dunavska konvencija

8/17/2019 Dunavska konvencija

1/16

УВОД

О Дунаву

Дунав са својом дужином од 2860 км представља другу реку у Европи како по

дужини тако и по протоку. Извире у Донаушингену (4!"#0$% северне геогра&ске ширине

и 08!$'#'$% истоне геогра&ске дужине)* ма+ом граду од 2'000 становника* смештеном у

шумовито п+анинској регији ,вар-ва+д* покрајина аден/иртем1ерг* 3 емака.

астаје спаја5ем река рига и рег* а у 1+изини уша ови7 река саграена је каптажа

карстног извора* у дворишту двор-а* и она се сим1о+ино сматра 9извором: Дунава

(Донау1а7).

+ика '. ;аптажа у Донаушингену

Дунав даље тее према истоку* протие кроз и+и ини грани-у десет држава. 3едом

од извора према ушу то су< емака (*" =)* >устрија ('0*$ =)* +овака ("*8 =)*

?аарска (''* =)* @рватска (4*" =)* р1ија ('0*$ =)* угарска ("*2 =)* 3умунија (28*A =)*


2/16

?о+давија ('* =) и Bкрајина ($*8 =). B поддунавски с+ив спадају и девет други7 држава<

Ита+ија (0*'" =)* CоDска (0*0A =)* ,вај-арска (0*$2 =)* Eешка (2*6 =)* +овенија (2*2 =)*

осна и @ер-еговина (4*8 =)* Fрна Gора* ?акедонија и >+1анија (0*0$ =). Дунав је река

која протие кроз највише престони-а на свету а то су е* ратис+ава* удимпешта и

еоград.

+ика 2. Hок Дунава

B нашој земљи* река Дунав протие у дужини од "88 км и п+овна је -е+им својим

током од ездана до Cра7ова. B с+иву Дунава у нашој земљи на+ази се $A0 заштиени7

подруја од посе1ног на-иона+ног и меународног знааја. B прио1аљу су подигнути неки

од нај+епши7 градова тарог континента и изграено мноштво пристаништа* мостова и

1рана* утврено је неко+ико на-иона+ни7 паркова и изграен итав низ одмара+ишта* а+и и

привредни7 и ин&раструктурни7 о1јеката који су* нажа+ост* оз1иљно угрози+и 1иосистем

ове реке. Cоред тога* на самом Дунаву и у 1+изини реке на+ази се веи 1рој вита+ни7

привредни7 и други7 о1јеката од посе1ног друштвеног знааја* ус+ед ега је она изузетно

знаајна са аспекта 1ез1едности.

а свом најузводнијем де+у у р1ији* Дунав ини грани-у измеу 3епу1+ике

р1ије и 3епу1+ике @рватске. ;од аке Cа+анке река у потпуности скрее ка истоку. Cрви


3/16

важнији град кроз који река про+ази у >C ојводини је >патин* ија општина се грании

са @рватском. Iатим с+еде ака Cа+анка па ови ад* ији су мостови* порушени

при+иком >HJ агресије на 3 Kугос+авију 'AAA. године* извесни период знатно

отежава+и п+овид1у Дунавом. Дунав даље тее кроз еоград* треи град по ве+иини на

овој ре-и са око '*6 ми+иона становника. војим даљим током кроз р1ију* река про+ази

кроз индустријске градове Cанево и медерево. Дунав затим тее Lердапском к+исуром и

ини грани-у измеу р1ије и 3умуније. а овом де+у тока на+азе се и две 7идро-ентра+е

Lердап M и Lердап MM.

B+ива се у Fрно море у подрују де+те Дунава (око 4$00 км 2). Де+та Дунава је

заштиена природна регија у 3умунији и Bкрајини* где се на+ази шума Nетеа. Де+ту је

Bнеско ознаио као светску 1аштину 'AA'. године.

ред5и проток Дунава је '$0 м$Oс а 5егова с+ивна површина је 8'.000 км2.

