dobrog raČunovoĐe u olakŠavanju pristupa …

Kneza Mihaila br 2, 11000 Beograd | www.valorgroup.rs | +381 11 328 20 80

AUTORI: Snežana Doder | Una Sikimić

ULOGADOBROG RAČUNOVOĐEU OLAKŠAVANJU PRISTUPAKREDITIMA ZA MALAI SREDNJA PREDUZEĆABeograd, novembar 2014.

Izrada ovog priručnika omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Autori su u potpunosti odgovorni za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

2

Priručnik: Uloga dobrog računovođe u olakšavanju pristupa kreditima za mala i srednja preduzeća

6

10

12

23

25

30

38

42

43

51

52

SADRŽAJ:

Finansijske informacije – ko su korisnici i koji je njihov značaj

Potrebe preduzeća za kvalitetnim kadrovima u poslovnoj funkciji finansija i računovodstva

Osnovni poslovi koje treba da obavlja dobar računovođa

Kako prepoznati lošeg računovođu i koje implikacije na posao to može imati

Kako prepoznati dobrog računovođu i kako to može uticati da lakše pristupite izvorima finansiranja

Očekivanja i iskustva banaka u pogledu kvaliteta finansijskih izveštaja

Percepcija banaka - rizik kreditiranja MSP

Elementi kreditne analize – osnov za odlučivanje banaka

Analiza finansijskih pokazatelja

Rezime: Efektni odabir profesionalnog računovođe

Primeri neadekvatnih knjiženja

6

10

12

23

25

30

38

42

43

51

52

4


ovog Priručnika je da podigne svest o značaju odabira ade-kvatnih („profesionalnih“) ra-čunovođa u malim i srednjim privrednim subjektima - MSP (u daljem tekstu: preduzeće) i ukaže na njihovu ulogu u pri-stupu finansijskim sredstvima.

Namera nam je da Vam poja-snimo šta podrazumeva dobro izveštavanje i kako da razliku-jete dobrog od lošeg računovo-đe, odnosno na koji način Vam dobar računovođa može pomo-ći da dodatno razvijete svoj po-sao i lakše dođete do povoljnijih izvora finansiranja.

Molimo pogledajte video zapis: Kratak rezime i ideja projek-

ta

Rezime najznačajnijih odgovo-ra koje ćemo Vam pružiti daje-mo u nastavku: Kako da prepoznate profesio-nalnog računovođu, koji treba da postane i Vaš poslovni par-tner i savetnik? Kako da izgra-dite adekvatan finansijski tim u svojoj organizaciji, kao i da shvatite kolika i kakva je njego-va uloga u preduzeću prilikom pristupa izvorima finansiranja;Razumevanje značaja dobro struktuiranog i ažurnog raču-novodstva za donošenje odlu-ka, ali i kako to može učiniti Vaš posao profitabilnijim; Prepoznavanje važnosti kom-pletnih i transparentnih infor-macija i izveštaja koje raču-

novođa priprema - kakva je njihova uloga i ko su njihovi ko-risnici; Kako da shvatite šta podrazu-meva kvalitetno izveštavanje i kakva je njegova uloga u poslo-vanju preduzeća; Upoznavanje sa podacima, izveštajima i obrazloženji-ma koji su potrebni poslovnim bankama za donošenje odluka i zbog čega je potrebno da oni budu ažurni, tačni i pouzdani;Razumevanje najznačajnijih parametara finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja, u oceni Vaše kreditne sposobnosti, od strane poslovne banke; Obrazloženje značaja uspo-stavljanja odnosa poverenja i izgradnja dobre kreditne istorije (urednosti u izmirivanju obave-za prema banci, kao i ispunje-nju drugih ugovorenih obave-za) kod poslovne banke, koji uz adekvatnu kreditnu sposobnost može unaprediti pristup izvori-ma finansiranja.

Koliko puta ste aplicirali za neki bankarski proizvod, bilo da je kredit, garancija ili akreditiv (efikasan instrument osiguranja plaćanja u međunarodnoj trgo-vini), i bili odbijeni sa sledećim obrazloženjima:Podaci i izveštaji koji su pre-zentovani nisu ažurni, tačni, re-levantni i ne odgovaraju stvar-nom stanju i Vašoj poslovnoj strategiji;Vaša dokumentacija je nepot-puna. Banci su potrebni dodatni

SVRHApodaci, informacije i izveštaji kako bi donela konačnu odluku o Vašem kreditnom zahtevu;Priložena dokumentacija i pro-jekcije ne mogu podržati plani-rani održivi rast i budući razvoj; Traženi kreditni proizvod, dina-mika otplate, kolateral (instru-ment obezbeđenja, npr. hipote-ka, zaloga na opremi, robi i dr.) i sl. ne odgovaraju Vašim po-slovnim potrebama.

Često ćete biti ili ste bili u situ-aciji da službenik banke zahte-va dodatne podatke, izveštaje i dodatne strukture i analitike pojedinačnih bilansnih pozicija ili dodatne projekcije podržane odgovarajućim izveštajima, koji su relevantni i pouzdani.

5


Odabir dobrog računovođe, koji će na adekvatan način kreirati Vaše finansijske izveštaje, pružati savetodavne usluge i pripremati svu potrebnu dokumentaciju u postupku apliciranja za odobrenje kredita i drugih bankarskih proizvoda, od suštinske je važnosti.

Takođe, treba imati u vidu da, ukoliko ne budete imali ažurne, tačne i pouzdane finansijske izveštaje, relevantne strukture pozicija u finansijskim izveštajima i obrazloženja njihovih trendova (kretanja, promena u određenim vremenskim in-tervalima), kao i sveobuhvatne biznis planove – Vaša ideja će ostati u Vašim rukama (samo „na papiru“), a novac će ostati u banci!

Napomena: detaljnije informacije o finansijskim izveštajima možete pogledati u delu Priručnika: „Osnovni finansijski izveštaji koje bi Vaš računovođa trebalo da priprema na mesečnoj osnovi“.

6


1| FINANSIJSKE INFORMACIJEKO SU KORISNICI I KOJI JE NJIHOV ZNAČAJ

Da bi razumeli značaj i ulogu poslovnih funkcija finansija i računovodstva u preduzeću, moramo videti ko su sve korisnici finansijskih informacija, koje odluke se donose i koliko zavise od kvaliteta i vredno-sti dobijenih informacija, a posebno kakav je njihov značaj na dalji rast i razvoj preduzeća.

Postizanje stabilnog i održivog poslovanja, kao i kreiranje pretpostavki za rast i razvoj, moguće je po-stići samo ukoliko se adekvatno upravlja likvidnošću, na osnovu kvalitetnih finansijskih informacija i izveštaja koje obezbeđuje računovodstvo (samostalno ili/i u saradnji sa finansijskim timom), a koje predstavljaju logičan sled ažurne i precizne računovodstvene evidencije podataka iz redovnog poslo-vanja.

Za detaljnija obrazloženja koje su to finansijske informacije, ko su korisnici i kakva je uloga dobrog računovođe u njihovom prezentovanju, molimo pogledajte video zapis: Korisnici finansijskih in-formacija

7


Značaj finansijskih izveštaja i podataka je izuzetan, a njihovi korisnici različiti:

VLASNICI PREDUZEĆA I INVESTITORI

Radi donošenja odluke o svojoj investiciji. Ocena o rizičnosti ulaganja i eventualnom povlačenju sredstava

Za potrebe donošenja odluka i kvalitetno upravljanje budućim rastom i razvojem. Strateške i operativne

MENADŽMENT

Za potrebe donošenja odluka o pristupu izvorima finansiranja i rizicima koji su prisutni

BANKE

Za potrebu kontrole usklađenosti poslovanja sa adekvatnom i važećom regulativom

ZAKONODAVAC

Da bi videli kakva je mogućnost i rizik buduće saradnje. Da li je održiva na dugi rok

DOBAVLJAČI I KUPCI

8


2 | FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Osnovni finansijski izveštaji, pomoćni izveštaji i analitičke kartice, poslovni planovi i projekcije i drugo, u čijem kreiranju ključnu ulogu ima odabrani računovođa su sledeći:

• Godišnji finansijski izveštaji: Bilans uspeha, Bilans stanja, Izveštaj o tokovima gotovine, set kon-solidovanih finansijskih izveštaja, napomene uz finansijske izveštaje, statistički aneksi;

• Mesečni i kvartalni finansijski izveštaji, sa ciljem ažurnog praćenja uspešnosti poslovanja i uprav-ljanja likvidnošću;

• Projekcije tokova gotovine u cilju planiranja i upravljanja likvidnošću;• Izvodi iz banke, radi kontrole i praćenja tokova gotovine;• Planirani budžeti i biznis planovi i praćenje realizacije na mesečnoj osnovi, identifikovanje eventu-

alnih odstupanja i preduzimanje korektivnih aktivnosti.

Za detaljnija obrazloženja o značaju budžeta i biznis planova u kreditnoj analizi i ulozi dobrog računo-vođe u njihovoj pripremi, kao i iskustvima iz prakse, molimo pogledajte video zapis: Kvalitet biznis planova – iskustva iz prakse

• Izveštaji o PDV-u i drugim porezima, kako bi se imao osnovni uvid u poslovanje i omogućila kon-trola;

• Razni pomoćni izveštaji (npr. izveštaji koji omogućavaju praćenje i kontrolu troškova prema vrsti i mestu troška, pre svega u cilju potencijalnih ušteda), analitičke kartice, analize trendova i racio analize i dr.

Poslovne banke donose odluke na osnovu raspoloživih finansijskih izveštaja, obrazloženja i relevan-tnih informacija, traženih finansijskih proizvoda, ponuđenih instrumenata obezbeđenja, što zavisi od procenjene kreditne sposobnosti preduzeća, ali i od sklonosti ka riziku poslovne banke.

Pristup dodatnim izvorima finansiranja zavisi od kreditne sposobnosti preduzeća, koju procenjuju ek-sterni finansijeri (najčešće poslovne banke), a na osnovu prezentovanih finansijskih izveštaja, rele-vantnih podataka i obrazloženja, koja trebaju biti tačna i pouzdana.

9


Funkcija i uloga, a samim tim i značaj finansijskih izveštaja, razlikuje se u svakoj fazi razvoja predu-zeća:

Faza otpočinjanja posla

Faza uspostavljanja kontrole

Standardizacija i monitoring

Računovodstvo za dalji rast

• Biznis plan se uglavnom pravi za potrebe banke ili finansijske institucije koja planira da kreditira dati posao• Bitno je nastaviti praksu izrade i praćenje biznis plana u skladu sa planiranim razvojem kompanije

• Kako se posao razvija tako se razvija i sama organizacija• Dobar pristup informacijama pomaže vlasnicima kapitala da bolje upravljaju razvojem kompanije i bolje

iskoriste raspoložive ljudske resurse i postanu rentabilni u najkraćem mogućem roku

• U ovoj fazi posao razvija interne procese i strukturu i koristi finansijske informacije kako bi ih optimizovao• Nekada se u ovoj fazi (u zavisnosti od delatnosti posla) javlja potreba za kvalitetnijom funkcijom finansija i

raspoloživih informacija (često kada broj zaposlenih pređe 20-30 ili ukoliko se posluje online)

• Posao u ovoj fazi ima razvijenu i standardizovanu finansijsku strukturu i trudi se da balansira potrebu za standardizacijom sa zahtevima tržišta i uslovima na njemu

• Izveštavanje i planiranje su sada u funkciji pružanja podrške rastu posla• Funkcija finansija se sada razvija više u komercijalnom i strateškom pravcu

10


3 | POTREBE PREDUZEĆA ZA KVALITETNIM KADROVIMA U POSLOVNOJ FUNKCIJI FINANSIJA I RAČUNOVODSTVAKako bismo videli da li i u kojoj meri služba finansija i računovodstva (funkcija blisko povezana sa ra-čunovodstvenom, često nepodeljenih „uloga“) pomaže rastu i razvoju preduzeća trebalo bi da pratimo u kom trenutku preduzeća ulažu u poboljšanje finansijskih (i računovodstvenih) kadrova (da li kroz nova zapošljavanja ili treninge) i kada to prestaju da rade. Posmatrajući situaciju na tržištu, a uvažavajući iskustva iz prakse, možemo doći do sledećih zaklju-čaka:

• preduzeća ulažu u razvoj kadrova u službama finansija kada žele da izgrade ili održe nivo kapitala. Nova zapošljavanja u poslovnim funkcijama finansija, investiciona ulaganja, menadžment kvalite-ta (upravljanje kvalitetom) i uvođenje novog proizvodnog asortimana ili nove usluge uvek idu (tre-balo bi) jedna sa drugim. Mala i srednja preduzeća se teže odlučuju da izgube kvalitetan kadar u finansijama nego veće kompanije, jer su negativne posledice po njih mnogo veće i brže se primete;

• dobar finansijski kadar u preduzećima predstavlja glavnu vezu i kontakt sa kupcima i dobavljači-ma. Zato je veoma teško i nepovoljno izgubiti takav kadar, s obzirom da ima ključnu ulogu u lancu nabavke i prodaje, pa se često i ulaže u njihovu dodatnu obuku, u cilju poboljšanja kvaliteta usluga koje preduzeće pruža;

• u malim i srednjim preduzećima privremeno zapošljavanje je ređa pojava nego u velikim. Češća je pojava da se novi poslovi i zadaci dodele već postojećem kadru u finansijama i da se oni obuče za te zadatke u novoj organizaciji;

• u uštedi troškova značajnu ulogu mogu i treba da imaju zaposleni u finansijama, svojim analiza-ma, predlozima i idejama oni mogu da spasu preduzeće od mnogih nepotrebno visokih troškova i time direktno utiču na dalji razvoj i rast;

• kvalitetne finansije mogu biti izvor konkurentske prednosti za preduzeća, zato se često i ulaže u njihov razvoj i zapošljavaju kvalitetni kadrovi koji mogu doneti dodatne koristi.

