dekada e rromenđi ande ap vojvodina

Periodikani publikacija Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

đindo 70 septembar-decembar 2020. godine ISSN 2217-5016

Dekada e Rromenđiande AP Vojvodina

1Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,

Pred vama je junski broj našeg mesečnika. Ovaj broj otvara rubrika Zapošljavanje u kojoj je pred-stavljena Tatjana Jovanović, mlada Romkinja koja je dobila zaposlenje nakon srednje škole u Apoteci u Inđiji.

U rubrici Stanovanje prikazujemo najuređenije romsko naselje u Apatinu i naselje Rupe u Rumi koje je njegova sušta suprotnost, a u rubrici Obrazovanje intervjuisali smo Dobrilu Pejin, koordinatorku pro-jekta „Dečiji centar“.

U junu mesecu Kancelarija za inkluziju Roma održala je dva konsultativna sastanka vezana za izradu strateškog dokumenta Kancelarije za period 2014–2017.

U Monoštoru smo prisustvovali treningu najmlađeg kriket kluba u Srbiji. Rubrika Kultura sastoji se od tri teksta, a izdvajamo tekst Borba pro-tiv vetrenjača uticajnog romskog pesnika i borca za prava Roma, Jovana Bogdanovića.

O jedinom predsedniku neke države romskog porekla, govorili smo u rubrici Romi u svetu.

Obaveštavamo vas da, zahvaljujući Istra-živačko-edukativnom centru i Visokoj školi strukov-nih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaša redakcija

TEME

INTERVJU: MILOŠ NIKOLIĆ, MEMBRO FOROŠĆE KONSILESKO PALO SIĆOPE THAJ KULTURA ANDO FORO SUBOTICA

INTERVJU: JELENA JOVANOVIĆ DIKHLJARRDI ANDO PARLAMENTOAP VOJVODINAKO

E RROMA, VAREKANA THAJ AKANA

KLUBO „ASTAR O ŠAJIPE”

EU AŽUTIPE PALE INKLUZIJA E RROMENĐI - VAZDIPE LOKALNE ĆIDIMASKO PALE INKLUZIJA E RROMENĐI

MAJBUT RROMNJA ANDO PROCESOPALO ANDIPE E ČHINADIMASKO

RAMOME UGOVORJA E STIPENDIJENGO PALE RROMANE STUDENTUJA

MAŠKARTHEMUTNO ĐESMANUŠIKANE ORRTENGO

Lil fundosarda thaj inkalelKancelarija pale inkluzija

e Rromenđi

Šerutno redaktoriLjiljana Mihajlović,

v.d. direktorke

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

E lila ramosarrda:Aleksandra Mićić

Aleksandar Nedeljković

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane

pučhimata APV

Pe rromani e anglikani čhib nakhada:„ Akademija Oxford-Agent “ d.o.o.

Tehnikano lačharipe thaj štampa:MONDO-GRAF, Novi Sadwww.mondograf.co.rs

Tiraž500 kotora

AdresaBulevar Mihajla Pupina 25

21000 Novi SadTel: 021/488-17-46

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Ljiljana Mihajlović,v.d. direktorke - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

2 Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

Duj brš senas po čikat e Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi. So gndin ande save kotora majbut areslope ando vazdipe e rromane t r a j o s k o a n d e A P Vojvodina?

E Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi , sar dujto majimportantno institucija ande amari phuv, savi ćerel e rromane pučhimatenca, si but bari griža pale kava them,

majanglal ande kotora sar kaj si sićope thaj kultura. Ande kala kotora si maj-but ćerrdino ande nakhle duj brš. Sar manuš savo sasto pesko trajo ćerel e čhavorrenđe sikavimava, e čačimava šaj te mothav kaj si o resurso akharrdo “vučo sikavno manuš”, khate mothas palo Rrom, majimportantno resurso thaj godova si amenđe vudar palo majlačho trajo. Pale godova ketane mung-rre kolegonenca, save

lačhe ćeren ande kaja institucija majbut katar 12 brš, ćerdem ulado bućarrno plano thaj pro-gramo e Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi ande savo ačhel te sar džanas musaj te edukujis so majbut Rroma thaj Rromnja thaj te sigo kana den gata o sićope, mala-vas adekvatno bući. Samas lačhe ande godova. Naisarimava Pokrajinaće gavermentošće, numaj vi aver raštraće thaj pokraji-

INTERVJU: MILOŠ NIKOLIĆ, MEMBRO FOROŠĆE KONSILESKOPALO SIĆOPE THAJ KULTURA ANDO FORO SUBOTICA


maladilem ande mungrri butbršenđi karijera aktivi-zmosko, soldato pale rro-mane orrte thaj po agor, sar šerutno pe Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, si o bućaripe. Ande vrjama savi avel musaj savorra te ćeras po nakhavipe kale ćijaće pharimasko. Kale đesa o šerutno Republikako Srbijako o Aleksandro Vučić mothoda kaj trubul majbur Rroma ando

raštrako aparato, savengo šerutno kamipe avela nak-khavipe e merengo thaj bućengo savo avela sikado po bućaripe e Rromengo thaj Rromnjengo, bi godo-lesko ko so dija gata katar o sićope. Godova si pozi-tivne arrlimata, katar fun-dosko importantipe pale sa Rroma ande Srbija, numaj vi pale sasto koleti-viteto. Či tromas te bis-tras, kaj but godolestar si

naće instituci-jenđe, ande 2018. thaj 2019. brš, dijam majbut sti-pendije de ande nakhle brš, dino si a ž u t i p e t e ćinenpe sikavne l i l a , d i no s i b ipoć ind imasko dromaripe džike sikavni jal fakul-teto, nakhadam averčhande stu-dentikane droma-rimata ande phuv thaj prrdal pala majlačhe sikamne thaj studentuja. Kana s i ando pučhipe e kultura, ulade strategijava čhinadam ažutipe pala averčhande kulturno- istor i -jaće manifesta-cije, save si but importantne palo araćhipe barvale ku l turako r ro-mane nacionalne m i n o r i t e t o s k o a n d e S r b i j a . Palem či avilamas gadići lačhe tena avilisas amen but lačhi kooperacija e sa lokalne orrtuimatenca, pokrajinaće sekretarijato-nenca thaj rromane bivla-daće ćidimatenca save ćeren ande Vojvodina.

Savo s i majbaro pharipe thaj sar te nakhadol?

Majbaro pharipe saveja


dži lende. Rromano them kamel te ćerel. But amen-dar ćeren majphare thaj majcrra poćinde buća. Pale godova, apsolutno či ačhel e floskula savi buti-var si amen pajipe te ašunas, sar e Rroma či kamen te ćeren thaj kaj si themešće parazituja. Godolestar, amaro them

naj kova ko či kamel te ćerel, vov kamel te palo ćerrdino avel kazom tru-bul poćindo, bi predrasu-dengo jal ciknjarimova katar manuš savo bućarel ken. Te mothodine uslo-vuja pherrdinepe, gndiv kaj sajekh Rrom, bi godo-lesko čefal bući ćerel, kaj dela pesko maksimumo.

Tumen bršenca ćeren ande kultura, alavaripe pe kaja funkcija si vi logično avutnipe. Čefal si Tumare buća sar mem-bro e forošće kosilesko palo sićope thaj kultura?

Ando čačipe sen, but brš ćerav ande kultura, katar mungrre 6. brš kana

teljarrdem te đilabav pe lauta. E kultura si, sar nekobor filozofuja mothol, palunipe se bućengo ande jekh ćidipe. Bi trakošće ku l turako, ku l turaće emancipacijako, sićimašće jal sastarimašće kultu-rako, našti džalpe anglal ni ande jekh ćidipe, bi godolesko kazom si godoja

phuv ekonomikane barvali jal čorri. Pale godova vi kamlem te godole bućava ćerac po lokalno niveli. E Subotica si multinacio-nalno trujalipe ande savi trajil but nacionalne ćidi-mata. Sa kalen ćidimata si but buhljarrdo kulturako identiteto. Thaj godova si kamlino. Čače šaj te

mothav kaj o foro Subotica del majbut love ande sasti Vojvodina, a šaj te avel vi majbufle, pale kulturane buća thaj araćhipe e kul-turane barvalimasko katar sa pešće forutne. Ande Subotica si amen but kul-turaće ćhera, but maš-karthemutne manifesta-cije, dešutne kulturaće


ćidimata, thaj sa kava lačhe ćerel, pale godova kaj si e funduja čhutine maj anglal but brš, a pe amende si akana te gofova inćaras thaj te, ande nesavo niveli vazdas. Gndiv kaj sem pe lačho drom te godova vi ćerac, naisarimava pešće kolego-nenđe andar o Forosko konsili thaj šerutnešće po f o r o e S t e v a n o š će Bakićešće.

Mothon amenđe čefal si Tumaro bućarrno đes?

Phare si te mothav pala mungrro jekh bućarrno đes, pale godova kaj si

mungrre đesešće musaji-mata averčhande ando dićhipe palo trubulipe mungrre sikamnengo, stu-dentonengo jal forut-nengo. Ćerav pe godova te sa mungrre buća nakkha-vav lačhe thaj profesio-nalno. Bi strukaće timosko savo sajekhđes ćerel manca, godova naštisarr-demas. Inćaripe e grižako palo sićope e čhavorrengo thaj studentonengo si jekh katar importantno bući. Gajda palem, kana ćeren ande kultura rodel but vrjama, bešimata, but nakhade vrjamako po đina-vipe averčhande krisengo thaj talokrisaće lilengo.