та-ионажа се мери од уша према извору* где се за поетну таку узима светионик

у у+ини.

+ика $. ветионик у у+ини* 3умунија

Дунав представља изузетно 1итну транспортну руту* те као ;оридор PMM спада у

Cан/Европске транспортне коридоре* установљене у марту 'AA4. године на ;риту*

3епу1+ика Gрка. C+ован је од ;е+7еима све до свог уша и у пог+еду п+овид1е подељен је


4/16

на три де+а< гор5и Дунав од ;е+7еима до ;оморанаQ сред5и Дунав од ;оморана до

Дро1ете Hурну/еверинаQ до5и Дунав од Дро1ете Hурну/еверина до уша.

I1ог важности Дунава као п+овног пута* неоп7одно је 1и+о донети правни акт у

виду меународног документа* који е регу+исати најважније аспекте сарад5е укорише5у г+авног водотока Дунава као меународног п+овног пута. Jвај меународни

документ назван је Дунавска конвенција (;онвен-ија о режиму п+овид1е на Дунаву) и

представља тему којом е се овај рад 1авити.


5/16

ИСТОРИЈАТ

B поетку RMR века >устрија је има+а монопо+ п+овид1е на сред5ем Дунаву* док је

Hурска држа+а уше на које је претендова+а 3усија. Интерес ти7 двеју си+а ути-ао је да

еки конгрес није донео посе1на прави+а о примени општи7 нае+а с+о1оде п+овид1е

Дунавом. >устрија и 3усија закљуи+е су 2". јуна '840. године уговор којим је прог+ашена

с+о1одна п+овид1а -е+им током Дунава* уз ограние5а прави+а еког конгреса Sу

пог+еду трговинеS.

B пракси* меутим* овај уговор није много знаио. Cрво тре1а имати у виду да је

Cариски уговор '8"6. године готово наметнут Hурској* пос+е ;римског рата* када је 3усија

1и+а потиснута са уша Дунава. Fаристика 3усија је* прет7одно* при+ино те7ники

запусти+а уше Дунава* а при томе је дугим карантинима и високим даж1инама заправо

заустави+а промет из Дунава у Fрно море* како 1и све пос+ове усмери+а ка својој +у-и у

Jдеси.

J1разоване су две комисије< Европска (>устрија* Tран-уска* Cруска* 3усија*

ардинија* Hурска и е+ика ританија U све потписни-е уговора од који7 веина

непри1режне државе)* која је 1и+а замишљена као привремено те+о које е управљатиушем* и J1а+ска комисија (>устрија* Hурска* аварска* итен1ерг* р1ија* +ашка и

?о+давија U све при1режне државе* од који7 су пос+ед5е три као ваза+не кнежевине* 1и+е

заступљене преко комесара)* која је 1и+а предвиена да регу+ише п+овид1у на оста+ом

де+у Дунава и временом преузме &унк-ије Европске комисије* када она престане са радом.

Hо је знаи+о увршива5е непри1режни7 империја+истики7 држава на Дунаву.

Европска комисија* о1разована на време од " година* постепено се продужива5ем

мандата претвара+а у ста+ни орган ве+ики7 си+а* све до поетка Cрвог светског рата.Има+а VW в+аст на ушу док је J1а+ска комисија 1и+а задужена за оста+е де+ове Дунава.

о* ова друга комисија је такое г+еда+а свој интерес* па је с+о1ода п+овид1е ограниена

тако што су само при1режне земље мог+е возити ро1у измеу два пристаништа на Дунаву*

а друге су 1и+е с+о1одне да п+ове само ако нешто возе до мора и+и са мора. Bз то* та прва


6/16

Sконвен-ијаS дозвољава+а је с+о1оду п+овид1е растегљивом резервом Sу пог+еду

трговинеS.

