dr božo ilićvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2018/11/elektricne-instalcije2_skrip… ·...
TRANSCRIPT
0
Dr Božo Ilić
Električne instalacije i osvetljenje
Skripta
Visoka tehnička škola strukovnih studija
Novi Sad, 2019. god.
1
Sadržaj
1. UOPŠTENO O ELEKTRIČNIM INSTALACIJAMA ...................... 5
1.1. Pojam električne instalacije .............................................................. 5
1.2. Vrste električnih instalacija .............................................................. 5
1.3. Elektrotehnička regulativa ................................................................ 7
2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE ...................................... 8
2.1. Vrste elektroenergetskih insatlacija .................................................. 8
2.2. Elektroinstalacioni materijal i pribor ................................................ 9
2.2.1. Instalacioni vodovi .............................................................................. 10
2.2.1.1. Vodovi sa golim (neizolovanim) provodnicima ..................................... 10
2.2.1.2. Vodovi sa izolovanim provodnicima ...................................................... 11
2.2.1.3. Kablovi .................................................................................................... 13
2.2.1.4. Označavanje vodova sa izolovanim provodnicima i kablova ................. 16 2.2.1.4.1 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za trajno
(stalno) polaganje u elektroenergetskim instalacijama ................................................ 20 2.2.1.4.2 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za
prenosive prijemnike u elektroenergetskim instalacijama ........................................... 22 2.2.1.4.3 Primeri označavanja samonosivih kablovskih vodova i snopova ..... 23
2.2.1.4.4 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za svetiljke
23 2.2.1.4.5 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za trajno
(stalno) polaganje u telefonskim i signalnim instalacijama ......................................... 24 2.2.1.4.6 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za dizalice
24 2.2.1.4.7 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za
automobile 24
2.2.1.4.8 Primeri označavanja kablova ............................................................ 25 2.2.1.4.8.1 Kablovi sa izolacijom i plaštom od termoplastičnih masa ......... 26 2.2.1.4.8.2 Kablovi sa izolacijom i plaštom od gume .................................. 26
2.2.1.4.8.3 Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim
plaštom 26
2.2.1.5. Proračun i odabir preseka provodnika instalacinih vodova .................... 26 2.2.1.5.1 Trajno dozvoljene struje opetrećenja provodnika u instalacionim
vodovima 26
2.2.1.5.2 Proračun pada napona u instalacionom vodu .................................... 26 2.2.1.5.2.1 Proračun pada napona u trofaznom instalacionom vodu ........... 26
2.2.1.5.2.2 Proračun pada napona u monofaznom instalacionom vodu ....... 27 2.2.1.5.2.3 Proračun pada napona u instalacionom vodu jednosmerne struje
27
2.2.2. Pribor za instalacion vodove ............................................................... 27
2.2.2.1. Pribor za vodove sa izolovanim provodnicima ....................................... 27
2
2.2.2.1.1 Instalacione cevi i njihov pribor ........................................................ 27
2.2.2.1.1.1 Instalacione cevi ......................................................................... 27 2.2.2.1.1.2 Pribor za instalacione cevi ......................................................... 28
2.2.2.1.2 Instalacione kutije ............................................................................. 29 2.2.2.1.3 Stezaljke ............................................................................................ 33
2.2.2.2. Pribor za kablove .................................................................................... 35
2.2.2.2.1 Kablovske glave ................................................................................ 35 2.2.2.2.2 Kablovske spojnice ........................................................................... 36 2.2.2.2.3 Kablovske stezaljke ........................................................................... 37 2.2.2.2.4 Kablovske stopice (papučice) ........................................................... 38 2.2.2.2.5 Kablovske obujmice .......................................................................... 39
2.2.3. Instalacioni osigurači .......................................................................... 40
2.2.3.1. Topljivi osigurači .................................................................................... 40
2.2.3.2. Automatski (elektromagnetni) osigurači ................................................. 43
2.2.4. Sklopke ................................................................................................ 44
2.2.4.1. Instalacione sklopke ................................................................................ 44
2.2.4.1.1 Obrtne sklopke .................................................................................. 45 2.2.4.1.2 Pregibne sklopke (mikrosklopke) ..................................................... 45 2.2.4.1.3 Potezne sklopke ................................................................................. 57 2.2.4.1.4 Taster sklopke ................................................................................... 58
2.2.4.1.5 Impulsne sklopke .............................................................................. 59 2.2.4.1.6 Stepenišni automati ........................................................................... 60
2.2.4.1.7 Regulatori rasvete ............................................................................. 61
2.2.5. Priključne naprave ............................................................................... 62
2.2.5.1. Priključne naprave za domaćinstvo ........................................................ 63
2.2.5.2. Priključne naprave za industriju .............................................................. 67
2.2.6. Razvodni uređaji ................................................................................. 68
2.2.6.1. Razvodni uređaji za industriju ................................................................ 69
2.2.6.2. Razvodni uređaji za stambene objekte .................................................... 70
2.2.7. Električna brojila ................................................................................. 76
2.2.8. Uzemljivači ......................................................................................... 79
2.2.9. Uzemljenje .......................................................................................... 79
2.2.9.1. Vrste uzemljivača .................................................................................... 79
2.2.9.2. Proračun otpora uzemljivača ................................................................... 82
2.3. Kućni priključak.............................................................................. 84
2.3.1. Spoljni kućni priključak ...................................................................... 84
2.3.1.1. Spoljni nadzemni (vazdušni) kućni priključak ........................................ 84
2.3.1.2. Spoljni podzemni (kablovski) kućni priključak ...................................... 88
2.3.2. Unutrašnji kućni priključak ................................................................. 89
2.4. Načini izvođenja električnih instalacija .......................................... 89
2.4.1. Klasične izvedbe električnih instalacija .............................................. 89
2.4.1.1. Instalacije pod malterom ......................................................................... 89
3
2.4.1.2. Instalacije nad malterom ......................................................................... 89
2.4.2. Izvedbe električnih instalacija prilagođenih industrijskoj gradnji ...... 89
2.4.2.1. Vodovi u kanalima .................................................................................. 90
2.4.2.2. Vodovi u regalima ................................................................................... 90
2.4.2.3. Šinski razvod ........................................................................................... 90
2.5. Pametne električne instalacije ......................................................... 90
2.6. Sistemi razvoda električnih instalacija ........................................... 91
2.6.1. Tipovi sistema provodnika pod naponom ........................................... 91
2.6.2. Vrste sistema razvoda električnih instalacija ...................................... 92
2.6.2.1. TN sistem razvoda .................................................................................. 92 2.6.2.1.1 TN-C sistem razvoda ........................................................................ 93 2.6.2.1.2 TN-C-S sistem razvoda ..................................................................... 94
2.6.2.1.3 TN-S sistem razvoda ......................................................................... 94
2.6.2.2. TT sistem razvoda ................................................................................... 96
2.6.2.3. IT sistem razvoda .................................................................................... 96
2.7. Zaštita od strujnih udara ................................................................. 97
2.7.1. Strujni udar .......................................................................................... 97
2.7.1.1. Dejstva električne struje na ljudski organizam ....................................... 98
2.7.1.2. Faktori od kojih zavisi kakve će posledice po čoveka izazvati strujni udar
99
2.7.2. Mere zaštite od strujnih udara ........................................................... 101
2.7.2.1. Zaštita od direktnog (slučajnog) dodira ................................................ 101
2.7.2.1.1 Zaštita izolovanjem delova pod naponom ...................................... 102 2.7.2.1.2 Zaštita postavljanjem delova pod naponom u kućišta (ograde
(pregrade)) 102 2.7.2.1.3 Zaštita postavljanjem delova pod naponom iza prepreka ............... 102 2.7.2.1.4 Zaštita postavljanjem delova pod naponom izvan dohvata ruke
(razmakom) 103
2.7.2.1.5 Zaštita automatskim isključenjem napajanja pomoću zaštitne strujne
(FID) sklopke (zaštitnog uređaja diferencijalne struje).............................................. 103
2.7.2.1.6 Zaštitne naponske sklopke .............................................................. 105
2.7.2.2. Istovremena zaštita od direktnog (slučajnog) i indirektnog dodira
metalnih delova koji su pod naponom ........................................................................... 106 2.7.2.2.1 Zaštita upotrebom sigurnosnog malog napona (SELV) i uzemljenim
sigurnosnim malim naponom (PELV) ....................................................................... 106
2.7.2.2.2 Zaštita upotrebom malog radnog napona (FELV) - Zaštita malim
naponom 107
2.7.2.3. Zaštita od indirektnog dodira (zaštita od previsokog (opasnog) napona
dodira) 107
2.7.2.3.1 Zaštita automatskim isključenjem napajanja .................................. 108 2.7.2.3.1.1 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TN sistemu
razvoda - zaštita nulovanjem .................................................................................. 109 2.7.2.3.1.2 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu
razvoda - zaštita zaštitnim uzemljenjem ................................................................ 112
4
2.7.2.3.1.3 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u IT sistemu
razvoda - Sistem zaštitnog voda ............................................................................. 116 2.7.2.3.1.4 Zaštita izjednačenjem potencijala ............................................ 118
2.7.2.3.1.4.1 Zaštita glavnim izjednačenjem potencijala ....................... 118 2.7.2.3.1.4.2 Zaštita dopunskim (dodatnim) izjednačenjem potencijala 123 2.7.2.3.1.4.3 Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala ...................... 130
2.7.3. Naponski levak i napon koraka ......................................................... 130
2.7.4. Povezivanje metalnih elemenata u objektu na zajednički uzemljivač
131
2.7.4.1.1 Zaštita zaštitnim izolovanjem električnih uređaja (zaštita upotrebom
uređaja razreda zaštite II) ........................................................................................... 132 2.7.4.1.2 Zaštita izolovanjem stajališta - Zaštita postavljanjem u izolovane
prostorije 133 2.7.4.1.3 Zaštita električnim (galvanskim) odvajanjem (zaštita zaštitnim
transformatorom za galvansko odvajanje) ................................................................. 136
2.8. Pomoćni izvori napajanja električnom energijom ........................ 138
2.9. Električno osvetljenje ................................................................... 139
2.9.1. Osnovne svetlosne veličine ............................................................... 139
2.9.2. Električni izvori svetlosti .................................................................. 139
2.9.3. Zahtevi dobrog osvetljenja ................................................................ 141
2.9.4. Proračun električnog osvetljenja ....................................................... 142
2.9.4.1. Proračun električnog osvetljenja zatvorenih prostora ........................... 142
2.9.4.2. Proračun električnog osvetljenja otvorenih prostora ............................ 143
3. GROMOBRANSKE INSTALACIJE .............................................. 145
4. PROJEKTOVANJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA ................ 146
4.1. Osnovni principi projektovanja električnih instalacija ................. 146
5. LITERATURA ................................................................................... 147
5
1. UOPŠTENO O ELEKTRIČNIM
INSTALACIJAMA
1.1. Pojam električne instalacije
1.2. Vrste električnih instalacija
S obzirom na naponski nivo, postoje:
1. električne instalacije niskog napona, zovu se još i električne instalacije jake struje i
2. električne instalacije malog napona, zovu se još i električne instalacije slabe struje.
1. Električne instalacije niskog napona, u njima je radni napon veći od 50 V~, ali ne
prelazi 1000 V~. U ovim instalacijama mogu nastati struje koje su opasne po ljude, životinje i
imovinu (npr. mogu izazvati požare).
U električne instalacije niskog napona spadaju:
- elektroenergetske instalacije i
- gromobranske instalacije.
2. Električne instalacije malog napona, u njima radni napon ne prelazi 50 V~, tj. U ≤ 50
V~. U ovim instalacijama ne mogu nastati struje koje su opasne po ljude i životinje (struje su
reda miliampera).
U električne instalacije niskog napona spadaju:
- telekomunikacione instalacije i
- signalne instalacije.
Znači, postoje četiri osnovne vrste električnih instalacija:
- elektroenergetske instalacije,
- gromobranske instalacije,
- telekomunikacione instalacije i
- signalne instalacije.
Elektroenergetske instalacije služe za napajanje prijemnika električnom energijom
napona do 1000 V~. Kod ovih instalacija kroz vodove protiču jake struje (od nekoliko ampera do
nekoliko desetina pa i stotina ampera), zagrevaju ih i izazivaju velike padove napona. Zbog toga
je u ovim instalacijama najvažnije odabrati odgovarajući presek provodnika i primeniti
odgovarajuće zaštitne mere, jer dodir delova pod naponom može biti opasan za čoveka.
U elektroenergetske instalacije spadaju instalacije za napajanje:
- električnog osvetljenja,
- elektromotornih pogona,
- termičkih uređaja,
- elektrohemijskih uređaja itd.
Gromobranske instalacije služe za zaštitu ljudi, životinja i imovine od štetnih posledica
koje mogu uzrokovati pražnjenja atmosferskog elektriciteta (udari groma). Ove instalacije
6
odvode atmosferski elektricitet u zemlju bez ikakavih štetnih posledica po ljude, životinje i
imovinu. U ovim instalacijama najvažnije je odabrati odgovarajući presek odvoda, njegovu
neprekidnost i obezbedi mali otpor uzemljenja.
Telekomunikacione instalacije služe za prenos podataka na daljinu, odnosno služe za
napajanje i povezivanje telekomunikacionih uređaja. Pogonske struje telekomunikacionih
uređaja su male, pa zato dodir delova pod naponom nije opasan za čoveka. U ovim instalacijama
najvažnije je osigurati mehaničku čvrstoću provodnika i vodova uz što manje električne smetnje
i prigušenje signala.
U telekomunikacione instalacije spadaju:
- telefonske instalacije (služe za prenos govora na daljinu),
- instalacije interfona,
- instalacije računarskih mreža,
- instalacije centralnih (zajedničkih) radio i TV antena,
- instalacije internih radio i TV antena,
- instalacije razglasa,
- instalacije centralnog sistema električnih časovnika itd.
Signalne instalacije služe za prenos zvučnih i svetlosnih signala koji omogućavaju dojavu
posetilaca, kao i upozorenje od različitih opasnosti, kao što su: požari, provale i sl. Kod ovih
instalacija najvažnije je obezbediti pouzdan rad, pa se obično snabdevaju rezervnim izvorom
napajanja (akumulatorskim baterijama).
U signalne instalacije spadaju instalacije:
- električnog zvona,
- video nadzora,
- sistema za dojavu i gašenje požara,
- sistema za zaštitu od provala i prepada,
- signalnih uređaja u hotelima i bolnicama itd.
Pitanja:
1. Kako se dele električne instalacije s obzirom na naponski nivo?
2. Koliki je radni napon u električnim instalacijama niskog napona?
3. Da li u u električnim instalacijama niskog napona mogu nastati struje opasne po ljude
životinje i imovinu?
4. Koje instalacije spadaju u električne instalacije niskog napona?
5. Koliki je radni napon u električnim instalacijama malog napona?
6. Da li u u električnim instalacijama malog napona mogu nastati struje opasne po ljude
životinje i imovinu?
7. Koje instalacije spadaju u električne instalacije malog napona?
8. Koje su četiri osnovne vrste električnih instalacija?
9. Za šta služe elektroenergetske instalacije?
10. Koje instalacije spadaju elektroenergetske?
11. Šta je najvažnije obezbediti u elektroenergetskim instalacijama?
7
12. Za šta služe gromobranske instalacija?
13. Šta je najvažnije obezbediti u gromobranskim instalacijama?
14. Za šta služe telekomunikacione instalacije?
15. Koje instalacije spadaju telekomunikacione?
16. Šta je najvažnije obezbediti u telekomunikacionim instalacijama?
17. Za šta služe signalne instalacije?
18. Šta je najvažnije obezbediti u signalnim instalacijama?
19. Koje instalacije spadaju signalne?
1.3. Elektrotehnička regulativa
Elektrotehnička regulativa predstavlja skup pisanih pravila iz oblasti elektrotehnike, koja
se izdaju u obliku propisa ili standarda.
Propisima se određuju sve pojedinosti i detalji izrade električnih instalacija.
Standardima se definiše kvalitet upotrebljenog elektroinstalacionog materijala i pribora.
Dozvoljena je ugradnja elektroinstalacionog materijala i pribora izrađenog prema važećim
standardima.
Primena elektrotehničke regulative je obavezna, a osigurava se državnim zakonom. U
nedostatku domaćih propisa i standarda koriste se EN norme i preporuke međunarodne
organizacije za standarde u oblasti elektrotehnike IEC.
Međunarodna tehnička regulativa obuhvata:
- ISO (International Organisationfor Standardization) - međunarodna organizacija za
standarde.
- IEC (International Electrotechnical Commission) - međunarodnu organizaciju za
standarde u oblasti elektrotehnike, čije je sedište u Ženevi. Ona donosi standarde u
oblasti elektrotehnike koji imaju karakter preporuka, međutim mnoge zemlje te
preporuke usvajaju kao svoje standarde i tako nastaju IEC standardi u oblasti
elektrotehnike.
- CEE - međunarodnu organizaciju za ispitivanja električne opreme, čije je sedište u
Holandiji.
- DIN - organizaciju za standarde u Nemačkoj,
- VDE - nemačku organizaciju za standarde u oblasti elektrotehnike.
Od 1986. godine i Nemačka je prešla na međunarodne standarde, tako da i razvoj
standarda u oblasti elektrotehnike dobija sve više međunarodni karakter.
Pitanja:
1. Šta predstavlja elektrotehnička regulativa?
2. Šta se određuje elektrotehničkim propisima?
3. Šta se definiše standardima?
4. Šta se koristi u nedostatku domaćih propisa i standarda?
5. Šta obuhvata međunarodna tehnička regulativa?
8
2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE Električna energija se od elektrana do elektroenergetskih instalacija u zgradama prenosi
preko dalekovoda i distributivnih mreža.
Pod pojmom elektroenergetska instalacija podrazumeva se skup instalacionih vodova i
drugog elektroinstalacionog materijala i pribora, koji služe za prenos električne energije od
mesta priključka na distributivnu mrežu do pojedinih prijemnika (koji mogu biti stalno ugrađeni
ili prenosivi).
Prijemnik je električni uređaj koji se na elektroenergetsku instalaciju priključuje pod tačno
određenim naponom i ima tačno određenu snagu. Instalacija treba da bude izvedena tako da se
prijemnici mogu jednostavno uključiti i isključiti, a da je sve to bezbedno za čoveka i okolinu.
Elektroenergetske instalacije se izrađuju tako da kroz njih može neograničeno dugo
proticati nominalna struja. Pri tome, odstupanja napona od nominalnog (nazivnog), koja nastaju
usled pada napona, moraju biti u dozvoljenim granicama, propisanim standardima. Da bi
instalacija mogla ispuniti sve zahteve, za izradu se upotrebljava elektroinstalacioni materijal i
pribor izrađen prema važećim standardima, a odabran i ugrađen prema odgovarajućim
tehničkim propisima.
2.1. Vrste elektroenergetskih insatlacija
S obzirom na namenu postoje elektroenergetske instalacije za:
- osvetljenje,
- elektromotorne pogone,
- termičke uređaje,
- elektrohemijske uređaje itd.
S obzirom na mesto gde se koriste postoj elektroenergetske instalacije:
- u stambanim zgradama,
- u poslovnim zgradama,
- u industrijskim objektima,
- u poljoprivrednim objektima,
- na gradilištima,
- u prostorima ugroženim eksplozivnom atmosferom,
- u rudnicima sa podzemnom i površinskom eksploataciojom.
S obzirom na uslove okoline u koju se postavljaju postoje elektroenergetske instalacije u:
- suvim prostorijama,
- vlažnim prostorijama,
- prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozija i požara,
- prostorijama u kojima postoji opasnost od mehaničkih oštećenja (udara);
S obzirom na način polaganja instalacionih vodova postoje elektroenergetske
instalacije:
- u malteru,
- pod malterom,
9
- nad malterom,
- na odstojnim obujmicama itd.
Način polaganja instalacionih vodova zavisi od uslova u prostoriji u koju se postavljaju.
Pitanja:
1. Šta se podrazumeva pod pojmom elektroenergetska instalacija?
2.2. Elektroinstalacioni materijal i pribor
Za izradu elektroenergetskih instalacija koristi se elektroinstalacioni materijal i pribor
izrađen prema važećim standardima, a odabran i ugrađen prema odgovarajućim tehničkim
propisima.
U elektroinstalacioni materijal i pribor spadaju:
- instalacioni vodovi, koji mogu biti:
o vodovi sa golim (neizolovanim) provodnicima,
o vodovi sa izolovanim provodnicima i
o kablovi.
- pribor za instalacione vodove, koji može biti:
o pribor za vodove sa izolovanim provodnicima, u njega spadaju:
instalacione cevi sa priborom,
instalacione kutije i
stezaljke.
o pribor za kablove, u njega spadaju:
kablovske glave,
kablovske spojnice,
kablovske stezaljke,
kablovske stopice (papučice) i
kablovske obujmice.
- instalacioni osigurači, koji mogu biti:
o topljivi i
o automatski (elektromagnetni).
- instalacione sklopke,
- priključni uređaji, u njih spadaju:
o utičnice,
o utikači,
o natikači,
o produžni kablovi itd.
- grla za sijalice,
- razvodni uređaji,
- električna brojila
10
- uzemljivači itd.
Pitanja:
1. Šta sve spada u elektroinstalacioni materijal i pribor?
2.2.1. Instalacioni vodovi
Instalacioni vodovi u elektroenergetskim instalacijama su nazivnog napona do 1 kV i služe
za razvođenje električne energije.
S obzirom na način izrade postoje:
- vodovi sa golim (neizolovanim) provodnicima,
- vodovi sa izolovanim provodnicima i
- kablovi.
Teško je napraviti oštru granicu između vodova sa izolovanim provodnicima i kablova, jer
i kablovi imaju izolovane provodnike. Postoje vodovi sa izolovanim provodnicima koji su slični
kablovima. Razlika je u tome što kablovi imaju posebnu mehaničku zaštitu.
Pitanja:
1. Za šta služe instalacioni vodovi?
2. S obzirom na način izrade koje postoje vrste instalacionih vodova?
2.2.1.1. Vodovi sa golim (neizolovanim) provodnicima
Vodovi sa golim (neizolovanim) provodnicima su ustvari:
- Sabirnice, koje se izrađuju od aluminijumskih ili bakarnih šipki okruglog ili
pravougaonog preseka i koriste u elektroenergetskim postrojenjima i
- metalna užad, koja se koriste u nadzemnim mrežama.
Metalna užad se koriste u nadzemnim distributivnim mrežama, pričvršćuju se na stubove
pomoću nosača izolatora i izolatora (staklenih, porculanskih ili polimernih). Postoje:
- homogena užad, slika 1, koja se izrađuje od žica istog metala npr. od aluminijuma i
- kombinovana užad, slika 2, koja se izrađuje od žica različitih metala, npr. od
aluminijumskih i čeličnih žica pa se zato nazivaju alučel užad.
Slika 1. Homogeno uže
Slika 2. Kombinovano uže - alučel (Al/Fe) uže
11
Nedostatak homogenih užadi od aluminijuma je mala mehanička čvrstoća pa se zato ne
mogu koristiti za veće raspone. Zbog toga se koriste kombinovana alučel užad sa čeličnim
jezgrom i aluminijumskim plaštom. Mehanička čvrstoća ovih užadi se može proizvoljno menjati
promenom odnosa preseka Al i Fe npr. 6:1, 4:1 i 3:1. Čelične žice imaju veliku zateznu
čvrstoću, a aluminijumske su dobri provodnici, tako da alučel uže ima i dobru mehaničku
čvrstoću i dobru električnu provodnost. Za napon do 1 kV upotrebljavaju se obično samo preseci
do 95 mm2: 16/2,5; 25/4; 35/6, 50/8; 70/12; 95/15 Al-Fe.
Ukoliko je neizbežan spoj aluminijuma sa drugim metalima (npr. sa bakrom kod kućnog
bakarnog priključka na distributivnu mrežu), tada treba koristiti specijalne „prelaznice” sa bakra
na aluminijum, jer u spoju sa drugim metalima (npr. bakrom) pojavljuje se elektrohemijski
procesi (galvanski element) koji dovodi do razaranja spoja.
Danas se nadzemne distributivne mreže ne izrađuju od alučel užadi (35/6 Al/Fe), nego se
izrađuju od samonosivih kablovskih snopova (SKS).
Pitanja:
1. Gde se koriste sabirnice?
2. Gde se koriste alučel užad?
3. Koje postoje vrste metalnih užadi?
4. Od čega se izrađuju homogena, a od čega kombinovana užad?
5. Koji je nedostatak homogenih užadi od aluminijuma?
6. Na koji način se može menjati mehanička čvrstoća kombinovanih alu-čel užadi?
2.2.1.2. Vodovi sa izolovanim provodnicima
Vodovi sa izolovanim provodnicima su deo elektroinstalacionog materijala koji služi za
razvođenje električne energije u električnim instalacijama.
Osnovni konstrukcioni delovi vodova sa izolovanim provodnicima su, slika 3:
- provodnici,
- izolacija provodnika (provodnik zajedno sa izolacijom čini žilu),
- ispuna (žile zajedno sa ispunom čine jezgro), i
- plašt.
Slika 3. Konstrukcioni delovi voda sa izolovanim provodnicima (PP vod)
Provodnici se izrađuju od metala koji imaju malu specifičnu električnu otpornost.
Uglavnom se izrađuju bakra, a ređe od aluminijuma i služe za provođenje električne energije.
Aluminijum se uglavnom koristi za izradu kombinovanih alučel užadi koja se koriste u
nadzemnim mrežama. Bakar u odnosu na aluminijum ima tri puta bolju mehaničku čvrstoću i za
65% bolju specifičnu električnu otpornost, pa su za 65% potrebni manji preseci provodnika,
manji prečnici instalacionih cevi, plići kanali i sl., što pojeftinjuje instalaciju. Međutim cena
bakra je znatno viša nego cena aluminijuma, pošto je masovna potrošnja bakra kao posledica
razvoja elektrotehnike dovela do njegove nestašici na tržištu.
Provodnici mogu biti:
- od jedne žice punog okruglog (slika 4.) ili sektorskog preseka (slika 5) ili
12
- od više tankih međusobno použenih žica (finožični), slika 6.
Slika 4. Provodnik od jedne žice punog okruglog preseka
Slika 5. Provodnik od jedne žice punog sektorskog preseka
Slika 6. Višežilni provodnik (okrugli 10 do 1000 mm2) i sektorski (25 do 400 mm
2)
Slika 6. Provodnik od više tankih žica (finožični) od 0,5 do 1000 mm2
Prema standardima vodovi sa izolovanim provodnicima mogu imati sledeće preseke: 0,5;
0,75; 1; 1,5; 2,5; 4; 6; 10; 16; 25; 35; 50; 70; 95; 120; 150; 185; 240; 300; 400; 500 (...1000)
mm2. Provodnik se sastoji od jedne ili više žica. Vodovi s presecima od 1 do 16 mm
2 mogu se
izraditi kao masivni (puni od jednog komada). Vodovi preseka od 10 do 500 (1000) mm2
izrađuju se kao použeni (okrugli višežilni provodnik od 7, 19, 37, 61 tanjih žica) i to zato da bi
bili savitljiviji i da bi se smanjile vrtložne struje (skin efekt). Oblik preseka provodnika može
biti i sektorski od 25 do 400 mm2 višežilno použen od 7, 19, 37, 61 tanjih žica i upotrebljava se
za izradu kablova (puni sektorski presek se retko koristi).
Vodovi sa izolovanim provodnicima od jedne žice punog preseka nisu savitljivi pa se zbog
toga koriste na mestima gde nema savijanja (npr. postavljaju se u zid).
Vodovi sa izolovanim provodnicima od više tankih žica (finožični) su savitljivi pa se
koriste za priključak prenosivih prijemnika na stalnu električnu instalaciju, kao što su električni
uređaji u domaćinstvima (pegle, grejalice, štednjaci, mašine za pranje veša, usisivači, klima
uređaji itd..), ručni električni alati (bušilice, brusilice itd.).
Izolacija provodnika. - Preko provodnika se nanosi sloj izolacije, koja služi da spreči
međusobni dodir provodnika, kao i dodir provodnika sa predmetima i živim bićima. Provodnik
zajedno sa izolacijom čini žilu. Broj žila u jednom vodu sa izolovanim provodnicima može biti
od 1 do 5. Použavanjem žila dobija se jezrgo.
Kao izolacija provodnika koristi se:
- impregnisani papir,
13
- tekstil,
- prirodna guma, ima veliku savitljivost i osrednje termomehaničke osobine
(neotporna je na hemikalije, ozon ubrzava njeno starenje),
- termoplastični materijali, kao što su:
polivinilhlorid (PVC masa),
polietilen (PE), je masa koja se odlikuje većom dielektričnom čvrstoćom i
znatno manjim upijanjem vlage nego PVC masa,
umreženi polietilen (ХРЕ), se odlikuje izvanrednim električnim
svojstvima a posebno zbog više temperaturne klase (90°C),
etilen-propilen (EPDM), je sintetička guma odličnih karakteristika u
pogledu termičkog starenja, fleksibilnosti na niskim temperaturama,
otpornost na visoke temperature (trajne 90°C, u kratkom spoju 250°C),
sintetička guma (neopren, silikonska guma, butil guma itd.), odlikuje se
visokom postojanošću prema ulju, habanju, termičkim naprezanjima
(silikonska guma do 180°C),
- i drugi materijali.
Ispuna. - Ispuna se postavlja između žila da bi se dobio kružni oblik jezrga, izrađuje se od
istog materijala od koga se izrađuje i izolacija provodnika.
Plašt. - Plašt se postavlja preko jezgra i služi za zaštitu jezgra od mehaničkih oštećenja,
prodora vlage, visokih temperatura, hemijskih uticaja i sl. Izrađuje se od gume, termoplastičnih
masa, tekstila i metala (od olova ili aluminijuma) ako je izolacija od impregnisanog papira.
Pitanja:
1. Koji su konstrukcioni delovi vodova sa izolovanim provodnicima?
2. Koji su nedostaci aluminijuma kao metrijala za izradu provodnika u odnosu na bakar?
3. Koje postoje vrste vodova sa izolovanim provodnicima s obzirom na mesto primene?
2.2.1.3. Kablovi
Kablovi spadaju u instalacione vodove koji imaju specifičnu upotrebu, tj. mogu se polagati
u suve i vlažne prostorije, u zemlju, u kablovske (betonske) kanale, pod vodu, na stubove (u
otvorenom prostoru) u rudnicima itd. Kablovi su tako konstruisani da pod vrlo nepovoljnim
uslovima omoguće prenos električne energije.
Svi kablovi nisu na isti način zaštićeni i nemaju svi istu namenu. Zavisno od namene i
uslova na mestu polaganja, kablovi su manje ili više zaštićeni od mehaničkih oštećenja i
delovanja korozije.
Konstrukcija kabla slična je konstrukciji vodova sa izolovanim provodnicima. Razlika je u
tome što kabl iznad jezgra ima pojasnu izolaciju radi povećanja dielektrične čvrstoće izolacije
između provodnika i plašta, te armaturu kao mehaničku zaštitu, koja se izrađuje od čeličnih ili
aluminijumskih traka ili žica.
Osnovni konstrukcioni delovi kabla su:
1. provodnici,
2. izolacija provodnika (provodnik zajedno sa izolacijom čini žilu),
3. ispuna (žile zajedno sa ispunom čine jezgro),
14
4. pojasna izolacija,
5. plašt,
6. armatura, služi kao zaštita od mehaničkih oštećenja (mehanička zaštita),
7. omotač, služi za zaštitu armature od korozije (antikorozivna zaštita).
Slika 3. Konstrukcioni delovi kabla
1. Provodnici. - Provodnici se izrađuju od bakra ili aluminijuma i mogu biti od:
- jedne žice punog okruglog ili sektorskog preseka, ili
- od više tankih međusobno použenih žica (finožični).
Kod 4-žilnih kablova neutralni, odnosno zaštitni provodnik može imati manji presek nego
fazni provodnici, a to se odnosi i na kablove kod kojih se koncentrični provodnik koristi kao
neutralni ili zaštitni. Do preseka 16 mm2 Cu (25 mm
2 Al) neutralni, odnosno zaštitni provodnik
mora imati isti presek kao i fazni provodnici.
Za kablove nazivnog napona 1 kV, a s provodnicima okruglog preseka, dopušteno je
ugrađivanje u kabl dodatnog upravljačkog i kontrolnog provodnika, npr. za daljinsko upravljanje
javne rasvete.
2. Izolacija provodnika. – Preko provodnika se nanosi sloj izolacije, koja služi da spreči
međusobni dodir provodnika, kao i dodir provodnika sa predmetima i živim bićima. Provodnik
zajedno sa izolacijom čini žilu. Broj žila u jednom energetskom kablu napona do 1 kV može biti
od 1 do 5. Použavanjem žila dobija se jezrgo.
Kao izolacija provodnika koristi se:
- impregnisani papir,
- prirodna guma,
- termoplastični materijali,
- ulje ili gas pod pritiskom, koriste se kod kablova visokog napona (30 kV, ..., 400 kV)
Impregnisani papir kao izolacija provodnika se koristi tako što se više slojeva
impregnisane trake čvrsto i helikoidno omota oko provodnika. Broj slojeva i debljina papirne
izolacije zavise od prečnika provodnika i visine nominalnog napona za koji je kabl izgrađen,
tako da za 1 kV kablove iznosi od 1,2 do 2,5 mm, a za 30 kV kablove debljina je 7,5 mm.
Papirna izolacija se koristi za napone do 30 kV. Za impregnaciju papira koriste se razna ulja i
produkti nafte. Papirna izolacija se danas sve manje koristi.
Prirodna guma kao izolacija provodnika se retko koristi jer vremenom stari i gubi svoja
dobra svojstva, ali se ponekad zbog dobre savitljivosti koristi.
Termoplastične mase kao izolacija provodnika se danas sve više koriste a posebno za
kablove do 10 kV. Danas ovi kablovi zamenjuju skupe kablove sa papirnom izolacijom.
Termoplastični materijali, koji se koriste kao izolacija provodnika su:
- polivinilhlorid (PVC masa), koristi se za kablove nazivnog napona do 1 kV;
15
- polietilen (PE), koristi se za visokonaponske kablove (obično iznad 10 kV). Ta masa
odlikuje se većom dielektričnom čvrstoćom i znatno manjim upijanjem vlage nego
PVC masa;
- umreženi polietilen (ХРЕ), koristi se za visokonaponske kablove. Prednost ove
izolacije je u višoj temperaturnoj klasi i izvanrednim električnim svojstvima;
- etilen-propilen (EPDM), koristi se za napone do 35 kV;
- sintetička guma (neopren, silikonska guma, butil guma itd.), odlikuje se visokom
postojanošću prema ulju, habanju, termičkim naprezanjima (silikonska guma do
180°C).
3. Ispuna. – Ispuna se postavlja između žila da bi se dobio kružni oblik jezrga, izrađuje se
od istog materijala od koga se izrađuje i izolacija provodnika.
4. Pojasna izolacija. - Iznad použenih žila postavlja se pojasna izolacija da poveća
dielektrična čvrstoća izolacije između provodnika i plašta i da učvrsti žile u jednu celinu.
Kablovi sa ovakvom pojasnom izolacijom obrazuju neradijalno električno polje, koje izaziva
smetnje na okolnim telekomunikacionim uređajima. Ovo je više izraženo ako je napon viši i
ovakva pojasna izolacija se izvodi samo za 1 kV kablove.
5. Plašt. – Plašt se postavlja preko jezgra i služi za zaštitu jezgra od mehaničkih oštećenja,
prodora vlage, visokih temperatura, hemijskih uticaja i sl. Kod kablova sa izolacijom od
impregnisanog papira koristi se metalni plašt (olovo ill aluminijum) kao zaštita od prodora vode
i vlage u izolaciju kabla, koja je inače sama po sebi jako higroskopna. Osim toga metalni plašt
kod jednožilnih kablova i kablova zaštićenih zasebnim plaštom za svaku žilu deluje pozitivno na
oblikovanje simetričnog radijalnog električnog polja. To je vrlo važno kod kablova za napone
iznad 10 kV. Metalni plašt se izrađuje od olova a prednost mu je što se lako savija, a nedostatak
velika težina i mala mehanička čvrstoća. Aluminijumski plašt ima prednost što se zbog bolje
provodljivosti može iskoristiti kao neutralni, odnosno zaštitni provodnik u višežilnim kablovima
za napon 1 kV, ukoliko ima potreban presek, čime se znatno smanjuje prečnik kabla.
Kod kablova čija je izolacija provodnika dovoljno otporna na upijanje vode i vlage
(termoplastične mase i guma), upotrebljava se plašt od PVC mase, polietilena i gume. Plašt od
PVC mase odlikuje se lakoćom, savitljivošću, otpornošću na habanje, ne podržava gorenje i nije
osetljiv na vibracije. Polietilen za plašt obično se upotrebljava kod kablova koji imaju izolaciju
provodnika od polietilena a namenjen je vrlo vlažnom zemljištu i polaganju u vodu. Guma,
prvenstveno neopren, služi kao plašt gumenih kablova.
