор­ма­ма,­пу­ном­по­што­ва­њу­ људ­ских­ пра­ва­ у­ свим­ де­ло­ви­ма­ Ју­го­сла­ви­је,­укљу­чу­ју­ћи­и­пра­ва­ма­њи­на“.

Хр ват ска се ни је освр та ла на ме ђу на род но пра во и пре по­ру ке кеБс­а. иле гал но је уво зи ла оруж је из Ма ђар ске и на о­ру жа ва ла Хр ва те и при пад ни ке на ци о нал них ма њи на, осим ср ба. Хр ва ти су ис ти ца ли фа ши стич ке озна ке и фа ши стич ки се по здра вља ли. ср би су ту че ни и за стра ши ва ни. па ље не су и ми ни ра не ср би ма ку ће и при вред ни објек ти.

У­ раз­ре­ше­њу­ ју­го­сло­вен­ске­ кри­зе,­ Ср­би­ у­ Хр­ват­ској­ и­Кра­ји­ни­су­се­за­ла­га­ли­за­Ју­го­сла­ви­ју,­као­фе­де­ра­ци­ју­с­по-сто­је­ћим­ фе­де­рал­ним­ је­ди­ни­ца­ма­ и­ соп­стве­ну­ кул­тур­ну­ауто­но­ми­ју­у­окви­ру­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске.­По­узо­ру­на­ауто-ном­не­ре­ги­о­не­или­по­кра­ји­не­у­Ита­ли­ји­и­Шпа­ни­ји.­У­слу-ча­ју­да­се­ју­го­сло­вен­ска­др­жа­ва­рас­пад­не,­Ср­би­у­Кра­ји­ни­су­зах­те­ва­ли­да­им­се,­по­истом­на­че­лу­–­по­ко­јем­се­опре-де­љу­ју­Хр­ва­ти­и­Сло­вен­ци,­ при­зна­пра­во­на­ са­мо­о­пре­де-

Page 84: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 83

ље­ње­и­оста­нак­у­по­сто­је­ћој­ ју­го­сло­вен­ској­др­жа­ви.­Ср­би­у­Кра­ји­ни­су­до­след­но­при­ме­њи­ва­ли­исте­по­ступ­ке­на­свом­ет­нич­ком­про­сто­ру,­те­же­ћи­да­се­за­шти­те­–­те­ри­то­ри­јал­но­и­ин­сти­ту­ци­о­нал­но.­На­аро­ган­ци­ју­и­не­то­ле­ран­ци­ју­хр­ват-ске­вла­сти,­као­и­на­хр­ват­ски­др­жав­ни­те­рор,­Кра­ји­шни­ци­су­од­го­во­ри­ли­по­ли­тич­ким­и­де­мо­крат­ским­ме­ра­ма.­

Они­су­осно­ва­ли­за­јед­ни­цу­оп­шти­на­са­срп­ском­ве­ћи­ном­(пред­ви­ђе­ну­Уста­вом­Хр­ват­ске),­али­је­Хр­ват­ска­то­спре­ча-ва­ла­ван­за­кон­ски­–­бру­тал­ним,­по­ли­циј­ским­и­вој­ним­ме-ра­ма.­Кад­ су­ сви­по­ку­ша­ји­ у­ сре­ђи­ва­њу­ срп­ско-хр­ват­ских­од­но­са­у­окви­ру­за­јед­нич­ке­др­жа­ве­би­ли­од­би­је­ни­од­стра-не­хр­ват­ских­вла­сти,­Ср­би­су­се­од­лу­чи­ли­да­осну­ју­др­жа­ву,­на­сво­јој­ет­нич­кој­и­исто­риј­ској­зе­мљи­–­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску­Кра­ји­ну.­

Хр­ват­ска­је­кре­ну­ла­у­нео­бја­вље­ни­рат­про­тив­РСК.­Усле-ди­ла­је­Ре­зо­лу­ци­ја­Са­ве­та­без­бед­но­сти­743­(1991),­по­ко­јој­је­РСК­ста­вље­на­под­за­шти­ту­УН.­У­њу­су­по­сла­те­ми­ров­не­сна­ге­и­по­ву­че­на­Ју­го­сло­вен­ска­на­род­на­ар­ми­ја.­Ре­зо­лу­ци-ја­је­пред­ви­ђа­ла­да­се­у­РСК­при­ме­њу­ју­за­ко­ни­Ју­го­сла­ви­је,­а­не­Хр­ват­ске.

у ова квој си ту а ци ји, ује ди ње не на ци је су зах те ва ла од Хр­ват ске да за кон ски ре гу ли ше ет нич ка пра ва ср ба и да им омо гу ћи ауто но ми ју. Хр ват ска је при хва ти ла оба ве зу – из ме­ни ла је за кон, али је да ту оба ве зу из и гра ла. оба ве сти ла је да је пред ви де ла ауто но ми ју за ср бе, али ми ров ни по сред ни ци ни су уочи ли да се то од но си ло са мо на два ко та ра – је два јед­ну пе ти ну те ри то ри је ре пу бли ке срп ске кра ји не! ову хр ват­ску по ну ду су ср би, ви ше пу та, од би ја ли, а он да ју је хр ват ска вла да пре да ла аме рич ком ам ба са до ру пи те ру Гал брај ту, ко­ји је ту по ну ду име но вао као „план з – 4“.­Ми­ров­ни­по­сред-ни­ци­ су,­ из­бе­га­ва­ју­ћи­ да­ оба­ве­сте­ да­ се­ план­ не­ од­но­си­на­ це­лу­ РСК,­ про­гла­си­ли­ Кра­ји­шни­ке­ не­ко­о­пе­ра­тив­ним!­Пред­сед­ник­Мар­тић­је­од­био­да­га­при­хва­ти,­јер­је­знао­да­је­у­пи­та­њу­ауто­но­ми­ја­са­мо­у­два­сре­за.­Ипак­је­оба­ве­стио­аме­рич­ког­ам­ба­са­до­ра­Гал­брај­та­да­ће­РСК­о­ње­му­рас­пра-вља­ти­кад­Са­вет­без­бед­но­сти­про­ду­жи,­не­из­ме­њен,­ман­дат­Ми­ров­них­сна­га­–­на­зна­че­но­је­да­су­оне­у­Хр­ват­ској,­а­не­у­Ју­го­сла­ви­ји,­или­у­РСК,­ка­ко­је­то­пи­са­ло­у­Вен со вом пла­ну.­И­по­ред­ова­квог­пре­ју­ди­ци­ра­ња­по­ли­тич­ког­ре­ше­ња­од­стра­не­Са­ве­та­без­бед­но­сти­и­по­ред­то­га­што­ је­„План­З-4“­био­ште­тан­по­Ср­бе,­при­хва­тио­га­је­пре­ми­јер­др­Ми­лан­Ба-бић­у­Бе­о­гра­ду­и­па­ра­фи­ра­ла­кра­јин­ска­де­ле­га­ци­ја­у­Же­не-ви­(крај­ју­ла­и­по­че­так­ав­гу­ста­1995).­

Пред­став­ни­ци­УН­ су­ обе­ћа­ли­да­ће­ без­бед­ност­ срп­ског­на­ро­да­у­РСК­–­уз­тај­пот­пис­–­би­ти­не­на­ру­ши­ва.­Но,­Хр­ват-ска­је­из­вр­ши­ла­агре­си­ју­и­ет­нич­ки­очи­сти­ла­РСК­–­прог­нав-ши­око­80%­срп­ског­ста­нов­ни­штва.­

хххпре ет нич ког чи шће ња ср ба у ре пу бли ци срп ској кра ји ни,

Хр ват ска је прог на ла ср бе из гра до ва и под руч ја под сво јом кон тро лом – од 1990. до 1995. иако ни су би ли ор га ни зо ва ни са ср би ма у кра ји ни, мо ра ли су да на пу сте сво је ку ће, ста но ве и при вред не објек те у за гре бу, спли ту, ду бров ни ку, ри је ци, ва ра жди ну, да ру ва ру... и из 183. се ла у за пад ној сла во ни ји.­Ге­не­рал­ни­се­кре­тар­ОУН­др­Бу­трос­Бу­трос­Га­ли­је­ре­фе­ри-сао­Са­ве­ту­без­бед­но­сти­15.­ма­ја­1993.­о­овом­ет­нич­ком­чи-шће­њу­и­пљач­ка­њу­срп­ске­имо­ви­не.­Ре­као­је­да­је­хр­ват­ска­власт­прог­на­ла­ у­ Ју­го­сла­ви­ју­и­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску­ 251.000­Ср­ба­из­Хр­ват­ске­–­са­мо­до­18.­мар­та­1993!­тад је вла да ре­пу бли ке срп ске кра ји не за тра жи ла од европ ских зе ма ља, ка­на де, аустра ли је, но вог зе лан да, ар ген ти не и сад да до ста ве по дат ке о прог на ним ср би ма из Хр ват ске ­ ко ји су се скло ни­ли код њих, али ни јед на од ових вла да ни је же ле ла да пру жи

ова кве по дат ке. да су то учи ни ле, он да би се при бли жно уста­но ви ле раз ме ре хр ват ског ге но ци да над ср би ма. на жа лост, би ла је то отво ре на по др шка хр ват ском ге но ци ду над ср би ма, што се да нас мо же ла ко ра за зна ти.

И­Ге­не­рал­ни­се­кре­тар­Б.­Б.­Га­ли­ је,­на­исти­на­чин,­по­др-жао­ге­но­цид­над­Ср­би­ма,­ јер­ни­је­про­тив­Хр­ват­ске­ни­шта­пред­у­зео­–­про­гон­од­251.000­Ср­ба­ни­је­ни­на­звао­ге­но­ци-дом,­ни­ет­нич­ким­чи­шће­њем.­Све­се­за­вр­ши­ло­на­ти­хом­ин-фор­ми­са­њу­чла­но­ва­Са­ве­та­без­бед­но­сти.

хххср би су пре го ва ра ли с Хр ва ти ма о по ли тич ком ре ше њу

срп ско­хр ват ских од но са, ка ко је то пред ви ђао Вен­сов­план. тре ба ис та ћи пот пи си ва ње срп ско­хр ват ског ер дут ског спо­ра зу ма, 15/16. ју ла 1993. све до ци и га ран ти су би ли сад и ру си ја, а њи хо ви пред став ни ци за ме ни ци ми ни ста ра ино­стра них по сло ва: чарлс ред ман и ви та лиј Ћур кин. спо ра зум је тре ба ло да обез бе ди по де лу вла сти у Хр ват ској ­ слич ну оној у Бо сни и Хер це го ви ни 1995, до го во ре ну деј тон ским спо ра зу мом. Ме ђу тим, туђ ман је, по сле ме сец да на, про гла­сио ер дут ски спо ра зум ни штав ним. кра ји шни ци су за по че ли тај не пре го во ре с Хр ва ти ма у нор ве шкој – 2. но вем бра 1993. де ле га ци је су се до го во ри ле око тек ста, али је туђ ман, не ко­ли ко ча со ва пред пот пи си ва ње, на ре дио сво јој де ле га ци ји да ни шта не пот пи су је и да се од мах вра ти у Хр ват ску. уз по сре­до ва ње бри тан ских ди пло ма та, рск је по сла ла пред став ни ка за но ве тај не пре го во ре с Хр ва ти ма (1994) у лон до ну, али су Хр ва ти од би ли да до ђу.

Кра­ји­шни­ци­ни­су­би­ли­не­ко­о­пе­ра­тив­ни­ка­ко­су­пред­ста-вље­ни,­не­го­је­Хр­ват­ска­чи­ни­ла­све­да­из­бег­не­би­ло­ка­кво­дру­го­ре­ше­ње­осим­пот­пу­ног­про­го­на­Ср­ба­из­РСК­и­Хр­ват-ске.

хххНе­ја­сно­ је­ због­ че­га­ је­ Са­вет­ без­бед­но­сти­ увео­ стро­ге­

санк­ци­је­РСК­(те­ри­то­ри­ји­под­сво­јом­за­шти­том).­За­бра­ње-но­је­чак­и­ор­га­ни­ма­УНЕ­СКО­и­Ме­ђу­на­род­ног­цр­ве­ног­кр-ста­да­отва­ра­ју­пред­став­ни­штва­у­РСК,­а­ма­ђар­ски­ца­ри­ни-ци­су­за­у­ста­вља­ли­хра­ну­из­ху­ма­ни­тар­не­по­мо­ћи­за­Ср­бе­у­Кра­ји­ни,­све­док­се­не­би­по­ква­ри­ла!

вла да рск је тра жи ла об ја шње ње од ко фи ана на – 1993, у кни ну. ре као је да је упо знат, али да оун не зна ју ка ко да ту не ло гич ност от кло не?! Пот­пред­сед­ник­Вла­де­РСК­г.­Бран­ко­Лу­бо­вац­је­оба­ве­стио­Ко­фи­Ана­на­да­хр­ват­ска­спре­ма­агре-си­ју­на­РСК­и­ге­но­цид­над­Ср­би­ма.­Из­нео­је­ути­сак­да­вој-ска­ОУН­не­ће­за­шти­ти­ти­срп­ски­на­род.­Ко­фи­Анан­се­вид­но­на­љу­тио­и­од­го­во­рио­да­су­вој­ни­ци­и­офи­ци­ри­ОУН­све­сни­вој­нич­ке­и­офи­цир­ске­ча­сти­и­да­ће­за­шти­ти­ти­срп­ски­на-род,­ јер­им­је­то­основ­ни­за­да­так.­На­жа­лост,­хр­ват­ска­вој-ска­је­оку­пи­ра­ла­зо­ну­под­за­шти­том­ОУН,­прог­на­ла­срп­ски­на­род,­спа­ли­ла­де­се­ти­не­хи­ља­да­срп­ских­ку­ћа­и­опљач­ка­ла­за­те­че­ну­имо­ви­ну,­а­вој­ни­ци­и­офи­ци­ри­ОУН­су­ то­мир­но­по­сма­тра­ли.

Ет­нич­ки­је­очи­шће­на­зо­на­под­за­шти­том­Ује­ди­ње­них­на-ци­ја,­а­Са­вет­без­бед­но­сти­ни­је­пред­у­зео­ни­шта­про­тив­Хр-ват­ске.­Ни­Ко­фи­Анан­–­та­да­ко­ман­дант­Ми­ров­них­сна­га,­а­да­нас­Ге­не­рал­ни­се­кре­тар­ОУН.

хххупо зо ра ва мо да је хо ло ка у сту над ср би ма у дру гом свет­

ском ра ту и ет нич ком чи шће њу ср ба из рск и рХ, од 1990. до 1995, прет хо ди ла при пре ма ме ђу хр ват ским по ли ти ча ри ма

Page 85: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

84 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

у де вет на е стом и два де се том сто ле ћу. Је­дан­од­ро­до­на­чел-ни­ка­ хр­ват­ске­др­жа­ве­др­Ан­те­Стар­че­вић­ је­ у­ 19.­ сто­ле­ћу­пи­сао­(а­ње­го­ве­књи­ге­се­и­да­нас­об­ја­вљу­ју­у­Хр­ват­ској)­да­су­Ср­би­ни­жа­ра­са­и­да­их­тре­ба­„си­ки­ром­уту­ћи“. уз ова кве освр те, у штам пи и дру гој ли те ра ту ри је стал но под сти цан пре зир пре ма пра во слав ној ре ли ги ји и отво ре но се тра жи ло да се ср би при мо ра ју на пре ла зак у ри мо ка то лич ку ре ли ги­ју. ова кав од гој је ла ко на вео хр ват ске по ли ти ча ре да 1941, под по кро ви тељ ством Хи тле ро ве не мач ке, из гла са ју за ко не о фи зич ком ис тре бље њу ср ба, ро ма и Је вре ја. и пре и по сле дру гог свет ског ра та, у Хр ват ској је, при ли ком по пи са ста­нов ни штва, об ја вљи ван ма њи број ср ба. та ко је ре че но да у Хр ват ској 1981. жи ви 581.000 ср ба, а би ло их је мно го ви ше. Гра ђа ни ко ји су се из ја сни ли за Ју го сло ве не, при ка за ни су у по себ ној ру бри ци, а они су 90% би ли ср би.

