edgar allan poe

Diplomski rad Selma Slezović

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

SelmaSlezović

Mističnost Edgara Alana Poa udelima „Gavran“ i „Pad kućeAšerovih“ DIPLOMSKI RAD

1


Mentor:

Doc. dr Amela Lukač Zoranić

NoviPazar, Mart, 2011.

Sadržaj

Uvod

1. Život i rad Edgara Alana Poa

5

2. Mističnost u delima Edgara Alana Poa

7

2.1. “Gavran”

8

2.2. Mističnost u pesmi “Gavran”

9

2.3. “Gavran” kao kulturološki fenomen

17

2


2.4. “Pad kuće Ašerovih”

18

2.5. Mističnost u pripovetci “Pad kuće Ašerovih”

21

3. Mističnost u drugim delima i u životu Edgara

Alana Poa 27

4. Zaključak

30

Literatura

Uvod

3


Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe, 1809-1849), jedan

od najvećih pisaca Američke književnosti. Sve u njegovom

životu je mistično, zagonetno i sablasno. Sve je

obavijeno velom tame i obeleženo simbolima smrti. Vrlo

malo stvari se u Poovim delima može sa sigurnošću

utvrditi, jer se vrlo često susrećemo sa mističnim

situacijama i pojmovima, koje sa teškoćom možemo

utvrditi. Upravo te teme će biti obrađene u ovom radu,

niti mističnosti koje je Edgar Alan Po pleo u svojim

poznatim delima. To su teme mističnosti za koje je

potrebno prethodno istraživanje ne bi li se

iskristalisale.

Lako možemo zaključiti da je Edgar posedovao visoku

inteligenciju i ogroman talenat, kao I to da je tragična

sudbina neupitno pratila, njegovu, inako preosetljivu

ličnost.

“Poove ličnosti, ili, bolje rečeno, ličnost Poa,

čovek izuzetnih sposobnosti, čovek raslabljenih živaca,

čovek čija vatrena i strpljiva volja prkosi teškoćama,

onaj čiji je pogled upravljen oštrinom mača na predmete

koji rastu pod njegovim pogledom – to je sam Po. A

njegove žene, koje sve zrače, bolesne su i umiru od

čudnih slabosti, govoreći glasom sličnim muzici, to je

opet on; ili bar, svojim nastranim težnjama, svojim umom,

svojom neizlečivom setom, one nose dobrim delom osobine

svog tvorca. Što se tiče njegove idealne žene, njegove 4


Titanide, ona se pojavljuje u različitim portretima

rasturenim u njegovim malobrojnim pesmama; portretima

ili, bolje reći, načinima da se oseti lepota, koje

temperament piščev zbližava i stapa u nejasnu, ali

primetnu celinu, u kojoj živi možda još nežnije nego

drugde ta nezasitna ljubav za Lepim, koja je njegov

glavni naslov, to jest izvod svih njegovih naslova

zanaklonost i poštovanje pesnika.” 1

U ovom radu, biće obrađena dela “Gavran” i “Pad kuče

Ašerovih”, zatim mističnost koju ova dela sadrže.

Pored još nekoliko pesama, njegova najpoznatija

pesma jeste “Gavran”, prevedena i na srpski jezik. Ovom

pesmom, Edgar Alan Po je sebi stvorio ime, pokorio sebi

milione obožavatelja njegove pisane reči. Istina je da

neki Edgara smatraju genijem, drugi ga smatraju suviše

depresivnim i mračnim, ali činjenica je da on i njegova

dela i danas žive u kulturi, književnosti, kao jako bitan

faktor, zatim u filmu i televiziji.

Istražujući malo dublje o Edgaru, videćemo da se on

pored pisanja pesama, bavio i pisanjem pripovedaka. Nisu

to bilo kakve pripovetke, već kako navodi Isidora Sekulić

“čudovišne pripovetke, ali u kojima sve užasne

kombinacije, najzad, realistički skopčava i razrešava.” 2

1 Isidora Sekulic, Iz stranih književnosti, Matica Srpska, 1966. IV, str. 452 Isidora Sekulic, Iz stranih književnosti, Matica Srpska, 1966, str. 2 5


“Pad kuće Ašerovih”, smatra se najboljom Edgarovom

pripovetkom, i najboljim primerom Edgarovog “totaliteta”,

gde je baš svaki detalj povezan i jako bitan. Ovo delo se

smatra Edgarovim najpoznatijim proznim delom, i remek-

delom Američke gotske literature, jer zaista, Edgar je

mnogo toga pozajmljivao iz gotske tradicije. Njegovo delo

“Pad kuće Ašerovih” objavljeno je u septembru 1839

godine. Ova kratka priča u sebi sadrži pesmu “Ukleta

palata”, koja je odvojeno objavljena u aprilu 1839

godine. G.R.Tompson je u njegovom uvodu dela “Poznata kratka

dela Edgara Alana Poa” napisao da je “Pad kuće Ašerovih”,

“priča koja je dugo slavljena kao remek-delo gotičkog

užasa, ali je takođe remek-delo dramske ironije i

strukturalne simbolike.”3

Po je bio moderan, možda isuviše moderan, srljajući

svuda sam, bez ikoga, večito stavljajući u centar svega

poeziju, vezujući je zatim za čovekovu dušu. On je imao

svoju tačnu formulu, bio je bez religije, bez tradicije.

Iako nije živeo dugo i nije napisao mnogo, Edgar Alan Po,

što je napisao, pisao je samoniklo i potpuno precizno, sa

gomilom međutajni, tako da svako njegovo delo stoji

samostalno, za sebe, tako usamljeno.

Za Poa, svuda je ponor. Svuda su ponorske

radoznalosti i propadanje čoveka u bezdan, zaborav i

3 G.R.Thompson, Poznata kratka dela Edgara Alana Poa, Parennial Library, New York, 1970, str. 36. 6


smrt. U sledećim analizama i istraživanjima, pokušaćemo

da makar delimično otkrijemo mistične tajne koje kriju

dela Edgara Alana Poa.

1.1 . Život i rad Edgara Alana Poa

Edgar Alan Po rođen je kao Edgar Po u Bostonu,

Masačusets, 19.01.1809. kao drugo dete Elizabete Arnold

Hopkins Po i Dejvida Poa. Edgar je imao starijeg brata,

Vilijama Henri Leonard Poa i mlađu sestru, Rosali Po.

Porodica Po potiče iz Škotske, gde je Edgarov otac Dejvid

i rođen.

Smatra se da je Edgar dobio ime po liku koji se

javlja u čuvenoj Šekspirovoj drami “Kralj Lir”, u kojoj su

njegovi roditelji (oboje glumci) imali priliku igrati

1809.godine. Edgarov otac napustio je porodicu bez reči

1810. godine, a majka Elizabeta preminula je godinu dana

nakon toga.

Dvogodišnjeg Edgara primio je u svoje domaćinstvo

Džon Alan, uspešni Škotski trgovac u Ričmondu,

Virdžinija, trgujući tada sa raznom robom uključujući

duvan, tkaninu, pšenicu, nadgrobne spomenike i robove.

7


Alanovi su bili hraniteljska porodica, Edgaru su

dali svoje prezime (koje je njemu bilo srednje ime), ali

ga nikada nisu formalno usvojili. 1815.god, Alanovi,

uključujući Edgara otplovili su za Englesku. U

Irvinu,Škotska, gde je Džon Alan rođen, Edgar je pohađao

Gimnaziju u kratkom periodu, ne bi li se 1816.godine

pridružio porodici u Londonu. Tu je studirao u internatu

u Čelziju sve do leta 1817.godine. A srednjoškolsko

obrazovanje je završio u Manor School, nedaleko od

Londona.

1820.godine, Alanovi su se vratili nazad u Ameriku,

u svoj rodni grad Ričmond, Virdžinija. U tom periodu,

Džon Alan je nasledio oko 750.000 dolara u nekretninama

od svog ujaka Vilijama Galta.

