Duh Iz Masine: pop muzika i tehnologija

Download Duh Iz Masine: pop muzika i tehnologija

Post on 31-Dec-2015

25 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Tehnologija je danas ona logorska vatraoko koje okupljeni pri~amo na{e pri~e.Privla~i nas svojom svetlo{}u i posebnom mo}i,koja je ujedno prijatno topla i uni{tavaju}a.Lauri Anderson

TRANSCRIPT

<ul><li><p>DUH IZ MAINE: POP MUZIKA I TEHNOLOGIJADEJAN SRETENOVI</p><p>Tehnologija je danas ona logorska vatra oko koje okupljeni priamo nae prie. Privlai nas svojom svetlou i posebnom moi,koja je ujedno prijatno topla i unitavajua.</p><p>Lauri Anderson</p><p>COMPUTERLIEBENakon pojave kompilacije pod nazivom Techno! The NewDance Sound of Detroit (Virgin, 1988) kojom je detroitskizvuk (koji se do tada smatrao podanrom ikakog hou-sea i nije imao specifian naziv) doiveo svoju globalnupromociju, prefiks techno poeo je nairoko da obliku-je neologizme koriene za generalno imenovanje kul-turnih formi i umetnikih praksi zasnovanih na digital-noj tehnologiji (npr. tehno-kultura, tehno-umetnost,tehno-estetika). Stoga je pojava techno-muzike imaladalekoseniji kulturni znaaj nego to je iskljuivo mu-zika inovacija: ona je predstavljala prvi vidljiv simptomtehnoloki orijentisanih kulturnih rekonfiguracija i kaotakva je u kolektivnoj svesti doivljavana kao popularniagens ekspanzivne mainizacije kulture. Tim povodom jeJuan Atkins, jedan od detroitskih techno-pionira, daosledeu izjavu: elim da moja muzika zvui kao da kom-pjuteri meusobno razgovaraju. Ne elim da ona zvuikao 'prava' grupa. elim da zvui kao da ju je stvorio teh-niar. To je ono to ja jesam: tehniar sa ljudskim ose-anjima. Naravno, Atkins nije mogao da predvidi poja-vu Interneta kada e kompjuteri zaista poeti meusob-no da razgovaraju, ali je sasvim sigurno bio jedan od pr-vih pop muziara digitalne ere koji je javno progovorio onovoj sinergiji oveka i maine u kreativnom procesu:maina vie nije samo instrument, alatka ili medij u slu-bi umetnike imaginacije, ona vie nije pasivni uesniku proizvodnji znaenja, ve aktivan, ravnopravan part-ner programiran za punopravnu interakciju sa ljudskominteligencijom. Sa razvojem pametnih maina, tehno-logija ne samo da prodire u dogaaje (A. Whitehead)ve postaje dogaaj za sebe, odnosno, ona funkcioniekao jedinstvena forma tehnike akcije i interakcije kojazamagljuje tradicionalnu granicu izmeu manuelnog iintelektualnog rada, izmeu automatizacije i spontano-sti, programiranja i improvizacije. Dehijerarhizacijauloga oveka i maine u stvaralakom procesu, koju su jo</p></li><li><p>poetkom sedamdesetih inicirali pioniri elektronske pop muzike Kraftwerk, postala jestvarnost digitalnog doba, ili, kako je to formulisao Ralf Htter, jedan od lanovaKraftwerka, u pitanju je ostvarenje istinske autorske kolaboracije: Mi sviramo na naimmuzikim mainama, a ponekad one sviraju nas.1 Techno-muziku su kako zbog njenetehnoloke orijentacije tako i zbog dekonstrukcije formativnih obrazaca pop muzike (fo-kus se pomera sa muzike forme na teksturu zvuka i tembra, to je ve poznato iz iskustvaseriozne elektronske muzike) podjednako glorifikovali egzaltirani tehnoentuzijasti i ospo-ravali muziki puritanaci, ali injenica da ona jo uvek predstavlja poslednji revolucionar-ni dogaaj u pop muzici, bez obzira na muziki ukus, ipak se ne moe osporiti. </p><p>IMAGE ACOUSTIQUEEkspanzija tehnokulture ponovo je pokrenula stare debate o ideolokom karakteru tehno-logije, pomerajui fokus sa postmodernistike opsesije vizuelnim reprezentacijama nakonceptualizaciju tehnologije kao kulturnog sistema po sebi koji se smeta s onu stranurasprava o reprezentabilnosti. Ako su medijske reprezentacije odigrale kljunu ulogu ukulturnim prestrojavanjima osamdesetih godina, ako je popularna muzika tada ula u sta-dijum total-dizajna vizuelnog identiteta ije su trendove diktirali modno-vizuelni kliejiMTV estetike, sa pojavom techna (iji je dolazak neposredno