12.02.2007. BIBLIJSKA TEOLOGIJA Dr Daniel Duda ta je biblijska teologija? esto pod ovim podrazumevamo nau staru, dobru teologiju. Kada neki fakulteti imaju ovaj predmet, oni ue adventistiku doktrinu. Ali, biblijska teologija je disciplina. Istorijska pozadina ta emo uiti? Koje je mesto biblijske teologije u teologiji, koji je sinhroni i dijahronini pristup. Dia kroz, hronos vreme. U sinhronom pristupu se pitamo ta su verovali biblijski autori? Znamo da postoji razlika izme u doktrine o avolu u Novom zavetu, i izme u pogleda na tu doktrinu u Petoknjiju. U dijahronom, ta Biblija govori o avolu? Onda ponemo od I Moj 3, zavravamo u 19 glavi Otkrivenja gde je zmija unitena. Ide se od poetka do kraja. Sledee pitanje koje se namee jeste ta su osnovni principi, kakva je metodologija biblijske teologije? U emu se razlikuje od hermeneutike, egzegeze ili od istorijske teologije, ili filozofske teologije? Koja je uloga epistomologije? To je nauka o prvobitnom principu. Kako znamo da je ono to znamo istina? To je osnovno pitanje epistomologije. to stariji postajem to sam uvereniji da su epistomologija i hermeneutika dve najvanije stvari. Kako znate da su stvari zaista takve? Znate da neki ljudi imaju vrste stavove o neemu i pokuavaju da nametnu taj stav drugima ali nemaju pojma odakle im ti stavovi.. Kakav je odnos izme u Starog zaveta i Novog zaveta? Biblijska teologija se bavi i tim pitanjem. Potrebne su nam odre ene analitike vetine kako bismo analizirali biblijski sadraj. Egzegeza postavlja pitanje ta? ta autor pokuava da kae. Biblijska teologija pita zato? Zato je on kazao ono to je kazao? Zato to je on verovao neto. U biblijskoj teologiji pokuavamo da shvatimo u ta je to ator verovao. Kad to saznamo, onda postavljamo pitanje kako to da primenimo u naem ivotu. Postoji tipino subotnokolsko pitanje ta je Jeremija hteo nama da kae? I onda svi brzo odgovore, a zapravo je odgovor nita. Jeremija pojma nije imao da e u Beogradu 2007. godine neko prouavati njegovu knjigu. Ovo je vano, jer ako postavimo pogreno pitanje, skoro garantovano emo dobiti pogrean odgovor. Ili pitamo nekoga, Danijele, da li si prestao da tue enu? Da. O, neto sam rekao. Rekao sam da je tuem. Onda ne. Jo loije to znai da je jo uvek tuem. Pogreno pitanje skoro uvek garantuje pogrean odgovor. Ako pitate ta je Jeremija pokuao meni da kae, to je loe pitanje, jer on nije meni nita pokuao da kae, skoro je sigurno da ete dobiti pogrean odgovor. Koje bi bilo ispravno pitanje? ta je pokuao da kae onima koji su ga prvobitno sluali? Budui da verujemo da je Biblija nadahnuta re Boja, kad je re o naem kontekstu, koje bi bilo odgovarajue pitanje za nas? Kako bi to trebali primeniti na na sluaj, ili da li moemo neto nauiti od onoga to je Jeremija govorio svojim savremenicima? Naravno da moemo. Oseate li razliku? Da li vidite koliko je vano razumeti ono to radimo. Jer ako ne razumete, sigurno ete se nai u problemu... Antecendent dok itate knjigu pitate se ta se desilo pre toga? Knjiga Propovednika ta se deava? uo sam komentare: to je knjiga starog cara koji je bio depresivan. Da, ali tako liberalan pristup nisam uo dugo u adventizmu. Izgleda da nam je Bog dao jednu knjigu sa kojom se depresivni ljudi mogu lako identifikovati. uo sam da kau tatina, tatina, sve je tatina ako ivi ivot bez Boga. Ali, da li je to ono to Biblija govori? Gde to pie da je sve tatina osim ako ivi ivot sa Bogom? Nigde. Jednostavno, ne prepoznajemo da knjigu itamo kroz line naoare. Svrha subotne kole je itati knjigu kroz biblijsku a ne linu perspektivu. Do petka emo znati koja je svrha mudrosne literature u Bibiliji. Postoji zavetna literatura, recimo u V Moj 28 pie da emo biti blagoslovni ako budemo posluni. Ako ne budemo posluni, prokletstva e doi na na ivot. Ali mudrosna literatura e rei da to ne funkcionie uvek na taj nain. To funkcionie na korporativnom ali ne na individualnom nivou. Zato imamo knjigu Propovednika u Bibliji, ali trebamo da itamo ovu knjigu u svetlu V Moj 28. Ne moemo da je itamo u svetlosti onoga to dolazi posle nje... Pre odre enog vremena smo prouavali knjigu o Jovu. Pitali smo se zato je Jov imao tako depresivan pogled na svet? A tu je bio komentar zaboravio je ono to je Danilo 7 rekao o sudu. Ljudi kau, da, zaboravio je... drutvo, u koje vreme je Jov iveo? Pre Danila! Ili neki kau da je Martin Luter zaboravio ono to je Duh prorotva rekao... Profesor Turner e biti razoaran ako priate o avolu u I Moj 3 glavi...tamo nema avola, tamo je zmija. esto uitamo u tekst neto ega nema. Antecendent itanje znai itati u svetlosti onoga to je ve napisano... naravno, ako je Otkrivenje progresivno ono e se razvijati u odre enom pravcu. Sve vie emo nauiti, ali ako elite da neto uitate, doi ete u problem. Ne postavlja se pitanje, ko je to zaista bio u I Moj 3, ali moramo biti svesni onoga to radimo... Homiletiki to moemo da kaemo, ali egzegetski nemamo prava na to.1

Valter Kajzer u svojoj knjizi uzima starozavetno obeanje i gleda kako se to obeanje iz I Moj 3 ispunjava sve do Mesije. Obeanje u Petoknjinju, u prorokim knjigama, obeanje u ranim prorocima, obeanje u literaturi posle ropstva...na Newboldu ne objanjavam samo metodologiju, ve traim da proitaju tu knjigu Valtera Kajzera. Ako proitate tu knjigu, i budala e razumeti nain kako se razvija jedna tema kroz biblijsku teologiju. Ali, ta knjiga naalost nije prevedena na na jezik. 3 preporuene knjige: Valter Kajzer - Old testament theology; Charls Kalis From scripture to theology; Fric Gay-Think theology; Brevard Childs Biblical Theology A proposal. Uvod u Biblijsku teologiju III Moj 19:18 jedan od osnovnih tekstova Starog zaveta. Ljubi svog blinjeg. ta to znai ljubiti blinjeg? initi dobro. A ko odre uje ta je dobro? Ako se tvom blinjem ne svidi ono to radi, ta e onda? Vidite li problem? Neko treba da odredi ta znai ljubiti blinjeg. ta to znai ljubiti nekoga? Kada ono to radite prema nekome prestaje da bude ljubav? Ko odluuje ta znai ljubiti ta znai ne ljubiti? A naravno tu je i pitanje judaizma ko je moj blinji? Da li je to moj komija, ili osoba koja ivi preko puta, ili preko granice, u Hrvatskoj, sa druge strane sveta... ta se deava ako definicija jedne osobe o ljubavi dolazi u konflikt sa definicijom druge osobe? Ko odluuje ta je dobro, a ta nije? ak i osnovni tekstovi kao to je ovaj postavljaju vie pitanja nego odgovora. U Starom zavetu i u judaizmu su prisutni mnogi tekstovi ne da bismo ih analizirali ve da bi ih iveli. Prvenstvena svrha jeste da do em do odgovora kako da to ivim u praksi? Vi i ja smo deca doba prosvetiteljstva. Kada itamo tekst mi mu prilazimo filozofski. Ali njihov pristup je bio potpuno drugaiji, pitali su se kako da ive taj tekst. U Priama 18:13 kae, da ako odgovori pre nego to t je poznato pitanje, budala si. Drugim reima, ako eli da zna kako da to primeni u ivotu, onda treba da postavlja takva pitanja. Ko je moj blinji, ta znai ljubiti nekoga? Hajde da uzmemo tekst koji je omiljen adventistima. II Moj 20:8 seti se dana od odmora. Sve, ne znai sve...jer preko sedmice ne radi sve stvari... ne treba da krade, vre a druge, kada kae sve stvari, ne znai ba da sve radite, postoji potreba za interpretacijom. Me utim sedmi dan je Gospodnja subota, i nemoj nikakva posla initi. ta znai, da nijednog posla ne radi? Da li sme da opere zube? Ako kaete da, to znai da ste uradili interpretaciju i da pranje zuba nije posao. U Rusiji sam imao diskusiju o brijanju subotom. Jedan brat je smatrao da je to zabranjeno. A ja sam rekao da to ne smatram poslom. Zatim je on rekao da ako se brije u subotu, to je isto kao da si kosio travu u subotu. Ko odluuje ta je subotnji posao a ta nije? Seam se kad smo iveli u komunistikom okruenju, dve godine je trajao vojni rok; ako ste ili na fakultet, onda vam je bio smanjen vojni rok na 1 godinu, ali ako ste ili na teologiju, onda se ipak ilo dve godine. Jer su u komunizmu svi ljudi jednaki a neki su jednakiji. Dolazi mladi adventista u vojsku i ne sme da namesti krevet u subotu. Nee da radi nijedan posao. ta to znai drati subotu? Jevreji su to prepoznali. Biblija je otvorenog karaktera. Da bi je mogli razumeti trebamo je interpretirati. Ako je ne tumaite ne moete je iveti. Ako ste ozbiljni u nameri da sledite Bibliju, onda je ozbiljno trebate tumaiti. Nemogue je initi ono to Biblija govori osim ako ste prvo postavili pitanja... kako da to sprovedem u praksu. Ko je taj ko definie rad, odmor, poinak? ta ako se neija definicija razlikuje od definicije drugog? Da li moete da idete na more u subotu? Da, ali samo do kolena moete da u ete u vodu. Koja je svrha Duha prorotva? I Korinanima 14:3 prva stvar je opomenuti, jer postoje ljudi koji kau, ja sluim Gospodu, ja ga ljubim, a prorok ima sledeu funkciju, ako kae da ljubi Boga, ta je sa ovim? Ovo nije u skladu sa onim to tvrdi. Postoji kontradiktornost izme u ispovedanja i ivota. Na drugom mestu prorok je tu da ohrabri, i kae, da, ti si grenik, ali ne brini, velika je Boja blagodat. Postoje ljudi koji nigde ne vide nikakav problem. Me utim, prorok je tu da kae da ima problem. A ima ljudi koji u svemu vide problem, a prorok je tu da kae, hej, Boja blagodat je vea od tvog greha. To je ohrabrenje. Tree to Pavle spominje je izgradnja. Pomo crkvi da ona raste. ako neko sve interpretira umesto vas, koliko duga treba da bude suknja, ta moe da jede, kakvu muziku sme da svira, da li e osoba rasti? Ako interpretira neto u periodu od 1827-1915, da li je interpretacija ista kao 2007 godine? Ako postoji razlika izme u Amerike i Srbije, da li se to treba uzeti u obzir? Neko kae da, ali Biblija kae...to to i to, i onda sedne. Ili kae, Duh prorotva kae to, to i to, i onda odmah sedne. Ako veruje da je to nadahnuto, to znai da treba o svemu imati iste zakljuke kao i ja. Zato bi neko dao tekst ili citat i seo? Jer u umu te osobe postoji samo jedan nain da se to razume. I ako veruje da je to nadahnuto nemogue je da do e do drugog zakljuka. Postoji autor koji kae svi hriani koji veruju u Bibliju. Ako vidite neto drugaije od njega, onda ne veruje u Bibliju. Zaista? Uzmite samo taj tekst, ljubi svog blinjeg, drite subotu...i samo oko tog teksta postoji oko 1000 interpretacija. I kada ljudi odluuju ko je u pravu, kau Duh prorotva. Da li vidite da ako ne uzmemo ozbiljno hermeneutike prinicpe i primenimo ih na Duh prorotva i Bibliju, niste reili problem citirajui Bibliju. Moete da citirate Bibliju za sve pod suncem. Seate se drugog Isusovog iskuenja po Mateju? avo citira Bibliju. Samo citiranje Biblije nije reenje. Jer Biblija je otvorene prirode, i upravo zbog te2

