1. Pojam uprave i odnos sa srodnim pojmovimaReč “uprava“ ima više značenja, a od svih osnovna su dva: uprava kao skup upravnih organizacija i uprava u značenju određene delatnosti (npr. uprava spoljnih poslova naziv je za skup povezanih delatnosti koje jedna zemlja obavlja da bi održala odnose sa drugim državama i sa medjunarodnim organizacijama). Reč “uprava“ označava upravljanje, vladanje, što se zasniva na moći kojom neko ograničava nečiju samovolju ili bezakonje, vođenje poslova (javnih i privatnih); upravnu vlast (državnu i crkvenu); ono što je određeno, propisano da se ljudi po tome upravljaju, načelo koje određuje način života, naredba, odredba, pravilo, zakon, uzor; ustanova iz koje se vrši upravljanje, oni koji vrše upravljanje, zgrada u kojoj je smeštena ustanova za upravljanje... Uprava pokriva kako funkcije izvršavanja, tako i funkcije savetovanja kod utvrdjivanja politike. U teoriji postoje pozitivne i negativne definicije uprave. U negativnim definicijama naglašava se da je uprava državna delatnost koja nije ni zakonodavstvo ni sudstvo. Javna uprava smatra se posebnim oblikom organizacije, raširenim u centralnim i lokalnim političkim sistemima i u raznim oblicima paradržavnih organizacija. Javna uprava je ona koja u političkom sistemu konkretizuje državne ciljeve trajnim delovanjem, pojedinačnim rešenjima koja proizvodi dobra i usluge javnih službi, priprema programe političkog odlučivanja, a pri tome je vezana pravnim i etičkim normama, merilima delotvornosti i ekonomičnosti, a delovanje se izvodi u posebnom više-manje samostalnom delu državne organizacije i posebnim proizvodnim jedinicama. Sistem uprave u savremenom društvu sastoji se od: podsistema javne uprave, podsistema državne uprave, razgranate upravne strukture na lokalnom nivou, privrednim ogranizacijama i privrednim delatnostima.Odnos izmedju uprave i srodnih pojmovaUprava je skup državnih i nedržavnih organa i organizacija koji obavljaju upravnu delatnost. Uprava je jedan kompleksan i višeslojan sistem organa i institucija koje vrše specifične upravne aktivnosti. Uprava je širi pojam od pojma državne uprave, jer u savremenom društvu postoji razgranata upravna struktura (organi, organizacije i institucije) na lokalnom nivou koji su van sistema državne uprave. Otuda se upravna delatnost vrši u velikom broju organizacija u oblasti privrede i društvenim delatnostima koje su izvan sistema državne uprave. Državna uprava je samo deo sveukupnog upravnog državnog sistema. To je jedna složena i ulgavnom hijerarhijski postavljena upravna struktura koja čini “kičmeni“ stub svake države.

2. Nauka u upravi (predmet i medot nauke o upravi)Nauka o upravi je posebna naučna disciplina političkih i pravnih nauka. Predmet nauke o upravi je ispitivanje zakonitosti društvenih pojava koje su u vezi sa organizacijom uprave i delatnošću upravljanja. Metod nauke o upravi se bitno ne razlikuje od metoda drugih društvenih teorijskih i empirijskih nauka. Nauka o upravi koristi sve osnovne metode mišljenja i saznanja, sve opštenaučne metode i gotovo sve metode za prikupljanje podataka. U osnovne izvore građe za nauku o upravi praktično spadaju svi izvori koji omogućavaju uvid u strukturu i funkcionisanje organizacija uprave, uvid u njihovu ulogu u društvu, u ponašanje ljudi u upravnim organizacijama i prema njima, a pre svega: istorijski dokumenti koji ukazuju na razvoj organa uprave; osnovne činjenice o strukturi, radu i delovanju uprave sadržane u statističkim podacima; pravni propisi; arhivski materijali; organizacijske šeme organa i organizacija uprave; ankete i protokoli posmatranja; upravni slučajevi....

3. Položaj uprave u sistemu podele vlastiIz istorije teorije vlasti poznato je da se organizovanje i funkcionisanje državne vlasti vrši na osnovu dva principa: principa jedinstva vlasti i principa podele vlasti.

Princip jedinstva vlasti karakterističan je za marksizam i marksovu političko-pravnu filozofiju. Načelo jedinstva vlasti podrazumeva da sve državne funkcije (zakonodavnu, izvršnu, upravnu i sudsku) vrši isti državni organ, najčešće izvršni organ vlasti. Princip podele vlasti jedno je od mogućih organizaciono-tehničkih načela na kojima se uredjuju odnosi izmedju državnih vlasti. Princip podele vlasti predstavlja načelo podele reda primenjeno na organizaciju države. Svaki posao zahteva posebne sposobnosti, otuda se određene državne funkcije dodeljuju isključivo grupi državnih organa, koji sačinjavaju jednu državnu vlast (bilo zakonodavnu, bilo izvršnu, bilo upravnu, bilo sudsku vlast). Podela vlasti je princip organizacije vlasti u pravnoj državi. Ideja podele vlasti predstavlja tehničku i političko-pravnu konstrukciju čiji je zadatak da globalno reši pitanje zakonodavne, izvršne, upravne i sudske vlasti u državi. Podela vlasti može se shvatiti u: organizaciono-tehničkom i pravno-političkom smislu. U organizacionom smislu državna vlast mora da bude podeljena, jer jedan organ ne može da obavlja sve državne poslove. S toga su državno-pravne funkcije podeljene izmedju različitih organa da bi mogli uopšte funkcionisati. Smisao podele vlasti je da jedna vlast koči i zaustavlja drugu vlast kako ni jedna ne bi dobila apsolutnu prevlast nad drugim vlastima i da se tako postigne ravnoteža i balans državne vlasti. U političko-pravnom smislu podela vlasti nastaje sa ciljem da se obuzda upravna i izvršna vlast. Težnja principa podele vlasti je da se ograniči vlast i podvede pod pravne propise. U savremenom periodu razvoja državne vlasti, ustavi i zakoni pominju izvršnu vlast, a uprava se smatra sastavnim delom izvršne vlasti i ne pominje se kao posebna državna vlast. Prema savremenom shvatanju upravnog prava, uprava ima karakter službe u okviru izvršne vlasti. Međutim, princip podele vlasti ne može se shvatiti bukvalno kao potpuno odvojene i nezavisne funkcije. S obzirom na složenost poslova i povezanost funkcija nije moguća stroga podela. Otuda princip podele vlasti ne sme da zatvara, već da otvara upravnu hijerarhiju.-Izvršna vlastIzvršna vlast je jedna od grana državne vlasti u sistemima podele vlasti. Izvršna vlast je grana vlasti koja je odgovorna za sprovodjenje zakona i politike koju je usvojila zakonodavna vlast. Izvršna vlast se deli na: političku izvršnu vlast i javnu upravu (birokratsku izvršnu vlast). Izvršna vlast predstavlja centar političkog sistema i jezgro vlasti. Izvršna vlast odredjuje vladinu politiku. Svi zakonski predlozi potičku od izvršne vlasti. Izvršna vlast ima puni pristup savetima stručnjaka i pristup svim informacijama potrebnim za kreiranje vladine politike. Izvršna vlast kreira i vodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Izvršnu vlast u parlamentarnim sistemima čini:- vlada, kao kolektivni organ- šef države (predsednik), kao inokosni organ- državni organi uprave

Zadaci koji stoje pred izvršnom vlašću:- Planiranje državne politike u svim oblastima društvenog života- Kreiranje i vodjenje unutrašnje i spoljne politike- Sprovodjenje odluka- Koordinacija, nadzor i kontrola sprovodjenja utvrdjene državne politike- Vodjstvo, integracija i reprezentacija- U realizaciji zadataka, izvršnoj vlasti stoje na raspolaganju odgovarajući mehanizmi javne uprave,

odnosno državnog aparata

Nosioci izvršne vlasti

U savremenim političkim sistemima razlikuju se sistemi sa monističkom i dualističkom strukturom izvršne vlasti. U monističke političke sisteme spadaju oni sistemi u kojima je celokupna izvršna vlast poverena jednom organu – šefu države. U dualističkim političkim sistemima izvršna vlast je podeljena između šefa države i vlade.