6. Armatura (mehanička zaštita). - Armatura je omot od metalnih žica ili traka i služi
kao zaštita od mehaničkih oštećenja.
Armatura kao mehanička zaštita može biti:
- od dve čelične trake debljine 0,5 ... 1,0 mm, helikoidno namotane u istom smeru, kod
kablova sa srednjim mehaničkim naprezanjima. Ova armatura obično nije potrebna
kod kablova sa Al plaštom.
- od čelične žice, okrugle ili plosnate, prečnika 1,2 .. , 4 mm, debljine 1,2 ..., 1,7 mm,
namotane u suprotnom smeru od smera použavanja žila, kod kablova sa povećanim
mehaničkim naprezanjima.
- Al ili Če-plašt, koji se takođe može koristiti kao armatura.
Armatura kabla se može koristiti i kao zaštitno-neutralni (PEN) ili zaštitni (PE) provodnik,
koji istovremeno obezbeđuje zaštitu od indirektnog napona dodira ako dođe do oštećenja
izolacije prodnika i spoja faznog provodnika sa armaturom. U tom slučaju armatura kabla se
naziva koncentrični provodnik. Koncentrični provodnik može biti izrađen od dva sloja
plosnatih bakarnih žica (0,2, ..., 0,4)×(2, ..., 5) mm, koje se u obliku opleta postavljaju
16
koncentrično neposredno iznad jezgra kabla (ispod plašta) ili se postavlja iznad svake žile.
Stvarni presek električne zaštite mora iznositi u prvom slučaju najmanje 2 mm2, a u drugom 6
mm2 i to ekvivalentnog preseka-bakar.
7. Omotač (antikorozivna zaštita). - Omotač (antikorozivna zaštita) služi za zaštitu
armature kabla od korozije.
Omotač kablova s olovnim plaštom, bez armature, sastoji se od nekoliko slojeva
impregnisanog papira, te jednog omota impregnisane jute s međuslojevima od bitumena i
spoljnim nelepivim slojem bele boje. U poslednje vreme zaštita od korozije izrađuje se pomoću
spoljašnjeg plašta od PVC mase, koji dolazi direktno na olovni plašt. Između olovnog plašta i
armature kabla je unutrašnji zaštitni sloj od više slojeva impregnisanog papira. Iznad armature je
spoljni zaštitni sloj od impregnisane jute s nelepivim slojem ili PVC plašt.
Kablovima sa plaštom od PVC mase, polietilena i gume nije potrebna posebna
antikorozivna zaštita, pošto je plašt već sam po sebi otporan prema svim hemijskim uticajima i
ne podržava gorenje.
Elektroenergetski kablovi se izrađuju za niski napon (do l kV), odnosno za visoki napon
(iznad l kV, sve do 110 kV kod nas, a u svetu i viši npr. 400 kV). U okviru elektroenergetskih
instalacija izučavaju se samo niskonaponski kablovi, odnosno kablovi za napone do 1 kV, dok
se kablovi za visoki napon samo površno pominju.
Pitanja:
1. Koji su osnovni konstrukcioni delovi kabla?
2. Šta je koncentrični provodnik kabla?
2.2.1.4. Označavanje vodova sa izolovanim provodnicima i kablova
Prema standardu JUS N.CO.006 označavanje vodova sa izolovanim provodnicima i
kablova se vrši na sličan način i to sa sedam grupa slovnih i brojčanih simbola, razlika je samo u
III grupi simbola, koja označava konstrukciona svojstva, kao što se vidi iz tabele 1. Kod vodova
sa izolovanim provodnicima treća grupa simbola se sastoji od slovnih simbola, a kod kablova se
sastoji od dvocifrenih brojeva od 00 do 99.
Tabela 1. Označavanje vodova sa izolovanim provodnicima i kablova
I grupa II grupa
III grupa
(za vodove sa
izolovanim
provodnicima)
III grupa
(za kablove) IV grupa V grupa VI grupa VII grupa
Posebno
područje
primene
Vrsta
materijala
od koga
je
izrađena
izolacija i
plašt
Konstrukciona
svojstva vodova
sa izolovanim
provodnicima
(sastoji se od
slova)
Konstrukcio
na svojstva
kablova
(sastoji se od
dva broja)
Označava
da li
postoji
zaštitni
provodnik
Označava
materijal
od koga je
provodnik
i oblik
preseka
provodnika
Broj žila i
nazivni
presek
provodnika
Nazivni
napon
A P /J 00 2×0,75
S PP /L 40 - Y 3×2,5
Z PP /R 41 - Y \S 5×185 1 kV
I grupa simbola, označava posebno područje primene voda, sastoji se od sledećih slovnih
simbola:
ne piše se simbol, ako vod ima opšte područje primene (za električne instalacije u
objektima)
A - za automobile
17
S - za svetiljke
Z - za zavarivanje
D - za dizalice
B - za brodove
Ž - železnicu
II grupa simbola, označava vrstu materijala od koga je izrađena izolacija i plašt
provodnika, sastoji se od sledećih slovnih simbola:
P - polivinilhlorid (PVC)
E - polietilen (PE)
X - umreženi polietilen (ХРЕ)
Ep - etilenpropilenska guma (EPDM)
Ev - etilenvinilacetatna guma (levapren)
Si - silikonska guma
N - neopren (polihloroprenska guma)
IP - impregnisani papir
T - tekstilni oplet
G - guma na bazi prirodnog i sintetičkog kaučuka
B - butil guma
A - aluminijumski plašt
Az - aluminijumski plašt od trake-zavaren
Av - aluminijumski plašt-valovit
O - olovni plašt
ZO - olovni plašt na svakoj žili zasebno
III grupa simbola za vodove sa izolovanim provodnicima, se odvaja kosom crtom (/)
od II grupe simbole i označava konstrukciona svojstva vodova, sastoji se sledećih slovnih
simbola:
A - otporan na atmosferske uticaje
F - finožičan
J - jača konstrukcija (deblja izolacija)
L - lakša konstrukcija (tanja izolacija)
M - mnogožičan
N - ne podržava gorenje (nezapaljiv)
O - samonosiv (ojačan elementom za nošenje)
R - s razmaknutim žilama
S - naročito savitljiv
T - otporan na toplotu
U - sa paralelnim žilama
V - visokonaponski
18
Z - sa električnom zaštitom (ekran) od metala
K - kalajisan vod
III grupa simbola za kablove, se odvaja kosom crtom (/) od II grupe simbole i označava
konstrukciona svojstva kablova, sastoji se od dvocifrenih brojeva od 00 do 99, podeljenih u 10
dekada. Prvi broj dekade može biti od 0 do 9, značenje ovog broja je:
0 - kablovi nemaju mehaničku zaštitu
1 - mehanička zaštita kabla od dve čelične trake sa zaštitom do korozije
2 - mehanička zaštita okruglim žicama
3 - mehanička zaštita pljosnatom žicom ili specijalnim okruglim Al-žicama
4 - mehanička i električna zaštita koja je postavljena ispod spoljašnjeg PVC plašta
5 - mehanička i električna zaštita ispod spoljašnjeg plašta od gume
6 - kablovi koji imaju ugrađene komandne i kontrolne provodnike
7 - kablovi imaju pojačani plašt od gume
8 - elementi konstrukcije i električne zaštite ispod spoljašnjeg PVC plašta
Značenje drugog broja je dato tabelama od 2.1. do 2.5. U Tabelama od 1.4 do 1.8 dato je
označavanje konstrukcije kabla (date su samo dekade sa prvim brojem 0, 1, 4, 5 i 6 i primeri
kablova koji se najčešće koriste u praksi).
Tabela 2.1. Dekada od 01 do 09, svi kablovi čija oznaka počinje sa 0 nemaju mehaničku
zaštitu
Simbol Vrsta zaštite od korozije preko metalnog plašta Primer
00 Bez posebno obeležene konstrukcije (kablovi bez mehaničke i antikorozivne
zaštite) PP 00; EP 00; GN 00
01 Preko plašta vlakna impregnisana kompaundnom masom IPO 01
02 Preko plašta tekstilni oplet impregnisan kompaundnom masom PO 02; GO 02
03 Plašt od polietilena
04 Plašt od PVC mase IPO 04; IPHO 04
IPHO 04, NPHO 04 i s1.(H označava zaštićene-ekranizovane kablove kod kojih je zadnji sloj izolacije
izveden s metaliziranim papirom)
Tabela 2.2. Dekada od 10 do 19, svi kablovi čija oznaka počinje sa 1 imaju mehaničku
zaštitu od dve čelične trake sa zaštitom od korozije ili bez nje
Simbol Mehanička zaštite od
čeličnih traka Zaštita od korozije Primer
10 Omot od dve čelične trake Premaz kormpaundnom masom IPO 10
11 Omot od dve čelične trake Premaz biturnenskm lakom IPO 11
13 Omot od dve čelične trake Vlakna impregnirana kompaundnom masom IPO 13 IPZO 13
14 Omot od dve čelične trake Plašt od PVC mase IPO 14
19
15 Omot od dve čelične trake Plašt od polietilena
16 Omot od dve čelične trake Plašt od elastornera
IPZO 13; NPZO 14 i s1. (ZO označava da svaka zila kabla ima zaseban olovni plašt)
Tabela 2.3. Dekada od 40 do 49, označava vrstu mehaničke i električne zaštite koja se
postavlja ispod plašta od PVC
Simbol Elementi konstrukcije ispod spoljašnjeg plašta od termoplastične mase Primer
40
Koncentrični provodnik postavljen preko jezgra kabla u obliku omota ili
opleta od metalnih žica, odnosno omota od metalnih traka
PP 40
41 Omot od dve čeličnih trake PP 41
42 Oplet od pocinkovanih okruglih čeličnih žica preko unutrašnjeg plašta od
PVC mase
43 Oplet od pocinkovanih profilnih čeličnih žica
44 Oplet od pocinkovanih okruglih čeličnih žica i zavojnica od čelične
pocinkovane trake PP44
45 Omot od pocinkovanih pljosnatih čeličnih žica i zavojnica od čelične
pocinkovane trake PP 45
47
Električna začtita postavljena preko jezgra kabla u obliku omota ili opleta od
metalnih žica, odnosno omota od metalnih traka
48
Električna zaštita postavljena oko svake žile posebno u vidu omota ili opleta
od metalnih žica, odnosno omota od metalnih traka (vodonepropusni
kablovi)
PP48
Tabela 2.4. Dekada od 50 do 59, označava vrstu mehaničke i električne zastite koja se
postavija ispod plasta od prirodne ili sintetičke gume
Simbol Elementi konstrukcije ispod spoljašnjeg plašta od elastomera Primer
50 Unutrašnji plašt od gume (*unutrašnji i spoljni plašt mogu se izrađivati u
jednom sloju) GN 50
51 Središte i unutrašnji plašt od gume*
53 Električna zaštita od metalnog opleta ili omota oko svake žile pojedinačno i
unutrašnji plašt od gume*
GN 53 EpN 53
55 Koncentrični zaštitni provodnik od metalnog opleta ili omota preko
unutrašnjeg plašta od gume
58 Unutrašnji plašt od gume*, skraćeni korak použenih žila GN 58
20
Tabela 2.5. Dekada od 60 do 69, svi kablovi čija oznaka počinje s 6 imaju ugrađene
komandne i kontrolne provodnike
Simbol Elementi konstrukcije ispod spoljašnjeg plašta od elastomera Primer
60 Zaštitni provodnik použen zajedno sa faznim provodnicima
61 Zaštitni provodnik ravnornerno raspoređen u međuprostore žila; untrasnji
plašt od gume*
62 Kornandne i kontrolne žile postavljene u međuprostore faznih žila;
unutrašnji plašt od gume*
GN 62
63 Kornandne i kontrolne žile postavljene u međuprostore faznih žila; zaštitni
provodnik postavljen koncentrično preko unutrašnjeg plašta
EpN 63
IV grupa simbola, se odvaja crticom (-) od III grupe simbola i označava da li postoji
zaštitni provodnik, npr.:
Y - postoji zaštitni provodnik, koji je žuto-zelene boje
V grupa simbola, se odvaja praznim mestom od IV grupe simbola i označava materijal od
koga je izrađen provodnik i oblik preseka provodnika, sastoji se od slovnih simbola, npr.:
A - aluminijumski provodnik
ne piše se simbol - bakarni provodnik
S - sektorskipresek
ne piše se simbol - okrugli presek provodnika
VI grupa simbola, se odvaja praznim mestom od V grupe simbola i označava broj žila i
nazivni presek provodnika u mm2, npr.:
- 3×1,5
- 3×50/6 - presek koncentričnog provodnika ili električne zaštite izražava se u mm2, a
razdvaja se kosom crtom od oznake preseka faznih provodnika
- 3×70+35 - četvorožilni kablovi kod kojih jedna žila ima manji presek provodnika
(neutralni ili zaštitni provodnik), označava se tako što se iza preseka faznih
provodnika stavlja znak plus (+), a zatim se piše presek neutralnog N ili zaštitno-
neutralnog PEN provodnika
VII grupa simbola, se odvaja praznim mestom od VI grupe simbola i označava nazivni
napon vodova sa izolovanim provodnicima i energetskih kablova.
Nazivni napon vodova sa izolovanim provodnicima obično se ne navodi (ako se navodi
označava se brojem i izražava se u V, npr. 24 V, 380 V, 500 V, 450/750 V, 1000 V).
Nazivni napon kablova označava napon između provodnika i zemlje Uo i između dva
fazna provodnika U, koji se razdvajaju kosom crtom npr.: Uo/U, a izražavaju se u kV (npr.: 1
kV, 0,6/l kV, 3,6/6 kV, 12/20 kV, 20/35 kV itd.).
2.2.1.4.1 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za trajno
(stalno) polaganje u elektroenergetskim instalacijama
PP/R -Y 3×2,5 380 V
21
Instalacioni vod, sa izolacijom i plaštom od PVC mase, sa razmaknutim žilama, ima
zaštitni provodnik, koji je žuto-zelene boje, ima provodnike od bakra okruglog preseka, ima tri
žile poprečnog preseka 2,5 mm2, nazivnog napona 380 V.
PP/R 2×1,5 380 V
Instalacioni vod, sa izolacijom i plaštom od PVC mase, sa razmaknutim žilama, ima
zaštitni provodnik koji je žuto-zelene boje, ima provodnike od bakra okruglog preseka, ima dve
žile poprečnog preseka 1,5 mm2, nazivnog napona 380 V.
PP/R-Y 3×1,5
PP - Y 4×10
Instalacioni vod za trajno polaganje sa izolacijim i plaštom od PVC mase, četvorožilni
preseka 10 mm2 Cu, jedna žila žuto-zelene boje izolacije. Nazivni napon izolovanih vodova se
obično ne navodi ako je ispod 1000 V.
P 1×2,5
P/F 1×0,75
PP/U 2×2,5
PP 2×1,5
PP-Y 3×2,5
PP-Y 5×2,5
22
PP-Y 5×6
PP-Y 4×10
2.2.1.4.2 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za
prenosive prijemnike u elektroenergetskim instalacijama
GN/J - Y 5×2,5
Instalacioni vod savitljivi sa izolovanm provodnicima, jače konstrukcije s izolacijom od
gume i plaštom od neoprena, petožilan, s provodnicima od kalajisanih bakarnih žica, nazivnog
preseka 2,5 mm2, sa žuto-zelenom žilom.
РР/Ј-Y 3×2,5
Instalacioni vod sa izolacijom i plaštom od PVC mase, za prenosive potrošače, jače
konstrukcije, trožilan, jedna žila žuto-zelene boje, preseka 2,5 mm2 Cu-finožičan.
GG/J-Y 3×2,5
Instalacioni vod sa izolacijom i plaštom od gume, za prenosne potrošače, jače
konstrukcije, trožilan, jedna žila žuto-zelene boje izolacije, preseka 2,5 mm2 Cu-finožičan.
GN/JS - Y 3×1
Instalacioni vod sa izolacijom od gume i plaštom od neoprena, naročito savitljiv, trožilan
od čega jedna žila žuto-zelene boje, preseka l mm2 Cu-finožičan. Ovaj tip voda se koristi za
priključak električnih alata (bušilice, brusilice i sl.).
SiSi/J-Y 4×4
Instalacioni vod sa izolacijom i plaštom od silikonskog kaučuka, za više radne temperature
(najviša dozvoljena radna temperatura 180°C).
GT-Y 3×0,75
P/L 2×0,5
23
PP/L-Y 3×l
2.2.1.4.3 Primeri označavanja samonosivih kablovskih vodova i snopova
X 00-A 4×35 1 kV
Samonosivi kablovski snop (SKS) sa četiri aluminijumska použena provodnika sa
izolacijom od umreženog polietilena, bez mehaničke i antikorozivne zaštite (00), preseka 35
mm2.
Х 00/О-А 3×50+71,5+2×25 l kV
Samonosivi kablovski snop (SKS) sa aluminijumskim provodnicima, tri fazna provodnika
preseka 50 mm2, neutralnim provodnikom 71,5 mm
2 koji ujedno služi i kao noseći, i dva
provodnika preseka po 25 mm2 koji služe za napajanje javne rasvete.
PP/O
Samonosivi kablovski vod
Slika 1.3 Samonosivi kablovski vod
2.2.1.4.4 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za svetiljke
SP 2×0,5
24
Vod sa izolovanim provodnicima za svetiljke
SP - Y 3×0,75
SP/V 1×1,5 7,5 kV
Vod sa izolovanim provodnicima za svetiljke
2.2.1.4.5 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za trajno
(stalno) polaganje u telefonskim i signalnim instalacijama
TU 2×
J-Y(St)Y
2.2.1.4.6 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za
dizalice
DGN 16×2,5
Savitljivi vod za dizalice (upravljački vod na liftovima i dizalicama), sa izolacijom od
gume i plaštom od neoprena, 16-žilan, preseka 2,5 mm2 Cu-finožičan
2.2.1.4.7 Primeri označavanja vodova sa izolovanim provodnicima za
automobile
AP 1 24 V
Vod sa izolovanim provodnicima za automobile sa izolacijom od PVC mase, bez plašta, sa
provodnikom od bakra nazivnog preseka 1 mm2, nazivnog napona 24 V.
25
2.2.1.4.8 Primeri označavanja kablova
PP00 - AS 4×70 1 kV
Kabl s izolacijom i plaštom od PVC mase, bez mehaničke i antikorozivne zaštite, sa
provodnicima od aluminijuma sektorskog preseka, ima četiri žile, poprečni presek svake žile
iznosi 70 mm2, nazivnog napona 1 kV.
IPO13 - AS 3×240 10 kV
Kabl s izolacijom od impregnisanog papira i olovnim plaštom, mehaničkom zaštitom od
dve čelične trake i antikorozivnom zaštitom sa vlaknima impregnisanim bitumenskom
mešavinom, s aluminijumskim provodnicima sektorskog preseka, trožilni, preseka 240 mm2,
nazivnog napona 10 kV.
PP40 - AS 3×150/70 0,6/l kV
Kabl s izolacijom i plaštom od PVC mase, s tri provodnika od aluminijuma 150 mm2
sektorskog oblika, i s koncentričnim vodom manjeg preseka 70 mm2, nazivnog napona 1 kV.
PP00 - YS 5×50 0,6/l kV
Kabl s izolacijom i plaštom od PVC mase, s tri fazna provodnika, neutralnim i zaštitnim
provodnikom, svi sektorskog preseka 50 mm2 od bakra, nazivnog napona 0,6/1 kV.
EpN 63 3×50+2×6+10 0,6/1 kV
Kabl s izolacijom od etilen-propilenske gume i plaštom od neoprena, s poluprovodljivim
slojem preko izolacije, s tri fazna provodnika preseka 50 mm2
Cu i s dva komandna provodnika
preseka 6 mm2 (izolacije takođe od etilen-propilenske gume), s jednim kontrolnim provodnikom
preseka 10 mm2 obloženim poluprovodljivim slojem i postavljenim koncentrično (koncentrični
zaštitni provodnik) preko unutrašnjeg plašta, nazivnog napona 0,6/1 kV.
PP41 4×120 1 kV
Kabl sa izolacijom i plaštom od PVC mase, ispod spoljašnjeg plašta od PVC mase omot
od dve čelične trake, 4-žile međusobno použene s ispunom mešavina PVC mase i gume, preseka
120 mm 2 Cu.
PP40 3×75+35 mm2 1kV
Kabl sa izolacijom i plaštom od PVC mase ispod plašta od PVC mase nalazi se neutralni
N ili zaštitno-neutralni PEN provodnik, preseka 35 mm2 Cu, dok jezgro kabla čine tri použena
provodnika preseka 70 mm2 Cu.
PP48 3×70/6 mm2 10 kV
Kabl sa izolacijom i plaštom od PVC mase, koncentrični provodnik koji u ovom slučaju
služi kao električna zaštita preseka 6 (3×2) mm2 postavljena oko svakog provodnika, 3-žilni, od
bakra okruglog preseka 70 mm2.
26
PP41 AS4×50 1 kV
PP00 4×10 1 kV
XPY AS 5×35 1 kV
PP40 S 3×120 + 70 1 kV
PP40 3×120S + 70 1 kV
2.2.1.4.8.1 Kablovi sa izolacijom i plaštom od termoplastičnih masa
PVC masa kao izolacija provodnika upotrebljava se sve više za niskonaponske kablove do
1 kV, može se zagrevati do 70°C, dok se pogodnim izborom PVC mase mogu takvi kablovi
upotrebljavati za temperature okoline od -40 do +50°C.
Polietilen ili PE masa je znatno bolja od PVC mase, a izrazito se odlikuje visokom
mehaničkom čvrstoćom i postojanošću prema vlagi, malim električnim gubicima, kao izolacija
može se upotrebiti i do 110 kV, strujna opteretivost je oko 30% veća od kablova s
impregnisanim papirom.
Primeri kablova sa izolacijom i plaštom od termoplastičnih masa
2.2.1.4.8.2 Kablovi sa izolacijom i plaštom od gume
Primeri kablova sa izolacijom i plaštom od gume
2.2.1.4.8.3 Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim plaštom
Primeri kablova sa izolacijom i plaštom od termoplastičnih masa
2.2.1.5. Proračun i odabir preseka provodnika instalacinih vodova
Radi se na vežbama.
Kriterijumi prema kojima se vrši proračun i odabir preseka provodnika instalacinih
vodova
2.2.1.5.1 Trajno dozvoljene struje opetrećenja provodnika u instalacionim
vodovima
2.2.1.5.2 Proračun pada napona u instalacionom vodu
2.2.1.5.2.1 Proračun pada napona u trofaznom instalacionom vodu
27
2.2.1.5.2.2 Proračun pada napona u monofaznom instalacionom vodu
2.2.1.5.2.3 Proračun pada napona u instalacionom vodu jednosmerne struje
2.2.2. Pribor za instalacion vodove
2.2.2.1. Pribor za vodove sa izolovanim provodnicima
Pribor za vodove sa izolovanim provodnicima služi za nošenje, mehaničku, antikorozivnu
i električnu zaštitu, završavanje, grananje i spajanje žila izolovanih vodova. U njega spadaju:
- instalacione cevi sa priborom,
- instalacione kutije,
- stezaljke itd.
Za kablove se koristi poseban pribor.
2.2.2.1.1 Instalacione cevi i njihov pribor
2.2.2.1.1.1 Instalacione cevi
Radi zaštite od vlage i mehaničkih oštećenja vodovi sa izolovanim provodnicima se mogu
uvući u instalacione cevi koje se postavljaju u zid ispod maltera. U zadnje vreme se to ne
praktikuje već se vodovi postavljaju direktno pod maltera, slika . U tom slučaju koriste se
vodovi koji imaju izolaciju i plašt od PVC mase.
Slika Vodovi postavljeni direktno pod malter
Instalacione cevi se dele na:
- nemetalne cevi (plastične cevi, gumene cevi, papirne ili crne cevi*)
- metalne cevi sa nemetalnom postavom (obložene ili Bergmanove cevi)*
- metalne cevi (čelične cevi ili STAPA cevi)
Cevi od plastike. Nemetalne cevi od PVC mase su danas najčešće upotrebljavane cevi,
slika 2.1. Polažu se u neagresivnim prostorijama pod malter, u betonu, iznad maltera ili na drvo
u suvim i vlažnim prostorijama. Savijaju se i nastavljaju zagrejavanjem ili posebnim priborom.
Za polaganje pod malter mogu se koristiti i savitljive "fleksi" plastične cevi.
28
Slika 2.1. Plastične savitljive cevi
Savitljive čelične cevi. Savitljive čelične cevi izrađuju se posebnim postupkom od
segmenata vezanih međusobno tako da se cev može savijati. Izrađuju se sa unutrašnjim
prečnikom Ф: 14; 18;25; 35; 38; 40; 42; 50; 55 mm i dužinama 10 i 15 m. Upotrebljavaju se za
priključke na razne mašine i uređaje gde je potrebno obezbediti mehaničku zaštitu uz vibracije,
npr. pokretni viseći priključak od zida ili tavanice do mašine, te za instalacije na samim
uređajima i sl.
Slika 2.2 Savitljiva čelična cev i dva tipa metalnih uvodnica
2.2.2.1.1.2 Pribor za instalacione cevi
U pribor za polaganje instalacionih cevi spada sav materijal koji je potreban za smeštaj
cevi na mestu njihove ugradnje.
U pribor za polaganje instalacionih cevi spadaju:
- Obujmice, služe za pričvršćenje cevi pri polaganju na zid,
- Spojnice, služe za nastavljanje cevi u istom pravcu,
- Lukovi, služe za nastavljanje cevi pod uglom 90 stepeni,
- Lule, služe za završavanje cevi npr. na tavanici za svetiljku, a štite izolaciju i plašt
voda od oštrih ivica i sl.
Na slici 2.1 je prikazan standardni pribor za plastične cevi: obujmice, spojnice i lukovi.
Slika 2.1. Plastične tvrde cevi sa priborom (obujmice, spojnice, lukovi)
29
2.2.2.1.2 Instalacione kutije
Instalacione kutije mogu biti:
1. montažne kutije, su bez poklopca i služe za montažu sklopki, utičnica, taster sklopki;
2. razvodne kutije, su sa poklopcem i služe za uvod vodova, nastavljanje ili grananje
provodnika, za olakšano uvlačenje vodova u cevi);
3. univerzalne kutije, su ustvari duboke kutije koje se koriste i kao montažne i kao
razvodne kutije).
1. Montažne kutije
Montažne kutije služe za smeštaj sklopki ili utičnica, postoje dva tipa istog prečnika
(Ф=60 mm, Slika 2.9). Jedan je tip za pričvršćvanje sa vijcima a drugi tip za pričvršćivanje
sklopki ili utičnica s upornim pandžama (šapom).
Slika 2.9. Plitka montažna kutija Ф 60×40 sa produžetkom 1- 2 cm
U upotrebi su i montažne kutije s vijcima za montažu u rigips ploče. Pričvršćenje ovih
kutija za gipsane ploče se vrši pomoću vijaka sa upornim pandžama. Montažne kutije sa vijcima
Ф 68 mm dubine 48 mm za montažu u rigips ploče, slika 2.10. i montažne kutije sa vijcima Ф
65 mm dubine 40 mm za montažu u rigips ploče. Kutije imaju vijke s kukicama ili klik-stop
sistem za učvršćenje za tanke zidove (rigips ploče).
Slika 2.10. Montažna kutija sa vijcima Ф 68 dubine 47 mm za montažu u rigips ploče
Slika 10. Dvostruka montažna kutija Ф 65 dubine 40 mm za montažu u rigips ploče
2. Razvodne kutije
30
Razvodne kutije se postavljaju na mestima gde se spajaju i granaju elektroinstalacione
cevi ili PP provodnici, a njihove dimenzije su 70 mm ili veće. Izrađuju se od plastike i slične su
kutijama za sklopke i utičnice. Razvodne kutije mogu biti:
- okrugle prečnika Ф=78 mm (slika 2.5) ili
- kvadratne Ф 95×95×50 mm (Sl. 2.6).
Slika 2.5 Okrugla razvodna kutija Ф 78 dubine 40 mm sa poklopcem
Slika Okrugla razvodna kutija Ф 78×40 i njen produžetak dubone 1-2 cm
Slika Poklopac za okruglu razvodnu kutiju sa vijcima
Slika Poklopac za oktuglu razvodnu kutiju bez vijaka
31
Slika Kvadratna razvodna kutija Ф 95×95 dubine 50 mm sa poklopcem i vijcima
Vodovi sa izolovanim provodnicima i razvodne kutije se polažu ispod tavanice 30 cm, a
vertikalno ispod njih montažne kutije za instalacione sklopke (na visin 90-120 cm od poda) i
montažne kutije za utičnice (na visini 30 cm od poda), kao što je prikazano na slici 2.7
S1.2.7 Instalacija s razvodnim kutijama ispod tavanice: l - strujni krug rasvete, 2 - strujni
krug priključnica
3. Univerzalne (razvodno-montažne) kutije
Univerzalne (razvodno-montažne) kutije su duboke kutije prečnika Ф 60 mm dubine 60
mm, postavljaju se iznad poda (30 cm), tako da služe i kao razvodne i montažne za tičnice i
sklopke (slika 2.8 b). Može se postaviti veći broj ovih kutija u prostoriji, zatvoriti ih poklopcem,
i uvek je moguće, ako zatreba, u njih montirati utičnice (slika 2.8 c).
Slika Univerzalna kutija
Univerzalne (razvodno-montažne) kutije omogućavaju da se za budućnost predvidi više
utičnica nego što je u trenutku instaliranja potrebno (Sl. 2.11). Zatvore se poklopcema a kad
bude potrebno pomoću posebne tropolne stezaljke (ili wecco stezaljki) i izolacione pregrade
ostvaruje se priključak i postavljanje utičnice na horizontalni vod, tako da ga ne moramo čak ni
rezati (potrebno je skinuti plašt i izolaciju).
32
Sl. 2.11 Instalacija s univerzalnim (razvodno-montažnim) kutijama
Pomoću univerzalne kutije možemo izvesti i spoj nepokretnih prijemnika u stanu, kao što
su: TA peć, štednjak, bojler i sl, upotrebom petopolnih stezaljki, posebnog mosta za rasterećenje
i poklopca kutije kroz koji prolazi vod za potrošač (slika 2.12) .
Slika 2.12. Priključna kutija za spoj nepokretnih prijemnika u stanu, kao što su: TA peć,
štednjak, bojler i sl.
Nizajuće plitke duboke i kutije. - Nizajuće kutije se uklapaju jedna pored druge (osno
rastojanje 71 mm) u njih se montiraju mehanizmi sklopki ill utičnica i na kraju postavlja se
višestruki okvir (ugradnja može biti horizontalno ill vertikalno).
Nizajuće plitke kutije Ф 60 mm, duboke su 40 mm i koriste se za montažu više sklopki i
utičnica (slika 2.8).
Sl. 2.4 Nizajuće plitke kutije Ф 60×40 mm
33
Nizajuća plitka kutija za sklopku sa stezaljkama za spajanje
Sl. 2.8 Spoje nizajuće plitka Ф 60×40 mm i nizajuće duboke kutije Ф 60×60 mm
Sve opisane instalacione kutije služe za montažu u zid (p/m) i potrebno je bušilicom
izbušiti rupe u zidu (koristi se specijalni alat Sl. 2.12 b).
Slika 2.12. Specijalni alat koji se postavlja u bušilicu a služi za bušenje rupa u zidu
(betonu, cigli, keramici i sl.)
Pre same montaže u zid potrebno je prstom ili kablovskim nožem na kutiji „probiti“ otvore
za provlačenje instalacionih vodova ili cevi i zagipsati kutije ali tako da se oko 1 cm ostavi
prepusta za debljinu maltera (kod rigips ploča koriste se kutije s vijcima i nema prepusta). Za
instalaciju nad malterom koriste se posebne razvodne kutije (n/m) sa elastičnim brtvenim
uvodnicama (pričvršćuju se na zid s vijcima, vidi poglavlje „Vrste izvođenja električnih
instalacija“).
Pri polaganju vodova i njihovom uvlačenju u kutije, potrebno je da oni "štrče" izvan kutije
najmanje 15 cm da bi se žile mogle međusobno spojiti izvan kutije, a posle toga gurnuti u kutiju.
2.2.2.1.3 Stezaljke
Spajanje provodnika u razvodnim kutijama se ne sme raditi uvrtanjem, lemljenjem ili
upotrebom izolacione trake. Za samo spajanje se koriste razni tipovi stezaljki.
Stezaljke služe za nastavljenje ili grananje provodnika u razvodnim kutijama i razvodnim
uređajima.
Kod stezaljki sa vijkom potrebno je provodnike uvući u stezaljku i izvijačem stegnuti
vijak na desnu stranu (Sl. 2.15).
34
Sl. 2.15 Stezaljke sa vijcima (čauraste 1,5; 2,5; 4; 6; 10; 16 i 25 mm2)
Konex stezaljke (elmo stezaljke) 2×; 3×; 4×; 5×; 6×; 7× i 8× 1,5 ili 2,5 mm2 spajaju
provodnike samim umetanjem u stezaljku koja je bez vijaka (Sl. 2.13 i Sl. 2.14), dok wecco-
stezaljke (Sl. 2.16) se mogu rukom (ili izvijačem) stegnuti okretanjem poklopca (2,5; 4; 6; 10;
16; 25 i 35 mm2).
Sl. 2.13 Stezaljke bez vijaka 3×2,5; 4×2,5; 5×2,5 i 8×2,5 mm2
Sl. 2.14 Stezaljke bez vijaka 1,5; 2,5; 4 i 6 mm2
Sl. 2.16 Wecco redne stezaljke (2×2,5; 2×4; 2×6; 2×10; 2×16; 2×25: 2×35)
Bolji pregled izvedenog spoja u razvodnim kutijama se postiže upotrebom kompleta
stezaljki (4, 5 ili 6 stezaljki 1,5; 2,5; 4 ili 6 mm2). Stezaljke se umetnu na dno razvodne kutije
(vidi Sl. 9.17 i Sl. 9.26).
Redne stezaljke se upotrebljavaju u razvodnim ormarima, montiraju na letvu 35 mm i
izrađuju se za preseke od 1,5 do 240 mm2 (Sl. 2.17). Kod svih ovih stezaljki kontaktni delovi su
zatvoreni porculanom, bakelitom ili PVC masom tako da nema opasnosti da nastane kratak spoj
u razvodnoj kutiji ili razvodnim uređajima.
Sl. 2.17 Redne stezaljke-spajanje s vijcima (1,5; 2,5; 4; 6; 10; 16; 25; 35; 50; 70; 95; 120;
150; 185; 240 mm2)
35
2.2.2.2. Pribor za kablove
Služi za nastavljanje kabla, nošenje kabla, grananje kabla, spajanje kabla sa potrošačem,
drugim vodom i sl. U kablovski probor spadaju:
- kablovske glave,
- kablovske spojnice,
- kablovske stezaljke,
- kablovske stopice (papučice) i
- kablovske obujmice.
Ranije su se najviše koristili papirni kablovi, sa priborom od livenog čelika. Današnji
kablovi su najčešće od termoplastičnih masa, a i sam pribor je uglavnom od istog materijala.
2.2.2.2.1 Kablovske glave
Kablovske glave služe da spreče prodor vlage i da se žile kabla pripreme za spajanje.
Kablovske glave se postavljaju na početku i kraju kabla, tj. kad se kabl priključuje na petrošače,
na druge vodove, na bakarne sabirnice u razvodnim uređajima i sl. Da bi se mogao priključiti,
potrebno je kabl otvoriti, tj. skinuti plašt, zaštitu, žile razdvojiti, a tako otvoren kabl je izložen
prodiranju vlage i prašine u njegovu unutrašnjost, što može dovesti do „probijanja“ kabla.
Razlikuju se:
- kablovske glave za unutrašnju rnontažu,
- kablovske glave za spoljnu montažu i
- kablovske glave za ugradnju u prostorijama sa eksplozivnim smesama.
Kablovske glave za unutrašnju montažu niskonaponskih 1 kV termoplastičnih kablova
nisu obavezne, ali mogu se i koristiti. Niskonaponski kablovi koji se koriste za kućni podzemni
priključak objekata, a ulaze u kablovski priključni ormarić objekta, ne moraju imati kablovsku
glavu, tj. sam donji deo ormarica je na određeni način zaštita za taj kabl. U svim drugim
slučajevima koriste se kablovske glave. Za visoki napon su obavezne. Kablovske glave za
unutrašnju montažu NN kablova su obavezne.
Metalne kablovske glave se sastoje iz dva dela, levka i poklopca, dok plastične kablovske
glave su iz jednog dela (npr. PKG) ili odgovarajućeg kalupa (npr. SKGm).
