novo

sads

kiJER SA SEMENOM SVE POČINJE...

Novi Sad • II godina • br. 75• četvrtak, 21. 7. 2016. • 19 dinara

Na sednici Skupštine Vojvodine obelodanjeni skandalozni podaci o radu bivše vlasti

Donosili aparate iz drugih bolnica da

otvore Kamenicu 2Kako je kreirana paralelna stvarnost da bi se dobila naklonost birača? Zašto poslanici nisu usvojili izveštaj o poslovanju Pokrajinskog fonda za kapitalna

ulaganja u 2013. i 2014. godini? Kako su poslanici DS-a, koji je 15 godina vladao Vojvodinom, ljuti na vlast što iznosi podatke o njihovim manipulacijama

2

КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

21. JUL 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović

novisad.press@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Zoran Surla, isidora Filipov,

Marija Magdalena idei Trifunović, ljiljana Zrnić

redakcija@nsreporter.rs

Saradnici aleksandar Pavlović, Siniša kostić

FoTo-rePorTer

Marko dabetić

lekTori Biljana rac, Mirjana lekić

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Bačkopalanački

nedeljnik.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

uvodnik

1. Čeda Jovanović. Decenijama je trenirao veru-jući da bi on najlakše našao zajednički jezik s brisel-skom gej-bi-strejt alijansom. Da bi ublažio razočara-nje, moraće se obratiti Jeleni Karleuši. Samo mu diva i njen intelektualni pristup problemu mogu pomoći da Vučićevo odbijanje da mu poveri spoljne poslove ne doživi kao smak sveta. 2. Boris Tadić. Predsednik bez trona smatra da se

Vučić u Briselu nije osmehnuo s dovoljno šarma i da nije na pravi način stisnuo ruku Lajčaku. U stanje posebnog nervnog rastrojstva tera ga saznanje da neće biti deo nove vlade. Istovremeno mu se jav-lja grozomorna spoznaja da nikad više neće sesti u predsedničku stolicu, zbog čega Vučića u višnjič-koj osami mrzi više od Nikolića, koji mu je izmakao obožavani presto. 3. Bojan Pajtić. Prvo je shvatio da je njegov plan u

pretvaranju u klona Nenada Čanka, neslavno pro-pao. Potom se uverio da je uzaludno pabirčio kre-vete po vojvođanskim bolnicama da glume kulise da je Kamenica 2 opremljena za prijem pacijena-ta. Sad, posle otvaranja poglavlja, postaje sve ubeđeniji da je njegov plan o ulasku u NATO još veća besmislica. S druge strane, sve mu se smislenijim čine tvrdnje da će zbog uništavanja stranke izgu-biti poziciju predsednika DS-a. 4. Zoran Živković. Ni posle 13 godina ne može da

shvati kako hapšenje više hiljada ljudi u „Sablji” u Evrposkoj uniji nije shvaćeno kao istinski akt vlada-vine prava, i zašto puni zatvori nisu postali zaduž-bina i temelj njegove doživotne vladavine. 5. Vojislav Koštunica. Neshvaćen. Pola riba, pola

devojka. Evropejac s ruskom dušom. Svoj bes zbog predaje Srbije briselskoj hidri iskazaće oko Đurđev-dana, kad se DSS bude predavao čarima paganskih običaja. 6. Sanda Rašković i Boško Obradović. Otvaranje

poglavlja predstavlja još jedan dokaz da njihova po-litika nema nikakav smisao. 7. Ivica Dačić. Uzalud je šarmirao Ketrin Ešton i

pevao joj Miljacku. Da bi napravio politički zaokret, moraće se vratiti Cecinim hitovima. 8. Više od 80 odsto birača SNS-a neće slaviti 18.

jul. Njihov organizam podeljen je između ljubavi prema Vučiću i Rusiji, i mržnje prema onima koji su osudili Mladića i Karadžića. 9. Svi Srbi koji ne prinose hranu ustima, nego

glavu spuštaju do tanjira, a dok hodaju, primatski usklađuju istu ruku i nogu.10. Oni kojima je voz omiljeno prevozno sredstvo

i koji misle da je Upotreba čoveka priručnik iz ana-tomije. 11. Svi s kosom natapiranom u krestu, koji veruju

da mogu zavesti najbolje ribe tako što će im u izla-sku ponuditi pola piva kao predigru i petominutni seks u haustoru. 12. Tipovi koji još dok rukovanjem zapečaćuju po-

slovni dogovor znaju da će ga izigrati čim im pare legnu na račun. 13. Individue kojima je draži vojvođanski vrabac

od srpskog orla. 14. Oni koji veruju da je vrhunac novinarstva i

hrabrosti dodvoravanje moćnicima. 15. Biznismeni koji po ceo dan prave milionske

kombinacije, a predveče pozajmljuju 100 evra do sutra. 16. Oni koji s terase na ulicu i prolaznike istresa-

ju ostatke repromaterijala za punjenje probavnog trakta. 17. Oni kojima su Blic, CNN i N1 merilo istine.18. Nedovršeni intelektualci s tapijom na patrio-

tizam koji Dugino poselo doživljavaju kao vrhunac muzičkog stvaralaštva, verujući da Hajdn, Mocart i Betoven nisu rođeni, nego da su Žare, Goci, Vukovi s Manjače ili Neđo Kostić preteča klasike. 19. Političari i njihovi fanovi koji Heterlend vide

kao vrhunac odgovorne politi-ke. 20. Devojke sa zakovrnutim

kandžama plastičnih noktiju ko-jima je sekta ljudi leoparda uzor estetike, a političari s manjkom pameti i viškom kilograma i narko-dileri sa suficitom miši-ća i deficitom mozga – merilo uspeha.

21. Crnogorci i Ličani koji su prigrabili tapiju bo-raca za autonomiju Vojvodine glumeći autohtone Vojvođane.22. Svi koji svoju čast i čast svojih predaka, dece i

unuka na izborima prodaju za dve hiljade dinara. 23. Studentima koji po celu noć slušaju Šemsu i Si-

nana pojačane do pucanja zidova, a na predavanjima misle da je Džems Džojs predsednik Amerike. 24. Oni koji troše milione na depilatore, sifone,

elektromobile i razne druge izmišljene, neposto-jeće projekte, predstavljajući ih kao investicije bez premca. 25. Svako ko ne može da shvati da u restoranu

ne mora da se nadvikuje sa svojim istomišljenici-ma jer se oni ne nalaze na drugom brdu, nego za istim stolom. 26. Skorojevići koji svoje maloletne ljubavnice

vode na mesta gde izlaze njihove sinovi i kćeri i dr-paju ih pred njima. 27. Svako ko veruje da Slobodan Milošević nije

umro u Hagu, nego da se s Mirom izležava u Rusiji, a da Tito nije sahranjen u Beogradu. 28. Pasionirani gledaoci Parova i Farme, koji za

„Malog princa”, „Zov divljine” i „Knjigu o džungli” misle da su nove indijske serije.29. Članovi zavičajnih stranaka koji misle da Ma-

tica srpska predstavlja narodnu kuhinju ili, u najbo-ljem slučaju, udruženje zavičajaca. 30. Oni koji deljenje vrhunskog vina siromasima

i depilatora devojčicama propagiraju kao vrhunac ekonomskog razvoja.

Ko se neće radovati otvaranju poglavlja sa EUZbog čega Čeda Jovanović, Boris Tadić, Bojan Pajtić, Zoran Živković misle da im je Vučić uzeo slavu?

više od 80 odsto birača SnS-a neće slaviti 18. jul.

njihov organizam podeljen je između ljubavi prema vučiću i rusiji, i mržnje prema onima

koji su osudili Mladića i karadžića

21. JUL 2016.

4 21. JUL 2016.

nsreporter.rs

5

12.000postupaka

lane je vodilo novosadsko pravobranilaštvo, a najveći broj odnosi se na tužbe pro-tiv Grada i gradskih predu-zeća. Tri predmeta odnose se na ATP „Vojvodina”, a čak 1.804 odnosi se na ujede pasa.

8.725srednjoškolaca

položilo je prijemni ispit na nekim od fakulteta Novo-sadskog univerziteta od 9.410 koliko ih je polagalo. Budžetska mesta na većini fakulteta su popunjena.

100simfoničara

održalo je koncert na otvo-renom kao deo promocije Grada Novog Sada tokom kandidature za prestižnu titulu Evropska prestonica kulture 2021. godine. Četvo-rodnevni kulturni program održava se pod sloganom „Za nove mostove”.

11.000dinara

razlika je u ceni kada se ku-puju novi udžbenici i već ko-rišćeni, kaže računica u pro-davnici polovnih knjiga. Za komplet novih knjiga, kako navode, treba izdvojiti i do 15.000 dinara, a za korišćene oko 4.000.

Kad se u zemlji članici NATO-a odradi vojni udar,

je l’ to onda NATO udar, ili šta?Boris Barjaktarović, inženjer

Direktorka muzeja je uvela bar 300 zvanica u objekat, ako je svadba bila po propisu.

Trista ljudi u muzeju je dobra vest, ostalo su sitnice.

Milan Đukić, advokat

Moj ćale nikad nije imao problema s Hrvatima. Ni Bosancima. Ma ni s Makedoncima.

Nije ni sa Srbima. Ili Slovencima... Samo s budalama.

Beba Balašević, pokrajinska poslanica

I train for a dream, what about you? Train with me,

collect MOVEs and help Rio!

Ivana Španović, atletičarka

#Tweetsider

21. JUL 2016.

XXX

6

subota, 16. julRadnici Apotekarske ustanove zamrzli proteste

Iz Apoteke „Novi Sad” saopštili su da će zbog sastanka održanog s gradonačelnikom Novog Sada i članovima Gradskog veća i iskazane spremnosti za

saradnju, zaposleni Apoteke „Novi Sad” do daljeg obustaviti sve aktivnosti vezane za proteste. Prilikom dva ranije održana protesta radnici Apoteke saopštili su da

ustanovi zbog dugovanja dobavljačima preti blokada računa. – Radi se otežano, nismo u mogućnosti da naručujemo lekove, a zdravstvena zaštita pacijenata svedena je na minimum, čime je

opstanak Apoteke Novi Sad doveden u pitanje. Zbog svega toga ugrožena je egzistencija zaposlenih i članova njihovih porodica.

Na sastanku s gradonačelnikom dogovoreno je da će se raditi na iznalaženju modaliteta za prevazilaženje problema.

četvrtak, 14. jul

Stan još jednom

izbegao stečaj

Privredni sud u Novom Sadu odložio je i na

sedmom ročištu uvođenje stečaja u JKP „Stan”.

Kao i na prethodnih nekoliko ročišta, prihvaćeno je

obrazloženje predstavnika „Stana” da posebno formirana

radna grupa pravi program konsolidacije firme, kao i da je u

toku pregovaranje o sklapanju javno-privatnog partnerstva

s litvanskom kompanijom „Civinity” iz Kaunasa. Iz „Stana” su

naveli da partnerstvo Litvanci žele da zaključe na 25 godina i

da su spremni da sve dugove preduzeća, koji

premašuju 500 miliona dinara, vrate u

prvih deset godina. Novo ročište

zakazano je za 26. septembar, a

sindikalci u „Stanu” očekuju

da se do tada reše

problemi u preduzeću.

petak, 15. julNovi Sad dobio najmoderniji bioskop u SrbijiU tržnom centru Big otvoren je najmoderniji bioskop u Srbiji, CineStar 4Dx. S deset dvorana i

oko 1.400 mesta za sedenje prostire se na čak 5.000

kvadrata. Novosadski bioskop CineStar prvi je i jedini u

Srbiji s dvoranom 4Dx, opremljenom specijalnim sedištima

koja se pomeraju s filmskim slikama na platnu, senzorima

za intenzivne mirise, nalete vetra, vode, magle, mehurića,

kao i neverovatnim svetlosnim efektima. Osim 4Dx sale,

on ima i ultimativne RealD 3D dvorane, kao i eXtreme

salu – specijalni CineStar standard, a to su samo

neke od tehničkih karakteristika ovog bioskopa.

Inače, novosadski multipleks ima dva specijalno dizajnirana kafića s terasom, kao i dve prostrane i opremljene rođendaonice.

21. JUL 2016.

nedelja, 17. jul Planinarenje po Fruškoj

gori

Planinarsko društvo „Naftaš” iz Novog Sada organizovalo je jednodnevnu planinarsku akciju

„Nemarkiranim stazama Fruške gore”. Planinarilo se rutom: Beočin selo – Crveni čot – Cincarska ćuprija

– potok Rosovo – Tri vodopada – Anatema – Crveni čot – Beočin selo. Iz „Naftaša” saopštavaju da se radi o

vrlo lepoj, atraktivnoj, ali i zahtevnoj stazi, pa su učesnicima preporučivali dobre planinarske cipele, štapove i dugačke pantalone. Vodič

je bio Mihajlo Lončar. Istovremeno je u organizaciji Planinarsko-smučarskog

društva „Železničar” održana šetnja kroz Čortanovačku šumu,

u okviru akcije „Pešačimo u prirodi”. Vodič je bio Milorad

Novaković.

nsreporter.rs

7

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

sreda, 20. julKravčenko kod mirovića

predsednik pokrajinske vlade igor mirović primio je delegaciju naftne industrije Srbije (niS), s generalnim

direktorom Kirilom Kravčenkom na čelu, a tokom razgovora je istaknuto da postoji obostrani interes za intenziviranje saradnje u

više pravaca, koji obuhvataju posebno ekonomski aspekt.direktor niS-a Kiril Kravčenko upoznao je mirovića sa planovima niS-a i zamolio za podršku pokrajinske vlade u pripremi i realizaciji krupnih

investicionih projekata.Zaključeno je da treba nastaviti s realizacijom projekata koji doprinose

socijalno-ekonomskom osnaživanju opština u ap vojvodini, kao i unapređenju visokog i srednjoškolskog obrazovanja u cilju zapošljavanja mladih u vojvodini.