У­јед­ном­мо­мен­ту­је­ам­ба­са­дор­Хр­ват­ске­у­Њу­јор­ку,­оба-ве­стио­ Са­вет­ без­бед­но­сти­ да­ у­ Хр­ват­ској,­ ван­ Ре­пу­бли­ке­Срп­ске­Кра­ји­не,­жи­ви­471.000­Ср­ба. Хр ват ски ам ба са дор је до био из за гре ба ста ти стич ке по дат ке по оп шти на ма, па их је сам са брао и та ко до био при бли жни је по дат ке о бро ју ср ба у Хр ват ској. та да је вла да рск тра жи ла од са ве та без бед но­сти да се, на осно ву овог хр ват ског пи сма, утвр ди на ци о нал на струк ту ра ста нов ни штва бив ше Хр ват ске, али у ун спрем но­сти за та ко не што ни је би ло.

Хр ват ска др жа ва је у дру гом свет ском ра ту про гла си ла од­у зи ма ње имо ви не ср би ма, ро ми ма и Је вре ји ма, а то је учи ни­ла у од но су на срп ску имо ви ну 1995. го ди не. због при ти ска Ме ђу на род не за јед ни це, Хр ват ска је та кву од лу ку ста ви ла ван сна ге, али и да ље не до зво ља ва ср би ма да уђу у свој по сед. Она­оба­ве­шта­ва­да­то­не­бра­ни,­али­срп­ске­по­ро­ди­це­не­мо-гу­да­се­вра­те­у­сво­је­ку­ће­и­сво­је­ста­но­ве,­не­мо­гу­да­об­ра-ђу­ју­сво­ју­зе­мљу­и­да­ко­ри­сте­сво­је­ин­ду­стриј­ске,­тр­го­вач-ке,­са­о­бра­ћај­не­и­дру­ге­фир­ме. Хр ват ска тра жи да до тих по­се да до ђу суд ским пу тем, или ад ми ни стра тив ним по ступ ци ма код из вр шних ор га на. та кви по ступ ци тра ју го ди на ма и они су упри ли че ни да би ве ћи на ср ба оста ла без сво је имо ви не и без сво јих гра ђан ских и на ци о нал них пра ва.

Хр­ват­ска­је­по­чи­ни­ла­нај­ве­ћи­зло­чин­ге­но­ци­да­у­бив­шој­Ју­го­слав­ни­ји.

Хр ват ски зло чин ге но ци да не мо же се упо ре ђи ва ти са слич­ним зло чи ни ма дру гих стра на у ју го сло вен ском ра ту од 1991. до 1995. Мно ги зло чи ни су би ли по сле ди ца за ва ђе них су се да с раз ли чи том вер ском и на ци о нал ном при пад но шћу, за тим по­сле ди ца де ло ва ња на о ру жа них кри ми нал них гру па и вој них је ди ни ца ко је су из ми ца ле кон тро ли ви ших ко ман ди. Али,­хр-ват­ски­зло­чи­ни­ге­но­ци­да­над­Ср­би­ма­у­Ре­пу­бли­ци­Срп­ској­Кра­ји­ни­и­хр­ват­ским­гра­до­ви­ма­би­ли­су­сми­шље­ни­и­спро-ве­де­ни­у­свим­струк­ту­ра­ма­хр­ват­ске­др­жа­ве. Хр ват ски по­ли цај ци и вој ни ци стре ља ли су срп ске ци ви ле на ви ше ме ста. У­ма­сов­ним­гроб­ни­ца­ма­су­са­хра­ње­не­де­се­ти­не­ле­ше­ва,­а­у­Ма­ри­ном­Се­лу­и­Па­крач­кој­По­ља­ни­(1991)­око­300.­Хр­ват-ски­вој­ни­ци­и­по­ли­цај­ци­су­25.­де­цем­бра­1991.­уби­ли­123­срп­ска­ци­ви­ла­оба­по­ла,­ста­нов­ни­ке­Го­спи­ћа­и­Кар­ло­ба­га. ова квих стра ти шта и ло го ра за ср бе би ло је у свим кра је ви ма Хр ват ске, па и у за гре бу и спли ту. о раз ме ра ма хр ват ских зло­чи на над ср би ма се ма ло зна у све ту, а са мо о јед ној гроб ни ци Хр ва та на срп ској стра ни – на „ов ча ри“ код ву ко ва ра, пи ше се пре ви ше, ма да се по чи ни о ци ма овог зло чи на су ди у ср би ји. По­чи­ни­о­ци­ма­зло­чи­на­над­Ср­би­ма­се­у­Хр­ват­ској­не­су­ди,­а­они­ма­ко­ји­ су­уби­ја­ли­Ср­бе­у­ло­го­ру­у­Спли­ту,­ хр­ват­ски­суд­ је­про­чи­тао­осло­ба­ђа­ју­ћу­пре­су­ду.­Хр ват ски вој ни ци и по ли цај ци су уби ли 1.813 срп ских ци ви ла – ме ђу ко ји ма и 28 де це, али ова број ка ни је ко нач на, јер сви по да ци о хр ват ским зло чи ни ма над ср би ма ни су при ку пље ни. За­са­да,­До­ку­мен-та­ци­о­ни­ ин­фор­ма­тив­ни­ цен­тар­„Ве­ри­тас“­ у­ Бе­о­гра­ду­ рас-

по­ла­же­ци­фром­о­6.059­уби­је­них­Ср­ба­–­ци­ви­ла,­вој­ни­ка­и­по­ли­ца­ја­ца.­

Хр ват ска ни је ка жње на за зло чи не над ср би ма у зо на ма под за шти том ује ди ње них на ци ја, ма да су они до ку мен то ва ни од стра не офи ци ра ун про Фор­а. по ред мно гих дру гих, нај те жи су они на Ми ље вач ком пла тоу – јун 1992, у рав ним ко та ри ма – 22. ја ну а ра 1993. и Ме дач ком џе пу – 8. сеп тем бра 1993. за тим, пот пу но ет нич ко чи шће ње од ср ба у за пад ној сла во ни ји – 1. ма ја 1995, у агре си ји хр ват ске вој ске, на зва ној Бље­сак и ет нич­ко чи шће ње у дал ма ци ји, Ба ни ји, кор ду ну и ли ци – 4. ав гу ста 1995, у агре си ји хр ват ске вој ске, на зва ној Олу­ја.

у зло чи ни ма над ср би ма у ре пу бли ци срп ској кра ји ни (1995), уче ство ва ла је це ло куп на хр ват ска ар ми ја – са око 130.000 вој ни ка. та вој ска је план ски уби ја ла и про го ни ла срп­ско ста нов ни штво, а це ло куп ну срп ску имо ви ну пљчка ла и уни шта ва ла. Хр ват ска ар ми ја је спа ли ла 30.000 ку ћа, ста но ва и дру гих обје ка та у срп ском вла сни штву. све што је за те кла у тим објек ти ма, хр ват ски вој ни ци су опљач ка ли. Хр ват ски др­жав ни ор га ни су не по ру ше не стам бе не објек те од у зе ли и ср­би ма оспо ра ва ју пра во на око 50.000 ста но ва. ср би ви ше не мо гу да ко ри сте ни сво је при вред не објек те, ни сво је ора ни­це. пра во на при ват ну имо ви ну, при хва ће но као све то у свим зе мља ма, ср би не мо гу да оства ре.

по ред про го на око 80% ср ба из ре пу бли ке срп ске кра ји не и 251.000 ср ба из хр ват ских гра до ва – о че му је све до чио Ге­не рал ни се кре тар оун Б. Б. Га ли, Хр ват ску ни ко не те ре ти. не те ре ти је ни ко ни за то што и да ље ус кра ћу је гра ђан ска и на­ци о нал на пра ва ср би ма. Јед но од тих пра ва је не мо гућ ност да ср би ко ри сте сво је на ци о нал но пи смо – ћи ри ли цу. за раз ли ку од прак се у дру гим др жа ва ма, у Хр ват ској не ма нат пи са срп­ским пи смом ­ ни у на се љи ма где је жи ве ло из ме ђу 70 и 90% ср ба. у ср би ји су та кви нат пи си на ма ђар ском, ал бан ском, ру­мун ском, сло вач ком и хр ват ском је зи ку.

ПРЕД­СЕД­НИ­ШТВО­И­ВЛА­ДА­СФР­ЈУ­ГО-СЛА­ВИ­ЈЕ­УПО­ЗО­РА­ВА­ЛИ­ДА­ЈЕ­У­ХР­ВАТ-СКОЈ­ПО­ЧЕО­ГЕ­НО­ЦИД­НАД­СР­БИ­МА

са ве зно из вр шно ве ће је, пре раз би ја ња Ју го сла ви је, при­ку пи ло по дат ке да се у фе де рал ној је ди ни ци Хр ват ској спро­во ди зло чин ге но ци да над ср би ма. та са зна ња су уне се на у „Ме­мо­ран­дум­ Вла­де­ Ју­го­сла­ви­је­ о­ зло­чи­ни­ма­ ге­но­ци­да­ у­Хр­ват­ској­и­скр­на­вље­њу­Спо­мен­под­руч­ја­Ја­се­но­вац“ од 31. ја ну ра ра 1992. и она су до ста вље на ује ди ње ним на ци ја ма и дру гим ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма, уз сле де ћи апел:

„по зи ва мо ме ђу на род не ин сти ту ци је, ор га ни за ци је и удру­же ња и ис так ну те по је дин це да се упо зна ју са на во ди ма из овог Ме мо ран ду ма и ње го вих анек са: I, II и III, и да учи не што је у њи хо вој мо ћи, ра ди објек тив ног утвђи ва ња исти не, осу де ге но ци да, убла жа ва ња по сле ди ца и пред у зи ма ња ме ра да се ова кви зло чи ни ни ка да не по но ве“.1

Ма ло ка сни је, 9. апри ла 1992. го ди не, ка да на по зив вла де ни ко из ује ди ње них на ци ја ни је ре а го вао да се спре че зло чи­ни ге но ци да у Хр ват ској, пред сед ни штво сФр Ју го сла ви је об­ја вљу је „Ме мо ран дум о ге но цид ној по ли ти ци Хр ват ске пре ма срп ском на ро ду у за пад ној сла во ни ји“.2

пред сед ни штво је при ку пље ну до ку мен та ци ју о ге но ци ду над ср би ма у Хр ват ској до ста ви ло ује ди ње ним на ција ма и упо зо ри ло да Ми ров ни план оун не мо же ус пе ти, ако се не

1 Ме мо ран дум вла де Ју го сла ви је о зло чи ну ге но ци да у Хр ват ској и скр на вље њу спо мен под руч ја Ја се но вац, од 31. ја ну а ра 1992.

2 Ме мо ран дум пред сед ни штва сФрЈ о ге но цид ној по ли ти ци Хр ват ске пре ма срп ском на ро ду у за пад ној сла во ни ји.

Page 86: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 85

пре ду зму ме ђу на род не ме ре про тив се ци о ни стич ких вла сти у Хр ват ској. пред сед ни штво, та ко ђе, упу ћу је апел оун:

„по ла зе ћи од чи ње ни ца из не тих у ’Ме мо ран ду му’ и до ку­мен та ци је да те у анек си ма тра жи мо да ор га ни за ци ја ује ди­ње них на ци ја фор ми ра ко ми си ју ко ја ће утвр ди ти фак тич ко ста ње и у скла ду с тим пред у зе ти аде кват не ме ре“.

ЗЛО­ЧИ­НИ­ГЕ­НО­ЦИ­ДА­СЕ­НЕ­СМЕ­ЈУ­ОСПО­РА­ВА­ТИда су на ци стич ки и фа ши стич ки зло чи ни ге но ци да и сим бо­

ли ових ра си стич ких по кре та и да ље за бра ње ни, по твр дио је европ ски пар ла мент у стра збу ру, 10. фе бру а ра 1993. го ди не, „Ре­зо­лу­ци­о­јом­о­европ­ској­и­ме­ђу­на­род­ној­за­шти­ти­на­ци-стич­ких­ кон­цен­тра­ци­о­них­ ло­го­ра­ као­ исто­риј­ских­ спо­ме-ни­ка“.­

ре зо лу ци јом је утвр ђе но да се сви кон цен тра ци о ни ло го ри и до ку мен та ци ја ве за на за зло чи не ге но ци да мо ра очу ва ти и по ка зи ва ти но вим ге не ра ци ја ма да би би ле спо соб не да се опре де ле „про­тив­ свих­ са­да­шњих­ по­јав­них­ об­ли­ка­ ра­си-зма,­ан­ти­се­ми­ти­зма­и­ксе­но­фо­би­је,­као­и­сва­ког­вра­ћа­ња­на­ на­ци­стич­ку­ иде­о­ло­ги­ју,­ ко­ју­ је­ осу­дио­ ци­ви­ли­зо­ва­ни­свет“. да ље, ре зо лу ци ја упу ћу је да је оба ве за са ве та евро пе и европ ског пар ла мен та, „као­пот­пи­сни­ка­Све­ча­не­де­кла­ра-ци­је­про­тив­ра­си­зма­и­ксе­но­фо­би­је­да­упо­тре­бе­сва­мо­гу­ћа­сред­ства­за­бор­бу­про­тив­свих­по­јав­них­об­ли­ка­нео­на­ци-зма­у­окви­ру­За­јед­ни­це,­као­и­сва­ког­оспо­ра­ва­ња­чи­ње­ни-це­да­је­у­ло­го­ри­ма­вр­ше­но­ис­тре­бље­ње“.

хххна кра ју, оба ве за је ме ђу на род них ор га ни за ци ја и др жа ва

уме ша них у ју го сло вен ску кри зу да при хва те чи ње ни це срп­ско­хр ват ских од но са. то, пр вен стве но, под ра зу ме ва при хва­та ње исти не о не чу ве ном зло чи ну ге но ци да хр ват ске др жа ве над ср би ма у дру гом свет ском ра ту: на сто ти не хи ља да уби је­них, прог на них и по ка то ли че них ср ба.

сво ју рав но прав ност с Хр ва ти ма, ср би у Хр ват ској и кра ји­ни пла ти ли су не мер љи вим стра да њем у фа ши стич кој не за­ви сној др жа ви Хр ват ској и ма сов ним и од лу чу ју ћим до при но­сом осло бо ди лач кој ан ти фа ши стич кој бор би у дру гом свет­ском ра ту. Хр ва ти ма је опро ште но; за слу гом ср ба, до мо гли су се по бед нич ке ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је, ав ноЈ­а, зав­ноХ­а, др жав но сти у окви ру Ју го сла ви је. у дво у мље њу да ли да обе ле же сво ју те ри то ри ју, или да при хва те рав но прав ност и кон сти ту тив ност у окви ру фе де рал не је ди ни це Хр ват ске, ср би кра ји шни ци су при ста ли на ује ди ње ње ет нич ких те ри­то ри ја, де лом и због­иде о ло ги је „брат ства и је дин ства“, ко ју је про кла мо ва ло ко му ни стич ко ру ко вод ство Јо си па Бро за ти та. та ко је ство ре на „хр ват ска це ло ви тост“ и та ко су из ву че ни Хр­ва ти из „ста ња по ни же ња“.

