Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 51, jul 2015. godine ISSN 2217-5016

Foto

mes

eca:

Sem

inar

za

koo

rdin

ato

re z

a ro

msk

a p

itan

ja

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Aleksandra Vranić

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

Julski broj našeg mesečnika započinjemo tekstovima o obrazovanju. Teme se tiču ob-razovanja na manjinskim jezicima i pomoći

romskim studentima u procesu studiranja. O obra-zovanju je bilo reči i u razgovoru sa predsednikom opštine Novi Kneževac Dragan Babić.

Koordinator za romska pitanja iz Vršca nagla-sio je neophodnost sistematizacije radnog mesta koordinatora jer je to jedini način da se Romima sistemski pomogne.

Udruženje Roma iz Novog Bečeja proslavilo je petnaest godina uspešnog rada, dok je udruženje „Čiriklji” iz Bačkog Petrovca organizovalo je tribi-nu o nasilju nad ženama.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživač-ko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGi čiTAOci,

2

OBRAZOVANJE

U Vojvodini postoje 344 osnovne škole sa 244 izdvojena odeljenja i 131 srednja škola, među kojima su 154 osnovnih i 44 srednjih škola u kojima se nastava odvija i na jezicima nacionalnih zajednica (kao jednojezične ili kao dvojezične škole). Građanski fond „Panonija” godinama radi na afirmaciji obrazovanja, a naročito obrazovanja na jezicima nacionalnih zajednica.

UDRUŽENJA NASTAVNiKA NA MANJiNSKiM JEZiciMA

Foto: Građanski fond Panonija, Učesnici okruglog stola

3

OBRAZOVANJE

Projekat „Udruženja nastavnika na manjinskim jezicima, inkluzivno i interkulturalno obrazovanje” podržava Fondacija za otvoreno društvo, a ciljevi projekta su formiranje asocijacije nastavnika i podršku civilnim udruženjima koja se na teritoriji AP Vojvodine bave obrazovanjem na jezicima nacionalnih zajednica i doprinos povećanju inkluzivnosti obrazovanja na manjinskim jezicima i interkulturalnom obrazovanju.

U projektu su učestvo-vale Osnovna škola „Jovan Jovanović

Zmaj” iz Đurđeva, Osnov-na škola „ivan Milutino-vić” iz Subotice, Osnovna škola „Jan Kolar” iz Selen-če, Osnovna škola „Matko Vuković” iz Subotice, Os-novna škola „Jan Amos Komenski” iz Kulpina i Os-novna škola „2. oktobar” iz Nikolinaca.

Završna aktivnost projekta

Shodno tome, jedan u nizu projekata koji se bavi temom obrazovanja i inter-kulturalnosti je projekat „Udruženja nastavnika na manjinskim jezicima, in-kluzivno i interkulturalno obrazovanje”. Krajem juna održana je završna aktiv-nost u vidu okruglog stola pod nazivom „Socijalna in-kluzija, interkulturalnost i Asocijacija nastavnika na manjinskim jezicima.” Okruglom stolu prisustvova-lo je 30 učesnika. Bili su tu predstavnici škola u kojima se nastava izvodi na jezici-

ma nacionalnih zajednica, predstavnici školskih struč-nih službi i Pokrajinskog se-kretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacional-ne manjine ― nacionalne zajednice.

izlaganja Prisutnima se prvo

obratila Tanja Stojić iz Fon-dacije za otvoreno društvo, a nakon nje izlagale su dr Ljiljana Levkov ispred pro-jekta „Razvionica”, Mili-ca Grahovac iz Centra za obrazovne politike i Biljana Stojanović, savetnica i sa-radnica na ovom projektu i Danica Stefanović, koor-dinatorka projekta. Sve su ukazale na trenutno stanje u našem obrazovnom siste-mu i na promene do kojih mora daći da bi se taj si-stem unapredio i pobolj-šao. Poseban akcenat je bio na problemima sa ko-jima se susreću škole i na-stavnici koji nastavu izvode na manjinskim jezicima, ali bilo je reči i o važnosti interkulturalnosti i razvo-ju demokratičnosti. To su

4

OBRAZOVANJE

principi koji mogu da se usvoje i razvijaju u školskim učionicama, a učitelji, nastav-nici i profesori su veoma bitni u tom pro-cesu. Zato je veoma bitno da školski plano-vi i programi budu izmenjeni i prilagođeni „školi za 21. vek”, opšti je zaključak svih učesnika.

Jelena Kriš Piger, ispred Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ― nacionalne zajednice, potvrdila je bitnost obrazova-nja na manjinskim jezicima i istakla da Se-kretarijat uvek podržava ovakve projekte i ideje.

ProblemiProjekat je pokušao da uoči probleme

sa kojima se škole susreću u svakodnevnom radu, ali i da ukaže na mogućnosti rešava-nja tih problema. Kao problemi javljaju se nedostatak finansijskoh sredstava, problem nabavke i prevođenja udžbenika, manjak

stručnih saradnika u radu sa decom koja nastavu pohađaju po individualnom obra-zovnom planu, nedovoljan broj stručnih radionica za nastavnike, smanjen pristup računarima i internetu.

PlanoviGrađanski fond „Panonija” planira da

izradi akcioni plan za nastavak inicijati-ve za unapređenje obrazovanja na jezi-cima nacionalnih zajednica i formiranje Asocijacije nastavnika, što je i krajnji cilj ovog projekta. To je način na koji bi svi nastavnici i škole na manjinskim jezicima bili povezani i imali mogućnost da razme-njuju iskustva, pomažu jedni drugma i tako unaprede svoj rad. Bolja nastava dovela bi i do toga da učenici lakše i brže usvajaju gradivo i nadograđuju svoja znanja, koja bi bila primenjiva u svakodnevnom životu.

Tijana čubrilo

5

OBRAZOVANJE

ROMAVERSiTAS PROGRAM U NOVOM SADU

PočeciRomaversitas je prvo otvoren u nekim dru-

gim zemljama, A trenutno postoji u Mađarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Do sada je Ro-maversitas postojao isključivo u Vojvodini, a od prošle akademske godine program postoji u

Kragujevcu i Nišu jer i na ovim univerzitetima ima dosta romskih studenata.

Akademske 2009/2010. godine počeo je zvanično da se sprovodi projekat Romaversitas u Novom Sadu. Jedan od glavnih ciljeva je bio da se stvore jednake mogućnosti za studira-

Vojvođanski romski centar za demokratiju već nekoliko godina sprovodi projekat Romaversitas u Novom Sadu koji finansira Romski edukativni fond iz Budimpešte. Menadžer projekta je Aleksandar Jovanović i on nam je objasnio koje aktivnosti obuhvata ovaj projekat, njegove ciljeve i značaj koji ima za romske studente.

Aleksandar Jovanović

6

OBRAZOVANJE

nje romskih studenata na Uni-verzitetu u Novom Sadu. Pre toga su rađena razna istraži-vanja da se vidi koje su zaista potrebe romskih studenata.

