Determinante kretanja stranih direktnih investicija

Prof. Dr Marijana Vidas-Bubanja

Regionalne investicione tendencije

• Dominantna pozicije razvijenih zemalja u ulozi i investitora i domaćina svetskih investicionih tokova

• Oscilacije privrednih kretanja prvo u toku 90-tih, a kasnije i 2000-tih godina bitno uvećavaju ulogu zemlja u razvoju i zemalja u tranziciji u investicionom miljeu sveta

Ulazni investicioni tokovi

• Raste zainteresovanost svih kategorija zemalja • RZ -investicini angažman obezbeduje prisustvo na svim dinamičkim tačkama sveta,

glavni mehanizam kojim razvijene zemlje mogu da odgovore na visoke nivoe konkurentnosti koje zahteva sve globalnije svetsko tržište

• ZUR - interes za priliv stranih investicija povećan nepovoljnim privrednim tendencijama i zaduženošću. Drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji (strani krediti, pomoć i sl.)

• ZUT-uvodjenju demokratskih promena, većoj orijentacije ka tržišnom sistemu, većoj integraciji u svetski ekonomski sistem. Negativne ekonomske tendencije u ekonomijama ovog regiona kao posledica ostvarenih dramatičnih promenama, mogu biti prevazidjene samo uz podršku medjunarodnog kapitala.

• Velika konkurencija- kreirati sve privlačnije uslove za strane investitor

Izlazni investicioni tokovi

• RZ kao ključni igrači

• 90-tih učešće ZUR ima rastuću tendenciju i u svetskim izlaznim investicionim tokovima i u svetskom izlaznom investicionom stanju

• ZUT - tek se uključuju u svetske izlazne investicione tokove sa skromnim učešćem u njima od oko 2% (2000-te)

• Visok stepen koncentracije je osnovna karakteristika investicionih tokova i u grupaciji razvijenih zemalja i u grupaciji zemalja u razvoju.

Period

OUT IN

Mld USS RZ ZUR CIE RZ ZUR CIE

1970-72. 13 (99,7%) 0,04

(0,3%)

- 9 (78%) 2 (22%) -

1978-80. 41 (98,4%) 0,7 (1,6%) - 26 (76%) 8 (24%) -

1981-85. 47 (98%) 1 (2%) - 37 (74%) 13 (26%) -

1986-90. 163 (96%) 6 (4%) - 130 (84%) 25 (16%) -

1990. 226 (93%) 17 (7%) 0,04 (0,01%) 176 (83%) 35 (17%) 0,3 (0,1%)

1995. 306 (87%) 46 (13%) 0,4 (0,1%) 211 (64%) 106 (32%) 14 (4%)

1997. 359 (85%) 61 (14%) 3,2 (1%) 233 (58%) 149 (37%) 18 (5%)

1999 1.014

(93%)

75 (7%) 2,4 (0,2%) 828 (76%) 232 (21,3%) 26 (2,4%)

2000 1.083 (91%) 99 (8,3%) 4,0 (0,3%) 1.108 (80%) 252 (18%) 27(1,9%)

2001 658 (91%) 60 (8,3%) 3,5 (0,5%) 571 (70%) 220 (27%) 26(3,2%)

2002 548 (92%) 44 (7,4) 4,8 (0,8%) 490 (72%) 158 (23%) 31 (4,6)

2003 569 (93%) 35 (5,7%) 7,0 (1,14%) 367 (65%) 172 (31%) 21(3,75)

2004 686 (84%) 113 (14%) 14,0 (1,72%) 396 (56%) 275 (39%) 39,6 (5,56%)

2005 646 (83%) 117(15%) 15,1 (1,93%) 542 (59%) 334 (36%) 39,7(4,33%)

2006 1.022 (84%) 174 (14%) 0,5 (0,04%) 857 (66%) 379 (29%) 26 (2%)

2007 1829

(84%)

294

(13,5%)

51(2%) 1306 (66%) 573 (29%) 91 (4%)

2008 1541(80,6

%)

308

(16%)

60 (3%) 965 (55 %) 658 (38%) 121 (7%)

2009 850 (72,7) 270

(23%)

49 (4%) 602 (51%) 510 (43%) 71 (5,9%)

2010 935

(70,6%)

327

(24,7%)

60 (4%) 601 (48,3%) 573 (46,1%) 68 (5,4%)

Izlazne SDI- rast značaja • Rast značaja stranih direktnih investicija u svetskoj privredi

potvrdjuju i podaci prema kojima godišnji izlazni svetski SDI tokovi rastu sa

• 60 miljardi USD 1985. godine • 424 milijarde USD 1997. godine • 1.244 milijarde USD u 2000. godine • 1.970 milijardi dolara 2007 godine • 1.323 milijarde dolara 2010 • U 2011 rast za 16% na 1.660 milijardi dolara • U 2013. godni izlazni SDI tokovi iznose 1.411 milijardi $ • U 2014. godini beleže pad 1.228 milijardi dolara • U 2015. godini rastu na 1,474 miljardi dolara • U 2016. godini iznose 1,473 milijardi dolara • U 2017. godini iznose 1,429 milijardi dolara

Ulazni SDI tokovi najnovije tendencije • Globalni ulazni SDI tokovi su porasli za 23 per cent u 2017 na $1.43 biliona

od ostvarenog nivoa od $1.87 biliona u 2016 (figure I.1).

• Prognoze za 2018.godini da vrednost globalnih ulaznih investicionih tokova marginalno da poraste za oko 5% i dostigne nivo od $1.5 biliona

• Prvi put u 2012. godini ZUR preuzimaju vodjstvo i privlače više SDI nego RZ učestvujući sa 52 per cent u globalnim ulaznim SDI tokovima.

• U nastavku 2000-tih godina rast investicija je uglavnom bio pokrenut investicijama u razvijene zemlje u skladu sa njihovom dinamikom ekonomskog oporavka.

• Osetljivost pojedinih tržišta u brzo-rastućim ZUR političke neizvesnosti i konflikti još uvek mogu ugroziti pozitivne SDI prognoze rasta.

• Veće investiranje u RZ bi moglo vratiti ravnotežu na relaciji RZ-ZUR u korist prvih, mada investiranje u ZUR ostaje i dalje dinamično.

Razvijene zemlje u SDI tokovima

• Pet razvijenih zemalja (SAD, V. Britanija, Japan, Nemačka i Francuska) čine grupu G-5, koja privlači najveći deo i izlaznih i ulaznih investicionih tokova u dužem vremenskom periodu.

• Promene na listi vodećih investitora i domaćina iz grupacije RZ

• Globlani izlazni SDI tokovi rastu za 16% u 2011. godini, na nivo od US$ 1.66 biliona (još uvek manje od vrhunske vrednosti iz 2007. godine)

• RZ –izlazni SDI tokovi 2011. godine prelaze vrednost od US$1.23 biliona, sa najvećim investitorima - EU, Severna Amerika i Japan.

• U 2013. godini izlazni SDI tokovi iz RZ iznose 1.452 biliona $.

• U 2015. godini izlazni SDI tokovi iz RZ iznose 1.065 biliona $.