Šef države može da bude:

- predsednik - monarh - imperator

Šef države - otelotvorenje državne moći i vlasti u jednoj ličnosti;- kao vodeći predstavnik države, uživa najviši status u zemlji;- funkcija šefa države često ima simbolički karakter ili formalni značaj, dok se stvarna vlast nalazi u rukama predsednika vlade- šefovi država imaju niz ceremonijalnih ovlašćenja i odgovornosti, kao što su:

dodela počasti i odlikovanja potvrdjivanje zakona i medjunarodnih ugovora primanje u posetu drugih šefova država odlazak u posete šefovima drugih država ovlašćenje imenovanja predsednika vlade, što mu donosi izvestan politički uticaj

U savremenom periodu – periodu suverenosti naroda, veći broj zemalja ima predsednika kao šefa države. To je slučaj u svim zemljama u kojima je parlamentarni sistem vlasti zasnovan na republikanskom obliku vlasti. Predsednika države u nekim zemljama bira narod na predsedničkim izborima, a u nekim zemljama bira ga parlament. U nekim zemljama, koje nisu brojno male, na čelu države nalaze se državni poglavari. Gotovo polovina parlamentarnih demokratija u zapadnoj Evropi danas egzistiraju kao ustavne monarhije, a to su: Velika Britanija, Španija, Švedska, Holandija, Danska i Belgija.

VladaVlada je najviši kolegijalni izvršno-upravni organ u državama parlamentarnog tipa vladavine. Nastala je u srednjovekovnoj Engleskoj, u kojoj je monarh povremeno pozivao na savetovanje pojedine članove krunskog saveta. Članovi krunskog saveta su vremenom postajali stručnjaci za odredjene grane uprave i tako su kasnije nastali ministri, koji su bili odgovorni za funkcionisanje pojedinih resora. Kao monarhovi savetodavci, ministri su postali članovi vlade kao kolektivnog izvršnog organa vlasti, s prvim ministrom na čelu. U savremenom periodu vladu čini veći ili manji broj ministara. Na čelu vlade je šef vlade-premijer-kancelar ili predsednik vlade, odnosno prvi ministar u vladi. Ministri u vladi po pravilu ostvaruju ulogu rukovodioca resora i zajednički odgovaraju za politiku koju vodi vlada. U praksi predsednik vlade uspostavlja dve grupe odnosa:- sa kabinetom, pojedinačnim ministrima i ministarstvima- sa sopstvenom partijom, a preko partije i sa parlamentom i javnošću

Osnovne funkcije izvršne vlasti su:A. Ceremonijalna funkcija, koja se ostvaruje:

obeležavanjem državnih praznika prijemom poseta stranih zvaničnika odlaskom u posete stranim zvaničnicima učešćem predstavnika izvršne vlasti na međunarodnim konferencijama ratifikacijom ugovora i zakona sličnim aktivnostima

B. Funkcija kreiranja politike, koja se ostvaruje: iniciranjem zakonskih projekata vodjenjem unutrašnje i spoljne politike usmeravanjem aktivnosti izvršne vlasti u pravcu funkcionisanja zakonodavne vlasti donošenjem dekreta, uredbi, naredbi i drugih akata

C. Funkcija popularnog vodjstva, koja se ostvaruje: razvijanjem sposobnosti da pridobije široku javnu podršku za aktuelnu politiku vlade, koja

obezbedjuje pristanak i saradnju opšte javnosti u realizaciji utvrdjene politike od podrške javnosti zavisi stabilnost vlade bez podrške javnosti vlade nije stabilna u vodjenju unutrašnje i spoljne politike

D. Funkcija upravljanja administracijom – upravom, koja se ostvaruje: nadgledanjem – nadzorom sprovodjenja utvrdjene politike vlade odgovaranjem za rad pojedinih resora

E. Funkcija rešavanja kriza, koja se ostvaruje: brzim i efikasnim delovanjem: pre nastanka krize, za vreme trajanja krize i posle nastanka

krize pri tome Vladi stoji na raspolaganju svi mehanizmi vlasti, kompletna izvršna vlast, upravni

organi - sva ministarstva, službe bezbednosti, policija, Vojska, Civilna zaštita, javna preduzeća i sve specijalizovane institucije u društvu

S obzirom na svoj politički sastav, vlada u demokratskim političkim sistemima može da bude:- Homogena (jednostranačka), koju sačinjavaju pripadnici samo jedne partije koja ima većinu u

parlamentu ili uživa poverenje parlamenta. Takve vlade su karakteristične za zemlje sa dvopartijskim sistemima. Vlada koju obrazuje jedna partija, a koja nema većinu u parlamentu, ali ima najveći broj poslanika i naziva se manjinska vlada. Manjinska vlada ne stupa u koaliciju sa nekim drugim parlamentarnim strankama, ali po pravilu uživa podrške jedne ili više parlamentarnih stranaka.

- Koaliciona vlada se sastoji od pripadnika dve i više partija koje su ušle u parlament. Koalicione vlade obrazuju se u sistemima u kojima ni jedna od političkih partija nema većinu poslanika u parlamentu. To su parlamentarni sistemi vladavine zasnovani na proporcionalnom (ili mešovitom) izbornom sistemu.

- Koncentraciona vlada - tip vlade u kojoj su zastupljene sve ili većina parlamentarnih stranaka, a ponekad i van parlamentarnih stranaka. Takve vlade se obrazuju u parlamentarnom sistemu u kojem ni jedna od političkih grupacija (pojedinačno ili u koaliciji) nema parlamentarnu većinu, niti postoji spremnost poslanika da podrže manjinsku vladu. To su najčešće tzv.vlade nacionalnog jedinstva ili spasa koje se

formiraju u periodima povećanih opasnosti. Mandat koncentracione vlade je obično kratak, pa se zato naziva i prelaznom vladom.

- Neutralna ili ekspertska vlada, negde je zovu i činovnička vlada, formira se obično prelaznim periodima, i to sa odredjenim zadatkom, a obrazuje se na vanpartijskoj osnovi.

Na osnovu odnosa izmedju kabineta, premijera i ministarstava, postoje tri modela vlade:- Kabinetska vlada u kojoj kabinet odredjuje politiku vlade, dok ministri, pa i premijer deluju u

okviru kolegijalnog organa- Premijerska vlada u kojoj je premijer-kancelar dominantna ličnost- Ministarska vlada u kojoj ministri donose glavne odluke u svojim resorima uz minimalno

zajedničko uskladjivanje

Koja su obeležja izvršne vlasti u parlamentarnom sistemu vlasti?Vladajuće stranke dolaze iz parlamenta, ministri se najčešće imenuju iz redova članova parlamenta, a ponekad ostaju i poslanici u parlamentu. Izvršna vlast je kolektivna, a ima formu kabineta ili ministarskog veća u kojem je premijer prvi medju jednakim ministrima. Šef vlade (premijer ili kancelar) može da bude opozvan ako mu parlament izglasa nepoverenje. Položaj premijera je najčešće odvojen od položaja šefa države.

Koja su obeležja izvršne vlasti u predsedničkom sistemu vlasti?Opšti izbori za predsednika, da bi se obezbedio legitimitet šefa države. Fiksno trajanje mandata predsednika i parlamenta, koji jedni druge ne mogu da smene. Predsednik upravlja radom vlade i obavlja najvažnija imenovanja.

Kako je uredjena izvršna vlast u Republici Srbiji?Izvršnu vlast u Republici Srbiji sačinjavaju: predsednik RS i vlada RS sa državnim upravnim aparatom

Položaj državne uprave u okviru izvršne grane vlasti?Državna uprava je deo izvršne vlasti, ali je samostalna i za svoj rad odgovorna je Vladi. Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave odredjenim zakonom. Poslovi državne uprave i broj ministarstava odredjuju se zakonom. Unutrašnje uredjenje ministarstava i drugih organa državne uprave i organizaciju državne uprave propisuje Vlada. Državna uprava je samo deo sveukupnog upravnog državnog sistema. To je jedan složen i uglavnom hijerarhijski postavljen sistem upravnih struktura vlasti koji čini “kičmeni“ stub svake države. Sistem državne uprave je deo sistema uprave u celini u savremenom društvu. Sistem uprave u savremenom društvu sastoji se od:

- podsistema javne uprave- podsistema državne uprave- razgranate upravne strukture na lokalnom nivou, privrednim organizacijama i društvenim

delatnostimaUprava je, širi pojam od pojma državne uprave, i ona u svoj sastav uključuje javnu upravu, državnu upravu i jednu razgranatu upravnu strukturu na lokalnom nivou i u velikom broju organizacija u oblasti privrede i društvenim delatnostima koje su izvan sistema državne uprave. Glavni elementi sistema državne uprave su: državni organi uprave i upravne (posebne) organizacije (državni organi uprave i upravne (posebne) organizacije) i nedržavni subjekti kao vršioci upravne delatnosti.