Inćaripe jal vazdipe e tha-nesko ande kala duj seg-mentuja pala mande si iza-zovo numaj vi bari griža. Pale godova sajekh đes dav sa mandar te avav khote kaj e pharimata nakhadon, kaj me najsem manuš savo anglune ažućarel te e pha-rimata aresen, thaj atoska te astarrdov e bućava. Dav sa mandar te avav ande vrjama thaj te ćerav pre-vencija, ando dićhipe e krisava thaj uslovonenca save si čhutine.

Harrne sen pe kaja funksija, mothon vareso pale buća save sastumen dži akana?


kamipe. Bi bare bućarko thaj profesionalne lini-masko sajekh bućarrne angažmanosko se mungrre kolengonengo, godova či avilosas. But sem lenđe naisarrdo pe godova.

So po agor amare sva-tosko mothodinesas e

Rromenđe?

E Rroma musaj, majan-glal, te den sa pestar. Kana o them dićhel kaj den sa tumendar, varesko ažutila tumen. Musajipe sa e Rromengo te bičjalen e čhavorren ande sikavni, bi godolesko kaj najle pribori

jal lačho furjavipe sar e nar romane čhavorra, numaj trubul te avel uredno thaj tena avel melali. Te o čhavorro avela sajekh šes ande sikavnim e sikavni ažutila e čhavo-rrešće. Godova si jekhutno drom te avas majdikhlini ande kava ćidipe thaj te

las than ande leste savo si dakanara pala amende. Majbahtalo sem kana dikhav rezultatuja nesave terrne Rromesko, mungrre kolegengo thaj mungrre rezultatuja, atoska džanav kaj si vorrta kova so ćerav ande paluni decencija.

A. N

Gata sajekh đes sem avri thaj sajekh đes dav svato e manušenca andar e sićimašće jal kulturane institucije. Dži akana semas ande sa škole thaj kulturane ćhera ande amaro foro. Nesave šerut-nenca godole ćherengo dikhlema majbut droma.

Musajipe sa amengo si te das amaro maksimumo sar ande kaja but phari vrjama pala sa amende, inćarrda-mas renome amare sikavne thanengo thaj kulturaće institucijengo. Godova naj loće. Pale godova musaj te ćerav vi po 12 časurja, sar p h e r r d e m a s m u n g o


than rromane dikhljarrde a n d o v o j v o d i n a k o Parlamento džike dikhlja-rrdi rromane themesko a n d o P a r l a m e n t o Vojvodinako vi ande nevo akharipe. Otkanara paćavas

kaj e griža thaj phari bući - pe mande, pala aver thaj avrenca - majlačhe “savez-nikuja” vi manđe thaj aver rromnjanđe save si čhutine ande themutne-politikane buća. But drom e rromnja

Ando nakhlo mandato ande save kotora majbut areslope kana si pučhipe po rromano them ande AP Vojvodina?

Siman paća kaj sem

dujto mandato dikhljarrdi ando Pa r l amento AP Vojvodinako, numaj na samo paća no vi baro responsabiliteto savi inđa-relasma ande mungrro điakanutno bući - katar o

sikade kaj kana sa den pes-tar šaj te nakhaven vi maj-bare pharimata, ulade rro-mane themesko.

Sar kaj dakanara mothav - bi phare bućako naj ni rezultatuja, numaj rezulta-

tuja naj bi ažutipe. Či ćidem man katar bući niti ažućarrdem te aver potelja-rrdon pe akcija. Lače rezul-tatuja či avilosas bi baro ažutimasko e šerutnesko pe Pokrajinako gavermento

INTERVJU: JELENA JOVANOVIĆ DIKHLJARRDI ANDOPARLAMENTO AP VOJVODINAKO


Igorošći Mirovićešći thaj šerutne po foro Novi Sad Milošešći Vučevićešći save sas manđe thaj savorrenđe save ćeren, majbaro dumo. Gajda palem ćerrde but lačhi kooperacija aver šerutnenca pe foruja thaj opštine trujal e Vojvodina thaj ketane ćerasas pe inte-

gracija e Rromenđi. Trujal o ažutipe e Pokrajinaće gavermentosko po čikat e šerutneja Igorova Mirovićeja thaj e Sekretarijatova pale socijalno politika, demogra-fija thaj manušikao jekhipe ande opštine Vršac, Senta, Bačka Palanka, Ruma thaj

Novi Bečej, ando 2018. brš dino si 1.200.000,00 dinarja pale projektuja trujal save si bućarrde e koordinatorja pale rromane pučhimava. Palo ćeripe lokalne akcione planonengo pale integracija e Rromenđi thaj nakhavipe lokalne akcione planonengo ande kotora palo bešipe

dino s i majbut katar 3.000.000,00 dinarja pale opštine Bački Petrovac, Senta, Sremski Karlovci, Bačka Palanka, Pančevo, Kikinda thaj Subotica. Palem godova, ando kotor palo sićope, savo si pale mande majimportantno seg-

mento e Strategijako palo čhutipe e Rromengo thaj Rromnjengo, sar vi sa aver lokalne thaj raštraće lila save si phangle pale Rroma, dijam stipendije pale but sikamne ande maškarutne sikavne thana thaj studen-tonen Rromen. Pokrajinako gavermento ande koopera-cija e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi, dija majbut katar 20 stipendije pale studentuje Vuče sikav-njako pale anglalsikavne “Mihailo Palov” ando Vršco. Ministerijumo palo sićope sija majbut katar 200 sti-pendije pale rromane sikamne save džan ande maškarutne sikavne thana ande Vojvodina. Kava trendo e stipendijengo lun-džarrdilo vi ande brš save aven.

Paluno brš samas posve-time pučhimatenđe sastari-mašće araćhimasko, sar vi dinipe ande komunalno infrastruktura ande care kaj trajil e rromani populacija. Kaja brš savi po globalo anda džike “tektonske” arr-limata po themesko niveli, sas thaj vi akana si, ulado izazovo pala sa amende. Sastipe sajekh manušesko si ando fokuso. E Rroma si pale godova kaj trajin gajda sar trajin ulade dukhavde, numaj o ažutipe či ačhelka-tar angluno đes e pandemi-jako, a ulade sas impor-tantno ande đesa katar e v a n v r j a m a ć i b u ć i . Rezultatuja amare bućako katar o marto dži ađes sika-vel griža thaj ažutipe pale


amare gorutne trujal o dinipe e bućengo pale dez-infekcija, maske thaj habe.

Pindžarrdi sem bare naporonenca po navionalno niveli, a andar o dićhipe pokrajinaće dukhljarrde manušnjako ando pokraji-nako parlamento vi kava deom musaj te inkalav maj-bari thaj sajekhvrjamako ažutipe rromane themesko ande Vojvodina. Majbari si kaj o Pokrajinako gaver-mento ande sa e sfere nakhada e kamimata palo vazdipe e uslovonengo thaj standardonengo palo trajo e forutne ngo thaj forutn-jango rromane nacionosko, ando dićhipe sa maškarthe-mutne, nacionalne, pokraji-naće thaj aver strategijaće čhinadimata, sikavimata, strategije thaj planuja. Majbari kaj ćerelas ando kotor palo bućaripe, kul-tura, sićope, bešipe, numaj vi ande sa segmentuja importantne pale Rroma thaj nakhavipe ćidine rro-men pharimatengo.

Politika Dasikane vazdi-mašće partijako, po čikat e šerutneja Aleksandrova Vučićeja, anda dži kasave rezultatuja. Nakhavipe nacionalne čhinadimasko vi po pokrajinako niveli, po č ikat e šerutneja po Pokrajianko gavermentova e Igorova Mirovićeja, anda sa amen ande situacija te avelme rezultatuja thaj kaj si godola rezultatuja katar o intereso pale sajekh forutno ande AP Vojvodina. Sajekh manuš ande rromano

si trubulipe e manušengo thaj koordinacija e akci-jengo po nakhavipe kon-kretne trubulimatengo ando than.

Ande save kotora si majbut pharimata thaj so ćerena pe godova pučhipe?

Trubulipe rromane the-mesko si baro, majanglal pale godova kaj si e trajo-sko konteksto kasavo kaj ande but sfere najle jekh teljaripe ni jekh perspek-tive. Majanglal gndiv pe phare trajošće uslovuja thaj pe vazdino tradicio-nalno dićhipe po them. Gndiv vi pe pharimata e readmisantonengo thaj po trubulipe palo sastimasko araćhipe save but či len thaj či džanen so sa e raštra del. Khate si vi phare beši-mašće uslovuja, numaj gndiv kaj si o teljaripe e pharimatengo vi lesko nakhavipe - o sićope. Pale sa godova sajekh šajipe lav te dav svato kazom si importantno o sićope, ula-dimašće ande direktne malavimata e rromenca ande sa trujalimata thaj sa thana. Sa godova rodel vi zor vi baro kampe kaj e buća šaj te arrl inpe. Čhinadipe godole pozitivne arrlimatengo si e rezulta-tuja pe save direktno semas phangli mungrre bućava ando nakhlo mandato, numaj vi planonenca ande vrjama savi avel.

E Srbija bršenca inten-zivno ćerel po zurjavipe e

ćidipe džanel katar teljarr-dam majanglal efta brš thaj kaj sam ađes. Rezultatuja mothon majbut katar e alava thaj pale godova džanav kaj e rezultatuja sajekh avimasko brš avela sa majlačho kana ando fokuso e frižako avel o trajo e Rromengo, e kamimava te ande sajekh kotor amare phuvjako, avel majlačho thaj majkvalitetno.

