Download - Politika Genocida, Edvard Herman

5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman

1/79

POLITIKA GENOCIDAEdvard S.Herman i Dejvid Piterson

Vesna InfoBeograd,2010.


2/79

Srpsko izdanje posveceno izdajnicima Srbije SadrzajPolitika genocidaEdvard S.HermanDejvid Piterson

Predgovor Noam CornskiUvod

IzdavacVesna info d.o.o

BeogradKONSTRUKTIVNI GENOCIDI 29

l.Sankcije u Iraku - unistavanje rezima2. Invazija i okupacija IrakaZ a i zd av ac a

Zoran NadrljanskiUrednik

Slavoljub KacarevicUrednis tvo je dobilo ideju za stampu ove

knjige slusajuci emisiju "Atlantis"na Radio Beogradu 2,urednice Bil jane Dorovic

ZLIKOVACKI GENOCIDI 39l.Darfurski ratovi i ubijanja2. Bosna i Hercegovina3. Kosovo4. Ruanda i Demokratska Republika KongoP r ev o d s a e ll gl es k og

MiraboLektura i korekturaSmilja BogdanovicTe hn ic ka r ed a kc ij aRade Nikolic

StampaAtelje Bogdanovic

BeogradTirai

1000 primeraka

NEKA BENIGNA KRVOPROLICA 69L Izrael: Sabra i Satila2. Izrael: Invazija Gaze,decem bar 2008 - januar 2009. godine

3. Hrvatska operacija Oluja4. Dast-e-Leili (Avganistan)5. Turski Kurdi i iracki Kurdi6. Indonezija i Istocni Timor - Likisa7. Salvador i Gvatemala

ISBN 978-86-88147-01-9The Politics of Genocide

bvEdward S. Herman and David Pe te rson. Monthly Review PressCopyright 2010 by Monthly Review Press

Copyright 2010 by Edward S. Herman and David PetersonAll rights reserved

MITSKA KRVOPROLICA 95Racak

Autori odobravaju izdavacu Vesna info d.o.o. ekskluzivna pravaza starnpanje, objavljivanje iprodaju dela diljem vaseljene

na srpskom jeziku u neogranicenorn tirazuZakljucne napomeneNapomeneIndeks

713

2933

39454851

69

738183868891

9510 3113151


3/79

PredgovorNoam Cornski

Mozda najupecatljivija pouka ove snazne studije jeste to da jekraj Hladnog rata otvorio vrata eri poricanja holokausta. Kakoautori odmereno kazu: .Tokom poslednjih nekoliko decenija,ucestalost upotrebe i nepromisljena primena reci 'genocid' toli-ko su narasli da zlocin dvadesetog veka, za koji je prvenstvenoi skovana ova rec, cesto deluje devalvirano". Trenutna upotre-ba reci je, kako oni pokazuju, uvreda secanja na zrtve nacista.

Bilo bi korisno, medutim, podsetiti da je takva upotreba du-boko ukorenjena u preovladujucu kulturu intelektualnih kru-gova, toliko da nece moci lako da se iskoreni. Ovo mozernovideti ako razmotrimo slucajeve genocida tokom istorije dodanasnjih dana - nesumnjive slucajeve genocida i one kod ko-jih je ta rec obesmisljena, koje su izvrsioci priznali i zanernari-li kao beznacajne, ili koje su cak porekli u naknadnom sagleda-vanju oni koji su iz tih slucajeva izvukli korist .

Kolonijalizam doseljenika, uobicajeno najopakiji vid impe-rijalnog osvajanja, daje upecatljive primere. Engleski kolonistiu Severnoj Americi nisu ni najmanje sumnjali u one sto su ra-dili. Heroj Arnericke revolucije general Henri Noks, prvi mi-nistar rata u novooslobodenim americkim kolonijama, opisao


4/79

8 POLITIKA GENOCIDA PREDGOVOR 9

je "potpuno unistenje svih Indijanaca u najnaseljenijim delovi-rna Unije, sredstvima destruktivnijim po indijanske starosede-oce nego sto je to bilo ponasanje osvajaca Meksika i Perna", stonije bila mala stvar. U svojim kasnijim godinama, predsednikDzon Kvinsi Adams priznao je da je sudbina .nesrecne rasearnerickih starosedelaca, koje iskorenjujemo sa takvom bezdu-snorn i perfidnom okrutnoscu, meau najgnusnijim grehovimaove nacije, za koji cejednog dana odgovarati pred Bogom" ,

Savrerneni analiticari to drugacije vide. Poznati istoricarHladnog rata Dzon Luis Gadis slavi Adamsa kao velikog stra-tega koji je postavio temelj za Busovu doktrinu prema kojoj je"ekspanzija put do sigurnosti ". Uverljivo, i sa ociglednim posto-vanjern, Gadis podrazumeva da je doktrina bila rutinski pri-menljiva tokorn cele istorije "mlade imperije," kako je DzordzVasington nazvao novu republiku. Gadis precutkuje Adamsovkrvavi doprinos .gnusnom grehu ove nacije" kada je ustanoviosvoju doktrinu istovremeno sa doktrinom predsednickog rata,narusavanjem Ustava u poznatom drzavnom dokumentu ko-ji opravdava osvajanje Floride pod laznim izgovorom sarnood-brane. To osvajanje je bilo deo Adamsovog plana .uklanjaniaili eliminisanja americkih starosedelaca sa jugoistoka", premarecima Vilijama Erla Viksa, vcdeceg istoricara tog masakra,koji daje jeziv prikaz "prizora ubistava i haranja" cije su metebili Indijanci i odbegli robovi.

Navedimo jos jedan primer. U izdanju jednog od vodecihsvetskih intelektualnih casopisa, TIle New York Review of Bo-ok s od 11. 6. 2009. godine, politicki analiticar Rasel Bejker be-lezi ono sto je saznao iz dela "herojskog istoricara" EdmundaMorgana, a to je da su Kolumbo i rani istrazivaci "nasli kop-neno prostranstvo retko naseljeno seljacima i lovcima ... U bes-krajnom i netaknutom svetu koji se pruza od tropskih dzunglido zaledenog severa, mora da je bilo jedva milion stanovni-ka." Ta racunica ne slaze se za mnogo desetina miliona, a "pro-stranstvo" je ukljucivalo i napredne civilizacije, ali to nije bilo

vazno, "Poricanje genocida uz osvetu" zasluzuje vrlo malo pa-znje, verovatno zato sto je tako neprimetno i svrsishodno.'

Imperijalna osvajanja ilustruju jo s jednu tezu koju istrazu-ju Herman i Piterson: ono sto Suzan Rajs, Obamin ambasadoru Ujedinjenim nacijarna, naziva "novom medunarcdnom nor-mom koja priznaje 'odgovornost za zastitu' neduznih civila ko-jima preti masovna smrt." Trebalo bi imati u vidu da normanije "nova" vee stara, postovanja dostojna ideja vodilja impe-rijalne doktrine, primenjena da opravda pribegavanje sili kadanedostaju drugi izgovori.Spanski konkistadori u ranom sesnaestorn veku pazljivo su

objasnili domorocima: .Ako prihvatite Crkvu kao vladara igospodara celog sveta, onda cerno vas primiti sa ljubavlju i mi-losrdem i ostavicerno vas, vase zene, vasu decu i vasu zemljuslobodnim, van ropstva, dati yam i mnoge privilegije i povla-stice, ispunjavajuci tako nasu duznost," receno savremenim je-zikorn, "da zastitimo". Ali oni koji su zasticeni imaju i obave-ze, savetovali su spanski humanitarci: "Ako ne ispunite svojeobaveze, silom cerno uci u vasu zemlju i ratovacemo protiv vasna sve moguce nacine ... i insistiracerno da sve smrti i svi gubi-ci koji proisteknu budu vasa krivica a ne krivica Njihovih veli-canstava, kao ni nasa, niti ovih konjanika koji dolaze sa nama."Ove reci parafrazirale su neke grupe muslimanskih ekstremi-sta u upozorenjima zapadnim nevernicima, nesumnjivo shva-tivsi ih kao aktuelne i humane.

Requerimiento spanskih osvajaca ponovio se vek kasnije me-au engleskim doseljenicima koji su tada naseljavali SevernuAmeriku. Do danasnjih dana, SAD su predmet divljenja i po-stovanja, barem kod kuce, kao "grad na bregu" ili, kao sto se vi-se dopadalo Ronaldu Reganu - "blistavi grad na bregu". U apri-lu 2009, liberalni kolumnista lista N ju jo rk ta jm s, Rodzer Koenprekorio je britanskog istoricara Dzefrija Hodzsona za opisiva-nje Arnerike kao "sarno jos jedne velike, ali nesavrsene zemljemedu drugim zemljama", Hodzsonova greska, objasnio je Koen,


5/79

10 POLITIKA GENOCIDA PREDGOVOR 11

jeste u tome sto nije shvatio da se, za razliku od ostalih zemalja,.Amerika rodila kao ideja" kao "grad na bregu", jedna "inspira-tivna zamisao" koja lezi "duboko u americkoj psihi", Njeni zlo-cini su tek nesrecni propusti koji ne kaljaju sustinsku plemeni-tost americke "uzvisene svrhe", da pozajmimo izraz uglednogHansa Morgentoa, jednog od tvorac:a tvrde realisticke skole te-orije medunarodnih odnosa, u delu u kojem pise 0 "svrsi Ame-rike".Kao i Spance, i engleske doseljenike vodila je "nova hu-

manitarna norma" Rajsove. Inspirativni izraz "grad na bregu"skovao je Dzon Vintrop 1630. godine, skicirajuci velicanstve-nu buducnost nove nacije "koju je odredio Bog". Godinu da-na ranije, njegova kolonija u Masacusetsu (M as sa ch us etts B ayColony) dobila je povelju od kralja Engleske i ustanovila svojgrb. Na grbu je prikazan Indijanac kako drzi koplje upereno kazemlji u znak mira, i moli dose1jenike da "dodu da pomognu".Povelja izrice da je pokrstavanje stanovnika, njihovo spasava-nje od gorke paganske sudbine - "glavni cilj ovog naseljavanja".Engleski doseljenici takode su bili na filantropskom zadatkudok su unistavali i iskorenjivali domoroce - za njihovo dobro,objasnjavali su naslednici. Tokom svog drugog predsednickogmandata, pre stotinak godina, Teodor Ruzvelt je objasnio gru-pi belih misionara "da je ekspanzija ljudi bele, tj. evropske kr-vi, tokom poslednja cetiri veka... puna trajnih koristi za narodekoji su vee nastanjivali zemlju gde se ekspanzija odvijala", upr-kos onome sto veruju Afrikaner, arnericki starosedeoci, Fili-pinci i drugi.Vulgarna politizacija koncepta genocida, i "nova meduna-

rodna norma" humanitarne intervencije deluju kao proizvodizalazeceg Hladnog rata koji je oduzeo standardne izgovore zaintervenciju, ali ostavio netaknutu institucionalnu i ideoloskuosnovu za njenu redovnu primenu, Onda ne iznenaduje da, kaosto prirnecuju Herman i Piterson, u periodu posle Hladnog rata,"bas kao sto je cuvarima 'medunarodne pravde' ostalo da nadu

jedan jedini zlocin prema obojenima pocinjen od strane jednevelike bele severne sile koji prevazilazi njihov prag trpeljivosti,plemenite reci 0 'odgovornosti za zastitu' i 'kraju nekaznjivosti'nikada nisu bile primenjene na zrtve tih istih sila, koliko god tizlocini bili strahoviti ".Takav ishod se mogao naslutiti jos pre sezdeset godina u

jednoj od najranijih odluka koju je 1949. godine jednoglasnodonee Medunarodni sud u slucaju Krfskog kanala da "Sudmoze da tretira navodno pravo na intervenciju sarno kao is-poljavanje politike sile, koja je ranije prouzrokovala mnogeozbiljne zloupotrebe, i kao takvo ne moze da ima mesto u me-dunarodnom pravu, rna kakvi bili nedostaci medunarodne or-ganizacije ...; po prirodi stvari, intervencija bi bila rezervisa-na sarno za najmocnije drzave, i tako bi mogla lako dovesti dozloupotrebe u deljenju pravde." Intervencija je kao reka Misisi-pi, primetio je strucnjak za medunarodno pravo Ricard Folk -tece sa severa ka jugu.

Gotovo isti zakljucak donee je panel na visokom nivou ko-ji su sazvale Ujedinjene nacije 2004. godine kako bi razrnotri-Ienovi koncept "odgovornosti za zastitu", koji su u modu uveleSjedinjene Americke Drzave i njihovi saveznici da bi opravda-li vojne intervencije bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Panelje odbacio ovakvu tezu, zauzimajuci se za stanoviste [uznog sa-mita - koji je predstavljao tradicionalne zrtve - i osudio "tako-zvano 'pravo' humanitarne intervencije" nakon NATO born-bardovanja Srbije. Panel je neprestano ponavljao uslove PoveljeUjedinjenih nacija prema kojoj se sila moze primeniti sarno ka-da je odobri Savet bezbednosti, ili na osnovu clana 51. koji seodnosi na odbranu od oruzanog napada, dok Savet bezbedno-sti nesto ne preduzme. Clan 51. j e obicno tumacen tako da do-zvoljava primenu sile kada je "neophodnost upotrebe sile tre-nutna, snazna, i ne ostavlja drugog izbora, kao ni vreme zaprosudivanje", prema klasicnoj formulaciji Danijela Vebstera.Panel je zakljucio da "Clanu 51. nije potrebno ni prosirenje ni


6/79

12 POLITIKA GENOCIDA

ogranicenje ... niti bi trebalo ponovo da se pise ili tumaci," Do-dali su da "za one koji postaju nestrpljivi zbog takvog odgovo-ra, pravi odgovor mora da bude da, u svetu punom potencijal-nih pretnji, opasnost po svetski poredak i normu nemesanja nakojoj je on zasnovan, jednostavno je prevelika da se prihvati za-konitost jednostranog preventivnog dejstva (za razliku od ko-lektivno usvojenog dejstva). Dozvoliti jednome da deluje, znacidozvoliti svima."