акон ер+инског конгреса '88. године (година када је и р1ија стек+а

независност) над+ежност Европске комисије је проширена на -ео сектор до5ег Дунава ипризната је независност комисије од територија+не в+асти. р1ија је о1авезана да дозво+и

>устро/Bгарској копа5е ипског кана+а на Lердапу (р1ија је са Bгарском о томе

закљуи+а засе1ан уговор* па је кана+ прокопан до '8A6. године* а ?аарска је има+а право

нап+ате про+азне таксе* да 1и покри+а трошкове прокопава5а). а Nондонској

кон&ерен-ији '88$. године над+ежност Европске комисије проширена је на сектор од

Gа+-а до раи+е. 3умунији и р1ији* иако тада независним при1режним државама* није

дозвољено да уествују на кон&ерен-ији са од+уујуим г+асом.

ерсајским системом мировни7 уговора Дунав је прог+ашен меународном реком

од B+ма до мора* заједно са притокама које с+уже двема државама и+и веем 1роју држава

и кана+има који и7 повезују. ?ог+е су се нап+аивати само оне таксе које покривају

стварне трошкове одржава5а п+овног пута. +о1ода п+овид1е прог+ашена је и за

непри1режне државе. о Европска комисија је задржа+а в+аст над ушем Дунава до

раи+е* а &ормирана је ?еународна дунавска комисија за ток од B+ма до раи+е. а тај

наин није створена јединствена рена комисија* као што је то ураено код оста+и7

меународни7 река* и тиме су ве+ике си+е успе+е да задрже искљуиви ути-ај на ушу

Дунава да 1и се меша+е у рад при1режни7 држава у пог+еду регу+иса5а п+овид1е на

оста+ом де+у. Cошто су по1еене си+е из1аене из Европске комисије* она се све+а на

е+ику ританију* Tран-уску* Ита+ију и 3умунију. Империја+истике си+е су продр+е и у

?еународну Дунавску комисију.

Kедан од најзнаајни7 докумената у историји регу+ативе на највеој европској ре-и

1ио је татут Дунава* донет 'A2'. године у Cаризу* који представља консакра-ију прави+аерсајског система и уврше5е ути-аја непри1режни7 империја+истики7 си+а

(интерна-иона+изовани су п+овни де+ови Дунавски7 притока< Eешке ?ораве* Hаје* Драве*

Hисе и ?ориша). о* тада се по1уни+а 3умунија* тражеи повратак јурисдик-ије над

де+ом Gа+а-Uраи+а. Cос+е дужег споре5а пита5е је привремено решио емериншки

модус вивенди од 2". јуна 'A$$. године* а " година касније* 3умунији се изаш+о у сусрет са


7/16

инајским споразумом (споразум 3умуније са е+иком ританијом и Tран-уском 'A$8.

године).

укурешким уговором од '. марта 'A$A. године емака је примљена за +ана

Европске комисије* иако је @ит+ер 'A$6. године једнострано отказао Bговор о Дунаву.@ит+ер је 'A40. године створио Дунавски рени савет са седиштем у ратис+ави* у који су*

опет* уш+е само неке од при1режни7 земаља* меу 5има и ;раљевина Kугос+авија. B тај

савет није примио западне и непри1режене државе.

Cос+е Другог светског рата 1ор1а ве+ики7 си+а и при1режни7 држава око ути-аја

на регу+иса5е п+овид1е Дунавом дош+а је поново до изражаја у новим ус+овима

меународни7 односа. Kугос+авија је Sу име ве+ики7 си+аS сазва+а у еограду* $0. ју+а

'A48. године* земље заинтересоване за с+о1одну п+овид1у Дунавом* а г+авни овек ове

кон&ерен-ије 1ио је ?и+ан артош. Bсвојена је Дунавска конвен-ија '8.августа* на којој је

као основни -иљ истакнуто "осигурање слободне пловидбе Дунавом у складу са

интересима и сувереним правима подунавских земаља и учвршћивање економских и

културних веза како између самих подунавских земаља тако и са другим земљама".