„Mi znamo koji su budu-ći studenti na Univerzitetu u Novom Sadu jer smo prote-klih godina bili partneri Vladi Vojvodine na projektu stipen-diranja romskih srednjoško-laca i tačno smo znali koji su učenici četvrta godina”, kaže Aleksandar Jovanović. Zajed-no sa Kancelarijom za inklu-ziju Roma radili su promoci-ju obrazovanja po Vojvodini, promovišući afirmativne mere i mogućnosti za stipendira-nje. Istovremeno su predstav-

ljali i projekat Romaversitas. „Kada se učenici prijave

za afirmativne mere, mi ima-mo spisak studenata koji će te akademske godine studirati u Novom Sadu, kontaktiramo ih i organizujemo prijem bru-coša kod nas u kancelariji.” Kada dođu, studenti popunja-vaju upitnik koji sadrži dosta podataka o njima da bi videli, kakv im je prosek iz srednje škole, šta su upisali i kako zamišljaju studiranje i tako postaju članovi Romaversitas programa i dobijaju sve ne-ophodne informacije tokom studiranja. „Barem jednom mesečno kontaktiramo sve studente i obaveštavamo ih

o svemu što se dešava.” U Romaversitasu imaju bazu sa podacima o studenatima, a po jednoj akademskoj godi-ni sarađuju sa 60 studenata, među kojima ima i aktivnih i neaktivnih.

Komponente projektaPostoji nekoliko kom-

ponenti koje se realizuju u okviru ovog projekta: dodatni časovi, kupovina udžbenika, engleski jezik, studentske ini-cijative, radionice, mentor-ska podrška.

Glavna komponenta ovog projekta su dodatni časovi. Studenti koji imaju problem da polože pojedine ispite,

Branislav i Jovan Nikolić

7

OBRAZOVANJE

prijave se u program tako što popune formular. Kada se sku-pi dovoljno aplikacija, postoji odbor koji odlučuje o tome da li neko treba da dobije dodat-ne časove ili ne. Zatim prona-đu profesora sa fakulteta koji im pomaže da polože taj is-pit. Jovanović posebno ističe da imaju jako dobru saradnju sa profesorima, koji imaju ra-zumevanja i pružaju svu ne-ophodnu pomoć romskim stu-dentima.

Studenti časove ne uzima-ju napamet. U obzir se uzi-ma koliko je do tada student položio ispita i kako taj ispit deluje na uslov za budžet. Kao i na svakom projektu,

mogućnosti su ograničene pa se to odražava i na novac koji profesor dobija i koliko časo-va može da održi. Ako je po-trebno, profesori rade mnogo više sa studentima. Praksa je pokazala da svi studenti koji pohađaju dodatne časove, i polože ispite.

Jedna od komponenti je i kupovina udžbenika za stu-dente. Postoji limitiran iznos po jednom studentu. Svake godine studenti koji su bru-coši, dobijaju određeni iznos sredstava za udžbenike.

Radionice za studente drži psiholog Milena Ćuk. Na početku akademske godine ona održi sastanak sa studen-tima koji žele da učestvuju u radionicama i da im nekoliko predloga, a onda oni biraju ono što im je zanimljivo. Ove radionice nisu klasične radio-nice jer one prvenstveno služe povezivanju romskih studena-ta, budući da se dešava da se romski studenti međusobno ne poznaju. To je najbolji na-čin da se studenti upoznaju i pomažu jedni drugima.

„Imamo i studentske ini-cijative koje funkcionišu tako što se grupa studenata okupi i želi nešto da organizuje. Mo-raju da napišu mali projekat, koji ide na naš odbor, kako bi se videlo koliko će studena-ta biti uključeno, šta žele da rade. Kada se odobri inicija-tiva, studenti je sprovode u delo”, ističe Jovanović.

Jedna od stavki jeste i da stariji studenti pomažu novim studentima koji dođu

da studiraju. Pomažu im oko apliciranja za stipendije jer studenti koji dođu ne znaju do kada su rokovi za prijavlji-vanje, ali i oko savladavanja gradiva.

iskustva studenataBranislav Nikolić, student

četvrte godine Fakulteta teh-ničkih nauka, na smeru Ener-getika i procesna tehnika i njegov brat Jovan Nikolić, student treće godine na istom smeru podelili su sa nama iskustva i razmišljanja o Ro-maversitas programu. Oboji-ca kažu da vrlo često dolaze i provode tu dosta vremena. Dolaze da uče, pohađaju ča-sove engleskog i psihološke radionice. Ističu da su im naj-više pomogli dodatni časovi, ali i pomoć oko nabvke udž-benika. Ipak, i oni su pružali pomoć drugima oko učenja. Radili su i sa srednjoškolcima, pomagali oko matematike, mehanike, fizike, ali su drža-li časove mlađim studentima i tako im olakšali polaganje ispita.

Iz Vojvođanskog romskog centra za demokratiju pozi-vaju romske studente da što češće dolaze, budu aktivni i iskoriste pogodnosti i infor-macije koje su neophodne za lakše i bolje studiranje.

Tijana čubrilo

8

LOKALNA SAMOUPRAVA

intervju sa predsednikom opštine Novi Kneževac, Draganom Babićem

Predstavite Vašu op-štinu: karakteristike, potencijale, progra-me i projekte koji se sprovode.U sistematiza-ciji radnih mesta lokalne samouprave uvršten je koordinator za romska pitanja.

Opština Novi Kneževac je jedna od manjih opština koja se nalazi na teritoriji AP Voj-vodine, na samoj granici sa Republikom Mađarskom i Re-publikom Rumunijom. U njoj živi 11 500 stanovnika. Imamo jedan granični prelaz prema Republici Mađarskoj i duž cele

teritorije opštine se prostire reka Tisa. Demografska slika opštine je takva da imamo 60% srpskog stanovništva, oko 31% čine građani mađarske nacionalnosti i 8% romske po-pulacije i ostali. Fabrike koje se nalaze na teritoriji opštine Novi Kneževac su fabrika am-

OBRAZOVANJE KAO JEDiNi PUT DO USPEHA

9

ZAPOŠLJAVANJELOKALNA SAMOUPRAVA

intervju sa predsednikom opštine Novi Kneževac, Draganom Babićem

balaže i papira „Lepenka”, fabrika prehambene industrije „Aleva” i pogon za proizvod-nju ženskih čarapa „8. mart” iz Subotice sa jednom radnom jedinicom sa 200 zaposlenih. Pored toga imamo niz manjih poljoprivrednih gazdinstava, kao i značajan broj ljudi koji rade u javnom sektoru. Tako-đe, većina ljudi se bavi po-ljoprivredom, kao dopunskom delatnošću, i mi činimo sve da obezbedimo za njih adekvatne uslove, pre svega koji se tiču

kanalske mreže tj. da im do-vedemo svežu vodu da bi se planski bavili poljoprivrednom proizvodnjom, a onda te svoje proizvode prodavali kako „Ale-vi” tako i nekim drugim kuća-ma koji kupuju njihovu robu.