Državni ograni uprave i upravne (posebne) organizacijeDržavni organ uprave je zaseban i relativno samostalan tip organizacije izvršne vlasti namenjen da preduzima upravne delatnosti iz nadležnosti državne uprave. Organizacione forme državnih organa uprave utvrdjuju se pozitivnim propisima svake države. Prema važećim propisima većine zemalja, u državne organe uprave spadaju:

- ministarstva (kao osnovni ustavni i zakonski organizacioni oblici državne uprave)- organi uprave u sastavu ministarstava (kao pomoćni organizacioni oblici državne uprave)

uprave (uspostavljene za izvršne i sa njim povezane stručne poslove) inspektorati (formirani za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove) direkcije (za stručne i sa njima povezane izvršne poslove, po pravilu vezane za privredu)

- upravne (posebne) organizacije za obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave sekretarijati zavodi

- nedržavni organi i organizacije kojima su poverena pojedina upravna ovlašćenja, a nisu deo državne uprave

narodna (centralna) banka preduzeća, ustanove, javne agencije (regulatorna tela) koji realizuju delatnost od

opšteg društvenog interesa: (proizvodnja, prenos i distribucija električne energije, proizvodnja i prerada uglja, telekomunikacije, železnički, drumski, vazdušni i poštanski saobraćaj, informisanje, komunalne delatnosti i dr.

druge organizacije i pojedinci kojima se poveravaju upravno-javna ovlašćenja

4. Načela delovanja državne upraveDržavna uprava je deo izvršne vlasti Republike Srbije koji vrši upravne poslove. U izvršavanju upravnih poslova, državna uprava postupa prema utvrdjenim načelima: -Samostalnost i zakonitost- suština ovog načela su: organi državne uprave samostalni u vršenju svojih poslova i da rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata.-Stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost: organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa.-Delotvornost u ostvarivanju prava stranaka: organi državne uprave dužni su da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa.-Srazmernost pri službenom uticaju na stranke: kad rešavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, organi državne uprave dužni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postižu svrha i cilj zakona. Organi državne uprave dužni su da poštuju ličnost i dostojanstvo stranke, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, boju kože i druga obeležja stranke.-Javnost rada: rad organa državne uprave je javan. Organi državne uprave dužni su da javnosti omoguće uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uredjuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

5. Poslovi državne upraveUčestvovanje u oblikovanju političke vlade-Organi državne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade.

-Organ uprave u sastavu ministarstva učestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva.Praćenje stanja-Organi državne uprave prate i utvrdjuju stanje u oblastim iz svog delokruga-Proučavaju posledice utvrdjenog stanja-Zavisno od mere nadležnosti, sami preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje su ovlašćeni.Izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata-Organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte parlamenta i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje, odnosno rade izvršne poslove.-Organ uprave u sastavu ministarstva ne može donositi propise.-Za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i bezbednost, fizički i psihički integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi državne uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu.

a. Propisi koje donose organi državne uprave- Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i upustva- Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade- Naredbom se naredjuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj- Upustvom se odredjuje način na koji organi državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja

izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa- Pravilnici, naredbe i upustva objavljuju se u “Službenom glasniku države“

b. Ograničenja pri donošenju propisa- Ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlašćeni

zakonom ili propisom Vlade- Ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom odredjivati svoje ili tudje nadležnosti,

niti fizičkim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonomc. Rešavanje u upravnim stvarima

- Organi državne uprave rešavaju u upravnim stvarima i donose upravne akte- Organi državne uprave rešavaju o žalbama i vanrednim pravnim sredstvima na upravne akte

koje su doneli oni ili imaoca javnih ovlašćenja, prema zakonuInspekcijski nadzor-Inspekcijskim nadzorom organi državne uprave ispituju sprovodjenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica i zavisno od rezultata nadzora, izriču mere na koje su ovlašćeni. Inspekcijski nadzor uredjuje se posebnim zakonom.

Staranje o javnim službama-Organi državne uprave staraju se da se rad javnih službi odvija prema zakonu. Pri tome organi državne uprave vrše poslove i preduzimaju mere na koje su ovlašćeni zakonom.Razvojni poslovi-Organi državne uprave podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svog delokruga, prema politici Vlade.Ostali stručni poslovi-Organi državne uprave prikupljaju i proučavaju podatke u oblastima iz svog delokruga, sačinjavaju analize, izveštaje, informacije i druge materijale i vrše druge stručne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.

6. Pojam i klasifikacija organizacionih struktura u državnoj upraviOrganizacija državne uprave je veoma složen sistem koji nužno uključuje kako elemente sistema tako i njihove medjusobne odnose, i kao prihvatljiva se može navesti sledeća definicija: Organizacija sistema državne uprave predstavlja sistem rasporeda elemenata organizacije državne uprave i veza i odnosa izmedju njih. Po jednoj od najopštijih klasifikacija organizacione strukture se dele na:-Birokratske (mehanističke) strukture sastavljene od krute birokratije sa strogim pravilima i usko defenisanim zadacima koje karakteriše horizontalna i vertikalna složenost, kruti hijerarhijski odnosi, centralizovano odlučivanje i formalni kanali komuniciranja.-Organske strukture koje predstavljaju fleksibilne mreže visoko profesionalnih pojedinaca koji obavljaju mnoštvo zadataka. Karakteriše ih mala diferencijacija i formalizacija, horizontalna i vertikalna saradnja, te neformalna komunikacija i decentralizovano odlučivanje. Organske strukture ne povezuju odnosi podredjenosti i nadredjenosti, već zajednički ciljevi i osećaj pripadnosti nekoj organizaciji. Ove strukture su antihijerahijske, jer se rukovodioci višeg ili istog nivoa smatraju ravnopravnim članovima radnih grupa, čije je osnovno pravo, koje ih deli od podredjenih, predstavljanje grupe u medjugrupnim kontaktima i pred instancama višeg nivoa. Ovakve strukture se u savremenoj teoriji i praksi nazivaju timskim strukturama.-Linijske strukture su karakteristične za centralizovane modele organizacione strukture. U linijskoj strukturi organizacije, komunikacija, prenošenje zadataka, kontrola i izveštavanje vrši se direktno izmedju podredjenih i nadredjenih. Linijska struktura zahteva poštovanje principa subordinacije, odgovornosti rukovodilaca za rad podredjenih činovnika i skoro potpunu eliminaciju mogućnosti da podredjeni dobiju protivrečne i nesinhronizovane zadatke. Niži rukovodioci mogu donositi odluke samo u okviru svojih nadležnosti, a za sva pitanja izvan njih, nadležan je viši rukovodilac na istoj liniji hijerarhije. To može dovesti do situacije da najviši rukovodila rešava probleme na nižem hijerarhijskom nivou. Nedostaci linijske organizacione strukture: od nadredjenih traži visok stepen znanja i iskustva; slaba specijalizacija; smanjena je operativnost rada, jer su putevi komuniciranja i po horizontalnoj i po vertikalnoj liniji dugi. Prednosti: strogo podeljene nadležnosti i odgovornosti; minimalne mogućnosti da podredjeni dobiju protivrečne i nesinhronizovane zadatke.-U funkcionalnim strukturama akcenat je na rukovodiocima srednjeg nivoa, tzv.tehnostrukturi. rukovodioci su stručnjaci za pojedine poslove organizacije i time zadobijaju poverenje vrha strukture koji im prepupšta funkcionalno i objektno agregiranje skupove nadležnosti. Nadležnost strateškog odlučivanja o tim poslovima ostaju na najvišim nivoima. Ovim se može znatno povećati obim poslova koji se u strukturi paralelno rešavaju.