Cрви пут је организована јединствена комисија за -ео рени ток ије су +ани-е

искљуиво при1режне државе. Cрави+а о режиму п+овид1е доноси+а је свака при1режна

држава посе1но за свој сектор Дунава* с тим што мора водити рауна о основним

прави+има које доноси Дунавска комисија ије је седиште у удимпешти.

;ако су Tран-узи* заједно са ритан-има и >мерикан-има* инсистира+и на

потпуној с+о1оди п+овид1е и на одржа5у стеени7 права и продужетку важности

Дунавског статута* артош је са кон&ерен-ије из1а-ио представнике ови7 земаља* а

>устрија и емака* мада при1режне земље* пошто у то време још нису 1и+е потпуно

ревита+изова+е свој државни статус* такое су 1и+е искљуене.

Cрво заседа5е Дунавске комисије одржано је ''. новем1ра 'A4A. године у Gа+-у. а

деветом заседа5у 'A"$. године при7ваен је југос+овенски пред+ог о измени пос+овника

;омисије којим је уведено равноправно ко+егија+но решава5е у ;омисији.


8/16

ДУНАВСКА КОМИСИЈА

Cримарни зада-и Дунавске ;омисије су активности које се односе на законске

одред1е и развој с+о1одне дунавске п+овид1е комер-ија+ни7 токова под заставама* у

ск+аду са интересима и суверенитетом земаља потписни-а еоградске ;онвен-ије* као и

ојаа5е и развој економски7 и ку+турни7 односа поменути7 земаља и исти7 земаља са

треим земљама.

Државе +ани-е Дунавске ;омисије су 3епу1+ика >устрија* 3епу1+ика угарска*

3епу1+ика ?аарска* авезна 3епу1+ика емака* 3епу1+ика ?о+давија* 3уска

Tедера-ија* 3умунија* 3епу1+ика р1ија* 3епу1+ика +овака* Bкрајина и 3епу1+ика

@рватска.

Jд 'A"4. године седиште ;омисије је у удимпешти. Iванини јези-и Дунавске

;омисије су немаки* руски и &ран-уски.

+ика 4. удимпешта


9/16

Дунавска ;омисија свој рад заснива на широком историјском искуству контро+е

п+овид1е меународним рекама Европе и нај1ољим поступ-има други7 комисија

меународни7 река* укљуујуи и Европску Дунавску ;омисију* успостављену Cариским

?ировним споразумом '8"6.године.

изија Дунавске ;омисије је повезана са ствара5ем јединственог п+овид1еног

система копнени7 река Европе. одеи рауна о прет7одно поменутим приоритетима*

активности ;омисије су оријентисане на уједи5ено и према законским одред1ама узајамно

призна5е регу+аторни7 докумената* неоп7одни7 за п+овид1у на Дунаву и другим де+овима

јединственог п+овид1еног система* допринос по1ољша5у ус+ова и 1ез1едности п+овид1е*

ствара5у за7тева за интегра-ију Дунава у Европски систем по о1иму знаајног

транспортног коридора.

;ако 1и оствари+а поменуту интегра-ију* ;омисија активно сараује са знаајним

меународним те+има која се 1аве раз+иитим пита5има транспорта копненим рекама* као

што су Европска Економска ;омисија Bједи5ени7 а-ија* Fентра+на комисија за

п+овид1у на 3они* Европска ;омисија и др.

-иљем јаа5а у+оге Дунавске ;омисије у меународној сарад5и на пољу копнене

п+овид1е* државе +ани-е еоградске ;онвен-ије п+анирају модерниза-ију ;омисије*

сти-а5ем веег ути-аја и нови7 &унк-ија* као и прошире5ем круга +ани-а* што е 1ити

могуе када се текуи про-ес ревизије ;онвен-ије заврши. Tран-уска* Hурска и Европска

Iаједни-а су изрази+е од+уност да постану +ани-е модернизоване Дунавске ;омисије.