Da li je u sistematiza-ciji radnih mesta lokalne samouprave uvršten ko-ordinator za romska pi-tanja? Mi smo do pre godinu i

po dana imali romskog koordi-

natora, ali se nažalost desilo to da je osoba koja je obav-ljala ovu funkciju otišla da radi u inostranstvo. On je bio stalno zaposlen i mi smo jedna od prvih opština koja je zapo-slila romskog koordinatora na neodređeno. Dakle, bilo je si-stematizovano radno mesto. Međutim, pošto je stupila na snagu uredba zakona o zabra-ni zaposlenja, to nam pravi problem i iz tih razloga nismo mogli da zaposlimo nekog dru-gog. Novi Kneževac je opština

10

LOKALNA SAMOUPRAVA

koja je prepoznala potrebu da takva osoba postoji. Dok je bio tu koordinator, imali smo projekat sa još dve opštine, Žitište i Crnja, gde smo zajed-nički obezbedili sredstva za kancelariju gde je koordinator radio.

Poslednja aktivnost vezana za Rome na teri-toriji Vaše opštine.

U narednom periodu očekujemo da potpišemo ugo-vor sa Nacionalnim savetom Roma oko zaposlenja jednog Roma koji će biti novi koordi-nator za romska pitanja. Isto tako u prethodnom periodu smo radili zajedničku akciju sa Kancelarijom za inkluziju Roma iz Novog Sada, gde smo udružili određena sredstva i u toku je završetak saniranja de-

setak romskih kuća tj. kupati-la. Isto tako konstantno poma-žemo Romima kroz kupovinu udžbenika i davanje stipendi-ja. Ja bih istakao da mi ima-mo izuzetno dobru saradnju sa romskim organizacijama i da nismo imali većih problema.

Koliki je budžet opšti-ne Novi Kneževac?Naš budžet je oko 400 000

Zgrada Opštine Novi Kneževac

11

000 dinara i od toga 250 000 000 su nenamenska sredstva koja se troše kako za mate-rijalne troškove, tako i za ostale potrebe RJ „Zelenila i čistoće” i nekih drugih stav-ki koji pomažu funkcionisanju Opštine, a ostatak su namen-ska sredstva koja se ubiru od izdavanja državnog poljopri-vrednog zemljišta i drugih namenskih sredstava koje

obezbeđujemo iz konkursa na međunarodnom, republičkom i pokrajinskom nivou.

U kojoj oblasti Deka-de Roma je najviše, a u ko-joj najmanje urađeno u Va-šoj opštini?

Mi konstantno radimo na obrazovanju i konkurisa-li smo za projekat inkluzije Roma, kada smo obezbedili za svu romsku decu besplatne udžbenike, užinu i boravak u zabavištu. To je bilo pre dve godine, a takođe se pogodilo da smo u to vreme imali inve-sticiju saniranja kupatila i to su značajnije investicije. Po-slednje dve godine, na žalost, sredstava je sve manje tako da i mi imamo manje moguć-nosti da izdvajamo i ulažemo u socijano najugroženiju gru-paciju.

Koji su najveći pro-blemi romske populacije u opštini Novi Kneževac? Ja probleme romske

populacije ne bih izdvajao. Moram da kažem da opšti-ne kao što je Novi Kneževac nemaju klasična romska na-selje. Imamo Rome koji žive zajedno sa svima ostalima, u Srpskom Krsturu i Banatskom Aranđelovu i bukvalno ne po-stoji nikakva izolacija, ako je tako mogu nazvati. Tako da su i problemi zajednički, kao što su nedostatak mogućnosti zaposlenja, nedostatak finan-sijskih sredstava za osnovne stvari i nedostatak nade i vi-zije da bi moglo biti bolje u budućnosti.

Šta se čini za stimula-ciju obrazovanja Roma? Što se tiče obrazova-

nja, tu se pokušava uraditi inkluzija i mislim da ima po-maka i da sve više Roma ma-turira. Mi dajemo stipendije za sve studente opštine Novi Kneževac, osim za prvu go-dinu. Na taj način želimo da stimulišemo obrazovanje i da bar malo ublažimo socijano stanje u kojem se nalaze.

Poruka pripadnicima romske nacionalne ma-njine sa teritorije Vaše opštine. Moja poruka je da ži-

vimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Takođe, Romi treba da se više uklju-čuju u proces edukacije, da se informišu o konkursima jer puno puta ljudi nisu dovolj-no obavešteni i ne shvataju na vreme koje su im moguć-nosti da dođu do sredstava i šansi koje postoje. Mi činimo sve da to ispravimo i kroz an-ketiranje i kroz razgovor sa njima, te kroz program gde smo dodelili jednoj nevladi-noj organizaciji sredstva za obilazak svih romskih porodi-ca sa analizom i pravljenjem karte porodica sa informaci-jama koliko ima dece, kojeg su uzrasta i koliko dece poha-đa školu, a koliko ne. To ćemo nastaviti da radimo i mislim da je sistem obrazovanja je-dini put koji može da dovede do boljitka života.

Ljiljana Maričić

LOKALNA SAMOUPRAVA

12

LOKALNA SAMOUPRAVA

intervju sa Ametom Ramadanovićem, koordinatorom za romska pitanja u opštini Vršac

Da li je u sistematizaciji radnih mesta lokalne samouprave uvršten koordinator za romska pitanja?Nije uvršten, ali se nadam da će ovaj pro-

blem biti rešen. Takođe, nadamo se da će do tada lokalna samouprava produžiti angažovanje koordinatora rebalansom, na teret budžeta, na

određeni period do konačnog rešavanja proble-ma sa sistematizacijom. Da li su u budžetu opštine planirana posebna sredstva za realizaciju planova za Rome?Nisu, jer sam ja zaključio ugovor 23. januara

2015. godine, te se nadam da ćemo uspeti da re-

NEOPHODNA SiSTEMATiZAciJA RADNOG MESTA KOORDiNATORA ZA ROMSKA PiTANJA U VRŠcU

Amet Ramadanović

13

LOKALNA SAMOUPRAVA

balansom budžeta bude isplaniran deo posebnih sredstava za Rome, ali ćemo budžetom za 2016. godinu isplanirati posebna sredstva za realizaci-ju planova po LAP-u za Rome koji će do tada biti izrađen i usvojen.

Kakva je Vaša saradnja sa lokalnom samoupravom, pokrajinskim i republič-kim organima?Lokalna samouprava je putem konkursa

Pokrajinskog sekretarijata dobila sredstva za angažovanje koordinatora za romska pitanja u periodu od šest meseci. Kao koordinator obav-ljam svoju funkciju po ugovoru sa opštinskom upravom i imam direktne kontakte sa članom Opštinskog veća zaduženim za socijalna pitanja,

a sarađujem i sa članovima Opštinskog veća koji su zaduženi za privredu, kao i sa poverenikom za izbeglice opštine Vršac. Takođe, imam sarad-nju sa javnim institucijama opštine Vršac, pre svega sa Centrom za socijalni rad, Opštinskim sudom u Vršcu, RFZO (zdravstveno osiguranje) i Policijskom stanicom Vršac. Saradnja sa osta-lim institucijama još uvek je u povoju. Kada je lokalna samouprava u pitanju, istakao bih jako dobru saradnju sa Kancelarijom za LER (lokalni ekonomski razvoj) sa kojom zajednički radim na svim konkursima koji se tiču unapređenja rom-ske populacije.