7. Parametri organizacione strukture državne upraveOrganizacionu strukturu nekog sistema determinišu sledeći parametri:

Podela rada Decentralizacija Departmentalizacija (grupisanje jedinica) KoordinacijaPodela rada pokazuje kako je definisan ukupni zadatak koji organizacija treba da obavi i kako je taj zadatak izdeljen na podzadatke i dodeljen pojedincima i organizacionim jedinicama na izvršenje. Rezultat podele rada je stepen i pravac specijalizacije u jednoj organizacionoj strukturi. Poslovi se mogu diferencirati po širini i dubini i oni zahtevaju horizontalnu i vertikalnu specijalizaciju.Decentralizacija je proces delegiranja (prenošenja) prava, dužnosti i ovlašćenja sa upravljačkog vrha na zaposlene u organizaciji. Decentralizacijom se menja nivo hijerarhije na kome se odredjene odluke donose. Obim prava i dužnosti koja dobijaju članovi organizacije u upravljačkom procesu izražava stepen delegiranog

autoriteta. Stepen delegiranih prava i ovlašćenja pokazuje kako je rasporedjena moć uticaja na odlučivanje i oblikuje strukturu upravljačkih nivoa organizacije.Prednosti:-olakšava odlučivanje nadredjenih-aktivira podredjene na nižim organizacionim nivoima-intenzivira odlučivanje i prisvajanje autoriteta i odgovornosti-obezbedjuje veću slobodu i nezavisnost u odlučivanju-omogućuje uporedjenje efikasnosti organizacionih jedinica-podržava i podstiče razvoj postojeće upravljačke strukture-potpomaže adaptaciju u turbulentnim uslovimaNedostaci:-otežava upotrebu jedinstvenog stila rada i ponašanja-uvećava složenost koordinacije decentralizovanih jedinica-može izazvati odredjeni gubitak kontrole kod nadredjenih na višim nivoima kontrole-može biti ograničena nedostatkom kvalifikovanih rukovodilaca-zahteva značajno izdvajanje za obrazovanje rukovodilaca-može biti ograničena spoljašnjim uticajima-nije ekonomski opravdana za pojedine vrste operacijaDepartmentalizacija je aktivnost povezivanja organizovanih jedinica na nižem nivou radi formiranja većih jedinica na višim nivoima, sve do vrha organizacije kao celine. Kao rezultat ovih aktivnosti nastaju uže organizacione jedinice koje čine elemente organizacione strukture. Naredni korak je njihova integracija u celinu, tako što će se najpre izvršiti njihovo grupisanje, a zatim i povezivanje. Postupak integracije ide u smeru od najnižeg nivoa, tj. od nivoa pojedinca ili najuže jedinice (mikro nivo), preko povezivanja jedinica na višem ili srednjem nivou (mezo nivo), do najvišeg nivoa koji označava nivo organizacije (makro nivo). Da bi organizacija funkcionisala kao celina, izdiferencirane i grupisane organizacione jedinice potrebno je povezati.Koordinacija predstavlja proces uskladjivanja aktivnosti organizacionih jedinica radi realizacije ciljeva organizacije. Bez nje pojedinci i grupe mogu gubiti predstavu o ulozi koju imaju u celokupnoj organizaciji, oni mogu težiti samo parcijalnim interesima svojih jedinica po cenu ostvarivanja organizacionih ciljeva. Postoje tri pravca u kojima se može vršiti koordinacija: vertikalni, horizontalni i dijagonalni.

8. Faktori organizacione strukture državne upraveOkruženje - karakteristike okruženja imaju snažan uticaj na organizacionu strukturu nekog sistema, pri čemu po značaju često nadmašuju uticaj ostalih faktora. Na organizacionu strukturu, okruženje utiče preko niza svojih obeležja kao što su: stabilnost i dinamičnost, jednostavnost i kompleksnost.Strategija - strategija organizacije definiše se kao širok koncept ponašanja, odnosno planska odluka kojom se utvrdjuju metode, sredstva, akcije i tempo ostvarivanja ciljeva organizacije. Sa promenom strategije menja se i sadržaj parametara organizacije što utiče i na njenu strukturu. Strategija ostvaruje uticaj na organizaciju sistema tako što: odredjuje zadatke organizacije, utiče na izbor tehnologije i ljudi u skladu sa zadacima i utiče na okruženje u kome organizacija deluje. Ključ uspešne organizacione strukture je njena saglasnost ne samo sa strategijom i spoljašnjim okruženjem, već i sa unutrašnjim okruženjem organizacije.Tehnologija – tehnologija kao faktor organizacione strukture podrazumeva informacije, opremu, tehnike i procese neophodne za transformaciju ulaza u sistem i izlaza iz sistema. Povećanje složenosti tehnologije na organizacionu strukturu utiče tako što: povećava broj hijerahijskih nivoa, a time i broj rukovodilaca, povećava raspon kontrole, povećava broj organizacionih jedinica, povećava broj režijskog i administrativnog osoblja.

Veličina organizacije – u teoriji organizacije ne postoji potpuna saglasnot o tome koja je jedinica mere najpogodnija za izražavanje veličine jedne organizacije. Kao moguće mere u literaturi se navode: broj zaposlenih, broj organizacionih jedinica, imovina organizacije, instalirani kapaciteti, veličina teritorije na kojoj organizacije baziraju i dr.Starost organizacije – u “mladim“ organizacijama struktura je neformalna, koodinacija se odvija medjusobnim komuniciranjem, a standardi i procedure nisu razradjeni. Struktura rukovodjenja je linijska, a centralizacija maksimalna. “Starije“ organizacije teže decentralizaciji i lakše se suočavaju sa okruženjem i sa unutrašnjim problemima komunikacije i koordinacije. Ove organizacije utvrdjuju postupke za standardno funkcionisanje, prave rutinske izveštaje o funkcionisanju iz čega se može zaključiti da je njihovo ponašanje više formalizovano.Moć – usled dominantnog uticaja moći rukovodilac odluke o dimenzijama organizacione strukture su rezultat političke borbe i kompromisa. Kriterijumi odlučivanja maksimiziraju sopstvene interese, ali ne ugrožavaju minimalne interese organizacije.

9. Pojam i osnove modeliranja organizacione strukture državne upraveModeli organizacione strukture predstavljaju uprošćenu sliku strukture organizacionih sistema. Modeli organizacione strukture omogućuju: prikazivanje i evaluaciju različitih varijanti buduće strukture, koncepiranje sadržaja novog rešenja, deskripciju organizacionih sistema. Pod modeliranje organizacione strukture podrazumeva se proces izrade modela organizacije, odnosno proces uprošćenog prikazivanja strukture organizacionog sistema, preko ograničenog, unapred determinisanog skupa karakteristika.

10. Principi modeliranja organizacione strukture sistema državne upraveFunkcionisanje svake organizacije permanentno je podložno uticaju niza faktora veoma složene prirode. Priroda uticajnih faktora i mehanizam njihovog uticaja ne dopuštaju da se: organizacioni oblici i postupci šablonizuju; zadrži isti organizacioni model ako u okruženju ili funkcionisanju organizacije nastupe značajne promene. Celishodno raščlanjavanje ukupnog funkcionisanja po različitim osnovama omogućava: racionalnu podelu rada, jasno razganičavanje nadležnosti i odgovornosti svih učesnika u funkcionisanju, efikasno uskladjivanje ukupnog funkcionisanja. Sa razvijanjem podele rada, raste mogućnost za racionalizaciju funkcionisanja, ali uporedo i zahtev za efikasno uskladjivanje ukupnog funkcionisanja. Funkcionisanje organizacionih jedinica je uzajamno više ili manje uslovljeno, pa do punog izražaja dolazi funkcija organa upravljanja čiji je zadatak da obezbedjuje skladno funkcionisanje organizacije. Da bi bila celishodna organizacija mora da zadovolji sledeće osnovne zahteve: -da je izgradjena sa najmanjim mogućim brojem nivoa i saglasno tome najkraćim lancem rukovodjenja-da je izgradjena sa najmanjim mogućim brojem veza, jer svaka dodatna veza u lancu rukovodjenja stvara nove izvore konflikata i zastoja-da jasno precizira delokrug nadležnosti i odgovornosti svih učesnika u funkcionisanju-da je odgovornost povezana sa odgovarajućim ovlašćenjima-da sistematski prikaže podelu rada po raznim osnovama-da ukaže na ključne zavisnosti u funkcionisanju organizacije-da ukaže na potencijalna “grla organizacije“, kao uslov da se preventivnim merama otklone razna odstupanja u funkcionisanju organizacije-da se ne vrše nikakve izmene u nameni ili odgovornosti nekog položaja sve dok sva zainteresovana lica potpuno ne shvate potrebu za istim