Sl. 2.18. Plastične kablovske glave za unutrašnju montažu: tip PKG 1 kV (TEP Zagreb) i
SKGm 1 kV (FKS Jagodina)
36
2.2.2.2.2 Kablovske spojnice
Kablovske spojnice služe za nastavljanje i grananje (račvanje) kabla. Za nastavljanje
kabla koriste se ravne spojnice (slika 2.19), a za grananje (račvanje) kabla koriste se odvojne
spojnice (slika 2.20).
Razlikujemo metalne i plastične spojnice. Za kablove sa PVC ill gumenom izolacijorn, za
napon l kV, danas se sve više koriste plastične ravne ili odvojne spojnice, u koje se ubrizgava
epoksidna izolaciona masa (ravna SKS i odvojna SKSR spojnica proizvodnje FKS Jagodina).
Sl. 2.19 Ravne spojnice SKS (1 kV), XPKS (do 35 kV) i PKS (do 10 kV)
Sl. 2.20 Odvojna metalna spojnica KSR lkV (TEP Zagreb)
*Sastoji se iz donjeg dela i poklopca koji se spajaju vijcima i maticama
Sl. 2.21 Odvojna plastična spojnica SKSR l kV (Smolit -Jagodina)
Za spajanje jednožilnih kablova s izolacijorn od PE, XPE i EPDM napona do 35 kV vrlo
je pouzdano rešenje na bazi izolacijske trake+zalivna izolaciona masa+zaštitna plastična cev,
prema Sl. 2.19 ravna spojnica XPKS (TEP-Zagreb).
Spojnice tip PKS (TEP-Zagreb), na bazi gvozđa, poliestera i izolacionih traka, sa
izolacionom hladnom zalivnom masom, su univerzalne i predstavljaju kvalitetno rešsenje za sve
vrste kablova s izolacijom od PVC mase i sintetičkih materijala (PE, XPE, EPDM).
37
d)
Sl.
2.2.2.2.3 Kablovske stezaljke
Kablovske stezaljke služe za nastavljanje ili grananje žila (provodnika) kabla. Izrađuju se
od mesinga, sa vijcima i bez vijaka.
Stezaljke sa vijcima (slika 2.23 a) treba izbegavati jer ne osiguravaju kvalitetan spoj.
Slika 2.23 Stezaljke sa vijcima 6..., 300 mm2: (a - ravna, b - odvojna)
Spojne čaure (slika 2.23) služe za spajanje Cu provodnika lemljenjem. U čauru se lem
naliva zagrevanjem plamenikom, kroz otvor na sredini čaure. Krajevi čaure se omotaju
azbestnom uzicom da bi se sprečilo isticanje lema pri lemljenju. Lemljenjem se mogu spojiti i
Cu sa Al provodnicima, korišćenjem Al-Cu spojnice
38
Slika 2.23. Spojna čaura
Za lemljenje bakarnih, odnosno Al-provodnika* upotrebljava se lem sa 60% Sn (kositra) i
40% Pb (olova), s tim da je Al provodnike potrebno prethodno presvući sa posebnim lemom,
70% Sn i 30% Zn. Poseban je postupak gnječenja (presovanja) spojne čaure uz upotrebu klešta
ili hidraulične prese.
*Al-stezaljke s Al-provodnicima se spajaju i dubokim utiskivanjem (gnječenjem) ili zavarivanjem Al-žicom
za varenje
Odvojne stezaljke služe za izradu priključka kabla da se ne seku žile kabla (Sl. 2.23). U
odvojnim spojnicama upotrebljavaju se odvojne stezaljke za koje nije potrebno prolazni (glavni)
kabl presecati, već samo skinuti izolaciju i postaviti odvojnu stezaljku.
Slika 2.23. Odvojna stezaljka
Posebno su rešenje kompaktne-odvojne stezaljke prema slika 2.24, koje omogućavaju
izradu kablovskih odvojaka a da se ne seku kablovi i ne skida izolacija sa žila. One omogućuju i
rad pod naponom ukoliko se za tu svrhu upotrebi odgovarajući alat.
S1ika 2.24 Kompaktna-odvojna stezaljka postavljena u odvojnu spojnicu s nepresecenim
glavnim kablom
2.2.2.2.4 Kablovske stopice (papučice)
Kablovske stopice (papučice) služe za lakši i pouzdaniji priključak kabla na potrošače ili
razvodni uređaj (sabirnice).
Provodnici manjeg preseka do 6 mm2 finožičani i 16 mm
2 punog preseka, mogu se spajati
pomoću vijaka bez stopica na priključke električnih prijemnika kao na slici 2.25. Finožičani
provodnici preseka do 6 mm2 prethodno se potope u lem.
39
Slika 2.25. Priključak provodnika manjeg preseka pomoću vijaka na priključke električnih
prijemnika
Poželjno je i manje finožičane preseke provodnika spajati kablovskim stopicama ili
sličnim spojnim elementima (slika 2.26).
Slika 2.26. Kablovske stopice za gnječenje i lemljenje
Veći preseci provodnika moraju se prvo spojiti na stopicu, a stopica preko vijka na
prijemnik (slika 2.27).
Slika 2.27. Kablovske stopice za gnječenje i lemljenje
Slika 2.28. Stopice sa vijcima se koriste za veće preseke provodnika
2.2.2.2.5 Kablovske obujmice
Kablovske obujmice služe za nošenje kabla položenog na zid, tavanicu, kanale ili na
metalnu konstrukciju. Razlikuju se otvorene i zatvorene obujmice. Mnogi tipovi obujmica se
koriste (i to jednostrukih ili višestrukih) a na slici 2.29. prikazana je obujmica tipa OB 1
proizvodnje TEP Zagreb za pričvršćenje 1, 2 ili 3 kabla na metalnu konstrukciju. Ukoliko se
kablovi polažu na zid ili tavanicu, osim obujmica potrebni su i nosači od čeličnog L profila.
Slika 2.29. Obujrnica OB 1
40
2.2.3. Instalacioni osigurači
Svaki električni prijemnik (potrošač) predviđen je da radi na određenom naponu i da pri
normalnom radu uzima određenu struju. Napojni vodovi potrošača proračunati su tako da u
normalnom režimu rada struja potrošača ne dovodi do povećanog zagrevanja provodnika, koje
bi moglo dovesti do slabljenja električne izolacije i kratkog spoja.
Ukoliko dođe do kvara uređaja, kao posledica kvara može da se javi povećana vrednost
struje, koja može da ošteti i potrošač i napojne vodove, što u najgorem slučaju može izazvati i
požar u objektu. Da bi se to sprečilo, u strujno kolo se ugrađuju elementi koji imaju zadatak da
prekinu električno kolo pri povećanoj struji u slučaju kvara. Te elemente nazivamo
osiguračima.
Prema principu rada razlikuju se tri vrste osigurača:
- topljivi i
- automatski (elektromagnetni).
Prema nameni razlikuju se dve vrste osigurača :
- instalacioni i
- osigurače za električna postrojenja.
2.2.3.1. Topljivi osigurači
Topljivi osigurač predstavlja namerno oslabljeno mesto u električnom kolu. Ostvaruje se
tako što se u električno kolo umeće tanka žica određene debljine koja se usled povećanog
otpora, koji nastaje usled povećanja struje iznad određene vrednosti, zagreje i istopi, pre nego
što dođe do povećanja temperature u ostalim delovima kola preko dozvoljene granice i prekine
električno kolo.
Šematski je topljivi osigurač predstavljen na slici 1.
Slika 1. Topljivi osigurač: a-b – namerno oslabljeno mesto u električnom kolu
Topljivi osigurači prema konstrukciji mogu biti
- osigurači tipa D (na zavrtanj)
- osigurači tipa B (sa lamelom)
- minijaturni osigurači (samo za neke vrste prijemnika)
- niskonaponski topljivi osigurači velike prekidne moći (visokoučinski osigurači ili
NV-osigurači).
1. Osigurači tipa D
Ova vrsta osigurača ima četiri osnovna dela, slika 2,:
- podnožje,
- kalibrisani prsten,
- toljivi umetak i
41
- kapu.
Slika 2. Topljivi osigurač tipa D: 1 – podnožje sa kontaktima k1 i k2, 2 – kalibrisani prsten
(g je kontaktni zavrtanj), 3 – topljivi umetak: a – porcelansko šuplje telo, b – kalibraciona
topljiva nit, c – opruga za izbacivanje barjačića, d – barjačić, koji pokazuje da li je topljiva nit
istopljena, e – kvarcni pesak, f – kontakti topljivog umetka, 4 – kapa osigurača (sadrži stakleni
poklopčić j)
Podnožja osigurača se među sobom razlikuju po veličini i nameni i izrađuju se u četiri
veličine:
- D II - za struje od 2, 4, 6, 10, 16, 20, 25 A
- D III- za struje od 35, 50 i 63 A
- D IV- za struje od 80 i 100 A.
Kalibrisani prsten se postavlja u podnožje osigurača i zadatak mu je da obezbedi strujnu
nezamenljivost topljivog umetka. U njega se postavlja topljivi umetak, a dimenzije prstena su
takve da se u njega ne može postaviti topljivi umetak veće vrednosti struje od dozvoljene.
Umetak čini šuplje porcelansko telo kroz koje prolazi kalibrisana topljiva nit, oko koje se
nalazi kvarcni pesak, čija je uloga da apsorbuje toplotu koja se oslobađa pri pregaranju niti kako
bi se izbeglo pregrevanje osigurača i njegove okoline, odnosno sprečio požar.
Kada se javi struja kvara, usled velike struje topljiva nit pregori, prekine električno kolo i
opruga izbaci barjačić, što odmah pokazuje da je osigurač reagovao.
U upotrebi su
- brzi topljivi umeci
- tromi topljivi umeci osigurača.
Prema važećim propisima kod brzih topljivih umetaka topljiva nit pregori za vreme od 10
ѕ pri struji od 1,75In, a kod tromih ona pregara za vreme od 6 ѕ pri struji od 5In.
Tromi umeci se koriste kod prijemnika koji u trenutku priključenja uzimaju znatno veću struju
od nominalne.
Poznato je da elektromotori pri puštanju u rad uzimaju znatno veću struju od nominalne i
ukoliko bi se oni štitili brzim osiguračima, osigurači bi odmah reagovali po uključenju i
praktično se ne bi mogli pustiti u rad.
42
Na samom kalibrisanom prstenu i na topljivom umetku utisnuta je vrednost struje za koju
su oni određeni. Radi lakšeg očitavanja vrednosti struje, na topljivim umecima je barjačić, a na
kalibracionim prstenovima gornji rub, obojen određenom bojom.
Svaka boja odgovara nekoj vrednosti struje
- zelena boja struji od 6 A
- crvena boja struji od 10 A
- siva boja struji od 16 A
- plava boja struji od 20 A
- žuta boja struji od 25 A.
Kapa sa podnožjem objedinjuje delove osigurača i štiti delove pod naponom od dodira.
2. Osigurači tipa B
Ovi osigurači imaju dve cilindrične provodne kapice i topljivi umetak, slika 3. Oni se
izrađuju za nominalne struje od 5, 10, 16, 31,5 i 63 A i to samo za naizmeničnu struju napona do
250 V.
Slika 3. Umetak osigurača tipa B
Strujna nezamenljivost ovakvih osigurača postignuta je rzličitim dimenzijama kapa za
određenu vrednost struje.
Kod ovih osigurača pri struji od 2,5In, vreme topljenja topljive niti iznosi od 16 do 28 ѕ,
što zavisi od nominalne struje umetka.
3. Niskonaponski topljivi osigurači velike prekidne moći (NV - osigurači)
U velikim industrijskim pogonima često struje prijemnika prelaze vrednosti i iznad 200 A.
Za prekidanje ovako velikih struja potrebni su i odgovarajući topljivi osigurači velike prekidne
moći.
U tu svrhu se koriste NV – osigurači. Kod struja do 350 A osnova ovih osigurača je
izrađena od porcelana, a za veće struje (od 1000 A), osnova je metalna ploča.
Na osnovi osigurača nalaze se dva izolatora na kojima su postavljeni držači topljivog
umetka. Često se ovi osigurači nazivaju nožastim, (slika 4), jer topljivi umetak na svojim
krajevima ima lamele u obliku sečiva noža, koje se posebnom izolovanom ručicom utiskuje u
viljuške sa procepom, koje se nalaze na držačima umetka.
Ova vrsta osigurača se koristi za struje do 1250 A i napone od 220 do 900 V. Po brzini
reagovanja ovi osigurači spadaju u trome.
43
Slika 4. Umetak osigurača tipa NV
2.2.3.2. Automatski (elektromagnetni) osigurači
Automatski ili elektromagnetni osigurači prekidaju strujno kolo u slučaju pojave struje
kvara pomoću elektromagneta. Kod njih je strujno kolo uspostavljeno pomoću opruge koja
pritiska kontakte i tako ostvaruje zatvaranje strujnog kola. Elektromagnet (koji je sastavni deo
osigurača), kroz čiji namotaj protiče ukupna struja električnog kola, deluje suprotno od
delovanja opruge. Kada u kolu teče nominalna struja, snaga elektromagneta nije dovoljna da
savlada oprugu i prekine strujno kolo. Međutim, ako se pojavi struja kvara, privlačna sila
elektromagneta poraste, sabije oprugu i električno kolo se prekida. Prekidom strujnog kola ne
teče ni struja u namotajima elektromagneta, te bi se pod dejstvom opruge ponovo uspostavilo
strujno kolo. Da se to ne bi dogodilo, ugrađen je poseban mehanizam koji blokira sabijenu
oprugu, i tek ručnim deblokiranjem opruge, pritiskom na dugme, se ponovo može uspostaviti
strujno kolo.
Uprošćena šema elektromagnetnog osigurača je data na slici 5.
Slika 5. Automatski (elektromagnetni) osigurač: 1 – elektromagnet, 2 – feromagnetni
materijal preko kojeg se ostvaruje zatvoreno strujno kolo, 3 – opruga, 4 – mehanizam koji
obezbeđuje deblokiranje opruge
Bimetalne trake se ugrađuju u automatske osigurače zajedno sa elektromagnetnim
mehanizomom koji štiti električne uređaje od struja kratkog spoja.
Kod bimetalnih traka, pod dejstvom povećane toplote koja nastaje usled dugotrajnih
manjih preopterećenja električnih uređaja, na koje ne može regaovati elektromagnetni
mehanizam, dolazi do krivljenja bimetalne trake i isključenja strujnog kola.
44
2.2.4. Sklopke
Sklopke služe za zatvaranje i otvaranje strujnih krugova. Pri tome jedne sklopke mogu
uključivati i prekidati u naponskom stanju samo male struje npr. struje praznog hoda
transformatora, druge sklopke struje normalnog pogonskog stanja, treće sklopke struje
abnormalnog stanja pogona, npr. kratkog spoja. Na osnovu toga možemo izvesti sledeće grupe
sklopki:
- instalacione sklopke,
- rastavljače i rastavne sklopke,
- teretne sklopke,
- prekidači,
- sklopnici (kontakteri) i sklopke zvezda-trougao,
- motorsko-zaštitne sklopke,
- sklopke za upravljačke i pomoćne strujne krugove itd.
2.2.4.1. Instalacione sklopke
Sklopke koje se koriste u instalacijama stanova, škola, poslovnih i sl. prostorija, nazivaju
instalacione sklopke. Takve sklopke se izrađuju za maksimalne napone do 500 V, a za struje 6,
10, 16 i 25 A. Predviđene su za prekidanje nazivnih struja. Izrađuju se u raznim varijantama.
S obzirom na način ugradnje postoje:
- sklopke za ugradnju na malterom (n/ m),
- sklopke za ugradnju pod malterom (p/m),
- sklopke za ugradnju u razne aparate,
- sklopke za specijalne namene (npr. šinska vozila) itd.
S obzirom na mehaničku zaštitu postoje:
- sklopke za opštu primenu, zaštita po IEC-u IP 00 do IP 40
- vodonepropusne sklopke, zaštita po IEC-u IP 55.
U zavisnosti od toga da li prekidaju strujno kolo na jednom, dva ili više mesta postoje:
- jednopolne,
- dvopolne i
- višepolne sklopke.
S obzirom na način rukovanja postoje:
- obrtne sklopke,
- pregibne sklopke,
- potezne sklopke,
- taster sklopke,
- impulsne sklopke,
- stepenišni automati,
- regulatori rasvete itd.
45
Za uključivanje i isključivanja sijalica u stambenim i sličnim objektima koriste se
instalacione sklopke, koje mogu biti:
- pregibne ili
- obrtne.
2.2.4.1.1 Obrtne sklopke
Obrtne sklopke se stavljaju u delovanje okretanjem drške u smeru kretanja kazaljke na
satu. One imaju obrtni deo (rotor) i nepokretni deo (stator). Na statoru se nalazi nekoliko
kontakata sa stezaljkama, tj. 2-3-4 stezaljke, što zavisi da li je sklopka jednopolna, serijska,
grupna, naizmenična ili unakrsna.
2.2.4.1.2 Pregibne sklopke (mikrosklopke)
Danas se najviše koriste pregibne sklopke. Izrađuju se za nazivni napon 250 V i nazivnu
struju 10 A. Ove sklopke mogu biti građene za postavljanje nad malterom ili pod malterom.
Imaju jednu ili dve poluge za aktiviranje. Sa zadnje strane imaju 2-3-4 ili 6 stezaljki za
priključak provodnika, što zavisi od funkcije (svrhe) sklopke.
Pregibne sklopke se izrađuju i za veće nazivne struje od 10 A, npr. 16 i 25 A, a
upotrebljavaju se za potrošače većih snaga (npr. bojlere). Proizvode se i dvopolne pregibne
sklopke koje uključuju i isključuju fazni i neutralni provodnik (npr. za bojlere, grejalice i sl.).
S obzirom na funkciju (način izrade unutrašnjih spojeva) pregibne i obrtne sklopke mogu
biti:
- jednopolne,
- dvopolne,
- serijske,
- grupne,
- naizmenične i
- unakrsne.
U tabeli 4.1 dati su osnovni spojevi za pregibne i obrtne instalacione sklopke.
Tabela 4.1 Osnovni spojevi za pregibne i obrtne instalacione sklopke
46
1. Jednopolne pregibne sklopke
Slika Izgled i simbol jednopolne sklopke
Jednopolne sklopke služe za uključivanje i isključivanje jedne ili više sijalica sa jednog
mesta.
Jednopolna sklopka ima dve stezaljke sa zadnje strane. Da bi se moglo izvršiti spajanje
provodnika na sklopku potrebno je pri polaganju vodova u montažne kutije ostaviti da oni
prelaze (štrče) 15 cm izvan kutije. Potrebno je skinuti plašt u dužini oko 14,5 cm i ostaviti oko 5
mm plašta u kutiji. Na kraju žila potrebno je skinuti izolaciju 8-13 mm i provodnike umetnuti u
stezaljke sklopke. Ukoliko sklopke imaju stezaljke sa vijcima postupak je sličan ali je potrebno i
izvijačem stegnuti vijak. Isti postupak se izvodi i u razvodnim kutijama a vezivanje provodnika
se može izvesti stezaljkama bez vijaka ill stezaljkama sa vijcima.
Instalacione sklopke u stambenim i sličnim objektima postavljaju se u pravilu 0,9-1,2 m
(najčešće 1,05 m) od poda. Za kupatila i WC mogu se upotrebiti samo instalacione potezne
sklopke sa uzicom od izolacionog materijala (to uslovljava propis po kome u kupatilu ili WC-u
sklopka mora biti izvan dohvata ruke zbog zaštite od udara struje). U vlažnim prostorijama
(kotlarnice, perionice rublja, podrumi i s1.) mogu se i postaviti sklopke u dohvatu ruke i ostali
instalacioni materijal (razvodne kutije, priključnice, svetiljke i dr.) ali u vodonepropusnoj izradi.
47
Na slici 4.6 prikazana je šema vezivanja (delovanja) jednopolne sklopke i grla sijace,
svaki provodnik u šemi prikazan je zasebnom linijom, dakle koliko strujni krug ima provodnika,
toliko ima i linija. Ovakav način prikazivanja nije pogodan, jer kod većeg broja provodnika
šeme nisu pregledne, a osim toga nije moguće toliki broj linija nacrtati u projektu električne
instalacije. Zbog toga se u projektima sve šeme strujnih krugova crtaju jednopolno (plan
instalacije), tj. svi provodnici istog strujnog kruga se prikazuju zajedničkom linijom, a broj
provodnika koje takva linija predstavlja označava se odgovarajućim brojem kratkih crtica preko
linije ili jednom crticom i brojem pored nje.
Instalacione sklopke se postavljaju samo u fazne provodnike i moraju istovremeno
isključiti sve polove strujnog kruga koji su pod naponom prema zemlji. U neutralni provodnik
sme se postaviti sklopka samo onda kada se prekidanje tog provodnika provodi istovremeno ili
nešto kasnije od prekidanja faznih provodnika (npr. dvopolne sklopke).
Strujni krugovi osvetljenja sa jednoplonim sklopkama, se izvode provodnicima PP Y
3×1,5 mm2 (ili PP/R Y 3×1,5 mm
2) i štite automatskim osiguračima od 10 A ili topljivim
osiguračima EZ 25/10 A.
Iz razvodne table u razvodnu kutiju dolazi vod PP Y 3×1,5 mm2 sa faznim provodnkom
(crne boje izolacije) L1, neutralnim provodnikom (plave boje izolacije) N i zaštitni provodnik
(žuto-zelene boje izolacije PE. Fazni provodnik L1 prvo ide na jednu stezaljku jednoplne
sklopke, pa onda na srednji kontakt grla sijalice K1 (koji je teže pristupačan). Neutralni
provodnik ide direktno na spoljašnji kontakt grla sijalice K2. Zaštitni provodnik PE ide direktno
do metalnog kućišta svetiljke (i sklopke ako ima metalno kućište).
Sklopke u metalnim kućištima potrebno je spojiti na zaštitni provodnik i takve sklopke
imaju predviđen vijak za “zaštitni provodnik”.
.
Slika 4.6. Šema vezivanja jednopolne sklopke i grla sijalice
48
Slika Šema vezivanja tri sijalice i tri jednopolne sklopke
Slika Jednopolna šema vezivanja jednopolne sklopke i grla sijalice
Slika Plan električne instalacije osvetljenja u sobi s jednopolnom sklopkom i jednim grlom
sijalice
49
Slika Primer prostornog polaganja vodova električnih instalacija u stanu
2. Serijske pregibne sklopke
Slika 4.13. Izgled i simbol serijske sklopke
Serijska sklopka služi za uključenje i isključenje dve sijalice (ili dve grupe sijalica), svake
zasebno ili obe istovremeno s jednog mesta.
Serijska mikrosklopka ima tri stezaljke sa zadnje strane. Fazni provodnik od osigurača se
priključi na zasebnu (srednju) stezaljku L (sl. 4.13), a ostale dve stezaljke se spoje na stezaljke
grla jedne i druge sijalice. Sa prednje strane serijska sklopka ima dve pregibne poluge.
Strujni krugovi osvetljenja sa serijskim (luster) sklopkama (npr. osvetljenje dve spavaće
sobe).
50
Strujni krugovi osvetljenja kuhinje i dnevne sobe
Slika 4.14. Šema vezivanja serijske sklopke i dva grla sijalica
51
Slika Vezivanje provodnika u razvodnoj kutiji
Slika Jednopolna šema vezivanja serijske sklopke i dva grla sijalica
Slika Plan električne instalacije osvetljenja u sobi sa serijskom sklopkom i dva grla sijalica
3. Naizmenične pregibne sklopke
52
Slika Izgled i simbol naizmenične sklopke
Naizmenična sklopka služi za uključenje i isključenje jedne ili više sijalica sa dva različita
mesta. Naizmenična pregibna sklopka (mikrosklopka) sa zadnje strane ima tri stezaljke
raspoređene isto kao kod serijske sklopke.
Sa prednje strane ova sklopka ima jednu pregibnu polugu, isto kao jednopolna sklopka. Pri
izvođenju instalacije s dve naizmenične sklopke treba fazni vod od osigurača priključiti na
srednju stezaljku L prve sklopke, koja se nalazi bliže razvodnoj tabli. Ostale dve slobodne
stezaljke te sklopke moraju se pomoću faznih provodnika najkraćim putem, kroz razvodne
kutije, spojiti sa dve slobodne stezaljke druge sklopke, i na kraju se srednja stezaljka L druge
sklopke pomoću faznog provodnika spoji na stezaljku grla sijalice.
Naizmenične sklopke se koriste kod električne instalacije osvetljenja dužih hodnika, npr. u
hotelima, školama, manjim stepeništima, većim sobama, garažama sa 2 ulaza i sl.
Uključenje i isključenje sijalice sa dva različita mesta pomoću dva naizmenična prekidača
Sl. Šema vezivanja dve naizmenične sklopke i jednog grla sijalica
53
Slika jednopolna šema vezivanja dve naizmenične sklopke i jednog grla sijalica
Sl. Plan električne instalacije osvetljenja u sobi s dve naizmenične sklopke i jednim grlom
sijalice
4. Unakrsne (krstaste) pregibne sklopke
Sl. Izgled i sirnbol unakrsne sklopke
Sl. 4.21 Funkcionisanje unakrsne sklopke
Unakrsna (krstasta) sklopka se koristi samo u kombinaciji s naizmeničnim sklopkama za
uključivanje i isključivanje jedne ill više sijalica s tri ili više mesta.
Kod ovakve kornbinacije naizmeničnih i unakrsnih sklopki, uvek je razvodnoj tabli sa
osiguračima najbliža i od izvora najudaljenija naizmenična sklopka, dok su sve ostale između
54
njih unakrsne sklopke. Aka bismo npr. hteli uključivati i isključivati sijalicu u hodniku sa 6
različitih mesta, moramo koristiti 2 naizmenične i 4 unakrsne sklopke.
Unakrsna pregibna mikrosklopka ima četiri stezaljke. Sa prednje strane ova sklopka ima
jednu pregibnu polugu, a pritiskom na nju ostvaruje se unutrašnja veza 1 ili 2 (unkrsna veza), sl.
4.21.
Uključenje sijalice sa tri različita mesta pomoću dve naizmenične i jedne unakrsne sklopke
Slika Šema vezivanja dve naizmenične, jedne unakrsne sklopke i jednog grla za sijalice
55
Slika Jednopolna šema vezivanja dve naizmenične, jedne unakrsne i jednog gla sijalica
Slika Plan električne instalacije osvetljenja u sobi, za uključenje i isključenje jedne sijalice
sa tri različita mesta pomoću dve naizmenične i jedne unakrsne sklopke
5. Grupne pregibne sklopka
Slika Izgled i simbol grupne sklopke
Grupna sklopka služi slično kao i serijska sklopka za naizmenično uključenje, odnosno
isključenje dve sijalice (ili dve grupe sijalica) s jednoga mesta, samo s tom razlikom, što ovde
ne možemo obe sijalice uključiti istovremeno.
Grupna pregibna mikrosklopka je slična serijskoj, ima tri stezaljke sa zadnje strane, isto
kao i serijska, takođe i sa prednje strane isto ima dve pregibne poluge, a razlika je u tome što se
one ne mogu istovremeno uključiti.
Grupna sklopka se retko upotrebljava za osvetljenje u stanu, jer je za to puno pogodnija
serijska sklopka (npr. kod lustera više sijalica podelimo na 2 grupe koje istovremeno ili zasebno
uključujemo i isključujemo sa serijskom sklopkom), ali može se koristiti u sobi za pomeranje
roletni na prozoru gore-dole. U ovom slučaju preko grupne sklopke napaja se motor za
pomeranje roletni, male snage, tj. naizmenično uključuje jedan smer okretanja motora ili drugi
smer okretanja motora.
56
Na slici 4.32. dat je plan električne instalacije u sobi, tj. strujni krug u kome se nalazi
jednopolna sklopka za uključenje i isključenje rasvete (sijalice) u sobi i grupna sklopka za
pomeranje roletni prozora gore-dole. Svi drugi podaci, simbol, šeme, spajanje stezaljki u
razvodnim kutijama, priključak motora i sl. se vide iz sledećih slika.
Slika Šema vezivanja jednopolne sklopke i svetiljke, grupne sklopke i
motora
Slika 4.29. Osnovna šema spoja
57
Slika Spajanje provodnika u razvodnoj kutiji
Slika Jednopolna šema
Slika 4.32.. Plan instalacije u sobi: uključenje i isključenje osvetljenja s 1-polnom
sklopkom, pomeranje roletni gore-dole s grupnom sklopkom
2.2.4.1.3 Potezne sklopke
Potezna instalacijska sklopka je podvrsta i pregibne i obrtne, najčešće je jednopolna koja
se uklapa i isklapa potezom na izolacionu uzicu (slika 4.37).
a) Skica b) Simbol
Slika 4.37. Potezna sklopka
58
2.2.4.1.4 Taster sklopke
a) Taster sklopka za zvonce i rasvetu, b) Svetleća taster sklopka sa ugrađenom tinjalicom
Sl. 4.38. Taster sklopka
Slika Simbol
Taster sklopka zatvara strujno kolo i ono ostaje zatvoreno samo dok rukom (prstom)
delujemo na sklopku. Upotrebljava se za uklapanje i isklapanje impulsne sklopke (rasvete s više
mesta), uklapanje stepenišnog automata tj. rasvete stepeništa (automat je vremenski i rasveta se
automatski isklapa), pobudu releja, zvonca i sl. (slika 4.38).
b) Unutrašnja šema taster sklopke
Strujni krug električnog zvonceta, se izvodi provodnikom PP 2×1,5 mm2 i štiti
automatskim osiguračem 6 A (ili topljivim osiguračem EZ 25/6 A). Pri tome se zvonce napaja iz
transformatora 220V/(3-8) V.
59
2.2.4.1.5 Impulsne sklopke
Impulsna sklopka se upotrebljava u stambenim i sličnim objektima (u kombinaciji s taster
sklopkama) za uklapanje i isklapanje rasvete sa više mesta. Montira se na standardnu letvu 35
mm u razvodne table uz osigurače. Preko taster sklopki se dovodi "impuls" napona na namotaj
impulsne sklopke A1-A2, koji izaziva uklapanje ili isklapanje kontakata impulsne sklopke 1-2.
Pritiskom na taster sklopku namotaj elektromagneta 1 kratko dolazi pod napon, ali je to
dovoljno da jezgro elektromagneta 2 privuče kotvu 3, pokrene se poluga 4 sa oprugom 5 i za
jedan korak okrene nazubljeni valjak 6, greben 7 potisne pokretni kontakt 8 i on se spoji s
nepokretnim kontaktom 9. Spajanjem kontakata zatvoreno je strujno kolo u kome se nalazi
sijalica i ona svetli (s1. 4.39 pod 2).
Novim pritiskom na taster sklopku ponovi se ceo proces ali sada greben 7 silazi s
pokretnog kontakta 8, kontakti se razdvoje i prekida se strujno kolo sijalice (sl. 4.39. pod 1).
Impulsna sklopka se upotrebljava i za uklapanje i isklapanje rasvete stepeništa sa više
mesta posredstvom tastera. Upotrebom impulsne sklopke strujni krug rasvete stepeništa je
pojednostavljen jer se više taster sklopki duž stepeništa povezuje paralelno. Uklapanje i
isklapanje rasvete u stepeništu se može izvesti i upotrebom naizmeničnih i krstastih sklopki ali
to rešenje se retko koristi. Najbolje rešenje je upotreba stepenišnog automata.
Ukoliko se impulsna sklopka upotrebljava za strujni krug rasvete sobe s mogućnošću
uklapanja i isklapanja s tri mesta, to se može videti sa slika 4.40; 4.41; 4.42 i 4.43.
U sobi se strujni krug rasvete uklapa i isklapa sa tri taster sklopke i s impulsnom sklopkom
koja se montira u razvodnu tablu zajedno sa osiguračima svih strujnih krugova. Može se koristiti
i sobni centralni razdelnik u kome se nalaze automatski osigurači svih strujnih krugova,
impulsna sklopka, FI sklopka, bakarne sabirnice i sl. Razdelnik se postavlja na takvom mestu da
se iz njega napajaju svi potročači u sobi, da nema puno razvodnih kutija i da strujni krugovi nisu
dugi.
Sl. 4.40. Plan instalacije za strujni krug rasvete u sobi
60
Sl. 4.41. Plan instalacije u sobi: uklapanje i isklapanje rasvete s tri mesta
2.2.4.1.6 Stepenišni automati
Stepenišni automat je automatska instalaciona sklopka koja ima zadatak da omogući
istovremeno paljenje svih sijalica na stepeništu (stepenišna rasveta) posredstvom tastera i da ih
nakon određenog vremena automatski isključi (vremenska sklopka). Na taj način se želi
omogućiti da se stepenišnom rasvetom može koristiti u toku čitave noći, a da se ujedno izbegne
prevelika potrošnja električne energije, do koje bi inače došlo kada bi stepenišna rasveta gorela
čitavu noć neprekidno. Preporučuje se da se u stambenim objektima višim od 4 sprata upotrebe
dva odvojena sistema sa stepenišnim automatima.
Postoji više vrsta izrade stepenišnih automata koje se međusobno razlikuju ili prema izradi
kontakata ili pak po izradi vremenskog mehanizma. Još su u upotrebi stepenišni automati sa
elektromagnetom i satnim mehanizmom, elekromagnetom i pneumatskim mehanizmom, živini
stepenišni automati itd. Danas se upotrebljavaju elektronski i satni stepenišni automati raznih
proizvođača (npr. SA 8 “Iskra” Slovenija, “Elpa 8 theben” Njemačka, “Koop” Nemačka,
“Legrand” Francuska i s1.).
Elektronski stepenišni automati izrađuju se u dve varijante za: četverožilni usponski vod i
trožilni usponski vod (sl. 4.44). Osnovna funkcionalna razlika u ovim varijantama je što u prvoj
varijanti ne možemo produžiti vreme gorenja sijalica, kada su već preko automata upaljene, već
je potrebno sačekati da se sijalice ugase, pa ih ponovno upaliti pritiskom na jednu od taster
sklopki. U drugoj varijanti, kada se polaže četverožilni usponski vod, za vreme gorenja sijalica
ponovnim pritiskom na jednu od taster sklopki obnavlja se vreme gorenja, i ono ponovno teče
od poslednjeg pritiska.
61
Sl. 4.44 Šema spoja stepenišnog automata SA 8 proizvodnje "Iskra" Slovenija
Elektronski stepenišni automat SA 8 ima četiri stezaljke pri čemu se kod trožilnog
usponskog voda upotrebe 1, 3 i 4, a kod červerožilnog i stezaljka 2 (sl. 4.44). Na prednjoj strani
stepenišnog automata postoji prekidač kojim se može podesiti delovanje na minutno osvetljenje
ili na trajno osvetljenje. Ukoliko je podešeno minutno osvetljenje pritiskom na bilo koji taster
(taster sklopke su spojene paralelno) uključi se elektromehanički relej (relej kratko spoji kontake
1 i 4) a time i rasveta stepeništa. Elektronski upravljački deo automatski isključi relej posle
isteka vremena gorenja. Za podešavanje vremena gorenja dok su sijalice upaljene, sa prednje
strane strelicom je obeleženo dugme potenciometra koji se podešava odviječem (kontinualno
podesivo od 10 s do 5 min). Osvetljenje tavana je nezavisno od stepenišnog automata.
Napomena: Novi stepenišni automati s upozoravanjem na skori prekid omogućavaju
postepeno smanjenje svetla (ili treptanje) zadnjih 30 sekundi rada (npr. “Legrand” Francuska
stepenišni automat kat. broj 04712)
2.2.4.1.7 Regulatori rasvete
Regulator rasvete je elektronska instalaciona sklopka namenjena za fino podešavanje
osvetljenosti prostorije pri gledanju TV programa, filmova, dijapozitiva i slično. Ugrađuje se u
montažnu kutiju Ф60 umesto obične instalacione sklopke. Proizvodi se u tri varijante: ručni
regulator, senzorski regulator i senzorski regulator sa infracrvenim upravljačem (sl. 4.45 a).
Sl. 4.45 Regulatori rasvete za stambene i industrijske objekte: a) Regulatori rasvete za
stambene objekte: senzorski, sa dugmetom, sa sklopkom i dugmetom: b) Regulatori rasvete za
floorescentne cevi “Legrand” Francuska: daljinski regulatori rasvete od 500 do 2×l000 W. Na
primer za nezavisnu promenu stepena rasvete u dve zone, velikog prodajnog centra, koristi se
regulator 2×1000W (fluorescenrne cevi treba da imaju “elektronske prigušnice”)
Ručni regulator rasvete se uklapa i isklapa pritiskorn na dugme, a osvetljenost regulišemo
okretanjern dugmeta. Kod senzorske izrade regulatora rasvete dodirom sklopke uklapamo i
isklapamo rasvetu a dužim držanjem namestimo željenu osvetljenost. Isto tako proizvode se
senzorski regulatori rasvete sa ručnim infracrvenirn upravljačem za daljinsko podešavanje
osvetljenosti.
Regulatori rasvete se mogu koristiti za žarulje sa volframovom niti i halogene sijalice 230
V i za snage 60-300 W ili 60-S00 W (ne mogu se koristiti za fluorescentne cevi sa klasičnim
prugušnicama).