Sastanku su prisustvovali zamenik predsednika pokrajinske vlade đorđe milićević i potpredsednik i pokrajinski sekretar za privredu i turizam ivan

đoković.

ponedeljak, 18. jul Vučević primio dudašagradonačelnik miloš vučević primio je atletičara mihaila dudaša koji je osvojio bronzanu

medalju u desetoboju na evropskom prvenstvu u atletici u amsterdamu. Čestitajući dudašu, vučević je

istakao da će novi Sad još više raditi na poboljšanju uslova za novosadske atletičare.– Zbog budućih naraštaja važno je usmeravati kontinuiranu i temeljnu pažnju na sport, jer se kroz njega oblikuju prave

vrednosti kod mladih, a potom, uzvratnom spregom, ti mladi ljudi koji osvajaju šampionske titule predstavljaju iznova uzor mladima.na sastanku se razgovaralo i o ulaganju u sve resurse koji bi doprineli olakšavanju treniranja novosadskih atletičara i o usmeravanju pažnje na pružanje podrške značajnim događajima iz sveta atletike.

21. JUL 2016.

utorak, 19. julstudent FTn-a osvojio

najviši vrh evrope

Strahinja marjanović, student departmana za saobraćaj i predsednik planinarsko-rekreativne sekcije Fakulteta tehničkih nauka univerziteta u novom Sadu, osvojio je najviši vrh evrope elbrus u rusiji. marjanović je početkom jula učestvovao

kao reprezentativac Srbije u visokogorstvu u srpskoj ekspediciji „Kavkaz 2016”. ekspedicija je okupila 27

visokogoraca iz raznih krajeva Srbije koji su se penjali na vrhove Kazbek 5.033 m u gruziji i Zapadni elbrus 5.642

m u rusiji.planinarsko-rekreativna sekcija Ftn-a nastaviće

s aktivnostima nakon raspusta, početkom oktobra, a svi studenti i studentkinje, kao i

nastavno i nenastavno osoblje pozvani su da se uključe u rad.

XXX

8

Na sedNici skupštiNe VojVodiNe obelodaNjeNi skaNdalozNi podaci o radu biVše Vlasti

kako je kreirana paralelna stvarnost da bi se dobila naklonost birača? zašto poslanici nisu usvojili izveštaj o poslovanju pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja u 2013. i 2014. godini? kako su poslanici ds-a, koji je 15 godina vladao Vojvodinom, ljuti na vlast što iznosi podatke o njihovim manipulacijama

donosili aparate iz drugih bolnica da otvore kamenicu 2

Poslanik DS-a Borislav Novaković ocenio je da „nije Mirovićev posao da se bavi nepravilnostima”.

– Ako postoji bilo kakva sumnja u pogledu bilo kog postupka povodom Kamenice 2, tu je policija i tu je tuži-laštvo da rade svoj posao – naveo je Novaković.

Izveštaj bez podrške. Poslanici vladajuće koalicije i poslanici opozici-

Na sednici Skupšti-ne Vojvodine pre-mijer Pokrajinske vlade Igor Mirović i poslanici vladaju-ćeg SNS-a izneli su skandalozne podat-

ke o radu bivše vlasti. Mirović je izja-vio da je vlast Bojana Pajtića kreirala paralelnu stvarnost, a kao dokaz na-veo je lažno otvaranje Kamenice 2.

– To je jedan od najvećih skandala u novijoj političkoj istoriji. Na tako osetljivom mestu, gde se leče bole-snici od najtežih bolesti, napravljeno je veliko Potemkinovo selo. Prethod-na vlast objavila je 21. aprila da je Ka-menica 2 puštena u rad, međutim, za to otvaranje su iz regionalnih bolni-ca preneseni aparati, koji su 25. apri-la vraćeni u bolnice iz kojih su uzeti – istakao je Mirović.

Autor: ivan jović

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

9

onog DS-a vodili su dugu i oštru pole-miku o Izveštaju o poslovanju Pokra-jinskog fonda za kapitalna ulaganja za 2013. i 2014. godinu. Na kraju ti izve-štaji nisu usvojeni. Protiv usvajanja izveštaja glasalo je čak 70 poslanika, dok je za usvajenje bilo samo 12 glaso-va. Dva poslanika bila su uzdržana, a 14 poslanika nije učestvovalo u glasa-nju. Za usvajanje izveštaja o poslova-nju tog fonda u 2014. godini glasalo je još manje, svega osam poslanika, pro-tiv je bilo 68, dva poslanika su bila uz-držana, a 19 poslanika nije glasalo.

– Ne želimo da dajemo povod da re-publička vlada, nadležni ministar, na bilo koji način to što mi nismo usvojili neke akte protumači kao priliku da se zaustavi slanje transfernih sredstava Vojvodini – rekao je Milenko Jovanov iz SNS-a.

Iz Demokratske stranke, koja je predvodila vlast većinu prethodnih godina, tvrde da su javne finansije vođene odgovorno i transparentno i da su ostale uređene.

– I pored maćehinskog odnosa re-publičkih organa vlasti prema Auto-nomnoj Pokrajini Vojvodini, koji se ogleda u tome da nije ispunjeno onih zakonskih i ustavnih sedam posto, kada je u pitanju APV, javna potroš-nja u 2015. bila je u granicama koje su određene Zakonom o budžetskom si-stemu – istakao je poslanik DS-a Ne-nad Borović.

Polaganje računa. Takav razvoj događaja mogao se očekivati. Mirović je pred početak sednice izjavio da će pokrajinski poslanici iskazati jasan stav prema tome kako se dosad tro-šio novac građana u Vojvodini.

– Imajući u vidu analizu rada pret-hodne Pokrajinske vlade, propuste, skandale, afere, ali i određena postu-panja koja su dovela do toga da u Po-krajini imamo veoma lošu situaciju u oblasti zdravstva, delom u organiza-ciji pokrajinske uprave, kao i postu-panja Uprave za kapitalna ulaganja kao značajnog nosioca aktivnosti u ukupnom budžetu, očekujem da će poslanici jasno pokazati da je takav način rada nedopustiv – rekao je Igor Mirović.

On je istakao da je, prema dosadaš-njoj analizi rada prethodne Pokrajin-

ske vlade, uočen organizovani sistem trošenja novca koji je vlasništvo gra-đana na one „prioritete” koji zapravo nisu po svemu prioriteti.

Takvih primera, osim u zdravstvu, ima u Fondu za nove tehnologije, Upravi za kapitalna ulaganja i dru-gim oblastima.

Pokrajinski premijer je dodao da će nova Pokrajinska vlada paralelno ra-diti na utvrđivanju svih negativnih tačaka koje su obeležile rad prethod-ne Pokrajinske vlade i primenjivati nov program u oblastima u kojima je to najhitnije, kao što je zdravstvo.

– Do kraja godine više od 300 mi-liona dinara biće uloženo u nabavku neophodne opreme za regionalne bol-nice, klinike i institute Kliničkog cen-tra Vojvodine jer je tu stanje najgore – najavio je Mirović.

Simboli definisani statutom. Govoreći o formalizovanju inicijati-ve Pokrajinske vlade za utvrđivanjem tradicionalnih simbola AP Vojvodine, Mirović je podsetio da su ti simboli propisani Statutom AP Vojvodine, te da je velika većina stranaka podržala nova rešenja prilikom izrade novog Statuta.

– Iz kalkulantskih i politikantskih razloga ta odluka nije usvojena u pret-hodnom sazivu pokrajinske Skupštine iako je bila na dnevnom redu jedne od sednica. Pokrenuli smo inicijativu da se ta odluka sada usvoji i očekujemo da će već u narednih mesec-dva zase-dati Odbor za ustavnopravni položaj AP Vojvodine, koji u svojoj nadležno-sti ima i pitanje predlaganja simbola – rekao je Mirović.

Pokrajinski premijer rekao je kako očekuje da će ta odluka bez posebnih problema biti doneta na narednoj sed-nici Skupštine Vojvodine.

– Odluka je plod naše želje da u svakom segmentu poštujemo zako-ne i Statut, ali i one poslanike koji su, predlažući odluku, iskazali poštova-nje prema tradiciji AP Vojvodine – istakao je Mirović.

Jedanaest zamenika. Na pred-log predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, pokrajinski poslani-ci su izabrali zamenike pokrajinskih sekretara.

Na sedNici skupštiNe VojVodiNe obelodaNjeNi skaNdalozNi podaci o radu biVše Vlasti

kako je kreirana paralelna stvarnost da bi se dobila naklonost birača? zašto poslanici nisu usvojili izveštaj o poslovanju pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja u 2013. i 2014. godini? kako su poslanici ds-a, koji je 15 godina vladao Vojvodinom, ljuti na vlast što iznosi podatke o njihovim manipulacijama

donosili aparate iz drugih bolnica da otvore kamenicu 2

Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumar-stvo je Robert Otot. Za zamenika po-krajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice izabran je Mi-lan Kovačević.

Pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslava Štatkića za-menjivaće Nebojša Kuzmanović.

Za zamenika pokrajinskog sekreta-ra za zdravstvo imenovana je mr. sc. med. Ivanka Savić.

Zamenik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova biće doktorka Milka Budakov.

Za zamenika pokrajinskog sekreta-ra za regionalni razvoj, međuregio-nalnu saradnju i lokalnu samoupravu izabran je mr Goran Ivančević.

Zamenik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sre-dine Vladimira Galića biće Aleksan-dar Andrić.

Za zamenika pokrajinskog sekre-tara za visoko obrazovanje i nauč-noistraživačku delatnost izabrana je prof. dr Dušica Rakić.

Za zamenika pokrajinskog sekre-tara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj imenovan je Rade Basta, a za zamenika pokrajinskog sekretara za sport i omladinu – Ljubomir Sta-nisavljev. Zamenik pokrajinskog se-kretara za privredu i turizam biće Pavle Počuč.

Na maratonskoj sednici poslanici su se izjašnjavali i o izveštaju o radu pokrajinskog ombudsmana, kao i o izboru njegovog zamenika.

Izveštaje o poslovanju podneli su i Garancijski fond, Fond evropski po-slovi, Fond za podršku investicija, JP Vojvodinašume, Zavod za urbanizam Vojvodine, Pedagoški zavod Vojvodi-ne, kao i pokrajinski zavodi za ravno-pravnost polova i sport, te Turistička organizacija Vojvodine.

Poslanici Skupštine AP Vojvodine usvojili su Predlog odluke o izvrše-nju pokrajinskog budžeta za 2015. godinu. Za usvajanje Predloga odlu-ke o izvršenju pokrajinskog budžeta u prošloj godini glasala su 82 posla-nika, dok je protiv bilo osam posla-nika.

To je jedan od najvećih skandala u

novijoj poli-tičkoj isto-riji. Na tako osetljivom mestu, gde

se leče bole-snici od naj-težih bolesti, napravljeno je veliko Po-temkinovo

seloIgor Mirovićpredsednik Pokrajinske

vlade21. JUL 2016.

21. JUL 2016.21. JUL 2016.10

pod lupom

Šta Novosađanima donosi otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim

pregovorima Srbije i EU

Pravna sigurnost dovlači investitore

Uveren sam da će tužioci i sudije, oslobođeni dosadašnjih stega, biti kadri da procesuiraju sve one sumnjive radnje dosadašnjih pokrajinskih vlasti na koje je SNS godinama ukazivao – kaže Milenko Jovanov

Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima značajan je korak na putu Srbije ka Evropskoj uniji, kaže predsednik Vlade Sr-bije Aleksandar Vučić.

– Pridruživanje EU je strateški put Srbije, izuzetno je važno za sve naše građane. Svesni smo da će na tom putu biti prepreka i teškoća, ali smo odlučni da ispunimo očekivanja i da pokažemo re-zultate. Uveravamo vas da ćemo svoj posao

završiti čuvajući regionalnu stabilnost, una-pređujući manjinska prava i bez pozivanja uvek na reciprocitet, daćemo sve od sebe da prednjačimo u tome. Želimo da od Srbije na-pravimo demokratsku zemlju i u tome oče-kujemo široku i iskrenu pomoć EU – rekao je Vučić najpre na engleskom, a zatim nastavio na srpskom i rekao da će i naš jezik biti zva-ničan u Briselu.

Naš tip društva. Vučić kaže da nije jednostavno sve građane Srbije ubediti da

Autor: Zoran Surla

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

21. JUL 2016.

je strateški put ka EU ispravan kad su se Bri-tanci odlučili na izlazak, a Hrvatska čini sve da nam taj put oteža.