1826.godine, Edgar upisuje fakultet, na

Virdžinijskom Univerzitetu, odsek za jezike. Ovaj

Univerzitet imao je stroga pravila vezana za kockanje,

alkohol, duvan i oružje, ali ova pravila su većinom

bivala ignorisana. Dok je bio na studijama, Edgar se

posvadio sa ocem Džonom, zbog kockarskih dugova koji su

bili jedan od razloga što je izbačen sa Univerziteta.

1827.god. pridružuje se vojsci, lagavši o svom imenu

i starosti. Stigao je sve do Vest Pointa, da bi nakon

godinu dana bio izbačen zbog neizvršavanja dužnosti.

8


O sledećem periodu Edgarovog života jako malo se

zna, osim to da je živeo u Baltimoru, sa očevom sestrom.

Napisavši kratku priču “Poruka u Boci” (Message in the

Bottle), osvojio je 50 dolara i tada započinje karijeru

pisca. Karijeru je započinjao u časopisu “Southern

Literary Messenger” (od 1835. do 1837.), zatim u

filadejsfiskim časopisima “Burton’s Gentleman’s Magazine”

i “Graham’s Magazine” (od 1839. do 1843.). Tada i izlaze

neka od njegovih najpoznatijih dela.

Njegova prva zbirka pripovedaka, Priče iz Groteske i

Arabeske, pojavila se 1840. godine, a sadrži jedno od

njegovih najpoznatijih dela “Pad Kuće Ašer”. Mračna poema

o izgubljenoj ljubavi, “Gavran”, donela je Pou svetsku

slavu kada je izdata pet godina kasnije. Po je takođe bio

aktivan književni novinar.

1835. godine, Po se ženi trinaestogodišnjom rođakom

Virdžinijom Klem, koja će nakon nekog vremena od

posledica tuberkuloze postati invalid i na kraju

preminuti. Ovaj gubitak se smatra uzrokom Poovog

nekontrolisanog alkoholizma. Slavna pesma “Anabel Li”

(1849) posvećena je Virdžiniji.

Godine 1848, jako depresivan i u prevelikom očaju,

Po pokusava samoubistvo. Nakon ovog događaja, kada je

trebao da veri novu zaručnicu, Edgar je misteriozno

9


nestao na tri dana. Kada se pojavio, bio je u jako čudnom

stanju, na kraju preminuvši 7.oktobra 1849. godine. 4

Poznata dela Edgara Alana Poa su : “Gavran”, “Pad kuće

Ašerovih”, “Anabel Li”, “Crna mačka”, “Ubistva u ulici

Morg”, “Filozofija Kompozicije”, “Al Araf”, “Leonora”,

“Za Helenu”, “Avanture Gordona Pima” i druga.

2. Mističnost u delima Edgara Alana Poa

Ovaj veliki poeta, ostavio je traga na celo

čovečanstvo. Svojim umećem da nas potpuno ostavi bez daha

i najmanje očekivanom trenutku, uspeo je da pridobije

milione ljudi, koji svake godine, 19-og Januara slave

njegov rođendan. Edgar Alan Po, nije živeo dugo i njegov

književni opus nije obiman koliko bi možda trebalo, ali

to što možemo pročitati od Edgara, svakako da jesu remek-

dela jednog majstora.

U sledećim poglavljima, detaljno ćemo analizirati

njegova dela, pesmu “Gavran” i pripovetku “Pad kuće

Ašerovih”. Ova dva dela se ujedno i smatraju njegovim

najboljim ostvarenjima te su mu sa razlogom donela

svetsku slavu i priznanje. 4 Izvor : http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Allan_Poe 10

http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Allan_Poe


Edgar Alan Po je bio mračna osoba. Svojim izgledom je

Po govorio dosta toga o sebi. Bio je bled, tamne kose, i

tamnim, prodornih ociju, uvek obučen u crno. Bio je

opsednut mističnošću, tamom i smrću. Postoje mnoga

razmišljanja zašto i kako, ali sa sigurnošću možemo reći

da je ovaj književnik imao puno “materijala” za pisanje

mračnog i strašnog opusa.

Najpoznatiji po svojim mističnim pričama, Po je bio

među prvim američkim knjiđevnicima koji je praktikovao

pisanje kratkih priča, pa se usled toga i smatra

začetnikom detektivskog žanra, odnosno, kriminalističkog

romana.

Poova dela su potpuno detaljno osmišljena, korak po

korak, a svaki je detalj usko vezan za onaj sledeći i

prethodni, to je ono sto sam Edgar Alan Po navodi u svom

delu Filozofija Kompozicije (1846) 5, gde je detaljno kao proces

objasnio nastanak njegovog dela “Gavran”, govoreći upravo

ovo gore navedeno.

I u “Padu kuće Ašerovih”, Po koristi slične motive,

sličan način ostavljanja publike bez daha. Zbog toga,

mnogi ga smatraju genijalcem. On u svojim delima vazda

centrira lepu, mladu ženu, koja umire u cvatu svog

života. Bio je opsednut tom temom, zbog velikih gubitaka

voljenih žena upravo u svom životu.

5 Edgar Alan Po, Filozofija Kompozicije, str. 3 11


2.1. “Gavran”

Gavran je uvek bio bitan simbol kroz svetsku

istoriju. Gavrani se pojavljuju u hiljadama područja

preko celoga sveta i bili su likovi mnogih priča,

verovanja, iako igraju vrlo različite uloge u različitim

tradicijama. Kod drevnih Indijanaca, gavran je poznat kao

Varalica, jer je po predanju ukrao “Kutiju sa dnevnom

svetlošću” i postavio sunce i mesec na nebo. Sa druge

strane, po tradiciji na Aljasci, gavrani su bili

stvaraoci života na zemlji, i naknadno su podučili prve

ljude da love.

Činjenično, gavran se pojavljuje u Islamskoj, Hindu,

Hrišćanskoj, čak i paganskim tradicijama.

Pesma “Gavran”, koju je napisao Edgar Alan Po, prvi

put je objavljena 27.Januara 1845, Edgaru je donela

svetsku slavu. Naime, ova pesma i danas, posle više od

150 godina, uspešno odoleva vremenu i gotovo da ne

postoji osoba koja makar nije čula za ovu predivnu pesmu.

Edgar je ovu pesmu prvo odneo svom prijatelju i

poslodavcu Džordžu Reks Gramu (Geogre Rex Graham),

međutim, bio je odbijen, da bi nakon toga, pesmu prodao

The American Review za celih 9 dolara, a sa druge strane,

12


nije ni sanjao da će mu upravo ta pesma doneti svetsku

slavu i u isto vreme postati kulturološki fenomen.

Pesma, zapravo, govori o pesnikovom gubitku voljene

Leonor. Pesnik oseća strah, jer ga posećuje crni, strašni

gavran koji uporno, tvrdoglavo ponavlja reči “nikad

više”.

Pesnik ponavlja pitanja vezana za njegovu Leonoru, u

nadi da će dobiti neki odgovor, koji bi maker ublažio

njegovu bol i patnju koju oseća u agoniji svakog

trenutka. Ali, umesto ikakvog odgovora, dobija samo reči

“nikad više”.

Ono što se može reći da je zanimljivo jeste da

postoje izvesna istraživanja i naučni dokazi da se

gavrani nekada zapravo mogu podučiti govoru.

2.2. Mističnost u pesmi “Gavran”

“Gavran” prati priču naratora, čije ime neznamo,

koji u kasnoj noći sedi čitajući drevne knjige,

pokušavajući da na taj način skrene misli sa svoje

izgubljene ljubavi, Leonore. Ovaj gubitak jasno je obojen

13


mističnošću, jer mi kao čitaoci nikad ne saznajemo šta se

Leonori zapravo desilo, niti koliko dugo nje već nema.

Možemo videti da Po i inače u svojim delima vešto sakriva

tako esencijalno bitne podatke vezane za njegove ljubavi.