рав но прав ност ср ба у Хр ват ској по твр ђе на је ок то бра 1943. го ди не на дру гом за се да њу зав ноХ­а, ре зо лу ци јом сле­де ће са др жи не:

„Не­ма,­не­сми­је­и­не­ће­би­ти­Хр­ват­ске­у­ко­јој­Ср­би­ма­не­би­би­ла­за­јам­че­на­пу­на­рав­но­прав­ност­и­јед­на­кост“.­

на тре ћем за се да њу зав ноХ­а, ма ја 1944, до не та је де кла­ра ци ја, у ко јој је на ве де но да су „хр­ват­ски­и­срп­ски­на­род­у­Хр­ват­ској­пот­пу­но­рав­но­прав­ни“.

сеп тем бра 1945, на кон гре су ср ба у за гре бу, још јед ном је ис так ну то да ср би фе де рал ну Хр ват ску при хва та ју­ –­ под­усло­вом­да­ње­не­гра­ни­це­не­пре­ки­да­ју­др­жав­ну­ве­зу­ме­ђу­Ср­би­ма­у­Ју­го­сла­ви­ји.­а зна се да ре пу блич ке гра ни це ни кад ни су би ле прав но утвр ђе не.

по ме ну те ре зо лу ци је и де кла ра ци је о рав но прав но сти и кон сти ту тив но сти ср ба и Хр ва та у Хр ват ској по ста ле су са­став ни део свих хр ват ских уста ва – све до 1990.

Ме ђу тим, Хр ват ска се оглу ши ла о сво је ан ти фа ши стич ке и устав не оба ве зе. Бру тал ном агре си јом на ре пу бли ку срп ску кра ји ну, она је по га зи ла све нор ме ме ђу на род ног пра ва ­ ме­ђу њи ма и ре зо лу ци ју са ве та без бед но сти 743 из 1992. го ди­не. вој ним ак ци ја ма, у ма ју и ав гу сту 1995, Хр ват ска је оку пи­ра ла ре пу бли ку срп ску кра ји ну и из вр ши ла нај ве ће ет нич ко чи шће ње (и је ди но) у евро пи по сле дру гог свет ског ра та.

Прог­на­ла­је­пре­ко­500.000­Ср­ба.­

СР­БИ­ЛИ­ШЕ­НИ­ОСНОВ­НИХ­ЉУД­СКИХ­ПРА­ВАпрог на ни ср би из кра ји не и Хр ват ске не мо гу да ко ри сте ни

нај о снов ни ја људ ска пра ва. ве ли ки бро ји их жи ви у ср би ји и цр ној Го ри и ве ћи на је без др жа вљан ства др жав не за јед ни це ср би је и цр не Го ре. у Хр ват ској им се оспо ра ва др жа вљан­ство, сте че но ро ђе њем. у кра ји ни и Хр ват ској су им, ка ко је и прет ход но на ве де но, спа ље не ку ће и ста но ви, опљач ка на до бра, од у зе те при ват не фир ме и по љо при вред не фар ме. у гра до ви ма им се не вра ћа око 50.000 ста но ва, до де ље них по за ко ну. Гра ђа ни ма хр ват ске на ци о нал но сти (не вла сни ци ма), хр ват ска др жа ва омо гу ћу је да по се ду ју ову срп ску имо ви ну, а ср би ма (вла сни ци ма) то пра во, на раз не на чи не, ус кра ћу је. нај че шће их упу ћу је на ви ше го ди шње ад ми ни стра тив не по­ступ ке и суд ске про це се, чи ме Хр ват ска кр ши на че ло о не на­ру ши во сти при ват не сво ји не. исто вре ме но, прог на ним ср би­ма се ус кра ћу је сти ца ње пра ва из рад ног ста жа у Хр ват ској. Хр ват ски ор га ни, че сто, до ста вља ју ср би ма у из бе гли штву рад не књи жи це, али без уне се них по да та ка о ду жи ни ра да у хр ват ским пред у зе ћи ма и уста но ва ма.

ср би из кра ји не и Хр ват ске не мо гу да уче ству ју у при ва ти­за ци ји др жав них пред у зе ћа у Хр ват ској. не са мо што не мо гу да ку пу ју та пред у зе ћа, не го не ма ју пра во ни на ак ци је ­ кад су она про да та тре ћим ли ци ма, без об зи ра што су цео рад ни век про ве ли у њи ма.

Јед но од те шких огре ше ња хр ват ске др жа ве пре ма ср би ма је у чи ње ни ци да су они ли ше ни сва ког пра ва на на док на ду због рат них стра да ња. по ред спо ме ну тог од у зи ма ња, пљач­ка ња и уни шта ва ња имо ви не, ср би ма се не до зво ља ва да, за­кон ски, оства ру ју и сво ја дру га пра ва. срп ским по ро ди ца ма је, та ко, не мо гу ће да оства ре пра во због по ги би је сво га чла на, да им се при зна ин ва ли ди тет, ста ро сна пен зи ја и дру га пра ва.

Све­ на­ве­де­не­ те­шко­ће,­ Ср­би­ма­ се­ по­ве­ћа­ва­ју­ стал­ним­по­ступ­ци­ма­хр­ват­ских­ор­га­на­по­ли­ци­је­и­суд­ства.­Они,­из-не­на­да,­по­кре­ћу­по­ступ­ке­про­тив­Ср­ба­прог­на­ни­ка.­Де­ша-ва­се­да­ви­ше­пу­та­по­се­те­Хр­ват­ску,­без­про­бле­ма,­а­он­да­бу­ду­ ухап­ше­ни­и­оп­ту­же­ни.­Ово­ је­очи­гле­дан­вид­ за­стра-ши­ва­ња­и­на­ме­ра­да­Ср­би­диг­ну­ру­ке­од­сво­је­имо­ви­не­и­сво­јих­пра­ва­у­Хр­ват­ској.­У­пи­та­њу­су­ти­пич­ни­по­ли­тич­ки­про­це­си,­ка­ко­су­ока­рак­те­ри­са­ни­и­у­ јед­ном­од­из­ве­шта­ја­Ми­ни­стар­ства­за­ино­стра­не­по­сло­ве­Сје­ди­ње­них­Аме­рич-ких­Др­жа­ва.­

хххскуп шти на и вла да ре пу бли ке срп ске кра ји не у из бје гли­

штву, на осно ву го ре на ве де них чи ње ни ца, тра жи од сво јих за штит ни ка – ује ди ње них на ци ја, европ ске уни је и оеБс­а да се укљу че у ре ша ва ње пи та ња срп ског на ро да у Хр ват ској и ста ту са ре пу бли ке срп ске кра ји не.

Page 87: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

86 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

ЕМи лој ко Бу ди мир

Пет на ест го ди на од ег зо ду са Ср ба из Хр ват скеСрп ском на ро ду у Хр ват ској вра ти ти ста тус рав но прав ног на ро да, са гла сно с Ре зо лу ци јом Пар ла мен тар не скуп шти не Са вје та Евро пе, и ста тус кул тур не и по ли тич ке ауто но ми је, на је дин стве ном срп ском кра ји шком про сто ру уз ува жа ва ње европ ских стан дар да

Све оно што се де си ло за ври је ме Олу­је, а и ка сни је, са др жа но је на тран спа рен­ту ко ји из бје гли и прог на ни ср би из

Хр ват ске но се при ли ком оби ље жа ва ња тих ту жних го ди шњи ца – Олу ја­је­зло­чин­ко­ји­још­уви­јек­тра­је.­за­ср бе у Хр ват ској Олу­ја ни је по че ла 1995, не го још 1990. го ди не – до ла ском Хр ват ске де мо крат ске за јед ни це и Фра ње туђ ма на на власт. основ ни циљ те по ли ти ке био је и остао да ср би бу ду све де ни на ста ти стич ки и по ли тич ки за не мар љи ву чи ње ни цу. што се ти че туђ ма но ве по ли ти­ке ет нич ког чи шће ња ср ба, тзв. бри ун ски тран скрип ти ни су ни ка кво „от кри ће“, не го још са мо јед на потвдра стра те шких ци ље ва Олу­је. та ко да ет нич ко чи шће ње ср ба из Хр ват ске ни је би ла по сље ди ца, не го циљ туђ ма но ве по ли ти ке и Олу­је, ко јом је „ри је­ше но“ срп ско пи та ње у Хр ват ској.

Фру­стра­ци­је­и­мо­ли­твесам ток Олу­је, те „бли ста ве“ ак ци је хр­

ват ске вој ске и по ли ци је, ко ја је по ста ла сре ди шње мје сто и сим бол свих хр ват­ских ком плек са, фру стра ци ја и за блу да, не ће би ти пред мет овог тек ста, већ оно што је усли је ди ло по сли је те „бли ста ве по б је де“.

сва ке го ди не из бје гли и прог на ни ср­би из Хр ват ске мо ли тва ма и па ра сто си ма оби ље жа ва ју не са мо про гон ср ба ко ји се де сио у Олу­ји 4. ав гу ста 1995, не го и про­гон ср ба са под руч ја за пад не сла во ни је 1. и 2. ма ја 1995. док се за Олу­ју­па ра стос тра ди ци о нал но одр жа ва у бе о град ском хра му св. Мар ка, Бље­сак­се 1. ма ја оби ље­жа ва код фру шко гор ског ма на сти ра кру­ше дол.

сво ју ово го ди шњу Кру­ше­дол­ску­ бе­сје-ду ака де мик ва си ли је кре стић пред ви ше хи ља да при сут них за вр шио је ри је чи ма: „ср би у це ли ни, а по себ но срп ске из бе­

гли це из Хр ват ске, иако нај ве ћи стра­дал ни ци и гу бит ни ци, мо ра ли би да по­здра ве сва ко ото пља ва ње од но са из ме ђу ср би је и Хр ват ске. Ме ђу тим, то ото пља­ва ње не би сме ло да бу де ус по ста вље но на те ме љу свр ше ног чи на. свр ше ним чи­ном Хр ват ска и Хр ва ти би би ли ап со лут ни до бит ни ци, а ср би ап со лут ни гу бит ни ци. ср би ја тре ба да ра ди на из гра ђи ва њу до­бро су сед ских од но са, али она под јед на ко мо ра да шти ти и сво је др жав не и на ци о­нал не ин те ре се. па мет на по ли ти ка се не са сто ји у то ме да јед на стра на тре ба да бу де гу бит ник, а ду га до бит ник. до бри од но си из ме ђу др жа ва и на ро да мо ра ју би ти за сно ва ни на пра вед ним и рав но­прав ним од но си ма. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње ка ко пре ва зи ћи раз ли ке у оце­на ма о то ме: за што је до шло до ра та, ко га је иза звао и с ко јим ци љем се упу стио у ту су лу ду аван ту ру. Бо јим се да у том по гле ду вла да ју са свим су прот на ста но­ви шта и да се те шко мо же до ћи до обо­стра но при хва тљи вог и за до во ља ва ју ћег ре ше ња. Без об зи ра на то ка кво ре ше ње ће се на ћи, мо ра ло би се во ди ти ра чу на о из бе глич ком ста нов ни штву, о њи хо вим ег зи стен ци јал ним про бле ми ма, ма те ри­јал ним по тра жи ва њи ма, гра ђан ским и по­ли тич ким пра ви ма и сло бо да ма. Мо ра ло би се по ста ви ти пи та ње дру штве ног, на­ци о нал ног, еко ном ског и гра ђан ског по­ло жа ја пре о ста лих ср ба у Хр ват ској. ако се на та пи та ња за бо ра ви, ако она не бу ду ре ше на ка ко ва ља, срп ска по ли ти ка и они ко ји је во де те шко ће под ба ци ти. на род и исто ри ја им то ни кад не ће за бо ра ви ти а ни опро сти ти. сто га им са овог ску па по­ру чу је мо да буд но пра ти мо шта ра де, да се на да мо до бру, али да у исто вре ме, и не без раз ло га, стре пи мо од зла.“

Ди­ле­ме­и­про­бле­миу Кру­ше­дол­ској­бе­сје­ди ака де ми ка ва си­

ли ја кре сти ћа са др жа не су све ди ле ме и про бле ми са ко ји ма се већ пу них пет на ест го ди на су сре ћу из бје гли и прог на ни ср би из Хр ват ске. сва ке го ди не при ли ком под­сје ћа ња на го ди шњи цу Олу­је из бје глич­ка удру же ња усва ја ју ре зо лу ци ју. та ко је и про шле го ди не на пе том кра ји шком илин дан ском са бо ру до ни је та ре зо лу ци ја ко јом је нај о штри је осу ђе но ет нич ко чи­шће ње срп ског на ро да ко ји је прог нан са за шти ће ног под руч ја ује ди ње них на ци­ја из срп ске кра ји не и оста лих ди је ло ва Хр ват ске. у ре зо лу ци ји се нај о штри је осу­ђу је за ти ра ње срп ског на ро да и ње го вих кул тур них и ду хов них ври јед но сти, по­кр шта ва ње, ру ше ње цр кве них све ти ња, стам бе них обје ка та, про га ња ње и си сте­мат ско оне мо гу ћа ва ње по врат ка. ра ди от кла ња ња по сље ди ца про го на, усво је ни су сле де ћи за кључ ци:• ин тен зи ви ра ти тра га ње за по ги ну­

лим и не ста лим ср би ма са под руч ја ре пу бли ке Хр ват ске и нео д ло жно оба ви ти екс ху ма ци ју на свим ре ги­стро ва ним ло ка ци ја ма или на мје­сти ма за која по сто је по у зда на са зна­ња да су на њима по ко па не не ду жне срп ске жр тве. убр за ти про цес иден­ти фи ка ци је екс ху ми ра них зем них оста та ка.

• ис пла ти ти рат ну ште ту ли ци ма срп­ске на ци о нал но сти за не по крет ну и по крет ну имо ви ну ко ја им је уни ште­на на под руч ју Хр ват ске од 1991. до 1995. и ка сни је.

• при зна ти пра во на ди о ни це ли ци ма срп ске на ци о нал но сти по истим кри­те ри ју ми ма и мје ри ли ма као и ли ци­ма хр ват ске на ци о нал но сти.

• вра ти ти сву узур пи ра ну при ват ну имо ви ну, уз про пи са ну нов ча ну на­

Page 88: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 87

док на ду од стра не др жа ве, ко ја је без одо бре ња вла сни ка имо ви ну ко ри­сти ла и усту пи ла дру ги ма.

• из вр ши ти ре сти ту ци ју ста нар ског пра ва свим гра ђа ни ма ко ји ма је то пра во у Хр ват ској од у зе то (као што је то учи ње но у БиХ), а у слу ча је ви ма гдје то ни је мо гу ће, из вр ши ти пра­вич ну на док на ду. стам бе но збри ња­ва ње не мо же би ти суп сти ту ци ја за од у зе та ста нар ска пра ва.

• Хит но по ни шти све не за ко ни те пре­су де до не се не у одсут но сти, об ја ви­ти пре су де и оп ту жбе про тив ли ца срп ске на ци о нал но сти и от кло ни ти све ма ни пу ла ци је и зло у по тр бе.

• пен зи о не ри ма из ре пу бли ке Хр ват­ске или њи хо вим за кон ским на сљед­ни ци ма ис пла ти ти не ис пла ће не из­но се пен зи ја с при па да ју ћим ка ма та­ма, те омо гу ћи ти и гра ђа ни ма срп ске на ци о нал но сти да као и Хр ва ти мо гу до би ти по дат ке – ли стин ге о рад ном ста жу.

• да се свим из бје гли ца ма и прог на­ни ци ма, ко ји су, не сво јом кри ви цом, оста ли без рад ног од но са при зна рад ни стаж за све го ди не ма сов ног ег зо ду са и да се сви ма при зна пра во на кон ва ли да ци ју рад ног ста жа.

