Бокељи и пловидба на рекама у Кнежевини и Краљевини...

ВЕСНИК број 40 VESNIK No 40

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ, МУЗЕОЛОГИЈУ И УМЕТНОСТ

JOURNAL FOR HISTORY, MUSEOLOGY AND ART

ВОЈНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД 2013

MILITARY MUSEUM BELGRADE 2013

Издавач:Војни музејКалемегдан бб 11000 Београд Србијател. 33-44-408, 33-43-411, Факс 33-44-915www.muzej.mod.gov.rse-mail: [email protected]

За издавача:потпуковникдр Иван Мијатовић

Уредник:

музејски саветникдр Мирко Пековић

Секретар: поручникДејан Миливојевић

Превод:др Валентина Миклуцмр Валентина Рапајићмр Тамара ВукомановићНаташа ГлошићМаја Шимрак-ГрбићМирјана ВучићВесна Петровић

Суиздавач:Медија центар „Одбрана”

За суиздавача:директорСлавољуб М. Марковић

Ликовно-графички уредник:мр Небојша Кујунџић

Језички редактор:мр Наташа Николић

Тираж:500 примерака

Штампа:Војна штампаријаРесавска 40 б 11000 Београд

Publisher:Military museumKalemegdan bb 11000 Belgarde SerbiaPhone 33-44-408; 33-43-441, Fax 33-44-915 www.muzej.mod.gov.rse-mail: [email protected]

For Publisher:Lieutenant-colonelPh.D Ivan Mijatović

Editor:

Museum CounsellorPh.D Mirko Peković

Secretary:

LieutenantDejan Milivojević

Translation:Ph.D Valentina MiklucМ.А. Valentina RapajićМ.А. Tamara VukomanovićNataša GlošićMaja Šimrak-GrbićMirjana VučićVesna Petrović

Co-Publisher:Medija centar „Odbrana”

For Co-Publisher:directorSlavoljub M. Marković

Typesetting by:М.А. Nebojša Kujundžić

Proofreading:М.А. Nataša Nikolić

Printed in:500 copies

Printed by:Military printing-officeResavska 40 bb 11000 Belgrade

ВЕСНИК број 40 VESNIK No 40

93/94*069*7

Весник / Војни музеј : часопис за историју, музеологију и уметност ; уредник Мирко Пековић. – 1954, књ. 1 – 1989, бр. 33 ;2013, БР. 40-.-Београд (Калемегдан бб) : Војни музеј, 1954 - 1989 ; 2007 - (Београд : Војна штампарија).- 24 cm

Годишње.- Прекид у излажењу од 1990 - 2006. године.

ISСN 0067-5660 = Весник - Војни музејБеоградCOBISS.SR-ID 41168903

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

На корицама: ПачалуциFront Cover: Lower Legs around the ankles

Уредник

др Мирко Пековић, Војни музеј – Београд

Уређивачки одбор

др Синиша Мишић, Филозофски факултет – Београд,др Миле Бјелајац, Институт за новију историју Србије – Београд,

др Драган Алексић, Институт за новију историју Србије – Београд,др Предраг Драгојевић, Филозофски факултет – Београд,др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет – Београд,др Драган Булатовић, Филозофски факултет – Београд,

др Радован Радовановић, Криминалистичко–полицијска академија – Београд,др Младен Вуруна, бригадни генерал, Војна академија – Београд,

Слађан Ристић, пуковник, Министарство одбране – Београд,др Милан Јовановић, Алфа универзитет – Београд,

дипл. инж. Бранко Богдановић –Београд,мр Небојша Ђокић, Центар за војнополитичке студије – Београд,др Андреј Шемјакин, Балканолошки институт РАНУ – Москва,

др Чарлс Х. Каритон – Форт Монро,др Роберт Елгуд, Британски музеј – Лондон,

др Зоја Бојић, Универзитет Новог јужног Велса – Сиднеј,др Александар Николов, Државни универзитет – Софија,др Димитрис Вогиацис, Грчки ваздухопловни музеј – Атина

VESNIK40/2013

Војни музеј

Београд 2013

Editor

Ph.D Mirko Peković, Military Museum – Belgrade

Editorial Board

Ph.D Siniša Mišić, Faculty of Philosophy – Belgrade,Ph.D Mile Bjelajac, Institute for recent history of Serbia – Belgrade,

Ph.D Dragan Aleksić, Institute for recent history of Serbia – Belgrade,Ph.D Predrag Dragojević, Faculty of Philosophy – Belgrade,Ph.D Miroslav Vujović, Faculty of Philosophy – Belgrade,Ph.D Dragan Bulatović, Faculty of Philosophy – Belgrade,

Ph.D Radovan Radovanović, Academy of Criminalistic and Police Studies – Belgrade, Ph.D Mladen Vuruna, Brigadier, Military Academy – Belgrade,

Slađan Ristić, Colonel, Ministry of defence – Belgrade,Ph.D Milan Jovanović, Alfa University – Belgrade,

ing. Branko Bogdanović, Belgrade,М.А. Nebojša Đokić, Center for military-politics Studies – Belgrade,Ph.D Andrej Šemjakin, Institute for Balkan Studies RАSА – Moscow,

Ph.D Čarls H. Kariton – Fort Monro,Ph.D Robert Elgud, British Museum – London,

Ph.D Zoja Bojić, The University of New South Wales – Sydney,Ph.D Aleksandar Nikolov, State university – Sofia,

Ph.D Dimitris Vogiatzis, Hellenic Aircraft Museum – Athen

VESNIK40/2013

Military Museum

Belgrade 2013

Mirko Peković / Мирко ПековићARCHAEOLOGICAL RESEARCH OF THE MILITARY MUSEUM FROM 1954–2012

Археолошка истраживања Војног музеја у периоду од 1954. до 2012. године

Miroslav Vujović / Мирослав ВујовићWEAPONS AND EQUIPMENT OF THE ROMAN ARMY IN SINGIDUNUM

Наоружање и опрема римске војске у Сингидунуму

Марија Вушковић / Marija VuškovićНА БОЈНОМ ПОЉУ 28. ЈУНА 1389. ГОДИНЕ

On the battlefield June 28th, 1389

Небојша Ђокић, Оливера Думић / Nebojša Đokić, Olivera DumićБОРБЕ СРПСКИХ УСТАНИКА СА ОСМАНЛИЈАМА НА ДРИНИ И У РАШКОЈ ОБЛАСТИ 1807. ГОДИНЕ

Serbian Insurgents’ Fights with Osman Turks on the Drina and in the Raška Oblast 1807

Mirko Peković / Мирко ПековићJOVAN MIŠKOVIĆ, OFFICER AND RESEARCHER

Јован Мишковић, официр и истраживач

Вук Обрадовић / Vuk ObradovićПИШТОЉ ТИПА ВЕНДЕР ИЗ ЗБИРКЕ ЗАПАДНОЕВРОПСКОГ

НАОРУЖАЊА И ОПРЕМЕ ДО 19. ВЕКА ВОЈНОГ МУЗЕЈА

The Military Museum Pre-19th Century West European Weapons Collection: The Wender Pistol

Љубомир Стевовић, Коста Кнежевић / Ljubomir Stevović, Kosta KneževićСРПСКЕ РАТНЕ СПОМЕНИЦЕ 1878–1918.

Serbian commemorative war medalѕ 1878–1918

Бранко Богдановић / Branko BogdanovićМОДЕРНИЗАЦИЈА СТРЕЉАЧКОГ НАОРУЖАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ

Нови документи о набавкама наоружања 1920–1941.