O foro Novi Sad si čačuno lideri ande AP Vojvodina, a šaj te mothav vi maškar šerutne lokalne ćidimata save uladimasko ažutipe sikaven akana si pučhipe palo rromano them. Trujal ažutipe e šerutnesko po foro e Milošesko Vučevićesko, rro-mano them ando Novi Sad dikhla kaj e rromane phari-mata či dićhen loćes thaj kaj si o ažutipe majtrubu-lino.

Pašo Novi Sad, pozitivne primerja si dikhline ande bući lokalne ortuimatengo maškar save ulade inkaldon o Sombor, Odžaci, Stara Pazova, Ruma, Vršac, Žabalj... Fakto si kaj e andine lokalne akcione pla-n u j a p r i l a g o d i m e Strategijako palo vazdipe e malavimasko rromane the-mesko dine rezultatuja kon-kretne akcijenca.

Čačes, si amen kon-kretne planuja pale vrjama savi avel: katar o dromaripe ande opštine thaj nakha-vipe konkretne, planirime buća, džiko terensko bući savo trubul te dićhel čefal


e šerutnesko Mirovićesko nakhadol dikhlini thaj aktivno politika savjava ćerelpe po nakhavipe e pučhimasko pale integracija e Rromenđi, numaj vi po niveli e foronengo, maškar save ulade inkaldol o Foro Novi Sad savo lundževrja-mako nakhavel buhlo spek-tro e bućengo palo ažutipe e trajosko thaj bućako pale sa Rromnja thaj Rroma.

Sar inkaldem but pri-merja palo ažutipe lokalne ćidimatenđe po nakhavipe importantne pučhimatengo ande kotora palo bešipe, bućaripe e koordinatonengo pale rromane pučhimata thaj dinipe e stipendijengo pale rromane studentuja, gajda si vi nizo šukar prime-

kapacitetonengo pale insti-tucionalne strukture save ćeren kale pučhimava, numaj vi zurjavipe rromane themesko palo aktivno čhu-tipe ando nakhavipe rro-mane pharimasko. Vazdipe efikasne sistemosko palo haravipe thaj araćhipe katar e diskriminacija, dinipe kazom trubul lovenđe resursonengo palo nakha-vipe e politikengo pale inte-gracije e Rromenđi, ćeripe direjtne kanalonengo palo čhutipe rromane themesko raštraće bućako, tgm. samo si nesave katar e buća save sistematikane nakhavel e Republika Srbija po čikat e šerutneja Aleksandrova Vučićeja, sar vi po pokraji-nako niveli kaj ando ažutipe

ronengo palo aktivizmo po lokali save ćerrdine o trajo vi majkvalitetno thaj maj-šukar pale but Rroma.

Kaj, ćidine pharimata roden lundževrjamako nakhavipe thaj godova si kamipe e Pokrajinaće gaver-mentosko savo del rezulta-tuja pe savo sam naisarrde thaj kamas te maj das savorra sa amare resursuja sar e brš angle amende avi-lesas majlačhe thaj sikade kaj sam pečačuno drom. Haćaras kaj trubul te maj-but bućarrdon regionalne kancelarije, numaj vi kaj si but importantne arrlimata ande kotora palo sićope, dinipe e stipedijengo pale studentuja, inćaripe rro-mane čhibjako ande sikavne


thana sar losarimasko kotor pe savo intenzivno ćerelape ande vrjama savi avel.

So gndin palo čhutipe e Rromengo katar e lokalno korkorroortuipe džiko Gavermento? Si e Rroma musaj te aven majbut čhutine ande lende te šaj marenaspe pala pešće orrte?

Džanav kaj ande averčh-ande situacije trajin e Rroma ando foro thaj Rroma ande majcinorra thana. Averčhande si socijalne mil-juja ande save trajin, numa e trubulimata si ketane - te trajin paćivale. Naj godova rezultato bi sićope, numaj naj ni bi bućaripe. Jekh bi avresko či džal.

Sar kaj si manđe uzori ando profesionalno thaj politikano trajo o šerutno po foro Novi Sad o Miloš Vučević savo sajekh pešće alavesko thaj bućako sika-vel kaj o džanglipe, bući, stavo thaj maripe palo maj-lačho them thaj sajekh manuš ćerel amen maj-lačhe, gajda vi me kamav te e Rroma thaj Rromnja amende, sar vi ande aver phuvja, či troman te ažuća-ren pe godova te aver vareso del len. Pale godova gndiv kaj si pašo nakhavipe politikane džanglimasko importantno vi akharipe te ćidenpe e rromane aktivis-tuja andar averčhande thana andar e Srbija thaj lenđi kooperacija trujal sa kotora themešće aktivizmo-

sko.Gndiv kaj si but impor-

tantno te e Rroma aven čhutine ando themesko trajo e ćidimasko, sar trujal o angažmano ande politi-kane partije, gajda vi ando bivladako sektori. Maripe palo jekhimasko than telja-rel andar e familija; katar e rromano ćidipe, numaj si sajekhutni vi ando trujalioe ande sajekhđes ćeras thaj saveja ulavas ketane, manušikane griže thaj bahta l ipe. S i maškar amende, Rroma, primerja save sikaven kaj šaj te losa-rrdol palo statuso, palo jekhimasko than, majanglal ande familija thaj rromano ćidipe, numaj vi pe bući, ando sajekhđesutno trajo, savešće vi korkorro sikavav.

Otkanara sasma zuralo kamipe te sićov thaj te godoleja aktivno nakhav trujal o trajo, te anav čhi-nadimata thaj te avav kaj andon čhinadimata save šaj te anen majlačho malavipe e rromane ćidimasko, maj-but Rromnjengo. Kana ana-vas čhinadipe palo čhutipe ando politikano trajo naj-sasma nisave di leme. Dasikani vazdimašći partija sas partija savi sigo pindža-rrda trubulipe palo čhutipe e R r o m e n g o t h a j Rromnjengo ando themuno - politikano trajo, a o šerutno Aleksandro Vučić sajekh pešće bućava thaj mothodine alavesko sikada kaj si e stavuja Dasikane vazd imašće pa r t i j ako čačune thaj jekh drom pale

kamimata pale save vi kor-korro trajiv. Akharrdinema ande partija thaj dinema ketano angažmano sar vazdamas o trajo rromane themesko. Prihvatisarrdem bare nasisarimata, kaj sem ašarrni te avav maškar maj-lačhe thaj te trujal o ažu-tipe Dasikane vazdimašće partijako ćerav te sa forutne e Srbijako, a ulade e Rromnja thaj Rroma, tra-jin, ćerem, buhljon thaj te den palo ćidipe sar vi sa aver save trajin ande amari phuv.

So deltumen zor te ažutine rromane themes?

Vazdelman o fakto thaj d ž a n g l i p e k a j n e v o Pokrajinako gavermento avela gavermento kontinui-tetosko, vazdelman vi sar pokrajinaći dikhljarrdi vi sar manušnji andar o rro-mano ćidipe thaj sar mem-bto e partijako savi zurali inćarel e politika Dasikane vazdimašće partijako po čikat e šerutneja Vučićeja, numaj vi sar forutne manuš-njako e Srbijako thaj sar deja.

Čače paćav kaj o pro-gramo neve Pokrajinaće gavermentosko avela ande ođi nacionalne politikako ande sa e sfere e trajosko thaj bućako, po drom maj-lačhe trajosko pale sa forutne. Numaj vi po drom zurale marimasko palo sas-t ipe savorrengo ande vrjama globalne pandemi-jako, sar vi pale neve inves-


ticije save dena neve buća-rrne thana pale sa forutne, sar vi pale Rromnja thaj Rroma, numaj vi palo lun-džaripe e grižako pale the-mešće dukhavne kotorengo thaj bizuralengo thaj lun-džaripe e araćhimasko thaj inćarimasko kulturane aver-čhandimasko, numaj vi spe-cifikanipe e Vojvodinako. Jećhe alaveja sa sektorja amare themesko gndiv kaj šaj e neve Pokrajinaće gavermentova te ažućaren neve rezultatuja po ćerr-dino drom responsabilne thaj posvetime gavermen-tosko.

So o than pe savo sen akana anel pala o rromano them?

Baro si rensponsabili-

teto godova so akana ćerav, numaj godova ćerav otka-nara džanav pala mande, trujal averčhandimata a akana si godova trujal than e dikhljarrde manušnjako. Marimašće brš pale rromano them thaj lačhipe pale sa save trajin thaj kamen te trajin e Rromenca, na paša lende. Džanav kaj mungrro krrlo pale rromano them či muklasas trago tena avile-mas kotor katar baro maripe pa lo maj lačho them. Godova si zor katar o gndo, kamipe thaj avutnipe savi e rromane themešće, šajipe palo majlačho dethara nakhavel ando čačipe, a amenđe save pe godova drom jekhutne, vazdas kasavo trujalipe, del zor te trajis ande marimata save po angluno dićhipe sikadon

sar naštisarrde.

Svato pale Rroma

Butivar pe bešimata palo sićope, mothav o svato mule Trifunosko Dimićesko - “ r r o m a n e V u k o s k o Karadžićesko: “O sićope si jekh drom te inkljelpe andar e beda thaj čorrpe” thaj gndiv kaj si godova apsolutno čačipe pale sa vrjame. Sar vi kaj paćav kaj si o čačipe kaj savorren si musajipe thaj rensponsabi-liteto pale amari dejaćhi phuv, sar kaj si vi la pala amende.da je istina da svi imamo i obavezu i odgovor-nost prema domovini, baš kao i ona prema nama.