Cоред Дунавске комисије &ормирана је и ?еународна комисија за заштиту реке

Дунав (XYW MZ[W\Z][^_Z]` a_bb^cc^_Z d_\ [YW e\_[Wf[^_Z _d [YW g]ZhiW j^kW\ (Maegj))

саи5ена од представника '$ земаља подунавског региона. ?исија ове комисије је да

промовише и координира одрживо и интегра+но управља5е водама* укљуујуи и заштиту*

по1ољша5е и ра-иона+ну употре1у вода у -иљу до1ро1ити земаља дунавског с+ива и

5и7ови7 становника. Hадаш5а авезна 3епу1+ика Kугос+авија је $0. јануара 200$. године

рати&икова+а ;онвен-ију о заштити реке Дунав* а пуноправни +ан ?еународне комисије

за заштиту реке Дунав поста+а је 'A. августа 200$. године.


10/16

;омисија 1ира меу својим +ановима председника* потпредседника и секретара*

који се 1ирају на време од три године. B тренутку писа5а овог рада председник Дунавске

;омисије је 5егова ексе+ен-ија ам1асадор 3аде Дро1а-* представник 3епу1+ике р1ије*

док је потпредседник 5егова ексе+ен-ија ?ик+ош Nене+ (l^m`nc oWZpqW`) као

представник ?аарске а секретар је 5егова ексе+ен-ија >+ександру иктор ?ику+а

(r`Ws]Zt\h P^f[_\ l^fh`])

ад+ежност ;омисије простире се на Дунав онако како је он одреен у +ану 2

Дунавске ;онвен-ије. uене основне над+ежности су стара5е о извршава5у одреда1а

;онвен-ије. Hакое* дужна је да изради генера+ни п+ан и утврди предраун трошкова

ве+ики7 радова који су у интересу п+овид1е. Hо ини на 1ази пред+ога и пројеката које

подносе подунавске државе и спе-ија+не рене администра-ије.

;омисија тре1а да саветује и ини препоруке подунавским државама и спе-ија+ним

реним администра-ијама* као и да врши размену ин&орма-ија са 5има.

J1авезе ;омисије су<

• да на -е+ом п+овном де+у Дунава успостави једноо1разан систем одржава5а

п+овни7 путева и да водеи рауна о спе-ија+ним ус+овима поједини7 сектора*

утврди основне одред1е у пог+еду п+овид1е Дунавом* о1у7ватајуи ту и основне

одред1е о пи+отској с+уж1иQ

• да уједнаује прави+а рене 1ез1едностиQ

• да координира рад 7идрометеоро+ошки7 с+уж1и на Дунаву* да издаје један

јединствени 7идро+ошки 1и+тен и 7идро+ошка предвиа5а на дужи и краи рок* на

ДунавуQ

• да прикупља статистике податке који се односе на п+овид1у Дунавом* уко+ико се

ради о пита5има која спадају у над+ежност ;омисијеQ

• да о1јављује прирунике* сао1раајне карте* п+овид1ене карте и ат+асе за потре1е

п+овид1еQ

• да припрема и одо1рава 1уvет ;омисије и да одреује и у1ира таксе предвиене

п+аном


11/16

Да 1и одговори+а зада-има одрееним у прет7одном +ану* ;омисија има на

распо+ага5у свој секретаријат и потре1ни апарат ије се осо1ље регрутује меу

држављанима подунавски7 земаља. Jрганиза-ију екретаријата и апарата одреује сама

;омисија.

;омисија саставља свој 1уvет и одо1рава га веином г+асова сви7 своји7 +анова.

уvет мора предвидети рас7оде за издржава5е ;омисије и 5еног апарата који е се

покривати једнаким годиш5им доприносима сви7 подунавски7 држава. Iа покрие

трошкова спе-ија+ни7 радова извршени7 у -иљу о1ез1ее5а и+и по1ољша5а ус+ова

п+овности* ;омисија може одредити спе-ија+не таксе.