prirode postoji potreba za interpretacijom. iji je zadatak tumaenje pisma? Knjievnika. Jer je Biblija bila knjiga data drutvu, drutvo je odredilo da postoji potreba da neko tumai tu knjigu drutvu. Tako da su ti ljudi nazvani knjievnici, a posle se razvijaju u rabine. Njihov zadatak je interpretacija Biblije. Efescima 4:13 Bog je dao neke ljude da budu apostoli njihova uloga je da prenose svoja iskustva sa Isusom na druge ljude. Mi bi to danas nazvali kroskulturalna sluba. Ui u novu teritoriju, doi u novom vremenu, i kazati kako to treba initi. Kako ete tumaiti Bibliju. Ko su proroci? Profemi govoriti, pro za. Govoriti za Boga. Ljudi obino na narodnom nivou smatraju da su proroci ljudi koji govore o budunosti. Me utim, to znai govoriti za Boga. Proroci su oni koji tumae Bibliju, hrabre, ukoravaju i izgra uju. Tu su i pastiri, oni koji se brinu o malim, slabim ovicama, a oni su i uitelji, to znai da ih i vode negde. Ne dozvoljavaju da stanu tu gde jesu, ve dobri uitelji vam otvaraju vrata novog sveta, kako bi videli stvari iz nove perspektive. To je narodno razumevanje, dajte ljudima Bibliju, i svako e sve razumeti. To je kotski zdravorazumski pristup. Nakon doba prosvetiteljstva kada su ljudi stvorili pesimistiki pogled, kotski filozofi su rekli da e svaka osoba prepoznati istinu. Cela Amerika je zasnovana na ovakvom razmiljanju. To su ljudi koji sami sebe stvaraju, izgra uju. Najvei junak je Abraham Linkoln. Bio je drvosea, postao je pravnik, a posle toga predsednik. Nije se ni kolovao. Samo je itao knjige. To je ovek koji sebe stvara. U Americi je Vilijam Miler zemljoradnik, ali on osniva novu crkvu. ta e nama kola, to je taj nain razmiljanja. Zato uiti grki i jevrejski, uzmite samo Vukov prevod i konkordans i jednostavno, iskrene due e uvideti istinu. Ako ovo ne razumete, neete razumeti adventistiku misiju. Ona je zasnovana na ideji da samo delimo literaturu, kao lie u jesen, i sve iskrene due e videti istinu. Zaista? Da li su ljudi toliko zainteresovani da uju istinu? Rei u vam neto o sebi. Kada mi moja ena kae, Daniele, ti ima taj problem, ne uivam da to ujem. Kada moja ena kritikuje ono to radim, ja ne uivam. Zato? Jer u tome ima istine koju ne elim da ujem. Uio sam da su stvari koje mi se svi aju, kao okolada, i sladoled...stvari koje su mi najmanje potrebne. I stvari koje ne volim...brokoli, i druge stvari...to su stvari koje su mi istinski potrebne. Ali doktrina o iskonskom grehu ui da istina nije neto to ljudi rado prihvataju, nego je to neto od ega ljudi prirodno bee. Trebam da postanem svestan da su stvari koje ne elim da ujem, meni zaista potrebne. Hrianstvo je nain, put na koji smo krenuli. Biti adventista znai prihvatanje dananje istine. Ja trebam da ujem istinu, ne samo istinu o suboti...trebam da ujem i druge stvari koje prirodno ne elim da ujem jer sam na tom putu u svom ivotu i sutra elim da budem bolja osoba nego jue. Zbog toga je potrebno da ujem istinu. U Starom zavetu ste imali rabine. To su bili ljudi koje je drutvo zamolilo da im tumai Pismo. U Novom zavetu je prisutan taj kotski zdravorazumski pristup, dajte ljudima Bibliju i sve e razumeti. To nije prisutno u Novom zavetu. Duhovni darovi pomau da vidimo Bibliju. Potrebni su nam uitelji. Ako ste ikada imali dobrog uitelja u ivotu znate o emu priam. To su ljudi koji znaju da vas inspiriu, ljudi koji veruju u vas, ljudi koji vas dovode u situaciju da razvijete sebe i da postignete maksimum. Potrebni su vam i ljudi koji e vas ohrabriti kada padnete. I ljudi koji e vam rei istinu koju ne elite da ujete. A vama su potrebni ljudi da kada se vremena promene, mogu da vam kau da slediti Isusa Hrista u toj situaciji, znai to i to... setite se Pavla u Atini, koji se eta i gleda ta se zbiva oko njega...ne znam ko je bio njegov starozavetni heroj...siguran sam da je u dejoj subotnoj koli sluao o herojima, moda je to bio Isus Navin, koji je bio borac protiv Hananejaca, da li je to bio Ilija, koji je bio u stanju da uini da vatra padne sa neba; kada je iao kroz ulice Atine, razumeo je da ne trebamo da seemo glave ljudi, da ne treba zvati vatru da padne na neznaboake gradove, nego kae, znate ta, kad sam hodao vaim ulicama, video sam neto to mi se svi a kod vas...vi ozbiljno uzimate vau religiju. Da li znate da nas je Bog stvorio da bismo ga traili? Filozofima je cilj da trae istinu. Oni uzimaju jednu ideju i pokuavaju da otkriju istinu vezanu za to pitanje. To je Pavle traio. On shvata da metod Isusa Navina i Ilije nee doneti uinka, jer to drugaije vreme, druga era...potreban vam je neko ko e tumaiti Bibliju u tom vremenu. Da li vam je jasno da nije problem u tome da li verujete da je Biblija nadahnuta, ve je problem u tome kako je tumaiti? Svi tumae Bibliju. Dao sam samo dva osnovna teksta...jedno je osnova hrianstva, a drugi tekst je ugaoni kamen adventizma...i nigde ne moete da stignete osim ako tumaite te tekstove. Rabini U Starom zavetu imate dve vrste rabina: Tora rabine oni su diskutovali o Bibliji. Postavljali su pitanja studentima. Tora rabini su imali svoje studente. Kada neko pita ta znai da se u subotu nita ne sme raditi, ta to znai, kako to primenjujemo? Ovi Tora rabini su neto dozvolili, a neto su i zabranjivali. Kada kau, ako ide 800 koraka u subotu, to je dozvoljeno, to je jo uvek dranje subote, ali ako ide 1000 koraka, to znai da si odbacio Toru. Ako ste uinili 800 koraka, ispunili ste Toru, ako ste uinili vie, ispraznili ste Toru, prekrili ste je. U umu ovih rabina, ako se tumai ovako, to nije ono to je Bog eleo. Ako je student razumeo sutinu, po miljenju rabina, onda bi rekli, da, razumeli ste Boju nameru, i rabini e rei da je na taj nain ispunjena Tora. Kada Isus kae u besedi na gori, Matej 5:7...blaeni su3

siromani. Molim? Posle 16 stihova je rekao, zar ne vidite da sam doao da ispunim zakon a ne da ga ukinem. Kada Isus propoveda, ono to ljudi uju nije ono to su oni uili, to je neto drugaije. Ja sam tu da bacim telo i krv na Toru. Tu sam da vam prikaem ta je Bog imao na umu. Ako stavite zajedno ono to su rabini dozvolili i zabranili, to se zvalo rabinistiko breme. Ako ste poznavali rabina, tano ste znali kakvu vrstu bremena poduava. Budui da su veina rabina bili Tora rabini, oni su poduavali breme nekoga ko je bio poznat. Kada ste ili u sinagogu u subotu, unapred ste znali kakvu vrstu propovedi ete uti. Jer breme e biti breme Tora rabina. Isto kao to to mi danas znamo subotom kada ujemo ko propoveda. S vremena na vreme, dolaze smiha (smichah) rabini. To je jevrejska re za autoritet. To je rabin koji smatra da postoji novi nain za razumevanje Biblije. To razumevanje je blie Bojoj nameri. On bi doao sa novim bremenom, novim uenjem, novim nainom tumaenja Tore. Zamislite da neko do e i kae, sluajte, ovo to vam sada govorim je blie Bojoj nameri...koje je prvo pitanje koje e tumai Pisma, knjievnici i fariseji postaviti? Ko stoji iza tebe? Ko ti je dao autoritet, kako zna da je to nain za interpretaciju? Da biste bili smiha rabin, treba vam potvrda dva rabina, kako biste imali autoritet da poduavate. Setite se kada Jotor do e Mojsiju i kae, imae srani udar. Ne moe da nastavi tako. Izaberi ljude koji e tumaiti Toru i suditi ljudima, a ti e se baviti stvarima koje oni ne mogu da ree. Izabrali su 70 stareina. Mojsije i Aron su trebali da rukopoloe 70 stareina, njih dvojica. Smiha rabini su znali celu Toru napamet. Zamislite da jedan takav rabin poseti va grad, Tora rabin bi vam rekao, rabin Hilal je rekao to i to .... a smiha rabin bi rekao, uli ste kako je to objanjavano, ali ja vam kaem kako trebate to da radite. Da li ste itali Matej 5...uli ste kako je to objanjavamo, kazano je... ali ja vam kaem! Isus je smiha rabin. On je onaj koji kae u Mateju 11 uzmite moje breme, jer je lako. uli ste da se stihovi tumae na ovaj nain, ali ja vam kaem kakvu je Bog imao nameru. Luka 20:1-2 oni nisu imali problem sa Tora rabinima. Isus dolazi u Sinagogu u Luci 4 i zamole ga da propoveda, jer ga smatraju Tora rabinom. On jo nije poznat. Ali kada propoveda u Mateju 5, kada je ve postao poznat, onda je to drugi pristup...reeno je, ali ja vam kaem, ljudi pitaju ko vam je dao autoritet? A Isus ih pita ta on radi? Hajde da vam postavim pitanje. ta radi? On je rabin, oni poduavaju postavljanjem pitanja. Najbolji uitelji su oni koji postavljaju najbolja pitanja. Moda su frustrirajua, moda su pitanja sa kojima se ne slaem uvek, ali to su pitanja na koja nemam odgovor. Isus to ovde radi. Isus je to pitao, jer u Mateju 8 itamo neto, da je Jovan Krstitelj koji je smiha rabin, govori, uli ste kako je kazano, ako ste deca Avrama, sve je u redu, ali ja vam kaem, ako ne donese rodove pokajanja, onda e sekira reiti problem. Nemojte kazati da ste deca Avrama, nee vam to pomoi. Jednog dana on kae, gledaj! Jagnje Boje uze na se grehe sveta, a on je vei od mene. Ja nisam dostojan ni da mu odveem pertle. A zatim dolazi glas sa neba. Ovo je moj Sin, u njemu nalazim dobru volju, sluajte ga. Dva glasa! Dva oveka su potvrdila da je Isus smiha rabin. A fariseji su rekli da nee postavljati takva pitanja, jer ako kau da je Jovan bio sa neba, onda trebaju da priznaju da je potvrda Jovanova