-da nijedan izvršilac ili rukovodilac, koji zauzima odredjeno mesto u organizaciji, ne prima zadatke iz više od jednog izvora. Ciljevi organizacije produbljuju definisanu misiju i predstavljaju vrednost koju organizacija treba da stekne, ostvari ili sačuva. Njihovo odredjivanje treba da bude prva i najvažnija preokupacija svake organizacije, a bez njihovog preciznog formulisanja nemoguće je izvršiti adekvatno oblikovanje organizacije, niti pak predvideti kakva ona treba da bude u bliskoj budućnosti. Posle definisanja glavnih ciljeva, važan elemenat je razvijanje njihove strukture, odredjivanje elemenata iz kojih je ona sastavljena i realizacije kojom se dostižu. Logična operacija koja se pri tome koristi naziva se dekompozicija (analiza). Da bi ciljevi organizacije poslužili svojoj svrsi, neophodno je pri njihovom definisanju pridržavati se sledećih načela:-decidno formulisati ciljeve-uskladiti ciljeve organizacije-jasnost ciljeva-ostvarljivost ciljeva-pravilno biranje ciljeva

11. Faze dolaska do organizacione strukture sistema državne uprave-Inicijalizacija projektovanja-Identifikacija stanja i tendencija u okruženju-Identifikacija postojećeg stanja organizacije-Definisanje (redefinisanje) strategije organizacije-Modeliranje organizacione strukture-Primena projektovanog modela-Praćenje i usavršavanje modela

12. Faze izgradnje modela organizacione strukture državne uprave-Analiza zadataka organizacije-Grupisanje zadataka i njihovih nosilaca-Definisanje i delegiranje autoriteta i odgovornosti-Uspostavljanje mehanizma koordinacije-Vrednovanje varijanti budućeg modela organizacione strukture-Formulisanje rešenja-Usvajanje budućeg modelaAnaliza zadataka organizacije- pre nego što se pristupi projektovanju organizacionog modela, zadatak organizacije se mora raščlaniti do stepena koji omogućuje projektovanje makro, mezo i mikro organizacionog modela. Organizacioni model se može izgraditi samo ako se ukupni zadatak raščlani na pojedine aktivnosti do takvog nivoa detaljnosti koji omogućava njihovo dodeljivanje pojedincima i organizacionim jedinicama.Grupisanje zadataka i njihovih nosilaca – raščlanjivanjem ukupnog zadatka dolazi se do pojedinačnih zadataka – aktivnosti, koje moraju obavljati za to osposobljeni nosioci, radi ostvarivanja zajedničkog cilja organizacije. Analiza zadataka je nužna prethodna aktivnost i uslov za konstrukciono oblikovanje konkretnih nosilaca zadataka i njihovo povezivanje u celokupnu strukturu organizacije. Postupak je završen kada su odredjeni nosioci za sve pojedinačne zadatke i kada je izvršeno njihovo povezivanje u organizacione celine duž cele linije hijerarhije, od najnižeg nivoa (mikro), preko povezivanja jedinica na višem ili srednjem nivou (mezo) do najvišeg nivoa koji označava nivo organizacije (makro). Definisanje organizacionih jedinica

podrazumeva definisanje: zadataka, kadrova, sredstava, prostora realizacije zadataka i organizacionog sistema.Definisanje i delegiranje autoriteta i odgovornosti – pri kreiranju modela osnovno je odrediti pozicije koje imaju autoritet i odgovornost da neku odluku donesu, čime se daju rešenja za stepen (de)centralizacije organizacione strukture. Delegiranjem autoriteta viši rukovodioci se oslobadjaju niza sitnih, rutinskih poslova i odluka čime se znatno povećava fond njihovog vremena za obavljanje primarnih zadataka, a donošenje odluka se približava mestima njihovog sprovodjenja.Uspotavljanje mehanizama koordinacije – da bi se obezbedilo funkcionisanje organizacije kao celina, izdiferencirane i grupisane organizacione jedinice treba adekvatno povezati, a to se postiže institucionalizacijom ponašanja rukovodstva organizacionih jedinica. Institucionalizacija ponašanja se ostvaruje preko aktivnosti koordinacije. Kao parametar organizacione strukture koordinacija ima svoj sadržaj i oblik. Sadržaj koordinacije izražava način na koji se vrši uskladjivanje aktivnosti: medjusobno komuniciranje, direktna kontrola i standardizacija znanja, procesa i rezultata.Vrednovanje varijanti budućeg modela organizacije – u toku projektovanja modela organizacione strukture dolazi se do više mogućih varijanti budućeg rešenja. Cilj vrednovanja varijanti je izbor najboljeg iz skupa ponudjenih rešenja. Izbor najbolje varijante (najboljeg rešenja) iz niza mogućih varijanti ili iz niza povoljnih varijanti, u smislu usvojenog kriterijuma, vrše se primenom metoda optimizacije.Formulisanje rešenja – modeli organizacione strukture spadaju u grupu složenih, strukturalnih, tekstualno-grafičkih modela. Predstavljaju se kroz generalni i više specijalističkih projekata. Generalni projekat se izradjuje u vidu elaborata, studije, pisanog materijala u kome se na pogodan način, kombinacijom grafičkih i deskriptivnih sredstava, izlaže sadržaj determinisan rešenjima za svaki parametar organizacione strukture. Specijalistički projekti se izradjuju za sva ključna poslovna područja koja su identifikovana u postupku raščlanjivanja zadatka organizacije, pri čemu nije bitno koji je kriterijum raščlanjivanja primenjen.Usvajanje budućeg modela – nakon izbora optimalne varijante modela organizacione strukture od strane projektanta, potrebno je da se model verifikuje i od strane menadzmenta organizacije. Pri tome treba da se cene sledeće vrednosti organizacione strukture. Pri tome treba da se cene sledeće vrednosti organizacione strukture: jasnoća strukture, ekonomičnost strukture, usmeravajuća vizija, razumevanje sopstvenog i zajedničkog zadatka, odlučivanje, stabilnost i adaptivnost, kontinuitet postojanja i samoobnavljanja.

13. Koraci projektovanja novog modela organizacione strukture državne uprave-Definisanje ciljeva organizacije-Formulisanje strategije organizacije-Projektovanje modela organizacione strukture-Projektovanje modela organizacionih procesa-Projektovanje modela organizacione kulture-Projektovanje modela organizacione klime-Projektovanje modela organizacionog ponašanjaProjektovanje modela organizacione strukture ima sledeće faze:-identifikaciju procesa-dekomozicija procesa-definisanje organizacionih jedinica-analiza relacija izmedju organizacionih jedinica-koordinacija aktivnosti organizacionih jedinica-formulisanje modela organizacione strukture

14. Elementi organizacione strukture državne uprave-ministarstva (kao osnovni zakonski organizacioni oblici državne uprave)-organi uprave u sastavu ministarstava (kao pomoćni organizacioni oblici državne uprave)-upravne (posebne) organizacije za obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave-nedržavni organi i organizacije kojima su poverena pojedina upravna ovlašćenja, a nisu deo državne uprave-upravni okruzi za vršenje poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave

15. Ministarstva kao osnovni zakonski organizacioni oblici državne upraveMinistarstvo se obrazuje za poslove državne uprave u jednoj ili više medjusobno povezanih oblasti. Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skupštini za rad ministarstva i stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva. U organizaciji ministarstava postavlja se jedan ili više državnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Državni sekretar pomaže ministru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi. Ministar ne može ovlastiti državnog sekretara za donošenje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade. Kad ministarstvo ima više državnih sekretara, ministar pismeno ovlašćuje jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen. Državni sekretar je funkcioner koga postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra i njegova dužnost prestaje s prestankom dužnosti ministra. Državni sekretar podleže istim pravilima o nespojivosti i sukobu interesa kao član Vlade, s tim što ne može biti narodni poslanik. Ministarstvo ima pomoćnike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru. Pomoćnik ministra rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor. Pomoćnika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. Ministarstvo u svojoj organizacijskoj strukturi može da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru. Sekretar ministarstva pomaže ministru u upravljanju kadrovskim, finansijksim, informatičkim i drugim pitanjima i u uskladjivanju rada unutrašnjih jedinica ministarstva i saradjuje sa drugim organima. Sekretara ministarstva postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. U organizaciji ministarstva može se predvideti i institucija savetnika ministra. Ministar može imenovati najviše tri posebna savetnika. Posebni savetnik ministra po nalogu ministra priprema predloge, sačinjava mišljenja i vrši druge poslove za ministra. Prava i obaveze posebnog savetnika ministra uredjuju se ugovorom, prema opštim pravilima gradjanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada. Broj posebnih savetnika ministra odredjuje se aktom Vlade za svako ministarstvo.

