Download - Strucna Praksa Primer Dnevnika

dnevnik stručne prakse 2011/2012

Sadržaj

1.Uvod i opis preduzeća u kome je obavljena stručna praksa...............................................................1

2.Tehnički pregled vozila.......................................................................................................................2

2.1 Kontrola ispravnosti uređaja za upravljanje.................................................................................5

2.2. Kontrola ispravnosti uređaja za zaustavljanje.............................................................................6

2.2.1 Kontrola kočnica pomoću obrtnih valjaka.............................................................................7

2.3. Svetla na vozilu...........................................................................................................................9

2.4 Kontrola i podešavanje farova...................................................................................................10

2.4.1. Simetrični farovi.................................................................................................................11

2.4.2. Asimetrični farovi...............................................................................................................11

2.4.3. Merenje jačine osvetljenja.................................................................................................12

2.5. Kontrola izduvnih gasova..........................................................................................................13

2.6. Kontrola usmerenosti točkova prednje osovine na vozilu........................................................15

3.Zaključak...........................................................................................................................................16


1.Uvod i opis preduzeća u kome je obavljena stručna praksa

Tehnički pregled vozila je skup propisanih radnih operacija pri kojima se odgovarajućim merenjima i poređenjem izmerenih veličina sa propisanim vrednostima, kao i vizuelnim pregledom bez ili uz korišćenje odgovarajućih alata, bez bitnih rasklapanja, utvrđuje tehnička ispravnost uređaja i opreme, odnosno tehnička ispravnost vozila u celini.

Tehnički pregled vozila je delatnost od opšteg interesa, koju može da obavlja samo privredno društvo koje ispunjava propisane uslove i koje za to dobije ovlašćenje. Privredno društvo za vršenje tehničkog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u pogledu:

a. građevinskog objekta sa prilaznim i izlaznim putevima

b. uređaja i opreme za vršenje tehničkog pregleda

c. stručnog kadra

d. propise i tehničku dokumentaciju za vršenje tehničkog pregleda

U radu biće dato objašnjenje o primeni uređaja u operativnoj kontroli, zbog utvrđivanja stepena ispravnosti pojedinih uređaja na vozilu, a samim tim i o tehničkoj ispravnosti vozila. Pošto je tehnička ispravnost motornog i priključnog vozila veoma bitna sa aspekta bezbednosti saobraćaja, to je potrebno da se tehničke ispravnosti vozila kontrolišu sistemacki, uz primenu savremenih uređaja.

Stručna praksa je radjena u „D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro “, koji se nalazi u u Fruškogorskoj ulici broj 52 u Novom Sadu. Firma je osnovana 1999 godine u Novom Sadu, PIB 101699631. Preduzeće Auto Biro iz Novog Sada se bavi sa nekoliko delatnosti, i to:

Kontrola tehničke ispravnosti vozila Osiguranjem,prepisom vozila

1


Registracijom vozila Veštačenjem saobraćajnih nezgoda

2.Tehnički pregled vozila

Tehnički pregled vozila može biti redovan, vanredan i kontrolni. Redovan tehnički pregled vozila vrši se jednom godišnje, a za motorna i priključna vozila kojima se vrši javni prevoz ili prevoz opasnih materija kao i za vozila koja su starija od 15 godina i kojima se vrši obučavanje kandidata za vozače, svakih šest meseci.

Vanredni tehnički pregled obavlja se nakon popravke a pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg su u saobraćajnoj nezgodi ili na neki drugi način oštećeni delovi od bitnog značaja za bezbednost u saobraćaju. Na kontrolni pregled upućuju se vozila koja su u voznom stanju, odnosno kod kojih u saobraćajnoj nezgodi nije došlo do oštćenja vitalnih delova.

Vanredan tehnički pregled vrši se ukoliko se pri oprerativnoj kontroli vozila od strane saobraćajne policije uoče neispravnosti na nekom od uređaja:

uređaja za upravljanje uređaja za zaustavljanje vozilo koje preterano zagađuje vazduh izduvnim gasovima vozilo koje je u saobraćajnoj nezgodi toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti

da su na njemu oštećeni sklopovi i uređaji bitni za bezbednu vožnju vozilo koje ima neispravan uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila

Kao pogodan objekat u kojem se vrše tehnički pregledi smatra se:

objekat koji omogućava pravilan razmeštaj i korišćenje uređaja i opreme, za vršenje tehničkog pregleda putničkih, kombi i malih teretnih vozila čija masa ne prelazi 3500 kg minimalne dimenzije građevinskog objekta su dužina 13 m, širina 4.5 m i radna visina 3.3 m

objekat koji omogućuje protočonost kretanja vozila (ulaz i izlaz vozila) objekat koji poseduje radnu prostoriju za vođenje evidencije koja jt opremljena