za Isusa validna. Jevrejski itaoci su itajui Jevan elje po Mateju shvatili ove aluzije. Tako da su odmah razumeli da je Isus Hrist novi rabin koji je doao sa novim bremenom. Ovi smiha rabini su imali uenike, a Tora rabini studente. Razlika izme u uenika i rabina U judaizmu su prepoznali da budnost nacije zavisi od obrazovanja ljudi. Kad imate 6 godina, upisae vas u kolu. Oni e rei da nee nikoga mla eg od 6 godina da prime na obrazovanje. Od este godine mi emo uzeti dete i kljukaemo ga kao gusku. Kljukaemo ga Torom. Ide u kuu knjige. Za 4 godine e nauiti celo Petoknjinje napamet. Kad napunite 10 godina rabin e vas pogledati, i rei, ti si nauio koliko si mogao, sad idi kui kod svojih roditelja, i postani ono to su tvoji roditelji. Ako su roditelji obuari, i ti treba da bude obuar. Ali, rabini bi izabrali neke uenike i rekli, vi trebate da nastavite kolovanje. I oni bi ili u kuu Tore. Tamo bi napamet uili celi Stari zavet. Ko to moe? To je skroz drugi tip drutva. Njihov tip drutva je zasnovan na pamenju, a na na pisanju. Kada napune 15 godina, rabin ih alje kui. A neki od ovih uenika e postati studenti odre enih rabina. Rabin je taj koji bira vas, a ne birate vi nastavak kolovanja. Tom procesu nema kraja. Zatim se ide u kuu Talmuda. Rabin nee uloiti vreme u vas ako ne veruje da moete biti kao on. ivite sa njim, sve vreme provodite sa njim, a cilj je postati kao rabin. U tome je razlika. Ovde su oni tu da budu poduavani (studenti), a uenici su tu da budu kao rabini. Kada je Isus rekao, ja sam vas izabrao, ta je rekao? Ko je bio Jovan, Petar kad ih je Isus pozvao da budu uenici? Oni su bili ribari. To znai da ih je neko pogledao i rekao, vi idite kui (ali su znali Petoknjinje). Niste dovoljno dobri. Luka 5 udotvorno ribarenje...Petar kae Isusu, idi od mene, ja sam grean ovek. On ne kae, hajde da se mi druimo. Ja u ti dati brod, mreu, a ti nam pokai gde da bacimo mreu, a dobit emo podeliti. Ne, on kae, kada sam sa tobom, ja shvatam ko sam. Ja sam grean ovek. A Isus kae, ne brini, ja u vas nainiti ribarima ljudi. Do ite i sledite me. Tekst kae 11 stih da su sve napustili i oni su ga sledili. Ja sam kao mlad propovednik propovedao kazavi, zamislite ostavili su ceo amac pun riba i sledili su4

Isusa. Jer sam iz moje perspektive itao taj tekst. A da je Petar imao mobilni telefon, i da je pozvao kuu i rekao, jedan rabin me poziva da budem njegov uenik, mama, ta da radim, ta bi ona rekla? Idi, idi! Niko u istoriji nae porodice nije pozvan na takvu ast, idi! Postoji razlika izme u studenta i uenika. Ako vas Isus poziva to znai da vi moete biti Njegovi uenici. I zapazite u novozavetnom grkom nismo pozvani da budemo studenti, nego uenici. Dobro je studirati na fakultetu 4 godine, ali mi uimo da postanemo kao to je on. Pitanje: Pretpostavljamo li na osnovu ovoga da je Isus vraen kui jer je bio tesar? Verovatno je sa 15 godina poslat kui. Zato su ljudi bili iznena eni, kako on sve zna, a nije uio sa njima. Kada su rabini poduavali, imali su tehnike izraze za taj proces bez kraja zabrana i dozvoljavanje. To se zvalo bind vezati neto, i loose odvezati neto. Ako pogledate Anchor I tom, strana 743, i proitate lanak vezan za ovo, veoma je interesantno...neto svezati je znailo neto zabraniti, a razvezati je znailo dozvoliti. Ako ste bili u mogunosti da to radite, imali ste kljueve carstva. Matej 16:19 Isus kae, ja u vam dati vam je mnoina, a katolici kau da kljueve ima samo sveti Petar Isus je rekao da e dati njima kljueve neba. Matej 18:18 tako e govori svim uenicima, to sveete na zemlji, bie svezano na nebu...drugim reima on kae svojim uenicima, vi trebate da tumaite Bibliju. Doi e Sveti Duh, koji e ih odvesti svakoj istini, i ne samo da im daje autoritet, ve oekuje da e oni raditi to. Vi, moji uenici ste oni koji trebaju da tumae Bibliju. Djela 15 trebate da razumete veliki kamen me a u istoriji apostolske crkve. Prvi uenici su jevrejski sledbenici jevrejskoj rabina. Oni su obrezani, jedu koer hranu, recituju jevrejske molitve, dre jevrejske praznike i sastaju se u jevrejskom hramu. Oni su jevrejski sledbenici jevrejskog rabina koji je iveo jevrejski ivot u jevrejskoj naciji. Jednom kada su poeli da propovedaju dobru vest o Isusu, svaka vrsta ljudi je odgovorila na taj poziv. Crkva u Antiohiji, setite se Sirije, severno od Jerusalima, Sirija je ojaala. I upravo zbog toga su tamo poeli da slede Isusa. Nisu se oblaili, nisu bili kao Jevreji. ta znai biti hrianin za ove ljude? ta je znailo za te ljude u prvom veku u Antiohiji da ponu da ive istinu o Isusu Hristu? Prvi hriani su znali da je Isus za svakoga, ne samo za Jevreje. Kako e da reavaju taj problem? Setite se da su ti ljudi iz Sirije. Trebate da razumete neto iz istorije... ta je Antioh uradio Jevrejima. Zabranio je obrezivanje. Rezultat Jevreji su poeli da zaboravljaju ko su oni. Tako da imate taj pokret iji je cilj bio da se obnovi judaizam. Jer su nauili neto iz istorije ako zanemarite obrezivanje, va nacionalni identitet e poeti da nestaje. Deca zaboravljaju ko su... tu je problem. Tu su hriani u Antiohiji, u Siriji, i ta da uradimo sa njima? U Djelima 15 oni su sazvali sabor, jeiva, i diskutovali su sa obe strane. Odluili su da e neto dozvoliti, i da e neto zabraniti. Ako itate Djela 15:28-29, ta oni rade? Oni donose odluke ta znai biti uenik u novonastalnoj situaciji... tu postoje odre ene stvari koje emo dozvoliti i zabraniti. Oni se jednostavno sastaju zajedno i kao zajednica donose zakljuak kako da tumae Pismo. ine upravo ono to ih je Isus zamolio da ine. Dao im je kljueve. Dao im je autoritet da tumae Bibliju. Koji je bio rezultat? Hrianstvo je postalo religija svetskih razmera. Da su tu pogreili, hrianstvo bi bilo sekta u okviru judaizma. ta ovo znai za nas? Pitanje koje vam postavljam kako stojimo sa naim bremenom? Jer je to i nae breme. Biti hrianin u 2007. u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji...to znai postaviti pitanje, ta me je Gospod zamolio da radim i da ne radim? Sa ovim trebamo da se borimo kao zajednica. Jer je Biblija knjiga drutva, zajednice. Bog je progovorio, a sada je na nama da uinimo da ljudi razumeju, da to primenimo u ivotu. Ako smo ozbiljni u vezi ovoga, moramo biti iskreni u naem tumaenju. Zato tumaimo na ovaj nain? Trebate razumeti da se tumaenje menja kako vreme prolazi! Klasian primer bi bio pore enje Danila 1 i I Kor. 8. Danilo kae da nee jesti meso koje je rtvovano idolima. Ovde smo u 6 veku pre Hrista, i Danilo odluuje da nee da jede to meso. Zato to je rtvovano idolima. Da bi se ovo razumelo treba postaviti pitanje koji je prinicip i primena ovoga? Prinicipi su venog karaktera, a primena je lokalna, kulturalna i vezana za odre eno vreme. Koji je osnovni problem u Danilovoj situaciji? Izrazimo svoju veru u Boga Oca. On veruje da je Bog tvorac celog svemira, on nee da jede meso koje je rtvovano idolimo. Idite napred, do I veka nae ere, I Kor. 8. Pavle kae, ako elite da pokaete vaem blinjem vau veru, idite i sve to vam da, pojedite. Ne brinite se da li je rtvovano idolima. Kako je mogue da Pavle u I veku kae jedite, kad je Danilo rekao, nemojte jesti? I obojica imaju blagoslove da budu verni? Koji je princip ovde prisutan? Princip je isti, ali je primena drugaija. Ako hoe da pokae da je idol samo pare kamena koji stoji tamo, jer mu donose uvee hranu, a budui da idol ne jede, kada ujutru donesu novu hranu, ta e raditi sa starom hranom? Uzmu je i prodaju je na pijaci. Pavle kae, uzmite i jedite to. Pokaite da je idol samo pare kamena i da nema veze sa tom hranom. Nije taj kip pljuvao tu hranu. Ja verujem da je Bog tvorac neba i zemlje. On je ivi Bog, a idol je samo pare kamena. Zapazite, prvi vek, kako izraavate taj princip u ivotu? Na taj nain to ga jedete. U estom veku pre Hrista, kljuna stvar je odvojiti se. Navuhodonosor je odvojio hranu za njih, on izigrava malog boga, on praktikuje svoj autoritet na njima. I Danilo kae, ne, neu to da jedem. Legalisti se die kosa na glavi. Kako da znam ta da radim? U nekim situacijama jesti, ne jesti... zbunjen sam. Problem je ako primenite primenu, kraj toga e biti glupost. Veina ljudi kau da je Biblija nadahnuta, hajde da uzmemo primenu i bacimo primenu na bilo koje mesto na koje elimo. Bez obzira na vreme, mesto, kulturu. Ali na taj nain ne primenjujemo princip, ve5

primenu. Sigurno ste uli o ljudima tj. enama koje dolaze u crkvu sa maramama na glavi. Zato to rade? Zato to trebamo biti verni Bibliji. Biti veran Bibliji znai postaviti pitanje principa. ta znai kada Pavle kae, treba da se pokriva glava? Pavle pita, zar vas priroda ne ui tome? Ne, Pavle. Priroda me ne ui tome. Da li zna odakle ti to? Iz kulture. Kada budete u Londonu, posetite Britanski muzej, i videete statue iz rimskog perioda. Svi mukarci su imali kratku kosu, a sve ene su imale dugu kosu. A Pavle kae, zar vas priroda ne ui? Ne. Kada pogledam lava on ima dugu kosu, a kad pogledam lavicu ona ima kratku kosu? Da li ste to nauili iz prirode? Ne, to je iz kulture. U tim danima nisu imali utu tampu. Ako je prostitutka htela da se reklamira, radila je to tako to je odsecala svoju kosu. U tim danima nisu imali devojke na Teolokom fakultetu jer su smatrali da je to gubljenje vremena i novca. Moete li da verujete da ima ljudi koji tako razmiljaju? Smatrali su da e se one udati, ra ati decu, zato ih edukovati...ali su prostitutke htele da budu u kontaktu sa mukarcima, one su da bi zadobile panju mukarca, imale edukaciju, kako da priaju sa mukarcima. Zato Pavle kae kada ena stoji iza katedre i govori mudro, koje pitanje e postaviti mukarci sebi? Kako to da moja ena ne moe biti ovako mudra kui? Ali Pavle kae, ja znam zato neko tako mudro govori...zato to je prostitutka. Zato je Pavle rekao da ene ne trebaju da poduavaju. Kada osoba do e sa ulice u crkvu i sedi pozadi, i vidi enu sa kratkom kosom, ta e pomisliti? O, znao sam