Značaj poslova i odabira adekvatnog (kvalitetnog) kadra u računovodstvu (ili eksternog računovođe) koji će pružiti i finansijske usluge (ili blisko sarađivati sa zaposlenima u poslovnoj funkciji finansija) je sledeći:

• efektivne i konstruktivne finansije su ključ uspeha rasta i razvoja svakog preduzeća. Izgradnja ta-kvog kvalitetnog kadra za preduzeća koji se tek osniva može biti veliki izazov. Obzirom da kvalite-tan kadar mora posedovati specijalna znanja i ekspertizu, a to svakako zahteva izvesna sredstva, to nije lak zadatak za preduzeća;

• potrebno je razumeti koje su stvarne potrebe posla i koje koristi može doneti kvalitetan kadar; • novoosnovana preduzeća to ne mogu uraditi preko noći, moraju se definisati prioriteti u promena-

ma, kako bi se pronašao troškovno najadekvatniji način koji će biti usklađen sa planiranim rastom i razvojem poslovih aktivnosti;

• često vlasnici ili direktori deo administrativnih i operativnih poslova preuzimaju na sebe - treba imati u vidu da to nije najadekvatnije korišćenje njihovog vremena i resursa, obzirom na sveobu-hvatnost poslova (a posebno strateških ciljeva), što otežava uspostavljanje prioriteta.

11


Detaljnije obrazloženje izuzetnog značaja odabira adekvatnih zaposlenih za različite poslovne funkci-je u preduzeću (proizvodnja, prodaja, finansije i računovodstvo i dr.) ilustrovano je primerom iz prakse, koji možete pogledati na sledećem video materijalu: Značaj odabira kvalitetnog kadra u preduzeću – primeri iz prakse

12


4 | OSNOVNI POSLOVI KOJE TREBA DA OBAVLJA DOBAR RAČUNOVOĐA

1. Upravljanje plaćanjima – izdavanje i prijem faktura, izvršavanje plaćanje prema redosledu dospe-ća i upravljanje likvidnošću, kontrola blagajne i izvoda;

2. Jednostavna knjiženja – knjiženje nabavke, prodaje i praćenje promena na tekućim računima i kontrola sa izvodom iz banke;

3. Planiranje tokova gotovine – projektovanje budućih novčanih tokova i predviđanje eventualnih manjkova likvidnosti na vreme (nedostataka finansijskih sredstava usled neusklađenosti priliva i odliva);

4. Kontrola kreditne izloženosti ka kupcima – praćenje potraživanja, njihov kvalitet i kontrolisanje naplate u skladu sa ugovorenim valutama;

5. Finansijsko upravljanje i saradnja sa svim relevantnim institucijama – pre svega bankama i to na način što će ih držati informisanim o svim bitnijim promenama u poslovanju, kako bi preduzeće moglo očekivati adekvatnu finansijsku podršku u slučaju eventualnih manjkova likvidnosti;

6. Praćenje i izmirivanje svih opštih troškova – kao što su troškovi za službene automobile, lizing, zakup i drugi prateći režijski troškovi;

7. Praćenje svih zakonskih regulativa – ažurno i pravovremeno praćenje svih relevantnih promena zakonskih regulativa i adekvatno usklađivanje poslovanja sa njima. Saradnja sa poreskim organi-ma (svih relevantnih poreza, npr. PDV, porez na dobit, porez na dohodak, akcize, administrativne i druge takse i sl.);

8. Obračun i sva pripadajuća knjiženja i plaćanja ličnih dohodaka zaposlenih – obračun, isplate i sve zakonski potrebne administrativne radnje u vezi sa tim. Kontrola i provera sa regulatornim organi-ma (PIO, zdravstvo i sl.) da li su sve promene ažurno i korektno evidentirane;

9. Savetodavni i drugi poslovi – preduzeće koji planira adekvatan rast i razvoj, mora imati kvalitetnog računovođu koji to može pratiti, kroz razne forme izveštavanja i primerene i pravovremene savete kako sa aspekta poreza, tako i sa aspekta raznih ušteda i minimiziranja mogućih izloženosti riziku i drugih strateških pitanja.

Glavna uloga računovođe jeste da ažurno i tačno beleži sve promene u poslovanju i usklađuje ih sa važećim zakonskim regulativama.

Računovođe često nazivaju onima koji se bave brojevima i standardizovanim informacijama i optu-žuju da ne razumeju posao i zahteve tržišta. Ipak, ali dobar računovođa može da nađe način kako da neku poslovnu ideju sprovedete u delo, i kako da reši određeni problem, odnosno da na vreme signa-lizira na potencijalni problem, kako do njega ne bi ni došlo.

Jedna od glavnih uloga dobrog računovođe jeste i to da održava blisku saradnju sa bankama, te da im pravovremeno dostavlja potrebne podatke i izveštaje kako bi Vam olakšao pristup izvorima finan-siranja. Stoga, kvalitetan i profesionalni računovođa treba da bude Vaš partner u poslu, koji može da obezbeđuje i savetodavne finansijske usluge (uloga finansijskog savetnika).

13


Obzirom na činjenicu da privrednici imaju različita iskustva u vezi sa poslovima koje bi računovođe trebalo da obavljaju, učesnici održanog seminara su podelili svoja iskustva, koja možete da pogledate na sledećem video zapisu: Iskustva privrednika iz prakse – saradnja računovodstva i drugih službi i potencijalni problemi

14


Često se dešava da u preduzećima ne postoji tendencija sveobuhvatnog i planskog praćenja likvid-nosti (tokova gotovine), usled čega dolazi do iznenadnih potreba za dodatnim sredstvima, kako bi bili u mogućnosti da izmire obaveze o rokovima dospeća.

Primer koji ilustruje prethodno navedenu situaciju je sledeći:Preduzeće „A“, tj.njegova služba računovodstva, samo dan-dva pred plaćanje neke dospele obaveze ili na sam dan dospeća, shvata da nema dovoljno sredstava na računu, iako je ta obaveza bila poznata mnogo ranije nego što je prispela na plaćanje. Preduzeće je apliciralo za kredit, očekujući brzu reakciju banke. To nije bilo moguće, jer nisu postojale unapred odobrene kreditne linije (najčešće na godišnjem nivou odobreni okviri iz kojih se mogu povla-čiti krediti, do maksimalno utvrđenog iznosa, a koji su prethodno bili predmet sveobuhvatne kreditne analize koju je izvršila poslovna banka). Imajući u vidu hitnost zahteva, uz činjenicu da je preduzeće „A“ već imalo odobren overdraft kredit (dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu), problem likvidnosti je prevaziđen povlačenjem sred-stava overdraft kredita, koji je tradicionalno najskuplji kreditni proizvod. Dakle, da je preduzeće „A“ adekvatno planiralo svoje tokove gotovine, bili bi izbegnuti dodatni troškovi koji su u ovom slučaju nastali.

Dodatno, dobar računovođa koji bi trebalo da bude partner u poslu, svojim blagovremenim savetom, mogao bi preduzeću obezbediti dodatne pogodnosti, npr. predlogom za avansno plaćanje (plaćanje unapred) pojedinim dobavljačima, sa ciljem ostvarenja dodatnih popusta (ugovorenih rabata) koji su čak mogli biti u visini cene izvora finansiranja.

Kazne koje mogu da proisteknu iz neadekvatnog praćenja zakonskih regulativa i nepridržavanja istih, mogu značajno ugroziti poslovanje, kako finansijski, tako i samu mogućnost opstanka određenog biznisa.

Preduzeće „B“ je došlo u problem prilikom kontrole tržišne inspekcije, s obzirom da nije izvršilo bla-govremeno usklađivanje sa zakonskom regulativom i obezbedilo pravovremene izmene u računovod-stvenoj evidenciji u KEPU knjizi (knjiga evidencija prometa i usluga).Takođe, problem preduzeća „B“ je nastao i zbog neobezbeđivanja propisanog sertifikata o kvalitetu hrane i bila mu je izrečena novčana kazna.Imajući u vidu visine izrečenih kazni i veličinu i finansijsku snagu preduzeća „B“, zbog neadekvatnog praćenja zakonske regulative i od strane računovođe i blagovremenog prilagođavanja zahtevima po-slova, preduzeće „B“ se suočilo sa blokadom računa i zatvaranjem.

Kreditna izloženost ka kupacima je veoma značajna u upravljanju likvidnosti, u praćenju profitabilnosti poslovanja i uspostavljanju adekvatne saradnje sa kupcima. Neophodno je da postoji izvesna istorija

PRIMER 1 - ZNAČAJ USLUgA KOJE DOBAR RAČUNOVOĐA TREBA DA PRUŽI

15


i praćenje svakog pojedinačnog kupca, kako bi se na adekvatan način zaštitili od mogućih gubitaka sa jedne strane (uspostavljanjem odgovarajućih kolaterala), ali i kako bi obezbedili adekvatan stepen konkurentnosti na tržištu kroz određene pogodnosti ka kupcima sa dobrom kreditnom sposobnosti i platežnom istorijom u saradnji.

Preduzeće „C“ u okviru svoje službe računovodstva ima zaposlenog zaduženog za „praćenje kupa-ca“. U opisu poslova tog zaposlenog je, između ostalog, kontrola dospeća faktura na naplatu i uplata kupaca, kao i redovna komunikacija sa kupcima u slučaju kašnjenja u plaćanjima. U opisu poslova navedenog zaposlenog je i izrada izveštaja o stanju potraživanja od kupaca, koji uključuje i dospela potraživanja sa danima kašnjenja, na nedeljnom nivou. Na osnovu tih izveštaja, služba prodaje, uz konsultacije sa vlasnikom i direktorom preduzeća, donosi odluku o daljim koracima i strategiji u saradnji sa tim kupcima. Često se dešava da se upravo na osno-vu navedenih informacija o kašnjenjima, ugovori i isporuke određenim kupcima obustavljaju.Takođe, zabeleženi su slučajevi da se blagovremenom reakcijom, a na osnovu navedenih izveštaja, na vreme blokiraju određeni kupci i izvrši naplata potencijalno spornog potraživanja, čime su izbegnuti dodatni troškovi (rezervisanja za potencijalno sporna potraživanja ili ispravke vrednosti potraživanja).

Ostali poslovi koje bi mogao da obavlja kvalitetan računovođa su sledeći:

16


1. Uloga glavnog finansijskog savetnika

• kvalitetan računovođa može da ponudi spektar usluga koje pokriva kroz finansijske i poreske sa-vete (od osnovnih računovodstvenih do kompleksnih poreskih saveta);

• većina preduzeća će koristiti eksterne usluge neke agencije ili specijalizovane agencije za pripre-mu i predaju njihovih završnih računa i poreskih bilansa i drugih pripadajućih obrazaca, u skladu sa adekvatnom zakonskom i računovodstvenom regulativom;

• stručnost računovođe se može pokazati kao troškovno efikasna ukoliko se uzme u obzir moguć-nost dobijanja kvalitetnijih informacija i usluga (npr. adekvatnog poreskog planiranja i ušteda, s tim u vezi, ili savet kako da organizuje finansijsko rukovođenje u preduzeću i koji je najbolji raču-novodstveni program u skladu sa potrebama posla).

2. Druge usluge finansijskih posrednika i računovodstvenih agencija standardna knjiženja koja posao zahteva, pod uslovom da se ne zapošljava niko u okviru preduzeća za te svrhe;

• obračun zarada – zbog komplikovane procedure, sveobuhvatnosti ili tajnosti podataka; • upravljanje rizicima i lošim potraživanjima – može se ugovoriti kao posebna usluga ili se vezati za

naplatu i procenat realizacije. Bitno je uzeti partnera od poverenja da ne uruši Vašu saradnju sa kupcima, ali da se koriste politike i procedure kreditiranja od strane preduzeća, ukoliko one postoje (politikama i procedurama se definiše poslovni proces i opisuju načini na koji se obavljaju pojedi-načne poslovne aktivnosti).

Prilikom izbora kvalitetnog računovođe izuzetno je bitno imati u vidu:

• reputaciju među drugim preduzećima; • iskustvo na poslovima sličnim Vašem, da li imate preporuke; • konzistentnost i poverenje u poslovanju, postojanje kompatabilnog sistema (sistema računovod-

stvene evidencije, koji treba da bude prilagođen potrebama posla pojedinačnog preduzeća);• precizno definisanje koje tačno usluge očekujete – vrsta usluge, forma, dinamika i način izvešta-

vanja;• preciziranje šta je sve od usluga uključeno u cenu, a šta se možda naknadno naplaćuje i po kojoj

tarifi (morate biti sigurni šta možete očekivati za novac koji dajete!), kako se ne biste iznenadili nekim naknadnim i vanrednim neplaniranim troškovima.

17


Često se dešava da i samo preduzeće, nije sigurno šta mu je zapravo potrebno od usluga i koliko je to realno zahtevati u sastavu ponude koju je dobio. Veoma važno, nekad i presudno pri odlučivanju i izboru, je kakvu reputaciju davalac usluga ima. Kakva su mu iskustva u poslovanju preduzeća koje su iz vaše branše? Moguće je da je izvrstan ekspert u pitanju, sa veoma dobrom reputacijom, ali da se nikada nije susreo sa delatnošću kao Vaša, koja ima izvesne specifičnosti u poslovanju. Samim tim, u pitanje se može dovesti i kvalitet takve usluge. Sa druge strane, ukoliko je osoba ili tim ljudi koji je spreman da uči i dobro reaguje na izazove, to ne mora neizostavno da predstavlja problem, već može biti i šansa za unapređenje poslovanja, ukoliko se u ob-zir uzme njegovo dosadašnje iskustvo u drugim oblastima i ideje koje se možda mogu implementirati u vaš posao.

Veoma bitan je i set izveštaja koje Vi kao preduzeće ili Vaša matična kompanija (ukoliko je suosnivač preduzeće ili fizičko lice iz inostranstva) zahtevate. Da li su to unapred utvrđeni standardni izveštaji gde Vi određujete formu, tip, dinamiku izveštaja – u tom slučaju, bolje je izabrati tim (ili pojedinca) koji je lako prilagodljiv, koji može brzo da nauči i primeni, a i ukoliko je potrebno uskladi sa postojećim programom ili aplikacijom koju koristi.

Prethodno iskustvo u ovom slučaju nije od presudnog značaja. Ukoliko su izveštaji potrebni, Vi kao vlasnik kapitala, znate šta želite i treba da pratite, a nemate unapred osmišljenu formu, dobro je imati u timu nekog ko ima prethodnog iskustva u izveštavanju, ko ima nove i konstruktivne ideje, i ko ima želje i ambicije da Vaše poslovanje unapredi i upotpuni na nov i drugačiji način. Nekada problem nije u ponuđenoj usluzi, već u neadekvatnom izboru, prevelikim očekivanjima i stan-dardima (za određenu cenu) ili nejasno formulisanim zahtevima. Budite precizni i razjasnite sve nedoumice pre ulaska u saradnju, u cilju uspešnog poslovanja i sarad-nje!

