biznis i finansije magazin broj 111

Broj 7. � Maj 2005. �

� Ce

na 1

90 di

n. �

www.bif.co.yu

Cen

a 24

0 din Broj 111 oktobar 2014.

• www.bifonline.rs •

4

periskop6 Zapadni Balkan i mere štednjePozdrav iz Bele Palanke12 Švedski izboriPrebrojavanje na levici

biznis16 Intervju: Kori Udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Nećemo da budemo Argentina22 Koliko treba da znamo o rizicima po bezbednost hrane Piti ili ne piti, pitanje je sad24 Zašto domaće kompanije i dalje ne koriste prednosti „kućnog carinjenja“Tromost, neukost ili nepoverenje?

finansije26 Martin Navratil, predsednik Izvršnog odbora Telenor bankeSada, kada mi je kliknulo...29 Bankarska unija od ideje do realizacijeIzgleda dobro, ali me glava i dalje boli

32 Privatizacija banakaProdor sa istoka

temat37 Kako preživeti energetsku tranziciju Pitanje vredno pet biliona dolara42 Rat ekonomskim sredstvima i njegove žrtvePrinudni neprijatelji44 Energetska kriza u SrbijiZima našeg nespokojstva48 Liberalizacija tržišta električne energijeNeistražena teritorija50 Milan Anđelković, Knauf Insulation SurdulicaHladan račun za toplu zimu

intervju52 Ričard Somervil, klimatologSibirske pomorandže

22Ko sve leti iznad ratnog neba?Da li je došlo vreme da putnici prilikom izbora avio prevoznika, osim cene i vremena poletanja, počnu da uzimaju u obzir i ozbiljnost sa kojom avio kompanije tretiraju potencijalne bezbednosne rizike?

20Sav taj gasNajveći proizvođač industrijskog gasa u Srbiji je Messer Tehnogas, čije poslovne knjige i liste kupaca daju veoma preciznu ocenu stanja domaće industrije. Situacija je, nažalost, poprilično sumorna iako Messer ostvaruje dobit

B&F, broj 111, oktobar 2014.

B&F, broj 111, oktobar 2014. 5

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96Direktor: Biljana Romić Punoš; Glavni i odgovorni urednik: Tanja Jakobi; Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Zorica Žarković, Urednik fotografije: Marija Dukić Stalni saradnici: Marija Dragić, Nenad Gujaničić, Vladimir Adonov, Edvard Jakopin, Aleksandar Kocić (Španija), Nikola Marković, Milutin Mitrović (Italija), Marko Miladinović, Mirko Miloradović, David Mališ, Milan Lukić, Uroš Nedeljković, Milica Rilak, Marica Vuković, Dušan Vujović, Dejan Zagorac, Miloš Vuković (Kanada), Dragan Pejčić, Miroslav Ružica, Suzana Radinović, Biljana Vukajlović, Ivana Pavlović, Petar Ilijin; Marketing: Zoran Mijatović; Prepress: triD; Agencijski servis: Beta, Štampa: "Rotografika", Subotica; Godišnja pretplata: 8.000 dinara; cena za inostranstvo: 150 EUR. U cenu pretplate uračunati su svi specijalni dodaci koje "Biznis i finansije" objavljuje u toku godine; Žiro račun:170-300950534-65 Unicredit banka Srbija a.d, Beograd, Rajićeva 27-29; e-mail: [email protected]; [email protected]; [email protected]; www.bif.rs

skener56 Istraživačka stanica PetnicaDisciplina mozga58 Novi predmet za vojvođanske srednjoškolce Sve što ste želeli da znate o seksu, reći će vam u školi

koktel62 Hlebna ulica u Pećincima Od zemlje i hleba, do neba64 Kineska književnost u SrbijiTiha voda66 Opstanak bioskopa u malim sredinama Multipleks Đenka i u našem mestu

nove tehnologije72 Digitalno smećeTrijumf praznine

nauka76 Poljoprivredna misterija Zašto smo krenuli težim putem?

reprint78 Četvrt veka od pada berlinskog zidaŠta je Nemcima donelo nemačko ujedinjenje?

vremeplov80 Kako je ugalj promenio svetPijani naslednik na lumpovanju

otisak meseca82 Ženska strana sveta

68Zemlja je, u stvari, mala planetaMožda ne postoji društvena inicijativa koja vernije oponaša ideologiju bitnika i hipi pokreta od udruženja koja organizuju jeftina putovanja. Za put oko sveta dovoljan je slobodan kauč, a ni pod nije opcija za bacanje.

36Energetika: Dok me sunce ne ogrejeNa margini naše vere i nevere da je vlada Srbije sposobna da nam garantuje normalnu grejnu sezonu, u senci sukoba u Ukrajini i geopolitičkih igara oko gasovoda, rađa se novi svet u kojem će korišćenje energije sunca i vetra doneti demokratizaciju energetike - mogućnost građana da sami „proizvode“ onoliko energije koliko im je potrebno.

ProtestnosamospaljivanjegrađanauBugarskoj,bosanskinemirikojisuizasebekaojedinupromenuostavilispaljenezgrade,iodlukaslovenačkihbiračadanakormilovladedoveduanonimnogpolitičara,samosuvarijacijefatalizmakojijezahvatioregion,nesposobandasmislenopolitičkiartikulišesvojočaj.Piše: Aleksandar R. Miletić

skorašnji prilog katar-ske televizije Al Džazirao privatnim ugostitelji-ma u Beloj Palanci po-kazao je koliko se jošmogurastegnutigraniceodrživog posla, tržišta i

zarade u našoj zemlji. U jednojod najsiromašnijih opština Srbijereporter ove televizije je izmeđuostalogpronašaoipljeskavicuod30evro-centi(38dinara)ilimuna-duikuglusladoledaodpo15evrocenti(20dinara).Utrenutkukada

srpskavladazapočinjenacionalniprogramštednje,kojaćenesumnji-vodaljeredukovatikupovnumoći potrošnju na domaćem tržištu,belopalanački cenovni barometarizazivanelagodneasocijacije.

osterijanske redukcijeDrastično smanjenje cene pro-

izvoda iz Al Džazirinog prilogadoneklebiseuklopilouteorijskepoglede Ragurama Radžana, jed-nog od najuticajnijih savremenihzastupnikateoriještednje.Radžanjeuperiodu2003-2007.bioglavniekonomistaMMF-a,zatimprofesorna Univerzitetu Čikago, a trenut-no je guverner indijske centralnebanke.Jednaodnjegovihglavnihtezajedasvetskuekonomijutrebasvestinanjenupravuodrživume-ru,atajproceszapočinjemeramaštednje. Po Radžanu, kejnzijanskikoncept potrošnje i olako pose-zanje za budžetskim deficitima uprethodnimdecenijamastvorilisunerealnu sliku nacionalnog do-hotka koji je, u stvarno održivimkategorijama,znatnoniži.

Upodnaslovujednogsvogčlan-ka Radžan upozorava da „zapadnemožepozajmiti ipotrošitisvojput ka oporavku”. Novac za tajput, dakle, treba zaraditi u zdra-vom ekonomskom okruženju izkoga treba da bude odstranjenosveonošto,sekonomskogaspek-ta, nema opravdanja. Globalnaekonomija bi iz ove krize trebalodaisplivasamnogofleksibilnijimtržištomrada, sa radnomsnagomkojaselakšeprilagođavapotreba-matržišta,saznatnoredukovanimprogramima socijalne zaštite. Zazemljekojesuprezaduženeapodnovimokolnostimaštednjenema-jupristupkreditu,kaoštojeslučajsa južnoevropskimčlanicamaEU,Radžansavetujeradikalnosmanji-vanje javnih rashoda i strukturnureformu poreskog sistema - upra-voononaštasudanasprimoraneŠpanija,Grčka,PortugalijaiItalija.

Dalijeosterijanskoredukovanjeekonomije i njeno svođenje „na

pravumeru”mogućeuzemljamana siromašnoj periferiji Evrope?Kakvesocijalneimplikacijeiduuzpolitiku štednje koja se trenutnouEUukazujekaomodelekonom-skepolitike?

socijalne razmere problemaGrčka ekonomija je kao nepo-

srednu posledicu primene meraštednjeuposlednjihnekolikogo-dinaizgubilačetvrtinuBDP-a,dokjenezaposlenostuovojzemljipo-rasla sa oko osam odsto u 2008.navišeod27odstou2013.Kakavefekat štednje treba da očekujeSrbijakoja,uovomtrenutku,daklepre početka primene mera šted-nje, ima veću stopu registrovanenezaposlenosti od Grčke? U većpominjanoj Beloj Palanci je tre-nutno stopa nezaposlenosti oko56odsto.Da li je tomoždapravaosterijanska mera srpske ekono-mije u sadašnjem trenutku? Da liseuuslovimadugoročnerecesijemožemo nadati povoljnijem sce-narijurazvoja?

Visoke stope nezaposlenosti uSrbijiprekomerno su istakle soci-jalni značaj penzionera, koji veo-

zapadni balkan i mere štednje

pozdrav iz bele palanke

6 B&F, broj 111, oktobar 2014.

periskop

mačestoizdržavajuiliuznačajnojmeri doprinose egzistenciji i dodvegeneracijenezaposlenihuku-ćana. Degradirajuće prakse skla-panja fiktivnih brakova izmeđuzetaitašteilisnajeisvekraucen-tralnojSrbijiočajničkisupokušajida se u vidu porodične penzijesačuva elementarna egzistencijaproširene porodice. Obespravlje-niradniciuSrbijiuznakprotestase samopovređuju, u Grčkoj sutokom primena mera štednje i uBugarskoj za vreme prošlogodi-šnjih uličnih nemira, protesti kul-minirali demonstrativnim samo-spaljivanjemgrađana,praksekojaranijenijebilaodomaćenauovimzemljama. Ovogodišnji bosansko-hercegovački nemiri, za koje jegrađanska javnost u Srbiji imalavelike simpatije, ostavili su za so-bomsamoslikenasilja,ruševinaipaljevinajavnihgrađevina.Protestnije bio ni politički niti interesnokanalisan; ulično nasilje je prošlobosanskim gradovima kao nearti-kulisanastihija.SveovodešavaseuvremekadaniSrbijaaniBiHjošuvek nisu ni započele svoje pro-grameosterijanskeredukcije.

Možda jeneumesnoupoređiva-ti, ali u baltičkim zemljama, kojesu uz sve strukturne poslediceipak najuspešnije prebrodile re-cesiju štednjom, uopšte nije biloprotesta. Na Pirinejskom poluo-strvu organizovani su kanalisanisindikalniprotestiinteresnoorga-nizovanihgrupa.Autorovogčlan-kaprisustvovaojenesvakidašnjemprizoru prilikom posete nemač-kog ministra finansija VolfgangaŠojblea Evropskom univerzitet-skom institutu (European Univer-sityInstitute)uFirencimarta2012.Usaliukojoj jeŠojbledržaopro-tokolarnopredavanje,četrdesetakpolaznika doktorskih studija se-delo je sa prasećim maskama nalicuisaistaknutimtransparentimaprotivmeraštednje,kojenemačkapolitičkaelitanamećeostatkuEU.

Jednaodparolakojusustuden-ti istakli bila je izraz solidarnosti(„WeareallP.I.I.G.S.“)sazemljamakoje su bile u finansijskim ne-daćama i pod velikim pritiskomNemačke i Brisela da sprovodemere štednje. Skraćenica PIIGS,kojanaengleskomimaneodoljivi„svinjski”prizvukdolaziodpočet-

nihslovazapetzemaljaunutarEU(Portugalija, Italija, Irska, Grčka iŠpanija) koje su od početka glo-balne recesije 2009. imale velikeprobleme sa namicanjem budžet-skih prihoda i održavanjem ma-kroekonomske stabilnosti. Šojbleje, naravno, odbacio optužbe de-monstranatarekavšida„Nemačkane kažnjava nijednu državu i nitisepremasvojimpartnerimaodno-sikaopremasvinjama“.

Protest iz Firence izgleda neka-ko karnevalski kada se uporedisa nasilnim i politički nedovoljnoartikulisanim protestima u jugoi-stočnojEvropi.Istinaje,međutim,da je u svim zemljama grupacijePIIGS bilo i da još uvek ima zna-čajnog prostora za uštede. Sve suto zemlje koje imaju dva ili triili nekoliko puta veće nacionalnedohotke i visine plata i penzijanegoštojetoslučajunašemdeluEvrope.Kakoredukovatinivoeko-nomske aktivnosti u Srbiji koja jegotovozanemarljiva,čakisadaka-da čitavo društvo počiva na kejn-zijanskom konceptu potrošnje ideficita?

apatija, nasilje, fatalizamČuveni rumunski film Filantro-

pikaiz2002.godinepočinjeuvod-nomšpicomukojojsealudiranastanjeu rumunskom (post)tranzi-cionomdruštvu:„Bešejedangradčije se stanovništvo sastojalo odknezova i prosjaka. Između ovadvasvetanalazilisusepsilutalice.Onisučinilisrednjuklasu“.Sličnefilmske alegorije mogle bi se pri-meniti i na društva u drugim ze-mljamaregiona.Nesamodanjimanedostajekonsolidovana,političkiodgovornasrednjaklasa,negoseupolitičkojsferipostupnoulaziustanjefatalizmaisporadičneizlivenasilja.UličnonasiljeuBiHidugo-trajne demonstracije u Bugarskojnisu iznedrile neku alternativnupolitičku opciju. U Bugarskoj suorganizovane dva nacionalna iz-borna ciklusa na kojima su svakiputdobileglasoveistekompromi-

Protesti u Bosni: Sarajevo

7B&F, broj 111, oktobar 2014.

tovane političke elite koje su se idotadasmenjivalenavlasti.ToseuistojmeriodnosiinasituacijuuBiH koja je dodatno opterećenameđuetničkim tenzijama i nere-šenim državnopravnim statusomzemlje.

Drugi ekstremni izraz ovog re-gionalnog fatalizma je i iznenad-ni i potpuno neočekivani uspehStrankeMiraCerarananedavnimizborima u Sloveniji. Stranka kojaje obrazovana neposredno predizbore osvojila je skoro 40 odstoelektorata,anjenšefjevećpostaonovipremijerSlovenije.Samoveli-ko nezadovoljstvo i krajnja nesta-bilnost društvenih prilika moglisu da dovedu do tako dramatič-nihpromena.USrbiji se, sdrugestrane, nastavlja sa mesijanskimdoživljajem politike oličenim uidolatriji i kasnijem odbacivanjupolitičkihvođaodMiloševića,Ko-štunice,Tadićai,danas,Vučića.Zaočekivati je da bi početak ozbilj-nihreformiipredočenihosterijan-skih redukcija ekonomije mogaodaovajmesijanskikonceptpoliti-ke u Srbiji zameni nekom vrstomfatalizma,alitoostajedavidimougodinamakojepredstoje.

ČinisedagrčkiscenarionaglogusponaekstremneleviceidesniceuSrbijinemaplodnotle.Obeoveideologijevećsuiživljene,iranijeili kasnije odbačene kao masovnikonceptunašojnovijojpolitičkojistoriji. Zapravo, srpska političkascena predstavlja svojevrsni ku-riozitet u evropskim relacijama.Ekstremizam,koga jeuSrbijibilona pretek u prethodnom, za celuEvropu prosperitetnom periodu,upravojeurecesionimgodinamapočeodajenjava.Odskoropolovi-neglasačkogtelakojejebilosklo-noradikalnimrešenjimaidesnomekstremizmu, pa sve do danas,kadajekrizanavrhuncu,ikadata-kveopcijeneuspevajunidauđuuparlament.AkonedođedonekihozbiljnihkomplikacijasastatusomSrbanaKosovu,političkifatalizamu Srbiji će se izraziti kao apatija i

političkadezorijentisanostprene-gokaopolitičkiektremizam.

nova solidarnost?Tokomizveštavanja izGrčkeče-

sto se u medijima isticao primertamošnjih lekara istinskih poklo-nika Hipokratove etike, koji suorganizovano pružali medicinskeusluge građanima koji su, usledmeraštednje,ispaliiznacionalnogsistema zdravstvenog osiguranja.Slučajsepodvlačikaomodel jed-ne nove neoliberalne društvenesolidarnostikojaseporađa iz iza-zovarecesijeipolitikeštednjekojajenametnutazemljamačlanicamaEU.Iporedvelikoguvažavanjazapožrtvovanost lekara, ovaj primerunajvećojmeriobespokojava.Na-ime, u njemu se prepoznaje anti-teza civilizacijskom progresu kojijeuevropskimzemljamaostvarenjošodposlednjihdecenija19.ve-kapanaovamo.

Tokom prošlog stoleća univer-zalni sistemisocijalne i zdravstve-nezaštiteuskorosvimevropskimzemljama uspešno su potisnulikaritativne,uglavnomcrkveneor-ganizacije i koncept milosrđa uzdravstvenoj zaštiti manje imuć-nih. Do polovine prošlog veka uvećini evropskih zemalja omogu-ćeno je da se zdravstvena zaštitadobija automatizmom primenezakona, a ne kao akt milosrđa ilihumanihosećaja idruštvenesoli-darnostionihkojipružajupomoć.Dalićeupost-osterijanskojEvropipristupzdravstvenojzaštitibitipo-novovraćenu19-vekovnestandar-de milosrđa i individualne filan-tropije?Teškosemožeprotivrečitida je na mnogo višem civilizacij-skomnivoubilaonavrstadruštve-ne i institucionalne solidarnostikojasepropisivalazakonom,azakojupojedinacnijemoraonikomedasezahvaljuje.

U ovom kontekstu, a uz primergrčkihlekara,trebastavitiipriloglondonskogGardijanaosituacijiuŠpaniji iz januara 2013. U prilogusegovoriosamohranojmajcikoja

je takođe lekar i koja je, po sop-stvenom priznanju, sa infekcijomgripa odlazila i dalje na posao iradila sa pacijentima. Uzimajućiu obzir teške porodične prilike,ona sebi nije mogla priuštiti daode na neplaćeno odsustvo kojeje uvedeno kao posledica kresa-njasocijalnihfondova.Njenamera(neoliberalne)humanostiutakvojiznuđenoj situaciji bila je, kakosama kaže, da se potrudi da nediše neposredno u pacijente. Neradi se pri tom samo o kolap-su institucija socijalnog staranja iprodubljivanjunejednakostivećonarušavanju fundamentalnih ljud-skihprava.

Po očekivanom scenariju Ragu-rama Radžana, sve zemlje kojimaje program štednje bio nametnutizašle su iz njega sa smanjenimobimom proizvodnje i zaposle-nosti, sa znatno produbljenomnejednakošću društvenih grupa,sa slabijim sistemima zdravstve-ne i socijalne zaštite i sa poveća-nim odlivom radno sposobnogstanovništvauemigraciju.Iporedsnažnogporastakriminaliteta,naj-efikasnijeisanajmanjenegativnihposledica su kroz program šted-nje prošle baltičke zemlje, dok jenajtežebilouGrčkojiŠpaniji.Me-đutim,sveovezemljesunašlene-ku novu meru ekonomije koja sedanas po receptu iz Brisela sma-tramogućomiodrživom.Njihovadruštvaseposleprvobitnetraumepolakoprilagođavajunovimokol-nostimaipostajuponovnofunkci-onalna. Ova nova funkcionalnost,međutim,uspostavljenajenauštrbsistemskog narušavanja stečenihprava i produbljivanja razmera si-romaštva i nejednakosti. I sve todabiseekonomijaidruštvosvelina njihovu pravu meru. Zebnjasa kojom se suočavaju zemlje iznašeg regiona odnosi se upravona tu pravu meru nacionalnogdohotka, potrošnje i zaposlenostisakojomćeonedaisplivaju-akoisplivaju - iz predočenog paketameraštednje.


periskop

holandski odbor zabezbednost je po-četkom septembraobjavio preliminar-ni izveštaj o paduaviona Boeing 777-200 malezijskog na-

cionalnog prevoznika na istokuUkrajine,ukojemjestradalosvih298 putnika i članova posade. Ia-ko ne pruža konačne odgovorepovodom ovog slučaja, izveštaj jebitan jer postavlja osnovu kojaomogućuje da se istraga o obara-njuMH17koliko-tolikovratiunor-malne tokove, mada međusobneoptužbe i brojne teorije zavere idaljeotežavajupostavljanjenekihbitnihpitanja.Najvažnijizaključakodbora je da postoje indicije daje udes izazvan spoljnim udaromvelikogbrojaobjekatačijajeener-gija narušila strukturnu celovitostaviona, što je dovelo do njego-vog raspada u vazduhu. Izveštajsenebaviporeklomobjekatakojisu uništili avion, iz jednostavnograzloga što holandski Odbor zabezbednostnemausvomposedunijedan ostatak aviona niti obje-

katakojisugauništili,usledčeganjegov tim nije mogao da izvršiforenzičku analizu. Zaključci kojeje odbor doneo u svom izveštajuzasnovani sunaanalizi,podatakaiz„crnihkutija“, informacijadobi-jenihodoblasnihkontrolaletenja,meteoroloških zapisa kao i foto-grafija načinjenih na licu mesta.Odbor nije bio u mogućnosti dafizičkianaliziraostatkeavionanitije imao na raspolaganju rezultateobdukcijetelapoginulihputnika.

Drugabitnainformacijaizovogizveštaja je da nije bilo manipu-lisanja „crnim kutijama“ i da sukompletni podaci sa oba uređajauspešnopreuzetiianalizirani.„Cr-nekutije“suuglavnomnarandža-ste boje i u putničkim avionimaih ima dve: FDR beleži ključneparametre leta(visina,brzina,radmotora, indikatori u pilotskoj ka-biniisl.)iimakapacitetza25satisnimanja; CVR snima razgovorepilotaidrugezvukeupilotskojka-biniikapacitetjojjeograničenna30minutatakodasesanjemogudobiti audio zapisi sa poslednjih30 minuta leta. Treća bitna infor-

macija je da analiza podataka iz„crnihkutija“ukazujena todasusviparametriletabilinormalni,dasekomunikacijasakontrolomletaodvijala prema predviđenom pla-nuidasesuštinskiništaneobičnonije dogodilo sve do trenutka ka-dasuuređajiusledraspadaavionaprestalidarade.

Navedene informacije pružajuodređenuosnovunakojojsemo-že graditi ozbiljna istraga i, u istovreme, pobijaju makar neke odbrojnih dezinformacija koje su udanimanakonobaranjaMH17bileplasiranepraktičnoodsvihstranakojesu izbilokograzlogazainte-resovanezadešavanjauDonbasu.Kao i u slučaju nestalog MH370,istraga o udesu MH17 neće moćida zadovolji glad masmedija zasenzacionalnimotkrićimaiinstantodgovorima. Razlog je jednosta-van: avionski udesi i nesreće sepopravilusastojeodčitavognizadešavanja koja su uzročno-posle-dičnopovezanaizajednočinenizkoji dovodi do konačnog ishoda.Praktično je nezabeleženo da seputnički avion srušio tako što se

pouke pada drugog malezijskog aviona

ko sve leti iznad ratnog neba?

SlučajMH17pokazaoje,izmeđuostalog,danekiprevoznicizaistaneprepuštajubiloštaslučaju,doksunekidrugispremnidapreuzmuodređenrizikkakobiuštedelinekolikotonaskupoggoriva.Dalijedošlovremedaputniciprilikomizboraavioprevoznika,osimstandardnihfaktorakaoštosucenaivremepoletanja,počnudauzimajuuobziriozbiljnostsakojomaviokompanijetretirajupotencijalnebezbednosnerizike?

Piše: Milan Kokorić


samojednastvarodjednomdogo-dilaiizazvalakatastrofu.Uvekjeuigriviše faktora izato jezasvakuistraguudesaavionaodvrhunskevažnostidasvetefaktoreobuhvatii analizira. A za to je potrebnovremekojeseunajboljemslučajumeri mesecima, a u komplikova-nim slučajevima kao što je ovajčakigodinama.

opasne zoneObaranja putničkih aviona su

relativno retka pojava ali ih je dosada bilo dovoljno da se mora-ju tretirati kao ozbiljna opasnost.Najpoznatiji slučaj potiče iz dobaHladnogratakadajesovjetskipre-sretač oborio korejski let KAL007nalinijiNjujork-Seul,nakonštosupiloti slučajno doveli avion iznadsovjetske teritorije a dežurna ko-manda na Kamčatki greškom za-ključiladajeupitanjušpijunskiletiizdalanaređenjezaobaranje.Petgodinakasnije,iranskiletIranAir655 na liniji Teheran-Dubai obo-ren je iznad iranskih teritorijalnihvodauPersijskomzalivu,raketomkoju je ispalila američka krstaricačija posada je greškom zaključilada je radarskiodrazkoji suvidelipredstavljao iranski vojni avionkoji se spremao da ih napadne.Ova dva incidenta odnela su višeod 500 života i izazvala ozbiljnepolitičketenzijeizmeđuumešanihstranakoje ihčak idanas tumačesvakauskladusasvojomverzijomdogađaja.

Naprvipogledmožedelovatidaje prva karika u lancu dešavanjakojavodekaovakvimincidentimaletenje iznad „osetljivih“ teritori-ja, u blizini „osetljivih“ vazdušnihprostora ili u vreme „osetljivih“političkih dešavanja. Međutim,2001. godine let ruskog prevozni-ka Siberia Airlines 1812 oborenje iznad Crnog mora, između ru-skog grada Sočija i turskog gradaSamsuna, zalutalom protivavion-skomraketomkojujenabojevomgađanju ispalila ukrajinska vojskasabezmalo300kilometaraudalje-

nogKrima. Iako jeu javnostima-njepoznatonegopadoviKAL007iIA655,obaranjeSA812pokazaloje da apsolutno ništa ne sme bitiprepuštenoslučajukadajeupita-nju bezbednost putničkih avionaod vojnih sistema. Ipak, upravose to dogodilo u julu ove godineiznad IstočneUkrajine–stvari suprepuštene slučaju i gotovo tristotine ljudi je 17. jula to platiloživotom.

protokoli ili zdrav razum?Vazdušni prostor iznad Istočne

Ukrajineveomajevažanzadugo-linijskisaobraćajizmeđuEvropeiAzijeodnosnoDalekogIstoka.Le-tovi najvećih evropskih i azijskihprevoznikakojipovezujuLondon,Pariz i Amsterdam sa Tokijom,Hong Kongom i Singapurom ko-riste međunarodni koridor L980kojiprelaziprekoDonbasa.Ukra-jinskaagencijazakontroluletenja,koja je inače u članstvu evropskemreže Eurocontrol, imala je zna-čajne prihode od brojnih letovakoji su svakodnevno koristili ovajkoridor.

Kada je u maju i junu sukob uDonbasu počeo da se širi i eska-lira,sanjimjepočeladaeskaliraiupotrebaavijacije,odnosnoproti-vavionskih sistema. Pobunjeničkesnage oborile su značajan brojaviona i helikoptera ukrajinskogvazduhoplovstva. Iako su praktič-no sva ta obaranja izvršena pre-nosivim (ručnim) sistemima čijimaksimalandometpovisiniizno-siokotrikilometraikaotakavnemožedaugrozipreleteputničkihaviona koji krstare na visini od10km,činjenicajedanikonijemo-gao sa sigurnošću da tvrdi da ćenatomeiostati.Čak ida je takvatvrdnja postojala, zdrav razum ielementarnalogikanalažudadvaputarazmisliteprenegoštoodlu-čite da preletite preko teritorijeiznadkojevojniavionigotovosva-kodnevno padaju, bez obzira nasvusigurnostkojumožeteosećatizbogpomenuterazlikeuvisini.

Zaonekojizdravrazumostavlja-ju u frižideru kada ujutro krenuna posao, ukrajinski direktorat ci-vilnog vazduhoplovstva je krajemjuna objavio privremenu zabranucivilnog saobraćaja na istoku ze-mlje na visinama do 8000 metara.Zabrana je trebalo da traje od 1.do28.julaadvenedeljekasnijejeproširena na visine do 9700 me-tara u trajanju od 14. jula do 14.avgusta. Ovo može da znači dvestvari:dajeUkrajinaželeladačitavpojas zabrane rezerviše sa svojevojneletovekojisuutomtrenutkubili veoma intenzivni u zonamasukoba i/ili da su ukrajinske vlastismatrale da letovi unutar pojasazabrane nisu bezbedni usled in-tenzivnog dejstva protivavionskihsistema (ma koliko limitiranih) uzonama sukoba. Šta god da je upitanju,nije teškozamisliti situaci-ju u kojoj desetine širokotrupnihavionakrcatihputnicimakrstarenastandardnih10kmvisinedoksamo300metaraispodtevisinepočinjezabranjena zona u kojoj se možepojaviti vojni avion na borbenomletu ili nešto još opasnije. Ukra-jinska vojska je svojim jedinicamakoje je u junu poslala u Donbaspriključilaiprotivvazdušnesistemekoji bez problema mogu da do-segnumetena20kmvisine.SamonekolikodanapreobaranjaMH17pojavile su se informacije da su ipobunjeničkesnagedošleuposedovakvihsistemaa jedan transport-ni avion ukrajinske vojske oborenje na visini od 6km pod još uveknejasnimokolnostima.

lanac loših odlukaDa li zbog želje da ne izgubi

značajne prihode ili zbog nečegdrugog, Ukrajina - uprkos doku-mentovanom prisustvu protivva-zdušnihsistemavelikogdometauzonivojnihoperacija-nijeodlučilada u potpunosti zatvori vazdušniprostor na istoku zemlje za civil-ni saobraćaj. Civilni koridor L980ostaojeotvorennavisinamaiznad9700metara, iakotevisinečakni


periskop

uteorijinepružajusigurnostuko-liko se na zemlji nalaze ozbiljniprotivavionski sistemi. Eurocon-troliICAO(Međunarodnaorgani-zacija civilnog vazduhoplovstva)nisu reagovali, kako kažu, zbogvečitogpitanjanadležnosti iovla-šćenja,madajesuobaveštavalipre-voznike o zvaničnim promenamasituacije u vazdušnom prostoruUkrajine. Međutim, deluje da suu tim danima mnogo više pažnjeposvećivali problemu dvostrukekontrolevazdušnogsaobraćajaiz-nad Krima nego bezbednosti hi-ljada putnika prilikom preletanjaiznad teritorije na kojoj se vodioozbiljanrat.

Takodolazimodosamihprevo-znik a čiji letovi su preletali Don-basikojisuodgovornizaplanira-njeoptimalnihrutaodnosnomo-difikacije istih u slučaju vanred-nihsituacija,kaoštosuekstremnimeteorološki uslovi ili ekstremnapolitička dešavanja. Slučaj MH17pokazaojedanekiprevozniciza-ista ne žele da bilo šta prepusteslučajudoksunekidrugispremnida preuzmu određen rizik kakobiuštedelinekolikotonapaprenoskupog goriva. U danima nakonobaranjamalezijskogavionaujav-nosti su se pojavili podaci o pre-letima stranih prevoznika tokomdana i nedelja koje su prethodiletragediji.Ispostavilosedasunekiprevoznici, konkretno British Ai-rways,AirFranceiCathayPacific,odlučili da na svojim rutama ka

AzijizaobiđunesamoistokUkra-jine već Ukrajinu u potpunosti, ikoriste koridor preko CentralneEvrope, Turske i Kavkaza. Nasu-prot njima, Malaysia Air, Thai Ai-rways iKLMkoristili su standard-ni koridor preko Istočne Ukraji-ne. Čak su i nemačka Lufthansa iruski Aeroflot interno procenilida na ovom koridoru ne postojebezbednosni rizici, pozivajući senačinjenicudasupoštovaliogra-ničenja uspostavljena od straneukrajinskih vlasti i da su koristilirutekojesuimaleodobrenjekakoICAO tako i IATA (Međunarodnaasocijacijavazdušnogtransporta).

Akoništadrugo,nekiprevoznicisu nakon tragedije 17. jula izvuklipravilne zaključke, pa je tako di-rektorbliskoistočnoggigantaEmi-rates izjavio kako je za njegovukompaniju „slučaj MH17 prome-nio sve, pa se Emirates više nećeoslanjati na određene protokole,koliko god oni delovali bezbed-no”. Posmatrač bi očekivao daMalaysia Air, koji je izgubio dvaširokotrupnaavionaivišeod500putnikaurasponuodčetirimese-ca,zauzmejošstriktnijistav.Ume-sto toga, veb sajt Flightradar 24,koji uživo prati letove i rute avioprevoznika, 21. jula je na svomTwitter nalogu objavio mapu nakojoj se vidi „nebeski džin“ A380malezijskog prevoznika kako nalinijiKualaLumpur–Londonpre-leće jugozapadni deo Sirije dokveliki broj drugih letova koristi

zaobilazni koridor preko Jorda-na, Izraela i Mediterana. U svojojzvaničnojreakcijinaovajtvit,Ma-laysia Air je naveo da je plan leta„usklađen sa rutama odobrenimodstraneICAO,kaoidasirijskiva-zdušniprostornijepodrestrikcija-ma“. Sve navedeno je tačno ali jeproblemutomešto jesaopštenjepovodom gubitka MH17 bilo go-tovoidentično.Iztogasemožeza-ključiti da sa protokolima koji nezatvaraju vazdušni prostor iznadteritorija na kojima besne ratovineštoozbiljnonijeureduidaseuplaniranju ruta treba osloniti i nazdrav razum koji kaže da nijednabezbednosnameranijepreteranakadasuupitanjuljudskiživoti.

Ukrajina bez sumnje snosi od-govornost za odluku da ostavisvoj vazdušni prostor otvorenimza prelete putničkih aviona. OvaodlukaizložilajeletMH17imno-ge druge letove smrtnoj opasno-sti, budući da se avio prevozniciu planiranju svojih ruta oslanjajuna odluke vlada i nadležnih telazemaljaprekokojihnjihoviavionipreleću. Konačna odluka je, me-đutim, na samim avio kompanija-ma,auslučajuMH17postojalisuveomajasniznaciupozorenjakojesu neki prevoznici shvatili ozbilj-no,aneki,nažalost,nisu.Zasadaizgledadasuisamiputnicitikojimoraju da doprinesu sopstvenojbezbednosti - tako što će izabratiprevoznikezakojenepostojipri-hvatljivbezbednosnirizik.


šta li radi poverenik zazaštituravnopravnostiuŠvedskoj gde premijerane treba opominjati dana bar trećinu mesta ukabinetu postavi žene?Novi premijer Švedske,

lider socijaldemokrata Stefan Lef-venjepočetkomoktobrapredsta-vio „feminističku“ vladu u kojojće pola kabineta činiti žene, me-đu kojima su ministarka finansijaMagdalena Anderson, šefica di-plomatije Margot Valstrem, bivšikomesarEvropskeunije, inajmla-đa ministarka u istoriji ŠvedskeAida Hadžialić (27), koja je kaoizbeglicaizBosne,sa5godinado-šlauovuzemlju,anaimenovanajezaministrazasrednjeobrazovanjeiobrazovneinicijative.

Uvladusupoprviputuistorijiušli predstavnici Partije zelenih,koji će dobiti četiri ministarskamesta.

„Šveđani su glasali za promenuvlade i novi politički pravac. Unovoj vladi će biti i Socijaldemo-krate i Zeleni, koji su spremni dapreuzmu posao“, rekao je Lefvennainauguracijiuparlamentu,ma-

daće,kakosugerišukomentatori,zapravonovavladavelikimdelombitinatragusvojihprethodnika.

Lofven je socijaldemokrata i naizborima 14. septembra pobediojevladajućukoalicijudesnogcen-tra, iako je njegova stranka levogcentra dobila znatno manje odapsolutne većine. Manjinsku vla-du formirao je sa Zelenima, a odLevice je zatražio podršku kodizglasavanja budžeta. Takođe jepružio ruku dvema opozicionimstrankama, predlažući da njegovavladarešavanekapitanjaruralnograzvoja isocijalnezaštitenatragurešenjakojesuiniciralinjegovipo-litički prethodnici. Bivši zavarivačisindikalnilider,Lofvenjenajaviodaćeuparlamentutražitipodrškuza svoje političke reforme u tre-nutku kada se zemlja suočava saistorijskivisokomnezaposlenošćuodokoosamodsto,kaoisaizazo-vomklimatskihpromena.

Za mnoge druge evropske lide-re, ovo bi bila situacija kakva sesamopoželetimože.Jer,zemljajeu relativno dobrom stanju – pri-vreda raste tempom koji je iznadmnogihdrugihevropskihpartne-

ra, ne samo zahvaljujući giganti-ma svetskog biznisa kao što suH&MiIKEA,većidrugimmanjimkompanijama. Privatni sektor jeu vreme predizborne kampanjeizraziobojazandabilevoorijenti-sanavladamoglaugrozitišvedskukonkurentnost,povećavanjempo-trošnjezasocijalnadavanjaisma-njivanjemporeskiholakšica,alitoje,činise,terenpokojemLofven,kako piše WSJ, oprezno gazi. Po-većanje naknada za nezaposlenebićeskromno,ačinisedabinovipremijermogaoodustatiodpove-ćanjaporezanaprometrestorana.