SAD

• Izlazne investicije -Tokom 60-tih godina skoro 3/4 (72%) svih investicija u inostranstvu ostvarivale SAD, tokom

70-tih godina njihovo učešće opada na 46% (manje od polovine), a tokom 80-tih i 90tih godina na oko 20%.

- Izlazne SDI SAD u 2011. godini US$ 386 milijardi, a u 2013. godini 338 milijardi $, a u 2015. godini 300 milijardi $

- Američke TNK drže gotovinu u svojim afilijacijama da bi kući smanjile poreske obaveze, ali da bi imale i fondove za finansiranje svojih stranih operacija

• Ulazne investicije - Od 60tih -do 80-tih godina raste učešće SAD kao domaćina SDI sa 8% na 40% ukupnih

SDI priliva u RZ - U 2003. godini SAD beleže rekordno nizak priliv investicija od svega oko 30 milijardi

dolara, a lidersko mesto najvećeg SDI receptora u svetu prvi put pripada jednoj ZUR. To je Kina koja je 2003. godine u svoju privredu privukla preko 53 milijarde dolara stranog kapitala.

- u 2011. ulazni SDI tokovi u SAD su vredni 223 milijarde $, u 2013. godini 187 milijardi $, a u 2015. godini 380 milijardi $.

EU

• Druge na listi najznačajnijih svetskih investitora u grupaciji razvijenih zemalja su zemlje EU.

• One učestvuju sa preko 60% u ukupnim izlaznim investicionim tokovima sveta krajem 20. i početkom 21. veka.

• Smer investiranja - SAD, intra-evropske investicije, širenje na istok

• Ulazne investicije u EU -atraktivne investicione lokacije Luksemburg, Francuska i Velika Britanija

• EU obuhvataju 41% svih investicija usmerenih na razvijene zemlje.

ZUR u investicionim tokovima

• 90-tih značajno jačanje uloge ZUR koje postaju sve privlačnije investicione lokacije

• Razlozi - liberalizaciji investicionih politika ZUR i ukupnih režima privredjivanja, recesione tendencije u RZ na početku 2000-tih

• Najveći deo ukupnog ulaznog SDI stanja ZUR koncentrisan je u 10 zemalja najvećih SDI receptora, koje poseduju 2/3 ukupnog ulaznog SDI stanja grupacije –Jugoistočna Azija, Latinska Amerika, zemlje BRIKS-a, slučaj Kine

• Dinamične ekonomije Istočne, Južne i Jugoistočne Azije privlače najveći deo investicionih sredstava u grupaciji ZUR (oko 60% ukupnog stoka ZUR) - Kina, Hong-Kong/Kina, Indija, Republika Koreja, Malezija, Filipini, Singapur, Tajvan i Tajland

• Intra-regionalne investicije u Aziji, naročito u jugo-istočnoj i severo-istočnoj Aziji ostaju značajne, što je rezultat realokacije proizvodnih aktivnosti, širenja regionalnih proizvodnih mreža i nastavka napora ka višem nivou

regionalne integracije u Aziji.

ZUR

• Druga po značaju investiciona lokacija u grupaciji ZUR su zemlje Latinske Amerike i Kariba - Argentina, Brazil i Meksiko

• Afrika je tradicionalno najmanje atraktivna investiciona lokacija ZUR. U ulaznim investicionim tokovima ZUR, Afrika učestvuje sa oko 9%, a u ulaznim investicionim tokovima sveta sa oko 2% -Južnoafrička Republika, Nigerija, Alžir i Angola.

• Visoka cena nafte na svetskom tržištu i visoka tražnja uslovile su interes zapadnih kompanija za eksploataciju nafte u afričkim zemljama kao što su Alžir, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Liban, Nigerija, Sudan

ZUR kao investitori

• Zanemarljive do ranih 90-tih godina, investicije ZUR u svetu u 2003. godini iznose desetinu svetskog izlaznog stoka i oko 6% godišnjih izlaznih investicionih tokova

• Izlazne SDI iz ZUR jačaju udeo u 2011 godini oko 26% (U 2011. godini izlazne SDI iz ZUR padaju za 7 %)

• Nova geografija medjunarodnog investiranja sa sve značajnijom ulogom ZUR u investicionom miljeu sveta.

• U okviru grupacije ZUR izlazna investicona aktivnost nije jednako zastupljena.

• Azija vodjena svojim južnim, istočnim i jugoistočnim delom je najznačajniji investitor iz ZUR regiona.

• Na drugom mestu je Latinska Amerika, dok su afričke investicije još uvek vrlo skromnog nivoa.

Zemlje u tranziciji -ZUT

• Po prirodi svojih centralno-planskih sistema zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) ili tzv. zemlje u tranziciji, su bile izolovane od medjunarodnih kapitalnih tokova

• Sa početkom procesa tranzicije, one postaju članice medunarodnih institucija, čija pomoć uz bilateralnu finansijsku podršku postaje primarni izvor finansiranja ovih privreda (javni kapital)

• I stav- brza tranzicija-SDI će imati najveći značaj u procesu transformacije CIE zemalja, jer će smanjiti potrebu za zvaničnom finansijskom podrškom tog procesa (privatni kapital)

• Marginalnost SDI tokova u CIE u osmogodišnjem (1989-1996. godina) periodu • II stav -proces tranzicije ne ide ni brzo, ni lako - uloga stranog privatnog

kapitala raste srazmerno brzini kojom se ostvaruje transformacija, i saglasno stepenu ostvarenja reformi ka tržišnoj privredi, odnosno saglasno postizanju odredjene ekonomske stabilizacije i rasta

Karakteristike SDI u ZUT

• Koncentracija na zemlje sa najboljim reformskim rezultatima - Madjarsku, Poljsku i Češku koje zajedno privlače u tokom 90-tih izmedju 70 i 80% ukupnih ulaznih SDI tokova evropskih tranzicionih ekonomija (kasnije se priključuje i Ruska Federacija)

• Divergentna investiciona kretanja u ZUT se tumače uticajem kako eksternih, tako internih faktora.

• Eksterni faktori - opšta recesiona ekonomska situacija u svetskoj privredi i pad investicija na globalnom nivou.

• Interni faktori - oscilatorni karakter procesa privatizacije koji naizmenično uslovljava rast i opadanje nivoa privučenog stranog kapitala kroz taj investicioni kanal, opadajuće ekonomske tendencije i u ZUT (Estonija, Poljska Slovačka), kao i “wait and see” režim nekih investitora koji očekuju kako će se zemlje kandidati za EU (na primer, Madjarska) prilagoditi investicionim pravilima i ostalim zahtevima koje članstvo u Uniji podrazumeva i zahteva.

Ko investira u ZUT

• Ključni investitori u region JIE i ZND su zemlje Evrope (70% greenfiled investicija) i SAD (9%).

• Kupovinom Banca Comerciala Romana (Rumunija) od strane Erste Bank (Austrija), Austrija ponovo zauzima mesto lidera u realizacija M&A aktivnosti u ovom regionu, a slede SAD i Norveška.

• Raste interes ZUR kao kupaca kompanija zemalja JIE i ZND gde se posebno ističu aktivnosti Kine i Ruske Federacije.