Pesma počinje upoznavajući nas sa naratorom. On je umoran

i sam u kasnoj, hladnoj noći. U samom početku naslućujemo

neki strah, imamo osećaj da će se dogoditi nešto

zastrašujuće. Saznajemo da je postojala Leonora.

Postojala, jer nam narator odmah govori da nje više nema.

On ne želi da nam da fizički opis Leonore, kakva je njena

boja očiju ili kose, gotovo kao da Po želi da to zadrži

samo za sebe, gotovo kao da sebično ne želi ni sa kime da

deli lik njegove ljubavi.

Ah, da, još se sjećam jasno, u decembru beše kasno

Svaki ugarak, što trne, duhove po podu riše.

Željno čekam ja svanuće, uzalud iz knjiga vučem

Spas od boli što me muče, jer me od Nje rastaviše.

Od djevojke anđeoske, od Lenore rastaviše,

Ah, nje sada nema više.6

6 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutić, 1972, str.3“Ah, distinctly I remember it was in the bleak December, And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor. Eagerly I wished the morrow; — vainly I had tried to borrow From my books surcease of sorrow — sorrow for the lost Lenore — For the rare and radiant maiden whom the angels name Lenore — Nameless here for evermore. “

14


Moguće je da Leonora, idealizovana žena u pesmi,

zapravo reprezentuje Virdžiniju, Edgarovu suprugu koja je

bila slabašnog zdravlja u periodu kada je Edgar napisao

“Gavrana”. Ona je preminula dve godine nakon izdavanja

ove pesme, bila je u svojim tek ranim dvadesetim

godinama. Po kao da se je hranio tom svojom gorkom

sudbinom, kao da je u tragediji pronalazio nešto samo

njegovo, samo njemu pripisano. On nam daje da zavirimo u

njegovu dušu, u njegovu bol. Govori nam krikom da Leonore

nema, ali nam istinu o njenom odlasku, istinu o njegovom

gubitku vešto sakriva tananim velom misterije.

Kasnije ćemo uočiti da je sve u vezi sa Edgarom

nekako misterija, ali svakako treba pomenuti da u ovoj

pesmi, gavran nije halucinacija, naprotiv, vrlo je

stvaran i upravo onakav kakvog ga je književnik opisao.

Kako navodi Kenet Silverman, “pesma je napisana

narativno, bez namernog stvaranja alegorije ili padanja u

didakticizam. A glavna tema pesme je neumiruća

posvećenost.”7

7 Kenneth Silverman, Edgar A. Poe: Mournful and Never-ending Remembrance. New York: Harper Perennial, 1991, str. 239 15


Kada se začuje kucanje na vratima, narator, iako u

polu snu, ubeđen je da je to samo putnik kome treba

sklonište od nevremena. Međutim, kada otvori “širom

vrata”, shvata da nema nikakvog putnika, zapravo da nema

nikoga. Već tu je nota mističnosti počela svirati svoje

melodije. Pitamo se ko je kucao? Na vratima nema nikoga,

da li je to duh Leonorin ili možda narator umišlja da je

išta čuo?

Iako na vratima nema nikoga, narator doziva Leonorino

ime. A sasvim očekivano, dobija samo eho imena svoje

drage. Ono što daje efekat mističnosti jeste da ne znamo

šta se Leonori desilo. Ako je narator na vratima doziva,

da li očekuje njenu posetu? I zašto smo prethodno stekli

utisak da je Leonora zapravo mrtva? Po ne želi da nam da

konkretan odgovor o tome šta se desilo Leonori.

Pogled mrak je prodrijet htio, čudno zastrašen sam bio,

Sumnjajući, sanjajući, sni mi paklenski se sniše;

Nedirnuta bje tišina, znaka nije dala tmina,

Rečena je reč jedina, šapnuta od zvuka kiše:

16


"Lenora" ja šapnuh tiho, jeka mi je vrati tiše,

Samo to i ništa više.8

Sledećeg trenutka neko kuca na prozor sobe u kojoj je

narator. Dok pesmu čitamo u ušima nam odjekuje kucaj

nešto jači nego pre. Narator pokušava sam sebe da ubedi

da je to samo vetar i ništa više. Ali nije tako.

Onog trenutka kada je gavran uleteo, ne obraćajući

pažnju na naratora, sleteo je na bistu boginje Palas9. Tu

možemo jasno uvideti kontrast na koji pesnik želi da nam

ukaže. Gavran je crn, strašan, a bista kristalno

bela,čista. Boginja Palas, boginja mudrosti. Zašto je

gavran sleteo baš tu? U bojama možemo lako zaključiti

kontrast, ali tu ima nečega mnogo dubljeg, mnogo

mudrijeg. Po želi da nam kaže da će gavran doneti neku

veliku mudrost sa sobom, da ćemo saznati nešto jako

bitno. Zapravo, svaki detalj pesme je osmišljen sa

razlogom, brižljivom pažnjom i ima tačno značenje i

smisao. Kao što je, na primer, bista boginje mudrosti

8 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutić, 1972, str. 2“Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing, Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before; But the silence was unbroken, and the darkness gave no token, And the only word there spoken was the whispered word, "Lenore!" This I whispered, and an echo murmured back the word, "Lenore!"Merely this, and nothing more. “

9 Boginja Pallas, boginja mudrosti koju je po predanju Atina ubila uzpomoć Zevsa, prisvojivši ime za sebe. 17


stavljena u sobu naratora sa razlogom, a zatim je napolju

bilo nevreme, kako bi nateralo gavrana da potraži

sklonište.

I otvorih kapke tada, kad ulete iznenada

lepršajuć gordi Gavran iz dana što srećni biše,

gospodski ga izgled krasi, pozdravom se ne oglasi,

niti zaista, nit se skrasi, dok mu krila se ne sviše

povrh vrata, na Paldain kip mu krila se ne sviše,

slete, stade, ništa više.10

Tajnovito pitanje se nameće, da li je gavran od

trenutka kada se pojavio, sasvim negativan? Da li je to

odredila njegova boja? Obzirom da je gavran koji je

uleteo u sobu crn, a crna se boja u većini kultura shvata

kao boja smrti, oplakivanja, da li i gavranovo prisustvo

oplakuje nečije odsustvo? Tajna se nameće u rečima

gavrana takođe. Istražujući o Edgaru Alanu Pou, lako ćemo

zaključiti da je sve imalo svoju svrhu u ovoj gotskoj

pesmi. Čak je i nevreme Po naslikao upravo da bi naterao

10 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutić, 1972, str. 3“Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter, In there stepped a stately raven of the saintly days of yore; Not the least obeisance made he; not an instant stopped or stayed he; But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door — Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door — Perched, and sat, and nothing more.”

18


pticu da zatraži sklonište, a opet sa druge strane i da

napravi kontrast prema mirnoj sobi u kojoj je naš junak.

Narator zatim zahteva od gavrana da kaže svoje ime,

iako dobija samo reči “nikad više”.

…mada ćube čerupane – rekoh - plašljiv nisi, vrane,

Što sablasan traješ dane sred žalova noći, kiše –

Kaži kakvim imenom te sile pakle okrstiše?11

Vidno iznenađen što gavran govori, ipak ga

oslovljava svojim prijateljem koji će odleteti, kao sto

su mnogi odleteli, odlepršali od njega. Opet ne saznajemo

ko su ti njegovi prijatelji, ili gde su otišli. Da li su

umrli? Ili su možda otputovali negde daleko? Još jednom,

u njegovom stilu, pesnik nas ostavlja da se pitamo i

razmišljamo o tome. Znamo da je narator mlad student,

iako to ne saznajemo u samoj pesmi već u još jednom

Edgarovom delu, Filozofija Kompozicije.