Dozvoliti svima da imaju prava zapadnih sila ocigledno jenezamislivo. Kada potpredsednik Dzo Bajden kaze (6.6.2006)da Izrael ima "suvereno pravo" da napadne Iran i da Sjedinje-ne Americke Drzave ne mogu da sprece takvu akciju (svojomopremom) zato sto Vasington "ne moze drugoj nezavisnoj dr-zavi da nalaze sta sme a sta ne sme da uradi," to ne podrazu-meva da i Iran ima "suvereno pravo" da napadne Izrael, uko-liko ozbiljno shvati ceste pretnje agresijom od strane vodecenuklearne sile tog regiona, a da Amerika mirno stoji po stra-ni. Uvek je neophodno prepoznati Tukididovu maksimu: "Pra-yo, kako to ide u svetu, jeste sarno pitanje medu onima koji supodjednako mocni - dok jaki rade sta mogu a slabi trpe stamoraju." To je fundamentalni delotvorni princip medunarod-nog poretka.

Tradicionalne imperijalne sile jedine prihvataju "novu me-dunarodnu norrnu", u njenom konvencionalnom obliku ko-ji Rajsova nesumnjivo ima na umu. Naravno, to ne iznenadu-je. Sto se tice izraza "genocid ", najcasnije bi bilo da se izostaviiz recnika dok ne dcde dan, ako ikada dode, kada iskrenost ipostenje budu "narastajuea norma".

UvodDecenije pretnji i podrnicivanja, ekonomskih sankcija, sub-verzija, terorizma, agresije i okupacija pokazuju kontinuitetpolitike arnericke elite. Nije nista manje impresivan kontinui-tet koji se rnoze uociti i u nacinu na koji ovu politiku shvata taelita, intelektualci bliski vlasti i mediji koji dnevno izvestavajuo njoj, i promisljaju ili ignorisu njene posledice.

Dok su i glavni saveznici i glavni protivnici SjedinjenihAmerickih Drzava u Evropi i Aziji razoreni tokom Drugogsvetskog rata, Amerika koja nije pretrpela nikakvu neposred-nu stetu, izasla je iz rata sa vodecorn ekonomskom, politickomi vojnom pozicijom - ,,50% svetskog bogatstva, a sarno 6.3%svetskog stanovnistva", prema cuvenom posleratnom bilan-su koji je sastavio Dzordz Kenan pocetkom 1948. godine u imeOdeljenja za politicko planiranje americke vlade.' Arnericka ad-ministracija tacno je prepoznala sta znaci ova prednost bez pre-sedana, i pocela da kreira politiku koja bi "sluzila da SAD za-drze povlasceni polozaj", agresivno tezeci da iskoriste svojeprednosti na svaki moguci nacin, Arnericki .vcjno-industr ijskikompleks" (koji je pomenuo Ajzenhauer u januaru 1961), sadavee u sedmoj deceniji svog postojanja, koji dobija svaki drugidolar potrosen u vojne svrhe u celom svetu, i americko carstvo


7/79

14 POLITIKA GENOCIDA UVOD 15

vojnih baza koje obuhvata veci deo globusa, ukljucujuci pokret-ne baze koje obezbeduju snage njenih nosaca aviona i nuklear-ne i konvencionalne rnogucnosti konstantno rastuceg NATObloka, odrazavaju i podrzavaju ovaj napor da se prodube i pro-sire prednosti koje su SAD stekle tokom rata.'

Kako bi odrzale globalnu strukturu nejednakosti, sluzeciinteresu svojih transnacionalnih korporacija koje su tezile daprosire poslove u inostranstvu, SAD su morale da se suoce sabrojnim nacionalistickim pobunama naroda u bivsim koloni-jama koji su trazili nezavisnost, samoopredeljenje i bolji zivot.Tezeci ovom kontrarevolucionarnom cilju, SAD su se redovnosvrstavale uz lokalnu vojnu i bivsu kolonijalnu kompradorskuelitu da bi se oduprle pretnjama, kao sto je ona koju Savet zanac:ionalnu bezbednost odreduje kao "zahtev za trenutno po-boljsanje niskog zivotnog standarda naroda." Ovaj cilj i ovapercepcija "pretnje" objasnjava arnericku podrsku nizu dikta-tura, na primer na Tajlandu, u Iuznoj Africi i Nigeriji, kao i ve-likom broju polufasistickih "driava nacionalne bezbednosti" uLatinskoj Americi. Kao sto je odavno primeceno, ove antide-mokratske drzave okrenute torturi poboljsavaju .Idimu za in-vestiranje" tako sto razjedinjuju narod koji ostaje prestrasen ibez politickih opcija.' Kada bi lokalni diktatori propali, usle-dila bi direktna arnericka vojna intervencija. Posledice su cestobile ljudska i materijalna razaranja monumentalnih razmera,kao u slucajevima Vijetnama ili u novije vreme, Avganistanai Iraka. Prema jednoj proceni, SAD su izvrsile .vrlo ozbiljne"vojne intervencije u bar dvadeset devet razlicitih zemalja u pe-riodu od 1945. do 2009. godine."

Naravno, zvanicni razlog ove nazadne i bezobzirne spoljnepolitike nije bio pospesivanje klime za investiranje, a jos manjegusenje domorodackih zahteva za visi zivotni standard narodaTreceg sveta - iako je otvaranje trzista u inostranstvu cilj koji seusput uklapa u ideoloske principe. Umesto toga, preovladujucaretorika zvanicnika, intelektualaca bliskih vlasti i medija uvek je

bila retorika "driavne bezbednosti" i "sovjetske pretnje", tipicnaza sistem propagande Hladnog rata, protiv koje su narodi, drza-ve i celikontinenti imali potrebu za zastitom koju su sarno Sjedi-njene Americke Drzave mogle da pruze.' Na ovu "pretnju celo-kupnoj bezbednosti u vidu ljudi iz Krernlja" (Kenan) redovno sepozivalo, cak i kada je to bilo neprikladno do apsurda, kao u slu-caju rusenja demokratskih vlada Muhameda Mosadeka udaromCIA u Iranu 1953. i [akoba Arbenca u Gvatemali placenickominvazijom koju je naredila Amerika 1954. Ova navodna "pretnja"bila je od pomoci u ovim i drugim slucajevima, i postala veo-rna institucionalizovan refleks posleratnog doba, sve do pocetkadevedesetih godina. Potpomagala je rutinsku demonizaciju bilokoje mete americke vlade i sirokorasprostranjeno verovanje ovezemlje u sopstvenu "izuzetnost", moralnu superiornost i potpu-ni imunitet od medunarodnog prava. Ishod je bio legalizovanjesvega sto SAD odluce da urade na podrucju spoljne politike, rnakoliko brutalan i zlocinacki taj izbor bio. Otuda, takode, sko-ro neogranicen kapacitet medija i intelektualne elite, kao i siro-kejavnosti, da progutaju sve sto podrzava Amerika - terorizam,agresiju, zlocine protiv covecnosti, pa cak i genocid.Ranih sedamdesetih godina, Noam Cornski i jedan od

autora ove knjige (Herman) napisali su kratku studiju 0 rna-sovnom ubijanju, koja se bavi masovnim ubijanjem monu-mentalnih razmera koje su SAD u to vreme jos uvek sprovo-dile u Vijetnamu - K on tr ar ev ol uc io na rn o n as il je : k rv op ro lic au c in je nic am a i p ro pa ga nd i (KRN).s Osim krvoprolica koje suAmerikanci pocinili u Vijetnamu (1954-1973), ostala popristauzasnih masovnih zlocina koja su data u ovom pregledu jesu:Filipini (1898-1973), Tajland (1946-1973), Indonezija (1965-1969), Karnbodza (1965-1973), Istocni Pakistan (1971) i Bu-rundi (1972). Autori su prihvatili kao ociglednu i lako dokazi-vu istinu da su SAD .Jcao rezultat svog dominantnog polozajai sveobuhvatnih kontrarevolucionarnih napora, bile najvaznijipojedinacni podstrekac, organizator i moralna i materijalna


8/79


potpora teskih krvoprolica u godinama posle Drugog svetskograta"." Takode su shvatili kao ocigledno i dokazivo to da su seamericki zvanicnici, uz pornoc medija i intelektualaca bliskihvlasti, angazovali u "upravljanju zlocinima", stvarajuci tok pro-pagande koji skrece paznju sa nasilja koje organizuje i odobra-va Amerika na nasilje njenih neprijatelja. Tako postoje dobra ilosa krvoprolica - ona koja se mogu ignorisati, i ona na koja setreba sa zgrazavanjern usredsrediti.

U skladu sa tim, za osnovu ove studije uzeta je podela nacetiri kategorije krvoprolica: k on stru ktiv na , b en ig na , z lik ov ac -ka i mitska (potkategorija zlikovaikihi . Krvoprolica koja su po-cinile same Sjedinjene Americke Drzave, ili koja doprinosenjihovim neposrednim i krupnim interesima jesu konstruktiv-na ; ona pocinjena od strane saveznika ili klijenata su benigna:a ona koja su izvrsile drzave koje su meta Amerike zlikovackasu, odnosno mitska. Ocigledno, upotreba ovih termina delomje ironicna a delom ozbiljna. Uprkos tome, studija je imala zacilj da razotkrije nesto sustinsko, ali neizreceno, 0 polit ici kr-voprolica i podlosti koja se vezuje samo za neka od njih, odno-sno kako americka vlada i mediji procenjuju krvoprolica, s ob-zirom na to ko je odgovoran za njihovo izvrsenje.

Za politicke strukture i medije, americka invazija na Vijet-nam nikada nije bila opisana kao .agresija", Iako je ubijeno vi-se od tri miliona ljudi, na to se nikada nije gledalo kao na rna-sakr ogromnih razrnera, seriju krvoprolica ili genocid, mada subombardovanje i hemijski rat za sobom ostavili unistenu ze-mlju, veliki broj invalida i mnostvo genetski ostecenih, Pitanjeopasnosti od krvoprolica postavljano je samo kada se razmatra-1 0 ono sto bi se moglo desiti saradnicima arnerickih okupacio-nih snaga posle eventualnog arnerickog povlacenja, Ovih danaslicna upozorenja koriste se da bi se suprotstavilo svakom pred-logu moguceg americkog povlacenja iz Avganistana ili Iraka.Samo mi i nasi gorljivi saveznici u Kabulu i Bagdadu stojimo iz-medu miliona neduznih zivota i muslimanskih fasista Talibana

i Al Kaide. Ubistva koje je vrsio vijetnamski pokret otpora srdi-to su i sa zgrazavanjem oznacena kao terorizam, ili nesto jos go-re. Uloga medija u prikrivanju pravog krvoprolica, ukljucujucinjihovo prihvatanje igre brojki rat nih zarobljenika i nestalih uakciji," najvise je sto drzavna propaganda od njih moze da oce-kuje. Reakcija .rnedunarodne zajednice" na ova masovna ubija-nja bila je - potpuna tisina.

Indikacija nacina na koji su se mediji odnosili prema ovompitanju tokom Vijetnamskog rata jeste to da knjizica iz 1973.godine 0 krvoprolicu nije nikada izdata. Zvanicnici korpora-cije , velike medijske firme Vorner pablising, videli su knjigu ne-posredno pred izdavanje. Nikako im se nije svidela, te su je od-bacili, dok je izdavacka kuca V or ne r m o du la r ubrzo raspustena.Medutirn, sadrzaj knjige ugledao je svetlost dana kada su auto-ri izdali prosirenu verziju 1979. godine, pod nazivom Vasing-to ns ka v ez a iasizam Treceg sveta (T he w ash ing to n C onne ctio nand Third W orld Fascism)."

Osnovna ideja opisanih dela aktuelna je i danas. Vodecimejnstrim eksperti za "genocid" i masovne zlocine i danas bri-zljivo izbegavaju da razmatraju arnericke napade na Indokinu,kao i indonezanske masakre u toj zemlji 1965-1966, kao sto iz-ostavljaju i ubistva i razaranja koja su proistekla iz americkih iNATO agresija prosle decenije.