Modernization of the Yugoslav Infantry Small ArmsNew documents on the purchase of the Small Arms 1920–1941

Иван Мијатовић, Небојша Ђокић / Ivan Mijatović, Nebojša ĐokićПРВИ ПОКУШАЈИ НАБАВКЕ БРЗОМЕТНИХ ТОПОВА У СРБИЈИ

Serbia’s First Attempt at Rapid Fire Cannon Acquisition

11

49

29

59

95

133

161

79

109

САДРЖАЈ CONTENTS

Студије и чланци Ессays and Features

Горан Гаврић / Goran GavrićПРВИ СВЕТСКИ РАТ И ЊЕГОВЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ НА УМЕТНОСТ ПАУЛА КЛЕА

First World War and its implications on art of Paul Klee

Огњан Петровић / Ognjan PetrovićШКОЛСКИ АВИОН ФИЗИР НАСТАВНИ

Fizir Nastavni (FN) basic trainer aircraft

Александар Коло / Аleksandar KoloПОМОРСКО ВАЗДУХОПЛОВСТВО JУГОСЛОВЕНСКЕ

KРАЉЕВСКЕ MОРНАРИЦЕ У AПРИЛСКОМ РАТУ

Naval aviation of the RoyalYugoslav Navy in April War

Десанка Николић / Desanka NikolićШЕШИР ЧАКО И ЊЕГОВЕ ФУНКЦИЈЕ

The hat Chaco and its functions

Драгана Самараџић / Dragana SamardžićСАБЉА: ТИП ПОЉСКЕ КАРАБЕЛЕ

Sabre: the type of the Polish karabela

Душан Бабац, Татјана Јовић / Dušan Babac, Tatjana JovićПРОЈЕКАТ ЦРНОГОРСКЕ ХУСАРСКЕ УНИФОРМЕ

Атрибуција једног музејског експоната дедуктивним методом

Project of Montenegrin Hussar uniform оn the eve of the Great WarAttribution of an item by a deductive method

Душанка Маричић / Dušanka MaričićОФИЦИРСКЕ ДИПЛОМЕ ЂЕНЕРАЛА ЈОВАНА МИШКОВИЋА

Officer diplomas of general Jovan Miskovic

Ненад Лајбеншпергер / Nenad LajbenšpergerПРЕДМЕТИ ИЗ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ КАО МУЗЕЈСКИ ЕКСПОНАТИ

Items from the Battle of Kumanovo as museum exhibits

Гордана Каровић / Gordana KarovićБОКЕЉИ И ПЛОВИДБА НА РЕКАМА У КНЕЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Captains of the Bay of Kotor and the navigation in the Principality and the Kingdom of Serbia

Мирослав Поповић / Miroslav PopovićПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ТОПОЛИВНИЦЕ У КРАГУЈЕВЦУ 1854 –1855. ГОДИНЕ

About the work of District Court Prisoners and Convicts of Topčiderska Ekonomija at Topolivnica in Kragujevac 1854–1855

Прилози Articles

189

229

263

279

203

257

269

287

295

307

Љубомир Стевовић / Ljubomir StevovićКАРАЂОРЂЕВА ЗВЕЗДА СА МАЧЕВИМА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА 1912–1913

Karageorges’ star with swords in Balkan wars 1912–1913

Радован Рaдовановић, Весна Николић / Radovan Radovanović, Vesna NikolićИЗРАДА МУНИЦИЈЕ У СРБИЈИ ПРЕД ПОЧЕТАК ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Production of ammunition in Serbia before the outbreak of the World War I

Анђелија Радовић / Anđelija RadovićПРЕДМЕТИ ВОЈВОДЕ РАДОМИРА ПУТНИКА, ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ

И РОЂАКА, ПОКЛОН ВОЈВОДИНОГ ПРАУНУКА ЗОРАНА ИВКОВИЋА

Things of Duke Radomir Putnik, his family and relatives, the gift from the duke'sgreat - grandson Zoran Ivković

Надежда Самарџић / Nadežda SamardžićКОНЗЕРВАЦИЈА ПАЧАЛУКА ИЗ ЗБИРКЕ УНИФОРМИ

И ОДЕЋЕ ВОЈНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Conservation of lower legs around the ankles of the Turkish trousers or shalwars from the collection of uniforms and clothing displayed in the Military museum in Belgrade

Наташа Томић / Nataša Tomić Изложба поводом Дана Војног музеја – Мартин Енгелбрехт и његово време

Наташа Томић / Nataša Tomić Отварање Спомен-костурнице на Зебрњаку

Стална изложбена поставка унутар Спомен-костурнице на Зебрњаку

Дејан Миливојевић / Dejan MilivojevićИзложба у Војном музеју поводом прославе годишњице кумановске битке – 100 година од кумановске битке – Србија у балканским ратовима 1912–1913.

Бојана Илић / Bojana IlićИзложба Војног музеја у Централном дому Војске Србије – Карикатура у рату

Бојана Илић / Bojana IlićИзложба у Војном музеју поводом Дана Војске Србије

и манифестације Ноћ музеја – Војна музика

Вук Обрадовић / Vuk ObradovićИзложба Војног музеја на манифестацији – Партнер 2013

313

334

361

365

329

355

363

369

373

377

Конзервацијa и рестаурација Conservation and Restauration

Прикази изложби Reviews exhibitionѕ

Марко Алексић / Marko AleksićСборник материалов Проблемного Совета «Военная археология»

при Государственном Историческом музее. Выпуск 2. Москва, 2011.

Милена Жикић / Milena ŽikićНишки официри пали у ратовима 1912–1918, Ниш 2011, стр. 236

Јасмина Ћирић / Jasmina ĆirićКрила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика

српске војске 1912–1920, Београд 2009, стр. 511

Упутство будућим ауторима (Редакција Весника)

Листа рецензената

Прикази публикација Reviews edition

Додатак Apendix

379

383

385

389

394

295

БОКЕЉИ И ПЛОВИДБА

НА РЕКАМА У КНЕЖЕВИНИ

И КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Гордана П. Каровић, Музеј науке и технике, Београд

Са же так: У ра ду је дат кра так исто ри јат пло -вид бе на ре ка ма у кне же ви ни и кра ље ви ни Ср би ји,као и уче шће по мо ра ца Бо ке ља у ства ра њу реч ногбро дар ства Ср би је. По себ на па жња по све ће на јепре лом ним мо мен ти ма у раз во ју срп ског бро дар -ства до кра ја Пр вог свет ског ра та.

Кључ не ре чи: пло вид ба на ре ка ма, Ду нав, Са ва,Бо ка ко тор ска, Ср би ја, Де ли град, Срп ско бро дар скодру штво.

Прегледни рад

УДК:656.61/.62(497.11)(091)656.6.071.1(497.16)629.5(497.11)(091)

При мље но:28. фебруара 2013. године

При хва ће но:29. марта 2013. године

Гордана Каровић

Музеј науке и технике

Скендер Бегова 5111000 Београд

[email protected]

PEOPLE FROM THE BAY

OF KOTOR AND NAVIGATION

ON THE RIVERS IN THE

PRINCIPALITY AND KINGDOM

OF SERBIA

Gordana Р. Karović,Museum of Science and Technology, Belgrade

Abstract: The paper gives a brief history of navigation onthe rivers in the principality and the kingdom of Serbia, aswell as participation of the sailors from the Bay of Kotor in thecreation of the Serbian river shipping. Special attention ispaid to the turning points in the development of the Serbianshipping until the end of the World War I.

Key words: Navigation on the rivers, the Danube river,the Sava river, the Bay of Kotor, Serbia, Deligrad, the Serbianshipping company.

Review article

UDC:656.61/.62(497.11)(091)656.6.071.1(497.16)629.5(497.11)(091)

Received:February 28 2013

Accepted:March 29 2013

Gordana Karović

Museum of Science and Technology

Skender Begova 5111000 Belgrade

[email protected]

296

Pре тач но 150 го ди на, у ле то 1862. го -ди не, пр ви др жав ни па ро брод Кне же -ви не Ср би је, под за по вед ни штвомпо мор ског ка пе та на Бо жа Ра до ни чи -

ћа из До бр о те, у Бо ки Ко тор ској, Ду на вом је до пло -вио до Ку сја ка, у бли зи ни Пра хо ва. Већ са мо име Де -ли град, ко је је па ро брод до био по бо је ви ма са Тур -ци ма на Де ли град ском шан цу 1806, 1807. и 1809. го -ди не, ука зи ва ло је на ва жност ко ју је овај брод имаоза та да шњу Ср би ју. У ве о ма бур ним исто риј ским вре -ме ни ма Де ли град је ви ше од по ла ве ка обез бе ђи ваокон ти ну и тет пло вид бе под на ци о нал ном за ста вом избог то га се тре ну так ње го вог упло вља ва ња у срп скево де Ду на ва да нас обе ле жа ва као по че так са вре ме -ног бро дар ства, од но сно па ро бро дар ства у Ср би ји.