Ovaj esej objavljen je 1846. godine. A u eseju, Po

prati logičan i detaljan process nastajanja njegove pesme

“Gavran”, kao pokušaj da „načini pesmu koja bi u isto

vreme zadovoljila ukuse i čitalaca i kritičara”.12

11 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutić, 1972, str. 4"Though thy crest be shorn and shaven, thou," I said, "art sure no craven, Ghastly grim and ancient raven wandering from the Nightly shore — Tell me what thy lordly name is on the Night's Plutonian shore!" 12 Edgar Alan Po, Filozofija kompozicije, str. 4 19


U jednom trenutku, narrator zaključuje da je ovaj

gavran potekao od jako nezadovoljnog vlasnika, znajući

samo ovde dve reči - nikad više. Ali, evo opet kontrasta,

čak zaključivši to, on privlači stolicu direktno ispred

gavrana, odlučan da sazna što više o njemu. On razmišlja

na trenutak, ne govori ništa i njegove misli opet lutaju

ka Leonori. “Izgubljenoj Leonori”.

Znamo da je Leonora izgubljena, da je nema više, ali

narator ima neku unutrašnju borbu kad se radi o njoj.

Možemo zaključiti da postoji konflikt između njegove

želje da je zaboravi i njegove želje da je se zauvek

seća. Čini sa da “dobija neki neobičan užitak

fokusirajući se na gubitak”.13

Kao centar ovog dela, tu je mlada Leonora,

naslućujemo tragično izgubljena. Ona je velika ljubav

naratora. Možemo videti da u mnogim, ako ne svim,

njegovim delima, ovaj motiv je sveprisutan. Tragično

izgubljena mlada žena. Čitajući o njegovom životu.

shvatamo da je ovaj veliki poeta i bio pozvan da govori o

gubitku. Mnogo analitičara i kritičara Poovog dela i

života govorili su da je on bio toliko obuzet ovom temom,

upravo zbog velikih gubitaka voljenih žena u svom životu,

13 Richard Kopley and Kevin J. Hayes, The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe, New York, 2002, str. 56. 20


prvo majka Eliza, zatim pomajka Frensis i na kraju,

supruga Virdžinija.

Kada narator oseti prisustvo anđela, potpuno zbunjen

u asocijaciji između anđela i ptice, postaje ljut i

razjaren, nazivajući gavrana zlom pticom. Nakon toga,

pita pticu da li je Leonora u raju i da li će je tamo

sresti. Odgovor na njegova mučna pitanja, naravno da su

samo dve reči od gavrana – nikad više. Sada već, naš junak

shvata da od gavrana neće dobiti nikakve odgovore, osim

ovih, ponavljanih reči. Ljut i besan, mladić želi da

ptica napusti njegove odaje, njegov život. On viče na

nju, pokušavajući da je istera. Ali čak u tom trenutku

besa, on govori gavranu da ga udostoji samoće, a to je

izgleda još jedna tendencija naratora da zapravo uživa u

samoći, u svom bolu i jadu. Taj sukob sopstvenih interesa

čini se jako interesantnim.

Sad umukni, kleta tico – skočih, viknuh – zloslutnico,

U paklenu noć se vrati, u oluj i nedra kiše!

S’ tamom crno perje spoji, beleg laži gnusnih tvojih,

samoćom me udostoji, vrh vrata ne sedi više;

izgled I kljun tvoj ukloni što mi srce ojadiše.14

14 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutic, 1972, str.5"Be that word our sign of parting, bird or fiend!" I shrieked, upstarting — "Get thee back into the tempest and the Night's Plutonian shore! Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken! Leave my loneliness unbroken! — quit the bust above my door! Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!"

21


Kada se gavran uopste čak i ne pomeri sa mesta,

narator na kraju shvata da će njegova duša zauvek ostati

zarobljena u senci koja se nikad više neće dići.

“...duša mi se od te senke što se njišuć podom piše spasti neće – nikad više!“15

Edgar se u ovoj mističnoj pesmi, naime, koristi

sa nekoliko simbola, ne bi li delo podigao na sasvim nov

nivo. Koliko god nam ti simboli govorili i otkrivali,

isto toliko nam sakrivaju i klize kroz prste. Gavran je

nesumnjivo centralni simbol, koji je svakako odabran sa

razlogom. Ova vrste ptice u Edgarovom umu predstavlja i

simboliše smrt. Smrt sama po sebi, dovoljna je misterija.

Kip Atine na koji gavran sleti kad se pojavi, pre

svega predstavlja kontrast. Bela statua i crno perje

gavranovo. A svakako da je baš boginja Atina odabrana,

kao boginja mudrosti, tu stoji paralela između gavrana i

onoga što govori kao mudrosti. Da li zapravo gavran

govori mudrosti? I te reči koje izgovara, da li imaju

neko potpuno dublje značenje za pisca?

Kod Poa, u svakom njegovom delu, svi elementi treba da

teže ka jednom, već unapred zamišljenom efektu, a već od

15 Edgar Alan Po, “Gavran”, preveo Vladeta Košutić, 1972, str. 5“And my soul from out that shadow that lies floating on the floor Shall be lifted — nevermore!”

22


prve rečenice ni jedna ne sme odudarati od tog cilja.

Krajnji efekat je poput praska i ostavlja bez daha. Jasno

je da je Po raščistio put za mnoge Američke i Engleske

pisce. “Mnogi su pratili njegov primer, ili u krajnjem

slučaju osetili uticaj njegovog stvaralaštva”, navodi

Džefri Majers.16

Vrativši se na Poove simbole u pesmi, ne možemo

zaobići decembar. Radnja pesme se dešava u decembru.

Kenet Silverman “povezuje decembar sa smrću njegove

majke”17, mada je i vrlo verovatno da decembar predstavlja

Novogodišnje veče. Veče koje za većinu nas predstavlja

nešto novo, neku promenu, ili pak iznenađenje.

Soba gde se narator nalazi takođe pojačava

mističnost. Ona nadasve predstavlja samoću naratovljevu,

tugu koju on oseća za izgubljenom ljubavlju. Cela ta soba

ispunjena bogatim nameštajem krije neku tajnu, odiše

mističnošću. Nameštaj krije tajne. “Kada narator privuče

stolicu da bi posmatrao pticu, stolica u njemu izaziva

osećaj bola i tuge. Da li je to bila Leonorina stolica?

Sve ovo potpomaže stvaranju efekta lepote u pesmi”,

navodi Bela Veng.18

16 Jeffrey Meyers, Edgar Allan Poe: His life and legacy, New York, 1992, str. 12517 Kenneth Silverman, Edgar A. Poe: Mournful and Never-ending Remembrance, New York: Harper Perennial, 1991. Str. 53018 Bella Wang, Poe’s Poetry, GradeSaver, New York, 2009. Str. 67 23


Cela mističnost sobe, još je više naglašena time što

je napolju nevreme, zimsko je, hladno veče. U sobi je

mirno, dok napolju vlada nevreme. To je kontrast, ali još

više naglašava izolaciju ovog čoveka. On je izolovan u

svojoj tuzi, svome bolu i jadu. I ma koliko se on trudio,

njegove misli se, namerno ili ne, uporno vraćaju Leonori.

Soba je velika i prazna, a obzirom da nema ni pomena o

vatri, mora da je i hladna, jer je decembar i ponoć je.

Edgar Alan Po je koristio mnoga sredstva da bi

stvorio mističnost i melanholiju u pesmi “Gavran”,

sredstva kao što su aliteracija, asonanca i onomatopeja.

Ton poeme je stvoren koristeći depresivne simbole, teme i

teze. Po je pratio jako stroge šeme kroz celu pesmu.

Nakon čitanja pesme i pazljivog analiziranja, lako se

može zapaziti koliko je posla u nju uloženo i zaključiti

da je pesma pažljivo smišljena i promišljena ne bi li

nakon toga od strane jednog literarnog genija bila

sastavljena iz sitnih delića u jednu savršenu celinu.

24


2.3. “Gavran” kao kulturološki fenomen

Edgarova pesma “Gavran”, često je bivala parodirana

u savremenoj, modernoj kulturi. Odmah nakon objavljivanja

1845. godine, ubrzo je postala kulturološki fenomen.