Delo "P roblem iz pakla": Amerika i d ob a g en oc id e, za ko-je je Samanta Pauer dobila Pulicerovu nagradu 2003. godineu kategoriji dokumentaraca, sadrzi samo jednu recenicu 0 In-doneziji, u potpunosti ignorisuci masovno ubijanje 1965-1966,spominjuci samo njenu invaziju i okupaciju Istocnog Timo-ra 1975. i kasnije. Pauerova pise da je Indonezija usmrtila "iz-medu sto i dvesta hiljada civila" u Istocnom Timoru; zatim do-daje, netacno, da su "Sjedinjene Americke Drzave gledale nadrugu stranu", kada su zapravo SAD, kao i njihovi britanski iaustralijski saveznici, snabdevali oruzjem i diplomatski zata-skavali indonezansku krvavu kampanju koja je trajala skoro


9/79


cetvrtinu veka (1975-1999). Pauerino povrsno razmatranjeamerickih ratova u Vijetnamu i Karnbodzi, kao i masovnogubijanja u obe zemlje, pojavljuje se sarno u poglavlju posvece-nom zivotu u Kambodzi pod Crvenim Kmerima, gde se usputpominje da su "americki B-52 bombarderi ubili na desetine hi-ljada civila" i "indirektno pomogli jacanje monstruoznog rezi-rna"." Moze se primetiti da je za Pauerovu .monstruozni re-zim" onaj koji je dosao nakon sto su bombarderi ovog drugogrezima .ubili desetine hiljada civila" - ali nijedan negativanpridev nije upotrebljen za rezim koji je poslao te bombarderesa druge strane planete.

Z lo cin i ra ta , dele autora Roja Gatmana i Dejvida Rifa, ne-rna nijednu odrednicu za Vijetnam ili Indoneziju, i ni pod jed-nom od sedam odrednica ovog enciklopedijskog toma (Vode-nje ra ta , A gresija , Z lo iini pro tiv m ira , Z lo cini pro tiv c ov ec no sti,G en oc id , S is te ma ts ko s ilo va nje i R a tn i z lo iin i) ne pojavljuje seprimer iz americko-vijetnamskog rata iIi indonezanskog rataprotiv sopstvenog seoskog stanovnistva. Umesto toga, pod stav-kom .Kambodza", Sidni Sanberg (bivsi novinar N ju jo rk ta jm sai glavni junak holivudskog filma P o lj a sm rt ii obavestava citaoceo .velikoj ironiji" koja je proistekla iz americkog rusenja kam-bodzanskog princa Sihanuka 1970, i iz masovnog bombardova-nja koje sezavrsilo kopnenom invazijom. On ne govori 0smrti iunistenju koje su ove akcije prouzrokovale, vee same 0 dolaskuCrvenih Kmera, koji su bili "raznolika skupina neefikasnih ge-rilskih grupa od najvise tri do pet hiljada ljudi" kada su Ameri-kanci poceli da bombarduju Kambodzu sezdesetih godina, dabi posle prerasli "u ubilacku silu od sedamdeset do sto hiljadaljudi koji su preplavili Pnom Pen pet godina kasnije ..."13

Isto tako, dele Ratni zloiini autora Arijeha Nejera ma-lo govori 0 americkoj agresiji prema Vijetnamu iii Kambo-dzi i ne govori nista 0 indonezanskim poljima smrti. Nejerpise 0 Vijetnamu same kao 0 pozornici na kojoj se na krajuodigrao masakr u Mi Laju 1965.14 Dzefri Robertson (advokat

medunarodnog prava i bivsi apelacioni sudija Specijalnog su-da Ujedinjenih nacija za Sijera Leone) u svojoj analizi .Tride-set neslavnih godina", nakon usvajanja Univerzalne deklaracijeo ljudskim pravima (1949), Konvencije 0 genocidu (194S) i c e -tiri Zenevske konvencije (1949), tretira dvadesetogodisnji vijet-namski rat kao nista vise do "zalosne arnericke greske [sic S ] dapodrzi surovog katolickog diktatora Ngoa Din Dijerna" - ma-da, kao i Nejer, i Robertson spominje "da je nekoliko ratnihzlocina" kao sto je Mi Laj "postalo predmet istrage",

Kristijana Amanpur, glavna inostrana dopisnica Si-En-En-a, takode je ignorisala Vijetnam i Indoneziju u svom doku-mentarcu s pocetka 200S, V risti krv av o ubistv o (Sc rea m B lo od yMurder), posvecenorn istrazivanju "genocida sirorn sveta", AliAmanpurin "svet" je limit iran na politicki prihvatljive slucaje-ve, zlikovaike genocide - Nernacka pod nacistima, Kambodzapod Crvenim Kmerima, Irak pod Sadamom Huseinom, Bosnai Hercegovina od 1992. do 1995, Ruanda 1994. i Darfur ove de-cenije." Vijetnam i Indonezija nisu bili pomenuti kao specific-ni slucajevi ni u izvestaju Snaga za sprecavanje genocida koje jeosnovala Arnerika" - S pr ec a va n je g e no c id a iz 200S. godine.

Ukratko, beskrajna polja smrti u Vijetnamu i Indoneziji,koja su pripadala kategoriji konstruktivnih genocida 1973, osta-ju i danas cvrsto u toj kategoriji, a ostale tri kategorije krvopro-lica i danas se primenjuju sa istom pristrasnoscu i surovoscu,kao sto cemo u nastavku opisati. Posto su pocinioci ovih uza-snih masovnih zlocina bili arnericka vlada i rezimi koji je za-stupaju u Sajgonu i Dzakarti, zrtve su retko priznate, a zlociniretko kaznjeni (sarno je osoblje nizeg nivoa kaznjeno u dobropoznatim slucajevima kao sto je Mi Laj). Najozbiljniji zlocini- americka agresija prema Vijetnamu, Karnbodzi, Laosu, arne-ricki genocid protiv Iuznog Vijetnama i indonezanski genocidprotiv Indonezana 1965-1966. i protiv Istocnih Timoraca od1975. nadalje - svi su izvan sfere zapadne humanitarne brige ivan domasaja "medunarodnog prava" koje sprovodi Zapad.


10/79


Ovo veoma ispolitizovano tumacenje ima cak i sarkasticanton jer mi danas, navodno, zivimo u doba visoke osetljivostina zloupotrebu ljudskih prava, kada je "odgovornost za zasti-tu" civilnog stanovnistva od "genocida, ratnih zlocina, zlocinaprotiv covecnosti i etnickog ciscenja" jednoglasno proklamo-'lana u Generalnoj skupstini Ujedinjenih nacija" i kada je Me-dunarodni krivicni sud ovlascen da "okonca nekaznjavanje po-cinilaca krvoprolica koja duboko potresaju savest covecanstva",prema preambuli Rimskog statuta kojim je Sud forrniran."

Neverovatnim sticajem okolnosti za "kraj nekaznjava-nja", svih cetrnaest optuzbi Medunarodnog suda iz 2009. go-dine podignute su protiv Afrikanaca iz tri zemlje (Demo-kratska Republika Kongo, Uganda i Sudan"), dok se pazljivoizostavljaju [overi Museveni iz Ugande i Pol Kagame iz Ruan-de, najproduktivniji tandem ubica koji trenutno vlada africkimkontinentom, ali vrlo vazni klijenti Zapada. Uistinu, poseb-no je Kagame obozavana licnost na Zapadu, slavljen kao velikioslobodilac i drzavnik kada posecuje Ameriku, dok je kod ku-ce "domaCin posetiocima iz svetske, posebno americke, moe-ne elite", prema recima liberalnog lista Njujorkel~ Medu gosti-ma su Bil Klinton, pastor Rik Voren, direktor Gugla Erik Srnit ,Majkl Porter sa Fakulteta za biznis na Harvardu, "sve prijateljiKagamea i njegovi nezvanicni politicki savetnici"." Kagame setakode pojavio kao gost u programu vristi k rv av o u bis tv o Kri-stijane Amanpur, gde je bio liubazno primljen.Takode, znacajno je i da Statut Medunarodnog suda, kao ipravila medunarodnih tribunala za zlocine u bivsoj Jugoslaviji

i Ruandi (MTBJ/MTR), izostavljaju iz svoje nadleznosti zlocinagresije. U Nirnbergu, medutim, zlocin agresije je bio smatran"ne same medunarodnim zlocinorn" nego i "najvisim medu-narodnim zlocinom koji se razlikuje od drugih ratn ih zloci-na sarno po tome sto u sebi sadrzi celinu nagomilanog zla"."Grupe za odbranu ljudskih prava kao sto su A mn es ti in te rn e-senel i Hiuman rajts vo c (HRW) takode izostavljaju agresiju iz

prikladnog pcdrucja istrazivanja. Braneci one sto su naziva-li zvanicnom politikom "neutralnosti" po pitanju rata i miradok su se SAD i Velika Britanija spremale da pokrenu agresijuprotiv Iraka marta 2003, HRW je objasnio da "ne ulazi u pro-cenu odluke 0 ulasku u rat" i "ne podrzava, ali se i ne prot i-vi pretecem ratu sa Irakom". "Ne razmatramo da li su opasno-sti rata po civile u Iraku i obliznjim drzavarna manje ili veceod opasnosti neratovanja po arnericke ili saveznicke drzavljaneili na kraju, iracke civile. Ne komentariserno zestoku raspra-vu 0 zakonitosti nacela 'preventivnog odbrambenog rata' kojepredlaze predsednik Dzordz Bus, ili 0 potrebi odobrenja rataod strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.?"

Ovaj izgovor "neutralnosti" svakako potice od zelje Ameri-ke da ona i njeni klijenti imaju slobodu da cine najvisi medu-narodni zlocin, a time i uzasne masovne zlocine, sto su i radilidugo godina, bez ikakvog kaznjavanja, Prilagodavanje "medu-narodnog prava" ovom principu iskljucivanja i prihvatanje istogprincipa od strane medija i intelektualaca bliskih vlasti - jasnonam govori da je sistem lepo prilagoden potrebarna mocnih,

Kako u Statutu tako i prakticno, Medunarodni krivicni sudnije bio nista bolji od ad hoc tribunala za Iugoslaviju i Ruandu.Kao i oni, Sud vrsi selektivnu istragu, selektivno sudsko gonje-nje, a sa druge strane dopusta selektivnu nekaznjivost.

Istorija zlocina velikih sila protiv mira, zlocina protiv co-vecnosti, ratnih zlocina, etnickog ciscenja i genocida pokazu-je da je rasizam u centru imperijalnog projekta. Mocnici u sre-distu tog projekta nekako su uvek bili svetle puti, Evropljani iliSevernoarnerikanci, dok su im zrtve bile tamnije puti. Osvaja-nje zapadne hernisfere i istrebljenje svih njenih starosedelackihnaroda izvrsavano je tokom mnogih decenija, sa vrlo skrom-nim otporom moral no prosvetljenog hriscanskog sveta. Trgo-vina africkim robovima prouzrokovala je milione smrti tokompocetnog zarobljavanja i prekookeanske plovidbe, a nakon to-ga je sledilo okrutno ponizavanje prezivelih, Stalni masakri i


11/79


podjarmljivanje Afrikanaca u samoj Africi pocivaju na "neo-spornom verovanju u urodenu nadrnocnost bele rase... ka-menu temeljc:u imperijalnog stava" koji je bio od sustinskogznacaja u pokusaju da se biznis masovnog ubijanja ucini "mo-ralno prihvatljivim", kako pise Dzon Elis. "U najboljem sluca-ju, Evropljani su gledali na one koje su ubijali sa malo vise odpodrugljivog prezira,'?" Ova dinamika je uvek propracena pro-cesom projekcije, gde su zrtve pokolja i razvlascenja prikazanekao "bezdusni indijanski divljaci" (Deklaracija 0 nezavisnosti)od strane rasistickih divljaka koje su nadmocnije oruzje, po-hlepa i nemilosrdnost osposobili da osvoje, uniste i istrebe.Vodece ustanove danas su mozda slozenije od onih pre pet-

sto ili pet hiljada godina, ali u sustini ne funkcionisu nistadrugacije od svojih prethodnica iz proslih vekova. Veliki agre-sori projektuju svoje najruznije osobine na svoje zrtve ("terori-sti", "militantni ", religiozni .fasisti" i "etnicki cistaci" koji sudanas u vestima dvadeset cetiri sata dnevno), cak i kada samiubijaju na drugoj polovini zemaljske kugle u ime svoje domo-vine. Demonizacija istinskih zrtava i upravljanje zlocinima ni-kada nisu bili bitniji i drze u neznanju stanovnike imperijalnihsila koji uvek podriavaju masakre. Put od "odgovornosti belogcoveka" do rezima selektivnih "ljudskih prava" i .rnedunarod-ne pravde" brza je precica nego sto bi njegovi danasnji putnicihteli da veruju. Zapadnjacki .Jiberali" koracaju za istom zasta-vom kao i njihovi desnicarski konkurenti" a cesto ih i nadma-se, cirri im se preda krvavi ministarski portfolio sa novim nat-pisom u kojem pise .Promene u koje mozemo da verujemo"."Tako je Suzan E. Rajs, Obamin ambasador u Ujedinjenim

nacijama, dugo bila "zastupnik dramaticnog delovanja pro-tiv genocida i masovnog ubijanja", izvestavao je N ju jo rk t ajms .Kao i vecina njenih savrernenika, Rajsova veruje da posto-ji .narastaiuca medunarodna norma koja priznaje 'odgovor-nost za zastitu' velikog broja neduznih civila koje ceka smrt,i cije vlade nece ili ne mogu da ih zastite". "I nikada", dodaje

ona, "nije medunarodna odgovornost za zastitu bila vise oba-vezujuca nego u slucajevima genoc:ida". Ali kao sto je to slucaji sa ostatkom arnericke elite koja kreira politiku, za Rajsovu jeneosporno da ova navodna norma funkcionise sarno u jednompravc:u - iz Vasingtona prema ostatku sveta - a da su Sjedi-njene Arnericke Drzave glavni zakonodavac, policajac, sudijai porota. "Medunarodna zajednica ima odgovornost da zasti-ti civilno stanovnistvo od narusavanja medunarodnog huma-nitarnog prava kada drzave nisu voljne, iii su u nernogucno-sti da to same urade", rekla je Rajsova u svom inauguracionomobracanju Savetu bezbednosti krajem januara 2009. Izdvajaju-C i "pet miliona smrti" u Dernokratskoj Republici Kongo, pobu-njenicku Bozju vojsku otpora (LRA) u Ugandi koja "vee mno-go godina terorise c:ivilno stanovnistvo", i "genocid u Darfuru",Rajsova je nastavila "da su SAD nepokolebljive u svojoj obave-zi da obezbede ljudska prava i privedu kraju narusavanje me-dunarodnog humanitarnog prava, kako u vezi sa Ujedinjenirnnacijarna, tako i kroz sopstvene misije sirorn sveta.?"