Пр ви Бо кељ по мо рац, чи ја нам је ак тив ност у Ср -би ји по зна та са по чет ка 19. ве ка, био је То мо Ми ли -но вић Мо ри ња нин (1770–1846). По ре клом из ка пе -тан ске и бро до вла снич ке по ро ди це, на ста њен у Тр -сту, при ја тељ До си те ја Об ра до ви ћа, То мо је нов ча -но по ма гао Ка ра ђор ђев уста нак про тив Ту ра ка, да бисе 1809. го ди не са по ро ди цом и при дру жио уста ни -ци ма у Ср би ји. Као хра брог и ве штог ар ти љер ца Ка -ра ђор ђе га је по ста вио за топ џи ба шу – ар ти ље риј скогвој во ду и за вој во ду сво је гар де. Ка да су Ка ра ђор ђана пу сти ли ру ски ар ти љер ци, То мо је лио му ни ци јуи из лио два у де ло ви ма пре но си ва то па. Не што ка -сни је по стао је и за по вед ник бе о град ског ар се на ла.1

У об но вље ној Ср би ји од пр вог тре нут ка ве ли ка па -жња је по све ће на пло вид би Ду на вом и бро до град њи,пр вен стве но за по тре бе тр го ви не. По да ци о ра ду бро -до гра ди ли шта у Ла по ву на Мо ра ви по сто је већ за 1823.

го ди ну. У ње му су гра ђе не пр во ске ле, а за тим и бро -до ви, у по чет ку за по тре бе и по на руџ би ни кне за Ми -ло ша, јед ног од пр вих бро до вла сни ка у Ср би ји. За кне -за Ми ло ша се 1828. го ди не гра дио брод и у Ду бра ви -ци код Сме де ре ва, бро до гра ди ли шту чи ја по зна та исто -ри ја се же уна зад до сре ди не 15. ве ка. То ком 1832. го -ди не у Ду бра ви ци је гра ђен бриг Ср би ја, пр ви ком плет -но из гра ђе ни мор ски је дре њак и пр ви мор ски брод ко -ји је 30. апри ла 1833. го ди не за пло вио Ду на вом подза ста вом об но вље не др жа ве, и то знат но пре не го штоје Ср би ја до би ла и фор мал но пра во да на сво јим бро -до ви ма ис ти че тр го вач ку за ста ву.2 „Овај вр ло ве штоустро је ни бриг, ко ји је до 5.000 та ли ра ста јао, без о -па сно про шав ши она стра шна ме ста Ђер да па, при спеоје срећ но још овог ле та у Ца ри град.”3

Исте, 1833. го ди не кнез Ми лош је име но вао Ми -шу Ана ста си је ви ћа за „ка пе та на ду нав ског”, са од ре -ђе ним ин ге рен ци ја ма вла сти у сек то ру Ђер да па, од -но сно „...по дје лу во де ног пу та од Го луп ца до ушћаТи мо ка”, због „ис ку ства и осо би тих ве шти на у тр го -ви ни во де ној и к то ме по зна тог прав до љу бља”. КнезМи лош и Ми ша Ана ста си је вић ор га ни зо ва ли су чи -та ву тр го вач ку фло ту за из воз по љо при вред них про -из во да и до воз со ли из Вла шке и Мол да ви је. За ни -мљив је по да так, ко ји бе ле жи Боа ле Конт 1834. го -ди не, да је Ср би ја у том тре нут ку има ла око 200 ве -ћих плов них обје ка та: у До њем Ми ла нов цу 100, уШап цу око 40, а у Сме де ре ву и Бе о гра ду око 30.4

Ве о ма раз ви је на и жи ва тр го ви на на до њем Ду на -ву би ла је усло вље на пр вен стве но бо гат ством у жи -ту и руд ни ци ма со ли, нај ва жни јим из во зно-уво знимар ти кли ма тог вре ме на. На до њем Ду на ву, у Бра и ли(Ру му ни ја), за Спи ри до на Гоп че ви ћа, тр шћан ског тр -гов ца ро дом из По да, у за ле ђу Хер цег Но вог, из гра -ђе ни су 1839. го ди не бро до ви Cerere и Vallaco. То супр ви бро до ви ко ји ма је Спи ри дон Гоп че вић за по чеосво ју при вред ну де лат ност, од но сно тр го ви ну ду ва -ном и жи та ри ца ма.5 Је дан до ку мент из 1852. го ди непо ка зу је да је Спи ри дон Гоп че вић стал но при су танна Ду на ву, као и да се ба вио и уно сном тр го ви ном со -љу.6 Та ко са зна је мо да је још 1847. го ди не тр шћан -ски тр го вац Н. Ни ко лић, са сво јим ор та ци ма Ко ви -ћем и Спи ри до ном Гоп че ви ћем, на че ти ри др ва ри це7

до ве зао со из Ру му ни је у Ср би ју и ис то ва рио је у Ку -сја ку. За тим је бро до ве од ве зао у Бр зу Па лан ку и оста -вио Ли ло ви ћу да их, док се он не вра ти из Тр ста, чу -ва и пла ћа по го ђе ну над ни цу мом ци ма ко ји су се нањи ма на ла зи ли. Ме ђу тим, Ни ко лић се до кра ја 1852.го ди не ни је вра тио да пре у зме бро до ве и на док на дина го ми ла не тро шко ве, а ла ђе су у ме ђу вре ме ну ис -тру ли ле и го то во про па ле.8

Пр ви по ку шај осни ва ња

па ро бро дар ства у Ср би ји

То су го ди не ка да па ро бро ди већ уве ли ко пло ве Ду -на вом и ка да др жав ни ор га ни Ср би је, све сни еко ном -ског и ге о стра те шког зна ча ја ду нав ског плов ног пу -та, и по ред ве о ма огра ни че них ма те ри јал них мо гућ -


1 Са чу ван је ње гов ру ко пис „Нрав и ка че ства сла ве но-серб ска гона ро да. Со чи њен сла ве но-серб ским древ ним бла го род цем и серб -ској ар те ла ри ји (!) глав ним на чал ни ком це ла го серб ска го ор си на ла(!) в Бел гра дје То мом Ге ор ги је вим Ми ли но ви чем. В гра дје Акер -ман, 1824 го да. ” За са да ни је по зна то да ли је То мо Ми ли но вић ма -кар са ве то дав но по ма гао и у пи та њи ма ве за ним за пло вид бу, али биту мо гућ ност тре ба ло оста ви ти отво ре ном. Požeg 2008, 249–250.

2 Пра во да „на тр го вач ким – по ре ка ма и мо ру пло ве ћим у Ца ри-град до хо де ћим и ту да про ла зе ћим ла ђа ма” ис ти че сво ју на ци о нал -ну за ста ву Ср би ја је до би ла сул та но вим фер ма ном 1835. го ди не. Ми-лић 1983, 308–309.

3 Из из ве шта ја дво ји це уче них Ср ба из 1833. го ди не, Ди ми три ја Ти-ро ла и Ема ну е ла Со ла ра, под не том кне зу Ми ло шу – Др жав ни ар хивСРС, Кне же ва кан це ла ри ја XI–135. По сто је ин ди ци је да из гра ђе није дре њак из гле дом ни је у пот пу но сти од го ва рао је дре ња ку при ка за-ном на цр те жу по мор ског ка пе та на Ни ко ле Ке фа ле са За кин то са, подчи јим је над зо ром оба вље на ње го ва град ња, али ова ис тра жи ва њасу још у то ку.

4 Са вин 1967, 129.5 Janićijević 2005, 63–64.6 Из ја ва Це не Ли ло ви ћа, тр гов ца из Не го ти на, да та 5. де цем бра 1852.

го ди не у По пе чи тељ ству (Ми ни стар ству) ино стра них де ла. У Ар хи-ву МНТ чу ва се пре пис овог до ку мен та, чи ји се ори ги нал на ла зи уАр хи ву Ср би је.

7 Др ва ри ца ма се на зи ва ју плов ни објек ти др ве не кон струк ци је ко -ји су слу жи ли за пре воз раз ли чи те ро бе у реч ном тран спор ту. У за-ви сно сти од вр сте ро бе ко ја је пре во же на, ко ри сти ле су се отво ре-не или за тво ре не др ва ри це.