ZUT kao investitori • Izlazni investicioni tokovi iz zemalja u tranziciji su mali i usmereni su uglavnom

prema OECD zemljama. • Najveće investicije u inostranstvu ostvaruju Ruska Federacija, Madjarska,

Poljska i Slovenija • Značaj intra-regionalnih investicionih tokovi izmedju samih ekonomija u

tranziciji (raspad Ruske Federacije, Jugoslavije, Čehoslovačke..).

ZUR i ZUT kao svetski investitori

• Strane direktne investicije iz ZUR i ZUT su 2005. godine 18% izlaznog investicionog totala sveta.

• Rastući broj TNK koje potiču iz ZUR i ZUT • Velika je koncentracije zemalja iz kojih potiču TNK ZUR i

ZUT i to su: u Africi - Južna Afrika, u Latinskoj Americi - Brazil i Meksiko, iz ZUT - Ruska Federacija

• Akcije kupovine i spajanja (M&A) kao nosioci dinamizma SDI tokova pokazuju rastuću ulogu ovih zemalja

• Naveći deo SDI je na relaciji jug-jug i intra-regionalan je po prirodi.

Sektorska distribucija investicija u svetu

• Tokom vremena investicije i na ulaznoj i na izlaznoj strani kretanja idu ka sva tri privredna sektora: primarnom, sekundarnom-industrijskom i tercijalnom - servisnom sektoru.

• Karakteristična tendencija opadanja značaja primarnog i dominacije industrijskog sektora

• U savremenim uslovima rast značaja servisnog sektora i porast i investicionog toka i stoka u servisnim privrednim aktivnostima

• U periodu 1990-2005. godina udeo servisnog sektora značajno je porastao, tako da 2014. godine uslužni sektor obuhvata 64% globalnog ulaznog SDI stoka

• Rast broja-miksa uslužnih delatnosti koje postaju investiciono atraktivne – pored trgovine i finansijskih usluga, to su energetske usluge, telekomunikacije, vodoprivreda i različite poslovne usluge

• Delovanje faktora ne-tržišnosti mnogih usluga -usluge često moraju biti proizvedene na tržištu gde će biti korišćene, tako da SDI predstavljaju vrlo pogodan način njihovog nudjenja na stranim lokacijama

TNK kao nosioci investicionih kretanja • Sistem medjunarodne proizvodnje čini mreža od oko 78.411 matičnih

kompanija i 777.647 njihovih afilijacija po celome svetu • Svetska mreža kanala kroz koje putuje kapital, znanje i tehnologija • To je svet moćnih finansijskih i tehnoloških potencijala, koji danas

opredeljuje ne samo rad i funkcionisanje pojedinih industrijskih grana, ili nacionalnih privreda, već i svetske ekonomije kao celine.

• Značajna karakteristika sveta TNK jeste velika koncentracija po dva osnova. a) I) Matične kompanije TNK koncentrisane su u razvijenom delu sveta (više

od 90% - grupacija G-5 (Francuska, Nemacka, Japan, V. Britanija i SAD) obuhvata više od 50% totala razvijenog sveta )

-Za razliku od matičnih kompanija afilijacije su mnogo ravnomernije locirane i u razvijenim i u ZUR. (38% afilijacija locirano u RZ, a 40% u ZUR, 22% u CIE )

b) II) Druga je koncentracija TNK aktivnosti u relativno malom broju najvećih transnacionalnih korporacija (100 najvećih prema- veličini strane aktive, obimu prodaja, indeksu transnacionalizacije, indeksu raširenosti korporativne mreže)

- Sto najvećih TNK zapošljava preko 15 miliona ljudi - -Globlane prodaje afilijacije prevazilaze vrednost svetskog izvoza

Najveće TNK

• Na čelu liste rangirane prema veličini strane aktive u 2005. godini se nalaze General Electric (USA), Vodafone Group Plc (Velika Britanija), General Motors (SAD), British Petroleum Company Plc. (Velika Britanija) i Royal Duch/Shell Group (Velika Britanija/Holandija).

• Prema veličini ostvarenih prodaja u inostranstvu 2004. godine prvih pet pozicija zauzimaju Exxon Mobil Corporation (SAD), British Petroleum Company (Plc) (Velika Britanija), Royal Dutch/Shell Group (Velika Britanija/Holandija), General Motors (USA), Daimler Chrysler (SAD/Nemačka), dakle redosled je sasvim drugačiji u odnosu na rangiranje izvršeno prema veličini strane aktive iste godine.

• Indeks transnacionalizacije -respektivno učešce strane aktive, prodaja u inostranstvu i broja zaposlenih stranih radnika u odgovarajućim totalima da bi utvrdio listu 100 najvećih TNK

• Indeks raširenosti korporativne mreže (Network Spread Index-NSI) pokazuje procenat stranih u ukupnom broju afilijacija TNK i time ukazuje na njen geografski obuhvat

Pojam intra-firm trgovine u okviru poslovanja TNK • Intra-firm trgovina se definiše kao isporuka robe izmedju matične

kompanije i njenih afilijacija ili povezanih kompanija lociranih u drugim zemljama, ili izmedju različitih afilijacija iste TNK

• Pandan konvencionalnom modelu trgovine –green field trgovina • Intra-firm trgovina je manje osetljiva na konkurentske pritiske • Deli se na intra-firm izvoz i intra-firm uvoz • Uži pristup analize se odnosi na posmatranje uvoza i izvoza na relaciji

matična TNK kompanija te zemlje i njene afilijacije • Širi pristup obuhvata ukupan izvoz/uvoz koji je na intra-firm osnovi ušao u

posmatranu zemlju bilo na relaciji matična kompanija te zemlje-njenje afilijacija, ili na relaciji afilijacije drugih kompanija lociranih u posmatranoj zemlji - njihove matične kompanije poreklom iz drugih zemalja

• Merenje značaja i procenata svetske trgovine koji se ostvaruju na intra-firm osnovi je veoma otežano i zbog toga što TNK ne žele da objavljuju interne podatke o svom poslovanju

Vrednost intrafirm trgovine

• Graham i Krugman novode da u 1986. godini 21% izvoza SAD i 34% uvoza SAD ostvaruju samo afilijacije stranih kompanija

• Najveće učešće intra-firm trgovine u izvozu pokazivale su američke matične kompanije, sa 45,5% učešća, najmanje japanske, sa 17%, a Evropa je imala srednju poziciju sa 29,7%

• Procene ukazuju da: 1) intra-firm trgovina u okviru TNK sistema predstavlja oko trećinu svetske trgovine, 2) izvoz TNK nepovezanim (non-affiliated) kompanijama predstavlja drugu trećinu svetske trgovine, 3) preostala trećina je trgovina koja se odvija izmedju nacionalnih (ne -TNK) kompanija.