Dva važna problema pred koji-maćesenaćinovipremijerjeopa-danje standarda kvaliteta u šved-skimškolamaizdravstvu,okojimaje tokom predizborne kampanjebilodostagovora,aobećanjesoci-jaldemokratadaćepreokrenutitajtrend donelo im je podršku okotrećine birača. Na istom fonu subile idilemeoko togakakvuulo-gu privatne firme treba da igrajuu školskim i zdravstvenim sekto-rima, gde se posle izbora oče-kuje pooštravanje propisa o po-slovanjuprivatnihkompanijakojeupravljajuškolamaibolnicamako-jesefinansirajuiznovcaporeskihobveznika.Lofvenjevećrekaoda„potragazaprofitomnemožebitiprevashodnimotiv“zaposlovanjetihkompanija,madanijepokazaovoljudapodržipredlogLevicedase tim kompanijama zabrani daostvarujuprofit.

Na prvi pogled čini se da je bi-račko telo, zapravo, kao i u mno-gim drugim zemljama posle dvamandata na čelu države, kaznilo

švedski izbori

prebrojavanje na leviciSpolja,Švedskajejednakoizuzetna,akoneiizuzetnijanegoštojetobilapreposlednjihizbora:upravojedobilavladulevogcentraukojojpolovinukabinetačinežene,iušlauistorijukaoprvavelikaevropskazemljakojaćepriznatiPalestinu.Izaoveidiličneslikepomaljajuseproblemišvedskogdruštvablagostanjaiopadapodrškastrankamaučijivrednosnisistemjeonoutkano,arasteudeobiračkogtelapopulističkihiantiimigrantskinastrojenihsnaga.

Piše: Olga Cvetkov


periskop

umerenu desnicu, i svojim izbo-rom potvrdilo da je nezadovoljnonačinomnakojijeonavodilaraču-naofunkcionisanjusocijalnedrža-ve – umerenjaci bivšeg premijeraRajnfeltazabeležilisuoštarpadpo-drškebiračkogtelasa30%na23%.

Činjenica je, međutim, da, upr-kos nezadovoljstvu birača rastomnejednakosti u Švedskoj i gene-ralnoj podršci državi blagostanja,ovoraspoloženjenijedobilosvojupotvrduuglasanjuza levoorijen-tisanepartije.Socijaldemokratisuna izborima dobili podršku od31 odsto, što je znatno ispod 40odsto,pa iviše,kolikosunekadadobijali.BivšaKomunističkaparti-ja,sadaLevica,dobilaješestodstoglasova, kao na prethodnim izbo-rima 2010, a Zelena partija je saostvarenih 7% zabeležila za polaprocena manju podršku. Švedskanova feministička stranka je do-bila3%,štoznačidalevojkoalicijinećemoćidapružipodrškujerje4%pragzaulazakuparlament.

Švedske demokrate, populistič-ka antiimigrantska stranka dobilaje 13 odsto glasova, ili više negoduplo u odnosu na 2010. Demo-krate su sada treća najveća stran-ka u parlamentu, s kojom sedamdrugihpartijautomdomuodbijada uđe u bilo kakve političke ilipregovoreokobudžeta,štopoten-cijalnootvaramogućnostzanoveizbore već početkom iduće godi-ne.Ovojeveomaneuobičajenozašvedskupolitiku.

Kakoobjasnitipodrškuksenofo-bičnojinacionalističkojgrupaciji?

Verovatnojereč,kažunekiana-litičari, o kombinaciji političkog

zamora i rastuće ekonomske ne-jednakosti.Iakojebrojzaposlenihpovećan, nezaposlenost je u po-slednječetirigodineostalanaokoosam odsto, što je po švedskimstandardimaizuzetnovisoko.Kaoi u mnogim drugim evropskimzemljama,međunezaposlenimajenajvišemladihiimigranata.

DuginizgodinaŠvedska jebilazemljasanajnižimnivoomnejed-nakostimeđudržavamaOECD,alijeposlednjiizveštajpokazaodajeod1995.do2010.taslikadrastičnoizmenjena. U poslednjem izvešta-ju OECD, objavljenom prošle go-dine, Švedska je pala za 14 mestana ovoj listi, a ni u jednoj od 33zemljeOECDrastnejednakostini-jebiotakoizražen.Teškoje,kadajeŠvedskaupitanju,iskoristititer-min“siromašan”usmisluukojemse on koristi u mnogim drugimzemljama, ali - kako god - broj si-romašnihuŠvedskoj jevišenegoudvostručen,isadajedevetodsto.To je najviše uticalo na gubljenjeglasovanadesnici, iako jeonazataj fijasko optuživala stranke leveorijentacije.

Levica je, kažu analitičari, izgu-bila glasove delom i zbog togašto je u Švedskoj, kao i u mno-gimdrugimnordijskimdržavama,kao iuBelgiji iHolandiji,nestalauobičajena podela na levu i de-snu stranu političkog spektra. Nanovojpolitičkojsceni, tradicional-na ekonomska pitanja postala sumanjevažnauodnosunapitanjaživotnihstilovaiidentiteta.Većina’plavih kragni’ i pripadnika nižesrednje klase - koja sebe vidi kaožrtvu globalizacije i robotizacije

industrije-glasalajezaDemokra-te populiste umesto, kao ranije,za socijaldemokrate. Pitanja kojadanaspokrećenjihovabivšastran-kačineimseelitističkiminimalobliskimnjihovimbrigamaistraho-vima.Zatim,tujeibrojizbeglicainjihovih rođaka – Švedska je pri-hvatilavišeimigranatanegoi jed-nadrugaevropskazemlja,anjihovpriliv povećao je konkurenciju uoblasti jeftinog stanovanja i nižeplaćenih poslova. Ovo je zapali-lo iskru nemira viđanih ranije naulicama Francuske. Ksenofobijai antiimigrantsko raspoloženje suuporastu.

Desnakoalicijanijedosadabilauspešna u integraciji pridošlica,a levica nije bila u stanju da pri-zna da Švedska ima problem saintegracijom: umesto predlaganjamerakojebimoglepomoćiupre-vazilaženjujaza,Demokratejena-zivala fašistima i rasistima. Sada,kada su Demokrati treća najjačagrupacija u parlamentu, pred so-cijaldemokratama je zadatak dapotraže inspiracijukodsvojihpo-litičkih predaka, koji su radikal-nim merama uspeli da se izboresa opasnošću koju je sa sobomnosilapojavafašizma30-ihgodinaprošlog veka. Na drugoj strani,Demokratesuuspeledaosećanjeksenofobije upare sa kritikom dr-žave blagostanja, koja je, na izne-nađenjemnogih,našlaplodnotlemeđubiračima,uverenimdabiimnastavaksukobauSirijiiIrakumo-gao doneti još „stranih korisnika“njihovogporeskognovca.

Analitičari,učesnici internetpo-lemikanaforumimaiumedijimapodeljenisuokouzrokaovihpro-menaušvedskomdruštvu.DalijeovonekakavzaokretkojićeučinitiŠvedsku bližom proseku Evrope-ukojojtakođerasteantiimigrant-skoraspoloženje-ilije,naprotiv,stolerancijomsveuredualineisadržavomblagostanjakojavišenijetako švedski izuzetna kako je tonekadbila? I tonesamousnovi-magrađanaSrbije.


od naše volje da stvori-movrednostiuprivat-nomiudržavnomsek-toru, zavisi da li ćemose izvući iz ove krize.Suštinareformedržav-neupravekojusmoza-

počeli je da dobijemo delotvornijudržavuukojojćeljudiraditisavišezadovoljstva iponosa, ibiti itekakosvesni da od njih zavisi aktiviranjepotencijalakojiovazemljaima-istokaoštozavisiiodprivatnogsektora,kaže Kori Udovički, ministarka zadržavnu upravu i lokalnu samou-pravu u intervjuu za B&F u kojemdetaljno objašnjava zašto je procesbrojanjaslužbenikakomplikovan,asmanjivanje njihovog broja, proceskojem vlada pristupa sa oprezno-šću.

z Kolikoljudiradiujavnojupraviidalistekonačnodošlidokonačnogbroja?

Kori Udovički: Poslednja cifradokojesmodošlijedaudržavi(jav-nojupravi)radioko530.000ljudi,aupreduzećimasavećinskimdržav-nim vlasništvom oko 219.000 ljudi.

Pazite, imamo terminološku zbrku.Pojam javne uprave je mnogo širiod državne uprave (republička ad-ministracija)ukojojradioko28.500ljudi. To nisu i neće biti preciznebrojkejersezasnivajuna„registru“koji objedinjava izveštaje svih kori-snika budžetskih sredstava, a to jenužnomanjepouzdanoodpravogregistra koji bi prosto objedinjavaopodatkeoisplatamanasamomizvo-rusvakogplaćanja.Izgradnjatakvogsistema registrovanja zahteva višegodina. U međuvremenu, očekuje-mo da u narednoj godini ministar-stvo finansija uvede centralizovanobračunplatavelikogdeladirektnihi indirektnih korisnika budžeta, štoćepredstavljativelikikoraknapred.Trebalo bi i da statistika bolje radisvojposao.

Alihajdedanegovorimotolikoobrojevima.Upitanjusuljudi–ljudi,odčijemotivacijeikvalifikacijezavi-sihoćeliovazemljakrenutinapred.

z Ipak, još malo brojki: koliko ćeljudibitiotpušteno?

K. Udovički:Nijeslučajnošto janekoristimreč„otpuštanje“kojamise tolikostavljauusta.Onaasocirananekakve„komadine“viškovako-jejemogućeodsecatikaosekirom.Kad je rečo javnojupravi—dakle,državnim činovnicima, zdravstvu,školstvu,policiji-takvihviškovane-mamnogo.Imaihujavnimpredu-zećima i preduzećima zavisnim odnjih,imaihinakačenihnadržavneinstitucijepougovoruodelu,alinemislisenatokadsegovoriorefor-mi javne uprave. Mit o ogromnomvišku zaposlenih u javnoj upravitreba razvejati, jer se moramo pri-premitizasuočavanjesadalekoslo-ženijim problemom: veoma lošomstrukturom zaposlenih. Mi imamoviškoveodređenihprofila—radnicina zastarelim poslovima koje trebaukinuti, servisnog osoblja čije za-pošljavanjeudobrojmerislužikaoneka vrsta socijalne pomoći - ali sdrugestraneimamomanjkovedru-gihprofila—onihkojibi trebalidarade nove poslove, one koji su ne-ophodni za produktivnu privredu

SigurnasamdanismoIrska,aovajevladaodlučnadanepostanemoArgentina,zemljakojaredovnopadaudužničkekrizezatoštoimaprevelikecentremoći,kojineprihvatajudaseprilagoderealnomživotuidaseprostruonolikokolikoimjeguberdugačak,kažeKoriUdovički,ministarkazadržavnuupravuilokalnusamoupravuzaB&F.

Piše: Tanja Jakobi

Foto

: Slo

boda

n M

iljević

intervju: kori udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu

nećemo da budemo argentina


biznis

uXXIveku,izačlanstvouEU.Pro-blemjeištoseposlovikojipostojeikojisupotrebni,neobavljajukakotreba. Ta struktura nam u dobrojmeriobjašnjavazaštonamjedanasdržavatolikonedelotvorna.

Način na koji ćemo smanjivati iistovremenorestrukturisatizaposle-nostbićepresvegadaseoslonimona prirodni odliv ljudi, i na „steza-nje“,ali ireogranizacijusistematiza-cijeposlovauskladusatim,plusdapodržimoipodstaknemoljudekojitohoćeimogu,daradevišeiboljeposlove,jerćenjihovradinagrađi-vanje biti povezani sa većom disci-plinom i ozbiljnijim nagrađivanjemkvalitetarada-makariuzpriznanjeda,zasada,nemožemodatouradi-mo finansijski. To će, istovremeno,pomoćidaseistisnuloširadnici.

Vidite,nijezaradaglavniproblemkaoštomnogimisle. Idanasu jav-nojupravi imasjajnih i jakoposve-ćenih ljudi,kojibimoglidazaradevišenadrugommestu,alijenjihovaglavna motivacija da rade za javniinteres,štoznajudajenjihovdopri-noseksremnovažan.Jatosvakidanviđam, bez obzira što smo danastolikociničnidaneverujemoda jetomoguće.

z Zašto sa toliko takta govorite ootpuštanjuljudiizjavneupravekadsuonolikiljudiizgubiliposaoupri-vatnomsektoru?

K. Udovički:Nemožeteproizve-stioporavakjednogdruštvasanega-tivnimduhomiciljevima.Mimora-modaradimostvariuzpozitivanciljpredsobom,jersamotakomožemoda dovedemo do preokreta u po-našanju i u rezultatima. Sada, šestgodinaodkadajeizbilaekonomskakriza–samoodnaševoljezavisidastvorimo tj proizvedemo 'output' iuprivatnomiudržavnomsektoru.Odnaszavisidalićemoseizvućiizove krize. Neko mora da se odlučida investira u privatnom sektoru;neko mora da veruje da će moćineštodaproda,padauložiadatoneštopravi;morajusetražitiprilike;anegativanmentalitet,apatija,proi-zvodiparalizu.

Moramodanađemonačindare-formu usmerimo ka tome da drža-vabudeproduktivnija,da ljudikojirade u državi rade sa više ponosa.Da se sete toga da od njih zavisiaktiviranje potencijala kojima ovazemlja - isto toliko kao što zavisiod privatnog sektora. Samo što jenjihovposaodapomognutompri-vatnom sektoru. Preduzetništvo jenaš"prijatelj"iuslovdaSrbijakrenenapred,aneneštoodčegadržavnislužbenicitrebadaštitesvenas.

Svakako,ibolimesvakičovekkojiizgubiposao.Držimesamosvestdajetonužnacenadanebismoovdeimaligrčkiscenario-padaposlejošvišeljudiizgubiposao.Tojeonoštomi održava volju da uradim neštotolikoneprijatno.

z Jednajestvarimamolisuvišelju-di,adrugajekolikonjihmožemodaizdržavamouovakvimokolnostima.Akonaprvomestostavimoštednju,gdećeteVinapravitigranicu?

K. Udovički:Nećujošdaizlazimsatimbrojevima.Jasnojedasebrojljudimorasmanjitijervelikijevišakprevaziđenih poslova, a možemo ida stvaramo prostor za nove, pro-duktivnije poslove dok štedimo naplatama. Ipak, nadamo se da se tou dobroj meri bar u prvoj godinimože uraditi kroz prirodni odliv,zatezanje discipline koje će takođenavestinekeljudedaoduiizbaciva-nje izsistematizacijaposlovačije jevremeočiglednoprošlo.

z Međutim,štaznačisistematizaci-jakadaimamoinstitucijekojesvrhusvog postojanja traže u izmišljanjuizdavanjanekakvihdozvola,kojesusamo one nadležne da daju, a ka-kvih, u stvari, ima na desetine? Na-javilistedaćete,početkomgodine,nekeinstitucijeiukinuti.

K. Udovički:Teodgovorećemodati u studiji koju radimo do krajagodine. Moramo da postavimo ja-snekriterijume,da razjasnimokojesve vrste korisnika javnih sredstavaimamo i da ih klasifikujemo. Po-red tri dobro poznate grane vlasti(izvršna, zakonodavna i sudska) usavremenoj praksi, razvija se i če-

tvrta – nezavisni regulatori. U tugranususe,unašemslučaju,ugura-le agencije koje su izrasle uporedosaprocesompristupanjaEUakojesu, zapravo, neodređenog oblika.Stvorilismoihuposlednjih15godi-na,čestodabimoglidanagradimostručne ljude koji početkom 2000.nisu nikako mogli da se privuku utadaveomaslaboplaćenuredovnudržavnu službu. Ima tu inizpreva-ziđenihinstitucija,ionihkojenikadnisuadekvatnozaživele. Sve to sadmoradasepreispitairacionalizuje.

z Dalijetodovoljno?EkonomistaSvetskebankezaSrbijuLazarŠesto-vićjerekaodagodišnjetrebaotpu-štatipo30.000radnika?

K. Udovički: Pitanje je uvek našta se odnose izjave, da li se mislina javnuupravu, ili inazaposleneupreduzećimaudržavnomvlasni-štvu, kao što su javna preduzeća ionakojačekajuprivatizaciju.Zatim,pitanjejedalisemislisamonaad-ministraciju,iliinajavneslužbe.Ujednom trenutku se čak i Svetskojbancipotkralopoređenjenašihza-poslenih u javnoj upravi (podse-ćam,tosusviosimonihudržavnimpreduzećima), dakle naše cifre odpreko 500 hiljada, sa brojkama odoko300-400hiljadakoje isključujuzdravstvoiškolstvouzemljamakaoštosuČeška,Mađarska,Belgija.

z Kako ćete biti sigurni da vamu tom smanjivanju zaposlenih neodu najbolji jer se to već jednomdesilo?

K. Udovički:Dahoćemodaura-dimo sve preko noći, kao što sedogodilo prošli put, kada su ljudipodsticanidaodu,svebismobrzozavršili. Mi sad upravo planiramoda uradimo obratno. Prvo ćemotražitiodsvihdaidentifikujukadro-vekojisuimneophodnikakobiseobezbedili da ih ne izgube, zatimdaradenasistematizacijama,atekonda ćemo da razmišljamo šta jevišak. Taj pažljivi, najpromišljenijideo restrukturisanja počeće vero-vatnoteknegdeudrugojpolovini2015, jer za to se treba spremiti.Sadasmotekuprvoj fazi,kadase


oslanjamonaprirodniodlivitraži-mosamoočigledneviškove,aliizatonamtrebaanalizakojaćebitigo-tovaustudijikojusampomenula.

z Dalijetačno,daudržavnojupra-viimamnogolenjihinesposobnih?

K. Udovički: Sigurno je da imapuno i takvih. Međutim, za velikuvećinu nerad je proizvod sistema.S jedne strane, državni posao posvojojprirodidajejednuzaštituko-ju novi privatni sektor apsolutnone daje. S druge strane, sistem di-sciplinovanja i podsticanja ne radikako treba.K tome,unašojupravipostojivelikistrahododgovornosti,jerjenašaregulativanedefinišedo-voljnoprecizno,adržavanamnijedovoljno predvidiva pa ljudi nisusigurni kada će neki postupak zakojijeizgledalodadanasimasmislasutra biti protumačen kao da nijetrebalodaseuradi.Toteradržavneslužbenike na pasivnost i podstičeneaktivnost, čak i neodgovornost,onu osnovnu, u tretmanu građanas druge strane šaltera. Učestalosttakvog ponašanja je znak da ima-moozbiljanproblem,presvegasakvalitetom upravljanja, a tek ondasakvalitetomdobrogdelaljudikojiradeudržavi.

z PosledonošenjaZakonaoradustvoren je utisak da sada postojiosnovdaseznatnolakšeotpuštajuiljudiizdržavneslužbe.Dalićesetozaistaidesiti?

K. Udovički: Mi smo izmena-makojesuusvojenenedavnoune-li onoliko liberalizacije u Zakonuo državnim službenicima kolikoje prihvatljivo po međunarodnimstandardima. Već od evropskihpartnera dobijamo komentare danam je sistem državnih službenikasuviše liberalan - barem na papi-ru. Nama problem nije papir ne-go - praksa. Poznato je da se vrločesto, ičaknajčešće,dešavadapriotpuštanju - pogotovo u javnomsektoru - kasnije sudovi obaraju teodluke i vraćaju ljude. Zbog togasmo odlučili da uradimo formalnuanalizu otpuštanja, zapošljavanja isudskihpresudadabismorazumeli

zaštosetodešava.Kadapogledateproceduru na papiru - sve je tu, iu skladu sa međunarodnom prak-som. A kad pogledate praksu kodnas,zaista,misesadamučimo,traži-mo…kodnasuMinistarstvujeuto-kudisciplinskipostupakzatoštojenekouradioneštoštojebilojasnoneetičkoponašanje,alisamoštosenismopokajali.Strašnojezahtevan,aimamopunodrugogi,uukupnojslicistvari,važnijegposla.

z Sjednestrane,trebavamprosto-ra i vremena da nešto sprovedetena valjan način i da to ne bude"kuso".Sdrugestrane,imateiMMF,koji,takođe,tražiotpuštanje.GdejevašokvirkadasuupitanjuzahteviMMF?

K. Udovički:MMFnetražiotpu-štanjeljudi.Vrlojenepromišljenoineferodmedijakadmitakoneštostaveuusta,jatonikadnisamreklai mi smo tu tvrdnju demantovali.Mi i MMF polazimo od toga danamjeciljdafiskalnideficit zatrigodine smanjimo na održiv nivo.Konsultacijekojetrenutnosanjimavodimo tiču se toga da utvrdimokombinaciju mera koje to mogunajbolje da postignu. Može i bezsmanjenjazaposlenihakoimadru-gih opravdanih izvora za štednju.Ali,akoćemosamodasečemo,naprimer investicije ipodrškuprivre-di, onda kako da postignemo odr-živost?Dakle,konsultujemoseokoprocene održivosti i sprovodivostiraznihmera.Tekposlećedoćipre-govorikadsenatežemookotoganaštaćemose,ukojojmeri,obavezati,satačnimbrojkama. Nakraju,kadsu sigurni da će mere dati rezulta-te, onda, odobravanjem programa,MMF kaže tržištima kapitala: „e,ovo je program uz koji ne ulaziteu preveliki rizik kad pozajmljujetenovacSrbiji“.

z Dokviraditenatomedaseplateu javnom sektoru smanje, iz dostapouzdanih izvora može se čuti dasu,ugotovosviminstitucijamagdebiplatetrebalodabudusmanjene,onediskretnouvećane.DaliViima-tesaznanjaotome?

K. Udovički: Imamoimi takvihsaznanja, naročito kad se radi ojavnim preduzećima - ja još uveknemam uvid crno na belo o tome- i to se uzima u obzir sada, kadarazmišljamo o dodatnim meramafiskalne konsolidacije. Problem je,opet,utomešto jenašsistem,kadjerečogarantovanjučvrstefiskalnediscipline, jošuvekslabijinegoštobismoželeli.Tojenajhitnijiciljdo-nošenjaZakonaoplatamaujavnojupravi, pomoću koga će plate bitipreciznijedefinisane,pasamimtimi olakšana kontrola nad njihovihpovećavanjem i smanjivanjem. Alikad je reč o javnim preduzećima,održivo rešenje je u većoj i boljojkontrolinadnjihovimsveukupnimposlovanjem,krozkorporatizaciju.

z Akopremijerkažedagauvladinisu poslušali kada je reč o kori-šćenju službenih vozila, ako sadaimamoiPoštukojaispostavljasvojezahtevekada jerečoprebacivanjusredstavaubudžet,kojedržavatražiuokvirumeraštednje...postavljasepitanjekolikostevisposobnidase"nametnete"državi,kojajetu"dužeodvas"?

K. Udovički:Mito,naravno,ose-ćamo, nisu u pitanju samo držav-ni sindikati, sve interesne grupe uSrbiji su dobro organizovane. I tojesteproblemnašegdruštva:Posto-je Argentine, zemlje koje cikličnopadajuudužničkekrize,aipostojeIrske, zemlje u stanju da radikalnostegnu kaiš i više puta, jer znajuda samo tako posle može da slediprivrednirast.OčiglednodanismoIrska, ali ova je vlada odlučna dane postanemo Argentina. Problemje u savladavanju, zapravo, velikihcentaramoći,kojineprihvatajudaseprilagoderealnomživotuidaseprostruonolikokolikoimjeguberdugačak.

Ova je vlada odlučna da to pro-meni, što se politike tiče, ali trebasavladatii„tehničkeuslove“dasetosprovede. Pravni i administrativniinstrumenti koje smo nasledili sunespornoslabi.Uzmalostrpljenjaipunorada–savladaćemoito.


biznis

IN2 ObračuN zarada za MS dyNaMIcS aXIN2 Obračun zarada i drugih primanja sa uključenom funk-cionalnošću za putne naloge je specijalizovano rešenje na-stalo kao rezultat višegodišnjeg iskustva unutar IN2 grupe. U potpunosti je integrisan sa Microsoft Dynamics AX 2012 rešenjem i usklađen sa propisima Republike Srbije.Rešenje omogućava unapređenje procesa i uštede u vre-menu u sektorima administracije i HR-a, sa ciljem da se zaposleni oslobode zadataka koje je moguće automati-zovati. IN2 Obračun zarada uključuje niz funkcionalnosti, među kojima su:• Definisanje osnovne zarade u ukupnom bruto ili neto

iznosu, u bodovima ili koeficijentima;• evidenciju radnog staža i automatski proračun minulog

rada;• naknadu za topli obrok i regres;• obustave/kredite;• automatizaciju obračuna zarada; • unos korektivnih stavki ili eventualne stimulacije odnosno

destimulacije;• obračun prevoza;• praćenje troška zarade uz evidentiranje mesta i nosioca

troška;• knjiženje i isplatu zarade i automatsko popunjavanje na-

loga za knjiženje i isplatu zarada;• analizu i izveštavanje (pregled obračuna po radnicima,

platni listići, pregled radnog staža, prosečna zarada rad-nika, itd.);

• elektronsko plaćanje;• kreiranje svih zakonom propisanih obrazaca i izradu niza

izveštaja (MUN, MUNK, PP OPJ 1-PP OPJ 8, specifikacija poreza, itd.).

Posebna pažnja posvećena je ažurnosti podataka i kontroli pristupa, koji je omo-gućen samo korisnicima sa adekvatnim dozvolama.

Microsoft Dynamics AX je integrisano re-šenje za upravljanje i kontrolu poslovanja, koje nudi širok spektar funkcionalnosti, koje detaljno pokrivaju složene procese i opera-cije u velikim preduzećima i holding kom-panijama. Ovo rešenje koriste najznačajnije

javne institucije i najuspešnija svetska preduzeća, poput BMW-a, Siemens-a, Dell-a, pa i same Microsoft korporacije. Osnovni zadatak ovog moćnog integrisanog informacio-nog sistema za automatizaciju i organizaciju poslovanja je da objedini resurse, procese i tokove podataka u kompaniji. Microsoft Dynamics AX poseduje standardni, većini već uveliko prepoznatljiv Microsoft intefejs. Intuitivan i blizak korisnicima, izuzetno je jednostavan za korišćenje. Micro-soft Dynamics AX je namenjen srednjim i velikim predu-zećima, kao i preduzećima koja posluju u distribuiranom okruženju. U potpunosti je preveden na srpski jezik, loka-lizovan i ispunjava sve zahteve koje nameće zakonska re-gulativa i poslovna praksa karakteristična za srpsko tržište.

IN2 Dynamics je deo IN2 grupe, ko-ja obuhvata 11 preduzeća u Srbiji, Hr-vatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini

i Makedoniji. Grupa se bavi implementacijom Microsoft Dynamics AX, Microsoft Dynamics NAV i Oracle ERP, CRM i BI sistema, ali i razvojem sopstvenih rešenja namenje-nih privredi, javnom sektoru i finansijskim institucijama. Osnovana 1992. godine, IN2 se danas može pohvaliti isku-stvom na preko 300 projekata i statusom Microsoft Partne-ra godine za 2013. Od 2003. grupa je posvećena održanju sistema kvaliteta kroz ISO 9001, a od 2011. i nosilac serti-fikata ISO 27001 za upravljanje sigurnošću informacija. IN2 zapošljava preko 470 stručnjaka iz različitih oblasti, a ulaga-nje u razvoj zaposlenih, profesionalizam, individualan i po-svećen pristup svakom pojedinačnom klijentu jesu osnov-ne smernice prema kojima rukovodi svojim poslovanjem. www.in2dynamics.rs

Obračun zarada i drugih primanja u Microsoft Dynamics AX-u

IN2 Obračun zarada i drugih primanja u Microsoft Dynamics AX-u predstavlja moćan, pouzdan alat koji omogućava automatizaciju procesa obračuna zarada i drugih primanja i osigurava

praćenje propisa predviđenih zakonskom regulativom.

Zahvaljujući(potencijalnoj)kriziusnabdevanjuprirodnimgasomiposlovnimproblemimaSrbijagasa,rečgasseretkokadapominjeupozitivnojkonotaciji-osimakojerečoindustrijskimgasovima.NajvećiproizvođačuSrbijijeMesserTehnogas,čijeposlovneknjigeilistekupacadajuveomapreciznuocenustanjadomaćeindustrije.Situacijaje,nažalost,popriličnosumornaiakoMesserostvarujedobit.

Piše: Milica Rilak

pakovanju svežeg mesau trgovini, gaziranomsoku, klima uređaju uautomobiluilidimnomdetektoru koji radi ka-ko treba zajednička jejedna stvar - treba im

odgovarajući gas. A ako se proi-zvodnja ili pakovanje te robe de-šava u Srbiji, po svoj prilici upo-trebljen je neki od industrijskihgasovaMesserTehnogasa.Messergrupavišeodstotinugodinapro-izvodi gasove i gasne smeše zasvoja ključna tržišta - Evropu, irelativnoodskora,Kinu -aona je

1997.privatizovalajednuodnajpo-znatijihjugoslovenskihkompanija-Tehnogas.MesserTehnogasuSr-bijiimavelikitržišniudeo,snabde-vajućioko4.000klijenatauzemljii regionu gasovima, specijalnimgasnimsmešamaipratećomopre-mom imašinama, štoznačida sevećinadomaćeindustrije(kojajošradi)oslanjananjihoveproizvode.

NajvećiMesserovikupciucelomsvetupaikodnasdolazeizpetro-hemije, metalske i prehrambeneindustrije,kaoizdravstvaitrgovi-ne.Proizvođačihranei trgovinskilanci, recimo, kod nas diktirajutražnju za neutralnim gasovimakoji se koriste za stvaranje modi-fikovanih atmosfera u praktičnimpakovanjima(primerzatosupla-stične„kadice“sasvežimmesomusamoposlugama). Najveći klijenti,međutim,uveksubili „metalci“,ajedanodnjih–USSteelSmedere-vo–biojeiključniklijentuSrbiji.Prema podacima koje je o Žele-zari objavio dnevni list „Danas“,kada samo jedna visoka peć radipunom parom, Srbijagas od togaprihoduje oko 50 miliona dolaragodišnje, Elektroprivreda 40 mili-onadolaraaMesserTehnogasoko20milionadolara.Poznatistatisti-čarianalitičarprivrednihkretanjaStojan Stamenković voli da kažeda grafikon srpske industrijskeproizvodnje i izvoza izgleda kaoEKG-kadaŽelezararadi,aktivnostje na vrhu a kada su visoke pećinatihomhoduiliugašene,onasesurva. U slučaju Messera, poređe-njesaEKG-omnestoji,aliod2010.godine, rekordnoj za ovu kompa-niju,poslovnirezultatiupornopo-kazuju koliko je teško biti zdravafirmaunezdravojprivredi.

pritisak u bociPre 4 godine, poslovni prihod

Messer Tehnogasa popeo se na4,88mlrddinara(rastod20,5%uodnosuna2009.),dokjeposlovnidobitakbio1,14mlrddinara(rastod 43,7%) a neto dobit 991,9 mi-liona dinara. U 2011. pokazatelji

prihoda i dobiti nastavljaju rast,uz zadržavanje relativno niskognivoa zaduženosti. U 2012. godi-ni,menadžment-unapomenamauzpozitivnefinansijskeizveštaje-upozoravadanajvećaopasnostpoposlovanje u toj godini činjenicada se povlači njen najveći kupac-USSteel.Rezultatizaprošlugodi-nu,uzprihodod5,61mlrddinaradonosepaddobitiod13,4%usled„povećanihtroškovamaterijala“(uprevodu: tolikog rastacenestrujeza korisnike na visokom naponuda je Messer Tehnogas postalaprvafirmauSrbijikojajeraskinu-la ugovor sa EPS-om i od tada sesnabdevakodslovenačkogGEN-I)kao i pad neto dobiti od 22%, atakavtrendnastavljenjeiuprvojpolovini 2014. Prvo poluogođe,kako je ova kompanija saopštilapreko Beogradske berze, obeleži-lo je obezvređenje potraživanja.Tehnogas je u prvih šest meseciostvario poslovni prihod od 2,9milijardi dinara, što je 2,8% višeu odnosu na isti period u 2013.,dok je poslovna dobit opala 10odsto, na 755,5 miliona dinara.Krajnji rezultat smanjen je za čak96,6%, na30,3milionadinara, arazlogzatoležiu„ekspanzijiosta-lih rashoda“, odnosno, pre svegatroškova po osnovu obezvređe-nja potraživanja koji su skočili sa385,6milionadinarau2013.godi-nina904,5milionadinarauprvihšestmesecitekućegodine,stojiuobaveštenju akcionarima MesserTehnogasa. Nije teško zaključitikoliko je čvrsta veza snabdevačatehničkim gasovima sa srpskomindustrijom, u kojoj su bivši me-talski giganti listom zakatančeniilisuurestrukturisanju,gdenekihznačajnih potrošača poput Prveiskre iz Bariča više nema, u kojojvišeneradiŽelezaranitivelikepri-vatne kompanije koje su kreiraletražnjuzaindustrijskimgasovima,kao što je, recimo, Fabrika aku-mulatoraSombor.Takompanijauvlasništvu„FarmakomaMB“,kogatabloidi uveliko vide pred stečaj-

messer tehnogas i srpska industrija

sav taj gas


biznis

nimsudijom,samojejednameđuvelikim privatnim proizvođačkimfirmama koje danas, u najboljemslučaju,mogudasenadajudaćeim poverioci prihvatiti „unapredpripremljeniplanreorganizacije“idanećezavršitinadobošu.

investicije i izvozDok se u našoj deindustrijali-

zovanoj privredi prerada hranejoškako-takoidrži,urazvijenijimzemljama veliki potrošači indu-strijskihgasovasureciklažna,elek-tronska ili hemijska industrija. „USrbijiimapunoneiskorišćenihka-paciteta,punošansiilipotencijaladasenekaproizvodnjaorganizujeili obnovi. Efikasna upotreba in-dustrijskih gasova danas, među-

tim, podrazumeva i spremnostnainvestiranjeupogone,utehno-logije, u nova znanja koja su putdonovih isavršenijihproizvoda“,kažeDušanBataloizMessera.Onskrećepažnjunatodajeudoma-ćoj javnosti manje poznato da uokviru nemačke grupacije najpo-znatije po gasu posluje i MesserCutting Systems, kompanija kojaproizvodi CNC mašine za preci-znosečenjemetalnihploča,a„me-talsku“ponuduupotpunjujeproi-zvodimazazavarivanje,lemljenjeimetalizaciju Castolin Eutectic, štosu iprikazaliposetiocima27.me-đunarodnog sajma procesne in-dustrijeProcesing2014,čijisuovegodine bili generalni pokrovitelj.Bataloobjašnjavadamaterijaleza

varenje ili reparaciju podjednakokoriste kućni majstori, mala pre-duzeća i radnici velikih sistema.On problem, ipak, vidi u tomešto je u našoj zemlji prodato tekdesetakCNCmašina,štojepopri-ličan uspeh za kompaniju ali je,kakoocenjujenašsagovornik,da-lekoodonogaštobibilapoželjnapotražnja.„Našaindustrijaobrademetala kasni za Evropom jednodvadesetgodinaapritome,naža-lost,kompanijeidaljeakcenatprinabavciopremestavljajunaniskucenuanenakvalitet.Koneulažeu kvalitet neće dobijati ozbiljnenarudžbinepaćeizostatiirazvoj“,upozoravaBatalo.

Sam Messer investirao je ukup-no oko 100 miliona evra u svojepogone u Srbiji, od toga pre se-dam godina oko 40 miliona evrau fabriku za razlaganje vazduhauSmederevudoknajavljujedaćeizdvojiti oko 20 miliona evra zafabriku kiseonika i azota u Boru,koja bi trebalo da radi za novuTopionicu a što će, možda, ubla-žiti udarac koji je Messeru nanetodlaskom US Steela. Do kraja go-dine očekuje se i svečano pušta-nje u rad punionice helijuma uPančevu, što znači - u teoriji - dabimakar jednunestašicugasaSr-bija mogla lakše da prebrodi. Na-ime,kadaCERNpunimagnetenaVelikom hadronskom kolajderu,nastaje opšta nestašica helijumausvetu-etonamaprilikedasenavremeobezbedimo.


IakojeprošlovećpetgodinaotkadjeZakonomobezbednostihranepredviđenoosnivanjeStručnogsavetazaprocenurizikauoblastibezbednostihrane,onjošnepostoji,ajavnostnijesasvimsigurnadalijenekiprehrambeniproizvodbezbedanpozdravlje.Utakvojsituacijirasteverovatnoćadakrivciprođuneopaženo,apogrešni“vise”nastubusrama.

Piše: Milan Stefanović

Jednoodključnihpitanjakoje se tiče objavljiva-nja informacija vezanihza rizike po bezbednosthrane je da li i pod ko-jim uslovima objavljivatiposlovna imena i druge

podatke proizvođača i trgovaca,prerađivača i izvoznika prehram-benihproizvoda.Zakonobezbed-nosti hrane propisuje da su, akopostoji osnovana sumnja da bihrana ilihranazaživotinjemoglapredstavljatirizikpozdravljeljudiiliživotinja,ministarstvanadležnazaposlovepoljoprivredeizdravljadužnidaobavestejavnostopriro-dirizikapozdravlje.

Pravilnikosistemubrzogobave-štavanja i uzbunjivanja za bezbed-nost hrane i hrane za životinje upropisanimobrascimaobaveštenjautvrđuje da polja koja obuhvata-ju opis proizvoda, podatke o sle-dljivosti, lične podatke i priloženidokumentinemogubitidostupnitrećim stranama dokle god se nepominju u ovom dokumentu. Na-dležno ministarstvo i inspekcije,po pravilu, objavljuju zbirne a nepojedinačne podatke, izuzev u in-cidentnimsituacijamakadapostojidirektan rizik za zdravlje ljudi iživotinja.