Smatrana je najboljom pesmom ikad napisanom. Kao takva,

moderne reference vezane za nju su se nastavile

pojavljivati u modernoj kulturi.

Edgar Alan Po je za ovu pesmu, u prvom

objavljivanju, zaradio svega 9 dolara. Zanimljiva je

činjenica da je isprva imao želju da je objavi bez

njegovog imena kao potpisa. Ni sam Edgar nije sanjao

kakvu slavu će mu doneti “Gavran”. Odmah nakon

objavljivanja, pesma je doživela apsolutni uspeh. Pesma

je prevedena na gotovo sve jezike sveta i danas se

obrađuje u skoro svim školama širom sveta.

25


Pesma “Gavran” imala je velikog uticaja na razne

segmente moderne kulture, kao što su: muzika, štampa,

film, televizija, strip itd. Ovaj pisac je svojim delom

bio velika inspiracija za mnoge kompozitore i izvođače,

utičući pre svega na stvaranje muzike vezane za gotiku i

horor. Uticaj na modern muziku je takođe sveprisutan,

naime, Vašingtonski bend pod nazivom “Nikad više“ je

dobio naziv upravo po ponavljanim rečima iz pesme

„Gavran“. Američki poeta i književnik imao je i značajnog

uticaja na film i televiziju, gde su mnogi adaptirali

njegova dela, a drugi ih iscrpno koristili kao reference.

Edgar Alan Po se u modernoj kulturi pojavljuje u

knjigama, stripovima, filmu i drugim medijima. Pored

njegovih dela, legenda o samom Pou je generacijama

fascinirala ljude. “Njegova pojavljivanja u modernoj

kulturi su ga često karakterisala kao „ ludog genija“ ili

„izmučenog umetnika“, koji ima mnoge unutrašnje borbe”,

navodi Mark Neimejer.19

2.4. “Pad kuće Ašerovih”

19 Mark Neimeyer, Poe in Popular Culture, Cambridge University Press, 2002,str. 209 26


“Pad kuće Ašerovih” je kratka priča napisana od

strane Edgara Alana Poa, koja je prvi put objavljena u

Septembru 1839.god. Blago je prerađena 1840.god, kada je

trebala ući u zbirku Priče iz Groteske i Arabeske. Pripovetka

“Pad kuće Ašerovih” u sebi sadrži pesmu “Ukleta Palata”.

Istovremeno, zbirka je pod nazivom Priče iz Groteske i

Arabeske podeljena na dva dela, na priče iz Groteske i

priče iz Arabeske. Kratka priča „Pad kuće Ašerovih“

pripada pričama iz Arabeske. U ovom delu su priče koje

uključuju jako mali broj karaktera (Rodrik, Medlin i

narator). Poseduju neobične ideje i obrt zapleta.

Ova kratka priča se smatra među najboljim delima

Edgara Alana Poa. Pisana u prvom licu jednine, ovo je

sablasna i morbidna pripovest o naratoru i njegovom

drugaru iz detinjstva. Sablasnost se očitava u atmosferi

kojom odiše priča, a morbidnost u mračnim tamama i

raspoloženjima.

Priča počinje kada narator, čije ime ne znamo,

stiže u kuću svog druga iz detinjstva, Rodrika Ašera.

Prethodno primivši pismo, u kome se Rodrik žali na bolest

i traži pomoć. Iako je Po napisao ovu kratku priču pre

nego se moderna psihologija razvila kao nauka, simptomi

kod Rodrika se zapravo mogu opisati prema toj

terminologiji. “Hipertenzija, hipohondrija, anksioznost

27


tj. nervosa”.20 Kada je stigao u kuću, autor je jako

zabrinut stanjem svoga prijatelja.

Zasigurno, niko se živ nije nikada pre izmenio tako strašno, u tako kratko

vreme, kao Rodrik Ašer! Samo se s teškoćom mogoh naterati da priznam

istovetnost bleda stvora preda mnom s drugom moje rane mladosti.21

Otkrivamo da Rodrik ima sestru bliznakinju, po

imenu Medlin, koja je takođe bolesna i pada u

katalepsiju. Loza ove stare porodice, gotovo da je

izumrla, ostali su samo blizanci Rodrik i Medlin. Naš

junak, narator, impresioniran je slikama Rodrika i sve

vreme pokušava da ga razveseli time što čita sa njim ili

sluša njegove kompozicije na gitari. U jednom trenutku,

Roderik govori naratoru kako sumnja da je kuća u kojoj

žive jako nezdrava, a to je ono što narator misli i pre

nego li uđe u kuću.

Narator nam kuću opisuje kao jako oronulu, strašno

depresivnu. Sve je tamno, mračno i ostaralo. Jako je

zanimljiv opis je, kada pripovedač upoređuje kuću sa

glavom, tj. lobanjom. I kada ga oči asociraju na očne

20 David Butler, Usher's Hypochondriasis: Mental Alienation and Romantic Idealism in Poe's Gothic Tales, Duke University Press, 1993, str. 189-19021 Edgar Allan Poe, The Fall of the House Of Usher, 1839. str. 2. 28


duplje. Ovaj opis kuće, donekle, nam daje slutnju šta se

može desiti u samoj kući.

Pripovedač ostaje kod Ašerovih na nekoliko dana.

Uskoro Medlin umire, dok Rodrik insistira da njena

sahrana bude tek nakon dve nedelje provedenih u

porodičnoj grobnici. Narator pomaže Rodriku da smeste

Medlino telo u grobnicu, gde pripovedač zapaža das u

Medlini obrazi ružičasti, kao kod žive osobe.

Sledećih nedelju dana, Rodrik i naš junak

provešće u velikoj uzrujanosti i nervozi bez nekog

konkretnog razloga. ...sedmog ili osmog dana nakon polaganja gospe

Madeline u podzemnu tamnicu, iskusih punu snagu takvih osjećaja. San se

nije ni približio mom ležaju...22 Počinje oluja. Rodrik dolazi kod

naratora u spavaću sobu, koja je smeštena upravo iznad

porodične grobnice i otvara prozor. Njih dvojica tu

zapažaju da jezerce, koje okružuje kuću svetli u mraku,

baš kao na slikama Rodrika Ašera.

Propovedač pokušava da smiri Rodrika čitajući mu

knjigu o vitezu koji beži od nadolazeće pustinje, da bi

tako pronašao zamak pun zlata, koji čuva veliki zmaj.

Vitez na zidu pronalazi mač na kome stoji napisana

legenda da ko uspe da ubije zmaja, osvaja štit. I dok mu

on čita, svi zvuci koje pročita, sledećeg momenta se čuju

negde u kući. Vitez uzima mač i ubija zmaja, koji umire

22 Edgar Allan Poe, The Fall of the House of Usher, 1839. str. 9 29


sa jakim vriskom, koji se odmah nakon čitanja čuje negde

u kući.

U tom trenutku, Rodrik postaje histeričan, shvativši

da je to bio krik njegove sestre iz grobnice, da je ona

bila živa i da je on zapravo to znao. Otvaraju se vrata

spavaće sobe, na kojima stoji Medlin, koja pada mrtva na

ruke svog brata. U tom trenutku umire i Rodrik i njih

dvoje padaju zajedno.

Na trenutak je stala drhtući i klateći se na pragu sobe, a zatim, sa tihim

plačom, pala je na svoga brata, i njenim nasilnim i sada krajnjim smrtničkim

agonijama, srušila ga je na pod kao žrtvu strahote koju je predvideo.23

Narator, izlazi iz kuće u žurbi i uzrujanosti, da bi

se samo u jednom deliću sekunde okrenuo, jer mu je

svetlost privukla pažnju, ne bi li video da se kuća

potpuno ruši i delovi nje padaju u jezerce.

