Devizni kurs izraava cenu novca u drugoj valuti. Na deviznom tritu se kupuju i prodaju devize (konvertibilan strani novac). Devizni kurs jedne valute utvren je u zavisnosti od ponude i potrnje datih deviza (kad je valuta izuzetno mnogo traena, poveava se njen kurs i obrnuto plivajui kurs). Subjekti koji oblikuju ponudu i potranju deviza (dileri) najee rade za raun preduzea ili banke. Oni obavljaju transakcije u salama velikih meunarodnih finansijskih trita (London, Frankfurt, Pariz, Tokio, Njujork). Ostali presudni akteri deviznog trita su centralne banke, koje imaju zadatak da brane kurs svog novca, ako je on napadnut (ako se suvie mnogo prodaje), odkupljujui ga kad procene da je njegov kurs suvie nizak (sistem fiskalne zamene ili neistog plivanja). Da bi se obavile operacije deviznog otkupa, potrebno je da centralne banke raspolau devizama (radi mogunosti prodaje i odbrane nacionalne valute otkupom na finansijskom tritu). Najee je koliina deviznih rezervi centralne banke ograniena, dok su finansijski izvori dilera sve vei, zahvaljujui liberalizaciji kretanja kapitala. Devizno trite omoguava razmenu dobara i usluga u meunarodnim okvirima. Veina preduzea eli da bude isplaena ili u nacionalnoj valuti ili u dolarima (zvaninoj meunarodnoj valuti). Preduzea koja trguju na meunarodnom tritu, moraju da menjaju svoju nacionalnu valutu za dolare ili nacionalnu valutu svojih poslovnih partnera. Tako da devizno trite ne omoguava samo razmenu dobara i usluga na meunarodnom tritu, ve omoguava i pokrivanje rizika zamene. Trite za zamenu novca, omoguava operacije kupovine i prodaje, s ciljem da se izvue dobit iz razlika u deviznom kursu iste valute na razliitim finansijskim tritima. Na operacije arbitrae, nadovezuju se operacije pekulacije, koje se sastoje u predvianju deviznog kursa i u ostvarivanju dobiti na osnovu takvih predvianja.Meunarodni monetarni sistem (MMS) podrazumeva skup monetarnih pravila koja omoguavaju dobro funkcionisanje meunarodne trgovine. Potreba za jedinstvenim meunarodnim novcem, ukazala se neposredno posle uspostavljanja ekonomskih celina i razmene roba meu njima. Barijera trampe, ne bi mogla da se drugaije prevazie ni meu pojedincima, ni meu zajednicama. Konvertibilnost predstvalja dvostruki aspekt (meunarodni novac je prihvaen u svim dravama i moe se menjati). Treba potovati stabilnost valutnog sistema (novac-reper), kako nebi dolo do poremeaja trgovine u meunarodnim okvirima. Funta sterlinga i dolar, naizmenino su imali ulogu ,,meunarodnog novca,, zahvaljujui zlatnim rezervama Velike Britanije i SAD i dobrom zdravlju njihove ekonomije. Razvojem kreditnog novca, poev od industrijske revolucije, menjaju se pravila meunarodnog monetarnog sistema. Nastanak privatnog MMS-a (sa kreditnim novcem velikih multinacionalnih privatnih banaka 1971.godine), paralelno s nestankom zvaninog MMS-a iz Breton Vudza, predstavlja znaajan monetarni dogaaj.Meunarodno kretanje kapitala rezultat je kupovine dunikih hartija od vrednosti (obveznica, trezorskih zapisa) ili akcija koje obavljaju dileri iz druge drave u odnosu na dravu, u kojoj su emitovane hartije od vrednosti. Takoe, ono obuhvata i direktne strane investicije (multinacionalizacija kompanija), ali je ta komponenta od manjeg znaaja u odnosu na isto finansijske tokove. Finansijski tokovi su postali bri od 80-ih godina XX veka, zahvaljujui ublaavanju propisa za trita kapitala i tehnikim inovacijama koje omoguavaju trenutnu dostavu informacija i operacija (kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti). Kretanje kapitala je uzelo toliko maha, da su od tada tokovi kapitala nezavisni od realnih tokova (robe i usluga) ili meunarodnog dohotka od kapitala (kamata na pozajmljeni novac, dividende). Tako, bitni elementi, kao devizni kurs jedne valute ili finansijska sposobnost jedne ekonomije, ne zavise vie samo od realnih faktora ekonomije, nego i od odluke meunarodnih investitora. Dihotomija realne i finansijske sfere daleko je od potpune, jer se strani investitori pri donoenju odluka, uglavnom oslanjaju na realnu sferu. Ponaanje meunarodnih investitora utie na zdravlje ekonomije i zato im drave posveuju veliku panju. Budetski deficit i investicioni projekti preduzea mogu se finansirati stranim kapitalom (nije ogranien i lako nestaje, pa se drave i