A.M.


Po teljaripe palune bršesko dijam svato e dr Rajkova Đurićeja thaj intervju ando sastipe nakhavas vi ande kava đindo e publikacijako.

Than e Rrpmengo vare-kana thaj akana. So anel jekh pe avreste, a so si averčhan-dipe?

Svato pe kava pučhipe rodel te anglune dićhelpe o alav „varekana“. Pale godova ka e rromane manušen, savja o fundosari moderne sociologi-

jako e Emil Dirkem (1858-1917) ramosarrda sar „segmentarno“ – si e manušen save den svato rromani čhib. Palem fundosa-ripe komprarativne gramati-kako, savjako si fundosari Njamco Franc Bop (1791-1867) thaj Danco Razmus Rask (1787-1832), čhutine ande grupa „neveindijaće čhibja“ thaj pale godova musaj te teljarr-dom e Indijava, pradejaći phuv e Rromego.

E Rroma, „čhavorra e Devlešće Ramošće“, trajinas ande severošći thaj severoza-

padošći Indija. Sar sikaven majneve istorijaće rosimata, rromane ćidimos sas averčh-ande thema. Katar VIII džiko XII veko nesave thema save sas andar e kasta kšatrija, sasle but importantno politikani thaj soldatno rola. Maškar lende uladon e Tamarja, save 736. brš fundosarrde o foro Delhi, savo sas maškariipe jekh katar rromane raštre. Tamarja, savenđe čhavorra ađes trajin ande Srbija (ande Jagodina, Kragujevco, Mladenovco, Lajkovco, Obrenovco...) numaj

Palem lundgo thaj pharo nasvalipe, ando 73. brš e trajosko, mulo o prof. dr Rajko Đurić, jekh katar majbare rromane gođaver manuša. O Rajko Đurić, bijando si 3. oktobri 1947. ando Malo Orašje, ande Republika Srbija. Po Filozofsko fakulteto ando Beogrado, diplomirisarrda 1971. brš, a o doktorte dij gata pe godova Fakulteto 1985. Sas kooperanto ande Dasikani aka-demija palo gođaveripe thaj artistipe (SANU), savi inkalda lesko lil Rromane zagonetke. Ande ćidine lilarimata katar SANU inkaldo si baro đindo lešće ramosarimatengo pale kultura thaj holokausto e Rromengo. O Rajko Đurić sas autori majbut katar 30 lila e điljengo, džanglimašće ramosarimasko thaj publicistikane bućengo, save sas inkalde ande raštre palune Jugoslavijako, Austrija, Francija, Hrvatsko, Italija, Japano, Mađarsko, Makedonija, Nemačko, Poljsko, Rumunija, SAD, Slovenija, Španija thaj Bari Britanija. Sas vi šerutno pe Maškarthemutni rro-mani unija thaj generalno sekretari Rromane maškarimosko Maškarthemutne PEN maškarimo-sko. Sas vi, paše aver vi dikhljarrdo ando Parlamentosko Republikako Srbijako thaj šerutno pe Internacionalno rromani unija. Jekh katar lesko majimportantno ramosaripe si e Istorija e Rromenđi, sar vi Istorija rromane lilarimošći thaj Istorija katar o holokausto e Rromengo. Autori si e Gramatikako rromane čhibjako, a ćerrda vi e studij Rromane glagoluja, lenđi cikna thaj ko si, save sikaven angluno gođako-rodimasko bućaripe kasave kotoresko ando them. Nakhavelas thaj sas strukako kooperanto ando filmo “Skupljači perja” (kola save ćiden e por), katar o Aleksandro Saša Petrović, thaj ketane e Gordanova Mihićeja thaj Emirova Kusturicava sas koscenarista e filmosko “Dom za vešanje”, ande savesko nakhavipe ćerelas sar kova savo nakhavel thaj strukako kooperanto. Sas sikavno pe but evropaće univerzitetuja.

E RROMA, VAREKANA THAJ AKANA


pe jekh rig, thaj pe aver rig, inđaripe ando phanglipe, maj-but ando Horastano, andine 1018. bršesko džiko angluno egoduso e Rromengo andar e Indija. (Mijatobršesko egzo-duso si inćarrdo ando decembri 2018. brš ando Nju Delhi thaj SANU ando Beogrado).

D u t o e g z o d u s o e Rromengo andar e Indije sas palo 1192. brš. Godova brš ando maripe ando Taraori si marimava harado o Pritvi Radž Čauhan, Indijako thagari rro-mane ratesko. Čauhanosko tha-garipe astarelas o Delhi thaj sa teritorije džiko Adžimiro. Maškaripe dujte thagarimasko sas o Kanaudžo, ande ađesutno Utar pradeš. Po čikat godole thagarimasko sas o Džaj Čandra, dad e rromnjako katar o Pritvi Radža Čauhano (Akademiko Rade Uhlik ando 1956. brš inkalda o lil „para-miča palo rromano thagari Penga“, mujale mothovimata e Rromengo andar e Bosna thaj Srbija). Godova si gođaveripe po Džaj Čandra, saves sas aver alav Penga, kaj sas bango. Penga avel katar o alav bango „hrom“).

S r b i j a ( M a č v a j a , Rroma andar e Mačva), rro-mane emigran-tuja andar e Rumunija thaj Rusija.

A n d e Indija e Rroma sas dukhade k a t a r o M a h m u d o Gazni (971-1030 ) t ha j M a h a m a d o Ghor (1149-1206). Angluno sultano Ghazni ćerrda thaj nakhada 17. teroristikane-

-čorimašće marimata po severno thaj severozapadošći Indija ande vrjama katar 1001. džiko 1027. brš. Haravipe e hramonengo thaj forujengo, pe save čhorenas nafta savi sas dini jag, pharravipe e paješće khuvdimasko thaj čhutipe e lonesko thaj otrovonengo ande pajenđe cikne thaj hajinga, baro mudaripe e manušengo, rromnjengo thaj čhavorrengo,

vi ande Makedonija, sas kola save vazdenas e tvrđave thaj hramuja, savi vi akana ačhen, te mothas ande Harijana, Radžastano, Utar pradeš thaj Himhal pradeš. Dujto, but baro pleme Madovuja, kašće čha-vorra trajin ande Srbija, numaj vi ande Bugarsko (Mandovo si lino alav savo vi ađes sikadol ande dasikani čhib). Godova si e Gurbetuja, save trajinas ande Madia pradeš thaj Kanaudžo. Arakhline si maj trin auten-tične indijaće alava. Godova si Gopte ande Hrvatsko, pale save ramosarrda o akademiko Rade Uhliko, Sinti save trajin ande Slovenija, severno Italija, Nemačko thaj Češko, e talogrupava Manuša, ande južno Francusko thaj Kale ande Španija, Portugalo, Finsko, thaj phuvja Latinošće Amerika ande savi trajin e rro-mane emigrantuja andar e


katar o Avganistano, prekal e Sirija thaj Tursko džiko Balkano, von sas vi đes vi rjat maška o čokano thaj fundo. Hasarrdine o alav, gođi pe phuv katar avile, gođi pe buća pale soste vi mukline e Indija, vi nanđi morći thaj ođi. Ande lengo gođave-ripe nas vrjama maj-but uladini pe „vare-kana“ thaj „akana“.

Diskriminacija, tradimata, robuja, phanglimata, konc--logorja – godola sas “stanice” pe lengo

drom.Ande vrjama palo Dujto

themesko maripe, kana ang-luno drom sikadon e rromane intelektualcuja, o palunipe e Rromengo istorikane pharjarr-dol thaj dićhelpe. Dićhipe ando „khate“ thaj „akana“ sikadol po avutnipe, savo si pala lenđe čhavorra. Angluno drom čholpe pe „vaga“ kola save e Rromenđe inkalenas e jakha, thasavenas ande thuvale komore thaj kola save e rro-mane čhavorrenđe phandaven o dićhipe ando majšukar thej-ara, save rromane themešće len avutnipe. Angluno drom anglal savorra sikadol e najesa pe kola save mudarenas ando palunipe, save ćerrdine šele mije Rromen ando praho thaj mudarimatarja save kamlenas te but lenđe čhavorra trajin bi kamimasko thaj avutnipe. But Rroma vi ađes ačhen pe godova drom, pe godova ulavipe maš-kar „varekana“ thaj „akana“.

O Fridrih Hegel mothoda kaj si astaripe e biphandavimasko teljarel atoska kana o manuš inkljel andar e ćheresko vudar thaj teljarel te marelpe te avel paćano ando pesko totaliteto. Godova anel, sa so si avren, musaj te avel vi e Rromen. Orrte thaj biphandavipe či dićhon pe gramuja thaj santi-metruja. Von si trajosko trubu-lipe sajekh manušesko. Godova haćaripe si majbaro averčhan-dipe maškar „varekana“ thaj „akana“. Voj sikavel averčhan-dipe maškar araći thaj ađes.

Sar te vazdelpe o sićope thaj te ažutilpe o sićope e Rromengo thaj Rromnjengo?