Primetno je da popis stanovnistva vrednog zastite u Cen-tralnoj Africi, koji Rajsova navcdi, ne pominje veliki broj mr-tvih koje su za sobom ostavili klijenti SAD, Museveni i Kagame,i koji su jos od 1996. uveliko medu sobom raskomadali Demo-kratsku Republiku Kongo, uzrokujuci tako petnaest puta vecibroj mrtvih od "genocida u Darfuru", (U nastavku videti "Ru-anda i Demokratska Republika Kongo", kao i "Zakljucne napo-mene".) Rajsova, naravno, nicim nije priznala ulogu svoje vla-de u narusavanju medunarodnog humanitarnog prava i PoveljeUjedinjenih nacija, kao i u rnasovnim ubijanjima. Navodna du-znost medunarodne zajednice da "zastiti civilno stanovnistvo"jednostavno ne stize do zrtava vlade za koju radi Rajsova.

Razmotrimo kako se Irak, jedno od najvecih poprista uza-snih masovnih zlocina u poslednje tri decenije, uklopio u tre-nutnu doktrinu odgovornosti za zastitu. Izrazavajuci stay ko-ji je klasican medu zastupnicima odgovornosti za zastitu,


12/79


Medunarodna koalicija za odgovornost za zastitu tvrdi daamericko-britanska invazija Iraka nije mogla da se opravda"humanitarnim" povodima. Iako su se .teska narusavanja ljud-skih prava dogodila u Iraku osamdesetih i devedesetih godi-na, ovi zlocini nisu pocinjeni, niti su uopste bili rnoguci tokomvojne intervencije 2003". Zbog toga invazija "nije ispunjavalakriterijume koji ozakonjuju upotrebu vojne intervencije"."

Ovaj argument je jedinstven, kako zbog onoga sto uzima uobzir, tako i zbog onoga sto izostavlja. Primetimo da, po odluciove Koalicije, relevant no pitanje jeste da li je vlada Iraka cini-la .reska narusavanja ljudskih prava.,. za vreme vojne interven-cije 2003." Ostalo je neispitano da li su i SAD i Velika Britani-ja bile odgovorne za teska narusavanja ljudskih prava dok susprovodile "sankcije masovnog unistenja" (1990-2003), da li subile na ivici i da preteraju u narusavanju ljudskih prava kadasu upale u Irak (2002 - pocetak 2003), kao i da li su zapravoi narusile ljudska prava u periodu od 19. marta 2003. i nada-Ije, sa vise od milion mrtvih Iracana, i sa milionima protera-nih iz svojih dornova. (Pogledati .Jnvazija i okupacija Iraka")Tokom ovog globalnog iskusenja nacela "odgovornosti za za-stitu" u prvoj deceniji dvadeset prvog veka, njegovi zagovorni-ci mogu slobodno da raspravljaju 0 potrebi americko-britan-ske invazije da se zastiti stanovnistvo Iraka od irackog rezima.Ali ni ovi, a ni bilo koji drugi zagovornici tog nacela, ne pokre-cu uopste pitanje potrebe vojne intervencije kako bi se zastiti-1 0 iracko stanovnistvo od americko-britanskih napadaca, SADi njihovi saveznici jednostavno ne mogu da ubiju dovoljno veli-ki broj stranih drzavljana kako bi entuzijasti ovog nacela i Kri-vicnog suda predlozili da se pozovu na to nacelo, kao i na Me-dunarodni krivicni sud da ih u tome spreci.

Ovo znaci da zauzimanje za zrtve od strane predstavni-ka i zagovornika Medunarodnog suda i nacela odgovorno-sti za zastitu zavisi od toga ko su mucitelji, Ako su poCiniocivlada Sudana, ili LRA u Ugandi ili neke nevladine grupe koje

funkcionisu unutar Demokratske Republike Kongo i Central-ne Africke Republike, onda zrtve zasluzuju njihovu paznju, on-da je patnja tih zrtava bitna, i arnericki ambasador je spremanda optuzi te mucitelje pred svetom. Ali ako je rec 0 zrtvarnaSnaga narodne odbrane u Ugandi ili Patriotskog fronta u Ru-andi, onda one spadaju u ogromnu grupu ljudi koji su nedo-stojni nase paznje i zasluzuju samo usputno pominjanje. Josociglednije, zauzimanje za zrtve ne podrazumeva one u oku-piranim palestinskim teritorijama, iIi americkim ratnim zona-ma u Avganistanu, Iraku, Pakistanu - na popristima gde je od-govornost za masovno ubijanje nasa, i gde duznost da se zastiteove zrtve zahteva njihovu zastitu upravo od vlade koju Rajsovapredstavlja.

Dvadeset treceg jula 2009, nikaragvanski katolicki sveste-nik i tadasnji predsednik Generalne skupstine Ujedinjenih na-cija Migel d'Eskoto Brokman bio je domacin prvog dana tro-dnevnog .Ternatskog dijaloga" u Ujedinjenim nacijarna koji seticao nacela "odgovornosti za zastitu"." Na spisku govornikakoji su pozvani da se obrate Generalnoj skupstini bili su i No-am Cornski iz SAD i Zan Brikmon iz Belgije", dva ozbiljna kri-ticara tog nacela, kao i Australijanac Garet Evans.Verovatno nijedan pojedinac nije vise uradio da uveca

ugled nacela "odgovornosti za zastitu" i da ga stavi na dnev-ni red Ujedinjenih nacija, nego sto je to uradio Evans. On jeautor knjige 0 torn nacelu objavljene 2008. godine," i obavljaduznost zamenika predsedavajuceg Medunarodnog saveto-davnog odbora Globalnog centra za odgovornost za zastituna Univerzitetu grada Njujorka, kao i zarnenika predsedava-juceg Medunarodne komisije za intervenciju i drzavni suvere-nitet koja je 2001. objavila izvestaj pod nazivorn "Odgovornostza zastitu'?' koji je i uveo ovaj izraz u svakodnevnu upotrebu.Ujedno je i bivsi predsednik Medunarodne krizne grupe.Ali pre svega toga, Evans je radio kao rninistar inostranih

poslova Australije (1988-1996). Dok je obavljao tu duznost


13/79


doprineo je zakljucenju Ugovora 0 nafti u delu Timora, iz-medu Australije i Indonezije, pO cijim clanovima Indonezijadaje pravo australijskim firmama da istrazuju i kopaju u "in-donezijskoj pokrajini Istocni Timor" koja je bogata naftom.Ovim ugovorom, Evans je postavio Australiju u centar malo-brojnog tabora drzava koje priznaju indonezansko nezakonitonasilno osvajanje teritorije Istocnog Timora 1975. godine, upr-kos nekih 200.000 mrtvih u Istocnom Timoru koji su .posle-dica indonezanske invazije i okupacije", sto je otprilike trecinastanovnistva - procentualno vise od broja ubijenih u Kambo-dzi pod rezirnorn Pola Pota,":"

Na konferenciji za stampu nakon izlaganja pred General-nom skupstinom, izvestac iz UN zamolio je Evansa da objasnikriterijume koje ce zagovornici nacela odgovornosti za zastituda provere pre nego sto preporuce vojnu intervenciju kao kraj-nji stadijum delovanja is tog nacela. .Kako je moguce odlucitio terminima koji ce se koristiti za primenu nacela, a da se onoipak ne zloupotrebi?", zanimalo je novinara. .Kako definisetenajgore moguce zlociner""Nacelo odgovornosti za zastitu sarno sebe definise", odgo-

vorio je Evans, "u smislu da genocid, ratni zlocini, zlocini pro-tiv covecnosti i etnicko ciscenje, svi inherentno potresaju sa-vest, i po svojoj prirodi su takvi da zahtevaju delovanje, biloono preventivno ili reaktivno ... ","Zaista je nernoguce biti precizan sto se tice brojeva", nasta-

via je Evans. "U nekim slucajevima mozerno strahovati od hi-ljada, stotina hiljada, ili cak miliona zrtava ...cc Dodao je, me-dutim: "U drugim slucajevima cifre su znatno manje. [asno sesecarno uzasa Srebrenice, a tu govorimo 0 sedam ili os am hi-ljada ljudi, u poredenju sa sestocifrenim brojevima. Da li je Ra-cak na Kosovu 1999. bio dovoljan da prouzrokuje reakciju me-dunarodne zajednice sa svojih cetrdeset pet zrtavai".Ukratko, sustina je da ne mozerno igrati igru brojeva, od-

reduci skalu zlocina tako sto gledamo da li je cifra X ili Y",

zakljucio je Evans. "Ja smatram da jednom kada se prede od-redena granica, onda smo jednostavno u podrucju katastrofekoja potresa savest i koja zahteva reakciju na ovaj ili onaj na-cin ... Nazalost, ne postoji pristup jasne podele koji mozemo daprimenimo,"

.Postoji nacin da odredimo skalu reakcije", upao je NoamCornski. .Ako je zlocin nekog drugog, posebno neprijatelja,onda smo total no uzasnuti. Ali ako je nas, slican ili gori, on-da ga ili skrivamo ili poricerno. To deluje skoro stopostotno/'"

Zapravo, "pristup jasne podele" drarnaticno je izlozio samGaret Evans, izdvojivsi Racak i Srebrenicu, koje su napale srp-ske vojske, kao slucajeve koji zahtevaju reakciju, ali je izostavioIstocni Timor, koji je napala i okupirala Indonezija, ili pojasGaze, napadnut i izgladnjivan od strane Izraela, ili cele drzavekao Avganistan i Irak, sa njihovim ranjivim stanovnistvom ko-je 5U napale Sjedinjene Arnericke Drzave i njihovi saveznici,":"

Nalazimo da je Evansov "pristup jasne podele" klasican pri-stup vlasti, sa izborima koji se redovno cine i nemaju veze saprekoracenjem odredenih granica skale zlocina, a jos manje satime da li dogadaji potresaju savest. Umesto toga, razlika je sa-rno u tome k o sta radi kome - i ko d ko ga leii moct

I ponovo smo se vratili na razliku izmedu k on st ru kiiv no g, z li-kovaikog, benignog i mitskog krvoprolica, Pogledajmo detaljnoneke od njih po kategori jama.


14/79

Konst ruk tiv n i g enoc id iL SANKCIJE U IRAKU - UNISTAVANJE REZIMA

Najveca genocidna akcija u poslednjih trideset godina jesuekonornske sankcije narnetnute Iraku posle invazije Kuvaj-ta avgusta 1990, kako u pogledu broja zrtava, tako i u pogle-du svesti 0 posledicarna ove politike kod onih koji su je krei-rali. Posto je Rezolucija 661 Saveta bezbednosti prirnorala Irakna povlacenje iz Kuvajta, americki i britanski pobednici rata uIraku 1991. prisilil i su Savet da usvoji novu Rezoluciju 687 na-kon irackog poraza. Rezolucija je zahtevala unistenje kornplet-nog irackog hernijskog, bioloskog i nuklearnog oruzja, kao injihovih balistickih projektila. Forrnirana je Specijalna komi-sija da nadgleda iracko postovanje Rezolucije 687.37 Tako je us-postavljen rnehanizarn koji je omogucio SAD i Britaniji da pri-sile Specijalnu kornisiju i Savet bezbednosti da konstatuju da seIrak ne pridrzava Rezolucije sarno na osnovu toga sto su sarnito tvrdili, sprecavajuci tako ukidanje ekonornskih sankcija.

Razorne sankcije Rezolucije UN 687,koje su uglavnorn spro-vodile americka i britanska vlada, nisu dozvolile Iraku da ob-novi svoj vodovod, kanalizaciju, elektromrezu, sve sto je ho-timicno unisteno rnasovnirn bornbardovanjern u toku rata.


