Politika Genocida, Edvard Herman

Download Politika Genocida, Edvard Herman

Post on 13-Jul-2015

434 views

Category:

Documents

12 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 1/79</p><p>POLITIKA GENOCIDAEdvard S.Herman i Dejvid Piterson</p><p>Vesna InfoBeograd,2010.</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 2/79</p><p>Srpsko izdanje posveceno izdajnicima Srbije SadrzajPolitika genocidaEdvard S.HermanDejvid Piterson</p><p>Predgovor Noam CornskiUvod</p><p>IzdavacVesna info d.o.o</p><p>BeogradKONSTRUKTIVNI GENOCIDI 29</p><p>l.Sankcije u Iraku - unistavanje rezima2. Invazija i okupacija IrakaZ a i zd av ac a</p><p>Zoran NadrljanskiUrednik</p><p>Slavoljub KacarevicUrednis tvo je dobilo ideju za stampu ove</p><p>knjige slusajuci emisiju "Atlantis"na Radio Beogradu 2,urednice Bil jane Dorovic</p><p>ZLIKOVACKI GENOCIDI 39l.Darfurski ratovi i ubijanja2. Bosna i Hercegovina3. Kosovo4. Ruanda i Demokratska Republika KongoP r ev o d s a e ll gl es k og</p><p>MiraboLektura i korekturaSmilja BogdanovicTe hn ic ka r ed a kc ij aRade Nikolic</p><p>StampaAtelje Bogdanovic</p><p>BeogradTirai</p><p>1000 primeraka</p><p>NEKA BENIGNA KRVOPROLICA 69L Izrael: Sabra i Satila2. Izrael: Invazija Gaze,decem bar 2008 - januar 2009. godine</p><p>3. Hrvatska operacija Oluja4. Dast-e-Leili (Avganistan)5. Turski Kurdi i iracki Kurdi6. Indonezija i Istocni Timor - Likisa7. Salvador i Gvatemala</p><p>ISBN 978-86-88147-01-9The Politics of Genocide</p><p>bvEdward S. Herman and David Pe te rson. Monthly Review PressCopyright 2010 by Monthly Review Press</p><p>Copyright 2010 by Edward S. Herman and David PetersonAll rights reserved</p><p>MITSKA KRVOPROLICA 95Racak</p><p>Autori odobravaju izdavacu Vesna info d.o.o. ekskluzivna pravaza starnpanje, objavljivanje iprodaju dela diljem vaseljene</p><p>na srpskom jeziku u neogranicenorn tirazuZakljucne napomeneNapomeneIndeks</p><p>713</p><p>2933</p><p>39454851</p><p>69</p><p>738183868891</p><p>9510 3113151</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 3/79</p><p>PredgovorNoam Cornski</p><p>Mozda najupecatljivija pouka ove snazne studije jeste to da jekraj Hladnog rata otvorio vrata eri poricanja holokausta. Kakoautori odmereno kazu: .Tokom poslednjih nekoliko decenija,ucestalost upotrebe i nepromisljena primena reci 'genocid' toli-ko su narasli da zlocin dvadesetog veka, za koji je prvenstvenoi skovana ova rec, cesto deluje devalvirano". Trenutna upotre-ba reci je, kako oni pokazuju, uvreda secanja na zrtve nacista.</p><p>Bilo bi korisno, medutim, podsetiti da je takva upotreba du-boko ukorenjena u preovladujucu kulturu intelektualnih kru-gova, toliko da nece moci lako da se iskoreni. Ovo mozernovideti ako razmotrimo slucajeve genocida tokom istorije dodanasnjih dana - nesumnjive slucajeve genocida i one kod ko-jih je ta rec obesmisljena, koje su izvrsioci priznali i zanernari-li kao beznacajne, ili koje su cak porekli u naknadnom sagleda-vanju oni koji su iz tih slucajeva izvukli korist .