Kuća Ašerovih se ruši zajedno sa životima blizanaca

koji su poslednji naslednici svog prezimena. Sama kuća

predstavljala je porodicu Ašer, a sada, kada porodice

nema, nema ni kuće. Od samoga početka, Po nam naglašava i

pravi paralele između kuće i Rodrika, da bi sada shvatili

suštinu, a to je da je Rodrik bio odraz kuće I da kuća

bez Rodrika nije mogla stajati.

23 Edgar Allan Poe, The Fall Of the House of Usher, prevela Selma Slezović 30


2.5. Mističnost u pripovetci “Pad kuće

Ašerovih”

Ova pripovetka se smatra najboljim primerom Poovog

“totalizma” gde je svaki detalj povezan i relavantan.

“Pad kuće Ašerovih” poseduje karakteristike suštinski –

gotičke priče : ukleta kuća, sumoran pejzaž, misteriozne

bolesti i dvostruke ličnosti.

Za sve lako prepoznatljive elemente gotike,

međutim, deo terora ove priče je njena neodređenost,

mističnost. Mi ne možemo sa sigurnošću reći gde ili kada

tačno se priča odvija. Umesto standardnih narativnih

markera vremena i mesta, Po koristi tradicionalne gotske

elemente kao što su vremenske nepogode i sumoran pejzaž.

31


Mi smo sa naratorom sami u ovom ukletom mestu a da

ni mi niti narator znamo zašto. Iako je on Rodrikov jako

blizak prijatelj iz detinjstva, narator navodno o njemu

jako malo zna. Toliko malo da ne zna da Rodrik ima sestru

bliznakinju. Kao da Edgar zahteva od nas da se zapitamo

zasto je Rodrik pozvao baš njega i još tajanstvenije,

zašto se narator odazvao pozivu, gde se postavlja još

jedno ključno pitanje, ko je u stvari Medlin i da li ona

zaista postoji? Je li to Rodrikova sestra bliznakinja ili

njegova druga polovina, onaj spiritualni deo njega

samoga?

Dok Po stvara prepoznatljive gradivne blokove

gotske priče, on takođe stvara kontrast standardnoj formi

sa pričom koja je iznenadna, neobjašnjiva i puna

iznenadnih prekida. Priča počinje bez kompletnog

objašnjenja naratorovih motiva za dolazak u kuću Ašerovih

i ova dvosmislenost postavlja ton za zaplet koji

neprekidno zamagljuje stvarno i nestvarno.

Autor stvara osećaj klaustofobije u ovoj priči.

Narator je misteriozno zarobljen od strane Rodrikove

pažnje i kao da ne može da pobegne dok se kuća potpuno ne

sruši.

32


Likovi u priči se ne mogu kretati i ponašati slobodno u

kući zbog njene structure, tako da se sumnja na neki

monstruozni lik sam za sebe – gotički lik koji kontroliše

sudbinu ukućana.

Po stvara zabunu izmedju živih stvari i neživih

objekata, tako što duplira fizičku kuću Ašera sa

genetskom porodicom Ašer, na koju se odnosi kao na Kuću

Ašer. Po koristi reč “kuća” metaforički, ali takođe

opisuje i stvarnu kuću.

Klaustofobija u kući na misteriozan način utiče na

odnose između likova. Na primer, narator shvata das u

Rodrik i Medlin blizanci kada je njih dvojica pripremaju

za grobnicu. Jer su blizanci tako slični, oni se ne mogu

razviti kao individue. Medlin je sahranjena pre nego je

zapravo umrla, jer je njena sličnost sa Rodrikom kao

kovčeg koji drži njen identitet.

Medlin takođe pati od problema tipičnih za ženu u

književnosti devetnaestog veka. Ona ulaže ceo svoj

identitet u njeno telo, dok Rodrik poseduje moći

intelekta. Bez obzira na to, Medlin poseduje moći u

priči, na trenutke čak i nadljudske, kao na primer kada

se mrtva pojavi na vratima sobe. Tada se suprostavlja

slabom, nervoznom Rodriku. Postoje neka razmisljanja da

Medlin zapravo i ne postoji, već da je fiktivna

33


imaginacija Rodrika,24 međutim Medlin se dokazuje kao

centar u simetričnoj i klaustofobičnoj mistici ove priče.

Ona guši Rodrika sprečavajući ga da vidi sebe esencijalno

drugačijeg od nje. Ona završava svoj napad ubijajući ga

na kraju priče.

Rodrikova nesposobnost da raspozna stvarno od

nestvarnog ogleda se u fizičkoj slabosti njegove sestre.

Po koristi ove likove da istraži filozofsku misteriju

odnosa između uma i tela. Sa ovim blizancima, Po

razmišlja šta bi se desilo kad bi se veza između uma i

tela oštetila i pripisala drugim osobama. Iako su um i

telo odvojeni, opet ovise jedno od drugog za opstanak.

Ašerovi su nesumnjivo bili nesrećna porodica,

poharana duševnim i fizičkim bolestima, tako das u stanje

straha i predosećanja konačne katastrofe kod Rodrika

Ašera donekle razumljivi. Teško je biti srećan u prostou

ispunjenom tamom, gde zvukovi odjekuju pustim hodnicima.

Rodrik Ašer je živeći u kući hladnoj, sličnu zatvoru i

sam postao ta kuća, odnosno njeno ekscentrično

otelotvorenje. Ali sa vremenom, on je i sam postao

tamnica strašnija od te kuće, njegov bolesni um i biće24 Jeffrey Meyers, Edgar Allan Poe: His Life and Legacy. New York City: Cooper Square Press, 1992. str. 111 34


postal su pokretačko biće te kuće, da bi na kraju bio i

uzrok, pravi uzrok katastrofe.

On je iščekivao potpuni kraj loze Ašerovih, smrću

Medlin i njega samog i zbog toga je strahovao, ali možda

je strah stvarni uzrok njihove smrti. Čovek koji je

ubeđen da mu je Bog odredio jednu i samo njegovu zlu

sudbinu, odnosno smrt, taj će svojim strahom i

iščekivanjem svog kraja, sebe i dovesti do tog smišljenog

kraja. Tako da gledajući sa te strane, možemo zaključiti

da Rodrik nije mogao pobeći od svoje sudbine.

Rodrik i Medlin su svoje ionako krhko fizičko stanje

učinili još krhkijim jer su dve preosetljive duše,

opsednute strahom, kao osnovnim osećajem. Hipohondri

svakako da nisu prijatno društvo, prvenstveno zbog

bolesti koje ih neprestano muče. “Kada smo depresivni i

neraspoloženi, podložniji smo i fizičkim bolestima”,

navodi Dejvid Batler.25

“Pad kuće Ašerovih” pokazuje Poovu sposobnost da

stvori atmosferu i navede nas da se osećamo da baš mi

koračamo tom ukletom kućom ili osećamo miris starog

drveta, dok zapravo smo zarobljeni iza stranica koje

čitamo. On svojim rečima stvara mističnost, strah, i dok

vešto boji slike pred našim očima, mi lagano, kroz maglu

mozemo nazreti, ali samo nazreti i naslutiti da Rodrik25 David Butler, Usher's Hypochondriasis: Mental Alienation and Romantic Idealism in Poe's Gothic Tales, Duke University Press, 1993, str. 110

35


donekle predstavlja staru kuću, tj zapravo da je kuća

reflekcija Rodrika Ašera.

Usamljenički, mistični život Rodrika Ašera,

propraćen prevelikom osetljivošću njega samoga, zatim

osetljivošću njegovog duha a zatim i tela doveli su do

neobjašnjivog straha u njegovim mislima. On sam i njegovo

lice su postal oličje straha koji više nema izvora,

uzroka a ni cilja. Strah je nepoželjan faktor u našem

životu, opsednutost predmetom našeg straha nas

ograničava, a paranoja koju izazivaju fobije ubija naše

duhovno biće, našu dušu. Sve to u ljudima oblikuje

monstrume, ako što je to bio Rodrik kada nije video da u

grobnicu polaže telo svoje još uvek žive sestre! Kao

takav monstrum, on je izvor straha drugim ljudima.