finansijska trita nadmeu, kako bi ga privukli). Strani kapital zahteva dobar nivo razvijenosti finansijskog trita, koje omoguava brze operacije i dobre informacije, ali isto tako i dobru ekonomsku politiku, koja e oterati sve sumnje stranih investitora. U nedostatku dobre ekonomske politike, kamatne stope (dohodak koji se isplauje stranom kapitalu) moraju biti visoke, to moe usporiti privredni rast. Ekonomsko nacionalno reenje predstavlja, obuzdavanje inflacije, budetskog deficita i privlaenje stranog kapitala s malom kamatnom stopom. Izvan ovakve politike opcije, manevarski prostor vlada drava, ostaje veoma ogranien.Stvaranje prostora za fiksne paritete, predvieno je Rimskim ugovorom, ali su tek 1972.godine, posle pada bretonvudskog sistema evropske zemlje (Nemaka, Belgija, Danska, Francuska i Holandija) uspostavile monetarnu saradnju i smanjile prostor za fluktuaciju svojih deviznih kurseva, bez obavezne intervencije centralnih banaka. Ovakav prostor ubrzo pokazuje ogranienost i umesto njega 1979.godine, uspostavljen je evropski monetarni sistem (EMS). Odgovor na nedostatke EMS-a predstavlja evropska i monetarna unija (EMU 80-ih godina XX veka), koja treba da omogui uvoenje jedinstvene valute, osnivanje centralne evropske banke i voenje jedinstvene monetarne politike na osnovu usaglaene ekonomske politike drava lanica. Svaka drava lanica EMU naputa svoj monetarni suverenitet u korist ,,zajednikog suvereniteta,,. Jedinstvena valuta, nije bez rizika. Jaz meu ekonomskim situacijama razliitih drava lanica, predstavljae ubudue opasnost po jedinstvenu valutu. Ukidanjem nacionalnog deviznog kursa i ogranienja nametnutih budetskom politikom EMU, zabranie zemljama pogoenim ekonomskom krizom da sprovode politiku obnavljanja privrede pomou izvoza (devalvacija deviznog kursa) ili javnih rashoda. Samo seoba radnika, fleksibilnost plata i cena ili politika budetskog transfera meu dravama, mogu omoguiti dravi da izae iz recesije (vrlo slabo razvijeni u Evropi), ali postoji i mala mogunost da se jedna evropska drava nae u krizi, a da nisu pogoeni njeni partneri, s obzirom da je trgovinska meuzavisnost veoma jaka (to e se pokazati kao realna mogunost i opasnost za 17 drava eurozone, u toku najvee ekonomske krize koja je zahvatila globalnu ekonomiju 2008.godine koja je stabilizovana u toku 2009.godine ali 2010.godine idalje traje u globalnim razmerama, sa tendencijom mogueg novog ekonomskog oka u 2011-2012.godini).Evro postaje zajednika valuta EMU od 1.Januara 1999.godine. Uoi nestanka, nacionalne valute privremeno opstaju i vezane su meusobno za evro (definitivnim kursom konverzacije). 1.Januara 2002.godine, banknote i kovan novac u evrima su puteni u promet, dok su nacionalne valute jo bile u opticaju (povuene iz opticaja 17.Februara 2002.godine). Evro zona (sa 17 drava od 27 drava lanica EU), raspolae BDP-om koji se moe uporediti s BDP-om SAD (pri emu su rezerve i uloga EU u meunarodnoj trgovini vee, tako da bi evro mogao da ugrozi dominaciju dolara na meunarodnom tritu). Evro je prilikom putanja u opticaj imao paritet prema dolaru 1 = 1,17$ dok je dve godine kasnije paritet bio 1 = 0,85$. Pad evra olakava izvoz ali oteava uvoz, koji postaje skuplji, posebno uvoz nafte ija cena raste jer je plaena precenjenim amerikim dolarom. Razlog za pad evra valja traiti, u boljem zdravlju amerike ekonomije, zabrinutosti investitora zbog proirenja EU, strukturnim slabostima evrozone (budetski deficit drava lanica, suvie visoka obavezna plaanja dugovi, nedovreno ublaavanje jedinstvenih propisa). U iekivanju dogovora unutar EU, evro predstavlja na poetku XXI veka samo 18% rezerve centralne evropske banke (dok su rezerve dolara u centralnoj amerikoj banci 63%), uz 48% meunarodne trgovine koja se obavlja u dolarima. 10 godina kasnije (u sred velike ekonomske hipotekarno-investicione krize, koja je eskalirala u SAD u toku 2008.godine i proirila se na globalnu ekonomiju, zahvativi celokupan meunarodni monetarni sistem), dolar idalje prestino preti evru (zbog strukturnih slabosti pojedinih lanica evrozone: Grke, Portugala, panije i Irske budetskih deficita, velikih dugovanja, pada nacionalnog BDP-a i velike recesije) i dovodi u veliku opasnost, stabilnost evrozone. pekulativne prognoze ukazuju na mogunost ,,valutnog ratovanja,, globalnih sila.