</p><p>Kolonijalizam doseljenika, uobicajeno najopakiji vid impe-rijalnog osvajanja, daje upecatljive primere. Engleski kolonistiu Severnoj Americi nisu ni najmanje sumnjali u one sto su ra-dili. Heroj Arnericke revolucije general Henri Noks, prvi mi-nistar rata u novooslobodenim americkim kolonijama, opisao</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 4/79</p><p>8 POLITIKA GENOCIDA PREDGOVOR 9</p><p>je "potpuno unistenje svih Indijanaca u najnaseljenijim delovi-rna Unije, sredstvima destruktivnijim po indijanske starosede-oce nego sto je to bilo ponasanje osvajaca Meksika i Perna", stonije bila mala stvar. U svojim kasnijim godinama, predsednikDzon Kvinsi Adams priznao je da je sudbina .nesrecne rasearnerickih starosedelaca, koje iskorenjujemo sa takvom bezdu-snorn i perfidnom okrutnoscu, meau najgnusnijim grehovimaove nacije, za koji cejednog dana odgovarati pred Bogom" ,</p><p>Savrerneni analiticari to drugacije vide. Poznati istoricarHladnog rata Dzon Luis Gadis slavi Adamsa kao velikog stra-tega koji je postavio temelj za Busovu doktrinu prema kojoj je"ekspanzija put do sigurnosti ". Uverljivo, i sa ociglednim posto-vanjern, Gadis podrazumeva da je doktrina bila rutinski pri-menljiva tokorn cele istorije "mlade imperije," kako je DzordzVasington nazvao novu republiku. Gadis precutkuje Adamsovkrvavi doprinos .gnusnom grehu ove nacije" kada je ustanoviosvoju doktrinu istovremeno sa doktrinom predsednickog rata,narusavanjem Ustava u poznatom drzavnom dokumentu ko-ji opravdava osvajanje Floride pod laznim izgovorom sarnood-brane. To osvajanje je bilo deo Adamsovog plana .uklanjaniaili eliminisanja americkih starosedelaca sa jugoistoka", premarecima Vilijama Erla Viksa, vcdeceg istoricara tog masakra,koji daje jeziv prikaz "prizora ubistava i haranja" cije su metebili Indijanci i odbegli robovi.</p><p>Navedimo jos jedan primer. U izdanju jednog od vodecihsvetskih intelektualnih casopisa, TIle New York Review of Bo-ok s od 11. 6. 2009. godine, politicki analiticar Rasel Bejker be-lezi ono sto je saznao iz dela "herojskog istoricara" EdmundaMorgana, a to je da su Kolumbo i rani istrazivaci "nasli kop-neno prostranstvo retko naseljeno seljacima i lovcima ... U bes-krajnom i netaknutom svetu koji se pruza od tropskih dzunglido zaledenog severa, mora da je bilo jedva milion stanovni-ka." Ta racunica ne slaze se za mnogo desetina miliona, a "pro-stranstvo" je ukljucivalo i napredne civilizacije, ali to nije bilo</p><p>vazno, "Poricanje genocida uz osvetu" zasluzuje vrlo malo pa-znje, verovatno zato sto je tako neprimetno i svrsishodno.'</p><p>Imperijalna osvajanja ilustruju jo s jednu tezu koju istrazu-ju Herman i Piterson: ono sto Suzan Rajs, Obamin ambasadoru Ujedinjenim nacijarna, naziva "novom medunarcdnom nor-mom koja priznaje 'odgovornost za zastitu' neduznih civila ko-jima preti masovna smrt." Trebalo bi imati u vidu da normanije "nova" vee stara, postovanja dostojna ideja vodilja impe-rijalne doktrine, primenjena da opravda pribegavanje sili kadanedostaju drugi izgovori.Spanski konkistadori u ranom sesnaestorn veku pazljivo su</p><p>objasnili domorocima: .Ako prihvatite Crkvu kao vladara igospodara celog sveta, onda cerno vas primiti sa ljubavlju i mi-losrdem i ostavicerno vas, vase