Od pokrajinskih institucija imam dobru sa-radnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za obra-zovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ― nacionalne zajednice i Pokrajinskim sekreta-rijatom za privredu, zapošljavanje i ravnoprav-nost polova, kao i sa Kancelarijom za inkluziju Roma.

Sa republičkim institucijama sarađujem na obaveštavanju i dobijanju informacija kako bih pomogao lokalnoj samoupravi i romskim NVO da učestvuju na konkursima. Direktniju saradnju još uvek nemam i uglavnom sam usmeren na po-krajinske institucije.

Kažite nam nešto o aktivnostima u oblasti Dekade Roma na teritoriji Vaše opštine u: obrazovanju, stanovanju, zdravstvu, ljudskim pravima.Obrazovanje ― za sada nisu izdvojena po-

sebna sredstva za obrazovanje Roma, već se to radi u okviru teških socijalnih grupa. Vodilo se računa o Romima, ali budžet SO Vršac to ne može sam da podmiruje, bez pomoći iz drugih izvora.

Druga šansa ― obrazovanje odraslih, popri-ma sve veće interesovanje.

Imamo primere romskih srednjoškolaca koji su završili sa vrlo dobrim i odličnim uspehom ali nisu koristili afirmativne mere, nisu bili informi-sani. Najveći problem je izjašnjavanje o pripad-nosti, pa je to prioritetan zadatak u narednom periodu.

14

LOKALNA SAMOUPRAVA

Veliki broj romske dece nije uopšte upisan u osnovne škole, a oni koji jesu, ne pohađaju redovno nastavu.

U školama u opštini Vršac ima oko 250-300 učenika romske nacionalnosti, a ne postoje si-stematizovana radna mesta za pedagoške asi-stente i nema nijednog vaspitača romske naci-onalnosti.

Zapošljavanje ― mogu da kažem da je uključivanje Roma i zainteresovanost za samo-zapošljavanje velika. Međutim, ne ispunjavaju određene uslove za pokretanje sopstvenog bi-znisa (npr. žirant). Mali broj Roma je zaposlen, većina radi sezonske poslove. Ovo je problem koji traje decenijama. Treba staviti akcenat na hitno donošenje afirmativnih mera koje će se sprovoditi i imati nadzor.

Stanovanje ― registrovano je 10 podstan-dardnih naselja u opštini Vršac ali ima ih još ne-koliko. Sve je to povezano sa prethodno navede-nim problemima u obrazovanju i zapošljavanju.

Zdravstvo ― Romi su u ovom pogledu često neažurni i nezainteresovani. Neredovno poseću-ju lekara, deca nisu redovno vakcinisana, žena-ma je potrebno više vremena da se odluče da posete lekara. Potreban je jedan, a verovatno i dva zdravstvena medijatora.

Ljudska prava ― Na teritoriji opštine ima interno raseljenih lica i veliki broj povratnika po readmisiji. Problem u opštini Vršac su pravno nevidljiva lica, bez dokumentacije. U ovom mo-mentu to je jedan od mojih prioritetnih zadata-ka. Romi imaju svoja prava, međutim ne znaju da ih ostvaruju. Zato je neophodna saradnja svih: koordinatora, nevladinog sektora, lokalnih i državnih institucija.

Kako dolazite do informacija koje Vam trebaju u rad?Kako unapređujete svoje znanje?Putem obuka koje su obezbeđene za koordi-

natore, svakodnevnim kontaktima sa nadležnim lokalnim, pokrajinskim i republičkih institucija-ma, nevladinima sektorom, ali i svakodnevnim kontaktom na terenu sa romskom populacijom.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?Radim u kancelariji društva za kulturu, ob-

razovanje i socijalnu integraciju Roma „Romano Krlo”, po odluci opštine Vršac koja je obezbedi-la osnovna sredstva za moj rad. U toj kancelariji primam stranke, komuniciram i vršim koordina-ciju sa lokalnom samoupravom i njenim institu-cijama i po potrebi izlazim na teren. Radim na konkursima koji su aktuelni.

Koji su Vam prioriteti i planovi za ovu godinu?Da u budžet opštine uvrstimo i planiramo

sredstva za izradu LAP-a za Rome, da uradimo bazu podataka o Romima, da u budžetu izdvoji-mo sredstva za poboljšanje stanovanja, obrazo-vanja Roma, da zaposlimo koordinatora i rešimo problem nevidljivih lica. Želja mi je da ujedinim

15

stekao poverenje pripadnika romske populacije i što je moj rad javan. Formirana je kancelarija za Rome, a mnogim porodicama je obezbeđena lič-na dokumentacija uz podršku NVO Praxis. Poseb-no me raduje to što je nehigijensko naselje posle 20 godina dobilo vodovod i kanalizacionu mrežu.

Tijana čubrilo

* Poruka Vašim sugrađanima Romima.Poručio bih svojim sugrađanima Romima da moraju verovati u sebe, da imaju svest o svojoj nacionalnoj pripadnosti i da je potrebno da se lično potrude i uključe u procese integracije. Potrebno je da otvoreno predstave svoje probleme i informišu se o načinima njihovog rešavanja putem javnih institu-cija, gde je romski koordinator i njegova kancelarija spona sa službama koje te probleme mogu rešiti. Što više udruživanja i izbegavanja da se problemi rešavaju lično i jednokratno.

Rome u opštini Vršac bez obzira na versku pri-padnost.

Možete li da nam kažete na šta ste po-sebno ponosni u svom radu i šta smatrate najvećim uspehom?Ponosan sam na ostvarivanje kontakata sa

svim potrebnim organima i institucijama, što sam

Zgrada Oštine u Vršcu

LOKALNA SAMOUPRAVA

16

KANcELARiJA ZA iNKLUZiJU

SEMiNAR ZA KOORDiNATORE ZA ROMSKA PiTANJA

U organizaciji Kancealrije za inkluziju Roma odr-žan je još jedan semi-

nar za koordinatore za rom-ska pitanja i za predstavnike romskih NVO.

Na seminaru su razme-njene informacije o stanju i položaju Roma u lokalnim sa-moupravama iz kojih su bili učesnici seminara. Predstav-ljene su aktivnosti i planovi Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kan-celarije za inkluziju Roma i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Fokus ovog seminara je bio Izveštaj zaštitnika građa-na „Rezultati Strategije za unapređenje položaja Roma“ koji je predstavila predstavni-ca nezavisne insititucije, Dra-gana Vujkov. Ona je istakla da je zaštitnik građana 2013. go-

dine dostavio izveštaj Narod-noj skupštini Republike Srbije i da se do današnjeg dana o njemu nije raspravljalo.