Ministarstvo nadležno za poljo-privredu navodi da objavljuje po-slovna imena odgovornih za kojese u propisanom postupku utvrdida krše propise, s tim što težinai učestalost eventualnog prestupapredstavljaju merila za konačnuodluku. Organizacije potrošačaprimedbujunaovakvopostupanjei traže češće kontrole, učestalije ipotpunije uzorkovanje i laborato-rijskekontrole hrane, jasnijeodre-đenjekadaseovipodaciobjavljujuinjihovočešćeobjavljivanje,itonepretežno kada je krivica utvrđenanego u ranijim fazama, kada štetanije nastupila ali postoji priličnaverovatnoća da će do nje doći.Dešavasedapojedineorganizacijepotrošačaoduikorakdalje,pasa-mostalno objave poslovna imenai druge poslovne, odnosno ličnepodatke proizvođača ili trgovacaza koje smatraju da proizvode ilistavljaju u promet nebezbednuhranu. Neretko, ovo ima svoj epi-lognasuduukrivičnompostupkuzanarušavanjeposlovnogugledaiparničnom postupku za naknaduštete, često sa veoma visokim od-štetnimzahtevimakojepostavljajuproizvođači ili trgovci i traženjemjavnogizvinjenja.

čiji je interes važnijiEvidentno je da ovde postoji

suprotstavljenost više načela i in-teresa – javnosti, zaštite zdravljai zaštite poslovnih interesa međukojimajepotrebnonaćiravnotežu.Objavljivanje poslovnih imena su-bjekatakojiposlujuhranomsamouizuzetnimsituacijamajeevropskistandardpredviđenaktimaEvrop-skeunije.Evropskakomisija, tako,objavljuje nedeljni pregled obave-štenjaoopasnostimasapodacimaodirektnomiliindirektnomrizikuu hrani i materijalima koji dolazeukontaktsahranom,prijavaidru-gihrelevantnihinformacija,bezna-vođenja imena, osim u izuzetnimslučajevima. Smatra se da ovakvopostupanjeipraksaneidunaštetupotrošača, jer obaveštenja podra-

koliko treba da znamo o rizicima po bezbednost hrane

piti ili ne piti pitanje je sad


biznis

zumevaju da su potrebne merezaštiteodrizikapreduzeteilidajenjihovo preduzimanje u toku. Ne-koćerećidajetojedinopravednou ovakvo delikatnim situacijama,drugi da je ovo nepravedno i dajeupitanjudelo jakih i finansijskimoćnihkompanijskihlobija,atrećida je ovakvo postupanje u redu,ali da informisanje treba da budeučestalijeipotpunije.

Ako šteta po zdravlje nastupi,posebno kada je u pitanju ozbilj-nija šteta, a da se prethodno nijepreventivno, proaktivno delova-lo kako bi se šteta predupredila,postaviće se pitanje zašto se tonije učinilo ranije, jer je dalekocelishodnijepreduzetipreventivnemere i upozoriti potrošače negoreagovati pošto šteta već nastupi.S druge strane, ako do štete pozdravlje ne dođe, odnosno akoopasnostodštetenijebilaozbiljna,a javnost je obaveštena drugači-je, pa potrošači u najvećem brojuprestanudakupujuikonzumirajuodređeni prehrambeni proizvod,proizvođači će trpeti štetu, imaćesmanjenobimproizvodnje,proda-je,preradeiliizvoza,čimenastupaimovinskaštetauvidustvarneštetei izgubljene dobiti, i narušen po-slovni ugled. To može dovesti doprestankaradaodređenihpogonaili prodajnih objekata i otpuštanjazaposlenih.Neretko,cela jednalo-kalna zajednica može da pretrpinegativneposledice.Nisuretkesi-tuacijeinelojalnekonkurencije,ka-datržišnirivaliznosineistinitepo-datkeitvrdnjeotržišnomtakmacu,te preko tih netačnih informacijaili prijavama instrumentalizuje in-spekciju,ministarstvailiudruženjapotrošačakakobinarušioposlovniugled i poslovanje konkurentskogproizvođačailitrgovca.

šta je poslovna tajnaPostoji praksa i da poslovni su-

bjekti rizike i informacije za kojejavnost ima opravdanu potrebuda zna proglašavaju i štite kao po-slovnu tajnu, čija povreda vodi do

zahteva za naknadom štete. S ob-zirom da Zakon o zaštiti poslovnetajnepropisujedasenezakonitosti,aniinformacijezakojejeposebnimzakonima propisano da ne mogupredstavljatiposlovnutajnuneštitekao poslovna tajna, pa, za objavlji-vanje takvih podataka ne postojiodgovornostzanaknaduštete,kori-snobibiloanaliziratikojeinforma-cijekojeseodnosenabezbednosthrane zaslužuju da budu izričitonavedeneuzakonskimodredbamakaoonekojenemogupredstavljatiposlovnutajnuitounetiuzakon.

Dabisepostigaobalans ivalja-nozaštitilazakonomzaštićenado-bra,pravaiinteresi,odključneva-žnosti jepravilna ikvalitetnapro-cena rizika. Preduslovi za nju supravilnodefinisanjekriterijumazaprocenu rizika, utvrđivanje njiho-venumeričkevrednostiivažnosti,uključujućiponderisanjeuskladusaznačajemkriterijuma.Topodra-zumeva preuzimanje evropskih imeđunarodnih standarda i dobreprakse u oblasti bezbednosti hra-ne, kao i razvijenost informacio-nogsistema.Velikiograničavajućifaktorna tomputupredstavljači-njenica da Stručni savet za pro-cenu rizika u oblasti bezbednostihrane, čije osnivanje i poslovanjeje predviđeno i uređeno Zako-nomobezbednostihrane,nijejošosnovan,iakojeprošlopetgodinaoddonošenjaovogzakona.Tujeipotrebadaljegrazvojasistemabr-zogobaveštavanjaiuzbunjivanja.

Institucionalniifaktičkinedosta-cidovodedotogadanepostojice-lovit sistem praćenja bezbednostihrane.Posledično,odgovornostzabezbednost hrane se koncentrišekod inspekcija i pojačava se priti-saknanjihovradivršenjeinspek-cijskog nadzora. Same inspekcijene raspolažu dovoljnim ljudskim,stručnim, materijalnim i finansij-skimresursima iopravdano tražestručno informisanje i priručnikezanoveoblastikontrole,popunja-vanje kadra, nabavku nove opre-me i obuke, posebno one koje

bi držali međunarodni i inostranistručnjaci u pogledu hrane kojase izvozinameđunarodnatržišta.Veterinarska, fitosanitarna, poljo-privrednaisanitarnainspekcijasusamo jedna karika u lancu, komenedostajudrugebitnekarike.

Posebno je korisno informisanjei edukovanje nadziranih subjekataodstraneinspekcije,čimeseostva-ruje njeno preventivno delovanje.Veoma je korisno objavljivanjena internet stranicama inspekcija:obaveštenja o promenama propi-sa, pravima i obavezama koje iznjih proizlaze za nadzirane subjek-te,mišljenja i stručnihobaveštenja.Bitno je raditi i na uspostavljanjui razvoju partnerskog odnosa jav-nog, poslovnog i civilnog sektora,međusobnoj podeli rizika i preu-zimanju svog dela odgovornosti uoblasti bezbednosti hrane izmeđuregulatora,inspektoraidrugihkon-trolora,proizvođača,trgovacaidru-gih subjekatakojiposlujuhranom,asocijacija potrošača, poslovnih istrukovnihasocijacija,putemokru-glihstolova,tribina,koordinacionihsastanaka,konsultativnihsastanakarukovodstavainspekcijaikompani-jaitd.Inspekcijeudobrojmerivećsprovode ovakve aktivnosti, kojeneretko ne nailaze na pravi odzivod strane privrednika, koji bi mo-ralidasevišeanagažujupovodomovoga. Jer, velika odgovornost zasopstvenoposlovanjeležinasamimsubjektima koji posluju hranom.Uvođenje standarda, njihova pra-vilna primena i izgradnja stručnihkapaciteta bitno doprinose sma-njenju verovatnoće nastanka štete.Potrebnajeivećaangažovanostpo-slovnih asocijacija i udruženja po-trošača. Snažan pozitivan uticaj naovuoblasttrebadaimajuimoderniinspekcijski standardi, koji će bitipropisanibudućimZakonomo in-spekcijskomnadzoru.

Autor je stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove

poslovanjaCardno Emerging Markets USA Ltd.


većtrigodinejemogućekoristitipojednostavlje-ne carinske postupke„kućnogcarinjenja“ko-ji omogućavaju da seizvoziuvozrobemožeobavljati svakog dana

ugodini(sedamdananedeljno,od0-24časa),bezobziranaradnovre-me carinarnice, pri čemu carinskipostupak najčešće traje samo 30minuta.Pošiljkerobesenedovozenacarinsketerminaleuunutrašnjo-stivećseu inostranstvootpremajudirektno iz fabrike ili skladišta iz-voznika, odnosno iz inostranstvase sa graničnog prelaza direktnodopremaju u fabriku ili skladišteuvoznika.Naovajnačinsesmanjujutroškoviprevozarobe(manjitroško-vi „auto dana“, ne postoji obavezaplaćanja troškova carinskog termi-nala,itd.),aujednoseiunapređujeposlovanje preduzeća jer nestajepotreba za stvaranjem zaliha robe,lakše se uvodi sistem dopreme ro-

be „just in time“ i sl. Koristeći po-jednostavljene carinske postupke,privrednisubjektipovećavajusvojukonkurentnost na tržištu i postajupoželjnijipartnerijerlakšeizlazeususretpotrebamakupca.

Uprvojpolovini2014.godine,odukupnog broja podnetih izvoznih

carinskih deklaracija u RepubliciSrbiji, 12,30% je obrađeno u okvi-ru postupaka „kućnog carinjenja“dokjepriuvozuovajodnosznatnoniži i iznosi 4,36% (izvor: Upravacarina„Statističkibilten-IiIIkvartal2014.g.“).

Od ukupnog broja izdatih odo-brenja za korišćenje postupaka„kućnogcarinjenja“, tek jedna tre-ćina (32,41%) je izdata preduze-ćima u čijoj imovinskoj struktu-ri dominira domaći kapital. Da listrani investitori ove pogodnostilakše prihvataju iz razloga što sunadrugimtržištimavećnaviklinaovakvupraksuilizatoštoimajuvi-šepoverenjaunovinekojeuvodedržavniorganiRepublikeSrbije,ilijeupitanjuneštotreće?

novi način razmišljanjaSvakako je lakše primenjivati po-

jednostavljene carinske postupkeukoliko je organizaciona strukturainostranog preduzeća-investitoraveć prilagođena ovakvom postu-panju, pa se pri organizaciji po-slovanja preduzeća u RepubliciSrbiji prosto prenose već stečenaiskustva. Ostali moraju pre svegada menjaju postojeći način razmi-šljanjaidaodstrogokontrolisanogučesnika u carinskom postupkupostanu saradnik-partner Upravecarina jer je upravo partnerski od-nos ono na čemu se zasnivaju ovi

zašto domaće kompanije i dalje ne koriste prednosti „kućnog carinjenja“

tromost, neukost ili nepoverenje?Dabiolakšala,ubrzalaiomogućilajeftinijeobavljanjeizvozno-uvoznihcarinskihpostupaka,UpravacarinaRepublikeSrbijejeomogućilakorišćenjepojednostavljenihcarinskihpostupaka„kućnogcarinjenja“.Ovepogodnostinajvišekoristepreduzećauvlasništvustranihpravnihifizičkihlica.Dalidomaćikapitalneumedaprepoznapogodnostikojedonosenovinačiniposlovanjaili,zbogranijihlošihiskustava,čekadasagledarezultatekojepostižudrugi?

Piše: Borislav Injac

Grafik 1. Vrednost izvezene robe u postupku „kućnog carinjenja“ po tržištima za period 01.01.-30.06.2014.

Izvor: Uprava carina


biznis

pojednostavljeni carinski postupci.Upravacarinanakorisnike„kućnogcarinjenja“ prenosi veća prava ali iodgovornost za sprovođenje delakontrolnihradnji,štosasobomnosirizikdasepogrešnimpostupanjempreduzećedovedeuizuzetnoteškusituaciju.Zatozaposleniupreduze-ću–korisnikumorajuimatidovoljnoznanjaivisokusvestoznačajurad-nji koje preduzimaju u carinskompostupku, pa postoji potreba zastalnim usavršavanjem zaposlenihiuvođenjemboljeinternekontroleštosvakakounapređujekonkurent-nostpreduzeća.

Upravacarinaje,sledećipreporu-ke Svetske carinske organizacije, au cilju stvaranja boljeg privrednogambijenta, na sopstvenu inicijativuuvela sistem „kućnog carinjenja“, ane na jasno izražen zahtev poslov-ne zajednice. Što samostalno štou saradnji sa privrednim komora-ma, Uprava carina je organizovalana desetine besplatnih promocijasistema „kućnog carinjenja“ širomRepublikeSrbije.Sveovojemoždaiznenadilo vlasnike domaćeg ka-pitala koji nisu navikli da dobijajupogodnosti za koje se nisu borili,pa je na scenu stupilo nepovere-nje koje domaći privredni subjektivećtradicionalnoispoljavajupremainicijativama koje dolaze od stranedržavneuprave.Zato,bezobziranajasno iskazane pogodnosti s jednestraneiminimalnetroškovepotreb-ne za dobijanje odobrenja i kori-šćenje pojednostavljenih carinskihpostupaka s druge strane, domaćikapital i nakon tri godine od po-

četka primene ovog sistema radaneosnovano očekuje da vidi kakokorisnicipostupka„kućnogcarinje-nja“namostuplaćajuonoštonisuplatilinaćupriji.

Sistem „kućnog carinjenja“ je za-snovan na elektronskoj komunika-ciji carinske službe i korisnika, pacarinske deklaracije dobijaju svojopipljivi-papirni oblik tek kada jepostupak carinjenja u potpunostizavršen(ovajsistempredstavljako-rakkaomogućavanjubezpapirnogcarinskog poslovanja). Preduzećasa domaćim kapitalom su priličnopodozriva prema ovakvom načinuposlovanja jer sučestobili svedocisituacijaukojimajeonemogućenokorišćenje informacionih tehnolo-gijauslednestankaelektričneener-gije ili usled krađe delova komuni-kacione mreže. Oni stoga nemajupreviše poverenja u bezpapirnevidove komunikacije sa državnimorganima, čemu doprinosi i strahod reakcije državnih službenika(nenaviklihnaelektronskoposlova-nje)koji čestoprivršenju terenskekontroleneopravdanoinsistirajunadostavidokumentacijeupapirnomobliku i pečatu, iako se propisi oelektronskomposlovanjuvećodav-noprimenjuju.

Naprvipogledzastupljenostpre-duzećasadominantniminostranimkapitalom u postupcima „kućnogcarinjenja“ je sasvim u skladu saudelom koji ona imaju u ukupnojvrednosti izvoza iuvozaRepublikeSrbije. Međutim, kada se analizi-ra veličina preduzeća koja koristeove pogodnosti, vidi se da postoji

prostor za ujednačavanje ovog od-nosajersupredstavniciinostranogkapitala - uglavnom velika predu-zećapoput „Hemofarm-Stada“, „Te-tra Pak“, „Tigar Tyres“, „Coca-Cola“,„BallPackaging“, „Carlsberg“, „Apa-tinska pivara“, „Delhaize“, „Nexe“itd. dok domaći kapital uglavnompredstavljaju srednja i mala predu-zeća iz proizvodne delatnosti čijasuimenaširojjavnostinajčešćene-poznata.

Daliovoznačidasumalaisred-nja preduzeća hrabrija i prilago-dljivija ili ukazuje na to da velikapreduzeća sa domaćim kapitalomimaju privilegovan položaj, te imnovepogodnostiuposlovanjunisuprivlačneipotrebne-ilipostojinekidrugirazlog?

u sporoj traciDelimičnoseovakvostanjemože

objasniti činjenicom da je izvozvelikih preduzeća sa domaćim ka-pitalom često usmeren ka tržištuRuske Federacije, a postupci „kuć-nog carinjenja“ nisu u potpunostiprilagođeni izvozu robe na ovotržište. Naime, ruska strana kaodokazosrpskompreferencijalnomporeklu robe prihvata samo ove-rene sertifikate ST-2, a postupci„kućnogcarinjenja“podrazumeva-ju da se nikakve papirne ispravene overavaju u postupku carinje-nja, već naknadno, kada roba većbude puštena izvozniku/uvozni-ku. Nasuprot tome, mala i srednjapreduzeća i preduzeća sa stranimkapitalomuglavnomposlujusa tr-žištimaEU,CEFTA,EFTAiliTurska,a preferencijalno poreklo robe utrgovinisaovimcarinskimteritori-jamasenajčešćedokazujeizjavomovlašćenog izvoznika koja se dajena fakturi i koju carinska službanemaobavezudaoverava.

Bilo kako bilo, još jedna šansaza ostvarenje ušteda, unapređenjeposlovanja i povećanje konkurent-nostiostajenedovoljnoiskorišćena,asrpskaprivredaidaljeupornoalisigurno vozi sporom trakom auto-putasvetskeekonomije.

Grafik 2. Vrednost uvezene robe u postupku „kućnog carinjenja“ po tržištima za period 01.01.-30.06.2014.

Izvor: Uprava carina


otkad je Telenor na-javio ulazak na ban-karsko tržište, prenešto više od godi-nu dana, utakmicana ovom „nebranje-nom polju“ onlajn

bankarstva za koje, uprkos viso-komprocentukorišćenjainterne-ta,pametnihtelefonaionlajnku-povineiprodaje,korisniciuSrbijinisu naročito „zagrizli“, stvari su,kaže Martin Navratil predsednikIzvršnog odbora Telenor banke,počeledasemenjaju.„Mislimdasmo druge motivisali na prome-ne. Svuda u bankarskom sektoruima„pokreta“.Telekomjenajavioda kupuje Dunav banku, a ne-kebankepokušavajudapopravekvalitet svoje onlajn komunikaci-je sa klijentima. I to je zaista do-bro jer u ovoj zemlji postoji zai-stavisoknivopovezanosti.Ako idrugi vide istu priliku koju smomiuočili,iodlučedasepriključe,toćezaistapomoćiljudimadaseprebacenanaprednijebankarskeusluge.“,kažesagovornikBiznisaiFinansija.

„Uljez“ u bankarskim redovima,zapravo,nijevelikanovost,jerglo-balnapolitikarazvojaTelenorgru-pe već uključuje ulazak u sferufinansijskih usluga (ne nužno uformi banke), a Srbija nije „usa-mljenievropskieksperiment“,po-sleAzijeukojojsusetelekomuni-kacionekompanijeprvooprobaleuuvođenjufinansijskihservisanamobilnom telefonu. Ipak, načinfunkcionisanja banke, koji podra-zumeva potpunu automatizaciju,što smanjuje operativne troškovebanke, i mogućnost da na jedno-stavannačinzahvatimnogobrojnesitnetransakcijekojesudosadaiz-micalebankama,gdeseidaljeoko80%operacijaobavljaugotovini,„udara“usamcentardanasgotovojedino prosperitetnog dela ban-karskog (i ne samo bankarskog)tržišta–pružanjefinansijskihuslu-gagrađanima.

z ŠtaćeTelenorovabankadonetinatržište,aštodrugimobilniope-rateri i banke ne pružaju kroz ra-zličiteuslugemobilnogplaćanja?

Martin Navratil: Razlika je ukonceptu. Ono što ovde gradimo

jeprvakompletnamobilnaonlajnbankauregionu.Sveštojepotreb-nouraditidabisepristupilobancijedasenatelefonskineaplikacija,bezobziranatookomseprovaj-derumobilnetelefonijeradi,regi-struje, i ode do prve Telenoroveprodavnicedasepotpišeugovor.Tosujedinipapirikojejepotreb-no potpisati i od tog momentasvebankarskeuslugeorijentisanena transakcije – i one koje sa-da nudimo, i one koje ćemo tekuvesti - možete da uradite prekomobilnogtelefonailionlajn.Tojeključnarazlika.Zvučijednostavnoi jeste jednostavno za rukovanje,alijeizatogavelikibrojelemenatakoji nam je omogućio da tržištuponudimo kompletnu bankarskuuslugu. Jedanprimerobjedinjeneusluge su ATM mašine Telenorbanke,prvetakvevrste,uzpomoćkojihmožetedapodigneteipolo-žite iznose u dinarima i evrima, iuraditenekolikodrugihtransakci-ja.Brojopcijaćeseubudućnostipovećavati,jersuoveATMmašineposvojimkarakteristikamadalekonajnaprednijeuSrbiji.

martin navratil, predsednik izvršnog odbora telenor banke

sada, kada mi je kliknulo...Uprostoručijajedonjagranicanizaknivokorišćenjaonlajnbankarskihusluga,svegadevetodsto,agornjagranicabrojaktivnihkorisnikapametnihtelefona,kojijeustalnomporastu,Telenorbankanašlajetržišnunišuukojojzajednomoguda„kliknu“ekspertizakojukompanijaimausvomosnovnombiznisumobilnihtelekomunikacija,iklasičneuslugekomercijalnogbankarstvastopostotno„prepakovane“uvirtuelnomprostoru.“Našeosnovnopolazištejedaljudiimajumogućnostdasvebankarskeuslugeobaveprekosvogtelefonaionlajn.Želimodaaktivnoučestvujemoipredvodimoovutehnološkupromenu–prelazbankarskihusluganamobilneplatforme“,kažeMartinNavratil,predsednikIzvršnogodboraTelenorbanke,zaBiznisiFinansije.

Piše: Tanja Jakobi


finansije

Što se individualnih usluga ti-če, Telenor banka orijentisana jena dnevne transakcije građana uSrbiji. U ovom trenutku mogućeje otvaranje viševalutnog tekućegračuna sa beskontaktnom debit-nom MasterCard karticom, može-te platiti bilo kome znajući samonjegov broj mobilnog telefona iliimejl adresu. Možete da platitesvojeračunenajedanklik,uzsto-postotnukontrolunad timkada ikomeželitedaplatite.Naprimer,aplikacijaćevasobavestitidavamje stigao račun za struju a vi ćeteodlučitikadaidalićetegaplatiti.Jednim klikom ćete moći da ku-pujeteiprodajetedevizepokursukojijeistiilijepovoljnijiodonogkoji ste do sada dobijali u svojojomiljenoj menjačnici. Veliki brojljudi u Srbiji svakog meseca po-malo odvaja na štednju u evrima,a sa našom aplikacijom može dadobijeipovoljankurs,idavremekojebiutrošionaodlazakdome-njačniceibankeiskoristizaneštodrugo.

U budućnosti ćemo verovatnoimatiiponudukredita,kojićebitiorijentisani na potrošačke trans-akcije. Ono što je sigurno je daćetubitirečomanjimkreditima,svakako ne kreditima za stan, i tikreditićebitiinovativni,dostupni

namobilnomtelefonu iefikasnijizakorisnike.

z Ako bismo sada parafraziraliprvo pitanje, mogli bismo da ka-žemodastezapravostalinaprstemnogihigračanatržištu,nesamobanaka. Koliko je vremena bilopotrebnodabi se svi ti sitnideli-ći koji omogućavaju „jedan klik“međusobno povezali? Da li je sasvimigračima(Infostan,EPS,pre-bacivanjenovcasaračunaTelenorbanke na račune drugih banaka,korišćenje aplikacije za Telenorbankuzapretplatnikedrugihmo-bilnih provajdera), bilo potrebnopostići dogovor, ili je do prečicedovelatehnologija?

M.Navratil: Ovde, jasno, nemasamo jednog odgovora jer je rečo kombinaciji različitih pristupačimesevišeodgodinubavionaštim, i još uvek se bavi. Osnovnopolazište svih razvijenih rešenja iidejanakojimaseradi jeda ljudiimaju mogućnost da sve bankar-skeuslugeobaveprekosvogtele-fonaionlajn.Nekedeloveslagali-cesmovećugradiliunašubankar-skuponuduaneketeknamerava-mo da ponudimo za koji mesec.Želimodaaktivnoučestvujemo ipredvodimo ovu tehnološku pro-menu – prelaz bankarskih uslugana mobilne platforme. U kreira-nju naše ponude nismo išli napostizanjedogovorasasvimakojisu dotaknuti našim tehnološkimrešenjem. Mi u Telenoru smo ek-spertizamobilne tehnologije i toje naša polazna tačka. To znanje,kombinovano sa znanjem lokal-nihITstručnjakaimeđunarodnihkompanijakojerazvijajuITrešenjau ovoj oblasti, u ovom slučaju saAssecoSEE,omogućilonamjedapripremimo našu bankarsku po-nudu.Izgradilismoprvupotpunomobilnu onlajn banku, što značidasusviprocesidizajniranidaseobavljajuonlajn,nesamoonikojekupac vidi u mobilnoj ili onlajnaplikaciji,većsuiprocesicentral-nogsistematakođeveomadobroautomatizovani.

z Šta je sa transferom novca iz iuzemlju?

M.Navratil: Imamo kompletnorazvijen bankarski sistem i u pot-punostismopovezaniunacional-nom i međunarodnom sistemu.Ispitujemo mnoge kanale kojimaseobavljajurazličitetransakcije,adoznake iz inostranstva su jedanod njih. Bez želje da dajemo bi-lo kakva obećanja ili rokove, mo-žemo da kažemo da smo svesnitoga da ovde postoji potreba zaovakvim transferima novca i daćemopokušatidanađemorešenjezatokakoubrzati iolakšati takvetransakcije.

z Na domaćem tržištu ima većmnogo banaka koje se bore zasve manji profit. Da li će ulazakTelenor banke značiti još jednogigračauigri,nakojegćebitiprera-spodeljendeovećpostojećihkori-snikabankarskihusluga,dakledali jetoigrasanultimzbiromilibiovakvabankatrebalodaomogućidaubankarsketokoveuđenovackojijedosadaostajaovannjih?

M.Navratil: Teško je u ovomtrenutkudatibilokakavbroj.Onoštomiželimouovomtrenutkujedapovećamoudeoonlajnbankar-stva u bankarskim uslugama. Tonameravamo da postignemo naobanačinakojestepomenuli:imakorisnika bankarskih usluga kojismatraju da usluga koju dobijajuu drugim bankama nije onakvakakvubiželeli,ikojećenašaban-karska ponuda možda privući, sdrugestraneimamladihljudikojitek treba da izaberu svoju bankui kojima bi naša ponuda moglabiti privlačna. Istovremeno, ovdeje reč o jednoj opciji koja je izu-zetno laka za korišćenje, a kadaseneštolakokoristiondagaljudiviše i koriste, dakle to je prostordaseusistemprivučevišenovca.UstudijikojusmoradilisaBostonConsulting Group (BCG), 2011.godine,onisuprocenilidabiuvo-đenjeuslugamobilnogbankarstvado 2020. mogle doneti Srbiji po-rast od 2% BDP. To, dakle, jasno


sugerišedabiseukupniobuhvatfinansijskih usluga u bankarskimtokovimamogaopovećati.

Što se tiče keša, otkad je bankapočela da radi pre mesec i podana,onjeunekimtransakcijamaza koje se tradicionalno koristio,nepotreban.Evojednogmalogalisimpatičnog primera. Ako nekona primer za svojih pet prijateljaodlučidaodedakupiburek,prija-teljićemoćidamupošaljunovaconlajnuznekolikoklikova.Ovojesamo jedan direktan primer pre-stanka plaćanja gotovinom kojismo videli da se dešava unutarnaše banke. Verujemo da će sekorisnicima ovo bankarsko isku-stvo jako svideti i da će ga čestokoristiti, štoondadovodido togadaubankarskekanaleulaziideonovca koji je do sada ostajao vannjega.Štosetičevisinetransakcija,tujenajvažnijeograničenjenovackojim ljudi raspolažu, ali ono štoočekujemo je da će preko banke

kao što je naša obavljati i sitnijetransakcije nego što bi to činili uklasičnoj banci, što će dovesti dotogadavišenovcacirkulišeuban-karskimkanalima.

z Šta je Telenor opredelilo daod tri moguće opcije za ulazakna finansijsko tržište Srbije - do-bijanje licence za otvaranje novebanke,kupovinunekeodbanakana ovdašnjem tržištu ili pružanjeuslugakrozpartnerstvosanekomod banaka - odabere kupovinuKBCbanke?

M. Navratil: Telenor grupaprisutna jesarazličitimmodelimafinansijskih usluga u zemljama ukojima posluje, a modalitet pru-žanjatihuslugazavisiodlokalnihpropisaiuslovanasamomtržištu.ŠtosetičeSrbije,odlučujućifaktorje bila činjenica da je na tržištupostojalamogućnostzakupovinubankeidanamjetoomogućilodana najbrži mogući način izađemona tržište sa našom bankarskom

ponudom. U visokoj stopi pove-zanostisajednestrane,irelativnoniskojpenetracijiuonlajnbankar-stvusadrugestrane,natržištuSrbi-je videli smo šansu da ponudimonaprednemobilnefinansijskeser-visegrađanima. Telenorgrupasapažnjompratikakobankafunkcio-nišeiiskoristićetaiskustvazaslič-nepoduhvateudrugimzemljama.

z Da li banka predstavlja Tele-norovodgovornačinjenicudaje,praktično, tržište mobilnih komu-nikacijasaturisano?

M. Navratil: Mi vidimo da sumobilni saobraćaj i komunikacijeu pokretu. Ne bih rekao da je totržištezasićeno,alisvakakovidimodaseonoseliodprenosaglasa,naprenos podataka, prvo imejlova,zatim zvuka, i slika... i ko zna štaje tekprednama.U tomprocesu,usluge zauzimaju sve važniji deokomunikacije i tumividimokakosubankarstvoikomunikacije„klik-nuli“zajedno.

Kompanija Atom partner koja je na tržištu prepoznata kao lider u segmentu prodaje štampača i

potrošnog materijala, od maja ove go-dine ponudu je dodatno približila svojim kupcima potpisavši distributerski ugo-vor za Cat® mobilne telefone.

Imajući u vidu da je tehnološki napre-dak neminovan i da je ponuda konku-rencije izuzetno bogata, Atom partner je prepoznao priliku i prilagodio pristup drugačijoj ciljnoj grupi – onima kojima je pri radu, hobiju, treningu svakodnevno potrebna sigurnost, stabilnost i otpor-nost kada je telefon u pitanju.

Zato Atom bira Cat® mobilne tele-fone koji pružaju sve to i još mnogo više. U svojoj paleti nude telefone sa osnovnom, jednostavnom konfiguraci-

jom, ali i najnovije smart telefone koji mogu rame uz rame da se porede sa vodećim svetskim brendovima. Cat® B15Q je prvi robusni telefon koji ima KitKat operativni sistem. Svi Cat® tele-foni imaju sertifikate IP67 (zaštićeni od vode i prašine) i vojne standarde G810 (otporni su na padove, trenje, visoke i niske temperature…)

Dodatna vrednost se ogleda u vi-sprenosti autorizovanog servisa koji za eventualni kvar na licu mesta menja uređaj za novi bez dodatnih troškova.

Cat® mobilni telefon izbor je ljudi koji su svakodnevno izloženi ekstremnim uslovina u radu, sportista, lovaca, ri-bolovaca, roditelja koji za decu biraju najotpornije uređaje, kao i za sve ostale ljubitelje Cat®-a.

Atom partner - autorizovani distributer Cat® mobilnih telefona


finansije

u početnim godinamakrize, države su da-le ogromna sredstvakako bi spasile svojbankarski sektor.Kreditori banaka, zarazliku od poreskih

obveznika, nisu morali da snosetrošak ovog spasavanja. Vreme-nom,krizajedobijalaizgledzača-

ranog kruga: vlade su sve manjebileustanjudapomažusvojeban-ke,ito,daironijabudeveća,zbogsvih problema koje je posrnulibankarskisektorizazvaoposamedržave. To je nateralo pojedineodnjihdaposegnuzasredstvimabankarskihkreditora,štojevodilorastu nesigurnosti i, posledično,razlikama u troškovima finansira-

nja.Monetarnaunijaijedinstvenotržište su se našli pred ozbiljnimproblemom, naročito imajući uvidučinjenicudajekontinentalnaEvropa, za razliku od anglosak-sonskog sveta, upućena prevas-hodnonabankarskisektor.

Državna intervencija kroz do-kapitalizaciju i spasavanjebanakaimasveodlikenegativneselekcije,kažu istraživanja. Suočene sa ne-naplativim zajmovima i njihovimotpisom, kao i regulatornim za-htevimazavisinomkapitala,ban-ke pribegavaju odbacivanju kre-ditnih zahteva zdravih klijenata.Istraživanja Đanetija i SimonovanaprimeruJapana,kao iAlberta-cija i Marketija na primeru Italije,ukazujudasubankekojedobijajusamo deo sredstava neophodanza rešavanje problema solventno-sti, sklonije da podržavaju lošijeprivredne subjekte, te se ovo uz-ima kao argument protiv polo-vičnih rešenja u restrukturiranjubanaka. Međutim, kako to ističeDojče banka, pokušaj nalaženjakompromisa između finansijskihmogućnosti države i pravih po-treba prenaduvanih bankarskihsistema, prisutan je svuda, a takokarakterističanzaEvropu.

Imajućiuvidudaograničenjanastraniponudekreditamoguposta-tipreprekaevropskomoporavku,pa i samomopstankumonetarneunije, ECB i EU su, posle dostanapora, iscrtale obrise evropskebankarske unije koja će, kao uni-verzalni lek, rešiti sve probleme.Nada ima tu neodoljivu osobinudasvakounjojtražionoštobiže-leo.IECB,iEvropskakomisija,paisamiinvestitori...IzuglaECB,ka-kojeistakaojedanodnjenihčelni-kaIvMerš,trisuglavnepreprekerastu, kako ponude tako i tražnjeza kreditima. Prva je rastući brojproblematičnihzajmova.Ovoterabankeda,uciljuočuvanjakapita-la, izbegavaju novo kreditiranje,koje gotovo uvek podrazumevai preuzimanje rizika, naročito upogledu malih i srednjih predu-

bankarska unija od ideje do realizacije

izgleda dobro, ali me glava i dalje boliUnovembru,kadaEvropskacentralnabanka(ECB)nameravadapreuzmeulogucentralizovanognadzoranadbankarskimsistemom,izvaničnoćepočetidafunkcionišebankarskaunija.Mnogitovidekaosuštinskuidalekosežnuodluku,gotovojednakovažnuisloženukaoisamostvaranjemonetarneunije.Nadaimatuneodoljivuosobinudasvakounjojtražionoštobiželeo.IECB,iEvropskakomisija,paisamiinvestitori.

Piše: David Mališ

Iv Merš


zeća.Drugiproblemjepadpove-renja investitoraukvalitetbanakai njihovih aktiva. To utiče na rasttroškova finansiranja banaka, štodaljeutičenarastkamatazakori-snikezajmova.Konačno,trećapre-preka je nedostatak zajedničkogokvirazarestrukturiranjebanaka,štopovećavanesigurnostiprodu-bljujevezuizmeđuslabostidržavainjihovihbankarskihsistema.

evropski nadzor, nacionalni otpor

Uvođenje negativnih kamatnihstopaikupovinaHoVkojeuosno-viimajudrugeoblikeaktive(ABS),nedovoljnasuzamenazasuštinskorestruktiriranje bankarskog sekto-ra. Otuda ECB nizom mera na-stoji da reši pomenute probleme.Najpre,revizijabankarskihbilansaimazaciljdaotkloninesigurnostupogleduevropskogbankarskogsektora,vrednovanjaaktiveinači-nafinansiranja,štotrenutnoutičenacenu finansiranja.Ovaće revi-zija, obuhvativši oko 85% aktivebankarskogsektoraEU,dovestidopriznavanja realizovanih gubitakai ubrzavanja neophodnih korek-tivnih mera. U tu svrhu će, poMeršu, poslužiti revizija kvalitetaaktive(AssetQualityReview),kaoistres testovibankarskogsektora,anajpreizgradnjacentralizovanogsistemanadzora,kojićeomogućitiuporedivostrezultataijednoobra-znostmera.

Smanjenje fragmentacije ban-karskog sektora je druga mera,usmerena na podsticanje bankar-ske aktivnosti. Single Superviso-ry Mechanism treba da odagnaprobleme, nastale usled razlikau nadzoru nad nacionalnim ban-karskim sistemima. Ovo je, ka-ko ECB smatra, povećalo averzijupremarizikuinvestitoraidepone-nata.Sdrugestrane,toćesmanjitiprepreke da se višak likvidnostiiz pojedinih zemalja koristi za fi-nansiranjetamogdejepotrebno.SingleResolutionMechanism tre-ba da pomogne da se prevaziđu

problemiizazvanifiskalnimnevo-ljamapojedinačnihdržava.Onbipružio jedinstvenu šemu za spa-savanje banaka na nacionalnimnivoimaiosiguraodadiskrecioneodlukebudu jednakozastupljeneu celoj zoni evra, te bi na ovajnačin, kako ističe Merš, troškovifinansiranja banaka bolje odraža-vali konkretne rizike datih insti-tucija,anekreditni riziknjihovihmatičnihdržava.