ta je radila sino. Znam gde je bila jue. Pavle zato kae, stavite marame. Da bi se ljudi koncentrisali na propovedanje jevan elja, a ne da razmiljaju ta je ova sestra radila jue. Primena je pokrivanje, ili ene ne poduavaju...ali sve to zavisi od mesta, kulture i vremena. Postoji li neto u prirodi ena, da one ne mogu da poduavaju? Ili je problem mesto i kontekst u kojem je Pavle razvio ovakvo razmiljanje? Kako dobiti odgovor na ovo pitanje? Ne, nita ovde nema o prirodi ena. Nego o prirodi mesta o kome on pie. Setite se Korinta, sve luke nisu bile poznate po visokom stepenu moralnosti. Korint je imao dve luke. Na grkom, iveti kao Korinanin, to znai iveti nemoralan ivot. Ako postoji neto u prirodi ena, onda bi Pavle na kraju svojim poslanica pisao, nemojte zaboraviti da stavite marame, blagodat vam i mir i ne zaboravite marame. Ne, on samo u jednoj poslanici to spominje, a u II Korinanima to i ne spominje. Zato? Zato to se to ticalo prirode mesta kome je uputio poruku. Vi danas imate ljude koji ele da budu verni Pavlu, koji ne razumeju da je Biblija otvorena knjiga, niko ih nije poduio razlici izme u principa i primene...zato uzmu Bibliju i sve to slede. Kada mukarac do e sa ulice i pogleda svoju okolinu, pita se ta tu nije u redu? Kako to kada je vidim u banci u sredu izgleda normalno, a u crkvi u subotu izgleda kao udak? ta e on pomisliti? Zato ta promena? Zapazite ta je uradila. Primenom primene idete tano protiv principa. Da li ste verni Pavlu? Ne, idete protiv onoga to je rekao. Jer je on rekao da ne sme da postoji prepreka propovedanju jevan elja... a vi mislite da ste verni... a idete jasno protiv prinicipa. Pravite prepreke propovedanju jevan elja. Ovo trebamo prepoznati. Hajde da postavimo pitanje. Kada evangeliziramo, da li ljude uimo prinicpima, ili primeni? Ako radite ovo...to je nain kako da drite subotu...nemoj ovo da radi...uimo li ih aplikaciji? Ako ih uite samo aplikaciju (potrebno je i neto aplikacije), ali ako ih uite samo tome, uiniete ih nesposobnim da donesu odluku za primenu odre enih prinicipa zavisno od mesta, vremena... ako radite na taj nain, rezultat je da ne stvarate zrele studente. Stavljam vam na srce trebamo ozbiljno da uzmemo u obzir nae breme. Kao sledbenici rabina trebamo znati ta radimo. Budite iskreni po tom pitanju. Kada sam bio mali, kada su ljudi pitali zato ne puimo, pastor je obino rekao, da je Bog hteo da puimo, stvorio bi nas sa dimnjakom na glavi. Kada bi vam to rekao, vi biste se smejali, jer je to objanjenje odgovarajue u 1930-tim godinama, ali ne i danas. Tako e ne elim rei kakve sam argumente uo u vezi muzike u crkvi... Hajde da budemo iskreni kada je re o naoj primeni. Niko nije objektivan. Zato je Biblija data celoj zajednici. Potrebni smo jedni drugima. Da moemo jedni drugima pomoi da itamo knjigu, da je tumaimo. esto ujem kako ljudi kau imam ovaj problem, ne znam ta da radim, ujem ta ova osoba kae ili ona...jo vie sam se zbunio, a sada radim samo ono to Biblija kae. Zaista? uo sam poznate adventistike govornike koji kau, svako vam daje sopstvenu interpretaciju Biblije, ali ja vam dajem ono to Biblija govori. Svako ima svoju agendu. Svi je imaju. to vie ljudi insistiraju da je njegov nain itanja Biblije objektivan, to ta osoba postaje neobjektivnija. esto mi ljudi kau, o ti voli ove stvari jer si teolog...a ja samo prihvatam ono to proitam, ne treba mi egzegeza ili biblijska teologija. Ali je upravo to problem. Nain kako itamo, to znai kako ja itam. Biblija nije napisana jue u Beogradu, na srpskom jeziku. Zato to je napisana pre dve hiljade godine na drugom mestu, u drugaijoj kulturi, na drugom jeziku, moramo je tumaiti. Upravo to je problem. Nain kako je ja itam, zai da vi ignoriete ovaj jaz od dve hiljade godina. Moja perspektiva postaje Pavlova perspektiva. Nain kako ja itam, smatram da je to Pavlovo razumevanje? Ali, kako to zna? Pre tri sedmice vodio sam diskusiju u najjaoj belakoj crkvi u Engleskoj. Zamolili su me da imam predavanja o ulozi ena kao stareinama crkve. Ono to je zanimljivo je da su konzervativci imali takvo poverenje u mene, da trebam da prezentujem njihove stavove, a druga strana je smatrala da trebam da prezentujem liberalne stavove. Prezentovao sam obe strane, pa smo profesor Turner i ja odgovarali na pitanja crkve. I jedan ovek je citirao da stareine trebaju da imaju jednu enu. Mi u engleskom kaemo husband of one wife, u grkom, mukarac od jedne ene, to znai, zakljuuje taj ovek, stareina mora da bude muko. Rekao sam mu da li je siguran da je Pavle to imao na umu? Da, mukarac, mora biti muko. A ja sam rekao da postoji 8 tumaenja te fraze, mukarac sa jednom enom. Da, ali trebamo da6

razumemo Bibliju kako pie. Da, ali mi to ne inimo jer rukopolaemo i one koji nisu oenjeni, to je krenje tog principa da muko treba da ima enu, rukopolaemo oenjene koji nemaju decu, i one koji imaju samo jedno dete, jer tekst kae da trebaju da imaju decu... i tako e rukopolaemo ljude ija deca nisu u crkvi. ta radimo? Tumaimo tu frazu. Nisam hteo da kaem javno, ta interpretacija je drugo najgore tumaenje. Jedino koje je gore od toga je katoliko oni kau da ta fraza znai da ovek treba da bude posveen crkvi (eni). Budui da katoliki svetenici nemaju suprugu... Problem nije u mojim pretpostavkama, problem nije u tome da imam odre en ukus pa bih hteo da neto bude drugaije, problem je to ja uitavam ono to ja mislim u Pavlove rei. Ako ignoriem ovaj jaz uzrokujem da je ono to ja vidim ono to je Pavle rekao. Postoji jedna osnovna svrha Biblije Biblija treba da bude korektivna kad je re o mom razumevanju. To je nain kako mi Bog kae Danijele, malo si zaao sa puta. Kako e mi Bog rei da sam zaao ako je sve to ja itam upravo ono to je Pavle hteo da kae. U tome je problem, to je problem subotne kole. Ako itate Bibliju samo da potvrdite ono to verujete, kako e me to ispraviti? U Mateju 12, uenici idu kroz ito subotom i budui da ih niko nije pozvao na ruak, poeli su da jedu trgajui klasje. Fariseji su ih videli i poeli da viu greh, greh, greh. To ne moete da radite u subotu. A Isus kae, izvinite, ja sam stvorio subotu, mogu li da predloim neto u vezi toga kako se dri? Ne, ako previe pria, razapeemo te... to je upravo problem. Nisu mu dali da da interpretaciju koja je drugaija od njihove. uli ste da je reeno, ali ja vam kaem...ne moe to uraditi...ali meni je to potrebno. Mislite li da smo tani u naem tumaenju Biblije? Smatrate li da nam nije potrebna nikakva korekcija? 1844 rodio se jedan pokret. Rekli su da su oni pokret koji e opet da razmisli o stvarima. Jeste, u crkvenoj istoriji je bilo onih koji su pokuali da dozvole dranje subote. Nikejski sabor 325 je rekao da ljudi ne trebaju da budu lenji u subotu, ve u asnom danu sunca trebaju da idu u crkvu. I ovi ljudi su tu rekli, ini nam se da upravo ovo svezivanje i odvezivanje nije u skladu sa onim to je Bog eleo. Mi trebamo da ponovo razmislimo o tim stvarima. Biti veran Bogu znai seati se subote. Ovi ljudi su ispred svog vremena, ispred kad je re o teologiji...uzmite doktrinu o svetinji, Bog e dozvoliti sud, izuzetno drugaiji od kalvinistikog Boga, trebate da mu se zahvaljujete na tome. Po pitanju socijalnih prilika su tako e ispred nas (shvatanje ena), Bog kae da e izliti duha na svakoga, i ene e prorokovati, i oni e rei sredinom 40-tih godina 19. veka da nije bitno kog ste pola, ve koji ste duhovni dar dobili. Oni su ispred svog vremena po pitanju ropstva. Kada neki kau, da je Bog eleo da se ropstvo prekine, Pavle ga ne bi spomenuo u Bibliji...ali oni kau da je to protiv ljudskog bia drati robove. to se tie zdravlja hidroterapija je bitna...vano je kako jedete. Oni su ispred svog vremena u svemu. Da li moete da zamislite da u ovaj pokret za ponovno promiljanje, neko do e i kae, mi nismo navikli na to to kae? Da li se to tie nae navike ili tog promiljanja, razmiljanja? to vie insistiram da sam objektivan, to sam manje objektivan. Potrebno mi je da mi Bog kae, Daniele, jo uvek ima mesta za tvoj rast. Mi moramo ponovo razmisliti o ovom procesu, moramo shvatiti da ovaj proces nije zavren. Djela 15:28 kada su se prvi apstoli sastali na saboru, uvideli su da ne mogu da ree problem glasanjem. Ne moete glasati po pitanju istine. Oni su diskutovali, debatovali, i na taj nain doli su do zakljuka. Kad sam vodio ovu debatu pre 3 sedmice, ljudi su rekli sve dok je jedna osoba protiv, ne bi trebali da idemo napred sa ovim. To nije ono to su ljudi uradili u Djelima 15. Oni koji nisu bili zadovoljni odlukom, nisu ili okolo i bojkotovali sve, govorei, hajde da napustimo crkvu, hajde da ne dajemo desetak...oni su bili dovoljno zreli da jednostavno kao zajednica ostanu zajedno. Mogu da ivim sa tobom i ako se ne slaem sa tobom. Da bismo bili zajednica ne trebamo da se slaemo u svemu. Djela 15:28 inilo se dobro nama. Prave monumentalnu odluku crkvu, i najbolji zakljuak koji mogu dati ini nam se da moemo ii u tom pravcu. I smatramo da se Sveti Duh slae sa nama. Ne postoji apsolutni put. Ne moemo rei da je neto ono to Bog apsolutno eli. Koristiti ovaj jezik, to je ono to Bog eli, postoje odre eni pisci u adventizmu i kau u kakvoj muzici Bog uiva...ako koristite apsolutni jezik terate sebe u oak. Jer svako ko se usprotivi neem takvom to je kao da se suprotstavlja Bogu. Ako elite da budete spaeni, ne elite da idete protiv Boga. Moete da se ne slaete sa mnom a da i dalje imate dobru ocenu. Sin mi je rekao pre neki dan, da je dobio nazad rad od profesora, pisao je o Hjumu i pitanju uda...Hjum je bio poznati filozof koji je smatrao da se uda ne deavaju. Liberalizam poinje sa Hjumom. On smatra je samo iskustvo koje je ponovljivo istinito. Tako da ako ne vidim vaskrsenje na groblju u Beogradu, to znai da se nije desilo u nedeljno jutro u Jerusalimu. Moj sin je kritikovao Hjuma u radu iz filozofske perspektive. Rad mu je vraen, profesor je napisao, ne slaem se sa tvojim stavovima, ali je tvoj nain argumentacije neverovatan. Dobio je 10+. Ako kaemo, ovo je nain kako Bog to eli, onda svaka druga interpretacija ide protiv Boga, onda ko eli da ide protiv Boga? Ali ako kaemo da se za 10 godina neto drugo moe initi dobro, crkva moe da ide napred u svom tumaenju. Ono to je predivno u Djelima 15:28, je da su donoenjem odluke preuzeli odgovornost na sebe, ali su prepoznali da nisu aposolutni u svom razumenju. Shvatili su da stalno razmiljanje, razmatranje treba da bude prisutno. Priznali su da njihovo tumaenje nije savreno. Postoji7