Preduzeće „D“ koje posluje u okviru međunarodne poslovne grupacije imalo je potrebu za zapošljava-njem adekvatnog kadra – profesionalnog računovođe, za potrebe sastavljanja kako internih izveštaja (definisanih od strane matične kompanije-vlasnika), tako i lokalno definisanih izveštaja, u skladu sa domaćom zakonskom regulativom.Nakon izvršene selekcije kandidata za posao, izabrana je osoba sa 20 godina na rukovodećim po-slovima u računovodstvu, za koju se procenilo da će adekvatno i na najbolji mogući način odgovoriti zahtevima posla. Međutim, upravo je navedeno dugogodišnje iskustvo predstavljalo problem, usled nemogućnosti prilagođavanja zahtevima za izveštavanje propisanim od strane matične kompanije i često je dolazilo do kašnjenja u izveštavanju, nedovoljnog razumevanja zahtevanih formi, procedura i načina izveštavanja, koje su definisane za međunarodnu grupu i često nisu bile usklađene sa lokalnim zakonodavstvom.

PRIMER 2 - LOŠE UgOVORENA USLUgA I/ILI NEADEKVATAN IZBOR KADRA

18


U navedenoj situaciji, neosporno je bilo znanje i iskustvo izabranog kandidata, ali nije bilo adekvatno za zahteve konkretnog poslovnog sistema. Takođe, personalne karakteristike izabranog kandidata se nisu uklopile u poslovni profil sistema, koji je zahtevao fleksibilniji i dinamičniji kadar, spreman da se usavršava, stiče nova znanja, a sve u cilju usklađivanja sa zahtevima posla.

Informacije potrebne direktoru (i/ili vlasniku) radi lakšeg (i uspešnijeg) upravljanja i donošenja odluka:

• osnovno upravljanje preduzećem podrazumeva retroaktivno praćenje promena i usklađivanje po-slovanja sa istim, kako bi se dobila veća vrednost od finansijskih informacija i računovodstva;

• uspostaviti sistem kontrole, praćenja, izveštavanja i projektovanja, kako bi se pravovremeno mo-glo reagovati, a sve u cilju što boljeg pozicioniranja na tržištu;

• kako bi se navedeno omogućilo, potrebno je organizovati set mesečnih finansijskih izveštaja i istorijskih pregleda i poređenja sa fokusiranjem na bilo kakva odstupanja i njihovo dalje istraživa-nje, kako potencijalni problem ne bi ugrozio likvidnost i poslovanje;

• takvi izveštaji treba da sadrže podatke o prodaji i osnovnim troškovima, kao brzi pregled finansij-ske pozicije preduzeća;

• praćenje promena, kroz poređenja u okviru perioda (npr. mesečno) i praćenje ključnih finansijskih parametara;

• projekcija budžeta i mesečno praćenje realizacije, jer eventualne razlike u projekciji i ostvarenim rezultatima mogu biti rani signali upozorenja o eventualnim problemima ili promenama na tržištu i u poslovnom okruženju;

• detaljno praćenje projektovanih novčanih tokova sa ostvarenim (npr. na nedeljenoj osnovi), od-nosno praćenje likvidnosti, može da ukaže na izloženosti rizicima - politiku kreditiranja kupaca, neusklađenost politike plaćanja prema dobavljačima sa realnim stanjem, neadekvatnu strukturu zaliha i sl.;

• bitno je uspostaviti jasne zadatke i ciljeve za sve zaposlene kako bismo mogli pratiti njihov rad i učinak - da li je to lista kupaca i iznos potraživanja, kašnjenje u plaćanjima kupaca ili praćenje pro-daje i ostvarena marža i dr. – sve su to podaci koje nam kvalitetno računovodstvo treba obezbediti;

• obezbeđivanje pravovremenih finansijskih podataka i informacija predstavlja izvor konkurentske prednosti za preduzeće i pomaže da se otkriju i istraže nove mogućnosti.

• način finansiranja preduzeća može biti glavna prepreka daljem rastu i razvoju, stoga je bitno da vam dobar računovođa bude i finansijski savetnik, i da vam s tim u vezi obezbedi sledeće infor-macije:

Za više informacija, molimo pogledajte video zapis: Cilj i svrha projekta – značaj dobrog računovođe u poslu

Koje su sve opcije finansiranja (učešće u kapitalu, faktoring, finansiranje aktive...)Finansiranje razvoja kroz zaduživanje kod dobavljača može biti znatno jeftinije od kreditnih izvoraBalansiranje između potrebe za novim izvorima finansiranja i spremnosti gubitka potpune kontrole nad poslovanjemOdržavanje dobrih odnosa sa svim potencijalnim investitorima

19


20


4.1. | FINANSIJSKI TIM I SARADNJA SA EKSTERNIM RAČUNOVODSTVOM

Sa rastom i razvojem preduzeća dolazi do rasta finansijskog tima i usložnjavanja njegove uloge i opsega poslova koje obavlja:

Finansije često preuzimaju odgovornost nad:-Nabavkom-Kotrolom troškova

Finansijski tim ima glavnu ulogu pri proširenju poslovanja, određivanju politike plaćanja, uticaja finansiranja i nivoa deviznog kursa

Finansijska analiza može biti podrška ostalim sektorima: npr. marketingu pri analizi uticaja različitih cenovnih opcija na prodaju i profit

Finansijski tim je uglavnom zadužen i za upravljanje rizicima u okviru kompanije

U relativno malim kompanijama finansije su zadužene i za kadrovska, pravna i administrativna pitanja, a ponekad i IT

21


4.2. | ODRŽAVANJE KVALITETNE SARADNJE SA EKSTERNIM RAČUNOVODSTVOM

• pod uslovom da preduzeće angažuje eksternu računovodstvenu agenciju, što je čest slučaj, po-trebno je uspostaviti dobru saradnju. Često je naplata usluge vezana za opis aktivnosti koje se pružaju, a može se naplaćivati i prema satnici, stoga je potrebno sve unapred predvideti i urediti, u cilju što manjih negativnih efekata i uticaja ove vrste usluga na troškove poslovanja;

• veoma je važno da pomognete svom računovođi da razume Vašu delatnost i tržište na kom radite, a to podrazumeva da detaljno objasnite Vaše poslovanje pre početka saradnje i priložite biznis plan ukoliko ga posedujete, a nakon uspostavljanja inicijalne saradnje, da Vašeg računovođu in-formišete o svim relevantnim promenama i planovima u poslovanju;

• identifikujte sve oblasti u kojima Vam Vaš računovođa može pomoći i pružiti dodatni kvalitet us-luge (trudite se da osnovne usluge, sortiranja dokumentacije, kurirske poslove i sl. obezbedite na drugi način jer će to biti možda troškovno efektivnije po Vaš posao);

• jako je bitno da razumete strukturu troškova za uslugu koju dobijate, tražite dodatna objašnjenje kako biste za Vaš novac dobili najveći mogući kvalitet usluge;

• povremeno kontrolišite nivo saradnje koju ste dostigli, da li je u skladu sa dogovorenom, da li je na zadovoljavajućem nivou, da li opravdava troškove koje za to izdvajate, da li imate potencijal za bu-duću saradnju koja može pratiti vaš planirani razvoj, poredite nivo usluge sa drugim konkurentima, pazite da ne postanete previše zavisni i oslonjeni samo na jednog ponuđača usluge.

Važnost i značaj usluga koje dobar računovođa može pružiti je isto tako bitan kao i prepoznavanje potreba posla koje bi trebalo da budu zadovoljene kroz datu uslugu, u vezi sa tim, molimo pogledajte video zapis: Koje sve usluge možemo dobiti od kvalitetnog računovođe, unapređenje i proširenje posla u računovodstvenoj agenciji

Dobra saraDnja

Kontrolišite saraDnju(Da li je sve onaKoKaKo ste ugovorili)

razumevanje vašeDelatnosti i grane

privreDe

razumevanje cenovniKausluga (šta ulazi u cenui šta sve poDrazumeva)

set poslovaKoje poveravate

agenciji

22


4.3. | KVALITETAN RAČUNOVODSTVENI PROgRAM KAO PODRŠKA POSLOVANJU

Dobar računovodstveni program treba da odražava sve finansijske promene, da ima mogućnost fak-turisanja, da može da podrži planiranje novčanih tokova, da može da olakša pripremu podataka za PDV i druge poreze i da ima sve zakonom predviđene evidencije. Izuzetno je važno da, ukoliko softver to ne podržava, postoji jasna i precizna paralelna evidencija u nekom drugom programu ili paketu, koja je ažurno usklađena sa svim dnevnim promenama u poslo-vanju.

Razvijeniji softverski paketi mogu pružiti daleko složenije finansijske operacije i alate za poslovanje (npr. štampa faktura u paketima automatski, što smanjuje vreme potrebno za taj posao ukoliko se radi manuelno ili analizu poslovnih rezultata u različitim sektorima, pa čak do pripreme za poluautomatske izveštaje za vlasnike).

Pojedini softveri imaju poseban program za obračun plata, dok neki imaju program koji je sastavni deo osnovnog programa. Bitno je da program koji imate može lako da prenosi podatke od Vas do Vašeg računovođe i uvozi iste sa promenama u sistem. Takođe, treba imati u vidu da je potrebno obučiti zaposlene da koriste softver i sve njegove komponente koje su bitne za poboljšanje poslovanja pre-duzeća, što zahteva planiranje troškova obuke.

23


5 | KAKO PREPOZNATI LOŠEg RAČUNOVOĐU I KOJE IMPLIKACIJE NA POSAO TO MOŽE IMATI

• Loša poslovna evidencija i neusklađenost sa zakonskom regulativom – može dovesti i do kršenja zakonskih odredbi i velikih novčanih kazni. Primer iz prakse, u kome je preduzeće zbog neusklađe-nosti knjiženja sa zakonskom regulativom, bilo prinuđeno da plati značajan iznos novčane kazne, možete pogledati u delu Priručnika: Primeri neadekvatnih knjiženja, Primer 14 - Preduzeće „4“.

• Neažurna evidencija – može navesti na loše poslovne odluke usled nedostatka pravih informacija. Primer iz prakse koji pokazuje neažurna i nepotpuna knjiženja u periodičnim finansijskim izvešta-jima, prikazan je u Primeru 7 - Ažurnost periodičnih izveštaja.

• Neadekvatna evidencija i greške pri fakturisanju – može dovesti do negativnih implikacija na sa-radnju sa poslovnim partnerima i urušavanja ugleda preduzeća. Na primer, poslovne banke prili-kom analize potraživanja preduzeća, zahtevaju prezentovanje usaglašenih IOS-a (izvoda otvorenih stavki, koji potvrđuju usaglašenost evidencije kupca i dobavljača i tačnost proknjiženih potraživa-nja i obaveza), što službe računovodstva često nisu u mogućnosti da obezbede, zbog neadekvatne evidencije.

• Neažurnost pri evidenciji ulaznih faktura – može dovesti do kašnjenja u plaćanju, koje za posledi-cu imaju penale ili čak i prekid saradnje sa dobavljačima;

• Nepostojanje osnovnih izveštaja o poslovanju – onemogućava da donosite pravovremene i kvali-tetne poslovne odluke; osnovi preduslov za apliciranje za finansijska sredstva kod poslovnih ba-naka jeste prezentovanje osnovnih finansijskih izveštaja, kako godišnjih, tako i periodičnih. Nepo-stojanje takvih izveštaja je kriterijum za odbijanje zahteva i doprinosi stvaranju opšte loše slike o preduzeću.

• Loše projekcije budućih novčanih tokova – mogu dovesti u stanje nelikvidnosti, obzirom da nisu dobro projektovni realno očekivani prilivi i odlivi preduzeća. Takođe, sa aspekta poslovne banke, projektovani tokovi gotovine su od izuzetnog značanja prilikom donošenja odluka, a ukoliko pre-duzeće prezentuje neadekvatno projektovane tokove gotovine, proces odlučivanja može biti pro-dužen, zbog zahteva za korekcije, a takođe, može biti ocenjen nepovoljno.

LOŠA POSLOVNA EVIDENCIJA NEUSKLAĐENOST SA ZAKONSKOMREGULATIVOM

24


Često se dešavaju greške u računovodstvu, kao i u bilo kom drugom poslu, samo što neke od tih gre-šaka mogu skupo da koštaju preduzeće. Bitno je da se greške identifikuju i prepoznaju na vreme, da se uklone i da se saniraju eventualne posledice.

Ukoliko su greške pojava koja se veoma često ponavlja, i ukoliko ih ne otkrije sam računovođa ili vla-snik (direktor), već banka pri apliciranju za kredit, revizija u regularnom godišnjem izveštaju ili možda organi vlasti u nekoj od kontrola poslovanja, onda možemo dovesti u pitanje kvalitet usluge ili ade-kvatnu stručnost osobe koje nam obavlja posao računovođe.

Počevši od osnovnih računovodstvenih grešaka i nepodudarnosti dugovne i potražne strane, neu-saglašenosti analitike i sintetike (konta bilansa stanja sa kontima bilansa uspeha) ili neadekvatnog kontnog okvira (spisak računa (konta) koji se mogu koristiti prilikom evidentiranja svih poslovnih pro-mena), preko onih složenijih kao što su dupliranje izvesnih knjiženja ili propusti u evidenciji poslovnih promena, pa sve do nepodudarnosti računovodstvenog i stvarnog stanja (koje je najteže utvrditi i koje može biti jedan od glavnih uzroka odbijanja kreditnih zahteva u bankama), greške računovođe mogu dovesti do značajnih problema.

Nekada su promene adekvatno i ažurno evidentirane, pa iako nelogične na prvi pogled, uz kvalitetno i argumentovano obrazloženje osobe koja će komunicirati sa bankom u procesu kreditne analize, one dobijaju sasvim drugi aspekt i pružaju drugačiju sliku o poslovanju preduzeća.

Ukoliko se izlazne fakture neažurno unose to stvara pogrešnu sliku o prihodima. Samim tim projekcija poslovanja, na osnovu dobijenih podataka, može prognozirati stanje nelikvidnosti i potrebu za većim finansiranjem nego što je to zaista slučaj, ili možda prikazuje nemogućnost otplaćivanja projektova-nog kredita u budućnosti iz redovnih prihoda i poslovanja. Neažuran unos ulaznih faktura može stvoriti sliku potcenjenih troškov, i nerealnog pozitivnog rezul-tata preduzeća.