8 Оста је за са да не по зна то за што се ор та ци Ни ко лић, Ко вић и Спи-ри дон Гоп че вић пу них пет го ди на ни су ин те ре со ва ли за сво је др ва-ри це, оста вив ши их да про пад ну, иа ко су оне у то вре ме пред ста в-ља ле зна ча јан ка пи тал.

297

но сти и не до стат ка струч ног ка дра, ула жу на по ре даосну ју до ма ће па ро бро дар ско дру штво.

У про ле ће 1850. го ди не у Бе о град су до пло ви лије дре ња ци ка пе та на Ми ше Ана ста си је ви ћа: „Каочу до не ви ђе но ја ви ше се ов де под Бе о гра дом тр го вач -ки бро до ви (га ли је) г. Ма јо ра Ми ше Ана ста си је ви ћа.До ја ко ни су око нас пло ви ли бу ду ћи да им је пут текДо њим Ду на вом и мо рем, но улу чив ши овом при ли -ком ве ли ку во ду, до ђо ше са раз ви је ним ве три ли ма иза ста ва ма на род ним под на шу ва рош” – пи са ле суСрб ске но ви не 27. апри ла 1850. го ди не. „Г. Ма јор Ми -ша Ана ста си је вић да де три нај ве ћа бро да на сре ди -ну Са ве упо ред из ве сти, на њи ма на род не за ста ве раз -ви ти и ла до ви те ша то ре раз ви ти, те и зго то ви ше го -спод ску ужи ну, по звао је на ову го сте од гра ђан ствана ше га, сва ко га ре да и чи на. Тут ња то по ва па ра ла јева здух и свир ка во је не бан де на бро до ви ма до че ки -ва ла го сте. ...Здра ви ца од стра не до ма ћи на уми ли лаје ср це сви ју го сти ју и то је би ло: да би ско рим по -здра ви ли па ро бро де срп ске на ре ка ма на шим. Не тре -ба на по ми ња ти, да је ова здра ви ца са нај ве ћим оду -ше вље њем при мље на, јер је то већ и крај на по тре база нас и тр го ви ну на шу, па је за то и об шта же ља: ито ме је ти ме ср дач ни је ’Мно га је ле та’ по сле до ва ло,што се већ чу је, да је пра ви тељ ство на ше ре ши ло ини жне ко ра ке учи ни ло, да и срп ско па ро бро дар ствоза ве де.”9

И за и ста, са мо пар не де ља ка сни је др жав ни бан -кар Јо ван Ку ма ну ди, ко ме је по ве рен за да так даосну је „дру штво ак ци о нар ско”, об ја вио је 18. ма ја1850. го ди не у Срп ским но ви на ма „Про је кат за осни -ва ње па ро бро дар ског дру штва у Ср би ји”, чи ји би циљбио сле де ћи: „Олак ша ти тр го ви ну и са об ште ње по -сред ством па ро бро да нај пре јед ног, ко ји ће пре воз љу -ди из ме ђу Бе о гра да и Зе му на чи ни ти, а по сле с дру -гим па ро пло вом или ви ше њи, со ла ри це и те рет не ла -ђе уз вла чи ти Са вом и Ду на вом”.10 Кон кре ти зу ју ћипред лог за ку по ви ну па ро бро да, Ку ма ну ди ка же: „МиСр би ни од ку да Па ро плов до би ти не мо же мо осим изЕн гле ске где ма ши не ста ју за јед но са ко ри том и опре -мом око 1.000 фо рин ти сре бра по КЅ”. По што би из -град ња па ро бро да тра ја ла се дам-осам ме се ци, Ку ма -ну ди је пред ло жио да се због хит но сти брод ку пи одтр шћан ског тр гов ца Спи ри до на Гоп че ви ћа, „ко јиима ју ћи 2 Па ро пло ва но ва у Ен гле ској на пра вље на заДол ње по ду на вље, је дан од ова 2 за Ср би ју дра го вољ -но про да је”. Бро до ви су од по 60 КЅ, снаб де ве ни по -треб ном опре мом и на о ру жа ни са по 4 то па „и за 12пер со на да мо гу ру ча ти”, са гво зде ним ко ри ти ма, ма -ши не су нај мо дер ни је са по тро шњом од 5 цен ти угљана час. Це на јед ног па ро бро да би ла би 12.000 це сар -ских ду ка та.

Ми ни стар фи нан си ја под нео је 19. сеп тем бра1850.го ди не пред лог Со вје ту да се од тр шћан ског тр гов -ца Спи ри до на Гоп че ви ћа от ку пи је дан па ро брод за30.000 та ли ра и „да се у ва жном пред ме ту Па ро бро -

дар ства Срп ског” фор ми ра ко ми си ја ко ја би пред метраз мо три ла и под не ла од го ва ра ју ћи пред лог, као и дасрп ски вла дин пред став ник у Ца ри гра ду (ка пу ће ха -ја) ан га жу је по треб не струч ња ке за пре глед Гоп че ви -ће вих бро до ва. Да је то и ура ђе но по твр ђу је пи смо ка -пу ће ха је К. Ни ко ла је ви ћа од 11. ок то бра 1850. го ди -не, у ко ме оба ве шта ва Со вјет да је пре гле дао Гоп че -ви ће ва два бро да, „да су оба но ви, згод ни и ле пи”, дасу ста ја ли по 24.000 ко ло на да (ди ре кли ја) ко мад, за -јед но са тро шко ви ма од Лон до на до Ца ри гра да, да свипре по ру чу ју да се узму оба па ро бро да, од ко јих се ма -њи зо ве Принц Стир би, а ве ћи Принц Ка ра ђор ђе вићи да је на пр вом ка пе тан Цр но гор че вић, а на дру гомБан, „онај ис тиј ко ји је Сло гу не гда ко ман до вао”.11

Спи ри дон Гоп че вић је 7. де цем бра 1850. го ди непи сао из Тр ста бан ка ру Ку ма ну ди ју да су оба бро да„за др жа на у Ца ри гра ду, узрок што кон зул ау стриј скини је им хтео да ти па сош за Ду нав”, да је це на 12.000злат них ду ка та за је дан брод, ако би се ку пио са мо је -дан брод он да би дао онај што но си име кне за Срп -ског Ка ра ђор ђа, да су бро до ви пот пу но ис прав ни јеру „зи му Атлан тич ко мо ре пре ђо ше као Га ле бо ви”. Уго-вор и по твр ду о при је му нов ца по слао би пре ко ру -ског кон зу ла та и да би у слу ча ју ку по ви не бро до ва биово љан да ку пи ак ци је у вред но сти од 1.000 ду ка та. Узово Гоп че ви ће во пи смо при ло жен је и де та љан тех -нич ки опис бро до ва.12

По ку шај срп ске вла де да 1850. го ди не осну је па -ро бро дар ско дру штво ни је ус пео, а ини ци ја ти ва за ку -по ви ну два па ро бро да Спи ри до на Гоп че ви ћа ни је ре -а ли зо ва на јер ау стриј ски кон зул ни је хтео да бро до -ви ма из да па со ше за про лаз Ду на вом. Ипак, овај до -га ђај је ва жан јер ја сно по ка зу је та да шње од но се по -ду нав ских зе ма ља и ак тив ност (јав ну и тај ну, ве о мараз гра на ту) ау стриј ске вла де да спре чи ус по ста вља -ње пло вид бе пар ним бро до ви ма у Ср би ји. Та ко ђе јева жан због чи ње ни це да у тре нут ку ка да Ср би ја ни -је мо гла да ку пи па ро брод ниг де осим у Ен гле ској, јерјој то не би би ло до зво ље но, Спи ри дон Гоп че вић из -ла зи у су срет срп ској вла ди ну де ћи јој да от ку пи бро -до ве на ба вље не за соп стве не по тре бе.

Па ро брод Де ли град

и ка пе та ни Бо ке љи

По сле не ко ли ко без у спе шних по ку ша ја да осну -је па ро бро дар ско дру штво, Кне же ви на Ср би ја је1862. го ди не ус пе ла да ку пи Де ли град, свој пр ви па -ро брод и осам шле по ва, ка ко би ба рем до не кле спу -та ла мо но пол ау стриј ског бро дар ства у срп ским во -

БОКЕЉИ И ПЛОВИДБА НА РЕКАМА У КНЕЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

9 Џам ба зов ски 1983, 574–575.10 Paunović 1970, 623.11 У Си ску је 1844. го ди не осно ва но Сав ско-куп ско па ро бро дар ско

дру штво, ко је је 1844. и 1845. го ди не па ро бро дом Сло га одр жа ва лоре дов ну пло вид бу из ме ђу Си ска и Зе му на.