U drugom delu seminara predstavljene su aktivnosti na izradi nove Strategije za unapređenje položaja Roma o kojima je govorio dr Goran Bašić. On je ukazao na značaj izrade nove Strategije koja je još uvek u pripremi. Istakao je ulogu državnih institucija u procesu implementacije stra-

tegije kao neophodnost bolje koordinacije i sinhronizacije sa međunarodnim organiza-cijama. Prema njegovim reči-ma, novu Strategiju priprema ekspertski tim, a plan je da bude završena do septembra. Nakon toga sledi njeno usva-janje od strane državnih in-stitucija, a potom je nephod-no izraditi i akcioni plan za implementaciju Strategije.

Mićić Aleksandra

Učesnici seminara

17

ZDRAVSTVO

HUMANOST NA DELU U mesnoj zajednici Klenak, opština Ruma, pripadnici pokrajinskih institucija su još jednom pokazali da su spremni da pomognu onima kojima je ta pomoć neophodna. Naime, u sredu, 8. jula, dečak romske nacionalne pripadnosti je dobio invalidska kolica koja su mu preko potrebna zbog njegovog zdravstvenog stanja.

Predstavnici pokrajinskih i lokalnih institucija

Nebojša Malenković, di-rektor Fonda za kapitalna ulaganja, rekao je da je važ-no da pokažemo da postoji društvena odgovornost, po-sebno prema onim članovi-ma našeg društva koji žive u senci. „Veoma je bitno da na svakom konkursu, projektu i mestu gde država može da demonstrira društvenu i soci-jalnu odgovornost, pokažemo

da vodimo računa i da nema zaboravljenih što je glavna poruka Pokrajinske vlade i administracije. Mi smo imali obavezu da, kao pokrajinski funkcioneri koji žive sa na-rodom, čujemo šta je to što treba da se učini. Iz tog razlo-ga smo kod ove porodice koja ima potrebu da se obezbede invalidska kolica koja će po-moći da jedan dečak lakše odrasta i da se stalno bori sa izazovima koji se stavljaju pred njega. Upravo to je poli-tika jedne odgovorne admini-

stracije koja je imala priliku da se pokaže”, kaže Malenko-vić.

Ninoslav Jovanović, rom-ski koordinator u opštini Inđi-ja, objašnjava da je ovaj do-gađaj ključni dokaz kolika je uloga i značaj ljudi koji rade u lokalnim institucijama i koli-ko je važna decentralizacija, koja se ne sprovodi u dovolj-noj meri u praksi. „Funkci-oneri koji su na određenim pozicijama, a koji su pre sve-ga ljudi, pa onda funkcioneri pokazuju kako se na jedan

18

ZDRAVSTVO

kvalitetan način vrši socijalna i društveno odgovorna politi-ka prema svim građanima na jednakom nivou. U mesnoj zajednici Klenak, opština Ruma, živi veliki broj Roma i mi u ovoj porodici nismo prvi put. Infrastruktura u ulici gde se nalazi ova kuća je zapravo delo koje je finansirala Pokra-jinska vlada. Dakle, kada po-gledate ko je sve ovde danas sa nama, vidite da je mreža institucija način kako možete da rešite problem”, zaključu-je Jovanović.

Direktor Kancelarije za in-kluziju Roma, Duško Jovano-vić, rekao je da ovaj događaj pokazuje da se administracija ne može vezati za kancelarij-ski prostor i radno vreme od osam sati. Vrlo važno je doći do svakog pojedinca, razgo-varati sa ljudima i sasluša-ti probleme. „Kada sam pre nekoliko dana bio u Klenku, razgovarali smo kako da po-mognemo jednom mladom čoveku da dođe u komunika-ciju sa drugim ljudima i da mu olakšamo život. Tada sam kontaktirao direktora Doma zdravlja iz Inđije, Vasu Petro-vića, koji je obezbedio koli-ca i kome posebno želim da se zahvalim na vrlo brzom i efikasnom reagovanju. Ovim smo pokazali koliko je važno da postoji komunikacija iz-među institucija”, naglasio je Jovanović. On je dodao da su kroz Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavalnje i ravnopravnost polova obez-bedili i mesto koordinatora za

romska pitanja u ovoj Opštini. Nažalost, pojednici iz nekih drugih lokalnih samouprava nemaju sluha da shvate ulogu koordinatora i uopšte kompe-tentnih, obrazovanih Roma u institucijama, a što je veoma važno ne samo za romsku za-jednicu, već i za ceo sistem. „Obični građani nemaju mo-gućnost da se obrate instiu-cijama jer vrlo često institu-cije ostaju gluve za njihove potrebe i u tom smislu mislim da je obaveza svakog čoveka koji je sastvani deo državne administracije da odreaguje i sasluša građanina. Iz tog ra-zloga smo mi kao predstavnici pokrajinske institucije došli u terminu van radnog vremena i iako je danas izuzetno vruć i topao dan, a tako radimo svih 365 dana u godini”, ukazao je Jovanović.

Predstavnici zdravstvaDr Vasa Petrović, direktor

Doma zdravlja u Inđiji, kaže da je osnovna funkcija svakog lekara da daje i da pruži po-moć onima kojima je potreb-na. On je izrazio zadovoljstvo jer je mogao da pomogne i obezbedi invalidska kolica zajedno s Tomislavom Bugu-novićem, u roku od 24 sata. „Direktor Kancelarije za in-kluziju Roma, Duško Jovano-vić, zna, ume i može. Ako to pokazuje u Vojvodini, ako je to priznala evopska zajednica i rekla da je to najbolji način birge o nacionalnim manjina-ma, onda je čast sa takvim čovekom raditi i pomoći kada

nazove i kaže da ima problem. Time ovaj sistem pokazuje da ima snage, moći i kvaliteta da reši probleme običnih ljudi”, dodaje Petrović.

Pomoćnica u Sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politi-ku i demografiju, dr Danijela Stanković Baričak primeću-je da je ovo pravi primer da pokrajinska administracija ne sedi u svojim kancelarija-ma dok građani zaista imaju realne probleme. Izlazak na teren i pružanje pomoći jed-nom mladom čoveku da izađe iz svoje kuće je najmanje što neko ko radi u instituciji može da uradi za svoj narod. Jedna invalidska kolica ne bi trebalo da budu prepreka da bilo ko izađe iz svoje kuće i upozna svoje drugove, bez obzira na težinu bolesti. Ona je apelo-vala na sistem čitave države da vrati personalne asistente i rekla da rešenje problema nije u pojedinačnoj pomoći, nego u sistemskom donošenju zakona i vraćanju tih ljudi u društvenu zajednicu. Još je-dan dobar argument za to je da su u Sekretarijatu imali primere koji pokazuju da su deca sa smetnjama u razvoju završila fakultete samo za-hvaljujući tome što su imali nekog ko će ih odvesti na fa-kultet.

U ovim teškim vreme-nima ne smemo zaboraviti one kojima je pomoć neophodna. Pomoći na bilo koji način, čak i toplom rečju ili osmehom znači biti human.