Sve ovo zajedno čini temeljebankarske unije, koja bi trebaloda zaživi od novembra ove godi-ne, kada ECB namerava da preu-zme ulogu centralizovanog nad-zora nad bankarskim sistemom.Onako kako je zamišljeno, ECBće direktno nadgledati oko 130institucija, dok će posredno nad-gledati 6.000 drugih, i to prekonacionalnihsupervizora.BankRe-covery and Resolution Directivejedanjeodvažnihelemenataoveunije,kojisenaročitotičekredito-ra. Ovom direktivom se propisu-je način restrukturiranja banaka.Naime, kada se banka suoči sapotencijalnim bankrotom, moralabi da prikupi kapital na finansij-skom tržištu, posegne za svojimprofitom ili pristupi restrukturi-ranju. Ukoliko dokapitalizacija nebude dovoljna, na raspolaganjususledećikoraci:prodajadelabi-znisa, institut„premošćavanja“, iz-dvajanje dela aktive i tzv. bail-in.Prva tri podrazumevaju transferdela ili celokupne aktive novomentitetu (trećoj strani, entitetu fi-nansiranomodstranedržavekojiće aktivu prodati u određenomvremenskom okviru ili posebnokreiranomSpecialPurposeVehic-le entitetu). Bail-in, s druge stra-ne, uvodi rangiranje u pogledukapitala koji će morati da pretrpigubitke.Akcijeidrugivlasničkiin-strumenti,tesubordiniranidugćemorati da apsorbuju gubitak, prenego što na red dođe tzv. seniordug. Čak i tu, povlašćeni tretmanimaju depoziti stanovništva i ma-lihisrednjihpreduzeća.

Bankarskaunijaćeseodsamogpočetkasuočitisasumnjama,stra-hovima i problemima. Neki odnjih su svojstveni svim panevrop-skiminstitucijama,dokćenekibitiposvenovi.Državećezadržatisvo-je ius murmurandi i nastaviti daizražavaju zabrinutost povodommogućih posledica koje će AQRimati na njihove bankarske sek-tore, ali je to pre svega namenje-no domaćoj javnosti, te za EU nepredstavlja problem. Prepreka bimoglabitinedovoljnakooperativ-nostnacionalnihregulatornihtela,naročito kada je reč o političkiosetljivim institucijama. Iako ECBima značajne mogućnosti kontro-le, ipak će trebati vremena da ihsprovede u praksi. S obzirom daće ECB kao jedinstveni supervi-zor biti ta koja će upozoravati naneophodnorestrukturiranjepoje-dinačnih banaka, države to nećemoći prosto da prenebregnu, tenatajnačingubediskrecionapra-va koja su do sad imale. Da bi seodrekle toga, zajednički fondovimorajubitivišenegoprimamljivi.Strah koji provejava je da su pro-blemi bankarskog sektora znatnovećinegosposobnostzajedničkihfondova da reše probleme, te danećebitijednostavnoubeditinaci-onalnavođstvadalakopristanunatakav prenos suvereniteta. A kadsetoidesi(zarikosumnjauto?),neizbežna će biti trvenja izmeđuECB, koja će u svojoj novoj ulozimorati da dokaže svoj autoritet, inacionalnihregulatora.

konstrukciona greškaSingle Resolution Board bi bio

zadužen za rešavanje problemabanaka pod direktnim nadzoromECB-a. Posmatrajući ovo telo, tr-žišni učesnici pronalaze nekolikonedostataka,kojikaodasuzajed-ničkisvimrešenjimanaEUnivou.Kao prvo, složen način odlučiva-nja i veliki broj zainteresovanihstrana izaziva strah od sporosti udonošenjuodluka.Takođe,učešćenacionalnih predstavnika ne ot-


finansije

klanja u potpunosti vezu izmeđunacionalnih regulatora i njihovihbanaka. Konačno, male i srednjebanke ne potpadaju pod nadle-žnost ovog tela. S druge strane,formiranje zajedničkog fonda –jedne od najvažnijih stavki ban-karskeunije–iziskivaćeperiodod10 godina, dok će u međuvreme-nu finansiranje biti omogućenokroz nacionalne fondove i Euro-peanStabilityMechanism.Očeku-jesedanakrajutogperiodafondraspolažesa55mlrdevra.Dalićeova cifra biti i dovoljna, ostaje dasevidi.

Strahodpotencijalnogkonflik-ta interesa između monetarneulogeECBiulogesupervizorata-kođe jeprisutan.Ukolikonebu-deraspolagaladovoljnimkapaci-tetima, kako u institucionalnom,takoiufinansijskomsmislu,ECB

može biti u iskušenju da ne pri-kazuje pravo stanje banaka kojebi, inače, bile predmet restruk-turiranja (kako primećuje Dojčebanka). S druge strane, pretera-noekspanzivnamonetarnapoli-tikaECBmožebitiinstrumentdase ove banke održe na površini,u nedostatku odgovarajućih za-jedničkihfondovazaspasavanje.Upravo je zbog ove mogućnostigrupa koja je imala zadatak daprouči regulativu finansijskogsektora, a kojom je rukovodioŽakdelaRozijer,prešestgodinadalamišljenjedaECB-unetrebadati ovlašćenja koja mu se sadavelikodušnonude.

Konačno,najvećiizazovisusva-kako oni političke prirode. Iakosu svi, bar nominalno, posvećeniovoj ideji, ona može značiti razli-čite stvari za različite učesnike.

Evropska Komisija – kakvog li iz-nenađenja! – želi jačanje svegašto znači centralizovano odluči-vanje na nivou EU, uz obaveznoograničavanje dometa nacional-nih institucija. Drugi, a naročitoNemačka (koja želi da se bankereše svih „kostura iz ormara“, prenego se dublje upusti u zajednič-kopreuzimanjerizika),nastojedaprocesodlučivanjaostanenanaci-onalnomnivou.Nemcisusmatralida je sasvim dovoljno sprovoditimere na državnom nivou, uz do-datne mehanizme koordinacije.Zadržavši snagu odluke na naci-onalnom nivou, udaljavaju se odopsežnecentralizacijekojuKomi-sijaželidavidi.Komisija,pak,tražida joj države članice daju pravoda odlučuje ne pitajući nacional-ne institucije, da zatvara njihovebankeidonosimerekojećepoga-đati imovinska prava kreditora usvakojoddržava.Sveovoje,kakoprimećuje J.P. Morgan, samo prvikorak ka suštinskoj centralizacijii stvaranju fiskalne, ekonomske ipolitičkeunije.

Otuda mnogi vide bankarskuunijukaosuštinskuidalekosežnuodluku, gotovo jednako važnu isloženukao i samostvaranjemo-netarneunije.Agle,gdejeEvroputodovelo, reklibi cinici. Ostavlja-jućicinizampostrani,valjaseupi-tati da li je davanje ovako velikihovlašćenjaECB-u,adaonanisureigerundaecausa,pravinačindaseizgradizajedničkaEvropa.Naroči-todanas,kadasesvevišepostavljapitanjelegitimitetazajedničkihte-laUnije,injenogvođstvakojenijebašoličenjeSinsinataigrađanskihvrlina.Morasepriznatidasuban-karimahomvrloracionalanesnaf,te da će uglavnom dobro promi-slitiprenegodonesudalekosežneodluke. Za komesare se, bar krozistoriju,toinemožereći.AEvropaje,parafrazirajućideGola, isuvišesuptilna idejadabibilaprepušte-naijednimaidrugima.

Izneti stavovi su lični i ne predstavljaju zvanične stavove NBS


Nadahnuteocenedržavnihzvaničnikaovelikominteresovanjuinvestitorazaprivatizacijudruštvenihpreduzećajošsujedanunizunaletanerealnogoptimizmakadajeupitanjuatraktivnostovdašnjegekonomskogprostora.Nijelislabintereszaovdašnjebanke,bilodajenjihovaprodajailiprivatizacijaupitanju,najboljipokazateljpravog,učmalogstanjastvarikojeteknamomente“remete”najavepredstavnikakapitalasistoka?Onjihovojznačajnijojuloziudomaćembankarstvuzasadajeteškogovoriti,izuzevkrozprizmupodrškekompanijamaizzemaljaodakledolaze.

Piše: Nenad Gujaničić

nedavna vest da su seakcionari Komercijal-nebanke,najvećedo-maćebankepodkon-trolomdržave,spora-zumeliokonjenepri-vatizacije najkasnije

do 2018, vremenski je uokvirila iposlednjetranzicioneobrisekojisemogu očekivati u domaćem ban-karskomsistemu.Umeđuvremenu,skučen između slabog potencijalausled gomile nenaplativih kreditai manjka optimizma u zemljamabanaka matica, domaći bankarskisistem teško da može da dobijeozbiljniju infuziju kapitala iz EUokruženja, kao što je to ranije bioslučaj.Zemlječijićeseekonomskii politički interesi u izvesnoj me-ri prelamati sa domaćom ekono-mijom, poput Rusije, UAE, Turske,Kinebićeverovatnonosiocinekihnovih novčanih tokova na ovda-šnjemfinansijskomtržištu.Ukojojmeri će eventualni novi učesnicinabankarskomtržištumoćidapa-rirajuregionalnimigračimakojisuobeležili prvu dekadu domaćegbankarstva-teškojepredvideti.Toće najviše zavisiti od prisustva iuticajanjihovihdržavauovdašnjimekonomskimtokovima.

tranziciji nikad krajaRazvojdomaćegbankarskogsek-

toraotpočeojeneposrednonakonpetooktobarskihpromenakadasuaktivnijeregionalnebankepožurileda zauzmu poziciju na tada per-spektivnomirastućemtržištu.Upo-redosatim,državajeotpočelapo-vlačenjeizfinansijskogsektora(do-zvolajebilauslovljenakupovinompostojećihbanaka),tesuinostranebankarske ustanove veoma brzopostalenosiocirazvojafinansijskihusluga. Solidne profitne marginekoje su na vrhuncu predkriznognivoa donele zamah ekonomije iubrzano zaduživanje stanovništva,privlačilesunoveigrače,alijeizbi-janjesvetskekrizenaglozaustaviloproces prekomponovanja doma-ćegbankarskogsektora.Inesamo

dasubilesmanjenešansezaprivla-čenje novog inostranog kapitala,već je održanje postojećeg nivoakapitalne baze inostranih banakabilovišenegoupitno.Veomaslabintereszadomaće(paizaregional-ne) banke osujetio je nameru po-jedinihigračadanapustetržište,tejeurazdoblju trajanjakrize jedinoKBC banka obustavila bankarskeaktivnosti u našoj zemlji. Istovre-meno, putem dokapitalizacije kra-gujevačkeCredybankenatržištejeušla druga po veličini slovenačkabanka (NKB Maribor), dok je pre-uzimanjem matice Volksbanke uAustriji pristigla ruska Sberbanka.Ako ovim događajima pridodamobankrotstva državnih banaka, kojasupredstavljalaozbiljanudar,kakona stabilnost bankarskog sektoratako i na državni budžet, to subila glavna “talasanja” na doma-ćem bankarskom tržištu u petogo-dišnjemperioduobeleženomeko-nomskomkrizom.

Očitojedaprimatvlasnicimaka-pitala nije bila ekspanzija poslova-nja,nitikakviozbiljnijistrateškipo-tezi,većpresvegaočuvanjedostig-nutepozicijeuuslovimaprelivanjakrize realnog sektora na banke,gomilanjalošihkredita,ipovećanjarizikaposlovanja.Kolikojesituacijapogoršana verovatno najbolje po-kazujepodatakdajekapitaldoma-ćihbanaka(kojijeidaljedominan-tan iz četiri zemlje: Italija, Austrija,Grčka i Francuska) na kraju junaove godine iznosio 5,3 milijardeevra,dokjemasanenaplativihkre-ditaodavnopremašilasumuodtrimilijardeevra.Stogainečudistag-nacija kreditneaktivnostibanaka iorijentacijanaposlovesadržavnimhartijama od vrednosti, koji pred-stavljajunajboljipokazateljnjihoveniskorizičneorijentacije.

halk bankaU sklopu postkriznog konzerva-

tivnog nastupa ovdašnjih banakavalja sagledati i najave pojedinihučesnika na tržištu da će aktivnoučestvovatiuprivatizacijipreostalih

privatizacija banaka

prodor sa istoka


finansije

banaka u državnom portfelju. Nakrajem prošle godine raspisanomtenderu za privatizaciju Čačanskebankezaistasusepojaviliipojedinidomaćiigrači,alijebiloočitodabionimoglibitiizabranitekuslučajuodsustva ozbiljnije konkurencije.Premda Čačanska banka drži tekneznatnoprekojedanodstotržišta,zbognjenerelativnozdraveaktivezahvaljujući mentorstvu međuna-rodnih finansijskih institucija, in-terespotencijalnihkupacaunjenojprivatizaciji predstavlja više negoznačajan pokazatelj pozicije ovda-šnjegfinansijskogsektora.

Velikog interesovanja zapravonijenibilo,očemunajboljegovo-ri dužina trajanja privatizacionogprocesakojiseprotegaonagodinudana. Ukoliko on bude okončando kraja godine, to bi se moglosmatratiuspehom.Kao jedinikan-didatzastrateškogpartneraČačan-skespominjeseturskaHalkbankakoja je i sama potvrdila interes zaovu akviziciju. Reč je o banci podkontrolomturskedržavečijijekapi-talneznatnomanjiodcelokupnogdomaćegbankarskogsistema,ičijebiprisustvonavelikavratanajavilo

većiupliv turskeekonomijenaov-dašnjeprostore.

Turskibankarskisistemjenakonvelikih potresa 2001. godine doži-veosnažnuekspanziju,sličnokaoisamaekonomijaovezemlje,anajte-žegodinesvetskekrizejeuspešnoprebrodio zahvaljujući pre svegadobroj politici regulatora. Turskebanke neguju evropsku praksuodobravanjakredita,usaglašenesusa bazelskim standardima i pred-stavljaju jaku podršku turskim pri-vrednim subjektima u čemu trebasagledati i njen interes za širenjevan nacionalnih granica. Kao i uslučaju celog bankarskog sektora,glavnaopasnostpoHalkbankudo-lazi izsamogokruženja:čestedru-štveneipolitičketurbulencijeuTur-skojpredstavljajunajvećuopasnostpofinansijskisistemovezemlje,teveliki deficit platnog bilansa kojiTursku čini snažno zavisnom odstranog kapitala, katkad previšespekulativnog. Potencijalnoj nesta-bilnosti turskogfinansijskogsekto-ra doprinosi i izuzetno nizak nivonacionalne štednje, koji strukturuizvora finansiranja turskih banakačinipriličnonestabilnom.

mirabankI dok će turska Halk banka ve-

rovatno biti prva inostrana ban-karska ustanova koja će doći naovdašnje tržište od početka nje-gove stagnacije, prema najavamaiz Narodne banke Srbije (NBS),prva banka sa “greenfield” licen-com od 2008. godine biće arap-ska Mirabank. Prema saopštenjuNBS-a,tokomavgustaovegodineMirabank,čiji jeosnivačdeome-đunarodne Royal grupe iz UAE,dobilajepreliminarnoodobrenjezaosnivanjebanke,dokseočeku-jedaćeuskorozavršitiprocedureza osnivanje i zvaničan početakrada.

Iz domaće centralne banke na-govestili su (pre)velika očekiva-njaodnovogigračanatržištukojićeočitobitiglavnafinansijskapo-drška ekonomskim aktivnostimaUAEunašojzemlji. Iako jeobimarapskihinvesticija,neračunajućivelikenajave,idaljenepoznanica,činiseizvesnimdasenajavljenoulaganje od pet milijardi dolaraunaredne trigodine teškomožepodvestiugranicerealnog.

Dozu opreza valja uzeti deli-mičnoizbogiskustvasaMoskov-skom bankom koja je pristiglau našu zemlju po istom osnovu2008, a takođe je prevashodnaorijentacijabilapodrškaekonom-skimaktivnostimafirmiizmatice.Velike najave čelnika Moskovskebanke (sada VTB banke) okon-čanesu idaljemizernimnivoomaktive i pozicijom na tržištu kojatekslužidasepopunibrojod29banakanatržištu.

Uprkos izraženoj skepsi, u ne-kakvom optimističkom scenariju,upravobidolazakbanakasaIsto-kamogaodonetisvežkapitalkojibi pokrenuo zamajac kreditnihaktivnosti neophodnih domaćojprivredi. Na drugom kraju skaleočekivanja stoji realan strah od“kulaigradova”kojisunebrojenoputa svoj životni put otpočeli izavršiliuizjavamaovdašnjihpoli-tičara.

24,6%

15,1%Austrija

14,2%10,3%

10,5%

Italija25,3%

Poreklo kapitala domaćih banaka

GrčkaFrancuska

Ostali

Domaći


NamargininaševereineveredajevladaSrbijesposobnadanamgarantujenormalnugrejnusezonu,usencisukobauUkrajiniigeopolitičkihigaraokogasovoda,rađasenovisvetukojemćekorišćenjeenergijesuncaivetradonetidemokratizacijuenergetike-mogućnostgrađanadasami„proizvode“onolikoenergijekolikoimjepotrebno.Itadaisadabiće

važnajednastvar,nakojuletosopetnismomislili–energetskaefikasnost.Uzemljamauregionuvladesubvencijamapodstičugrađanedazamene

prozore,staveboljuizolaciju,nabaveštedljivesijaliceiradijatoresaregulatorimapotrošnje,ipridepodstičurastgrađevinskeindustrije,alineimi.Kadodpočetka2015.godineuđemoutrećikrugliberalizacije

energetskogtržišta,kojipodrazumevadasamibiramoisporučioca(verovatno)skupljestruje,tekćemoimatiokočegadasepresabiramo.

energetika, geopolitika i građanin pokorni

dok me sunce ne ogreje

B&F, broj 111, oktobar 2014.36

temat

bloomberg New Ener-gy Finance (BNEF),jednaodnajprestižni-jih finansijskih ana-litičkih firmi sa WallStreet-a je 27. avgustaove godine objavila

izveštaj u kojem se konstatuje dajekombinovanavrednostnaftnih,gasnihiugljenihkompanijalistira-nih na svetskim berzama pet bili-ona (pet hiljada milijardi) dolara.U istom izveštaju se kaže da je usledećih 15 godina potrebno 5,5biliona dolara da bi se obnovljivi(iekološkičisti)izvorienergijedo-veli na nivo da mogu da zamenefosilneenergetskeizvore.

Energetskatranzicijajedaklepi-tanjeodpetbilionadolara–tojemesto gde konsenzus prestaje, anepregledna šuma odgovora po-činje. Energetska tranzicija - kao

što je to često bilo slučaj u isto-riji - nije samo pitanje promenetehnologije -većsa sobomdono-si ogromne promene u strukturivlasništva,promenecentaramoći,koncentracije kapitala i neminov-no,političkihpromena.

"stara dobra vremena"Da bi se razumelo o kakvim je

tektonskim promenama reč, do-brojenatrenutaksevratitiunazadu"staradobravremena"-tačnijeu80-te godine prošlog veka. Ener-getskimtržištemusvimevropskimzemljamadominiralajenekolicinavelikih (uglavnom državno kon-trolisanih) monopolističkih firmi.Tržište je bilo stabilno i pregled-no. Relativno mali broj velikihenergetskih centrala (uglavnomhidroelektrane, termo-elektranena ugalj i nuklearne elektrane)je snabdevao veliki broj indivi-

dualnih i industrijskih potrošačakoristećivisokoiniskonaponskutransportnu mrežu. Taj lanac jeobično bio pod kontrolom jedneteistefirme.Svakazemljajeimalasvoju voltažu i svoj strujni utikač.Potrošačisuimalinaraspolaganjujedankablkojijedolaziodonjiho-ve kuće sa tarifama na koje nisuimalinikakvoguticaja.

Stara izreka u energetskom sve-tu glasi: "Energija je politika". Tonijenimaločudnosobziromdajesvevećacentralizacijaivećiobimenergetskihcentrala(uslovljente-žnjom za što većom efikasnošću)zahtevao ogromna ulaganja (nanivoumilijardidolara)idajeveo-mamalibrojfirmibioustanjudaobezbedi takav nivo finansijskihulaganja. Naravno, uska saradnjasa regionalnim vladama je bilaobavezna, što je logično dovodi-lo do monopolskih ponašanja sasvim poznatim nepoželjnim po-sledicama.

nova igra - novi igračiPočetkom 1990-tih godina, bi-

valo je sve jasnije da smo, kaorezultat upotrebe fosilnih goriva,dobili klimatske promene. Velikikonglomerati čije poslovanje po-čiva na eksploataciji i distribucijifosilnih goriva su počeli da vrševelikipritisaknavlade,negirajućinaučnedokazeklimatskihprome-na sa ciljem odlaganja bilo ka-kve akcije. Sa druge strane javnomnjenje i progresivne organiza-cije i udruženja građana su malopomalouspeledaubede javnosti političare da se negativni uticajfosilnihgorivavišenemožedovo-ditiupitanje.

S obzirom da su vlade širomsveta direktno umešane u ener-getsku problematiku a da su sadruge strane te iste vlade odgo-vornezameđunarodnedogovoreoeliminisanjuCO2emisija-jasnojezaštojenapredaknatompoljubioizuzetnosporizaštosubrojnemeđunarodne konferencije biletužniprizorinesposobnostidase

kako preživeti energetsku tranziciju

pitanje vredno pet biliona dolaraImaveomamalopitanjanakojesviljudiusvetuimajuistiodgovor.Jednoodnjihjebudućnostfosilnihgoriva-sasvimjesigurnodaćenakrajusvaenergijakojučovečanstvobudekoristilodolazitiizobnovljivihizvorabezCO2emisija.Međutim,kakoćemodotetačkedoćiikojimtempom,jestenepoznanicavrednapetbilionadolara.Timpreštoenergetskatranzicija-kaoštojetobiočestslučajuistoriji-nijesamopitanjepromenetehnologijevećsasobomdonosiogromnepromeneustrukturivlasništvaicentaramoći,kaoikoncentracijikapitala.I,nakraju,neminovno,dovodidopolitičkihpromena.

Piše: Saša Svitlica


temat

napravi bilo kakav konkretan na-predaknatompolju.

Ali,kaoiuvek-promeneneini-cirajupostojećeukorenjenefirmenegonoveidejeiinicijativenovihfirmi,kojesupokrenutesaidejomdapromenesvet.

nemački podsticajNajveće promene došle su kao

rezultat nove energetske politi-ke u Nemačkoj. Politika nazva-na "Energiewende" (Energetskatranzicija) označila je značajnupromenu u energetskoj politiciNemačke i ima svoje korene u1980-im godinama ali je u sada-šnjemoblikupočeladasesprovo-di2002.godine.Terminobuhvataprenošenje akcenta sa potražnjeza energijom na proizvodnju isnabdevanjeenergijom.Tosaso-bom donosi prelazak sa centra-lizovanog sistema proizvodnje idistribucije energije na distribui-ranu proizvodnju u malim distri-buiranim instalacijama. Ova poli-tikatakođeobuhvatamereuštedeenergije i povećanja efikasnostiu korišćenju energije. Od kraja90-tih godina, Nemačka vlada jepočeladafinansijskistimulišein-stalacije za proizvodnju energijeiz obnovljivih izvora: vetra, bio-maseisunca.Ovojeveomabrzodovelo do toga da je, zahvaljuju-

ći subvencijama za proizvodnjustruje iz obnovljivih izvora, Ne-mačka postala velesila na poljusolarne energije, sto je opet do-velo do nekih 370 hiljada novihradnih mesta. Cena solarnih pa-nelaipropratneopremejepoče-ladrastičnodapadanasvetskomnivou,takodasuostalezemljesadaleko manje ambicioznim pla-novima (kao npr. Italija, Španija,Velika Britanija i Holandija) ta-kođe počele da profitiraju jer jecenasolarnihsistemaivetrenjačapostalaekonomskiisplativaibezdržavnihsubvencija.

Nuklearna nesreća u Fukušimi2011. godine je dovela do toga

daJapanprimeninemačkirecepti trenutno ima najveće solarnesubvencije na svetu, što je, opet,dovelo do eksplozivnog rasta ob-novljiveenergijeuJapanuidaljegpadanja cena na svetskom nivou.Kina,suočenasaefektimazagađe-njavazduhaodtermoelektrananaugaljjetakođepočeladastimulišedomaće solarne instalacije i do-maćusolarnu industriju,koja jeumeđuvremenu izrasla u najvećegsvetskogproizvođačasolarnihpa-nela.

Najbitnije od svega je ipak štoovatranzicijasasobomdonoside-mokratizaciju energije: obnovljiviizvori energije po pravilu mogubitiuspostavljeninadecentralizo-van način. Parkovi sa vetrenjača-maisolarniparkovimogumnogegrađanekrozdelimičnovlasništvodirektnodauključeuproizvodnjuenergije.Fotonaponskisisteminaindividualnim kućama su izuzet-no pogodni za decentralizovano(i veoma robusno) proizvođenjeenergije.Takođejeznačajanoidadecentralizovana struktura obno-vljivih izvoraenergijeomogućavastvaranje velikog broja lokalnihradnih mesta i minimizira odlivkapitalaizregiona.

stara garda - novi trikoviSuočenasaeksplozivnimrastom

obnovljiveenergije-naftnaigasna

Opadanje cene solarnih sistema u Nemačkoj

Postotak obnovljive energije u EU


EnErgEtika

industrijauSADjepočeladarazvi-jametodezanastavljanjepostoje-ćegbiznisa.Zarazlikuodugljakojijesvemanjepoželjan,zemnigasjeveomabrzozauzeomesto"gorivabroj 1“. Firme koje se bave fosil-nimgorivimasuveomabrzopoče-ledaeksploatišuiusavršavajuteh-nologiju hidrauličkog fracturing-a(skraćeno: fraking) koja je u SADdovela do ogromne proizvodnjezemnog gasa i velikog pada cenegasa. Naravno, cena koja se plaćauviduzagađenjapodzemnihvodapadanateretstanovnikaudirekt-nojokolinitakvebušotine.

UKanadi se takođeeksploatišuogromnezaliheškriljacazahvalju-jućikonstantnovisokojceninafteali i činjenicida jeogromnaštetapričinjenačovekovojokoliniskon-centrisana u udaljenim krajevimatevelikezemlje.

Čuvena je izrekaRonaldBailey-ja: "Kameno doba nije završenozato što je nestalo kamenja". Onajasnogovoridapumpanjedozad-nje kapi nafte i zadnjeg kubnogmetragasanemasmisla.Svejeve-ći broj ekonomista koji dokazujudajenasrednjiidužirokulaganjeu fosilna goriva veoma loša odlu-ka. Međutim, kratkoročni poslov-ni interesi i neprekidni pritisakakcionara na firme da dostavljajudobrekvartalnerezultategušisva-ku mogućnost revolucionarnogprekida sa prošlošću. Čak i firmekojesuželeledaseprošireupoljenove energije - firme poput an-glo-holandskog Shell-a sa impre-sivnim i profitabilnim portfoliomsolarnihpanela,vetrenjačaiudelahidro-energije i vodonika - su sepodpritiskomiznutraispoljapo-vukle iz svih aktivnosti koje nisuvezanezafosilnagoriva.Nekedru-gefirmepoputbritanskogBP-asusamopromenilebojulogoauzele-nobez ikakvepromeneunačinuposlovanja.

Trenutni konsenzus u industri-ji fosilnih goriva je da obnovljiviizvorienergijeudoglednojbuduć-nosti (2030) neće preci 20-25%

ukupneenergije-adaćeenergijaiz fosilnih goriva i dalje biti do-minantnavrstaenergije.Naravno,konsenzus izvan te industrije jedaćesituacijabitiobrnutaidaćeobnovljiviizvorienergijebitiizvor70%sveenergijeusvetu.

kako dalje?Usvetunekretninapostojistara

izreka da su tri najbitnije stvari:lokacija,lokacijailokacija.Usvetuobnovljive energije postoji novaizreka da su tri najbitnije stvari:cena,cenaicena.Atusmodanas-obnovljiviizvorienergijesupočelida postaju popularni u zemljamai teritorijama gde je cena energi-je dosta visoka (Danska, Havaji,Nemačka, Kalifornija, Holandija,Velika Britanija, Italija, Japan, Ki-na).Zatimsusledilezemljegdejecenastrujepunonižaaliimadostasunca:Čile,JužnaAfrika,Australijai(glečuda)bogatezemljeBliskogIstoka. Treći talas će početkom2015.početiuzemljamakaoštosuzemlje u Istočnoj Evropi, JužnojAmerici,zatimHrvatska,Slovenija,dobrostojeće zemlje u Africi kaonpr.Kenija,Tanzanija, Indonezija,JužnaKoreja,itd.

Dr. Herman Schreer (29 April1944 — 14 Oktobar 2010) - čestonazivan ocem nemačke solarnepolitike je jednom prilikom u in-tervjuu 2009 izjavio sledeće: "Svefirme koje u ovom trenutku nepočnudaodbacujufosilnuenergi-jućeseveomabrzonaćiuposedu"nasukanih sredstava" (strandedassets)".Nasukanasredstvasunpr.

električne centrale na ugalj kojevišenemogudaproizvodestrujuponiskojceninatržištu.

A ta cena struje je neverovatnopočela da pada, diktirana cenomsve novijih tehnologija. Te tehno-logije se razvijaju neverovatnimtempom. Vetrenjače postaju sveveće i veće (poslednji modeli suveć visinom prestigli Ajfelov tora-nj u Parizu). Cena kilovata strujeiz vetrenjača u SAD je u ovomtrenutkudostigla0,04US$/kWštojedalekoispodcenestrujeizbilokojeelektranenaugaljuSevernojAmericiiliEvropi.

Solarna energija sa druge stra-ne jepodstaknutaastronomskomproizvodnjomizogromnihfabrič-kihkompleksaprvenstvenouKinigde je konkurencija toliko velika

dasolarnefabrikeodprepargodi-napadajupodstečajaprekoputasevećpravenoveijošmnogove-će fabrike koje mogu proizvoditisolarne panele po još nižoj ceni.Evropska Unija je zbog poplavejeftinihsolarnihpanelaizKineod2013. uvela sa Kineskom vladommeđusobnodogovorenuminimal-nucenusolarnihpanela.Naravno,zemljepoputSrbijekojenisuuEU

Očekivanje udela obnovljive energije do 2030.

Pregled veleprodajne cene struje u EU


EnErgEtika

su,dakle,ustanjudaprofitirajuodjošnižihcena!

neki novi klinciEkspanzija solarne i energi-

je vetra će se nastaviti žestokimtempomubudućnosti-međutimnove tehnologijese tunezausta-vljaju. Na horizontu su mnogenove tehnologije veoma jeftinihbaterija koje će omogućiti pot-punu energetsku nezavisnost zasve one koji to žele. Nemačkaće izgleda opet postati zamajackomercijalizacije ove tehnologijezahvaljujući novim subvencijamanamenjenimisključivobaterijamakojesmeštajuenergijuizvetrenja-ča i solarnih panela. To će opetstimulisati proizvodnju i dovestido još nižih cena. To će biti fi-nalni ekser u kovčegu kojim ćese fosilna goriva konačno za svavremenapokopati.

Novefirmesusepojavilenatr-žištusanovimtehnologijamaba-terija: Firme poput Tesla Motors(koji ne prave samo automobilenegoibaterijezastambenezgra-de i industriju), Aquion Energy,AMBRI, EOS, AES Energy, UrbanElectric Power i mnoge druge.Prvamasovnaproizvodnjaseoče-kuje već sledeće godine. Gameover!

srpske šanseGdesuondašanseSrbijeuovoj

velikoj svetskoj energetskoj tran-ziciji? Srbija ima nekoliko veomabitnihprednosti:

Ne-članstvo u EU omogućavaSrbijidaprofitiraodveomaniskecene kineskih solarnih panela.Naravno,bitno jedakupciznajuštakupujuizbogtogabibilove-oma dobro postaviti nacionalnulaboratoriju koja bi uvoznicimapanelabezpunoadministracije itroškadavalasertifikatkvaliteta.

Softver je veoma bitna kompo-nentanoveenergetskeinfrastruk-ture. Od softvera za monitoringkakoinstalacijerade-dosoftverakoji odlučuje kako će se baterija

u vašoj zgradi puniti i prazniti.Na primer, kada u vreme velikihvrućinaenergetskojkompanijiza-treba ekstra struje - vaša baterijamožeda jojponudinpr.25%ka-paciteta po velikoj ceni. Taj sce-nario se možda neće održavati uSrbiji,alisrpskiprogramerimogutakav softver da napišu i proda-ju u Kaliforniji, Japanu ili JužnojAfrici.

Kontrolnatehnikajetakođebit-na, mikro-kontroleri su mali spe-cijalizovani kompjuteri koji upra-vljaju drugim sistemima. Solarnipaneli, baterijski sistemi, budućikućniaparati - svizahtevaju inte-ligencijukojadovodidopametni-jeg korišćenja energije. Vaša bu-duća mašina za pranje veša bićedovoljno inteligentna da zna dasepokreneondakadavaši solar-ni paneli proizvode višak struje.Tu je ogromna šansa za stotinemalihfirmiuSrbijikojemogudakreiraju neverovatne proizvodeuzrelativnomalaulaganja.

Hidroenergetsko smeštanjeenergije jeveomaefikasannačinza akumuliranje velike količineelektričneenergije - Srbijadosa-

daimajednureverzibilnuhidroe-lektranu:BajinaBašta(puštenaupogon 1982. godine), sa snagomod 614 MW. Ulaganje u veći brojovakvih elektrana bi Srbiji dalomogućnost zarade. Naime, kadasunce sija i vetar duva Nemačkaplaća drugim zemljama mnogonovcanebi linjihovustrujupre-uzela. To je takozvana negativnacenastruje.Sadrugestranekadanemasuncaineduvavetar-cenastruje drastično raste i onda ova-kvecentralemogujakodobrodaprodajusvojustruju.Ovozahtevavelika ulaganja ali su profiti istotakoveliki.

Individualne solarne instalacijećezanekolikogodinapostatido-voljno jeftine da bi bile isplativei u Srbiji. To će tražiti čitavu no-vu industriju lokalnih instalatera,uvoznika,prodavacaisl.Poduzet-nesrpskefirmemoguondasvojuekspertizu da prodaju kako nadomaćem tržištu - tako i ostalimzemljamanaBalkanu.

Efikasnost je veoma često za-nemarena tema. Moguće je do-slovno zamisliti na hiljade firmikoje se u Srbiji (ali i u susednimzemljama)baveraznimuslugamakoje imaju veze sa efikasnošću.Od male firme koja može napra-viti termičke snimke kuće i datisavet kako da se ona bolje izolu-je do firmi koje vode web-pro-davnice za LED lampe, termičkepumpe, izolacioni materijal, doinstalatera,finansijskihfirmikojedaju specijalne kredite, i mnogotogadrugog.

"game over"Energetska tranzicija je u toku,

nezaustavljivajeidešavasesvebr-že. Stari monopoli padaju a novefirmenošenenovimidejamaničukaogljiveposlekiše.Šanseposto-je imoguće ih jedobro iskoristitiupravozbogtogaštovladeivelikefirmeovuigruvećunapredgube.Vremejedasezasučurukavi,upa-le moždane vijuge i ne prihvata"ne"kaoodgovor.

o autoruSašaSvitlicajeCleanTechkon-

sultant koji živi i radi u Holan-diji - sa klijentima u Severnoj iJužnojAmerici,Evropi,BliskomIstokuiAfrici.Savetujesrednjeivelikefirme,holandskeopštineiprovincijekaoinacionalnepoli-tičkepartijeuHolandijiiEvrop-skojunijiopitanjimaobnovljiveenergijeienergetskepolitike.Uslobodnom vremenu, kao vo-lonter instalira solarne panelekod manje imućnih familija usvojojopštini.Onjeredovnipi-sacrubrike"DnevnikbosanskogbiznismenauHolandiji"nasajtubif.rs gde na duhovit način pi-še o dogodovštinama iz svogživota.


EnErgEtika

EnErgEtika

AktuelniekonomskiratsaMoskvominiciranjeuVašingtonuakosižrtveuEvropi,kojasejošuveknijeoporavilaodprethodnekrize.KontraproduktivnostunakrsnihsankcijamoždajenajvidljivijauNemačkoj:čvrsteprivrednevezekojeonaimasaRusijomdalekoprevazilazenajočiglednijuranjivutačkuuenergetskomsektoru.

Piše: Milan Vučković

u svom editorijalu, uvezi sa nametnutimekonomskim em-bargom Rusiji, broj-nim pretplatnicimau svetu nedavno seobratio Gabor Ste-

ingart, glavni urednik i izdavačnajuticajnijeg ekonomskog lista uNemačkoj,Handelsblatt, sledećimrečima: „...Dobra vest je da eko-nomskesankcijedeluju.Lošavestje da one imaju povratni efekat inanas.“Usamodvekratkerečeni-cesublimiranjecelokupnismisaoekonomskog rata. A smisao je dačitavapričanemanikakvogsmislakada se u dobre ekonomske od-

noseumešavisokapolitikaikadaje ona, zapravo, generator novesvetskeekonomskekrize,iakojošuveknijeprevaziđenaštetanioneprethodne.