Takođe, ukoliko nema sistematičnosti u unosu ulaznih i izlaznih faktura, i adekvatnog ažurnog praće-nja istih, to može dovesti do izvesnih negativnih poreskih imlikacija i prekršaja. Loš sistem izveštavanja, neažurnost u postojećem ili nepostojanje istih može implicirati set loših po-slovnih poteza i odluka, koji mogu loše uticati na buduće poslovanje firme i njenu efikasnost.

PRIMER 3 - LOŠ RAČUNOVOĐA, MOgUĆE gREŠKE I NEgATIVAN UTICAJ NA POSLOVANJE

25

Za detaljniji opis o tome kako možete prepoznati dobrog računovođu i kakva je njegova uloga u pripre-mi dokumentacije za kreditnu analizu, kako Vam može pomoći bankarski službenik, kao i o iskustvima iz prakse, molimo pogledajte video zapis: Koje usluge i savete može pružiti dobar računovođa i savetodavna uloga “ličnog bankara” – primeri iz prakse

• Precizna i pravovremena evidenacija svih poslovnih promena u knjigama

• Adekvatna i ažurna priprema osnovnih finansijskih izveštaja i njihova detaljna analiza

• Adekvatno praćenje svih promena zakonske regulative i njihovo aplikovanje u tekuće poslovanje

• Finansijski i poreski saveti u cilju unapređenja poslovanja i eventualnih ušteda

• Dobra komunikacija sa svim poslovnim partnerima, pre svega sa kupcima i dobavljačima

• Predlozi za smanjenje troškova i povećanje profitabilnosti kompanije

• Dobra evidencija priliva i odliva sredstava, dobre projekcije novčanih tokova i pravovremeno signaliziranje eventualne nelikvidnosti

6 | KAKO PREPOZNATI DOBROg RAČUNOVOĐU I KAKO TO MOŽE UTICATI DA LAKŠE PRISTUPITE IZVORIMA FINANSIRANJA

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

26

• Precizna i pravovremena evidenacija svih poslovnih promena u knjigama; • Dobra komunikacija sa svim poslovnim partnerima, pre svega sa kupcima i dobavljačima; • Adekvatno praćenje svih promena zakonske regulative i njihova primena u tekućem poslovanju; • Dobra evidencija priliva i odliva sredstava, poštovanje rokova plaćanja i evidencija eventualnih

kašnjenja, dobre projekcije novčanih tokova i pravovremeno signaliziranje eventualne nelikvidnosti; • Predlozi za smanjenje troškova i povećanje profitabilnosti; • Adekvatna i ažurna priprema osnovnih finansijskih izveštaja (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj

o tokovima gotovine i dr.) i njihova detaljna analiza; • Proaktivnost u pripremi složenijih izveštaja bitnih za dalji rast i razvoj poslovanja i njihovo

usklađivanje sa potrebama tržišta i samog preduzeća; • Veoma bliska saradnja sa bankama i priprema svih relevantnih podataka za kreditnu analizu u

slučaju potrebe za izvorima finansiranja ili drugim bankarskim proizvodima; • Finansijski i poreski saveti u cilju unapređenja poslovanja i eventualnih ušteda.


27


Osnovni finansijski izveštaji koje bi Vaš računovođa trebalo da priprema na mesečnoj osnovi

BILANS STANJA – finansijski izveštaj o stanju imovine preduzeća na određeni dan (godišnje, kvartalno, mesečno) i izvorima finansiranja iste. Statički finansijski izveštaj.

• Rast prodaje u odnosu na prethodni period• Polazna tačka u analizi, osnov za rast ostalih pokazatelja

• Izražava se kao % od prodaje• Svi operativni, finansijski troškovi poreza se isplaćuju iz bruto

marže

• Operativni troškovi• Iskazuju se kao % od ukupnih troškova

• Broj dana naplate potraživanja od kupaca

• Broj dana vezivanja zaliha• Upravljanje zalihama (inventory management)

• Broj dana plaćanja obaveza prema dobavljačima• Valute plaćanja obaveza preduzeća

• Kapitalni troškovi - investicije• Poredi se sa efektima investicija - rast prodaje i dr.

RAST PRODAJE

BRUTO MARŽA

OPEX

DSO (KUPCI)

DIO (ZALIHE)

DPO (DOBAVLJAČI)

CAPEX

BILANS USPEHA – uporedni prikaz prihoda i rashoda u određenom periodu u cilju utvrđivanja rezultata poslovanja. Govori o profitabilnosti određene kompanije. Dinamički finansijski izveštaj.

CASH-FLOW (Tokovi gotovine) – prikaz svih novčanih priliva i odliva u toku određenog perioda od poslovne, investicione i finansijske aktivnosti preduzeća. Prikazuje likvidnost preduzeća. Dinamički finansijski izveštaj.

Uloga računovođe i osnovni podaci u praćenju glavnih parametara generatora gotovine

28


Glavna uloga Izveštaja o tokovima gotovine jeste:

• da obezbedi informacije o svim novčanim prilivima i odlivima u toku jednog obračunskog perioda; • da obezbedi informaciju o operativnim, investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća.

Ostali odgovori koje pruža Izveštaj o tokovima gotovine:

• da li redovan posao generiše dovoljno novca potrebnog za dnevne potrebe; • da li postoji dovoljno novca da se izmire sva plaćanja o roku dospeća; • da li je preduzeću potrebno dodatno finansiranje; • koje neočekivane obaveze bi mogle biti izmirene; • da li preduzeće ima mogućnost širenja poslovne aktivnosti, ako se za to ukaže potreba.

Napomena: za konkretan primer popunjenog Izveštaja o tokovima gotovine, molimo pogledajte Aneks broj 3.

Priprema dokumentacije za potrebe apliciranja za kreditni proizvod banke:

• glavnu ulogu ima sektor finansija ili računovodstva u pripremi svih relevantnih podataka za kre-ditnu analizu;

• ukoliko su podaci tačni, sveobuhvatni i ažurni, uspostavlja se kvalitetnija komunikacija sa bankom, a odluke se donose efikasnije;

• set redovnih mesečnih izveštaja koji se pripremaju za potrebe poslovanja i direktora (i/ili vlasnika) mogu značajno pomoći kreditnom analitičaru u sagledavanju celokupnog poslovanja i eventualnih rizika sa kojima se susreće preduzeće;

• saradnja u procesu analize, kroz adekvatna obrazloženja i odgovore na konkretna pitanja, ubrzaće kreditni proces i može povećati pristup izvorima finansiranja.

Pojašnjenje strukture i sadržaja kreditne aplikacije, kao i odgovor na pitanje koje informacije i obrazlo-ženja bankari očekuju u procesu kreditne analize, možete pogledati u video materijalu: Šta treba da sadrži kreditna aplikacija i objašnjenja koja računovođa treba da pripremi za potrebe kreditne analize

UPRAVLJANJE OBRTNIM KAPITALOM PREDUZEĆA (SAVETI I INFORMACIJE DOBROG RAČUNOVOđE)

29


Izveštavanje, bazirano na realnim zahtevima posla, u adekvatnim rokovima može imati niz pozitivnih uticaja na poslovanje, ali i na donošenje kvalitetnih pozitivnih odluka svih korisnika finansijskih izve-štaja (kako menadžmenta, tako i vlasnika, ali i kreditora).

Dešava se da su poslovne promene adekvatno i ažurno evidentirane, ali nelogične na prvi pogled i ne-usaglašene sa celokupnom ocenom poslovanja koje analitičar ima, ali uz kvalitetno i argumentovano obrazloženje osobe koja radi u finansijama i/ili računovodstvu, ocena može biti drugačija od inicijalne. Kreditna analiza podrazumeva ocenu kvantitativnih i kvalitativnih parametara, a jedan od kvalitativnih parametara je upravo ocena saradnje sa osobama koje pružaju podatke o poslovanju preduzeća (a to su obično računovođe).

Kod kvantitativne analize, stavljajući u odnos brojeve iz finansijskih izveštaja koji su im pruženi na uvid, banke donose odluke o odobrenju plasmana. Posebno je dobro poznavati bilansne strukture i promene i dati adekvatna i argumentovana obrazloženja, a posebno za određena negativna stanja i promene.

Npr. koeficijent obrta kupaca je ocenjen kao neadekvatan. U pitanju je značajno duži period dana na-plate potraživanja od kupaca, koji odstupa od podataka kao ugovorenim valutama odloženog plaća-nja (ugovoreno 60 dana, a prosečni dani naplate 90). Detaljnom analizom i kroz dodatne informacije utvrđeno je da je rezultat duže valute potraživanje od povezanog lica za koje nije ugovorena valuta 60 dana, a to nije inicijalno obuhvaćeno u datom obrazloženju.

Nekada postoji značajna fluktuacija u prihodima, ili troškovima, i ukoliko nisu prezentovana obra-zloženja o uzrocima promena (npr. delatnosti sa izuzetno sezonalim karakterom), na prvi pogled ovo može ukazivati na neblagovremeno i neažurno vođenje knjiga, kao i na moguće greške.

Imajući u vidu sve gore navedeno, nedvosmislen je značaj odabira dobrog računovođe i pripreme kompletne finansijske dokumentacije i obrazloženja u uspostavljanju mogućnosti za uspešnu sarad-nju sa bankama i pristup jeftinijim i kvalitetnijim izvorima finansiranja.

PRIMER 4 - IZVEŠTAVANJE I ZNAČAJ KVALITETNE SARADNJE SA EKSTERNIM KORISNICIMA FINANSIJSKIh INFORMACIJA

30


7 | OČEKIVANJA I ISKUSTVA BANAKA U POgLEDU KVALITETA FINANSIJSKIh IZVEŠTAJA

Poslovne banke očekuju da njihovi klijenti prezentuju finansijske izveštaje koji su:

1. Ažurni; 2. Tačni;3. Pouzdani.

Ažurni, tačni i pouzdani finansijski izveštaji i adekvatna obrazloženja za relevantne poslovne promene, kvantifikovane u finansijskim izveštajima, osnov su za izgradnju poverenja banke u preduzeća i način da preduzeće postane pouzdan biznis partner poslovne banke.Ažurni finansijski izveštaji treba da sadrže sve nastale promene u bilansima – Bilansu stanja, Bilansu uspeha i Izveštaju o tokovima gotovine. Ažurnost finansijskih izveštaja obezbeđuje donošenje odluka zasnovanih na realnom stanju finansijskog potencijala – nivou prihoda, profita, stanju stalne imovine, stanju zaliha i potraživanja i drugo, kao i ažurnom stanju svih obaveza preduzeća. Tačni finansijski izveštaji su osnov za pravilno utvrđivanje otplatnog kapaciteta (mogućnosti urednog izmirivanja obaveza u ugovorenim rokovima i iznosima) i usklađivanje dinamike otplate kredita sa realno očekivanim prilivima i odlivima.Primer iz prakse za neažurno računovodstvo možete pogledati u sledećem video materijalu:

(Ne)Pouzdanost klijenta - primer iz prakse

31


Ukoliko je banka donela odluku na osnovu prezentovanih netačnih finansijskih izveštaja, realno stanje i potencijalni problemi će u periodu otplate kredita i procesu monitoring (kontrola izvršavanja obaveza klijenta od strane poslovne banke koja se sprovodi periodično, u skladu sa unapred definisanom pro-cedurom i poslovnom politikom) biti naknadno sagledani kroz:

• probleme u otplati kredita i evidentirana kašnjenja; • pitanje uzroka kašnjenja ukoliko preduzeće ima raspoložive zalihe, evidentirane kroz bilans stanja; • da li preduzeće raspolaže zalihama ili je njihov saldo „fiktivna“ kategorija, a rezultat u bilansu

uspeha precenjen za vrednost nerealnih zaliha? • da li su ispravno evidentirani dati rabati kupcima, kroz bilans uspeha i poziciju salda potraživanja?

Da li su usaglašeni IOS-i (Izvod Otvorenih Stavki – IOS; obavezno je jednom godišnje usaglasiti svoja potraživanja i obaveze na osnovu potpisanog dokumenta (IOS-a) od strane kupaca/dobav-ljača u kojima se priznaje navedeni iznos koji je proknjižen u knjigama na određeni dan) ili klijent banke potražuje npr. RSD 1 milion, a njegov kupac duguje RSD 1 milion umanjeno za 20% rabata?

• da li klijent i dalje ima važeće ugovore sa ključnim kupcima i dobavljačima ili su ti ugovori raskinuti, o čemu banka ne poseduje informacije?

• prezentovanje netačnih finansijskih izveštaja će, često, dovesti do realizacije kolaterala od strane banke (prodaja založenih instrumenata obezbeđenja, u cilju naplate potraživanja banke), kao po-sledica evidentiranih kašnjenja.

Pouzdani izveštaji određuju kvalitet donetih odluka banaka i osnov su za izgradnju poverenja između banaka i malih i srednjih preduzeća (MSP)

32


U cilju izgradnje poverenja između banke i preduzeća, od klijenta se očekuje sledeće:

• prezentovani podaci trebaju biti tačni, ažurni i transparentni; • obrazloženja trebaju biti jasna, relevantna, objektivna i precizna; • projekcije trebaju biti realne, dokumentovane i obrazložene, sa jasno kvantifikovanim efektima in-

vesticionih ulaganja.