• у оства ри ва њу пра ва на по вра так сво јим до мо ви ма нео п ход но је убр­за ти об но ву ра том уни ште не имо­ви не, укло ни ти ад ми ни стра тив не ба ри је ре уз од го ва ра ју ћа ула га ња за отва ра ње рад них мје ста, об но ви­ти ин фра струк ту ру ка ко би се успје­шно ре а ли зо вао си гу ран и одр жив по вра так.

• срп ском на ро ду у Хр ват ској вра ти ти ста тус рав но прав ног на ро да, са гла­сно с ре зо лу ци јом пар ла мен тар не скуп шти не са вје та евро пе, и ста тус кул тур не и по ли тич ке ауто но ми је, на је дин стве ном срп ском кра ји шком про сто ру, уз ува жа ва ње европ ских стан дар да.

• уки ну ти за кон о ко ри ште њу по љо­при вред ног зе мљи шта ко јег је хр ват­ски са бор до нио у де цем бру 2008. од ред бе овог за ко на зна че бри са ње ср ба из зе мљи шних књи га и њи хо ву де фи ни тив ну ели ми на ци ју с про сто­ра Хр ват ске.

• да ре пу бли ка ср би ја хит но от кло ни ово го ди шње под за кон ске ак те (су­прот не за ко ну о из бе гли ца ма ср би је и уго во ру о со ци јал ном оси гу ра њу из ме ђу Хр ват ске и срЈ) ко ји ма се уво­ди пла ћа ње здрав стве не за шти те за из бје гли це – хр ват ске пен зи о не ре ако се не од ја ве у Хр ват ској.

• ре а ли зо ва ти све ме ђу др жав не и ме­ђу на род не спо ра зу ме о из бје гли ца­ма, а по себ но спо ра зум о нор ма ли­за ци ји од но са из ме ђу срЈ и Хр ват ске

(1996), уго вор о со ци јал ном оси гу ра­њу из ме ђу Хр ват ске и срЈ из 1997. го­ди не, спо ра зум о сук це си ји ( 2001) и са ра јев ску де кла ра ци ја (2005).

на осно ву ових за кљу ча ка ка би нет пот­пред сјед ни ка вла де Јо ва на кр ко ба би ћа из ра дио је до ку ме нат Non­pa per, ко га је за тим усво ји ла вла да ср би је и са њим упо зна ла ви ше од 80 др жа ва у евро пи и сви је ту. циљ овог обра ћа ња био је да се ме ђу на род ној за јед ни ци још једном скре­не па жња на не прав ду ко ја је учи ње на ср би ма у Хр ват ској. сви за ко ни ко је је по сли је Олу­је до нио хр ват ски са бор би ли су у функ ци ји спре ча ва ња по врат ка и це­мен ти ра ња ре зул та та по ли ти ке ет нич ког чи шће ња. са овим за ко ни ма ср би су по­ста ли гра ђа ни дру гог ре да, а њи хов број је све ден на 3–4%, што је био и циљ тада­шње хрватске политике, те тако и је дан од раз ло га за по че так ору жа ног су ко ба. свих ових го ди на на сце ни су ду пли стан дар ди. ср би ма у Хр ват ској је од у зе та кон сти ту­тив ност и пре тво ре ни су у на ци о нал ну ма њи ну, док су, исто вре ме но, ал бан ци на ко со ву и Ме то хи ји до би ли атри бут на ро­да и мо гућ ност да фор ми ра ју још јед ну ал бан ску др жа ву.

Ко­ди­је­ли­жр­твеиз бје глим и прог на ним ср би ма из Хр­

ват ске је посебно тешко објаснити за што је у на род ној скуп шти ни ре пу бли ке ср би­је се лек тив ним до но ше њем ре зо лу ци је о сре бре ни ци до шло до срам ног раз два­ја ња жр та ва. иако је по зна та чи ње ни ца да су баш ср би из Хр ват ске би ли нај ве ће жр тве ра то ва у то ку 20. ви је ка, по ста вља се пи та ње да ли су срп ске жр тве ма ње вриједне. од су штин ске је ва жно сти да се при осу ди зло чи на не пра ви раз ли ка по мје сту зло чи на или на осно ву вје ре и на ци о нал но сти не ви них жр та ва. ова оба­ве за је још ве ћа јер су још уви јек оста ли не ра свје тље ни ма сов ни рат ни зло чи ни по чи ње ни не са мо у Бље­ску и Олу­ји,­не го и у са ра је ву, ту зли, Бра тун цу и дру гдје. ни по чи ни о ци ових зло чи на ни су про це су­и ра ни и ка жње ни. сви на ши на по ри ко је годинама ула же мо да се у ср би ји фор ми­ра јед на ин сти ту ци ја ко ја би се ба ви ла ис­тра жи ва њем рат них зло чи на над ср би ма ко ји су се де си ли на под руч ју прет ход не Ју го сла ви је – ни су уро ди ли пло дом.

по ми ре ње на ро да на за пад ном Бал ка­ну је из у зет но ва жно, али оно мо ра да бу­де за сно ва но на на уч но утр ђе ној исти ни о све му што се де ша ва ло у про шло сти ка­ко се су ко би ни када ви ше не би по но ви­ли. то би, сва ка ко, тре ба ло да до ве де и до од у ста ја ња од про па ганд ног ми та о до мо­вин ском ра ту у Хр ват ској, као и до то га да се Олу­ја ви ши не сла ви као дан по б је де и до мо вин ске за хвал но сти јер је у њој, као и Бље­ску и осталим опе ра ци ја ма, ет нич ки

очи шћен срп ски на род из кра је ва у ко ји­ма је вје ко ви ма жи вио. то не дво сми сле но по ка зу је и су ђе ње, ко је и са да тра је, пред трибуналом у Хагу хр ват ским ге не ра ли­ма ан ти Го то ви ни, Мла де ну Мар ка чу и ива ну чер ма ку за „удру же њи зло чи нач ки по ду хват“. на жа лост, ово је су ђе ње из бје­гао хр ват ски по ли тич ки врх, као и остале струк ту ре ко је су у Олу­ји­уче ство ва ле, а кри ви ца је пре ба че на на дру гу, срп ску стра ну.

Свје­до­чан­ства­о­исти­нида би се са зна ла исти на и из ни је ле чи­

ње ни це о ра ту ко ји је во ђен у по сљед њој де це ни ји 20. ви је ка, удру же ње ср ба из Хр ват ске по кре ну ло је еди ци ју Гра­ђан-ски­рат­у­Хр­ват­ској­1991–1995­го­ди­не. до са да је об ја вље но шест збор ни ка, у ко ји­ма се овим те ма ма ба ве не са мо на уч ни рад ни ци, не го и са ми уче сни ци ових до­га ђа ја. ова еди ци ја има исто риј ску и до­ку мен тар ну ври јед ност као не по сред но свје до чан ство на са мом из во ру до га ђа ја, од но сно ди рек тан увид у све што се у то ври је ме де ша ва ло и де си ло у ду би ни кул­тур ног и исто риј ског би ћа срп ског на ро­да у Хр ват ској.

да би се ови про бле ми мо гли што успје­шни је рје ша ва ти, по чет ком 2009. је фор­ми ра на Асо­ци­ја­ци­ја­из­бје­глич­ких­и­дру­гих­удру­же­ња­Ср­ба­из­Хр­ват­ске,­ко ја бро ји ви­ше од 30 за ви чај них и осталих удру же ња. асо ци ја ци ја до ма ћој и свјет ској јав но сти стално указује на то да Хр ват ска свје сно из бје га ва да из вр ши сво је пре у зе те оба­ве зе, чи ме не ка жње но кр ши од ред бе ме­ђу на род ног пра ва, оба ве зе пре у зе те из мул ти ра те лал них спо ра зу ма, као што је спо ра зум о сук це си ји, ко ји су пот пи са ле све бив ше чла ни це сФрЈ, би ла те рал них спо ра зу ма и од ре да ба на ци о нал них про­пи са. Хр ват ска што при је треба да до не­се стра те ги ју су о ча ва ња са про шло шћу и стратегију ме ђу на ци о нал ног по ми ре ња, треба да да ле ко оштри је санк ци о ни ше го вор мр жње, не то ле ран ци ју и не скри­ве ну ср бо фо би ју спро во де ћи ме ђу на род­не стан дар де за шти те људ ских пра ва и основ них сло бо да.

Хоће ли ће ова ли це мјер на по ли ти ка ко ју во ди Хр ват ска би ти на гра ђе на ње­ним при је мом у члан ство европ ске уни­је? сам при јем Хр ват ске у европ ску уни ју би била на гра да за сва зла ко ја је по чи­ни ла пре ма сво јим др жа вља ни ма срп­ске на ци о нал но сти, из че га би се мо гао из ву ћи за кљу чак да се зло чин ис пла ти! по сто је ли још уви јек код нас и у сви је ту про гре сив не сна ге ко је тој не прав ди мо­гу ста ти на пут? уко ли ко до то га не до ђе, оста ће по си ја но сје ме ко је у бу дућ но сти мо же до ве сти до но вих не спо ра зу ма и су ко ба.

Page 89: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

88 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

ПО

СЛ

Е О

ЛУЈ

ЕДрагољуб Анђелковић

Др жа во твор не па ра ле ле: Срп ска Кра ји на, Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти јаКао што Аб ха зе ни ко ни је имао осно ва да тре ти ра као „под ста на ре“ у Гру зи ји, та ко сто је ства ри и са Ср би ма на про сто ру не ка да шње ју го сло вен ске ре пу бли ке Хр ват ске

Аб ха зи су дре ван кав ка ски на род, и пред ста вља ју аутох то но ста нов ни­штво зе ма ља ко је на ста њу ју. ср би

су, та ко ђе, сво ји на сво ме на про сто ру срп ске кра ји не. ни су до шља ци при мље ни ту ђом ми ло шћу – ка ко се не рет ко при ка зу­ју у хр ват ској исто ри о гра фи ји. Фра нач ки пи сац ај нхард (775–840) по све до чио је да су ср би по чет ком 9. ве ка – у до ба ка да још не ма нијед ног по ме на Хр ва та на Бал ка ну – на се ља ва ли ве ли ки део рим ске про вин ци је дал ма ци је (ко ја је об у хва ла и кра ји ну). иако су хр ват ски исто ри ча ри на сто ја ли и на сто је да „до ка жу“ да су та да нај за пад ни ји де ло ви на шег на ро да жи ве ли на про сто ру Бо сне, а не кра ји не, ни су иза шли из до ме на пу ких су бјек тив них тврд њи.

Сво­ји­на­сво­мена жа лост, њи хо ви ста во ви се и код нас

ола ко при хва та ју, чак и од стра не пи са ца школ ских уџ бе ни ка, а ни су ништа уте ме­ље ни ји од ста во ва срп ских исто ри ча ра и пу бли ци ста ко ји сма тра ју да су се ср би на­се ли ли у кра ји ни ка да и Хр ва ти – ако не и ра ни је. у окол но сти ма ка да не ма пи са них из во ра ко ји би раз ре ши ли ди ле му, за што бисмо по ве ро ва ли, нпр, Фра њи рач ком, а не проф. др ре љи но ва ко ви ћу? а он сма­тра да „по све му су де ћи, ср би су“ у до ба у ко ме о њи ма пи ше ајх нард „жи ве ли не где у пре де лу уне, чак мо жда и за пад но од ње, са свим ве ро ват но на под руч ју да на шње ли ке“.

ко ли ко год се то оспо ра ва ло, у прилог овој тези говори и на зив гра ди ћа срб, ко ји се по ми ње већ сре ди ном 14. ве ка. на ла зи се у до ли ни у ко јој из ви ре ре ка уна, тј. у обла сти ко ја је до ве ли ког ег зо ду са 1995. би ла на се ље на ис кљу чи во ср би ма. Још

по у зда ни ји су ар хе о ло шки на ла зи. а ка ко ис ти че наш струч њак за сред њо ве ков ну ар хе о ло ги ју, др Ђор ђе Јан ко вић, „има до­вољ но по да та ка за кон ста та ци ју да ср би од ше стог ве ка жи ве на та ко зва ном ди­нар ском про сто ру, зна чи та мо од ли ке на за па ду до ко со ва на ју го и сто ку, иако ве ру­јем да их је би ло и на дру гим про сто ри ма“.

све у све му, као што аб ха зе ни ко ни је имао осно ва да тре ти ра као „под ста на ре“ у Гру зи ји, та ко сто је ства ри и са ср би ма на про сто ру не ка да шње ју го сло вен ске ре­пу бли ке Хр ват ске. уоста лом, и они ср би ко ји су се до се ли ли ка сни је, услед тур бу­лен ци ја про у зро ко ва них ото ман ском на­је здом на Бал кан – а не со пор но је да је у та квим окол но сти ма ве ли ки срп ски та лас за пљу снуо кра ји ну – до шли су на опу сте­лу зе мљу, од но сно, са ње ни су ис ти сну ли би ло ко га. и ни су из са жа ље на при мље ни као убо га ра ја, већ као хра бри рат ни ци, ко ји ма је по ве ре на од бра на ме ђа хаб­збур шких по се да, тј. као љу ди ко ји су сво­јом крљ ву пла ти ли зе мљу на ко јој су се на­ста ни ли. до не кле слич но сто је и ствари са осе ти ни ма – у њи хо вој да на шњој др жа ви на ју жним па ди на ма кав ка за.

ала ни – моћ ни сар мат ски на род чи ји су пре жи ве ли огра нак осетини – на се ли ли су ве ли ки део се вер ног кав ка за кра јем ста ре ере, а има ми шље ња и да су де ли мич но на ста ни ли и ју жне па ди не тог пла нин ског лан ца. ка ко год би ло, услед на је зде Мон­го ла (13. век), опу сте ле су мно ге обла сти се вер ног и ју жног кав ка за. осе ти ни су оп­ста ли у не при сту пач ним пла ни на ма, ода­кле су, по што је опа сност ми ну ла, по че ли да се на ста њу ју у окол ним, по год ни јим за жи вот кра је ви ма (ма да да нас на се ља ва ју мно го ма њи про стор не го пре мон гол ских по хо да). из ме ђу оста лог, на се ли ли су и зе­

мље – да нас у са ста ву Ју жне осе ти је – ко је су би ле под вла шћу гру зин ских кне зо ва, а чи је је ста нов ни штво по бе гло да ље од Мон го ла.

Ко­ре­ни­срп­скокра­ји­шке­и­­аб­ха­ске­др­жав­но­сти

аб ха зи има ју ду гу др жа во твор ну тра­ди ци ју, исто као и Гру зи ни. Још од ан тич­ког до ба на про сто ру аб ха зи је, Гру зи је и су сед них обла сти тур ске (у ко ји ма су и ду го по сле до се ља ва ња ту ра ка ве ћин ско ста нов ни штво чи ни ли при пад ни ци кав­ка ских ет но са), не ка да су у сре ди шту ин­те гра ци о них про це са би ли аб ха ски ве ли­ка ши, а не ка да гру зиј ски фе у дал ци. та ко је по чет ком 11. ве ка, ка да је ство ре но моћ но сред њо ве ков но гру зиј ско­аб ха ско кра­љев ство, кључ ни фак тор у об је ди ња ва њу мно штва кне же ви на и раз ли чи тих ет нич­ких ску пи на би ла кра ље ви на аб ха зи ја.