Bolest kao bolest, kod Ašerovih se manifestuje tako

što je očekivana, zasnovana na Rodrikovom mentalnom

stanju. On je bolestan, smatra se, zato što očekuje da je

bolestan, zbog geneze bolesti njegove porodice, što ga

čini hipohondrom. On takođe sahranjuje njegovu sestru

36


živu jer time ispunjava njegovo proročanstvo, unapred

smišljeno, tj očekivano.

Zanimljiva je činjenica da analitičari smatraju da

je Po, koji je imao uticaj na Hermana Melvila26,

inspirisao nastanak lika Ahaba u Mobi Diku. Džon Mekaler

tvrdi da je “ideja za grešni lik Ahaba potekla iz Poove

“Kuće Ašerovih”.”27

U ovoj pripovetci Edgar nam zadaje mnogo mističnih

pitanja, a ne daje nam puno materijala da zapravo saznamo

istinu. Da li je Medlin bila duh kada se vratila iz

grobnice? Ili je preživela to što su je sahranili živu,

pa se vratila po svoju osvetu? Da li je Medlin bila samo

halucinacija? Mnogi kniževnici su postavili ove i mnoge

druge ideje vezane za “Pad kuće Ašerovih”. Ideje koje bi

mogle pojasniti u kojoj je formi Edgar želeo da Medlin

bude u njegovom pisanju.

Po je mio misteriozan, gotski pisac i njegovo delo

se uvek može shvatati na mnogo različitih načina: jedan

je da se Medlin vratila u nekoj svojoj formi da ubije

26 Herman Melville, Američki pisac27 John J. McAleer, Poe and Gothic Elements in Moby-Dick, Emerson Society Quarterly,No. 27 (II Quarter 1962) str. 34. 37


Rodrika, dok je drugo verovanje da Medlin uopšte nije ni

umrla. Ako je Medlin bila živa, a ipak iskoristila zadnji

izdisaj svoje snage i energije da bi se osvetila Rodriku

što ju je sahranio živu, onda je ona u sebi nosila

isuviše besa, da nije želela ništa drugo osim svoje

osvete, čak ni svoj život.

Način na koji je Po pisao ovu priču, sam po sebi

odaje mističnost već od prvih redova. Pre svega, ne znamo

ime naratora, koji nam pri tome ne govori ništa o sebi.

Baš kao kod pesme „Gavran“, narator je nepoznato biće,

čije čak ni ime ne znamo. Čak i to malo što uspemo da

saznamo o junacima Edgarovog dela, dato je sakriveno pod

velom mistike i tajne. Ostavljeno čitaocima, možda, da

sami stvaraju slike kakve oni žele ili smatraju da su

prigodne.

U svom kritičkom osvrtu, Dijana Hovler “sugeriše da

je Poova namera u “Padu kuće Ašerovih” da navede čitaoce

do pitanja svakog mističnog aspekta same kuće Ašerovih.

Hovlerova tvrdi da naša ljudska priroda nas motiviše da

pratimo tragove Poa i pokušamo da otkrijemo srž i

značenje nečega što bi moglo biti dobro sakriveno u

redovima koji se trebaju pročitati.”28

28 Diane Long Hoeveler, The Hidden God and the Abjected Woman in ‘he Fall of the House of Usher. 1992, str. 385. 38


Ašer blizanci su produkt Poove bujne mašte, mnogi

kritičari to vezuju za Poove probleme sa alkoholom, neki

izvori čak govore o zloupotrebi opijuma od strane

gospodina Poa, ali svakako je činjenica da blizanci, osim

što su zauvek spojeni samim svojim rođenjem, donekle

fizički, u ovoj priči su isti, a spojeni svojom mentalnom

bolešću, tragično nasleđenom.

Edgar Po nam jako emotivno i tako upečatljivim

opisima govori tragičnu priču Rodrika Ašera, da mi, sa

strane čitalaca potpuno ulazimo u priču i upoznajemo

blizance. Po je zastupao estetski pristup umetnosti i

tvrdio da je cilj umetničkog dela da pobudi emocije

publike. „Ono zadovoljstvo koje je istovremeno najjače,

najuzvišenije i najčistije nalazi se, verujem, u

promatranju lepog. Zaista, kad ljudi govore o Lepoti, oni

u stvari nemaju u vidu neko određeno svojstvo, kao što se

predpostavlja, nego ordeđen utisak...“ kaže sam Po u

svojoj Filozofoji Kompozicije

Opet, sa druge strane Po je bio sklon ponoru,

porocima, mraku. Tako ga opisuje Isidora Sekulić – „U

haosu, u ponorima su klice nauke i umetnosti; tamo su

fantastične sposobnosti genijalnih ljudi; tamo je

simboličko i cifarsko i razdvojeno i kombinovano: tamo je

39


građa i tamo koncepti za realističko i nadrealističko;

tamo se ponori dozivaju“.29

29 Isidora Sekulić, Iz stranih književnosti, Matica Srpska, 1966, str.23 40


3. Mističnost u drugim delima i u životu Edgara

Alana Poa

Poova česta upotreba reči „mistično“ sugeriše da

je mističnost odlika većine njegovih dela, posebno priča,

nešto zajedničko. Ali u kontekstu ovih priča, šta zapravo

Edgar misli pod „mističnim“? Da li on to koristi uvek na

isti način u svim svojim delima? Da li menja značenje

mističnosti od priče do priče i koliko to zapravo

doprinosi jednom delu?

Po koristi reč „misterija“ na samom početku svog

dela „Pad kuće Ašerovih“, ne bi li opisao samu kuću kao

građevinu. On stvara određenu karakterizaciju, nad kojom

je većina efekta priče relavantna. U ovoj priči, scena za

naratora je bila mistična i tmurna, tamna i strašna.

Ipak, ovo nije jedino značenje mističnog u Edgarovim

delima. Kao kontrast ovome gore navedenom, što možemo

označiti kao „pravu mističnost“, Po koristi termin u

smislu „problema“. Na primer, u delu „Misterija Marije

Roget“, pronalazimo sledeće primere: „...niko sada nije

sumnjao da će misterija ovog ubistva biti rasvetljena

odmah“30. “Čak šta više, Po se čini svesnim još jednog

značenja „mističnog“, koji se razlikuje od prethodna dva

– što je zapravo slagalica”, navodi Linda Verc u svojoj

30 Edgar Allan Poe, The mistery of Marie Roget“No one doubted now that the mystery of this murder would be immediately brought to light”

41


kritici.31 Najbolji primer slagalice jeste u njegovom delu

„Zlatna buba“.

Iako smo u iskušenju da pretvorimo pravu mističnost

u problem, iskušenje je tu da bi se izbeglo. Mističnost

se pre svega pojavljuje kao problem koji je težak da se

reši. Odraz pokazuje, ipak, da u običnoj mističnosti

razlika između subjekta i objekta, između toga šta je

jedno, a šta pre jednog, se razlaže.

Edgar Alan Po je književnik koji je uživao u

mistici pre svega, a zatim uživao da je stvara. Po je sa

iznabrednom revošću oduševljavao svoje čitaoce sa čitavim

nizom dela nove vrste, kao i kritičkim člancima, koji su

svojom živošču, jasnoćom i pronicljivošću bili tako dobro

napisani da su odmah privlačili pažnju čitalaca. Ipak,

ispostaviće se da Edgar ne može da ostane na jednom poslu

duže od dve godine, na žalost.

31 Linda L. Wertz, On Poes Use of Mistery, University of Oklahoma, 1971, str. 1 42


Nisu samo dela „Gavran“ i „Pad kuće Ašerovih“ ta

koja u sebi kriju note mističnosti i tajni. Mnoga njegova

dela, pesme, priče, su takva. Sam Edgarov život je bio

težak, sumoran, tajnovit, pa se čak šta više ni dan danas

ne zna uzrok njegove smrti. To govori dovoljno o njemu

kao osobi, a naravno da su i njegova dela bila takva.