Predmet intrafirm trgovine

• Predmet intra-firm trgovine su intermedijalni proizvodi, • Postaje važno precizno definisati šta sve spada u kategoriju intermedijalnih

proizvoda • Autori Casson i Pearce navode osnovne kategorije proizvoda koje mogu biti

predmet intra-firm trgovine: -hrana ili sirovine odgajane na plantažama, ili izvadjene iz rudnika od strane

ekstraktivne afilijacije, koja ih, zatim, izvozi drugom pogonu u inostranstvu radi dalje obrade;

-komponente ili poluobradjeni materijali koje jedan proizvodni pogon šalje drugome u okviru korporativnog sistema;

-završeni proizvodi spremni za marekting i distribuciju, koju će realizovati neka prodajna afilijacija u inostranstvu;

-polovna kapitalna oprema koja se šalje na upotrebu afilijaciji u drugoj zemlji; -usluge i nematerijalna dobra, kao što je tehnički know-how, proizvodni dizajn ili

menadžerska iskustva

Transferne cene

• Transferne cene su cene koje TNK koriste u intra-firm trgovini • One obično uključuju manipulaciju TNK - razlikuju se od cena koje bi figurirale

za ekvivalentnu transakciju da se ona odvija na regularnom tržištu izmedju nezavisnih partnera (arm's length trgovina).

• Transferne cene nisu ograničene samo na trgovinske transkacije koje se odvijaju unutar korporativne mreže, već se primenjuju i na tzv. ne-trgovinske transakcije, do kojih takodje dolazi izmedju matične kompanije i afilijacija, - plaćanje kamata na pozajmice dobijene od matičnih kompanija, plaćanje provizije za razne vrste usluga, rojalitija za licence, konow-how, i sl.

• Razikuju dve kategorije transfernih cena: a) utvrdjene cene koje nemaju efekta na prodajnu cenu finalnog proizvoda, b) cene koje utiču na finalnu prodajnu cenu tako što, na primer, viša transferna

cena uzrokuje i višu prodajnu cenu

Ciljevi primene transfernih cena

• Primarni ciljevi : 1) obezbediti ekonomsku alokaciju resursa izmedju afilijacija kompanije lociranih u različitim zemljama, a to znači maksimizirati agregatni profit na dugoročnoj osnovi; i

2) obezbediti kriterijume za merenje profitabilnosti pojedinih afilijacija

• Sekundarni ciljevi su - povećati učešće na tržištu, pojačati konkurentsku sposobnost, ostvariti ekonomiju obima, smanjiti domaće i strane restrikcije, i drugo.

• Sekundarni ciljevi su pomoćne stepenice ka ostvarenju primarnih ciljeva, a prvenstveno maksimizacije profita.

• Ciljevi su : smanjiti POREZE, zaobići CARINSKE I NECARINSKE BARIJERE, iskoristiti FLUKTUACIJE DEVIZNOG KURSA, izbeći VALUTNE RESTRIKCIJE NA REPATRIJACIJU PROFITA, zaobići POLITIČKE I SOCIJALNE PRITISKE .

Strategija kompleksne integracije TNK

• Vezuje se za kvalitativan uticaj na svetsku ekonomiju u kontekstu globalizacije svetske privrede i novih strategija poslovanja koje TNK ima

• Afilijacije i matične kompanije su sada najčešće povezane strategijom kompleksne intergracije u cilju ostvarenja globalne ekonomije obima i veće funkcionalne specijalizacije afilijacija lociranih širom sveta, sa primarnim motivom maksimalne efikasnosti sistema kao celine

• Zajednička uprava korporativnom mrežom doprinosi porastu intra-firm trgovine

Strategija kompleksne integracije TNK

• Domaća aktiva TNK uvećana za aktivu stranih afilijacija potvrdjuje da je 1/3 svetske proizvodnje pod kontrolom TNK, odnosno da je taj deo svetske proizvodnje potencijalno deo svetskog sistema integrisane medjunarodne proizvodnje kao proizvodne osnove nove i savremene globalne svetske ekonomije

Strategija kompleksne integracije TNK

• Promene u tehnologiji, mogućnostima komunikacija i transporta, i u budućnosti će opredeljivati kvantitativni i kvalitativni uticaj TNK na svetsku ekonomiju.

• Transnacionalne mreže i prekogranične alijanse će i u budućnosti dominirati svetskim ekonomskim tokovima, i dobijaće na značaju i dominaciji

• Već sadašnji nivo internacionalizacije poslovanja TNK smanjuje mogućnost za delovanje nacionalnih vlada na njihovo poslovanje

• Regionalizacije kao trenutno zadovoljavajuća solucija

Metodi ulaska na strano tržište

• Green-field investicija – operacija podizanja potpuno novog pogona na stranom tržištu

• Alternativni pristupi: 1) Kupovina većinskog paketa glasačkog potencijala druge kompanije (majority

aquisition). Takva kupovina se može ostvariti jednokratnim preuzimanjem više od polovine postojećih akcija druge kompanije, ili postepenim preuzimanjem većinskog paketa kroz više manjih kupovina;

2) Kupovine kojima se dobija samo manjisko učešće u drugoj kompaniji (minority aquisition). Kupac u tom slučaju, ne dobija potpunu kontrolu nad drugom kompanijom, ali ostvaruje odredjeno učešće u donošenju odluka o njenom poslovanju;

3) Zajednička ulaganja su poduhvati u kojima najmanje dva partnera stvaraju novi entitet koji zajednički kontrolišu. Taj novi entitet može imati industrijski ili komercijalni cilj i može biti formiran za ograničeni vremenski period.

Merger vs. Take over

• Spajanje (merger) dve kompanije pretpostavlja fuziju dva jednaka partnera, mada se u praksi veoma teško povlači linija izmedju spajanja i tzv. preuzimanja (take-over), odnosno kupovine većinskog paketa akcija

• Spajanje je obično specijalni slučaj, kada obe kompanije žele da se udruže i čine to pod približno jednakim uslovima.

• Za razliku od toga, preuzimanje (take-over) se obično realizuje bez želje jednog učesnika (kompanije koja se preuzima)

• Spajanja kompanija mogu biti horizontalna - kada se povezuju kompanije iz istog sektora i vertikalna kada se povezuju kompanije iz različitih vertikalnih faza lanca formiranja vrednosti, obezbedjujući monopolsku poziciju tako kreiranom subjektu

Motivi kompanija za ulazak u M&A aktivnosti

• KO ulazi u M&A - Kompanije koje žele da konsoliduju, zaštite i unaprede svoju globalnu konkurentsku poziciju.

• Šta prodaju - prodaju one delove kompanije koje izlaze izvan delatnosti koje čine njenu tzv. baznu konkuretnost (core competance)

• Šta kupuju - kupuju specifične prednosti (ownership assets) drugih kompanija u vidu tehničkih znanja, marki proizvoda, razvijenih mreža snabdevanja i distribucije i sl., dakle prednosti koje mogu odmah upotrebiti u cilju boljeg opsluživanja svojih globalnih kupaca, širenja tržišnih pozicija, povećanja ostvarenih profita i uopšte unapredjenja svoje bazne konkurentnosti, tako što će se efikasnije uposliti i iskoristiti ukupna medjunarodna mreža korporacije

• Osim strateških opredeljenja kompanija, iza buma M&A akcija nalaze se i procesi liberalizacije i deregulacije pojedinih privrednih sektora.

• Bazna konkurentnost (core competence) čine osnovne tehnologije, znanja i sposobnosti za obavljanje delatnosti koja definiše osnovnu konkurentsku sposobnost kompanije. To je delatnost u kojoj kompanija postiže najbolje rezultate i zato sve svoje akcije usmerava na što bolje, jeftinije, efikasnije obavljanje te delatnosti, dok ostale aktivnosti izvan tog domena napušta i gasi.