62
Sl. 4.46. Osnovne šeme spoja regulatora rasvete: • za uklapanje, isklapanje i regulaciju
rasvete s jednog mesta, • naizmenično uklapanje-isklapanje sa više mesta (regulacija resvete
samo na jednom mestu)
Regulator rasvete ima ugrađen filter za blokadu RTV smetnji i brzi osigurač od 1,25; 1,6
ili 2 A za zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja.
Sl. 4.47. Regulator rasvete 1 montiran u trostruki vertikalni okvir sa jednopolnom
sklopkom 2 i serijskom sklopkom 3
2.2.5. Priključne naprave
U priključne naprave spadaju utičnice, utikači, natikači i druge naprave koje služe za
uključivanje aparata u strujno kolo. Omogućavaju spajanje i odvajanje strujnih krugova, što je
neophodno kod svih prenosivih potrošača u domaćinstvu i industriji.
Standardom se razlikuju:
- priključni uređaji za domaćinstvo (i slične svrhe) i
- priključni uređaji za industrijske svrhe.
63
2.2.5.1. Priključne naprave za domaćinstvo
Razlikujemo tri osnovne naprave:
- utičnice,
- utikače i
- prenosne (prenosive) priključnice.
Utičnica je predviđena za ugradnju u trajnu instalaciju na mestima predviđenim za
priključak prenosivih potrošača.
a) Ugradnja u nizajuće višestruke kutije kroz koje prolazi instalacioni vod PP-Y 3×2,5
(učvršćenje utičnice dvostruko: pomoću vijaka i pomoću upornih pandži)
b) Ugradnja u montažnu kutiju na instalacioni vod PP-Y 3×2,5 (učvršćenje utičnice
pomoću upornih pandži)
Sl. 5.1. Ugradnja utičnice 10 A / 250V p/m, s kontaktima za zaštitu (na vod PP-Y 3×2,5)
Sl. 5.2. Nove utičnice se sastoje iz mehanizma i l-strukog, 2-strukog ili višestrukog okvira
a) U dvostruki ili trostruki horizontalni ili vertikalni okvir se montiraju mehanizmi sklopki
i utičnica
64
b) Utičnica n/m i RCD zaštićena utičnica n/m 10 mA ili 30 mA (podrumi, garaže,
skloništa itd.)
Sl. 5.3. Monofažne utičnice p/m ili n/m
Kod utičnica 250 V postoje dve kontaktne čaurice za priključak faznog i neutralnog
provodnika, kod trofaznih 400 V tri kontaktne čaurice za priključak tri fazna provodnika.
Utičnice sa zaštitnim kontaktima imaju izvedena dva spoljna klizna kontakta i to kod utičnica
250 V sa dve bočne strane udubljenog izolacionog poklopca po jedan, a kod trofaznih
400/230V, u donjem delu dva leva klizna kontakta. Dva desna klizna kontakta kod trofazne
utičnice služe za priključak neutralnog provodnika (trofazni potrošači u domaćinstvu gotovo
nikada nisu uklopljeni trofazno s maksimalnom snagom, npr. el. štednjak, nego delimično, što
znači monofazno ili dvofazno).
Pri umetanju utikača u utičnicu zaštitni kontakt utikača mora doći u dodir sa zaštitnim
kontaktom utičnice još pre nego što se dotaknu glavni fazni kontakti. Obratno, pri vađenju
utikača iz utičnice, zaštitni kontakti se smeju rastaviti tek kada su se fazni kontakti već rastavili,
tj. pošto je potrošač skinut s napona.
Sl. 5.4 a) Trofazna utičnica 16 A, 400/230 V; b) Trofazni utikač 16 A, 400/230 V
Utikač je naprava koja se spaja na savitljivi vod, ali uvek tako da je smer energije prema
savitljivom vodu.
Prenosiva utičnica je naprava koja se spaja na savitljivi vod ali uvek tako da je smer
energije iz savitljivog voda.
Sl. 5.5 Utikač i prenosna priključnica 250V, 10A
65
Sl. 5.6 Spoj savitljivog voda na kontakte utikača
Danas se sve više upotrebljavaju višestruke prenosive utičnice. Na primer višestruka
prenosiva utičnica s ugrađenim modulom za zaštitu od prenapona štiti na nju priključene uređaje
od atmosferskih prenapona, kratkih spojeva, elektrostatičkih pražnjenja i sl. Uređaji kod kojih
prenapon izaziva smetnje su: televizori, videorekorderi, HI-FI uređaji, računari, telefaksi,
modemi, merni uređaji, CNC mašine i sl. Priključkom ovih uređaja preko višestruke prenosne
priključnice na električnu mrežu ograničava se širenje prenapona na elektroenergetski deo i
oštećenje tih uređaja.
Sl. 5.7. Prenosive utičnice i utikači: 1. Trostruka prenosiva priključnica s zaštitom od
prenapona 16A, 250V; 2. Petostruka prenosiva priključnica sa sklopkom 16A, 250V; 3. Trofazni
utikač 16A, 400/230V; 4. Utikač 10 A, 250 V; 5. Adapter s dva utična gnezda 10 A, 250 V
Za prenosive utičnice i utikače se upotrebljava priključni savitljivi vod PP/L-Y 3×l; 2 m i
4 m
Prema propisima, svi potrošači s metalnim kućištem koji su izloženi dodiru čoveka
(rukom) mogu se priključiti samo ako je sprovedena zaštita AIN (automatskim isključivanjem
napajanja) u slučaju kvara. Zaštita se postiže odgovarajućim sistemom razvoda (TN, TT i IT), i
to preko zaštitnog provodnika žuto-zelene boje (PE) koji se spaja na zaštitne kontakte utičnice,
utikača i dalje preko priključnog voda na metalno kućište potrošača. Izvođenje spojeva na
utičnici, utikaču i potrošaču treba pažljivo obaviti, a naročito treba paziti koji se sistem zaštite
od prevelikog napona dodirnog sprovodi, te prema tome treba izvesti i priključke neutralnog i
zaštitnog provodnika (sl. 5.8).
66
Sl. 5.8. Mogući električni spojevi tropolnih (2P+ PE), četvoropolnih (3P+ PE) i petopolnih
(3P+ N + PE) priključnih naprava za industriju i domaćinstvo kod TT i TN sistema razvoda
Zaštitni kontakt (šuko-schutzkontakt): ovaj naziv prvo je upotrebila fabrika „AEG“ Nemačka
U domaćinstvima i radionicama je za priključak manjih monofaznih ili trofaznih potrošača
vrlo praktična utičnica montirana na specijalnom bubnju, na kojem je namotan savitljivi vod
(25 m, 40 m ili 50 m). Čitav bubanj je prenosiv tako da pomoću njega možemo vrlo lako
napajati ručne električne aparate na svakom mestu (bušilice, brusilice, aparati za zavarivanje
itd., sl. 5.9).
Sl. 5.9 Utičnice na bubnju
67
U stambenim i industrijskim objektima se često upotrebljavaju instalacijske kombinacije
tj. u jedno kućište ugrađena je višestruka sklopka, utičnica i signalne sijalice.
Na slici 5.10 prikazana je trostruka instalacijska sklopka za kupatilo ("indikator'') sa
priključnicom koja se postavlja u hodniku ispred ulaznih vrata kupatila (sklopke mogu biti 1-
polne ili 2-polne kao na slici 26.4. strana 294).
Sl. 5.10. Šematski prikaz kombinacije za kupatilo (tri sklopke sa tri signalne sijalice i
jedna utičnica)
Strujna kola utučnica
2.2.5.2. Priključne naprave za industriju
Priključni uređaji za industriju služe za priključivanje prenosivih električnih potrošača u
industriji, na gradilištima, u zanatskim radionicama i u zemljoradnji. Izrađuje se za napone 24
V, 42 V, 230 (220) V, 400 (380) V, 500 V i 750 V i nazivne struje 16 A, 32 A, 63 A, 125 A i
200 A. Priključni pribor za napon preko 42 V mora imati zaštitni kontakt. Kod pribora za napon
230 V i 400 V frekvencije 50Hz zaštitni kontakt je u položaju 6 h (položaj brojke 6 na satu). Taj
kontakt je deblji od faznih, čime je onemogućena zamena faza i pogrešan priključak. Pribor za
24 V i 42 V nema zaštitni kontakt.
Dimenzije pribora za svaku nazivnu struju su različite.
Broj polova:
- 2P- pribor za monofazne potrošače napona 24 V, 42 V,
- 2P +PE- pribor za monofazne potrosace napona 230 V,
- 3P + PE- pribor za simetricne trofazne potrošače (trofazne motore),
- 3P + N + PE - pribor za nesimetrične trofazne potrošače.
Razlikujemo sledeći osnovni pribor za industriju:
- utičnice,
- utikače,
- natikače,
- utikače za uređaje (utikače za napravu)
Utičnica je naprava predviđena za spajanje s trajnom instalacijom (mrežom).
68
Sl.5.11. Industrijska priključnica 400 V, 3P+ N +PE; položaj faznih Ll, L2, L3 kontakata,
neutralnog N i zaštitnog PE
Utikač je naprava namenjena priključivanju na savitljivi vod (vod je drugim krajem
priključen na uređaj-napravu ili na natikač).
Natikač je naprava namenjena za priključivanje na savitljivi vod (vod je drugim krajem
priključen na mrežu preko utikača).
Sl. 5.12. Industrijski utikač 400 V, 3P+N+PE; zaštitni kontakt PE je u položaju 6h
*Zaštitni kontakt je u položaju brojke 6 na satu, deblji od faznih, čime je onemogućena zamena
faza i pogrešan priključak
Sl. 5.13 Spoj petožilnog savitljivog voda na stezaljke industrijskog utikača 400 V,
3P+N+PE (crna - fazni provodnik L3, smeđa - fazni provodnik L2, crna - fazni provodnik L1,
plava - neutralni provodnik N, žuto-zelena - zaštitni provodnik PE)
Utikač za uređaje (naprave) predviđen je za ugradnju na sam uređaj.
Priključni pribor se izrađuje u metalnim ili plastičnim kućištima. Mnogi proizvođači
označavaju i bojom kućišta naponski nivo pribora (violet - 24V, plava - 230V, crvena - 400V).
2.2.6. Razvodni uređaji
Električna energija od mesta proizvodnje pa do mesta potrošnje prolazi niz faza u kojima
se transformiše, prenosi, meri, raspoređuje i pri tome su potrebni razni uređaji i aparati.
Sigurnosni, tehnički, i praktični razlozi zahtevaju da su ti aparati grupisani na pojedina mesta.
Uređaji u kojima su smešteni ti potrebni aparati i instrumenti kojima se osigurava, kontroliše
69
ispravnost instalacije i upravlja priključenim potrošačima zovu se razvodni uređaji. Na visokom
naponu za takve uređaje se više upotrebljava naziv „postrojenje“. Naziv razvodni uređaj dolazi
od toga što se u razvodnim uređajima električna energija raspodeljuje tj. grana na više strujnih
krugova. Zbog uštede prostora i zaštite od vlage, prašine i sl. ti uređaji su zbijene konstrukcije.
Prema tome kakva je atmosfera u kojoj će biti postavljen razvodni uređaj, takva će biti i njegova
mehanička zaštita. Na primer, u čistom pogonu bez prašine i vlage tražiće se samo zaštita od
direktnog dodira (prema IEC oznaka za takvu zaštitu je IP 20), dok će se u cementnoj industriji
zahtevati zaštita od fine prašine i vlage (IP 55).
Razvodni uređaji izrađuju se od:
- lima,
- silumina,
- plastičnih materijala i
- gvozđa.
Lim je pogodan materijal za izradu razvodnih uređaja, ali ima i dve loše strane: zaštita od korozije dosta se
teško sprovodi ako su uređaji postavljeni u vlažnim i mokrim prostorijama i teško se ostvaruje veća mehanička
zaštita od IP 55. Od lima se rade slobodno stojeći razvodni ormari, slobodno stojeće ploče, stolovi, ugradni
ormarići, razdelnici i sl.
Silumin se upotrebljava za izradu tipskih ormarića, od kojih se sastavljaju razvodni uređaji po želji.
Upotrebljava se kad je potrebna veća mehanička zaštita od IP 44 i kad su problemi zaštite od korozije veliki.
Liveno gvožđe se nekad dosta upotrebljavalo, ali danas se gotovo više i ne koristi.
Plastične mase se upotrebljavaju s istom namenom kao i silumin, samo što se one odlikuju još nekim
kvalitetom: plastične mase su izolator, vrlo su otporne na razne hemijske uticaje, lagane su, moguća je upotreba i
prozirnih plastičnih masa i sl. Kvalitetni termoplasti su otporni na udar, na hemikalije, na starenje, niske i visoke
temperature (zadržava stabilnost oblika i do 120°C).
Razlikuju se:
- razvodni uređaji za industriju (i slične objekte),
- razvodni uređaji za stambene (i slične objekte).
2.2.6.1. Razvodni uređaji za industriju
Pre nego što se počne izrađivati projekat neke električne instalacije, mora se odabrati vrsta
instalacije. Taj izbor u velikoj meri određuje i vrstu razvodnog uređaja. Da bi se to moglo
odrediti, potrebno je poznavati orijentacionu instalisanu snagu, tehniku građenja, u koju svrhu će
služiti objekat, kakva će biti atmosfera u prostorijama (suva, vlažna, agresivni gasovi,
eksplozivni gasovi ... ), te konačno mora se poznavati i ekonomska situacija.
Instalisana snaga određuje veličinu razvodnog uređaja, a prema prostornom rasporedu
potrošača bira se najpovoljnije mesto za razvodni uređaj. Ukoliko su potrošači grupisani na više
međusobno udaljenih mesta, preporučuje se napajanje iz više mesta u objektu, tako da se
energija dovodi na glavni razvodni ormar, a sa njega na sporedne razvodne ormare slike 6.1
i 6.2.
Glavni razvodni ormar je energetski vezan sa ormarom najbliže trafo stanice (ili sa
distributivnim razvodnim ormarom). Glavni razvodni ormar namenjen je za ugradnju različite
razvodne i upravljačke opreme, te elektronskih sklopova i druge dodatne opreme: sabirnica,
osigurača, sklopki, prekidača, sklopnika, mernih transformatora, releja, brojila, pomoćnih
sklopnika, instrumanata, tastera, signalnih sijalica i sl.
Sporedni razvodni ormari napajaju se iz glavnog razvodnog ormara i opremljeni su
slično kao i glavni razvodni ormari (ali u principu nemaju mogućnost merenja el. energije).
70
2.2.6.2. Razvodni uređaji za stambene objekte
Za niskonaponske priključke individualnih stambenih i poslovnih objekata (smatra se
objekat sa 4 ili manje mernih mesta) upotrebljavaju se sledeći razvodni uređaji:
- kućni priključni ormarić (KPO) ,
- merni ormari (MO) i
- razvodne table (RT).
Sl. 6.9 Šema električne instalacije individualnih objekata kod podzemnog i nadzemnog
kućnog priključka
1. Kućni priključni ormarići KPO
Kućni priključni ormarić (KPO) je ormar u kojem se povezuje elektrodistributivna mreža s
električnom instalacijom objekta. U kućnom priključnom ormariću obavezno je izvedeno
rastavno mesto s glavnim osiguračima objekta. KPO se obavezno ugrađuje u slučaju kablovskog
podzemnog priključka.
Kućni priključni ormarić (sl. 6.10) se ugrađuje kod podzemnog priključka, tako da donji
rub ormarića bude na visini od 0,7 do 1,1 m od uređene kote tla-stajališta (na fasadu, u fasadu ili
ogradni zid objekta). KPO treba biti izrađen od atestiranog izolacionog PVC materijala ili od
provodnog materijala (lim) uz primenu odgovarajuće zaštite od indirektnog dodira.
71
Sl. 6.10. Kućni priključni ormarić KPO
Neposredno iznad KPO se montira MO. Vod koji povezuje KPO i MO mora biti položen u
samogasivu, savitlivu rebrastu izolacionu cev 32 (40) mm. Izolaciona cev se postavija po
nezapaljivom delu objekta (cigla, beton, siporeks i dr.) pod malterom. U cev, se polaže vod
unutrašnjeg kućnog priključka (napojni vod objekta povezuje KPO i MO), a može biti P, PP, PP
00 sa provodnicima 3×10 (16) mm2 ili 5x10 (16) mm
2. Spoljni kablovski priključak
stambenog/poslovnog objekta se ostvaruje tako što se položi odabrani kabl od postojeće NN
mreže (niskonaponski ormar transformatorske stanice, DRO, KPO višespratnog stambenog
objekta, KPO individualnog stambenog objekta, otcepni stub na niskonaponskoj mreži) do KPO.
S donje strane od KPO pa do tačke ulaska kabla u vertikalnu ravan koja je oko 600 mm od kote
tla u zemlji treba položiti dve plastične cevi 100 mm (kad je priključak objekata grupni na
principu ulaz-izlaz), ili jednu plastičnu cev 100 mm (kada je pojedinačni priključak objekta na
principu ulaz).
Sl. 6.11. Kućni priključni ormarić KPO 3×100 ulaz-izlaz
Ormarić tipa KPO za stambene objekte treba da ima sledeće tehničke karakteristike:
- Ormarić treba da ima mogućnost priključenja dva kabla (ulaz-izlaz) maksimalnog
preseka do 4×50 mm2 (npr. tip PP 41, XP OO-A ili XP 44-A, 0,6/1 kV i sl.).
- Ormarić treba da sadrži osnovnu opremu: tri osigurača (3×D II, 3×DIII, 3×NH 00),
stezaljke za direktan priključak faznih provodnika, stezaljku neutralnog provodnika,
stezaljku zaštitnog provodnika, kablovsku uvodnicu.
- Na gornjoj stranici ormarića treba predvideti najmanje tri otvora za izbijanje (oslabljeno
mesto) prečnika 40 mm za prolaz vodova unutrašnjeg priključka,
- Na vratima ormarića mora biti ugrađena brava za čije je otvaranje potreban specijalan
ključ.
72
Tarifni osigurači (pancir osigurači, sl. 6.12) upotrebljavali su se do 1999 godine kod
nadzemnog priključka objekta i postavljali su se u potkrovlju (tavanu). U mnogim slučajevima
se i danas koriste.
Sl. 6.12. Tarifni osigurači sadrže: l×D II 25 A ili l×D III 63 A (monofazni); 3×D II 25 A
ili 3×D III 63 A (trofazni)
2. Merni ormar MO
Merni ormar (MO) ill glavna razvodna tabla (GRT) je tipizirani ormar smešten na fasadi
individualnog stambenog objekta u kojem je montirana oprema koja čini merno mesto. Merno
mesto ektrične energije je sklop mernih i pomoćnih uređaja koji služe za merenje isporučene
električne energije.
Merni ormar se izrađuje od atestiranog izolacionog PVC materijala, kao uzidni ili
nadzidni, ili od provodnog materijala (lim) uz primenu odgovarajuće zaštite od indirektnog
dodira delova pod naponom. MO se obavezno naslanja na KPO tako da visina otvora za očitanje
iznosi 1,7 m. Ormarić mora biti izrađen u zaštiti IP 54 što podrazumeva da treba imati vrata
izvedena tako da je onemogućen prodor vode u ormarić. Vrata MO moraju biti izrađena od PVC
mase koja je providna ili na vratima mora biti u visini brojčanika zastakljeni otvor za očitanje
stanja brojila i kontrolu položaja ručice/dugmeta termomagnetnog prekidača-limitera. Tipizirano
se MO izrađuje u dve veličine: MO-1 za smeštaj jednog brojila i MO-2 mogućnost smeštaja dva
brojila (ili jedno trofazno brojilo i jedan MTK prijernnik). Postoje i uže, odnosno šire varijante.
Sl. 6.13 Merni ormari za stambene i slične objekte
Merni ormar mora biti opremljen sa osnovnom opremom za montažu i priključenje brojila:
Osnovni element mernog mesta čini elektromnehaničko ili elektronsko brojilo.
Elektromehaničko monofazno brojilo (max. srruja 60 A) se ugrađuje kod objekata vršne snage
do 10 kW, a trofazno trosistemsko brojilo (40 A) kod objekata vršne snage do l5 kW. Oba
brojila su elektromehanička brojila aktivne energije i imaju ugrađen termomagnetni strujni
73
prekidač-limiter, jednopolni odnosno tropolni, sa mogućnošću podešavanja limita snage (sl.
6.13). Pored ove funkcije limiter treba da omogući zaštitu od struje kratkog spoja, prekostrujnu
zaštitu i zastitu od neovlašćene potrošnje (deluje na diferencijalnu struju 500 mA). Brojilo i
limiter su u istom kućištu i čine jedinstven merni slog (limiter se može ugraditi i pored brojila).
U merni slog se uglađuje odmah ili kasnije i elektronska mikroproceesorska jedinica koja služi
za daljinsko očitanje brojila, primenu više tarifa, daljinsko isključenje NN prekidača i sl. Znači
očitanje se vrši lokalno ili daljinskim putem iz centra (zavisno od stepena izgrađenosti sistema
očitanja tj. ugrađenom elektronskom mikroprocesorskom jedinicom).
Za objekte vršne snage do 30 kW ugrađuje se multifunkcijsko trofazno elektronsko brojilo
namenjeno za registraciju aktivne, reaktivne i snage u više tarifa, s ugrađenim tarifnim uređajern
koji se može programirati, satom realnog vremena, očitanja registrovanih veličina na licu mesta
(preko optičkog čitača i displeja) i daljinskog očitanja i upravljanja iz centra preko
komunikacijskog interfejsa i računara. Sve podatke tarifni uređaj sprema u svojoj memoriji.
Objekti vršne snage preko 30 kW u MO imaju ugrađene strujne merne transformatore i na
njih poluindirektno priključena brojila nazivne struje 5 A. MO za poluindirektno merenje treba
da se sastoji iz tri polja: polje gde se ugrađuje brojilo, redne stezaljke i osigurači (500×650);
polje sa strujnim transformatorima (650×350) i polje gde se ugrađuje glavni prekidač (dimenzije
zavise od vršne snage objekta).
Prekostrujna zaštita odlaznog voda od brojila do RT ostvaruje se jednopolnim limiterom
ugrađenim u monofazno brojilo ili tropolnim limitatorom u trofaznom brojilu.
Tabela 6.1. Tehničke karakteristike monofaznog i trofaznog elektromehaničkog brojila
Brojila tipa E su monofazna a brojila tipa T su trofazna, slovo A označava dozvoljeno
strujno opterećenje 200%.
3. Razvodne table RT
Razvodna tabla RT (ili pomoćna razvodna tabla PRT) je ormar sa osiguračima montiran u
stanu, a služi za razdeobu električne energije po strujnim krugovima stana.
Razvodne table se ugrađuju u stanu, najčešće iznad ulaznih vrata, nadmalterno ili
podmalterno. Namenjene su za stambene, poslovne, školske i slične objekte. Razvodne table se
izrađuju od termoplasta (npr. polyflam) kao 1, 2, 3, 4-tedni. U razvodne table se ugrađuju
osigurači i zaštitno-strujne sklopke za prekostrujnu zaštitu strujnih krugova u stanu, montažom
na standardni nosač (letvu) 35 mm.
74
Sl. 6.14. Razvodne table: a) nadmalterne; b) podmalterne c) nadmalterne prazne: l-redni,
2-redni, 3-redni razdelnici s mogućnošću montaže 9 modula (automatskih osigurača) u jednom
redu; i bakarnih sabirnica N, PE, L1, L2, L3)
Mesto gde se spaja niskonaponska gradska mreža preko kućnog priključka sa električnom
instalacijom objekta naziva se glavna razvodna tabla. Na tom mestu se nalazi brojilo električne
energije, glavni osigurači, glavni prekidač, osigurači strujnih krugova prijemnika, a može se
nalaziti i uklopni sat, zaštitne sklopke i drugi elementi.
Ukoliko je objekat veći, u mernom ormaru se nalaze samo glavni osigurači za razvodne
table, slika 1.9.
75
Slika 1.9. Šema glavnih i pomoćnih razvodnih tabli: a) glavne razvodne table (GRT-1 i
GRT-2): 1 – niskonaponska gradska mreža (NNGM), 2 - jednofazna, 3 – trofazna, 4 - pomoćna
razvodna tabla (PRT-1)
Kako su u razvodnoj tabli skoncentrisani napojni vodovi, taj prostor je požarno ugrožen,
pa je potrebno da elementi razvodne table (glavne i sporednih) budu od vatrootpornog
materijala.
Na glavnoj razvodnoj tabli treba da postoji glavni prekidač, kojim se celokupna električna
instalacija objekta u slučaju potrebe može jednostavno isključiti, odnosno dovesti u
beznaponsko stanje.
Glavna razvodna tabla treba da se nalazi na ulazu u objekat na bezbednom i uvek
pristupačnom mestu. Ona treba da ima odgovarajuće jednopolne šeme strujnih kola sa oznakama
potrošača i njihovih osigurača, kao i oznake pojedinih elemenata na tabli.
76
Ukoliko je u pitanju veći objekat, sem glavne razvodne table (GRT), postavljaju se i
pomoćne (PRT). Glavni osigurači pomoćnih razvodnih tabli nalaze se na glavnoj razvodnoj
tabli. Kao i glavna, i pomoćne razvodne table trebaju da imaju glavne prekidače, kojim bi se u
slučaju potrebe lako i brzo isključio napon prijemnika koji se napajaju sa pomoćne table. Na taj
način se sprečava da u slučaju potrebe ceo objekat ostane bez napona, već se isključuje samo
jedan njegov deo.
Poželjno je da pojedini požarni sektori imaju svoje pomoćne razvodne table, kako bi se
svaki požarni sektor u objektu posebno napajao i po potrebi mogao da isključi.
Treba izbegavati postavljanje napojnih vodova jednog požarnog sektora kroz drugi.
Zabranjeno je postavljanje napojnih vodova kroz eksplozivno ugrožene sredine.
2.2.7. Električna brojila
Električna brojila služe za merenje i registrovanje potrošnje električne energije. Izrađuju
se kao monofazna i trofazna (za tri ili četiri provodnika, a to su trožicna ili červerožična trofazna
brojila). Na niskom naponu (za domaćinstva) upotrebljavaju se elektromehanička monofazna,
odnosno trofazna trosistemska četvorožicna brojila aktivne energije. Izrađuju se kao jednotarifna
i dvotarifna tj. s jednim ili s dva cifarnika (6 ili 7 cifara). Za industrijske potrebe izrađuju se i
brojila za merenje aktivne i reaktivne energije, brojila s pokazivačm vršnog opterećenja i brojila
za priključak preko strujnih i naponskih mernih transformatora. Danas se u svetu sve više
upotrebljavaju i elektronska multifunkcijska brojila namenjena za registraciju aktivne energije,
reaktivne energije, vršnog opterećenja, više tarifa i sl.
Dvotarifna ili višetarifna brojila se koriste u distributivnim područjima u kojima postoji
dnevna (viša) i noćna (niža) tarifa tj. cena kilovat-sata. Takva su elektromehanička brojila s dva
cifarnika (brojčanika) j jednim kretnim mehanizmom. Određeni elektromagnet prebacuje jedan
ili drugi cifarnik na kretni mehanizam. Uključivanje elektromagneta vrši električni uklopni sat
koji može biti u brojilu ili pored brojila. Kada je uklopni sat zasebna celina, može da služi za
više dvotarifnih brojila u istom razvodnom ormaru.
Savremeno prebacivanje sa jedne na drugu tarifu vrši se elektronski iz centra uz pomoć
elektronske jedinice ugrađene u samo brojilo ili upotrebom MTK tonfrekventnih prijemnika
(mrežna telekomunikaciona komanda).
Konstrukcija trofaznog eletromehaničkog (indukcionog) brojila:
Brojilo ima tri naponska namotaja s 10000-15000 namotaja tanke cice. Kroz svaki ovaj
namotaj protiče struja zavisna samo od visine priključenog napona, ali nezavisna od
oprerećenja. Namotaji su na gvozdenim jezgrima i čine elektomagnete (tri naponska
elekromagneta).
Pored naponskih elektromagneta nalaze se i strujni elektromagneti sa 100-180 AN od
debele žice. Kroz ove namotaje protiče struja potrošača. Ona je fazno pomaknuta u odnosu na
struju naponskog elektromagnera, tako da kod omskog oprerećenja (termičkih potrošaca) iznosi
90°.
Ukoliko je opterećenje veliko, strujni namotaji se moraju priključiti preko strujnih
transformatora. Takođe i za naponske namotaje, za napon iznad 3×230/400 V koriste se
naponski merni transformatori.
Znači u trofaznom brojilu nalaze se tri merna sistema. Između jezgra dva sistema nalazi se
jedan aluminijumski disk, a između jezgra trećg sistema nalazi se drugi aluminijumski disk.
Drugi disk je donji i prolazi i između polova dva permanentna magneta koji služe za kočenje.
Na osovini koja spaja oba diska nalazi se zupčasti prenos na brojčanik (cifarnik) ili dva
brojčanika kod dvotarifnih brojila.
77
Kada je brojilo neopterećeno, kroz naponske namotaje protiče struja i stvara jedno
magnetno polje. Disk miruje jer jedno magnerno polje nije dovoljno da pokrene disk.
Kada se brojilo optereti, tada i kroz strujne namotaje protiče struja, stvara se i drugo
magnetno polje. Magnetni fluksevi od ova dva polja u Al-disku indukuju vrtložne struje koje
stvaraju obrtni momenat i disk se počinje obrtati. Protivmomenat se ostvaruje preko
permanentnih magneta koji koče obrtanje diska i s ovim se postiže da su okreti diska
proporcionalni opterećenju.
Sl. 7.1 Izgled trofaznog četvorožičnog brojila: jednotarifnog i dvotarifnog
Sl. 7.1. Gavni delovi (unutrašnjost) monofaznog jednotarifnog brojila: 1-naponski
namotaj, 2-strujni namotaj, 3-brojčanik 4-Al disk, 5-permanentni magneti
Vremensko upravljački mehanizam (uklopni sat) uključuje drugi brojčanik u toku noći
(23-8 h) i u popodnevnim satima (14-17 h) kada je potrošnja električne energije smanjena i tada
je cena električne energije jeftinija (niža tarifa), slika 7.2.
78
Sl. 7.2 Šema vezivanja trofaznog dvotarifnog trosistemskog četvorožičnog brojila
Sl. 7.3. Šema vezivanja trofaznog multifunkcijskog elektronskog brojila za 4 tarife i
davačem impulsa (mogućnost lokalnog i daljinskog očitanja aktivne energije, reaktivne energije
i vršne snage)
Pored brojila (ili u kućiste s brojilom) može se ugraditi potrošački prekidač (limiter). To
je zaštitni aparat sa udruženim sledećim funkcijama:
- ograničenje trenutno angažovane snage i time takođe zaštitu od preoterećenja,
- zaštitu od kratkih spojeva (kratkospojna moć 6 kA) i
- tehnička mera zaštite od električnih udara s diferencijalnom strujom prorade 500 mA.
Potrošački prekidači imaju mogućnost stepenastog nameštanja nazivne struje i mogućnost
plombiranja nameštene vrednosti.
79
Sl. 7.4 Potrošački prekidač (limiter): 3-polni+N, l-polni+N
2.2.8. Uzemljivači
2.2.9. Uzemljenje
Uzemljenjem je električna veza između nadzemnih metalnih masa i zemlje uz pomoć
uzemljivača (metalnih delova) ukopanih u zemlju.
Postoji:
1. Pogonsko (radno) uzemljenje, je uzemljenje neutralne tačke (zvezdišta) sekundarne
strane transformatora (kod TN i TT sistema razvoda). To je uzemljenje delova koji
pripadaju strujnom kolu.
2. Zaštitno (energetsko) uzemljenje, je uzemljenje metalnih kućišta električnih
prijemnika i stranih metalnih delova. Preko zaštitnog uzemljenja se zatvara struja greške
kroz zemlju i izazaziva prorada zaštitnog uređaja i time sprečava pojava opasnog napona
dodira (zaštita ljudi i opreme). To je uzemljenje delova koji ne pripadaju strujnom kolu.
3. Gromobransko uzemljenje, je uzemljenje gromobranske instalacije.
4. Zajedničko uzemljenje, je uzemljenje koje se postiže spajanjem dve ili više vrsta
uzemljenja.
Dobro izvedeno uzemljenje je od presudne važnosti za kompletan sistem zaštite bilo da se
radi o pogonskom uzemljenju, zaštitnom uzemljenju, uzemljenju gromobranske instalacije ili
zajedničkom uzemljenju. Zbog toga je potrebno obratiti posebnu pažnju na izvedbu uzemljenja.
Uzemljenje je potrebno radi: zaštite od udara groma (pražnjenja atmosferskog
elektriciteta), zaštite od napona dodira, izjednačavanja potencijala itd.
2.2.9.1. Vrste uzemljivača
Uzemljivači su metalni delovi ukopani u zemlju koji obezbeđuju trajan spoj sa zemljom.
Uzemljivači su elementi električne instalacije koji služe za povezivanje instalacije na Zemlju
koja je provodnik električne energije.
Za izradu uzemljivača se koristi toplopocinčano željezo. U posebno agresivnom zemljištu
gde postoji opasnost od brže korozije, iznimno se može koristiti bakar. Još bolje rešenje je
upotreba nerđajućeg čelika.
Postoji više vrsta uzemljivača, kao što su:
- štapni,
- trakasti,
80
- temeljni,
- pločasti i
- dodatni (metalne vodovodne cevi).
1. Štapni uzemljivači
Na slici 102 su prikazane izvedbe spajanja štapnih uzemljivača. Spajanje trake ili žice
voda za uzemljenje (zemljovoda) se vrši vijcima M8×18 mm.
Sl. 102.
Štapovi se mogu izrađivati od punog materijala Φ 10 mm ili više, cevi Φ 25 mm ili više, te
od profila (L-profil, krstasti profil itd.).
Dužina štapova je minimalno 1 m, a međusobna udaljenost štapova minimalno jednaka
dužini štapova. Ako se primene štapovi kraći od 1 m dolaze do izražaja štetni uticaji
zamrzavanja i sušenja tla.
Dužina štapova gromobranskog uzemljenja mora biti minimalno 3 m što često izaziva
probleme pri zabijanju štapova, jer štap "udari" u kamen. Da bi se olakšalo zabijanje, štap treba
da bude dobro zaoštren, a na vrhu štapa se zavari pločica po kojoj se udara čekićem.
2. Trakasti uzemljivači
Trakasti uzemljivači se izvode od čelične pocinčane trake pravougaonog preseka 25×4
mm ili od nerđajućeg čelika istog preseka. Traka se ukopava na dubinu 80 cm. Minimalna
dubina ukopavanja je 50 cm, jer u suprotnom dolaze do izražaja štetni uticaji zamrzavanja i
sušenja tla. Pri ukopavanju traka se polaže „na nož“ da bi se izbeglo sleganje zemlje ispod trake.
Zemlja se mora nabijati pri zatrpavanju. Udaljenost trake od zida objekta je minimalno 1 m, a od
podzemnih kablova minimalno 3 m. U slučaju da se ukršta sa kablom potrebno je traku na mestu
ukrštanja ukopati 1 m ispod kabla i provući kroz keramičku ili plastičnu cev dužine 3 m (sl.
103).
81
Sl. 103.
Uzemljenja treba po mogućnosti postaviti u blizini trajno vlažnog zemljišta, odnosno gde
se zemlja prirodnim putem kvasi. Poželjno je uzemjivač ukopati u vlažnu zemlju, koja ima mali
specifični otpor. Specifični otpor zemlje zavisi od njenog sastava i vlage. U kamenitom i
šljunkovitom terenu se zbog povećanja vodljivosti zemljišta oko uzemljivača ukopava treset ili
se vrši zalivanje uzemljivača i njegove neposredne okoline rastvorom vode i gline. Najpovoljniji
je rastvor 100 grama gline na 1 litar vode. Ukoliko se uzemljivač postavlja u golu stenu oko
uzemljivača se obavezno postavi sloj zemlje (glina ili treset) minimalne debljine 10 cm. Nije
dozvoljeno ukopavati so oko uzemljivača, jer ona ubrzava koroziju metala.
3. Temeljni uzemljivači
Temeljni uzemljivači su posebna vrsta trakastih uzemljivača koji se postavljaju u temelj
objekta i povezani su sa čeličnom armaturom (sl. 101).
Sl. 101.
Slika 3.5. Primer ugrađenog temeljnog uzemljivača
82
Pri izradi temeljnog uzemljivača traka se ugrađuje u spoljne zidove temelja u obliku
zatvorenog prstena. Traka se polaže "na nož", a sloj betona između trake i tla treba biti debeo
10-20 cm. Potrebna dužina trake se određuje proračunom.