Preduzeće ne treba da prikriva informacije negativne prirode. Banci treba da predoči poslovne šanse i mogućnosti razvoja biznisa, kroz potpisivanje novih ugovora, povećanje proizvedenih količina, otva-ranje novih objekata, ali i poslovne pretnje i opasnosti, kao što su npr. gubitak ugovora, jačanje kon-kurencije, problemi u naplati sa određenim kupcem, pooštreni uslovi nabavke od dobavljača, potrebni vanredni remonti postrojenja, oštećenje imovine koje nije pokriveno osiguranjem i drugo. Ukoliko postoje relevantna obrazloženja negativnih promena koje ne ugožavaju kontinuitet poslovne aktivnosti preduzeća i njegovu solventnost, odnosno ukoliko se proceni da je probleme moguće pre-vazići ili prilagoditi poslovanje novonastalim okolnostima, odluka banke o kreditiranju neće biti nužno negativna. Na primer, ako se preduzeće odlučilo za strategiju smanjenja prihoda, na način što će obu-staviti proizvodnju manje profitabilnih proizvoda i prodaju kupcima od kojih ima otežanu naplatu, uz prilagođavanje nivoa duga prema dobavljačima, nivoa zaliha i potraživanja i drugo, banka može oce-niti da je strategija preduzeća adekvatna. Suština je da strategija bude dobro obrazložena i da efekti sprovođenja budu merljivi – veći profit, bolja naplata, manje obaveze i slično. Transparentnost informacija i dostavljanje svih potrebnih relevantnih obrazloženja, utiče na izgradnju poverenja na relaciji preduzeće – banka, odabir adekvatnih kreditnih proizvoda i kreiranje uredne kre-ditne istorije kod banke. Primer iz prakse koji reprezentuje nepouzdano i netačno računovodstvo u delu podataka o strukturi potraživanja, uz obrazloženje kakav to efekat može imati na kreditnu analizu, prikazan je u sledećem video materijalu: Struktura potraživanja - objašnjenje i priprema podataka za banke

KAKO PREZENTOVATI BANKAMA OBRAZLOŽENJA ZA ODREđENE NE-GATIVNE PROMENE U POSLOVANJU? Preduzeće treba da prezentuje tačne podatke o poslovanju, koji mogu ukazivati i na određene nega-tivne tendencije, za koje mogu postojati adekvatna obrazloženja. Ukoliko se proceni da negativne ten-dencije u poslovanju (npr. pad prihoda, rast troškova i posledično smanjenje marži i dr.), i finansijska pozicija (finansijsko stanje) preduzeća nije značajno ugrožena, odluka banke o kreditiranju ne mora biti negativna.

PREPORUKE: KAKO POSTATI POUZDAN MSP PARTNER BANKE

33


Preduzeće obavlja delatnost trgovine novim automobilima, a u 2013. godini je ostvario pad prihoda od 20. Ipak, pad njegove poslovne aktivnosti je manji od pada u delatnosti i nije nužno kriterijum za odbijanje zahteva (takozvani cut off kriterijum).

Takođe, ukoliko je trgovac žitaricama zabeležio pad prihoda u 2013. godini, usled značajnog pada cena u odnosu na prethodnu godinu, pri stabilnoj količinskoj realizaciji, trend pada prihoda ne mora ukazati na značajno lošiju kreditnu sposobnost preduzeća.

Moguće je da preduzeće zabeleži pad realizacije, usled promene strategije kreditiranja svojih kupaca, što će uticati na skraćenje perioda naplate potraživanja., Ocena poslovne banke u pogledu njegove strategije može biti povoljna, iako je kvantifikovana padom poslovnih prihoda.

Određeni broj preduzeća nema potpuno ažurne finansijske izveštaje, što se posebno odnosi na perio-dične izveštaje – bruto bilanse koje je neophodno pripremiti prilikom apliciranja za kredit/garanciju/akreditiv i dr. kod banke. Banke očekuju da u procesu kreditne analize dobiju sve relevantne strukture bilansnih stanja, kao i obrazloženja poslovnih i bilansnih promena.

ISKUSTVA BANAKA U OCENI KVALITETA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEćA

PRIMER 5 - NEgATIVNI TRENDOVI U POSLOVANJU

34


Značaj razumevanja poslovne strategije preduzeća od strane računovođe, kako bi bio u mogućnosti da pruži relevantna objašnjenja u postupku kreditne analize poslovnoj banci, kao i koje sve elemente treba da sadrži kreditna aplikacija, možete detaljnije videti u sledećem zapisu: Neophodna obra-zloženja koja bi dobar računovođa trebalo da pripremi za kreditnu analizu

PRIMER 6 - STRUKTURE BILANSNIh POZICIJA I OBRAZLOŽENJA BILANSNIH PROMENA

BILANS USPEHA BILANS STANJAObrazloženje trenda prihoda (ugovori,

MP objekti, asortiman i dr.)

Obrazloženje promena profitnih marži (cena inputa, outputa, konkurencija,

sezona i dr.)

Obrazloženje promena u strukturi troškova (nabavna vrednost/materijal,

marketing, transport, ostali troškovi i dr.)

Obrazloženje promena u strukturi prihoda (promene u povećanju

vrednosti zaliha učinaka, finansijskih prihoda, ostalih prihoda i dr.)

Obrazloženje rasta stalne imovine - nekretnina i opreme, nematerijalnih ulaganja, učešća u kapitalu i finansijskih plasmana

Obrazloženja i strukture zaliha (vrednost, količine (ukoliko je relevantan podatak), datih avansa, kratkoročnih finansijskih plasmana i AVR

Ročna struktura potraživanja od kupaca i ugovorene valute – pitanje tačnosti podataka, npr. dani vezivanja kupaca 120 dana, ugovorene valute 45 dana; komentar računovođe: sva potraživanja nedospela

Struktura kapitala – bilans/APR; struktura obaveza (krediti, dobavljači, ostale obaveze) i dr.

35


Dobar računovođa treba da obezbedi tačnost i ažurnost knjiženja, ne samo za redovne godišnje finan-sijske izveštaje, već i za periodične izveštaje (na određeni dan u toku poslovne godine). Poslovne ban-ke zahtevaju da u procesu obrade kreditnog zahteva preduzeća i kreditne analize, od preduzeća dobiju i periodične finansijske izveštaje. Periodični finansijski izveštaji mogu biti neadekvatni, s obzirom na neažurna knjiženja, što je ilustrovano video materijalom: Bilans uspeha – neažurno i netačno knji-ženje na primeru iz prakse

Periodični finansijski izveštaji, u određenom broju slučajeva, ne sadrže u potpunosti sprovedena knji-ženja finansijskih promena i s toga ne odražavaju realnu sliku uspešnosti poslovanja preduzeća – precenjen rezultat, potcenjeni troškovi (imajući u vidu da nije proknjižen stvarni iznos troškova, re-zultat u periodičnom bilansu uspeha je veći za iznos neproknjiženih troškova perioda i ne prikazuje realno stanje uspešnosti poslovanja preduzeća), nerealno stanje zaliha (zalihe nisu rasknjižene, njiho-va vrednost u bilansu stanja je prikazana u većem iznosu u odnosu na realno stanje).

PRIMER 7 - AŽURNOST PERIODIČNIh IZVEŠTAJA

u 000 RSD 30.04.2014. 31.12.2013. 31.12.2012.

POSLOVNI PRIHODI 37.105 164.932 95.530

POSLOVNI RASHODI 11.696 154.404 87.354

BRUTO REZULTAT 26.394 16.331 12.164

Bruto marža 71.13% 9.90% 12.73%

EBITDA 25.409 11.925 9.389

POSLOVNI REZULTAT 25.409 10.528 8.176

Neto rezultat 25.504 10.189 6.813

Neto marža 68.13% 6.11% 7.12%

36


Poslovni prihodi su porasli usled rasta poslovne aktivnosti! Potrebno obrazloženje je: koji su to novi zaključeni ugovori sa kupcima, novi zaključeni ugovori sa dobavljačima o distribuciji proizvoda, novi mix proizvoda (kombinacija proizvodnog i/ili prodajnog asortimana), povećanje broja maloprodajnih objekata, bankrotstvo ključnog konkurenta i dr.

Obrazloženje promena u profitnim maržama se često završava na upoređivanju % ostvarenih marži u dva posmatrana perioda. Potrebno je sagledati koje su se promene desile u određenoj delatnosti, kakva je strategija konkurencije, da li je ugovoren niže profitabilan posao (npr. izvođenja radova u građevinskoj industriji), da li je izvršen otpis nekurentnih zaliha (slabo utržive, neutržive, zastarele) i nenaplativih potraživanja, da li su proknjiženi određeni vanredni rashodi i drugo.

Visok lager zaliha se argumentuje brojem maloprodajnih objekata. To može biti obrazloženje, ali, da li je opravdano držati zalihe garderobe 450 dana? Ili zalihe stočne hrane 360 dana? Pitanje koje proizi-lazi, da li je realan lager zaliha preduzeća?

Biznis planovi su neophodan element apliciranja za dugoročne investicione kredite. Osnovni nedosta-tak u određenom broju biznis planova je odsustvo argumentovanih očekivanih efekata investicija, koji sadrže i poređenja u delatnosti u delu npr. stepena iskorišćenosti kapaciteta. Kako može biti ocenjen biznis plan koji pretpostavlja kontinuitet 100% iskorišćenosti kapaciteta? Biznis planovi treba da budu realni i konzervatnivni, oni će biti analizirani i provereni, a predimenzionirani podaci neće pomoći u donošenju odluke banke, naprotiv, mogu biti negativno ocenjeni.

Projekcije tokova gotovine ne treba da sadrže nerealno povećanje priliva i smanjenje odliva, već da odražavaju realnu sliku slobodnih tokova gotovine. Dakle, ne treba povećavati prilive u mesecu kada se očekuje otplata revolving kredita. Banke pretpostavljaju zanavljanje kredita, uz stabilnu poziciju i uspešnost poslovanja preduzeća.

Ukoliko su istorijski ostvareni tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti bili negativni u iznosu RSD 16.000 hiljada, projekcija pozitivnog iznosa tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti (u primeru - tabeli koja sledi), koja značajno odstupa od istorijski ostvarenih veličina (i može biti ostvarena pod pretpo-stavkom značajnih izmena u poslovanju – značajno brža naplata potraživanja od kupaca, produženje valuta odloženog plaćanja dobavljačima ili kašnjenje u plaćanjima dobavljačima, uvođenje novih pro-izvoda koji se prodaju bez odloženog plaćanja i drugo), ne može biti ocenjena kao adekvatna (ukoliko do navedenih značajnih promena nije došlo).

PRIMER 8 - NEADEKVATNA OBRAZLOŽENJA PROMENA U FINANSI-JSKIM IZVEŠTAJIMA

37


PROJEKTOVANI CASH FLOWU 000 RSD I godinapočetni saldo gotovine 2.500krediti 10.000Prilivi od prodaje robe 150.000Priliv od nove proizvodnje 0Drugi prilivi 5.000UKUPNI PRILIVI 167.500Odliv po osnovu nabavne vrednosti prodate robe 100.000Odliv po osnovu materijala za izradu 15.000Rezultat I 52.500Odlivi za gorivo i energiju 8.000Odlivi bruto zarada 20.000Komunalije i zakupnine 5.000Transport 2.000Marketing 1.000Odlivi po osnovu investicija u osnovna sredstva 0Isplate dividendi i ostale isplate vlasnicima 0Drugi odlivi 1.800Rezultat II 14.700Odliv po osnovu otplate drugih kredita 2.000Odliv po osnovu otplate kamate i naknade za druge kredite 150Odliv za otplatu predmetnog kredita 10.000Odliv po osnovu kamate i naknade za predmetni kredit 500NETO PRILIV/DOLIV 2.050

38


8 | PERCEPCIJA BANAKARIZIK KREDITIRANJA MSP

Proces procene kreditnog rizika je od izuzetnog značaja za poslovne banke prilikom odobrenja sva-kog pojedinačnog plasmana. O ulozi dobrog računovođe u pripremi dokumentacije, na osnovu koje se procenjuje kreditni rizik, možete se bolje informisati u sledećem video materijalu: Percepcija i identifikacija rizika kod MSP

39


Kreditiranje malih i srednjih preduzeća za poslovne banke sadrži određeni stepen većeg nivoa kredit-nog rizika, koji se kompenzuje kroz uslove zaduživanja preduzeća. To u praksi znači da je u poslovnim bankama identifikovan veći stepen kreditnog rizika prilikom kreditiranja malih i srednjih preduzeća, nego što je to slučaj kod velikih privrednih društava, što se manifestuje i kroz cenu bankarskih proi-zvoda i uslove zaduživanja, što je u srazmeri sa procenjenim nivoom kreditnog rizika. Poslovne banke, kroz proces upravljanja kreditnim rizikom, vrše merenje rizika, koje, između ostalog podrazumeva određivanje klasifikacije i internog rejtinga dužnika. Bolje klasifikovani zajmotražioci imaju veću verovatnoću pristupa fondovima finansiranja i odobrenju kreditnih linija banaka. Odabir dobrog računovođe, koji će sagledavati i uticati na uspostavljanje adekvatne strukture bilansa, a posledično, i na bolju klasifikaciju dužnika, može unaprediti pristup kreditnim linijama banaka, sma-njiti cenu finansiranja, upravljati adekvatnom strukturom zaduženja u delu ročnosti i dinamike otplate i uticati na kreiranje dobre kreditne istorije MSP klijenta kod banaka. Narodna banka Srbije definiše parametre za klasifikaciju dužnika, na osnovu koje poslovne banke krei-raju matrice za klasifikaciju. Profesionalne računovođe, koji pružaju i usluge finansijskog savetovanja, mogu uticati na kreiranje adekvatne bilansne strukture koji može rezultirati boljom klasifikacijom pre-duzeća, a time i povoljnijim uslovima zaduživanja.

40


Bolja klasifikacija i interni rejting preduzeća podrazumeva NIŽU cenu kreditiranja i bolje uslove odo-brenja plasmana od strane poslovne banke (krediti, garancije, akreditivi i dr.). Imajući u vidu da je promenom akata Narodne banke Srbije u delu definisanja parametara za klasifi-kaciju poslovnim bankama ostavljena mogućnost da delimično sami kreiraju model za klasifikaciju, uvažavajući definisane parametre, klasifikacija dužnika i potraživanja može varirati između poslovnih banaka (npr. klasifikacija dužnika kod jedne poslovne banke V, kod druge B). U prethodnom periodu (pre usvajanja gore navedene nove regulative), Narodna banka Srbije je defini-sala kriterijum da ukoliko preduzeće ima ostvarene negativne vrednosti navedena dva pokazatelja, ne može biti klasifikovano u bolju kategoriju od kategorije V.Poslovne banke kreiraju kataloge proizvoda, u najvećem broj slučajeva, na način da definišu uslove zaduživanja (kamatne stope, naknade, instrumente obezbeđenja i dr.) u zavisnosti od kategorije duž-nika, saglasno regulativi Narodne banke Srbije, odnosno internom rejtingu dužnika, saglasno internim aktima poslove banke. U praksi je česta situacija da preduzeće A kategorije ne mora da obezbedi hipotekarni kolateral za plasmane sa ročnošću od 24, pa i do 36 meseci, dok preduzeće koje je u V kategoriji nosi percepciju većeg rizika i za odobrenje kreditnih proizvoda banke se najčešće zahteva hipotekarni kolateral i dr. Na primer, preduzeće „X“ je ostvarilo negativne neto novčane tokove (tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti umanjeni za kratkoročne finansijske obaveze) i negativan neto obrtni kapital. Računovo-đa je pogrešno proknjižio dugoročne obaveze po osnovu lizinga na poziciju kratkoročnih finansijskih obaveza i na taj način narušio ročnu usklađenost, odnosno kreirao negativan neto obrtni kapital.