M&A- dinamika

• U periodu 1985-2006. godina vrednost svetskih prekograničnih kupovina i spajanja kompanija pokazuje tendenciju rasta.

• M&A aktivnosti postaju ključna komponenta SDI kretanja koja utiče na nivo, smer i kompoziciju SDI tokova u svetu

• Od 1997. godine akcije M&A predstavljaju ključni modalitet ulaska investitora na strano tržište i čine 58% ukupnih ulaznih SDI tokova te godine.

• U 2000. godini, vrednost akcija M&A dostigla 1,1 bilion dolara i činila 82% ulaznih investicionih tokova.

• M&A aktivnosti se uglavnom realizuju izmedju razvijenih industrijskih zemalja

Karakteristike M&A aktivnosti • Veća geografska koncentracija uglavnom na razvijene zemlje -dominacija razvijenih zemalja

je evidentna sa procentualnim učešćem u svetskim akcijama koje prelazi 90% na strani kupovine, a 85% na strani prodaje. ZUR se za sada uglavnom pojavljuju na prodajnoj strani M&A aktivnosti

• Liderska pozicija SAD i Velike Britanije i sa aspekta kupovine i sa aspekta prodaje kompanija -Poredak na listi najvećih prodavaca kompanija prema zemljama je SAD na prvom mestu, a sledi Velika Britanija, dok na listi najvećih kupaca vodi Velika Britanija, a SAD su na drugom mestu.

• Orijentacija evropskih kompanija na intraevropske poslove -firme iz kontinentalne Evrope uglavnom nastoje da konsolidaciju svojih kapaciteta realizuju sa drugom evropskom kompanijom.

• Pozicioniranje Japana u akcijama kupovine i spajanja kompanija - barijera -Unakrsno posedovanje akcija izmedju banaka i industrijskih kompanija u keiretsu sistemima, od krize 1997 godine-SAD, Evropa

• Sektorska usmerenost M&A akcija -krajem 90-tim i početkom 2000-tih godina beleže M&A akcije u sledećim granama: telekomunikacije, farmaceutska industrija, osiguranje, bankarstvo

• Veliko učešće tzv. mega M&A ugovora - Mega poslovi čija vrednost prelazi 1 milijardu dolara dominiraju trendom M&A akcija krajem 90-tih i u 2000-tim godinama čineći izmedju 60% i 70% ukupne ostvarene vrednosti akcija M&A

• Učešće investicionih fondova u M&A akcijama – motivi su istorijski niske kamatne stope i rastuća finansijska integracija u svetu

Savremene tendencije u modalitetima ulaska na tržište

• Nakon silaznog trenda u 2012. godini, u 2013. godini i GI i M&A akcije beleže rast i to 9% i 5% respektivno.

• Razlike po grupacijama RZ, ZUR, ZUT.

• ZUR i ZUT beleže bolje rezultate od RZ i u GI i u M&A projektima sa rastom od 17% u GI (sa $389 milijardi na $457 milijardi) i značajnim rastom od 73 % za preko-grnične M&As (sa $63 milijardi na $109 milijardi).

• U RZ GI i preko-granične M&A padaju (za 4 % i 11 % respektivno).

• Kao razultat ZUR i ZUT ostvaruju istorijski najveće procenat učešća u GI i M&A projektima (68 % i 31 % respektivno).

Šta su investicione determinante

• Push strana -One su brojne kako u zemlji investitoru, tako i u zemlji domaćinu i bitno opredeljuju motivacione faktore i ponašanje investitora

• Pull strana – zemlje domaćini SDI mogu pravilno postaviti svoju investicionu politiku i time opredeliti privlačnost domaćih lokacija samo ako im je poznat sistem motivacije subjekata koji vrše strana ulaganja

Maksimizacija profita na dugi rok kao primarni motiv

• On zavisi od dve komponente:

A) od maksimizacije profita svake pojedinačne afilijacije, i

B) od uticaja aktivnosti svake afilijacije na preostali deo korporativnog sistema, koji može biti pozitivan ili negativan

• Pojava globalno integrisanih TNK i njihovih globalno koordinisanih poslovnih strategija uključuje obe komponente profitabilnog poslovanja

Strateški motivi prema Behrmanu (1972) razlikuju četiri tipa medjunarodne proizvodnje:

• Proizvodnja radi obezbedjenja resursa (natural resource seekers) - Motiv investiranja u inostranstvo jeste obezbedjenje resursa po nižoj ceni nego što bi to bilo moguće u matičnoj zemlji. Tri vrste resursa mogu biti motiv za preduzimanje stranih direktnih investicija: fizicki resursi - sirovine, minerali, poljoprivredni proizvodi, jeftina nekvalifikovana ili polukvalifikovana radna snaga, tehnološka, menadžerska, marketing i organizaciona znanja;

• Proizvodnja radi obezbedjenja tržišta (market seekers) - Investicije motivisane zadržavanjem postojećih ili osvajanjem novih tržišta obično su usmerene u zemlje čija su tržišta opsluživana izvozom do trenutka kada je zemlja domaćin uvela odredjena trgovinska ograničenja, najčešće u vidu carinskih barijera.

Proizvodnja radi ostvarenja veće efikasnosti (efficiency seekers)

• Kada je veća efikasnost motiv preduzimanja SDI znači da je u pitanju potreba za racionalizacijom strukture već postojećih afilijacija.

• Koncentracijom proizvodnje na ograničenom broju lokacija, a za opsluživanje većeg broja tržišta, TNK orijentisna na veću efikasnost želi da iskoristi sledeće prednosti:

A) raspoloživost različitih proizvodnih faktora na različitim lokacijama i

B) razlike u kulturi, institucionalnim uslovima, ekonomskim sistemima i politikama, i strukturi tržišta izmedju različitih zemalja;

Proizvodnja za sticanje strateških resursa/sposobnosti (strategic asset or capability seekrs)

• Taj tip investicija se najčešće ostvaruje kroz mehanizam kupovine aktive postojeće firme, obično konkurenta (aquiring assets).

• Motiv nije da se iskoriste eventualne troškovne i marketinške prednosti koje predmetna kompanija poseduje, već da se udruže zajednički potencijali i prednosti radi ostvarenja dugoročnog strateškog cilja, a to je:

-stalna ili sve veća medjunarodna konkurentnost, -eliminacija, udruženim snagama, preostalih

konkurenata.

Determinante na pull strani koje privlače investitore

1) zadovoljavaljuća veličina untrašnjeg tržišta sa dinamičnom i rastućom kupovnom snagom,

2) sloboda pristupa uvozu, 3) postojanje stručne radne snage, 4) odsustvo štrajkova, 5) raspoloživost jeftinih sirovina, 6) stabilnost kursa nacionalne valute, 7) mogućnost slobodne repartijacije ostvarenih profita, 8) mogućnost izvoza na treća tržišta, 9) jednostavni pravni okvir za realizaciju investicionog aranžamana, 10) povoljan poreski sistem, 11) postojanje investicionih podsticaja, 12) mala politička opasnost, 13) predvidiva makroekonomska politika, 14) dobra infrastruktura.