12 Paunović 1970, 626–627.

298

да ма. Пр ва два ка пе та на Де ли гра да (сл. 1) би ли су Бо -ке љи, по мор ски ка пе та ни: Бо жо Ра до ни чић, ро дом изДо бро те, ко ји га је до вео у срп ске во де и Алек сан дарПо зна но вић, ро дом из Ра ти ше ви не код Хер цег Но вог,ко ји је овим бро дом из ве зао из Ср би је по след ње тур -ске по са де.

Ка пе тан Бо жо Ра до ни чић

На осно ву по да та ка из Де ло вод ног про то ко ла за1862. го ди ну 13 и не ко ли ко ори ги нал них до ку ме на таса чу ва них у Ар хи ву Ср би је,14 мо гу се до ста до бро ре -кон стру и са ти пр ви ме се ци ко је је па ро брод Де ли град

про вео под срп ском за ста вом. Ка пе тан Фра ња Фра -на со вић, ко ји је као струч но ли це био за ду жен за по -сло ве око ку по ви не и пре у зи ма ња бро да, ан га жо ваоје Бо жа Ра до ни чи ћа да у свој ству дру гог ка пе та на од -ве де брод од Га ла ца (Ру му ни ја) до Бе о гра да. Из Га -ла ца Де ли град је за пло вио 15. ју ла, а у Ку сја ку су гаоче ки ва ли по сле три да на, тач ни је 18. ју ла 1862. го -ди не. Пла ни ра но пу то ва ње до Бе о гра да ни је би ло мо -гу ће оба ви ти због ни ског во до ста ја, та ко да су по са -да и брод оста ли не ко ли ко ме се ци у Ку сја ку, а за тиму Бр зој Па лан ци, где су се скло ни ли ка ко би се за шти -ти ли од кре та ња ле да на Ду на ву.

Сам ка пе тан Ра до ни чић, у мол би ко ју је 13. апри -ла 1863. го ди не (сл. 2) пи сао Ми ни стар ству фи нан -си ја Кне же ви не Ср би је у Бе о гра ду, о свом ан га жо ва -њу на Де ли гра ду ка же: „Про шле го ди не у ме се цу ју -лу сам у Га ла цу од г. Фра на со ви ћа при хва тио по саона па ро бро ду срп ском, без ика кве на год бе, но са мо


Сл. 1. Делиград као путнички брод, после реконструкције обављене 1895. године

Fig. 1. Deligrad as a passenger ship, after the reconstruction done in 1895

13 Ар хив Ср би је, Де ло вод ни про то кол МФ-П 1862.14 Ар хив Ср би је, МФ-П 1863, III 19 и ПФ 1863, IV, 84. Чи ни се да

је Ми лош Са вин, пи шу ћи текст о па ро бро ду Де ли град, ко ри стио са -мо по дат ке из Де ло вод ног про то ко ла, а не и ова ори ги нал на са чу ва-на до ку мен та.

299

са 60 фо рин ти сре бра ме сеч ном пла том, да би ис кљу -чи во до Бе о гра да до шао, а ка да се у Бе о град до ђе даће ми се пла та уре ди ти. /По ред то га ка зао сам да акосин г. Фра на со ви ћа не бу де се за ка пе та на ла ђе при -ми ти хтео, да ћу ја би ти пр ви ка пе тан. Но бу ду ћи даје про шле го ди не во да би ла ма ла, те се до Бе о гра дас ла ђом до ћи мо гло ни је, то сам код Ку сја ка и Бр зе сла ђом до ме се ца мар та остао, из вр ша ва ју ћи све ду -жно сти пр вог ка пе та на ла ђе./ Ов де до шав ши, ви димда за ме не не ма ме ста пр вог ка пе та на и за то мо лимда ми се за ови од слу же ни осам ме се ци да пот пу напла та пр вог ка пе та на и три ме сеч не пла те као ан ти -ци па ци ја. /За за слу ге мо је на во дим да сам, по ред от -пра вља ња ду жно сти пр вог ка пе та на, па ро брод Де ли -град са сви ма шле по ви ма зи мус, без ичи јег упут стваи за по ве сти, од ле да из ба вио ти ме што сам га на вре -ме од Ку сја ка у Бр зу до вео и спа сао./ Ово све на во -де ћи чак и до ка за ти мо гу, мо лим Ми ни стар ство фи -нан си ја да би за слу ге мо је у при зна ње узе ло и ме ништо пре го ре на ве де ну пла ту пр вог ка пе та на и три ме -сеч не ан ти ци па ци ју ис пла ти ло, па ме из слу жбе от -пу сти ло ка ко би се би дру го убро ђе ње (?) тра жи ти мо -гао.”15

Овај до ку мент је ва жан и за то што, за јед но са ра -чу ном пут них тро шко ва од 4. апри ла 1863. го ди не, изко га се са зна је да је Фра на со вић пу то вао бро дом Де -ли град од Бе о гра да до Кла до ва ра ди „над зи ра ња припро ла ску др жав ног па ро бро да пре ко Ђер да па”,16 до -ка зу је да је у про ле ће 1863. го ди не ка пе тан Ра до ни -чић про вео Де ли град уз вод но кроз Ђер дап и до ве заога до Бе о гра да.17

А док је брод још био у Ку сја ку и Бр зој Па лан ци,из Де ло вод них про то ко ла са зна је мо сле де ће: да је Ми -ни стар ство фи нан си ја пред ло жи ло „да се На чел ствукра ин ског окру га по ша љу у ку ти ји из ре за на од жу -тог ба кра сло ва за пра ви тељ ства ни па ро брод, ко ја ћесе, тј. име Де ли град, јед но с јед не, а дру го с дру ге стра -не бро да утвр ди ти; ко ја сло ва да на чел ство го спо ди -ну ка пе та ну пре да да их утвр ди ти да де”; да је шестмор на ра оти шло са бро да, а да је ма ши ни ста Турн по -


Сл. 2. Молба капетана Божа Радоничића Министарству финансија Кнежевине Србије, писана у Београду 13. априла 1863. године. Архив Србије

Fig. 2. Captain Božo Radoničić`s application to Ministry of Finance Kingdom of Serbia written in Belgrade on April 13. 1863, Serbian Archives

15 Ар хив Ср би је, ПФ 1863, IV, 84. 16 Са вин 1962, 332.17 У ли те ра ту ри се по на вља тврд ња да брод Де ли град ни је до пло-

вио до Бе о гра да пре 1864. го ди не.

300

ку ша вао да „дру ге на ђе” (не зна мо са ка квим успе -хом); да је ка пе та ну Ра до ни чи ћу пла та по ве ћа на са60 на 80 фо рин ти ме сеч но, као и да се то ком зим скогпе ри о да 1862/1863. го ди не па ро брод на ла зио под ја -ком вој ном стра жом. На и ме, ак том од 27. но вем бра1862. го ди не Ми ни стар ство вој но ја вља Ми ни стар -ству фи нан си ја „да је на ре дио да јед на че та Цр но го -ра ца из 45 љу ди кре не за Бр зу Па лан ку по ра ди чу ва -ња на Ду на ву на о де ћег се пра ви тељ стве ног дамп шиф-а”. Сре ди ном мар та 1863. го ди не пре ста ла је по тре -ба да це ла че та чу ва па ро брод и стра жа се све ла на10 вој ни ка.18