Imajući u vidu navedeno, troškovi zaduživanja su bili veći, kao i zahtevani kolateral (hipoteka), u odno-su na situaciju da je navedena pozicija adekvatno proknjižena na ostalim dugoročnim obavezama, što bi uslovilo bolju klasifikaciju dužnika banke. Dakle, navedena greška u knjiženju je umanjila (ograniči-la) pristup izvorima finansiranja za preduzeće.

PRIMER 9 - UTICAJ KLASIFIKACIJE MALIh I SREDNJIh PREDUZEĆA NA USLOVE ZADUŽIVANJA

41


U cilju povećanja pristupa fondovima finansiranja, kao osnova za razvoj i rast poslovanja preduzeća, od posebnog značaja je odabir dobrog računovođe koji će pripremati tačne i ažurne finansijske izve-štaje, analitičke kartice, projekcije tokova gotovine, kao i objektivna i relevantna obrazloženja bilansnih promena u saradnji sa zaposlenima u preduzeću. Odabir dobrog računovođe, koji može i direktno komunicirati sa bankama, odezbeđuje koristi za pre-duzeća i to: blagovremeno pripremljena adekvatna obrazloženja bilansnih pozicija i trendova; manja potreba za naknadnom pripremom dokumentacije; manja potreba za dodatnim pitanjima i obrazloženjima; uticaj na ocenu boniteta; efikasnije odlučivanje.

O tome šta sve treba da sadrži kreditna aplikacija možete se podsetiti u sledećem Video materijalu: Neophodna obrazloženja koja bi dobar računovođa trebalo da pripremi za kreditnu analizu

PREDNOSTI ODABIRA DOBROG RAČUNOVOđE IZ PERSPEKTIVE PO-SLOVNE BANKE

42


Banke donose odluke o odobrenju plasmana na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize.

Kvalitativna analiza podrazumeva sagledavanje uslova poslovanja, vlasnika, direktora, organizacione strukture, proizvoda, proizvodnih i skladišnih kapaciteta, kupaca i dobavljača, ugovora, računovod-stvenog sistema i dr. Kvantitativna analiza – analiza finansijskih pokazatelja podrazumeva sagledavanje parametara ni-voa poslovne aktivnosti, profitabilnosti, likvidnosti, efikasnosti, zaduženosti, ročne usklađenosti, kao i analizu projektovanih tokova gotovine i biznis planova. Takođe, jedan od bitnih elemenata prilikom donošenja odluka je i kreditna istorija preduzeća kod ban-ke i urednost u izmirivanju obaveza, kao i poštovanju posebnih uslova odobrenja plasmana.

ELEMENTI KREDITNE ANALIZE – OSNOV ZA ODLUČIVANJE BANAKA

43


ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA

Analiza finansijskih pokazatelja podrazumeva analizu bilansa uspeha, bilansa stanja i izveštaja o to-kovima gotovine i dr.

Saveti za analizu bilansa stanja:

• Struktura aktive - osnovna nasuprot obrtnih sredstva (osnovna sredstva – nekretnine, postrojenja, oprema i dr.; obrtna sredstva – zalihe, potraživanja, gotovina i dr.);

• Struktura obrtne imovine i efikasnost obrta zaliha i potraživanja; • Struktura izvora finansiranja i parametri zaduženosti; • Ročna usklađenost bilansnih pozicija – neto obrtni kapital;

Napomena:za konkretan primer popunjenog Bilansa stanja preduzeća, molimo pogledajte Aneks broj 1.

Saveti za analizu bilansa uspeha:

• Analiza profitnih marži; • Dinamička analiza profitabilnosti; • Otplatni kapacitet i mogućnost izmirenja obaveza, uz sagledavanje raspoloživih tokova gotovine.

Napomena:za konkretan primer popunjenog Bilansa uspeha preduzeća, molimo pogledajte Aneks broj 2.

Analizom navedenih pokazatelja, sagledavaju se odnosi određenih bilansnih pozicija i utvrđuju para-metri uspešnosti poslovanja i to:

• Profitabilnost – bruto, EBITDA i neto marža; sagledavanje upravljanja troškovima (ulazne/izlazne cene, troškovi zaposlenih, marketinga, podizvođača, održavanja, finansijskim troškovima i dr.).Do-bar računovođa mora voditi računa o proknjiženim troškovima, da oni budu blagovremeno eviden-tirani u skladu sa vremenom nastanka i da budu u unapred planiranim okvirima (ukoliko postoji budžet da ne odstupaju od planiranog iznosa), a ukoliko, ipak, dođe do izvesnih odstupanja, dobar računovođa mora imati adekvatno obrazloženje, koje može opravdati i logično objasniti nastanak takve situacije. Takođe, kvalitetan finansijski savetnik bi trebao da utiče na minimizaciju finansij-skih troškova i da predlaže troškovno adekvatnije, efikasnije i povoljnije načine zaduživanja;

• Likvidnost – praćenje i upravljanje tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti, finansijske i investi-cione aktivnosti. Na osnovu istorijskih veličina, a uvažavajući očekivane vrednosti bilansnih pozi-cija, potrebno je izvršiti adekvatno projektovanje tokova gotovine; dobar računovođa mora pratiti potrebe za likvidnošću preduzeća, na vreme planirati i voditi računa o njihovoj realizaciji. Ukoliko se uoči potreba za dodatnim izvorima finansiranja, pravovremenim i adekvatnim savetom, raču-

44


novođa bi trebao sugerisati odabir adekvatnog kreditnog proizvoda, uz minimiziranje cene zaduži-vanja, a sve u cilju obezbeđivanja mogućnosti urednog servisiranja obaveza o roku dospeća. Vaš računovođa bi Vam trebao objasniti značaj i elemente upravljanja likvidnošću:

Šta se podrazumeva pod upravljanjem likvidnošću i kako to izgleda u praksi, koliko je bitna saradnja svih sektora u preduzeću i koja je uloga računovodstva u tome, molimo pogledajte video zapis:

Upravljanje likvidnošću - značaj i uloga računovodstva u tom obliku izveštavanja

45


• Efikasnost – broj dana vezivanja zaliha, potraživanja i dobavljača; potrebno je adekvatno uprav-ljanje zalihama, kao i blagovremena naplata i izmirenje obaveza prema dobavljačima, u skladu sa ugovorenim valutama.Uloga dobrog računovođe je da ima adekvatan način praćenja i izveštava-nja o stanju zaliha, potraživanja i obaveza i da na osnovu toga može blagovremeno da signalizira i adekvatno savetuje vlasnika i/ili direktora, ukoliko primeti izvesna odstupanja i nepravilnosti u odnosu na ugovorene obaveze bilo koje strane;

• Zaduženost – potrebno je upravljati nivoom duga, koji treba da ima dobru ročnu strukturu (oce-na zaduženosti se vrši poređenjem odnosa kapitala i pasive, odnosa finansijskog duga i pasive, ukupnog i finansijskog duga i ukupnih prihoda i dr.). Glavna uloga finansijskog savetnika u ovom slučaju je da prati i signalizira potrebe za dodatnim zaduživanjem, kako u delu iznosa potrebnih izvora finansiranja, tako i sa aspekta troškovno najefikasnije alternative (nekada je jeftinije pre-tvoriti dug u kapital ili se zadužiti kod dobavljača, nego povući kredit od poslovne banke, dok se u nekim situacijama kroz avansno plaćanje dobavljačima, ukoliko su ugovoreni dodatni rabati, može izvršiti kompenzovanje finansijskih troškova kamata povučenih kredita.Navedeno su različite op-cije koje bi dobar računovođa trebalo da sagleda i sugeriše najadekvatnije moguće rešenje);

• Ročna usklađenost – načelno, stalna imovina treba biti finansirana iz dugoročnih izvora, a obrtna imovina iz kratkoročnih izvora. Ukoliko preduzeće i deo obrtne imovine finansira iz dela dugoroč-nih izvora, ono ima pozitvnu vrednost neto obrtnog kapitala i ročnu usklađenost. Dobar računovo-đa treba da zna kakve su finansijske potrebe preduzeća (mora imati blagovremene informacije o strategiji i planovima od vlasnika i/ili direktora ili odgovarajuće službe), na koji način je najbolje i iz kojih izvora najadekvatnije obezbediti potrebna sredstva.

Na primer, ukoliko postoji strategijski plan i potreba za investiranjem, kvalitetan finansijski savet će uvek ići u pravcu dugoročnog zaduživanja, a ne kratkoročnih izvora. Često savet finansijskog struč-njaka može ići i u pravcu redefinisanja postojećih obaveza, kako bi se uskladila ročna struktura bilan-sa preduzeća i time poboljšalo njegovo finansijsko stanje (na primer, mogu se produžiti rokovi vraća-nja kredita, redefinisati postojeće obaveze prema dobavljačima, produžiti rokovi vraćanja pozajmice osnivačima i time stvoriti određenu forma “kvazi kapitala” i sl.).

Primer kvalitetne i blagovremene sugestije dobrog računovođe, možete videti u sledećem video mate-rijalu: Finansiranje investicija i NOK (Neto Obrtni Kapital)

46


Kvantitativna analiza, takođe, podrazumeva sagledavanje i ocenu projektovanih tokova gotovine i bi-znis planova. Projektovane veličine treba da budu adekvatno obrazložene, posebno ukoliko se projek-tuju značajnija odstupanja u npr. tokovima gotovine u odnosu na istorijski ostvarene vrednosti – pro-jektovanje tokova gotovine i njihovo praćenje jeste jedan od osnovnih zadataka dobrog računovođe.

Takođe, izrada kvalitetnog biznis plana je neophodna za investicione kredite i ima posebno značajnu ulogu prilikom donošenje odluka o odobrenju dugoročnih investicionih kredita. Biznis planovi treba da sadrže dobro obrazložene i sveobuhvatne podatake i prateću dokumentaciju koja ukazuje na oprav-danost investicije preduzeća, a u čijoj pripremi računovođa, takođe, ima značajnu ulogu.

Saglasno prethodnom, poslovne banke u procesu kreditne analize sagledavaju racio brojeve (tema racio brojeva je detaljno razrađena u literaturi iz oblasti finansijskog menadžmenta), od kojih su naj-značajniji:

47


Nivo poslovne aktivnosti i vreme vezivanja zaliha i potraživanja određuje potreban nivo obrtnih sred-stava. Na primer, ukoliko preduzeće planira rast poslovne aktivnosti, treba da ima u vidu da to podra-zumeva i potrebu za većim angažovanjem sredstava i veći nivo izvora finansiranja. Potrebno je planirati potrebna obrtna sredstva, što zavisi od očekivanog nivoa prihoda, bruto marže, broja dana vezivanja zaliha, potraživanja i dobavljača, kao i raspoloživoj vrednosti neto obrtnog kapi-tala, odnosno dugoročno raspoloživih izvora za finansiranje dela obrtne imovine. Razlozi za promenu obrtnog kapitala mogu biti rast/pad prihoda, promena broja operativnih ciklusa, promena strukture finansiranja (krediti vs dobavljači). Dobar računovođa, u saradnji sa relevantnim zaposlenim u pre-duzeću, prilikom projektovanja tokova gotovine, treba da ukaže na potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava, sa ciljem adekvatnog projektovanja priliva i odliva potrebnih za izmirenje obaveza i posti-zanje poslovnih ciljeva. Razlozi za promenu potrebnog obrtnog kapitala preduzeća mogu biti promena nivoa prihoda, prome-na broja operativnih ciklusa (valute plaćanja kupaca i plaćanja obaveza prema dobavljačima), kao i promena strukture finaniranja (odnos finansiranja iz kredita i obaveza iz poslovanja).

PLANIRANJE POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA

48


Informacije koje su potrebne da bi se sačinio plan potrebnih obrtnih sredstava su sledeće:

1.očekivani nivo prihoda; 2. očekivana bruto marža; 3.očekivani bruto profit; 4.očekivani dani vezivanja zaliha, kupaca i dobavljača.

PRIMER 10 - KAKO PLANIRATI POTREBNA OBRTNA SREDSTVA?

POZICIJA OSNOVICA VREME VEZIVANJA IZNOSOBTNA SREDSTVA

Zalihe Poslovni rashodi Zaliha Poslovni rashodi x Vreme vez. zaliha 365 ili 366Potraživanja Prihodi od prodaje Kupaca Poslovni rashodi x Vreme vez. potr. 365 ili 366

Gotovine Prihodi od prodaje Gotovine Poslovni rashodi x Vreme vez. got. 365 ili 366

IZVOR FINASIRANJA OBRTNIH SREDSTAVAPoslovni izvori(dobavljači)

Direktni poslovni rashodi Dobavljači Direkt. posl. rashodi x Vreme vez. dobavljača

365 ili 366

NOK Iznos dugoročnih izvora za pokriće gvozdenih zaliha

Nedostajući izvori potreba za kratkoročnim kreditima

49


Prilikom apliciranja za kreditni proizvod banke, MSP treba da vodi računa o vrsti proizvoda koja najvi-še odgovara njegovim potrebama. Kredit treba da ima odgovarajuću dinamiku otplate koja će pratiti projektovane tokove gotovine i ukoliko je potrebno, ugovaranje određenog grejs perioda (period odlo-ženog plaćanja ugovorenih kreditnih obaveza).