Gajda kaj o sićope ande sajekh segmento, pe sajekh pungrro thah ande sajekh vrjama avela čhutino pale Rroma. Gajda kaj vo avela vi pe lenđi, rromani čhib. Kaj, kova ko či del buhljaripe rro-mane čhibjako, haravel e orrte thaj biphandavipe e Rromengo save gata sa evropaće raštre ratifikujisarrde (svato si pale Evropaći karta pale regionalne thaj minoritane čhibja). Kova savo ačhavel te del e rromani čhib ande sićimasko sistemo thaj sistemo palo informišipe, angal e krisale ćhera thaj aver raštrače institucije, ćerel bari diskriminacija. Godova si, sar si pe jekh Evropaći konferen-cija mothodino – teljaripe e genocidosko po kulturno – čhib-jako plano. Kova ko gndil kaj si varesošći aver čhib „majlačhi“ katar e rromani, vov mothol kaj si sa godova them „maj-lačho“ katar e Rroma. Palem

Kana peradile kala duj tha-g a r r n e , f u n d o s a r r d i n e Delhijako sultanato, savo traji-las džiko 1526. brš.

Indijako istoričari K. S. Lal (1922-2002) ćerrda bilanso kale vrjamaće „merimasko“: Katar 1001. džiko 1526. brš mudarrdo sas 80 milionuja Indusuja, maš-kar save sas but, rromane ratesko! Godova so dži ađes majbaro holokausto ando them!

Katar godoja vrjama, o avutnipe e Rromengo si sar puranozavetno paramič andar o „Lil katar o proroko Jona“. Von si ande data ando mačho jal kito jal arakhadon e bunde-vava! Načhimava e dromesko


godova, vo si rasista thaj, sar kasavo, bilačho partneri ande sajekh dićhipe.

Pale sa musaj te maladon e love. Na majcrra thaj na maj-but de so delpe pale aver naci-onalne minoritetuja. Paše godova, ande kaja situacija, pale majbutvekonenđi diskri-minacija, trubun e mere gajda mothidine sar pozitivno diskri-minacija.

Si e Rromen ažutip thaj anglunipe kana bućarrdon?

Sar me džanav, najle. Varekana godova ćerelpe andar e po l i t ikako t rubul ipe. Anglunipe trubulas te avel len, numaj varesošće thana roden struka. Te mothas, o sastaripe jal sićope. Godova trubul te avelpe po gndo. Maškar godova, našti pale Rroma te avel „muklini“ samo forosko šlavipe.

Ande Austrija thaj Nemačko, e phuvja ande save aresline či čhibjako džanglipe, bi dićhi-mava pale trajošće sićimata, pale kulturne standarduja, von pale harrni vrjama sićile, avile paćivale thaj lačhe bućarrne, araćhimava e lovengo ćerrdine palate ande Srbija. O sistemo godova dijalen. Amende si maj pe zor purano sistemo, saves naj kazom trubul „muklimašći zor“ pale Rroma

So si sa nakhado trujal e dekada e Rromenđi, a so anela neveandini nacionalno Strategija pale socijalno inkluzija e Rromenđi thaj Rromnjenđi?

Elz de Gron, paluni dikhlja-rrdi ando Evropako parlamento andar e Holandija, autori si e lilesko „Cinorri balta, bare kro-kodiluja“. Den crra tumendar, nakhaven godova lil, inkalenla,

thaj sigo džanena andimata po dino pučhipe. Majbut drom mothodem kaj si o paternali-zmo dujto muj e rasizmosko. Godova vi akana mothav! Amari bući musaj te avel ande amare vast. E Rromenca našti ćerelpe sar e čhavorrenca save či barile!

Kazom si e kultura, tradi-cija thaj čhib importantne palo araćhipe nacionalne identitetosko rromane the-

mesko?

But. Čhib, majanglal. Maškar godova, o identiteto naj muli bući. Vo musaj te kulturno barvavol thaj buhljol.

So ćerel akana o dr Rajko Đurić thaj sar nakhavel e pen-zijaće đesa?

Ramosarrdem na gajda durane e gramatika rromane


Dr Rajko Đurić si autori e „Gramatikako rromane čhibjako“ sar vi e „Istorija e Rromenđi“. Autori si but lilarimašće kotorengo katar save trubul te inkaldon lešće đilja pe rromani čhib. Doktorato dija pe tema „Kultura e Rromenđi ande SFRJ“, a jekh vrjama sas uredniko ando đesutno lil „Politika“.

KLUBO „ASTAR O ŠAJIPE”

Projekto Klubo „Astar o šajipe“ nakhavel e Opština Žabalj trujal o Programo EU ažutipe pale inkluzija e Rromenđi - Zurjaripe lokalne ćidi-masko pale inkluzija, a save nakhavel e Sajekhutni konferencija katar e foruja thaj lokalne korkoroorrtui-mata. E Opština Žabalj si

tenđe thaj manušenđe save nakhaven praktikane politike save si čhutine po malavipe e rromane themesko ande Republika Srbija? Kazom si importantno o jekhipe ando nakhavipe kasave bućengo?

Lanđe savorrenđe trubul džanglipe, paćivalipe, užo muj. Maripe pale demokratija thaj biphandavipe ande phuvja thaj manušikane orrte pale sa manuša thaj thema.

A.M.

čhibjako, nevo inklistipe. Ramov palo egzoduso e Rromengo.

Mentori sem pale doktoran-tuja e rromane temenca po Evropako maškaripe palo miro thaj buhljaripe ando Beogrado.

So mothodinesas e ćidima-

Klubo ”Astar o šajipe”, savo si pale terrne Rroma thaj Rromnja, svečano si putarrdo ando than JU “Sportikane thana” ando Žabljo. Po putaripe sas džipaše-rutno pe lokalno korkorroortuipe Žabalj palo sićope, kultura thaj avrjaluno infor-mišipe o Sergej Zaporožac thaj šerutni po Ćidipe e rromnjango “Romena” e Ljiljana Mihajlović.


jekh maškar angune loka-lne korkorroortuimata savi fundosarrda e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, savi aktivno ćerel, a trujal savi e Opština Žabalj ande bari mera anel vazdipe

thaj buhljarioe trajošće standardosko rromane themesko.

Kamipe e projektosko s i a žu t i l pe t e r rne Rromenđe te aven džike bući. Šerutni po Ćidipe e

rromnjango “Romena” e Ljiljana Mihajlović majan-glal naisarrda e Opštinaće Žabalj po ažutipe palo fundosaripe e Klubosko “Astar o šajipe”. Ćidipe e rromnjango “Romena” si

Opština Žabalj ando kontinuiteto ćerel po vazdipe e standardosko e kava than, gajda kaj si sa manušikane ćidimata čhutine. E opština kamel te savorenđe save si dukhavde ažutil, numaj vi te sikavel lenđe čačuno drom kana si ando pučhipe profesio-nalno orijentacija. Korkorro klubo “Astar o šajipe” nakkhadol ande kooperacija e Sajekhutne konferencijava katar e foruja thaj lokalne korkoroorrtuimata thaj ćidimova e rromnjengo “Romena”. Vov trubul te avel lundžarrdi alka, ando gndipe e socijalizaci-jako terrne Rromengo thej Rromnjengo. Godova ćerasa trujal averčhande edukacije. Kova so akana nakhadol si e sićimašće programuja veb dizajnosko thaj bio barjako. Gndiv kaj lačhe lačharasa kava klubo. O lokalosko korkotoorrtuipe ažutila vi logistikane vi tehnikane. Godoleja therasa jekh nevo themesko kotor terrne Rromengo thaj Rromnjengo savo avena ando šajipe te aven čhutine ande sa themešće tokuja, mothoda o džipašerutno e šerutnesko pe Opština Žabalj o Sergej Zaporožac.


Kamipe kale projektosko si te ažutisaras terrne Rromenđe, te vazdas e mehaniz-muja thaj te šaj te len e usluge, sar von avilesas majaktivne po bućarimasko than. E terrnen avela šajipe te pindžarrdon e džanglimava pale komunikacija, timošće bućava. Ulade si importantne duj bare edukacije, ćeripe veb dizajnosko thaj bio barjako. Gajda palem planirilpe vi te ćerenpe e tematikane rjaća. Pe lende e terrne pindžarrdona e tehnikava sar ćerelpe o bućarrno plano. Avela len vi šajipe te ašunen marketing džangle manušen save dena len but lačhe konsilane svatuja”, inkalda e Ljiljana Mihajlović.

partneri e Opštinaće Žabalj ando projekto Klubo “Astar o šajipe”.

Kana putarrdilo o Klubo “Astar o šajipe” inćarrdo si amalimasko ćhelipe maškar duj k lubuja “Šaipe” thaj “Ternipe”. Nakhavipe kale projekto-sko si lačho primeri pale

kooperacija maškar e Opština thaj bivladaće ćidimatenca po nakhavipe ketane pharimasko. Khate sajekh rig ando pesko domeno šaj te anel ketane k a m i m a s k o . Impementacija e pro-jektne bućengo sikavel lundžaripe thaj kontinui-

rano ažutipe rromane the-mesko e fundošće kami-mava palo aktivno čhutipe e Rromengo ande sajekh-žesutno trajo sar vi vazdipe e trajosko po lokalno niveli.

Cikna: Opština Žabalj


Programo IPA 2016 “EU ažutipe pale inkluzija e Rromenđi - Vazdipe lokalne ćidimasko pale inkluzija e R romenđ i ” f i nan s i r i l Evropaći unija, a nakhavel e Sajekhutni konferencija katar e foruja thaj lokalne orrtuimata. E programo si palo kamipe vazdipe thaj zurjaripe lokalne ćidimasko palo čhutipe e Rromengo. Buhlo kamipe e programo-sko si ažutipe pala akanutno proceso palo vazdipe socio--ekonomikane malavimasko rromane populacijako ande lakalne ć idimata thaj nakhavipe prioritetošće strategijaće mere ande Strategija palo socijalno čhutipe e Rromengo thaj Rromnjengo ande Republika

Srbija pale vrjama 2016. džiko 2025. brš.