;омисија доноси од+уке веином г+асова присутни7 +анова сем у спе-ија+ним

с+уајевима који су предвиени овом ;онвен-ијом. ;ворум ;омисије састоји се од пет

+анова.

+ика ". 8". заседа5е Дунавске ;омисије (A. де-ем1ар 20'". године)

E+анови ;омисије и +и-а која она опуномои уживају дип+оматски имунитет.

+уж1ене просторије* ар7иве и документи сваке врсте који су својина ;омисије

неповредиви су. Tунк-ионери ;омисије сна1девени одговарајуим пуномојима


12/16

о1авестие над+ежне в+асти подунавски7 држава о прекршајима прави+а п+овид1е*

санитарни7 прави+а и прави+а рене 1ез1едности* који 1и ;омисији дош+и до зна5а.

ад+ежне в+асти дужне су да* са своје стране* о1авесте ;омисију о мерама предузетим

поводом ноти&иковани7 горе назнаени7 прекршаја.

;омисија има свој пеат и своју заставу коју има право да истие на својим

с+уж1еним просторијама и својим 1родовима

+ика 6. Cеат

и застава Дунавске ;омисије

Cодунавске државе дужне су да ;омисији* као и 5еним &унк-ионерима и осо1љу*

пруже сарад5у потре1ну за изврше5е задатака који произ+азе из Дунавске ;онвен-ије.

Jви &унк-ионери и осо1ље* у врше5у своји7 с+уж1ени7 дужности имају право с+о1одног

крета5а по ре-и и у пристаништима* у грани-ама над+ежности ;омисије* под ус+овом дапоштују законодавство дате државе.


13/16

ДУНАВСКА КОНВЕНЦИЈА

Дунавска конвен-ија у свом првом +ану де&инише п+овид1у Дунавом као

с+о1одну и отворену држављанима* трговаким 1родовима и ро1и сви7 држава на 1ази

равноправности у пог+еду +уки7 и п+овид1ени7 такса* као и у пог+еду ус+ова трговаке

п+овид1е. Jве одред1е се не приме5ују на промет измеу +ука које припадају једној истој

држави.

3ежим установљен овом ;онвен-ијом приме5ује се на п+овни део реке Дунава од

B+ма до Fрног мора рукав-ем у+ине са из+азом на море кроз у+ински кана+.

Cодунавске земље се о1авезују да е своје секторе Дунава одржавати у п+овном

ста5у за рене и на одговарајуим секторима за поморске 1родове и да е извршити

потре1не радове за о1ез1ее5е и по1ољша5е ус+ова п+овид1е* као и да нее спреавати ни

ометати п+овид1у на п+овним путевима Дунава. Cо овим пита5има подунавске земље

морају да се саветују са Дунавском ;омисијом.

Cри1режне земље могу у оквиру своји7 респективни7 грани-а предузимати радове

за о1ез1ее5е п+овид1е* ије 1и изврше5е изискива+е 7итне и непредвиене око+ности.

Државе тре1а да о1авесте ;омисију о раз+озима који су изазва+и те радове и поднесу јој

кратак опис ти7 радова.

Bко+ико држава није у ста5у да сама предузме радове који су у 5еној

територија+ној над+ежности а који су потре1ни за о1ез1ее5е норма+не п+овид1е* та е

држава 1ити о1авезна да извое5е ти7 радова препусти Дунавској комисији и то под

ус+овима које 1уде ова одреди+а а не може и7 поверити 1и+о којој другој држави*

изузимајуи онај део реног пута који ини грани-у те државе. Bко+ико рени пут ини

грани-у* ;омисија је одредити ус+ове изврше5а ти7 радова.

J самој структури и организа-ији Дунавске ;омисије 1ави+о се прет7одно

пог+авље овог рада.