– Za naše ljude to je sve više emotivno pi-tanje nego strateški put. Ali nema sumnje da je EU naša budućnost. Sve je tako jednostav-no – Srbija ne bi mogla imati višak u držav-nom budžetu i privredni rast bez podrške EU. Brisel nam je pomogao i pre dve godine kad su bile poplave, što građani znaju. EU je tip društva kome želimo da pripadamo i to sve objašnjava – zaključio je Vučić.

Široki zagrljaj. Evropski komesar za proširenje Johanes Han je ocenio da je otva-ranje poglavlja svakako priznanje Srbiji i nje-nom napretku.

– Mnogo posla uradile su vlasti, admini-stracija i celo društvo koje je pokazalo da je preuzelo obavezu da preduzme kredibil-ne reforme u cilju modernizacije Srbije na dobrobit svojih građana. Sada je fokus na održivoj primeni ovih veoma ambicioznih i sveobuhvatnih reformi. Neće biti jedno-stavno i vreme ne ide naruku, ali zajednički cilj je da vladavina prava bude neometana jer je ona osnov za privlačenje stranih inve-sticija. Vladavina prava je važna i za povere-nje građana u dobru upravu. A naša obave-za je prihvatanje Srbije širokim zagrljajem – ističe Han.

Srbija definiše brzinu približavanja.– Ne postoje ograničenja, ali brzina zavi-

si od napretka u ključnim područjima – di-namizacija odnosa s Prištinom i napredak vladavine prava. Potreban je i dijalog gra-đana i vlasti. Zakon o jurisdikciji, međutim, na čijoj izmeni Hrvatska insistira, nije deo sporazuma o pristupu Srbije EU – poručio je evropski komesar.

Nova radna mesta. Otvaranje poglavlja 23 i 24 za celu Srbiju, a samim tim za Novi Sad i Vojvodinu, znači da naše pravosuđe kreće u smeru koji su dosegle razvijene za-padnoevropske zemlje – kaže potpredsed-nika SNS-a Milenko Jovanov.

– Uveren sam da će tužioci i sudije, oslobo-đeni dosadašnjih stega, biti kadri da proce-suiraju sve one sumnjive radnje dosadašnjih pokrajinskih vlasti na koje je SNS godina-ma ukazivao. To su poznati slučajevi veza-ni za institucije sa sedištem u Novom Sadu – Razvojna banka, Pokrajinski razvojni fond, Fond za kapitalna ulaganja, Razvojni fond... Cela Srbija zna kako su uzimani krediti iz Razvojne banke, a nadležni u pravosuđu su ćutali. Nakon otvaranja ovih poglavlja više neće morati da ćute.

Jovanov očekuje znatan napredak i u pri-vredi.

– Investitori će sad biti sigurni za svoja ulaganja i novac, moći će da zaštite interese u slučaju sudskih postupaka. To garantu-je priliv novih stranih investicija u Novom Sadu, iako je i dosad gradonačelnik Miloš Vučević uz pomoć Vlade Srbije, a uprkos potezima prethodne pokrajinske admini-stracije, na ovom planu uradio sjajne stva-ri. Podsetiću i da je nova Pokrajinska vlada

na prvo mesto stavila brigu o zapošljava-nju, tako da u saradnji s gradskim vlasti-ma očekujemo sigurna nova radna mesta u Novom Sadu i celoj Vojvodini – rekao nam je Jovanov.

Osetljivi investitori. Otvaranje sva-kog poglavlja pomno se prati u inostranstvu, naročito među privrednicima – kaže pred-sednik Regionalne privredne komore Novi Sad prof. dr Dragan Lukač.

– Poslovni svet naučio je da radi po pra-vilima, a kad se ona ne poštuju, očekuje da u pravosuđu ima siguran oslonac. To je uo-bičajena stvar mnogih zemalja u okruženju koje su poslednjih petnaestak godina ušle u EU, a da ne govorimo o Austriji, Italiji i drugim evropskim zemljama. Zbog toga su poglavlja 23 i 24 izuzetno važna jer garantuju uređen pravosudni sistem i uopšte vladavinu prava i kod nas. Tako se stvara i ambijent za investicije, bilo domaće i bilo strane.

Privreda i tržište uopšte, a naročito strane investicije vrlo su osetljivi – brzo reaguju i na loše i na dobro.

– Konkretno, kad govorimo o Novom Sadu i Vojvodini, već od jeseni očekuju nas oz-biljni razgovori s partnerima iz inostranstva koji su zainteresovani da ulažu u našu pri-vredu. Radi se o kompanijama koje su samo čekale signal kao što je otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU – ističe Lukač.

Visoka funkcionerka DS-a Gordana Čomić

kaže da otvaranje poglavlja 23 i 24 konkretno znači da je došlo vreme da institucije i funk-cioneri počnu da rade za vladavinu prava, a ne za stranku niti za lični interes.

– Novi Sad i Vojvodina imaju ljude, bez obzira na to ko je na vlasti, a ko u opozici-ji, koji to mogu da urade. Samo je potreb-na svest da su funkcionisanje pravosuđa i vladavina prava na naše zajedničko dobro. Nama treba kontrola javnih poslova i slo-boda medija, trebaju nam adekvatne usluge u sudovima, tužilaštvima, policiji, s celom javnom upravom... To je vladavina prava, to je dobro za sve.

Evropske institucije kontrolišu ovaj pro-ces, ističe Čomićeva.

– Postoji gotovo 90 merila kojima su re-gulisani načini rada i rokovi nakon otvara-nja poglavlja. Izmene Ustava su neophodne da bi bilo izmena Zakona o sudijama, kao i nezavisnijeg pravosuđa i tužilaštva, a rok je 2017. godina. Rok za rešavanje problema u oblasti korupcije jeste 2018. godina... Da-kle, posao je takav da je EU partner za ne-što što je u našem interesu. Nije vladavina prava za protivnike, za neke druge. Partne-ri iz Brisela kroz dijalog gledaju da li ćemo uraditi sve ono što smo i sami rekli da ćemo napraviti.

Partneri iz Brisela.Problem novosad-skog pravosuđa nije u kadru, već u klimi koja je tamo vladala – smatra Čomićeva.

– Još uvek je prihvatljivo da ne moraš ra-diti svoj posao profesionalno. S druge stra-ne, sjajnih ljudi ima u novosadskom pra-vosuđu, oduvek ih je i bilo. Zato je ključ u dijalogu, da prihvatimo vrednosti koje in-timno sami posedujemo i na taj način se pomaknemo s mesta. Tako ćemo dobiti ure-đeni Novi Sad, uređenu Vojvodinu i Srbi-ju. To je ideja poglavlja 23 i 24 – zaključuje Čomićeva.

Stranci kao kod kuće. Krenuli smo put EU korak po korak i trud se konačno isplaćuje, kaže potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Radoslav Striković.

– Sad ulazimo u ozbiljniji deo igre gde sami odlučujemo o mnogo toga. Ne mogu građani, međutim, odmah osetiti poboljša-nja zbog otvaranja ovih poglavlja jer uruša-vanje pravosuđa traje unazad 25 godina. Ali kad stvari generalno posmatramo, ovo je dobar posao za Novi Sad, Vojvodinu i Srbi-ju. Viši nivo kontrole sigurno će doneti veću odgovornost, hteo to neko ili ne.

Strani kapital nije ni dosad čekao da uđe Novi Sad i celu zemlju, ali je otvaranjem po-glavlja dobio širok poziv.

– Stručna i jeftina radna snaga, stabilno privredno i političko okruženje te odlične državne stimulacije privlačili su investito-re, ali sad je sasvim nešto drugo kad tome možemo dodati i očekivanu vladavinu pra-va. Stranci će konačno imati ono na šta su navikli kod kuće. Osim toga, očekujem da i međunarodne institucije odsad Srbiju gle-daju sasvim drugim očima, što nam je i te kako važno – napominje Striković.

11

Viši nivo kontrole sigurno će doneti veću odgovornost, hteo to neko ili ne. Strani kapital nije ni dosad čekao da uđe Novi Sad i celu zemlju, ali je otvaranjem poglavlja dobio širok pozivRadoslav Strikovićpokrajinski poslanik

Već od jeseni očekuju nas ozbiljni razgovori s partnerima iz inostranstva koji su zainteresovani za ulaganje. Radi se o kompanijama koje su samo čekale signal kao što je otvaranje poglavlja 23 i 24 Dragan Lukačpredsednik Regionalne privredne komore

21. JUL 2016.21. JUL 2016.12

ŽITO NEMA KO DA KUPIOvonedeljni promet od svega 226

tona, ukupne dinarske vrednosti 7.568.000 dinara, čak je osam puta manji nego prošlonedeljni. Osnovni razlozi pasivnosti tržišnih učesnika su niska cena pšenice ovogodišnjeg roda, koju nude potencijalni kupci i aktuelna zasićenost tražnje za kuku-ruzom, što je dovelo do apstinencije potencijalnih kupaca i obaranja ce-novnih kotacija na strani ponude.

Simptomatično za ovonedeljni berzanski promet je činjenica da su svi ugovori zaključeni uz klauzulu gratis lagera, koju su ponudili pro-davci do avgusta, što dovoljno govo-ri o trenutno vrlo povoljnoj poziciji tražnje, koja koristi nesrazmerno ve-liku ponudu primarnih ratarskih kul-tura spram potreba na strani tražnje, čime je potencijalnim kupcima omo-gućena lagodna tržišna pozicija.

Na tržištu pšenice novog roda, početkom radne nedelje zaključen je samo jedan berzanski ugovor u količini od sto tona, po ceni od 16,50 din./kg sa PDV-om (15 din./kg bez PDV-a), uz već pomenutu klauzulu nezaračunavanja troškova skladište-nja kupcu u periodu od mesec dana. Da je prošlonedeljna konstatacija o izrazito niskoj ceni hlebnog zrna tač-na, potvrđuje podatak da do kraja

ove nedelje zvanične berzanske pro-dajne kotacije i po 14,50 din./kg bez PDV-a nisu naišle na interesovanje potencijalnih kupaca.

Odavno na organizovanom robno-berzanskom tržištu nije zabeleženo, kao ove nedelje, da nije registrovan nijedan ugovor o kupoprodaji ku-kuruza. Očigledno kupci nemaju više računice da kukuruz plaćaju po dosadašnjoj ceni od 20 din./kg bez PDV-a, pri čemu ni ovonedeljne pro-dajne kotacije u rasponu od 19,50 do 19,70 din./kg bez PDV-a nisu naišle na afirmativnu reakciju tražnje.

Tržište soje je tokom nedelje bilo nešto aktivnije, ali je i ono podle-glo aktuelnom trendu opšteg pada cena. Prometovano je 126 tona soje u zrnu po prosečnoj ceni od 46,97 din./kg sa PDV-om (42,70 din./kg bez PDV-a), što je za 3,39% manje nego prethodne nedelje, uz napomenu da je pad realno još izraženiji kada se uzme u obzir klauzula gratis lagera, definisana u oba zaključena berzan-ska ugovora na ovom tržišnom se-gmentu.

Opšti pad cena najznačajnijih ra-tarskih kultura tokom nedelje za nama direktno je prouzrokovao novi pad indeksne vrednosti Prodexa. Ovaj indeks je u padu četvrtu nede-

lju zaredom i na današnji dan beleži vrednost od 212,86 indeksnih poena, što je za 2,33 indeksna poena manje nego prošlog petka.

Na samom početku nedelje tržišta su se oporavila pod uticajem veće potražnje i nesigurnosti u pogledu vremenskih uslova u SAD. U najno-vijem izveštaju USDA, procene su da se povećala proizvodnja pšenice na 738,51 milion tona, ali su trgovci više pažnje obratili na povećanje potroš-nje i veće izvozne potražnje, što vodi k smanjenju završnih zaliha u sezoni 2016/17. na 253,7 miliona tona na-spram prošlomesečne procene od 257,8 miliona tona. Međutim, i dalje su za 9,18 miliona tona veće nego prethodne sezone. Za Ameriku je procena da će zalihe kukuruza na kraju sezone biti blago smanjene na 43,2 miliona tona. Proizvodnja u no-voj sezoni potvrđena je na nivou od

369,33 miliona tona, što je za 23,84 miliona više nego prošle sezone. Proizvodnja pšenice procenjuje se na 61,5 miliona tona u SAD, što je za pet miliona više od junske procene, kao posledica dobrih useva ozime pšenice.

Novoposmatrani septembarski fjučers na pšenicu je za 2,02% po-skupeo od kraja prošle nedelje, od-nosno fjučers na kukuruz skuplji je za 4,68%.

Visoke temperature u SAD i rast izvoza ove su nedelje uticali na rast cene ove uljarice. Soja s avgustov-skom isporukom skuplja je za 3,16%, a sojina sačma za 1,63%.

Cene u Budimpešti, u forintama, ostale su nepromenjene, dok je u evropskoj valuti registrovan rast cena kukuruza i pšenice za 0,14%. U Parizu je cena pšenice viša za 1,77%, a kukuruza za 2,51%.