15/79

30 POLITIKA GENOCIDA KONSTRUKTIVNI GENOCIDI 31

Posleratna procena "internih nalaza Busove administracije" 0steti nacinjenoj arnerickom kampanjom bombardovanja, ko-ju je uradio Njujork tajms, pokazala je da je .Jrak na duze vre-me vracen u predindustrijsko doba, ali sa svim problemimapostindustrijske zavisnosti od energije i tehnologije". Iedan po-verljivi izvor, "koji je imao glavnu ulogu u vazdusnoj kampanji"priznao je listu Vasington post da je takozvano "stratesko bom-bardovanje ... ciljalo sve one mete koje omogucuju zemlji da seodrzi '?" - sve mete koje su "neophodne za prezivljavanje civil-nog stanovnistva Iraka", koristeci terminologiju Dodatnog pro-tokola Zenevske konvencije iz 1979.39Tokom sledecih trinaest godina, nijedan od ovih sistema ni-

je vracen u stanje u kojem je bio pre rata. Tomas Nad napomi-nje da je jos 22.1.1991, sarno nekoliko dana nakon sto je pocelobombardovanje, Arnericka vojna obavestajna agencija ocekiva-la da ce, posto Irak zavisi od uvoza "specijalizovane opreme ihemikalija" za snabdevanje svog stanovnistva pijacom vodom,nernogucnost .nabavke zaliha dovesti do nestasice ciste vodeza pice za vecinu stanovnistva, i prouzrokovati veci broj pojavabolesti, ako ne i epidernija". Na osnovu ovog, i drugih arneric-kih planskih dokumenata, Nad je zakljucio da su "SAD znaleda je postojala velika mogucnost da sankcije uniste iracki si-stern prerade vode. Takcde su znale koje bi bile posledice: uce-stale pojave bolesti i visoka smrtnost dece ... SAD su namernovodile politiku unistavanja irackog sistema vodosnabdevanja,dobro znajuci kakva ce biti cena po zivote Iracana.?"Sankcije i ovlascenje Komiteta za sankcije da odobrava iliblokira projekte obnove doveli su 1998. do ostavke Denisa Ha-lideja, prvog koordinatora Ujedinjenih nacija za humanitarneposlove u Iraku, uz njegovu ocenu da je ucinak sankcija ravan"genocidu". Njegov naslednik, Hans fon Sponek, ubrzo je dosaodo istog zakljucka, i takode dao ostavku. [edna procena Uje-dinjenih nacija iz 1999. konstatovala je "neprekidno propada-nje iracke ekonomije, sa naglasenim pogorsavanjem zivotnih

uslova za iracku populaciju i veliki pritisak na drustveno tki-vo ... Iracki narod ne bi trpeo takve nestasice da nije bilo pro-duzenih mera, usvojenih od strane Saveta bezbednosti, i po-sledica rata.?" UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija tegodine su zajedno uradili analizu smrtnosti ciji je rezultat bilaprocena da "deca ispod pet godina umiru dvostruko vise negosto je to bio slucaj 1989.", i, da nije tako, pola miliona dece visebilo bi zivo krajem decenije."

Ovaj step en velikog irackog krvoprolica "nije bio slucajan,niti posledica greske", pisao je fon Sponek. "Dok su predstav-nici arnericke i britanske vlade u Komitetu za sankcije pomnoproveravali narudzbine iracke vlade za rezervne delove daleko-voda izamenu opreme, idok su malo po malo blokirali vecinunarudzbina za oblasti u nadleznosti Bagdada, Komitet za sank-cije je odobravao, sa retkim izuzecima, sve narudzbine iz Kur-distana"." Isti obrazac se ponavljao za sve zahteve za obnovuinfrastrukture, a "skoro sto posto svih predmeta koji su zadr-zani od strane Komiteta za sankcije Saveta bezbednosti tokomperioda programa Nafta za hranu (1996-2003) blokirani su za-hvaljujuci arnerickim i britanskim vlastima", Rezim sankcija je"nekriticki kaznjavao iracko stanovnistvo kao celinu", pise fonSponek na drugom mestu, iEkonomski isocijalni savet Uje-dinjenih nacija gaje osudio kao .mesumnjivo nezakonit premapostojecern medunarodnom humanitarnom pravu i zakonu 0ljudskirn pravima"." Zaista, ovaj ubilacki ekonomski rat Dzoni Karl Miler 1999. nazvali su "sankcijama masovnog unistava-nja", Procenili su da su sankcije bile .uzrok smrti vise ljudi ne-go sto je umrlo od takozvanog oruzja za masovno unistavanjetokom cele istorije"."Legalizacija ovog smisljenog americkog ubijanja civila u

potpunosti je otkrivena maja 1996, kada je Lezli Stal, novinar-ka televizije Si-Bi-Es, pitala ambasadorku u UN Madlen 01-brajt da li veruje da je "cena" navedenih smrti pola milionairacke dece "isplativa".


16/79


L ezli S ta Z: Culi smo da je pola miliona dece umrlo. Mislim,to je vise dece nego sto je ubijeno u Hirosimi, 1, znate, da lije sve vredno toga?

i 1.172. I to sve uprkos mnogo vecern danku irackih sankcija usvim slucajevima osim Ruande. A za Kongo, benign! slucaj, bi-1 0 je same sedamnaest upotreba reci "genocid ".

Ako uzrnemo period irackih ekonomskih sankcija kaoosnovu za poredenje, izjednacujuci osamdeset primera llpO-trebe reci "genocid" sa jedan, IIcetvrtoj koloni Tabele 1 vidi-mo stepen medijske pristrasnosti. Odnos upotrebe ove reci unavedenih sest slucajeva masovnog ubijanja je 0,2 za rat 2003-2009. godine ("genocid" je upotrebljen da prikaze ovaj periodpet puta rede nego za period sankcija), 6 za Bosnu, 4 za Koso-vo. 40 za Ruandu, 15 za Darfur, i same 0,2 za Kongo (za razli-ku od sankcija i rata IIIraku, ovo je benigni slucaj). Uzimajuciu obzir stvarni broj mrtvih, odnos broja urnrlih prema upotre-bi reci "genocid" raste dramaticno za lrak i posebno za Kongo(videti petu kolonu), gde su zrtve brojne ali bezvredne, u pore-denju sa zrtvarna meta Zapada. Kao sto cemo videti, pristra-snost je postojala i u odnosu na druga krvoprolica, u zavisnostiod politickog statusa,

M ad len O Zbra jt: Mislim da je to veoma tezak izbor, ali mi-slim da je vredno, vredno je toga."Naravno, rezim sankcija nikada nije doveo do uklanjanja

Sadama Huseina, a verovatno nikada nije ni bio namenjen to-me, ali jeste realizovao americku (Dzordz Bus 1, Bil Klinton,Dzordz Bus II) i britansku (Dzon Mejdzor i Toni BIer) politi-ku unistenja materijalnog i politickog rasta iracke drzave kojaje, brzo se modernizujuci, postajala vodeca sila na Bliskom is-toku, i proces njenog slabljenja pred invaziju i okupaciju koja jepocela 2003. godine.

Moze se primetiti da Lezli Stal nije stavila pod znak pitanjaodgovor Olbrajtove, a kamoli da ju je kritikovala zbog njega; sta-vise, nije to ucinio nijedan od intelektualaca zagovornika .Iiu-manitarnog" rata i "odgovornosti za zastitu" sa ciiim delimasmo upoznati. Ovo trinaestogodisnje masovno ubijanje je kon-struktivno. Stotine hiljada irackih zrtava nisu vredne zvanic-ne paznje i tako nisu od znacaja ni za intelektualce, ni za me-dije bliske vlasti. Smrti prouzrokovane "sankcijama masovnogunistenja", dakle, nisu pomenute u zvanicnim izvestajima kaoamericki "neuspeh" da reaguje na genocidni zlocin u ovo "do-ba genocida". Niti je, sa SAD kao pociniocern, a ne pasivnim po-smatracern, pitanje odgovornosti ikada pokrenuto.

Ova duboka pristrasnost je ocigledna u obradi medija datoju Tabeli 1, koja prikazuje upotrebu reci "genocid" u novinamaza rezim irackih sankcija (i kasniju invaziju i okupaciju Iraka),prema ostalim slucajevirna masovnog ubijanja." Tabela po-kazuje da je bilo same osamdeset aluzija na "genocid" koje seodnose na rezim sankcija, dok je za Bosnu, Kosovo, Ruandu iDarfur, cetir i zlikovacka slucaja, taj broj iznosio 481, 323, 3.199

2. INVAZIJA I OKUPAC IJA IRAKA

Opstepoznato je da su americki mediji, neki sopstvenimzakasnelim ukljucenjern," prakticno sluzili kao novinarskiagenti vlade tokom osamnaestornesecne priprerne za invazijuna lrak 2003. Iako su razorne posledice americkog rata i oku-pacije teze za ignorisanje nego posledice trinaestogodisnjegrezirna sankcija (vecinorn zata sto su americke trupe bile naterenu i pretrpele znatne ztrve, iako je to sarno mali proce-nat ukupnih zrtava), glavne politicke, medijske i intelektual-ne grupe arnerickog establismenta bile su neverovatno uspe-sne u omalovazavanju patnji i gubitaka zivota irackog civilnogstanovnistva.

Kada je u ozbiljnim studijama proc:enjivana smrtnost Ira-cana - koja se marta 2003, na pocetku rata, kretala od 98.000,


17/79


preko 655.000, pa sve do milion zrtava, pri cemu je vecina ovihsmrti bila nasilna" - mediji i intelektualci su se prema njimaretko kada odnosili kao prema posrednim ili neposrednim po-sledicama invazije i okupacije, a jos manje kao prema namer-no nametnutom krvoprolicu, zlocinu protiv covecnosti il i "ge-nocidu". Mozemo biti sigurni da u sklopu izvestavanja 0 Iraku,mediji nisu nikada citirali Nirnbersku presudu ili aludira-li na americki rat kao "najvisi medunarodni zlocin" ili na is-kaz presude da "celina nagomilanog zla" - naravno i odgovor-nost za njega - proizlazi iz centralnog akta agresije." Takode,primetna je cinjenica da u ovom slucaju, kada je njihova vladaagresor, ocigledno narusavajuci Povelju Ujedinjenih nacija ti-me sto je napala drugu nezavisnu drzavu, vladini mediji i in-telektualci skoro jednoglasno su ignorisali pitanja 0 saglasno-sti tog nap ada sa vladavinom prava. Hauard Fril i Ricard Folksu, u svojoj analizi izvestavanja N ju jo rk ta jm sa 0 ratu u Ira-ku, nasli da .uprkos cinjenici da invazija jedne zemlje od stra-ne druge direktno implicira najfundamentalnije aspekte Pove-lje Ujedinjenih nacija i medunarodnog prava, nijedan uvodnikN ju jo rk t ajms a nije pomenuo reci 'Povelja Ujedinjenih nacija 'i 'medunarodno pravo' ni u jednom od sedamdeset izvestajao Iraku od 11.9.2001. do 21.3.2003."51Mediji , takode, nisu da-li prostor strucnim kriticarirna ovog planiranog akta agresijeda izraze svoje stavove i pozovu na odgovornost politicke vo-de, iako su srdacno primali one koji su bili spremni da odbaceovu zabrinutost.Ovo vazi (iako sa manjim stepenom iskljucivanja) i za opstuhumanitarnu katastrofu u Iraku, ukljucujuci krizu izbeglicakoja je i dalje jedna od najozbiljnijih u svetu, u jednom trenut-ku sa preko cetiri miliona proteranih Iracana, od kojih je polo-vina izbegla u susedne zemlie." Sarno mala paznja posvecenaje unistavanju i pljackanju irackog arheoloskog nasleda, jednogod najvrednijih na svetu. Napad je poceo prvim Zalivskim ra-tom 1991, ali je uveliko eskalirao marta 2003. u neprocenjivu

Tabela 1: Razl ike u upot rebi reel "genoc id" za pojedina mesta z loc ina [A]

Kol1 1


18/79

3 6 POLITIKA GENOCIDA KONSTRUKTIVNI GENOCIDI 37

kulturnu katastrofu. Elenor Robson sa fakulteta 0/ so uls ko-ledz ozbiljnost ove situacije stavila je u istorijsku perspektivu:Morali biste da se vratite vekovima unazad na mongolsku in-"vaziju na Bagdad 1258. godine da nadete pljacku ovih razme-ra"53.Arnericki vrh je u dobrom drustvu.

Takode, treba primetiti da predinvazijska kampanja born-bardovanja koju su pokrenule americka i britanska vlada ka-ko bi unistile ono sto je preostalo od iracke vazdusne odbranekao deo priprema za invaziju 2003. go dine - tri godine nije nispominjana u rnedijima". A kolicina bombi koje su arnerickii britanski lovci-bombarderi bacili na Irak povecala se od nu-le u martu 2002. do 54,6 ton a u septernbru, i 53,2 tone u de-cembru." Znacajno je da, iako se Irak zalio na ova flagrantnanarusavanja mira, niko nije obracao paznju, mad a je Irak re-dovno 0 tome prilagao dokumentaciju Savetu bezbednosti i ge-neralnorn sekretaru, kao sto je i inace godinama radio." 0 sa-mom pocetku ove druge faze velikog irackog krvoprolica, vees proleca 2002, nije izvestio nijedan savrerneni americki izvorkoji smo mogli da naderno.