2


radnim stolom i plakarom objekat koji ima asfaltni ili betonski put koji omogućuje nesmetani dolazak vozila na

liniju tehničkog pregleda odnosno odlazak bez puno manevrisanja objekat mora imati kanal odgovarajućih dimenzija, postavljenom kanalskom

dizalicom. Ukoliko je objekat namenjen za vršenje tehničkog pregleda putničkih i malih teretnih vozila umesto kanala može biti postavljena dizalica za podizanje celog vozila.

Preduzeća i druge organizacije koje poseduju ovlašćenja za vršenje tehničkog pregleda vozila, moraju da poseduju sledeće uređaje i opremu:

uređaj za kontrolu ispravnosti kočionog sistema kompresor sa manometrom za proveru pritiska u pneumaticima nagaznu ploču za kontrolu usmerenosti prednjih točkova vozila regloskop za kontrolu usmerenosti i jačine svetla sa luksmetrom i vizirom uglomer za utvrđivanje slobodnog hoda točka upavljača uređaj za merenje sadržaja ugljen–monoksida u izduvnim gasovima OTO motora merač buke (fonometar) metarsku pantljiku merni uređaj za proveru gabarita, razmaka osovina i raspona točkova štopericu dubinometar za merenje dubina šara na pneumaticima katalog boja

Svi ovi uređaji moraju biti ispravni, a podležu šestomesečnoj kontroli ispravnosti (baždarenje), koju vrši ovlašćena organizacija od strane Saveznog zavoda za mere i dragocene metale. Ukoliko je bilo koji od ovih uređaja neispravan ovlašćeno preduzeće mora prestati sa tehničkim pregledima vozila i o tome obavestiti nadležne organe.

Preduzeće koje je ima dozvolu za vršenje tehničkog pregleda vozila mora imati najmanje dva kontrolora tehničkog pregleda. Tehnički pregled vozila može obavljati samo kontrolor koji ispunjava propisane uslove i ima odgovarajuću dozvolu.

Kontrolor tehničkog pregleda mora:

da ima najmanje završenu srednju stručnu školu u četvorogodišnjem ili trogodišnjem trajanju, struke mašinske, obrazovnog profila vezanog za motore i vozila ili struke saobraćajne, obrazovnog profila iz oblasti drumskog saobraćaja

da ima vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilima one kategorije vozila čiji tehnički pregled obavlja

da ima završenu obuku za kontrolora tehničkog pregleda vozila da ima položen stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda vozila da u poslednje četiri godine nije pravosnažno osuđivan za krivična dela iz grupe

protiv života i tela, krivična dela protiv službene dužnosti, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela

Radnici koji vrše tehnički pregled moraju poznavati propise kojima se regulišu pitanja u vezi sa tehničkim uslovima koje moraju ispunjavati vozila u saobraćaju, kao i druge propise

3


o vršenju tehničkog pregleda vozila i moraju biti obučeni za rukovanje svim uređajima i opremom koji se pri pregledu upotrebljavaju.

Preduzeće koje vrši tehničke preglede mora imati:

Tehničku dokumentaciju za utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila čiji se tehnički pregled vrši

Propise o bezbednosti saobraćaja Tehnička uputstva proizvođača uređaja ( uputstva za montažu i održavanje ) i uputstva

proizvođača za rukovanje uređajima i opremom, njihov prevod na srpski jezik ukoliko je proizvođač izvan terirorije Republike Srbije

Stručnu literaturu za obuku i unapređenje znanja kontrolora koji vrše tehnički pregled vozila određenu od strane Agencije za bezbednost saobraćaja

Dokumentaciju o elektroenergetskoj saglasnosti da instalisana snaga u objektu može obezbediti normalan rad uređaja u svim režimima njihovog rada pri vršenju tehničkog pregleda vozila

Tehničku dokumentaciju-grafički prikaz objekta, tj. tehnološke linije, poligona i prilaznih puteva, u odgovarajućoj razmeri sa iskotiranim dimenzijama

Elaborat tehnologije vršenja tehničkog pregleda vozila Tehničku dokumentaciju o uređajima Tehničku dokumentaciju kojom se dokazuje da na deonoci javnog puta, na koju se

priključuje prilazni put do objekta, ne postoji zabrana kretanja vozila čiji se tehnički pregled vrši u objektu

Operacije tehničkog pregleda vozila prema Pravilniku o tehničkom pregledu vozila, u zavisnosti od lokacije valjka i kanala u objektu za vršenje tehničkog pregleda, najčešće se obavljaju u dva ili tri takta. Vršenje tehničkog pregleda vozila u tri takta sastoji se iz:

TAKT I (na ulazu linije tehničkog pregleda vozila i na kontrolnom kanalu)TAKT II (u središnjem delu objekta odnosno linije tehničkog pregleda) iTAKT III (na prostoru između valjka i izlaznog zida,nije protocan).