Determinante na pull strani koje odbijaju investitore

• opasnost od nacionalizacije,

• česta promena kursa,

• česta promena vlade,

• promena zakonske regulative,

• društveni nemiri.

• Delovanje svake determinante kretanja SDI kritično je zavisno od motiva (raison d´etre) odredjene TNK aktivnosti

• Uočljiva je i promena značaja pojedinih determinanti tokom vremena

Potencijalne prednosti koje donose strane direktne investicije

• Strane direktne investicije mogu doprineti ekonomskom razvoju i unapredjenju konkuretnosti zemlje domaćina na sledeće načine:

a)Tansferom kapitala čime direktno proširuju njene potencijale rasta

b) Transferom nove tehnologije i poslovne prakse, kao i stimulisanjem inovacija i investicija u lokalnoj privredi povezivanjem sa domaćim kompanijama

c) Veću produktivnost, a time i konkuretnost zemlja domaćin ostvaruje i tako što prihvata efikasniju organizacionu i menadžersku praksu stranog investitora

d) Strani partner doprinosi unapredjenju kvaliteta ljudskih resursa putem treninga i obuke lokalne radne snage

e ) Pristup tržištima na kojima preduzeće robu ili usluge može da plasira -Zahvaljujući vezi sa stranim partnerom domaćim preduzećima je obezbedjen pristup medjunarodnim tržištima roba i kapitala, a izvoz industrijskih proizvoda i usluga je podržavan i proširen

f) Prisustvo stranog partnera povećava konkurentnost zemlje domaćina i tako što utiče na rast efikasnosti nacionalne privrede, direktno - snižavanjem troškova proizvodnje, i indirektno - podsticanjem konkurencije na domaćem tržištu roba i inputa

g)Tako što unapredjuju postojeće domaće aktivnosti i uvode nove proizvodnje ili usluge do kojih ne bi došlo samo na osnovu domaćih resursa, SDI direktno doprinose procesu restrukturiranja privreda zemalja domaćina

Potencijalni negativni efekti stranih direktnih investicija

1) sniženje zaposlenosti,

2) pogoršanje trgovinskog bilansa,

3) usmeravanje proizvodnje i zaposlenosti prema neodgovarajućim aktivnostima,

4) pomeranje u inostranstvo aktivnosti koje donose eksterne prednosti, kao što je I&R,

5) otvorenost prema SDI, što dovodi domaća preduzeća u lošiji položaj

Faktori koji uslovljavaju efekat SDI na zemlju domaćina

• Doprinos SDI privredama ZUR menjao u zavisnosti od faze razvoja ekonomije zemlje domaćina

• Razvojna politika zemlje domaćina koja je takodje vezana za fazu ekonomskog razvoja zemlje sa svoje strane uslovljava uticaj SDI aktivnosti.

• Brzina i pravac delovanja SDI na ekonomski razvoj zemlje domaćina razlikovaće se u zemlji koja primenjuje uvozno-supstitutivnu razvojnu strategiju, od zemlje sa izvozno orijentisanom razvojnom politikom, zasnovanom na delovanju tržišnog mehanizma.

• Politika koju zemlja primenjuje opredeljuje i njenu sposobnost da asimiluje i iskoristi resurse, sposobnosti i organizacione strategije koje SDI donose u nacionalnu ekonomiju

• Promene na medjunarodnim tržištima kapitala značajno su uticale na delovanje SDI na razvojnu trajektoriju zemalja u razvoju -kriza dugova i značajno skuplji kapital

Uticaj TNK na zemlju domaćina i njen ekonomski rast uslovljen je:

• promenama na nacionalnom,

• regionalnom i

• globalnom nivou.

Promene na nacionalnom nivou

• opšta orijentacija ZUR prema spoljašnjem tržištu,

• veća uključenosti u globalni ekonomski sistem

• usvajanje liberalnih trgovinskih i investicionih politika

• širenje uloge privatnog sektora u privredama ZUR, uključujući i uslužni sektor, u kojem dugo nije postojala mogućnost za privatno vlasništvo (telekomunikacije, transport i javne usluge)

• veće uvažavanje tržišnog mehanizama je promena posebno karakteristična i važna za bivše socijalističke privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope

• dužnička kriza 80-tih godina značajno smanjuje ulogu državnih razvojnih politika i uvodi politike strukturnog prilagodjavanja, koje doprinose širenju privatnog sektora i većoj spoljnoj orijentaciji zemlje

• Veoma je značajno da zemlja domaćin nadje onaj aktivan odnos prema SDI koji će

a) privući investicije koje mogu doprineti razvoju domaće privrede,

b) odbiti neodgovarajuće projekte i

c) definisati način ostvarivanja prihvaćenih projekata u smislu uloge i uslova pod kojima će TNK poslovati u domaćoj privredi.

Na ragionalnom nivou

• Proces formiranja regionalnih integracija i blokova menja uslove ekonomskog razvoja ZUR, a time i mogući uticaj SDI na njihov razvoj

• Iz razvojne perspektive, za ZUR postaje najznačajnije ostvariti status pridruženog ili punopravnog člana u regionalnoj integraciji (EU, NAFTA), odnosno postati deo "džepa" jednog od tri regionalna bloka “Trijade”, s centrima u Japanu, SAD i Evropskoj uniji.

• Koncentracija ukupne ekonomske aktivnosti, trgovinskih i investicionih tokova, tehnologije i znanja u tim regionima nosi potencijalnu opasnost od marginalizacije svih zemalja koje ne budu obuhvaćene tim procesima.

Na globalnom nivou

Novi razvojni koncept ZUR i, u njemu ulogu SDI treba posmatrati u spektru sledećih promena:

1) izmenjena, rastuća uloga tehnološkog faktora,

2) globalizacija ključnih industrijskih grana, i

3) rastuća uloga servisnog sektora.

• Opšti je zaključak da i ulazne i izlazne investicije postaju važan element bržeg ekonomskog razvoja privreda kako zemlje domaćina, tako i zemlje investitora, odnosno kako ZUR, tako i razvijenih zemalja.

• S aspekta razvijenih zemalja, investicije bilo ulazne ili izlazne, najveći značaj imaju u kontekstu obezbedjenja danas najznačajnijeg razvojnog faktora - tehnologije.

Medjunarodni regulativni okvir delovanja TNK

• Regulativa kretanja stranih direktnih investicija

a) na nacionalnom,

b) bilateralnom,

c) regionalnom i

d) medjunarodnom nivou.

Regulativa SDI na nacionalnom nivou

• nacionalna politika zemlje domaćina prema stranim direktnim investicijama

• sastavni deo spektra faktora - ekonomsko okruženje ukupne svetske privrede, ekonomski uslovi nacionalne ekonomije, industrijska grana koja je u pitanju, zemlja porekla TNK i strategija njenog delovanja

Savremenu fazu postavke i razvoja nacionalnih SDI politika u

razvijenim zemljama i ZUR karakteriše proces liberalizacija

• U 80-tim godinama liberalizacija SDI režima u ZUR bila je selektivnog karaktera - odnosila se, uglavnom, na izvozno orijentisane industrijske grane,

• U 90-tim godinama to postao opšti proces i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.