16. Organi uprave u sastavu ministarstava, kao pomoćni organizacioni oblici državne upraveMinistarstvo može da ima jedan ili više organa uprave u svom sastavu. Organ uprave u sastavu ministarstva obrazuje se za izvršne, odnosno inspekcijske i s njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Organ uprave u sastavu ministarstva može steći svojstvo pravnog lica kad je to zakonom odredjeno. Organizacijske jedinice organa uprave u sastavu ministarstva su: uprave, inspektorati i direkcije. Uprave se obrazuju za izvršne i s njima povezane inspekcijske i stručne poslove. Inspektorati se obrazuju za inspekcijske i s njima povezane stručne poslove. Direkcije se obrazuju za stručne i s njima povezane izvršne poslove koji se po pravilu odnose na privredu. Organom uprave u sastavu ministarstva rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru. Direktor rešava u upravnim stvarima iz delokruga rada organa uprave i odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih u organu uprave. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uredjuje položaj

državnih službenika. S obzirom na prirodu i obim poslova, organ uprave u sastavu ministarstva može imati jednog ili više pomoćnika direktora. Pomoćnik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili više medjusobno povezanik oblasti rada organa uprave u sastavu ministarstva i za svoj rad odgovara direktoru i ministru. Pomoćnika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. Poslove iz svog delokruga rada organ uprave u sastavu ministarstva vrši samostalno, ali ipak ministar usmerava njegov rad i donosi propise iz njegovog delokruga. Organ uprave u sastavu ministarstva pred Vladom i Narodnom skupštinom predstavlja ministar. Ovlašćenja prema organu državne uprave u sastavu ministarstva, Vlada i Narodna skupština ostvaruju preko ministarstva u čijem sastavu je organ.

17. Posebne organizacije za obavljanje stručnih poslova državne upravePosebna organizacija obrazuje se za stručne i s njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Organizacionu strukturu posebnih organizacija čine: sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne organizacije s drukčijim nazivom. Sekretarijat se obrazuje za stručne poslove značajne za sve organe državne uprave i s njima povezane izvršne poslove. Zavod se obrazuje za stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvršne poslove. Posebna organizacja može steći svojstvo pravnog lica kad je to zakonom odredjeno. Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara Vladi direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. Posebna organizacija može imati zamenika direktora, koji za svoj rad odgovara direktoru. Zamenik direktora pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi i zamenjuje ga dok je odsutan ili sprečen. Direktor ne može ovlastiti zamenika na donošenje propisa. Zamenika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. Posebna organizacija može imati jednog ili više pomoćnika direktora, koji za svoj rad odgovaraju direktoru. Pomoćnik direktora rukovodi zaokruženom oblašću rada posebne organizacije za koju se obrazuje sektor. Pomoćnika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika.

18. Nedržavni organi i organizacije kojima su poverena pojedina upravna ovlašćenja, a nisu deo državne upraveU organizaciji državne uprave, nedržavne organizacije kojima su poverena upravna ovlašćenja, a nisu deo državne uprave, čine: -narodna (centralna) banka-preduzeća, ustanove, javne agencije (regulatorna tela) koji realizuju delatnost od opšteg društvenog interesa: (proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; telekomunikacije; železnički, drumski, vazdušni i poštanski saobraćaj; informisanje; komunalne delatnosti i dr.)-druge organizacije i pojedinci kojima se poveravaju upravno-javna ovlašćenja

19. Upravni okruziUpravni okrug obrazuje se radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave. U upravnom okrugu organi državne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vrše jedan ili više sledećih poslova državne uprave:-da rešavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu, odnosno o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javnih ovlašćenja-da vrše nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja -da vrše inspekcijski nadzor

Organ državne uprave koji odluči da u upravnom okrugu vrši jedan ili više poslova državne uprave obrazuje aktom o unutrašnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta svoju okružnu područnu jedinicu. Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom, kojom odredjuje i područja i sedišta upravnih okruga. Vlada je dužna da područje upravnog okruga tako odredi da ono omogući racionalan i delotvoran rad okružnih područnih jedinica organa državne uprave. Uredbom kojojm obrazuje upravne okruge Vlada odredjuje i uslove pod kojima organi državne uprave mogu obrazovati područne jedinice za dva ili više uprana okruga, jednu ili više opština, grad ili autonomnu pokrajinu. Upravni okrug ima načelnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadležnom za državnu upravu. Načelnik upravnog okruga ima sledeća ovlašćenja:-uskladjuje rad okružnih područnih jedinica i prati primenu direktiva i instrukcija koje si im izdate-prati ostvarivanje planova rada okružnih područnih jedinica i stara se o uslovima za njihov rad-prati rad zaposlenih u okružnim područnim jedinicama i predlaže pokretanje disciplinskog postupka protiv njih-saradjuje sa područnim jedinicama organa državne uprave koje nisu obrazovane za područje okruga-saradjuje sa opštinama i gradovima i vrši druge poslove odredjene zakonomNačelnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadležnog za poslove uprave, prema zakonu kojim se uredjuje položaj državnih službenika. U upravnom okrugu postoji stučna služba upravnog okruga. Stručnom službom upravog okruga rukovodi načelnik upravnog okruga. Ministarstvo nadležno za poslove uprave nadzire svrsishodnost rada stručne službe upravnog okruga, prati osposobljenost zaposlenih u njoj i izdaje joj instrukcije. Na stručnu službu upravnog okruga primenjuju se propisi o državnoj upravi. Upravni okrug ima Savet upravnog okruga, koji uskladjuje odnose okružnih područnih jedinica organa državne uprave i opština i gradova sa područja upravnog okruga i daje predloge za poboljšanje rada upravnog okruga i okružnih i drugih područnih jedinica državne uprave. Savet upravnog okruga čine načelnik upravnog okruga i predsednici opština i gradonačelnici gradova sa područja upravnog okruga. Načelnik upravnog okruga dužan je da sve predloge Saveta upravnog okruga prosledi ministru nadležnom za poslove uprave i rukovodiocima organa državne uprave koji imaju područne jedinice na području upravnog okruga. Način rada Saveta upravnog okruga odredjuje Vlada uredbom.

20. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima državne upraveUnutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u organima državne uprave uredjuje Vlada uredbom. Akt o unutrašnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu i organu uprave u sastavu ministarstva donosi ministar, u posebnoj organizaciji - direktor, a u stručnoj službi upravnog okruga - načelnik upravnog okruga. Akt o unutrašnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta ne može stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

21. Unutrašnju organizaciju državne uprave Republike Srbije čine:-Ministarstvo spoljnih poslova-Ministarstvo odbrane-Ministarstvo unutrašnjih poslova-Ministarstvo finansija-Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja-Ministarstvo pravde-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede-Ministarstvo rudarstva i energetike-Ministarstvo za infrastrukturu

-Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu-Ministarstvo trgovine i usluga-Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj-Ministarstvo prosvete-Ministarstvo zdravlja-Ministarstvo omladine i sporta-Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo-Ministarstvo rada i socijalne politike-Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja-Ministarstvo kulture-Ministarstvo za nacionalni i investicioni plan-Ministarstvo za Kosovo i Metohiju-Ministarstvo vera-Ministarstvo za dijasporu-Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

Posebne upravne organizacijeRepublički sekretarijat za zakonodavstvoRepublički zavod za razvojRepublički zavod za statistikuRepublički hidrometeorološki zavodRepublički geodetski zavodRepublička direkcija za imovinu Republike SrbijeRepublički zavod za informatiku i internetAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaCentar za razminiranjeZavod za intelektualnu svojinuDirekcija za unutrašnje plovne puteve “Plovput“Geomagnetski zavodZavod za socijalno osiguranje

Drugi deo

1. Čime se reguliše unutrašnje uredjenje i odnosi izmedju organa državne uprave?Pravilnikom o unutrasnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta, Zakonom o Vladi, Zakonom o ministarstvima.