Izgledada jeovogputapolitič-ki ulog i strateško zamešetaljstvomnogo veće od onoga koje smoveć jednom doživeli u vreme Pr-vog zalivskog rata. Zapravo, onoštosedešavadanasuvezisaukra-jinskomkrizomrazlikujesesamou činjenici da Angela Merkel po-kušavadaupolitičkimodnosimasa SAD bude „pragmatičnija“ odsvog prethodnika Gerharda Šre-dera.Dapodsetimo,kadasuFran-cuska i Nemačka poslednji putodbili da podrže američki ener-getskisanokontrolicelokupnogsvetskog tržišta nafte i naftnihderivatakrozoružanuagresijunaIrak,uSADjepokrenutasveobu-hvatnamedijskakampanjaprotivkupovineproizvodakojisudola-zili izovedvedržave.Najvatreni-je američke „patriote“ su izlivalefrancusko i nemačko vino i pivoiz boca na ulice ispred svojih re-storana,anikupovinafrancuskihi nemačkih automobila nije bilapoželjna.

Danas,zaraddobrihpartnerskihodnosasaSAD,Nemačkaugroža-vasvojevitalneekonomskeodno-sesaRusijom.Dakle,kaoNemac,kakogoddaokreneš,nijedobro.Povod za novi uzlet sličnog poli-tičkog vokabulara bila je ovogo-dišnja realizacija referenduma ootcepljenju Krima koja je, među-tim, usledila tek nakon podrškeZapadaneustavnojpromenivlastiuUkrajini.Uameričkomdiskursu,ta predistorija se prenebregava, aNATOsestavljauratnostanjepri-pravnosti,saobrazloženjemdasu

ugroženivitalniameričkiekonom-ski interesi,bezvođenjaračunaotome da druge zemlje imaju dru-gačije interese. Dakle nije bitnoštoćeembargombitipogođenaiEU čije sve brojnije članice jedvapreživljavaju, i sastavljaju kraj skrajemuslednepodnošljivihstegaspoljnogduga.

nemačko ogledaloPrema zvaničnim podacima ne-

mačkog Saveznog ministarstvaekonomije i energije, privredniodnosi između Rusije i Nemačke,kojeimajuokopedesetakpotpisa-nihstrateškihprivrednihugovora,su dugogodišnji i „najuži“ mogu-ći. Rusija je značajan snabdevačNemačke u energetskom sektoru:višeodjednetrećinesvihpotrebanemačkoggasa(38,7%)pokrivaseizruskoguvoza.Naftniderivatiza-uzimaju9,3%,neračunajućinede-finisanealiznačajnekoličinekojeprekoHolandije,gdesenajpredo-rađuju, ulaze u Nemačku. Takođeje veoma značajan nemački uvoznemetala kao i ruskog gvožđa ičelika. Međutim, već dve godine,zbog političkih (ne)prilika, pri-vredni bilateralni odnosi dve ze-mljetrpesvevećipritisak.Takojetokom2013.razmenaizmeđudvezemljepalazačitavih5%.Uprvojpolovini2014.ukrajinskakrizauti-calajedarobnarazmenazabeležidodatnipadod6,3%,pričemujenemački izvoz u Rusiju opao začak15,5%.

Najavljene ruske ekonomske„protivmere“ zbog uvedenog em-barga mogle bi imati nesaglediveposlediceponemačkuali ievrop-sku ekonomiju. Kada govorimo uapsolutnim brojevima: trgovinskarazmenadvezemljeu2013.godini

rat ekonomskim sredstvima i njegove žrtve

prinudni neprijatelji

Uporedne brojke u trgovinskoj razmeni Nemačke sa Rusijom i SAD** u Mlrd. EUR

GodinaNemačka - Rusija Nemačka - SAD

Ukupno Uvoz iz RF Izvoz Ukupno Uvoz iz SAD Izvoz2011. 75,4 40,9 34,5 122,3 48,5 73,82012. 80,9 42,8 38,1 138,1 51,1 87,02013. 76,5 40,4 36,1 136,9 48,5 88,4

** Izvor: Germany Trade & Invest (Gtai)


EnErgEtika

iznosila je 76,5 mlrd. evra što jepad od 5,5% u odnosu na pret-hodnu godinu. Nemačka iz Rusijeuvozi energiju i robu u vrednostiod 40,14 mlrd. evra, dok je njenizvoz iznosio 36,1 mlrd. evra. Di-rektnenemačkeinvesticijeuRusijisu krajem 2012. zabeležile saldood23mlrd.evrasačimeNemačkaspada u najveće investitore u tojzemlji.Pritome,oko6.200nemač-kihfirmipozicionirano jeuovomtrenutkuuRuskojfederaciji.Napo-ziv političara sa Zapada njihovimprivrednicimadabojkutujuRusiju,Putin je imao adekvatan odgovor:„Sviminostranimkompanijamako-je zbog embarga napuste Rusiju,bićeonemogućenpovratak“.

rusko ogledaloZapadvrlodobroznadaRusija

poseduje ogroman razvojni po-tencijal. Njeno bogatstvo u sirovi-nama koje služe za razvoj drugihprivrednihsektora,uprkossvemu,osigurava joj sigurnu zaradu i natržištima van Zapada. Ova zemljajedan je od najvećih proizvođačaenergije na svetu ali njena eko-nomija zavisi od cena istih nasvetskom tržištu koje, uglavnom,kontroliše Zapad. Konstantni padprivrednog rasta zemlje započeoje 2010. kada je BDP pao za 4%.

Zatim je 2012. pao na 3,4% da bi2013.beležiosamo1,3%.Zanimlji-vo je da je industrijska proizvod-nja 2013. u odnosu na prethod-nu godinu ostala nepromenjena.Investicije u prvih šest meseci uodnosunaprošlugodinuopalesusamoza1,4%dok je inflacija lanidostigla6,8%.Istovremeno,Rusija,iporedsvega,imastabilnotržišterada. Kvota nezaposlenih iznosi5,5%. Analitičari očekuju da ćezbog rastućeg obima privrednograta između Rusije i SAD, kao iRusijesaEU, tendencijapadapri-vrednograstabitinastavljena.

UvođenjesankcijaRusiji1.avgu-sta na sektorskom nivou obuhva-tiojeembargonavojnuopremuiDual-USE-robu za vojnu primenuali i projekte koji su indirektno uvezisaenergetskimsektorom.Ak-cenatje,potom,stavljennafinan-sije odnosno ograničenje izlaskaruskog kapitala na tržišta EU zanajveće ruske banke. U Nemač-kojjezakontroluembargapremaRusiji nadležan Savezni ured zaekonomiju i kontrolu izvoza kojidelujeuokviruSaveznogministar-stvazaekonomijuienergiju.Ruskiodgovorusledioje7.avgustakadajeRusijazabranilauvozagrarnihiprehrambenihproizvodasaZapa-daukoje spadaju imeso imesni

proizvodi, riba, mleko i mlečniproizvodi,povrćeivoće.

Međutim, daleko od toga da sutrgovinskimratomobuhvaćenisa-monavedeniproizvodiiprivrednisektori.Mnogenemačkefirmeza-uzele su se iz sopstvenih interesaprotiv embarga. O tome se u ne-mačkim medijima vodi otvorenajavnadebata.Kupovinanovihau-tomobila u Rusiji (ali i izvoz ne-mačke auto-industrije) već beležigubitakodčak22,9%(septembar2014.)zbogčegajeVWgrupane-davnozaustavilasvojeproizvodnetrake kod svoje ćerke-firme u Ru-siji(Kaluga).Štozbogprivrednograta što zbog političkog pritiska,Kalugajeuovomtrenutkuizbrisa-na iz predstojećih poslovnih pla-novapoznatogkoncerna.

Nesumnjivojedaseaktuelnieko-nomski ratnegativnoodražavanacelokupnusvetskuekonomijuanesamonastatistikuotomekokomeusvemuovomenanosivećuštetu.Još jednom je dokazano da i naj-boljainajužaekonomskasaradnjadveekonomskevelesileuvekzavisiodpolitike-izVašingtona.Očemuonda treba mi da pričamo? Čemudasenadamo?Adolazizima.

*Autor je član Mreže za poslovnu podršku (Business

Support Network/BSN)


EnErgEtika

već prvog dana jesenizabeleli su se vrhoviplanina u Srbiji. Zamnoge poznavaoceenergetskog sistemazemlje,naročitoranji-vog tokom zimskih

meseci,ovdeprestajesvapoetika,nadjačana strepnjom zbog nado-lazećihhladnihdana.Ovegodinepogotovo, jer neizvesnost dodat-no pojačava rusko-ukrajinska kri-za zbog koje bi mogao da budepresečenredovandotokgasa,aliijošnesaniransnažanudarackojijezbog katastrofalnih poplava pro-letos pretrpela elektroenergetikaSrbije.

O razmerama problema, među-tim, predstavnici Vlade Srbije, re-sornog ministarstva i nadležnihjavnihpreduzećašaljujavnostira-zličite poruke. Zorana Mihajlović,potpredsednicaVladeiministarkagrađevinarstva, saobraćaja i infra-strukture, ranije ministarka ener-getike,upozorila jenekolikoputada bi Srbiji, u slučaju jake zime iproblemauUkrajinimoglomanj-kati i električne energije i gasa iugljaimazuta,ocenivšidapredu-zeća“Srbijagas”i“ElektroprivredaSrbije” nisu na vreme reagovali.Niko u Srbiji, prema njenim reči-ma,danasnemožedatvrdidaovezimenećebitirestrikcijastruje(iz-uzevsvakakopremijera,kojijemi-nistarsku odmah i demantovao),zbog čega država mora dobro da

se pripremi. Direktor “Srbijagasa”Dušan Bajatović pak poručuje dasasigurnošćumožedatvrdidaćena zimu gasa biti dovoljno, dokministar energetike i rudarstvaAleksandarAntićinadležniuEPS--u kažu da “restrikcije električneenergijenisuuplanu”.

opcije u razmatranjuU predstojećim hladnim mese-

cima, već sada je gotovo izvesno,Srbijaćemoratidauvozistruju,aposvojpriliciiugalj.NasastankuOdbora za energetiku Privrednekomore Srbije sredinom septem-bra čula se procena da će elek-troenergetskomsistemuovezimenedostajatiokodesetodstostruje,koju će EPS morati da nabavi uinostranstvu,kaoidaćezapotre-be termoelektrana biti potrebanuvozokotrimilionatonauglja.

UEPS-ujošsagledavajusveme-re koje mogu da preduzmu kakobi se posledice majskih poplavašto manje odrazile na stabilnostsnabdevanja električnom energi-jom i poslovanje te kompanije.“Zbog složenosti situacije poslepoplava i priprema elektroener-getskog sistema za narednu zim-skusezonuVladaSrbijeiEPSraz-rađuju sve scenarije kojim će seosigurati snabdevanje građana iprivrede električnom energijom.U opciji su i obezbeđivanje elek-trične energije uvozom uglja inabavka električne energije van

sistemaEPS-a”,rečenojezaB&Futompreduzećusredinomseptem-bra. Obezbeđivanje nedostajućihkoličinaelektričneenergijetokomzimske sezone zavisiće od količi-neugljakojaćebitinaraspolaga-nju za termoelektrane, kao i odvremenskih prilika tokom zime,objašnjavaju u EPS, dodajući dapokretanje proizvodnje uglja nakopu Veliki Crljeni utiče na mo-gućnosti za što veću proizvodnjuelektrične energije u obrenovač-kimelektranama,adajeispumpa-vanjevodeiponovnouspostavlja-njeproizvodnogprocesanakopuTamnava-ZapadnopoljeprioritetzaelektroenergetskustabilnostSr-bije.„Utokusupregovorisabroj-

energetska kriza u srbiji

zima našeg nespokojstvaSvakigrađaninSrbiječuojedosadastoijednurazličituverzijuotomedalićetokomzimebitistrujeigrejanja,isvesuonedošleizvladeipreduzećaizenergetskogsektora.Kadsepodvučecrta,možemosesamonadatidaćezimabititoplakolikojeletobilohladno.

Piše: Mirjana Knežević

prednosti hladnog letaUperioduod15.majado31.

avgusta EPS je van sistema na-bavio 956,8 miliona kilovat-satielektričneenergijeza41,8milio-naevra,odnosnonabavljeniki-lovat-sat je proseku koštao 4,37evrocenti,kažuutojkompaniji.Ovog leta je potrošnja električ-neenergijeujunu,juluiavgustusmanjena za oko 200 milionakilovat-satiuodnosunanekoto-plijeleto.Tosmanjenjejedopri-nelo manjoj nabavci električneenergijenaslobodnomtržištuuiznosuodoko8,8milionaevra.


EnErgEtika

nim međunarodnim institucijamakoje bi mogle da nam obezbedefinansijskupodrškudaEPS tajci-lj ostvari”, kažu u ElektroprivrediSrbije.

Iako jeministarAntić sredinomjuna najavljivao da bi ispumpava-nje vode sa tog najvećeg popla-vljenog kolubarskog kopa mogloda krene već krajem tog mesecailipočetkom jula,veliki radovinaizbacivanju vode počeli su tek useptembru.Rokzazavršetakposlaje 90 dana. Ugljenokop Tamnava- Zapadno polje celo leto bio je,tako, veliko veštačko jezero, zakojeje,navodno,prilikomjednogobilaska neko od nadležnih pro-komentarisao da bi tu bilo boljenapraviti hidrocentralu nego gaprazniti. Na svu sreću, ovaj pre-dlognijeshvaćenozbiljno.

Kad se jezero isuši, međutim,stručnjaci strahuju da bi problemzanastavakiskopavanjaugljamo-gledabudunaslagemuljasadnakoje bi, kada se voda ispumpa, uslučaju niskih temperatura mogleda budu i zaleđene. Takav razvojdogađaja svakako bi iskompliko-vao"idealanscenario“AleksandraAntića da se do decembra dođedo uglja na kopu Tamnava. Mi-nistar Antić je nedavno rekao daje prioritet Srbije da uveze nedo-stajuće količine uglja iz zemaljaregiona„ukolikododecembraneuspemo da dođemo do sopstve-nog uglja sa kopa Tamnava – Za-padnopolje“.

Poznavaoci problematike slažuse da se nikako ne sme čekatidecembar da bi se krenulo u na-bavku uglja. Ponude iz MađarskeiRumunije,kakoB&Fsaznaje,većpostoje, ali se u nabavku još ni-je krenulo. Tender bi trebalo dabude raspisan kada Vlada odobriizmene godišnjeg programa po-slovanjaEPSza2014.

Drugi problem koji stručnjaciističujetransport,kojinijeisplativzaugaljniskekaloričnevrednostikakavjelignitkojisekoristiudo-maćimtermoelektranama.

Slobodan Ružić, konsultant uoblasti energetike objašnjava zaB&Fdajelignitneisplativzatrans-portovanje. „Troškovi transportasu trenutno potpuno nepoznati,ali akobicenauglja izuvoza,ko-ja obuhvata nabavnu cenu, trans-port, troškove utovara i istovarabilavišaod28evrapotoni, tobibilo neisplativo“, kaže Ružić do-dajući da postoje termoelektranekoje koriste uvozni kameni ugalj,koji je veće kalorične vrednostioddomaćeglignitaimožedatrpivišetroškovetransporta.Ovdašnjetermoelektrane, međutim, nisu

projektovane da koriste taj ugaljpaćebitipotrebnodagamešajusalignitomšto,opet,zahtevaivre-meiinvesticije.

Na ruku elektroenergetskomsistemu trenutno ide dobra hi-drološka situacija koja pogodujeproizvodnji u hidrocentralama. Sdrugestrane,Srbijanemožedaseosloninastrujuizdrugihobnovlji-vihizvora,jerjenema.

„Vetropark snage 300 megavatasvakako ne bi eliminisao eventu-alneprobleme,električnaenergijaiz obnovljivih izvora jeste skupljaod one dobijene iz lignita, ali bi


EnErgEtika

se na taj način bar ublažio mo-gući disbalans i smanjila uvoznazavisnost. Ovde se, međutim, ka-da je reč o obnovljivim izvorimaenergije ostalo na retorici“, kažeSlobodanRužić.

traži se zamenaDobra vest kada je o gasu reč

je da je punjenje jedinog podze-mnog skladišta u Srbiji, Banat-skog dvora, završeno u avgustupajedanastamopohranjenooko460 miliona kubnih metara gasa.Uslučajugasnekrizesličneonojs početka 2009. godine kada jezbog razmirica na liniji Rusija –Ukrajina bio obustavljen dotokplavog energenta, iz ovog skla-dišta ne bi mogao da se osiguraspokoj svih potrošača. Pogotovoukoliko zima bude oštra. Gas izBanatskog dvora mogao bi presvega bi da podmiri prioritetnepotrošače, stanovništvo i topla-ne. Iz tog podzemnog skladišta

dnevnomožedasevučeoko4,2miliona kubika gasa dnevno. Uzoko1,3milionakubikaizdomaćeproizvodnje, na raspolaganju bibilonajvišeoko5,5milionakubi-ka.U ledenimdanimauSrbiji semeđutimpotroši i do12 milionakubnih metara gasa dnevno. Uslučajuzavrtanjagasnihslavina,unajtežem položaju bila bi privre-da, koja troši oko 60 odsto gasauSrbiji.

ZbogtogauMinistarstvuener-getike i „Srbijagasu“ razmatrajumogućnost da Srbija uskladištido 200 miliona kubnih metaragasa u Mađarskoj, ali u vremepisanja ovog teksta još ni jedankubik nije bio pohranjen na tajnačin.

Zorana Mihajlović upozorila jei da je Vlada još u junu donelaodlukudatoplanekojekoristegasobezbede mazut za sedam danakaoeventualnuzamenu,alijema-lotoplanatoiučinilo.

Milovan Lečić, direktor Udruže-njatoplanaSrbijekažezaB&Fdaće toplane biti tehnički spremnezapredstojećugrejnusezonu,do-dajućida65odstotoplanauSrbijikoristigasodkojihnekemogudatajenergentsupstituišumazutom.

Usvakomslučaju,slažusestruč-njaci, najbolje bi bilo da svi po-trošači koji to mogu, i građanii privreda, obezbede zamenu zaenergentekojeinačetrošezimi,apre svega ugalj i mazut, ogrevnodrvoipelete.Uostalom,upredsto-jećojgrejnojsezoni,premaračuni-ciAgencijezaenergetiku,najnižetroškove grejanja imaće domaćin-stvakojazaogrevkoristedrvaitoupodručjimagdesuonajeftinija.Onikojiživeuvišespratnicamasadaljinskimgrejanjemičijisudim-njaciodavnopostali izduvneceviza kuhinjske aspiratore preostajeda gledaju u nebo ili na istok kaUkrajini i nadaju se da se hladnijanuar2009.nećeponoviti.


EnErgEtika

EnErgEtika

"Transformacija prodaje"

KupcI Su Sve vIše NezavISNIU poslednje vreme, internet i nove tehnologije zna-čajno su izmenili način na koji ljudi kupuju. U prošlo-sti, kupci su mnogo više zavisili od prodavca, dok se danas u sve većoj meri susrećemo sa edukovanim i nezavisnim kupcima. Kompanije i krajnji potrošači u proces kupovine kreću dobro pripremljeni. Ovo je postalo moguće zbog velike količine informacija i transparentnih načina upoređivanja cena i kvaliteta proizvoda ili usluga. Često kupac već unapred zna šta mu je tačno potrebno, a zadatak prodavca se sastoji u tome da predloži kupcu tačna i pravilna rešenja u pravo vreme.

KONKureNcIja je Sve žešćaTakođe, jedan od osnovnih izazova današnjice je i stal-no rastuća tržišna konkurencija. Iako je veoma teška, promocija jedinstvenosti postaje ključna, jer ponuda je sve veća, a potrošači često imaju ograničene budže-te. Ovakva situacija zahteva od kompanija jedan novi pristup, kako bi uz upotrebu novih prodajnih praksi stvorile snažne, dugotrajne odnose sa svojim kupci-ma, nudeći brze povratne informacije, uvek dostupan korisnički servis, obrazovanje i stručnost. U svetu gde su vreme i novac dragoceni, prodavati nije dovoljno. Sada je potrebno izgraditi lojalnost kupaca, a to je moguće jedino kada prodavac ume da sretne svog potrošača na u pravom trenutku i na pravi način. Mercuri International pomaže kompanijama u pro-cesu osmišljavanja novog načina poslovanja. Proces transformacije prodaje podrazumeva šest neodvojivih koraka:• Identifikacija procesa nabavke/kupovine• Usklađivanje procesa prodaje I procesa upravljanja

prodajom• Formalizacija scenarija za prodaju• Dizajniranje alata za prodaju• Unapređenje ljudi u prodajnom timu• Aktivan koučing i praćenje u radu

Da biste razvili biznis i poslovali efikasnije od vaših konkurenata, potreban vam je dobro definisan pro-dajni proces. Uspešnost u poslovanju između visoko-

pozicioniranih kompanija i onih sa slabijim rezultati-ma, najbolje se ogleda u dokumentovanju prodajnih procesa. Prema najnovijoj studiji Mercuri International, koja se bavi prodajnim procesom i načinom na koji je implementiran u poslovanju, došli smo do zaključ-ka da veliki broj kompanija još uvek suštinski ne

upravlja svojom prodajom. Bez detaljno definisa-nog prodajnog procesa, inicijativa je prepuštena pojedincu, koji onda može da radi I u suprotnosti sa strategijom. Efektivnost menadžmenta se ogleda u razvoju indi-vidualnih planova za svakog kupca. Na taj način se kompanije neće oslanjati samo na pojedinačne aktiv-nosti sa procedurama iz prošlosti, koje se jednostavno ponavljaju, bez preciznog plana ili pristupa. Mnoge kompanije moraju da naprave velika unapre-đenja u prodajnim procesima i sistemima za optimi-zaciju svoje prodaje. Kompanijetakođe moraju kon-stantno da revidiraju svoj prodajni proces, kako bi bile sigurne da su prodajni napori u skladu sa strategijom. Prodajni proces i struktura upravljanja prodajom su od suštinskog značaja za realizaciju kompanijskih ciljeva i ostvarivanje visokih rezultata.

neštovišeoddvame-seca ostalo je dopočetka treće, po-slednje faze otvara-nja tržišta električneenergije u Srbiji. Od1. januara 2015. i do-

maćinstva će, naime, moći da bi-rajudalićestrujuidaljekupovatiod javnog snabdevača, preduzeća„EPS Snabdevanje“ ili će krenutidakupujupotržišnimcenamaodnajpovoljnijegsnabdevača.

Tehnički,procedurazapromenusnabdevača građanima neće bitikomplikovana, jerćebitidovoljnoda sa novim, nekim od izabranihlicenciranih snabdevača potpišuugovor,stimdaprethodnomorajudaregulišudugovanjapremadosa-dašnjem. Ona domaćinstva, kao imalikupci-kojiimajumanjeod50zaposlenih,godišnjipromet manjiod 10 miliona evra i troše manjeod 30.000 kilovat-sati godišnje -akoneizaberunovogpartneranatržištu, i dalje će snabdevati EPS ito po regulisanim cenama. Pozna-vaoci prilika na tržištu električneenergijekažudajemaloverovatnoda će drugi trgovci ponuditi nižucenustrujeodjavnogsnabdevača,kojaseuprosekuibezPDV-akrećeoko pet evrocenti po kilovat-satu,pastoganeočekujunivelikiodlivkupacaodEPS-a.Barneodmahpo

otvaranju tržišta. Interes da pređukoddrugihsnabdevačaeventualnobimogladavideonadomaćinstvakojasegrejunastrujuitokomzim-skihmesecisuu„crvenojtarifi“.

Licencirani trgovci strujom zasada još ne otkrivaju strategiju tr-žišnog nastupa u borbi za doma-ćinstva.UElektroprivrediSrbijezaB&F kažu pak da je ta kompanija

spremna za 1. januar 2015. i otva-ranjetržištazadomaćinstvaimalekupce.

“EPS se uspešno izborio sa dvatalasa otvaranja tržišta električneenergije i uspeo je da zadrži čak97 odsto tržišta i time dokaže dajepouzdanpartnerprivrediSrbije.Aktivnosepratesvadešavanjanatržištu i obavljaju se pripreme zanarednu fazu liberalizacije”, ob-jašnjavaju u EPS-u ističući da seprava tržišnautakmicamožeoče-kivatitekkadaregulisanacenazajavno snabdevanje dostigne nivokakavjenaostalimtržištimaelek-trične energije. Do tada, premaiskustvimadrugihzemalja,iakoćeimatipravodaelektričnuenergijunabave i od drugog snabdevača,građanisenećeodlučivatizatojerjecenazajavnosnabdevanjeida-ljenajpovoljnija,ocenjujuuEPS-u.

“Liberalizacija tržišta na niskomnaponusaaspektateorijeirazma-tranjaizgledavrloobećavajuće,jerjesvakakonkurencijanabilokomnivoupozitivna.Zasad,međutim,na ovom našem tržištu, koje je li-mitirano,nemadubinunitirealneekonomske cene, to ostaje ipakza dalju budućnost. Liberalizacijamora ići postupno”, kaže NikolaRajaković, profesor Elektrotehnič-kogfakultetauBeogradu.

Tehnička okolnost koja će, pre-ma njegovim rečima, ići u prilogliberalizacijijerazvojiširaprimena

liberalizacija tržišta električne energije

neistražena teritorijaKadporedvećotvorenogslovenačkogihrvatskogtržišta,početkomgodineupotpunostibuduliberalizovanaitržištauSrbiji,BosniiHercegovini,CrnojGoriiMakedoniji,moždaćesepojavitiivišetrgovacastrujom.EPSzasadaodkonkurenciještitiniskacenakilovata

Piše: Biljana Vuković

fazna liberalizacijaPrva faza liberalizacije tržišta

električneenergijeuSrbijiprak-tično je počela 1. januara 2013,kada jeukinutopravona javnosnabdevanje za 23 kupca kojiimaju pristup prenosnom siste-mu,odnosnovisokomnaponu.

Od1.januara2014.krenulajedruga faza, kojom je pravo najavno snabdevanje ostavljenosamo malim kupcima i doma-ćinstvima,doksusvapravnalicaipreduzetnicikojiimajuvišeod50 zaposlenih, godišnji prihodvećiod10milionaevraipriklju-čenisunasrednjinaponobave-znidaizaberusnabdevača.

Gubitak prava na javno snab-devanjeznačio je ivećeračuneza kupce u proseku za oko 18odsto u segmentu komercijal-nogsnabdevanja.


EnErgEtika

pametnih, inteligentnih mreža, presvegananiskomnaponu.„Pametnemreže omogućavaju da tržište po-staje tehnička realnost, a liberaliza-cijadobijapunismisao.Zahvaljujućinjimakupcirelativno lako, izmeđuostalogmogudadobijaju informa-cijeodsnabdevačaitakoostvarujubenefite.Razvijenisvetje,paralelno

sa energetskom efikasnošću, dostaodmakaopotompitanju“,objašnja-vaRajakovićzaB&F.

Pored „EPS Snabdevanja“, kupcina visokom i srednjem naponu uSrbiji struju danas kupuju kod jošnekoliko licenciranih snabdevača:GEN-I, „Vuković 1967“, Rudnap iNovaKomoditis.Odpočetkaprvefaze kod njih je iz EPS-a prešlooko 140 kupaca. Licencu za snab-devanje električnom energijom uSrbiji trenutno imaju 82 preduze-ća. Predsednik Saveta Agencije zaenergetiku Ljubo Maćić kaže zaB&Fdauslovizadobijanjelicencenisuteški,pautajposaomoguućii oni koji nemaju iskustva. „Međulicenciranim snabdevačima imaonih koji su vezani za inostranekompanije koje imaju iskustva uovojoblasti,alidruginemajutakvupodlogu“,objašnjavaMaćić,podse-ćajućidajepremavažećimpropisi-mazatrgovinuinavelikoinamalotrenutnodovoljnajednalicencaza

snabdevanje električnom energi-jom.Novimzakonomoenergeticikoji bi uskoro trebalo da uđe uproceduru usvajanja, možda će seićinaposebnelicencezatrgovinunavelikoimalo,adauslovizaovedruge budu oštriji, a time i kupcizaštićeniji,najaviojeLjuboMaćić.

Tržište električne energije odpočetka naredne godine trebalobidabudepotpunootvoreno iuBosni i Hercegovini, Crnoj Gori iMakedoniji.Svislovenačkiihrvat-ski potrošači pravo da biraju odkogaćekupovatistrujuimajuvećnekolikogodina.Javnostijeprošlegodinenaročitozanimljivbioslu-čaj Hrvatske elektroprivrede kojaje, pod pritiskom konkurencije,samo u prvih nekoliko nedeljanakon otvaranja tržišta za doma-ćinstvaizgubilaoko2.000kupaca,nakon čega je morala da spusticenestruje(kojesu,inače,gotovodvaputavišeodovdašnjih)zašestdosedamodsto.


EnErgEtika

EnergetskuefikasnostnismoolakoshvatilisamoovdeuSrbiji.NiučlanicamaEUštednjaenergijeponegdenalokalunijeodmakladaljeodzgodnepolitičkepriče.IskustvaSlovenijeiHrvatsketrebalobi,međutim,danasnaučejošjednojlekcijiosimonedasesamoenergetskaefikasnostisplati,atojedaulaganjeuizolacijumožedaznačispasgrađevinskeindustrije,kažezaBiznis&FinansijeMilanAnđelković,direktorfabrikekamenemineralnevuneKnaufInsulationuSurdulici.

Piše: Milica Rilak

u Srbijisetrošitriputavišeenergijeustam-benim, poslovnim iindustrijskim zgra-dama od evropskogproseka. Da nampred očima ne vi-

si potencijalna energetska krizazbog sukoba u Ukrajini, bila bitojednaodonihvestikojasevrtina mnogobrojnim stručnim foru-mima o energetskoj efikasnosti ipo agendama različitih donato-ra (Svetske banke, KfW i drugih),zahvaljujući čijoj pomoći su, naprimer,brojneškoleuSrbijiopre-mljene PVC stolarijom. Kada se,međutim, diskusija o energetskojefikasnostipokreneuočizime,pajošzimekojabimogladabudejošhladnijaakosedodatnozakompli-kujesituacijauUkrajini,prvastvarkojebi svako trebalodaseseti jeda je naša zemlja energetski zavi-sna. „U tako nezavidnoj poziciji,logično bi bilo da se preduzmusve raspoložive mere kako bi seenergetska zavisnost smanjila, ameđu prvim merama je svakakopravilnoizolovanjeobjekata”kažeMilanAnđelković,direktorfabrikekamene mineralne vune KnaufInsulationuSurdulici.Problemje,upozorava, u tome što država nemože da čeka na inicijativu gra-đana da odjednom postanu veli-ke štediše energije, već treba da„povučenogu“idasprovedečitavnizmera,poputuvođenjanaplategrejanja po potrošnji, tržišnog re-gulisanja cena električne energijeiobezbeđivanjasubvencionisanihkreditazagrađanstvo.

Za razliku od država EU gdepostoje državne i evropske sub-vencijezasprovođenjemeraener-getske efikasnosti, kod nas je tojoš u deklarativnom ali ne i ufinansijskom obliku. “U Sloveni-ji i Hrvatskoj, na primer, postojesubvencijegdejemogućedobitiido70%odvrednosti investicijeutermoizolacijufasadeikrova.Ova-kve mere umnogome su očuvalegrađevinski sektor u ovim teškim

vremenimakadajesvemanjeno-vogradnje”objašnjavaAnđelković.Dok je Hrvatska za ovu godinuu budžetski fond za povećanjeenergetske efikasnosti u porodič-nim kućama izdvojila 22 milionaevra, kod nas je u ovogodišnjembudžetu (koji će proći kroz reba-lans), predviđeno tek 180 milio-na dinara, i to za sufinansiranjeprojekata povećanja efikasnostiosvetljenja ili grejanja u lokalnimsamoupravama. Naše komšije sui izračunale da obnovom po na-čelimaenergetskeefikasnostigra-đani mogu da ostvare uštede naračunima za struju i grejanje od30%dočak60%.Projekatenerget-skog „sređivanja“ kuća sprovodise na republičkom, regionalnom(županijskom)ilokalnomnivouagrađanimaseomogućujedaostva-re subvencije od 40% do 80% uodnosu na vrednost radova. Hr-vatska je, inače, zacrtala cilj dasvake godine do 2020. po 2.000kućabudeobnovljenouzpomoćkreditaisubvencijazaenergetskuefikasnost.

novo ili staro?Osim toga što su domaće zgra-

de prave rasipnice energije, čak80% kuća u našoj zemlji nemanikakvuizolaciju.Sadrugestrane,a po novim pravilnicima o ener-getskojefikasnostikojisuuSrbijipočelidaseprimenjujuodnedav-no,svakinoviobjekatmoraimatienergetskipasošimorabitiizgra-đentakodaspadauminimalnoCenergetski razred, što opet značida jedebljinakamenevunekojubitrebalostavitinafasadunovogobjekta minimum 11cm, a na fa-sadu postojećeg objekta – 8 cm.Na naše pitanje da li se ta pravi-la i poštuju, s obzirom na to dasu i investitori svesni da izolacijaposkupljuje kvadrate na tržištukoje je ionako desetkovano zbogkrize, Anđelković odgovara da je„moguće dasuovemeredoveledoposkupljenjakvadrataunovo-gradnji u pojedinim slučajevima,

milan anđelković, knauf insulation surdulica

hladan račun za toplu zimu


EnErgEtika

ali i da ne treba zaboraviti da usuštini birate da li ćete u godi-nama koje slede plaćati tri putavišeračunezaenergenteiživetiusmanjenom komforu zarad inici-jalneuštede.”

Sa takvim izborom suočavajusegrađanisvihzemaljaEvrope,i,kakotovećbivanaStaromkonti-nentu,nekedržavereagujubržeanekedalekosporije.ZatojeKnaufInsulationaktivanuBriseluiStra-zburu, iučestvujeusvimdebata-ma koje se odnose na klimatskepromene, energetsku efikasnost,kao imerekoje jepotrebnopre-duzeti da bi se postigli zacrtaniciljeviza2020.odnosno2030.go-dinu. “Samo jedna prava odlukavisokih tela Evropske unije mo-že da znači svetlu budućnost zaovuoblast,zagrađevinskustrukuuopšte, veliki broj novih radnihmesta i generalno snažan zamahuindustrijiizolacionihmaterijala”, naglašava Anđelković. Ni u EU,kaže, nisu imuni na velike reči ukombinacijisasporimprelaskomna dela: „Na lokalnom nivou usamoj Uniji, pitanja energetskeefikasnosti ponekad više zvučekaozgodnapolitičkapriča”.

Dokaz da se energetska efika-snost u razvijenijim zemljama odnaše ipak shvata daleko ozbiljnijejetodaKnaufInsulationizvozivišeod 60% proizvodnje iz surduličkefabrike,aosimzemaljaregionananjihovoj izvoznojmapinalaze se ibrojneteškoosvojivedestinacijezaplasmanrobe,poputKine, Izraelaili Turske. Takva izvozna lista go-vori koliko o konkurentnosti pro-izvoda toliko i o prilikama na do-maćemtržištu–gdeostajedalekomanjideoproizvodnje.Anđelkovićipakprimećujedabiprilikemogleuskorodasepromene:„Očekivanaliberalizacijaenergetskogtržištaćeznačiti i neminovno poskupljenjestruje,trenutnonajjeftinijegizvoraenergijeuSrbiji.Toćesvakakodo-vestidopovećanjasvestiopotrebizaenergetskomsanacijomneizolo-vanihobjekatakojirasipajuenergi-

ju,asamimtimivećupotražnjuzaproizvodima kao što je naš. Tadaćemomoćidagovorimoopoveća-njukapaciteta fabrike idodatnomupošljavanjuljudi.”

faktor rastaKnauf Insulationće sledećego-

dineobeležiti10godinaotkadsuprivatizovali Vunizol, što je jednaod retkih uspešnih privatizacijana jugu Srbije. Ključna investicijau modernizaciju pogona surdu-ličke fabrike stigla je 2007, kadaje uložen 21 milion evra u pot-puno novu liniju za proizvodnjukamene vune, što je opet značilodupliranjekapacitetafabrikekaoiugradnjumodernih,ekoloških fil-terazaprečišćavanjevodeigasovakojinastaju tokomrada.Sadrugestrane,uregionukojimukumučisa ogromnom nezaposlenošću iodlivom stanovništva, ova fabrikanašla je iodnegovalakooperante,našta jeAnđelkovićposebnopo-nosan: „U početku nije bilo lako,alisvremenomsunašidobavljačirasli zajedno sa nama i usvajalinašestandardeposlovanja.Dragonam je da smo u prilici da upo-

slimo na desetine firmi iz bližegi daljeg regiona i da na taj načinpomognemouzapošljavanjuige-neralnorazvojuprivrednogživotajugaSrbije“.

Knauf Insulation svake godineulaže u poboljšanje proizvodnjeali i u zaštitu životne sredine. To,međutim, ne sprečava žalbe sta-novnika Surdulice na dim kojiispušta fabrika. Naš sagovornikporučujedaćefabrikauskorodo-datno smanjiti emisije, pošto ćekaosirovinuuproizvodnjikoristitivezivnu materiju koja je baziranana 100% prirodnim materijama,što je, kako kaže, prava retkost uindustriji, a nastaviće i da inve-stiraju u filtere i ostalu ekološkuopremu.„Načinnakojiposlujemozadovoljava sve zakonske okvirerepublike Srbije, a neretko ide iznatno iznad njih. Svi bezbedno-sni i ekološki standardi, koji važeza bilo koju Knauf fabriku širomsveta, u potpunosti su implemen-tirani iunašoj fabriciuSurdulici.Uvekćebitinezadovoljnih isum-njičavih,alimojaporukajedane-majurazlogazabrigu”,kažeMilanAnđelković.