TAKT I obuhvata sledeće operacije:

identifikacija vozila kontrola ispravnosti karoserije (mehanička oštećenja karoserije, rama i dr.), kontrola ispravnosti pneumatika kontrola sastava izduvnih gasova kontrola veze točkova i opruga sa okvirom (karoserijom) kontrola stanja točkova i zazora u točkovima kontrola motora i pogonskih uređaja sa osloncima, oprema za određenu pogonsku

energiju kontrola izduvnog sistema kontrola uređaja za upravljanje: mehaničko oštećenje, veze kutije upravljača sa

osloncima, oštećenja gumenih delova servo upravljača, zaptivenost instalacije servo upravljača, slobodan hod točka upravljača; zazor u upravljačkim točkovima

4


kontrola stanja kočione instalacije: mehaničko oštećenje kočione instalacije, oštećenje gumenih delova, zaptivenost kočne instalacije, regulator za neprekidno podešavanje intenziteta kočenja

kontrola usmerenosti prednjih točkova vozila na nagaznoj ploči

TAKT II čine operacije:

kontrola efikasnosti kočionog sistema: sile kočenja, radne i pomoćne kočnice, hod komandi i vraćanje u prvobitni položaj, vreme odziva kočnih komandi i sila aktiviranja radne kočnice.( kontrola se obavlja uređajem sa obrtnim valjcima).

TAKT III obuhvata sledeće radove:

kontrola dimenzija vozila kontrola uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila kontrola unutrašnje tehničke ispravnosti vozila kontrola uređaja koji omogućuje normalnu vidljivost kontrola ispravnosti uređaja na komadnoj tabli vozača kontrola uređaja za osvetljavanje puta, označavanje vozila i davanje svetlosnih

znakova kontrola zvučnih signala i spoljne buke vozila kontrola opreme vozila pregled ostalih uređaja od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja: vrata, brave,

blatobrani, sigurnosni pojasevi, oprema za TNG ... vođenje evidencije o tehničkom pregledu i drugi administrativni poslovi

2.1 Kontrola ispravnosti uređaja za upravljanje

U toku kontrole tehničke ispravnosti uređaja za upravljanje treba koristiti odgovarajuću opremu (uglomer). Upotrebom uglomera postiže se veća preciznost kontrole slobodnog hoda upravljača i postiže se maksimalna objektivnost o stanju ispravnosti uređaja za upravljanje. Upotreba uglomera je veoma jednostavna.

Na slici 1 prikazan je uglomer koji se sastoji iz dva osnovna dela: postolja na kome se nalazi nosač, reperne igle i uglomera. Jedan deo uređaja postavi se na prednje vetrobransko staklo vozila. Pričvrsti se pomoću tri gumice pomoću vakuma (1). Kad se postolje fiksira, onda iglu (2) treba usmeriti prema nultom podeoku uglomera. Na ovaj način obezbeđuje se veličine slobodnog hoda točka upravljača. Ovako se obezbeđuje praćenje veličine slobodnog hoda točka upravljača. Veza između postolja uglomera i igle ostvarena je pomoću zglobnih elemenata (3), čija se dužina može menjati. Zahvaljujući takvom rešenju, omogućeno je lako i jednostavno podešavanje igle u odnosu na bilo koji podeok uglomera. Pomoću tri opruge (4) obezbeđuje se pričvrščivanje uglomera na točak upravljača.Opruge (4) obezbeđuju elastičnu vezu između uglomera i točka upravljača.

5


Slika 1: Postavaljanje i izgled uređaja za kontrolu slobodnog hoda točka upravljača

Pre pristupanja kontrole ispravnosti uređaja za upravljanje, potrebno je upravljačke točkove vozila usmeriti u smeru vožnje paralnelno sa uzdužnom osom vozila.