кра јем сред њег ве ка гру зиј ско­аб ха ска кра ље ви на се рас па ла на не ко ли ко не за­ви сних др жа ва. од име ре ти је, мул ти ет­нич ке др жа ве ко ја је об у хва та ла за пад ни део не ка да шње је дин стве не кра ље ви не, по сте пе но су се, умно го ме по ет нич ким ме ђа ма, одво ји ле мно ге зе мље. та ко је сре ди ном 16. ве ка ро ђе на, из ме ђу оста­лог, и кне же ви на аб ха зи ја. она је уб зро до спе ла под вр хов ну власт ото ман ског цар ства, али је за др жа ла ши ро ку ауто но­ми ју. по чет ком 19. ве ка до шло је до про­ме не цар ства у од но су на ко је је аб ха зи ја има ла ва зал ни ста тус – уме сто тур ске то је по ста ла ру си ја – 1864. ди рект но је при по­је на тој ве ли кој сло вен ско­пра во слав ној зе мљи.

ср би, ко ји су пре у зе ли од бра ну гра нич­них под руч ја Хаб збур шког цар ства пре ма

Page 90: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 89

тур ској, до би ли су за уз врат зе мљи шне по­се де и би ли из у зе ти од пла ћа ња по ре за. та ко је 1579. ство ре на вој на кра ји на, под ди рект ном кон тро лом Бе ча, а без ика квих не по сред них др жав но­прав них ве за са Хр ват ском и сла во ни јом. по што је по сле оку па ци је БиХ од стра не аустроугар ске (ка ко се од 1867, по сле на год бе са Ма ђа­ри ма, зва ла др жа ва Хаб збур га) не ста ла опа сност од ту ра ка и одлучено је да кра­ји на бу де при по је на Ба но ви ни Хр ват ској и сла во ни ји.

за греб је бла го вре ме но уви део да је по­гра нич на вој но­те ри то ри јал на струк ту ра за Беч из гу би ла не ка да шњу функ ци ју, па је де це ни ја ма пре то га по ку ша вао да из­деј ству је да бу де пре пу ште на ње го вој вла­сти. ка ко би при до био ср бе да се то ме не опи ру, од но сно де мон стри рао Бе чу сво ју до бру во љу, хр ват ско­сла вон ски са бор је још 1867. усво јио од лу ку да је срп ска на­ци ја рав но прав на хр ват ској, од но сно при­хва тио је да су ср би на под руч ју Ба но ви не Хр ват ске и сла во ни је, за јед но са Хр ва ти­ма, кон сти ту тив ни на род. оту да хр ват ско­срп ска а не са мо хр ват ска ба но ви на, ко ја је до та да има ла ауто но ман ста тус уну тар угар ске, а при по ји ла се кра јем 1918. го ди­не ср би ји.

Од­фе­де­ра­ци­је­ка­не­за­ви­сно­стиаб ха зи ја је до ок то бар ске ре во лу ци је у

раз ли чи тим пе ри о ди ма би ла под вој ном упра вом, чи ни ла по себ ну ад ми ни стра тив­ну це ли ну или би ла део не ке ве ће те ри­то ри јал не је ди ни це ру ског цар ства. у је ку ре во лу ци о нар ног ха о са ко ји је за вла дао ру си јом, ње ни де ло ви, умно го ме уз аси­стен ци ју не ма ца и ту ра ка, па и до ју че ра­шњих са ве зни ка Бри та на ца, по че ли су да се оса мо ста љу ју. та ко су то ком 1918. др­жав не кон ту ре по при ма ле и Гру зи ја и аб­ха зи ја. упо ре до, пр ва је по ку ша ла да под­врг не сво јој вла сти дру гу, но ка да у то ме ни је ус пе ла, при кло ни ла се пре го во ри ма.

пред став ни ци два на ро да су се спо ра­зу ме ли о ли ни ји раз гра ни че ња, а Гру зи ни су при зна ли пра во ста нов ни штва аб ха зи­је на са мо о пре де ље ње. Ме ђу тим, ка да су у аб ха зи ји власт пре у зе ли бољ ше ви ци, а Гру зи ја се под вођ ством гра ђан ских по ли­ти ча ра кон со ли до ва ла и уз по моћ не мач­ке оја ча ла сво је вој не сна ге, ње на вла да је по кре ну ла ин ва зи ју на су сед ну др жа ву. Гру зи ја је ко му ни стич ку опа сност ис ко ри­сти ла као из го вор за анек си ју аб ха зи је. но, ни је про шло мно го вре ме на пре не го што су бољ ше ви ци по но во за вла да ли и аб ха зи јом, али овај пут и Гру зи јом (фе бру­ар 1921).

та ко је ство ре на со вјет ска Гру зи ја, ко ја је 12. мар та 1922. ушла у са став За­кав­ка­ске Со­ци­ја­ли­стич­ке­ Фе­де­ра­тив­не­ Со­вјет­ске­Ре­пу­бли­ке (зсФср). та ко му ни стич ка фе­де ра ци ја је од свог на стан ка била те сно

по ве за на са со вјет ском ру си јом да би се са њом, укра ји ном и Бе ло ру си јом, уб рзо и фор мал но ује ди ни ла, тј. ушла у са став со вјет ског са ве за. но, пре би ло ка квих ши рих ин те гра ци ја, со вјет ска Гру зи ја и со вјет ска аб ха зи ја – као рав но прав не стра не – пот пи са ле су спо ра зум ко јим је по след ња у свој ству (кон)фе де рал не је­ди ни це ушла у са став пр ве. аб ха зи ја је за др жа ла ши ро ку аут но ми ју, а устав ним ре ше њи ма слич ним ју го сло вен ским из 1974. која се односе на ко со во и Метохију и вој во ди ну – ко ја су у на шем слу ча ју би ла на ка рад на јер се ра ди ло о по кра ји на ма, а не о ре пу бли ка ма – би ла и део Гру зи је и кон сти ту тив ни еле мент за кав ка ске Фе де­ра ци је.

за раз ли ку од ко со ва и Метохије и вој во ди не, у вре ме на стан ка зсФср­а и ссср­а аб ха зи ја ни је би ла ауто ном на по­кра ји на, па чак ни ауто ном на ре пу бли ка (у скла ду са со вјет ским устав ним ре ше њи ма, то је ре пу бли ка у са ста ву дру ге ре пу бли­ке), већ је има ла ста тус пу но прав не со вјет­ске со ци ја ли стич ке ре пу бли ке (исто као и Гру зи ја или ру си ја), ко ја је из функ ци о нал­них раз ло га (по што је би ла су ви ше ма ла да ди рект но бу де су бјект све зне др жа ве), сво је вољ но и при вре ме но, фе де рал ним спо ра зу мом, на ор га не Гру зи је пре не ла не ка овла шће ња (од бра на, спољ ни по ло­ви) и пре ко ње ушла у да ље ин те гра ци је (за кав ка ска Фе де ра ци ја, од но сно со вјет­ски са вез).

дру гим ре чи ма, аб ха зи ја, ко ја је на осно ву исто риј ског су бјек ти ви те та и во­ље свог на ро да до би ла и по твр ди ла сво ју др жав ност по сле уру ша ва ња ру ског цар­ства, уз по се бан ста тус, укљу че на је у са­став Гру зи је. но, по што је Гру зин ста љин пре у зео све по лу ге вла сти у Москви, аб­ха зи ја је 1931. из гу би ла по ло жај кон сти­ту тив ног еле мен та Гру зи је и пре тво ре на је у обич ну ауто ном ну ре пу бли ку у ње ном са ста ву. што се Гру зи је ти че, она је на кон уки да ња за кав ка ске Фе де ра ци је 1936. ди­рект но по ста ла део ссср­а.

да се вра ти мо на бр до ви ти Бал кан. срп ска кра ји на је до 1941. би ла део раз­ли чи тих те ри то ри јал них је ди ни ца уну тар кра ље ви не Ју го сла ви је. ла ко ми сле но шћу срп ске по ли тич ке ели те (ка ко у Бе о гра ду, та ко и кра ји шко­хр ват ске), као и не ке дру­ге срп ске зе мље, ола ко је 1939. да та но во­ство ре ној Ба но ви ни Хр ват ској. ипак, без об зи ра на ши ро ку ауто но ми ју ко ју је она сте кла, фор мал но се ни је ра ди ло о фе де­ра ли за ци ји зе мље, а по го то во не о по ти­ра њу кон сти ту тив но сти срп ског на ро да на чи та вом про сто ру Ју го сла ви је.

уз сву ко му ни стич ку не прин ци пи јал­ност када је у реч о ре ша ва њу на ци о нал­ног пи та ња (ве штач ко кре и ра ње „но вих на ро да“ на ра чун срп ског, раз гра ни че ње фе де рал них је ди ни ца и ства ра ње, од но­сно не ства ра ње ауто ном них по кра ји на и

обла сти, опет на ште ту ср ба) – још мно го го ру не го ка да су у пи та њу би ли ју го сло­вен ски по ли ти ча ри ко ји су фор ми ра ли Ба но ви ну Хр ват ску – то је по твр ђе но и устав ним ре ше њи ма со ци ја ли стич ке Ју­го сла ви је. ср би у Хр ват ској (а кра ји на је при по је на тој ре пу бли ци) до би ли су др­жа во твор ни ста тус, рав но пра ван са Хр­ва ти ма, као и чи тав низ сво јих кул ту них и по ли тич ких ин сти ту ци ја (клуб срп ских већ ни ка зав ноХ­а, Му зеј ср ба, срп ску би­бли о те ку и лист Срп­ска­ри­јеч).

и да је ју го сло вен ски ко му ни стич ки врх же лео да учи ни дру га чи је, те шко да је то мо гао да из ве де, с об зи ром на то да су ср­би пред ста вља ли огром ну ве ћи ну са ста ва пар ти зан ских је ди ни ца на про сто ру по то­ње ср Хр ват ске. но, бу ђе њем хр ват ског на ци о на ли зма – ко ји је се не ко вре ме при­ми рио по сле по ра за у дру гом свет ском ра ту, у ко ме су Хр ва ти углав ном уче ство­ва ли на стра ни на ци стич ке не мач ке, и то­ком ко га су по чи ни ли ге но цид над ср би ма и Је вре ји ма – по ло жај ср ба као на ци о нал­не за јед ни це по сте пе но се по гор ша вао. до ду ше, срп ском на ро ду у ср Хр ват ској ни је од у зет ста тус кон сти ту тив ног, али је све чи ње но ка ко би био огра ни чен ње гов по ли тич ко­иден ти тет ски су бјек ти ви тет.

Кр­ва­ви­рас­пад­СФРЈ­и­СССР-ака да су се ре фор ме, ко је је не до вољ но

про ми шље но по кре нуо Гор ба чов, отр гле кон тро ли, па се ви ше ни је зна ло „ко пи је а ко пла ћа“, со вјет ске са ве зне ре пу бли ке су јед но стра но по че ле да пре у зи ма ју не­ке ин ге рен ци је фе де ра ци је. слич но су се ка ко на ра чун Мо скве, та ко и сво јих ре­пу бли ка по на ша ле и по је ди не ауто ном­не је ди ни це. то се ни је де ша ва ло са мо у Гру зи ји, већ и у ру ској Фе де ра ци ји. што се пр ве ти че, у ње ном са ста ву су би ле две ауто ном не ре пу бли ке (аб ха зи ја и аџа ри ја, у ко јој су ве ћин ско ста нов ни штво чи ни ли Гру зи ни му сли ман ске ве ре), и ра ни је са ре ла тив но ви со ким ни во ом са мо у пра ве, и јед на ауто ном на област (Ју жна осе ти ја), са из ве сном са мо у пра вом, која је кра јем 1989. се бе про гла си ла за ауто ном ну ре пу­бли ку. скуп шти на Гру зи је је то од ба ци ла.

пат по зи ци ју је на ру ши ла но ва пост­ко му ни стич ка гру зиј ска ад ми ни стра ци ја, ко ја је у ја ну а ру 1991. сво јим сна га ма на­редила да ин тер ве ни шу. осе ти ни, по мог­ну ти су на род ни ци ма из се вер не осе ти је (ко ја је ауто ном на ре пу бли ка уну тар ру ске Фе де ра ци је), пру жи ли су сна жан от пор, али су се ипак на шли у те шком по ло жа­ју. та да су њи хо ви ор га ни до не ли од лу ку да при хва те пре ђа шњи ни во ауто но ми је, али Гру зи ја ви ше ни за то ни је хте ла да чу је (циљ ње не вла де је био да уки не све ауто ном не је ди ни це, а нај сла би ја, Ју жна осе ти ја, би ла је по год на да се од ње са тим

Page 91: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

90 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

поч не). ипак, ни је има ла до вољ но сна ге да пот пу но по ра зи осе ти не.

по сле кул ми на ци је су ко ба то ком 1992. го ди не, уви дев ши да си лом ни шта не мо­же да ре ши, тби ли си је при хва тио по сре­до ва ње ру си је, и у ју лу 1992. за кљу чио ми ров ни спо ра зум. пре ма ње му, у Ју жној осе ти ји су раз ме ште не, у ис тој про пор ци­ји, ру ске, гру зиј ске и осе тин ске сна ге. ста­тус те обла сти тре ба ло је да бу де ре шен на кнад но, на на чин ко ји би био при хва­тљив за све стра не. у ме ђу вре ме ну, сва ко је за др жао ци вил ну власт у кра је ви ма ко је је кон тро ли сао (а ве ћи део обла сти др жа­ли су осе ти ни).

исте го ди не рат је от по чео и на про сто­ру аб ха зи је. та ре пу бли ка је би ла спрем на да – под усло вом да тби ли си не угро жа ва ње ну са мо стал ност у до ме ну уну тра шње по ли ти ке – по сле рас па да ссср­а оста не у др жав ном са ве зу са Гру зи јом (уз за јед нич­ку спољ ну по ли ти ку, од бра ну и још не ко­ли ко ма кро е ко ном ских функ ци ја). с дру ге стра не, гру зиј ске вла сти су ис ка за ле на ме­ру да са свим уки ну ње ну ауто но ми ју. што се ти че ста ња на те ре ну, до упа да гру зиј­ске вој ске и по ли ци је те ри то ри ју аб ха зи је је кон тро ли са ла та мо шња вла да.

Фак тор из не на ђе ња и број ча но­тех нич­ка пред ност до ве ли су до то га да Гру зи ни бр зо осво је ве ћи део аб ха зи је. но, бор бе­ни аб ха зи, по др жа ни од бли ских на ро да се вер но кав ка ског ре ги о на, као и ру ских ко за ка, ус пе ли су да се опо ра ве од по чет­них по ра за и да пре ђу у кон тра о фан зи ву. ис ку сни ше вар над зе, све стан опа сно сти од аван ту ри стич ких по те за у ре ги о ну у ко ме су при сут не ру ске сна ге и ин те ре си, по ку шао је да об у ста ви ак ци ју, али у то ме ни је имао успе ха. она се, у скла ду са на­ме ра ма ми ли тант них вој но­по ли тич ких кру го ва у тби ли си ју, већ отр гла кон тро­ли. су ко би су еска ли ра ли, и у њи ма је, на обе стра не, по ги ну ло око 20 хи ља да љу ди да би на кра ју сна ге Гру зи је до жи ве ле де­бакл.

по сре до ва њем Мо скве, аб ха зи су об у­ста ви ли њи хо во го ње ње и омо гу ћи ли им да за др же кон тро лу над јед ним де лом аб­ха зи је ве ћин ски на се ље ним Гру зи ни ма. ипак, фор мал но при мир је је за кљу че но тек у ма ју 1994. по што је тби ли си ис пу нио ра ни је пре у зе ту оба ве зу да сту пи у за јед­ни цу не за ви сних др жа ва (знд). тру пе зе­ма ља чла ни ца те (ру ске) ре ги о нал не ор­га ни за ци је, а пре све га ру ске Фе де ра ци је, на кон то га су рас по ре ђе не из ме ђу за ра­ће них стра на.