Nisu pazljivo istrazivane ni neregularnosti americke poli-tike tokom okupacije, nakon sto je obaranje prethodnog re-zima zavrseno. Rezolucijom 1564 Saveta bezbednosti Ujedi-njenih nacija iz juna 2004,57 SAD su cak uspele da osigurajuretroaktivno sankcionisanje zauzimanja nezavisne drzave. Upismima reprodukovanim u prilogu ove zapanjujuce prera-de istorije, iracki premijer Ajad Alavi koji je bio nametnut odstrane Privrernene koalicione vlasti (tj. americkih okupacio-nih snaga) samo nekoliko dana ranije, zatrazio je da americ-ka vojska ostane u Iraku na celu takozvanih muliinacional-nih snaga. U odgovoru americkog drzavnog sekretara KolinaPauela, SAD su se svecano obavezale na to. Sa svoje strane,Savet bezbednosti se pridruzio ovoj farsi, prihvataiuci da su"multinacionalne snage u Iraku po zahtevu Privremene vla-de .. .", dajuci tako d e j ure dozvolu za arnericku okupaciju, sto

predstavlja najvece narusavanje Povelje Ujedinjenih nacija unovijoj istoriji. Mediji nisu istrazivali ni Sporazurn 0 statususnaga izrnedu iracke vlade prernijera Nuri al Malikija i arne-rickog agresora-okupatora koji daje arnerickim snagama ko-lonijalne privilegije." Protivno je medunarodnorn pravu bilokakvo donosenje zakona pod vojnom okupacijorn, koje se ti-ce svih vidova eksploatacije i transporta irackih resursa gasa inafte, kao i raspodele prihoda. Ova poslednja tacka je izuzet-no sporna i bila je neresena do pred kraj 2009. godine. Kurd-ska pokrajinska vlast zelela je da realizuje sopstvene dogovo-re, tako da su tenzije rasle izrnedu kurdskog severa i arapskogjuga."

Napadi u aprilu i krajern novembra 2004. kojima je uni-sten veci deo Faludze i ispraznjen grad od 250.000 stanovni-ka, uporedivani su sa nacistickim bornbardovanjem Gernikeu Spaniji 1937,60 iako su oni bili mnogo veci od nap ada izvr-senih od strane nacista, sa slozenijim i smrtonosnijim cruz-jem i vatrenorn rnoci, i izazvali vece pustosenje i vise zrtava.Civilne zrtve su vecinom izostavljane iz zvanicnih izvestaja,a cak i kada su priznate, bile su ignorisane kao .bezvredne".Takva ubijanja i krvoprolica od strane SAD i njihovih save-znika temeljno su legalizovana. Visoki zvanicnici nove Oba-mine administracije ne pokazuju nimalo osecanja krivicezbog masovnih ubistava i unistenja koja je njihov prethod-nik pocinio. Stavise, sa njihove tacke gledista, Iracani im du-guju uslugu. Ono sto je objasnio potpredsednik Dzozef Baj-den, "prolivali smo nasu krv i trosili nase bogatstvo da ihpodrzimo u njihovoj predanosti sopstvenom ustavu"" - jesteogromna laz jer je arnericka "investicija" zasnovana na izmi-sljenoj pretnji irackog "oruzja za masovno unistavanje", ciji jecilj zapravo prosirenje arnerickog uticaja na ovo podrucje bo-gato naftom. Bajdenova izjava takode ignorise enormno vecucenu u irackoj krvi i bogatstvu koju je iznudila njegova vlada,pocinivsi "najvisi medunarodni zlocin",


19/79


Tabela 2: Koriscen]e rec] "genocid" u s lucaju l raka, 2004-2008. [AJ

Koriscenje recilzvrsilac - Uzrok genocida "genocid" u stampanim

medijimaRat i okupacija 2003 13Trlnaestoqodlsnji rezirn sankcija 3Rezirn Sadama Huseina 48Sukobi medu sektama i ii pos le povlacer ija SAD 54Drugo, bez znacaja 30

[A] Pretrazivanje baze podataka Factiva vrseno u januaru 2009..pod kategori-jom novine: sve. Parametri pretrazivanja identicni onima koji sukorisceni uTabeli 1, red 2. Zllkovacl genocidiZanimljivo, u Tabeli 2 mozemo videti da, dok trinaest listo-

va aludira na "genocid" u Iraku tokom perioda 2004-2008, mi-sleci na posledice invazije i okupacije, vise nego trostruko ve-ci broj listova, tacno njih cetrdeset osam, primenjuju tu rec zarezim Sadama Huseina koji je vee odavno srusen, a pedeset ce-tiri je primenjuju pri spekulacijama 0 mogucim posledicamagradanskog rata ili americkog povlacenja.P Kao i u slucaju Vi-jetnama, pravo krvoprolice, isplanirano od strane SAD ne mo-ze da se prizna; sarno neprijatelji i mete Sjedinjenih AmerickihDrzava mogu da pocine zlocin zvanicno oznacen kao "genocid ".

L DARFURSK I RATOVI I UBIJAN JA

Samanta Pauer jednom je konstatovala kako je vlada u Kar-tumu "tesko mogla da predvidi da jedna tako skrovita, ne-dostupna muslimanska oblast kao Darfur moze da postanec au se c el eb re u Arnerici"." Pauerova je naivna i ignorise 06-gledne cinjenice koje su nacinile od Darfura predvidivo kvali-fikovanog kandidata za srediste zlocina: to sto mu u vlasti do-miniraju muslimanski Arapi; to sto Sudan ima dosta nafte, aliKartum ima dobre veze sa Kinom umesto sa Amerikom ili Za-padom; i to sto je Izraelu i Americi potrebno nesto da odvratipaznju od njihovih katastrofalnih narusavanja ljudskih prava iod njihovih saveznika koji su harali susednom DemokratskomRepublikom Kongo.Tako u Tabeli 1 vidimo da je rec "genocid" upotrebljena

kao opis postupanja Kartuma u Darfuru (tj, unutar Sudana)devedeset puta ceSee nego sto je to bio slucaj za americka po-stupanja u Iraku, gde je strana zernlja osvojena agresijom iode je tri puta vise ljudi ubijeno u istom periodu (2003-2009).I:) Stavise, ovaj mnogo manji broj mrtvih u Darfuru vee je biotretiran kao "genocid" godinu dana nakon prvih oruzanih


20/79


napada Armije/Pokreta za oslobodenje Sudana na vojne objektei objavljivanja pratecih politickih deklaracija u februaru i mar-tu 2003.6! Deset hiljada ljudi umrlo je u Darfuru, i vise od mi-lion napustilo svoje domove do marta 2004. Lobirajuci za stra-nu intervenciju, humanitarni koordinator UN za Sudan, MukesKapila, nazvao je ovo "najvecom svetskom humanitarnom kata-strofom i narusavanjern ljudskih prava" i .verovatno najzescimratom". [edina dilema koja mu je ostala jeste da li dogadaie trebaopisati kao "etnicko ciscenje" i li "genocid ".65

Ovakva retorika smisljena je da izazove akciju: suoceni satako uzasnim masovnim zlocinima, moramo da ucinimo ne-sto: cak i nista je vid vrsenja necega, u sta nas ubeduje jednaod dogmi .Jrumanitarnog" nacela i nacela "odgovornosti zazastitu". Nazivajuci Darfur "neprimecenim genocidom", Arne-rikanac Erik Rivs napisao je u listu Va sing to 11 post: .Ljudi suubijani zbog toga ko su, rasno i etnicki - kao takvi", citirajucikljucnu recenicu Konvencije 0 genocidu Ujedinjenih nacija iz1948.66 Objavljujuci svoj Plan akcije sprecavanja genocida, ge-neralni sekretar Kofi Anan izdvojio je Darfur iz svih svetskihkonflikata, poredeci ga, sa dubokim osecajem "zle slutnje", sasituacijom u Ruandi deset godina ranije. Dodao je da: "Kojegod reci da koristi da opise situaciju, medunarodna zajednicane rnoze samo beskorisno da stoji po strani"."

Kako kaze Mahmud Mamdani, takvi iskazi su "svodenjeslozenog politickog konteksta na bajku, koja se odvija u svetunastanjenom zlikovcima i zrtvama, koji nikad ne rnenjaju ulo-ge i tako se uvek is lakocorn mogu razlikovati". U ovom "jed-nostavnorn, moralnorn svetu" gde se .zlo suprotstavlja dobru"i "zloCini se geometrijski uvecavaju", grupa pocinilaca jasnoprepoznatih kao "Arapi", suocava se sa grupom zrtava jasnoodredenih kao "Afrikanc:i" - "i zrtva je neiskvarena, a pocini-lac jednostavno zao"." Dela kolumniste N ju jo rk ta jm sa Niko-las a Kristofa su ovako karikaturalnog zanra. "On je od pocet-ka", dodaje Marndani, "prikazivao Darfur kao borbu izmedu

ZLiKOVACKI GENOCIDI 41

'sudanskih arapskih vladara' i 'crnackog naroda Sudana'",.Llbijanja su orkestrirale arapske sudanske vlasti, delom putemDzandzavid milicije, sastavljene od arapskih pljackasa koje jenaoruzala vlast", pisao je Kristof marta 2004, naglasavajuci daarapska vlada u Karturnu, .Icao da nije od ovoga sveta". ,,2r-tve su svi koji nisu Arapi: crnci iz plemena Zagaua, Masaliet iFur." "Arapi zele da se rese svih koji su erne koze", rekao je [u-suf Abdulah. U delu Darfura iz kojeg je pobegao "vise nemacrnaca"."

Ali razlika izrnedu sudanskih arapskih vladara i njihovihcrnackih zrtava, koju prave Kristof, Pauerova, Rivs i mnoginjihovi saveznici u kampanji S pa sim o D a tjL II ; lazno istice rasi-zam kao centralni uzrok sukoba. Kao sto je zakljucio izvestajiz 2005. Medunarodne komisije za istragu 0 Darfuru, svakoprikazivanje sukoba u zapadnom Sudanu kao "africkog" pro-tiv "arapskog" pogresno je tumacenje uzroka i posledica suko-ba. .Izgleda da su razlicita plemena koja su zrtve napada i ubi-janja (uglavnom plemena Fur, Masaliet i Zagaua), pripadniciiste etnicke grupe kao i oni u milicijarna koje ih napadaju", is-kazala je Komisija. "Govore isti jezik (arapski) i pripadaju is-toj religiji (islam)"." Protivno Kristofu et a l, vlada u Kartu-mu je sastavljena od africkih crnaca, istih kao sto su oni uzapadnom Sudanu, koji joj se protive. Bitna razlika u zapad-nom Sudanu jeste, dakle, politicka - izrnedu onih koji podr-zavaju vlast ("Arapi ") i onih koji joj se protive ("Afrikanci "),Navodna "arapsko-africka" podela je "potpirivana rastuciminsistiranjem na takvoj razlici u nekirn krugovima i u medi-jima" (posebno arnerickim i evropskim). Taj proces doprineoje ucvrscivanju suprotnosti i postepeno stvorio prepoznatlji-vu polarizaciju u medusobnoj percepciji tih grupa"." .Kriza uDarfuru" je, dakle, vrsta "cistog platna" na koje zapadni mo-ralisti projektuju strane kategorije koje odaju sustinu njiho-vo g interesa u sukobu, ali ne odrazavaju stvarnost, niti istin-ske potrebe ljudi zahvacenih sukobom,


21/79


Osim toga, Program za zastitu zivotne sredine UN pokazaoje U obimnom pregledu iz 2007. da se uzroci sukoba u Darfu-ru mogu naci u ekoloskim ciniocima kao sto su klimatska ne-stabilnost, susa, sirenje pustinje, porast broja stanovnika, neiz-vesna dostupnost hrane i preterano iskoriscavanje ogranicenihresursa. Zakljucili su da je "Darfur propao do te mere da nemoze dugorocno da odrzava svoje poljoprivredno stanovni-stvo." Govoreci 0 ovom pregledu, generalni sekretar Ban KiMun primetio je da "skoro bez izuzetka razmatramo Darfurterminologijom vojske i politike - nazivamo ga etnickim kon-fliktom koji je zavadio arapske milicije i crnacke pobunjenike iseljake. Ali ako pogledamo korene, mozerno videti mnogo slo-zeniiu dinamiku. Medu raznovrsnim politickim i drustvenimuzroc:ima, darfurski sukob je poceo kao ekoloska kriza, nasta-juci bar delimicno zbog promena u klimatskim uslovima ... Ni-je nikakva slucajnost sto je nasilje pocelo tokom suse". Drugipregled izdala je "Specijalna komisija penzionisanih admiralai generala" za CNA korporaciju 2007, koji se slaze .da su bor-be koje deluju kao plemenske, sektaske ili nacionalisticke cestozapocete zbog smanjenih zaliha vode ili smanjenja poljopri-vredne proizvodnje". Takode je dodato da je "situacija u Darfu-ru u sustini problema imala resurs zemlje ... Verovatno vise ne-go bilo koji drugi noviji konflikt, Darfur daje odlican primerkako postojece marginalne situacije mogu biti nepopravljivopogorsane klimatskim ciniocima"."Ipak, publicitet stvoren tokom 2004. godine, koji prikazu-je Darfur kao "neprimeeeni genocid ", nesumnjivo se svrstava

medu najbolje propagandne kampanje te vrste u ovoj deceniji .Uvek navodno "izmice kontroli ", nezavisno od toga sto je dokraja 2008. godine Darfur izvlacio korist iz "najveee hurna-nitarne pomoci na svetu, sa vise od osamdeset organizacija ipetnaest hiljada humanitaraca", i da je ovakvu prioritetnu po-moe dobijao pet godina uzastopce." Ali uvek je nazivan "za-boravljenim" ili "ignorisanim", uprkos cinjenici da cak i kada