14/16

Cодунавске земље се о1авезују да ;омисији и+и држави која извршује радове пруже

сваку сарад5у у извое5у радова на урее5у п+овног тока Дунава.

Cодунавске државе морају да сараују свим &унк-ионерима и осо1љем ;омисије по

пита5има изврше5а задатака који произи+азе из Дунавске ;онвен-ије .Jви &унк-ионерии осо1ље* у врше5у своји7 с+уж1ени7 дужности имају право с+о1одног крета5а по ре-и и

у пристаништима* у грани-ама над+ежности ;омисије* под ус+овом да поштују

законодавство дате државе.

C+овид1а на до5ем Дунаву и на сектору Lердапа врши се саг+асно са прави+има

п+овид1е која одреују >дминистра-ије назнаени7 сектора. а оста+им секторима Дунава

п+овид1а се врши саг+асно са прави+има утвреним од стране подунавски7 земаља ију

територију сее Дунав а у зонама где о1а+е Дунава припадају двема државама* према

прави+има одрееним заједниким споразумом измеу ти7 држава. Bтврујуи прави+а

п+овид1е* подунавске државе и администра-ије тре1а да воде рауна о основним

одред1ама п+овид1е Дунавом које одреује ;омисија.

родови који п+ове Дунавом имају право да* под ус+овом да се управљају према

прави+има утврденим од стране односни7 подунавски7 држава* у+азе у +уке* да у 5има

врше утовар и истовар* да укр-авају и искр-авају путнике и да се сна1девају горивом*

намирни-ама итд. Jвај +ан омогуава несметану рену трговину измеу држава

потписни-а ;онвен-ије* и пружа могуности да се Дунав третира као изузетно 1итна

транспортна рута. B оквиру Cан/Европски7 транспортни7 коридора* установљени7 у марту

'AA4. године на ;риту* Дунав представља ;оридор PMM. ?есни промет путника и ро1е и

промет меwу +укама једне исте државе дозвољени су 1родовима под страном заставом само

у ск+аду са на-иона+ним прописима те подунавске државе.

анитарна и по+и-ијска прави+а се приме5ују 1ез дискримина-ије по на-иона+ној

припадности 1родова* по месту 5и7овог по+аска и месту 5и7овог опредеље5а и+и из 1и+о

какви7 други7 узрока. Fаринску* санитарну и с+уж1у рене 1ез1едности на Дунаву врше

подунавске државе које саопштавају ;омисији установљене прави+нике како 1и ова мог+а

помои уједнаава5у -арински7 и санитарни7 прави+а и прави+а рене 1ез1едности .


15/16

Fарински* санитарни и по+и-ијски прописи тре1а да 1уду такве природе да не ометају

п+овид1у.

xада и +ева и десна о1а+а Дунава припадају територији једне исте државе* ова има

право да ро1у одреену за транзит стави под пеат и+и под стражу -арински7 органа.Hакое* таква држава има право да од капетана* закуп-а и+и в+асника 1рода за7тева

писмену изјаву о томе да +и превози ро1у ији увоз за1ра5ује дата држава а+и нема право

да за1рани транзит те ро1е. Jве &орма+ности не могу 1ити повод за прег+ед ро1е нити за

задржава5е транзита. ;апетан* закупа- и+и в+асник 1рода који поднесе нетану изјаву је

одговоран за 5у у ск+аду са законима државе у којој је изјава 1и+а дата. B с+уајевима

када Дунав ини грани-у измеу двеју држава* 1родови* сп+авови* путни-и и ро1а који су

наме5ени за транзит ос+о1оени су сви7 -арински7 &орма+ности.