4. Pločasti uzemljivači
Pločasti uzemljivači se izrađuju od pocinkovanog čelika (izuzetno od bakra) minimalne
jednostrane površine 0,5 m2 (0,5×1 m ili 1×1 m), a debljine čeličnog lima 3 mm ili bakarnog 2
mm. Ukopavaju se vertikalno u zemlju tako da gornja ivica ploče bude najmanje 1 m ispod
površine zemlje. Danas su ploče kao uzemljivači praktično ne ugrađuju, zbog velikih zemljanih
radova prilikom ukopavanja.
5. Dodatni uzemljivači
Dodatni uzemljivači su vodovodne cevi ili drugi metalni elementi ukopani u zemlju, a
nalaze se u blizini osnovnih uzemljivača i treba ih povezati u sistem uzemljenja lokalnog
izjednačenja potencijala. Metalni cevovodi koji služe za prenos zapaljivih tečnosti, centralno
grejanje i sl. ne smeju se koristiti kao jedini i glavni uzemljivač iz sigurnosnih razloga. Ta
zabrana ne isključuje zahtev zaštite da se sve metalne mase moraju povezati zbog izjednačenja
potencijala. Vodovodna mreža ako je metalna može se iskoristiti kao glavni uzemljivač ako su
spojevi dobro izvedeni i uz saglasnost preduzeća koje održava vodovodnu mrežu. Priključno
mesto zemljovoda na cev treba izvršiti pre vodomera.
2.2.9.2. Proračun otpora uzemljivača
Otpor uzemljenja zavisi od dobre izvedbe, veličine, rasporeda i broja uzemljivača, a
prvenstveno od zemljišta, tj. od njegovog specifičnog otpora.
Može se smatrati da Zemlja ima zanemariv otpor, ali otpor uzemljivača nije zanemariv i
on zavisi od dva faktora: specifičnog otpora tla i povšine uzemljivača koja je u kontaktu sa tlom.
Specifični otpor tla ρ zavisi od hemijskog sastava tla, a meri se u Ωm. Posmatrajmo dva
uzemljivača na koje je vezan izvor naizmenične struje (sl. 104).
Sl. 104.
Kroz Zemlju i uzemljivače se zatvara strujni krug i teče struja I. Jačina struje zavisi od
napona izvora U i otpora uzemljivača R1 i R2, a određuje se prema Omovom zakonu:
I = U/(R1+R2) A
U tabeli 11. je dat specifični otpor ρ za najčešće vrste tla.
Tabela 11.
Vrsta tla ρ [Ωm]
Ilovača i obradiva zemlja 40
Šljunkovita zemlja 3000
83
Kamenito tlo 10000
Propisima je definisano da maksimalni otpor uzemljivača gromobrana sme biti 20 Ω, otpor
uzemljivača odvodnika prenapona maksimalno 5 Ω, dok se maksimalni dozvoljeni otpor
zaštitnog uzemljenja određuje proračunom. Ukoliko se uzemljivač koristi za gromobransku
instalaciju potrebno je proveriti udarni otpor uzemljenja koji pri specifičnom otporu tla manjem
od 250 Ωm mora biti manji od 20 Ω. Udarni otpor uzemljivača je otpor koji uzemljivač pruža u
trenutku udara groma.
Otpor štapnog uzemljivača se računa po formuli:
R = ρ/l [Ω]
gde je:
l - dužina štapa, u m
Otpor trakastog uzemljivača se računa po formulama:
R = (2ρ)/l Ω - za l ≤ 10 m i
R = (3ρ)/l Ω - za l > 10 m
gde je:
l - dužina trake uzemljivača, u m
Otpor temeljnog uzemljivača se računa po formuli:
Ω
gde je:
A - površina temelja, u m2
Udarni otpor uzemljivača se računa po formuli:
Ru = k·R Ω
Koeficijent k za štapne uzemljivače je k = 1, a za trakaste zavisi od vrste tla i dužine trake.
Ukoliko je tlo šljunkovito ili kamenito k = 1, a za ilovaču i obradivo tlo koeficijent k se određuje
na osnovu tabele 12.
Tabela 12.
Dužina trake l, u m k
0 202
20 303
30 404
40 505
Primer: Pet štapnih uzemljivača dužine 1 m postavljeno je u obradivo zemljište.
Izračunati ukupan otpor uzemljivača.
Rešenje:
R1 = ρ/l=40/1=40 Ω
84
R = R1/n = 40/5=8 u Ω
Ukupan otpor uzemljivača je R = 8 Ω.
Primer: U obradivu zemlju je postavljena traka dužine 8 m. Izračunati otpor uzemljivača i
udarni otpor.
Rešenje:
R = (2·ρ)/l = (2·40)/8 = 10 u Ω
Ru = k·R = 2·10 = 20 u Ω
Primer: U temelj kuće dimenzija 8×7 m je postavljen temeljni uzemljivač. Izračunati
otpor uzemljivača, ako je kuća na ilovači.
Rešenje:
2.3. Kućni priključak
Veza niskonaponske gradske mreže sa električnom instalacijom u objektu naziva se kućni
priključak.
Priključak na elektrodistributivnu mrežu sastoji se u pravilu od:
- spoljašnjeg i
- unutrašnjeg priključka.
2.3.1. Spoljni kućni priključak
Spoljni nadzemni (ili podzemni) kućni priključak stambenog/poslovnog objekta se
ostvaruje tako što se položi odabrani kabl od postojeće NN (podzemne ili nadzemne)
distributivne mreže do KPO (ili pancir osigurača).
Postoji:
- spoljni kućni priključak na vazdušnu (nadzemnu) i
- spoljni kućni priklučak na podzemnu (kablovsku) distributivnu mrežu.
Važećim tehničkim propisima dati su minimalni razmaci vazdušnog provodnika od ostalih
objekata, predmeta i nivoa zemljišta. Istim propisima je određen i dozvoljeni minimalni presek
provodnika kućnog priključka
Na izlasku napojnih vodova iz brojila nalaze se glavni osigurači za električnu instalaciju
objekta, preko kojih se u slučaju potrebe može isključiti napon u celom objektu.
2.3.1.1. Spoljni nadzemni (vazdušni) kućni priključak
Kućni priključak na vazdušnu niskonaponsku mrežu može da se izvede na više načina, što
zavisi od vrste objekta, njegovog položaja u odnosu na niskonaponsku mrežu, saobraćajnica u
neposrednoj blizini objekta, rasporeda drugih objekata u neposrednoj blizini i od blizine i
rasporeda vazdušne telefonske mreže.
Mesto na kojem se nadzemna distributivna mreža preko kućnog priključka povezuje sa
električnom instalacijom u objektu naziva se merni ormar. Napojni vod kućnog priključka
priključen je na brojilo električne energije, preko kojeg se registruje utrošena električna energija.
Da ne bi došlo do zloupotrebe pri korišćenju električne energije, brojilo je blombirano od strane
85
distributera, a na napojnom vodu kućnog priključka, pre brojila, postavljaju se glavni osigurači,
koji su takođe blombirani. Brojilo i glavni osigurači se nalaze u mernom ormanu i vlasništvo su
distributera električne energije.
Vod nadzemnog kućnog priključka povezuje se na zgradu na četiri načina, tako da postoji:
- spoljni nadzemni kućni priključak preko krova zgrade,
- spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade,
- spoljni nadzemni kućni priključak preko zasebnog (pomoćnog) stuba i
- spoljni nadzemni kućni priključak preko samonosivog kabla.
1. Spoljni nadzemni kućni priključak preko krova zgrade
Spoljni nadzemni kućni priključak preko krova zgrade izvoden pomoću krovnog nosača,
slika 1.1
Slika 1.1. Spoljni nadzemni kućni priključak preko krova zgrade izveden pomoću krovnog
nosača: a) dispozicija, b) detalji priključka: 1 - krovna greda, 2 - metalna cev 60 mm, 3 -
gornja obujmica za cev, 4 - levak za zaštitu od zakišnjavanja, 5 - potporni izolatori, 6 - zavrtanj
izolatora, 7 - U-nosač, 8 - uvodna glava, 9 - vazdušni žičani vod spoljnjeg kućnog priključka, 10
- RR provodnik unutrašnjeg kućnog priključka, 11 - donja obujmica za cev (ravna)
2. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade
Postoji:
- spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko horizontalne ili
vertikalne prečke na koju su učvršćeni potporni izolatori, slika 1.2
- spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko vertikalnog zidnog
nosača, slika 1.3
- spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko potpornih izolatora
ukopanih u zid kroz uvodnu lulu, slika 1.4
86
Slika 1.2. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko horizontalne
prečke na koju su učvršćeni potporni izolatori
Slika 1.3. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko vertikalnog
zidnog nosača: a) dispozicija, b) detalji priključka: 1 - metalna cev 60 mm, 2 - obujmice za
cev sa nosačem cevi, 3 - za zid debljine manje od 25 cm koristi se metalni podmetač za
učvršćenje nosača cevi, 4 - izolatori sa nosačima izolatora
Slika 1.4. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zida zgrade izveden preko potpornih
izolatora ukopanih u zid kroz uvodnu lulu; a) dispozicija, b) detalji priključka: 1 - potporni
izolator sa savijenim nosačem izolatora, 2 - provodnik spoljnjeg kućnog priključka, 3 - krajnja
87
spojnica za kućni priključak, 4 - napojni vod unutrašnjeg kućnog priključka, 5 - otkapni luk, 6 -
lula uvodnica, 7 - izolaciona cev unutrašnjeg kućnog priključka
3. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zasebnog (pomoćnog) stuba
Ukoliko je niskonaponska mreža podzemna (kablovska), spoljni kućni priključak se
ostvaruje podzemnim kućnim priključkom koji se završava kablovskom priključnom kutijom.
Na slici 1.5 je prikazan spoljni nadzemni kućni priključak preko zasebnog stuba.
Slika 1.5. Spoljni nadzemni kućni priključak preko zasebnog (pomoćnog) stuba: 1 - stub
gradske mreže sa osiguračima, 2 – zaseban stub, 3 – provodnik spoljnjeg kućnog proključka
(neizolovan ili G/A provodnik), 4 – uvodna glava za prolaz golog ili G/A provodnika u
provodnik sličan kablu, 5 – vod spušten niz stub sa prelazom u horizontalni položaj na visini od
2,5 m, van domašaja ruke
4. Spoljni nadzemni kućni priključak preko samonosivog kabla
Na slici 1.74. je prikazan spoljni nadzemni kućni priključak preko samonosivog kabla.
88
Slika 1.7. Spoljni kućni priključak preko samonosivog kabla: 1 - čelično uže, 2 – U -
obujmica, 3 - vijak za zatezanje, 4 - armirana cev, 5 - uvodna lula, 6 - zidni klin, 7 - kukasti
vijak, 8- kabl
2.3.1.2. Spoljni podzemni (kablovski) kućni priključak
Postoji:
- spoljni podzemni kućni priključak na nadzemnu (vazdušnu) distributivnu mrežu, slika
1.6
- spoljni podzemni kućni priključak na podzemnu distributivnu mrežu, slika 1.8.
Slika 1.6. Spoljni podzemni (kablovski) kućni priključak na nadzemnu (vazdušnu)
distributivnu mrežu: 1 - stub, 2 - kablovska glava, 3 - kabl, 4 - metalni zaštitnik kabla, 5 - zidna
kablovska priključna kutija na fasadi zgrade (priključak može biti izveden i direktno na merni
ormar u zgradi)
89
Slika 1.8. Spoljni podzemni (kablovski) kućni priključak na podzemnu (kablovsku)
distributivnu mrežu: 1 - kabl (ulazi i izlazi iz zidne kablovske priključne kutije), 2 - zidna
kablovska priključna kutija, 3 – napojni vod koji ide do mernog ormara i brojila
2.3.2. Unutrašnji kućni priključak
Vod unutrašnjeg podzemnog (ili nadzemnog) kućnog priključka povezuje KPO (ili pancir
osigurač) sa MO.
2.4. Načini izvođenja električnih instalacija
Ti načini izvođenja mogu se grupisati kao:
- klasične izvedbe električnih instalacija i
- izvedbe električnih instalacija prilagođene industrijskoj gradnji (tipske izvedbe).
2.4.1. Klasične izvedbe električnih instalacija
Prema načinu postavljanja napojni vodovi mogu biti:
- goli vodovi,
- pod malterom (žbukom),
- u malteru,
- nad malterom
- u kanalima
- u regalima i
- šinski razvedeni.
2.4.1.1. Instalacije pod malterom
Napojni vodovi pod malterom mogu biti postavljeni u cevima ili direkno pod malter.
Oni moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja, štetnih toplotnih uticaja, hemijskih agenasa i
vode. Spajanje i odvajanje vodova (grananje) ne sme se vršiti u cevima ili pod malterom, već
samo u razvodnim kutijama i razdelnim ormarićima. Napojni vodovi pod malterom postavljaju
se isključivo horizontalno i vertikalno i to maksimalno 30 cm ispod tavanice i najmanje 2 m
iznad poda. Oni mogu biti postavljeni i na manjem rastojanju od poda, ali u tom slučaju moraju
biti dodatno mehanički zaštićeni.
2.4.1.2. Instalacije nad malterom
Napojni vodovi mogu biti postavljeni i nad malterom i u tom slučaju se pričvršćuju
obujmicama koje se postavljaju na određenom rastojanju. U suvim prostorijama, provodnici
slični kablu mogu se direktno postavljati na zid ili građevinsku konstrukciju. U vlažnim
prostorijama se tako mogu postavljati isključivo kablovi.
2.4.2. Izvedbe električnih instalacija prilagođenih industrijskoj
gradnji
Prema načinu postavljanja napojni vodovi mogu biti:
- na nosivom užetu
- u kanalima
- u regalima i
90
- šinski razvedeni.
2.4.2.1. Vodovi u kanalima
Pri projektovanju industrijskih objekata projektuju se kanali za smeštaj napojnih vodova.
Oni moraju biti izvedeni tako da napojni vodovi nisu ugroženi od vode, mehanički ili od
hemijskih agenasa.
2.4.2.2. Vodovi u regalima
U industrijskim objektima postavljaju se regali u koje su smešteni napojni vodovi. Pri
smeštaju vodova u regale, postoji opasnost od otežanog hlađenja, odnosno od pregrevanja.
2.4.2.3. Šinski razvod
Svi navedeni načini postavljanja napojnih vodova imaju isti nedostatak – svi oni se
projektuju i izvode za tačno određeno mesto u objektu na kojem se nalazi prijemnik određene
snage, što je uslovljeno potrebama i proizvodnim, odnosno tehnološkim procesom.
Ukoliko bi se u takvom prostoru prešlo na promenu namene objekta ili izmenu
tehnološkog procesa, postojeća električna instalacija ne bi zadovoljavala nove uslove zbog
drugačijeg rasporeda i snage električnih prijemnika. To znači da bi se morala projektovati i
postaviti nova električna instalacija ili izvršiti rekonstrukcija stare. Da bi se ovaj nedostatak
izbegao, u industrijskim pogonima se, prvenstveno zbog ekonomskih razloga, koristi šinski
razvod, jer se u takvim pogonima zbog promene tehnologije ili proizvodnog procesa često vrše
izmene mesta prijemnika različitih snaga ili njihova zamena.
Ako je takav prostor, na primer proizvodna hala, duž nje se postavljaju bakarne šine, koje
su međusobno izolovane i smeštene u limeni oklop, koji se obično montira na tavanici. Ovakav
razvod obezbeđuje priključenje mašina i drugih prijemnika na željeni napon, postavljanjem
priključnih kutija na bilo kom delu šina.
2.5. Pametne električne instalacije
91
2.6. Sistemi razvoda električnih instalacija
U okviru zemalja Evropske unije, usklađene su i harmonozovane različite nacionalne
norme i uvedene nove internacionalne oznake i nazivi. Umesto starih naziva za mere zaštite od
strujnog udara, kao što su: zaštitno uzemljenje, nulovanje i zaštitno izolovanje koriste se novi
internacionalni nazivi, kao što su: TN, TT i IT sistem razvoda.
2.6.1. Tipovi sistema provodnika pod naponom
Glavne karakteristike električnih razvoda utvrđene su standardima u zavisnosti od:
- tipova sistema provodnika pod naponom i
- tipova uzemljenja električnog razvoda.
Sistemi naizmenične struje mogu biti:
- monofazni sa dva provodnika,
- monofaznisa tri provodnika,
- trofazni sa tri provodnika,
- trofazni sa četiri provodnika i
- trofazni sa pet provodnika.
Sistemi jednosmerne struje mogu biti:
- sa dva provodnika i
- sa tri provodnika.
Označavanje provodnika, sabirnica i stezaljki aparata u sistemima električnog razvoda vrši
se slovno-brojčanim oznakama.
U sistemima razvoda naizmenične struje se koriste oznake:
- L1, L2, L3 - za fazne provodnike,
- N - za neutralni provodnik (engl. neutral),
- PE - za zaštitni provodnik (engl. protection earth),
- PEN - za zaštitno-neutralni (engl. protection earth neutral) provodnik koji obavlja i
funkciju i zaštitnog PE i neutralnog N provodnika i
- E - za zemljovod (provodnik za uzemljenje).
U sistemima razvoda jednosmerna struje koriste se oznake:
- L+ - za pozitivni provodnik,
- L- - za negativni provodnik i
- M - za srednji (neutralni) provodnik.
Za stezaljke aparata se koriste oznake:
- L1, L2, L3, N i PE.
Označavanje provodnika sistema razvoda se vrši i bojom izolacije:
- žuto-zelenom bojom, se označava isključivo zaštitni PE provodnik ili zaštitno-
neutralni PEN provodnik, kao i provodnici za izjednačenje potencijala;
92
- svetoplavom bojom, se označava neutralni (N) provodnik, ali se mogu označavati i
fazni provodnici u višežilnim vodovima i kablovima koji nemaju neutralni
provodnik;
- crnom i smeđom bojom, se označavaju fazni provodnici L1, L2, L3.
U trofaznom simetričnom sistemu (kada su sve tri faze simetrično opterećene) neutralni N
provodnik, zaštitni PE provodnik i zaštitno-neutralni PEN provodnik se smatraju neopterećenim
provodnicima. U monofaznom sistemu neutralni N i zaštitno-neutralni PEN provodnik se
smatraju opterećenim provodnicima, dok je zaštitni PE provodnik smatra neopterećenim
provodnikom.
2.6.2. Vrste sistema razvoda električnih instalacija
S obzirom na odnos neutralne tačke izvora napajanja (zvezdišta sekundarne strane
transformatora) i metalnih kućišta električnih prijemnika prema zemlji postoje tri osnovna
sistema razvoda električnih instalacija:
- TN sistem razvoda,
- TT sistem razvoda i
- IT sistem razvoda.
Značenja ovih slova su sledeća:
1. Prvo slovo označava odnos neutralne tačke izvora napajanja prema zemlji:
- T (franc. Terre - zemlja), neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne
strane transformatora) je povezana sa pogonskim uzemljenjem.
- I (engl. Isolated - izolovano), neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne
strane transformatora) je izolovana od zemlje ili je uzemljena preko iskrišta ili
dovoljno velike impedanse.
2. Drugo slovo označava odnos metalnih kućišta električnih prijemnika prema zemlji:
- T (franc. Terre - zemlja), metalna kućišta električnih prijemnika povezana su preko
zaštitnog PE provodnika i zemljovoda sa zaštitnim uzemljenjem i
- N (engl. Neutral - neutralno), metalna kućišta električnih prijemnika su preko
neutralnog N ili zaštitno-neutralnog PEN provodnika povezana sa neutralnom
tačkom izvora napajanja
2.6.2.1. TN sistem razvoda
TN sistem razvoda se ranije nazivao „nulovanje“.
Kod TN sistem razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdišta sekundarne strane
transformatora) povezana sa pogonskim uzemljenjem, dok su metalna kućišta električnih
prijemnika preko neutralnog N ili zaštitno-neutralnog PEN provodnika povezana sa neutralnom
tačkom izvora napajanja.
TN sistem razvoda ima mogućnost različitog načina povezivanja neutralnog N i zaštitnog
PE provodnika, što se označava trećim i četvrtim dodatnim slovom.
Treće i četvrto dodatno slovo označavaju način povezivanja neutralnog N i zaštitnog PE
provodnika:
- S (engl. separated - razdvojeno), funkcije neutralnog N i zaštitnog PE provodnika su
razdvojene (odvojene), ove funkcije obavljaju dva zasebna provodnika: neutralni N i
zaštitni PE provodnik.
93
- C (engl. combined - objedinjeno) funkcije neutralnog N i zaštitnog PE provodnika su
objedinjene, ove funkcije obavlja jedan zaštitno-neutralni PEN provodnik.
S obzirom na način povezivanja neutralnog N i zaštitnog PE provodnika razlikuju se tri
tipa TN sistema razvoda:
- TN-C sistem razvoda,
- TN-C-S sistem razvoda i
- TN-S sistem razvoda.
2.6.2.1.1 TN-C sistem razvoda
TN-C sistem razvoda se ranije nazivao “klasično nulovanje“.
Kod TN-C sistema razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne
strane transformatora) povezana sa pogonskim uzemljenjem, dok su metalna kućišta električnih
prijemnika u objektu preko zaštitno-neutralnog PEN provodnika povezana sa neutralnom
tačkom izvora napajanja, pošto su u utičnicama (ili u prijemnicima) zaštitni PE i neutralni N
kontakti kratko spojeni, slika 2.2.
Iz zvezdišta sekundarne strane transformatora izveden je zaštitno-neutralni PEN
provodnik. Tako se od trafostanice do objekta prostiru četiri provodnika, pa je napajanje objekta
zasnovano na trofaznom sistemu sa četiri provodnika, tri su fazna, a četvrti je zaštitno-neutralni
PEN provodnik.
Kod TN-C sistema razvoda kroz ceo sistem (i u distributivnoj mreži i u električnoj
instalaciji objekta) funkciju zaštitnog PE i neutralnog N provodnika obavlja jedan zaštitno-
neutralni PEN provodnik. U električnoj instalaciji objekta nema neutralnog N provodnika.
Slika 2.2. TN-C sistem razvoda električne instalacije
94
2.6.2.1.2 TN-C-S sistem razvoda
TN-C-S sistem razvoda se ranije nazivao „brzo nulovanje“.
Kod TN-C-S sistem razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne
strane transformatora) povezana sa pogonskim uzemljenjem, dok su metalna kućišta električnih
prijemnika u objektu preko zaštitno-neutralnog PEN provodnika povezana sa neutralnom
tačkom izvora napajanja, pošto su u mernom ormaru MO (ili u spratnoj razvodnoj tabli
SRT zaštitna i neutralna sabirnica kratko spojene), slika 2.3.
Iz zvezdišta sekundarne strane transformatora izveden je zaštitno-neutralni PEN
provodnik. Tako se od trafostanice do objekta prostiru četiri provodnika, pa je napajanje objekta
zasnovano na trofaznom sistemu sa četiri provodnika, tri su fazna, a četvrti je zaštitno-neutralni
PEN provodnik.
Kod TN-C-S sistema razvoda samo u jednom delu sistema (u distributivnoj mreži)
funkciju zaštitnog PE i neutralnog N provodnika obavlja jedan zaštitno-neutralni PEN
provodnik, dok u električnoj instalaciji objekta te funkcije obavljaju dva zasebna provodnika,
neutralni N i zaštitni PE provodnik.
Slika 2.3. TN-C-S sistem razvoda električne instalacije
2.6.2.1.3 TN-S sistem razvoda
Kod TN-S sistema razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne
strane transformatora) povezana sa pogonskim uzemljenjem, dok su metalna kućišta električnih
prijemnika u objektu preko zaštitnog PE provodnika povezana sa neutralnom tačkom izvora
napajanja. Pošto su neutralni N i zaštitni PE provodnik istog preseka i razdvojeni u celoj
instalaciji (neutralna N i zaštitna PE sabirnica su izolovane jedna od druge i u mernom ormaru i
spratnoj razvodnoj tabli i u utičnicama) to stvara dobre uslove za korišćenje zaštitnog uređaja
diferencijalne struje ZUDS, slika 2.4.
95
Iz zvezdišta su izvedeni neutalni N provodnik i zaštitni PE provodnik. Tako se od
trafostanice do objekta prostire pet provodnika, pa je napajanje objekta zasnovano na trofaznom
sistemu sa pet provodnika, tri su fazna, četvrti je neutralni N, a peti je zaštitni PE provodnik.
Kod TN-S sistema razvoda kroz celi sistem (i u distributivnij mreži i u električnoj
instalaciji objekta) funkciju neutralnog N i zaštitnog PE provodnika obavljaju dva zasebna
provodnika, koji su razdvojeni u trafostanici.
U TN-S sistemu razvoda u poređenju sa TN-C sistemom razvoda utrošak materijala za
provodnike je veći za 20 do 30%. Međutim, navedena ušteda u materijalu za provodnike dovodi
do smanjenja zaštite od strujnog udara.
Slika 2.4. TN-S sistem razvoda razvoda električne instalacije
U ovom sistemu razvoda struje nesimetrije i povratne struje kroz neutralni N provodnik u
normalnom režimu ne protiču kroz zaštitne PE provodnike i uzemljenje, tj. nema lutajućih
struja.
U slučaju TN-S sistema razvoda u normalnom režimu nema proticanja struje kroz zaštitni
PE provodnik.
Pri prekidu neutralnog N provodnika prekida se rad jednofaznih prijemnika, javlja se
veliko opterećenje faze, ali uslovi zaštite od strujnog udara se ne narušavaju.
Pri prekidu neutralnog N provodnika i proboja faze na metalno kućište prijemnika struja
kvara dostiže vrednost delovanja zaštitnih uređaja prekomerne struje u faznim provodnicima.
Pri prekidu zaštitnog PE provodnika u distributivnoj mreži zadržaće se rad svih prijemnika
u normalnom režimu, električni prijemnici će biti uzemljeni samo preko vlastitog uzemljenja
tako da TN-S sistem razvoda praktično prelazi u TT sistem razvoda.
96
2.6.2.2. TT sistem razvoda
TT sistem razvoda se ranije nazivao „zaštitno uzemljenje“.
Kod TT sistem razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne strane
transformatora) povezana sa pogonskim uzemljenjem, dok su metalna kućišta električnih
prijemnika u objektu (koja mogu doći pod napon) preko zaštitnih PE provodnika povezana
međusobno i sa zaštitnim uzemljenjem, slika 2.5.
Iz zvezdišta sekundarne strane transformatora izveden je neutalni N provodnik. Tako se od
trafostanice do objekta prostiru četiri provodnika, pa je napajanje objekta zasnovano na
trofaznom sistemu sa četiri provodnika, tri su fazna, četvrti je neutalni N provodnik.
Kod TT sistema razvoda u distributivnoj mreži ne postoji zaštitni PE provodnika, dok u
električnoj instalaciji objekta postoje i neutralni N i zaštitni PE provodnik koji su razdvojeni.
Slika 2.5. TT sistem razvoda električne instalacije
2.6.2.3. IT sistem razvoda
IT sistem razvoda se ranije nazivao „sistem zaštitnog voda“.
Kod IT sistem razvoda je neutralna tačka izvora napajanja (zvezdište sekundarne strane
transformatora) izolovano od zemlje (nije spojeno sa zemljom) ili je uzemljena preko iskrišta ili
velike impedanse (otpora), dok su metalna kućišta električnih prijemnika u objektu preko
zaštitnih PE provodnika povezana međusobno i sa zaštitnim uzemljenjem.
Iz zvezdišta sekundarne strane transformatora nije izveden neutalni N provodnik. Tako da
se od trafostanice do objekta prostiru tri provodnika, pa je napajanje objekta zasnovano na
trofaznom sistemu sa tri fazna provodnika.
97
Kod IT sistema razvoda kroz celi sistem (i u distributivnij mreži i u električnoj instalaciji
objekta) nema neutralnog N provodnika, dok zaštitni PE provodnik postoji samo u električnoj
instalaciji objekta.
Kod ovog sistema moguća je primena strujnih i naponskih zaštitnih sklopki, ali je i
uobičajena primena uređaja za nadzor ispravnosti izolacije.
Kako su kod ovog sistema razvoda fazni provodnici izolovani od zemlje, ne postoji
opasnost po čoveka da bude životno ugrožen dodirom metalnog kućišta u slučaju prvog kvara
(proboja jedne faze).
Ovaj sistem razvoda se uglavnom koristi u rudnicima.
Slika 1.14. IT sistem razvoda električne instalacije
2.7. Zaštita od strujnih udara
2.7.1. Strujni udar
Strujni udar je trenutak dodira metalnih delova ili provodnika koji su pod naponom i prvo
delovanje struje koje čovek oseti. Razlikuje se strujni udar usled:
- Direktnog (slučajnog) dodira delova pod naponom, tj. dodira sa metalnim delovima
električnih instalacije ili električnih prijemnika koji su u normalnom pogonu pod
naponom, kao što su npr.: goli provodnici, stezaljke osigurača, sklopki, grla sijalica i
sl.
- Indirektnog dodira dodira delova pod naponom, tj. dodira sa metalnim delovima
električnih uređaja i opreme i stranim metalnim delovima, koji u normalnom pogonu
nisu pod naponom ali u slučaju kvara mogu doći pod napon (npr. usled spoja faznog
provodnika sa metalnim delovima npr. zbog oštećenja izolacije).
Strani metalni delovi u objektu su metalni delovi koji ne pripadaju električnoj instalaciji,
kao što su:
- metalne cevi raznih namena (npr. cevi za vodu, gas, grejanje, kanalizaciju, klima
uređaje itd.),
- čelična armatura u armirano-betonskoj konstrukciji objekta (npr. u temelju, pločama
i stubovima).
- gromobranska instalacija,
- šine lifta,
98
- ventilacioni kanali,
- metalni nosači (stubovi) televizijskih antena itd.
Pod metalnim delovima električnih uređaja i opreme podrazumevaju se metalni delovi koji
u normalnom pogonu nisu pod naponom ali u slučaju kvara mogu doći pod napon, kao što su:
- metalna kućišta električnih prijemnika,
- metalni ormari električne opreme i
- metalni plaštevi (oklopi) kablova.
Koristeći električne uređaje, koji rade na naponima većim od 50 V, postoji mogućnost da
pri kvaru takvih uređaja čovek dođe pod previsok napon i da mu život bude ugrožen. Poznato je
da električne mašine i uređaji, pri normalnom radu, imaju delove koji su pod naponom i delove
koji nisu pod naponom. Prilikom korišćenja električnih uređaja čoveku su dostupni samo delovi
koji nisu pod naponom. Međutim, ukoliko dođe do kvara takvih uređaja, postoji mogućnost da i
delovi koji nisu pod naponom dođu pod napon i u tom slučaju struja kvara Ik prolazi kroz telo
čoveka, slika 7.
Slika 7. Dodirom metalnog kućišta električnog prijmnika koje je došlo uspoj sa faznim
provodnikom, preko čovečijeg tela se zatvara strujno kolo i kroz njega teče struja
2.7.1.1. Dejstva električne struje na ljudski organizam
Električna struja, ukoliko protiče kroz telo ili deo tela, je opasna po čovečije telo. U svetu
su naučnici vršili različita ispitivanja kako električna struja delije na ljudski organizam.
Ispitivanja su vršena na životinjama, dobrovoljcima, a određeni rezultati su dobijeni i pri
izvršavanju smrtnih kazni (na električnoj stolici) u američkim zatvorima.
Utvrđeno je da struja pri prolasku kroz ljudski organizam izaziva sledeća dejstva:
- toplotno,
- mehaničko i
- hemijsko.
Toplotno dejstvo se manifestuje pojavom unutrašnjih i spoljašnjih opekotina. Prilikom
proticanja električne struje kroz otpor nastaje pretvaranje električne energije u toplotnu
(Džulova toplota). Takođe i u čovečijem telu se oslobađa toplota, povećava se temperatura,
tkivo se razara i dolazi do teških unutrašnjih povreda (krv proključa pri izvršenju smrtne kazne
na električnoj stolici). Pri dužem proticanju jake struje telo može da se ugljeniše (električni udar
kod visokog napona).
99
Mehaničko dejstvo se manifestuje grčenjem mišića i nekontrolisanim refleksnim
pokretima koji se javljaju u trenutku prolaska struje. Ovo može biti posebno opasno kada čovek
radi na visini, tada zbog naglog pokreta može doći do pada i mehaničkih povreda.
Hemijsko dejstvo se manifestuje elektrolizom organizma kroz koga protiče jednosmerna
struja. Čovečije telo se ponaša kao elektrolit i električna struja ga elektrolizom rastvara,
nanoseći trajna oštećenja.
2.7.1.2. Faktori od kojih zavisi kakve će posledice po čoveka izazvati strujni
udar
Kakve će posledice po čoveka izazvati strujni udar zavisi od više faktora, kao što su:
1. jačina struje koja protiče kroz telo,
2. vreme proticanja struje,
3. puta struje kroz telo, i
4. frekvencija struje.
1. Jačina struje kroz telo
Eksperimentalno je utvrđeno da:
- struja oko 0,5 mA izaziva prvi osećaj (prag osetljivosti) da prolazi kroz telo (malo
stezanje mišića,
- struja od 2 do 4 mA izaziva treperenje prstiju ruke sve do lakta,
- struja od 5 do 7 mA izaziva lagani grč u laktu,
- struja od 20-25 mA izaziva bol i grčenje prstiju tako da oni ne mogu ispustiti
provodnik, u takvim uslovima za nekoliko minuta može nastupiti smrt,
- struja preko 50 mA, izaziva grčenje mišića jezika i srca i nastaju teškoće u disanju;
smatra se smrtonosnom.
Ako čovečije telo dođe pod određeni napon kroz njega će poteći električna struja određene
jačine (slika 7). Jačina struje kroz telo zavisi od napona dodira i otpora čovečijeg tela sa ulaznim
i izlaznim otporima:
ČIČUČ
D
ČRRR
UI
gde je:
IČ - struja koja prolazi kroz čovečije telo
UD - napon pod koji je došlo čovečije telo
RČ - otpor čovečijeg tela
RUČ - ulazni otpor čovečijeg tela
RIČ - izlazni otpor čovečijeg tela
Napon dodira UD je razlika potencijala između metalnih delova koji su pod naponom i
referentne tačke-zemlje koju čovek premosti svojim telom. Ovaj termin se upotrebljava samo
kada je u pitanju zaštita od indirektnog dodira. U nekim slučajevima na vrednost napona dodira
može znatno uticati impedansa osobe koja je u dodiru sa ovim delovima. Očekivani napon
dodira UD je najviši napon dodira koji se očekuje u slučaju kvara, zanemarljive imedanse u
električnoj instalaciji.
100
Otpor čovečijeg tela sa ulaznim i izlaznim otporima. - Ulazni i izlazni otpori su
prelazni (kontaktni) otpori dodira ruku i nogu, zavise od veličine dodirne površine, vlažnosti
kože na tom mestu, rukavica (ako ih ima), obuće (čarapa i cipela), otpornosti poda na kome
čovek stoji sl. Npr. otpor čarapa i cipela menja se od 1.000 do 100.0000 , u zavisnosti od
toga dali su suvi ili vlažni. Ako čovek punom rukom dodiruje metalno kućište ulazni otpor je
mali, ako bez obuće i čarapa stoji na vlažnim keramičkim pločicama i izlazni otpor je mali (500
). Ako čovek ima obuću (čarape i papuče) ili ako pod ima veću otpornost, tada izlazni otpor
iznosi preko 5000 .
Čovečije telo, kada se nađe u strujnom kolu ima određeni otpor koji nije konstantan. Otpor
čovečijeg tela zavisi od više faktora, kao što su:
- stepen vlažnosti čovečijeg tela (suvo, oznojeno, mokro), atmosferske prilike posebno
utiču na otpor tela, jer se koža vlaži, a to smanjuje njen otpor (otpor tela je najmanji
kada se čovek kupa i tada iznosi oko 500 ).
- električne karakteristike svake osobe posebno, otpor se menja od čoveka do čoveka,
- put struje kroz telo (npr. ruka - ruka, ruka - obe noge i sl.),
- debljina kože,
- visina napona dodira, viši napon i struja probija kožu na više mesta a time se
smanjuje otpor tela (koža predstavlja glavni otpor čovečijeg tela). Merenjem je
utvrđeno da kod većine ljudi otpor suvog tela između jedne i druge ruke pri naponu
380 V iznosi 1000 , a pri naponu 220 V iznosi 1300 . Dok otpor suvog tela
između jedne ruke i obe noge pri naponu 25 V iznosi 3250 , pri naponu 50 V
iznosi 2800 , a pri naponu 250 V iznosi 1.800 (slika 12.2).
Kako se električni otpor čovečijeg tela menja, utvrđeno je da za najnepovoljnije uslove
kada je on najmanji napon od 50 V može dati struju od 50 mA koja može biti smrtonosna za
čoveka. Zato se svaki napon veći od 50 V smatra opasnim po život i naziva se previsoki napon.