Kratkoročne revolving kredite treba uzimati ukoliko će zaista biti korišćeni na revolving osnovi. Oče-kivanje poslovne banke prilikom odobrenja revolving kredita je da će preduzeće ostvariti promet po kreditu na revolving osnovi - povući sredstva kada se ukaže potreba (npr. plaćanje konkretne fakture dobavljača, carine, PDV-a, zarada i dr.) i nakon ostvarenja priliva, vratiti povučena sredstva. Uvaža-vajući navedeni princip, preduzeće će u periodu raspoloživosti revolving kredita više puta uzimati i vraćati sredstva. U suprotnom, ukoliko klijent jednom povuče revolving kredit i po njemu ne ostvari promet, njegova kreditna istorija može biti nepovoljno ocenjena. U praksi se dešava da preduzeće samo jednom povuče revolving kredit i da ga vrati tek na dan dospe-ća, dakle, da ga ne koristi saglasno vrsti proizvoda. U oceni kreditne sposobnosti preduzeća, navedeno se ocenjuje nepovoljno i poslovne banke će u budućem periodu, ukoliko se odlučuje o odobravanju traženog kredita, preferirati kredite sa otplatom u ratama.Ukoliko se preduzeće odluči za kreditiranje trajnih obrtnih sredstava, potrebno je posebno voditi ra-čuna o upravljanju zalihama. Krediti za trajna obrtna sredstva nisu preferirani za izrazito sezonalne delatnosti iz razloga nastanka „makaza cena“ (značajne promene cena i npr. nabavka zaliha po većoj ceni u jednoj poljoprivrednoj sezoni, koje nisu u potpunosti realizovane do sledeće sezone; ukoliko u sledećoj godini cena poljoprivrednih proizvoda zabeleži značajan pad, usled prodaje „skuplje“ nabav-ljenih zaliha iz prethodne sezone, može doći do ostvarenja gubitka, odnosno smanjenja profitabilno-sti).

Često, za ovu vrstu kredita, banke traže „čvrst“ kolateral (najčešće hipoteku nad nepokretnostima). Ukoliko je preduzeću potreban dugoročni investicioni kredit, ono mora dobro oceniti efekte investicije, obezbediti sopstveno učešće, nakon čega može aplicirati za dodatna sredstva iz kredita banke. Ne-rentabilne investicije su čest uzrok nelikvidnosti (nemogućnost izmirivanja obaveza na kratak rok), pa i nesolventnosti (nemogućnost izmirivanja obaveza na dug rok) preduzeća.

Prilikom planiranje i izrade biznis planova, treba voditi računa o realnosti projektovanih veličina, jer se često pojavljuje efekat „perpetuum mobile“ investicija, sa 100% iskorišćenosti kapaciteta, što je u praksi jako teško ostvarivo. Finansijski analitičari, u saradnji sa računovođama, treba da u kontinuitetu prate finansijske poka-zatelje, analiziraju i upravljaju tokovima gotovine, sagledavaju profitabilnost pojedinačnih proizvoda i preduzeća kao celine, upravljaju zaduženošću i ročnom strukturom bilansa. Navedeno ima za cilj ostvarenje kontinuiteta i razvoja poslovanja, kao i upravljanje likvidnošću preduzeća, što je osnov za uredno izmirivanje obaveza i preduslov za pristup izvorima finansiranja.

ODABIR ADEKVATNOG KREDITNOG PROIZVODA

50


POSTUPANJE U SLUČAJU IDENTIFIKOVANIH NEGATIVNIH TRENDOVA

Adekvatno upravljanje preduzećem podrazumeva aktivno praćenje uslova poslovanja i okruženja, svih zainteresovanih grupa, pravilno strukturiranje bilansa preduzeća sa ciljem upravljanja likvidnošću i solventnošću. Dakle, upravljanje preduzećem, i sugestije dobrog računovođe koji može pružiti usluge finansijskog savetovanja, odnose se na sledeće:

1. Praćenje okruženja - izmene regulative, standarda poslovanja, problema u likvidnosti kupaca, ne-povoljnih vremenskih efekata (npr. suše), nepovoljnih kretanja cena sirovine i dr.;

2. Anticipiranje promena – podrazumeva predviđanje promena i plan poslovanja u izmenjenim, ne-povoljnijim uslovima poslovanja;

3. Prilagođavanje – tokova gotovine, zaduženosti, investicija, deinvestiranja, strategije i planova i dr.; 4. Smanjenje troškova u cilju održavanja likvidnosti;5. Analiza tržišta nabavke, prodaje, upravljanje zalihama – redefinisanje rabatne politike, bolje uprav-

ljanje zalihama i drugo; 6. Reprogrami kredita – od posebne je važnosti blagovremeno zahtevati reprogram kredita, ukoliko

su nastupile nove okolnosti u poslovanju preduzeća. Dinamiku otplate kredita treba prilagoditi raspoloživim tokovima gotovine. Blagovremeni reprogram ne mora narušiti kreditnu sposobnost preduzeća i to je način očuvanja kreditne istorije dužnika.

Vlasnici preduzeća treba da prate uslove poslovanja i prilagođavaju poslovanje izmenjenim okolnosti-ma, treba da upravljaju menadžmentom, zaposlenima, kreiraju adekvatnu organizaciju, sa ciljem kon-trole i unapređenja proizvodnih procesa, kvaliteta i vrsta proizvoda i dr. Primer na koji način dobar računovođa može objasniti negativne trendove u poslovanju preduzeća po-slovnoj banci, možete pogledati u sledećem video materijalu: Moguća obrazloženja pada prihoda koje dobar računovođa može obezbediti za potrebe kreditne analize.

51


REZIME: EFEKTNI ODABIR PROFESIONALNOG RAČUNOVOđE

Dobar računovođa može obezbediti usluge finansijskog savetovanja i uticati na kreiranje dobre fi-nansijske strukture. Dobra finansijska struktura utiče na ocenu kreditne sposobnosti, određuje bolju klasifikaciju preduzeća od strane banke, što podrazumeva i veći pristup fondovima finansiranja uz niže cene zaduživanja. Dakle, odabirom dobrog računovođe, finansijska struktura bilansa i klasifikacija dužnika može biti po-boljšana, a posledično, povećan pristup izvorima finansiranja i smanjeni troškovi zaduživanja.

52


u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.

Poslovni prihod 263.062 283.652

Poslovni rashod 256.771 274.970

Bruto rezultat 20.404 25.403

Bruto marža 7,76% 8,96%

EBITDA 9.328 9.208

Poslovni rezultat 6.298 8.682

Neto rezultat 1.906 2.548

Neto marža 0,72% 0,89%

PROBLEM: KNJIŽENJE

Kratkoročne finasijske obaveze: knjižena pozajmica vla-snika u iznosu RSD 8.284 hilj. koja je data pre 4 godine

Negativan NOK 3.291 hilj.

Negativni neto novčani tokovi RSD 9.415 hilj.

REZULTAT: KLASIFIKACIJA V - VIŠA KAMATNA STOPA, POTREBAN HIPOTEKARNI KOLATERAL

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.

Stalna imovina 63.113 25.144

Obrtna imovina 44.592 75.754

Zalihe 25.306 15.600

Potraživanja 17.860 16,899

Kratkoročni finansijski plasmani 0 0

Gotovina 317 42.888

Ostalo 1.110 367

Ukupna aktiva 107.705 100.898

Vanbilasna aktiva 0 0

Kapital 39.905 38.000

Dugoročna rezervisanja obaveza 67.800 62.898

Dugoročne obaveze 19.917 28.968

Kratkoročne obaveze 47.883 33.930

Kratkoročne finasijske obaveze 9.415 10.831

Obaveze iz poslovanja 37.178 19.365

Ostale kratkoročne obaveze 1.202 2.417

Ostalo 88 1.317

Ukupna pasiva 107.705 100.898

Vanbilasna pasiva 0 0

PRIMERI NEADEKVATNIH KNJIŽENJAPRIMERI: Računovodstvene evidencije i pristupi izvorima finansiranja

PRIMER 11 – PREDUZEĆE „1“ - DELATNOST: TRgOVINA NA MALO MOTORNIM gORIVOM, TRgOVINA ŽITARICAMA

Obrazloženje:

Računovođa preduzeća „1“ je na poziciji kratkoročnih finansijskih obaveza, proknjižio dugoročnu po-zajmicu vlasnika, datu preduzeću pre 4 godine, u iznosu od RSD 8.284 hilj. Na taj način povećane su ukupne kratkoročne obaveze preduzeće, iz kojih je finansiran deo stalne imovine. Ukoliko se deo stal-ne imovine finansira iz kratkoročnih obaveza, preduzeće ima ročnu neusklađenost bilansa, odnosno negativan neto obrtni kapital (neto obrtni kapital se računa na sledeći način: dugoročni izvori (ka-pital+dugoročna rezervisanja+dugoročne obaveze-gubitak iznad visine kapitala) umanjeni za stalnu imovinu). S obzirom da je kratkoročna finansijska obaveza prema vlasniku, koja je u dugoročnog karaktera, neadekvatno proknjižena na poziciji kratkoročnih finansijskih obaveza, preduzeće nema ročnu uskla-đenost, odnosno ima negativnu vrednost neto obrtnog kapitala od RSD 3.291 hilj. Imajući u vidu zna-čaj navedenog parametra, a u zavisnosti od internog modela banke za klasifikaciju dužnika, moguća klasifikacija dužnika je kategorija V, što najčešće implicira veće troškove zaduživanja (višu kamatnu stopu), odnosno potreban adekvatan hipotekarni kolateral. Dakle, neadekvatno knjiženje pozajmice vlasnika, čija je namena finansiranje stalne imovine, uslovila je stvaranje nepovoljne bilansne strukture, odnosno ročne neusklađenosti i nepovoljnu ocenu para-metara likvidnosti i može uticati na nepovoljnije uslove zaduživanja.

Dobar računovođa bi prepoznao potencijalni problem i pozajmicu vlasnika knjižio na adekvatan način, odnosno sugerisao vlasniku preduzeća, ukoliko je ugovor o pozajmici kratkoročnog karaktera, anek-siranje ugovora na duži rok.

53


u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.





EBITDA 37.548 37.696




PROBLEM: KNJIŽENJE

Na kratkoročnim finasijskim obavezama knjiženo RSD 41.613 hilj obaveza prema vlasniku i RSD 4.000 hilj pre-ma povezanom licu - dugoročne pozajmice

Primljeni avans RSD 51.434 hilj za zgradu (stalnu imovi-nu) u postupku uknjižbe

Negativni neto novčani tokovi RSD 20.325 hilj realno pozitivni

Negativni NOK RSD 82.985 hilj. realno pozitivan RSD 14.062 hilj

REZULTAT: KLASIFIKACIJA V - VIŠA KAMATNA STOPA, POTREBAN HIPOTEKARNI KOLATERAL

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.



Zalihe 11.202 14.425

Potraživanja 30.436 18.107

Kratkoročni finansijski plasmani 1.354 137

Gotovina 1.918 756

Ostalo 3.413 3.209


Vanbilasna aktiva 22.296 20.851

Kapital 187.910 116.478


Dugoročne obaveze 111.347 161.605




Ostale kratkoročne obaveze 3.432 3.408

Ostalo 6.154 2.493


Vanbilasna pasiva 22.296 20.851

PRIMER 12 – PREDUZEĆE „2“ - DELATNOST: TRgOVINA AUTOMOBILIMA

Obrazloženje:

Računovođa preduzeća „2“ je na poziciji kratkoročnih finansijskih obaveza, proknjižio dugoročnu po-zajmicu vlasnika, u iznosu od RSD 41.613 hilj i dugoročnu pozajmicu povezanog lica, u iznosu od RSD 4.000 hilj. Knjiženjem dugoročnih pozajmica na poziciji kratkoročnih finansijskih obaveza, ocena parametara likvidnosti i kapaciteta neto obrtnog kapitala je nepovoljnija.

Takođe, primljeni avansi u iznosu od RSD 51.434 hilj, upotrebljeni su za finansiranje stalnih sredstava namenjenih prodaji, koji bi trebali biti proknjiženi na poziciji obrtne imovine, a ne na poziciji stalne imovine, kao što je računovođa preduzeća „2“ učinio.

Dakle, neadekvatno knjiženje pozajmice vlasnika fizičkog lica i povezanog pravnog lica, kao i neade-kvatno knjiženje imovine namenjene prodaji koja je finansirana iz primljenih avansa, uslovila je stva-ranje nepovoljne bilansne strukture, odnosno ročne neusklađenosti i negativnog neto obrtnog kapitala u značajnom iznosu od RSD 82.985 hilj i nepovoljne ocene parametara likvidnosti.

54


Dobar računovođa bi prepoznao potencijalni problem, pozajmicu vlasnika i povezanog pravnog lica knjižio na adekvatan način, odnosno sugerisao vlasniku preduzeća, ukoliko je ugovor o pozajmici kratkoročnog karaktera, aneksiranje ugovora na duži rok, a takođe, imovinu kratkoročnog karaktera (stalna sredstva namenjena prodaji) knjižio na adekvatnoj poziciji obrtne imovine i očuvao bilansnu strukturu preduzeća, koja može uticati na pristup fondovima finansiranja i cenu zaduživanja.

Navedeno obrazloženje pogrešnog knjiženja i mogućih implikacija na uslove zaduživanja preduzeća kod poslovne banke, možete pogledati na sledećem video materijalu: Primer iz prakse „2“ – kako računovodstvene greške mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja - USAID Projekat “Uloga dobrog računovođe u olakšavanju pristupa kreditima za mala i srednja preduzeća”.

Obrazloženje:

Preduzeće „3“ je više puta menjalo računovođe. Česte promene računovođa uzrokovale su nedosled-nosti u knjiženju, npr. knjiženje zaduženja na jedno lice, a razduženja na drugo i sl. Neažurnost knji-ženja evidentna je kroz značajan iznos neproknjiženih kompenzacija (potraživanja i obaveze iz poslo-vanja) od RSD 64.000 hilj. Takođe, na poziciji gotovine su netačno proknjižena potraživanja za dato đubrivo za koje se očekuje prijem robe u određenom paritetu. Imajući u vidu da na poziciji gotovine nisu proknjižena sredstva najvećeg stepena likvidnosti, ocena parametara likvidnosti nije tačna.

PRIMER 13 – PREDUZEĆE „3“ DELATNOST: TRgOVINA SEMENSKOM ROBOM, POLJOPRIVREDNE APOTEKE

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.





EBITDA 12.515 7.980




PROBLEM: KNJIŽENJE

Česte promene knjigovođa; knjiženja zaduženja na jedno lice, razduženja na drugo

Neproknjižene kompenzacije u iznosu RSD 64.000 hilj

Na preseku poslovanja, na poziciji gotovine u iznosu RSD 35.699 hilj knjižena potreživanja za đubriva za koja se očekuje prijem robe u određenom paritetu - prodaja preko kase, na „ček” sa odloženim plaćanjem

REZULTAT: Visoka zaduženost - 54% prihoda, opšta za-duženost 83% - zbog neažurnog knjiženja kompenzacija - ispravno knjiženje: obaveze 27% prihoda

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012.