Kada se vozilo pripremi i uglomer postavi, kontroliše se veličina slobodnog hoda točka upravljača. Za vreme pomeranja točka upravljača pokretri treba da budu češći i manjeg intenziteta, a da se pri tome upravljajući točkovi vozila ne pomeraju. Uređaj za upravljanje je ispravan ako točak upravljača nama veći slobodan hod od 30ᴼ (±15ᴼ).

2.2. Kontrola ispravnosti uređaja za zaustavljanje

Ispravnost uređaja za zaustavlajanje je jedan od najbitnijih preduslova za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju potrebno je sistemacki kontrolisati njihovu ispravnost. Radi utvrđiavanja ispravnosti uređaja za zaustavljanje propisani su tehnički normativi.

Kontrola ispravnosti uređaja za zaustavljanje vrši se pomoću specijalnih uređaja sa valjcima koje pokreću elektromotori. Pomoću ovih uređaja registruje se ispravnost uređaja za zaustavljanje. Sila kočenja registruje se posebno za svaki točak iste osovine. Razlika sile kočenja na točkovima iste osovine ne sme biti veća od 20ᴼ.

Ova razlika se izračunava:

R – razlika sile kočenja (%)F1 – veća sila kočenja na osovini (daN) R=_F1-F2 x 100(%)F2 – manja sila kočenja na osovini (daN) F1

Napomena: sopstvenoj težini vozila može se dodati i težina vozača oko 75kg (daN).

6


Tehnički normativi u tabeli (1) važe kada se kočnice na motornom ili priključnom vozilu ispituju u mestu. Odnos zbira sila kočenja na obimu svih točkova kočenih radnom kočnicom i ukupne težine vozila mora da bude veći ili jednak propisanim vrednostima kočinog koeficijenta prikazanog u tabeli (1).

Vrsta kočionog sistema

Najveća sila aktiviranja (daN) Kočioni koeficijent

MMotocikli

Putnički automobil

Teretna vozila

Autobus i trolejbus

Traktor MotocikliPutnički

automobiliTeretna vozila

Autobus i trolejbus

Priključna vozila

TraktorTraktorske prikoliceSila na

nožnoj komandi

Sila na ručnoj

komandiRadna

kočnica50 25 50 70 70 60 35 55 45 50 45 25 25

Pomoćna kočnica

40 60 60 30 25 20 25 20 15 15

Tabela 1: kočioni koeficijenti i največa dozvoljena sila aktiviranja u zavisnosti od vrste vozila i vrste kočnice

Za ispravnost kočionog sistema prema propisanim tehničkim normativima, bitno je da kočioni sistem radne kočnice izdrži minimalnu silu na pedali od najmanje 100 (daN).

Prema istim normativima parkirna kočnica treba da obezbedi:

parkirna kočnica motornog vozila, odnosno priključnog vozila, kada je ono odvojeno od vučnog vozila, mora da obezbedi nepokretnost vozila opterećenog do najveće dozvoljene mase pri nagibu od 16%, a da pri tom vozilo nije kočeno na drugi način

parkirna kočnica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila pri nagibu od 8% a da pri tom skup vozila nije kočen na drugi način

Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne kočnice ne sme biti veća od 40(daN) za putničke automobile i traktore, takođe nesme biti veća od 60 (daN) za druga motorna v ozila.

2.2.1 Kontrola kočnica pomoću obrtnih valjaka

Privredno društvo koje vrši tehničke preglede mora imati dva para obrtnih valjaka koji su međusobno pogonski nezavisni, koji omogućavaju nezavisno merenje kočionih sila na točkovima iste osovine. Elektromotori koji pokreću valjke moraju imati snagu takvu da pri opterećenim valjcima postignu najmanje 90% brzine neopterećenih valjaka.

Obrtni valjci imaju opseg merenja od 0 KN do najmanje 6 KN. Trebaju biti konstruisani tako da mogu da izdrže osovinsko opeterećenje od najmanje 120 KN.

Prilikom ispitivanja sile kočenja pomoću obrtnih valjaka vozilo se naveze na valjke, iskljuci rad motora, ručica menjaca postavi u neutralan položaj. Nakon toga se pokrene sistem valjaka i pri određenoj brzini papučicu kočnice treba pritisnuti praktično do sile blokade točkova ili do ostvarivanja najveće moguće sile kočenja.