Ako se uzme da otpor čovečijeg tela sa ulaznim i izlaznim otporima iznosi 1000 i da je
struja do 50 mA bezopasna, po Omovom zakonu dobiće se da je napon dodira UD do 50 V
bezopasan:
UD=IČ∙RČ =0,05 A∙1000 =50 V
Na osnovu ovih rezultata ispitivanja propisom je utvrđen:
- najviši dozvoljeni napon dodira za ljude je UD=50 V naizmenične struje frekvencije
50 do 60 Hz ili UD=120 V jednosmerne struje (bez naizmenične komponente - bez
valovitosti)
- najviši dozvoljeni napon dodira za stoku je UD=25 V naizmenične struje frekvencije
50 do 60 Hz ili UD=60 V jednosmerne struje (bez naizmenične komponente-bez
valovitosti).
- otpor čovečjeg tela je najmanji kada se čovek kupa, tada pada na 500 pa je u tom
slučaju opasan i napon dodira od 25 V:
UD=IČ∙RČ=0,05 A ∙ 500 = 25 V
2. Vreme proticanja struje
Vreme proticanja struje utiče na smrtonosnu jačinu struje, tako:
- struja od 100 mA se smatra smrtonosnom ako protiče duže od 3-5 sekundi
- struja od 1 mA se smatra smrtonosnom ako protiče 0,4 sekunde, srce prestaje sa
radom i čivek umire zbog zgrušavanja krvi u mozgu.
101
3. Put struje kroz telo
Put struje kroz telo je veoma važan a najopasnije je kada su srce i mozak na tom putu.
U slučaju kada čovek glavom dodirne fazni provodnik, a stoji na uzemljenoj podlozi
(zemlji). Struja u ovom slučaju prolazi direktno kroz glavu i srce pa je to smrtna opasnost.
U slučaju kada čovek je dodirnuo dva fazna provodnika, a to je jedna od najopasnijih
situacija i telo je izloženo linijskom naponu 400 V, a struja prolazi direktno kroz srce.
U praksi je najčešći slučaj opasnog strujnog udara kad je prolaz struje npr. leva ruka
prema obe noge.
Slika 6. Čovek zatvara strujno kolo i kroz njegovo telo teče električna struja
istovremenim dodirom faznog i neutralnog provodnika: a) prstima jedne šake, b) obema rukama
4. Frekvencija struje
Frekvencija struje, struje svih učestanosti su opasne, a ta opasnost je najveća od struja
učestanosti 50 Hz.
2.7.2. Mere zaštite od strujnih udara
Zaštita od strujnog udara se deli na:
- Zaštitu od direktnog (slučajnog) dodira delova pod naponom, tj. zaštitu od dodira
delova koji su normalnom pogonu pod naponom, kao što su npr.: goli provodnici,
stezaljke osigurača, sklopki, grla sijalica i sl.
- Istovremenu zaštitu od direktnog i indirektnog dodira delova pod naponom.
- Zaštitu od indirektnog dodira (zaštitu od previsokog (opasnog) napona dodira)
delova pod naponom, tj. zaštitu od dodira delova koji u normalnom pogonu nisu pod
naponom ali u slučaju kvara mogu doći pod napon, kao što su npr.: metalni delovi
električnih uređaja i opreme i strani metalni delovi (npr. usled proboja faznog
provodnika na te metalne delove usled oštećenja izolacije).
2.7.2.1. Zaštita od direktnog (slučajnog) dodira
Električne instalacije se sastoje od delova koji su u normalnom pogonu pod naponom i
delova koji u normalnom pogonu nisu pod naponom.
Svi delovi električnih instalacija koji su u normalnom pogonu pod naponom moraju biti
zaštićeni od direktnog (slučajnog) dodira. Za uređaje koji rade na naponu od 42 V, zaštita od
direktnog (slučajnog) dodira nije potrebna, ukoliko je takav uređaj napajan iz izvora koji je
102
sigurno galvanski odvojen od višeg napona. Ova zaštita se radi samo za uređaje koji koriste veće
napone.
Zaštita od direktnog (slučajnog) dodira delova pod naponom se vrši:
1. Izolovanjem delova pod naponom, priključni napojni vodovi koji imaju zaštitne
plašteve i omotače, moraju biti izvedeni tako da su oni uvedeni u priključne kutije,
odnosno kućišta, ukoliko postoji mogućnost njihovog slučajnog dodira.
2. Postavljanjem delova pod naponom u kućišta (ograde (pregrade)), delovi
postrojenja pod naponom se zaštićuju i zaštitnim poklopcima, kućištima, zaštitnim
pregradama i slično.
3. Postavljanjem delova pod naponom iza prepreka, delovi postrojenja pod naponom
ograđuju se (šupljikavim) pregradama, koje onemogućavaju dodir tih delova.
4. Postavljanjem delova pod naponom izvan dohvata ruke (razmakom), delovi
električnog postrojenja postavljaju se van domašaja čoveka, tj. na visini od 2,5 m od
mogućeg stajališta čoveka ili 1,25 m horizontalno, odnosno naniže.
5. Zaštitu automatskim isključenjem napajanja pomoću zaštitne strujne (FID)
sklopke (zaštitnog uređaja diferencijalne struje).
2.7.2.1.1 Zaštita izolovanjem delova pod naponom
Uloga ove zaštite je da spreči svaki dodir čoveka sa delovima instalacije koji su pod
naponom. Zaštita izolovanjem se izvodi postavljanjem osnovnog sloja izolacije (u mnogim
slučajevima i dodatnog sloja izolacije, npr. zaštitnog plašta kod vodova) koja se može ukloniti
samo njenim razaranjem. Za fabrički izrađenu opremu (npr. instalacioni izolovani vodovi,
kablovi i sl.) izolacija mora odgovarati standardu za tu vrstu opreme, to znači mora biti tako
napravljena da trajno izdrži mehaničke, hemijske, električne i toplotne uticaje kojima oprema
može biti izložena u radu. Boje, bezbojni lak, emajl, smole i drugi slični izolacioni materijali ne
smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu zaštite od direktnog dodira delova pod naponom.
Za zaštitnu izolaciju upotrebljavaju se razne PVC mase, guma, neopren i sl.
Kvalitet izolacije se mora ispitati u fabrici odgovarajućim merenjem (otpora izplacije i
dielektrične tvrdoće).
2.7.2.1.2 Zaštita postavljanjem delova pod naponom u kućišta (ograde
(pregrade))
Zaštita postavljanjem delova pod naponom u kućišta (ograde (pregrade)) treba da spreči
svaki direktni dodir s delovima električne opreme i instalacija pod naponom (razvodni ormari,
sabirnice, sklopke, sijalična grla i sl.)
2.7.2.1.3 Zaštita postavljanjem delova pod naponom iza prepreka
Prepreke treba da spreče slučajan fizički dodir sa delovima pod naponom (npr. za vreme
rada na opremi koja je pod naponom, npr. pri zameni uloška osigurača), ali ne i namernog
pristupa zaobilaženjem prepreka ili stavljanjem prstiju iza prepreke što znači da nije potpuna
zaštita. Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili ključa, znači prstima, rukom, ali moraju biti
tako postavljene da se spreči njihovo slučajno uklanjanje (npr. zaštita pertinaks pločom bakarnih
sabirnica u razvodnom ormaru).
103
2.7.2.1.4 Zaštita postavljanjem delova pod naponom izvan dohvata ruke
(razmakom)
Na mestima gde ljudi samo prolaze ispod delova opreme pod naponom ti delovi ne smeju
biti postavljeni na visini nižoj od 2,5 m od tla. U horizontalnom pravcu minimalno rastojanje
predmeta pod naponom do mesta gde čovek može da stane iznosi 1,25 m.
Na mestima gde je predviđen saobraćaj vozilima ili u prostorijama u kojima se rukuje
elementima velikih dužina, razmaci moraju biti povećani u skladu sa tehničkim propisima (npr.
za puteve i ulice na selu 5 m, a za gradske ulice i puteve prvog reda 7 m).
2.7.2.1.5 Zaštita automatskim isključenjem napajanja pomoću zaštitne
strujne (FID) sklopke (zaštitnog uređaja diferencijalne struje)
Poznato je da se danas sve više koriste zaštitne strujne sklopke (zaštitni uređaji
diferencijalne struje RCD (Residual Current Device)) i da su tehničkim preporukama predviđene
za zaštitu od previsokog napona dodira u TT sistemu razvoda.
Zaštitne strujne sklopke čija nazivna vrednost diferencijalne struje iznosi 10 mA ili
najviše 30 mA, se koristi kao dopuna drugim zaštitnim merama (u slučaju njihovog otkazivanja)
od direktnog dodira sa delovima pod naponom. Međutim i zaštita od previsokog napona dodira
takođe se može ostvariti upotrebom zaštitnih strujnih sklopki diferencijalnih struja 10 mA, 30
mA, 50 mA, 100 mA, 300 mA, 500 mA i 1 A.
Na slici 20. prikazana je principijelna električna šema zaštite od previsokog napona dodira
zaštitnom strujnom sklopkom.
104
Zaštitne strujne sklopke se mogu koristiti u TT, TN-S, TN-C-S i IT sistemima razvoda ili
drugim rečima svuda tamo gde su neutralni i zaštitni provodnik iza sklopke zasebni. Ne mogu se
koristiti u TN-C sistemu razvoda. Tehničke preporuke predviđaju za zaštitu od previsokog
napona dodira TT sistem razvoda i obaveznu ugradnju više zaštitni uređaja diferencijalne struje
sa strujom prorade 30 mA, u strujne krugove potrošača sa metalnim kućištima i prostorije sa
kadom i tušem, ili ugradnju jedne zaštitne strujne sklopke sa strujom prorade 500 mA za
celokupnu instalaciju.
Znači zaštitna strujna sklopka služi za automatsko isključenje napajanja kod direktnog
dodira delova pod naponom ili u slučaju kvara na potrošaču i indirektnog dodira (u oba slučaja
sklopka deluje trenutno, ispod 0,04 s).
Zaštitne strujne sklopke se upotrebljavaju u instalaciji gde su zaštitni i neutralni
provodnik odvojeni. Kroz zaštitnu strujnu sklopku prolaze svi fazni i neutralni provodnik, a
zaštitni provodnik ne. U normalnom pogonu potrošač uzima struju preko zaštitne strujne
sklopke i ona ne deluje. U slučaju kvara na prijemniku, proboja faze na metalno kućište, protiče
struja greške (difrencije) ∆I kroz zaštitni provodnik mimo zaštitne strujne sklopke i zaštitna
strujna sklopka automatski isključuje napajanje.
Zaštita od previsokog napona dodira zaštitnim strujnim sklopkama (ZSS) svodi se na
sprečavanje da se previsoki napon dodira održi na provodnim delovima uređaja, koji usled kvara
mogu doći pod taj napon i ugroziti rukovaoca uređaja. Ona reaguje na taj način što se pri pojavi
napona na metalnim delovima javlja struja kvara koja automatski uključuje strujnu sklopku i
isključuje uređaj prekidanjem faznog i nultog voda napajanja.
Delovanje zaštitne strujne sklopke se zasniva na činjenici da je pri trofaznoj struji, u
normalnom pogonu, suma struja jednaka nuli. Prema tome u normalnom pogonu, je i zbir
magnetnih flukseva koje u magnetnom prstenastom jezgru (diferencijalnom strujnom
transformatoru) stvaraju ove struje, takođe jednak nuli. Sledi da se u sekundarnom namotaju
obuhvatnog strujnog transformatora, koji je spojen na namotaj RCD uređaja, neće indukovati
nikakav napon. U slučaju spoja bilo koje faze sa metalnim kućištem aparata koji štitimo, proteći
će struja kvara (za TT sistem kroz zemlju), a povećaće se u tom slučaju struja kroz tu fazu. Time
je narušena ravnoteža, tj. vektorski zbir struja više nije jednak nuli, u obuhvatnom prstenastom
jezgru se pojavi magnetno polje, a u sekundarnom namotaju strujnog transformatora indukuje se
napon koji aktivira zaštitni uređaj diferencijalne struje, tako da on isklopi konakte za sva tri
fazna provodnika i neutralni provodnik (4-polna).
U instalacijama gde se upotrebljava zaštitna strujna sklopka moraju svi provodni delovi,
koji normalno nisu pod naponom, biti uzemljeni (TT sistem) ili spojeni sa neutralnim
provodnikom (TN sistem) preko zaštitnog provodnika koji ne ide preko zaštitne strujne sklopke.
Znači neutralni provodnik iza zaštitnog uređaja diferencijalne struje ne sme biti uzemljen niti u
dodiru sa uzemljenim delovima, niti u dodiru sa metalnim kućištem prijemnika. Zaštitne strujne
sklopke moraju imati ugrađenu kontrolnu tipku T (ispitno dugme) za ispitivanje funkcinisanja.
Najmanje jednom godišnje treba pritisnuti kontrolnu tipku T.
Obavezno se ispred zaštitne strujne sklopke moraju postaviti u fazne provodnike osigurači
za zaštitu od kratkog spoja između provodnika L1, L2, L3 i N. U tom slučaju struja kratkog spoja
prolazi kroz zaštitnu strujnu sklopku u dolasku i povratku, i sklopka neće delovati jer to nije
diferencijalna. Tada treba da deluju osigurači za zaštitu od kratkog spoja u instalaciji.
Da bi zaštita sa zaštitnom strujnom sklopkom bila efikasna otpor zaštitnog uzemljenja
(metalno kućište prijemnika mora biti uzemljeno na uzemljivač čija vrednost otpora uzemljenja)
mora biti manja od:
RZ<50 V/ IΔN (2.1)
gde je:
105
RZ - otpor zaštitnog uzemljenja kod objekta
50 - najviši dozvoljeni napon dodira UL=50 V, 50 Hz
IΔN - struja greške pri kojoj zaštitna strujna sklopka isključuje napajanje uređaja
Za zaštitne strujne sklopke diferencijalne struje IΔN = 30 mA otpor uzemljenja mora biti
ispod RZ < 50/0,03 =1666,66 , za sklopke s IΔN = 0,100 mA otpor RZ < 50/0,1 = 500 . To su
vrednosti otpora koje se u praksi mogu lako postići. Isključenje zaštitne strujne sklopke treba
biti unutar 0,4 s koje je propisom određeno pri nastupanju opasnih napona dodira zbog greške u
instalaciji (zaštitne strujne sklopke deluju i ispod 0,04 s). Uslovi za izvođenje zaštitnog
uzemljenja su znatno blaži od uslova kod drugih vrsta zaštite.
2.7.2.1.6 Zaštitne naponske sklopke
Zaštita od previsokog napona dodira zaštitnom naponskom sklopkom (ZNS), ostvaruje se
na taj način što se automatski isključuje napajanje električnog uređaja koji je u kvaru. Električna
šema spoja zaštitne naponske sklopke data je na slici 19.
Slika 19. Zaštitna naponska sklopka
Ako dođe do kvara na uređaju pa metalni delovi koji pri normalnom radu uređaja nisu
pod naponom, dođu usled kvara pod napon, pojaviće se struja kroz namotaj elektromagneta
sklopke. Jedan kraj namotaja elektromagneta sklopke vezan je za metalni deo uređaja koji se
štiti a drugi deo za pomoćno uzemljenje. Elektromagnet privlači kotvu koja isključuje strujno
kolo prijemnika i to već pri vrlo malim vrednostima struje kvara. Da bi se mogla kontrolisati
ispravnost zaštitne naponske sklopke u nju je ugrađen prekidač P, slika 19, i pritiskom na njega
sklopka se aktivira, odnosno isključuje prijemnik, što predstavlja kontrolu ispravnosti sklopke.
Ovu kontrolu treba vršiti bar jednom mesečno ili češće. Pri reagovanju zaštitna naponska
sklopka mora da isključuje sem faznog i nulti vod.
Prednost ove zaštite je u tome što nije potrebno postići malu vrednost otpora pomoćnog
uzemljenja. Dovoljno je da ovaj otpor ne pređe vrednost od 600 Ω, pa da sklopka reaguje.
Uzemljivač pomoćnog uzemljenja mora biti poseban i ne sme se nalaziti u naponskom levku
drugih uzemljivača (mora biti dovoljno udaljen od njih). Smatra se da je to postignuto ako je on
postavljen na rastojanju koje je veće od 10 m od drugih uzemljivača.
106
Često se ova vrsta sklopki primenjuje kao dopunska zaštitna mera u nulovanim
postrojenjima ili u postrojenjima sa zaštitnim uzemljenjem.
2.7.2.2. Istovremena zaštita od direktnog (slučajnog) i indirektnog dodira
metalnih delova koji su pod naponom
Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira delova pod naponom, se vrši:
- upotrebom sigurnosnog malog napona (SELV) i uzemljenim malim naponom
(PELV)
- upotrebom malog radnog napona (FELV)
2.7.2.2.1 Zaštita upotrebom sigurnosnog malog napona (SELV) i
uzemljenim sigurnosnim malim naponom (PELV)
Skraćenica SELV (engl. Safety extra low voltage) je uzeta iz IEC standarda i označava
sigurnosni mali napon.
Skraćenica PELV (engl. Protective extra low voltage) je uzeta iz IEC standarda i označava
da se strujni krug sigurnosno malog napona može povezati i sa zemljom.
Kao što je već rečeno, koristeći električni uređaj, čovek dodiruje njegove metalne delove,
koji usled kvara na uređaju mogu doći pod napon. Ukoliko je taj napon dodira veći od 50 V,
život čoveka je u slučaju kvara ugrožen, a ukoliko je on niži od te vrednosti, on je bezopasan po
život čoveka, slika 12. Zbog toga, u cilju zaštite od visokog napona dodira, mnogi električni
uređaji koriste pogonski napon koji nije veći od 42 V, a u nekim posebnim slučajevima on ne
sme biti veći ni od 24 V.
Slika 12. Zaštita malim naponom – koriste se uređaji koji rade na naponima nižim od 50 V
107
Napajanje električnih uređaja malim naponom vrši se najčešće preko zaštitnih
transformatora, koji se izrađuju po posebnim propisima. Najveća nazivna snaga ovih
transformatora ne sme biti veća od 5 kVA, a najveći primarni napon ne sme prelaziti 500 V.
Najvići sekundarni napon kod ovih transformatora iznosi 42 V. Svi delovi pod naponom moraju
biti zaštićeni od slučajnog dodira i na primarnoj i na sekundarnoj strani. Isto tako i provodni
delovi ovih transformatora moraju biti zaštićeni od visokog napona dodira. Namotaji primara i
sekundara moraju biti međusobno izolovani i odvojeni, a sekundarni namotaj ne sme biti
uzemljen. Na sekundarnoj strani takvih transformatora moraju postojati dve priključnice, za dve
vrste malog napona. Utikači, preko kojih se priključuju električni uređaji predviđeni za rad sa
malim naponom, moraju biti tako konstruisani da se ne mogu greškom priključiti na utičnicu
visokog napona. Ova vrsta transformatora se postavlja fiksno na mestima gde se koriste. Oni se
uglavnom koriste u rudnicima, kod prenosnih svetiljki, električnog alata i za druge namene.
Dečije igračake, takođe za pogon koriste male napone preko specijalnih transformatora
koji ne smeju biti veće snage od 200 VA. Njihovi najviši primarni naponi mogu iznositi najviše
220 V, a najviši nazivni sekundarni naponi 24 V. Obično se koriste kao prenosni, te se kod njih
mora primeniti zaštitno izolovanje.
2.7.2.2.2 Zaštita upotrebom malog radnog napona (FELV) - Zaštita malim
naponom
Skraćenica FELV (engl. Functional extra low voltage) je uzeta iz IEC standarda i
označava mali radni napon.
2.7.2.3. Zaštita od indirektnog dodira (zaštita od previsokog (opasnog)
napona dodira)
Zaštita od indirektnog dodira metalnih delova koji su pod naponom (zaštita od previsokog
napona dodira) sastoji se u tome da se u slučaju kvara na uređaju spreči da struja kvara Ik teče
kroz čovečije telo, odnosno da i ako prolazi kroz njega, bude znatno manja od 50 mA, kako bi se
život čoveka zaštitio.
Zaštita od indirektnog dodira (previsokog (opasnog) napona dodira) se izvodi:
1. Ugradnjom zaštitnih uređaja za automatsko isključenje napajanja napajanog strujnog
kola ili dela električnih instalacija u kome je došlo do kvara (osigurača i FI sklopke):
- u TN sistemu razvoda (nulovanje),
- u TT sistemu razvoda (zaštitno uzemljenje),
108
- u IT sistemu razvoda (sistem zaštitnog voda), i
- izjednačenjem potencijala
2. Upotrebom uređaja klase II koji imaju dopunsku električnu izolaciju
3. Postavljanjem u izolovane prostorije i
4. Električnim (galvanskim) odvajanjem, pomoću transformatora za galvansko odvajanje.
Svaka od navedenih zaštitnih mera ima svoje dobre i loše osobine. Koja od njih će se
primeniti zavisi od određenih uslova, jer se sve ne mogu uvek primenjivati. Da bi se odabrala
najbolja vrsta zaštite, moraju se znati karakteristike svake od njih.
2.7.2.3.1 Zaštita automatskim isključenjem napajanja
Zаštita od previsokog napona dodira automatskim isključenjem napajanja se
ostvaruje automatskim isključenjem napajanja prijemnika, ako dođe do proboja faznog
provodnika na metalne delove električnih uređaja i opreme usled oštećenja izolacije. Tako
se sprečava nastajanje i održavanje napona dodira na takvoj vrednosti i u takvom
vremenskom trajanju koje bi predstavljalo opasnost po život čoveka. Ovo se postiže tako
što se metalni delovi električnih uređaja i opreme spajaju sa zaštitnim provodnikom
zavisno od primenjenog sistema razvoda (TN, TT, IT).
U slučaju kvara na električnom uređaju, od izvora će proteći struja greške (struja
kratkog spoja ili struja diferencije), a ona će izazvati delovanje zaštitnog urđaja (topljivih
osigurača, automatskih osigurača, zaštitnih uređaja diferencijalne struje) koji će
automatski isključiti napajanje onog dela instalacije koji taj uređaj štiti, tako da se na bilo
kojoj tački u tom delu instalacije ne može održati napon dodira koji bi prekoračio
dozvoljene vrednosti u funkciji vremena isključenja (ili pojednostavljeno rečeno
isključenje mora biti ispod 5 s za napojne vodove i strujna kola motora, dok za strujna
kola sa utičnicama, rasvete, bojlera, štednjaka i slično vreme isključenja mora biti ispod
0,4 s).
Jedan od uslova za zaštitu automatskim isključenjem napajanja jeste da se u svakom
objektu obavezno uradi glavno i dopunsko izjednačenje potencijala, jer se time očekivani napon
dodira značajno smanjuje.
Zaštita automatskim isključenjem napajanja se izvodi upotrebom sledećih zaštitnih
uređaja:
- osigurača (topljivih i automatskih)
- zaštitnih uređaja diferencijalne struje RCD
- automatskih prekidača i
- kontrolnika izolacije.
Vreme potrebno za isključenje se ranije indirektno davalo preko tzv. k-faktora. Sada
postoje tačno propisana vremena isključenja uređaja u slučaju kvara:
- 0,4 ѕ za strujne krugove sa utičnicama do 35 A nazivne struje (za uređaje u
domaćinstvima) i strujne krugove rasvete;
- 0,4 ѕ za strujne krugove sa uređajima za proizvodnju (uglavnom ručni alati i slični
uređaji), u industriji, sa promenljivim mestom rada zaštitne klase 1 i
- 5,0 ѕ za strujne krugove koji napajaju neprenosive potrošače i uređaje.
Ova zaštita se izvodi na tri načina:
- u TN sistemu razvoda
109
- u TT sistemu razvoda
- u IT sistemu razvoda
2.7.2.3.1.1 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TN sistemu razvoda - zaštita
nulovanjem
Već je ranije rečeno da čovek, koristeći električni uređaj, dodiruje njegove metalne delove
koji nisu pod naponom, a koji usled kvara na uređaju mogu doći pod napon, može biti životno
ugrožen.
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TN sistemu razvoda se ostvaruje na taj
način što se sva metalnu kućišta električnih prijemnika koje čovek dodiruje, koji u normalnim
uslovima rada uređaja nisu pod naponom, a usled kvara mogu ipak doći pod napon, povežu sa
neutralnim N provodnikom. U tom slučaju se strujni krug ne zatvara preko tela čoveka, već
preko neutralnog N provodnika. Kako je otpor u kolu struje kvara preko neutralnog provodnika
veoma mali (daleko manji od otpora čoveka), ta struja će biti velika, dovoljna da brzo reaguje
topljivi ili automatski osigurač u napojnom vodu i prekine strujno kolo. Ukoliko struja kvara
nije dovoljno jaka da može da izazove delovanje osigurača onda se koristi zaštitna strujna
sklopka.Ona tada isključuje i neutralni provodnik.
Na slici 12.15 je prikazan princip rada zaštite automatskim isključenjem napajanja u TN
sistema razvoda.
Sl. 12.15 Princip rada zaštite automatskim isključenjem napajanja u TN sistema razvoda
U slučaju spoja (proboja izolacije) bilo koje faze sa metalnim kućištem prijemnika protiče
struja greške (kvara) u zatvorenoj petlji preko metalnih kućišta prijemnika i neutralnog
provodnika (od zvezdišta sekundarne strane transformatora preko faznog namotaja
transformatora - faznog provodnika - metalnog kućišta prijemnika - zaštitnog PE i zaštitno-
neutralnog PEN provodnika do zvezdišta sekundarne strane transformatora) i automatski deluje
zaštitni uređaj (topljivi osigurač, automatski osigurač, Fl zaštitna sklopka). Otpor petlje tog
strujnog kruga je tako mali da je to praktično kratak spoj faznog provodnika sa neutralnim
provodnikom.
Pošto se struja kvara zatvara preko provodnika čiji je otpor zanemarivo mali to
ustvari predstavlja kratak spoj faznog sa neutralnim N provodnikom, to je struja kvara
sigurno dovoljno jaka da izazove brzo pregorevanje (delovanje) osigurača i time
automatsko isključenje defektne faze, tj. potrošača na kome je nastao kvar (odnosno onog
dela instalacije koji taj osigurač štiti).
110
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TN sistemu razvoda je efikasna ako
vreme za koje zaštitni uređaji (osigurači, zaštitne strujne sklopke) prekinu strujni krug u
kome je nastao kvar, ne prelazi najduže dozvoljeno vreme trajanja napona dodira od 0,4 s.
Ako se efikasnost ove zaštite ne može postići upotrebom osigurača kao zaštitnih
uređaja, onda se uz izvedeno dopunsko izjednačenje potencijala mora upotrebiti zaštitna
strujna sklopka. Takvi uslovi mogu postojati u strujnim kolima utičnica nepoznate dužine,
u strujnim kolima velike dužine i malog presjeka čija je impedansa znatna.
U električnim instalacijama sa TN-C-S sistemom razvoda kao zaštitni uređaji za
automatsko isključenje napajanja uglavnom se koriste topljivi ili automatski osigurači
(jednostavni zaštitni uređaji).
Sl. 12.17 Princip rad zaštite automatskim isključenjem napajanja u TN C-S sistemu
razvoda
Kod TN-C-S sistema razvoda obavezno se mora uzemljiti zaštitno-neutralni (PEN)
provodnik i to na više mesta u distributivnoj mreži, a obavezno se mora uzemljiti u trafostanici i
kod svakog objekta. Ovo se mora uraditi zbog toga da se u slučaju prekida zaštitno-neutralnog
PEN provodnika, negde između trafostanice i objekta, struja kvara može zatvoriti kroz zemlju
ako se dogodi proboj faze na metalno kućište prijemnika, tada TN-C-S sistem prelazi u ТТ
sistem zaštite.
Prema važećim Tehničkim propisima, vod koji se koristi kao poseban zaštitni provodnik
mora biti označen po celoj svojoj dužini žuto-zelenom bojom.
Osnovni uslov za primenu ove zaštite jeste da se termička karakeristika zaštitnog uređaja
i impedansa strujnog kola odaberu tako da se u slučaju proboja faznog provodnika na metalno
kućište električnog prijemnika, usled oštećenja izolacije, napajanje automatski isključi u
predviđenom vremenu (tabela 12.3). To znači da se efikasnost ove zaštite proverava
utvrđivanjem vrednosti impedanse petlje kvara SZ koja treba da ispunjava uslov:
a
SI
UZ 0
gde je:
111
SZ - impedansa petlje kvara
0U - nazivni fazni napon, tj. napon između faznog i neutralnog provodnika
(zemlje) i iznosi 230 V
aI - struja isključenja, tj. delovanja zaštitnog uređaja u vremenu datom u tabeli
12.3, ali koje ne sme biti duže od 5 s za strujne krugove bez utičnica ili 0,4 s za
strujne krugove sa utičnicama ili sijalicama
Impedansa petlje kvara SZ predstavlja sumu svih imedansi u zatvorenoj petlji kvara,
čija vrednost se utvrđuje merenjem ili proračunom:
PENPEgvtS RRRZZZ
gde je:
tZ - impedansa faznog namotaja transformatora
vZ ( vR ) - impedansa (otpor) faznog provodnika od transformatora do mesta kvara
gR - prelazni otpor na mestu kvara
PER - otpor zaštitnog PE provodnika
PENR – otpor (impedansa) zaštitno-neutralnog PEN provodnika od mesta kvara
nazad do transformatora
Impedansa faznog namotaja transformatora tZ , se sastoji od omskog otpora faznog namotaja
transformatora tR i induktivnog otpora faznog namotaja transformatora tX i računa se po obrascu:
22
ttt XRZ
Impedansa faznog provodnika od transformatora do mesta kvara vZ , se takođe sastoji od omskog Rv
i induktivnog otpora provodnika Xv i računa se po obrascu:
22
vvv XRZ
Induktivni otpor faznog provodnika Xv, ne zavisi mnogo od preseka i materijala provodnika, približno
iznosi od km
09,0 za kablove i
km
3,0 za gole vodove (za nizmeničnu struju frekvencije ZH50 ). Proračun
induktivnog otpora faznog provodnika se radi u električnim mrežama i dat je tabelarno u km
.
Omski otpor faznog provodnika Rv, manje dužine, a posebno manjih preseka, mnogo je veći od
induktivnog otpora (za presek 5,1 do 70 mm2 omski otpor je oko 98 do 79% veći od induktivnog, vidi
poglavlje 13 strana 202) pa se može uzeti za približan proračun da je vv RZ . Znači potrebno je izračunati
otpore faznih provodnika od transformatora do mesta kvara, otpore zaštitnih i neutralnih provodnika od mesta
kvara nazad do transformatora. Omski otpor provodnika računa se po formuli:
S
lRv
gde je:
l - dužina provodnika, u m
S – površina poprečnog preseka provodnika, u mm2
112
m
mm2
- specifični otpor materijala od koga je provodnik izrađen:
o za bakar iznosi 0,0175
m
mm2
o za aluminijum iznosi 0,028
m
mm2
Struja kvara (greške) računa se po obrascu:
S
KZ
UI 0
Kada se izračuna struja kvara, iz termičke karakteristike osigurača može se očitati vreme
za koje će osigurač, odnosno zaštitni uređaj, prekinuti strujni krug u kome je nastao kvar.
Očekivani napon dodira se može izmeriti instrumentom ili izračunati (vidi primer):
KPENPED IRRU )(
Ukoliko na primer provera pokaže da nije efikasna zaštita od indirektnog dodira, menja se
presek provodnika i ponovo radi proračun. Povećanjem preseka zaštitnog PE i zaštitno-
neutralnog PEN provodnika napon dodira se smanjuje.
2.7.2.3.1.2 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda - zaštita
zaštitnim uzemljenjem
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda se izvodi tako što se
sva metalna kućišta električnih prijemnika, koji u normalnom radu nisu pod naponom, a koji
usled kvara mogu doći pod napon, povezuju sa zaštitnim PE provodnikom koji je povezan sa
uzemljivačem. Na taj način će struja kvara ići kroz uzemljivač a ne kroz telo čoveka, jer on ima
daleko manji otpor od otpora čoveka.
Na slici 12.18 je prikazan princip rada zaštite automatskim isključenjem napajanja u TT
sistemu razvoda.
Sl. 12.18 Princip rada zaštite automatskim isključenjem napajanja u TT sistema razvoda
113
U slučaju spoja (proboja izolacije) bilo koje faze sa metalnim kućištem prijemnika protiče
struja greške (kvara) u zatvorenoj petlji preko metalnih kućišta prijemnika, zaštitnog PE
provodnika i uzemljenja (od zvezdišta sekundarne strane transformatora preko faznog namotaja
transformatora - faznog provodnika - metalnog kućišta prijemnika - zaštitnog PE provodnika -
zemljovoda- - zaštitnog uzemljenja - zemlje - pogonskog uzemljenja - provodnika za pogonsko
uzemljenje (dozemnog provodnika) do zvezdišta sekundarne strane transformatora) i automatski
deluje zaštitni uređaj (najčešće FI zaštitna strujna sklopka)
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda je efikasna ako
vreme za koje zaštitni uređaji (osigurači, zaštitne strujne sklopke) prekinu strujni krug u
kome je nastao kvar, ne prelazi najduže dozvoljeno vreme trajanja napona dodira od 0,4 s.
Pošto se struja kvara zatvara preko zaštitnog uzemljenja u objektu i pogonskog
uzemljenja u trafostanici, čiji su otpori znatno veći od otpora provodnika to je struja
kvara znatno manja nego struja kvara u TN sistemima razvoda i nije dovoljno jaka da
izazove brzo pregorevanje osigurača i time isključenje defektne faze, tj. prijemnika na
kome je nastao kvar. Znači struju kvara koja obezbeđuje sigurno i brzo delovanje
osigurača ovde se teško može postići, jer treba da bude nekoliko puta veća od nazivne
struje osigurača.
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda upotrebom
osigurača kao zaštitnih uređaja se ne može smatrati efikasnom merom zaštite od
previsokog napona dodira, jer zahteva vrlo male vrednosti otpora uzemljenja
(uzemljivača) Rz. Tako je za osigurač od 10 A, potreban otpor uzemljenja manji od 2 što se u
praksi teško postiže i skupo je. Zbog toga se osigurači većih nazivnih struja i ne mogu upotrebiti
kao zaštitni uređaji u TT sistemu razvoda, jer ne mogu dovoljno brzo delovati ili čak neće
nikako delovati. Da bi osigurač od 20 A delovao dovoljno brzo potreban je otpor uzemljenja
manji od 0,7 , za osigurač od 25 A manji od 0,5 i sl. Ovako male otpore uzemljenja teško
je realizovati u praksi i nije moguće obezbediti tako male vrednosti tokom veka trajanja
instalacije.
Znači, brzo isključenje prijemnika na kome je nastao kvar pomoću osigurači teško je
ostvariti. Zbog toga se kao zaštini uređaji (uređaji za isključenje) u TT sistemima razvoda
uglavnom koriste zaštitne strujne sklopke, iako se mogu koristiti i osigurači.
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda upotrebom
zaštitnih strujni sklopki kao zaštitnih uređaja se smatra efikasnom merom zaštite od
previsokog napona dodira, jer ne zahteva tako male vrednosti otpora uzemljenja Rz. Tako
je za zaštitnu strujnu sklopku nazivne diferencijalne struje 30 mA potreban otpor uzemljenja
manji od 160 , što se lako može postići u skoro svim vrstama tla. Pri tome zaštitna strujna
sklopka deluje sigurno ispod 0,4 s, a osetljiva je i na male struje diferencije.
Osnovni zadatak ove vrste zaštite je u tome da struja kvara dobije što veću vrednost,
kako bi izazvalo reagovanje osigurača. Kako je potrebno da struja kvara bude dovoljno
velika da izazove reagovanje osigurača, otpor uzemljenja mora biti veoma mali, što je u
praksi često teško postići. Zbog toga treba se u TT sistemu razvoda ugrađuju zaštitne
strujne sklopke sa nazivnom strujom od 0,03 A do 0,5 A.
114
Sl. 12.19. Princip rada zaštite automatskim isključenjem napajanja u TT sistemu razvoda
ТT sistem razvoda se prema tehničkim preporukama elektrodistribucije koristi kao sistem
zaštite u električnim instalacijama objekata.
Osnovni uslov za primenu ove zaštite jeste da se termička karakeristika zaštitnog uređaja
i impedansa strujnog kola odabere tako da se u slučaju kvara između faznog i zaštitnog
provodnika napajanje automatski isključi u predviđenom vremenu (tabela 12.3). To znači da se
efikasnost ove zaštite proverava utvrđivanjem vrednosti impedanse petlje kvara SZ koja treba da
ispunjava uslov:
a
SI
UZ 0
gde je:
SZ - impedansa petlje kvara
0U - nazivni fazni napon, napon između faze i neutralnog provodnika (zemlje) i
iznosi 230 V
aI - struja isključenja, tj. delovanja zaštitnog uređaja u vremenu datom u tabeli
12.3, ali koje ne sme biti duže od 5 s za strujne krugove bez utičnica ili 0,4 s za
strujne krugove sa utičnicama ili sijalicama.