Ljiljana Maričić

19

LJUDSKA PRAVA

iNTEGRAciJA MARGiNALiZOVANiH GRUPAPovodom organizovanja mreže organizacija civilnog društva i relevantnih državnih institucija koje se bave problemima marginalizovanih grupa, u organizaciji Kancelarije za nacionalne manjine Gradske opštine Vračar i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, organizovana je panel diskusija na temu „Pozitivne prakse u integraciji marginalizovanih grupa”. Diskusija je održana u Sali za edukaciju Doma zdravlja „Dr Milenko Marin” u Loznici.

UdruživanjeZoran Alimpić, pomoćnik

predsednice GO Vračar, rekao je da je reč o seriji sastanaka u različitim mestima u Srbi-ji, sa ciljem razmene dobre prakse između nevladinog sektora, a pre svega organi-zacija koje se bave pitanjima prava manjina, i državnih in-stitucija. „Krajnji cilj je da se napravi mreža kancelari-ja po opštinama i gradovima koja bi dovela do zajedništva i saradnje koji bi rešili pitanja integracije, ravnopravnosti i saradnje sa međunarodnim organizacijama. Treba da ču-jemo različita iskustva i to je način da se gradi mreža po-znanstava i saznanja, jer je to ono što nedostaje. Veliki problemi ne mogu da se reša-vaju bez ljudi čiji su to pro-blemi. Problem je što ima sve manje sredstava namenjenih nevladinim organizacijama i uspeh je moguć jedino ako dođe do udruživanja”, nagla-sio je Alimpić. On je rekao i da je veoma bitno da sve lo-kalne samouprave imaju izra-

đene Lokalne akcione plano-ve jer oni mnogo doprinose efikasnosti njihovog rada.

Položaj RomaDragoljub Acković, zame-

nik direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Re-publike Srbije, najviše je pri-

čao o položaju romske nacio-nalne manjine u Srbiji. Želeo je da ukaže na ono što ovaj narod treba da ima, a trenut-no nema. Acković smatra da je najviše urađeno u oblasti poboljšanja obrazovanja rom-ske populacije. On je ukazao i na upozoravajuće podatke o

20

LJUDSKA PRAVA

kvalitetu života Roma. „Obrazovni profil Roma je 14 puta manji od bilo kog drugog stanovni-ka zemlje. Plućne i kardiovaskularne bolesti, tuberkulozu u najvećem slučaju imaju Romi.” Istakao je važnost zapošljavanja i poboljšanja zdravstvene situacije Roma, a pričao je i o romskim naseljima i njihovoj legalizaciji.

Romi u AP VojvodiniDuško Jovanović, direktor Kancelarije za

inkluziju Roma i Ninoslav Jovanović, koordina-tor za romska pitanja u Opštini Inđija, pred-stavili su iskustva i rad na unapređenju polo-žaja Roma u AP Vojvodini. U Vojvodini postoji mnogo pozitivnih primera i dobrih modela, koji mogu da se koriste i u ostalim delovima Srbije. Oni su naglasili da problemi sa kojima

se svakodnevno susreću Romi iziskuju organi-zovan i sistemski odgovor države i da ne sme sve da ostane samo na praznim obećanjima i pojedinačnim dobrim primerima.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Cen-tra za socijalni rad i Doma zdravlja iz Loznice, romska udruženja i druga udruženja građana. Razmena iskustava, zajedničko korišćenje re-sursa, obuka, nova saznanja bile su ključne reči ovog sastanka. Poznanstva i kontakti koji su uspostavljeni na ovom sastanku poslužiće lakšem organizovanju svih činilaca (i vladinog i nevladinog sektora) koji mogu da utiču na poboljšanje položaja marginalizovanih grupa.

Tijana čubrilo

Predstavnici nevladinog sektora i državnih institucija

21

LJUDSKA PRAVA

cilj sastanka:• Iniciranje procesa međusobnog uvažavanja, poverenja i neophodnosti

komunikacije svih aktera u zajednici i veći doprinos, uticaj i osećaj odgovornosti za društvene procese u lokalu i regionu.

• Razmena iskustava na polju integracije marginalizovanih građana i uspostavljanje međusektorske podrške i saradnje.

• Stvaranje produktivne mreže NVO i državnih institucija u reali-zaciji projekata od značaja za unapređenje položaja i kvaliteta marginalizovanih grupa.

22

NVO

ZAŠTO JE VAŽNO PODSTicATi RAZVOJ FiNE MOTORiKE DETETA U RANOM RAZVOJU

Da bi se dete pravilno razvijalo i učilo nove veštine, ključne reči su ljubav i podrška mame i tate, odnosno adekvatno prepo-

znavanje i odgovaranje na detetove potrebe od strane važnih odraslih osoba koje brinu o nje-mu. Kada smo mu to obezbedili, onda je pred detetom svaki dan prepun izazova kroz koje uči i razvija se. Toliko je novih i neobičnih mesta, predmeta i pojava pred njim koje treba istraži-ti, doživeti i shvatiti. Pokušavajući da pratimo jednog dvogodišnjaka, ponekad se pitamo ima li kraja njegovim istraživačkim aktivnostima, a če-sto, u skladu sa tim, i upadanju u nevolje.

U njegovim istraživačkim pohodima, naj-značajniju ulogu imaju detetova čula. Npr. da bi mozak obradio informacije o novim predmetima s kojima dete dolazi u dodir, te informacije mu stižu upravo putem čula. Stoga, mnogi predme-ti kojima manipuliše dete do tri godine, završe u njegovim ustima. Na taj način ono upoznaje

svet, sebe samog i sopstvene moći, ali i odnos sa odraslima, koji se najčešće protive istraživanju predmeta putem čula ukusa i mirisa. Stoga mu, najčešće ostaje dodir i istraživanje predmeta uz pomoć prstiju.

Koristeći svoje šake, dete ne samo da razvija finu motoriku i stiče nove veštine još od najrani-jeg uzrasta, već i podstiče razvoj mozga. Aktivi-ranjem čula dodira uz pomoć grubih i finih pokre-ta prstiju, podstiče se razvoj sinapsi u mozgu, tj. uspostavljanje novih neuronskih veza. Savreme-na istraživanja su pokazala da se stimulacija ra-nog razvoja deteta, koja između ostalog, podra-zumeva i razvoj fine motorike, kasnije odražava i na njegov školski uspeh. Ranije se dečji mozak doživljavao kao nešto što je statično i nepromen-ljivo i u najvećoj meri genetski određeno. Među-tim, danas stručnjaci mozak vide kao krajnje di-namičan organ, sa fantastičnim dispozicijama za razvoj koji se „hrani” nadražajima i iskustvom,

23

NVO

te uzvraća „burnim grananjem isprepletanih neu-ronskih šuma” (Čarobno drveće uma, M. Diamond i J. Hopson).