Točak ispitanog vozila postavlja se između valjka, i zahvaljujući trenju, obrće se zajedno sa njima. Prilikom kočenja, točak teži da zaustavi obrtne valjke, usled čega se na

7


kućištu elektromotora javlja reaktivni obrtni momenat, proporcionalan sili kočenja. Sila kočenja točka, koja je izmerena,pikazuje se (daN) na pokaznoj skali, koja ima

dve skazaljke – jednu za levi točak, a drugu za desni točak vozila. Savremeniji uređaji imaju poseban digitalni displej za pokazivanje razlike sile kočenja levog i desnog točka u procentima. Pored pokazne skale na uređaju postoji i pisač, koji služi za registraciju dijagrama kočenja. Neki uređaji imaju umesto pisača štampač sa istom namenom.

Sastavni deo uređaja čini još i dinometar za merenje nožne sile aktiviranja kočnica, a kod uređaja namenjenih za kontrolu teretnih vozila, i merač pritiska vazduha u pneumatskoj kočionoj instalaciji vozila.

Pri kontroli prednje osovine parkirna kočnica treba da bude otpuštena. Nakon merenja sile kočenja na valjcima rezultati se automatski stampaju,jer su obrtni valjci direktno povezani sa centralnim računarom.

Slika 2: Valjci za proveru ispravnosti Slika3: Provera ispravnosti kočionog uređaja za zaustavljanje sistema

Prilikom kontrole kočnice obavezno se vrši registracija odgovarajućih dijagrama kočenja (slika 4). Opisani postupak ispitivanja se ponavlja za svaku osovinu vozila (koja ima kočnice) kao i za pomoćnu / parkirnu kočnicu. Ocena ispravnosti kočionog sistema vrši se na osnovu rezultata ispitivanja.

Slika 4: Ravnomerno kočenje levog i desnog točka iste osovine (Fl=Fd=3kN);takođe istovremeno koče oba točka (tl=td=5s).Kočnice su ispravne

8


Slika 5: Grafički prikaz sile kočenja

2.3. Svetla na vozilu

Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisano je da svetlosni snop oborenog svetla mora biti u stanju da osvetli najmanje 40m, a naviše 80m puta, a svetlosni snop velikog svetla najmanje 100m puta ispred vozila noću, pri noramalnoj vidljivosti i pri ravnomernom opterećenom motornom vozilu na horizontalnoj površini. Kod pojedinih tipova vozila fabrički je izvedeno rešenje pomoću kojeg se može korigovati domet svetla prema opterećenju vozila.

Da bi farovi služili nameni, a da pri tome ne stvaraju smetnje drugim učesnicima u saobraćaju, potrebno je da budu pravilno podešeni. Na slici 6 prikazane je sijalica koja se koristi na vozilima.

Po zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se prinenjuje u našoj zemlji učesik u saobraćaju dužan je da kako noću i u uslovima smanjene vidljivosti ukljuci svetla na svom vozilu i u toku dana, odnodno uvek kada se vozilom kreće po javnom putu. Zbog predhodno navedenog moze se videti značaj ispravnosti svetla na vozilu.

9


Slika 6:Sijalica koja se koriste na vozilima

Podešavanjem farova postižu se tri bitna uslova: određivanje dometa svetlosnog snopa, usmerenost svetla i intenzitet svetla. Podešavanje farova se vrši specijalnim uređajima namenjenim za tu svrhu, koji se naziva regloskop („hela“). Za pravilno regulisanje farova potrebno je da budu pravilno postavljeni vozilo i uređaj.

Na prednjoj strani vozila se posebno kontroliše rad svih svetala :posebno pozicije, posebno bočnih i prednjih pokazivača pravca. Takođe se vrši kontrola svetla za osvetljavanje tablice, zadnjih pozicionih i „stop“ svetala, kao i pokazivača pravca sa zadnje strane.

Što se tiče glavnih svetala prvo pod poklopcem motora treba proveriti proizvođačku oznaku na koju visinu treba postaviti ugao regloskopa pre kontrole podešenosti svetala. Ako ista ne postoji onda se treba pomoću procene visine na koju je svetlo postavljeno na vozilo. Na regloskopu treba izvršiti podešavanje visine ugla na onu visinu koju je predvideo proizvođač vozila. Takodje regloskop treba približiti tačnom centru svetla.

2.4 Kontrola i podešavanje farova

Vozilo treba postaviti na horizontalnu i ravnu površinu, u suprotnom se ne može izvršiti pravilno postavljanje uređaja za kontrolu svetla u odnosu na vozilo, a samim tim ni pravilna kontrolna svetla vozila.