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

21. JUL 2016. 13

kila duvana pro-našla je policija

na jednom sala-šu između Novog

Sada i Temerina. U podrumu je prona-

đena i oprema za sečenje, merenje i

pakovanje.

DDOR Novi Sad, u saradnji s međunarodnom asi-stentskom kompanijom „Europ Assistance„, za sve vlasnike superkartice poklanja besplatne dane putnog osiguranja, dan za putovanja, koja traju od četiri do devet dana i dva dana gratis za putova-

nja u trajanju od 10 i više dana. Detaljinije o ovoj specijalnoj ponudi pogledajte na http://www.ddor.rs/superkartica/. U DDOR-u naglašavaju da se pre uplate osiguranja treba dobro informisati o uslo-vima i pokrićima, i šta se eventualno plaća od le-karskih usluga u inostranstvu čak i ako putnik ima polisu. U osnovnom paketu polisa putnog osiguranja s asistencijom pokriva troškove: ambulantnog leče-nja, nabavke lekova i sanitetskog materijala, hitnog prevoza do najbliže bolnice, bolničkog lečenja, ne-ophodne dijagnostike, neodložnih operacija zbog akutne bolesti, stomatološke usluge u cilju olakša-vanja akutne zubobolje. Pored troškova lečenja i prevoza osigu-ranika, osiguranjem su obuhvaćene i usluge medicinske, putne i pravne asistencije – navode u DDOR-u. U zavisnosti od potreba i organizacije putovanja, ovu polisa može da se zaključi individualno, grupno ili porodično. Zaklju-čenjem porodičnog paketa, koji podrazumeva osiguranje za oba roditelja i maloletnu decu, ili jednog roditelja i najmanje troje

maloletne dece, mogu se ostvariti znatni popusti! Putno zdravstveno osiguranje možete zaključiti u svim prodaj-nim mestima DDOR-a http://www.ddor.rs/prodajna-mesta/, be-splatnim pozivom Korisničkog centra 0800 303 301 i 24h preko veb-sajta http://www.ddor.rs/kupi-online/pzo/.

Oni koji često putuju mogu da za samo 75 evra do-biju međunarodno putno osiguranje. Bez učešća u šteti, biće osigurani 12 meseci s maksimalnim po-krićem za medicinske troškove neophodnog lečenja i prevoza do 30.000 evra po putovanju. Osiguranje važi za neograničen broj putovanja u inostranstvo u toku godine, s maksimalnim zadržavanjem od 45 dana po jednom putovanju. – Treba obratiti pažnju i na paket putnog osigura-nja koji obuhvata: putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od nesrećnog slučaja/nezgode i osigura-nje odgovornosti prema trećim licima. Dodatni deo paketa su i osiguranje prtljaga (pokriva troškove za

izgubljene, oštećene, uništene ili ukradene stvari, uračunavaju-ći čak i stvari koje ste kupili tokom putovanja. A ako vaš prtljag zakasni više od 12 sati, isplatićemo nadoknadu za nabavku rezer-vne garderobe!), kao i osiguranje otkaza putovanja u slučaju da zbog nepredviđenih okolnosti (nesrećan slučaj, neočekivana bo-lest, požar, poplava, nenajavljeni prekid radnog odnosa) odusta-nete od putovanja – navode u DDOR-u.

DDOR poklanja besplatne dane putnog osiguranja

Oni koji često putuju, za 75 evra dobijaju

međunarodno putno osiguranje i bez učešća u šteti,

osigurani su 12 meseci

2.000 Pšenica rodila bolje nego lane Ovogodišnji rod pšenice 20 odsto je veći od prošlogodišnjeg i sa skoro 600.000 hektara površina ostvaren je prinos od gotovo tri miliona tona pšeničnog zrna, rečeno je na sednici skupštinskog Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim najnerazvijenijim područjima Srbije.Šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede Milan Čuprić rekao je da su procene stručnjaka da je rod još veći nego što zvanični podaci to pokazuju. On je dodao da smo prošle godine izvezli 1,1 milion tona pšenice, a ove godine će moći da se izveze milion i po tona. Zbog dobrog roda cena pšenice je pala na samo 14 dinara, a stručnjaci se slažu da minimalna otkupna cena mora biti 20 dinara.

Novosadska veza atentatora na BekaZa ubistvo biznismena Milana Beka policija je osumnjičila navodnog člana nekad zloglasnog zemunskog klana 38-godišnjeg A. Z., kom se pripisuje i jedno ubistvo u Novom Sadu. Mediji spekulišu da je A. Z. pripadnik i član međunarodne bande kradljivaca dragulja Pink Panter. Posle saslušanja u policiji određen mu je pritvor.A. Z. je bio hapšen i tokom akcije Sablja u martu 2003, ali je tada pušten. Već sledeće godine njemu su ponovo stavljene lisice na ruke jer je bio obuhvaćen optužnicom koja je 36 članova zemunskog klana teretila za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, još 13 likvidacija u Beogradu i jednu u Novom Sadu, tri otmice, terorizam, zločinačko udruživanje i udruživanje radi neprijateljske delatnosti. A. Z. je bio među 21 optuženim za zločinačko udruživanje, otmice i ubistva.

Pokrivena većina troškova Pored troškova lečenja, pokrivene su i usluge putne i pravne asistencije

21. JUL 2016.21. JUL 2016.14

Pokušaj vojnog udara u Turskoj pre nekoliko dana zastrašio je po-jedine turiste koji su rezervisali aranžma-ne za odmor u prestiž-nim turskim letovali-

štima, iako ona nisu ni blizu Istanbula i Ankare, gde su bili sukobi. Novosadski reporter istraživao je treba li zbog po-kušaja puča otkazivati letovanja i koli-ko je bezbedan odlazak u Tursku.

U hotelima mirno. Predstavnici turističkih agencija, turizmolozi, pred-stavnici vlasti i privrede slažu se da je Turska uprkos nemirima i sukobima i dalje bezbedna zemlja, pogotovo njen primorski deo.

Šta kažu činjenice? Tursko ministar-stvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su svi aerodromi u Turskoj pono-vo otvoreni i da nastavljaju normalno da rade. Takođe, u saopštenju stoji da se državljani Turske, kao i strani dr-žavljani koji su se nalazili u momen-tu sukoba i koji su dalje na odmoru u turskim letovalištima (Antalija, Mugla, Izmir...) nisu bili niti su u nezgodnim situacijama.

Hoteli, odmarališta i rizorti u Tur-skoj obavljaju svoje usluge na visokom nivou i nastavljaju s radom, navodi se u saopštenju turskog ministarstva.

Dogovor i garancije. Takođe, na sastanku u utorak u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikcije s predstavnicima Nacionalne asocijaci-je turističkih agencija Juta (Yuta) reče-no je da se turistička sezona u Turskoj uobičajeno nastavlja.

Dogovoreno je da se sezona nastavi bez ikakvih opterećenja, zbog velikog broja srpskih turista koji već borave u Turskoj, kao i velikog broja uplaćenih aranžmana za tu destinaciju u nared-nom periodu.

Procenjeno je da nema opasnosti po bezbednost turista na turskom primor-ju, jer je u pitanju antalijska regija uda-ljena hiljadama kilometara od Ankare i Istanbula, objasnio je u resornom mi-nistarstvu član Upravnog odbora Jute Milan Lainović.

Zaključak sa sastanka između osta-log podrazumeva da građani koji ipak odluče da otkažu letovanje u Turskoj ne mogu od turističkih agencija zahte-vati povraćaj novca u celosti jer, kako je ranije u Juti objašnjeno, to je mogu-će samo ukoliko postoji zvanična pre-poruka Vlade Srbije da se ne putuje u Tursku ili u slučaju da se u toj zemlji proglasi vanredno stanje.

Odmah nakon incidenta u Ankari i Istanbulu, mandatar za predsedni-ka vlade Aleksandar Vučić rekao je da ne preporučuje put našim građanima u Tursku, a organizovana su dva leta

avionom iz Ankare za sve one turiste i građane koji privremeno žive u Tur-skoj ukoliko se nisu osećali bezbedno u toj zemlji.

Ukinuti aranžmani. Novosadske turističke agencije ove godine nisu nu-dile aranžmane u Turskoj zbog nesta-bilne političke situacije u toj zemlji koja traje više meseci, a eskalirala je u žesto-ke sukobe pre samo nekoliko dana.

Većina turističkih agencija odustala je od potpisivanja ugovora s turskim partnerima još proletos, mada su prošle godine imale brojne klijente iz Novog Sada i razne turističke ponude za leto-vanja, tokom cele sezone upravo za te destinacije.

– Ove godine nismo radili aranžma-ne za turska letovališta. Naša procena proletos, kada se politička situacija u Turskoj destabilizovala, da je to rizi-čan posao, tako da smo od aprila povu-kli sve ponude i stopirali smo prodaju. Istina, ostala su nam tri aranžmana u junu i imali smo klijente koji su želeli da idu i rezervisali su aranžmane. Bili su i vratili su se bez ukakvih problema – rekla je direktor Turističke agencije Astra turs iz Novog Sada Milijana Gla-močak.

Prema njenim rečima, praksa njihove agencije je da u slučaju kada se politička situacija promeni i da su imali prodate aranžmane za ovu destinaciju i da su klijenti želeli da odustanu od letova-nja, maksimalno bi se potrudili da im vrate novac.

– Sve je stvar dogovora s našim par-tnerima u Turskoj koji imaju interes da prodaju aranžmane i da obezbede što više turista. Pogotovo što u antalijskoj regiji nije proglašena vanredna situaci-ja, teško da bismo uspeli bilo šta da ura-dimo. Svakako bismo se maksimalno potrudili i delimično uspeli da vratimo novac turistima, a ono što znam sigur-no, bili bi uskraćeni za vraćanje novca od čarter-letova. Ti letovi su isključivo rezervisani za te turiste i ne mogu se popuniti u poslednjem minutu – obja-snila je Milijana Glamočak.

Agencije biraju Grčku. U novo-sadskom Kompasu kažu da su preporu-čivali klijentima da ne idu na letovanje u Antaliju.

– Ove godine nismo uopšte imali u ponudi te aranžmane. Odustali smo još pre zvanične sezone, mada smo lane imali veoma mnogo interesenata i mnogo prodatih aranžmana. Ako bi neko insistirao od naših starih klije-nata da želi baš u Turskoj da letuje, imali smo tu mogućnost da napravimo aranžman, ali nije došlo do toga jer su nas uglavnom svi poslušali. Mnogo nam je važnije da nam se klijenti vrate i da imaju poverenja u nas nego da pro-damo rizičan aranžman – objasnili su

NovosađaNi zaobilaze

tursko morePredstavnici turističkih agencija, turizmolozi, predstavnici vlasti i privrede slažu se da je Turska uprkos nemirima i sukobima i dalje bezbedna zemlja.

S druge strane, turističke agencije još od proletos ne prodaju aranžmane jer smatraju da je to rizik i za njih, i za putnike

Autor: marija magdalena idei trifunović

aktuelno

istraživaNje Novosadskog rePortera: treba li zbog Pokušaja Puča otkazivati letovaNja

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

21. JUL 2016. 15

NovosađaNi zaobilaze

tursko morePredstavnici turističkih agencija, turizmolozi, predstavnici vlasti i privrede slažu se da je Turska uprkos nemirima i sukobima i dalje bezbedna zemlja.

S druge strane, turističke agencije još od proletos ne prodaju aranžmane jer smatraju da je to rizik i za njih, i za putnike

nam u ovoj turističkoj agenciji.U turističkoj agenciji NS travel rekli

su da ne rade uopšte letovanja za Tur-sku, nego su se opredelili odavno samo za grčka letovališta.

Antalija bezbedna. Agencija Big blu ima i novosadsku poslovnicu, ali zaposleni u njoj uputili su nas na beo-gradsku agenciju gde su nam dali po-drobne podatke o aranžmanima za popularna turska letovališta. Njihovo ovogodišnje iskustvo o potražnji i od-lascima u Antaliju ne razlikuje se mno-go od pređašnjih letnjih sezona i godiš-njih odmora. Ipak, bilo je otkazivanja, naročito posle nedavnih nemira u Ista-nbulu i Ankari.

– Mnogi nisu upućeni i obavešteni da je antalijska regija mnogo udaljena od dela Turske gde su bili incidenti i ne-miri. Kad smo im objasnili gde se leto-vališta nalaze i da u toj regiji nije bila proglašena vanredna situacija, klijenti su uglavnom ostali pritom da letuju i iskoriste uplaćeni aranžman. Činjeni-ca je da je potražnja za te aranžmane u određenom padu, ali naša agencija ima tri puta sedmično let za Antaliju i zasad sve funkcioniše po ugovorenim tura-ma. Na prvom mestu je da naši turisti budu bezbedni, što nam turski partneri obezbeđuju – objasnio je Dušan Ana-stasov, operativni direktor u agenciji Big blu.

Prema njegovim rečima, bilo je ne-koliko otkazanih aranžmana i u tom slučaju oni, kao agencija postupaju po zakonu kada je reč o povraćaju novca klijentima koji iz određenih razloga, bili opravdani ili ne, ne žele da iskori-ste aranžman.