ZLiKOVACKI GENOCIDI 43

je navodno bio najvise ignorisan, Darfur je vee bio kriza sanajvecim publicitetom na svetu.".Vrerne je da krenemo protiv rezimskih zvanicnika koji su

odgovorni za to ubijanje", naglasavao je Dzon Prendergast izMedunarodne krizne grupe u januaru 2004. "Ne smemo dozvo-liti da pesak Sahare proguta dokaze 0 onome sto ce verovatnoostati kao jedan od najvecih zlocina naseg doba"." [edna PIPAanketa iz istog rneseca ustanovila je da je vee 56% Amerikanacabilo ubedeno da se cini genocid u Darfuru; a 69% je takode ve-rovalo da .ako UN utvrde da se genocid stvarno odvija u Dar-furu, onda bi Ujedinjene nacije sa SAD trebalo da odluce da gazaustave, i ako je potrebno, da upotrebe vojne snage za to."76Kao karakteristicno zlikovacko krvoprolice ranog dvade-

set prvog veka, Darfur je bio uspesno uoblicen u "genocid ",tako da su Snage za sprecavanje genocida u svom izvestaju izdecembra 2007. izdvojile .zapanjujuci procenat javnog rnnje-nja koje se bavi krizom u Darfuru" kao model za izgradivanjestalne kampanje za sprecavanje genocida i masovnih zlocina."Mi smatramo da ova izjava znaci da nacin na koji se americ-ka vlada odnosi prema desavanjima u zapadnom Sudanu trebada bude model za to kako najbolje propagirati neki sukob kao"genocid" i tako pokrenuti elitu i javno mnjenje za akciju protivnavodnog pocinioca.Ipak, dvostruko duze od Darfura, Demokratska Republika

Kongo imala je skoro dvadeset puta veci broj zrtava, navode-ci istrazivace da to nazovu "najsmrtonosnijom svetskom kri-zorn nakon Drugog svetskog rata", sa procenjenim brojem odoko 5,4 miliona mrtvih od avgusta 1998. do avgusta 2007.78 AliKinsasa nije muslimanska, a njeni strani eksploatatori su SAD,Velika Britanija, Francuska i africke drzave saveznice Zapa-da - najvise Ruanda i Uganda. Tako je mnogo veci broj smrtiu Kongu tokom deset godina istinski ignorisan, dok je na seve-ru Darfur postao " ca us e c el eb re u Americi" i vise je politickogturizma i aktivizma nevladinih organizacija, poznatih licnosti

ZLIKOVACKI GENOCIDI 45


22/79


i studenata kao i prostora na internetu posveceno Darfuru ne-go bilo kojoj drugoj krizi modernog doba. Arnericki autori Sti-yen Fejk i Kevin Fank pisu da "za razliku od pokusaja da sezaustave humanitarne katastrofe koje podrzava Zapad, kao kr-voprolice u Iraku ili izraelska okupacija, koji nisu privukli kor-poracijski kapital ili saosecajna obecanja iz Ovalnog kabineta",aktivizam za Darfur je plodonosan zato sto je .uglavnom uko-renjen u idealima koje podrzava vlada, kao na primer zapad-njacka iistota oruzja ili ignorisanje ideje pregovora radi kori-scenja jezika sile i upotreba sile samo odredenih dobrotvornihzapadnjaka da se spasu tamnopute zrtve od njihovih arapskihi muslimanskih mucitelja"." Samim tim, karnpanja da se zau-stavi veliko krvoprolice u Kongu rnoze da ceka, a krv moze danastavi da tece u Iraku, Avganistanu, Pakistanu i Palestini bezprekida."Od danas, ne bih rekao da se vodi rat u Darfuru", rekao je

novinarima krajern avgusta 2009. nigerijski general MartinAguai, penzionisani vojni komandant zajednicke misije Orga-nizacije africkog jedinstva i UN u Darfuru. "Rata nema. Preo-stala su sarno pitanja bezbednosti. Razbojnistvo ... ljudi koji po-kusavaju da rese sukobe oko vode i zemlje na lokalnom nivou.Ali pravi rat kao takav, mislim da smo zavrsili sa tim"." Pre-noseci njegove reci, Niujork tajms je napisao da je receno da je"rat u Darfuru u sustini zavrsen"." "Aguai je postao najnovi-ja visokopozicionirana Iicnost.. koja umanjuje nivo nasilja uDarfuru", dodao je Rojters, "gde je sukob pokrenuo aktivistekoji su cptuzili Kartum za genocid ".

Cim su se pojavile vesti sa Aguainim recima, koalicija Spa-s im o D a rju r, kao i drugi, trenutno su ih odbacili. .Aguai pot-cenjuje medunarodnu potrebu da se rese ovi problemi jer na-vodi ljude da poveruju da je rat u Darfuru zavrsen i time ometamedunarodne akcije", rekao je bivsi pripadnik Medunarodnekrizne grupe i aktivista .Darfurskog genocida" Dzon Prender-gast." Bas u tom trenutku Prendergastov projekat Dosta (koji

je zapoceo 2007. da "izgradi stalnu kampanju za sprecavanjegenocida i zlocina protiv covecnosti'?") pokretao je novu karn-panju zauzimanja za Darfur, nazvanu O d rz ite o be ca nje : S ud an ,sada. Nova kampanja je obuhvatala organizacije srodnih idejakao sto su: Za usta vim o g eno cid sa da , M reza intervencije protivgenocida i I nv es ti to ri p ro ti v g e no c id a ," Citirajuci Prendergasto-vu reakciju, Aleks de Val, jedan od najcenjenijih strucnjaka zaSudan, bio je uzasnut. .Prendergastova kampanja nije 0 unu-trasnjim resenjirna, v ee 0 medunarodnom (citaj: arnerickom)delovanju", pisao je De Val na svom blogu Razumimo Dar-

f L I I ' . .Kampanja koja se fokusira na nepostojeci genocid, Ame-rika koja pojacava pritisak da spreci ubijanje koje se vise ne de-sava, samo prikazuju protagoniste kampanje Spasimo Darfutkao neznalice, a Ameriku kao smesnu ... S pa sim o D a rju r nijeo Sudanu, niti cak 0 Darfuru uopste - to je 0 izrnisljenom sa-osecanju i razvitku americkog unutrasnjeg politickog progra-mao Sram vas bilo, Prendergast, i vas i vase prijatelje 'aktiviste',sram, srarn, sram"."

Ali zapadni zvanicnici, Kofi Anan i njegove Ujedinjene na-cije, nevladine organizacije, poznati .Jiumanitarcl" i medijidavno su uspeli da uoblice krizu u Darfuru u "genocid" i dazavade Arape i njihove crnacke zrtve - praveci od toga modelzlikovackog genocida. Ovo kanalisanje interesa i emocija pre-ma Darfuru takode je odlicno odvracanje paznje od nasilja Za-pad a u Avganistanu, Iraku, Pojasu Gaze i drugde. Kao sto po-kazujerno u ovoj knjizi, ovo je standardna proc:edura za svekampanje upravljanja zlocinima,

2, B OSN A I HE RC EG OV IN A

Tokom gradanskih rat ova koji su pratili razaranje Socijali-sticke Federativne Republike Iugoslavije devedesetih godinaproslog veka - SAD, Nernacka, NATO i Evropska unija - svisu stali uz nacionalne manjine koje su trazile da se odvoje od

46 POLITIKA GENOCIDA ZLIKOVACKI GENOCIDI 47


23/79

jedinstvene federalne drzave i svi su bili protiv nacionalne gru-pe Srba koja je najduze istrajavala na ocuvanju Jugoslavije. Toje svrstalo zapadni blok cvrsto iza Hrvata i Slovenaca, a ondabosanskih Muslimana i, najzad, kosovskih Albanaca."

Ratovi u Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu(1998-1999) privukli su ogromnu paznju u Sjedinjenim Ame-rickim Drzavama i na Zapadu uopste, potpomognuti osniva-njem Medunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju i njegovomodlucnorn sluzbom u ime NATO-a i njegovih jugoslovenskihklijenata (bosanskih Muslimana, Hrvata, Slovenaca, i kosov-skih Albanaca), a protiv demonizovanih Srba. Posto su NATOsile podrzavale, pa cak i vodile ratne operacije, a kako je biloznacajnog etnickog ciscenja i etnickog ubijanja - prirodno jeda su izrazi "etnicko ciscenje", ali i "masakr" i "genocid" brzobili primenjeni na ratne operacije Srba. Primetna inflacija op-tuzbi protiv srpskog nasilja i zla (uz umanjivanje nasilja koje suvrsili NATO klijenti), izrnisljeni koncentracioni logori, "logoriza silovanje" i slicne analogije sa nacistickim logorima, navelisu potpukovnika Dzona Sreja, bivseg sefa americke obavestaj-ne sluzbe u Sarajevu, da jos pre zavrsetka rata izade u javnostsa optuzbom da "Amerika nije tako pateticno prevarena jos odvremena kada je Robert Maknamara pospesio eskalaciju Vi-jetnamskog rata ...". Popularna percepcija bosanske musliman-ske vlade kreirana je pomocu plodonosne propagandne masi-nerije. Cudna kombinacija tri glavna spin-doktora, ukljucujucii PR kompanije u sluzbi Bosanaca, medijske strucnjake i ele-mente iz Stejt departmenta - uspeli su da izmanipulisu iluzije ida potpomognu muslimanske ciljeve"."Vode bosanskih Muslimana pocele su da sire optuzbe za

200.000 mrtvih pocetkorn 1993,88 sarno devet meseci Hakonpocetka ovog gradanskog rata. Ova i vece cifre brzo su usle iu medije, podrzavajuci optuzbu za genocid i pravdajuci pozi-ve na stranu intervenciju u cilju zastite bosanskih Muslimana.Medutim, ova optuzba je pala 2005-2007, kada su dye razlicite

studije, jedna koju je narucio sam Tribunal, a druga koju jenarucila norveska vlada, zakljucile da je broj zrtava u bosan-skom sukobu bio oko sto hiljada, ukljucujuci civilne i vojne zr-tve svih sukobljenih strana." Zbog njihovih izvora, ovi nalazise nisu mogli lako odbaciti i ismejati kao "poricanje holokau-sta" ili "revizionizam", ali su sarno vrlo diskretno objavljeni uzapadnim medijama, sporo zamenjujuci mnogo vece cifre oddvesta do dvesta pedeset hiljada, i to bez analiza ili objasnjenjaza prethodno lakoverno prihvatanje neverovatnih i neprovere-nih tvrdnji bosansko-muslimanske propagande.Naravno, "masakr u Srebrenici" iz jula 1995. cesto je na-

vcden i mnogo puta ponavljan, i to sa najvecim zgrazavanjem,kako bi se pokazalo da se genocid u Bosni zaista i dogodio.Ovome je doprinela cinjenica da su i presuda i odluka 0 zal-bi Tribunala za bivsu Jugoslaviju u slucaju generala Radisla-va Krstica navodile da se genocid mogao dogoditi u "jednommalom geografskom podrucju" (grad Srebrenica), cak i on-da kada se zlocinacka strana potrudila da autobusima odvedena sigurno svu decu, zene istaree, dakle, neosporno nisu ni-kog ubili osim .vojno sposobnih muslimanskih muskaraca.?"Kao sto prirnecuje Majkl Mandel, "u ovoj presudi, genocid jepretvoren ne u obicno etnicko ciscenje, vee u ubijanje poten-eijalnih vojnika tokom rata zarad stieanja vojne prednosti .. . Uslucaju Krstica, koncept genocida, osim kao cista propaganda,izgubio je svaku vezu sa holokaustom kao programom istre-bljenja celih naroda"." Slucaj osam hiljada "muskaraca ide-caka" ubijenih u Srebrenici izrazito lose je potkrepljen, uglav-nom se oslanjajuci na teskocu razdvajanja egzekucija odubijanja tokom bitke (kojih je bilo mnogo tokom desavanjau Srebrenici jula 1995), delom na sporne iskaze svedoka (da-te vecinom tokom prinudnog pregovaranja sa Tuzilastvom")i na strastvenim teznjama da se misli najgore 0 demonizova-nim Srbima. Snimak bosanskih Srba kako ubijaju sest mu-slimanskih muskaraca, daleko od Srebrenice inepouzdanog

48 POLITIKA GENOCI DA ZLiKOVACKI GENOCIDI 49


24/79

3. KOSOVO

politike koja je zahtevala rat, paralelno sa optuzivanjern i sud-skim progonom kljucnih NATO meta. Ovo je bio pravi "udru-zeni zlocinacki poduhvat" u ratovima na Balkanu, za sta su naorvelovski nacin optuzeni Srbi."