по што је тби ли си на пао Ју жну осе ти ју и аб ха зи ју, ти не ка да шњи ауто ном ни де­ло ви Гру зи је су про гла си ли не за ви сност. слич но се де си ло и са срп ском кра ји ном. по што је на власт у Хр ват ској до шао Хдз, по вам пи ри ло се уста штво и узе ла ма ха дис кри ми на ци ја ср ба, од но сно от по че ло отво ре но ис ка зи ва ње се па ра ти стич ких те жњи у од но су на фе де рал ну др жа ву,

срп ски на род је енер гич но ре а го вао. по­у чен оним што му се де си ло од 1941. до 1945. у кра је ви ма у ко ји ма је пред ста вљао ве ћи ну, од го во рио је ства ра њем ауто ном­них струк ту ра вла сти.

ка да је за греб јед но стра ном од лу ком ср би ма одузео ста тус кон сти ту тив ног на­ро да, од но сно не ле гал но по ку шао да га пре тво ри у на ци он ла ну ма њи ну, ср би су од го во ри ли про ши ре њем сво је ауто но­ми је. про тив реч но сти су кул ми ни ра ле по­што је Хр ват ска у ле то 1991. до не ла се це­си о ни стич ки акт, а срп ска кра ји на је ис ка­за ла же љу да оста не у са ста ву Ју го сла ви је, и у ме ри у ко јој се Хр ват ска уда вља ва ла од Ју го сла ви је, дис тан ци рао се од Хр ват ске. рат је от по чео услед по ку ша ја за гре ба да си лом на мет не оно што же ли, тј. да ус по­ста ви кон тро лу над срп ским кра је ви ма и за у зме ка сар не Ју го сло вен ске на род не ар ми је.

су коб је окон чан по чет ком 1992. Хр ва­ти ни су би ли у ста њу си лом да ус по ста ве кон тро лу над срп ском кра ји ном, с дру ге стра не, по што су европ ске зе мље по че ле да при зна ју Хр ват ску, Бе о град је, у на ди да не ће би ти изо ло ван и под врг нут санк ци­ја ма, про це нио да је бо ље да по ву че Јна. та ко су се сте кли усло ви за об у ста ву рат­них опе ра ци ја. за ра ће не стра не су се сло­жи ле да ре пу бли ка срп ска кра ји на бу де де ми ли та ри зо ва на и ста вље на под за шти­ту сна га оун, а да се ре ше ње за кон фликт по тра жи за пре го ва рач ким сто лом.

Пад­Кра­ји­не­и­при­зна­ње­­Ј.­Осе­ти­је­–­Аб­ха­зи­је

аб ха зи ја и Ју жна осе ти ја су функ ци о ни­са ле од 1992. до 2008. као de fac to не за ви­сне др жа ве иако ни су би ле ме ђу на род но при зна те. то је био случај и са ре пу бли ком срп ском кра ји ном до 1995. са мо што су, на жа лост, суд би не две кав ка ске зе мље и нај за пад ни је срп ске др жа ве, спо ме ну тих го ди на по че ле да се раз ви ја ју у су прот ним сме ро ви ма.

Хр ва ти су већ 1993. за по че ли дра стич но кр ше ња усло ва при мир ја, и огра ни че ним агре си ја ма кр њи ли те ри то ри ју рск, док ун про Фор ни је пред у зи мао ни шта да то уисти ну спре чи. оту да су ср би мо ра ли да ак ти ви ра ју сво је од брам бе не по тен ци ја­ле. но, они ни су би ли до вољ ни ка да је Хр­ват ска – чи је су сна ге пре то га би ле об у че­не и опре ме ље не уз по моћ сад­а и не ких дру гих за пад них др жа ва – до би ла из ва­шинг то на миг за ма сов ни на пад. а ре жим у Бе о гра ду, ско ро ни шта ма ње са мо жив и де фе ти стич ки на стро јен од са да шњег, био је спре ман да свој оп ста нак ку пу је пре пу­шта њем знат ног де ла срп ског ет нич ког и др жав ног про сто ра за пад но од дри не.

да је по ка зао на ци о нал ну со ли дар ност, ин те грал ни од нос пре ма срп ским зе мља­ма, и, у скла ду са тим, спрем ност да их свим сред стви ма бра ни, за греб и ва шинг тон се,

ве ро ват но, бар 1995. не би од лу чи ли за агре си ју на рск и, по том, ре пу бли ку срп­ску. на ша по пу стљи вост, го то во си гур но, охра бри ва ла је ја стре бо ве у ва шинг то ну, и у та мо шњој ад ми ни стра ци ји под ста кла уве ре ње да ће ср би раз у ме ти је зик оруж­ја и бр зо по пу сти ти. ти ме је нео д луч ни срп ски еста бли шмент до при нео до но ше­њу од лу ке од стра не на ших не при ја те ља да от поч ну се ри ју агре си ја не са мо про тив рск и рс, већ, по том, и против срЈ. сад још ни су би ле вољ не да се ма сов но вој но ан­га жу ју, што би рат са рск и рс, по др жа ним од стра не ср би је, сва ка ко под ра зу ме вао. но, ко ла бо ри ра њем са ва шинг то ном, Бе о­град је бит но до при нео са зре ва њу мо гућ­но сти за та ко не што.

рск, та нај за пад ни ја срп ска др жа ва – уз пре ћут ну са гла сност Бе о гра да или чак ње го ву аси стен ци ју, али и па сив но др­жа ње сна га оун, ду жних да за шти те рск – оку пи ра на је од стра не Хр ва та у ле то 1995. Масакрирано је на хи ља де срп ских ци ви ла и за ро бље них вој ни ка, а сто ти не хи ља да прог на ни ка је за пљу сну ло ср би ју, цр ну Го ру и срп ску. ис точ ни део рск (Ба­ра ња, за пад ни срем, ис точ на сла во ни ја) по сле то га су, у ро ку од не ко ли ко го ди на, мир но „ре ин те гри са ни“ у са став Хр ват ске, тј. та ко ђе пре пу ште ни за гре бу.

суд би на Ју жне осе ти је и аб ха зи је је би­ла дру га чи ја. у Гру зи ји је кра јем 2003, на кри ли ма на ран џа сте ре во лу ци је, под у пр­те од стра не ни за ква зине вла ди них ор га­ни за ци ја и спе ци јал них слу жби сад­а, на власт до шао не скри ве но про а ме рич ки ре жим. ве ро ват но осо ко љен од стра не ва шинг то на, до нео је од лу ку да, про тив­но пре у зе тим ме ђу на род ним оба ве за ма, у Ју жну осе ти ју упу ти тру пе са ци љем да је до ве де под сво ју ди рект ну власт. аме ри ка је – у окол но сти ма ка да је ру си ја оја ча ла, прет ход но од ба цив ши илу зи је да крот ком ко о пе ра тив но шћу мо же да до би је иоле за до во ља ва ју ће ме сто у све ту скро је ном по евро а тлант ским ме ра ма – по ку ша ла да пре ко сво јих кли је на та за и гра оштри је. ра чу на ју ћи на то да се Мо сква ипак не ће вој но ан га жо ва ти и та ко ре ски ра ти от по­чи ња ње „но вог хлад ног ра та“, сад су, у но вим ге о по ли тич ким окол но сти ма, на­ме ра ва ле да по твр де сво ју пре моћ чак и у ру ском дво ри шту, од но сно да де мон стра­тив ним по ни жа ва њем ру си је тра си ра ју пут за да ље ши ре ње ути ца ја на постсо­вјет ском про сто ру.

то је био „ра чун без крч ма ра“. ру си ја је бр зо ре а го ва ла. то је учи ни ла из ге о по­ли тич ких и стра те шких раз ло га, али јој је до но ше ње од лу ке да се упу сти у су коб олак ша ло и по на ша ње тби ли си ја, ко ји је опе ра ци ју спро во дио по истом ре цеп ту по ко ме је ре а ли зо ва на хр ват ска ге но­цид на ак ци ја Олу­ја. на ме ра вао је да ма­сов ним уби стви ма осе тин ског ци вил ног ста нов ни штва код ње га иза зо ве па ни ку, и та ко га на те ра да по бег не из Ју жне осе ти је

Page 92: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 91

у ру си ју. очи то је да циљ гру зиј ске вој не ак ци је из ав гу сту 2008. ни је би ла са мо „ре­ин те гра ци ја“ Ју жне осе ти је, већ и ње но те мељ но ет нич ко чи шће ње.

сна жним ру ским ва зду шно­коп не ним уда ри ма гру зиј ске сна ге су бр зо раз би је­не и при ну ђе не на по вла че ње. та ко је Ју­жна осе ти ја од бра ње на. упо ре до, у знак со ли дар но сти са ње ним на ро дом, аб ха зи су от по че ли офан зи ву и ла ко осло бо ди­ли део њи хо ве ре пу бли ке ко ји је пре то га кон тро ли са ла Гру зи ја. по сле то га усле ди­ло је и de ju re при зна ње аб ха зи је и Ју жне осе ти је од стра не Мо скве. то сва ка ко не зна чи да ће оне мо ћи да се, уисти ну као не за ви сне др жа ве, све стра но укљу че у ме ђу на род ну ин тер ак ци ју, али сва ка ко зна чи да ру си ја озбиљ но ми сли да очу ва њи хо ву др жав ност. про тив во ље Мо скве не мо гу ће је про ме ни ти са да шњи ста тус тих но во ство ре них др жа ва. но, да ли је њи хо ва не за ви сност ле гал но про гла ше на и осно ва но при за на та од стра не ру ске Фе­де ра ци је?

Пра­во­на­не­за­ви­сност­Аб­ха-зи­је,­Кра­ји­не­и­Ј.­Осе­ти­је­

у слу ча ју аб ха зи је ни је спор но да је на осно ву со вјет ског „за ко на о про це ду ри ре ша ва ња пи та ња ко ја су у ве зи са из­ла ском са ве зних ре пу бли ка из са ста ва ссср­а“ (из апри ла 1990) има ла пра во да се от це пи од Гру зи је. тим за ко ном сва ка ауто ном на ре пу бли ка (али не и ауто но ми­ја ни жег ран га) до би ла је мо гућ ност да у слу ча ју из два ја ња ње не са ве зне ре пу бли­ке из ссср­а од лу чи да ли ће да оста не део фе де ра ци је или ће при хва ти од лу ку ма тич не ре пу бли ке. у мар ту 1991, ка да је у ссср­у одр жан ре фе рен дум о то ме да

ли гра ђа ни же ле да фе де ра ци ја оп ста не (а Гру зи ја га је бој ко то ва ла, од но сно, ко ји дан ка сни је одр жа ла ре фе рен дум о не за­ви сно сти), ве ћи на ста нов ни ка аб ха зи је се опре де ли ла за очу ва ње ссср­а.

у ду ху во ље свог на ро да, по што је Гру­зи ја кре ну ла пу тем се па ра ци је, аб ха зи ја је оста ла у са ста ву со вјет ског са ве за. Ма­да ни та да фо мрал но ни је до не ла од лу ку о из два ја њу из Гру зи је. шта ви ше, би ла је спрем на да по сле уки да ња сов јет ског са­ве за, спо ра зум но, уз (кон)фе де рал ни ста­тус, оста не у са ста ву Гру зи је. као што смо ви де ли, по то ње не по ко ле бљи во опре де­ље ње за не за ви сност би ло је плод агре си­је Гру зи је.

што се ти че ар гу ме на та тби ли си ја који се односе на ста ту а аб ха зи је, они су сле де ћи: Гру зи ја је 1921. анек ти ра на од ссср­а, па оту да и по то њи со вјет ски устав ни по ре дак не ва жи. ка ко се твр ди у тби ли си ју, ре ле вант но је са мо уре ђе ње Гру зи је до до ла ска бољ ше ви ка на власт, а оно ни је пред ви ђа ло по сто ја ње ауто ном­них ре пу бли ка (што је сли чан ар гу мент као ка да би смо ми ре кли да бу ду ћи да је Ма ке до ни ја би ла део кра ље ви не ср би је, а ко му ни сти су на не ле га лан на чин на мет­ну ли устав на ре ше ња ко ја су про ме ни ла ста тус те ју жно сло вен ске обла сти, она са­мим ти ме не ва же, тј. Ма ке до ни ју и да ље сматрамо де лом ср би је).

опет, ако је и та ко, ако се при хва те ар­гу мет ни Гру зи на, аб ха зи се по зи ва ју на уго вор ко ји су њи хо ви пред став ни ци по­сти гли са гру зиј ском вла дом 1918, а пре ма ко ме су има ли пра во на са мо о пре де ље­ње, од но сно на устав из 1925, по ко ме је аб ха зи ја де фи ни са на као др жа ва ко ја је сво јом во љом за кљу чи ла рав но пра ван са вез са Гру зи јом. тре ба истаћи и чињени­

цу да је у усло ви ма ка да је ру ско цар ство на не ле га лан на чин сру ше но те шко по­зи ва ти се на би ло ка ква устав на ре ше ња ко ја су на ста ла то ком ре во лу ци о нар не бу­ре и оку па ци је де ла не ка да шње им пе ри­је ро ма но вих од стра не цен трал них си ла (по сле Брест­ли тов ског ми ра). на рав но, мо же да се ус твр ди да је ру ско цар ство по чет ком 19. ве ка при по ји ло Гру зи ју про­тив но во љи ње ног на ро да. али и Гру зи ја је, као и све дру ге др жа ве у не ким ми ну­лим вре ме ни ма, сво ју те ри то ри ју такође ширила си лом.

то све ни је би ло не што не ле ги тим но, као ни то да се по кра ји не ко је за то има­ју сна гу из дво је из са ста ва не ке зе мље и фор ми ра ју сво ју др жа ву. о оба ве зи др­жа ва да по шту ју не по вре ди вост гра ни ца, и на ро да да се уз др же од се це си је – из у­зев ако про ме на гра ни ца не про из ла зи из спо ра зу ма за ин те ре со ва них стра на, од­но сно од го ва ра ју ћих устав них ре ше ња – мо же мо го во ритио тек од дру ге по ло ви не 20. ве ка, по што је усво јен Хел син шки акт. пра во на ро да на са мо о пре де ље ње за га­ран то ва но је од ун са мо у ко ло ни јал ном кон тек сту. ако све ре че но при ме ни мо на слу чај аб ха зи је, за њу је је ди но ре ле ван­тан устав ни си стем ссср­а, др жа ве ко ја је би ла ме ђу на род но при зна та и ко ја је ре­гу ли са ла мо дел раз ла за сво јих са ве зних и ауто ном них ре пу бли ка. Гру зи ја је иза шла из ссср­а пре не го што се он уру шио, а аб­ха зи ја је од лу чи ла да у ње му оста не, па је са мим ти ме по сле ње го вог рас па да има ла пра во да по ста не не за ви сна др жа ва.

ре че но ва жи и за срп ску краји ну. ако се ства ри по сма тра ју објек тив но, а не кроз иде о ло шко­ин те ре сну при зму, ја сно је да је пра во на са мо о пре де ље ње, и то до пу­не не за ви сно сти, има ла и та срп ска зе мља,

Page 93: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

92 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

од но сно срп ски на род у Хр ват ској. ср би су као кон сти ту тив ни на род Ју го сла ви је, у вре ме ка да је Хр ват ска про кла мо ва ла се па ра ци ју, по ва же ћем уста ву сФрЈ има­ли пра во на са мо о пре де ље ње укљу чу­ју ћи и пра во на от це пље ње (увод ни део – основ на на че ла уста ва из 1974. оту да, и да ни су би ли кон сти ту тив ни на род ср Хр ват ске, њи хо ва од лу ка да на сво јим ве­ћин ским те ри то ри јо ма кон сти ту и шу рск, и по том ис ту пе из са ста ва Хр ват ске, ле ги­тим на је и ле гал на. тим пре, та ко ства ри сто је с об зи ром на чи ње ни цу да су ср би до не ле гал ног од у зи ма ња тог ста ту са од стра не хр ват ске шо ви ни стич ке вла сти би­ли др жа во твор ни на род ср Хр ват ске.