EnErgEtika

ričard somervil, klimatolog

sibirske pomorandže

Foto

: Sylv

ia B

al S

omer

ville

intervju

B&F, broj 111, oktobar 2014.52

zapravo, čak i kad nisumnogo ekološki osve-šćeni, ljudi su svesnisopstvenih ekonom-skih interesa – kupujuenergetski efikasne fri-židere i dobro izolova-

nekuće.Kadbiimsetemaklimat-skih promena „prevela“ na neštoštoimjeblisko–dana“zelenim”proizvodimamoguuštedetivelikukoličinu novca, možda bi protestinaulicamaukojimasetražiodrži-virazvojbilijednakomasovnikaoioniukojimasetražikomadhle-ba,kažeprofesorRičardSomervilpenzionisaniprofesorInstitutazaokeanografiju Univerziteta u Ka-liforniji. “Voleo bih da vidim po-većano interesovanje javnosti zaekološketeme.Onimakojigovoreda sada, u ekonomskoj krizi, nijepravo vreme za to, stalno odgo-varam da održivi i razvoj ekono-mije nisu suprotstavljene stvari.Štaviše, one bi trebalo da budukomplementarne. Pogledajte sa-morazvojautomobila–danasonimanje troše a imaju mnogo boljeperformanse nego pre 30 godi-na. Nove tehnologije doprinose irazvoju ekonomije ali i očuvanjuživotne sredine. No, u aktuelnojsituacijinamjepotrebanipolitičkiaktivizam.Građanimorajupostatisvesni svoje obaveze da kritikuju

političareidaseprotivenjihovimlošim odlukama. U protivnom ćekod donosilaca političkih odlukauvek preovladavati kratkoročniekonomski interes, ostavljajućiožiljkena jedinojplanetinakojojje moguć život“, kaže Somervil,koji danas živi na dva kontinen-ta -polagodineprovodiuSADadrugu polovinu u Francuskoj - ina obe destinacije pomno prativeć sada vidljive znakove prome-nevremenskihuslovaaliirazličitepolitičkeodgovorenanjih.

zelen kao vojskaz Vi ste pred donosiocima po-

litičkih odluka, između ostalog ipred američkim Kongresom, iz-lagali naučne nalaze o promeniklime, ali i o dugotrajnom utica-ju koji su neke odluke političara,početkom ovog veka, imale pozdravlje planete. Šta ste kroz ovaiskustvanaučiliomotivimapoliti-čaravezanimzaekologiju?

R. Somervil: U Americi je topitanjeideologijeipolitike.Tamojesituacijaspecifičnazbogposto-janja samo dve velike političkepartije.Republikancigovoredasutvrdnjeozagađenjukojeuzrokujeklimatskepromenepreteraneidasumerekojenaučnicipredlažuzazaštitu životne sredine preskupe,dok demokrate u javnost izlaze

sa stavom da su ekološka pitanjaveoma važna, ali ne rade dovolj-nonaunapređenjuzaštiteživotnesredine. Skepticizam prema na-učnicima koji se bave klimatskimpromenama često je opravdanjeza izbegavanje nepopularnihekonomskih poteza poput većegoporezivanja vozila koja emitujuugljendioksidilisklapanjameđu-narodnih ugovora koji bi usporilibrz iopasanrazvojodređenih in-dustrija. Da bi se nešto promeni-lo potrebno je mnogo političkehrabrosti, jer ovakve reforme nedonosepolitičarimapoenenakra-takrok.VlastuAmericiignorisaćeekologiju sve dok se ne promenisvestovažnostizaštiteživotnesre-dine, odnosno dok se prema an-ketamajavnogmnjenjanepokažeda su o ovoj temi počeli ozbiljnodarazmišljaju.

No,SjedinjeneDržavesu,kaoštosam rekao, specifične. I u drugimzemljama takođe ima i skeptika ionih koji zbog sopstvenih interesane prihvataju nalaze klimatologa,ali oni uglavnom nemaju tako ve-liki uticaj na donošenje političkihodluka. U Nemačkoj i Francuskojje, na primer, i sa konzervativcimanavlastibilomogućenapravitinekinapredakuekološkojpolitici,itoizrazličitihrazloga.Nemci,naime,većdugoimajujakuZelenupartijukoja

Uvekćebitiljudikojićetvrditidapostojedobrestraneglobalnogzagrevanja–naprimerzaIstočnuEvropuiRusiju-alisvimanamaonoćedonetimnogoštete,čijerazmerenemožemonidapretpostavimo.Razumljivoještoljudiophrvaniekonomskomkrizomsvišeelanaizlazenaulicedabitražiliboljeusloveživota,negozaustavljanjezagađivanjaplanete,alinijerazumljivotoštopolitičariodbijajudauradeonoštobinaovomnivoutehnološkograzvojabilomoguće–daglobalnozagrevanjezaustavimosada,kažezaBiznisiFinansijeRičardSomervil,jedanodvodećihautoračetvrtogizveštajaMeđuvladinogpanelaoklimatskimpromenamaUjedinjenihnacija.SomerviljeuseptembruuBeograduučestvovaonaUneskovomsimpozijumupovodomrođenjaMilutinaMilankovića,trimesecaposlekatastrofalnihpoplavauSrbijičijijeuzrok(i)globalnozagrevanje.

Piše: Marija Dukić


ima uticaj na donošenje političkihodluka, a Francuzi su ponekad iiz potpuno drugih razloga praviliekološke reforme, kao onda kadasu, da bi bili energetski nezavisni,decenijama postepeno povećavalibrojnuklearki,dabidanasuukup-noj proizvodnji električne energijeoneučestvovalesa80%.

Na starom kontinentu ima jošmnogo ovakvih svetlih primera,poput Norveške koja ima najvišeelektričnih automobila po glavistanovnika na svetu. U Evropi, uprincipu, imamnogoviše politič-ke volje za ostvarivanje ekološkihciljeva,alijeproblemtoštosuSje-dinjeneDržaveidaljevodećasilausvetu,štoznačiidaonediktirajuneketrendove.

z UprkosVašiminaporimavašihkolega da upoznate političare ijavnostsaposledicamaklimatskihpromena,izgledakaodajemnogi-maovatemaidaljenevažna.Kakoseboritesaovimsaznanjem?

R. Somervil: Iskreno,zbogdo-sadašnjih iskustava u borbi za za-štitu životne sredine postao sampesimista. Odnosno, optimistasam kada vidim koliko je tehno-logija napredovala, što znači daje po ovom pitanju ipak mogućeneštouraditi,alikadasesetimdapolitičke volje za promenama jošuveknema,ondamislimdanemamnogo mesta za optimizam. Pa

ipak, nije sve tako crno. U SAD,gde živim polovinu godine, uoč-ljiv jeprogresnanivoupojedinihsaveznihdržavaalineifederacije.Nekedržaveradenasmanjenjuza-gađenja,donosezakonekojimaseograničavaju negativni uticaji naživotnusredinu,iutimnaporimanisujedine-ipojedineindustrijeiprivatne kompanije ulažu novac ienergijudasvojeposlovanjeučineodrživim.Inekedržavneinstituci-je su daleko odmakle u pogleduekologije. Dobar primer za to jevojska,čijerukovodstvočineprag-matičniljudi,bezvelikeideološkeostrašćenosti. Oni raspolažu veli-kim resursima i trude se ih kori-stenanajpraktičnijimogućinačin.Tako, recimo, mornarica radi nasprečavanju topljenja ledakojebijoj moglo poplaviti većinu bazaporedmoraaliipovećatitroškovefunkcionisanja. Kada bi na ovajnačin razmišljale i vlastinacional-nihdržava,ondabi seviše radilona sprečavanju štetnih posledicaglobalnogzagrevanjapoputdesta-bilizacijeraznihpolitičkihsistema,katastrofalnih nepogoda, ratovavođenihzbognedostatkaresursa,klimatskihizbeglica...

srbija na vodiz Dalijejošuvekmogućepostići

ciljodgotovonulteemisijeugljendioksidaidrugihizduvnihgasova

kojisehiljadamagodinazadržava-juuatmosferi?

R. Somervil: Bilo bi mogućeostvariti taj cilj na kraju ovog ve-ka, ili mu se bar približiti, ali tobi zahtevalo momentalnu reakci-ju - sada. Tehnološki, mi imamouslove za to, ali opet se vraćamona pitanje političke volje. Čak ikada razvijene zemlje čine napo-re da smanje zagađenje, ono jeu porastu jer se zemlje u razvojusamnogostanovnikaubrzanoin-dustrijalizuju a ceo taj proces za-snovan jenaproizvodnjienergijepomoću najtežih zagađivača. Toje obespokojavajuće, ali mogućeje postići konsenzus o smanjenjustopezagađenja.Mogućejeidaćerazvoj ovih zemalja (a samim timi industrijalizacija koja proizvodizagađenje) u narednih nekolikogodinadostićivrhunac,idaćepo-sle toga, sa stabilizovanjem rastaone moći da ulažu u čistije ener-gije.Akose,međutim,ovodesineunarednih50,već5ili10godina- bićemo svedoci veoma neprijat-nihdogađaja.

z Šta male zemlje, poput Srbije,mogudauradedaizbegnunegativ-neposlediceklimatskihpromena?

R. Somervil: Vi možda ne mo-žete da menjate svet ali morate uovoj oblastidadoprinesetekolikomožete.Ovo jemeđunarodnipro-blem i veoma je važno da se sviuključeunjegovorešavanje.Tolikoo sprečavanju budućih posledica,a sada malo o onima koje su većnastale – morate se adaptirati nanovonastalu situaciju. Širom svetaseulažeuprilagođavanje:Holandi-jakojasenalazi ispodnivoamoratroši milijarde dolara na podiza-nje utvrđenja i na najsavremenijesisteme za zaštitu od vode, a vla-sti nekih ostrva koja bi mogla bitipoplavljena već uveliko planirajupremeštanje populacije na druge,manje ugrožene prostore. Na Bal-kanu bi ubuduće gradnju kuća idrugihnekretninatrebaloplaniratisasvešćuoporastupadavinaipo-plavnimpotencijalimareka.


intervju

za generacije učenikaosnovnihisrednjihško-lauzemljiPetnicajebilamestonakojemsuusa-vršavali svoje talente ipripremalisezanaučnukarijeruuzemljiisvetu.

Iakonikadanijeodustalaodtesvo-jeuloge,Petnicaje,ulaskomzemljeu krizu, dobila i dopunsku ulogu.

“Ranije su škole svojim dodatnimaktivnostimauspevalebardelimič-nodazadovoljeradoznalostiželjuučenika za znanjem, bivajući impodrškaudodatnom(samo)obra-zovanju i usavršavanju. Petnica jebila logična nadgradnja za izuzet-no motivisane učenike i studente.Kakojeekonomskaaliiopštadru-štvena kriza uzimala maha, tako

suseškoleokretaleisključivopro-sečnim učenicima. Istovremeno,prestalo je i ulaganje u osnovnaobrazovna sredstva, pa se učenjeu školama svelo na tablu i knjigu.Tada je Petnica postala pribežišteučenika i nastavnika željnih do-datnog učenja i usavršavanja, koješkolevišenisubileustanjuda impruže”,kažeurazgovoruza„Biznis&Finansije”NikolaBožić,direktorFonda“Petnica”.

Danasnijenimaloneobičnodaseporedstandardneponudeprogra-mauPetnicinađeprogramdizajna- discipline koja povezuje nauku,tehnologiju i umetnost, programiizoblastikomunikologije iveštineprezentacije, finansija, poslovanjaberziiklimatskihpromena.

Tokom 32 godine svog postoja-nja Petnica je pedantno raspore-đivala svoju ponudu na prirodne,društvene i tehničke nauke, ali jesadržaj svakog od programa evo-luiraoimenjaosepremasvetskimnaučnim trendovima, interesova-njima đaka i sadržajima koje suunosili„Petničaripovratnici“,mladistručnjacikojisuodđaka,izrasliupredavače. „Neželimodau inova-cijamabudemospori,kaoštojetoslučaj sa redovnim školskim siste-mom”,kažeBožić.

nauka u kompanijamaNauka i naučni metod u Petnici

nisu sami po sebi cilj, kaže Božić.Usvajanjem naučnog metoda, po-laznici treba da nauče da kritičkirazmišljaju,pronalazeinformacijeirazlikujubitneodnebitnihčinjeni-

istraživačka stanica petnica

disciplina mozgaOdustanovekojajegodinamapredstavljalaodskočnudaskuzabudućenaučnetalente,IstraživačkastanicaPetnica(ISP)je,saopadanjemkvalitetanastaveuškolamai(ne)dostupnošćuučilapostalajedinopribežišteradoznalih.Danasseunjojmladiljudioboružavajukritičkimmišljenjem,umećemtraženjarelevantnihinformacijairazlikovanjabitnihodnebitnihčinjenica–neophodnimoruđemukarijeriekonomista,bankara,umetnika,komunikatora,ipolitičara,kažeNikolaBožić,direktorFondaPetnica.„Vrlojevažnopredstavitimodernunaukuonakvomkakvajeste.Asvetskitrendjedaseumnogimoblastimaveomazanimljivomnaukomnebavesamonaučnicinafakultetimaiinstitutima,negoiurazvojnimcentrimavelikihkompanija”.

Piše: Marko Miladinović


skener

ca,izaključuju.Radećinasamostal-nim malim naučnim projektima,osmišljavajući temu istraživanja,birajući metodu rada, realizujućisamo istraživanje, oni se uče i sa-mostalnomitimskomraduirazvi-jajusebekaoličnost.Tosuosobinekoje su potrebne i onima koji ćesutra biti biznismeni, ekonomisti,umetnici,bankariipolitičari”,kažeBožić.

I sama Petnica je u tom svommenjanju izoštrila čula za potrebetržišta. Sa završetkom rekonstruk-cije i izgradnje novih kapacitetau Petnici, i pristizanjem nove mo-derne naučne opreme, otvorilase mogućnosti za proširenje pro-gramskihaktivnosti.„Usaradnjisafakultetimaiinstitutimaiznašeze-mlje,ali i inostranstva,pokrećemorazličiteprogramezastudente.Svioni pre svega omogućavaju pola-znicimadanaučepraktičneveštinei metode rada na modernoj nauč-noj opremi“, kaže Božić. „Ovakveprogramske aktivnosti osmišljava-mo u partnerskom dogovoru saakademskim institucijama koje sunosilac naučnog kredibiliteta ovihprograma. Studentima osnovnih ipostdiplomskih studija se na ovajnačin daje mogućnost da mnogopre nego što postanu priznati na-učnici intenzivno rade na odgo-varajućoj naučnoj opremi i naučemetodekojećeimbitipotrebneubudućemnaučnomradu.Vratasuotvorena imladimstručnjacima izrazličitih kompanija, koji, da nijePetnice,nasvojimradnimmestimanapočetkukarijerenebimoglida

ostvare pristup ovako modernojopremi.

„Vrlojevažnopredstavitimoder-nunaukuonakvomkakva jeste.Asvetski trend je da se u mnogimoblastima veoma zanimljivom na-ukom ne bave samo naučnici nafakultetima i institutima, nego i urazvojnimcentrimavelikihkompa-nija“,kažeBožić.

Kad god imaju priliku, organi-zatori programa pokušavaju daprimere dobre prakse prikažu i uISP, kako bi njeni polaznici dobilipotpunu sliku o tome gde se svenaukom danas može baviti. „Nekinašipolaznicisuzainteresovanizapreduzetništvo i povezivanje nau-ke i tehnologije i biznisa. Petnicajepogodnazaovakvopovezivanjejer ima široku mrežu svojih struč-nih saradnika sa jedne strane, ibivšihpolaznika,kojisu,nakontridecenijepostojanjaISP,sadaunaj-boljim poslovnim godinama. Ovamreža ljudi, „Petnički oblak” kakoganazivamo,jeonoštojeposebnodobrozabilokakvoprogramskoiinstitucionalno inoviranje”, nagla-šavaBožić.

odliv mozgova nije uvek gubitakNajčešćipovodzauspostavljanje

saradnje sa brojnim kompanijamajesu nekadašnji đaci Petnice ko-ji sada rade u tim kompanijama.Iz želje da pomognu da aktuelnipolaznici dobiju priliku da rade ujoš boljim uslovima, oni se samijavljajuipredlažusaradnju,kojasečesto ostvaruje u vidu finansijske,ekspertske ilimaterijalnepodrške.

Mnogo značajnija je ona saradnja,kažeBožić,kojanasvetopodrazu-meva i deljenje know-how i pred-stavljanje tehnoloških i naučnihtrendovasadašnjimpolaznicima.

Kvalitetsmeštajaimodernaopre-ma omogućavaju ISP da u ponu-di ima i međunarodne studentskeprograme – najčešće letnje škole,radioniceikampove.Nedavnojesadvonedeljne prakse u laboratorija-mauPetnici ispraćenatrećagrupastudenata sa Univerziteta Dekartu Parizu. Osim toga, ostvareni sui nemački program neuronauke,CERN-ovaškolačestičnefizike,ško-lakosmologijesakolegamaizTrstaiCiriha.Sadatipolaznicipredstavlja-jumostzaodlazaknašihstručnjakanausavršavanjeunjihoveustanove.

Usituacijikadajevećdecenijamaodliv mozgova iz Srbije odraz su-mornesvakodnevice,Božićsmatrada ga treba iskoristiti na najboljimogući način: „Ostali smo u kon-taktu sa velikim brojem naših ne-kadašnjih polaznika koji su sadauspešniusvojimoblastima.Onisuspremnidadođuiodržepredava-nja, da nam dovedu svoje kolegeeksperte, da organizuju programeza srednjoškolce i studente, danam doniraju komad opreme iliknjige. Ako na ljude koji su otišligledate kao na vašu podršku izinstitucija gde sada rade – a naro-čitokadasuoniveomaspremnidadajupodrškuuradusaaktuelnimpolaznicima–ondatonemorabitifrustracija. Njihov povratak u ze-mljunije jedininačinnakojinamonimogubitiodpomoći.”


prošle godine mediji sunaširoko pisali o istra-živanju koje je otkrilovelike rupe u znanjuadolescenata o repro-duktivnom zdravlju iseksu uopšte. Prema

rezultatimaistraživanjasvakiosmivojvođanski 14-godišnjak je većimao seksualne odnose a većinasrednjoškolacaoseksuuglavnom„uči“ od drugara na velikom od-moruilinainternetu.Rezultattogajeneznanještasupolnoprenosivebolesti, šta je menstrualni ciklus,štasuposlediceabortusaizaštojevažnakontracepcija.Tu je inedo-

voljnorazumevanjemeđuljudskihodnosa - svaki osmi đak koji jeseksualno aktivan priznao je daje makar jednom imao seksualniodnos protiv svoje volje. Razloziza to su obično dejstvo alkoholai pritisak partnera. Na pitanje štakoriste kao zaštitu, najveći pro-cenat adolescenata odgovara sa„kondom“,„ništa“i„piluluzajutroposle” – ovo su rezultati do kojihjedošaoInstitutza javnozdravljeVojvodine.

Devetnaestogodišnji sagovorni-ci B&F-a, P.M. i D.K., su nevinostizgubilisa19isa16godina.Jedanne upotrebljava kontracepciju a

drugi koristi kondom, a o rizici-ma koje sa sobom nosi aktivanseksualniživotznajumalovišeodvršnjaka–prvaasocijacijananjihsu im polne infekcije i neželjenatrudnoća.Uprkostome,prestupa-njauseksualneodnoseD.K. seoovojteminijeinformisao,aP.M.seinformisaokoddrugova.Sarodite-ljima,nastavnicima i stručnjacimaoovomenisurazgovarali.

Izgledadainformisanostoseksunepratirastsveranijegstupanjauseksualne odnose. Naime, pre 50godinauNovomSadusamo2,2%srednjoškolki je imalo seksualneodnose, 1980. godine je taj brojporastao na 9.2%, a 2000. je sva-ka četvrta učenica srednje školeimalaseksualnoiskustvoilijebilaseksualno aktivna (podaci iz Fol-low-up studije o znanju i ponaša-

novi predmet za vojvođanske srednjoškolce

sve što ste želeli da znate o seksu, reći će vam u školiSeksualnoobrazovanjedecetrebalobidapočneutrećojgodiniživota,uporodici,alisenajčešćeučioddrugovanavelikomodmoru,nainternetu–iizprakse,zbogčegaSrbija,uzCrnuGoruprednjačipobrojumaloletničkihtrudnoćanaBalkanu.Suočensačinjenicomdamladisveranijestupajuuseksualneodnose,bezpredznanjaonjima,Pokrajinskisekretarijatzasportiomladinuzajednosavojvođanskimsrednjimškolamaotpočeojeprojekatsaciljemočuvanjareproduktivnogzdravljamladih,zakojisuoniizgleda–veomazainteresovani.Zaroditeljedanašnjih15-godišnjakaovojenekavrstareprize,jersusličnoškolskogradivoeksperimentalnoslušalinačasovimabiologije.



skener

nju mladih u regulaciji fertiliteta,Kapor-Stanulović,Kapamadžija).

o kupusu i rodiMladinajvišeznajuopolnopre-

nosivim bolestima i kontracepci-ji, prenosi svoje zaključke StefanMitrović Jokanović, psiholog TApsihoterapeut (u edukaciji) kojiradiunovosadskomPsihološkomsavetovalištuzamlade.„Krozprak-susamprimetiodavećinanjihimapolovična znanja, a veći je brojonih koji nemaju nikakve infor-macijeodonihčije jeznanjepot-puno. Kada je reč o seksualnimdisfunkcijama bilo da su psiholo-ške ili organske prirode, njihovaznanja su minimalna. Osim toga,čini mi se da većina mladih nijesvesna svih rizika koje sa sobomnosistupanjeuseksualneodnose,

ali naravno, postoji i mali proce-nat onih koji imaju jasnu sliku otome– tosuuglavnomdecakojasuprolazilaobukeilisuaktivistiunekimNVOkojesebaveovomte-matikom“,kažesagovornikB&F-a.

Barem trećina onih koji dolazeu Savetovalište zbog problema upartnerskim odnosima zapravoima probleme seksualne prirode„a često je to i primarni razlogjavljanja“, kaže Mitrović Jokano-vić, i dodaje da mladi o seksuuglavnompričajusasvojimprija-teljima, što osim trenutnog emo-cionalnog rasterećenja najčešćenema drugog efekta, a zna dabudeikontraproduktivno.Odgo-vorenasvojapitanjamladitražeinainternetu,gdeimamnogone-tačnogsadržajaiinformacijakojeoni mogu pogrešno protumačiti.

Procenat mladih koji se obraćajuterapeutima je mali, ali raste svremenom.

Zbog ovih i sličnih saznanjaprošle godine je deset vojvođan-skih srednjih škola učestvovalo upilot programu uvođenja “Zdrav-stvenog vaspitanja o reproduktiv-nom zdravlju”, koji se pokazaokao uspešan, zbog čega se ovajprogram vannastavne edukacijesada predaje u 66 škola u našojsevernojpokrajini.Zaprojekat seprijavilo70 škola (dakleoko80%svihsrednjihškolauVojvodini)alinjihčetirinijeprošlonakonkursu.

Uprkos neslaganju određenihultra desnih i religioznih organi-zacija, vrlo brzo je nastalo velikointeresovanje za predmet “seksu-alno vaspitanje”, kako mu mnogitepaju. Ove godine će ga izuča-vatiučenicidrugograzredavojvo-đanskihsrednjihškola.„Seksualnoobrazovanje je moguće započetiveć u detetovoj trećoj godini i tobitrebalodaradisvakiroditelj.Štosetičeformalnogškolstva,idealnobi bilo da seksualno obrazovanjebudesastavnideonastavnogpro-gramaodprvograzredaosnovneškole. Ukoliko je školski programprilagođen i izvode ga kompe-tentnistručnjaci,koristimogubitivelike. Za početak - razvoj psiho-seksualnog identiteta mladih. Ne-ophodnojemladenaučitiopolnoprenosivimbolestimaikontracep-ciji,zatimosvimpoteškoćamanakojemogudanaiđuusvetuseksa,usmeriti ih kako mogu sami sebida pomognu i kome mogu dase obrate za stručnu pomoć. Alinajvažnije od svega je pokazatiim kako da uživaju u seksu, a dana tom putu ne naškode ni sebini drugima“, misli Stefan Mitro-vić Jokanović. Da je drugi razredsrednje škole najkasniji mogućiuzrastzasticanjeovihznanjamislii Snežana Ukropina sa Institutaza javno zdravlje Vojvodine, kojaje inače jedna od autorki Izvešta-ja: „Istraživanje znanja, stavova iponašanja u vezi sa seksualnim


zdravljem“.Premanjenimrečima,ovaj uzrast je u fokusu zbog ne-koliko administrativnih razloga –pokroviteljprojektajePokrajinskisekretarijat za sport i omladinua omladinom se smatraju starijiod 15 godina, a dodatni razlog jei činjenica da deca ovog uzrastamogu sama da odlučuju da li ćepohađatiteradionice.

“one” stvari“Nakonprimenepilot-programa,

brojtačnihodgovorana27pitanjaudeluupitnikaoseksualnomire-produktivnomzdravljuuprosekuje porastao sa 9 na 15. Broj onihkojisuimaliskorodpreko19tač-nih odgovora bio je 10 puta većikod učenika koji su učestvovali uprogramu u odnosu na one kojinisu, i tovećimdelomugimnazi-jama, koje po kriterijumu đačkogznanja dominiraju nad stručnimškolama”,kažeUkropina.Najboljeocene na testu su imali odlični ivrlodobriđaci.

Preporučenojedasenovipred-metodržavakrozradioniceodsati po, dva puta mesečno. Takođe,preporukajeidagadržeedukato-ribiološkestruke,aliipsihološke,pedagoškeisl,kojimabitodopu-njavalofondčasova.

U Gimnaziji Uroš Predić u Pan-čevu će, na primer, ovaj predmetpredavati psiholog Milena Ajvazi pedagog Ana Nenadić. Da bise za to kvalifikovale, one su, poAninim rečima, prošle trodnevnuobukuuInstitutuzajavnozdravljeVojvodine u Novom Sadu, kojajeobuhvatalapredavanjastručnja-ka iz različitih oblasti, iskustvenoprolaženje radionica, kao i obu-čavanje za samostalnu realizacijuradionica.

„Neke od tema koje ćemo ob-rađivati sa đacima biće zdravlje izdravstvenovaspitanje;međuljud-skiodnosi;veštinekomunikacijeidonošenja odluka; anatomija pol-nih organa (seksualnih i repro-duktivnih);pubertet;reprodukcijaitrudnoća;seksualnost;planiranje

porodice;seksualnoprenosivein-fekcije; rizična ponašanja; funkci-ja ginekologa, urologa, psihologaisl“, kaže Nenadić koja smatra dajegradivomobuhvaćenvelikibrojpitanja koja su za adolescente odizuzetnevažnosti.

Većina B&F-ovih sagovornikaje saglasna da postoji velika po-treba za ovim predmetom ali nei oko načina njegovog uvođenja.Tako Karlovačka gimnazija, kojajesk.2013/14.godinebilajednaodprvih 10 škola koje su uvele ovajpredmet,ovegodineneučestvujeu istom projektu. Ljiljana Pižuri-ca, pedagog iz ove gimnazije, ka-že da je razlog tome činjenica daodgovarajući tim iz projekta nijenapravio anketu sa učenicima pr-vograzredakakobiseutvrdilodali zaista žele taj predmet, kao štojeurađenoprošleškolskegodine.Uzimajući u obzir činjenicu da seučešćeuradionicamaodvijadoju-na, zatim poteškoće sa terminimaodržavanja,nedefinisanstatus(ni-je izbornipredmet),ondeci,kojauvelikombrojuputujudoškoleiliučestvujunaraznimtakmičenjima,predstavljadodatnoopterećenje.

“Prošle školske godine su decazaista ozbiljno shvatala učešće uovomprojektu.Bilasuveomaak-tivna na radionicama. Međutim,poštopredmetnijebioobavezan,vremenomsebrojdecekojauče-stvuju osipao (a najviše kada suim počele dodatne vannastavneobaveze, posebno pripreme zatakmičenja)”, kaže Pižurica. Onajeuverenadaćese,kadapredmetpostane izborni, poteškoće rešiti,kaouslučajugrađanskogvaspita-njaiveronauke.

Takođe dodaje da bi bilo peda-goški optimalno da predmet Za-štita reproduktivnog zdravlja pr-venstveno predaju odgovarajućistručnjaci ili obučeni profesori izškole (biolozi, psiholozi, pedago-zi),aneprofesorikojimanedosta-jefondčasova.

Ana Nenadić je kao pedagogsvakakodobarizborzaedukatora

uovojoblasti,aliporedstručnosti,misli ona, važna je i ličnost pre-davača, kao i neki drugi faktori,poput starosti, “koja je u našemslučaju olakšavajuća okolnost, sobziromdanijevelikigeneracijskijazizmeđunasiučenika“.

Zasadaje,izgleda,interesovanjezaovajoblikvannastavneedukaci-jeuvećiniškolaveliko,bezobziranastručnostilimladostedukatora,gradivo, obaveze đaka i sl. Da liće im Zdravstveno vaspitanje oreproduktivnom zdravlju zadržatipažnju ostaje da vidimo, ali napitanjedalibiposećivalioveradi-onicedasuuvedeneuvremekadasu oni bili drugi razred srednje, iP.M.iD.K.sunedvosmisleno,krat-koijasnoodgovorilisa–da.

Naposletku, svi sagovorniciB&F-a su se složili da bi ovajoblik vannastavne edukacije tre-balouvestiuškoleširomzemlje,bilokaoposebannastavnipred-met(unajmanjurukuizborni,alii za mlađe generacije), bilo kaodeo šireg predmeta iz oblastizdravstvenogvaspitanja, jernisusamo vojvođanski srednjoškolcineupućeni u rizike koje sa so-bomnosi seksualni život–niškiadolescenti nevinost gube izme-đu14-tei16-tegodineživotabezdovoljnopredznanjaotome,auLeskovcujesličnasituacija,madasuanketaripopisaliionekojisuprvoseksualnoiskustvoimalisa10godina.

Institut za javno zdravlje SrbijeDr Milan Jovanović Batut upozo-rava da brzo raste broj seksualnoaktivnihispod15godinastarosti,apsiholozi da su adolescenti sklonimenjanju partnera, odnosima savišepartnera istovremeno,ali i re-lativizovanju ljubavi i postavljanjunovihtrendova,poput“prijateljstvasapovlasticama”.NaBalkanuSrbijai Crna Gora prednjače po brojumaloletničkihtrudnoća–od1.000devojaka u Srbiji 22 rodi pre pu-noletstva.Ciljovogpredmetajedavišenebudemorekorderisamouneslavnimdisciplinama.


skener

Unašemnarodupostojiizrekadaseceoživotodvijaizmeđudvahleba:izmeđuhlebazarođenogihlebazaumrlog.Tragomoveizrekeisledećiputzrnažita,jedanslikar,jednabibliotekarkainjihovaćerka,istoričarumetnosti,napravilisu„hlebnuulicu“uPećincima,kojaseprostirekrozhiljadugodišnjuistorijuhlebanaovomprostoru.

Piše: Zorica Žarković

potraga za hlebom, naj-većaavanturauljudskojistoriji,danasuglavnomzavršavaunajbližojpro-davnici ili pekari. U Sr-biji, hleb se odmetnuougraničara:izmeđunas

i Evropske unije, gde je hleb naj-manje za trećinu skuplji; izmeđuonihkojimoguzahlebdaizdvojeu proseku bar 1.500 dinara me-sečno, i onih koji ne mogu ni to;između onih koji kupuju hleb odjuče,ionihkojijedusamospecijal-nevrsteuz „fitnes“hranu; između

„legalnog“ i hleba proizvedenog„na crno“, kakav je, prema nezva-ničnim tvrdnjama, svaki drugi nadomaćem tržištu. Hleb je u Srbijipostaonajvidljivijagranicasiroma-štva, isimbolrasipništvausiroma-štvu,sakontejnerimapunimbače-noghleba.

Samo pre nekoliko generacija,hlebu se pristupalo potpuno dru-gačije.Odpreostaloghlebapravilesuseprženiceilipopara,amrvicepažljivo prikupljale i delile ptica-ma. Hleb se mesio u kućama, datrajeiponedeljudana.Biojedru-gačijegkvaliteta,jerseumestokva-scakoristiokomov,kojisestavljaousmešuodmekinja,projinogbra-šnaivode.Odtesmešepravilesuseloptice,kojesusesušileukorpikomovari,aispečenihlebsečuvaouplatnenimvrećama,navazduhu.Unašemnarodupostoji izrekadase ceo život odvija između dvahleba: između hleba za rođenogi hleba za umrlog. Tragom ove iz-reke i sledeći put zrna žita, jedanslikar,jednabibliotekarkainjihovaćerka,istoričarumetnosti,napravilisuhlebnuulicu„Odzemljeihleba,doneba“.TojeSrpskimuzejhlebaJeremijauPećincima.

Ako svratite u ovaj muzej u ne-ko nedeljno prepodne po lepomvremenu,možetedazatekneteSlo-bodana Jeremića Jeremiju, našegpoznatog slikara, kako u dvorištujede domaći hleb uz krastavac iparadajz. Iz kuhinje se čuje zvec-kanjeposuđa.SuprugaBiljana,donedavno direktorka biblioteke uPećincimaasadaupenziji,pripre-manedeljniručak.Kadačujedasudošliposetioci,oddomaćiceuku-hinji u sekundi postaje domaćicaistorijehleba.Vodivaskrozvišeodod 2.000 predmeta, koji ispredajupriču o načinu na koji se nekadaproizvodio hleb u Srbiji, o njego-vomznačajuisimbolici,običajimai načinu života, o tehničkim revo-lucijama koje su stizale preko hle-ba,osvajačimakojisupodmićivaniobrednim hlebom... Strast premahlebujezaporodicuJeremićstrast

prema razlikama koje ujedinjujuljude. Hleb se u različitim krajevi-mapravionarazličitenačine,aliis-kustvouprikupljanjusvedočansta-va,ali i reakcijeposetilacasa svihstrana sveta, ukazuju na mnoštvozajedničkihdetalja.Hlebjenajboljiprevodilacmeđuljudima,bezobzi-rakojimjezikomgovore.

ćurkalo, preteča mikseraPredmetinastanjujutrizbirke:ar-

heološku, etnografsku i likovnu.Prvu čine nalazi vezani za proi-zvodnjuhlebaizneolitaiantičkogperioda; drugu, oruđa za obraduzemljeizbližeprošlosti, transport-na sredstva, predmeti za preradupšenice i kukuruza, mešenje i pe-čenje hleba, za pripremanje hra-neizbirkaobrednihhlebova,doktrećuzbirkučineJeremijinicrtežiislikeiztriciklusa:„Zemlja“,„Hleb“i„Nebo“.Uokvirumuzejskogkom-pleksanalazisefurunazapečenjehleba, ognjište i crkva posvećenahlebu. Pre nego što je osmislio, apotom i otvorio ovaj muzej 1995.godine,Jeremijajeupotrazizahle-bomobišaovišeod700selaširombivšeJugoslavije,auSrbijijesasu-prugom Biljanom najviše boravionaStarojplanini.

Što sam, a što zahvaljujući svo-jim „jatacima dojavljivačima“, poselima je prikupljao etnografske

hlebna ulica u pećincima

od zemlje i hleba, do neba


koktel

predmete,oruđa,mašine,stare fo-tografije,zapisivaoobičaje islikaokućeivodenicestarijeodveka,ko-jedržavanijezaštitila,alisuihove-kovečileJeremijineslike.Predmetesunalaziliinađubrištu,prisećaseBiljana. Njen suprug je na pred-metimavršiominimalnepopravkeda bi ih sačuvao od propadanja.„Kada ne bi mogao da popravinekualatkuilimašinu,pribegavaojerekonstrukciji.Jedinojearheolo-ška zbirka konzervirana, svi ostalipredmeti su u prirodnom stanju,mogudasedodirnu,dasedemon-strirakakorade...Nekeodnjihima-mopreko30godina,ali su idaljedobroočuvani“.

Predmeti iz arheološke i antič-ke zbirke su pribavljani u saradnjisa državnim muzejima. Tu je, naprimer, neolitski žrvanj u vidu ka-menepločenakojojsuserazbijalazrna, a potom se od njih pravilakašazamešenjehleba.Kelti suzasobom ostavili žrvanj u čijoj pri-menisekoristio točak, „anama jebioposebnointeresantanlokalitetDonje Branjevine u Vojvodini, ko-ji je otkriven 1963. godine“, ističeBiljana. „To je ratarska kultura izperioda od pre 3.500 godine prenove ere, koja je gajila pšenicu.Pored hleba za ishranu, pravili suhleboveodglineastralnogoblikaizakopavali ihuzemlju,dapšenica

bolje rodi. Ovaj podatak govorida hleb u to vreme nije bio samonamirnica, već i ujedinitelj zemalj-skogiduhovnogsveta“.

