Ocenjivanje u srednjem stručnom obrazovanju

Miomir DespotovićFilozofski fakultet, BeogradProgram za reformu srednjegstručnog obrazovanja

Министарство просвете Репубулике СрбијеПрограм реформе средњег стручног образовања – фаза 2

Јединица за имплементацију Програма

Ocenjivanje je deo procesa razvoja programa

Specifikacija rada

Specifikacija učenja

Specifikacija uslova

Specifikacija evaluacije

Savremeni pristup ocenjivanju

• Ocenjivanje je skup postupaka kojim se utvrđuje u kojem stepenu su dosegnuti ishodi obrazovanja učenja.

Tradicionalno razumevanje ocenjivanja

• Ocenjivanje pretežno usmereno na zaključnu procenu postignuća;

• Svodi se na to koliko su učenici uspešni u situaciji ispitivanja;

• Nije deo procesa učenja nastave, već posebna aktivnost koja se samo obavlja u vreme nastave

Ocenjivanje je deo procesa učenja kada nastavnik

• poznaje ishode modula • planira ocenjivanje• kontinuirano prati postignuće učenika u dosezanju

ishoda• oblikuju i projektuju ocenjivanje biranjem odgovarajućih

metoda, instrumenata i materija,• sprovodi ocenjivanje, što uključuje i prikupljanje

podataka;• obaveštava učenike o zahtevima koje postavlja i

obezbeđuje da oni razumeju svoju ulogu i odgovornost u odnosu na ocenjivanje

• obezbeđuje relevantnu povratnu informaciju učenicima• evaluira proces ocenjivanja

Funkcije ocenjivanja

• Informativna funkcija ocenjivanja – Usmerenost ka nastavniku – nastavnik daje učeniku povratnu

informaciju o njegovom napredovanju u učenju

• Evalutivna funkcija ocenjivanja– Usmerenost ka ishodu – nastavnik na osnovu analize podataka

dolazi do opšteg suda o uspehu učenika u odnosu na kriterijume

• Instruktivna (razvojna) funkcija ocenjivanja– Usmerenost ka učeniku – nastavnik predlaže učeniku sledeći

korak u učenju

• Motivaciona funkcija ocenjivanja– Usmerenost ka učeniku – nastavnik deluje na samopouzdanje i

zainteresovanost učenika

Vrste ocenjivanja

• Formativno ocenjivanje • Utvrđivanje napredovanja tokom procesa učenja• “paket informacija” koji govori o tempu, obimu i kvalitetu

obrazovanja i učenja

• Jasno govori šta jeste postogao i šta još treba da postigne

• Sumativno ocenjivanje• Šta je naučeno posle završetka procesa obrazovanja i

učenja• “bilans” učenja i obrazovanja• određuje se status učenika na skali ne/uspešnosti

Vrste ocenjivanja

Ocenjivanje zasnovano na normama

• meri i upoređuje individualna učenička postignuća ili testovske

rezultate u određenoj grupi (razredu, školi, regionu). Koristi se da

razvrsta učenike prema grupnoj normi. Norma je prosečan učinak

grupe, odnosno “STANDARD” koji uspostavlja referentna grupa.

Učenik sa najboljim učinkom dobija i najbolju ocenu.

Najbolji rezultat u jednoj grupi

može pripadati grupi ispodprosečnih

rezultata u drugoj grupi

Normalna kriva u ocenjivanju

Vrste ocenjivanja

Ocenjivanje zasnovano na kriterijumima

meri učeničko postignuće u odnosu na određeni standard.

Svi učenici mogu da dobiju, (“zarade”) najveću ocenu ako zadovolje utvrđene kriterijume, odnosno standarde.

Prezentacija - Elementi ocenjivanja

Nedovoljno Osrednje Dobro Odlčno

Glas• Jasan• Dovoljno glasan• Sa samopouzdanjem

1 2 3 4

Sadržaj• Iznosi važne informacije• Iznosi smislene informacije

Pokreti tela• mimika• gestikulacija

Reakcija publike• publika motivisana

• zabavlja se

Zaključna ocena

se sastoji od procene postignuća u domenu:

• Znanja - testu znanja/ usmeno isptivanje• Veštine – lista za procenu veština ili plan rada• Ključnim kompetencije – lista ključnih kompetencija