па ра ле ла мо же да се по ву че и из ме ђу хр ват ске агре си је на рск и гру зиј ске на Ју жну осети ју. у оба слу ча ја агре сор ске зе мље су пре кр ши ле ме ђу на род не аран­жма не ко је су скло пи ле, а ко ји су их оба­ве зи ва ли да ни шта не пре ду зимају ништа једнострано. са мо што је ру си ја, као га­рант без бед но сти Ј. осе ти је, ис пу ни ла сво је оба ве зе и енер гич но ре а го ва ла, док сна ге ун, ко ји ма је по ве ре на за шти та рск, ни су пред у зе ле ништа. то ни је учи ни ла ни срЈ, ко ја је та ко ђе би ла од го вор на за без­бед ност рск. та ко је Хр ва ти ма до пу ште но да збри шу рск и над та мо шњим ср би ма доврше ге но цид за по чет 1941, док су Гру­зи ни спре че ни да ишта слич но ура де са осе ти ни ма – му ње ви тим по ра зом агре­сор ских сна га тра си ран је пут за не за ви­сност две не ка да шње ауто ном не је ди ни­це Гру зи је.

Ла­жи­и­исти­на:­од­Кра­ји­не­­пре­ко­Ко­со­ва­и­Метохије­до­Кав­ка­за

да нас су код нас – од стра не евро а­тлант ских про па ган ди ста у ме диј ма, не­вла ди ном сек то ру и вла сти – че сти по­ку ша ји из јед на ча ва ња по сту па ка ру си је који се односе на Ј. осе ти ју и аб ха зи ју и поступци сад­а који се односе на ко со­во и Метохију. то је пот пу но нео сно ва но. што се ко со ва и Метохије ти че, не постоји устав но пра во на из два ја ње из са ста ва ср би је, а аба ха зи ја је има ла пра во да се одво ји од Гру зи је. а ка да је Ју жна осе ти ја у пи та њу, у њу је Гру зи ја упа ла про тив но ме­ђу на род ном спо ра зу му ко ји је пот пи са ла. опет, што се тиче косова и Метохије, ср­би ја ни је пре кр ши ла ни је дан ме ђу на род­ни спо ра зум, ко ји би је дис ква ли фи ко вао као кре ди бил ног парт не ра за из на ла же­ње одр жи вог ре ше ња за ту по кра ји ну.

да ко јим слу ча јем ра чак ни је био про­па ган да кон струк ци ја – а то је био – и да је због ње га није усле ди ла аме рич ка ин­тер вен ци ја и при зна ње „ко со ва“, и то би би ло су штин ски дру га чи је од оно га што се де си ло у за кав ка зју 2008. Милошевићево при хва та ње (а не тре ба за бо ра ви ти да се то де си ло под прет њом бом бар до ва ња

ср би је) до ла ска ми си је Ор­га­ни­за­ци­је­ за­европ­ску­ без­бед­ност­ и­ са­рад­њу (ко ја се са сто ја ла од пре ко хи ља ду по сма тра ча), од но сно пла на за пре кид ва тре у на шој ју­жној по кра ји ни 1998. не ма исти ка рак тер као до го вор ко ји је Гру зи ја за кљу чи ла са ру си јом. њи ме је она при хва ти ла да ру ска Фе де ра ци ја по ста не га рант без бед но сти на ро да аб ха зи је и Ју жне осе ти је и да ла јој је ле ги тим но и ле гал но пра во да га за шти­ти, док ср би ја та ко не што ни је до пу сти ла аме ри ци.

у скла ду са тим, са свим дру га чи ји мо­рал ни и прав ни сми сао има ре ак ци ја пре­ва ре не стра не, тј. ру си је, од по сту па ка сад­а. она је си лом оруж ја мо ра ла да об­у зда ва Гру зи ју, и тек по што је уви де ла да ви ше на ма ни ка квог осно ва да ве ру је да је спо ра зу мом са њом мо гућ, од лу чи ла је да по др жи не за ви сност аб ха зи је и Ј. осе­ти је. с дру ге стра не, аме ри ка је из вр ши ла агре си ју на ср би ју – бом бар до ва њем је при си ли ла да, фак тич ки, при хва ти оку па­ци ју де ла сво је те ри то ри је, и он да, про­тив но чак и со ло мон ским аран жма ни ма (ку ма нов ски спо ра зум; ре зо лу ци ја 1244), ко ји су све то канили да ле га ли зу ју, по сле не ког вре ме на при зна ла „ко со во“.

но, док се, као што ви ди мо, слу чај „ко­со ва“ (на ше ју жне по кра ји не косово и Метохија, ко ја не ма ни прав ни ни мо рал ни основ за не за ви сност) малициозно изјед­начава са аб ха зи јом и Ј. осе ти јом (чи је је из два ја ње из са ста ва Гру зи је, на овим или оним осно ва ма, та ко ђе ле ги тим но, ако не и ле гал но уте ме ље но), пре ви ђа ју се осно­ва не пра ле ле, пре све га из ме ђу срп ске кра ји не и аб ха зи је. обе те зе мље су има ле пра во на не за ви сност у скла ду са устав­ним по ред ком сло же них др жа ва у чи јем су са ста ву би ле. но, во љом јед не охо ле и на сил не су пер си ле, кра ји на је уни ште на, а њен на род не са мо оне мо гу ћен да оства­ри сво је пра во, већ и про те ран, па де лом чак и уби јен. агре сив не ве ле си ле су кроз исто ри ју че сто на ме та ле оно што же ле не о ба зи ру ћи се на пра во и прав ду. та­ква суд би на је, на жа лост, за де си ла и рск. Хр ва ти ма је до пу ште но и по мог ну то да је уни ште.

*­*­*Ма ли и сла би на ро ди, оста вље ни са ми

се би, че сто не мо гу да се од у пру агре си­ји ве ли ких ма да не рет ко, сво јом од луч но­шћу, мо гу да је де сти му ли шу. али ако се то и не де си, ва жно је да бу ду све сни шта је њи хо во и ка кве су им не прав де учи ње не. у про тив ном, ка да се про ме не не по вољ не ге о по ли тич ке и дру ге окол но сти, и по но­во до би ју шан су да се бо ре за сво је ин те­ре се, крот ко ће на ста ви ти да при хва ти та ју оно што им је у претходном периоду бру­тал но на мет ну то. за то они ко ји су нас бом­бар до ва ли и на дру ге на чи не са ти ра ли са да на ста вља ју да во де јед на ко упо ран рат за на ше се ћа ње. о то ме – не са мо због бол не про шло сти, исти не и пи је те та пре­ма жр тва ма, већ и бу дућ но сти – тре ба да раз ми сли мо ка да ана ли зи ра мо шта се де­си ло са срп ском кра ји ном, ко ли ко је би ла уте ме ље на ње на др жав ност, али и ка кав је, од но сно на ка квим прин ци пи ма функ­ци о ни ше свет у ко ме жи ви мо.

срп ска кра ји на, оку пи ра на нај за пад­ни ја срп ска зе мља, има пра во на не за ви­сност ко ли ко и аб ха зи ја, а ја сно је да је то пра во нео спор но. то смо за не ма ри ли, и са „ђа во лом“ се цен кал ки, па смо до би­ли, и по ред срам ног при но ше ња срп ске кра ји не на ол тар Мо ло ху, ко сов ску ква­зи др жав ност. вре ме је да пре ки не мо са та квим по на ша њем и при зи ва њем но вих не сре ћа у ра шкој обла сти, вој во ди ни или у ве зи са ре пу бли ком срп ском. срп ство је це ло ви то, и ње го ви ин те ре си мо ра ју да се са гле да ва ју и бра не на ин те гра лан на чин. ина че, не са мо што за па да мо у стра шан грех по сма тра ју ћи мир но не сре ћу де ло­ва соп стве ног на ро да, већ и за не ма ру је мо чи ње ни цу да ка да па ра ње на ци о нал ног про сто ра поч не на ње го вој пе ри фе ри ји, није невероватно да ће се тај про цес отрг­ну ти кон тро ли и угро зи ти и са му ма ти цу.

Мо ра мо ре ал но да по гле да мо ис ти ни у очи, а не да се де ма го шки за ва ра ва мо – не мо же мо да ис пра ви мо све не прав де ко је су нам учи ње не, укљу чу ју ћи и по стра да лу нам кра ји ну, али на осно ву ње ног ис ку­ства мо же мо мно го то га да на у чи мо и из­бег не мо но ве не сре ће. и, на рав но, ду жни смо да ура ди мо све што је у на шој мо ћи ка ко бисмо по стра да лим кра ји шким су­на род ни ци ма по мо гли да за шти те сво ја пра ва, од но сно обез бе де до стој ну ег зи­стен ци ју. уисти ну ужа сна не прав да ко ју су до жи ве ли – а за ко ју су ка ко у про шло сти, та ко и да нас сво јим апа тич ним ћу та њем и при хва та њем зва нич не по ли ти ке, кри ви и мно ги од нас – а на ко ју смо се под се ти­ли по ре де ћи суд би ну кра ји не, аб ха зи је и Ју жне осе ти је, на то нас оба ве зује! на­ци о нал ни ин те ре си се бра не и на ни воу по је ди нач них људ ских суд би на. крај ње је вре ме да и то схва ти мо!

Срп ска Кра ји на, оку пи ра на нај за пад ни ја срп ска зе мља, има пра во на не за ви сност ко ли ко и Аб ха зи ја – а ја сно је да је то пра во нео спор но

Page 94: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 93

Вла дан Гли шић

Но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би неСр би су пре 11 го ди на би ли пот пу но уса мље ни у сво јој бор би за сло бо ду и оп ста нак, и би ли су без ика квог раз у ме ва ња за не прав де ко је су им чи ње не. Да нас чи та ви кон ти нен ти во де бор бу ко ју смо ми пре 11 го ди на во ди ли са ми.

У про те клих не ко ли ко го ди на свет се при лич но из ме нио. са мо да се под се­ти мо шта се све де си ло, шта се из ме­

ни ло у том вре ме ну, да сли ко ви то опи ше мо ко ли ко би нас као лу да ке, као за ста ре ле, не нор мал не и ана хро не по сма тра ли да смо пре ко ју го ди ну го во ри ли ка ко ће се сле де ће ства ри де си ти:

• по ми сли те да је пре 10 го ди на не­ко из дао књи гу Ар­гу­мен­ти­про­тив­Европ­ске­ уни­је, те да смо ре кли оно што да нас твр де мно ги, а то је да евро а тлан ске ин те гра ци је има­ју ал тер на ти ву;

• да је та да шње бом бар до ва ње ср­ба и ср би је не са мо не срећ на епи­зо да у од но си ма за па да пре ма остат ку све та, већ и по че так ни за им пе ри јал них ра то ва ко је ће на­то во ди ти та ко да по пра ви лу (а не са мо слу чај но) уби ја ју ци ви ле, му че за ро бље ни ке, пра ве кон цен­тра ци о не ло го ре, уки да ју пра ва и сло бо де сво јих гра ђа на и вр ше ег­зе ку ци је по угле ду на еска дро не смр ти;

• да ће на то­вој ске би ти по ра же не у тим ра то ви ма;

• да ће му џа хе ди ни, ко је су сад и на то ство ри ли, по ста ти њи хо ва нај цр ња ноћ на мо ра и да ће 11. сеп тем бра 2001. на не ти уда рац ко­

ји ни ко до са да ни је ус пео да на не­се аме рич ком по но су;

• да ће свет ски ка пи та ли зам и гло­бал ни еко ном ски по ре дак до жи­ве ти та кву кри зу ко ја ће га до ве сти под знак пи та ња;

• да је гло ба ли за ци ја про цес ко ји мо же да угро зи оп ста нак чо ве чан­ства;

• да ру си ја, ки на, Бра зил и ин ди ја мо гу да бу ду ал тер на ти ва евро а­тлант ским ин те гра ци ја ма;

• да су ММФ, свет ска бан ка, свет ска тр го вин ска ор га ни за ци ја, свет ска здрав стве на ор га ни за ци ја и слич­не уста но ве са мо аген ти круп ног ка пи та ла и да су њи хо ви са ве ти и про гра ми штет ни за ма ле на ро де;

• да ће ре пу бли ка срп ска и зва нич­но раз ма тра ти мо гућ ност от це­пље ња од БиХ;

• да ће се ср би ја енер гет ски и еко­ном ски окре та ти ру си ји и ки ни;

• да ће ру си ја ство ри ти ели ту ко­ја ће осми сли ти но ву дру штве ну док три ну мно го бо љу и за ср би ју и ср бе не го оно што нам ну де сад и еу.

свет ко ји се пре 10 го ди на сме јао ова­квим пред ви ђа њи ма, исти на, ве о ма рет­ких ми сли ла ца је сте свет ко ји ни је ве ро­

вао да ће се све ово до го ди ти и свет ко ји све то не ће пре жи ве ти.

Кри­за­као­бла­го­сло­ве­на­шан­савре ме је оп ште свет ске еко ном ске и

сва ке дру ге кри зе, и ми има мо др ско сти да ка же мо да је та ква кри за бла го сло ве­на!!!

Јер „кри за је вре ме ка да је ста ро умр­ло а но во још не ма сна ге да се ро ди“. за то се ми не пла ши мо кри зе и она за нас ни је исто што и ка та стро фа, јер је „ста ро умр­ло“, а по што нам ста ро ни је би ло на кло­ње но као што је би ло на кло ње но на шим не при ја те љи ма и из дај ни ци ма на шег на­ро да (они ма ко ји ма је би ло до бро ка да је мно гим че сти тим љу ди ма и искре ним ср­би ма ов де и сву да по све ту би ло ло ше), то је раз лог за што ми кри зи мо же мо да се ра ду је мо. али ни „но во још не ма сна ге да се ро ди“ и не ма мо пра ва да се опу шта мо те пре ра но сла ви мо јер не зна мо ка ко ће то но во да из гле да и шта ће то но во вре­ме раз ре ше ња кри зе да по ро ди.

за то у том по ро ђа ју мо ра мо би ти ба­би це, мо ра мо де ло ва ти она ко ка ко су не ки фи ло со фи го во ри ли – би ти „аген ти исто ри је“, би ти ба би це но вог вре ме на, по мо ћи да се ро ди не што што ће на ма ко ри сти ти, а што ће исто вре ме но би ти спо соб но да у но вом вре ме ну оп ста не,

ПОГОВОР

Page 95: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

94 l Двери српске l  Крстовдан 2010. л. Г.

да се укло пи и да обез бе ди и ви ше – мо­ра мо ро ди ти та кво срп ство ко је ће Бог кроз но во вре ме по др жа ти и учи ни ти да то но во ро ђе но вре ме и окол но сти нај зад за нас ра де!!!

за то ве ру је мо у Бо га и срп ство и да нас, и још сна жни је јер се свет Бо гу и срп ству не на кло њен, ево, пред на шим очи ма рас па да.

на ше Вје­ру­ју да нас нам да је мно го ве­ћу при ли ку да га оства ри мо не го пре 10 и 20 го ди на, и на том обра сцу да нас тре ба гра ди ти но ве об ли ке од но са ма ти це, ре­ги о на и ра се ја ња, ...

Но­во­ли­це­гло­ба­ли­за­ци­јеГло ба ли за ци ја ће оп ста ти, али ће гло­

ба ли зам про ме ни ти го спо да ре. Гло ба ли­зам ће мо жда про ме ни ти и до ста од сво је са др жи не.