Slika 7: Pravilno postavljanje uređaja Slika 8: Regloskop (hela) za svetlo i vozila

Na slici 7 vidi se kako treba postaviti uređaj za kontrolu svetla u odnosu na na vozilo. Vidi se da je vozilo postavljeno na horizontalnu i ravnu površinu. Kada je vozilo pravilno postavljeno, potrebno je postaviti uređaj u odnosu na vozilo. Uređaj treba postaviti tako da vertikalna osa uređaja bude paralelna sa vertikalnom osom točkova vozila, a da horizontalna osa fara vozila istovremeno bude i horizontalna osa koja prolazi kroz sočivo uređaja.

10


Pre nego što se pristupi kontroli svetla kod vozila kod kojih je izvedeno vazdušno oslanjanje, motor treba da radi oko pet minuta da bi se vozilo dovelo u stanje koje se kasnije neće menjati. Takođe, za pravlnu kontrolu svetla potrebno je da u pneumaticima bude odgovarajući, odnosno propisan pritisak vazduha.

Domet i usmerenost svetlosnog snopa mogu se kontrolisati pomoću uređaja koji se naziva regloskop na kontrolnom ekranu, koji je prakzan na slici 9.

Ekran se nalazi na uređaju (slika 7 i 8 ). Za vreme kontrole svetlosnog snopa treba obratiti pažnju da postoje dve vrste svetla (simetrična i asimetrična), pa se različito projektuje simetričan svetlosni snop u odnosu na asimetričan.

Slika 9: Kontrolni ekran uređaja

2.4.1. Simetrični farovi

Kad se uključi oboreno svetlo simetričnih farova, svetlosni snop treba da se projektuje po celom horizontalnom delu isprekidane linije (d slika 9) i da sama linija bude granica svetlo-tamne površine. Ispod linije treba da bude svetla, a iznad tamna površina. Po ovoj liniji treba da se projektuje svetlosni snop kada se kontrolišu svetla na praznom teretnom vozilu.

Prilikom kontrole oborenih svetala na putničkom i opterećenom teretnom vozilu, svetlosni snop treba da bude projektovan po celoj dužini horizontalne isprekidane linije (f slika 9). Kada se kontrolišu velika svetla na bilo kom vozilu, žiža svetlosnog snopa treba da se nalazi na preseku horizontalne i kose isprekidane linije, odnosno u ucrtanom kružiću, a kod nekih uređaja umesto kruga može biti nacrtan krst . Od centralnog dela svetlosni snop se projektuje kao elipsa.

2.4.2. Asimetrični farovi

Prilikom kontrole oborenih svetala, svetlosni snop treba da se projektuje na horizontalnoj i isprekidanoj liniji (d slika 9) sa leve strane označenog kružića, a sa desne strane da se projektuje po kosoj isprekidanoj liniji. Vertikalna linija je mesto gde nastaje

11


razdvajanje položaja svetlosnog snopa. Levo od nje se svetlosni snop nalazi na horizontalnoj liniji, a desno na kosoj liniji. Ovako treba da se projektuje svetlosni snop kad se kontrolišu oborena svetla na praznom teretnom vozilu. Kada se kontrolišu oborena svetla na putničkom vozilu i na natovarenom teretnom vozilu i autobusu, svetlosni snop treba da se projektuje po isprekidanoj horizontalnoj liniji (f slika 9) sa leve strane od kružića a sa desne strane da se podudara sa isprekidanom kosom linijom. Ako se posmatra linija (f slika 9), može se videti da se po celoj njenoj dužini nalazi granica svetlo-tamne površine. To je primer kako treba biti projektovan svetlosni snop kada je pravilno podešen.

Kada se kontrolišu druga svetla, na bilo kom vozilu, žiža svetlosnog snopa treba da se nalazi na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom kružiću. Dakle, kao što se prikazano i kod simetričnih farova.

Ako se svetlosni snop nalazi na istom rastojanju iznad horizontalne i kose linije, onda je svetlosni snop duži od dozvoljenog, a ako je ispod navedenih linija, da je svetlosni snop kraći od propisanog. Ako se za vreme kontrole ustanovi da je svetlosni snop ispod horizontalne linije, a iznad kose linije, onda je far ukošen u stranu, što nepovoljno utiče na bezbednost saobraćaja.