Kao sto se rec "genocid" veoma cesto koristi za ponasanjebosanskih Srba tokom ratova u Bosni, ona je cesto koriscena iza ponasanje Srba na Kosovu (u Republici Srbiji), kako pre NA-TO bombardovanja od 24.3.1999. do 10.6.1999, tako i tokomi nakon ovog rata. Citave godine pre NATO bornbardovanja,dok se NATO pripremao za napad, Medunarodni tribunal zabivsu Jugoslaviju takode se pozabavio srpskim maltretiranjemkosovskih Albanaca." MTBJ, zapadni zvanicnici i mediji gene-risali su konstantan priliv optuzbi i publiciteta 0 srpskim gre-sima. Postoje cvrsti dokazi da su, tokom ovog perioda, Oslobo-dilacku vojsku Kosova (OVK) snabdevale i obucavale americkesnage i da im je stavljeno do znanja da ce se provokacije pro-tiv Srba isplatiti dugo pripremanim NATO i americkirn napa-dom." Zanimljivo je da je engleski ministar odbrane DzordzRobertson priznao svojoj skupstini istog dana kada je NATOzapoceo svoj napad na Srbiju, da je do januara 1999. vise lju-di na Kosovu ubijeno od strane OVK nego od strane Srba."Ukupni procenjeni broj ubistava na Kosovu od pocetka 1998.bio je dye hiljade, od cega se nekih pet stotina mogu pripisatisrpskoj vojsci."Zbog bombardovanja je nastao zestok vojni sukob izrnedu

srpske vojske i OVK na Kosovu, sa mnogim ubistvima i ma-sovnim egzodusom stanovnistva te pokrajine, kako sprskog iromskog, tako i albanskog." Bilo je zvanicnih tvrdnji punihzgrazavanja u SAD, Nemackoj i Engleskoj 0 masovnim srp-skim ubijanjima i genocidu koji je bio u toku. Sarno nekoli-ko dana nakon pocetka NATO bombardovanja, nemacki mi-nistar odbrane, Rudolf Sarping, tvrdio je da "ovde pocinjegenocid" a predstavnik NATO-a Dzejmi Sej da "smo na ivi-ci ogromne humanitarne katastrofe ... kakvu nismo videli u

porekla, prihvatili su i ugledni zapadni analiticari kaoozbiljan dokaz da je os am hiljada ubijeno u Srebrenici."Cak i ako se takav jedan masakr u Srebrenici desio tako kao

sto su prihvatile zapadne vlade, i dalje smo suoceni sa anoma-lijom da ukupan broj mrtvih u Bosni (sto hiljada na svim za-racenim stranarna), i jos vise broj civilnih zrtava medu bosan-skim Muslimanima tokorn cetiri godine "genocida" (ukupnooko trideset tri hiljade) bledi u poredenju sa brojem zrtava me-du irackim civilima tokorn trinaestogodisnjih "sankcija ma-sovnog unistenja" i, za sada sedrnogodisnje, invazije i okupa-cije. Uzevsi u obzir procene od 800.000 do l.000.000 zrtava uslucaju Iraka, odnos broja zrtava u Iraku prema broju mrtvihmuslimanskih civila u Bosni je 24 prema 1, odnosno 30 pre-rna 1, za period sankcija i period invazije i okupacije. Medu-tim, kako se moze videti iz Tabele 1, upotreba reci "genocid"za Bosnu bila je sest puta cesca nego za period sankcija u Ira-ku, i cak trideset sedam puta cdca nego za period invazije iokupacije. Anomalija nesaglasne upotrebe reci (kao i selektiv-ne paznje i indignacije) moze se objasniti adaptacijom medijai intelektualaca na propagandne potrebe zapadnog politickogestablisrnenta. Vrlo su pazljivi i emotivni kada su u pitanju zli-kovacka, dakle "genocidna" krvoprolica, ali su previse cutljiviprema konstruktivnim krvoprolicima koja pokazuju odredenu"slozenost".

I u slucaju Kosova, planovi zapadnih sila za napad na Iugo-slaviju i njeno rasparcavanje, zahtevali su prethodnu demon i-zaciju Srba, preuvelicavanje njihovih zlocina nad .vrednim" Zr -tvama i pripremu a p ri or i i a pos te r io r i opravdanja za NATObombardovanje, okupaciju i neokolonijalnu upravu nad Ko-sovom. MTBJ je igrao kljucnu ulogu u ovom procesu, posto jeod pocetka organizovan kao lazni sudski instrument NATO

50 POLITIKA GEt ,JOCIDA ZLIKOVACKI GENOCIDI 51


25/79

Evropi jos od poslednjih dana Drugog svetskog rata"."? Histe-ricne NATO i OVK proeene broja nestalih i verovatno pobi-jenih kosovskih Albanac:a, s vremena na vreme, dostizale suvise od sto hiljada, pa i citavih petsto hiljada u jednom saop-stenju Stejt departrnenta.P' Od nernackih zvanicnika su pro-eurile "obavdtajne" informaeije 0 navodnom srpskom planunazvanom operacija Potkovica, da se ocisti pokrajina od Al-banaea i da se nastani Srbima, za sta se ispostavilo da je oba-vestajna izrnisljotina. Komandant OVK, Hasirn Taci, upozorioje jednu nemacku televiziju da su Srbi opkolili sto hiljada Al-banaca na fudbalskom stadionu u Pristini i da je njihova sud-bina jos uvek nepoznata, ali verovatno zapecacena. [os jednadezinformacija koju su objavili kao cinjenicu: arnericki mini-star odbrane Vilijam Koen rekao je na programu F ace the N a-tion, televizije Si-Bi-Es da je Milosevic "proterao milion i poljudi a sad vidimo da je nestalo oko sto hiljada vojno sposob-nih muskaraca"."? Ratna propaganda je bila odrzavana i parmeseci nakon njega, dok su strucnjaci za sudsku medicinu inovinari doletali na Kosovo kao gladni lesinari, trazeci tela iprice 0masakrima"!" Potraga za pricama bila je sacinjena odmora nedokazivih tvrdnji i dokazivih lazi, Medutirn, udaracsudbine za kosovski "genocid" bio je nedostatak tela. Na krajuje nadeno sarno oko cetiri hiljade tela, ukljucujuci i Srbe i voj-nike; a do sredine 2007, sarno je 2.047 i dalje bilo vodeno kaonestali .'?' lz Tabele 1 vidimo da je rec "genocid" upotrebljenada opise srpske akcije na Kosovu 323 puta nasuprot osamdesetza iracke "sankcije masovnog unistenja" i trinaest za invazi-ju i okupaciju Iraka, dok je broj mrtvih u poslednja dva sluca-ja nadmasio one na Kosovu 200 i 250 puta. Pristrasnost teskoda moze da bude spektakularnija. Ali mozerno biti sigurni dase zvanicnici, mediji i humanitarni intelektualci nikada nisuizvinili za svoje lazi i inflaciju broja mrtvih, niti su ikada daliobjasnjenje kako se sve to desilo.

4. RUANDA I DE lv IOKRATSKA REPUBLIKA KONGO

Vee smo napisali da je raspad Jugoslavije "mozda najlaznijepredstavljen niz znacajnih dogadaja tokom poslednjih dvade-set godina'?". Ali daleko krvavije i destruktivnije invazije, po-bune i grad anski ratovi koji su opustosili vise zemalja u oblastiVelikih jezera u Centralnoj Africi, bili su u istom vremenskomperiodu predmet jo s vecih zlonamernih interpretacija.

Svi sektori zapadnog establismenta u velikoj meri proguta-li su propagandnu pricu 0 Ruandi koja je zamenila uloge zlo-cinaca i zrtava, U cesto citiranoj studiji iz 1999. godine 0 "Ge-nocidu u Ruandi ", u ime Hjuman rajts voca i Medunarodnefederacije za ljudska prava u Parizu, Alison de Forz pise "dasu krajem marta 1994, Hutu vode bile odlucne da uniste veli-ki broj pripadnika Tutsi i Hutu naroda koji su bili protiv Hutupredsednika Zuvenala Habjarimane", i da je sestog aprila 1994,posle atentata na Habjarimanu, "mala grupa njegovih najblizihsavetnika ... odlucila da izvrsi planirano istrebljenje". Iako je.odgovomost za ubistvo Habjarimane ozbiljna optuzba", onabledi u poredenju sa "odgovornoseu za genocid. Znamo ma-lo 0 tome ko je ubio Habjarimanu" - sto je neistinit iskaz, kaosto cerno kasnije videti - "ali znamo vise 0 tome ko je iskori-stio atentat kao izgovor da se zapocne ubijanje koje je planira-no mesecima" - sto je sasvim tacno, ali u potpuno suprotnomsmislu od onog koji prenosi De Forzova.!"Tokom svedocenja na glavnom sudenju cetvorici bivsih Hu-

tu vojnih oficira pred Medunarodnim tribunalom za Ruan-du, De Forzova je priznala da je do aprila 1992. godine, punadvadeset cetiri meseca pre nego sto je "genocid" navodno za-pocet, .vlada Ruande vee postala visestranacka vlada koja jeukljucivala i predstavnike Tutsija, te je vee sarno iz tog razlo-ga nernoguce zakljuciti da je vlada planirala genocid ".lOi Iakoje De Porzova pokusala da spase Hutu model zavere, navodeciplanove pojedinih Hutu clanova koalicione vlade da iskoriste

52 POLITIKA GENOCIDA ZLiKOVACKI GENOCIDI 53


26/79

svoja .zvanicna ovlascenja" i izvedu prethodno planirani ge-nocid, ovaj model se raspao na unakrsnom ispitivanju!". DeForzova nije mogla da objasni kako su Hutu "pojedinci" kori-stili svoja "ovlaseenja" bez znanja njihovih Tutsi kolega i kole-ga iz Patriotskog front a Ruande (PFR). Stavise, bila je prirnora-na da prizna da su ministri iz Patriotskog front a Ruande bili udosluhu sa PFR i njegovim ratnim planovima (koje cerno opi-sati kasnije), i da nakon atentata na Habjarimanu, PFR nije sa-rno delovao u samoodbrani od masovnih ubijanja koje su or-ganizovali Hutui, vee je zapoceo sopstvena masovna ubijanja.Drugim recirna, dok Hutu clanovi koalicione vlade Ruande ni-kako nisu mogli da planiraju genocid protiv Tutsija, PFR kojisu vodili Tutsi bio je dobro pozicioniran da paralise bilo kakavodgovor vlade na njegove planove - koji su bili i realizovani -da izbegne pretnju slobodnih izbora koje bi PFR sigurno izgu-bio, da ubije Hutu predsednika i da zemlju preuzme vojnom si-lorn. Ipak, dramaticna priznanja De Forzove pred MTR nikadase nisu pojavila u zapadnim medijima, a u svojim kasnijim iz-javama, ona je do samog kraja nastavila da ponavlja zvanicnupropagandu 0 zaveri Hutua da izvrse genocid.!"

Da bi se prihvatio standardni model "genocida" moraju seignorisati masovna ubijanja i etnicko ciSc'enjekoje je nad Hutuplemenom izvrsio PFR mnogo pre perioda april-juli 1994, i ko-ja su pocela kada su snage Ugande pod predsednikom (i dikta-torom) Ioveri Musevenijem napale Ruandu 1.10.1990. U svomzacetku, PFR je bio jedno krilo armije Ugande, a njegov vo-da, Pol Kagame, bio je direktor vojne obavestajne sluzbe Ugan-de osamdesetih godina. Invazija koju je izvrsila Uganda i borbekoje su usledile nisu bile "gradanski rat", vee cist slucaj agresije.Ipak, ovo nije dovelo ni do prigovora ni do prekida americko-britanske podrske. Nasuprot irackoj invaziji Kuvajta, samo dvameseca pre toga, kojoj se Savet bezbednosti suprotstavio traze-ci istog dana da Irak trenutno povuce svoje snage, u slucaju in-vazije Ruande od strane Ugande, Savet nije preduzeo nikakvu

akciiu sve do marta 1993. Nije cak odobrio ni posmatracku mi-siju'(UNOMUR) sve do kraja juna 1993. PFR je, u meduvrerne-nu, okupirao veci deo severne Ruande i prognao vise stotina hi-ljada Hutu seljaka.!"

[asno je da su Museveni i PFR dozivljavani kao zastitniciarnerickih interesa a da je vlada predsednika Habjarimane bi-la na meti za odstranjivanje.!" Neaktivnost Saveta bezbednostiUN bila je posledica ove politicke pristrasnosti. U svojoj ana-lizi godina koje je proveo kao predstavnik americkih intere-sa u Africi, bivsi pomocnik driavnog sekretara Herman Koenpostavio je pitanje zasto su vee prvog oktobra 1990, "prvog da-na krize", kako ga on naziva, "SAD automat ski iskljucile poli-ticku opciju obavestavanja predsednika Ugande Musevenija daje invazija Ruande od strane uniformisanih pripadnika arrni-je Ugande potpuno neprihvatljiva, i da ce nastavak dobrih od-nosa izmedu SAD iUgande zavisiti od povlacenja PFR."112Pita-nje je naivno, ali otkriva odgovor, kao onaj na pitanje zasto suSAD lobirale za povlacenje snaga UN iz Ruande dok se odigra-vao "genocid" u aprilu 1994. godine. Odgovor glasi da su arm i-ja Ugande i PFR u Ruandi sprovodili ono sto je Amerika htela.

SAD i njihovi saveznici su se veoma trudili, ranih devede-setih, da oslabe vladu Ruande forsirajuci napustanje mnogihekonomskih i drustvenih plodova socijalne revolucije iz 1959,ucinivsi tako vladu Habjarimane m

Download - Politika Genocida, Edvard Herman

Top Related