На на ве де ну мол бу ка пе та на Ра до ни чи ћа да му сеис пла ти пла та пр вог ка пе та на за све вре ме про ве де -но на бро ду, 27. апри ла 1863. го ди не до нет је указ кне -за, пре ма ко ме је два да на ка сни је из ра ђе но сле де ћере ше ње: „Да је Бо жо Ра до ни чић, ко ји је био узет, теје на па ро бро ду Де ли град от пра вљао ду жност ка пе -та на, от пу штен из слу жбе по сво јој же љи и пла ћа ћему се из да ти до кон ца т. мца., а по нај ви шем ре ше -њу од 17 т.м. у име одо бре не на гра де и 25 ду ка та це -сар ских из кре ди та бу џе том од ре ђе ног на дру гог ка -пе та на ре че не ла ђе”. На ово ре ше ње Ра до ни чић је 2.ма ја 1863. го ди не под нео кне зу жал бу, „мо ле ћи за бла -го на кло но сти и пра вед ни је ре ше ње”. Ова мол ба је од -би је на 4. ма ја 1863. го ди не, а Бо жо Ра до ни чић је кра -јем ма ја исте го ди не на пу стио слу жбу, а ве ро ват но иСр би ју.19

Ка пе тан

Алек сан дар По зна но вић

Брод је био без ка пе та на од кра ја ма ја 1863. до 13.мар та 1864. го ди не, ка да је ње го ву ко ман ду пре у зеојош је дан Бо кељ, по мор ски ка пе тан Алек сан дар По -зна но вић, Но вља нин из Ра ти ше ви не. Са до ста си гур -но сти мо же мо прет по ста ви ти да је ка пе та на По зна -но ви ћа у Ца ри гра ду ан га жо вао др Јо ван Ри стић, та -мо шњи пред став ник срп ске вла де (ка пу ће ха ја).20

На мол бу да се при ми за ка пе та на на па ро бро дуДе ли град, ко ју је Алек сан дар По зна но вић по део 5.мар та 1864. го ди не, по сле 11 да на Ми ни стар ство фи -нан си ја до не ло је по зи тив ну од лу ку21 и оба ве сти лоГлав но ка зна чеј ство „да је на пра зно ме сто ка пе та напа ро бро да пра ви тељ стве ног (Де ли гра да) при мљен

Алек сан дар По зна но вић при вре ме но у слу жбу за ка -пе та на истог, са го ди шњом пла том од 600 та ли ра ипре по ру чу је му да г. По зна но ви ћу од 13 т.м. а из кре -ди та од ре ђе ног ово го ди шњим бу џе том при па да ју ћупла ту из да је”.22

Под за по вед ни штвом но вог ка пе та на, у про ле ће иле то исте 1864. го ди не, Де ли град је пре во зио огрев -но др во на ре ла ци ји Го лу бац – Бе о град за по тре бе Ми -ни стар ства вој ног. У про ле ће 1865. го ди не, са три шле -па пре но сио је му ни ци ју из Кра гу јев ца у ма га цин Ко -со вац и у ма га цин код Гам зи гра да, а од мах за тим кнезМи ха и ло и кне ги ња Ју ли ја њи ме су пу то ва ли до Шап -ца, на чу ве не ша бач ке ко њич ке тр ке.23 У екс пло а та -ци ји Ми ни стар ства фи нан си ја Де ли град је остао до1. апри ла 1866. го ди не, ка да је пре шао у екс пло а та -ци ју Ми ни стар ства вој ног.24

За вре ме за по вед ни штва ка пе та на По зна но ви ћа Де -ли гра ду је би ла по ве ре на ве о ма зна чај на исто риј сками си ја. Као ре зул тат спо ра зу ма из ме ђу тур ског сул -та на и кне за Ми ха и ла о пре да ји гра до ва у срп ске ру -ке, 24. мар та 1867. го ди не, па ро брод Де ли град је натри шле па уто ва рио 2.000 Ту ра ка, глав ни део по са -да из твр ђа ва Бе о град, Сме де ре во и Кла до во, и од ве -зао их у Ру шчук. Ме сец да на ка сни је Де ли град је по -ку пио и по след ње че те Ту ра ка и од ве зао их низ Ду -нав. О то ме су Срп ске но ви не, 24. апри ла 1867. го ди -не, пи са ле: „Да нас се и оста так тур ске по са де из Бе -о град ске ци та те ле из ве зао око 9½ са ти из ју тра на Де -ли гра ду низ Ду на во и та ко су са да, ка да ми ово пи -ше мо, сви гра до ви у Ср би ји за у зе ти срб ском вој ском.”

О овом до га ђа ју са чу ван је и пи са ни спо ме ник са -вре ме ни ка, По зна но ви ће вог I брод ског кр ма ра Јо ва -на Ди ми три је ви ћа из До њег Ми ла нов ца (Му зеј Кра -ји не у Не го ти ну). По но сан на сво је уче шће у овом ве -ли ком исто риј ском до га ђа ју, Ди ми три је вић је штам -пао „Спо ме ник”, ко ји је де лио по зна тим и не по зна -тим Ср би ма дуж Ду на ва, а ко ји гла си: „Да сам ја до -ле пот пи са ни са го спо ди ном ка пе та ном Алек сан дромПо зна но ви ћем, ро дом из Дал ма ци је и го спо ди ном кон -тро ло ром Све то за ром Про ти ћем из Ср би је, 24. мар -та и 24. апри ла 1867. го ди не на срп ском па ро бро дуДе ли град, по сле пре да је у ру ке Ср би ма Бе о гра да гра -да, сву тур ску вој ску у тур ску зе мљу на ве чи то од ве -зао, ко је сви ма срод ни ци ма и при ја те љи ма на ве чи -ти спо мен из да јем.”

Ин спи ри сан овим до га ђа јем Љу бо мир Не на до вићје ис пе вао пе сму „Де ли град”:

Де ли гра де, Де ли гра де,што низ Ду нав пло виши не ми ле на ше го сте

из пре ми ле зе мље но сиш.Пло ви бр зо, пло ви бр зодо у Цр но лад но мо ре

и та мо их све сто ва рис та ла си ма нек се бо ре.И ка жи им на ра стан кураз го вет но, по ла га но,


18 Са вин 1962, 321, 325.19 Ibid., 325–326.20 На и ме, убр зо по што је ка пе тан Бо жо Ра до ни чић на пу стио слу -

жбу, Ми ни стар ство фи нан си ја је до би ло две мол бе за при јем на ме-сто ка пе та на Де ли гра да. Обе су од би је не, а на ре ше њу по мол би Ни-ко ле Ђур чи ћа из Бо ке ко тор ске, пи са ло је сле де ће: „Не мо же се при-ми ти кад не ће да по ста не срп ски гра ђа нин. Пи са ти г. Ри сти ћу у Ца-ри град да на ђе јед ног.”Са вин 1962, 326.

21 У то вре ме са о бра ћај у Ср би ји био је у над ле жно сти Ми ни стар -ства фи нан си ја, а тек од 1882. го ди не у над ле жно сти Ми ни стар ствана род не при вре де.

22 Са вин 1962, 328.23 Ibid., 328–329; Ђор ђе вић 2011, 186.24 Ibid., 329.

301

да је тво је име кр вљу,њи ном кр вљу, оку па но.И да те бе Ср би зва ше:

„За ја жал та тур ске си ле”ка да су се вој ске на ше за сло бо ду срп ску би ле. Пре ко те бе они не гдаову зе мљу по пла ви шесу ђе но је те је опет

пре ко те бе оста ви ше...Ка пе тан Алек сан дар По зна но вић је као за по вед -

ник па ро бро да Де ли град био у слу жби срп ске др жа -ве од 13. мар та 1864. до 25. мар та 1868. го ди не, ка -да је, из не по зна тих раз ло га, ње го во за по вед ни штвопре ста ло, а ти ме и слу жба на Де ли гра ду. Чо век ко јије по след ње тур ске вој ни ке „из ве зао из Ср би је”, оста -вио је ко сти „на ве чи то” да ле ко од род не бо кељ скеоба ле, на срп ском пра во слав ном гро бљу у Ис тан бу -лу 26. фе бру а ра 1880. го ди не.25

По од ла ску ка пе та на По зна но ви ћа, срп ским во да -ма Ду на ва јед но вре ме ни су пло ви ли ка пе та ни Бо ке -љи. У де це ни ја ма ко је сле де би ло је не ко ли ко без у -спе шних по ку ша ја осни ва ња мо дер ног бро дар ства уСр би ји, да би ко нач но, на ини ци ја ти ву ми ни стра Ко -сте Та у ша но ви ћа и про фе со ра Ве ли ке шко ле ин же -ње ра Ко сте Гла ви ни ћа, Ди ми три ја Ћир ко ви ћа и дру -го ва Са ва ма ла ца, 1891. го ди не би ло осно ва но Пр вокра љев ско по вла шће но па ро бро дар ско дру штво –СБД,ко је је у ав гу сту 1893. го ди не за по че ло рад са но во -на ба вље ним бро дом Ма чва, сво јим пр вим па ро бро -дом (сл. 3–4). Исте го ди не на ба вљен је и брод Бе о -град, а од др жа ве пре у зет Де ли град.