jedna zdrava tenzija izme u toga da pokuavaju da daju svoj maksimum a to nije kao da je sve savreno. Ako je ovo istinito, onda je to mogue samo zato to je Biblija iva. Postoji jedna stvar koju je potrebno prepoznati. Ono to Biblija opisuje je istinito ne samo zato to se to dogodilo, ve zato to se to i doga a. Govoriemo o tome da Biblija ima jako malo dokaznih tekstova. Nema mnogo konceptualnih istina. Biblija se uglavnom sastoji iz pria. Pria koje opisuju doga aje. Ono to je vano u vezi ovih pria je da su one postale deo naeg ivota. To nije samo to da je Eva uzela zabranjeno voe, to je i naa pria. Svi smo uzeli zabranjeno voe. Svi smo preli granice. Svi smo doneli odluke da uinimo odre ene stvari, da kada pogledamo nazad kaemo, pa o emu sam ja razmiljao? Svi mi moemo sebe da prona emo u tome da smo gledali na neto to nam se inilo jako privlanim, a nakon toga smo prepoznali da posledice takve odluke ostaju sa nama dugo vremena. To je istina za nas ne samo zato to se to dogodilo u odre eno vreme, ve zato to se to deava ovde i sada u mom ivotu. Jo jednom, kad je re o dobu prosvetiteljstva, nae razumevanje toga ta je istinito, je jako udno izoblieno. Uzmite Matej 8 Isus u 5 glavi prvo pria o blaenstvima, govori da smo mi so, govori o Tori, da je Bog zainteresovan za nae zajednitvo, a ne za zakon, kae da trebamo da ljubimo blinje, trebamo se moliti, trebamo postiti, trebamo da skupljamo blago na zemlji, ne trebamo da se brinemo, ne trebamo da sudimo drugim ljudima... trebamo da traimo, da kucamo, trebamo ui na uska vrata i trebamo roditi dobar rod. I ako mi sve to inimo, mi smo slini onome koji gradi kuu na steni. Zapazite u naoj pesmarici Na veitoj steni zidamo, ta pesma kae da budui da verujemo, to verovanje znai da gradimo na steni...ne, Isus kae ako inite ovo to sam vam rekao onda gradite na steni. Kako inite ono to Isus govori u svojoj besedi na gori? Da li to inite? Pogledajte sledei doga aj u Mateju...Matej 8. Guba. Gubavac dolazi Isusu i kae, ako eli, isceli me. A Isus kae, ta? Da li je problem sa onim da li ja hou? I onda prua ruku i dodiruje nedodirljivog. Da li se ovo desilo nakon besede na gori? Ne. Ako itate Jevan elje po Luci, videete da nije. Zato ga je Matej stavio ovde? Jer on ima teoloku svrhu. Kad ujete besedu na gori, ko bi vi trebali da budete, kako trebate da ivite, kako se onda oseate? Kao jedan takav ovek, neist. A Isus dolazi i dodiruje tebe i mene. I kae, ja elim da ti bude ist, da bude nova osoba. To je istinito, ne samo zato to se to dogodilo, to se dogodilo, on je iscelio ovog gubavca, ali za Mateja je to kljuno vano, da se to moe desiti u vaem i mom iskustvu ponovo. Sama injenica da se hronoloki nije desilo tada, to nije bitno. Bitno je da se to desilo. Seate li se itanja psalma? Kada smo izali iz Egipta, inilo nam se kao san...voda sa leve, desne strane, a mi smo proli kroz suvu zemlju. Kada je taj psalam napisan? U vreme Davida, otprilike 1000- te godine pre Hrista. Izlazak je bio 1500 godina pre toga. Kako su ti psalmisti mogli rei, kada smo izali iz Misira, videli smo vodu sa leve i desne strane, oni to nisu iskusili? Za njih je pria istinita jer im se deava danas u njihovom ivotu. Za njih je ta pria njihova pria. Idite napred 1800 godina, idite u Severnu Ameriku na te plantae, a tamo crnci pevaju, ja imam cipele, ti ima cipele... a onda dolazi robovlasnik i tue ih. ta pevate? Pa nema cipele, nema nita na nozi. ta njega briga ta ovi pevaju dok rade na njegovom plantai? Neka pevaju ta ele. Ne, on razume. Ako ima cipele u umu, samo je pitanje vremena kada e ih imati na nozi. Zato? Jer dok pevaju tu pesmu, njihov ivot postaje deo te prie. Let my people go. Zato oni pevaju? Zato to je to njihova pria. Da si bio tamo kad je moj Spas bio razapet, ne, ne, nisam ja bio tamo, ja nemam nita sa tim. To su oni... Da si bio tamo kad je razapet moj Spas. Ponekad takve misli ine da zastanem, da zadrhtim. Zato? Jer ponekad shvatim, da, ja sam bio tamo. Taj doga aj je ustvari moja pria. Ja sam odgovoran za ono to se dogodilo na krstu. Ja imam svoj udeo u tome. Ta pria je iva u mom ivotu danas. To je naa pria. Ta pria u Bibliji pokazuje kako stoje nae stvari. A to znai da se Biblija tie dananjice. Tako esto ujemo da trebamo Bibliju uiniti relevantnom, a onda ispada da ona to nije. A ja je inim relevantnom. Ne, ona to jeste. Ono to ja trebam da uradim je da pokaem kako je relevantna. Kako ete ljudima pokazati da je relevantna za njihov ivot? Kako to radite? Na taj nain to u pokazati da principi koji stoje iza primena su veni. Zato trebate znati neto o istorijskoj pozadini, razliku izme u principa i primene, i onda te principe treba primeniti u svojoj situaciji. ta znai? Treba da bude povezano sa onim ta je znailo. Ako ta znai nije povezano sa onim to je znailo, onda moe sve i svata da vam znai. I zato sa dobrim konkordansom moete sve da dokaete iz Biblije. Ali nam Biblija nije data u tu svrhu. Biblija nije prirunik koji nam pomae da reimo sve teke situacije u ivotu. Biblija nije Talmud gde su vam prikazane odre ene situacije, pa ako ti se desi to i to, to treba da rei na taj i taj nain... Biblija je pria. Pre dve godine smo se vratili iz crkve, i dok smo ruali pitao sam sina, kako ti se svidelo u crkvi danas? Propoved je bila o tome da trebamo biti posluni Bibliji. A on je rekao, tata, kai mi kako e biti posluan literaturi? Pastor nije znao o emu pria. Kao profesor ja nikad ne kritikujem propovednike, ali moj sin je tada bio u srednjoj koli, i on je na tom nivou shvatio da ni sam pastor nije shvatio o emu govori. Kako moete biti posluni poeziji? Zavisi i od toga ta je svrha Biblije? Da, sigurno trebamo biti posluni Bibliji. Ali kada ljudi odu kui, niko nije otiao kui pametniji pitajui se a kako to da inimo? Trebate razumeti ta je to znailo. Pre nekoliko godina imali smo subotnokolsku lekciju o toj tematici. U pouci je pisalo da neki vide tri osobe u Pesmi nad pesmama devojku, pastira i cara. Neki ljudi vide samo dve osobe devojku i cara.8

I onda su na pouci rekli, mi znamo da ne mogu biti tri osobe u knjizi, jer je mladoenja simbol Hrista, pa ako imate tri osobe on ne moe biti simbol Hrista. Ko odluuje imate li dve ili tri osobe u poeziji? itajte poeziju i vidite sami za sebe. Ako tamo vidite tri osobe, nemojte rei, on nije ovde, jer se to ne uklapa u moju mentalnu sliku. Ko donosi odluku ta da vidimo u njoj? Autor. To je deo problema sa kojim se suoavamo. U egzegezi je namera autora najvanija. ta je ono to je autor hteo da kae? Evo problema...ako odete na beogradski univerzitet da studirate knjievnost, nauie vas da je znaenje u umu itaoca. Zato da se u Srbiji bavimo ekspirom? Jer on znai neto ljudima danas. U emu se krije znaenje ekspira? U umu itaoca. U postmodernom drutvu imate razliite itaoce, i razliita znaenja. Da li su spisi Mojsija, Danila vane? Ne pitam da li su zanimljive, ve da li su vane? Da li su znaajni za danas? Jesu. Zato? Zato to su to nadahnute rei Boga. Da li verujete u to? Ako odete na svetske fakultete i uite teologiju, te knjige e biti tretirane kao svedoci o odre enom istorijskom periodu, ali ih stavljaju u istu kategoriju sa drugim knjievnim izvorima tog vremena. Zbog ega su danas znaajni biblijski spisi? Znaenje ne moe biti u umu itaoca. Znaenje je u umu autora. Kada sam bio u Rusiji drao sam evangelizaciju, i itao sam tekst o ratu na nebu, Mihajlo se sa an elima borio protiv adaje. Jedna osoba je podigla ruku i pitala, da li ovaj tekst govori o Gorbaovu? Zvezda je pala sa neba, i ime zvezde je Pelen. Znate li kako se kae pelin na ekom jeziku? ernobil. O emu govori Biblija? O ernobilskoj katastrofi. Nema teorije! Ono to znai treba da bude povezano sa onim to je znailo. Da bismo razumeli ta je bilo u umu autora, mora se pitati ta je znailo za njih. Ako se to pitate, tako e postavljate pitanje ta kae? Ovo je pitanje prevoda. I onda postavljate pitanje ta je znailo, to je pitanje egzegeze. Ko govori? Jeste li primetili kada citiramo knjigu o Jovu, u 90% sluajeva citiramo Jovove prijatelje. Kad smo imali pouku o Jovu, zamislite da je zlatan stih bio ono to je duh kazao jednom od Jovovih prijatelja. Video sam duh te noi i taj duh mi je kazao... Ko ovde govori? Kome? Biblijska teologija se bavi pitanjem zato on govori ono to govori. Biblijska teologija ide iza teksta. Postavlja pitanje, ta je autor verovao, kakav je bio svet verovanja autora, kakav je bio njegov nain razmiljanja. Da vas pitam... da li apostol Pavle istinski misli da ene ne trebaju da imaju slube u crkvi? Kada u Galatima 3:28 kae da nema tu Jevrejina ni Grka, mi mukog ni enskog...da li to ima na umu? Ako dozvoljava u I Kor 11 da ene mogu da prorokuju u crkvi, da li je to zaista verovao, ili zbog kulture daje ovu primenu i kae, to treba primeniti na ovaj nain, na ovom mestu? Kada imamo taj tekst u I Timotiju sa kakvom crkvom imamo posla? nikad nisam u toj diskusiji u vezi slube ena uo takvo pitanje o kakvoj crkvi se ovde radi? Zbog biblijske teologije Pepeljuge. Ljudi ne razmiljaju uopte tako. ta je zdrava crkva a ta bolesna crkva u Novom zavetu? ta su novozavetni autori verovali da je zdrava crkva? Ako imate zdravu crkvu to je bio model kako da vodite taj posao, ali ako imate bolesnu crkvu, onda joj prepisujete recept, lek kako bi se oporavila. Problem