zene, vasu decu i vasu zemljuslobodnim, van ropstva, dati yam i mnoge privilegije i povla-stice, ispunjavajuci tako nasu duznost," receno savremenim je-zikorn, "da zastitimo". Ali oni koji su zasticeni imaju i obave-ze, savetovali su spanski humanitarci: "Ako ne ispunite svojeobaveze, silom cerno uci u vasu zemlju i ratovacemo protiv vasna sve moguce nacine ... i insistiracerno da sve smrti i svi gubi-ci koji proisteknu budu vasa krivica a ne krivica Njihovih veli-canstava, kao ni nasa, niti ovih konjanika koji dolaze sa nama."Ove reci parafrazirale su neke grupe muslimanskih ekstremi-sta u upozorenjima zapadnim nevernicima, nesumnjivo shva-tivsi ih kao aktuelne i humane.</p><p>Requerimiento spanskih osvajaca ponovio se vek kasnije me-au engleskim doseljenicima koji su tada naseljavali SevernuAmeriku. Do danasnjih dana, SAD su predmet divljenja i po-stovanja, barem kod kuce, kao "grad na bregu" ili, kao sto se vi-se dopadalo Ronaldu Reganu - "blistavi grad na bregu". U apri-lu 2009, liberalni kolumnista lista N ju jo rk ta jm s, Rodzer Koenprekorio je britanskog istoricara Dzefrija Hodzsona za opisiva-nje Arnerike kao "sarno jos jedne velike, ali nesavrsene zemljemedu drugim zemljama", Hodzsonova greska, objasnio je Koen,</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 5/79</p><p>10 POLITIKA GENOCIDA PREDGOVOR 11</p><p>jeste u tome sto nije shvatio da se, za razliku od ostalih zemalja,.Amerika rodila kao ideja" kao "grad na bregu", jedna "inspira-tivna zamisao" koja lezi "duboko u americkoj psihi", Njeni zlo-cini su tek nesrecni propusti koji ne kaljaju sustinsku plemeni-tost americke "uzvisene svrhe", da pozajmimo izraz uglednogHansa Morgentoa, jednog od tvorac:a tvrde realisticke skole te-orije medunarodnih odnosa, u delu u kojem pise 0 "svrsi Ame-rike".Kao i Spance, i engleske doseljenike vodila je "nova hu-</p><p>manitarna norma" Rajsove. Inspirativni izraz "grad na bregu"skovao je Dzon Vintrop 1630. godine, skicirajuci velicanstve-nu buducnost nove nacije "koju je odredio Bog". Godinu da-na ranije, njegova kolonija u Masacusetsu (M as sa ch us etts B ayColony) dobila je povelju od kralja Engleske i ustanovila svojgrb. Na grbu je prikazan Indijanac kako drzi koplje upereno kazemlji u znak mira, i moli dose1jenike da "dodu da pomognu".Povelja izrice da je pokrstavanje stanovnika, njihovo spasava-nje od gorke paganske sudbine - "glavni cilj ovog naseljavanja".Engleski doseljenici takode su bili na filantropskom zadatkudok su unistavali i iskorenjivali domoroce - za njihovo dobro,objasnjavali su naslednici. Tokom svog drugog predsednickogmandata, pre stotinak godina, Teodor Ruzvelt je objasnio gru-pi belih misionara "da je ekspanzija ljudi bele, tj. evropske kr-vi, tokom poslednja cetiri veka... puna trajnih koristi za narodekoji su vee nastanjivali zemlju gde se ekspanzija odvijala", upr-kos onome sto veruju Afrikaner, arnericki starosedeoci, Fili-pinci i drugi.Vulgarna politizacija koncepta genocida, i "nova meduna-</p><p>rodna norma" humanitarne intervencije deluju kao proizvodizalazeceg Hladnog rata koji je oduzeo standardne izgovore zaintervenciju, ali