najavio house), fokus mu-zikih deavanja pomera se u izvanmedijsku sferu, u klubove i javne prostore, u dogaaje(rave). Techno i ostale anrove plesne muzike (trance, jungle, drum'n bass), kao i klup-sku kulturu koja se kristalizuje oko centralne figure DJ-a, nije odlikovala intrisina vizu-elna atraktivnost koja bi mogla biti dizajnirana za potrebe medijskog spektakla, osim krozkombinaciju klupskih snimaka i psihodeline, apstraktne grafike koja nam je nedvosmi-sleno saoptavala da je techno vizuelno nepredstavljiv i da su mogunosti njegovog medij-skog predstavljanja ograniene. Vizuelna apstrakcija u sutini reflektuje kopernikanskiobrat koji je techno izvrio u pop muzici: techno je apsolutna muzika liena retorikekomponente, koja detronizira auratsku instituciju pop zvezde tako to stimulie nepo-srednu interakciju izmeu publike i izvoaa, i koja, konano, problematizuje odnos iz-meu reprodukcije i orginala kroz kreativnu manipulaciju gramofonskom ploom. </p><p>POSTMEDIA OPERATORSOvde se pojavljuje zanimljiv paradoks: techno se u sferi komponovanja oslanja na digital-nu tehnologiju upotrebom kompjutera, semplera i ritam maina, dok se u sferi izvoenjaoslanja i na objekte stare, analogne tehnologije, na gramofon/turntable i na nosa zvukakakav je vinilska ploa. Dapae, u trenutku kada je CD tehnologija (kasnije i DAT) poe-</p><p>326</p><p>Re no. 61/7, mart 2001.</p><p>1 Vidi Ulf Poschardt, DJ-Culture, Quartet Books, London, 1998, str. 31.</p></li><li><p>la da sa trita istiskuje vinilsku plou pretvorivi je zajedno sa gramofonom u tehnolokiotpad, industrija vinila dobija novi zamah zadovoljavajui potrebe DJ kulture koja fetii-zaciju ploe postavlja na nove temelje. Sada se gramofoni i 12' ploe proizvode iskljuivoza potrebe DJ trita, dok su konzumenti prisiljeni da tu istu muziku kupuju u skupljemCD formatu, kao i da svoje vinilske kolekcije zamenjuju novim nosaima zvuka, kupujuiisti sadraj u novom pakovanju, neto nalik presipanju starog vina u nove boce. Technoje tako podjednako afirmisao novu, digitalnu tehnologiju u ekspanziji, kao to je reafir-misao i staru, analognu tehnologiju koju je refunkcionalizovao u digitalnom okruenju.Ako je reciklaa starih medija i kulturnih formi kroz digitalizaciju proizvela najvei brojsadraja pohranjenih u digitalnim bazama podataka, techno je transformisao funkcional-ni status analognih tehnikih objekata kakvi su ploa i gramofon tako to ih je u potpuno-sti emancipovao kao izvoake muzike objekte (DJ ne puta ve svira plou). Na istise nain moe govoriti i o DJ-u kao metamuziaru koji pravi muziku od druge muzike, kojikolekcionira, prisvaja i kreativno kombinuje tue muzike sadraje. Ako su novi mediji,kako tvrdi ameriki teoretiar novih medija Lev Manovi, metamediji jer koriste stare medi-je kao svoj osnovni materijal, i ako se avangarda novih medija bavi novim nainima pristupa-nja i manipulisanja informacijama,2 onda DJ predstavlja epitom avangardnog muziaradigitalnog doba koji viestruko manipulie tehnikim objektima i muzikim informacija-ma, i koji akumulira funkcije kompozitora, muziara, producenta, inenjera zvuka, pro-motera i kolekcionara.</p><p>WELCOME TO CYBERIAVraajui se na pitanje ideologije tehnologije, techno razmatramo kao jedan od kljunihkulturnih fenomena na poetku poslednje decenije prolog veka koji je zasluan za inte-graciju pop muzike i ivotnog stila u tehnoloko okruenje. Naravno, ve je sajberpankinaugurisao konceptualnu fuziju pop undergrounda i visoke tehnologije, mada je u prak-si nije do kraja materijalizovao, s obzirom na to da se vie bavio reprezentacijom tehnolo-gije (nalik naunoj fantastici), tj. anticipacijom postutopijskog high tech univerzuma (W.Gibson je u Neuromanceru vizionarski najavio Internet), nego to je sam po sebi, a pogoto-vo u muzici, bio u potpunosti tehnoloki orijentisan. uvena sajberpank fraza koristitetehnologiju da ona ne bi koristila vas odslikava kritiku svest spram novih tehnologijarazvijenih za potrebe vojno-industrijskog kompleksa, svest koja e biti jedan od inspira-tora hakerskog aktivizma, za ono to e Critical Art Ensemble nazvati elektronskom gra-anskom neposlunou. Kako zapaa ameriki teoretiar kulture Andrew Ross, kiber-</p><p>327</p><p>asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja</p><p>2 Lev Manovi, "Avangarda kao softver", u: Metamediji, prir. Dejan Sretenovi, Cen-tar za savremenu umetnost, Beograd, 2001, str. 57-81.