Impedansa petlje kvara predstavlja sumu svih otpora u zatvorenoj petlji kvara:
TZPEgvtS RRRRZZZ
gde je:
tZ - impedansa faznog namotaja transformatora
vZ - impedansa (otpor) faznog provodnika od transformatora do mesta kvara
gR - prelazni otpor na mestu kvara
115
PER - otpor zaštitnog PE provodnika od mesta kvara do zaštitnog uzemljenja
ZR - otpor zaštitnog uzemljenja
TR - otpor uzemljenja u trafostanici
Struja kvara (greške) se računa po obrascu:
S
KZ
UI 0
Kada se izračuna struja kvara, iz termičke karakteristike osigurača može se očitati vreme
za koje će osigurač, odnosno zaštitni uređaj, prekinuti strujni krug u kome je nastao kvar.
Očekivani napon dodira je napon koji se pojavi između metalnog kućišta kvarnog
potrošača i zemlje. Napon dodira u slučaju kvara se računa po obrascu:
KZPED IRRU )(
Zaštitno uzemljenje se, u principu, izvodi na dva načina:
- pomoću pojedinačnih uzemljivača,
- pomoću zajedničkih uzemljivača.
Da bi zaštita od visokog napona dodira bila efikasna, potrebno je da budu zadovoljeni
određeni uslovi, koji su različiti za navedene načine zaštite uzemljenjem.
a) Uzemljenje pomoću pojedinačnih uzemljivača
Ova vrsta zaštite izvodi se na taj način što su metalni delovi električnih uređaja, koji usled
kvara mogu doći pod napon, povezani sa sopstvenim, pojedinačnim uzemljivačem. Ovi
pojedinačni uzemljivači nisu provodnikom povezani sa pogonskim uzemljenjem nulte tačke
transformatora trafostanice, odnosno sa neutralnim provodnikom. Na slici 16 prikazan je način
zaštitnog uzemljenja uređaja pomoću pojedinačnih uzemljivača.
Slika 16. Zaštitno uzemljenje pomoću pojedinačnih uzemljivača
b) Uzemljenje pomoću zajedničkog uzemljivača
Zaštita od previsokog napona dodira pomoću zajedničkog uzemljivača izvodi se na dva
načina:
- svaki prijemnik ima svoj zaštitni vod, koji se vezuje na uzemljivač, slika 17 a).
116
- u instalaciju je postavljen sabirni vod, koji se vezuje na uzemljivač, i na koji se
vezuje zaštitni vod svakog prijemnika, slika 17 b).
Za zajednički uzemljivač koristi se uzemljivač u obliku pocinkovane čelične trake,
ploče, sonde ili olovni plašt kabla ako je instalacija izvedena podzemno. U mreži u kojoj je
zaštita od previsokog napona dodira izvedena pomoću zajedničkog uzemljivača, ukupni otpor ne
sme biti veći od 2 Ω. U takvoj mreži je dozvoljena i zaštita nulovanjem.
Slika 17. Zaštitno uzemljenje pomoću zajedničkog uzemljivača: a) svaki prijemnik ima
svoj zaštitni vod, b) u instalaciji je postavljen sabirni zaštitni vod Z
Za uzemljenje se koristi i poseban zaštitni provodnik (slika 14), koji se na više mesta
vezuje sa zaštitnim provodnikom i uzemljuje.
Slika 14. Zaštitno uzemljenje uređaja preko petog zaštitnog voda
2.7.2.3.1.3 Zaštita automatskim isključenjem napajanja u IT sistemu razvoda - Sistem
zaštitnog voda
Ovaj način zaštite od previsokog napona dodira primenjuje se samo u onim instalacijama
ili njihovim delovima, u kojima ni neutralna tačka ni bilo koja tačka vodova nije uzemljena.
Izvodi se tako što se provodni delovi uređaja i instalacija, koje treba zaštititi od previsokog
napona dodira, spoje na sabirni zaštitni vod. Na isti sabirni vod povezuju se i sve metalne mase
koje su dostupne dodiru čoveka (konstruktivni delovi zgrade, toplovodne, gasovodne i
117
vodovodne cevi), slika 18. Sabirni vod mora da se uzemlji, pri čemu otpor njegovog uzemljenja
mora biti manji od 2 Ω.
Slika 18. Zaštita automatskim isključenjem napajanja u IT sistemu razvoda - Sistem
zaštitnog voda
Ovaj sistem zaštite sastoji se u tome što u slučaju kada neki deo uređaja dođe pod napon,
čovek nije ugrožen jer struja neće moći teći preko čovečijeg tela ka zemlji, jer zvezdište sistema
nije uzemljeno. Šta više, takav kvar se ne primećuje, već je u električnoj instalaciji potrebno
montirati poseban kontrolni uređaj koji zvučnim ili nekim drugim signalom javlja kvar koji je
potrebno otkloniti, bez obzira na činjenicu da takav kvar ne može da ugrozi život čoveka.
Puna efikasnost ove vrste zaštite traje sve dok je izolacija instalacije prema zemlji
zadovoljavajuća. Ukoliko dođe do slabljenja te izolacije prema zemlji, prestaje i sigurnost
zaštite, pa je zato u ovim mrežama obavezno postavljanje uređaja koji kontrolišu stanje
izolacije.
Ova zaštitna mera od visokog napona dodira primenjuje se za instalacije koje nisu mnogo
razgranate. To su instalacije koje se napajaju iz sopstvenih izvora električne energije
(generatora). Pogodna je za uređaje pomoćnog osvetljenja, za rudnike, pojedine radionice,
pozorišta i slično.
Sl. 12.20 IT sistem razvoda bez neutralnog provodnika i stanje koje nastupa kvarom na
prijemniku (protiče mala kapacitivna struja greške Iz; kontrolnik izolacije zvučno/svetlosno
označi grešku)
118
Sl. 12.21 IT sistem razvoda za rudničke objekte, za priključak trofaznih motora, monofaznih
prijemnika i rasvete
2.7.2.3.1.4 Zaštita izjednačenjem potencijala
Izjednačenje potencijala je mera zaštite od previsokog napona dodira, koja se koristi kao
dopuna (kompenzacija) zaštiti automatskim isključenjem napajanja, ukoliko se kod TN i TT
sistema razvoda ne može ispuniti uslov da vreme za koje osigurač kao zaštitni uređaj prekine
strujni krug u kojem je nastao kvar (proboj faze na metalno kućište), ne prelazi najduže
dozvoljeno vreme trajanja napona dodira prema tabeli 12.3 (0,4 s).
U tehničkim normativima za izvođenje električnih instalacija izjednačenje potencijala se
ne navodi kao jedna od osnovnih mera zaštite od previsokog napona dodira, jer se smatra da
sama za sebe nije uvek dovoljna. Ipak, ona pruža sve elemente dobre i efikasne zaštite u sklopu
sa uređajima za brzo isključenje struje greške ili s dobrim uzemljivačem.
Jedan od uslova za primenu zaštite od previsokog napona dodira automatskim
isključenjem napajanja u TN i TT sistem razvoda jeste da se u svakom objektu obavezno
uradi glavno i dopunsko izjednačenje potencijala, jer se tako očekivani napon dodira
značajno smanjuje. Tako se sprečava pojava previsokih napona dodira u instalaciji
objekta, usled unošenja opasnih potencijala, kao pojave previsoke razlike potencijala
nastale u samom objektu (npr. usled proboja faze na metalne mase).
Izjednačenje potencijala služi da spreči pojavu razlike potencijala između različitih
metalnih konstrukcija koja bi mogla dovesti do strujnog udara i električnog varničenja. U
slučaju pojave potencijala na kućištima električnih prijemnika, taj isti napon će se pojaviti i na
svim drugim međusobno povezanim metalnim delovima te neće postojati razlika potencijala
između njih.
Izjednačenje potencijala se ne izvodi zbog toga da bi se skratilo vreme delovanja
zaštitnog uređaja (jer se njime samo neznatno povećava struja kvara (neznatno se
smanjuje otpor strujnog kruga) i samo neznatno ubrzava delovanje osigurača), već se
izvodi da bi se smanjio očekivani napon dodira na bezopsanu vrednost, tј. ispod
dozvoljenog napona dodira UL (ispod 50 V za ljude i 25 V za stoku), koji se može održavati
neograničeno vreme. Izjednačenjem potencijala se može značajno smanjiti očekivani
napon dodira.
Propisima za projektovanje i izgradnju stambenih objekata svaki novi objekat treba da ima
izveden temeljni uzemnjivač i izvedeno glavno i dopunsko izjednačenje potencijala.
2.7.2.3.1.4.1 Zaštita glavnim izjednačenjem potencijala
Glavno izjednačenje potencijala obuhvata celi objekat i izvodi se da bi se sprečilo da se
spolja u objekat unesu previsoki potencijali, kao i da bi se sprečila pojava previsoke razlike
119
potencijala (previsokog napona dodira) u samom objektu u kojem uvek postoji veliki broj
instalacija sa metalnim delovima koje nije moguće međusobno izolovati. Kada je u objektu
izvedeno glavno izjednačenje potencijala cela zgrada predstavlja jedan ekvipotencijalni sistem u
kojem je mala verovatnoća pojave previsokih napona dodira.
Ukoliko u zgradi nije izvedeno glavno izjednačenje potencijala, moglo bi se desiti da se,
spolja u objekat unesu previsoki potencijali (udari groma-atmosferska pražnjenja, lutajuće
struje). Posebno velike razlike potencijala mogu nastati u slučaju udara groma u zgradu. Takođe,
moglo bi nastati prenošenje potencijala iz niskonaponske mreže, npr. pri zemljospoju u
trafostanici 110/x kV (x=35, 20 i 10), pri prekidu neutralnog provodnika niskonaponske mreže u
TN sistemu razvoda i sl. Usled pojave lutajućih struja u vodovodnim cevima moglo bi se desiti
da se u vodi pojavi previsok potencijal koji može biti opasan za osobu koja se kupa, posebno
ako se zna da je otpor čovečjeg tela najmanji kada se čovek kupa, tada pada na 500 Ω, a zna se
da se struja preko 50 mA, smatra smrtonosnom (izaziva grčenje mišića jezika i srca i nastaju
teškoće u disanju), pa je u tom slučaju opasan napon dodira i od 25 V:
UD=IČ∙RČ =0,05 A ∙ 500 =25 V
Takođe moglo bi se desiti da se u samoj instalaciji objekta pojavi opasan napon dodira
npr. usled proboja faze na neki metalni deo može se između dva različita metalna dela (npr.
radijatora centralnog grejanja i kade) pojaviti razlika potencijala koja je opasna za osobu koja ih
istovremeno dodiruje.
Glavno izjednačenje potencijala se izvodi tako što se svi strani metalni delovi i svi
metalni delovi električnih uređaja i opreme galvanski povežu sa sabirnicom za glavno
izjednačenje potencijala, koja je povezana sa temeljnim uzemljivačem objekta. Na taj
način se glavnim izjednačenjem potencijala svi strani metalni delovi i svi metalni delovi
električnih uređaja i opreme dovode na isti potencijal, tj. na potencijal zemlje.
Strani metalni delovi i metalni delovi električnih uređaja i opreme u normalnom pogonu
nisu pod naponom ali u slučaju kvara mogu doći pod napon.
Strani metalni delovi u objektu su metalni delovi koji ne pripadaju električnoj instalaciji
kao što su:
- metalne cevi raznih namena (npr. cevi za vodu, gas, grejanje, kanalizaciju, klima
uređaje itd.),
- čelična armatura u armirano-betonskoj konstrukciji objekta (npr. u temelju, pločama
i stubovima).
- gromobranska instalacija,
- šine lifta,
- ventilacioni kanali,
- metalni nosači (stubovi) televizijskih antena itd.
Pod metalnim delovima električnih uređaja i opreme podrazumevaju se metalni delovi koji
u normalnom pogonu nisu pod naponom ali u slučaju kvara mogu doći pod napon, kao što su:
- metalna kućišta električnih prijemnika,
- metalni ormari električne opreme i
- metalni plaštevi (oklopi) kablova.
Metalna kućišta električnih prijemnika su:
- kućišta bojlera,
- kućišta kotlova za grejanje,
120
- kućišta mašina za veš,
- kućišta mašina za posuđe,
- kućišta električnih šporeta,
- kućišta termoakumulacionih peći,
- kućišta grejalica u kupatilu,
- kućišta raznih grejalica,
- kućišta računara,
- razni lusteri,
- kućišta frižidera,
- kućišta zamrzivača,
- kućišta rešoa,
- kućišta pegli itd.
Metalni ormari električne opreme su:
- ormari KPO,
- ormari GRO,
- ormari MO,
- telefonski razvodni ormar itd.
Na sabirnicu za glavno izjednačenje potencijala se povezuju i metalni plaštevi (oklopi):
- telekomunikacionih i
- energetskih kablova (radno uzemljenje).
Na sabirnicu za glavno izjednačenje potencijala se ne moraju povezati metalni delovi, kao
što su: rukohvati prozora, vrata, podni slivnici i sl., osim u posebnim slučajevima kao što su
prostori ugroženi eksplozivnom atmosferom.
Na slici 3.3. je prikazan primer pravilno izvedenog uzemljenja, izjednačenja potencijala u
električnoj instalaciji objekta u kome se nalaze cevi za vodu, gas i grejanje.
121
Slika 3.3. Primer pravilno izvedenog izjednačenja potencijala u električnoj instalaciji
objekta u kome se nalaze cevi za vodu, gas i grejanje, gde je: KPO - kućni priključni ormarić,
GRO - glavni razvodni ormar, ZUDS - zaštitni uređaj diferencijalne struje, SRT- spratna
razvodna tabla, PA - provodnici za izjednačenje potencijala, L1, L2 , L3 - fazni provodnici, N -
neutralni provodnici, PE - zaštitni provodnici
Povezivanje svih stranih metalnih delova i svih metalnih delova električnih uređaja i
opreme u objektu sa sabirnicom za glavno izjednačenje potencijala se vrši provodnicima
za glavno izjednačenje potencijala čiji presek nije manji od polovine preseka najvećeg
zaštitnog provodnika u instalaciji objekta, ali za bakarne provodnike ne sme biti manji od
6 mm2, a ne treba ni da bude veći od 25 mm
2.
Sa sabirnicom za glavno izjednačenje potencijala se preko provodnika za glavno
izjednačenje potencijala povezuje i zaštitna PE stezaljka u kućnom priključnom ormariću
KPO, a ona se preko glavnih zaštitnih PE provodnika (pete žile napojnih instalacionih
vodova) povezuje sa zaštitnim stezaljkama u glavnom razvodnom ormaru GRO i u
razvodnoj tabli RT. Zaštitna PE stezaljka u razvodnoj tabli RT je preko zaštitnih PE
provodnika (treće ili pete žile u instalacionim vodovima, koje su žuto-zelene boje)
povezana sa zaštitnim kontaktima utičnica ili direktno sa metalnim kućištima električnih
122
prijemnika. Na taj način su i sva metalna kućišta električnih prijemnika galvanski
povezana sa sabirnicom za glavno izjednačenje potencijala.
Zaštitna PE stezaljka u razvodnoj tabli RT je preko posebnog provodnika za
izjednačenje potencijala PA minimalnog preseka 6 mm2 Cu povezana sa sabirnicom za
dopunsko izjednačenje potencijala u kupatilu.
Sabirnica za glavno izjednačenje potencijala SGIP (glavni priključak za uzemljenje)
se izrađuje od bakra (preseka po potrebi, npr. 30×5 mm, dužine po potrebi, u zavisnosti od broja
priključaka). Sve priključke treba označiti da se zna sa kojim delom instalacije su vezani. U
stambenim zgradama se sabirnica za glavno izjednačenje potencijala postavlja na pristupačno
mesto u prizemlju na visini oko 1,3 m od nivoa poda što, bliže KPO. Postoje i druga rešenja, a
danas se sve češće postavljaju direktno u glavni razvodno-merni ormar GRMO ili glavni
razvodni ormar GRO zgrade. Kod zgrada sa više ulaza svaki ulaz treba da ima svoju sabirnicu
za glavno izjednačenje potencijala. Sabirnica za glavno izjednačenje potencijala je zemljovodom
povezana sa temeljnim uzemljivačem objekta.
Zemljovod je glavni zaštitni provodnik koji povezuje sabirnicu za glavno izjednačenje
potencijala (glavni priključak za uzemljenje) i temeljni uzemljivač objekta. U projektu
električnih instalacija zemljovod se označava sa E, a u instalaciji se prepoznaje po crnoj boji
izolacije. Na visini od oko 1,8 m zemljovod se namerno prekida da bi se postavila rastavna
(ispitna) spojnica, koja služi za odvajanje uzemljivača od dozemnih vodova, čime se obezbeđuje
pristup uzemljivaču za kontrolu i merenje otpora uzemljenja. Prvo merenje treba obaviti odmah
posle izvođenja radova, a zatim i u određenim vremenskim razmacima (jednom godišnje u toku
leta kada je zemlja suva).
Deo zemljovoda koji povezuje rastavnu spojnicu i temeljni uzemljivač, polaže se jednim
delom i u zemlju. Podzemni deo zemljovoda mora biti od bakarne pletenice preseka 25 mm2 ili
čelične trake 25×4 mm (FeZn ili nerđajući čelik). U praksi se za deo zemljovoda koji povezuje
rastavnu spojnicu i temeljni uzemljivač najčešće koristi FeZn traka 25×4 mm.
Mesto povezivanje uzemljivača sa zaštitnom stezaljkom u električnoj instalaciji zavisi od
vrste kućnog priključka. Ako je priključak podzemni uzemljivač se u kućnom priključnom
ormariću KPO spaja na zaštitni PE provodnik, a ako je priključak nadzemni spajanje se vrši u
glavnom razvodnom ormaru GRO, odnosno glavnoj razvodnoj tabli GRT.
Presk dela zemljovoda od sabirnice za glavno izjednačenje potencijala do rastavne
spojnice odabire se kao i za ostale zaštitne provodnike. Ukoliko je zemljovod izolovan i
mehanički zaštićen, njegov presek treba da bude jednak ili veći od preseka zaštitnog provodnika
napojnog voda objekta spojenog na stezaljke KPO i MO (GRO). Presek provodnika za
uzemljenje (zemljovoda) zavisi od preseku faznih vodova, a određuje se prema tabeli 10.
Tabela 10.
Presek faznog voda S [mm2] Presek zemljovoda Sp [mm
2]
S ≤ 16 S (minimalno 6 )
16 < S ≤ 35 16
35 < S ≥ S/2
Primer. Kuća se napaja bakarnim vodom PP-Y 5×10 mm2. Odrediti presek zemljovoda.
Rešenje. U ovom slučaju zemljovod mora imati presjek Sp=10 mm2, jer je S=10 mm
2 < 16
mm2.
123
Glavno izjednačenje potencijala je uspešno izvedeno ako se merenjem otpornosti između
zaštitnog kontakta utičnice i stranih metalnih delova dobije vrednost manja od 2 Ω i to za
najnepovoljniji slučaj, tj. za prostoriju najudaljeniju od sabirnice za glavno izjednačenje
potencijala npr. prostoriju na poslednjem spratu objekta. Pri merenju otpornosti U/I metodom,
napon merenja ne sme da pređe 65 V, pri čemu struja merenja treba da bude veća od 5 A.
Neprekidnost zaštitnog provodnika i provodnika za izjednačenje potencijala proverava se
merenjem električne otpornosti naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili naizmenične struje sa
najmanjom strujom od 0,2 A.
2.7.2.3.1.4.2 Zaštita dopunskim (dodatnim) izjednačenjem potencijala
Zaštita automatskim isključenjem napajanja u TN i TT sistemu razvoda je efikasna ako
vreme za koje zaštitni uređaji (osigurači, zaštitne strujne sklopke) prekinu strujni krug u kome je
nastao kvar, ne prelazi najduže dozvoljeno vreme trajanja napona dodira prema tabeli 12.3 (0,4
s). Ako se efikasnost ove zaštite ne može postići upotrebom osigurača kao zaštitnih uređaja,
onda se uz izvedeno dopunsko izjednačenje potencijala (vidi tabelu 11.5 strana 164) mora
upotrebiti zaštitna strujna sklopka.
Kada je očekivani napon dodira manji od dozvoljenog napona dodira UL (u opštem
slučaju 50 V) isključenje napajanja nije nužno u pogledu zaštite od previsokog napona
dodira. Međutim, isključenje može biti neophodno iz drugih razloga npr. rizik od požara i
zaštitni uređaj mora da prekine struju kvara pre nego što ona dovede do toplotnog
oštećenja.
Očekivani napon dodira je najviši napon koji se očekuje u slučaju dodira.
Pored glavnog izjednačenja potencijala koje obuhvata celi objekat obavezno se u
svakom kupatilu stana zbog prvodljive stajaće površine, vrši i dopunsko izjednačenje
potencijala, jer je rizik od strujnog udara povećan zbog toga što je otpor čovečjeg tela
najmanji kada se čovek kupa, može spasti na 500 Ω, pa u tom slučaju može biti opasan i
napon dodira od 25 V.
Dopunsko izjednačenje potencijala se obavezno izvodi još i u plivačkim bazenima,
saunama, poljoprivrednim pogonima, prostorijama koje su zbog tehnoloških procesa
ugrožene eksplozijom ili požarom, i svuda tamo gde postoji provodljiva stajaća površina.
Može se izvoditi i u bolnicama, dečjim ustanovama, fabričkim halama, tržnim centrima,
kotlarnicama i svuda gde je ova mera neophodna i efikasna.
U kotlarnicama se na visini 40 cm od poda postavlja potencijalni prsten od FeZn trake
20×3 mm, koja se montira na zid pomoću potpora. Na slici 3.4. je prikazan primer izvedenog
izjednačenja potencijala u jednom delu objekta.
Slika 3.4. Primer izvedenog izjednačenja potencijala u jednom delu objekta
124
U velikim prostorijama bez zidova kao što su npr. veliki tržni centri u podu se betonira
mreža za izjednačenje potencijala od FeZn trake 20×3 mm. Na određenim mestima se
postavljaju vijčani izvodi u podu na koje se mogu spojiti npr. metalne police sa robom. Umesto
FeZn trake može se koristiti traka od nerđajućeg čelika kao bolje ali skuplje rešenje. Svi
prirubnički spojevi na cevovodima, ventilacionim kanalima i sl. moraju se prespojiti u cilju
izjednačenja potencijala.
Dopunsko izjednačenje potencijala posebno može biti potrebno u strujnim kolima velike
dužine i malog preseka, tj. gde je impedansa petlje kvara prevelika tako da je struja kvara mala i
ne osigurava proradu osigurača kao zaštitnih uređaja u utvrđenom vremenu.
Dopunsko izjednačenje potencijala se izvodi tako što se svi strani metalni delovi i svi
metalni delovi električnih uređaja i opreme u stanu galvanski povežu sa sabirnicom za
dopunsko izjednačenje potencijala koja se nalazi u kupatilu, a koja je dalje povezana sa
temeljnim uzemljivačem objekta. Na taj način se dopunskim izjednačenjem potencijala svi
strani metalni delovi i svi metalni delovi električnih uređaja i opreme u stanu dovode na
isti potencijal, tj. na potencijal zemlje.
Primer ispravnog povezivanja svih stranih metalnih delova na sabirnicu za dopunsko
izjednačenje potencijala koja se nalazi u kupatilu prikazan je na sl. 11.14.
Sl. 11.14 Primer dopunskog izjednačenja potencijala u kupatilu
Sabirnica za dopunsko izjednačenje potencijala u kupatilu se preko provodnika za
izjednačenje potencijala PA (npr. P/F) minimalnog preseka 6 mm2 Cu povezuje sa
zaštitnom PE stezaljkom u razvodnoj tabli RT, a preko nje i sa svim zaštitnim PE
provodninicima i metalnim kućištima električnih prijemnika u celom stanu.
Sabirnica za dopunsko izjednačenje potencijala u kupatilu smešta se u montažnoj kutiji
(slika 11.15 a) koja se obično postavlja na visini 0,3 m od nivoa podnih pločica u kupatilu,
obično u blizini vrata sl. 9.22. ili ispred kupatila u hodniku.
125
Sl. 11.15 a) Montažna kutija u kojoj se nalazi sabirnica za dopunsko izjednačenje
potencijala u kupatilu (145×104×54 mm)
Sl. 9.22. Primer električne instalacije u kupatilu:
1. Vod za napajenje monofazne šuko utičnice za veš mašinu.
2. Vod za napajenje bojlera.
3. Vod za napajanje toaletnog ormarića.
4. Provodnik za dopunsko izjednačenje potencijala minimalnog preseka 6 mm2 Cu
koji galvanski povezuje zaštitnu PE stezaljku u razvodnoj tabli RT sa
sabirnicom za dopunsko izjednačenje potencijala u kupatilu.
5. Kutija sa sabirnicom za dopunsko izjednačenje potencijala.
6. Provodnici za dopunsko izjednačenje potencijala minimalnog preseka 4 mm2
Cu koji galvanski povezuju sve strane metalne delove u kupatilu (metalne
vodovodne cevi, metalnu kadu, radijator itd.) sa sabirnicom za dopunsko
izjednačenje potencijala.
Protorije sa kadom i tušem:
Prostor 0: U ovom prostoru polažu se samo provodnici za izjednačenje potencijala.
Prostor 1: U ovom prostoru polaže se samo vod potreban za napajanje bojlera.
Prostor 2: U ovom prostoru dozvoljeno je polagati vodove za napajanje bojlera i
svetiljki klase II.
126
Prostor 3: U ovom prostoru dozvoljeno je postavljanje utičnica uz uslov da su
opremljene poklopcem i zaštićene strujnom zaštitnom sklopkom s diferencijalnom strujom od
30 mA.
Napomena: U prostorima 0, 1 i 2 se polažu samo provodnici za izjednačenje potencijala
i vodovi za direktno napajanje prijemnika ali nije dozvoljeno postavljanje razvodnih kutija,
utičnica i instalacionih sklopki (osim sklopki u prostoru 1 i 2 koje su van dohvata ruke a njima
se upravlja preko izolovane uzice).
Galvansko povezivanje svih stranih metalnih delova u kupatilu sa sabirnicom za
dopunsko izjednačenje potencijala se vrši provodnicima za dopunsko izjednačenje potencijala
minimalnog preseka 4 mm2 Cu, uz upotrebu obujmica i vijaka sl. 11.15 b).
Slika 11.15 b) Obujmice za povezivanje zaštitnog provodnika na cevi centralnog grejanja i
vodovodne cevi u kupatilu
Strani metalni delovi u kupatilu su:
- vodovodne cevi u kupatilu i kuhinji,
- slavine za vodu u kupatilu i u kuhinji,
- metalni odvod sudopere,
- metalni odvod lavaboa,
- metalna kada i odvod na kadi,
- metalni odvod veš mašine,
- cevi za toplu i hladnu vodu na ulasku u bojler,
- sifoni,
- dovodne i odvodne cevi centralnog grejanja,
- gasne cevi,
- tuš kabine,
- ventili,
- slivnici i sl.
Dopunsko izjednačenje potencijala se može izvoditi i preko stranih metalnih delova koji
se ne mogu demontirati, kao što su čelične konstrukcije, ili pomoću dodatnih provodnika, ili
kombinacijom ova dva postupka.
Ispravnost dopunskog izjednačenja potencijala proverava (ispituje) se u kupatilu
merenjem impedanse (otpora) između istovremeno pristupačnih metalnih kućišta električnih
prijemnika (npr.bojlera) i stranih metalnih delova (npr. radijatora). Dopunsko izjednačenje
potencijala je efikasna zaštita ako izmerena impedansa (otpor) zadovoljava uslov:
127
a
L
I
UZ
gde je:
Ia - proradna struja zaštitnog uređaja u vremenu prema tabeli 12.3 (struja isključenja
zaštitnog uređaja u određenom vremenu).
Ia - isključna struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja i to za prekomernu
struju osigurača, koji će automatski isključiti napajanje neispravnog dela instalacije
tako da se napon dodira od 50 V između metalnih kućišta el. potrošača i stranih
metalnih kućišta ne može zadržati duže od 5 s (za zaštitne uređaje diferencijalne
struje, tj. Ia=I∆N koja aktivira uređaj u vremenu dozvoljenog napona dodira).
UL - dozvoljeni napon dodira
Standardom je određeno da se napon dodira 50 V najduže sme zadržati na metalnim
delovima 5 s.
Merenje impedanse zaštitnih provodnika i provodnika za izjednačenje potencijala se može obaviti s univerzalnim prenosnim mikroprocesorskim instrumentom. Na primer
dvovodno merenje impedanse (otpora) zaštitnog provodnika i provodnika za izjednačenje
potencijala između bojlera i nekog stranog metalnog dela (npr. radijatora) sa instrumentom plus
test ht 2043 prikazano je na slici 12.24. Kod ispravno izvedenog izjednačenja potencijala
rezultat merenja treba da bude ispod 2 Ω.
Primer 1. Zaštitni uzemljivač je izveden kao temeljni a to znači da je povezan sa
čeličnom armaturom u temelju i pločama objekta.
128
Sl.12.22. Očekivani napon dodira u TT sistemu razvoda u slučaju kada je izloženo
metalno kućište električnog prijemnika postavljeno unutar zone uticaja glavnog izjednačenja
potencijala: E – zemlja, T – temeljni uzemljivač, GIP – glavno izjednačenje potencijala, Ri –
otpornost poda (uključena otpornost obuće)
08,035
100028,035
S
lR Ω
098,05,2
140175,025
S
lR Ω
TZPEPES RRRRRRZ 212553
ZS=0,08+0,098+0,098+0+2+1,5=3,776 Ω
Struja kvara:
91,60776,3
230
S
KZ
UI A
Očekivani napon dodira:
UD=IK(RPE1+RPE2)
UD=60,91(0,098+0)=5,97 V
Očekivana struja kroz čoveka:
00298,02000
97,5
5001500
97,5
iČ
D
ČRR
UI A
gde je:
RČ - otpornost čoveka, u Ω
Ri - otpornost poda na kome čovek stoji uključujući i otpornost obuće, u Ω
129
Očekivani napon dodira je mnogo manji od dozvoljenog 50 V i sigurno je da struja
kroz čovečije telo nije opasna, ako bi bio u dodiru sa kućištem potrošača u trenutkau
kvara. U ovom slučaju zaštita automatskim isključenje nije potrebna kao zaštita od
indirektnog napona dodira.
Primer 2. Zaštitni uzemljivač nije izveden kao temeljni a to znači da nije povezan sa
čeličnom armaturom u temelju i pločama objekta i mnogo je udaljen od stajališta čoveka.
Sl. 12.26. Očekivani napon dodira u TT sistemu razvoda u slučaju kada je izloženo
metalno kućište kvarnog električnog prijemnika postavljeno postavljeno izvan zone uticaja
glavnog izjednačenja potencijala (odnosno u objektu kome nije izvedeno glavno i dopunsko
izjednačenje potencijala, a zaštitni uzemljivač nije izveden kao temeljni)
TZPEPES RRRRRRZ 212553
ZS=0,08+0,098+0,098+0+2+1,5=3,776 Ω
Struja kvara:
91,60776,3
230
S
KZ
UI A
130
Očekivani napon dodira:
UD=IK(RPE1+RPE2+RZ)
UD=60,91(0,098+0+2)=127,79 V
Očekivana struja kroz čoveka:
0638,02000
6,127
5001500
6,127
iČ
D
ČRR
UI A
gde je.
RČ – otpornost čoveka, u Ω
Ri – otpornost poda na kome čovek stoji uključujući i otpornost obuće, u Ω
Očekivani napon dodira je mnogo veći od dozvoljenog 50 V i sigurno je da struja
kroz čovečije telo može biti opasna, ako bi bio u dodiru sa kućištem potrošača u trenutkau
kvara. U ovom slučaju zaštita automatskim isključenje je potrebna kao zaštita od
indirektnog napona dodira i osigurač treba da deluje ispod 0,4 s, ako se to ne može postići
treba izvesti ijednačenje potencijala i ugraditi FI sklopku.
2.7.2.3.1.4.3 Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala
Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala bez spajanja sa zemljom namenjena je da
spreči pojavu opasnog napona dodira. Obezbeđuje se na sledeći način:
- Provodnici za izjednačenja potencijala moraju povezati sve istovremeno pristupačne
provodne delove i strane provodne delove.
- Tako izvedeno lokalno izjednačenje potencijala ne sme da bude povezano sa
zemljom direktno niti posredno preko stranih provodnih delova.
2.7.3. Naponski levak i napon koraka
Ako uzemljivač kojim slučajem dođe pod napon, tada će doći do odvođenja električne
struje u zemlju. Pri tome će određene tačke oko uzemljivača biti na nekom potencijalu, s tim što
će tačka na zemlji, koja je bliža uzemljivaču, biti na većem potencijalu, a tačka koja je dalje, na
nižem potencijalu.
Na slici 22. a) prikazani su potencijali tačaka A, B i C. S obzirom da sve tačke u okolini
uzemljivača imaju određeni potencijal, ukupan potencijal tih tačaka čini površina koja podseća
na obrnuti levak, te stoga potencijal tačaka oko uzemljivača nazivamo naponski levak. Oblik
tog naponskog levka zavisi od vrste uzemljivača.
131
Slika 22. Naponski levak: a) raspored potencijala tačaka oko uzemljivača, b) napon koraka
Ako se u blizini uzemljivača, koji je došao pod napon, nađe čovek (slika 22. b), njegova
stopala će se nalaziti na različitim potencijalima, jedno na tački A (čiji je potencijal VA), a drugo
na tački V (čiji je potencijal VB).
To znači da će čovek u tom slučaju biti pod naponom koraka:
Uk=VA-VB
i ukoliko je napon koraka veći od 50 V, on može biti životno ugrožen.
S obzirom da napon koraka zavisi od samog uzemljivača, jasno je da on mora biti
proračunat tako da napon koraka ne prelazi vrednost od 50 V. Pri tome se podrazumeva da
maksimalno rastojanje tačaka na zemlji na kojoj čovek stoji, nije veće od 1 m.
2.7.4. Povezivanje metalnih elemenata u objektu na zajednički
uzemljivač
Zajedničko uzemljenje je uzemljenje koje se postiže spajanjem dve ili više vrsta
uzemljenja.
132
Sve vrste uzemljenja se mogu međusobno povezati FeZn trakom u zemlji ako pojedinačno
zadovoljavaju postavljene zahteve elektrotehničkih propisa (npr. otpor rasprostiranja za
pogonski uzemljivač treba da je ispod 2 , udarni otpor za gromobransku instalaciju ispod 20
itd.) uz uslov da je u objektu izvedeno izjednačenje potencijala. Na taj način se dobija zajednički
uzemljivač.
Na zajednički uzemljivač povezuju se svi metalni elementi u objektu, kao što su: metalna
kućišta električnih prijemnika, gomobranske instalacije, metalne cevi (za vodu, gas, centralno
grejanje), metalna konstrukcija objekta, metalni omotači kablova (energetskih,
telekomunikacionih i sl) i zaštitni (PE) odnosno zaštitno- neutralni (PEN) provodnici.
Tako se promena potencijala zemljišta (npr. usled proticanja lutajućih struja) manifestuje
promenom potencijala uzemljivača i svih metalnih elemenata vezanih za taj uzemljivač u
odnosu na referentnu tačku u beskonačnosti, a ne manifestuje se kao pojava razlike potencijala
između pojedinih metalnih elemenata u objektu.
Na taj način zajednički uzemljivač obezbeđuje da se svi metalni elementi nalaze na istom
potencijalu u odnosu na referntnu tačku u beskonačnosti, a time nema ni nekontrolisanog
proticanja struja izjednačenja, preskoka električnih varnica (električnog varničenja) i sličnih
pojava, kao ni opasnosti od strujnih udara usled napona dodira i koraka.
Uzemljivače novoprojektovanih objekata treba projektovati kao temeljne zajedničke
uzemljivače. Ukoliko je moguće metalne elemente u objektu treba povezati na zajednički
uzemljivač kako bi se sprečila pojava razlike potencijala između tih elemenata.
2.7.4.1.1 Zaštita zaštitnim izolovanjem električnih uređaja (zaštita
upotrebom uređaja razreda zaštite II)
Metalni delovi električnih uređaja, koji u normalnom radu nisu pod naponom i čovek ih
pri radu dodiruje, mogu usled kvara uređaja doći pod napon koji je opasan po život čoveka.
Zaštita od previsokog napona dodira zaštitnim izolovanjem električnih uređaja izvodi se
na taj način što se svi metalni delovi uređaja, koji usled kvara uređaja mogu doći pod napon,
presvlače izolacionim materijalom. Na taj način se onemogućuje da čovek dodirom dođe pod
visoki napon u slučaju kvara uređaja.
Drugi način izvođenja ove zaštite je da se svi provodni elementi električnog uređaja koje
čovek dodiruje odvoje dopunskom izolacijom od provodnih delova, koji usled kvara uređaja
mogu doći pod napon (slika 8). Ovo se, na primer, postiže izolacionim umecima u prenosnike
osovina i slično.