Aktivnostima za razvoj fine motorike kod de-teta se aktivira i centar za govor, podstiče se koor-dinacija oko ― ruka, razvija pažnja, kreativnost, ali i samopoštovanje, jer, što je dete uspešnije u nekim aktivnostima, to mu omogućava veće za-dovoljstvo sobom i podstiče na nova istraživanja. Kako bismo sve ovo podsticali kod dece, korisno je da organizujemo igre poput cepkanja i gužva-nja papira, ubacivanja kuglica u sitne otvore, sec-kanje makazama, lepljenje sličica, igre testom, peskom i drugim nestrukturiranim materijalima. Igre ovakvog tipa omogućavaju detetu planiranje, eksperimentisanje, ali i proveru sopstvenih vešti-na. Takođe, aktivnosti za razvijanje fine motorike imaju veliki relaksirajući i opuštajući efekat na dete, što je u eri užurbanog tempa života veoma značajno za njegov razvoj.

Korisno je birati materijale, koji pored toga

što podstiču razvoj fine motorike, omogućavaju slobodu i kreativnost u procesu stvaranja i istraži-vanja, što je veoma važno za usvajanje novih zna-nja. Međutim, ponekad, sama pomisao na „nered” koji posle ovakvih igara ostaje (npr. igre testom, glinom, slikanje prstima, igre peskom, pirinčem, brašnom i sl.) često izaziva neprijatnost, a neret-ko i otpor kod roditelja, pa zbog toga lako odusta-ju od organizovanja ovakvih aktivnosti u kućnim uslovima. Ali, ukoliko se unapred pripremimo da će npr. igre testom ostaviti po koji trag na name-štaju, i pre nego što krenemo u ovakve aktivnosti i zaštitimo prostor od prljanja, radost koju će dete osetiti igrajući se, svakako će se reflektovati i na naše lično zadovoljstvo u ulozi roditelja, ali i u velikoj meri doprineti podsticanju njegovog krea-tivnog i intelektualnog razvoja.

Katarina Majkić, pedagogcentar za proizvodnju znanja i veština Novi Sad

24

NVO

JUBiLEJ „UDRUŽENJA ROMA NOVi BEčEJ”Udruženja Roma Novi Bečej je kroz seriju aktivnosti koje promovišu istoriju i talente banatskih Romkinja, naših korisnica i aktivistkinja, proslavilo 15 godina aktivnog i kontinuiranog rada na poboljšanju položaja Romkinja i njihove dece.

Foto: Udruženje Roma Novi Bečej Na proslavi

25

NVO

Udruženje Roma Novi Bečej osnovano je 1999. godine. Od tada smo aktivnim radom reali-zovali 47 projekata, radili u 45 romskih naselja u Bečeju, Zrenjaninu, Kikindi, Novom Knežev-cu, Starom Bečeju, Miloševu, Kumanu, Boćaru. Kroz naše programe prošlo je oko 6000 Romki-nja i oko 2000 dece. Aktivno smo uključene i u procese implementacije Dekade Roma u Srbiji. Aktivno radimo na rodnoj osetljivosti Dekade Roma zastupajući usvajanje rodno sensitivnih akcionih planova, posebno usvajanja lokalnih akcionih planova za Romkinje, kako u našoj tako i u susednim opštinama.

Na dan 18.06.2015. godi-ne sprovele smo slede-ce aktivnosti: izložbu

romskih narodnih nošnji koje smo prikupili od Romkinja iz Banatu i „Romsko žensko po-slepodne”, muzičko-literar-no predstavljanje romskog ženskog stvaralaštva (pred-stavljanje knjige „Život Rom-kinja u Banatu”, čitanje po-ezije aktivistkinja i korisnica „Udruženja Roma Novi Be-čej”). Izložba narodnih nošnji Romkinja u Banatu bila je i deo multikulturalnog vikenda u Novom Bečeju i trajala je 7 dana.

Aktivnosti našeg centra po-deljene su u 6 grupa:

• Psihosocijalne radioni-ce na terenu sa romskim že-nama koje pokrivaju različite oblasti života i rada;

• SOS telefon na jezici-ma manjina (romski, mađar-ski i rumunski);

• Pravno savetovalište koje besplatno daje pravne savete ženama žrtvama na-silja ali i zastupa Romkinje i druge manjinske žene pred sudovima po pitanjima nasi-lja u porodici, institucional-ne diskriminacije i rasističkih napada;

26

NVO

• Informativne akci-je čiji je cilj informisanje o važnim pitanjima za Romki-nju i njenu porodicu.

• Pomoć u osnaživanju malih ženskih grupa i orga-nizacija i podsticaj romskom ženskom aktivizmu, primarno na području Vojvodine, kao i koordiniranje rada i razvoja Ženske romske mreže Banata i članstvo u Romskoj ženskoj mreži Srbije.

• Zastupanje i rad na unapređenju institucionalnih mehanizama za unapređenje romske nacionalne manjine u Srbiji sa posebnim osvrtom na položaj Romkinja. Ova grupa aktivnosti uključuje aktivno-sti zastupanja na lokalnom, pokrajinskom, nacionalnom, ali i evropskom i međunarod-nom nivou.

Želele smo da, i ovog za nas važnog datuma, damo doprinos unapređenju vid-ljivosti specifičnog položaja Romkinja i ženskog romskog aktivizma u Banatu, što sma-tram da smo u potpunosti us-pele.

Sa nama su toga dana bili predstavnici lokalne samou-prave, civilnog sektora i dru-gi javni radnici.

„Udruženje Roma Novi Bečej” proslavilo je 15 go-dina aktivnog rada na polju unapređenja položaja Roma, primarno Romkinja, pružaju-ći im zaštitu i pravnu podršku u slučajevima nasilja u poro-dici i partnerskim odnosima, unapređujući romski ženski

aktivizam u Banatu, pristup obrazovanju i zapošljavanju i podržavajući osnaživanje Romkinja drugačije seksual-ne orijentacije.

Za koktel je korišćen prostor hotela „Tiski cvet”.

Sve aktivnosti su planirane da, osim proslave jubileja, sa sobom nose i društvenu vidljivost Romkinja, ali i da predstave njihov specifičan polozaj.

Danica Jovanović

Udruženje Roma Novi Bečej Izložba narodne romske nošnje

27

NVO

KAŽi „NE” NASiLJU NAD ŽENAMANasilje nad ženama je jedan od najvećih problema današnjice. Upravo iz tog razloga je u Bačkom Petrovcu, 23. juna 2015. godine, predstavnica udruženja „Čiriklji”, Danijela Mihajlović, prezentovala projekat „Stop nasilju nad Romkinjama“ koji je finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

Na počeku događaja, Danijela Mihajlović je iznela statističke podatke u vezi s na-siljem nad ženama koje je, nažalost, u

eskalaciji. Ona je rekla da su analize pokaza-

le da su nasilnici u 78 procenata muževi, bivši muževi ili partneri, 9% su sinovi, 4,2 očevi, 2% ćerke, a majke ili svekrve 1,6% i da u proseku svakog meseca život izgube 2-4 žene.

Pod nasiljem se podrazumeva:

• Fizičko nasilje — šamaranje, udaranje, guranje, šutiranje, štipanje, čupanje za kosu, grebanje, saplitanje i sl.