• Kako SDI režimi postaju sve sličniji u većini zemalja potencijalnih domaćina investicionih projekata, specifične razlike, koje ipak postoje od zemlje do zemlje, važan su faktor odluke o lokaciji novog SDI aranžman

Liberalizacija SDI politika uključuje

• a) uklanjanje tržišnih distorzija koje su rezultat restriktivnih ili promotivnih mera usmerenih na stranog investitora;

• b) uspostavljanje standarda za tretman rada i prisustva stranog investitora u domaćoj privredi, i

• c) uspostvaljanje regulative koja će obezbediti adekvatno funkcionisanje tržišnog mehanizma.

Distorzije tržišta

• - su razultat delovanja navedenih regulativnih i promotivnih mera tzv. podsticajnog sistema državne politike.

• Regulativne mere su: pravo ulaska SDI u zemlju i osnivanja afilijacija, ograničenje udela vlasništva i kontrole stranog investitora, različite vrste ograničenja na način poslovanja stranog subjekta, u vidu obaveznog sadržaja loklanih inputa, zaposlenja lokalne radne snage, usmerenja dela proizvodnje u izvoz i slično, obaveza dobijanja saglasnosti za osnivanje strane afilijacije ili obavezna registracija započete poslovne aktivnosti.

• Promotivne mere - poreske prednosti, ostale fiskalne inicijative i ne-finansijske mere podrške.

Standardi tretmana

• Standard nacionalnog tretmana ima najveći značaj i podrazumeva jednako postupanje prema stranim i domaćim investitorima.

• Ostale standarde čine: pravo slobodnog transfera fondova u smislu odsustva svih restrikcija za strane investitore i postojanje transparentnosti zakona, regulativa i administrativne prakse.

Delovanja regulativnih mehanizama

• Cilj tih mehanizama je postizanje šire ekonomske i socijalne stabilnosti

• Tu spadaju: regulativa uslova konkurencije, kontrola finansijskih i bankarskih usluga, zaštita prava intelektualne svojine, odgovarajući zdravstveni i ekološki standradi, pravila zaštite potrošača, efikasan sistem knjigovodstva i izveštavanja, i slično.

Pravac promena nacionalnih SDI politika

• više od 2/3 promena u uzorku je bilo u pravcu liberalizacije i snižavanja restrikacija prema transnacionalnim korporacijama

• najveći broj tih promena odnosio se na otvaranje industrijskih grana koje su do tada bile zatvorene za ulazak stranog kapitala, olakšavanje procedura odobrenja investicionih aražmana i uvodjenje investicionih podsticaja

Rezultati procesa liberalizacije nacionalnih SDI politika

• Broj industrijskih grana u kojima je bio zatvoren ili ograničen pristup SDI značajno je smanjen.;

• Ograničenja vlasničkog udela stranog partnera javljaju se samo u industrijama od strateškog značaja za nacionalnu privredu ili u slučaju privatizacije državnih monopola;

• Odredjena ograničenja poslovanja sada postaju zabranjena medjunarodnom regulativom, tako da preostali zahtevi u pogledu ponašanja i poslovanja stranog partnera sve više gube prinudni karakter i postaju povezani s pozitivnim podsticajnim merama;

• Procedure obaveznog dobijanja ovlašćenja za poslovni aranžman sa stranim partnerom nestaju kako u razvijenim zemljama, tako postepeno i u ZUR, i ustupaju mesto procedurama registracije i prijave poslova;

• Programi podrške postaju manje diskriminatorni u korist stranog investitora; • U mnogima zemljama sastavni deo ili nacionalnih zakona, ili medjunarodno

prihvaćenih obaveza postaju principi ne-diskriminatornog i nacionalnog tretmana stranog investitora, i pitanja poput legalne zaštite od eksproprijacije, zaštite državnih ugovora i rešavanja mogućih sporova.

• Povećava se transparentnost regulativnih okvira zemalja potencijalnih domaćina koje sada uredno sprovode svoje zakone i regulativna rešenja.

Preporuka i razvijenim zemljama, a naročito ZUR

• Procesu liberalizacije SDI režima treba pristupati pažljivo i voditi računa o specifičnostima pojedinih privrednih grana i ciljevima svake zemlje.

Bilateralni nivo

• Potpisivanje bilateralnih investicionih ugovora-BITS (Bilateral Investment Treaties)

• Rešavaju nacionalni tretman firme investitora, repartijacija profita, poreski status i slično

• Nova generacija BIT ugovora širi listu pokrivenih oblasti - na pitanja prava osnivanja, zahteva u pogledu poslovanja i zapošljavanja ključnog stranog personala, pitanja od javnog interesa kao što su zaštita zdravlja, sigurnosti, ili ekologije.

• Ovakav profil BIT ugovora donosi veće obaveze i dalekosežnije implikacije po zemlje potpisnice.

Bilateralni poreski ugovori

• Posebna kategorija BIT ugovora

• Koriste se sa ciljem: koordinacije poreza na prihod od SDI u zemlji domaćinu i zemlji investitoru, sprečavanja evazije poreskih obaveza od strane TNK, izbegavanja dvostrukog oporezivanja investicionog prihoda i što ravnopravnije raspodele poreskih prihoda izmedju zemlje domaćina i zemlje investitora.

Promena karaktera BIT ugovora u toku 90-tih godina

• Razvijene zemlje su bile obavezan partner u ugovorima ovakvog karaktera (razvijene zemlje učestvuju u 83% svih BIT ugovora u 80-tim godinama)

• Raste učešće ZUR • Na kraju 2005. godine ZUR su bile članice u 75% svih

potpisanih BIT ugovora i 58 % svih DDT ugovora • Rast broja BIT ugovora potpisanih izmedju ZUR • Na čelu liste zemalja koje u kategoriji ZUR potpisuju

najveći broj BIT sporazuma nalaze se Kina, Čile, Alžir i Republika Koreja

Regionalni nivo

• Regionalne integracije sa posebnim investicionim pravilima i kodeksima

a) Investicioni Kodeks u okviru NAFTA,

b) Saglasnost zemalja APECA o investicinim pitanjima,

c) Pravila o investiranju koja postoje u okviru EU u kontekstu jedinstvenog tržišta

• više reda u mrežu BIT aranžmana, ali i uniformnost nekog značajnije višeg nivoa

• Glavni cilj regionalnih ugovora i kodeksa je kreirati povoljniji okvir za trgovinu i investicije kroz proces liberalizacije ne samo regionalnih trgovinskih tokova, već i kroz obaranje restrikcija za SDI, obezbedjujući tako porast trgovinskih i investicionih tokova u regionu

• Medjusobno se razlikuju, tako da u uslovima inter-regionalnih investicija mogu dovesti do značajnih distorzija tržišnog mehanizma

Multilateralni nivo

• Najaktivnije medjunarodne organizacije na planu unifikacije pravila za investiranje bile su OECD i UNCTAD

• OECD - 1)Nact konvencije o zaštiti privatnog vlasništva (Draft Convention on the Protection of Private Property),

2) Deklaracija i Odluka o medjunarodnim investicijama i multinacionalnim kompanijama (Declaration and Decisions on International Investment and Multinational Enterprise),

3)Kodeksi o liberalizaciji tokova kapitala i tekućih nevidljivih operacija (Codes of Liberalisation of Capital Movements and Current Invisible Operations),

4) revidirana OECD Deklaracija o medjunarodnim investicijama i multinacionalnim kompanijama (uključujući i revdirane Smernice za multinacionalne kompanije) usvojena je od strane Saveta ministara OECD-a 27. juna 2000. godine .