родови који су од подунавски7 држава наме5ени за врше5е с+уж1е рене

1ез1едности односно рене по+и-ије* тре1а да носе своју на-иона+ну заставу* а поред тога

да имају и још један једноо1разни знак распознава5а. uи7ови описи и 1ројеви тре1а да

1уду саопштени ;омисији. Jви 1родови као и 1родови одреени за -аринску с+уж1у сви7

подунавски7 земаља могу п+овити Дунавом само унутар грани-а земље ију заставу 1род

носи а изван ти7 грани-а само са пристанком подунавски7 држава у којој 1и п+ови+е.

родови који п+ове Дунавом могу се с+ужити како 1родским радиостани-ама тако и

о1а+ским средствима за везу у п+овид1ене свр7е.

3атним 1родовима сви7 недунавски7 земаља за1ра5ује се п+овид1а Дунавом. 3атни

1родови подунавски7 земаља не могу п+овити Дунавом ван грани-а земље ију заставу

1род носи* осим у с+у-ају прет7одног споразума измеу заинтересовани7 подунавски7

држава.

Hрошкове &инансира5а 7идроте7ники7 радова на Дунаву* које ;онвен-ија у +ану

три де&инише као радове за о1ез1ее5е п+овид1е ија 1и изврше5а изискива+е 7итне и

непредвиене око+ности* сносе подунавске земље у ијој територији се радови изводе.

Државе тре1а да о1авесте ;омисију о раз+озима који су изазва+и те радове и поднесу јој

кратак опис ти7 радова. Iа покрие рас7ода за о1ез1ее5е п+овид1е подунавске државе

могу* по договору са ;омисијом* одредити п+овид1ене таксе* које е се у1ирати од 1родова*


16/16

а ија је висина одреена сразмерно трошковима одржава5а п+овид1е и радова уме

до1ивене од спе-ија+ни7 п+овид1ени7 и посе1ни7 такса* које у1ирају ;омисија*

подунавске државе и >дминистра-ије не могу с+ужити као извор до1ити.

Де+ови Дунава који ине на-иона+ну грани-у* изврше5е радова и расподе+а рас7ода који проистиу из изврше5а ти7 радова регу+ишу се споразумом измеу земаља

ију грани-у ини Дунав.

+асти у1ирају +уке таксе од 1родова. Cри томе се води рауна

да се не ини никаква дискримина-ија по на-иона+ној припадности 1родова* по месту

по+аска и месту 5и7овог опредеље5а* и+и из 1и+о какви7 други7 узрока. родови који

у+азе у +уке ради утовара и+и истовара имае право употре1е ме7анизама за утовар и+и

истовар* оправа* ск+адишта* ск+адишни7 просторија итд.* на основу споразума са

над+ежним транспортно/експедиторским установама. Cри утврива5у износа који се мора

п+атити за уи5ене ус+уге не сме се вршити никаква дискримина-ија. Дискримина-ијом

се не сматрају о+акши-е* које су у ск+аду са трговаким о1иајима* одо1рене з1ог о1има

радова и природе ро1е. е у1ирају се никакве таксе за транзит као такав од 1родова*

сп+авова* путника и ро1е.

ваки спор измеу држава потписни-а ове ;онвен-ије у пог+еду примене и

тумае5а ове ;онвен-ије који се не реши путем директни7 преговора може 1ити* на за7тев

ма које од спорни7 страна* поднет ;омисији за мире5е. Jва ;омисија је састављена од по

једног представника сваке спорне стране и једног треег +ана кога одреује и+и

председник Дунавске комисије од држављана једне од држава која није у спору* и+и ако је

председник ;омисије држављанин једне од спорни7 страна* Дунавска комисија. Jд+ука

;омисије за мире5е је де&инитивна и о1авезна за спорне стране.

Измене ;онвен-ије могу се извршити на за7тев веине држава потписни-а.

B

најкраем могуем року* одреује се сазива5е кон&ерен-ије на коју су позване све државе

потписни-е да уествују. Изме5ене одред1е ступају на снагу тек пос+е депонова5а рати&ика-иони7 инструмената шест држава потписни-а ове ;онвен-ије.

dunavska konvencija

Documents