E Programova ortuil e Delegacija Evropaće uni-jako ande Republika Srbija, Vazdipe manušikane resur-sonengo, Socijalno inkluzija thaj minoritetuja, džikaj si o Ministerijumo pale bući, bućaripe, marimašće thaj socijalne pučhimata o has-nari. Sajekhutni konferen-cija katar e foruja thaj lokalne orrtuimata si imple-mentaciono kooperanto thaj hasnari direktne gran-tosko palo nakhavipe e akci-jako po fundo e kontrakto-s k o palo lovengo dinipe - Direktno granto SKGO - “EU ažutipe pale inkluzija e Rromenđi - Vazdipe lokalne

ćidimasko pale inkluzija e Rromenđi”. Sar aresline-saspe inćarrde rezultatuja, Progrmosko timo paše si ande kooperacija trubuline resorne ministerijumo-nenca, lokalošće korkorroo-ruimtenca, bivladaće ćidi-matenca thaj rromane civilne ćidimatenca, ando kamipe palo therrdipe lačhe kooperacijako po lokalosko niveli.

O Programo inćarel trin komponente:

KOMPONENTA 1:Andipe/vazdipe lokalne

strategijaće, lovenđe thaj institucionalne mehanizmo-nengo

Kamipe komponentako 1 si te del saastarimasko ažu-

EU AŽUTIPE PALE INKLUZIJA E RROMENĐI - VAZDIPE LOKALNE ĆIDIMASKO PALE INKLUZIJA E RROMENĐI

Stalna konferencijagradova i opština

Savez gradova i opština Srbije


inkluzija e Rromenđi (grant šema)

Kamipe komponentako 2 si dinipe lovenđe ažuti-masko po lokalno niveli, identifikujime trujal e poli-tike pale inkluzija e Rromenđi, LAP thaj/jal aver lokalme, strategijaće/akci-one planonenca save nakha-ven lačhe e grant šeme.

KOMPONENTA 3:Ažutipe pale legalizacija

e ćherenđi, andipe urbanis-tikane planonengo thaj teh-nikane lilengo pale talostan-darrdne rromane care.

tipe e JLS ando vazdipe/buhljaripe e LAP-osko pale inkluzija e Rromenđi, čhu-tipe thaj bućaripe ultisek-torošće bućarrne kotoresko thaj mobilne timonengo pale inkluzija e Rromenđi. Paše godova, trujal kaja komponenta avela dine edukacije, arrlipe majlačhe praksengo thaj konsilarrno ažutipe pale sa lokalne kor-koroorrtuimata e rromane populacijava.

KOMPONENTA 2:Ažutipe pale implemen-

tacija lokalne merengo pale

Kamipe komponentako 3 si e del majdur ažutipe lokalne korkoroorrtuma-tenđe ando kotor palo tha-nešći regulacija biformalne care thaj vazdipe e trajosko rromane themesko. Gndine buća trujal kaja kompo-nenta poteljarela o andipe urbanistikane planonengo, projektno-tehnikane lilengo sar vi implementacija regu-lacijaće trujalimasko palo inćarrdo bešipe rromane themesko ande losarrde lokalne orrtuimata.

A.M.

Andrija Đurić, koordinatori pale rromane pučhimata, Odžaci

Projekto talo alav “Neve kapacitetuja thaj neve šajimata palo bućaripe” si phanglo palo vazdipe e kapacitetonengo rromane themesko po bućarrno than. Trujal o rodipe e rromne manušenca avilam džike godova pale save edukacije silen intereso. Gajda palem ćerrdam vi o rodipe kolenca save bućaren pal teritorija e Ožakošći savel si intereso palo nakhavipe e edukacijengo po bućarrno than. Ande kooperacija e sikavne thaneja palo sićope e barengo nakhadam teorijako kotor e edukacijako pale savi e manuša save si ast-arrde therena sertifikato pale agorisarrdi edukacija. Trujal edukacija palo pindžarrdo savo bućarel edukujime si 20 rromane manuša thaj godova: 2 magacionerja, 6 frizerke, 2 voditelja informativne programosko thaj 10 bućarrne ande patavenđi industrija. Bućarrno ande patavenđi industrija mothoda kaj si šajipe palo bućaripe neve bućarrnengo thaj ažućarel te delpe svato e kandidatonenca save sikadine nesave džanglimata pe eduka-cija, inkalda o Đurić.

Alisa Šajn, koordinatorka pale rromane pučhimata, Vršac

Nakhavipe e projektosko “Integrišime ažutipe palo bućaripe e Rromengo”, finansi-rime katar e EU, Pokrajina thaj foro Vršco IPA-SKGO “EU pala TUTE” trajisarrda jekh brš. E projekto sas palo kamipe te ekonomikane zurjarel, ažutil ande socijalno čhutipe thaj te sikavel e Rromen thaj Rromnjen pale averčhande buća thaj te trujal džidokvalifikacija aven majkonkurentni po bućarrno than. O projekto mol 55 mije evruja, pale savo 10% del o foro Vršco.


Projektošće buća sas andar trin kotora. Nakhavipe e info-đesesko pale mere katar aktivno thaj pasivno bućarrni politika ande gava thaj forošće ćherengo pe save sas čhutine prekal 180 Rroma thaj Rromnja, džikaj si anketirime 134 manuša. Interesime kamimašće manuša nakhline edukacija pale bući andar e poljoprivreda, inćaripe grine thanengo, bir-tuja thaj habe, sastrune thaj građevinsko strukako, inćaripe e šukarimasko thaj truposko thaj ćerimata ande socijalno ažutipe - kola save pravaren thaj ažutipe ando ćher - geron-toćherutne. Ulado si 66 sertifikatuja, pale 56 manuša pale godova kaj e manuša nakhline e edukacija po duj jal majbut buća, ande savo dićhen majlačho šajipe palo bućaripe.

Dujto kotor e bućango sas ćeripe rontale sinijengo kolenca save bućaren pe tema potencijalosko palo bućaripe e Rromengo thaj Rromnjengo thaj benefito katar godova, korkorro godoleja therrdino si than palo nakhavipe e praksako ko bućarrno thaj areslino si dićhipe ando potencijali thaj bućarrno kapaciteto. Bućarrne ćidimata projektošće timosko e manušenca andar o Nacionalno ćher palo bućaripe palo ćeripe e lilesko katar pindžarrde bućarimatarja - potencijalne kooperantuja pe implementacija projektošće bućengo.

Sar agorimasko kotor e projektosko si vi lačharrdo thaj pherrdino than pale nevo fun-dosarime khuvdipe ketane kooperacijako ramosarimava e lilesko palo čhinadipe katar 24 akterja (Institucije, lokalne bućarimatarja, BVĆ). E khuvdipe si palo kamipe te majlačha-rel o kotor palo vazdipe e kooperacijako maška kova savo bućarel thaj institucije thaj vazdipe e komunikacijako e rromane themeja, sar ažutipe lenđe sićimasko thaj bućari-masko. Nekobor Rroma thaj Rromnja bućarrde si pe harne vrjamaće buća, a pe kale eduka-cije therrdine nevo džanglipe thaj bućarrno sićope. Dži akana si bućarrdo pandž manuša a ketane kooperacijava ažućarrdol te godova đindo avel majbaro. Vazdino si o đindo katar kvalifikaciono struktura thaj čhutipe pe evidencija Nacionalne ćheresko palo bućaripe prekal projektujime 10%.

Akana nakhavas o projekto talo alav “Ažutipe socijalne inkluzijaće ando Vršco”, pale savo dija love e Njamcicko buhljarimašći kooperacija thaj Giz-o. Dži akana si bućarrdo 10 gerontoćherutne thaj 5 bravarja thaj zavarivača, ande vrjama katar 6 čhon - inkalda e Alisa Šajn.

A.M.


Projekto “Ciknjaripe e bijekhimasko e Rromnjengo” savo e opština Bačka palanka nakhavel ande kooperacija e Ćidimova „Čarain“ thaj Maškarimova palo socijalno bući Sombor, nakhadol katar 04. Septembri 2019. brš thaj trajila džiko 03. novembri kale bršesko, a nakhadol trujal o ažutipe e Sajekhutne konferencijako katar e foruja thaj lokalne korkoroorrtuimata (SKGO), trujal o ažutimasko Programo Evropaće unijako pale inkluzija e Rromenđi – Zurjaripe lokalne ćidimatengo pale inkluzija e Rromenđi.

Sasto projekto mol 52.858,00 evruja, katar savo e donacija katar EU inkljel 47.122,91 evro. Jekh katar

fundome kamimata e pro-jektosko thaj lokalne korko-roorrtuimasko si te avel maj-but Rromnja ando proceso

palo andipe e čhinadimasko po lokalno niveli thaj te pala godova zurjavon lenđe kapa-citetuja palo čhutipe ande

mehanizmuja palo andipe e čhinadimasko. Gajda barjola lengo therdipe manušikane orrtengo, sar vi linipe šaji-

mašće mehanizmonengo palo bijandimasko jekhipe thaj araćhipe katar maripe opral e rromnja.