Ipak smo svi mi odraz onoga što radimo ili pišemo.

Njegova dela „Zlatna buba“, zatim pesma „Za B

„ i mnoga druga su takođe dela koja odišu mitičnošću i

tajnama. On je imao svoj način pisanja, svoje formule

stvaranja, koje nisu dozvoljavale da se išta ispreči na

putu ka nastanku remek-dela. Po je književnik koji umeo u

isto vreme da zaintrigira i zainteresuje.

Postoje mnoge kritike, kako je on zapravo u svim

svojim delima koristio slične, ako ne i iste simbole ili

centralne teme. Mnogi su mu zamerali što gotovo svako

njegovo delo ima kao centar mladu ženu koja umire

tragično. Posle mnogo istraživanja i saznavanja, ovaj

fakat nije začuđujući. Možda, donekle, Po je želeo da ga

ljudi tako vide. Kao jednu namučenu, napaćenu dušu koja

nema nikog, koju su svi napustili bez njegovog odobrenja

ili želje.

Obzirom na težak život kakav je Edgar Alan Po imao,

sasvim je razumljivo da je pisao tako mračna dela. Njegov

način pisanja nas potpuno ostavlja bez daha, a misterija

43


koju on stvara je nešto o čemu će se i dalje, u

budućnosti, mnogo pisati i diskutovati.

Postoji još jedna jako bitna misteriozna činjenica o

našem junaku Edgaru, a to je da tokom proteklih 60

godina, počev od 1940 smatra se, svake godine, na njegov

rođendan, misteriozni obožavalac, na grobu Edgara Alana

Poa ostavljao polu-praznu flašu konjaka i tri crvene

ruže. Možda je polu-prazna flaša konjaka i razumljiva,

obzirom da je poznati pisac imao ozbiljne probleme sa

alkoholom, a tri crvene ruže, ko zna… Ovaj tajanstveni

obožavalac se nikada nije pojavio u javnosti i do danas

ne znamo ko je on niti koja priča stoji iza poklona koje

je svake godine ostavljao Edgaru.

Na samom kraju, čini se da je Edgar i nakon svoje

smrti postigao ono što je za života radio, i dalje je

gotovo sve vezano za njega mistično i tajanstveno. I

dalje postoji mnogo nerazjašnjenih stvari u koje tek

treba da prodremo. Njegova dela, iz godine u godinu

dobijaju nove aspekte, stvaraju nove analize i kritike,

inspirišu mlade generacije da razmišljaju i njegovim

delima i životu, a prava istina o njegovoj smrti i dalje

ostaje najveća misterija, još uvek nerazjašnjena.

44


Neki analitičari govore da neke stvari i treba da

ostanu nerazjašnjene, da cela slika o Edgaru Alanu Pou na

taj način ostaje savršena, kao i uvek, netaknuta. Kako

nam objašnjava Džozef Krač, “Edgar Alan Po je misterija

svoga vremena, veliki poeta koji je uspeo da pomeri

granice razmišljanja, koji je uspeo, ne trudeći se, da

zaintrigira ceo svet i na taj način postane pisac koji će

kroz svoja dela zauvek živeti”.32

4.Zaključak

Jako često čitan, tokom mnogo godina analiziran, Po

je književnik koji svojim rečima pleni. Njegova sklonost

mraku, tami, depresiji i smrti, zapravo ga čini jako

32 Joseph Wood Krutch, Edgar Allan Poe: A study in Genius, New York, 1926. str: 78 45


posebnim i na njegovu stranu stavlja milione obožavalaca

koji cene i vole njegov rad.

Po je po mišljenjima nekih depresivan, isuviše

mračan, a nekima je genije. Mišljenja su jako različita i

to je sasvim normalno. On nije uvek i od samog početka

bio prihvaćen od strane publike, čak mnogi nisu verovali

u njega, ali svakako da je svojom bistrinom plenio i bio

oduvek smatran za čudo.

Ovaj rad, svojom analizom trebao je da rasvetli neke

tačke u njegovim delima “Gavran” i “Pad kuće Ašerovih”.

Tokom analize ovih dela, treba imati na umu da nije uvek

sve onako kakvim se čini i da je Po uvek dobro skrivao

ono što je zapravo želeo reći. Saznajemo da je on svaki

detalj brižljivo planirao, svaki detalj je bitan i vezan.

Moramo imati na umu, takođe, činjenicu da se njegova

dela mogu analizirati sa više aspekata i na više načina.

Ovaj rad pokazuje jednu vrstu istraživanja od same

osnove, počev od Edgarovog rođenja, preko detinjstva,

mladosti, sve do smrti i do danas. Edgar je imao za cilj

postići neku reakciju, izazvati emocije, nekada čak i

strah, a to je i uspeo.

U njegovim delima uvek ima nešto što nismo baš sasvim

dobro razumeli, nešto što je potkovano njegovom prošlošću

ili njegovim ranama koje su ga svakodnevno mučile, zato

46


treba da razumemo njega kao kompleksnu ličnost, pre nego

zapravo shvatimo njegova dela. Edgar nije imao pretenzije

da nam sve što želi reći servira da lako razmemo,

naprotiv, pretenzije su bile da znamo što manje, a da

sami slikamo i kasnije istražujemo o njemu, njegovim

pesmama i pričama.

Iako je priča “Pad kuće Ašerovih” napisana pre nego

je napisan “Gavran”, u ovom radu je prvo analiziran

“Gavran”, upravo zbog toga što je njegovo najpoznatije

delo, zato što je mežu kritičarima izazvalo mnogo

pitanja, mnogo misterije i želje da se sazna što više.

“Gavran” i “Pad kuće Ašerovih” su remek-dela jednog

genija, velikog poete, koji je i danas u svojoj domovini

i širom celog sveta slavljen i poštovan. Edgar Alan Po

ima posebno mesto u književnosti, kulturi i istoriji. On

je u mnogim vidovima svog bogatog umetničkog ostvarenja i

danas živ u književnoj stvarnosti u Americi i svetu.

47


Literatura

1. Beebe, Maurice, The Universe of Roderick Usher, as collected

in Poe: A Collection of Critical Essays, Prentice Hall, 1967.

2. Butler, David. Usher's Hypochondriasis: Mental Alienation and

Romantic Idealism in Poe's Gothic Tales as collected in On Poe: The

Best from "American Literature". Durham, NC: Duke University

Press, 1993

48


3. Krutch, Joseph Wood, Edgar Allan Poe: A study in Genius, New

York, 1926.

4. Meyers, Jeffrey, Edgar Allan Poe : His life and legacy, New

York, 1992.

5. Neimeyer, Mark, Poe in Popular Culture, Cambridge University

Press, 2002

6. Poe, Edgar Allan, Poetry and Tales, The library of America

7. Poe, Edgar Allan, Essays and Reviews, The library of

America

8. Poe, Edgar Allan, Filozofija Kompozicije.

9. Poe, Edgar Allan, Complete Tales & Poems, Edison, 2002.

10. Kopley, Richard and Kevin J. Hayes. "Two verse

masterworks: 'The Raven' and 'Ulalume'", collected

in The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe, edited by Kevin

J. Hayes. New York: Cambridge University Press, 2002

11. Sekulić, Isidora, Iz stranih književnosti, Matica srpska,

1966.

12. Silverman, Kenneth. Edgar A. Poe: Mournful and Never-ending

Remembrance. New York: Harper Perennial, 1991

13. Wang, Bella, Poe’s Poetry, GradeSaver, 2009.

14. Wertz, Linda L, On Poe’s use of Mistery, University of

Oklahoma, 1971.

15. http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Allan_Poe

49

http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Allan_Poe

http://en.wikipedia.org/wiki/Cambridge_University_Press

edgar allan poe

Documents