2. Koji su to pravni akti kojima se regulišu odnosi izmedju i unutar organa državne uprave?Zakon o državnoj upravi, Pravilnik o unutrašnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama.

3. Ko čini organe državne uprave?Organe državne uprave čine zaposleni koji rade u tim organima, odnosno državni službenici.

4. Kako definišemo (odredjujemo) službeničku etiku?Službenička etika je kriterijum ponašanja na kome se temelji rad državnih službenika.

5. U kojim segmentima društvenih odnosa mora doći do punog izražaja službeničke etike?U odnosu državnih službenika prema gradjanima.

6. Kakav mora biti nosilac rukovodeće uloge u organima uprave?Državni službenik mora biti aktivni sudionik svega što se dešava u jednom organu državne uprave. On je kohezivni faktor koji povezuje zaposlene u jednom organu, odnosno u organizaciji državne uprave. Državni službenik je dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Državni službenik ne sme na radu da izražava i zastupa svoja politička uverenja. Da je državljanin Srbije, da nije kažnjavan, niti da se vodi neki postupak protiv njega.

7. Ko sve može da vrši poslove državne uprave?Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama – imaoci javnih ovlašćenja.

8. Šta rade organi državne uprave?Poslovi državne uprave su:-učestvovanje u oblikovanju politike Vlade-praćenje stanja-izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata-rešavanje u upravnim stvarima-inspekcijski nadzor-staranje o javnim službama-razvojni poslovi-ostali stručni poslovi

9. Kako se odredjuje vrsta i broj organizacionih jedinica u okrivu pojedinih ministarstava?Prema vrsti i obimu poslova koje obavljaju ministarstva i drugi organi.

10. Kako se mogu organizovati unutrašnje organizacione jedinice u sastavu unutrašnje organizacije?Unutrašnje organizacione jedinice u sastavu unutrašnje organizacije se mogu organizovati kao: odseci, odeljenja, grupe i referati.

11. Koje poslove obavlja Vlada Republike Srbije?Vlada Republike Srbije obavlja sledeće poslove:-usmerava i uskladjuje rad ministarstava i posebnih organizacija-utvrdjuje načela za unutrašnju organizaciju ministarstava i posebnih organizacija-postavlja i razrešava funkcionere u ministarstvima i posebnim organizacijama

-vrši nadzor nad funkcionerima u ministarstvima i posebnim organizacijama-poništava ili ukida propise koji nisu u skladu sa zakonom i propisima koje je donela Vlada-obrazuje stručne i druge službe za potrebe Vlade-rešava sukob nadležnosti izmedju ministarstava i drugih organizacija-ima pravo da osniva organizacije za obavljanje poslova od interesa za osnivanje prava i dužnosti-vodi politiku i izvršava zakone koje je donela Narodna skupština-donosi uredbe, odluke i druge akte-predlaže plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun-predlaže druge propise i daje mišljenja kada ih podnese drugi predlagač-odgovara za ukupnu sferu ovlašćenja-stara se o obezbedjivanju i unapredjenju jedinstvenog ustavnog poretka

12. Koje propise i druge akte donosi vlada i organi državne uprave?Donose pravilnik, upustva, naredbe, rešenja.

13. Kako se regulišu odnosi izmedju vlade i ministarstava?14. Kako se uspostavljaju odnosi izmedju ministarstava?15. Čime se regulišu odnosi izmedju ministarstava?16. Kako se uspostavljaju odnosi izmedju ministarstava i organa državne uprave izvan ministarstva?17. Kakav je odnos izmedju ministarstva i službi vlade?

18. Kakav je položaj i uloga ministarstava u okviru organa državne uprave?Ministarstva su samostalna u vršenju svojih Ustavom i zakonom odredjenih nadležnosti, s tim da se u sastavu ministarstva mogu organizovati organi uprave u sastavu ministarstva, a za vršenje stručnih poslova se mogu organizovati posebne organizacije. Posebnim zakonom se mogu organizovati nadležnosti ministarstava, organa uprave u sastavu ministarstva i posebnih organizacija.

19. Kakav je položaj i ustavna ovlašćenja ministarstava?-primenjuje zakone i druge akte Vlade i Narodne skupštine, kao i akte koje donosi predsednik-rešavaju o upravnim stvarima-vrše upravni nadzor-obavljaju druge upravne poslove odredjene zakonom

20. Koji organi vrše isključivo poslove državne uprave, a koji stručne poslove?Poslove državne uprave vrše ministarstva, a stručne poslove posebne organizacije.

21. Kakav je odnos organa državne uprave sa državnim i drugim organima?Odnosi organa državne uprave sa sudovima, javnim tužilaštvima i drugim državnim organima, zasnivaju se na pravima i dužnostima odredjenim Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima.

22. Kako se vrši koordinacija rada organa državne uprave u vladi?

Vlada može osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga više organa državne uprave. Vlada odredjuje i zadatke koordinacionog tela, rukovodjenje koordinacionim telom i sva druga pitanja vezana za rad koordinacionog tela.

23. Kako se vrši priprema opštih akata u organima državne uprave?U pripremi zakona i drugih opštih akata, ministarstva i posebne organizacije pribavljaju mišljenja onih ministarstava i posebnih organizacija sa čijim delokrugom je povezano pitanje koje se uredjuje. Postupak pripreme zakona i drugih opštih akata bliže se uredjuje poslovnikom Vlade.

24. Organi državne uprave imaju četiri nivoa odnosa prema drugim subjektima. Koji su to nivoi?To su:-odnos prema Narodnoj skupštini, Vladi i predsedniku republike-odnos prema opštinama, gradovima i autonomnim pokrajinama-odnos prema gradjanima, ustanovama i preduzećima-odnos prema samim organima državne uprave

25. Šta je karakteristično za odnos organa državne uprave prema Narodnoj skupštini?Odnosi ministarstva i posebnih organizacija prema Narodnoj skupštini, zasnivaju se na pravima i dužnostima odredjenim Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima. Ministarstva i posebne organizacije dužni su da Narodnoj skupštini preko Vlade proslede obaveštenja, objašnjena i podatke vezane za njihovu nadležnost.

26. Šta karakteriše odnos organa državne uprave prema opštinama, gradovima i autonomnim pokrajinama?Odnosi organa državne uprave sa organima opština i gradova u pitanjima iz njihovog delokruga zasnivaju se na pravima i dužnostima odredjenim zakonom. Pri nadzoru nad radom opština i gradova, u vršenju poverenih poslova državne uprave, organi državne uprave imaju sva opšta i posebna ovlašćenja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovlašćenja. Odnosi organa državne uprave sa organima autonomne pokrajine zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju u okviru Ustava, zakona i drugih opštih akata.

27. Na čemu se temelji odnos ograna državne uprave prema gradjanima, preduzećima i drugim organima?

28. Kakav je odnos medju samim organima državne uprave?Organi državne uprave dužni su da saradjuju u svim zajedničkim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad. Organi državne uprave osnivaju zajednička tela i projektne grupe radi izvršavanja poslova čija priroda zahteva učešće više organa državne uprave. Osnivanje i rad zajedničkih tela i projektnih tela bliže se odredjuje uredbom Vlade.

29. Čime se reguliše službena upotreba jezika i pisma u organima državne uprave?Reguliše se Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma u organima državne uprave.

30. Šta se smatra službenom upotrebom jezika i pisma u organima državne uprave?

Službenom upotrebom jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisma u radu državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kada vrše javna ovlašćenja. Službenom upotrebom jezika i pisma smatra se naročito upotreba jezika i pisma u:-usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija medjusobno, kao i sa strankama, odnosno gradjanima-vodjenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti gradjana-vodjenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine-izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrdjenih prava gradjana-ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu radaSlužbenom upotrebom jezika i pisma smatra se i upotreba jezika i pisma pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa.