Slika 8. Zaštitno izolovanje električnih uređaja: a) delovi koji mogu doći pod napon
presvlače se izolacionim materijalom, b) odvajanjem delova uređaja koje čovek dodiruje
korišćenjem izolacionog umetka (spojke)
133
Slika 12.27. Zaštitno izolovanje električnih uređaja
Svako presvlačenje izolacionom masom ne predstavlja zaštitu zaštitnim izolovanjem.
Presvlačenje provodnih delova uređaja lakom, emajlom, oksidnim bojama i slično ne smatra se
zaštitnom izolacijom.
Provodljivi delovi koji su u izolacionim kućištima ne smeju biti povezani sa zaštitnim
provodnikom, što znači da ovako zaštićeni prijemnici nemaju posebnu stezaljku za priključak
zaštitnog provodnika, ali se upotrebom odgovarajuhih utikača bez zaštitnog kontakta, sl. 12.29,
ipak mogu utaknuti u utičnice sa zaštitnim kontaktima (usisivač prašine, radio, TV, mikser,
bušilica i sl.).
Simbol za dvostruku izolaciju
Slika 12.28. Vibraciona bušilica, zidna glodalica i mikser izvedeni u razredu zaštite II (sa
utikačem bez zaštitnih kontakata)
2.7.4.1.2 Zaštita izolovanjem stajališta - Zaštita postavljanjem u izolovane
prostorije
Pri pojavi kvara na uređaju, dodirujući metalni deo uređaja koji je usled kvara došao pod
previsoki napon, čovek takođe dolazi pod napon i kroz njega protiče električna struja Ič.
Vrednost te struje zavisi od napona U i otpora čovečijeg tela Rč:
134
Kako je napon veći od 50 V, i struja koja protiče kroz čovečije telo može biti znatno
veća od 50 mA, dodirom takvih delova uređaja čovek je ugrožen.
Na slici 9. a) prikazana je situacija kada električni uređaj nema zaštitu od previsokog
napona dodira.
Slika 9. a) Situacija kada električni uređaj nema zaštitu od
previsokog napona dodira, b) Situacija kada je zaštita od visokog napona dodira izvršena
postavljanjem izolacionog stajališta (podloge)
Da bi čovek, i pored toga što je došao pod visoki napon, ipak bio bezbedan, potrebno je
obezbediti da pri takvom visokom naponu struja bude manja od 50 mA ili da je uopšte ne
bude. Iz gornjeg izraza se vidi da će ona biti znatno manja ukoliko se poveća otpor u kolu
sa čovekom.
Na slici 9 b) čovek stoji na izolacionom tepihu (ploči), koji ima veliku vrednost otpora Rs.
U tom slučaju će struja koja protiče kroz čovečije telo biti jednaka:
Pošto je otpor izolacionog stajališta veoma veliki, struja koja protiče kroz čoveka
će biti veoma mala, daleko manja od 50 mA, pa prema tome i bezopasna po čoveka.
Na ovaj način se vrši zaštita od previsokog napona dodira izolovanjem stajališta.
Veličina izolacionog stajališta mora biti takva da u slučaju da se čovek nalazi van
njega ne može rukom ili delovima tela dodirnuti provodne delove susednih uređaja.
Zaštita zaštitnim izolovanjem stajališta dozvoljena je samo za električne uređaje koji
su stalno postavljeni (nepokretni), a zabranjena je za pokretne uređaje. Naime, svakim
pomeranjem uređaja morala bi se pomeriti i stajalište i iz početka ispunjavati sve
ostale potrebne uslove koje ova vrsta zaštite zahteva.
Na slici 10 prikazana je situacija kada čovek sa izolacionog stajališta može dodirnuti
provodne delove drugog uređaja. Tada je, u slučaju kvara uređaja, iako se čovek nalazi na
izolacionom stajalištu, on ipak ugrožen, jer dodirom drugog uređaja svojim telom zatvara
strujno kolo i struja kvara tada prolazi kroz njegovo telo i drugi uređaj. U takvim situacijama,
kada se sa izolacionog stajališta mogu dodirnuti drugi provodni delovi nekih uređaja, potrebno
je sve provodne delove tih uređaja povezati međusobno provodnikom, kako bi se, u slučaju
kvara na nekom uređaju, strujno kolo zatvaralo preko tog provodnika, a ne preko tela čoveka.
135
Slika 10. Zaštitno izolovanje stajališta je izvedeno, ali provodni delovi susednog uređaja
nisu izolovani pa je čovek koji ih dodiruje, u slučaju kvara, ugrožen
Izolovana prostorija je takva prostorija koja ima izolacioni pod i zidove. Izolacijom
poda i zidova sprečava se da se strujni krug zatvori preko čoveka prema zemlji u slučaju
da dodirne metalno kućište nekog potrošača koje je usled greške osnovne izalacije došlo
pod opasan napon.
Sl. 12.30 Zaštita postavljanjem u izolovane prostorije i metoda merenja otpora izolacije
poda
Ovom zaštitnom merom se sprečava istovremeni dodir delova različitog potencijala u
slučaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom. Da bi se ova zaštitna mera sprovela,
izloženi provodljivi delovi moraju biti tako raspoređeni da osoblje u normalnim uslovima ne
dođe u istovremeni kontakt sa dva izložena provodljiva dela ili sa izloženim provodljivim delom
i nekim stranim provodljivim delom (npr. metalnom slavinom), ako bi ti provodljivi delovi
mogli doći na različite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji delova pod naponom.
Ovaj zahtev je ispunjen ako razmak između dva elementa iznosi najmanje 2,5 m, odnosno
1,25 m izvan prostora dohvata ruke. Rešenje je i postavljanje efikasnih prepreka između dva
elementa koje se ne smeju uzemljiti i preporučuje se da su izolacione. Preporučuje se i da se
strani i izloženi provodljivi delovi zaštitno izoluju, a izolacija treba da ima dovoljnu mehaničku
tvrdoću i mora izdržati ispitni napon od najmanje 2000 V.
U izolovanim prostorijama ne smeju se predvideti zaštitni provodnici.
136
Električni otpor upotrebljene izolacije mora biti najmanje:
- 50 kΩ za nazivni napon do 500 V,
- 100 kΩ za za nazivni napon veći od 500 V.
2.7.4.1.3 Zaštita električnim (galvanskim) odvajanjem (zaštita zaštitnim
transformatorom za galvansko odvajanje)
Ova vrsta zaštite od previsokog napona dodira ostvaruje se tako što se prijemnik
potpuno električno (galvanski) odvaja od napojne mreže. Na slici 21. šematski je
prikazana ova vrsta zaštite.
Slika 21. a) Električni uređaj nema zaštitu, b) Električni uređaj je zaštićen električnim
(galvanskim) odvajanjem pomoću zaštitnog transformatora
Prijemnik se napaja preko transformatora prenosnog odnosa m=1, pa isti napon
vlada i na primaru i sekundaru takvog transformatora. Ukoliko dođe do kvara uređaja i
rukovaoc dođe pod napon, njegov život nije ugrožen, jer kroz njega neće poteći električna
struja. Ne postoji zatvoreno strujno kolo, jer je primar napojnog transformatora izolovan
od sekundara, odnosno električno je odvojen.
Međutim, ukoliko bi namotaj primara zaštitnog transformatora došao na neki način u spoj
sa njegovim magnetnim kolom, a istovremeno i sekundarni namotaj bio u spoju sa njim,
uspostavila bi se direktna električna veza prijemnika sa napojnom mrežom, pa bi rukovaoc bio
ugrožen. Iz tog razloga se magnetno kolo zaštitnog transformatora uvek mora uzemljiti, kao i
njegovo kućište. Sekundarno kolo zaštitnog transformatora se ne sme uzemljiti, a takođe ne sme
biti električno povezano sa drugim delovima instalacije.
Ukoliko zaštitni transformator nije fiksno montiran, odnosno ukoliko je on pokretan, mora
biti još i zaštitno izolovan. Preko zaštitnog transformatora, dozvoljeno je napajanje samo jednog
prijemnika, čija nazivna struja nije veća od 16 A. Priključivanje prijemnika na sekundar
transformatora mora biti izvedeno preko utičnice bez zaštitnog kontakta.
Ova mera zaštite se prvenstveno primenjuje kada imamo posebne uslove rada sa
povišenim rizikom, npr. pri radu u kotlovima, na metalnim konstrukcijama i sličnim
prostorijama. Zaštitni transformator treba staviti izvan opasne prostorije (kotla), osim
toga, metalna kućišta potrošača (npr. brusilice, bušilice, motora itd.) treba međusobno
spojiti sa zaštitnim provodnikom (presek zaštitnog provodnika jednak je preseku faznih
provodnika u napojnom vodu prijemnika). Primena ove zaštite je pri radovima u
kotlovima, brodovima, na gradilištu, u rudarstvu, za utičnice u kupatilu (priključak
137
električnog brijača) i dr. Transformator je nepomičan, rastavni, i najčešće ima fabrički
izvedeno izolaciono kućište (“zaštitno izolovanje”).
Princip rada ove zaštite se sastoji u tome da se u slučaju kvara (proboja jedne faze
na metalno kućište prijemnika) ne može zatvoriti strujni krug, prema tome nema
opasnosti ni za čoveka ako je u dodiru s kvarnim kućištem. Tek kod proboja i druge faze
dolazi do pojave velike struje kvara i automatskog isključenja, a zaštitni uređaj mora
isključiti napajanje u vremenu od 0,2 s.
Sl. 12.31 Zaštita električnim odvajanjem s jednim prijemnikom: izvor napajanja izveden s
utičnicom bez zaštitnih kontakata
Princip rada zaštite električnim odvajanjem je potpuno sličan sa IT sistemom razvoda, tj.
mrežom sa izolovanim zvezdištem. Zaštita se ostvaruje ugrađivanjem specijalnog zaštitnog
transformatora prenosnog odnosa 1:1 za napajanje jednog strujnog kruga koji ne sme biti velike
dužine i razgranatosti (sekundarni strujni krug je pregledan). Nazivni napon primara ovog
strujnog kruga može biti maksimalno 500 V. Transformator mora biti izveden slično kao i
zaštitni transformator za mali napon, ima odvojene namotaj između njih i eventualno metalnu
uzemljenu oblogu za osiguranje da ne dođe do spoja primarnog sa sekundarnim namotajem.
Izvor napajanja potrošača je sekundarna strana transformatora (npr. napon 230 V ili 400 V a
maksimalno 500 V) i nijedna tačka tog izvora se ne sme spojiti sa zemljom.
Kada se preko zaštitnog transformatora za električno odvajanje napaja samo jedan uređaj,
tehničkim propisima je određeno: da najviši napon na primaru je 500 V, na transformator se
priključuje jedan potrošač nazivne struje najviše 16 A i priključne naprave na sekundaru su bez
zaštitnih kontakata. Savitljivi vod mora biti providljiv po celoj svojoj dužini na kojoj bi moglo
doći do mehaničkih oštećenja (opasnost predstavlja ako mehaničkim oštećenjem jedan
provodnik sekundara dođe u dodir sa zemljom a drugi provodnik greškom na izolaciji dođe u
dodir sa metalnim kućištem).
Ako su preduzete mere za zaštitu odvojenog strujnog kruga od svih oštećenja i grešaka na
izolaciji, transformator za odvajanje može napajati i više uređaja ako su ispunjeni i zahtevi:
- Mase uređaja odvojenog strujnog kruga moraju se međusobno povezati izolovanim
provodnicima za izjednačenje potencijala koji nisu spojeni sa zemljom. Ti provodnici
ne smeju biti povezani ni sa zaštitnim provodnicima, ni sa masama drugih strujnih
krugova, kao ni sa stranim provodljivim delovima.
138
- Sve utičnice moraju imati zaštitne kontakte koji moraji biti spojeni s provodnikom za
izjednačenje potencijala.
- Svi savitljivi vodovi električnih uređaja moraju imati zaštitni provodnik (osim ako je
oprema klase II) koja služi za izjednačenje potencijala.
- Preporučuje se da umnožak nazivnog napona strujnog kruga u voltima i dužine
strujnog kruga u metrima ne bude veći od 100.000 Vm (pod uslovom da dužina
strujnog kruga nije veća od 500 m).
Sl. 12.31 Električno odvajanje s više prijemnika: sve utičnice moraju imati zaštitni
kontakt preko koga se međusobno povezuju sva metalna kućišta prijemnika
2.8. Pomoćni izvori napajanja električnom energijom
Električna instalacija objekata napaja se preko niskonaponske gradske mreže. Postoji
mnogo razloga zbog kojih može da dođe do nestanka napona na gradskoj električnoj mreži:
oštećenje ili kvar same gradske mreže, kvar ili havarija na energetskim postrojenjima za
proizvodnju ili prenos električne energije i drugo. Međutim, u objektima postoje prostori,
oprema i uređaji koji ne mogu ostati bez napajanja električnom energijom (operacione sale u
bolnicama, liftovi u visokim objektima, nužna rasveta, rashladni i klima uređaji, računarski
centri itd.). Zbog toga se koriste pomoćni izvori napajanja – agregati i akumulatorske baterije.
Agregat se sastoji od sinhronog generatora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji
pokreće rotor generatora. Snaga agregata treba da odgovara snazi prijemnika koji treba da se
napajaju preko njega u slučaju nestanka napona električne gradske mreže i ne sme biti ispod te
vrednosti. Iz tih razloga električna instalacija prijemnika koji se napajaju preko agregata mora
biti odvo-jena od ostale električne instalacije u objektu i jasno obeležena, kako ne bi došlo do
nenamenskog korišćenja i preopterećenja generatora agregata.
Nestankom napona električne gradske mreže, agregat treba automatski da se uključi, da
krene da radi a i da istovremeno priključi na napon prijemnike koje on snabdeva električnom
energijom. To znači da agregat svakog trenutka treba da bude spreman da primi potrebno
opterećenje. Zato je vrlo važno da bude održavan u ispravnom stanju i redovno servisiran.
Agregati se moraju smestiti u posebnu prostoriju.
I pored redovnog i ispravnog održavanja, agregat može u odrđenom trenutku da ispadne iz
rada (da se pokvari u toku rada ili da ne može da se pokrene). Zato agregat nije apsolutno
siguran rezervni izvor napajanja električnom energijom pa se, kada je potreban apsolutno
139
siguran izvor napajanja, koriste akumulatorske baterije. Naravno, i one su apsolutno sigurne
samo uz uslov da se stručno i redovno održavaju.
I akumulatorske baterije se moraju, kao i agregati, smestiti u posebnu prostoriju, koja se
tretira kao eksplozivno ugrožen prostor.
2.9. Električno osvetljenje
2.9.1. Osnovne svetlosne veličine
Nauka koja se bavi merenjem svetlosnih veličina je fotometrija. Osnovne fotometrijske
veličine su:
- svetlosni intenzitet,
- osvetljenost,
- svetlosni fluks i
- sjajnost.
Osvetljenost neke površine meri se u luksima lx i predstavlja izvedenu jedinicu.
Osvetljenost je proporcionalna sa svetlosnim intenzitetom, a obrnuto proporcionalna s
kvadratom rastojanja između izvora i tačke (posmatrača).
Instrumenti za merenje osvetljenja nazivaju se luksmetri. Savremeni luksmetri imaju
mogućnost merenja osvetljenja u veoma širokom opsegu: od 105÷106 lx.
Prema načinu usmeravanja svetlosti na radnu površinu, postoji pet sistema osvetljenja:
- direktno osvetljenje,
- poludirektno osvetljenje,
- mešovito osvetljenje,
- poluindirektno osvetljenje,
- indirektno osvetljenje.
Najekonomičnije osvetljenje je direktno osvetljenje, ali je ravnomernost osvetljenja mala.
Indirektno osvetljenje stvara atmosferu i ne osvetljava sve tačke prostora. Kod ovog osvetljenja
svetlost je usmerena ka površini od koje se reflektuje nazad. Optimalan odnos ekonomičnosti i
ravnomernosti osvetljenja se postiže mešovitim osvetljenjem. Kod ovog osvetljenja izvor je
postavljen direktno iznad ili malo ispred definisanog mesta, što za posledicu ima stvaranje
senke.
2.9.2. Električni izvori svetlosti
Danas se koriste sledeći električni izvori svetlosti:
- sijalica sa žarnom niti,
- halogena, živina,
- natrijumova sijalica,
- neonska,
- fluorescentna,
- štedna sijalica (emituju svetlost pražnjenjem gasa niskog pritiska) i
- u poslednje vreme LED rasveta.
Razmatranje mogućnosti korišćenja energetski efikasnih sijalica za osvetljenje
140
Pod energetski efikasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepen iskorišćenja tj.
male gubitke prilikom transformacije jednog oblika energije u drugi. Približno 19% ukupne
električne energije na svetu troši se na veštačko osvetljenje. Više od 33% te energije moglo bi se
uštedeti korišćenjem energetski efikasnih sijalica.
Inkandescentne sijalice (sijalica sa žarnom niti), su poznate više od jednog veka, služe
za opštu upotrebu, proizvode se u velikom broju tipova i još uvek su najviše upotrebljavane
sijalice, slka 4.28. Danas proizvodni program inkandescentnih sijalica sačinjavaju obične
sijalice, Softone sijalice, dekorativne sveće i kugla sijalice, sijalice u boji i različiti tipovi
reflektorskih sijalica. „Obična” sijalica veliki deo električne energije pretvara u toplotnu
energiju, a samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i u tom smislu ona predstavlja energetski
neefikasan uređaj. Inkadescentne sijalica 10% električne energije pretvaraju u svetlosnu, a 90%
u toplotnu, dok fluorescentne sijalice 70% električne energije pretvaraju u svetlosnu.
Slika 4.28. Inkandescentna (obična) sijalica
Fluorescentne sijalice, su veoma ekonomične i imaju efikasnost do 104 [lm/W]. Pored
povoljnih energetskih karakteristika, dodatnu prednost predstavljaju i različite temperature boje
svetlosti. Postoji veliki izbor snaga, dužina, oblika (prave, cevaste, U-oblika) koje obezbeđuju
optimalno rešenje za različite primene.
Štedljive sijalice su: kompaktne integrisane fluorescentne sijalice i kompaktne
neintegrisane fluorescentne sijalice.
Kompaktne integrisane fluorescentne sijalice, slika 4.29., predstavljaju fluorescentne
sijalice koje su, prema tehnologiji i dizajnu koji poseduju, slične po veličini ekvivalentnim
inkandescentnim sijalicama sa usijanim vlaknom i odgovara im isto sijalično grlo. Ove sijalice
objedinjuju prednosti fluorescentnih sijalica (mala potrošnja energije) sa prednostima
inkandescentnih sijalica (male dimenzije i lako održavanje). Dve glavne prednosti koje ovakve
sijalice imaju u odnosu na inkandescentne sijalice (sijalice sa užarenom niti) su za 80% manja
potrošnja električne energije i do 15 puta duži upotrebni vek. Primenjuju se u domaćinstvima,
kancelarijama, prodavnicama, industriji itd. One predstavljaju odličnu investiciju za smanjenje
troškova za električnu energiju.
Slika 4.29. Kompaktna integrisana fluorescentna sijalica
LED (light emitting diode) sijalice, slika 4.30., sadrže složene poluprovodnike koji
električnu energiju direktno pretvaraju u svetlost. LED sijalice koriste i do 80% manje električne
energije od fluorescentnih sijalica, a uz to su i znatno čvršće i otpornije na potrese.
141
Slika 4.30. LED Sijalica
LED sijalice predstavljaju najbolje rešenje sa stanovišta energetski efikasnog osvetljenja,
usled velike efikasnosti iskazane u lumenima po vatu. LED sijalice poseduju izuzetno dug radni
vek od preko 50.000 časova rada. Po statistikama za to vreme zameniće se 5 štedljivih sijalica ili
čak 40 i više običnih. Usled ove činjenice znatno se smanjuju troškovi u zameni sijalica i
održavanju, koji postoje kod konvencionalnih tipova sijalica. LED sijalice u svom sastavu ne
poseduju nikakva štetna jedinjenja, nema odloženog starta, nisu osetljive na temperaturne
razlike i vlažnost vazduha u prostoriji.
U tabeli 8.16. je navedeno poređenje LED, štedljivih i običnih sijalica prema jačina
svetlosti i snazi
Tabela 8.16. Poređenje LED, štedljivih i običnih sijalica prema jačini svetlosti i snazi
Jačina
svetlosti [Lumen] LED [W] Štedljiva [W] Obična [W]
450 4-5 8-12 40
300-900 6-8 13-18 60
1100-1300 9-13 18-22 75-100
1600-1800 16-20 23-30 100
2600-2800 25-28 30-55 150
2.9.3. Zahtevi dobrog osvetljenja
Da bi neki prostor bio efikasno osvetljen moraju biti zadovoljeni sledeći zahtevi:
- dovoljna osvetljenost,
- ravnomernost osvetljenja,
- izbegavanje stroboskopskog efekta,
- izbegavanje blještanja,
- dobre sene,
- dobro prepoznavanje boja.
U zavisnosti od namene prostora standardima su preporučene osvetljenosti za pojedine
prostore.
Standardima je propisana potrebna ravnomernost osvetljenja. Ravnomernost osvetljenja
se definiše kao odnos minimalne i srednje vrednosti osvetljenosti prostora.
Dobro raspoznavanje boja se postiže izborom izvora svetlosti s bojom koja odgovara
boji dnevne svetlosti.
Proračun električnog osvetljenja se danas uglavnom izvodi pomoću sofisticiranih softvera.
Svaki proizvođač svetiljki daje besplatno na upotrebu vlastiti softver. Softver na osnovu ulaznih
142
podataka o prostoru, tipu svetiljke, rasvetnog tela, željenog nivoa osvetljenja vrši proračun
potrebnog osvetljenja, potreban broj svetlijki, kao i njihov optimalan raspored u prostoru
(softveri Ulysse, Relux).
2.9.4. Proračun električnog osvetljenja
2.9.4.1. Proračun električnog osvetljenja zatvorenih prostora
Veći deo dana se provodi u zatvorenim prostorijama. Zbog toga u zatvorenim prostorijama
jedan od najvažnijih faktora za zdravlje i komfor u objektima predstavlja kvalitet osvetljenja.
Električno osvetljenje mora da odgovara svojoj nameni. Ono treba da omogući olakšan rad,
sigurnost komunikacije, ugodan boravak u prostoriji, dekorativan efekat, a često se od
osvetljenja zahteva da zadovolji dva ili više navedenih zahteva.
Proračun električnog osvetljenja zatvorenog prostora ostvaruje se kroz tri faze:
- izbor ulaznih elemenata (sistem osvetljenja, tip rasvetnog tela i vrednost zahtevanog
osvetljenja) prema nameni prostorije i njenim unutrašnjim elementima,
- proračun ukupnog fluksa i određivanje snage i broja svetiljki,
- raspored svetiljki sa sijalicama.
1. Osvetljenje stanova
Potrebna osvetljenost u pomoćnim prostorijama (hodnici, kupatilo i sl.) je minimalno 60
lx, a u ostalim prostorijama 120 lx. Ravnomernost osvetljenja treba da bude 0.3÷0.5.
2. Osvetljenje učionica, kancelarija, svlačionica
U školama i kancelarijama je preporučena osvetljenost 250 lx uz ravnomernost 0,5÷0,8.
Najčešće se koriste fluorescentne sijalice koje treba postaviti u svetiljke sa senilom koje
sprečava blještanje. Za osvetljenje školske table se postavlja posebna svetiljka.
3. Osvetljenje fabrika i radionica
Potrebna osvetljenost u fabričkom pogonu zavisi od vrste proizvodnje. Za grube radove,
kao što su kovanje i livenje, preporučena osvetljenost je 120 lx uz ravnomernost od 0.3, dok je
za bravarske radove i rad na alatnim mašinama i mašinama za obradu drveta preporučena
osvetljenost 250 lx uz ravnomernost od 0,5. Za fine radove kao što je šivenje, izrada
elektronskih uređaja, montaža fine mehanike i sl. preporučena osvetljenost je 500 lx uz
ravnomernost od 0,8. Za osvjetljenje se obično koriste fluorescentne sijalice.
4. Osvetljenje prostora poslovno-uslužnih objekata i izloga
Za unutrašnjost poslovno-uslužnih objekata preporučena osvetljenost je 250 lx uz
ravnomernost 0.5÷0.8. Posebna pažnja se mora posvetiti osvetljenju izloga i reklamnih prostora.
Za osvetljenje izloga se koristi kombinovano osvetljenje fluorescentnim sijalicama ili LED kao
opšte osvetljenje i osvetljenje sijalicama sa žarnom niti za naglašavanje. Sijalice sa žarnom niti
se postavljaju u reflektorske svetiljke. Potrebno osvetljenje zavisi od osnovne boje predmeta ili
artikla koji se reklamira tako da je preporučena osvetljenost za reflektujuće površine 100-200 lx,
a za tamne površine preporučena osvetljenost je 500÷1000 lx.
5. Osvetljenje ugostiteljskih objekata
Pri izboru svetiljki neophodno je konsultovati stručno lice koje se bavi enterijerom, jer je
pri osvetljenju ugostiteljskih objekata potrebno posvetiti pažnju estetskim efektima.
Orijentaciono, može se uzeti da je neophodna osvetljenost 250 lx.
143
2.9.4.2. Proračun električnog osvetljenja otvorenih prostora
Pri osvetljenju otvorenih prostora kao što su parkirališta, ulice i trgovi preporučena
osvetljenost je 10÷20 lx uz ravnomernost 0.2÷0.3. Za osvetljenje se koriste živine, natrijumove i
fluorescentne sijalice postavljene u odgovarajuće svetiljke za spoljnu montažu. Živine i
fluorescentne sijalice emituju ugodnu belu svjetlost, dok natrijumove sijalice emituju
narandžastu svetlost koja deluje neprirodno, mada se koriste, jer su manji potrošači električne
energije.
Da bi se ostvarilo kvalitetno osvetljenje određenog sportskog objekta, potrebno je dobro
proučiti i precizno definisati osnovne zahteve koje je potrebno ispuniti da bi se postigli dobra
vidljivost i dovoljan vidni komfor. Prema vizuelnim zahtevima, sve korisnike sportskog objekta
možemo svrstati u četiri karakteristične kategorije: takmičari, službena lica, gledaoci i mediji.
Kod potpuno otvorenih stadiona, problem osvetljenja se po pravilu rešava postavljanjem
četiri ili više reflektorskih stubova. Veličina stadiona, koja je određena veličinom tribina i
atletske staze, određuje i visinu reflektorskih stubova, odnosno mesto montaže reflektora.
Potrebna visina stuba zavisi od udaljenosti temelja stuba od centra igrališta. Merodavan je
ugao koji s igralištem obrazuje prava koja spaja centar terena i srednju tačku najnižeg reda
reflektora na stubu. Da bi blještanje kome su izloženi igrači i gledaoci bilo u okviru
dozvoljenog, ovaj ugao mora da iznosi minimalno 25o.
Električne instalacije osvetljenja sportskih objekata mogu biti relativno jednostavne, ali i
veoma kompleksne. Sistem je veoma jednostavan, ukoliko je predviđen samo nivo rekreacije i
treninga. Tada se najčešće projektuje samo jedna mogućnost uključenja instalacije osvetljenja za
celu površinu igrališta. Ukoliko je teren višenamenski, instalacija osvetljenja se može uključivati
po stepenima koji su određeni dimenzijama terena. Na primer, prvi stepen može da se odnosi na
teren manjih dimenzija, koji odgovara potrebama terena tenisa, košarke ili odbojke, drugi na
teren većih dimenzija (rukomet), a treći na celo igralište.
Za osvetljenje sportskih objekata najčešće se koriste fluorescentne cevi, halogena, metal-
halogena i natrijumova rasvetna tijela. Prilikom izbora izvora svetlosti, moraju se imati u vidu
sledeći faktori:
- vrsta objekta (otvoren/zatvoren),
- nivoi sportskih aktivnosti u objektu,
- svetlosna iskoristivost izvora,
- vek trajanja izvora,
- indeks reprodukcije boje izvora,
- temperatura boje izvora,
- oblik i dimenzije izvora svetlosti, i
- troškovi investicije i održavanja.
Bitno je napomenuti da reflektorska konstrukcija mora imati dobre mehaničke osobine i
visok stepen zaštite (do IP65). Prilikom izbora reflektora, potrebno je voditi računa i o
električnim i mehaničkim osobinama.
Preporuke za osvetljenje sportskih objekata
Definisane su preporuke za osvetljenje objekata u kojima se odvijaju sportske aktivnosti
različitih nivoa bez TV prenosa i snimanja, kao i preporuke za TV prenose i snimanja. U prvom
slučaju, kao opredeljujući parameter se najčešće koristi horizontalna osvetljenost, za razliku od
drugog slučaja, gde je opredeljujući parameter predstavljen nivoom vertikalne osvetljenosti.
144
Prilikom projektovanja osvetljenja sportskih terena, koristi se standard EN 12193 s
odgovarajućim preporukama međunarodnog svetlotehničkog komiteta CIE ili u skladu s
pravilnicima međunarodnih sportskih saveza (FIFA, UEFA i sl.).
Postoji standardi u kojima su specificirani zahtevi koji moraju biti ispunjeni da bi
osvetljenje ispunilo zahteve odnosno očekivanja korisnika. Svaka zemlja ima svoje nacionalo
telo za standardizaciju koje donosi standarde, a tela za ocenjivanje usaglašenosti izdaju
sertifikate ukoliko proizvod ispunjava zahteve relevantnog standarda.
145
3. GROMOBRANSKE INSTALACIJE Gromobranska instalacija služi za zaštitu ljudi, nadzemnih delova cevovoda, električnih
instalacija i drugih materijalnih dobara od negativnih efekta pražnjenja atmosferskog
elektriciteta, odnosno služi da ove efekte svede na minimalnu meru. Gromobranska instalacija
se sastoji od spoljašnje i unutrašnje instalacije.
Spoljašnja gromobranska instalacija služi da prihvati pražnjenje atmosferskog
elektriciteta iznad objekta, pomoću hvataljki, a zatim da taj elektricitet odvede u zemlju, preko
odvoda i uzemljivača.
Unutrašnja gromobranska instalacija obuhvata sve mere koje se preduzimaju u cilju
smanjenja negativnih efekata pražnjenja atmosferskog elektriciteta unutar štićenog objekta. U
ove mere spadaju:
- izvođenje izjednačenja potencijala kojim se sprečava pojava previsokog napona
dodira i električnog varničenja,
- postizanje sigurnosnog razmaka između metalnih konstrukcija u štićenom objektu
radi sprečavanja opasnog varničenja,
- ugradnja odvodnika prenapona koji služe za zaštitu električnih i elektronskih uređaja
u objektu od prenapona atmosferskog ili pogonskog porekla.
Unutrašnja gromobranska instalacija obezbeđuje izjednačenje potencijala radi
sprečavanja opasnih indukovanih napona i prodora prenapona atmosferskog porekla,
postavljanjem odgovarajućih uređaja za zaštitu u električne instalacije niskog napona.
Unutrašnja gromobranska instalacija proverava se ispitivanjem sistema izjednačenja potencijala
u skladu s propisom i standardima za električne instalacije niskog napona, merenjem bezbednog
rastojanja otvorenih petlji u gromobranskoj instalaciji, ako postoje, i proverom postojanja
uređaja za prenaponsku zaštitu prema projektu i prema propisima i standardima za električne
instalacije za niski napon.
146
4. PROJEKTOVANJE ELEKTRIČNIH
INSTALACIJA
4.1. Osnovni principi projektovanja električnih instalacija
Pri projektovanju električnih instalacija potrebno je zadovoljiti tri osnovna uslova:
- mogućnost optimalnog korišćenja električne energije,
- sigurna zaštita, kako električnih uređaja i opreme, tako i ljudi
- bezbedno korišćenje električne energije u smislu zaštite od požara i eksplozije.
Da bi se navedeni uslovi zadovoljili, potrebno je pri izradi projekata električne instalacije
obezbediti:
- uvid u tehnološki proces u objektu
- raspored (mesto) električnih prijemnika u prostorima objekta i njihovu snagu
- ukoliko postoje eksplozivno ugroženi prostori, elaborat o zonama opasnosti i podatke
o eksplozivnim materijama u zoni opasnosti
- podelu objekta na požarne sektore
- utvrditi da li je potreban pomoćni izvor napajanja pojedinih delova ili celog objekta i
njegovu snagu.
Pri projektovanju električnih instalacija treba se pridržavati važećih Tehničkih propisa i
standarda, pri čemu projektom treba predvideti:
- da svi delovi razvodnih tabli budu od vatrootpornog materijala
- da glavna razvodna tabla bude postavljena na ulaz u objekat ili neposredno uz njega,
na bezbednom mestu koje je lako pristupačno
- da glavna razvodna tabla ima glavni prekidač
- za pojedine požarne sektore potrebno je obezbediti pomoćne razvodne table sa
glavnim prekidačima i postaviti ih na ulaz u pojedine požarne sektore
- napojni vod jednog požarnog sektora ne sme se postavljati kroz drugi požarni sektor
- odvojiti električnu instalaciju električnih uređaja koje u slučaju potrebe treba da se
napajaju iz pomoćnog izvora napajanja i obezbediti da se u slučaju nestanka elek-
tričnog napona u gradskoj mreži, napajanje tih uređaja automatski prebaci na
rezervni izvor napajanja
- u eksplozivno ugroženim prostorima predvideti odgovarajuću zaštitnu izvedbu
električnih uređaja i instalacije i dati odgovarajuće druge mere koje obezbeđuju si-
gurnost eksploatacije električne energije u smislu zaštite od požara i eksplozije
- u magacinskim, skladišnim i drugim prostorima sa velikim požarnim opterećenjem
treba obezbediti mogućnost isključenja električne instalacije tih prostora prilikom
njihovog napuštanja
- projektom treba obezbediti da napojni vodovi električnih uređaja, koji u slučaju
požara objekta treba da su u funkciji, imaju posebno napajanje i potrebnu mehaničku
i termičku zaštitu.
147
5. LITERATURA [1] M. Mišković, Električne instalacije i osvetljenje, Građevinska knjiga, Beograd, 2005.
[2] M. Žarić, Savremene električne instalacije, Savez energetičara Republike Srpske, Banja
Luka, 2013.
[3] M. Kostić, Teorija i praksa projektovanja električnih instalacija, Akademska misao,
Beograd, 2005.
[4] Aleksandar Stošić, Projektovanje i izvođenje električnih instalacija, Građevinska knjiga,
Beograd 2006.
[5] Slavko Tomović, Električne instalacije niskog napona, Tehnička knjiga, Beograd, 2000.
[6] Božo Ilić, Električne instalacije i osvetljenje, Skripta u elektronskom obliku, 2016.
[7] SRP EN 12464-1:2012, Svjetlo i rasvjeta – Rasvjeta radnih mjesta – Dio 1: Radna mjesta
u zatvorenom prostoru.
[8] SRP EN 12464-2:2012, Svjetlo i rasvjeta – Rasvjeta radnih mjesta – Dio 2: Radna mjesta
na otvorenom.
[9] Institut za standardizaciju BiH, www.bas.gov.ba.
[10] http://www.4shared.com/office/kD6YztmW/Amir_Halep_-_Elektricne_instal.html.
[11] BAS EN 12193:2014, Light and lighting – Sports lighting.
[12] BAS EN 12665:2012, Svjetlo i osvjetljenje – Osnovni pojmovi i kriterijumi za
utvrđivanje zahtjeva za osvjetljenje.
[13] BAS CEN/TR 13201-1:2014, Rasvjeta saobraćajnica – Dio 1: Izbor klasa rasvjete,
[14] BAS CR 14380:2006, Primjena rasvjete – Rasvjeta u tunelu,
[15] BAS EN 12193:2014 , Svjetlo i rasvjeta – Rasvjeta sportskih objekata,
[16] BAS EN 12464-1:2012, Svjetlo i rasvjeta – Rasvjeta radnih mjesta – Dio 1: Radna
mjesta u zatvorenom prostoru,
[17] BAS EN 12464-2:2015, Svjetlo i rasvjeta – Rasvjeta radnih mjesta – Dio 2: Radna
mjesta na otvorenom,
[18] BAS EN 12665:2012, Svjetlo i osvjetljenje – Osnovni pojmovi i kriterijumi za
utvrđivanje zahtjeva za osvjetljenje,
[19] BAS EN 13032-1+A1:2013, Svjetlo i rasvjeta – Mjerenje i prikaz fotometričkih
podataka za sijalice i svetiljke – Dio 1: Mjerenje i oblik podataka ,
[20] BAS EN 13032-2:2014, Svjetlo i rasvjeta – Mjerenje i prikaz fotometričkih podataka za
lampe i svjetiljke – Dio 2: Prikaz podataka za unutrašnje i vanjske radne prostore,
[21] BAS EN 13032-2/Cor1:2014, Svjetlo i rasvjeta – Mjerenje i prikaz fotometričkih
podataka za lampe i svjetiljke – Dio 2: Prikaz podataka za unutrašnje i vanjske radne
prostore,