– Postupamo u skladu sa zakonom po opštim uslovima prilikom odusta-janja od letovanja i povraćaja novca. S obzirom na to da u ovom slučaju naša država nije zabranila letove za Tursku, kada bi 100 posto iznosilo obeštećenje, kao i da nije proglašena u celoj Turskoj vanredna situacija, ne vraća se u celo-sti novac od aranžmana. Mi smo na-šim klijentima koji su odustali rekli da

napišu zahtev koji se prosleđuje u ho-tele u letovalištu u Turskoj i trudimo se da postignemo dogovor da im u što većem procentu bude vraćene pare. Što se tiče avionskih karata, tu nema nika-kvih mogućnosti da se novac vrati jer su u pitanju čarter-letovi – napomenuo je Anastasov i dodaje da će agencija do kraja jula vratiti pare od aranžmana onima koji su odustali zbog svoje bez-bednosti za vreme letovanja.

Domaći turizam sve popular-niji. U turističkoj agenciji Magelan ove godine nisu ugovarali letovanja u Tur-skoj, te ni aranžmane za te destinacije nisu imali u ponudi.

– Ako nismo direktni ugovarači i organizatori za aranžmane, naša od-govornost kao agencije mnogo je veća prema klijentima, za razliku od orga-nizatora takvih putovanja.

– Radimo i postojimo dve decenije i na prvom mestu su nam klijenti i nji-hova bezbednost i ugođaj na odmoru. Kao i svakoj agenciji, bitno nam je da steknemo svoje klijente koji će nam se stalno obraćati i koristiti naše usluge. Zato smo se mi opredelili pre 15 godina da radimo aranžmane i odmore u našoj zemlji jer imamo izuzetne destinacije koje treba videti – rekla je direktorka Magelana Biljana Marčeta.

Ona kaže da imaju veoma dobre izle-te jednodnevne i dvodnevne do Đerda-pa, Viminacijuma i Andrić-grada koji su sve popularniji.

– Mnogo više su zainteresovani za domaći turizam Beograđani nego No-vosađani. Cena za jednodnevnu posetu Đerdapu uključujući i krstarenje i ručak je 4.990 dinara, a recimo za Viminaci-jum je 1.450, doduše bez organizovanog ručka. Andrić-grad je sve popularnija tura i dvodnevna je, a staje 6.200 dina-ra. Moram napomenuti da su ove ture za strance posebno zanimljive i imamo turiste iz Australije sve do Amerike, a najviše iz Nemačke i Španije. U posled-nje vreme i Maltežani su zainteresova-ni i pojavljuju se u sve većem broju – ka-zala je Marčeta.

istraživaNje Novosadskog reportera: treba li zbog pokušaja puča otkazivati letovaNja

16 21. JUL 2016.

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

nsreporter.rs

1721. JUL 2016.

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

18

Novi Sad je predvi-đen za jedan od tri važna saobraćajna logistička centra u Srbiji. Uz Beograd i Niš, planirano je da Srpska Atina

postane neizbežna destinacija pre-tovara, skladištenja, distribucije i ca-rinjenja robe.

Nažalost, u Srbiji još ne postoji ni-jedan saobraćajni logistički centar, osim onih distributivnih centara po-jedinih kompanija koje proizvode ili prodaju kafu, vozila i slično.

– Moderna privreda, razvoj indu-strije i saobraćaja neprekidno donose nove izazove. Odavno je trend u sve-tu da se u velikim gradovima osniva-ju jaki saobraćajni logistički centri koji na sveobuhvatan način rešava-ju pitanja transporta i snabdevanja najrazličitijom robom. Saobraćajni logistički centar je specijalizovano mesto gde se susreću drum, železni-ca i voda – kaže menadžer Klastera transporta i logistike Vojvodine mr Milan Vučinić, zamenik predsednika poslovnog udruženja.

Sofisticirani transportni zahtevi. Kako ističe, u našem gra-du postoji vrlo povoljna lokacija za logistički centar.

– Prema Generalnom urbanistič-kom planu Novog Sada do 2020. godine, Industrijska zona Sever 2 označena je kao mesto za logistički centar. To mesto nalazi se u okviru Ranžirne stanice Novi Sad i u blizi-ni je „Novkabela”, što znači da nema direktan pristup vodi – reci ili kana-lu. Ali zato postoji železnička veza od Ranžirne stanice do Luke Novi Sad duga nešto više od tri kilometra. Tako je ispunjen uslov o povezanosti sva tri vida saobraćaja – drumskog, železničkog i vodenog – objašnjava Vučinić.

Ideja o logističkom centru u našem gradu nije nova.

– Za Grad Novi Sad je 2006. godi-ne JP Urbanizam uradilo studiju o otvaranju logističkog centra. Studija je bila dobra materija, dobar osnov, ali je urađena relativno davno. Vre-mena su se otad promenila, moderan transport ispostavlja sve sofisticira-nije zahteve, pa je tu studiju treba-lo doraditi. Klaster transporta i lo-gistike Vojvodine je s Regionalnom razvojnom agencijom Alma-Mons iz Novog Sada uspeo da u okviru među-narodnog projekta Easyconnecting u saradnji s italijanskim regijom Ve-neto, dobije sredstva za izradu stu-dije, odnosno da se uradi dokument „Prethodna Studija opravdanosti izgradnje logističkog centra s in-termodalnim terminalom u stanici

ogledalo

Autor: Zoran Surla

Novi Sad transportno središte jugoistočne Evrope

To je mali grad sa svim sadržajima za 250 do 400 zaposlenih, kakav ne postoji u regionu, prva faza koštala

bi četiri-pet miliona evra – kaže menadžer Klastera transporta i logistike Vojvodine mr Milan Vučinić

Sve prednosti logističkog centra koji bi trebalo da nikne u Industrijskoj zoni Sever 2

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

19

Novi Sad ranžirna”. Odlučeno je da se studija Urbanizma Novi Sad de-taljno obnovi i aktuelizuje te je, u stvari, napisana nova studija.

Roba ide prema Novom Sadu. Ova studija je sveobuhvatna, ne obra-đuje geostrateški položaj samo našeg grada već i cele Srbije.

– Iznete su i prednosti drumskog, železničkog i vodenog saobraćaja, ali i ono što je najvažnije – tokovi robe. Ti tokovi su iz inostranstva i okruže-nja, ali naravno i s domaćeg tržišta. Sastavni deo studije je analiza toko-va robe za gravitacionu zonu Novog Sada, koja se kreće od 80 do 120 ki-lometara – napominje menadžer Kla-stera transporta i logistike Vojvodi-ne.

Analiza je pokazala da bi novosad-ski logistički centar bio isplativ, stopa rentabilnosti je preko 15 odsto.

– Pošto je lokacija u okviru novo-sadske Železničke stanice, studija je kao donacija data Železnicama Srbije. Očekujemo da Železnice i Grad Novi Sad nastave postupak koji bi doveo do osnivanja logističkog centra. Nje-gova sadržina je sveobuhvatna. Pre svega, tu je prostor za manipulaci-ju kontejnerima, zatim pretovarna mehanizacija – pokretni pretovarni kran, pokretni uređaji kojima se pri-nose kontejneri, dovoljan broj žele-zničkih vagona i kontejnera, kao i po-vršina koja mora da bude specijalno izrađena kako bi trpela velike terete. Naime, samo nosač kontejnera težak je 70 tona, a sami kontejneri od 25 do 30, pa vozilo s teretom teži ukupno stotinak tona – navodi Vučinić.

Pre Zagreba i Ljubljane. Ni to nisu svi sadržaji transportno-lo-gističkog centra.

– Potrebne su radionice za oprav-ku kontejnera i kola, razne servisne službe, carina, fitopatološka i fito-sanitetska služba prilikom prijema i otpreme, jer će se uglavnom raditi s međunarodnim pošiljkama. Tako-đe, predviđena je benzinska stanica, mali restoran, parking za najmanje sto velikih vozila, kao i veliki maga-cinski prostor gde će se roba prima-ti, klasifikovati i pripremati za dalju otpremu jer je jedna za lokalno trži-šte, a druga za inostranstvo – nabraja menadžer Klastera transporta i logi-stike Vojvodine.

Već iz toga se vidi da je reč o veli-kom centru koji traži od 250 do 400 zaposlenih.

– To je zapravo mali grad sa svim sadržajima za one koji donose i od-voze robu. Posebnu pogodnost ovoj lokaciji, zapravo njen još jači značaj, daje kilometar i po udaljeni Bulevar Evrope koji je spojen s auto-putem. Zbog toga je isključeno da teška vo-zila prolaze kroz urbani deo grada. Ukoliko Novi Sad sa Železnicama Srbije počne da radi na ovom pro-jektu, onda će to biti prvi moderan transportno-logistički centar s inter-modalnim terminalom u celoj jugoi-stočnoj Evropi. Nemaju ga ni Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Sofija... Postoji jedino u Pešti, kao i kod Bukurešta – podseća Vučinić.

Iskorišćavanje Dunava. Cena pošiljki koje se šalju kontejnerima niža je 20-30 odsto nego ako se to radi na klasičan način.

– Suština je da se na dugačkim re-lacijama 200–250 kilometara roba prevozi železnicom ili vodenim pu-tevima, a na kraćim kamionima. Za-mislite koliko bi bile manje gužve u saobraćaju, koliko bi bilo smanjeno zagađivanje okoline kad se zna da sad 90 odsto tereta ide kamionima. Veli-ke trgovačke kuće uglavnom su pove-zane s drumskim prevoznicima i to je jak lobi. Logistički centar u Novom Sadu upravo bi s kontejnerskim ter-minalom olakšao i ubrzao pretovar i carinjenje takve robe. Time se po-stiže znatna ušteda i rasterećuje pri-vreda, jer transportni troškovi u ceni proizvoda u putnom saobraćaju izno-se 28–32 odsto, u železničkom 15–17, a u vodenom osam–deset. Zamislite kakva je ušteda kad gotovo prepolo-vite cenu transporta bilo koje pošilj-ke ili je umanjite za barem 30 odsto – napominje Vučinić.

Kroz novosadski transportno-logi-stički centar mogle bi da prolaze sve vrste robe.

– Pre svega, to su pšenica i kukuruz kojima obiluje ovo podneblje, ali ne treba se ograničavati na lokalne proi-zvode. Kineska roba i sad stiže u Novi Sad, mada su količine ograničene baš zbog toga što nemamo adekvatnu pre-tovarnu mehanizaciju. Ne treba zane-mariti Dunav koji vapi za velikim te-retima. Novosadski centar bi razradio ovu veliku reku, a istovremeno bi se unapredio naš drumski i železnički sa-obraćaj, uz povoljnije cene nego dosad – navodi naš sagovornik.

Velike uštede. Među prvim ko-racima navodi promociju budućeg

transportno-logističkog centra u Novom Sadu.

– Još uvek mnogi ne znaju o čemu se radi kad se pomene takav pojam. Zato smo osnovali tim za promociju jer kontinuirano treba objašnjavati prednosti koje donosi transportno-logistički centar. Doprinos centra je da se i kod nas pređe na intermodal-ne tehnologije, odnosno na upotrebu kontejnera i da se svi transporti od-vijaju s velikom uštedom do 30 od-sto. To snižava cenu proizvoda jer se brišu prevozni troškovi. Tako se radi svuda u svetu, ali u Srbiji još uvek ne – ističe Vučinić.

Kako Vučinić ističe, ne bi se dugo čekalo na samu izgradnju transpor-tno-logističkog centra u Novom Sadu.

– Bitno je da se stvori krug zainte-resovanih preduzeća, potraži javno-privatno partnerstvo i onda formira konzorcijum. Pošto je Generalnim urbanističkim planom određena lo-kacija i urađena studija, treba da se dobiju lokacijski uslovi, kao i doku-menti koji prate gradnju objekta. Kad se obezbede novac i svi uslovi, od trenutka kad se zabode prvi ašov, centar niče vrlo brzo. Pošto je glavna dokumentacija završena, a u Indu-strijskoj zoni Sever 2 i Luci Novi Sad rezervisani su prostori, sve bi moglo da bude gotovo za pet-šest meseci. Okvirna cena za izgradnju prve faze je četiri-pet miliona evra – zaključuje menadžer Klastera transporta i logi-stike Vojvodine.

Pošto je lokacija u

okviru no-vosadske Železnič-ke stani-

ce, studija o izgradnji logističkog

centra je kao dona-

cija data Železnica-

ma Srbi-je. Očeku-

jemo da Železnice i Grad Novi

Sad nasta-ve postu-pak koji bi doveo do osnivanja transpor-tnog cen-

tra

21. JUL 2016.

20 21. JUL 2016.

Sjajan uspeh Novosađana na 11. Internacionalnom horskom takmičenju u Miltenbergu

Zlatni Novosadski kamerni hor

Na prijemu kod gradonačelnika ručali smo u svečanoj sali a ispred nas je bio meni ukrašen našom trobojkom i ispisan i na srpskom – kaže

dirigent Novosadskog kamernog hora Božidar Crnjanski

Autor: Zoran Surla

nsreporter.rs

2121. JUL 2016.

S upravo završenog 11. Internacionalnog hor-skog takmičenja u ne-mačkom Miltenbergu Novosadski kamer-ni hor pod rukovod-stvom dirigenta Boži-

dara Crnjanskog vratio se sa zlatnom medaljom u A kategoriji umetničke muzike (Kunstlied).