Najkonkretniji multilateralni rad na planu investicija vezan je za Urugvajsku

rundu pregovora – Finalni akt STO 1995. godina

• a) Ugvor o tzv. TRIM merama - investicionim merama sa efektom na trgovinu (Trade Related Investment Measures), koji ograničava uvodjenje investicionih mera (kao što su zahtevi lokalnog sadžaja, obaveza prodaje na domaćem tržištu, i slicno) koje imaju distorzivno dejstvo na trgovinu.

• b) Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) ima značajne implikacije i na domen investicija, s obzirom na to da je prisustvo putem SDI na loklanom tržištu često jedini način za ostvarivanje odredjenje usluge. GATS u domenu trgovine uslugama uvodi principe najpovlašćenije nacije i nacionalnog tretmana, i to za sve forme uslužnih transakcija

• c) TRIPs ugovor - Ugovor o merama vezanim za zaštitu intelektualnih prava uvodi značajniju zaštitu tih prava, smanjujući mogućnost za njihovu kradju, imitacije i falsifikovanje, što se destimulativno odražavalo na priliv investicionih sredstava u pojedine zemlje.

Ostale medjunarodne institucije

• MMF - podržava zemlje u procesima strukturnih prilagodjavanja da liberalizuju i svoje investicione režime

• MIGA (Multilateral Investment Guarantee Agency) - je medjunarodna agencija koja daje garancije u cilju osiguranja investitora od političkih rizika i tako podstiće veća ulaganja u privrede zemalja u razvoju. MIGA radi u okviru Svetske banke, a granciju izdaje investitoru tek kada utvrdi da on poštuje lokalne zakone zemlje domaćina, kao i da ti zakoni zadovoljavaju osnovne medjunarodne standarde;

• Konvencija o rešavanju investicionih sporova izmedju investitora i zemlje domaćina (Convention on the Settlement on Investment Disputes - CSID) daje osnovne smernice za postupanje u ovakvim sporovima i obezbedjuje arbitražno telo u vidu Medjunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (INCSID);

• Smernice za tretman SDI koje je izradila Svetska Banka (Guidlines on the Treatment of Foreign Direct Investment-1992) su neobavezujuće, ali predstavljaju značajan pokušaj da se sumiraju svi uslovi koje potencijalna zemlja domaćin treba da ispuni kako bi obezbedila značajan priliv investicija u svoju privredu;

• Tripartitnu deklaraciju medjunarodne organizacije rada (ILO) koja se tiče mutinacionalnih kompanija i socijalne politike i bavi se pitanjima vezana za prava rada.

Pokušaj izgradnje Multilateralnog investicionog ugovora (Multilateral Agreement on Investment-MIA)

• cilj da “obezbedi širok multilateralni okvir za medjunarodne investicije sa visokim standardima za liberalizaciju investicionih režima i zaštitu investicija i sa efiksanim mehanizmom za rešavanje sporova”, uz stav da to treba da bude ”samostalan (nezavistan-freestanding) medjunarodni ugovor otvoren za sve članice OECD-a i Evropske unije, kao i za pristup ostalim zemalja koje nisu članice OECD-a,

• I pored uloženih napora, pregovori oko MIA su završeni neuspehom i od akcije se odustalo 1999. godine.

• Sama po sebi multilateralna investiciona pravila ne bi garantovala veće SDI tokove, niti bi mogla da predvide njihovu geografsku distribuciju, zato što su i rast i smer investicionog kretanja pre svega determinisani ekonomskim interesima.

• Sigurno je da bi takva pravila, sa druge strane, obezbedila veću transparentnost, stabilnost, predvidivost i sigurnost za investicije u sektorima koji još nisu pokriveni multinacionalnom regulativom.

• U savremenim uslovima mutlilateralna pravila se tretiraju kao dobro polazište za još uspešnije pregovore o investicijama na regionalnom i nacionalnom nivou

Promocija i podsticaj SDI

• Pooštrene medjunarodne i regionalne konkurencije za privlačenje stranog kapitala

• Politike promovisanja i privlačenja SDI mogu se podeliti u tri generacije i to:

A) proces liberalizacije nacionalnog investicionog zakonodavstava,

B) zemlja počinja da “trguje” svojim investicionim lokacijama

C) fokusirani pristup (target approach-targetirani pristup) stranim investitorima.

Liberalizacija SDI politika

• Opšteprisutna -u 2002. godini 95% promena SDI zakonodavstva išlo je u pravcu liberalnijeg ulaska SDI u zemlju domaćina

• Prisutnost liberalnih SDI režima u svim delovima sveta ide u prilog i stavu da imati liberalno investiciono zakonodavstvo postaje nedovoljnim uslovom za investicionu konkurentnost.

II generacija promocije

• zemlje počinju da “trguju” svojim investicionim lokacijama nudeći ih stranim partnerima i ubedjujući potencijalne investitore u prednosti koje se na tim lokacijama nalaze.

• Faza kreiranja nacionalnih agencija za promociju investicija

• Agencije su danas udružene u Medjunarodnu asocijaciju promotivnih agencija WAIPA koja broji više od 110 članova iz svih delova sveta.

Fokusirani pristup

1) proceniti svoje sposobnosti da se zadovolji zahtevima investitora (procena sopstvenih prednosti)

2) utvrditi svoje razvojne prioritete.

U skladu sa ovako utvrdjenim parametrima zemlja domaćin treba da pristupi odredjenoj grupi potencijalnih investitora (investitori iz odredjene grane ili čak kompanije) koji doprinose realizaciji njenih razvojnih prioriteta, a čije potrebe svojim resursima i prednostima zemlja domaćin može zadovoljiti.

Fokusiranje na grupu “poželjnih” stranih ulagača mora biti razvojno postavljeno i promenljivo u skladu sa domaćim potrebama vezanim za rast zaposlenosti, promovisanje konkurencije na domaćem tržištu, podsticanje izvoza, dolazak i priliv novih tehnoloških rešenja.

Ivestitior je došao

• Realizaciju očekivanih prednosti mora podržavati aktivna politika povezivanja stranih afilijacija i lokalnih firmi (linkages).

• Povezivanje lokalnih snabdevača sa stranim kompanijama povećava nivo njihove konkurentnosti, jer strani partner obično zahteva više nivoe kvaliteta, tačnu isporuku, savremena tehnološka rešenja.

• Outsourcing i podugovaranje sa ino-kompanijama put su ka čvršćim intra-firm povezivanjima i svim prednostim koje takva pripadnost može da donese (znanje, organizaciona rešenja, obuka kadrova i sl).

• Cilj zemlje domaćina je minimiziranje troškova, a maksimiziranje očekivanih prednosti za domaću ekonomiju.