Ako se far dodesi da njegova gornja strana bude nagnuta napred (u smeru kretanja vozila), onda će svetlosni snop biti kraći, ako se podešavanje pomera u suprotnom smeru, onda će biti duži svetlosno snop. Kao što farove treba podesiti tako da imaju odgovarajući domet, tako je bitno da budu ispravno usmereni. Svetlosni snop treba da ima odgovarajuću dužinu, što se postiže okretanjem fara oko njegove poprečne ose . Kada se kontroliše dugo svetlo, bez obzira na kategoriju vozila, snop se formira u vidu elipse čiji središnji deo nalazi na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom krugu. Ako se u istom faru, odnosno sijalici, nalazi vlakno za oboreno i dugo svetlo, onda se podešavanje jednog svetla istovremeno podešava i drugo svetlo.

2.4.3. Merenje jačine osvetljenja

Na uređaju prikazanom na slici 8 vidi se deo uređaja koji služi za merenje jačine svetla za osvetljenje puta. Detalji ovog instrumenta dati su na slici 10 i 11. Prilikom kontole intenziteta oborenog svetla svetlo treba da bude uključeno, potrebno je pritisnuti taster (h slika 10), tada kazaljka (g slika 10) treba da pokaže vrednost od jednog luksa, tj. treba da je u zelenom polju . Po gornjem lučnom području kontroliše se intenzitet srednjeg svetla. Kada se kontroliše intenzitet dugog svetla, potrebno je aktivirati taster (i slika 10) i pri tome kazaljka (g slika 10) treba zauzeti položaj na lučnom polju između 16-64 luksa, što zavisi od snage sijalice. Prema postojećim propisima smatra se da dugo svetlo zadovoljava ako ima 16 luksa, pod uslovom da je brzina kretanja tog vozila do 40km/h. Za obična svetla uslov je zadovoljen, ako za vreme kontrole instrument pokaže vrednost od 32 luksa. Ako su u farove udrđene halogene sijalice, onda će intenzitet svetlosti biti veći i može se kretati 48-64 luksa.

12


Slika10: Instrument za kontrolu intenziteta svetla

Slika 11: Detalj regloskopa (ekran za očitavanje jačine svetla)

2.5. Kontrola izduvnih gasova

Polazeći od kriterijuma zaštite zivotne sredine, a u vezi sa tim zakonske obaveze kontrole sastava izduvnih gasova kod benzinskih motora, nameće se zaključajk da gasove treba kontrolisati odgovarajućim uređajem.

Na pojedinim mestima, posebno u urbanim sredinama nivo zagađenosti vazduha dostiže veoma velike razmere sa pogleda očuvanja zdravstvenog stanja čoveka. Posebno štetan uticaj ma zdravlje imaju ugljen-monoksid (CO), ugljovodonici (HC), oksid azota (NOX) i čvrste čestice.

Uticaj motornih vozila u ukupnom zagađenju, posebno urbanim sredinama je velik, jer su veliki gradovi posebno kritična mesta, i to na određenim raskrsnicama. Iz tih razloga utvrđena je kontrola izduvnih gasova na vozilu. Kod benzinskih oto-motora vrši se kontrola sadržaja ugljen-monoksida u produktima sagorevanja.

Prema odredbama Pravilnika o dimenzijama, ukupnim masama i opterećenju vozila, propisano je da benzinski motori ne smeju da ispuštaju u atmosveru ugljen-monoksid, čija koncentracija je veća od 4,5% zapremine izduvnih gasova, pri radu zagrejanog motora u praznom hodu.

13


Slika 12:Uređaj za kontrolu izduvnih gasova kod benzinskih motora

Postoje različiti uređaji za merenje prisustva ugljen–monoksida u izduvnim gasovima oto–motora, koji zadovoljavaju propisane zahteve. Najčešće se u primeni sreću uređaji marke BOSH, INFRALITY i HOFMANN. Sva tri uređaja su slična i rade na istom principu.

Za merenje koncentracije ugljen monoksida u izduvnim gasovima benzinskih motora potrebno je stvoriti odgovarajuće preduslove, koji se ogledaju u pripremi uređaja i vozila.

Priprema uređaja sastoji se u tome da se na vreme uključi a potom se izvrši eventualno podešavanje kada se uređaj zagreje. Pod pripremom uređaja podrazumeva se vreme od momenta isključivanja uređaja do momenta kada uređaj treba da pokaže brojnu vrednost koncentracije ugljen-monoksida, sa kojim se vršeno baždarenje uređaja 5%. U toku zagrevanja uređaja dolazi do zagrevanja odgovarajuće pločice, koja pri određenoj temperaturi emituje infracrvene zrake koje ugljen monoksid apsorbuje.

Pod pripremom vozila podrazumeva se obezbeđenje radne temperature motora, koja treba da bude u granicama 60-80ᴼC, a da pri tome motor radi na minimalnom broju obrtaja.