– Takmičenje se ove godine održa-valo od 14. do 17. jula u gradu Milte-nbergu u bavarskom delu Nemačke. Osnovano je 1996. godine i otad se održava bijenalno. Po svim ocenama, predstavlja jedno od najprestižnijih u Nemačkoj budući da se organizuje pod pokroviteljstvom nemačke aso-cijacije horova i opštine Miltenberg – kaže dirigent Novosadskog kamer-nog hora Božidar Crnjanski.

Velika konkurencija. Na tako teško takmičenje Novosađani su se plasirali tako što su prvobitno prošli selekciju od 32 hora iz čitavog sveta.

– Već je veliki uspeh ući u finale sa šest najboljih horova. Dovoljno je da kažem da je Novosadski kamerni hor prvi hor iz Srbije koji je uspeo da se plasira na ovo takmičenje. S nama su bili još horovi iz Kolumbije, Portuga-la, Danske, Filipina i Irske. Nastupali smo u dve kategorije: A – umetnička muzika i B – folklor, spiritual i džez.

Takmičarski program našeg hora sastojao se iz šest kompozicija razli-čitih stilova i epoha.

– Pevali smo Palestrininu „Exsul-tate Deo”, Stenfordovu „Beati Qu-orum Via”, zatim Švedovljeve „Nje imami”, Mendelsonove „Richte mich Gott”, sve do savremenih kompozici-ja Orbana „Daemon” i dve estonskog kompozitora Tormisa „Tuul konnu-maa kohal” i „Kanarbik”. Konkuren-cija je bila izrazito jaka, spremili su takođe zahtevan repertoar. Ali za žiri nije bilo dileme – Novosadski kamer-ni hor proglašen je za najbolji. Pored zlatnog odličja i pehara u A kategoriji osvojili smo i novčanu nagradu od hi-ljadu evra – kaže naš sagovornik.

Suze za kraj. Već prvi susret s domaćinima u Nemačkoj bio je ne-zaboravan.

– Dočekalo nas je pedesetak mešta-na u centru gradića i dok smo im se približavali autobusom, ugledali smo kako svi mašu srpskim zastavicama! Na prijemu kod gradonačelnika ručali smo u svečanoj sali a ispred nas je bio meni ukrašen našom trobojkom i is-pisan i na srpskom. Obično se kaže da su Nemci, kao i svi severnjaci, hladni, ali uopšte nije tako.

Domaćini su se prosto utrkivali da nam što više izađu u susret.

– Koncerti su bili u crkvi a ispred

nje se vijorila velika srpska zastava, sigurno je dugačka pet i široka tri metra. Pred tolikom pažnjom i lju-baznošću bili smo prosto ushićeni, kad se tako osećate sami od sebe da-jete i više nego što možete. I na kra-ju, kad smo se opraštali, nije moglo da prođe bez suza, pozdravljali smo se s našim domaćinima dok autobus nije zamakao iza zgrada – priča naš sagovornik.

Uz pomoć Grada. Izuzetna orga-nizacija i veoma usrdna gostoprimlji-vost domaćina takmičenja pratili su učesnike na svakom koraku.

– Pored takmičarskih nastupa No-vosadski kamerni hor je priredio celo-večernji koncert u Crkvi Svete Marga-rete u Sulcbahu pod nazivom „Lieder verbinden die Welt” (Pesma povezuje svet), na kom je predstavljeno srpsko muzičko nasleđe, ali i muzika drugih naroda. Posetili smo kulturne i isto-rijske znamenitosti severne Bavarske, među njima i srednjovekovni bene-diktanski manastir u Amorbahu.

Crnjanski ističe i da je odlazak na internacionalno takmičenje Novo-sadskog kamernog hora u Nemačku podržala Gradska uprava za kulturu Novog Sada.

– Članovi Novosadskog kamernog hora bili su istinski muzički amba-sadori naše države i grada i uz naj-viši plasman na takmičenju potpu-no opravdali važnost ovog projekta – ističe naš sagovornik.

Novi izazovi. Vođa hora nema ni-malo vremena za predah.

– Još nisam ni raspakovao stvari po povratku iz Nemačke, a već se spre-mam za Italiju. Izabran sam za člana žirija jednog od najprestižnijih me-đunarodnih festivala horova evrop-skog ranga. To je svakako priznanje i za ceo Novosadski kamerni hor. Već 9. i 10. septembra gostujemo na 51. Mokranjčevim danima u Negotinu, gde ćemo se kao predstavnici Srbije natpevavati s horovima iz Slovenije, Rumunije, Hrvatske... – najavljuje Cr-njanski.

Crnjanski je Novosadski kamer-ni hor osnovao 2002. godine kako bi unapredio ovu vrstu muzike kod nas.

– Od oktobra kreće nova sezona, a ona uvek započinje s obnovom član-stva. Tradicionalno u to vreme pri-mamo nove devojke i momke jer nam dosta znači njihova strast i energija. Naravno, kriterijumi su visoki tako da nam se obično pridruži jedno ili dvoje novih kolega. Pozivamo sve koje žele da nam se pridruže da nam se jave u oktobru, čeka ih mnogo rada, ali i uži-vanja u pevanju i putovanjima – za-ključuje Crnjanski.

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУПравни факултет за привреду и

правосуђе у Новом СадуБрој: 37/1

Дана: 19.07.2016. г.

На основу члана 122. Статута Правног факултета за привреду и правосуђе, Нови Сад (у даљем тексту:

Факултет), декан Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА САРАДНИКА

и то са:

а) 4 сарадника за Грађанскоправну ужу научну област - са пуним радним временом 4 извршиоца

б) 5 сарадника за Кривичноправну ужу научну област- са пуним радним временом 5 извршиоца

в) 3 сарадника за Привредноправну ужу научну област- са пуним радним временом 3 извршиоца

г) 3 сарадника за Међународноправну ужу научну област - са пуним радним временом 3 извршиоца

д) 3 сарадника за Мултидисциплинарну економску ужу научну област

- са пуним радним временом 3 извршиоцађ) 4 сарадника за Општу и теоријску ужу научну област

- са пуним радним временом 4 извршиоцае) 4 сарадника за Јавноправну ужу научну област- са пуним радним временом 4 извршиоца

Радни однос се заснива на одређено време, са реизбором на 1 годину за сарадника у настави, а за

асистента са реизбором на 3 године. Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања конкурса.

Услови: услови конскурса су предвиђени чланом 121. Статута Факултета и чланом 70., 71. и 72. Закона о

високом образовању („Службени гласник РС„ број 76/05, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010 и 93/2012). Пријаве са комплетном документацијом

доставити на адресу: Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, ул. Гери Кароља бр. 1. Тел. 021/400-

499, локал 21; е-mail: sanja@pravni-fakultet.info

Pored takmičarskih nastupa Novosadski kamerni hor je priredio celovečernji koncert u Crkvi Svete Margarete, na kom je predstavljeno srpsko muzičko nasleđe

22 21. JUL 2016.

Bojan Kiridžić rođen je 1971. godine u No-vom Sadu. Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu u kla-si profesora Dušana Todorovića na odse-

ku za slikarstvo. Član je SULUV-a, ULUS-a i Likovnog kruga, udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave. Bavi se uglavnom klasičnim slikar-skim i grafičkim tehnikama. Dosad je kolektivno izlagao preko 100 puta i 14 puta samostalno.

Učestvovao je u likovnim kolonija-ma u Tivtu, Višegradu, Kolašinu, Sta-vrosu, Paliću, Titelu, Rafailovićima, Žablju, Petrovaradinu, Budimpešti, Deronjama, Petrovcu, Čeneju, Bezda-nu, Herceg Novom, Brestovačkoj banji, Sentandreji...

Nesuđeni arhitekta odmetnuo se u senzibilne slikare. Kiridžić razmišlja, istražuje i stvara u ateljeu na Tvrđa-vi. Njegove slike predstavljaju odnos između njega i njegove okoline. Izra-žena mirnoća na platnima i sklad ko-lorita dominantna su karakteristika Kiridžićevih poetskih opusa. Teži ka

tišini i unutrašnjim preispitivanjima svog senzibiliteta. Nije razgovorljiv i ne podleže konvencionalnim merilima jer ga čine ukalupljenim. Istovremeno, buntovnik je, nimalo problematičan i nije u sukobu s civilizacijskim tekovi-nama.

Dečački maniri izbijaju iz njega, kla-tio se na stolici sve vreme dok smo raz-govarali. Žustar u priči, miran u stva-ralačkoj misiji. I on je u dilemi da li je našao svoj mir ili je platno na kom stvara njegova zabluda i opsena koja bi trebalo da ga ubedi u to. U velikoj bor-bi između ćutnje i komunikacije, istra-žuje svoje unutrašnje porive i čuva reči samo za platno koje odiše najpre seća-njima iz detinjstva i mladosti. Detalji naneti četkicom na belo platno koji se kao sene provlače utkani u plavetnilo neba, trešnje, šoljice i drveće... njegovi su lični simboli sreće. Uredno poslože-ne boje, kistovi, katalozi, ispražnjene pepeljare, složena platna dominiraju i odaju spokoj u ateljeu na Tvrđavi. Bo-jana Kiridžića inspiriše, smiruje i vra-ća u život sunce. Živi od maja do okto-bra, mada je rođen u zimu. Iako spada u mlađu generaciju slikara, zagovornik

Intervju sa slikarom Bojanom Kiridžićem

Vraćam se u prošlost praveći sebi bajke. Voleo bih da to i drugi ljudi primete, da se pomere od TV ekranaAutor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Zatvorenik klasične slike

nsreporter.rs

2321. JUL 2016.

je, a pre bi se moglo reći – zatvorenik je klasične slike.

– Zatvorenik sam, možda sam zatvo-renik, a ne zagovornik klasične slike. Mislim da ne treba da pratimo prete-rano neke trendove u svetu. Naravno da ne treba biti ni zatvoren, ali pre sam za to da se održi svoje i da budem svoj. Mada, mnogi i ne znamo ko smo mi. Trebalo bi da tragamo u sebi, više nego da pratimo nove tokove. Zato mi je i simpatično da budem zatvorenik, u ne-kom pozitivnom smislu, dok se ne desi neka erupcija pa ću se možda otvoriti na neki drugi način.

Znači li to da se najbolje ostvarujete u klasičnom slikar-stvu?

– U principu, da. Jer ako bih se bavio modernim tokovima i konceptualnom umetnošću, morao bih više da komu-niciram s ljudima i da pišem. Ja komu-niciram kroz boju, likovne elemente, a same reči čuvam za sebe i drage pri-jatelje i osobe kojima mogu da posve-tim svoje vreme. Civilizacija je u tako haotičnom stanju i još da postavljam pitanja i da odgovaram na njih. Zašto se ratuje, zašto GMO hrana, zašto ži-vimo nezdravo... Hiljadu zašto, a hilja-du zato postoji odavno. Sve je slojevito i pre bih da sačuvam svoju glavu i živce i svoj život.

Još uvek tragate za svojom dušom?

– Tražim nešto unutra pa pređem u nostalgiju. Vraćam se u prošlost prave-ći sebi bajke. Voleo bih da to i drugi lju-di primete, da se pomere od TV ekra-na. To ne znači da će u mojim slikama naći izlaz, možda hoće kod nekog dru-gog slikara. Umetnost opušta, ako je to što radim umetnost. Jer to je velika reč i može se pobrkati s nečim. Kao što i ljudski ego nije realan, tako nije ni to da neko sebe naziva umetnikom. Ali ja jesam slikar i bavim se istraživanjem sebe kroz boje, kao što mi i ime samo kaže. A pomalo se i bojim.

Vaše slike su odnos između vas i okoline, ne u banalnom, nego u emotivnom smislu?

– Emotivno je sigurno. Neizbežno je da bude u nekim stvarima i banalno jer ne možemo pobeći od sebe. Nekad ispadne neplanirano pa i banalno jer svako od nas u suštini malo poznaje sebe. Trudim se i tražim priču iz dav-nina, sećanja sa šarmom u kojima ja vidim izlaz.

Unosite mnogo autobiograf-skog na slike?

– Sam čin slikanja mi je i dan-danas vrlo čudan. Nekad se vraćam na stare stvari, a nekad me iznenadi moja pod-svest. Imam zamisao šta želim da ura-dim, naslikam i pokažem, ali događa se da krenem drugom putanjom. To je trenutak i tada se obično srodim s tim što radim i imam nit vodilju. Često

moje slike ne budu ono što sam prvo-bitno zamislio. Ispoštujem kompozici-ju i boje, ali detalji nisu definisani od samog početka, nego se u radu otkri-vaju. Tu presuđuju sećanja i vibracije koje se pojavljuju u toku slikanja, a u vezi su s tim što radim. Nisam je pred-video, ali ona se nametnula kao gost koji je dobrodošao ili mi pobrka sve.

Motivi na platnima su pretež-no iz prirode, a gradsko ste dete. Da li je to svojevrstan beg?