Većina predmeta je manufaktur-ne proizvodnje, poput „ćurkala“iz jugoistočne Srbije za spravlja-nje belmuša, preteče današnjegmiksera, jer je namera osnivačamuzeja da se, pre svega, pokažestvaralački potencijal ljudi sa ovihprostora. Ali tu su i mašine kojesvedočedaSrbijacivilizacijskinijemnogokasnilazaindustrijskirazvi-jenim zemljama, pa i mašine kojesuistorijskirariteti.„Takvajeručnavršalica koja je stigla u Srbiju po-sle Prvog svetskog rata, kao ratnaodšteta.Onaječeškeproizvodnje,amojsuprugjujenašaonaStarojplanini, gde je bila u upotrebi dosedamdesetihgodinaprošlogvekajer je jako zgodna za prenošenjenaplaninskimnjivama“,objašnjavaBiljana. U etnografskoj zbirci je ijednarevolucionarnamašina–sa-movezačica, koja je 1920. stigla izEngleskenabogatisalašuBanatu.Ovamašina,američkeproizvodnje,bila je preteča kombajna i u Srbijise upotrebljavala i posle Drugogsvetskograta.

muzej kao živo bićeJeremići sunaročitoponosnina

zbirkuod 96vrstaobrednoghle-

ba. Svaki od njih mesile su stariceu selima baš za Jeremiju, kako biih prvo naslikao, a potom pravionjihovereplikeodterakote,budućidahlebiunajboljimuslovimamo-žedaseočuvanajdužedogodinudana.Hlebjeimaovažnomestousrpskoj običajnoj praksi, a tokomvremena, obredni hlebovi su biliizloženi različitim uticajima, takodasedanassrećuumnoštvuobli-kainamena.Međuneobičnijimajeprimerakhlebazaprolećnipraznik„mladenci“, na kojem su mlada imladoženja prikazani krezubi, saželjom da srećno ostare zajedno.Tujeiobrednihlebsaturskimpo-lumesecom,kojisemesiouokoliniNegotina,akojijedomaćinpokla-njaoturskomstarešinikakobimuodobriodaslavikrsnuslavu. Jere-mićisuusaradnjisabeogradskimEtnografskim muzejom kandido-vali slavski hleb kod UNESCO-akao nematerijalnu baštinu koja jejedinstvenausvetu.

Muzejhlebajeuvrštenuturistič-ku ponudu Beograda, a na pita-njekakosuuspelidasteknutolikibroj posetilaca u malom mestu ivan glavnih puteva, Jeremija kaže:„Uvek sam se pitao zašto kod nasljudi ne idu u muzeje, a čim pre-đu granicu posete bar jedan, iakosu pred vratima ogromni redovi.Ondasamshvatioda sunavećininaših muzeja vrata ista kao i navojnim ipolicijskimzgradama, izakojihumrakustalnonekodežuraistalnoteteraukompravcutrebada ideš. U onom polumraku stariparketiškripeineprestanozazirešiosećašsenelagodno“.ZatojeMu-zej hleba napravljen kao otvorenprostorukojijesvakodobrodošao,i zamišljen kao živo biće u čijemdaljem razvoju i preoblikovanjuučestvuju iposetioci,posebnode-ca koja kroz kreativne radioniceuče i zabavljaju se. Muzej je idejakojasestalnorazvija,„itojerazlogšto nikada nismo tražili novac izbudžeta“, objašnjava Jeremija. „Dabi ideja živela, ona mora da budeslobodna“.


kineska književnost20. veka u svom ra-zvoju beleži dva zlat-na doba: dvadesete itridesetegodinekadajenapravljenraskidsklasičnomknjiževno-

šćuiucentarrazmatranjastavljeniproblemiobičnogčovekasnagla-skom na njegovim individualnimtežnjama; i osamdesete, koje suiznedrile pisce koji u cilju rekon-strukcijenacionalneistorijenovimformama i misaonim sadržajempokušavaju da pruže alternativusocrealizmu, vodećem pravcu odkraja četrdesetih do kraja sedam-desetih godina. Za oba periodakarakterističan je uticaj straneknjiževnosti, s tom razlikom štopisci novijeg doba estetsko upo-rište traže i u klasičnoj kineskojknjiževnosti“,kažezaB&FMirjanaPavlović, docent za kineski jezik

i književnost Filološkog fakultetau Beogradu i književni prevodi-lac. „Kineska književnost 21. vekatematski i žanrovski izuzetno jebogata.Naprimer,tuimamozani-mljivprocvatnaučnefantastikeilikriminalističkogromana.“

Pisce, kaže ona, više zanima sa-vremeni trenutak i izdvaja gene-raciju mlađih autora koji se ba-ve problemima i nedoumicamamladih ljudi uhvaćenih u zamkuhedonističkog, materijalističkog ikonzumerističkogdruštva.

Dosadasunasrpskiuglavnomprevođeniafirmisanikineskipiscii najčešće njihova najreprezenta-tivnija dela. „Iako je poslednjihgodina vidna tendencija porastainteresovanja za kineske pisce,njihovom zastupljenošću na srp-skom jeziku još ne možemo bitizadovoljni.Bilobiuputnodanašiizdavači uspostave tešnju sarad-

nju s kineskim izdavačima, ali i sdomaćim sinolozima kako bi sepredstaviovećibrojvažnihpisaca,kaoinjihovširiknjiževniopus.Nataj način srpski čitalac bi mogaojasnije da sagleda stvaralački putpojedinih pisaca i kontinuitet urazvoju kineske književnosti kojavećodavnopredstavljavažanseg-ment svetske književnosti“, obja-šnjavanašasagovornica.

Ipak,našiizdavačigeneralnosla-bo poznaju kinesku književnost.„Imamutisakdaseuglavnomosla-njajunaprevodeipopularnostde-laudatomtrenutkunazapadnomtržištu. Sem toga, imamo maloknjiževnihprevodilacaskineskogjezika, mada se i ta slika posled-njihnekolikogodinamenja”,obja-šnjavaPavlović.

temelj je postavljen Zahvaljujući nekolicini srpskih

sinologa već postoje objavljenadela u odličnom prevodu kojapredstavljaju dobru osnovu, alikod nas se vrlo često pristupa i„kraćemputu“,prevođenjuknjigasaposrednogjezika–kojakaočinna prvi pogled pomaže širenjuznanjaoovojkulturi,alijeustvaričestoštetnijiodkoristikojubimo-gaodadonese.„Lošeještoizdava-či, koji inače olako koriste posre-dovanje trećeg jezika u prevođe-nju,želedaubedejavnostkakojeto i legitimani jednakokvalitetannačinstizanjadonekeknjigeiau-tora.Atakavprevodzapravomožedatipotpunopogrešnuinformaci-ju o delu i piscu“, kaže VladislavBajac, pisac i direktor izdavačkekuće “Geopoetika”. „Zamisliteumetničke, autorske, tzv. beletri-stičkeknjigečijesevrednosti ina-če po definiciji zasnivaju na stilui osobenostima upotrebe jezikasvakogautoraponaosob,tretiranekao knjige sa statističkim podaci-ma!” Takva praksa je, kaže Bajac,samo još jedan primer sklonostika “megalomanskim brojevima”u domaćem izdavaštvu. „Upravozato, bolje je prirediti manji broj

kineska književnost u srbiji

tiha vodaKnjiževnostinjenoprevođenjesukrucijalniizažurnalizamidiplomatijuipolitiku:književnostjetatihavodakojasvespajazatoštoinformiše,obrazuje,iritiraigodiistovremenoinakraju–širividikenaindividualnomplanu,kažeVladislavBajac,pisacidirektorizdavačkekuće„Geopoetika“,kojajenedavnodobilaispecijalnuknjiževnunagraduKineuSvekineskomnarodnomkongresuuPekingu.USrbijisesavremenakineskaliteraturapremaloprevodiirazume,aokolnostdajeKinaovegodinepočasnigostMeđunarodnogsajmaknjigauBeogradumoždaćeposlužitidačitaoci,tradicionalnonaklonjenizapadnojliteraturi,okrenupogledkadalekomIstoku.

Piše: Marko Miladinović


koktel

naslova,alikvalitetnoprevedenih,lektorisanih, urednički sređenih idobroodštampanih“.

“Geopoetika” je nedavno dobi-la i specijalnu književnu nagraduKine u Svekineskom narodnomkongresu u Pekingu, kao jednomod deset ovogodišnjih laureata izcelogsvetakojidoprinosepromo-cijikineskekulture.

Upravo je Kina počasni gostpredstojećeg Međunarodnog saj-ma knjiga u Beogradu, pa će tomožda biti dobra prilika da sedomaći izdavači bolje upoznajusa “jednom zaista bogatom knji-ževnom tradicijom“, kaže MirjanaPavlović, koja se nada da će to„pružiti priliku i našim mlađimi talentovanim kolegama da po-mognudakineskipisci„progovo-re“nasrpskomjeziku“.

skromna ponudaDanasnemadovoljnokineskih

delaprevedenihnasrpskijezik–dabiseiztakvogpodatkamoglavideti i definisati iole ozbiljnijaslikasavremenekineskeknjižev-nosti i kulture uopšte – zato štonemadovoljno(kvalitetnih)pre-vodilaca, ali i zbog loše finansij-skesituacijeuzemlji.„Savposaoprevođenja pada na leđa profe-sora univerziteta koji bi trebaloda se bave pedagoškim radom,podučavanjem novih stručnjaka,paiprevodilaca.Naravnodame-đu ovim profesorima ima odlič-nih prevodilaca, ali posao pre-vođenja ih odvlači od njihovognaučnog rada… Ali, problem jejošvećikadarazmislite–akolikoovdeimaprevodilacasasrpskognakineskijezik?Bezobostranogprevođenjanemapravesaradnjemeđu jezicima i kulturama. Nisituacija u Kini više nije na tompolju mnogo bolja. U svakomslučaju, neznanje i predrasudejoš vladaju srpskom publikomteseljudilakšehvatajuzaknjigeanglo-saksonskog, frankofonog,

germanskog, hispanskog i dru-gihjezičkihpodručja”,naglašavadirektor„Geopoetike”.

Kaoiusvemu, i tomesemoragraditi publika. “Bivša Jugoslavi-ja je objavljivala mnogo knjiga itekstova po časopisima koji suse ticali Kine u najširem smislureči.SinologijanaFilološkomfa-kultetu postoji skoro četrdesetgodina, tu su Instituti KonfucijeuBeograduiNovomSadu–tlojedobro.Potrebnojesmislitistrate-giju saradnje, oformiti ekipe lju-di,namenskiobučitiprevodioceza specifične poslove. Nedavnosam u Kini to isto govorio i ki-neskim stručnjacima: ne smejuse svi slavisti slatiudiplomatiju,pretvaratiupolitičareinovinare.Književnost i njeno prevođenjesukrucijalniizažurnalizamidi-plomatiju i politiku: književnostjetatihavodakojasvespajazatošto informiše, obrazuje, iritira igodiistovremenoinakraju–širividike na individualnom planu.Akaoštoznamo,nemakolektivakojeg ne čine pojedinci”, zaklju-čujeBajac.

lomljenje jezika“Svakiknjiževniprevodilacsu-

očavasesasličnimproblemimauprocesuprevođenjačijikrajnjiishodtrebadabudetekstnabe-sprekornomsrpskomjeziku,pričemu se mora sačuvati piščevindividualni stil pisanja. U tomsmislu, ne bih rekla da se pre-vod s kineskog jezika mnogorazlikujeodprevodasbilokogdrugogjezika.Sdrugestrane,sobziromnatodaseukineskomknjiževnom delu susrećemo sakulturomkojajeumnogomera-zličita od zapadne, neretko sesuočavamospojmovimakojinepostoje na srpskom jeziku, tekao prevodioci tu moramo bitinaročito oprezni jer se nalazi-moiupozicijinekogakostvaranovu terminologiju. Konačno,za kineski je karakteristična vi-šeslojnostjezičkogizrazamoždaviše nego u drugim jezicima,pa prevod s tog jezika utolikoumedabudepriličnozahtevan,mada upravo zato i izazovan”,objašnjavaMirjanaPavlović.


kada bi čuveni Đenkaiz filma „Maratoncitrče počasni krug“zakoračio sa filmsketrakeu stvaranživotikrenuoupotraguzabioskopima koji su,

osim u Beogradu, nakon Prvogsvetskog rata nicali u Novom Sa-du, Somboru, Smederevu, Poža-revcu, Šapcu, Negotinu, Paraćinu,Prokuplju, Valjevu, Kragujevcu iudrugimgradovimaširomSrbije,nanjihovimmestimabiuglavnomzatekao kafiće i lokale. Jedan odretkihkojigotovoneprekidnoradijoš od tridesetih godina prošlogveka je bioskop „Krajina“, u sa-stavu Doma kulture “Stevan Mo-kranjac” u Negotinu, čiji direktorMilanRadosavljevićnapominjedajebiskopskazgradapodzaštitomdržavekaospomenikkulture.

Nažalost, spomeniku nalikuju itehničkemogućnostizaprojekcijefilmova,kojisudoskoroemitova-ni preko starih projektora. „Sada

koristimoblurejkaoprelaznore-šenje. Trenutno se pripremamoza ugradnju dolbi audio opreme,zahvaljujući sredstvima u iznosuodtrimilionadinarakojasunamodobrena na konkursu Filmskogcentra Srbije za digitalizaciju bio-skopa. Za ukupnu tehničku mo-dernizaciju neophodno nam jeoko 10 miliona dinara, pre svegaza nabavku savremenog projek-tora, pa se nadamo pozitivnomishodu na još nekim konkursimadokrajagodine,kao ipodršci lo-klane samouprave. Tek kada osa-vremenimo celokupnu tehničkuinfrastrukturu, možemo se nadativećem interesovanju publike. Fil-move nabavljamo preko distribu-tera,aporedonihkojisutrenutnonajaktuelniji na domaćem tržištu,trudimo se da u saradnji sa Film-skim centrom promovišemo do-kumentarni film, kao i da krozradionice sa mladima populari-šemo filmsku umetnost i stvara-mo buduću publiku“, prepričava

Radosavljević borbu za opstanaknegotinskogbioskopa.

88 živih Ovaj bioskop je na sve oskud-

nijoj listi preživelih, kojih je pre-maistraživanju„BioskopiuSrbiji“Zavodazaproučavanjekulturnograzvitka Srbije, u 2012. bilo svega88, u odnosu na 650 iz ne takodavne1968.godine.Početkomše-zdesetih svaki građanin Srbije jeu proseku išao oko deset putagodišnje u bioskop, dok danasto jedva čini jednom u dve dotrigodine.Nove tehnologijeprvosu oduzele biokopu preimućstvonekada glavnog medija za infor-misanje i edukaciju i pretvorilegausamojošjedanizvorzabave,gdeukonkurenciji„pametnih“te-levizora i legalnog i nelegalnogpreuzimanja filmova sa Internetatrkudobijajusamoonibioskopisanajsavremenijomopremom,ističejednaodautorkiistraživanja,soci-ološkinjaBojanaSubašić.

„Danas gledalac zahteva potpu-ni komfor u svakom smislu. Želida uživa u slici visoke rezolucije,stereo zvuku, 3D projekcijama, uklimatizovanim salama sa udob-nim sedištima i ostalim pratećimpogodnostima.USrbiji,međutim,od88aktivnihbisokopa,čak70%i dalje koristi analogne projekto-re,itouglavnom35-milimetarskutraku, čija se proizvodnja i distri-bucija gasi jer je reč o prevaziđe-nojtehnologiji“,kažeSubašić.Odukupno135raspoloživihsala,naj-veći broj bioskopa ima po jednuvišenamnesku salu koja se koristiza različite programe, oko jednepetine bioskopa ima projekcijudvadočetiriputanedeljno,anjihoko10% imavišeod500projek-cijagodišnje.Nedostatakdržavnestrategije za očuvanje bioskopskemreže je posebno poguban u si-tuacijikadanačinfinanisranjabio-skopa diktira činjenica da je 80%njihusastavunekedrugeustano-ve,najčešćekulturnihcentarakojise finansiraju iz budžeta gradova

opstanak bioskopa u malim sredinama

multipleks đenka i u našem mestuMadajevlasnik„Prvogsrpskogkinematografa“spočetkaprošlogvekabioZaječaracStojanNanić,danassubioskopiumalimmestima„ugroženavrsta“začijepreživljavanjejeneophodnasavremenaoprema.Sobziromdasulokalnibioskopiuglavnomusastavukulturnihustanovakojeseizdržavajuizbudžetalokalnihsamouprava,tedasredstavanemadovoljno,nekiodbiskopasupotražilidodatnarešenjazafinansiranjemodernizacije.

Piše: Jelena Bujdić Krečković


koktel

osnivača. S obzirom na hroničannedostatak novca za kulturu, i uokolnostima kada se u prosekusvega oko 20% raspoloživih sred-stava odvaja za programsku de-latnost, „prvo na čemu se štedije bioskopska delatnost, koja jemeđunajskupljima,anajčešćene-isplativa zbog slabe posećenosti“,objašnjavanašasagovornica.

Budući da je nabavka digitalneopreme skupa, veliko je pitanjekakoćenašibioskopiopstatibezpomoćidržave i fondovakojipo-mažu digitalizaciju kakav je Euri-mage fond, koji je osnovao SavetEvrope sa ciljem da se unapredeuslovizadistribuciju,prikazivanjeipromocijuevropskogfilma. „Dosada je u program za pomoć pridigitalizaciji bioskopskih dvoranaušlo sedam bioskopa u Srbiji, alitojeidaljeveomamalibroj“,ističeSubašičidodaje:„Digitalizacijanedonosisamopromenuukvalitetuslike,već ipoboljšanjaudistribu-cijiprekoInternetaieliminišepro-blemeunabavcifilmova.Ali,digi-talnaopremakoštaizmeđu70.000i 165.000 evra, u zavisnosti odveličinesale,tesemnogibioskopiokreću jeftinijoj alternativi. To jeE-sinema, čiji su troškovi opremeoko 40.000 evra, a koja u manjimsalama obezbeđuje bolji kvalitetslikeizvukauodnosunaanalog-nuopremu,alijeznačajnološijegkvaliteta od digitalne opreme“.Stoganeiznenađujepodatakdaje

digitalna oprema za sada dostup-nagotovosamoumultipleksima.

Rešenjezaopremanje,odnosnojedan od primenjivih finansijskihmodela je javno-privatnopartner-stvo, a primer za to je bioskop“Vilin grad” u Nišu. Niš je ustu-pio poslovni prostor i delimičnoga opremio, privatni investitor jeobezbedio savremenu, digitalnuopremu, a ulaganje u bioskop jekompenzovano kroz zakup naodređenibrojgodina.Dakle,mo-že i tako, jer se bioskopdžije nemogu osloniti samo na lokalnesamouprave koje za bioskope iz-dvajaju u proseku svega oko šestodstobudžetskihsredstava,odko-jih je nemoguće obezbediti kvali-tetanprogramiadaptacijusala.

u bioskop na nastavu Sa druge strane, država izdva-

jaogromannovaczaorganizacijemnogobrojnih filmskih festivala,kojih je u Srbiji više nego što segodišnje proizvede filmova, ko-mentarišedirektorFilmskihnovo-sti Vladimir Tomčić, koji ukazujeda je trend opadanja bioskopskepublike evidentan u celoj Evropi.„Programi Eurimage i Europaci-nema pomažu evropske filmskekoprodukcije,bioskope,digitaliza-cijeidistribucijeevropskogfilma.Iako su to značajna sredstva, kaodasebijeizgubljenabitka.Naime,poseta bioskopima je sve manja.Televizija oduzima ogroman broj

potencijalnihgledalaca,apokaza-teljiogledanosti televizijskihpro-grama govore da čak i na samimtelevizijama opada gledanost fil-movaukoristsportskihprogramaikontaktemisija“.

Uprkos navedenim trendovima,naši sagovornici su saglasni da jemogućeoživetidomaćebioskope,očemusvedočiičinjenicadajeuSrbiji u multipleksima za neke fil-moveu3Dtehnologijineophodnarezervacija zbog ogromnog inte-resovanja publike, ali i za preno-seopera,predstava ikoncerata.Umanjimsredinamase,nažalost,jošuveknetražikartaviše,alise inegubi nada. „Efekat koji proizvodislikanavelikomekranuikvalitetanzvuk jeneštoštonijemogućedo-živetiukućnojvarijantiitojeonočemu težimo“, ističe Milan Rado-savljević,kojipriznajeda trenutnaposetanegotinskombioskopunijezadovoljavajuća. „Neki filmovi pri-vuku i do 200 ljudi, ali se dešavadanekimprojekcijamaprisustvujesvega pet, šest gledalaca. Jasno jeda u takvim uslovima nema zara-de,alinamjeciljdauzsavremenuopremubioskopponovozaživi“.

Istraživači Zavoda za proučava-nje kulturnog razvitka smatrajuda je privlačenje dece i mladihkrozsaradnjusaškolama,ključnone samo za vraćanje popularno-sti biskopima već i zbog njihoveedukativnefunkcije. „Iakokomer-cijalni bioskopi najčešće nisu za-interesovani za prikazivanje edu-kativnihidokumentarnihfilmovazbogslabeposete,interesbimoglidanađuuunapreddogovorenimaranžmanimasaobrazovnimusta-novama“,ocenjujeBojanaSubašić.„Edukativniidokumentarnifilmo-vi imaju svoju publiku i u starijojpopulaciji,očemusvedočipopu-larnost Slobodne zone, BeldoksaidrugihfestivalanekomercijalnogfilmauSrbiji.Upravopovezivanjeobrazovnih i kulturnih ustanovastvara zdrave kulturne potrebe inavikeibudućupublikusvihkul-turnihsadržaja“.

Bioskop Krajina, mr Milan Radosavljević, direktor Doma kulture


Moždanepostojidruštvenainicijativakojavernijeoponašaideologijubitnikaihipipokretaodudruženjakojaorganizujujeftinaputovanja,ukojimaakcenatnijetolikonakomforukolikonadruženjuiupoznavanjusalokalnimkulturama.Zaputokosvetadovoljanjeslobodankauč,anipodnijeopcijazabacanje.


šezdesetih i sedamdese-tih prošlog veka mladiljudi su bezbrižno pu-tovali autostopom i od-sedali kod prijateljevihprijatelja i poznanika.Danasjesestiukolane-

znancailizakucatinanečijavrata„tek tako“ gotovo nezamisliv po-duhvat, ali su nove tehnologijeotvorile drugi prozor za putnikekoji žele da upoznaju zemlje iljudevanucelofanumotanihpo-nuda turističkih agencija i budubezbedni. Najpoznatiji takav sajt„Kaučserfing“ www.couchsurfing.org (CS) nije samo berza besplat-nihmestazanoćenje–uvrhpo-sećenostidoveogajenačinnakojidomaćini i putnici jedni drugemogudaprovere io tomeostavepisani tragnanetu.Koliko jevišepozitivnih kritika, toliko je nekaosoba poželjniji (i sigurniji) do-

maćin iligost.Sajtovipoputovogimajučlanstvoširomsveta,takodasvakiputnikostavljaglobalnitrag.

Kristina Tasić je uz pomoć CSboravila u Španiji, Italiji, Grčkoj,Turskoj,auBeogradujeugošćava-lagosteizcelogsveta.„Utupričusamušlauvremekadasunambilepotrebnevizezaputovanja.Želelasamdasretnemnoveljude,čujemneke druge teme. Bivajući doma-ćin,putovalasamsvetomkroznji-hove priče. Kasnije sam i stvarnoputovala i nosila alevu papriku iajvar na poklon svojim domaći-nima. Upoznala sam mnogo div-nih i pametnih ljudi, od doktoranauka do putujućih vagabunda.Najlepši utisak mi je prijateljstvosa Tejlorom, sada pokojnim CSambasadoromkoji jeautostopomputovaosvetom8godinabezpre-stanka.Periodičnosevraćaoovdedameposeti.Upoznalismoseka-dajezbogdevojkedošaouSrbijui zamalo odlučio da ovde ostanedok jebosonoghodaozavejanimBeogradom.To je jednapredivnaosoba koja je činila dobro svimakod kojih je boravila“. Tasićevakažedaimaraznihdomaćina–odonih koji vam kažu „evo ti ključ iništamenepitaj“doonihkojivamusredItalijepredložedavasodve-du u fabriku čokolade u Švajcar-skoj. Ako pak želite domaćine sakojimabistemogliidasedružite,

put oko sveta sa društvenim mrežama

zemlja je, u stvari, mala planeta

Putnička kuća Granada


komunikaCiJe

najboljebibilodaproveritenanji-hovimprofilimadaliimatesličnainteresovanja,savetujeKristina.

na kauču oko svetaVaskoLukinić jeprekoCS i jed-

nogsličnogsajta,HospitalityClu-ba(HC),kojijekasnijezamro,obi-lazio Jermeniju, Iran, Uzbekistan,Kirgistan, Rusiju, Ukrajinu, Peru,Boliviju, Čile, Argentinu, Urugvaj,Paragvaj, Brazil, Irak, Izrael, Pale-stinu, Rumuniju, Moldaviju, Ma-roko i Albaniju. I on je, pre okodevetgodina,počeosaugošćava-njemljudikaoiKristina,svedokisamnijeodlučiodaotputuje kodArmena u Jermeniji, kojeg danassmatra istinskim prijateljem. „Naj-vrednije što sam stekao tokomovihputovanjasu–noviprijatelji.Svima rado pričam o porodici izTeherana koja me je ugostila prepetgodina.Onisutočinilisatoli-koljubaviipažnjedaminijebiloteškodaodempargodinakasnijeu Atinu, pa onda ponovo u Beč,samo da bih ih ponovo video.Jednostavno,njihdoživljavamkaosvoje najdraže rođake, koji živemalo dalje”, kaže Lukinić. Narav-no, na ovakav način se i štedinatroškovimaputovanja,madaje,kakotvrdi,njihovaosnovnapred-nost to što mu je omogućeno davidi kako život u nekoj zemlji ilinekomgraduizgleda’iznutra’.„U

Argentini sam tako prespavao ujednom skvotu, u kome je živeomoj domaćin, filozof i anarhista.Iakojetamodruštvobiloodlično,možda najzanimljivije društvo nakojesamnaišao tokomputovanjapo Južnoj Americi, samo mestoje bilo užasno - sa temperaturomod nekoliko stepeni, jer nije bilostakala na prozorima, ponekimpacovom i ekološkim toaletom,kojisesastojaoodjednogparava-nanasredprostorijeivelikekanteu koju se obavljaju fiziološke po-trebe i potom posipa piljevina, aproduktsekoristikaođubrivozaobližnju baštu. Sve sa detaljnomšemom na zidu 'toaleta'. Za ta-kva iskustvasaputovanja,koja suzanimljiva a ne i nužno prijatna,smislio sam termin: 'dokumenta-rističko iskustvo'.” Nažalost, kažeLuknić,došlo jeomasovljenjaCo-uchsurfinga,takodagavećinalju-didanasshvataisključivokaosajtzajeftinaputovanja.

Jeleni Ćirić je tokom druženjasa putnicima samo jednom imalanegativno iskustvo “prvenstvenozato što momak kojeg smo miugostili nije bio onakav kakav jebioopisannaprofilu,alitonijebi-loništastrašno,nitimijesigurnostbilaugrožena.Kadasamse,među-tim,prekoovihsajtovaupoznavalasaljudimaibilanjihov'vodič'ose-ćala sam se odlično i iskustva su

mibilavišenegopozitivna”,kažeĆirić.

solidarnost u novom pakovanju Avanturisti koji vole da putuju i

stiču nova poznanstva, verovatnosuosimnavedenihsajtovakoristilii onaj Kluba putnika, internet-ča-sopisa o geokulturi i servisa zasamostalna putovanja, odnosnojedan od njegovih najpoznatijihprojekata – Putničku kuću. Prin-cipKućejesledeći–svakodoniraonoliko novca koliko može, po-tom se od skupljenih sredstavaiznajmi kuća ili stan u nekom za-nimljivomgraduuinostranstvunadvamesecaukojimasvakiputniksa Balkana može da prespava 10noći a stranac po pet, bez obzirana to da li su dali donaciju. Ovajnačin putovanja nije preteranokomforan – zbog velikog brojaputnika obično se spava u vreća-manapodu.

Prema rečima organizatora ova-kvihputovanja,njihovciljjedaseputniciizcelogsvetameđusobnoupoznaju,povežu,razmenepričeiiskustva.PrvaPutničkakućaotvo-rila je svojavrataputnicima2012.godine u Istanbulu, potom je na-rednogletapreseljenauGranaduu Španiji, a ove godine je bila uTbilisiju,prestoniciGruzije.

“Mesto za Putničku kuću ni-je lako odabrati. U igri je dosta

Putnička kuća Tbilisi


faktora. Ono mora biti dovoljnoblizu Balkana, odakle je najvećibroj putnika koji posećuju ovajsajt, zatim mora da se nalazi naraskršću puteva, da za njega ni-su potrebne vize ni putnicima izistočnog, ni onima iz zapadnogbloka,daimaceneprihvatljivezanaše mogućnosti, kao i da u nje-mu imazanimljivih sadržaja“,ka-žezaB&FUrošKrčadinacsasajtaKlubPutnika.„Kadasmoprviputsvestavilinapapir,ispostaviloseda sve ove uslove, od svih mestana svetu, ispunjava samo– Istan-bul. Sledeći put smo odlučili darizikujemo i odabrali Granadu,zbog blizine Maroka, Alžira, ali iPortugala i naravno, ostatka Špa-nije. Treći put smo se opredelilizaTbilisi.Gruzijajeodličnabazazaistraživanjeregiona.GraničisesaTurskom,Jermenijom,Azerbej-džanom i Rusijom. U blizini suIran i IračkiKurdistan.PrekoKa-spijskogmoraidutrajektizaTurk-

menistan i Kazahstan. Na Kavka-zuživimnoštvonaroda,sasvojimposebnim kulturama i jezicima.Tu je ruska republika Dagestan,uzKaspijskomore,tikdoGruzije.Tu su i Abhazija, Svanetija, Ka-bardino-Balkarija, Čerkesija, Ose-tije, Čečenija, Ingušetija. Ukolikoste mislili da je Balkan iznimnoprelepaiopasnosloženaetničkamešavina,trebadaviditeKavkaz.Osim toga, državljanima Srbije,Hrvatske, Bosne i Hercegovine iCrne Gore ne treba viza za Gru-ziju”.

Nijelakonaćivlasnikakojihoćedaiznajmistanzaovakvenamene.UIstanbulujetoznačilodazastankoji košta 500 evra, treba odmahdati 2.000 evra, na ruke, od kojihće se polovina vratiti ukoliko ustanunebudeštete.Takveizdatke,Klubputnika jedosadauvekpo-krivaodonatorstvima,aniputnikanijenedostajalo:ovegodinejeKu-ću u Gruziji posetila ukupno 341

osobaiz38zemaljasveta,najmla-điposetilac je imao10anajstariji64 godine. Svako od njih je tamodošaoizsvojihrazloga.

Društveni potencijal ovih Kućamožda najbolje pokazuje to štomnogima koji su u njima boravilinajjači utisak sa putovanja nisulepotezemaljakojesuvideli,negosama atmosfera u Putničkoj kućii svi ljudi koji su se tamo moglisrestiiupoznati,aistotakoicelo-kupannačinživotaukući,ukomejesvakoimaosvojemestoiulogu.“To je život u kome istovremenonekopevauzgitaru,nekokuvaru-čak,nekoigrašah,nekosemolinaćilimu,nekocrta,nekopišeiličita,neko razgovara… Gomila ljudi izrazličitihkultura,sarazličitihkraje-vasveta,kojidelemaliprostor,sa-vršenosarađujuifunkcionišukaojedan,pazenatuđepotrebe,trudesedadoprinesunaraznenačineito još rade sa velikim osmehom”,kažeKrčadinac.


komunikacije

Everest,prosvetljenje,samoubistvo,pornografija–internetjeikopijaioriginalpostojanja,aponajvišejednogrdnosmetlišteupotrazizadokonimkorisnikom.Atamogdeimasmećaimaiunosnogposlaienormnogzagađenjaplanete.

Piše: Vladimir Janković

otkako imamo inter-net, svuda se govorio neslućenom na-pretkukojinamjeonomogućio. Ni ovajtekst ni ovaj časopisne bi postojali bez

interneta.Nitibiživotimaosmislabez interneta – dopisivanje, uče-nje, zabava, kupovina, špijunira-nje.Divota.Svakojutropogledamda li je pao sneg na Pančićevomvrhu ali i kakvo je vreme na Eve-restu (pogled sa Kala Patthara na5,675 metara iznad mora). Sko-ro, kao da sam tamo. Ima ne-čegizvanrednogutomedavidimreal-time prizore mesta do kojihnikada neću stići. Onda, tu je ismrt.Škakljiveslikenesmotrenogtinejdžera iz Škotske koje je slaosvojojnavodnointernet‘devojčici’–u stvari anonimnom ucenjivačukoji je onda pretio da će slike

poslati dečakovim drugovima –dovele su do njegovog samoubi-lačkogskokasaForthRoadmostakodEdinburgau julu2013. Idru-ge nelagodne statistike: četrnaestprocenatasvihglobalnihpretraži-vanjajeusmerenokapornografiji.Akoje31.decembra2013.godineu ekran gledalo 2.802.478.934 ko-risnika interneta u svetu, onda je392milionanjihsvakodnevnoišlonapornosajtove.

pozadinci i digitalna metlaEverest,prosvetljenje,samoubi-

stvo, pornografija – internet je ikopijaioriginalpostojanja,apo-najviše jedno grdno smetlište upotrazi za dokonim korisnikom:reklame,pop-uppitanja,kvizovi,ankete, zastarele vesti, tabloidi-otizmi, video snimci pregaženihježeva i sudara u ruskoj tajgi imilioni apsurdnih dokumenatana fejsbuku ukrašenim emotiko-nima. A na email stižu pozivi zadruženje, dobici na lutriji, po-znanstva s afričkim prinčevima iopet reklame, polureklame, po-nude,upozorenja,najave,molbe,linkoviyoutubeodprijatelja(mo-lim vas!), i šifrovane budalaštinekoje nemaju drugog smisla sempukogpostojanja,pukogtrajanjai smetanja – što je esencija spe-ma (sa gledišta korisnika). Kao ičitaociovihredova,samoutokuprošlenedeljesamdobioporukeiodHitleraiodStaljina.Devede-setprocenatasvihinformacijako-jejeljudskarasaodpočetkasvojepismenosti proizvela do danasnastalo jeuposlednjihdesetgo-dinaalikolikojeodtogavrednogovoriiovajfaktoid:BilGejtspri-ma četiri miliona emailova godi-šnje,odčegajenajvećideospem.Četirimilionagodišnje:jednapo-rukasvakeosmesekunde,stalno.Kao da sve to nije dovoljno, otom krkljancu besmisla se još ikomentariše,kaoiuovomtekstuuostalom, a kako i ne bi kad jeproblem veći nego što na prvipogledmožedasevidi.

Dapođemoodtogadaseobimspema2010-tegodineprocenjivaonaoko200milijardiporukadnev-no. Brisanje istih, ometanje rada,opterećenje resursa i kapacitetasmeštaja podataka doprinose gu-bicima u poslovanju koji su, predesetakgodinauSjedinjenimDr-žavama bili procenjeni na preko21 milijardu dolara godišnje (naglobalnom nivou oko 50 milijar-di).CentarzakontroluspemapriUniverzitetuuAjoviprocenjujedafirmasa15hiljadazaposlenihkojiprimajusamo10spemovadnevnoizlaže svoje poslovanje mogućemgubitku od 1,197 milijardi dolaragodišnje, što je jednako gubitkuod 6000 radnih dana. Zato ne iz-nenađuje da sve veći broj biznisaradi isključivo na kontroli ovogsmeća, ali i ostalog suvišnog, du-plikatnog i zastarelog sadržaja nasajtovima.

Kaoisafizičkimđubretom,nekosemorabavitiidigitalnim.Korpo-racijepoputVamose,čijikriptičnilogo pominje ‘upravljanje sadrža-jima’ kao svoju misiju, reklamira-ju usluge odstranjivanja suvišnih,zastarelih i trivijalnih informacija(akronim na engleskom jezikuROT je primeren – trulje-nje). Zastareli sadržajmože da bude kon-traproduktivan, dauspori rad sajta,poveća troško-ve skladištenjai da stvori ne-zadovoljstvokod korisnika,što smanjujeugled kompa-nije, a možeimati i pravneposledice. Jer,nezadovoljstvokorisnika rastesa svakom irele-vantnom informa-cijom. Tako, Janrain-ove ankete pokazujudaje74%posetilacasajto-vafrustriranopromocijama,

digitalno smeće

trijumf praznine


nove tehnologije

oglasima,iponudamakojenema-juvezesanjihoviminteresima.Pe-deset sedam procenata korisnikakojisuubračnojveziistogtrenut-kanapušta sajtukolikovidioglaszaromantičnoupoznavanje.Dais-predsebeimajučistsajt,pokazujeanketa,četvrtinaispitanikabibilaspremnadaseodreknečokoladenamesecdana,ačak20procenataispitanika bi bilo spremno da nekoristimobilnitelefonjedančitavdan!Radiseoogromnimžrtvama.

A tamo gde ima smeća - ima iunosnogposla.Digitalniđubretariprocenjuju obim brloga na sajtu,identifikuju duplikatni sadržaj idokumente-siročad, praveći plančišćenja koji poboljšava rad saj-ta, smanjuje troškove održavanjai smeštajnih kapaciteta. Problemduplikatnogsadržajajeimukasva-kogkorisnikakompjutera;pritisni-tecmd/space,otkucajteimedoku-menta i proverite koliko identič-nih kopija sedi na drajvu. Umno-žavanje sadržaja je posledica ne-mogućnosti da vodimo računa odetaljimasvogarhiviranja(‘možda

je bolje da

ovosačuvam,možemizatrebati’)aliitogadaraspolažemosamega-bajtima skladišnog prostora; lenjismodačistimosanduče i folderekoji čuvaju obaveštenja o sastan-cima iz2009,ačujemdaponekočuva i čestitke sa starih rođenda-na (još jedan od običaja koji ćenadamo se nestati sa razvojemcivilizacije).