Specifikano kamipe e projektosko si te vazdenpe e inicijative katar e Rromnja save si fundome po manuši-

MAJBUT RROMNJA ANDO PROCESO PALOANDIPE E ČHINADIMASKO


Šerutn i po ć id ipe „Čarain“ e Šeća kolompar inkalda but lačhi koopera-cija e Maškarimova palo socijalno bući Sombor, kaj e

Rromnja andar amari opština sas lende thaj ašunde but buća save si phangle palo majlačhipe lenđe thanesko maškar o

them.Ande amari opština, e

Rromnja ulade sas bahtale inćarrde radionicenca thaj čajankenca, kaj si e svatova

Koordinatorka pale rromane pučhimata ande opština Bačka Palanka, e Dragana Ninković:– Ande nakhli vrjama samas maškar o them thaj nakhavasas o projekto. Pindžarrdam e

Rromnjen lenđe orrtenca. E radionice sas but efikasne kaj džungade ke rromnja gndo pale godova džika trubun, numaj so či trubun te inćaren. Sas ando bipaćape kana ašunde, kaj či trubun te inćaren khanči. Ando projekto sas but aktivne, amalimašće, sas bahtale pala sajekh amaro malavipe, gajda kaj si o projekto lačhe dino gata.

kano ćidipe, fokuso po biji-andimasko jekhipe thaj haravipe e marimasko opral e rromnja, zurjaripe e tehni-kane thaj manušikane kapa-citetonengo palo aktivno čhutipe e Rromnjengo.

Katar 2000. dži ađes, EU dija majbut katar 3,6 milija-rrde evruja pale Srbija. E love si line palo ažutipe e buhljarimasko, trajosko

lačhipe thaj reforme ande sfere: manušikano araćhipe, araćhipe katar e paja thaj ažutipe e thanengo kaj dija o paj, sićope, khuvdipe, tru-jalimasko araćhipe, sasti-masko araćhipe thaj araćhipe kolengo save ćinen, kultura, orrtako thagaripe, lokalno buhljaripe, buća thaj ekonomikano vazdipe, avrjaluni administracija,

migracija, orrtuipe raštraće lovenca thaj bućenca, bivla-daće ćidimata thaj medije, socijalno inkluzija, terrne thaj sporto.

EU ažutipe si nakhadi trujal e kooperacija amare Gavermentova, a dine maj-but buhljarimašće love de sa aver maškarthemutne dona-torja ketane.


aven ando projekto. Po agor, voj naisarrda savorenđe save poteljarrdine o nakha-vipe e projektosko, ulade e opšt inaće, savja sas sajekhvrjama kan pale pha-

rimata e Rromengo.

Cikna: Nedeljne novine

thaj arrlipe e svatosko so nakhline, ćerrdo si o drom pale emancipacija. Sar uladi zor, e Šeća Kolompar inkalda o kamipe e rromengo te mućhen pešće rromnjen te

RAMOME UGOVORJA E STIPENDIJENGO PALERROMANE STUDENTUJA

Ando kamipe te lundžarrdol o procesu palo araćhipe, inćaripe thaj buhljaripe rromane čhibjako e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj Matica rromani ando 2009. brš poteljarrdine e inicijativa palo putaripe studijaće programosko pale anglal-sikavne pe rromani čhib. Pokrajinako gavermento ažutisarrda mothodini inicijativa majanglal dešuduj brš ramosajli angluni generacija e studentonenđi


Dićhimava e faktosko kaj si ćeripe vučesikavne kadronengo pale rromani čhib jekh katar fundosko importantipe palo araćhipe e identitetosko rromane themesko pe kala thana e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ande pesko programo čhuta lovengo ažutipe e studentonenđe

pe kava programo. E Kancelarija del stipendije ando inćaripe katar 6000 dinarja, sar vi aver ažuti-mašće dićhimata rromane studentonenđe.

Kava sikavno 2020/2021 brš e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđe sti-pendiril 11 studentonen, po studijako programo palo

sićope angalsikavnengo pe rromani čhib pe Vuči sikavni strukaće studijengo pale anglalsikavne „Mihailo Palov“ ando Vršco. Gajda palem si nevipe kaj katar kava sikavno brš theren e stipendije e master stu-dentuja pe kava programo.

„Kova so si lačhe, si kaj si sikade sikavne manuša

rromane čhibjako save šaj te den ando klaso thaj te sikaven e rroman čhib, numaj palem si amen majdur pharipe maškar o rromano them save či pin-džaren importantipe te arakhadol e rromani čhib džikaj sićos. Ačhel amenđe but bući po gndimasko buhljaripe kaj si but

importantno te inćarrdol thaj arakhadol e kultura thaj čhib kaj bi godolesko či avelame“, inkalda e pro-f e s o r k a M a r i j a Aleksandrović.

A. M.


Pandžto novembri, sar Themutno đes rromane čhibjako, angluno drom inćarrdilo 2009. brš. Rromani čhib si importantno kotor e identitetosko rromane themesko thaj trujal rroman kultura si phaglimasko kotor e istorijako katar e phuvja ando regiono. E rromane čhibja si trujal 60 dijalektuja, butivar saste averčhande thaj trubul te ćerelpe pe laći standardizacija. Pale godova o trajo e katedrako pe rro-mani čhib, pe Vuči sikavni strukaće studijengo „Mihailo Palov“ ando Vršco, si katar but baro importantipe. E katedra studijaće programosko palo sićope anglalsikav-nengo, jekhutni si ande amari phuv thaj trajil dešuduj brš. Dži akana trujal late nakhlo trujal 80 studentuja, nekobor ramosarrde specijalistikane studije, nesave ćeren ande pešći struka, jal sar pedagogikane asistentuja. Vuči sikavnja ando Vršco si importantno rola dićhimava po fakto kaj po vučo niveli sikadon e terrne manuša save paše dasikani čhib den svato vi rromane, sar dejaći čhib thaj godova ažutil te trujal e bući e rromane čhavorrenca ande anglalsikavne thana, haradon e predra-sude kaj si e dejaći čhib rezervišime samo palo ćher, numaj kaj sar sajekh aver, tru-bul de delpe svato, buhljarrdol thaj inćarrdol.


„Sa manuša si bijande naphangline, jećhe vazdimava thaj orrtenca“ mothol angluno kotor Opšte poveljako katar manušikane orrte. Bijandimava thaj anglune trajošće vrjamava o manuš therel manušikane orrte. Von si garantujime, bičhindi-mašće thaj regulišime nekobor maškarthemutne lilenca.

„Khonik či bijandilo nakamimava aver manušesko pale lesko kolori e morćako, palunipe jal religija. E manuša musaj te sićon te mrzan thaj te šaj te sićon te mrzan, šaj te sićon vi te kamen, kaj o kamavipe avel maj naturalno džiko manušesko ilo de lesko averčhandipe.“ Nelson Mandela

Opšto deklaracija Ketane nacijengo pale manušikane orrte čhinadi si 10. decembri 1948. pale soste kava đes katar 1950. Inćarrdol sar Maškarthemutno đes manuši-kane orrtengo.

Palem džungale varvariz-muja Dujte themešće mari-masko, Generalno parlamento KN anda Univerzalno deklara-cija katar e manušikane orrte 1948. brš. Vi paše godova kaj najsas orrtale musajimašći, zurale roda katar e membruja te den sa lendar ando paćape manušikane, forutne, ekono-mikane thaj socijalne orr-tengo, trujal o principo kaj si kala orrte kotor katar o „fundo biphanglimasko, čačipe thaj miro ando them“. E Deklaracija sas angluno maškarthemutno orrtalo zumavipe te harnjarrdon e raštrengo bućaripe thaj te ćićidon te len musajipe pala lenđe forutne sar korelativno

modeli e orrtengo thaj musa-jimatengo. But raštre kaline te džan vi majdur katar e Deklaracija e orrtengo thaj te ćeren paktuja thaj sporazu-muja savenca ćerrdinesas majbaro ćićidipe pe raštre te len norme manušikane orr-tengo. Dićhimava pe godova kaj najsas koncenzuso trujal godova si trubulas ande e jekhutni povelja te avel vi

ekonomikane thaj socijalne orrte (save roden majbari bući pale raštra), ćerrdine si duj paktuja. Ando 1966. brš bijandilo o Maškarthemutno

pakto pale forutne thaj politi-kane or r te , a 1976. Maškarthemutno pakto pale ekonomikane, socijalne thaj kulturane orrte. Ketane e Univerzalne deklaracijava pale manušikane orrte kala lila so kova so ađes akharrdol Maškarthemutni povelja pale manušikane orrte.

Manušikane orrte thaj biphandavipe

Manušikane orrte si natu-rane, gndimašće, bijande binakhavimašće, krisale garantujime thaj inćarrde. O manuš kana bijandol therel manušikane orrte thaj biph-andavipe. Forutni raštra ćerelpe te godola orrte arakhadon. Godova naj vareso so delpe, lelpe jal ciknjarrdol sar kamel o autoriteto jal kor-k o r r o k a m i p e j e ć h e manušesko. Majimportantno kriterijumo palo dićhipe

MAŠKARTHEMUTNO ĐES MANUŠIKANE ORRTENGO


luno ćidipe, sar vi šajipe palo ć idipe; biphandavipe e gođako thaj paćape ando Del; te džalpe kaj kamelpe thaj te t raj i lpe kaj kamelpe; bidukhavipe e ćheresko thaj tena dićhelpe kana varekašće ramolpe; šajipe palo naukako, kulturako thaj artistikano ćeripe, orrta pe pesko barva-lipe; orrta po krisako araćhipe e orrtavo te roden averčhan-dipe thaj aver fundošće orrte.

Sar lanpe e manušikane orrte?