– Bežim u prirodu. Ne bih da zvu-čim pretenciozno pa da kažem da tre-ba da budemo što više u prirodi. Kao što smo rekli, zatvorenik sam priro-de. A drugi deo moje poetske priče je intima, razmišljanja i opet je i to beg. Na sliku gledam i gradim je kao po fo-tografskom principu. Gradeći plano-ve, nekad izbegnem ono što je trebalo da bude glavno, samo naznačim i to je kao da vadim iz konteksta. Uradim da se naslućuje, a izbegnem da dominira iako je meni to važno. Pobrkam plano-ve i igram se s tim.

Ne dajete imena slikama. Za-što?

– U principu, voleo bih da mogu da ne imenujem slike. Ali nekad dajem naznaku imena. Meni naziv slike daje banalan ton radu. U međuvremenu sam promenio stav prema tome, ali i dalje nisam time opterećen. Ako ne-kom smeta, neka dođe i kupi sliku pa ćemo porazgovarati o njenom imenu i od kratke forme naslova slike dobiće celu priču. Ali malo njih je zaintere-sovano i ne pitaju me iako bih ja voleo da je drukčije.

Ciklus „Nostalgija” je iz 2010. i govori o mirnim vremenima i se-ćanjima iz vaše mladosti. Kako ste pronašli mir kad znamo da su de-vedesete bile vrlo nemirne i u zna-ku ratova i bombardovanja?

– Ni u kakvom miru nisam proveo mladost. U životu su me pratili samo problemi. I to je očigledno taj beg. Taj ciklus je iz devedesetih, pred samo bombardovanje, kad sam se družio s Igijem i kad sam koristio valjke za krečenje starih kuća u mom stvara-lačkom opusu. Slikao sam svoj bicikl i težio miru. I danas, šest godina po-sle tog ciklusa, ništa se nije promenilo, nema mira i sve je gore, pa se držim te nostalgije.

Kako biste komentarisali sta-tus umetnika i umetnosti u današ-nje vreme?

– Nemamo gradsku galeriju, nema-mo nikakvu, a težimo da budemo kul-turna prestonica 2021. godine. Kao bu-duća prestonica kulture i nekadašnja Srpska Atina, neminovno je da shvati-mo da nam treba velika gradska galeri-ja. Turisti će sigurno posećivati takvu galeriju, a mi kao umetnici imamo šta da ponudimo. Ima i prostora i nadam

se da će gradski oci prepoznati to kao nužnu potrebu. Mesto takve galerije je sigurno u centru. Trenutno je pred gašenjem naše udruženje, neka su već ugašena. Gasimo slobodne umet-nike, a iz EU traže da se reši status tih umetnika u smislu penzionog i zdravstvenog osiguranja, među koje i ja spadam, a ima nas 23. Ne znam gde da izlažem, a moram imati žirira-ne izložbe, što ja ispunjavam, ali sve je pred gašenjem.

Koliko je u toj borbi za eg-zistenciju lako ili teško ostati iskren prema svojim težnjama – u vašem slučaju lepoti na platnima – koje su u suprotnosti sa stvar-nim životom?

– I u najvećoj zabiti i nemaštini lju-di će vam prvo poželeti dobar dan. Ponudiće vas vodom iz bunara. Tako radim i ja, trudim se da dam najbolje. Otvoren sam i mnogo vremena pro-vodim u ateljeu, a eto, dok pričamo, niko nije prošao ovuda jer nema sa-držaja. Možda sam skrenuo s teme, ali i nisam pošto kad odem u neki grad, tražim lepotu. A ljudi kod nas kad se vrate s posla, sednu pred te-levizor, nemaju potrebu da izađu. Mi smo polumrtvi.

Da li imate neku neostvarenu želju ili izazov koji vas goni da ih pobedite?

– Imam želju da sebe pobedim. U svemu tome želim da istrajem i da budem primer nekom, ali kako da to ostvarim kad ne želim da budem mno-go komunikativan i da nekog ubeđu-jem jer je to gubljenje vremena. Biću srećan ako nekoliko ljudi pročita ovo što sad govorim i razume me. Neka odvoje malo vremena i pročitaju, a mene će to učiniti srećnim.

Imate li u planu izložbu?– Konkurišem stalno, izlažem na

kolektivnim izložbama, a balansi-ram sad između dve, a možda i tri moje poetike. Neke stvari želim po-novo da uvedem na slike, neke da iz-bacim i tu je sad taj balans kojim se bavim i razmišljam kako će to izgle-dati. Nadam se da ću već sledeće go-dine izlagati. Ne znam da li će to biti u Kulturnom centru ili u mom ate-ljeu, što sam praktikovao nekoliko puta. Tu radim i zašto bih nekom zauzimao mesto u nekoj galeriji kad mogu izlagati u mom prostoru gde stvaram.

Šta onda za vas znače izlož-be?

– Imam problem da razjasnim šta mi znači izložba. Primera radi, za ne-koga rođendan znači veliku stvar, a meni se dešavalo da ih provedem sam. Sednem u kola i odem na Frušku goru. Imam mali otpor prema okupljanju, a bilo je i kotlića i druženja.

Kao bu-duća pre-

stonica kulture i

nekadaš-nja Srpska Atina, ne-

minovno je da shvati-

mo da nam treba veli-ka gradska

galerija

21. JUL 2016.24

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

nsreporter.rs

Tri tajna Karadžićeva danaNogo, koji ga je jedini posetio pre izručenja Hagu, kaže da je Karadžić kidnapovan na 72 sata. Gde je držan predsednik Republike Srpske od 18. do 21. jula? Je li 5.000.000 dolara američke nagrade za njegovu glavu razlog tog misterioznog tamnovanja?

25

Autor: Ivan Jović

21. JUL 2016.

Tačno na osmogodišnjicu hapšenja Radovana Karadžića, Reporter objavljuje besedu Rajka Petrova Noga izgovorenu na protestu povodom pritvaranja i izručenja bivšeg predsednika RSp

26

Međutim, Karadžić je u Haškom tribunalu izjavio da je 18. jula iz sta-na na Novom Beogradu u Ulici Jurija Gagarina krenuo u Batajnicu da gleda fudbalski turnir „Milica Rakić” i da je u tom autobusu uhapšen.

U mračnoj ćeliji.– Autobus je iznenada stao, prišla su mi dvojica i uhvatili su me, jedva sam stigao da se prekrstim. Sa šeširom na glavi spro-veden sam kroz jedan hodnik. Na kra-ju tog hodnika zatvoren sam u jednu prostoriju, odnosno uveli su me u tu prostoriju, gde su mi skinuli šešir i onda sam mogao jasno da vidim tu prostoriju. Zidovi te prostorije bili su tamne boje. Ta prostorija bila je dva i po s dva i po metra. Držali su me tri dana u ćeliji pod zemljom!

Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika Republike Srpske 24. marta na 40 godina robije zbog na-vodnih ratnih zločina.

Sve o svom hapšenju, ali i o višego-dišnjem skrivanju i bekstvu od haške potere ispričao je na saslušanju 25. i 28. jula 2008. godine. Tim svedoče-njem demantovao je zvaničnu verzi-ju hapšenja, prema kojoj je, maskiran u doktora Dragana Dabića, uhapšen u akciji obaveštajnih službi 21. jula 2008.

Rasim Ljajić, predsednik Nacional-nog saveta za saradnju s Haškim tri-bunalom, 22. jula 2008. godine izja-vio je da je Karadžić uhapšen dan ranije, u ponedeljak, u akciji koja je počela posle podne i trajala oko de-vet sati.

Pritvorska „Tajna večera”. Zbog hapšenja Karadžića, Srpska ra-dikalna stranka organizovala je pro-test na kom su govorili svi stranački prvaci i intelektualci koji su se pro-tivili saradnji s Haškim sudom. Naj-veće ovacije izazvala je oproštajna beseda njegovog najbližeg prijatelja Rajka Petrova Noga. Taj emotivni go-vor Reporter ponovo objavljuje posle

osam godina. Nogo ga je objavio u knjizi autobiografskih zapisa „Zapiši to, Rajko„.

– Kada su na televiziji pokazali ne-koliko fotografija Radovana Karadži-ća, bradatog, i Dragana Dabića zakra-buljenog, odmah sam svojima rekao da nema sumnje da je to on. Znam taj karakterističan pokret kojim iz kič-me, iz krsta, istura jednu nogu na-pred, taj način na koji drži ispošće-no telo.

U Hagu, u tom za Srbe Hadu, usta-nička istorija teško je oklevetana. Haška inverzivna revizija naše novi-je istorije očiglednija je od Orvelove negativne utopije. Milosrdni, anđe-oski prilozi beščašća novih varvara 78 noći i 78 dana učinili su od Srba anahronizam. Za lobotomirani svijet zastrašujući, a za nas uzvišeni ana-hronizam.

Moli me da Luki dadnem svoje nove knjige. Pominje i knjige prijatelja… Šta će ti knjige. Tebe će tamo zatr-pati, udaviti papirima… Nemaš ti poj-ma, kaže, kako se odmaram kad s tih papira pređem na lepu književnost… Kažem da sam Luki već dao knji-ge. U jednoj sam ti obeležio pe-smu koja se tebe tiče. Proči-taj, kad stigneš, samo nju… Znaš li je napamet… Znam… Bi li mi je rekao? Pogledu-jem u sat, pa u policajce, oni rukama pokazuju da nastavim. Prošlo je ne 15, već 30 minuta. Govorim mu „Tajnu večeru”… Vi-dim kako mu se oči ose-niše.

Dahije i lokalne poturice. Kažem da ću uveče na mitingu govoriti i pitam ima li šta da poru-či. Ima. Da pozdravim sve, a naročito one koji ga znaju kao Dragana Dabića. Moli da ga razumeju što im se nije mo-gao reći, ali da budu sigur-

flešbek

21. JUL 2016.

ni da je on isti onakav kakvim su ga upoznali… Dok se rastajemo, jedan policajac ustaje i kad je zatvorio vra-ta, kaže mi: „Ne znam kako ćete ovo razumeti i molim da mi ne zamerite, ali ja se osećam povlašćenim što sam, makar i ovako, vašem razgovoru pri-sustvovao…” Nisam iznenađen i nije mi prvi put da vidim tihi učinak Ra-dovanove radijacije…

Cela planeta, evo, linčuje Radova-na. Hoće jednog za sve da razapnu, a razapinjući ceo vojni i politički vrh obe srpske države, razapinju sve nas… I tome kraja nema.

Savremene planetarne dahije, i ove naše lokalne poturice, u postdejton-skoj i postmodernoj reviziji, ali i pro-izvodnji istorije, ničim se drugim ne bave do sječom knezova.

Radovan priča da se sve to vreme, dok se skrivao, pripremao za suđenje. I stvarno, deluje kao da je odahnuo. Sad je u čistoj poziciji. Nada se da će najzad porodicu ostaviti na miru. I prijatelje. A da će on s tog tamo mi-krofona i sudijama i svetu, kao pred Bogom, reći istinu. Pominje da je u onom laptopu koji su mu uzeli imao čitavu hronologiju događaja, koncept odbrane. Ali ima to i u glavi… Nemaš valjda iluzija o ishodu, kažem… Ako tamo bude S od suđenja i P od pravde, moglo bi biti svašta. A što se mog ži-vota tiče, ja sam ga odavno pregoreo. Mogao sam sto puta poginuti. Mogao sam bedno, ponižavajuće umirati. Sve je ovo meni pride. Ja mene uopšte ne zanimam. Zanima me da koliko god mogu služim istini i oklevetanom narodu… Uostalom, šta mi na kraju mogu? Mogu me samo vratiti pisanju! Ja znam šta su zatvorske koncentra-cije i šta je zgusnuto vreme…

Lovili a ulovljeni. Kada sam

ono 2004. godine na Sretenje Gos-podnje, za dvjesta godina Karađorđe-vog ustanka, u Orašcu obnovio stih iz Bune na dahije slijepog a vidovi-

tog Filipa Višnjića o sječi knezova — jednog kneza prevarit možete / jed-nog posjeć, a dva će uteći — i rekao

da ta dvojica još uvijek bježe, po odjeku se moglo razabrati da je još živ dosluh pjesnika i naroda. Sad misle da su jednog ulovili.

Neka lovci na skupe srpske gla-ve jednom zauvijek nauče još je-dan stih:

Love a ulovljeni!Lovili ste i bili ulovljeni kada

ste na Vidovdan, bezakono, onu glavu isporučili haškom čudo-

vištu.Lovili ste a bili ulovljeni i kada

ste za onu drugu glavu izmoli-li optužnicu; ta je glava otišla sama i sad tamo ne znaju šta će s njom.

Lovci na skupe srpske glave, lovite odsad ovu izduženu sjenku koja će vam se na oba svije-ta priviđati – rekao je pre tačno osam godi-na pesnik Rajko Nogo, kada je 18. jula uhap-šen Radovan Karadžić. Najtraženiji haški begunac, prema verziji policije i tadašnje vlasti, predvođene Borisom Tadićem, uhva-

ćen je ne 18. nego 21. jula, dok je kao nadrilekar Dragan Dabić gradskim autobusom išao k Batajnici, odakle je pla-nirao da se prebaci u Vrdnik kod Novog Sada.

nsreporter.rs

Prvo slovo vašega Očenaša glasi: Vodite, i ne vraćajte nam ih.