Zalihe 32.325 35.215

Potraživanja 96.453 91.170

Kratkoročni finansijski plasmani 0 0

Gotovina 35.699 23

Ostalo 16.418 18.685


Vanbilasna aktiva 0 0

Kapital 27.704 26.987


Dugoročne obaveze 0 0




Ostale kratkoročne obaveze 1 167

Ostalo 1.716 4.212


Vanbilasna pasiva 0 0

55


S obzirom na neproknjižene iznose kompenzacija, prikazani iznos obaveza iz poslovanja je značajno veći od realnog iznosa duga, odnosno ocena parametara zaduženosti je nepovoljnija – visoka zaduže-nost od 54% prihoda, a opšta zaduženost (obaveze/pasiva) od 83%. Da je računovođa blagovremeno rasknjižio kompenzacije, učešće obaveza u prihodima bi bilo značajno manje i iznosilo 27% prihoda.

Imajući u vidu da je parametar zaduženosti preduzeće veoma značajan u oceni boniteta, navedeni može uticati na klasifikaciju, uslove zaduživanja i mogući pristup izvorima finansiranja. Takođe, ocena soft fact parametra – kvalitet računovodstvene funkcije, kroz neadekvatna i neažurna knjiženja, biće nepovoljno ocenjen od strane potencijalnog kreditora.

Navedeno obrazloženje pogrešnog knjiženja i mogućih implikacija na uslove zaduživanja preduzeća kod poslovne banke, možete pogledati na sledećem video materijalu: Primer iz prakse „3“ – kako računovodstvene greške mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja

56


PRIMER 14 – PREDUZEĆE „4“ DELATNOST: TRgOVINA ELEKTROMATERIJALOM

PROBLEM: KNJIŽENJE

Ostali prihodi u 2012 - po nalogu revizije: prihodovanje rezervisanja iz prethodnih periode za rabate obračunate kupcima, koji nikada nisu isplaćeni - RSD 26.000 hilj

Ostali prihodi 2012 i 2013 : usklađivanje vrednosti sa stvar-nim stanjem

Smanjenje bruto marže u 2013: pogrešno knjiženje manjeg iznosa nabavne vrednosti u 2012, korekcija u 2013 - veći iznos nabavne vrednosti i smanjenje zaliha, promena računovođe

REZULTAT: Poreski prekršaj, plaćanje značajnog iznosa kazne, zbog neadekvatnog knjiženja

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012. 31.12.2011.

Stalna imovina 111.395 76.750 56.644

Obrtna imovina 908.570 579.786 437.387

Zalihe 300.751 184.018 123.432

Potraživanja 453.617 348.117 292.778

Kratkoročni finansijski plasmani 7.347 7.100 5.758

Gotovina 65.518 34.421 9.384

Ostalo 81.337 6.130 6.035

Ukupna aktiva 1.020.831 656.536 494.031

Vanbilasna aktiva 0 0 0

Kapital 345.033 209.193 153.860

Dugoročna rezervisanja obaveza 675.349 447.343 340.171

Dugoročne obaveze 166.745 1.506 0

Kratkoročne obaveze 508.874 445.837 340.171

Kratkoročne finasijske obaveze 32.199 64.469 49.424

Obaveze iz poslovanja 387.674 376.757 264.958

Ostale kratkoročne obaveze 9.578 4.236 0

Ostalo 79.423 375 25.789

Ukupna pasiva 1.020.831 656.536 494.031

Vanbilasna pasiva 0 0 0

u 000 RSD 31.12.2013. 31.12.2012. 31.12.2011.

Poslovni prihod 1.669.642 1.276.606 873.549

Poslovni rashod 1.664.643 1.121.689 810.661

Bruto rezultat 81.519 169.399 87.555

Bruto marža 4,88% 15,31% 10,02%

EBITDA 19.939 158.272 65.138

Poslovni rezultat 14.999 154.917 62.988

Ostali prihodi 183.304 69.813 10

Neto rezultat 91.735 62.027 54.597

Neto marža 4,86% 4,59% 6,21%

Obrazloženje:

Bilans uspeha preduzeća „4“ karakterišu oscilacije bruto profitne margine u posmatranim periodima od 2011. do 2013. godine. U 2012. godini je po nalogu revizora, knjiženo prihodovanje izvršenih rezer-visanja iz prethodnih perioda po osnovu rezervisanih rabata kupcima preduzeća, za koje nije ni bilo planirano da se u praksi i odobre. Na taj način, u prethodnom periodu je smanjen profit preduzeća za RSD 26.000 hilj. Takođe, imajući u vidu neažurna knjiženja u prethodnim periodima izveštavanja, u 2012. i 2013. godini, na poziciji ostalih prihoda je, između ostalog, knjiženo usklađivanje vrednosti obaveza sa stvarnim stanjem. Smanjenje bruto marže sa 15,31% na 4,88% u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu je rezultet po-grešnog knjiženja manjeg iznosa nabavne vrednosti u 2012. godini (greška računovodstva), a u 2013. godini je povećan iznos nabavne vrednosti prodate robe, uz smanjenje zaliha (novi računovođa je sproveo navedena knjiženja).Kod preduzaća „4“ su nedvosmislene različite nedoslednosti i propusti u knjiženjima, što je za rezultat imalo poreski prekršaj i plaćanje značajnog iznosa kazne.Navedeno obrazloženje pogrešnog knjiženja i mogućih implikacija na uslove zaduživanja preduzeća kod poslovne banke, možete pogledati na sledećem video materijalu: Primer iz prakse „4“ – kako računovodstvene greške mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja

57


PRIMER 15 – KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ DELATNOST: TRgOVINA STOČNOM hRANOM

PROBLEM: KNJIŽENJE

Računovođa bez iskustva u sastavljanju konsolidovanih izveštaja

Konsolidovane izveštaje sastavljao na osnovu uputstava sa izvesnog CD-a

Pojedinačna preduzeća: ostvareni neto profit za predu-zeće „1” RSD 71.802 hilj, a za preduzeće „2” RSD 12 hilj

Konsolidovani gubitak RSD 1.250 hilj?

u 000 RSD 31.12.2013.

Stalna imovina 254.260

Obrtna imovina 591.911

Zalihe 309.448

Potraživanja 244.877

Kratkoročni finansijski plasmani 0

Gotovina 23.518

Ostalo 14.368

Ukupna aktiva 846.171

Vanbilasna aktiva 0

Kapital 620.435

Dugoročna rezervisanja obaveza 221.993

Dugoročne obaveze 33.809

Kratkoročne obaveze 188.184

Kratkoročne finasijske obaveze 138.902

Obaveze iz poslovanja 48.549

Ostale kratkoročne obaveze 586

Ostalo 147

Ukupna pasiva 846.171

Vanbilasna pasiva 0

u 000 RSD 31.12.2013.

Poslovni prihod 1.375.619

Poslovni rashod 1.353.044

Bruto rezultat 132.065

Bruto marža 9,60%

EBITDA 38.065

Poslovni rezultat 22.575

Neto rezultat -1.250

Neto marža -0,09%

Obrazloženje:

Netačne konsolidovane izveštaje je sastavljao računovođa koji nema iskustva u sastavljanju konsoli-dovanih finansijskih izveštaja. Konsolidovani izveštaji su sastavljeni na osnovu smernica sa određe-nog CD uputstva za konsolidaciju i ukazuju na nezadovoljavajuću stručnost odabranog računovođe.

Konsolidacija obuhvata svega dva pravna lica, koja su pojedinačno ostvarila pozitivne neto rezultate (Preduzeće „1“ u značajnom iznosu od RSD 71.802 hilj, a preduzeće „2“ 12 hilj.). Proknjižen je kon-solidovani neto gubitak od RSD 1.250 hilj, što je u potpunosti rezultat netačnog knjiženja i odabira neadekvatnog računovođe. Takođe, konsolidovani bilans stanja obuhvata učešća u kapitalu, što je nemoguće, imajući u vidu da u sistemu povezanih lica, postoje samo dva navedena preduzeća.

Navedena netačna knjiženja i nepovoljna ocena računovođe (soft fact analiza), mogu uticati na dono-šenje odluka o finansiranju i posebnim uslovima odobrenja plasmana i dr.

Navedeno obrazloženje pogrešnog knjiženja i mogućih implikacija na uslove zaduživanja preduzeća kod poslovne banke, možete pogledati na sledećem video materijalu: Primer iz prakse „5“ – kako računovodstvene greške mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja.

58


Aneks broj 1: Bilans stanja

Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2013. godineNaziv pozicije AOP Tekuća godina iznosi u 000 dinara (prethodna godina)

A. stalna imovina (002+003+004+005+009) 001 242.724 213.337

IV. nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva (006+007+008) 005 182.864 193.337

1. nekretnine, postrojenja i oprema 006 182.864 193.337

V. dugoročni finansijski plasmani (010+011) 009 59.864 20.000

1. učešće u kapitalu 010 20.000 20.000

2. ostali dugoročni finansijski plasmani 011 39.860 0

B. obrtna imovina (013+014+015) 012 681.803 639.143

I. zalihe 013 400.454 421.521

II. stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslo-vanja koje se obustavlja 014 28.089 28.089

III. kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina (016+017+018+019+020) 015 253.260 189.533

1. potraživanja 016 157.284 144.271

2. potraživanja za više plaćen porez na dobitak 017 646 0

4. gotovinski ekvivalent i gotovina 019 95.197 36.236

5. porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska ogra-ničenja 020 133 9.026

G. poslovna imovina (001+012+021) 022 924.527 852.480

Dj. ukupna aktiva (022+023) 024 924.527 852.480

A. kapital (102+103+104+105+106-107+108-109-110) 101 562.527 476.551

I. osnovni kapital 102 316 316

III. rezerve 104 32 32

VII. neraspoređeni dobitak 108 562.179 476.203

B. dugoročna rezervisanja i obaveze (112+113+116) 111 359.540 373.435

II. dugoročne obaveze (114+115) 113 247.776 224.770

1. dugoročni krediti 114 247.776 224.770

III. kratkoročne obaveze (117+118+119+120+121+122) 116 111.764 148.665

1. kratkoročne finansijske obaveze 117 14.064 28.166

3. obaveze iz poslovanja 119 90.086 117.128

4. ostale kratkoročne obaveze 120 7 0

5. obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i osta-lih javnih prihoda i pasivna vremenska razgraničenja 121 7.607 1.221

6. obaveze po osnovu poreza na dobitak 122 0 2.150

V. odložene poreske obaveze 123 2.460 2.494

G. ukupna pasiva (101+111+123) 124 924.527 852.480

Izvor: sajt Agencije za privredne registre Republike Srbije

59


Aneks broj 2: Bilans uspeha

Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2013. godineNaziv pozicije AOP Tekuća godina iznosi u 000 dinara (prethodna godina)

I. poslovni prihodi (202+203+204+205+206) 201 767.464 1.094.333

1. prihodi od prodaje 202 761.235 1.081.683

3. povećanje vrednosti zaliha učinka 204 6.229 12.650

II. poslovni rashodi (208 do 212) 207 676.479 934.948

1. nabavna vrednost prodate robe 208 581.582 865.613

2. troškovi materijala 209 51.793 30.543

3. troškovi zarada,naknada zarada i ostali lični rashodi 210 11.374 9.018

4. troškovi amortizacije i rezervisanja 211 19.598 15.005

5. ostali poslovni rashodi 212 12.132 14.769

III. poslovni dobitak (201 do 207) 213 90.985 159.385

V. finansijski prihodi 215 4.169 3.568

VI. finansijski rashodi 216 4.953 17.912

VII. ostali prihodi 217 7.702 0

VIII. ostali rashodi 218 2.183 489

IX. dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja (213 do 218) 219 95.720 144.552

B. dobitak pre oporezivanja (219 do 222) 223 95.720 144.552

1. poreski rashod perioda 225 9.777 6.949

2. odloženi poreski rashodi perioda 226 0 1.256

3. odloženi poreski rashodi perioda 227 33 0

Dj. neto dobitak (223 do 228) 229 85.976 136.347


60


Izveštaj o tokovima gotovine u periodu od 01.01.2013 do 31.12.2013. godineNaziv pozicije AOP Tekuća godina iznosi u 000 dinara (prethodna godina)

I. priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3) 301 754.470 1.231.992

1. prodaja i primljeni avansi 302 751.008 1.230.441

2. primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 303 3.462 1.551

II. odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 5) 305 656.364 1.246.280

1. isplate dobavljačima i dati avansi 306 533.386 1.168.384

2. zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi 307 11.374 9.018

3. plaćene kamate 308 3.610 7.007

4. porez na dobitak 309 12.574 4.799

5. plaćanje po osnovu ostalih javnih prihoda 310 95.420 57.072

III. neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II) 311 98.106 0

IV. neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I) 312 0 14.288

I. priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 5) 313 501 1.190

2. prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postro-jenja, opreme i bioloških sredstava 315 501 1.190

II. odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 3) 319 48.550 77.928

1. kupovina akcija i udela (neto odlivi) 320 39.860 20.000

2. kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postro-jenja, opreme i bioloških sredstava 321 8.690 57.928

IV. neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II-I) 324 48.049 76.738

I. priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3) 325 8.904 115.803

2. dugoročni i kratkoročni krediti (neto priliv) 327 8.904 115.803

III. neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II) 334 8.904 115.803

G. svega prilivi gotovine (301+313+325) 336 763.875 1.348.985

D. svega odlivi gotovine (305+319+329) 337 704.914 1.324.208

Dj. neto prilivi gotovine (336-337) 338 58.961 24.777

Ž. gotovina na početku obračunskog perioda 340 36.236 11.459

J. gotovina na kraju obračunskog perioda (338-339+340+341-342) 343 95.197 36.236


Aneks broj 3: Izveštaj o tokovima gotovine

61


Želimo Vam uspeh u poslovanju!

Nadamo se da imate jasnije razumevanje značaja posedovanja (i odabira) dobrog računovođe koji će doprineti unapređenju poslovanja i pristupu izvorima finansiranja!

Valor Akademija dooKneza Mihaila br. 9 | 11000 Beograd | Srbija

T: +381 11 328 20 80E: [email protected]

dobrog raČunovoĐe u olakŠavanju pristupa …

Documents