</p></li><li><p>netske kontrakulture devedesetih bile su formirane oko folklora tehnologije - mitskih podvigaopstanka i otpora u virtuelnim sredinama i postljudskim telima prezasienim informaci-jama (data).3 Techno je prvi u potpunosti tehnoloki koncipiran i formalno oblikovanglobalni fenomen u pop muzici koji je konstituisao osoben klupsko-raverski folklor takoto je bio u potpunosti uronjen u tehnoloko okruenje, u univerzum artificijelnog, pla-stinog, hemijskog, ekstatinog. Naravno, ovde se treba prisetiti da su Kraftwerk od samogpoetka karijere dosledno radili na ideologizaciji mainske estetike, automatizacije i robo-tizacije, kreirajui audio-vizuelni koncept koji se moe definisati u terminima totalnogtehnolokog determinizma, ili, kako to zapaa Ulf Poschardt, u terminima agresivne afir-macije Warholove glorifikacije dehumanizacije (mislim da svako treba da bude mai-na).4 Doista, Kraftwerk je (uz electro pop, Georga Clintona, house) predstavljao vero-vatno kljunu muziku referencu detroitskih techno-pionira,5 primer muzike koja je upotpunosti odbacila klasian pop instrumentarijum i koja i danas zvui kao da mainemeusobno razgovaraju. Meutim, dok su Kraftwerk delovali u za njih neinspirativnomtehnoloko-muzikom ambijentu u kojem je potpuno dehumanizovan zvuk sintesajzera iritam maine jo uvek predstavljao egzotian muziki zain, techno-muzika nije vizionar-ska ve simptomatska za ambijent i vreme u kojem je nastala. </p><p>TECHNOMAJIKALPitanje da li se ideologija tehnologije zasniva na supstancijalnim ili instrumentalnimpremisama, o emu su svojevremeno nairoko raspravljali Martin Heidegger i misliociFrankfurtske kole piui o tehnologijama industrijskog drutva, danas se postavlja nanovim temeljima s obzirom na to da je tehnologija u toj meri naturalizovana i sociokul-turno integrisana, da ju je teko analizirati iz nekakve ekstratehnoloke pozicije koja bipravila distinkciju izmeu zanatske i industrijske proizvodnje, izmeu prirode i kulture.Uostalom, i sam Heidegger, koji je u svojim razmiljanjima o tehnologiji znao da odlutau vode metafizikih spekulacija, ipak tvrdi da sutina tehnologije nije tehnoloka i da seona ne moe razumeti kroz njenu funkcionalnost, ve iskljuivo kroz tehnoloki odnos sasvetom, kroz tehnoloku akciju, odnosno kroz ono to Habermas preciznije nazivasvrsishodno-racionalnom akcijom. Iz perspektive informatikog drutva, a nakon isku-</p><p>328</p><p>Re no. 61/7, mart 2001.</p><p>3 Cit. pr. Kathleen Woodward, "From Virtual Cyborgs to Biological Time Bombs:Technocriticism and the Material Body", u: Cultures on the Brink. Ideologies of Technology,prir. Gretchen Bender i Timothy Druckrey, Bay Press, Seattle, 1994, str. 47-64.</p><p>4 Ibid, str. 226.5 Derrick May, jedan od lanova legendarne detroitske trojke (uz Juliana Atkinsa i</p><p>Kevina Saundersona), izjavio je da njihova muzika zvui kao da su se George Clin-ton i Kraftwerk zajedno zaglavili u liftu.