ostavio netaknutu institucionalnu i ideoloskuosnovu za njenu redovnu primenu, Onda ne iznenaduje da, kaosto prirnecuju Herman i Piterson, u periodu posle Hladnog rata,"bas kao sto je cuvarima 'medunarodne pravde' ostalo da nadu</p><p>jedan jedini zlocin prema obojenima pocinjen od strane jednevelike bele severne sile koji prevazilazi njihov prag trpeljivosti,plemenite reci 0 'odgovornosti za zastitu' i 'kraju nekaznjivosti'nikada nisu bile primenjene na zrtve tih istih sila, koliko god tizlocini bili strahoviti ".Takav ishod se mogao naslutiti jos pre sezdeset godina u</p><p>jednoj od najranijih odluka koju je 1949. godine jednoglasnodonee Medunarodni sud u slucaju Krfskog kanala da "Sudmoze da tretira navodno pravo na intervenciju sarno kao is-poljavanje politike sile, koja je ranije prouzrokovala mnogeozbiljne zloupotrebe, i kao takvo ne moze da ima mesto u me-dunarodnom pravu, rna kakvi bili nedostaci medunarodne or-ganizacije ...; po prirodi stvari, intervencija bi bila rezervisa-na sarno za najmocnije drzave, i tako bi mogla lako dovesti dozloupotrebe u deljenju pravde." Intervencija je kao reka Misisi-pi, primetio je strucnjak za medunarodno pravo Ricard Folk -tece sa severa ka jugu.</p><p>Gotovo isti zakljucak donee je panel na visokom nivou ko-ji su sazvale Ujedinjene nacije 2004. godine kako bi razrnotri-Ienovi koncept "odgovornosti za zastitu", koji su u modu uveleSjedinjene Americke Drzave i njihovi saveznici da bi opravda-li vojne intervencije bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Panelje odbacio ovakvu tezu, zauzimajuci se za stanoviste [uznog sa-mita - koji je predstavljao tradicionalne zrtve - i osudio "tako-zvano 'pravo' humanitarne intervencije" nakon NATO born-bardovanja Srbije. Panel je neprestano ponavljao uslove PoveljeUjedinjenih nacija prema kojoj se sila moze primeniti sarno ka-da je odobri Savet bezbednosti, ili na osnovu clana 51. koji seodnosi na odbranu od oruzanog napada, dok Savet bezbedno-sti nesto ne preduzme. Clan 51. j e obicno tumacen tako da do-zvoljava primenu sile kada je "neophodnost upotrebe sile tre-nutna, snazna, i ne ostavlja drugog izbora, kao ni vreme zaprosudivanje", prema klasicnoj formulaciji Danijela Vebstera.Panel je zakljucio da "Clanu 51. nije potrebno ni prosirenje ni</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 6/79</p><p>12 POLITIKA GENOCIDA</p><p>ogranicenje ... niti bi trebalo ponovo da se pise ili tumaci," Do-dali su da "za one koji postaju nestrpljivi zbog takvog odgovo-ra, pravi odgovor mora da bude da, u svetu punom potencijal-nih pretnji, opasnost po svetski poredak i normu nemesanja nakojoj je on zasnovan, jednostavno je prevelika da se prihvati za-konitost jednostranog preventivnog dejstva (za razliku od ko-lektivno usvojenog dejstva). Dozvoliti jednome da deluje, znacidozvoliti svima."