• Psihološko nasilje — kada Vas partner vređa, ismeva, kritikuje, optužuje, preti, naziva pogrdnim imenima, pretresa Vašu tašnu i sl.

• Ekonomsko nasilje — kada Vam ne daje novac za potrebe porodice, ne do-zvoljava Vam da imate uvid i pristup porodičnoj zaradi, uzima Vašu zaradu i ograničava potrošnju, primorava vas da napustite posao, onemogućava Vam da se školujete i sl.

„Za nasilnika nema opravdanja i nasilje nije sramota žrtve već sramota nasilnika. Nemojte verovati nasilniku kada plače i govori da se neće ponoviti, kupuje vam cveće, izvodi u restoran i slično. Ono što se dešava u praksi je da žena kada prvi put oprosti nasilje, ono se vremenom nastavlja i postaje sve češće i brutalnije”, na-vodi Mihajlovićeva. Ona dalje objašnjava da ono što treba uraditi kada do nasilja dođe je zaštita u vidu zaključavanja u sobu ili bežanja od kuće. Nakon toga treba pozvati policiju na broj 192 ili dežurnu službu Vaše opštine i reći tačnu adresu. Vrlo bitan elemenat je odlazak lekaru i traženje uverenja o povredama koje će kasnije poslužiti kao dokaz na sudu ako dođe do pokretanja po-

stupka. Takođe, ono što je veoma važno ako ste žrtva silovanja je da se ne smete kupati, već otići direktno kod doktora zbog dokaza.

Ono što dodatno otežava položaj Romkinja jeste činjnica da se poštuje tradicija, pa ima-mo i dalje preranu udaju, rano rađanje dece. Posledica toga je neobrazovanje, siromaštvo i nezaposlenost. Običaji koji se primenjuju i da-nas su otmica ili kupovina devojke. Ovi običaji dovode do problema nasilja nad ženama zbog čega nije dobro negovati ovakve običaje.

Slavica Denić, pomoćnica pokrajinskog se-kretara za privredu, zapošljavanje i ravnoprav-nost polova, rekla je da je u planu izgradnja sigurne kuće na teritoriji Vojvodine u saradnji

28

NVO

sa „Fondom B92”. Nažalost, nasilje nad ženama je real-nost. Samo u prvih pet meseci 26 žena je ubijeno u Srbiji i ovo je zaista alarmantan po-datak. Pored većih investi-cija, Sekretarijat podržava i nevladin sektor, pa su tako podržali i projekat „Stop na-silju nad Romkinjama”. On se odnosi najviše na Romkinje

jer su najčešće žene koje su žrtve nasilja i koje se nalaze u bezizlaznoj situaciji one koje žive u porodicama koje su so-cijalno i ekonomski u lošoj si-tuaciji, pa su u skladu sa tim prepoznali Romkinje kao do-datno ugrožene.

Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, istakao je značaj obrazovanja

kada je u pitanju ova tema. On je rekao da se kroz refor-mu sistema školstva izgubila vaspitna komponenta. „Uđite danas u bilo koji peti razred osnovne škole, videćete da je suštinski problem nastavnice da održi red na času. S druge strane, nemojte zaboraviti da smo mi prošli period ratovanja i u našem okruženju i tokom

U slučaju nasilja možete da se obratite:Policiji: pismeno — prijavom ili usme-no, davanjem izjave službenom licu,Centru za socijalni rad: lično ili putem telefona,Tužilaštvu: pismeno krivičnom prijavom ili usmeno — na zapisnik,Sudu: krivičnom pri-javom, privatnom tužbom ili tužbom,Prekršajnom sudu: zahtevom za pokre-tanje prekršajnog post-puka.Usmeno se možete obratiti Narodnoj kancelariji i pravnoj pomoći u opštini gde živite. Za psihološku podršku ili pravnu pomoć možete se javiti ženskim organizacija-ma ili SOS telefonu.

29

NVO

bombardovanja i to je nešto što je ostavilo svoje posledice na porodicu i celokupno druš-tvo”, objasnio je Jovanović. „Vrlo važan momenat je to šta učiniti sa ženom koja se obrati za pomoć i mislim da je tu naše društvo u ozbiljnom problemu. Dobro je to što je napravljen prvi korak u smislu da se govori o ovom proble-

mu nasilja. Međutim, druga stvar je da žena kada ode u sigurnu kuću i provede tamo neko određeno vreme, dobija psihološku, ali izostaje eko-nomska podrška. Kada žena ima ekonomsku samostalnost, ona ne mora da trpi nasilje i tu država treba da pomogne”, ističe Jovanović.

Predstavnica Centra za so-

cijalni rad, Biljana Drakulić, rekla je da Centar ima mobil-ni tim koji je u pripravnosti 24 sata, za svaku intervenciju koja se prepozna kao hitna. „Žene često ne mogu da pre-poznaju nasilje. Postoji tzv. „medeni mesec” kada nasilnik kupuje poklone, izvodi na ve-čere, obasipa vas pažnjom, a to je samo u jednoj funkciji —

30

NVO

da bi mogao da kontroliše žr-tvu. U biti fenomena porodič-nog nasilja je disbalans moći i potrebe da nasilnik drži pod kontrolom žrtvu. Onog tre-nutka kada nasilnik oseti da mu žrtva izmiče i da je neko ohrabruje, on menja svoje ponašanje u cilju da zadrži žrtvu i najčešće kada se deša-

va taj „medeni mesec” žena se vraća i misli da se nasilnik promenio, da bi se nakon ne-koliko meseci ponovo vratila Centru jer je nasilje posta-lo još brutalnije”, upozorava Drakulićeva.

Predstavnik MUP-a je kazao da za nasilje najče-šće saznaju od same žrtve, a

ređe od šire i uže porodice, dok skoro nikad od komšilu-ka jer oni smatraju da to nije njihova stvar. Kada se žrtva odluči da pozove, patrola će uvek izaći na teren i proceniti stanje i ako je potrebno na-silnik se prijavljuje u stanicu, nastavlja se dalji rad s njim i obaveštava tužilac. On se za-

Prezentacija sa temom nasilja nad ženama

31

NVO

drži u pritvoru i u roku od 48 sati se izvede pred sudiju koji mu određuje meru pritvora do 30 dana, a posle toga po skra-ćenom postupku biva osuđen na određenu zatvorsku kaznu. Ukoliko se ne ide na to, pri-padnici policije se sa Centrom za socijalni rad dogovaraju da se žrtva izmesti, zajedno

sa decom, a krivična prijava se podnosi po redovnom po-stupku i ide kod tužioca. Je-dan od glavnih probema koji je istaknut od strane policije jeste da dok patrola dođe na teren, žrtva oprosti nasilje i brani nasilnika od pripadnika policije što je veoma loše.

Zaključak koji smo svi

izvukli iz ovog projekta jeste da nasilje nije lični nego pro-blem društva uopšte i može se dogoditi svakom. Stoga, ako ste žrtva ili svedok nasilja pri-javite ga, kako biste pomogli sebi, drugima i celokupnom društvu.

Ljiljana Maričić

Foto

: In

tern

et