Po izvršenoj pripremi pristupa se merenju prisutnosti ugljen-monoksida u izduvnim gasovima.

Kad su uređaj i vozilo pripremljeni, merenje se izvodi veoma jednostavno i lako. Sondu je potrebno staviti u izduvnu cev. Neposredno nakon toga može se pročitati vrednost na displeju mernog uređaja uz prethodno uključivanje pumpe. Uključivanje pumpe postiže se da izduvni gasovi prolaze kroz sondu, dok se oslobađaju kondenzata, filtriraju se za vreme prolaska kroz grubi prečistač, odlaze u uređaj kroz fini prečistač i na osnovu toga, na instrumentu se očitava preocenat sastava ugljen–monoksida (CO). Merenje je završeno kadse na displeju ispše određena vrednost. Ukoliko se za vreme merenja ustanovi da nije prisutno veliko prekoračenje ugljen–monoksida (CO), podešavanjem sastava radne smeše ili momenta paljenja smeše moguće je koncetraciju ugljen–monoksida u propisane granice.

Kod dizel motora kontroliše se boja produkta sagorevanja, kako se još naziva dimnost izduvnih gasova. Boja produkta sagorevanja kod dizel motora zavisi od količine tečnih i

14


čvrstih čestica u njima, odnosno od količine čađi. Kontrola se vrši merenjem „dimnosti“ izduvnih gasova dizel motora.

Slika 13:Uređaj za kontrolu izduvnih gasova kod dizel motora

2.6. Kontrola usmerenosti točkova prednje osovine na vozilu

Kontrola usmerenosti točkova na prednjoj osovini vrši se pomoću nagazne ploče (slika 14). Kontola usmerenosti točkova vrši se na sledeći način, vozilo treba pri malim brzinama kretanja do oko 5 km ∕ h proći preko nagazne ploče, plikom prelaska vozila preko nagazne ploče automatski se detektuje usmerenost točkova na prednjoj osovini. Rezultat merenja prikazuje se na displeju (slika 15). Na displeju uređaja se može videti u koju stranu su točkovi usmereni ( prema spoljnjem ili unutrašnjem delu vozila).

Slika 14:Uređaj za kontrolu usmerenosti točkova na prednjoj osovini vozila

15


Slika 15: Displej nagazne ploče

3.Zaključak

Preduzeće „D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro “ je ozbiljna firma koja obavlja tehničke preglede motornih vozila po važećim propisima. Postoje nekoliko nedostataka, kao jedan od njih je nepostojanje parking prostora ispred samog objekta u kom se obavlja tehnički pregled vozila, ulica u kojoj se nalazi objekat je veoma prometna što dovodi do stvaranja gužvi u neposrednoj blizini samog objekta. Takođe dovodi do stvaranja gužvi i povećava vreme manevrisanja vozilom prilikom ulaska i izlaska vozila.

Jos jedan nedostatak koji je ujedino i najveći, znatno smanjuje učinak pregledanih vozila je taj što linija nije protočna, tj. ne postoje odvojene kapije za ulazak i izlazak vozila iz prostorije, pa se izlazak pregledanog vozila vrši na istom ulazu gde je vozilo ušlo u objekat kretanjem u nazad cime se produžava vreme boravka vozila na liniji. Samim tim u samom objektu moze boraviti jedno vozilo, čime se prekida kontinuitet koji se može ostvariti kod protočnih objekata, jer se istovremeno mogu opsluživati više vozila " u lancu " koji se nalaze na različitim uređajima za proveru tehničke ispravnosti vozila.

Ukoliko se motornim vozilom uključujemo u javni saobraćaj , osim što vozilo mora biti tehnički ispravno - što je utvrđeno tehničkim pregledom motornog vozila, ono takođe mora biti registrovano. Motorno vozilo sastoji se od velikog broja različitih uređaja i delova koji su međusobno povezani i čine jednu celinu. Vozila u saobraćaju na putevima moraju biti tehnčki ispravna i opremljena Zakonom propisanim uređajima i dodatnom opremom.

16


Velik broj vozila koja učestvuju u saobraćajnim nezgodama su tehnički neispravna. Samo tehnički ispravno vozilo može biti garancija za bezbednu vožnju. Zbog toga je tehnički pregled vozila najvažniji postupak za kontrolu ispravnosti vozila, a samim tim i bezbednosti saobraćaja na javnim putevima.

17

Download - Strucna Praksa Primer Dnevnika

Top Related