je ako uzmemo taj lek za bolesnu crkvu, i damo ga nekoj drugoj, zdravoj crkvi u 21. veku. Crkva moe da umre od pogrenog leka. Kada govori o oveku sa jednom enom, to je ovek posveen odnosima. Nema to veze sa tim da li je to muko ili ensko. U Efescima nam je prikazana slika zdrave crkve. To je primer zdrave crkve. Ali ako itate I Timotijevu, videete da Pavle kae Timotiju, ja sam te ostavio tamo da izlei bolesnu crkvu. Bez da ljudi zadovolje te i te kriterijume, ne mogu biti uitelji. ta je on verovao? Drugim reima, zato to je Biblija iva, to dodiruje ono to mi moemo da iskusimo danas. Ali da bismo to razumeli moramo razumeti odakle ona dolazi. Ne moe uzeti izjavu iz jednog pisma, poslanice upuene jednoj osobi u odre enoj istorijskoj situaciji i staviti je u drugi kontekst, drugu situaciju, bez da se prvo razume koji je bio kontekst tamo. Drugim reima, izjave Biblije nisu izolovane prirode. Biblija nije kuvar, ili uputstvo za upotrebu. To je neto sa im se borite. itate uputstvo za upotrebu samo kad neto po e naopako. Tek ako ne instalirate dobro video, onda uzimate uputstvo. Ali mi imamo Bibliju koja nam je potrebna svakog dana, jer je potrebno da se borimo sa njom. Da li je potrebno da uradim ovo ili ono? Ne znam, nekad mi se ini jedno nekad drugo ispravno. Borimo se sa tim, moda i sumnjamo, da li Bog zaista eli da to uinim. Bio sam ube en da sam to trebao da uradim a sada stvari vidim drugaije. Genije hrianstva je: nije vano ta se desilo jue, nije vano gde si danas, ve gde e biti sutra. Da li si voljan da naui lekciju iz onoga to se jue desilo? Ako da, to je najbolja stvar. Nije vano ta se deavalo jue, Bog je spreman sve da oprosti. Ali da li hou da se pomerim sa mesta? Jedini nain da uite je da se borite. Jovan 15:15 ne zovem vas vie slugama, jer sluge kau, da gospodine, radiu kako kae. Na vau zapovest. Ja vas zovem prijateljima, jer elim da razumete. Nema drugog naina da razumete ako ne postavljate pitanja. Da imate veliku veru trebate da postavljate pitanja ta je autor hteo da kae, ta je to znailo za prvobitne sluaoce? Kakav misaoni svet je on imao? U emu se razlikuje ono to je rekao autor Knjige propovednika od onoga to je rekao Mojsije? Ako je to to znailo tada, ta to znai za mene danas? Stvarni ljudi u stvarno vreme na stvarnim mestima, i Gospod nas susree tamo gde jesmo. On govori jezikom koji razumemo. I zato ulazi u zavet. To je legalni dokumenat. Ne da Bog ne moe da lae, ve koristi jezik tog vremena jer eli da komunicira i kae uzmi ovo za ozbiljno. Ja uzimam ovo za ozbiljno. On je taj koji je na neki nain obeleio svojim potpisom taj zavet. Zato? Jer eli da vidi tebe kako ozbiljno uzima zavet.9

Jezekilj 40: Devet glava opisuju hram koji nikad nije sagra en. Da li je Bog znao da nee nikad biti sagra en? Naravno da je znao. Ali je eleo da im kae zamislite, ako mi budete verni, to e se dogoditi, ja sam sve smislio. Na kraju jevan elja po Marku, iskuenje Isusa Hrista je predstavljeno tim redom kao ceremonija krunisanja u rimskom drutvu upravo njegovi itaoci koji su bili upoznati sa tom ceremonijom, oni su to videli, i mogli su da kau, aha, pravi Cezar nije taj koji sedi u Rimu, ve je Isus pravi Cezar. Kad Jovan pie Maloj Aziji...oni su imali 3 boga: Dionisija, pretvarao je vodu u vino, Asklepije bog doktora, i Demetra bog hleba. Koja su prva tri uda u jevan elju po Jovanu? U drugoj glavi, Isus pretvara vodu u vino, bolji je od Dionisija, glava 4, ini isceljenje na distanci od 25 km. Glava 6 hrani mnotvo od 15000 ljudi, a Isus uzima 5 hlebova i svakoga hrani. Prva tri uda pokazuju da je Isus vei od 3 najvea boga Male Azije. Isus je bolji. On govori tim ljudima u toj kulturi, u tom vremenu. A onda opet neko kae Ali trebamo da uzmemo Bibliju doslovno...a profesor Turner kae, Da, a Biblija kae da e se dece spasiti ra anjem dece. Znai ako si neudata bez dece, ili si udata a nema decu, ta je onda sa spasenjem? Vidite li zato je to reeno? Pavle je pisao Timotiju, a Timotije je u Efesu. A tamo je zastupljen kult boginje Artemide. Moda je na oku. Ljudi veruju da Artemida sa ra anjem dece spasava ene. Svaka druga ili trea ena je umirala pri poro aju u to vreme. A Pavle kae, ne, nije Artemida ta koja spasava, ve je to Bog. Glava 1 u Otkrivenju videete da ima veze sa Domicijanom. On je bio Cezar u Rimu. Domicijanove igre su poinjale tako to bi se obratio liderima 7 provincija, onda su imali hor od 24 stareine, onda su pevali hvalospev Cezaru, i kad je to zavreno, onda poinje trka sa koijama. A Jovan u Otkrivenju vidi Isusa Hrista koji je iv, koji je istiniti Gospodar nad gospodarima, car nad carevima... on alje poruku u 7 crkava. Zatim imate nebeski hor koji peva hvalospev Bogu i jagnjetu. U 6 glavi poinje konjska trka. Kada su oni to itali u tom vremenu, videli su poruku za njih. Biblijski autori su komunicirali tako da ljudi mogu da ih razumeju. ta je na cilj ovde? Ne da se vratimo tamo gde su stvari bile. Sve do 1964. godine adventizam je odlino funkcionisao. Jer su ljudi sve do tad govorili, kao to je Noje propovedao 120 godina pre potopa...samo budimo istrajni i doi e kraj. Ali je 1964. nastupila kriza u adventizmu. Koliko dugo moe da vie vuk, vuk, vuk dolazi, i jo uvek da vas shvate ozbiljno? Godine 1966. Robert Pirs je izabran za presednika GK. Vraa se iz Indije u Ameriku nakon 23. godine i otkriva da je Amerika koju je napustio potpuno drugaija od Amerike 1964. Odluio je da stavi agendu po strani, i da se mole, jer im je trebalo probu enje i reformacija. Odbacio je liberalizam jer on praktino smatra da je to problem. I smatra da e time sve reiti. Onda dolaze Stendi braa, Kolin i Rasel, i oni kau, kljuni problem je to smo 1956. zapoeli diskusiju o doktrini. Moramo da se vratimo u vreme pre 1956. Robert Viland i Short dolaze i kau da trebamo da se vratimo u 1888. Svako ima neko svoje reenje. Trebate da se vratite negde u neko vreme u prolosti da biste reili problem. Ako itate Bibliju da vam kaem, poinje u vrtu a zavrava se u gradu. Zato? Jer ne moete da se vratite. Ne moete ii nazad. Reenje nikad nije ii nazad, ve ii napred. Da, biti veran Bibliji, verovati ono to govori, ali postaviti pitanje, ta ona znai za danas? Za mene? Ako elimo da se vratimo i da verujemo kao pioniri, mi znamo koje e biti posledice...istorijske protestantske crkve su taj put prele pre nas. Neko kae, trebamo verovati samo kao to je Luter verovao, ili samo kao to je Kalvin verovao. Rezultat toga su prazne crkve i puni grobovi. Ako se pitamo za znaenje danas, onda postoji budunost za adventizam. ta znai u 2007. godini itati Bibliju? ta znai Danilo 8:14 u 2007. godini? Ako kaemo da nismo navikli na takvo itanje, da li je to iskreno itanje? To je ono to nam Bog kao drutvu govori danas. Najbolji dani adventizma su ispred nas, jer se to tie toga kako itamo Bibliju, kako je tumaimo. Budui da Bog govori jezik koji ljudi razumeju, poto se sputa na nivo kulture oveka, postoji nada za nas. Bog radi sa stvarnim ljudima, u realnom mestu, u realnom vremenu. Ne postoji nebeski jezik koji govori o nebeskim stvarima. Ako Bog eli da dopre do nae realnosti, on uvek dolazi u odre eno vreme, u odre enoj kulturi. Ali, postoji neto natprirodno u tom otkrivenju. Ova tenzija je veno znaenje i partikularni uslovi koji se tiu odre ene kulture i vremena, stvaraju ovu tenziju u Bibliji. Ignorie jedno, unitie ga. Vi se odnosite prema Bibliji kao prema venoj aplikaciji. Ignorii kulturu koja je na neki nain ograniena, i na taj nain e Bibliju svesti na listu stvari koje e nastojati slepo da sledi. Klasian primer toga je zajednica Amia. Ako bi eleo da bude veran Bogu, treba da ivi kao to su tvoji preci iveli u 16. veku u vajcarskoj. Sve to je moderno je loe, ne koriste automobile, kompjutere...jer ako elite da se promenite, to je opasno. Moe se izgubiti sutina. I jezik koji se koristi je jezik 16. veka, ne moete napisati nijednu novu propoved, jer je to donoenje neeg novog. Samo ponovite ono to su vai oevi radili. I na taj nain naglaavate venu relevantnost toga. To je ustvari rezultat toga da ste prenaglasili relevantnost Biblije za sva vremena. Sa druge strane ako prenagalasite injenicu da vas kultrua stavlja u odre ene uslove, slobodni ste da sve menjate. Jer sve je kulturoloki odre eno. Ako Biblija govori o pranju nogu, kazaete, umesto toga, to se moe zameniti rukovanjem. Kada Biblija govori o vinu i hlebu, vi to moete zameniti koka kolom i keksom. Kada Biblija govori o suboti, vi ete to zameniti sa nekim sastankom bilo kada u sedmici. Biblija10