Osim što se problem ne zavr-šava na ekranima, diskovima iserverima i ljutitim korisnicima.Korišćenje interneta je i ener-getskaiekološkakatastrofa.Pro-šle godine je količina električneenergijepotrošenenaradumre-ženihkompjuteraiinternetopre-meizašlanadesetprocenatace-lokupnepotrošnjestrujeusvetu.Kasperski Lab javlja da je 2013.procenat spema dostigao vred-nostod70,7procenataukupnogpoštanskog saobraćaja (Kina,SAD, Južna Koreja i Italija pred-njačeuproizvodnji spemaaliniRumunijaniTajvannezaostaju).Zatim, Hewlett Packard javlja danestrukturisaniwebsadržajraste90 procenata godišnje (uključu-je video, audio, fotografiju; dru-

štvene mreže, i rutinski sao-braćaj).ApodacikojeNuix

navodiupromovisanjusvoje platforme za

inteligentnu se-lidbu digitalnog

balasta govoreda organizaci-je poseduju ipo više stoti-na terabajtanestrukturisa-nog (i nepre-traživog) sa-držaja u svo-jim arhivskimlegatima, koji

su neupotreblji-vi rusvaj na koji

se troši kapacitetienergija.Nagomi-

lavanje elektronskepapazjanije kradeoko30%odukupne

energije potrebne za održavanjenašegspektakularnogdigitalnogživota.

kako „vozi“ e-mail?Što ima fascinantne posledice.

Recimo ekologija. Kolike su ap-solutne vrednosti ovih procena-ta? Ne uzimajući u obzir ukupnupotrošnjuenergijekrozpostojećeuređaje,tojest1,6milijardiračuna-ra(sapotrošnjomizmeđusedam-deset i sto dvadeset kilovat satigodišnje)–iokošestmilijardimo-bilnihtelefona(dvakilovatasata),pogledajmo srazmere razaranjaživotnesredinesamoodobičnogspema. Gorepomenuta cifra oddve stotine milijardi dnevno, po-množenasabrojemdanaugodiniipomnoženasa0,3gramaugljen-dioksidakojiseoslobodeuslanjuelektronskeporuke(bezatačmen-ta) iznosi 2 milijarde i 190 milio-na tona ugljendioksida godišnje.Ovajpodatakneuključujekilovateprovedeneukreiranjuspema,većsamo transfer. Gardijan je izraču-naoda0,3gramaiznosiokojedanmetarvožnjeautomobilom.Godi-šnje, dakle, spem ‘proveze’ skoro30 triliona kilometara u jednomautu ili oko 30 hiljada kilometarausvakompostojećemautomobiluna planeti Zemlji. Energetski go-voreći, spem ima snagu automo-bilskog saobraćaja cele planete.A da ne govorimo o održavanjusvog onog nepretraživog vašarazastarelih detalja o nepostojećimentitetima koje čine ne-strukturi-saniROT.

U davna vremena svojih studijanajednomameričkomuniverzite-tu,kadajeemailbioupovoju,vašautorsevozioautomdokampusadabislušaopredavanja.Danasstu-dentibraneplanetuvozećibicikle.Osimštonjihovživotnainternetuoslobađa više gasova nego mojaondašnjavožnja.Etouštasmoseuvalili.

Autor predaje društvenu teoriju klime na Mančesterskom

univerzitetu


novi sajt

www.bif.rs www.novci.rs

Tvrdnjajednogsavremenogantropologadajeprelazaknazemljoradnju„najvećagreškaljudskogroda“svakakojepreterana.Alianalizearheološkihostatakaljudskihkostijupomoćunovihtehnologijaukazujudajetobiodalekotežiizborodnomadskogživota.Suprotnonekadašnjimteorijamaoautomatskomprogresu,zemljoradnjajenadužiperiodprouzrokovalapogoršanjezdravljaiznačajnoskraćenjeljudskogveka.Pazaštose,onda,čovečanstvookrenulopoljoprivredi?Naukaidaljenemajedinstvenodgovornatopitanje.

Piše: Zorica Žarković

današnji antropolozikoji borave međuopstalim grupamalovaca i sakupljačaplodova na različi-tim krajevima sveta,jedinstveni su u iz-

veštajima da uprkos veoma ogra-ničenimoblastimaukojimatakvaplemenažive,napotraguzaodgo-varajućomhranomtrošemalideosvogvremena.Naprimer,Bušma-niKungizKalaharija,običnopro-vodeod12do19časovanedeljnosakupljajući hranu, a tanzanijskinomadiHazdamanjeod14časo-vanedeljno.Kadabisetoprevelonasavremenepojmoveoradnomvremenu,proizilazidalovciisaku-pljačiplodova radeprosečnodvadananedeljnoiimajupetodnevnevikende. Za istu količinu hranetrošedalekomanjevremenanegošto bi im trebalo da je proizveduzemljoradnjom,što imobezbeđu-je veću slobodu za upražnjava-nje drugih aktivnosti i druženje.Zemljoradnja je, nesporno, pro-duktivnijakadasemerikoličinomhranepojedinicipovršine:grupaod 25 ljudi može da se izdržavaobrađujućisvega25jutarazemlje,dokbiimzaprikupljanjehraneuprirodibilonužnonekolikodese-tina jutara više. Ali zemljoradnjajemanjeproduktivnaakosemerikoličinom hrane koja se dobijeposaturada.Drugimrečima,tojemnogotežiposao.

Nekadašnje teorije da je prela-zak na zemljoradnju automatskipodstakao civilizacijski boljitak,jer je ljude oslobodio napornepotrage za hranom od danas dosutra i tako im „kupio“ vreme zarazvijanje novih zanata, tehnolo-gijaiumetnosti,patimeibolježi-votneuslove,pobijajusavremeneanalize ostataka ljudskih skeletana mnogim arheološkim nalazi-štima. Oni ukazuju da su lovcii sakupljači plodova bili dalekozdraviji od ranih zemljoradnika.Zemljoradnjajezaposledicuima-lamanjeraznovrsnuimanjeurav-

noteženuishranunegolovisaku-pljanje plodova, jer čak i danas,Bušmaninaograničenojteritorijijedu oko 75 vrsta različitih vrstadivljihbiljaka.Žitariceobezbeđu-jupouzdanekalorije,alinesadr-žesvesuštinskiznačajnehranljivesastojke.

niži i manje otporni Naosnovuostatakakostiju,utvr-

đeno je da su rani zemljoradnicizbogjednoličneishraneisedelač-kognačinaživotapatiliodraznihbolestikojesuretko,iliuopšteni-su pogađale nomadska plemena.Ratarisunajčešćeoboloveliodra-hitisa,artritisa,skorbuta,paraden-toze,anemije,kaoiinfektivnihbo-lesti,posebnogube,tuberkulozeimalarije.Takođe,utvrđenojedajekrajemposlednjeg ledenogdoba,pre oko 14.000 godina, prosečnavisinalovacaisakupljačaplodovaiznosila175cmzamuškarce,i165cmzežene.Oko2.000godinaprenoveere,posleprelaskavećinečo-večanstvanazemljoradnju,tajpro-sekjepaona160cmzamuškarcei152cmzažene,aprosečnuvisinunomadskih plemena iz ledenogdoba ljudi su počeli da dostižutekumodernovreme.Joštežapo-sledica jebiloznačajnoskraćenjeprosečnog životnog veka, koji sesa26godinakodlovacaisakuplja-časmanjiona19godinakodranihzemljoradnika.

Zašto se, onda, čovečanstvookrenulopoljoprivredi?Stručnjaci

poljoprivredna misterija

zašto smo krenuli težim putem?


nauka

priznajudajeodgovornaovopi-tanje, koje je jedno od najstarijih,najsloženijih i najvažnijih u ljud-skoj istoriji idalje–nepoznanica.Ne postoji jedinstveno i sveobu-hvatno naučno objašnjenje, većnizteorijakojeproučavajurazliči-te uzroke, ali se nijedan ne možeoznačiti kao presudan. Utvrđenoje da su lovci i sakupljači pone-kad menjali ekosisteme kako bipovećali dostupnost hrane, kaoštojekorišćenjevatredaseočistitlo ipodstaknerastnovihbiljaka,što je običaj star najmanje 35.000godina. Ali takvo ponašanje nepredstavlja osmišljeni sistem ek-stenzivnogkultivisanjabiljakaka-kavpodrazumevapoljoprivreda.

Činisedajejedanodnajvažnijihčinilaca postepenog fokusiranjaljudi na kultivisanje biljaka, a po-tom i zavisnosti od njih, bila pro-menaklime.Istraživanjapokazujuda je između 18.000 godina do9.500 godina pre nove ere klimabila hladna, suva i vrlo promen-ljiva, što nikako nije pogodovalozemljoradnji. O tome svedoči inalazište Abu Hurejra u severnojSiriji,kojeukazujedasustanovniciuperiodu10.700godineprenoveere počeli da kultivišu raž, ali jenjihovpokušajpokosioiznenadniperiod hladnoće koji je nadaljetrajao oko 1.200 godina, kada jeklima počela da biva toplija, vla-žnija i stabilnija. To je bio neop-hodan, ali ne i dovoljan uslov zapoljoprivredu.

prelazak bez povratka Jedanodčinilacamožebitive-

će naseljavanje i duže zadržava-nje u određenim oblastima, ko-je su bile pogodnije za ishranuzbog izdašnijeg i raznovrsnijegizbora biljaka i životinja, što jeuslovilomanjekretanjeupotraziza hranom. Ima mnogo prime-ra trajnih seoskih zajednica kojeprethode zemljoradnji, kao štosuzajednicenatufijskekulturenaBliskom Istoku koja je doživelaprocvat pre naglog zahlađenja10.700 godine, kao i druge za-jednice na severnoj obali Perua,ilinaPacifičkomseverozapaduuSevernojAmerici. Svuda je teza-jedniceomogućilavelikakoličinalokalnedivljehrane.Naseljavanjene vodi uvek zemljoradnji, našta ukazuje činjenica da su ne-kepopulacijelovacaisakupljačaplodova opstale do danas, ali ječini verovatnijom zbog moguć-nosti pravljenja zaliha sadnjomsemena divljih žitarica. To štosu žitarice energetski bogate imogu da se osuše i pohrane naduže vreme bila je važna stavkau obezbeđivanju zaliha, a činje-nicadajetozahtevaloidrugačijaoruđazaobradutakođejeuticalana manju pokretljivost. Naime,nomadskinačinživotauslovljavada grupa ponese sa sobom svešto poseduje, tako da gomilanje

materijalnih stvari predstavljaozbiljnoograničenjeupotrazizanovimizvorimahrane.

Isti razlog je uslovljavao i po-pulacionu kontrolu, jer tek kadadete bez tuđe pomoći može daprelazi duže razdaljine – sa tri iličetiri godine, njegova majka mo-že da razmišlja o drugom detetu.Takođe, prevelike grupe brzo is-crpe dostupne izvore hrane, pasu čedomorstvo i nasilni sukobimeđu grupama predstavljali uo-bičajenu „populacionu politiku“lovaca i sakupljača plodova. Životu trajnijim staništima omogućavačešćerađanje,aliiuslovljavapotre-bezavećomkoličnomhrane,štojeverovatno podsticalo sadnju i kul-tivacijubiljaka.Alimanaovogobja-šnjenjaještoseunekimdelovimasvetagustinanaseljenostipovećalatekprelaskomnapoljoprivredu.

Ima još teorija koje ukazuju nareligijske i društvene činioce, alisuštinajedanemanijednogdoka-zadajebilokojadruštvenagrupasvesnodonelaodlukuoprelaskuna potpuno novi način života ka-kavjezahtevalapoljoprivreda.Sto-ga su stručnjaci uglavnom mišlje-nja da do prelaska na zemljorad-njunijedošlonaglo,većspontanoipostepeno,odnosnodasusasva-kimusputnimkorakomljudičiniliono što im se činilo egzistencijal-nonajsmislenijimutomtrenutku.Time su postajali sve zavisniji odkultivisanehrane,dabiujednommomentuprekoračili linijunakonkoje nije bio moguć povratak nanomadskinačinživota.Granicasepređe kada obližnji izvori divljehranevišenisudovoljnidaprehra-ne populaciju. Onda se namernaproizvodnja hrane više ne bira,većpostajeuslovzapreživljavanje.

Do 2000. godine pre nove ere,većina čovečanstva bavila se ze-mljoradnjom. To je bila tako ko-renita promena upravo zato štoje kultivacija biljaka, koja zahtevanjihovu genetsku promenu, uslo-vilaprocesukomesukultivisanebiljkegenetskiizmenileljude.


prepadaBerlinskogzida,Zapadnim Nemcima sečinilo da su im njiho-va istočna sabraća toli-kostranadabiselakšesrodili sa Britancima iliFrancuzima. Ujedinje-

njem Istočne i Zapadne Nemačkezapad je progutao istok, ali je natom putu i sam postao "istočniji".VodećipolitičariNemačke,koji surođeniiformiraninaistokuzemlje,dalisupečattojpromeni,pišeDirkKurbjuveituDerSpiegelu.

Istočna Nemačka je prestala dapostojiposle revolucije1989. ipa-daBerlinskogzida.Alidalijebivšakomunistička zemlja uticala na tokako izgleda današnja Nemačka?Odgovorjepotvrdan,akancelarkaAngelaMerkeljevelikirazlogzaštojetotako.

ZapadćeasimilovatiIstokitrans-formisatiplodoverevolucijeupro-fitzasvojekompanije.OdNemač-keDemokratskeRepublike(DDR)nećeostatiništa,anjenićegrađanimorati da se podvrgnu stranomnačinu života. Istok je preuzet, tajdogađaj su revolucionari dočekaliraširenihruku-alitojeneprijatelj-skopreuzimanje,brisanje i iskore-njivanje onoga što je nekada bioistočnideoNemačke.ZapadnaNe-mačkaćese,jednostavno,proširiti,i-toćebitito.

Takva su bila očekivanja nakoneuforijenastalerevolucijom -odu-ševljenje koje je vladalo kada jeBerlinskizidpao9.novembra1989.

–akojeje,vremenom,nestalo.Štojejošgore,nekisusečakplašilidaćesenovoproširenaNemačkapre-tvoritiureprizubivšegcarstvazla.

Da li su hrabri građani istočno-nemačkih gradova poput LajpcigaiHaleasamododativojscipotroša-ča,bezdasusvojojnovojzemljido-nelibilokakvupolitičkupromenu?

Sada,25godinanakonpadaBer-linskogzida,jasnojedatonijecelapriča. Revolucija je stvorila uslovezaneštonovo,drugačijuNemačku.Institucijesenisupromenileieko-nomija Zapadne Nemačke nasta-vljadadominira,alijeneštoišloiusuprotnomsmeru.

tiše u nemačkojNišta nije više doprinelo ovoj

promeni od kancelarke sa istoka,AngeleMerkel.Uponečemu,načinnakojionavodizemljupodsećananekadašnjuIstočnuNemačku.

Elementi togaogledajuseunje-nom političkom stilu. Ona prezireotvorenosporenje,onanepokrećerasprave i oseća se prijatno kadapreovlađujetišina.Volidaupravljau okviru velike koalicije, jer joj toomogućava da kreira široki kon-senzus unutar malih grupa. StvarisuuNemačkojpostalemirnije.

Mnogim ljudima u zemlji se tosviđa.IstočniNemcisunatonavi-kli.Čak iuprošlosti,anglosakson-ski model, sa svojim dualizmima iostrašćenošću pri sukobima, nijebionajboljeprimljenkodzapadno-evropskihNemaca.ČakseFrancuzi

raspravljajusavećomžestinomodNemaca. Merkelova je omogućilaNemcimadapronađusebe.

Demohrišćanska unija desnogcentra Merkelove (CDU) i Socijal-demokratska partija (SPD) levogcentra iskovani su u novu vrstu,SED (Partija socijalističkog jedin-stvaNemačke,kojajevladalaIstoč-nomNemačkomdo1990),mahomsocijaldemokratsku grupaciju kojavelikodušno finansira društvenikonsenzus,obezbeđujućinovaczaporodice i penzionere, i minimal-nezarade.

Nemcisudo1945.živeliuzajed-ničkojdržavisamo74godine.Mo-ždajetoibiorazlogzbogkogajezapadnomdelunacijebilotakola-kodaodustaneodidejejedinstva.Zapadna Nemačka je krenula za-padnimputem,a1970-ihjevećinaljudiudveNemačkekoristilaizraz"Braćoisestre"uironičnomsmislu.

Kako su godine prolazile, onikojisubilisaudobnijestraneBer-linskog zida počeli su da gledajupopreko one sa njegove drugestrane. Zapadni Nemci su stvorilisliku Istočne Nemačke koja im jebilatolikostranadabiimbilone-mogućedazamisledasesanjimaponovoujedine.Na tajnačin,onisu prevideli činjenicu da različitinivoi potrošnje i slobode imajumaliuticajna jedandubljeukore-njeni mentalitet, koji se svakakone može promeniti u potpunostiza 40 godina - što je, sa istorijsketačke gledišta, jednako treptajuoka.

"socijalna monarhija"Građani Istočne Nemačke nisu

se toliko snažno otuđili od svojihzapadnoevropskih sunarodnika,uprkosohrabrenjusvojevladajućepartijeSED.Zemljasakojomsusegraničili na zapadu ostala je me-sto njihove težnje i nade - za višeslobodeivišimnivoompotrošnje.Zato,zanjihkorakkojisupreduzeliposle revolucije nije bio korak unepoznati svet vanzemaljaca. Upr-kosrazdvajanju,građaniuistočnim

četvrt veka od pada berlinskog zida

šta je nemcima donelo nemačko ujedinjenje?


koktel abcdefghijklmnopprint/reprintprint/reprint

izapadnimdelovimaNemačkeza-držalisusličanpolitičkimentalitet.

Nemci cene jaku državu socijal-nogblagostanja.DDRimjepružaopotpunu brigu na niskom nivou.Iakotabriganijebilatakosveobu-hvatna u Saveznoj Republici, ovanova,"zapadnjačka"državajenudi-laboljiživotnistandard.

I Istok i Zapad imaju tendenci-ju ka anti-kapitalizmu. To je bilaosnova sistema u DDR, dok se uZapadnoj Nemačkoj ovo razvilou poseban obrazac pod imenomrajnski model kapitalizma, koji jebio manje tvrd od anglo-sakson-skog modela i omogućavao većiuticajvlade.

Nemciimajupacifističkucrtuko-jaserazvilasaobestranegranice,nakonkatastrofeDrugogsvetskograta. Posebno aktivni mirovni po-kreti nastali su i u Istočnoj i u Za-padnojNemačkoj.

Uprkos svojoj fascinaciji svačimšto je američko, Nemci uživaju uanti-amerikanizmu. On je u DDRnametnutodstranedržave,a ipaksu tamošnji građani znali da ćeameričke rakete uništiti njihovuzemlju ukoliko bude izbio rat. UZapadnoj Nemačkoj, odnos ljuba-vi i mržnje sa velikim američkimbratompostaojepomešansaanti-kapitalističkim i pacifističkim ele-mentom.

dublji koreniTo što anti-kapitalizam i ljubav

prema socijalnoj državi imaju jošdublje korene među istočnone-mačkimstanovništvomnegouZa-padnoj Nemačkoj, učinilo je ovetežnje još jačim u ujedinjenoj Ne-mačkoj.

Kada jeupitanjunacionalizam,jedna od stvari koje su zapadniNemci uspeli da nauče od Istoč-ne Nemačke je mahanje zastava-ma. To je bio deo svake paradeu DDR , dok su zapadni Nemcisamomahalisvojimzastavamanastadionima, a na međunarodnimsportskimtakmičenjimasutočini-lisaizvesnimstepenomrezervisa-nosti.Svetskoprvenstvoufudbalu2006. je, s druge strane, postaofešta umotana u boje nemačkezastave,crnu,crvenuizlatnožutu.NemcisuslavilikaoNemci,alisutakođe slavili Togo i Brazil. Činmahanja zastavom nije bio takošupaljkaoštojetobilouprošlosti,već čin sreće. Postali smo narodgotovolišennacionalizma.

Postojeidžepovi,naravno.Ionikoji su duboko bolesni, kao štoje to teroristička grupa NSU, kojaubijaimigrante.Ovapreteranakse-nofobija je izašla iz bivše IstočneNemačke, kao i renesansa krajnjedesničarskeNacionalnedemokrat-ske partije Nemačke (NPD). Ipak,

niZapadnaNemačkanemožebašdatvrdikakojepreteranogostolju-biva prema imigrantima. U stvari,mentalitet u istoka i zapada su, uosnovi,sličnipoovompitanju.

Po pitanju militarizma, mirni re-volucionari iz 1989. bi verovatnobili poslednji koji bi mogli pred-videti da će baš oni utrti put zaučešće Nemačke u budućim ra-tovima. Ali, to je upravo ono štose dogodilo. Kada su se Nemciujedinili, njihovi NATO saveznicisu ih videli kao normalnu državu,naciju sa normalnim obavezama.Očekivanjavojnogangažovanjasuraslainastavićedarastu,posebnoimajućiuvidutrenutnostanjeglo-balnihpitanja.

Merkelovajenaučiladavodipo-litikuuujedinjenojistogakomplet-noj Nemačkoj, velikoj zemlji kojaje postala samopouzdanija. Onaobraća više pažnje na ono što jeu interesu Nemačke, a to, po nje-nom mišljenju, ne uključuje uveki solidarnost sa drugim narodima-posebnoufinansijskimpitanjima.

novo osećanje NemačkadominiraEvropom,jer

je toliko ekonomski jaka. Takođejeveomasamopouzdanainadru-ge načine. Više nije poslušan deoZapada. Kada je NATO počeo va-zdušnenapadeuLibiji,Merkelovaje izolovala svoju zemlju od svihvodećih zapadnih sila, uključujućiiSAD,VelikuBritanijuiFrancusku.A kada je Vladimir Putin preuzeoKremlj,otkriojemnogesvojesim-patizereu-Nemačkoj.

"Dug put ka zapadu“, kako glasinaslov knjige istoričara HajnrihaAugustaVinklera(HeinrichAugustWinkler), je prekinut. To nije nu-žno loša stvar, jer sam Zapad višenije čvrst entitet kao što je to bilo1989.Svedoknjenitemelji-slobo-da, okrenutost miru, demokratija,ustavna država i socijalno tržišnaprivreda-ostajunetaknuti,Nemač-kaimapravonasvojputuokvirusvojihsaveza,unutarEUiNATO.

Preveo i priredio: Milan Lukić


abcdefghijklmnop

Ugaljje„rođen“saprirodnimpredispozicijamazauspešnukarijerunatržištuljudskecivilizacije.Rudniciugljaisporučilisunapovršinunajvećačudaindustrijskerevolucije,aliiepidemijupohlepe.Saefikasnijimnačinimaeksploatacijeovekapitalnezaostavštine,nastalejošuperioduugljenisanjapaprati,čovečanstvojepočelodaseponašakaopijaninasledniknalumpovanju.Piše: Zorica Žarković

ugaljjejedinstvenimi-neral: uz plemenitemetale on je jednaodnekolikosupstan-ci koje se u prirodinalaze u neoksidi-sanom stanju i isto-

vremenomeđunekolikosupstan-ci koje najlakše oksidišu. Ako seuporedi ista težina uglja sa istomtežinom drveta, ugalj je mnogokompaktniji za skladištenje i pre-voz nego drvo. Ugalj je „rođen“saprirodnimpredispozicijama zauspešnukarijerunatržištuljudskecivilizacije, a o njegovom ranomusponu svedoče i zapisi grčkogfilozofa Teofrasta da su ga kovačikoristiliusvomradujoš320.godi-

neprenoveere.Nadrugomkrajusveta, Kinezi su otkrili prednostiuglja u pečenju porcelana i kori-šćenjuprirodnoggasazaosvetlje-nje.

UekonomskojistorijiengleskoggradaNjukasl,kojijedanasuniver-zitetskiicentarnovihtehnologija,najzanačajnije mesto pored vunezauzimaju rudnici uglja. O tomesvedoči i povelja iz 1234. godineda slobodni građani imaju privi-legijudakopajuugalj,dokuredbakojapokušavadaurediproblemenastaleokopravatrgovineugljemuLondonudatiraiz14.veka.Polavekakasnije,ugalj jebiouopštojupotrebi kao gorivo među sta-klarima, pivarima, proizvođačimaalkoholnihpićaišećera,sapundži-jama, kovačima, bojadžijama, ci-glarima,krečarima, topioničarimaibojačimapamučnogplatna.

Ugaljje,međutim,tekčekaove-liki iskorak u njegovom daljemposlovnom pohodu kroz istoriju.Početak 17. veka ostao je upam-ćenipopokušajimadasećumurzameniugljemuproizvodnjigvo-žđa;tajcilj jeuspešnoostvarioje-dankveker,AbrahamDarbi,1709.godine.Timizumomjeomoguće-nakonstrukcijavisokepećivelikemoći. Dalji razvoj u proizvodnjikovanog gvožđa morao je da sa-čeka pumpu koja efikasnije uba-cuje vazduh u peć. Taj zadatak jeispunila Vatova parna pumpa, aveća potražnja za gvožđem, kojajenakontogausledila,zauzvratjepovećalapotražnjuzaugljem.

kvantifikacija životaUmeđuvremenu,ugalj jediver-

sifikovaosvojudelatnost:pojaviose na tržištu kao gorivo za greja-nje domaćinstava i za pogonskuenergiju.Dokraja18.veka,ugaljje

počeodazamenjujetekućeizvoreenergije za osvetljenje, pomoćunaprava za proizvodnju gasa zaprvi sistem javne rasvete, čiji jetvorac bio Džejms Mardok. Drvo,vetar, pčelinji vosak, loj, semenoulje-svetojepostepenozamenje-nougljemiderivatimauglja,madase efikasan tip goriva pojavio tekkadajeelektricitetbiospremandazameni gas za osvetljenje. Ugalj,koji se mogao iskopati unapred,znatno pre korišćenja, i koji semogao skladištiti, omogućio jeindustriji da ne zavisi od uticajagodišnjihdobaihirovavremena.

Nova industrija je dominantnopočivala na rudniku i njegovimproizvodima,kojisuodrediliinje-nekarakterističneizumeudaljemusavršavanju.Izrudnikajenapo-vršinu isporučena parna pumpa,parnamašina,parnalokomotiva,anakonnjeibrodnaparu.Rudnikje bio tvorac ideja o dizalici, liftui metrou za gradski prevoz. Žele-znica je, takođe, došla direktnoiz rudnika: tračnice sa drvenimšinama su postavljene u Njukaslu1602.godine.Ali,onesubileuobi-čajeneunemačkimrudnicimastogodinapretoga,jersuomogućiledase teškakolicasarudom lakopokreću preko neravne i inačeteško premostive površine. Kom-binacijatračnicapresvučenihgvo-žđem, niza vagona i lokomotive,prvi put korišćena u rudnicimapočetkom19.veka,primenjenajeu prevozu putnika jednu genera-ciju kasnije. Gde god su išle gvo-zdene tračnice tognovogsistemakretanja, pratili su ih rudnici, jerglavni proizvod koji je železnicaprenosilabioje-ugalj.Gradiz19.veka je i po funkciji i po izgledupostao produžetak rudnika uglja,a oko njega se koncentrisala i te-

kako je ugalj promenio svet

pijani naslednik na lumpovanju


vremeplov

škaindustrija,kakobibilaštobližesiroviniodkojejepostalazavisna.

Zbogpotrebezaefikasnijimru-darstvom koje bi moglo dosećidublja nalazišta, ulagali su se na-poridaseosmislipumpasnažnijaodljudskogilikonjskograda,kojabi bila dostupnija od vetrenjačaili vodenica. Ti napori doveli sudo razvoja parne mašine, koju jekonačno usavršio Vat, ali koja jepredstavljala skupu investiciju,kao i mašine koje je ona pokre-tala. Dvadesetčetvoročasovni radkojijekarakterisaorudnikivisokupeć, sada se preselio u druge in-dustrijekojesudotadapoštovalerazgraničenje dana i noći. Parnamašinajeodređivalaritam.

Činjenicadajesnagapareefika-snijauvelikimjedinicamanegoumalim,podstaklajetendencijukavelikimpostrojenjima idoveladotoga da veličina postane simbolefikasnosti.Uzvelikuparnumaši-nu,velikufabriku,velikufarmusaresursima,velikuvisokupeć,usto-ličilo se uverenje da je efikasnostudirektnojsrazmerisaveličinom.Uz integrisanje železničkog siste-ma i rast međunarodnog tržišta,gradovi su bivali sve naseljeniji,a nove urbane sredine pratile suglavne linije prevoza. Prosperitettih novih oblasti meren je veliči-

nom njihovih fabrika, populacijei tekućom stopom rasta. Tako jeparna mašina, na svaki način, na-glašavalakvantifikacijuživota.Do1852.železnica jestigladoIndije,do1872.uJapan,ado1876.uKi-nu. Gde god je išla, sa sobom jeprevozilaidejeitehnologijerudar-skecivilizacije.

nešto za ništaČovečanstvo je došlo u posed

kapitalnog nasledstva, koje je na-stalo još u periodu ugljenisanjapaprati. Ali, eksploatacija uglja jeu svom „prtljagu“ nosila i nedo-statke, koji nisu pratili dobijanjeenergije iz živih biljaka, vetra ilivode.SvedoksunalazištaugljauEngleskoj,Velsu,Rurubiladubokaibogata,ograničenjanoveprivre-de mogla su da se zanemare. Aličim su ostvareni prvi laki dobici,na svetlo su isplivale teškoće okoodržavanjatogprocesa.Jer,rudar-stvojekradljivaindustrija.Vlasnikrudnika neprestano troši svoj ka-pital,akadasepovršinskekoličinesmanje, cena po jedinici vađenjaminerala i ruda postajesveveća.Kadasenalazištaunekomrudni-ku iscrpe, on mora da se zatvori,a iza sebe ostavlja razvaline, na-puštenapostrojenja inaselja.Nusproizvodisuzagađenoinarušeno

okruženje, a krajnji proizvod jeiscrpljen.

Iznenadno sticanje kapitala uobliku ogromnih polja uglja, kodljudijeizazvalogroznicuzaeksplo-atacijom. Delatnosti u 19. veku sa-stoje se od niza groznica: zlatnih,gvozdenih, bakarnih, naftnih, dija-mantskih... Želja za brzim ličnimbogaćenjemproširila se svuda: far-me sa nalazištima u SjedinjenimDržavamaeksploatisanesukaodasurudnici,aistojerađenoisavađe-njem minerala na šumskim obron-cima.Čovečanstvoseponašalokaopijani naslednik na lumpovanju.Bez obzira na činjenicu da li jeizvorenergijepreživeoiliseugasio,navikeunekontrolisanojeksploata-cijiirasipničkomtrošenjuvišenisumogle da se zauzdaju, uprkos sveočiglednijimštetamapoprirodu.

Društvene posledice očitovalesusejošbržeipogubnije:naruše-ni moral, očekivanje da se dobijeneštozaništa,nezainteresovanostza uravnoteženi način proizvod-nje i potrošnje, navikavanje naruševineiotpadkaodeonormal-nog ljudskog okruženja. Tako jeugalj,čijasekarijerabližizalasku,odjedinstvenogmineralapreime-novanučovekovognevoljnogsau-česnikauzločinu,ukomejeisampostaožrtva.


predsednik evropskog parlamenta,Martin Šulc (Schultz), nakon što jeobavio inauguraciju nove evropskevlade (Komisije) prisetio se svojesocijaldemokratske pripadnosti pajejetkokonstatovao:„Evropskeinsti-tucijemoralebidareprezentujusve

građane.NeprihvatljivojedauEvropskojkomi-sijiod28članovabudusamo4žene.Kojuporu-kutimedajemograđanimaEvrope“.Etopovodadaproblemizvučemoispodtepihaikadnemaosmomartovskogmuškogegzaltiranogjednod-nevnograzumevanja.Evropa,ponosnanasvojuslobodoumnost, daje još jedan dokaz nazado-vanja.Naime,još1792.godine,uvremekadasupravagrađanaobeležavalarevolucijeuAmericii Francuskoj, engleska feministkinja Meri Vol-stonkraft (Wollstonecraft) napisala je traktat„Osvetaženskihprava“ukojemokosnicaglasi:„Neželimdaženesteknuvlastnadmuškarcima,negonadsamimsobom“.

Proteklih desetak godina Latinska Amerikaje postala epicentar političkog napredovanjažena.Trenutnojesituacijatakvadatamoposto-jetridržaveukojimasupredsednicežene,auEvropisamodve:Litvanijai(poduslovomdajedržava)-Kosovo.IstinauEvropijevišepredsed-nicavlada,nopredsednikdržavejeipaknajvišedruštvenopriznanje.PosleprvogtalasaženanavlastikadasuIndiraGandi,GoldaMeir,BenazirButo...moraledapovlačeokrutnijepotezenegomuškarcidabisedokazale,svedocismonovogtalasaukojemženenavlastinegubeništaodsvoje prirodne osobenosti, blage naravi i do-padljivosti.

Prisetimo se Kristina Kiršner je predsednicaArgentine,DilmaRusevjepredsednicaBrazila,adomajaovegodineLauraĆićnilabilajepred-sednica Kostarike. No posebnu pažnju zaslu-žuje predsednica Čilea - Mišel Bašle (MichelleBachelet). U ranijim vladama bila je ministarzdravlja,paodbrane,alisenebimoglorećidajeimalamakarpodrškusvojesocijalističkeparti-jekadaseprviputkandidovalazapredsednikadržaveipobedilasa53odstoglasovauprvomkrugu.Drugiputsekandidovala2013.godineipobedilasa62odstoglasova.Nimalonijesme-talotoštojenedvosmislenalevičarka,živiune-venčanojzajednici,imatrojedeceiizjašnjavasekaoagnostik.Svetouzemljikojomjeod1973.

narednih17godinavladaoAugustoPinoče,pro-totipmačonasilnika.ZavremetogrežimaBašlejebilahapšenaimučena.Kaopredsednica,onaje uzor političkog upravljanja na bazi razuma,tolerancije,poštenjaipoštovanjavoljevećine.Za-uzvrat,kakoispitivanjajavnogmnjenjapokazuju,imaistabilnupodrškuvećine.

Uovomvremenuopšteneizvesnosti,traženjarešenja za krizom izazvane turbulencije koje segraničesaizbijanjemratovaiterorističkognasilja,nijenaodmetcitiratistudijuSvetskebanke:„Že-ne kao agens promena“. Masom podataka pot-krepljena je tvrdnjadaženeupoliticipokazujuvišeprivrženostidemokratiji,većuodgovornostprema građanima, spremnost i otvorenost zasaradnju sa neistomišljenicima, afinitet premasocijalnim pitanjima, veću brigu o manjinama inadasveželjuzaodrživimmirom. Prema poda-cima Inter-parlamentarne unije žene parlamen-tarke teže da daju prioritet pitanjima brige odeci,pravednijemplatnomsistemu,porodičnomživotu,penzijama,suzbijanjuseksualnognasilja,pravnom regulisanju reproduktivnog procesa,kaoiborbiprotivsiromaštva.„Širomsveta-pišeu studiji - žene zakonodavci deluju kao znatnopoštenijeiodgovornijeodsvojihmuškihkolega,ulivaju više poverenja u demokratske i zakono-davneinstitucijeinajčešćebivajureizabranenaposlovekojeobavljaju.Konačno,studijadokazu-je,daženeimajudubljetežnjezamirovnimpro-cesimaipostkonfliktnimobnovamatepokazujusnažnuvoljudapostignupovoljanrezultatkadaučestvuju u pregovorima /.../ Žene nepropor-cionalno pate u oružanim konfliktima i otudanjihovasnažnavoljadapostignuprekidsukoba,preduprede nove konflikte i organizuju pos-tkonfliktnu obnovu. Mirovni ugovori u kojimaženeučestvujuimajuvećeizgledenadugoročanuspeh“.

Prema podacima OUN u Latinskoj Americisvakadrugaženajebilažrtvamuškognasiljabarjednomuživotu.IzregionaLAdesetdržavaspa-dau20zemaljasanajvećomstopomfeminicida,ElSalvadordržisvetskirekordod12ubistavanasvakih100.000žena.Rečjeoproblemukojižene,bez obzira koliko ih je na visokim funkcijama,nemogusamedareše.Tojepitanjenakaradnetradicije,odsustvaobrazovanja,mačoporemeće-nosti,aodgovorjeobavezamuškaracadasebezkalkulacijauključeuborbuzaravnopravnost.Se-timosestihaBobaMarlija: „Nikonijeslobodan,akojebilokopotlačen“Mislimnatodauvećinizemalja gde su žene na najvišim položajimavladacinizamizraženurečenici:„Štajošhoćete,dobilesteženuzapredsednicu“.

Piše: Milutin Mitrović

(mi tro [email protected])otisak meseCa

žens

ka st

rana

sveta

82

Mišel Bašle

biznis i finansije magazin broj 111

Documents