Po pučhipe sar lenpe e manušikane orrte šaj harrne te mothon ande nekobor

tačke. Angluno, či trubulipe te ćerelpe vareso. Nesave manušikane orrte len, a tena ni džanen. Dujto, šaj te len manušikane orrte te dea-raćhen tumare fundošće buća sar kaj si o trajo, integriteto, biphandavipe, barvalipe. Trito, šaj te len e manušikane orrte palo majdur lundžaripe e biphandavimasko thaj asta-ripe e orrtengo save sas dži akana ciknjarrdine. Štarto, šaj te roden sar trubul thaj jekhimasko linipe e orrtengo pe sa. Thaj po agor, šaj te paćan manušikane orrte.

Godova si gata majefikasno thaj majšukar kotor pala lengo linipe.

Varekana naj musaj te mothon khanči

Kana e manuša trajin ando civilizovano them, von varekana dićhen po manuši-kane orrte. Von trajin, ćeren, ćhelenpe thaj ćeren pešće buća thaj dićhen te aresen pešće kamimata. Hape e kris-ava thaj bilačhimasko gndo palo nakhavipe raštraće bućengo dićhena te nakhaven thaj te den svato, pheren pešće krisale musajimata thaj sikaven pesko bilačho haća-ripe. Thaj či hana griža pale manušikane orrte. Avena ando godova so ćeren thaj sar ćeren. Gndina pale pešće pla-nuja thaj buća. Hana griža palo ćher, familija, pešće buća. Dena svato pale poli-tika, dromaripe, đilabipe...Pala pešće orrte naj musaj te mothon khanči, kaj dićhen pe late ačhimava lačhe trajosko, vareso so korkorro pestar haćarrdol, vareso pe soste či trubul te halpe but alava. Vi tena trajin ande baš sasto civilizovano them, šaj te avel tena dićhen pe manušikane orrte. Pala godova, trubul tena haltumen but griža pale pharimata aver manušengo, trubul te dićhen samo tumari bući thaj trubul te avel tumen crra baht. A te si tumen baht, šaj te naćhen sasto trajo, thaj tena dićhen te si tumen (jal te trubultumen) nesave orrte. Loće si thaj šaj tena dićhen e manušikane orrte te ando

sajekh gavermentosko si kazom voj trajil jal po vazdipe thaj araćhipe jal po ciknja-ripe thaj suspenzija manuši-kane orrtengo thaj biphanda-dimasko.

Manušešće orrte thaj forutne biphandavimata

F u n d o s k o k a m i p e manušešće orrtengo thaj forutne biphandavimasko si araćhipe e truposko thaj o š a k o i n t e g r i t e t o e manušesko. Voj si naturalno thaj orrtako fundo palo linipe fundošće orrtengo thaj biph-andavimasko, pe jekh rig, thaj elementarno uslovo demokratikane ustavosko poretko ande raštra, pe aver rig. Te o manuš šaj lelas e orrte thaj biphandavipe ato-ska e raštra či trubul te hamilpe ande lesko trajo thaj te del les sasto biphandavipe. Manušešće orrte thaj forutne biphandavimata garantujime si e ustavova: orrta po trajo; biazbape manušikane integri-tetosko; orrta po korkorripe; orrta po ekhipe; orrta te avelpe forutno e raštrako; garancija e manušesko biph-andavimasko trujal e orrta po biphandavipe thaj araćhipe, savo si orrta po krisalo sudo thaj orrta pe lesamalipe; biphandavipe e gndimasko thaj lava dine biphandavi-mata; sar kaj si šajipe te delpe svato thaj avrjaluno inklistipe, šajipe palo avrjalno informišipe thaj biphandavipe e nevimašće lilengo; biphan-davipe e losarimasko thaj aver šajimatengo palo avrja-


them ande savo trajin khonik či ćerel tumenđe nisave pha-rimata, thaj či ni trubul te pe tumare orrte akhaddron. Pe aver rig, šaj trajin gajda kaj nisošće orrte či trubul tumen. Bi godolesko kaj čholpe muj pala lende, e manušikane naj trubulimašće palo trajo. Von trubun palo manušikano biph-andavimasko thaj aktivno trajo. Pe nesavo biramome bući e manušikane orrte maj-but vi len, thaj lenca si pha-ripe, e manuša save majbut miškonpe, majbut ćeren thah ćeren averčhande buća. Te e manušikane orrte linesaspe trubul te džanelpe kaj e orrte trajin, pala soste thaj sar te

lenpe. Te avilosaspe ande situacija te lenpe manušikane orrte trubul te nakhadol o biaraćhipe thaj e dar. Te line-saspe e manušikane orrte tru-bul te sićolpe thaj te sikadon pale vareso so dži akana či ćerrdine. Po agor, kolešće ko kamel samo te bešel ćhere thaj te ažućarel te vareko aver ćerel pala sa so trubul, lešće či trubun manušikane orrte, lešće trubul vareko te inćarel les sargo luluđi.

Arrlisaripe paramičaće piltako pale manušikane

orrte ande raštra

Pale but manuš e manuši-kane orrte si čuči paramič. Bipaćape ande manušikane

orrte avel andar o lundževrja-mako haćaripe katar o čhin-dipe katar e orrte thaj bia-raćhipe, trujal jećhevrjamako palo čhutipe jekh nerealno, trijumfalistikane paramičako pale manušikane orrte, savi šaj te ašundol amende. Pale manušikane orrte delpe svato sar kaj voj, korkorro pestar, garantujil kaj si avela tumenđe vareso bilačho, kaj khonik našti ćerel tumenđe khanči džungalo, kaj korkorre manušikane orrte araćhen tumen katar sajekh džunga-lipe, a te tumen pale godova khanči či trubul te ćeren. So e bući ćerel majbilačhi ando avrjalunipe ašunena kaj pale manušikane orrte den svato kola save normalne manušen

Orrtaći patrin pe dićhimašće buća

Diskriminacijako bitromalipe

Linipe prinudne merengo

Linipe ulade merengo

Pa apa politikane orrtengo

Pa ape ekonomikane orrtengo

Pa ape e identitetosko nacionalne, kulturane thaj pa ape ando Del

Orrta po trajo Orrta po ara hipe manušeš e trajosko, familijako, heresko thaj

ramosarimasko

Orrta po hutipe ande

politikane partije

Orrta pe bu i

Pa ape e bijandimaš e jekhimasko

Bitromalipe e marimasko, bimanušikano haravipe

Orrta po kandidatura pe losarimata

Orrta pe a une thaj

la he bu arrne uslovuja

Biphandavimasko gndipe, go i, ha aripe thaj pa ape ando Del

Orrta po biphandavipe thaj ara hipe e manušesko thaj eripe astarrde (phangle) manušenca

Orrta po biphandavipe e mujesko thaj ketanipe

Sindikalonengo šajipe


dićhen sar šerutne došale pala pešći bibah thaj pesko haravipe katar e orrte. Sas ando pučhipe e političarja, jal te si ando pučhipe e manuša andar e maškarthe-mutno ćidipe. Agorimašći si vrjama te o svato pale manu-šikane orrte ande amari phuv arrlilpe. Trubul te teljarrdol e paramičava palo zuralipe, inćaripe, ažućaripe thaj žrtva savenca e manušikane orrte sas therrdine thaj pale rizi-kuja savenca si ađes čhutine. Vrjama si te pale manušikane orrte delpe svato sar modeli te astarrdos ando fundo e realne trajošće pharimatengo thaj sar e bući te godole pha-

rimatenca astarrdos. Po agor majjednostavno si te mućolpe sasti inicijativa thaj responsa-biliteto palo malavipe manu-šikane orrtengo kolenđe save inđaren raštraće funkcije. Numaj o responsabiliteto naj samo lengo. Kazom e manuši-kane orrte paćanape, kazom ando jekh trujalipe avela lini thaj arakhari, kazom avela lini sar uslovo civilizovane trajokso phanglo si pale godova kazom o manuš lele thaj kazom o paćape manuši-kane orrtengo avela kotor kenđe trajosko. Majlačo gndo palo araćhipe manušikane orrtengo si paćape thaj orr-tako araćhipe avrengo. Gajda

ćerelpe o ambijento ande savo legitimno šaj te roden paćape pešće orrtengo, kaj či rodena khanči majbut, ni averčhande, de so kamen te den avrenđe. Godova naj loće kaj trubun te nakhadon e ačhavimata vi ando krisako sistemo savi si dur katar maj-lačho, thaj ando bilačhipe, pašljope thaj čikamipe e manušengo ande raštrako aparato te pale manušikane orrte den sa so trubul. Gajda palem, majbaro ačhavipe si amaro bidžanglipe, predra-sude thaj dar.neznanje, pred-rasude i strah.

A. M.

E Deklaracija angluno drom ando manušikanipe mothol pale ketane standarduja manušikane orrtengo save trubul te aresen sa thema thaj sa nacije ando them. Manušikane orrte si fundošće orrte save si sajekh manuše, save therenpe bijandi-mava, save si bičhindimašće, pale sa manuša, bi godolesko ande savi raštra trajil, than, čefal bijandilo, savo sile nacionalno jal etnikano bijandipe, kolori e morćako, paćape, čhib, jal savo aver statuso. Titularja manušikane orrtengo si forutne, a musa-jipe e raštrako si te e orrte thaj biphandavipe e Ustavova thaj krisava či haradon no paćan. Manušikane thaj minoritane orrte thaj biphandavipe si vareso pe soste, pašo thagaripe e orrtengo thaj socijalne čačimasko, čikat forutne demokratijako thaj evro-paće principonengo thaj haćarimatengo, fundosarel e Republika Srbija.

dekada e rromenđi ande ap vojvodina

Documents