Ovaj koga ste 18. jula 2008. godi-ne kidnapovali, i 72 sata izbrisali, ima stotinu lica, a svako je naše.

Lijepo je ime Radovan. Primilo se kod Srba. U Srbiji, ponegdje, položaj-nika zovu Radovan.

A mogli ste, Ovlašćeni Organi — ne bi vam bilo prvi put — u Radovanj-skom lugu Radovana zatući. Pa da se poredite. Ali vi ste neuporedivi.

Opskurna grupna terapija. Mi-loš je usekovanog Karađorđa u temelj države uzidao, a vi i Karađorđevu, i Miloševu, i Petrovu, i Aleksandrovu državu, i Radovanovu državicu, raz-građujete.

A društvance vaših komentatora, analitičara, intelektualaca opšteg smjera — koje se zadivljujuće razu-mije ne samo u novinarstvo i politi-ku već i u psihijatriju, alternativnu medicinu, gle, i u poeziju — na svim televizijama i u svim novinama upra-žnjava opskurnu grupnu terapiju i s visine svoje beznačajnosti svakod-nevno jedni drugima izdaju sertifi-kate da postoje. Društvance uživa da tuče svezanog! Ima takav soj koji je rođen samo zato da sve što je visoko i uspravno u blato svali, a onda i pri-kvasi. Ko god se na Radovana zatrča-vao, taj se samopozljeđivao.

Pa pođi, božji Polazniče, i na ovo poslanje. Nisi ti prvi kome su klicali:

Raspni ga, raspni! Kao onda kad smo u kući, koju su

okupatorski helikopteri tresli, slavili svetoga carskoga Aranđela, Aranđela u žici — da ovo kažem tvojim stihom — ostani „blag prema svemu i gos-podin na kraju”. Ovo ti je od mene za popudbinu:

Anđelima su podrezali krilaA Arhanđela strpali u žicuA još se sveća nije ugasilaNi prvo slovo spalo na ižicu Posustali su timorni pejzažiI usahnulo vrelo u OstroguKad lažna zvezda u nebeskoj kažiProkaza jagnje iza leđa Bogu U prokazanju krivokleci pišuDa će još jednog za sve da razapnuI sve za jednog A kad se upišuDo Jude neka sebi omču zapnu Jer od ponoći Ponoćnik nas dvoriI ne dâ da nas čaše mimoiđuVij vuka nije molitva na GoriNe čeka svece s ikone da siđu Ni anđelima da uzrastu krilaNi Aranđela da povadi mačaNad vekom mu se senka izdužilaI odvojena od tela korača

Lovci na skupe srpske glave, lovite odsad ovu izduženu sjenku koja će vam se na oba svijeta priviđati.

21. JUL 2016. 27

Neka lovci na skupe srpske glave jednom zauvijek nauče još jedan stih: Love a ulovljeni! Ovaj koga ste 18. jula 2008. godine kidnapovali, i 72 sata izbrisali, ima stotinu lica, a svako je naše.

Ko god se na Radovana zatrčavao, taj se samopozljeđivao.Pa pođi, božji Polazniče, i na ovo poslanje. Nisi ti prvi kome su klicali: Raspni ga, raspni!

21. JUL 2016.21. JUL 2016.28

Najveća opasnost crveno-belima u revanš meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope ne preti od igrača, već od trenera Konahs kija i njegove filozofije (anti)fudbala

Voša protiv velškog Del BojaNoVosaDsKi rEportEr s VojVoDiNom u EVropi

Sponzor SportSke Strane

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

21. JUL 2016. 29

U prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope Vojvodina je pobedila Kona-hs ki samo sa 1 : 0, ali veče-ras u Velsu ipak ima dobre izglede da prođe dalje. Na Karađorđu je bila očigledna

razlika u kvalitetu i samo očajna neefikasnost omela je crveno-bele da reše sve nedoumice.

Međutim, svima je jasno da je na redu sa-svim drugačija utakmica, da će na domaćem terenu Velšani pokazati goropadnije lice jer im upomoć dolazi pet oporavljenih igrača. Bar je tako najavio njihov trener Endru Morison, sve-stan i sam šta je uradio svojim nefudbalskim stavom u Novom Sadu, kad su crveno-beli ima-li nezabeležen posed lopte od čak 85 odsto.

Ista taktika. Šef stručnog štaba Vojvo-dine Nenad Lalatović pripremio je taktiku za revanš meč.

– Igraćemo isto kao i u Novom Sadu, a ne verujem ni da će Velšani nešto menjati. Čekaju nas, dakle, duge lopte i opasni prekidi. Da bi-smo pojačali skok-igru, ubaciću u ovoj utakmi-ci Vladimira Kovačevića, a Nemanja Miletić igraće ponovo na desnoj strani. Nastojaćemo da ih sprečimo presingom na njihovom delu terena i da što pre damo gol kako nam se ne bi ponovile muke iz prve utakmice. Nadamo se fudbalskoj igri, a ne tuči na terenu. Kad je već obavljen žreb za treće kolo, mogu reći da ćemo se, ukoliko eliminišemo Velšane, lakše nositi i s Dinamom i sa Sent Patriksom na dobrobit Novog Sada i celog srpskog fudbala – rekao je Lalatović.

Utakmica se igra u velškom gradiću Rilu na stadionu Bel vi od 19.45. Novosađani će biti smešteni u engleskom Česteru, udaljenom če-trdesetak kilometara.

Antifudbalski igrokaz. Autori genijal-ne serije Mućke nisu se dosetili da glavni junak Del Boj novac zaradi i kao fudbalski menadžer, ali da jesu, teško da bi mu dozvolili stepen sportske destrukcije trenera Konahs kija. Tako strašno upropastiti igru, svesti je na nivo seo-ske zabave s elementima antifudbalskog igro-kaza ne bi se usudio ni najpoznatiji stanovnik Pekama pa makar finansijski propao.

Morison je očigledno odlično prostudirao nekadašnju igru italijanskih timova, kao i nji-hove reprezentacije, naročito kad bi protiv ozbiljnog protivnika poveli sa 1 : 0. Na Kara-đorđu padali su njegovi igrači kao pokošeni i s loptom i bez nje, previjali se po terenu iako

ih niko nije pipnuo i usput dozivali fiziotera-peutkinju kao da im život visi o koncu. A ona je toliko često uletela na teren da joj se u dru-gom poluvremenu više isplatilo da s njega i ne izlazi, već da trčkara oko sudije do novog slu-čaja simuliranja.

Četiri Alekseja. Od fudbalske veštine Velšani su nam pokazali jedino da je za gol-mana izbacivanje lopte iz šesnaesterca složen ritualan postupak, da se ne menja najlošiji igrač, već onaj koji je najudaljeniji od klupe s rezervama, kao i originalnu šemu izvođenja slobodnih udaraca: zalet – zastajkivanje – po-gled prema treneru i kraća konsultacija, pa još jednom sve to.

Goru predstavu od Velšana imao je samo glavni sudija iz Rusije. Zove se Aleksej, kao i sva tri njegova pomoćnika te noći na Karađor-đu, ali se od sunarodnika debelo izdvajao po pivskom stomaku i s njim u vezi posmatrač-kom ulogom na terenu. Tri četvrtine utakmice gledao je nezainteresovano kao se Velšani pre-nemažu na travi, čak i pored medicinske ekipe s nosilima, kako se iritantno predomišljaju da li da izvedu aut ili pak ne, sve dok konačno nije naterao strpljivu novosadsku publiku da od cr-veno-belih zahteva da Velšanima zbog ko zna koje simulacije povrede ne vrate loptu nakon prekida. Tek tad je ruski sudija shvatio da ne-što nije u redu i dosetio se da ima žuti karton, mada su mnogi na stadionu već pomišljali da ga je zaboravio poneti.

No fair play – no questions. Britanci znaju biti bolno iskreni. Svestan kakav je utisak ostavio njegov tim, Morison je posle utakmice rekao da nikad u životu nije igrao s ovako do-brom ekipom kao što je Vojvodina i da bi dobili pet-šest komada da nisu stali u bunker.

Pošto pitanja nije bilo, a i čemu, Morison je začuđeno uzvratio:

– No questions?Kolega iz Večernjih novosti Bobe Bajić ek-

spresno mu je odgovorio, sublimišući istovre-meno nastup Velšana:

– No fair play – no questions!Ako put u Vels bude uspešan, sledeća Voši-

na stanica na letnjoj turneji zvanoj kvalifika-cije za Ligu Evrope jeste Belorusija ili Sever-na Irska. Naime, žrebom je odlučeno da se u trećem kolu sastanu s pobednikom dvomeča Dinamo Minsk – Sent Patriks atletik iz Dabli-na. U prvom susretu u Belorusiji bilo je izne-nađujućih 1 : 1, pa je konačan rezultat krajnje neizvestan.

Najveća opasnost crveno-belima u revanš meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope ne preti od igrača, već od trenera Konahs kija i njegove filozofije (anti)fudbala

Voša protiv velškog Del BojaAutor: Zoran Surla

Sponzor SportSke Strane

21. JUL 2016.21. JUL 2016.30

sport

U petak, 22. jula počinje 11. fudbalski šampionat Sr-bije. Premijera je na sta-dionu Rajko Mitić, Zvez-da dočekuje povratnika u Superligu – kruševački Napredak.

U odbranu šampionskog odličja Crvena zvezda polazi s čak 15 stranih igrača s ugo-vorom. Pitanje je kome to služi. Moj stav je da su brojni stranci zlo srpskog ligaškog fudbala. Ne samo što onemogućavaju našim mladim igračima da zaigraju na velikoj sce-ni nego se, naravno, radi o niskobudžetskim stranim igračima. Ponekad i sasvim sum-njivog kvaliteta.

Dan kasnije na programu su četiri uta-kmice: Metalac – Borac, Mladost – Rad, Vo-ždovac – Spartak i Radnik – Javor. U nedelju Bačka iz Bačke Palanke dočekuje na novo-sadskom Karađorđu beogradski Partizan. Umesto da na svom stadionu, koji ima sve sem reflektora, startuje u Superligi. Apsurd, pa čak i u Engleskoj utakmice se mogu igra-ti u popodnevnim satima, bez reflektora. U Srbiji Spartak i Bačka igraće, zasad, u No-vom Sadu. Što se tiče gostovanja Vojvodine u Novom Pazaru, ovaj meč verovatno će biti odložen jer se Novosađani vraćaju iz Velsa tek u noći između petka i subote.

Eto tako počinje srpska elitna ligaška se-zona.

Onda se čudimo zašto su nam stadioni prazni i s koliko se malo pažnje prati Su-perliga.

Sigurno da bi liga od 12 klubova donela poboljšanje kvaliteta. Ali u našem sistemu, u kojem klubovi igraju nameštene utakmi-ce, to nema nikakvog značaja.

S druge strane, moram postaviti jasno pi-tanje. Ko su zapravo vlasnici naših klubova? Bez jasne vlasničke strukture ne vidim do-bro srpskoj fudbalskoj sutrašnjici. Javlja se i problem s neplaćanjem obaveza prema igra-čima i trenerima, a to nepoštovanje ugovora sigurno je jedan od osnovnih problema.

Na funkcijama u Savezu i u klubovima imamo ljude koji nemaju snage pa ni znanja da nešto suštinski promene. Godinama su na poziciji i ostavljaju samo zlo. Sitni lično-

svojinski interesi vode ih da ostanu tu gde su. A posledice su katastrofalne.

Naravno, i u ovoj oceni postoje izuzeci. Ima u klubovima ljudi koji se bore, ali po-maka nema jer jednostavno u celokupnom sistemu ligaških muka oni su samo zrno pe-ska u moru problema.

Problem s navijačima još uvek je otvoren. Bar što se tiče ove problematike, na našim najvećim stadionima i kod onih takozvanih velikih klubova. Formulu za rešenje ovog problema nisu pronašli ni u Savezu, ni u klubovima i ligaškom udruženju.

Rešavanje ključnh problema je, dabome, i egzistencija klubova, ali novac se ne može zaraditi ovakvom organizacijom Superli-ge.

Tokom lige, naravno, pričaćemo o proble-mima, besparici i ko zna o čemu sve ne, ali

ne mislim da se rodio neko u rukovodstvu Saveza ko ima sistem za rešenja pobroja-nih problema nove sezone ligaškog srpskog fudbala.

O Evropi, učešću naših klubova u evrop-skim kupovima pričaćemo i posle zimskih ferija, ali ne verujem da će biti razloga za neki veći optimizam i radost.

Reprezentacija nije ovoga puta bila moja tema. Na jesen, početkom kvalifikacija za svetski šampionat u Rusiji, imaću i te kako razloga za tekst iz mog ugla.

Iz mog UgLa

Nova sezona ligaških muka

Jovan Tanurdžić

Bez jasne vlasničke strukture nema ničeg dobrog u srpskom fudbalu

U Crvenoj zvezdi čak 15 stranaca s ugovorom, čemu to vodi

21. JUL 2016.

nsreporter.rs

21. JUL 2016. 31

ISSN 2406-2022