govori o Bogu kao Ocu punom ljubavi, a mislite, moete se moliti nebeskoj majci. Bilo ta, jer u takvom razmiljanju sve je ogranieno kulturom. Pitanje je koliko kontinuiteta postoji sa ortodoksnim hrianstvom? Postavlja se pitanje kako odravati ovu tenziju? Da, Biblija je veno relevantna ali je kulturoloki uslovljena. Martin Luter je to tako lepo rekao, hrianin je kao pijani seljak koji usmerava magarca. Znamo da e pasti, samo ne znamo da li e pasti na desnu ili levu stranu. Jedna od najgorih stvari koje je greh uinio nama je da mi ne moemo da odrimo balans. Ljudi vide Bibliju kao veno relevantnu bez kulturolokih ogranienja, ili idu u drugu krajnost, mislei da je sve odre eno kulturom. Dela apostolska Koja je svrha knjige Djela apostolska? Najtee pitanje izme u adventista i pentakostalaca je reenje ovog pitanja. Kakva je bila Lukina namera kada je pisao ovu knjigu? Da li je opisnog karaktera, ili eli neto da nam nametne? Da li Luka samo opisuje ono to se zbilo ili govori ta bi trebalo da bude? Harizmate kau da kad je re o Delima, ako je neko tada verovao, znak je bio govorenje jezicima. I zato, ako ne govori jezicima, znai da jo nisi primio Svetog Duha. I ako neko moe da govori i engleskim, i ruskim...to nije relevantno. Ne radi se o tome. Jer si radio na tome, nauio si to. To je zanimljiv pristup, jer ako radite na vaoj propovedi, znai da to nije od Svetog Duha. Ispada da je od Svetog Duha samo neto na emu niste radili. Jedan pastor je imao takvo razmiljanje da treba da da mesta Svetom Duhu, pa je spremao samo pola propovedi, a Sveti Duh je trebao da je zavri. Jedna devojica ga je pitala kako da ja znam koji je deo va, a koji je Svetog Duha? I kae, ja uvek vie volim taj va deo, nego deo Svetog Duha. Martin Luter kae da mi iz iskustva moemo da nauimo da Bog vie voli da koristi punu glavu, nego praznu. ta je svrha ove knjige? Ja bih predloio na osnovu prvih 8 stihova da on opisuje kako se crkva razvila iz Jerusalima prema Judeji, u Samariju, do kraja sveta. Knjiga Djela apostolska nije poenta, to nije svrha. ak i harizmatici jo uvek kad trebaju da naprave neki izbor nee to uraditi tako to e iz eira izvlaiti imena, iako je bilo ljudi u crkvenoj istoriji da je to nain da se to naini izbor, to itamo u Djelima 1. To moda ne bi trebalo da se zove Djela apostola, nego greke apostola. Jer prva greka koju prave je da kau da im treba cifra, treba im broj, jer ne mogu da obave posao. Zato biraju dvanaest apostola i vie ih neete sresti u ovoj knjizi. Ne ujemo kako ih je Bog pojedinano upotrebljavao. Videete da je Bog imao na umu ljude koje je sam izabrao. U devetoj glavi vidite jo jednog koga nisu oni, nego Bog izabrao. Drugim reima ako je Bog na pravom mestu sa pravim ljudima, to nas ui da je Bog na delu 2007. godine u Beogradu sa vama. ta je poenta? Da li je poenta da budemo kao Djela apostolska, ili je cilj - hajde da vidimo ta Bog eli da radimo danas sa naim talentima? Gde duva vetar duha danas? ta je to to Bog blagosilja? Kada su ljudi dodirnuti? Kada su srca promenjena? A kada ljudi prihvataju Hrista i poinju da ive nov ivot? Vidite li razliku? ta je poenta ove knjige? Odgovorite na ovo pitanje i odmah u znati kakav pristup imate Bibliji. Rei u vam da li ste adventisti ili harizmatici ili neto drugo... Sam rast, razvoj crkve nije osnovna tema ove knjige. Ako jedan student napie magistarski rad o razvoju jugoslovenske crkve u Engleskoj, oekivao bih vie statistikih podataka, koliko je lanova imala...ko su bili pastori, kakvi su bili programi. Ako pogledate ovu knjigu videete da je tamo bilo 3000 ljudi, cifra je rasla, dosta vernitva, jasno je da su u 4. glavi Petar i Jovan lideri, u 15. glavi je jasno da je Jakov taj koji vodi, ali nije jasno kada je dolo do promene, jer on je pie knjigu o razvoju crkve. Knjiga govori kako Bog radi u paganskom svetu. To onda znai da Bog nastoji da radi sa istim principima danas, a na zadatak je da razumemo principe, zato trebamo da prouavamo Djela da bismo bolje savladali principe kako bismo pokuali da to primenimo. Kakvu vrstu crkve imamo? Jer drugaije treba voditi crkvu u Beogradu, a drugaije u nekom malom selu. Ako kaete da je to cilj ove knjige, onda imate jedan restauracioni um. Prvi pioniri su doli iz Hrianske veze, iz te crkve je doao Bejts i Dejms Vajt. Zato je istorijski adventizam toliko privlaan adventistima? Kolin i Rasel su nedavno publikovali knjigu 50 godina otpada. Zato je to tako privlano? Zato to je to taj um restauracije. Stalno teite da se vraate na staro stanje. Siguran sam da je vest o opravdanju dola sa neba, ali da li to znai da ako je bio u pravu u vezi opravdanja verom trebam da verujem u sve to su Dons i Vagoner verovali? Ne, njihova teologija Svetog Duha je vie liila na harizmate. Dons je verovao da tuiranjem moe da se izlije duh na vas. Da li je cilj da vidimo ta moemo crkve nauiti, ta Bog moe da uradi kroz nas? ta Bog danas radi u naem drutvu? Kako ete prepoznati ono to je Bog uinio, i kako ete uraditi neto to Bog eli da uradi kroz vas danas. Ako stalno samo ponavljate neto to je ve bilo, Bog ne moe kroz vas neto novo da uradi. Jednog dana Bog kae da e sve novo uraditi, ali pre toga e Gospod makar neke nove stvari uraditi. Ako to ne prepoznate, onda on ne moe nita novo da uradi za vas. Zapazite kako je to bilo u ranoj crkvi. II Petr. 3:16 Petar stavlja Pavla na isti nivo kao Stari zavet. Dakle Pavlovi spisi imaju isti autoritet kao Stari zavet. To je zanimljivo jer se tie samog vremena ivota apostola Pavla. Razlika izme u smrti Petra i Pavla je dve godine. Jo dok je Pavle bio iv njegovi spisi su bili isto tako autoritativni. Hoe da kae da su Pavlovi spisi nadahnuti. Druga stvar Pavlovi spisi sadre odre ene stvari koje je teko razumeti. Ako je neto nadahnuto, kako je to teko razumeti? Ja mislim da neto to je nadahnuto svaka budala moe da razume. O tome ne treba ni razmiljati. Ne, ovde kae da postoje stvari koje je teko razumeti. I kae da nestabilni ljudi izvru to na svoju propast. Zamislite, to je bilo teko razumeti nekim11

ljudima koji su bili prvobitni primaoci. Ako je to bilo teko za razumevanje njima, koliko je teko meni u drugoj kulturi, drugom jeziku, drugom kontekstu? Ako smo Amerikanci, napisaemo knjigu Biblija, laka i jednostavna za razumevanje. Vi trebate da prouavate godinama da biste je razumeli. I posle 40 godina sreete stvari koje ne razumete. Ja sam poeo da uim teologiju pre 29 godina. I jo uvek ima stvari koje ne razumem. To ne znai da nita ne razumemo, ali postoji proces. I taj proces podrazumeva odre enu metodologiju. Ali ak i dobra metodologija ne znai da emo sve razumeti. Ako je Bog vodio ljude tamo i tada, voljan je da vodi i vas i mene, ovde danas. Ako verujete da Bog radi i danas, onda ste otvoreni da nauite ta to hoe On da nas naui. Ako smo otvoreni, moemo neto i da uradimo. Ako je na pristup...aaaa..plaim se, samo da neto pogreno ne razumem, onda ne moete puno postii. Ako kaete, da, Bog je radio tada, elim da i danas radi... Da li su apostoli pravili odre ene greke? Da li mi pravimo greke? Da, ali to nije poenta. Poenta je u tome da je Bog neto veliko tada uinio, i to e uiniti i danas. Seate li se ene Samarjanke? etiri mua, a ve radi na petom sluaju. Isus joj otkriva, Ja sam Mesija, kao nikom drugom. Zato to prolost nije odluujui faktor za nju. Otvorenost. I bila je otvorena. Bila je otvorenija ak i od uenika. Mogao je da joj kae stvari koje nije rekao uenicima. Zajednica koja je spremna da se bori sa tim nivoom nelagodnosti, je zajednica koja ide napred. Vernost Bogu ne znai, nemojmo nita menjati. ta znai biti veran Bogu? Da sve uradimo kao nai roditelji, ili kao to se radilo pre 25 godina? Ljudi do u u crkvu i kau, nije kao to je bilo pre 10 godina. Aliluja! Danas je svet drugaiji. Kada sam poduavao predmet na Newboldu, Poduavanje, podelili smo studente na razliite tipove bogosluenja. Jedno od njih je bilo bogosluenje u Vestminsterskoj opatiji. I tamo dobijete program, a na njemu pie da se ova sluba nije menjala od 1756. godine. Wau! To mi govori jedno...ili to nije bilo u skladu sa 1756. godinom ili to nije u skladu sa dananjim vremenom. Oni smatraju da vernost Bogu znai da se nita ne menja. Izvinjavam se to koristim taj primer, ali kada adventistika crkva bude tako stara, sigurno e postojati crkve koje e sa ponosom pisati isto to. Ako itam Bibliju na ispravan nain, Luka 15 mi kae da postoji radost na nebu kada se ljudi vraaju Bogu. Jer su izgubljeni ljudi znaajni Bogu. Bog ima jedno veliko oduevljenje, a to nije za klasinu muziku, nije za odre enu liturgiju, nego za izgubljene ljude. Da li izgubljeni ljudi mogu da prona u Boga ovde, ako ne, koga briga kakva je liturgija. Nee nas ortodoksija spasiti. !Neete verovati ali jo uvek postoje ljudi koji veruju da e kad do e do poslednjeg suda, postojati user name i password. User name - koji je dan svetkovanja. Password je odgovor na pitanje - ta se deava sa duom kada umre? Davanjem tanog odgovora, rampa se podie. Budui da smo deca prosvetiteljstva mi tako razmiljamo, ali to ne nalazimo u Bibliji. Rabini su imali blagoslov sa tekstovima koje nisu razumeli. Hvala ti Boe to u jednom trenutku u budunosti doi e svetlost na mene. Jer najvanija stvar nije da danas sve razumemo, ve da hodamo u svetlu koje imamo. Avram nije zato bio otac svih vernih, ve zato to je imao kapacitet da ide tim putem napred kada bi mu Bog neto pokazao. I Moj 32 Jakov se plai susreta sa bratom. On deli svoju imovinu i jednostavno alje poklone, deli porodicu, da ako jedan deo umre, drugi moe da se spasi, a onda se i molio. Bog koji je bio njegov prijatelj, stavlja ruku na njegovo rame. A on misli da je to Isav i hoe da ga ubije. I onda poinje ta njegova muka. Posle borbe upali mu se lampica, da je hteo da me ubije, ve je mogao to da uradi. Ako me nije ubio, znai da nije protiv mene. I kazao je da ne eli da ga pusti dok ga ne blagoslovi. I on kree da ga blagosilja, ali od tog momenta pa nadalje od e hramati. Postoje neke ljudi koji nemaju limit kad itaju Bibliju, jer nisu iskusili borbu u itanju Biblije, ali ako ste se borili, muili, onda ete hramati. Juda 3 agonizomai da se borite za pravednu veru. ta znai borite se? Agonija. Da li Gospod eli da to doivimo? Da li je to ispravno razumevanje stvari? Nadam se da emo u ova etiri dana otvoriti nove prozore za vas, videete stvari koje do sad niste videli...sa druge strane, to e biti samo poetak novog procesa, neto to e biti dobro i lepo, a moda emo rei za neke stvari, tu trebam da budem paljiviji. Ovo nije tako jasno kao to sam mislio. Moda trebam da imam vie strpljenja sa ljudima kojima nisu sve stvari jasne. 13.02.2007. Postoje dva tipa pitanja: zatvorena i otvorena. Zatvorena su na koja odgovarate sa da i ne. Poeemo sa zatvorenim pitanjima. Da li ste neto nauili jue? Da. Nastaviu sa otvorenim pitanjem. ta ste nauili jue? Sistematska teologija se bavi primenom, ta to nama znai, a primena je stvar misiologije. Predstavimo to ovako: V Moj 29:29 otkrivene stvari pripadaju nama i naoj deci, a neotkrivene stvari su Boje. Sve to radite zavisi od vaeg IQ i od novca koji imate. Ne elim da provociram, ali pitam koliko nobelovaca ima Srbija? Jednog. Da li je to zato to nema dovoljno pametnih ljudi u Srbiji? Ne, ali je problem da ako ivite u Americi imate vie novca i moete da uloite u otkrivanje novih stvari. U teologiji to ne vai. Mi bi voleli da12