</p><p>Dozvoliti svima da imaju prava zapadnih sila ocigledno jenezamislivo. Kada potpredsednik Dzo Bajden kaze (6.6.2006)da Izrael ima "suvereno pravo" da napadne Iran i da Sjedinje-ne Americke Drzave ne mogu da sprece takvu akciju (svojomopremom) zato sto Vasington "ne moze drugoj nezavisnoj dr-zavi da nalaze sta sme a sta ne sme da uradi," to ne podrazu-meva da i Iran ima "suvereno pravo" da napadne Izrael, uko-liko ozbiljno shvati ceste pretnje agresijom od strane vodecenuklearne sile tog regiona, a da Amerika mirno stoji po stra-ni. Uvek je neophodno prepoznati Tukididovu maksimu: "Pra-yo, kako to ide u svetu, jeste sarno pitanje medu onima koji supodjednako mocni - dok jaki rade sta mogu a slabi trpe stamoraju." To je fundamentalni delotvorni princip medunarod-nog poretka.</p><p>Tradicionalne imperijalne sile jedine prihvataju "novu me-dunarodnu norrnu", u njenom konvencionalnom obliku ko-ji Rajsova nesumnjivo ima na umu. Naravno, to ne iznenadu-je. Sto se tice izraza "genocid ", najcasnije bi bilo da se izostaviiz recnika dok ne dcde dan, ako ikada dode, kada iskrenost ipostenje budu "narastajuea norma".</p><p>UvodDecenije pretnji i podrnicivanja, ekonomskih sankcija, sub-verzija, terorizma, agresije i okupacija pokazuju kontinuitetpolitike arnericke elite. Nije nista manje impresivan kontinui-tet koji se rnoze uociti i u nacinu na koji ovu politiku shvata taelita, intelektualci bliski vlasti i mediji koji dnevno izvestavajuo njoj, i promisljaju ili ignorisu njene posledice.</p><p>Dok su i glavni saveznici i glavni protivnici SjedinjenihAmerickih Drzava u Evropi i Aziji razoreni tokom Drugogsvetskog rata, Amerika koja nije pretrpela nikakvu neposred-nu stetu, izasla je iz rata sa vodecorn ekonomskom, politickomi vojnom pozicijom - ,,50% svetskog bogatstva, a sarno 6.3%svetskog stanovnistva", prema cuvenom posleratnom bilan-su koji je sastavio Dzordz Kenan pocetkom 1948. godine u imeOdeljenja za politicko planiranje americke vlade.' Arnericka ad-ministracija tacno je prepoznala sta znaci ova prednost bez pre-sedana, i pocela da kreira politiku koja bi "sluzila da SAD za-drze povlasceni polozaj", agresivno tezeci da iskoriste svojeprednosti na svaki moguci nacin, Arnericki .vcjno-industr ijskikompleks" (koji je pomenuo Ajzenhauer u januaru 1961), sadavee u sedmoj deceniji svog postojanja, koji dobija svaki drugidolar potrosen u vojne svrhe u celom svetu, i americko carstvo</p></li><li><p>5/12/2018 Politika Genocida, Edvard Herman</p><p> 7/79</p><p>14 POLITIKA GENOCIDA UVOD 15</p><p>vojnih baza koje obuhvata veci deo globusa, ukljucujuci pokret-ne baze koje obezbeduju snage njenih nosaca aviona i nuklear-ne i konvencionalne rnogucnosti konstantno rastuceg NATObloka, odrazavaju i podrzavaju ovaj napor da se prodube i pro-sire prednosti koje su SAD stekle tokom rata.'</p><p>Kako bi odrzale globalnu strukturu nejednakosti, sluzeciinteresu svojih transnacionalnih korporacija koje su tezile daprosire poslove u inostranstvu, SAD su morale da se suoce sabrojnim nacionalistickim pobunama naroda u bivsim koloni-jama koji su trazili nezavisnost, samoopredeljenje i bolji zivot.Tezeci ovom kontrarevolucionarnom cilju, SAD su se redovnosvrstavale uz lokalnu vojnu i bivsu kolonijalnu kompradorskuelitu da bi se oduprle pretnjama, kao sto je ona koju Savet zanac:ionalnu bezbednost odreduje kao "zahtev za trenutno po-boljsanje niskog zivotnog st...</p></li></ul>