До кра ја 19. ве ка дру штво је ку пи ло још 6 па ро -бро да и 30 те рет ња ка и раз ви ло са о бра ћај на оба ла -ма Ср би је, ло кал ну ли ни ју Бе о град –Зе мун и ли ни јупре ма Пе шти и Бе чу. Кра љев ским ука зом др жа ва је


25 Stamatović 1987, 60.

Сл. 3. Акција Првог српског краљевског повлашћеног бродарског друштва из 1895. године

Fig. 3. Activity of the first Serbian royal favoured steamship company in 1895

302

СБД-у 1901. го ди не усту пи ла сво ју скел ску ра ди о ни -цу на Чу ка ри ци, у ко јој је дру штво ор га ни зо ва ло одр -жа ва ње свог плов ног пар ка и из град њу но вих те рет -ња ка. Пред Пр ви свет ски рат СБД ра ди са 12 бро до -ва26 и 53 те рет ња ка. Јед на ма ла сли ка из жи во та наре ци, ко ју је за бе ле жио ка пе тан Ми лан Крм по тић, вра -ћа нас у Бе о град са по чет ка 20. ве ка:

„Пре ра та, код Срп ског бро дар ског дру штва, насвих 12 па ро бро да би ле су раз ли чи те сви ра ле, та кода је не са мо сва ки бро дар, већ и сва ко ко се из бли -же ин те ре су је, па чак и мно ге по ро ди це и дра га не на -ших бро да ра, мо гле су тач но рас по зна ти ко ји брод до -ла зи. Наш брод Бе о град имао је пре ра та див ну и ја -ку тро гла сну сви ра лу и кад би по сле не ко ли ко ме се -ци за сви рао у Сав ском при ста ни шту, мно ги би Са вља -ни иза шли на сав ску оба лу да по сма тра ју та да нај леп -

ши срп ски ре мор кер. А ин те ре сант но је на ве сти даје чак и псе то мо га оца, по зна тог и ста рог ка пе та на,ду го го ди шњег за по вед ни ка Бе о гра да, до бро по зна -ва ло сви ра лу свог га зде. Чим би је чу ло по че ло би поку ћи ра до сно да тр чи, гре бу ћи на вра та да би се до -ко па ло оба ле, да и оно пред га зду иза ђе.”27

Пр ви свет ски рат

Плов ни парк СБД-а је то ком Пр вог свет ског ра таго то во у пот пу но сти уни штен или за пле њен. Са мо јеброд Та ко во, са не ко ли ко те рет ња ка, ус пео да се спа -се и от пло ви у ру ске во де Ду на ва.28 Го ди не 1915. сасрп ском вој ском по вла чи ли су се и оста ци Бро дар скече те, ко ја је би ла фор ми ра на у Бе о гра ду од јед ног де -ла срп ских бро да ра и ко ја је ка сни је, на Кр фу, ре ор -га ни зо ва на у са вре ме ну вој ну је ди ни цу са но вим име -ном – Бро дар ска ко ман да.

Од ше сто ри це по мо ра ца Бо ке ља ко ји су се бо ри -ли у ре до ви ма срп ске до бро во љач ке вој ске, а ко ји ћепо за вр шет ку рат них опе ра ци ја до ћи на ре ке, да нањи ма про ве ду свој рад ни век,29 Срп ској бро дар ској ко -ман ди у Со лу ну до де ље ни су и од мах при кљу че ни ко -манд ном осо бљу бро да Ср би ја Љу бо мир Гоп че вић и


26 Бро до ви Ма чва, Бе о град, Де ли град, Стиг, Та ко во, Цар Ни ко ла,Мо ра ва, Шу ма ди ја, Ср би ја, Не ре тва, Вар дар и Кра ји на.

27 Крм по тић 1925, 9.28 У Цр ном мо ру Та ко во оста је до 13. мар та 1919. го ди не, ка да се

из Ру си је вра ћа у Ср би ју.29 Јо ван Бар бић, Кр сто Бр гу љан, Љу бо мир Гоп че вић, Слав ко Же-

ла лић, Да ро Па си но вић и Пе тар Шпа ро вић.

Сл. 4. Мачва, први брод Првог српског краљевског повлашћеног паробродарског друштва

Fig. 4. Mačva, the first ship of the first Serbian royal favoured steamship company

303

Пе тар Шпа ро вић. Гоп че вић у сво јој ау то би о гра фи -ји пи ше: „У Со лу ну сам упу ћен у но во о сно ва ну бро -дар ску ко ман ду, ко ја је рас по ла га ла са мо са јед ном ма -лом је ди ни цом – бро дом Ср би ја, бив ши грч ки тор пи -љер. То је пр ва срп ска је ди ни ца на мо ру. Бро дом Ср -би ја сам ко ман до вао (на из ме нич но).”30 Ср би ја је вр -ши ла ло кал ни са о бра ћај за по тре бе срп ске вој ске, ана њој су бо ра ви ли и чла но ви срп ске вла де и Ју го сло -вен ског од бо ра. Био је то пр ви срп ски рат ни брод намо ру под др жав ном за ста вом Кра ље ви не Ср би је, ко -ја је би ла то ли ко ве ли ка да је до ди ри ва ла мо ре сво -јим до њим кра јем, на не го до ва ње ита ли јан ских вој -них вла сти, с об зи ром на то да срп ска за ста ва на мо -ру ни је би ла ме ђу на род но при зна та. Брод је имао ма -ли топ на прам цу, два ми тра ље за и био је љу би мацвој ни ка, а нај ви ше бро да ра ца (сл. 5).31

По до ла ску у Со лун Кр сто Бр гу љан је рас по ре -ђен у Ко ман ду ме ста као офи цир за оба вља ње ра зних

ду жно сти ве за них за брод ске тран спор те и рад набро до ви ма срп ске вој ске. По за по чи ња њу рат них по -кре та на фрон ту, као офи цир –бо рац оти шао је у До -бро во во љач ку ди ви зи ју, са ко јом је уче ство вао у вој -ним опе ра ци ја ма до кра ја Пр вог свет ског ра та.32 ЗаЈо ва на Бар би ћа зна мо са мо да је као до бро во љац уче -ство вао у ра то ви ма 1912–1918. го ди не у са ста ву цр -но гор ске и срп ске вој ске и да је на осно ву то га до -


30 Ау то би о гра фи ја ка пе та на Гоп че ви ћа, као и ау то би о гра фи је дру-гих ка пе та на, чу ва се у Ар хи ву МНТ.

31 Požeg 2008, 186–187.32 По се до вао је до бро во љач ко уве ре ње Ђ.Д. бр. 1171/29/30, на осно -

ву ко га је при мио зе мљу у Ба на ту, Пе тров град, по од лу ци вла сти бр.12535/37. Вла хо вић 2004, 109.

33 При мио је до бро во љач ко уве ре ње Ђ.Д. бр. 21737/32, на осно вуко га је на се лио зе мљу у Вој во ди ни, на се ље Бач ко Пе тро во Се ло, поак ту бр. 99204/1938. го ди не. Вла хо вић 2004, 130.

Сл. 5. Реморкер Београд и багер Посавина

Fig. 5. Tugboat Beograd and dredger Posavina

304

био зе мљу у Бач ком Пе тро вом Се лу.33 Сла во мир Же -ла лић је као до бро во љац до шао на Со лун ски фронт,где уче ству је у ње го вом про бо ју и до био офи цир скичин (сл. 6).34 Да ро Па си но вић је у до бро вољ це сту -

пио као пре бег из ау стриј ске у ру ску вој ску, да би сеза тим при ја вио као до бро во љац у Пр ву срп ску до -бро во љач ку ди ви зи ју у Оде си, са ко јом је уче ство -вао у бор ба ма око До бру џе, то ком ко јих је 1. сеп тем -бра 1916. го ди не ра њен.35

Што се тор пи ље ра Ср би ја ти че, он је свој жи вотза вр шио у Бо ки Ко тор ској, убр зо по пре стан ку свет -ског ра та (сл. 7). Као и ве ћи на обје ка та од зна ча ја заисто ри ју пло вид бе на на шим про сто ри ма, ни је ус пеода се сво јим зна ча јем из бо ри за тра ја ње и спа се од фи -зич ког уни ште ња. Брод Ср би ја је исе чен у ин ду стриј -ском ком плек су Ар се нал у Тив ту, ко ји, упр кос свомиз у зет ном зна ча ју, та ко ђе да нас ви ше не по сто ји. УВој ном му зе ју у Бе о гра ду чу ва ју се са мо пре о ста лиде ло ви бро да Ср би ја: пра мац, кор ми ло и зво но.