</p></li><li><p>stva industrijskih i postindustrijskih drutava, savremeni teoretiari radije insistiraju natome da tehnologija ne poseduje nekakvu inherentnu politiku ekonomiju koja ne bi re-produkovala drutvene odnose, procese, programe i vizije koji su ve upisani u samu nje-nu prirodu. Drugo, dok su mislioci industrijskog doba tehnologiju definisali esencijali-stiki, u transistorijskim, apstraktnim terminima, i kao odvojenu od kontinuuma mo-dernog ivota, danas se tehnologija razmatra u sinhronijsko-dijahronijskom preseku,kao stalno promenljiv, dinamian sistem ili mrea sainjena od korespondentnih tehni-kih objekata, socijalnih intervencija i interakcija, medijskih operacija, trinih strategijai kulturne komunikacije.6 Ono to karakterie razvoj modernih tehnologija od devetna-estog veka naovamo jeste postepeno poveanje stepena sistemskog povezivanja tehnikihobjekata to e kulminirati sa Internetom; svaki se tehniki objekt kombinuje sa drugimtehnikim objektima ime se stvara operativni sistem u kojem je funkcija svakog pojedi-nanog tehnikog objekta jasno definisana. Sintesajzer, sempler i ritam maina postoja-li su i pre pojave techna i kao takvi, u kombinaciji sa drugim instrumentima, inili ele-mente operativnog sistema hip hopa i housea, ali je pridodavanjem kompjutera stvorennov operativni sistem koji sada ima neto izmenjenu logiku podele uloga i operacionali-zacije. Promena tehnoloke paradigme ili onoga to ameriki filozof tehnologije AlbertBorgmann naziva paradigmom naprave (device paradigm), znai realizaciju neostvarenihtenji prethodne paradigme, odnosno usavravanje tehnolokih kapaciteta koje vodi po-veanju stepena njihove efikasnosti i oblika upravljanja. Kako smo ve prethodno kon-statovali u pogledu DJ-a, promena tehnoloke paradigme omoguava kombinatornu igrusa prethodnim umetnikim formama i tehnikim objektima na novim tehnolokimosnovama.</p><p>MAKING HISTORYSa ekspanzijom techna porastao je interes za generalnim prouavanjem odnosa pop mu-zike i tehnologije, to je rezultiralo pojavom brojnih knjiga i studija koje su istorijsku me-uzavisnost pop muzike i tehnologije uinili oiglednom, pokazujui da se istorija popmuzike (posebno od pojave rock'n rolla) mora posmatrati u skladu sa tehnolokim inova-cijama u sektorima komponovanja, snimanja, produkcije, izvoenja, reprodukovanja,emitovanja i distribucije. Ova istraivanja su ukazala na to da je znaaj tehnolokih inova-cija za razvoj pop muzike mnogo vei nego to se to donedavno smatralo, da su sve formeumetnosti i pop muzike zasnovane na odgovarajuoj tehnolokoj infrastrukturi (npr. kla-</p><p>329</p><p>asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja</p><p>6 Ovome treba dodati i podatak da su proroci postindustrijskog drutva - MarshallMcLuhan, Norbert Wiener, Buckminster Fuller i Harold Inis - proizveli nove te-orijske poglede na tehnologiju, u rasponu od utopijskih do disutopijskih vizija so-ciokulturnih efekata razvoja tehnologije.</p></li><li><p>vir i metronom su mehaniki tehnoloki objekti) i da se konzumacija tehnolokih urea-ja odvijala naporedo sa konzumacijom same muzike, esto neprimetno. Poruka tehnolo-gije jeste promena koju ona uvodi, zapisao je Marshal McLuhan, a kada je pop muzika upitanju, onda ta poruka glasi: pop muzika shvaena kao masovni kulturni fenomen jesteprodukt razvoja modernih tehnologija (pre svega gramofonije i radiofonije) koje su upotpunosti izmenile strukturu odnosa unutar i oko muzike koja postaje industrijska gra-na po sebi muzika industrija. Sam pojam muzika industrija nedvosmisleno ukazuje nato da je pop muzika produkt industrijskog procesa ili, preciznije, muzika je samo sirovmaterijal koji se prolazei kroz filtere aparata muzike industrije kristalizuje u robu koja,kao finalni produkt, nije samo muziki sadraj nego, zapravo, i konglomerat umetnikih,tehnolokih i komercijalnih investicija.7</p><p>I SING THE BODY ELECTRICSvaki anr pop muzike fetiizirao je pojedine instrumente (gitara u rocku, bas i bubanj udubu, sintesajzer u electro popu, sempler u hip hopu), to znai da se istorija pop muzikemoe posmatrati i kroz pomeranje fokusa fetiizacije, u skladu sa dominantnom ulogompojedinog instrumenta u oblikovanju estetike odreenih anrova. Takoe se moe konsta-tovati i to da je pomeranje fokusa povezano i sa razvojem tehnologije, odnosno sa uvoe-njem tehnoloki prilagoenih instrumenata koji amplifikuju i modifikuju zvuk svojih pre-daka - od bubnja do ritam maine, od a...</p></li></ul>