ср би су пре 11 го ди на би ли пот пу но уса мље ни у сво јој бор би за сло бо ду и оп­ста нак, и би ли су без ика квог раз у ме ва­ња за не прав де ко је су им чи ње не. да нас чи та ви кон ти нен ти во де бор бу ко ју смо ми пре 11 го ди на во ди ли са ми.

Бор ба за срп ство да нас ни је са мо уса­мљен, се бич ни, на ци о на ли стич ки сан – она је део оп ште чо ве чан ске бор бе за сло бо ду од ко ло ни јал ног роп ства, за сло­бо ду од то та ли тар не кон тро ле, за сло бо­ду од ди вљач ке екс пло а та ци је у ко ју је ка пи та ли зам скли знуо.

на ши ве ков ни не при ја те љи – тур ци да ли су нам обра зац ка ко се из пе пе ла по но во мо же мо по ди ћи и де ло ва ти на про сто ри ма са ко јих смо пре мно го го ди­на би ли про те ра ни. да нас је тај про цес у ли ку иде о ло га да ву то глуа до био и сво је име: док три на стра те гиј ске ду би не.

Док­три­на­стра­те­гиј­ске­ду­би­недок три на стра те гиј ске ду би не об ја­

шња ва да озбиљ ни на ро ди сво је ин те­ре се не мо гу бра ни ти осло ње ни са мо на оно што је су ве ре ни тет на ро да за те чен у јед ном исто риј ском тре нут ку. ин те ре си ср ба и ср би је се не мо гу бра ни ти са мо на гра ни ца ма ср би је, као што и тур ска сво­јом сфе ром ути ца ја ви ди све оне на ро де и зе мље ко ји су не ка да би ле под осман­ском вла шћу, те су их тур ци сто га и са мо сто га об ли ко ва ли ка ко њи хо ву исто ри ју, та ко и њи хов мен та ли тет.

док три на стра те гиј ске ду би не је иде ја да они ко ји се бо ре за стра те шке ин те ре­се јед ног на ро да ни ка ко не мо гу за не ма­ри ти ни ти је дан ко му ни ка циј ски ка нал, ни ти јед ну мо гућ ност, ни ти је дан про стор на ко ме мо гу де ло ва ти и ко ји мо гу ис ко­ри сти ти ка ко би тај ин те рес оства ри ли.

но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду­би не је сте свест да су ср би на род ко ји се са да бо ри за оп ста нак, а тај оп ста нак му

у овом тре нут ку ви си о кон цу на са мом ру бу иден ти те та.

ср би су на род ко ји у овом тре нут ку на­се ља ва мно ге др жа ве на ско ро свим кон­ти нен ти ма, на род ко ји на Бал ка ну жи ви у не ко ли ко др жа ва пре ма њер му ве о ма не при ја тељ ски на стро је них. ср би су да­нас на род ко ји са мо но ми нал но има сво ју ма тич ну др жа ву – ср би ју, у ко јој се ре ал­но осе ћа као на ци о нал на ма њи на по што су оку па то ри све срп ске ин сти ту ци је у ср би ји обе сми сли ли и пре тво ри ли у сво­ју су прот ност.

ср би има ју и сво ју цр кву – ко ја се још увек зо ве срп ском пра во слав ном цр­квом, али ко ја је под огром ним при ти­ском да пре ста не да бу де срп ска, да пре­ста не да бу де све то сав ска и да пре ста не да де лу је је дин стве но на свим про сто­ри ма на ко ји ма ср би жи ве. не при ја те љи јед но став но зна ју да је ова уста но ва она ко ја је по ро ди ла и срп ску др жа ву, одр жа­ла срп ско дру штво на оку пу и да ла нам иден ти тет ко ји је спо со бан да пре тра је сва вре ме на и иза зо ве. а тај иден ти тет, ко ји је искон ско хри шћан ски, увек је и сло бо дар ски. то је иден ти тет ко ји ни је­дан оку па тор ни је во лео и ни је же лео да га ср би ба шти не.

ако да нас го во ри мо о док три ни стра­те гиј ске ду би не за ср бе, он да го во ри мо о то ме да нам соп стве ни иден ти тет, ко ји је у сво јој ср жи све то сав ски, да је мо гућ­ност да ви ше слој но (про)ко му ни ка ци ра­мо са свим оним про сто ри ма и сло је ви ма на ма на кло ње них дру шта ва и по је ди на­ца у окру же њу ко ји нам мо гу по мо ћи да оства ри мо сво је ин те ре се – у овом тре­нут ку ин те рес ја ча ња и оп стан ка срп ског на ро да, ко ји ни је увек и на сва ком ме сту исто оства рив, већ се мо ра раз ли чи то од­ре ди ти и раз ли чи то оства ри ва ти.

Но­ви­мо­де­ли­на­ци­о­нал-ног­де­ло­ва­ња­у­ма­ти­ци,­ре­ги­о­ну­и­ра­се­ја­њу

но ви мо дел од но са ме ђу ср би ма ма где жи ве ли (у ср би ји, или срп ским зе­мља ма или у ра се ја њу) мо ра би ти та кав да у на чи ну оп хо ђе ња ис кљу чи сва ку иде о ло шку ис кљу чи вост. не ма ви ше те ве ли ке свет ске иде је или ви зи је због ко је се пре ма ср би ма ко ји ту иде ју не по др­жа ва ју мо же мо од но си ти та ко да их од ба­цу је мо.

ако се да нас бор ба про тив гло бал ног за во је ва ча од ви ја та ко што су ср би ма при род ни при ја те љи по бу ње ни на ро ди и лич но сти ко ји ту бор бу во де, на ша бу­ду ћа ели та опет ни јед ног тре нут ка не сме за бо ра ви ти да је ње на пр вен стве на од го­вор ност оп ста нак срп ског на ро да и да ни ка ко не сме пре ки да ти ко му ни ка ци ју и са ра зним свет ским моћ ни ци ма у слу ча ју ка да то мо же да бу де на ко рист стра те­шких ин те ре са на шег на ро да. то зна чи да свет ску ан ти гло ба ли стич ку ре во лу ци ју, ко ја мо жда упра во по чи ње, сме мо да по­др жи мо тек пред по бе дом, а ни ка ко да је за по чи ње мо на ле ђи ма оја ђе ног срп ског на ро да.

док три на стра те гиј ске ду би не у од­но су пре ма но вом вре ме ну зна чи да се по ве зу је мо и ути цај за се бе оства ру је­мо кроз по др шку свим по кре ти ма ко ји же ле да про ме не не пра вед ни гло бал ни по ре дак, али ова док три на зна чи да ду­би на на ше ко му ни ка ци је бу де та ква да се ни јед ног тре нут ка не пре ки не и мо гућ­ност ко му ни ка ци је са ра зним свет ским го спо да ри ма и си ла ма ка ко се не би де­си ло да се по но во на ђе мо као пре пре ка на њи хо вом пу ту, и то пре пре ка сла ба и уса мље на.

док три на стра те гиј ске ду би не у са мој оку пи ра ној ма ти ци – ср би ји под ра зу ме­ва да све вре ме ра ди мо на про ме ни тре­нут ног по рет ка, ко ји је ду бо ко ан ти срп­

Док три на стра те гиј ске ду би не у са мој оку пи-ра ној ма ти ци – Ср би ји под ра зу ме ва да све вре ме ра ди мо на про ме ни тре нут ног по рет ка, ко ји је ду бо ко ан ти срп ски и со ци јал но не пра-ве дан. Срж на шег де ло ва ња у Ср би ји тре ба да бу де све то сав ска и сло бо дар ска Ср би ја, али не ма мо пра ва да од ба ци мо би ло ког до-бро на мер ног чо ве ка, дру штве ну гру пу или по крет ко ји и са дру гих идеј них по зи ци ја у кон крет ним си ту а ци ја ма за оздра вље ње на-шег дру штва мо гу учи ни ти ко ри сне ства ри.

Page 96: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

2/2010 l Двери српске l 95

ски и со ци јал но не пра ве дан. срж на шег де ло ва ња у ср би ји тре ба да бу де све то­сав ска и сло бо дар ска ср би ја, али не ма­мо пра ва да од ба ци мо би ло ког до бро­на мер ног чо ве ка, дру штве ну гру пу или по крет ко ји и са дру гих идеј них по зи ци ја у кон крет ним си ту а ци ја ма за оздра вље­ње на шег дру штва мо гу учи ни ти ко ри сне ства ри.

док три на стра те гиј ске ду би не за ср бе на про сто ри ма Бал ка на, а на ро чи то на про сто ру бив ше за јед нич ке др жа ве Ју го­сла ви је, зна чи и ожи вља ва ње свих ни воа ко му ни ка ци ја ко је мо же мо ис ко ри сти ти за оп ста нак ср ба, ко ји су сву да угро же ни. то зна чи да оно што дру ге на ро де при­бли жа ва ср би ма, па би ло да је то са мо мен та ли тет ска слич ност, исти еко ном ски про стор, ге о граф ска бли зи на, пот кул­тур ни са др жа ји или за јед нич ки не при­ја те љи, мо ра би ти ста вље но у функ ци ју оства ре ња срп ских ин те ре са на свим овим про сто ри ма. на сту пи не ких по пу­лар них фолк­пе ва чи ца, при ме ра ра ди, ма ко ли ко би ли не по треб ни или чак штет ни за про стор срп ске кул ту ре у ње ном нај­ви шем сми слу, има ју зна чај као сред ство ути ца ја на ма се на ро да до са да пре ма ср­би ма не при ја тељ ски на стро је них у по зи­тив ном сми слу – да се тај од нос убу ду ће из ме ни.

де ло ва ње по стра те гиј ској ду би ни зна­чи де ло ва ње на свим оним про сто ри ма ко ји су не ка да би ли срп ски, а са да су та мо ср би у ма њи ни. то кон крет но зна чи да се по ред зва нич них ди пло мат ских на чи на ути ца ја ис ко ри сте и све оне ин сти ту ци је ко је ср би та мо мо гу да ство ре и да кроз њих де лу ју. то, уства ри, зна чи да спц не мо ра да ср бу је, али мо ра да са чу ва сво ју све то сав ску су шти ну, и да кроз хри шћан­ски при ступ оту пи сва ку оштри цу на па да на иден ти тет, ко ји је – ова кав – ве о ма би­

тан за оп ста нак ср ба. то зна чи да се срп­ске по ли тич ке пар ти је бо ре за сва она по ли тич ка пи та ња ко ја су ср би ма бит на у сва кој кон крет ној бал кан ској др жа ви – за кон сти ту тив ност ср ба та мо где је то мо гу ће, за оп ста нак срп ске др жав но сти та мо где то већ по сто ји, за кор пус пра­ва на ци о нал них ма њи на та мо где смо у по зи ци ји да ви ше од то га не мо же мо до­би ти. то зна чи и да се срп ске не вла ди не ор га ни за ци је спе ци ја ли зу ју за по је ди не обла сти дру штве ног жи во та у ко ји ма ће ра ди ти на по бољ ша њу по ло жа ја гра ђа на срп ске на ци о нал но сти, и та ко учи ни ти да би ти ср бин у тим др жа ва ма не зна чи ну­жно и би ти со ци јал ни слу чај. та кво ви ше­слој но дру штве но и по ли тич ко де ло ва ње свих ових ин сти ту ци ја зна чи да оне јед на дру гој тре ба да пре у зи ма ју област де ло­ва ња или да се ме ђу соб но су ко бља ва ју и ис кљу чу ју, већ да чи не склад ну хар мо ни­ју де ло ва ња по свим стра те шким прав ци­ма и ду би на ма на про сто ри ма на ко ји ма ср би да нас жи ве обес пра вље ни.

де ло ва ње у стра те гиј ској ду би ни по ра се ја њу под ра зу ме ва пре све га пот пу ну по све ће ност уста но ва ма тич не др жа ве (у ме ри у ко јој ни су под ди рект ном кон­тро лом оку па то ра) спе ци фич ном ста њу у сва кој од срп ских еми гра ци ја, ко је су раз ли чи те и по ге о граф ским, и по еко­ном ским, и по ге не ра циј ским, па и по по ли тич ким ка рак те ри сти ка ма. све оне зах те ва ју озбиљ ну ана ли зу њи хо вог по­ре кла, а за тим и окру же ња у ко ме се на­ла зе. ка да се озбиљ но схва те по тре бе срп ског ра се ја ња, он да се мо ра ра ди ти на оно ме што је је ди но сми сле но, а то је или обез бе ди ти иден ти тет ски оп ста нак на про сто ру ту ђих др жа ва или обез бе ди­ти сми сле ни по вра так, о ко ме се већ да­нас мо же озбиљ но го во ри ти.

у слу ча ју да се де лу је на очу ва њу иден­ти те та, тј. на спре ча ва њу аси ми ла ци је ср ба у ту ђин ска дру штва, тре ба зна ти да се не а си ми ла ци ја не мо же по сти ћи са мо­и зо ла ци јом, већ да нам је по треб но да се ср би дру штве но, па и по ли тич ки укло пе у та дру штва, те да са тих по зи ци ја оства­ру ју сва пра ва ко ја им мо гу по мо ћи да са чу ва ју иден ти тет. стра те гиј ска ду би на у ова квом де ло ва њу у ра се ја њу под ра зу­ме ва да се у сва ком кон крет ном гра ду у све ту у ко ме жи ве ср би мо ра по ста ви ти ја сан план – шта се мо же сма тра ти по­жељ ним ста њем срп ске ди ја спо ре и ка­ко се то све укла па у оп шту сли ку бор бе да ср би у све ту оп ста ну, да се на Бал ка­ну по но во ин те гри шу, а да се у ср би ји осло бо де стра не оку па ци је и со ци јал но оздра ве сво је за јед ни це.

но ви об ли ци по ве зи ва ња ма ти це и ди ја спо ре ви ше ни ка ко не мо гу би ти про из вод јед ног ор га ни за ци о ног об ли­ка, јед ног ми ни стар ства или, што је нај­го ре, јед не по ли тич ке пар ти је ко ја их осми шља ва од из бо ра до из бо ра и ко ја у вре ме вр ше ња вла сти те над ле жно сти као при ви ле ги ју да је сво јим стра нач ким по слу шни ци ма.

но ва срп ска док три на стра те гиј ске ду би не под ра зу ме ва да се – у ин те ре су оп стан ка ср ба кроз ја ча ње иден ти те та и ор га ни за ци о них спо соб но сти – по но во бу де при су тан сву да где се и по сто ји, ис­ко ри сте сви ко му ни ка ци о ни ка на ли, све по год но сти ко је смо на би ло ко ји на чин кроз исто ри ју и да нас оства ри ли, и да се у том по ду хва ту ни ка да ви ше не до ђе у си ту а ци ју да не ку од мо гућ но сти про пу­сти мо или ба ха то од ба ци мо.

Аутор је члан ре дак ци је ча со пи са Две­ри­срп­ске и Управ ног од бо ра

Срп ског са бо ра Две­ри

Page 97: Dveri Srpske - Republika Srpska Krajina

НОВО!!!­НОВО!!!­НОВО!!!

Нова­књига­

Српског­сабора­Двери

у­едицији­МЛАДА­СРБИЈА­

­Данило­Тврдишић­­Глобализација­безумља­Из­другачијег­угла­о­глобализацији,­потрошачком­друштву­и­пројекту­светске­владе.Сазнајте­ више­ о­ новом­ електронском­ логору­ у­ који­ нас­желе­затворити!Зашто­Европска­унија­све­више­личи­на­Четврти­рајх?Које­је­то­оружје­против­новог­светског­поретка?­Набавите­нову­књигу­у­издању­Српског­сабора­Двери!

Више­информација­на­www.dverisrpske.com­011­26­87­897­[email protected]­