Сл. 6. Добровољачко уверење Славомира Желалића издато 1937. године. Власништво породице Желалић

Fig. 6. Volunteer certificate of Slavomir Želalić issued in 1937. Property of family Želalić

34 Као со лун ски до бро во љац, ка пе тан Же ла лић је до био зе мљу кодБе ле Цр кве. При мио је до бро во љач ко уве ре ње Ђ. Д. бр. 5995/37.Вла хо вић 2004, 138.

35 За ве ден је под ред ним бр. 3185 на спи ску Пр ве срп ске до бро во-љач ке ди ви зи је у Оде си. Вла хо вић 2004, 106.

Да ро Па си но вић је ра дио у реч ном бро дар ству, али не у свој ствука пе та на.

Сл. 7. Торпиљер Србија, из колекције Шиме Оштрића

Fig. 7. Torpedo ship Srbija. Collection of Šime Oštrić

305

БИБЛИОГРАФИЈА / BIBLIOGRAPHY

Brguljan, V. 2010. Bokelji – kapetani duge i riječneplovidbe u kapetanijama pristaništa i ministarstvimasaobraćaja jugoslovenske kraljevine i federacije 1919–1964”, Godišnjak Pomorskog muzeja u Kotoru LVII–LVI-II, Kotor 2009–2010, 351–358.

Вла хо вић, Н. Ј. 2004. До бро вољ ци из Бо ке Ко тор -ске у осло бо ди лач ким ра то ви ма Ср би је и Цр не Го ре1875–1918. го ди не. Хер цег Но ви – Бе о град 2004.

Ђор ђе вић, М. 1970. Бо ке љи – ка пе та ни у Ју го сло -вен ском реч ном бро дар ству 1862–1962. го ди не, Го -ди шњак По мор ског му зе ја у Ко то ру XVIII, Ко тор1970, 167–188.

Ђор ђе вић, Д. 2011. Кроз ста ри Бе о град, при ре диоМи ло рад Јо ва но вић, ЈП Слу жбе ни гла сник, Бе о град2011.

Ђу ри чић, Ст. М. 2008. Исто риј ски пре глед реч ногпа ро бро дар ства у Ср би ји до 1918. го ди не, у: При ло -зи за исто ри ју реч ног бро дар ства Ју го сла ви је, при -ре дио Вла де та Чо лић, Бе о град 2008, 3–54.

Janićijević, R. 2005. Tršćanski broodvlasnik SpiridonGopčević. Povodom 150-e godišnjice likvidacijeGopčevićeve flote, Godišnjak Pomorskog muzeja uKotoru LIII, Kotor 2005, 59–76.

Крм по тић М. 1925. Пар на брод ска сви ра ла, Бро -дар бр. 11, го ди на IV, но вем бар, Бе о град 1925, 8–10.

Ми лић, Д. 1983. Бро до град ња и хи дро град ња у Ср -би ји XIX ве ка, у : Пло вид ба на Ду на ву и ње го вим при -то ка ма кроз ве ко ве, Бе о град 1983, 307–318.

Paunović, M. 1970. Đerdap i Timočka krajina. Zagreb1970.

Požeg, V. 2008. Vekovi srpskog pomorstva i rečnogbrodarstva. Beograd 2008.

Са вин, М. 1963. Па ро брод „Де ли град”, Го ди шњакгра да Бе о гра да IX–X, Бе о град 1962–1963, 311–360.

Са вин, М. 1967. Бе о град ско при ста ни ште у XIXсто ле ћу, Го ди шњак гра да Бе о гра да XIV, Бе о град 1967,127–139.

Срп ске но ви не бр. 56, 25. април 1867, 1.

Stamatović, S. 1987. Bokeljski mornari, Slobodnomore 10, Beograd 1987.

Џам ба зов ски, К. 1983. Тр го ви на реч ним са о бра ћа -јем из ме ђу Ср би је и Бу гар ске од ха ти ше ри фа 1830. доПа ри ског ми ра 1856. го ди не, у : Пло вид ба на Ду на ву иње го вим при то ка ма кроз ве ко ве, Бе о град 1983, 563–575.


306

Exactly 150 years ago, in summer, 1862 the first statesteamboat of the Principality of Serbia under the com-mand of the navy captain Božo Radoničić from Dobro-ta, in the Bay of Kotor, sailed in the Danube river to Kus-jak, near Prahovo. In very troubled historical age,Deligrad provided continuity of navigation under the na-tional flag for more than half a century and therefore themoment of its sailing into the Serbian Danube waters ismarked today as the beginning of the modern shipping,in other words steamshipping in Serbia.

In the renewed Serbia much attention from the firstmoment was given to the Danube navigation and ship-building, mainly for the trade purposes. Data on the workof the shipyard in Lapovo on the Morava River are al-ready known in 1823. First scaffold, and then the shipswere built there, initially for the purpose and upon theorder of prince Miloš, one of the first shipowners in Ser-bia. In Dubravica near Smederevo they started con-structing the boat for prince Miloš in 1828, in the ship-yard whose famous history extends to the middle of the15th century. During 1832 they were constructing brigSerbia in Dubravica, the first fully constructed sea sail-ing ship and the first sea ship that set sail through theDanube on 30 April in 1833 under the flag of the renewedstate well before Serbia formally received the right to raisethe trade flag on its ships.

The same year (1833) prince Miloš named MišaAnastasijević as the “captain of the Danube river” withcertain authority in the sector of Djerdap, that is “... onthe part of the water route from Golubac to the mouth ofTimok” because of “the experience and particular skillsin water trade and famous righteousness." Prince Milošand Miša Anastasijević organized the entire merchant fleetfor the export of the agricultural products and transportof salt from Vlaska and Moldavia. At that moment therewere around 200 bigger vessels in Serbia: 100 in Donji

Milanovac, 40 in Sabac, and about 30 in Smederevo andBelgrade.

The Serbian government attempt to establish thesteamship company in 1850 failed, and the initiative con-cerning the purchase of two steamboats of SpiridonGopčević was not accomplished, because the Austrianconsul did not want to issue the passports for the shipsto pass the Danube river.

After several unsuccessful attempts to establish thesteamship company, the principality of Serbia managedto buy Deligrad, its first steamboat and eight barges in1862, in order to at least to some extent fetter monopolyof the Austrian shipping in the Serbian waters. The firstfavoured Steamship Company - FSC was founded in 1891and in August 1893 it started working with a newly pur-chased boat Macva, its first steamboat. That same yeara boat Belgrade was purchased, and the boat Deligradwas taken over from the state. By the end of the 19th cen-tury, the company bought another 6 steamboats and 30freighters and developed traffic on the banks of Serbia,local line Belgrade -Zemun and the line to Pest and Vi-enna. By the royal decree the state gave its scaffold work-shop in Čukarica to FSC in 1901. There the company or-ganized the maintenance of its navigable park and con-struction of the new freighters. Before the World War IFSC worked with 12 ships and 53 freighters.

FSC navigable park was almost completely de-stroyed or confiscated during the World War I. Only theship Takovo, with several freighters, managed to save it-self and sail off to the Russian waters of the Danube riv-er. In 1915, together with the Serbian army the rest of theShipping Company were retreating. The shipping com-pany was formed in Belgrade from one part of the Ser-bian shipowners and later, in Corfu, it was reorganizedinto a modern military unit with the new name - the ship-ping command.

SUMMARY

People from the Bay of Kotor and navigation on the riversin the Principality and Kingdom of Serbia

Gordana Karović

Бокељи и пловидба на рекама у Кнежевини и Краљевини...

Documents