31. U čemu se ogleda javnost rada organa državne uprave?Rad organa državne uprave je javan. Organi su dužni da javnosti omoguće uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uredjuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

32. Ko rukovodi organom državne uprave?Ministarstvom rukovodi ministar, organom u sastavu rukovodi direktor organa u sastavu, a posebnom organizacijom direktor posebne organizacije.

33. Ko vrši unutrašnji nadzor organa državne uprave?Unutrašnji nadzor je nadzor koji organi državne uprave vrše nad drugim organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne uprave. Unutrašnji nadzor sastoji se od nadzora nad radom, inspekcijskog nadzora preko upravne inspekcije i od drugih oblika nadzora uredjenih posebnim zakonom. Nadzor nad radom organa u sastavu vrši ministarstvo u čijem sastavu je organ. Ministarstvo, pri tom, u nadzoru nad radom ima sva opšta ovlašćenja.

34. Koje poslove obavljaju organi državne uprave (prema Zakonu o državnoj upravi)?-primenjuju zakone i druge akte Vlade i Narodne skupštine, kao i akte koje donosi predsednik-rešavaju o upravnim stvarima-vrše upravni nadzor-obavljaju druge upravne poslove odredjene zakonom

35. Šta podrazumeva inspekcijski nadzor organa državne uprave?Inspekcijskim nadzorom organi državne uprave ispituju sprovodjenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica, i zavisno od rezultata nadzora, izriču mere na koje su ovlašćeni. Inspekcijski nadzor uredjuje se posebnim zakonom.

36. Koja prava i dužnosti ima inspektor u obavljanju inspekcijskog nadzora?Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:-pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju

-sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica-pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uredjaje, predmete i robu-uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize, ekspertize i sl.

37. Ukoliko ministarstvo poveri neke poslove državne uprave organu ili organizaciji koje ono ima prava i dužnosti prema tom organu ili organizaciji?Kad je to utvrdjeno zakonom, odredjene poslove državne uprave mogu obavljati organi autonomnih pokrajina, gradova i opština, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije. U tom slučaju, ministarstva u čijem su delokrugu povereni poslovi, ovlašćeni su da izdaju obavezne instrukcije za njihovo obavljanje, a po potrebi i da preuzmu neposredno obavljanje tih poslova. U tim slučajevima, ministarstvo može:-tražiti izveštaje, podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova-davati obavezne instrukcije-upozoriti na neizvršavanje poverenih poslova i utvrditi rok za izvršavanje koji ne može biti duži od 30 dana-neposredno preuzeti izvršavanje poverenih poslova, ako ih nadležni organ pored upozorenja ne izvrši-preuzeti na odredjeno vreme izvršavanje poverenih poslova od organa koji ih ne vrši, a rešenjem funkcionera koji rukovodi organom državne uprave odredjuju se vreme i način preuzimanja izvršavanja-privremeno uputiti na rad radnika ministarstva u organ kome su povereni poslovi-propisati uslove koje moraju ispunjavati zaposleni u organu koji vrše poverene poslove u pogledu vrste i stepena školske spreme, radnog iskustva, posebnih znanja i broja zaposlenih, a koji se unose u akt o sistematizaciji tog organa-propisati način vodjenja evidencije u vezi sa poverenim poslovima-ukinuti ili poništiti akte organa, tj. organizacije, donete u vršenju poverenih poslova, osim akata donetih u pravnom postupku-naložiti donošenje propisa, za koje je organ ili organizacija ovlašćena, s tim što će ministarstvo doneti takav propis ako ga organ, tj. organizacija ne donese

38. Koje pravne akte donose organi državne uprave?Pravilnike, naredbe i uputstva.

39. Šta je naredba?Naredbom se naredjuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. Naredba zapravo reguliše pojedinačnu situaciju na opšti način.

40. Koje su karateristike upustva?Upustvom se propisuje način rada i vršenja poslova organa državne uprave, preduzeća, ustanova i drugih nedržavnih subjekata, kada su im povereni poslovi državne uprave u sprovodjenju pojedinih odredaba Zakona i drugih propisa.

41. Šta je pravilnik?Pravilnik je najvažniji opšti pravni akt državne uprave. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona i drugih propisa radi njihovog sprovodjenja.

42. Šta je rešenje?

Rešenjem se odlučuje o upravnoj stvari, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Rešenje je pravni akt kojim se u pojedinim situacijama izvršavaju zakoni i drugi propisi, odnosno opšta norma koja se odnosi na odredjenu situaciju.

43. Kako se odredjuje pojam nadležnosti?Nadležnost je skup zadataka i poslova koje pojedini subjekt obavlja i vrši.

44. Šta je nadležnost organa državne uprave?Postoje dve vrste nadležnosti: stvarna (odredjena prema vrsti poslova koje državni organ vrši. Propisuje se aktom.) i mesna (izraz prostornog odnosa prema zadatku. Propisuje se propisima o organizaciji pojedinačnih organa).

45. Kada dolazi do sukoba nadležnosti izmedju organa državne uprave?Sukob nadležnosti može nastati u sklopu stvarne i mesne nadležnosti. Može biti pozitivan i negativan. Pozitivan je kada dva državna organa smatraju da su nadležni za istu stvar, a negativan kada i jedan i drugi organ kažu da nisu nadležni za odredjenu stvar.

46. Koje je osnovno načelo u rešavanju sukoba nadležnosti izmedju organa državne uprave?Osnovno načelo za rešavanje sukoba jeste da o njemu odlučuje neposredno viši organ. U zakonu o državnoj upravi predvidjeno je da Vlada rešava sukobe izmedju: ministarstava, ministarstava i posebnih organizacionih jedinica, organa državne uprave i preduzeća, ustanova i drugih organizacija. Ministar, tj. funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom rešava sukob nadležnosti izmedju područnih jedinica ministarstava, tj. posebnih organizacija. Sukob nadležnosti izmedju sudova i organa državne uprave rešava ustavni sud.

47. U kojim slučajevima će se neposredno primeniti odredbe Zakona o državnoj upravi na opštinsku upravu?U slučaju kada opštinska uprava rešava o pravima, obavezama i interesima gradjana i drugih stranaka.

48. Kada se javljaju organi lokalne samouprave u obavljanju poslova državne uprave?

49. Šta je zaštitnik gradjana?Zaštitnik gradjana (ombudsman) je nezavisni državni organ koji štiti prava gradjana i kontrolište rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacije, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik gradjana se stara i o zaštiti i unapredjenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Pod pojmom gradjanin, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, već i svako fizičko lice koje je strani državljanin, kao i svako domaće ili strano pravno lice o čijim pravima i obavezama odlučuju organi uprave Republike Srbije. Zaštitnik gradjana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

50. Koje zadatke i ulogu ima zaštitnik gradjana?

Zaštitnik gradjana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih medjunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava. Posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i ravnopravnosti polova. On postupa po pritužbi gradjana ili po sopstvenoj inicijativi, po pitanjima vezanih za nepropisan rad organa uprave, republičkog javnog pravobranioca, odnosno organa i organizacija koja vrše javna ovlašćenja. Pritom se u obzir uzima i obaveza navedenih organa da pri postupanju sa strankama postupaju sa savesnošći, stručnošću, nepristrasnošću, delotvornošću, uz etičnost i neizbežno poštovanje dostojanstvenosti stranke.

51. Kako zaštitnik gradjana doprinosi efikasnijem radu organa državne uprave?Po pažljivo razmotrenoj pritužbi zaštitnik gradjana je ovlašćen da na uvidjene propuste upozori nadležne organe i zatraži od njih da propuste isprave. Ukoliko to ne učine on može preduzeti radikalnije mere kao što su obaveštavanje Skupštine, Vlade i javnosti, odnosno preporučivanje da se utvrdi odgovornost rukovodilaca organa uprave

52. Kakva je uloga zaštitnika gradjana u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda?Zaštitinik gradjana ima pre svega savetodavna ovlašćenja i jasno izraženu funkciju u oblasti unapredjenja ljudskih i manjinskih prava i sloboda, delujući preventivno i edukativno.