vidimo studente koji su pametni i naravno, ako studenti imaju vie novca, mogu sebi vie i da priute. Naravno, ako ima novca moe da izabere gde e da se koluje, moete vie vremena da posvetite studiranju...ali u teologiji je vano da va uspeh ne zavisi od IQ. Ja sam predava poslednjih 19 godina, i nauio sam da su ljudi koji su najbolji studenti retko i najbolji pastori. Zato? Jer u Jovanu 7:17 Isus kae, ako hoe da sazna Boju volju, znaete da li jeste ili nije. U teologiji je mnogo vanija tvoja spremnost da ini ono to Bog eli od tebe. Ne elim da za em u psihologiju, ali recimo to ovako, ne moete izbei bol u ovom ivotu. Stvoreni smo za savrenu okolinu, me utim, ako ivimo na ovom svetu, iskusiemo bol. ivot je jedna veba u tome kako da izbegavamo bol. Jue smo rekli da nam Biblija govori stvari koje ne elimo da ujemo i ne elimo da inimo. A pitanje je ta raditi tada? Ako izbegavate da radite ono to trebate, kako biste izbegli bol, onda neete uspeti da saznate Boju volju. To je kao igla u kompasu. Ako igla pokazuje pravac gde se nalazi sever, a ti kae, ne svi a mi se i okrene iglu na drugu stranu, savije je, iskrivi. Sledei put e biti jako teko da tano odredi u kom pravcu igla pokazuje. U religiji zavisimo od Bojeg otkrivenja. Ono to je Bog otkrio moemo da znamo. Ne postoji nita to moemo da otkrijemo u teologiji. Moete da neto otkrijete u fizici, hemiji, medicini, ali u teologiji ne. Ako je neto novo to jako retko istinito. A ako je neto istinito, jako je retko novo. U hrianstvu sve zavisi od Bojeg otkrivenja. Theology to je logina nauka o Bogu, prva stvar su biblijske studije, jer prouavate Boje otkrivenje. Tako da tu moete da idete ili u pravcu Starog ili Novog zaveta. Biblijske studije vas ue kako da radite egzegezu Biblije. Rekli smo da u egzegezi, egzageo, znai voditi napolje. U egzegezi se pitamo ta je autor hteo da kae. To je razlika izme u ajzegeze, jer u njoj itate U. Ja uitavam svoje ideje u Pavla. ta je autor pokuao da kae. Tu postoji biblijska teologija i to je pitanje koje sam postavio. Ali tu je i sistematska teologija. Generalno govorei, sistematska teologija govori o tome kako su hriani u proteklih 2000 godina razumevali Bibliju. Ako je vaa specijalnost iz sistematske teologije, uiete o Avgustinu i Pelagiju, koje je bilo njihovo razumevanje ljudskih napora, uiete i o Martinu Luteru i njegovom opravdanju verom, razumeete zato je Kalvin predstavio uenje o predestinaciji. Kako su hriani kroz istoriju razumevali Bibliju. Tu je i pastoralna teologija, tj. crkva i sluba. Pitanje je kako primeniti teologiju u svakodnevnom ivotu. Kada pitam ta je biblijska teologija, a vi kaete, to je primena, to nije pravi odgovor. Gde je uloga istorijske teologije? Ona je podsekcija sistematske teologije. Biblija je otvorena knjiga koju treba tumaiti. Svako ko zna za Bibliju, na neki nain je tumai. To je sada pitanje kako znam da je nain na koji je tumaim pravi nain tumaenja? Jer ako je tumaim na pogrean nain, onda je to jako opasno. Opasno je za moj sadanji ivot, moe da bude opasno za moje veno spasenje, moe da bude opasno i za moje blinje. Ako neko nekoga ubije, i kae sudiji, Bog mi je rekao da ubijem tu osobu, to ne dodiruje previe sudiju, i jednostavno ga poalje u zatvor. Jue sam pokuavao da kaem da je Biblija otvorena knjiga, iva knjiga, i zato ima znaenje za danas i svako je tumai. Nain kako je ja tumaim zavisi od toga kakav pogled imam na Bibliju. Koja je najvea razlika izme u Kurana i Biblije? Kuran je bio diktiran, i zato ne moe biti preveden. Mora se itati na arapskom jeziku ako elite da je razumete. Ako se upustite u prevo enje Kurana to podrazumeva interpretaciju. Biblija je knjiga principa, a Kuran je knjiga primena. Kuran vam kae da moete imati do etiri ene. Ako ivite u Srbiji i imate dve ene, zatvorie vas u zatvor. Kuran kae da moete istui enu ako je neposluna. U civilizovanim zemljama idete u zatvor ako to uradite. Zato? Zato to su se uslovi promenili. U Kuranu mogu postojati neke stvari ali su one dobre u 6. veku u arapskoj pustinji. Ali ako ivite u 21. veku u Evropi, sama primena nije dovoljno dobra. Okolnosti su se promenile, ljudi tako e. Sa druge strane Biblija je knjiga principa. ao mi je to to moram da kaem, ali mi to ne razumevamo, a to je sutina. To je knjiga principa. I uvek treba postaviti pitanje ta stoji iza ovoga. Kad to otkrijemo pitamo se kako to primeniti danas? I zbog toga moemo rei da je to iva knjiga. Rekli smo da je Biblija otvorena knjiga a to znai da reenje nije stavljeno u nae ruke unapred. Ne moemo ako imamo problem otvoriti 1123 stranu i nai reenje. Ljudi pokuavaju da rade tako. Boe, koga da oenim? Neko to i radi...uzeu knjigu Osije, ili Marko 17. Da li da radim za IBM ili za Microsoft? Gde to pie u Bibliji? Kada sam bio mlad u crkvi sam uvek uo poziv, mladi prouavajte Bibliju jer je u njoj odgovor na svako pitanje. Ne! Ne postoji odgovor na svako pitanje u Bibliji. Kad ne moe da se konektuje na internet sa laptopom, onda neete u Jezekilji nai odgovor. Ako va televizor ne radi nemojte odgovor traiti u knjizi Otkrivenje. U Bibliji nalazite odgovor na pitanja koja su autori postavljali. Ako postavite pitanje da li hrianin moe da ide u bioskop, koji biblijski tekst ete citirati? Psalam 1. Tuno je kako se taj tekst loe tumai... Biblija je otvorena knjiga, treba je tumaiti, svi je tumae, i Isus oekuje da je Njegovi uenici tumae. elimo da istaknemo da je to nalog, mandat koji nam je Isus dao. Ako kaete, ja samo prihvatam ono kao to je zapisano, neu da razmiljam o tome...hou da vam kaem da to zvui pobono, ali je to jako opasno, jer niste svesni jaza izme u vas i autora. A postoji jaz, vremenski jaz od 2000 godina, u jeziku, jer on je govorio grki ili jevrejski, vi govorite srpski...u kulturi II Moj 3:5 Bog kae Mojsiju, izuj se, ovo je sveto mesto. Da li izuvate svoje cipele kad ulazite u crkvu? Da li to znai da ne verujete da je crkva sveto mesto? Verujemo, ali nain na koji pokazujemo potovanje u ovoj kulturi se razlikuje od naina potovanja u istonoj kulturi. Svi biblijski autori su jevrejski mislioci, vi i ja smo grki mislioci, jer smo deo13

biveg rimskog drutva koje je bilo pod uticajem grke filozofije. Jevrejsko razmiljanje postavlja pitanje Zato, koja je svrha? Grko razmiljanje postavlja pitanje kako? Poduavam hristologiju na nivou magistrata, i ljudi me pitaju, ta se desilo sa Isusovim boanstvom kad je umro? Ako kaemo da je umro, da je boanstvo bilo mrtvo, trojstvo je ostalo sa dva lana. Ako kaemo da boanstvo nije umrlo, onda je pitanje da li je zaista bio mrtav? ta je odgovor na to pitanje? Kad se osoba rodi prima 23 hromozoma od oca i isto toliko od majke. Isus se rodio od Marije. Ako je bio ro en od device, odakle je dobio drugih 23 hromozoma? Od Svetog Duha. Da li Sveti Duh ima 23 hromozoma? Ne moemo u Bibliji nai odgovor na svako pitanje, jer biblijski autori pitaju zato, za koju svrhu. U Bibliji ete nai - Matej 1:21 koja je svrha Isusovog ro enja da bi izbavio ljude od greha. Biblija ne daje odgovor na vae pitanje, jer vae itanje nije pitanje biblijskog autora. Mi postavljamo razliita pitanja, ne moraju biti sva loa, ali moramo znati da ne postoje biblijski odgovori na ta pitanja. Moj odgovor je isto tako dobar kao va, a va je isto tako glup kao moj. Zbog razlike u vremenu, kulturi, i nainu razmiljanja, postoji jaz izme u autora i vas. To je realnost, to nije problem. Ali ako niste toga svesni, onda je to problem. To uvek trebate imati na umu. Ako elite bolje da razumete Bibliju, trudite se da nauite biblijski jezik. I vi znate kako je poznavanje grkog i jevrejskog korisno. Rei u vam jednu tajnu. Najvaniji razlog zato trebate da nauite biblijske jezike nije da nauite te jezike, svrha je da se ostavi utisak na vas u tome kako itate sam tekst. itanje je dodeljivanje znaenja reima. Ako kaem hund- to ne znai nita. Ako kaem pas, aha, to neto znai. Neko vam je dok ste odrastali rekao da poveete zvuk pas sa ivotinjom koja ne mjaue kao maka. Kad kaem mund to vam ne znai nita, jer niste navikli da poveete tu re sa tom ivotinjom. Samo kad je nauite, povezujete asocijaciju. itanje je dodeljivanje znaenja reima. Kako ete pripisati znaenje? Tu je klju. To radite asocijacijom. Kada itate neto, vi povezujete to sa neim to vam je ve poznato. Drugim reima, vidite u tekstu ono to bi eleli da vidite, jer je to povezano sa neim to znate. Ali kad uzmete grki tekst, Jovan 1:1, ta vam to znai? Nita. Ne razumete same rei. Mlad ovek ne znai vam nita. Morate da uite da biste videli nove asocijacije. Ja. na primer, vie ne itam slovaku Bibliju jer sam je itao otkad sam nauio da itam. Treba mi 3, 4 minuta itanja da shvatim da itajui ne pridajem vanost onome to itam, jer znam kako idu stihovi. Toliko puta sam ih itao, da automatski vidim unapred ta e biti napisano. Onog trenutka kad uzmem drugi prevod, stvari poinju da se menjaju. Zato to pripisujete znaenje na osnovu vaih asocijacija. Kad nauite biblijske jezike prisiljeni ste da pravite nove asocijacije. I odjednom vidite takva povezivanja koja ranije niste videli. Mnogo je vea verovatnoa da vidite te veze koje je autor video, od onih koje vi vidite. Svako tumai Bibliju, i Bog to oekuje od nas. Isus je dao zadatak uenicima da to rade, poto hrianstvo nije statina religija. Jer uslovi menjaju sluaj. Trebate u novoj situaciji opet da interpretirate stvari. Protestantska reformacija je zasnovana na tome. Osnovni princip je da trebate da interpretirate Bibliju sa ciljem da vidite da li je vaa interpretacija ono to je autor imao umu ili ne mislite na prvobitnu nameru. Martin Luter nije verovao da Biblija postoji kao knjiga. On je uo u crkvi izraz, itanje iz Jevan elja, uo je izraz itanje iz poslanica, ali tek kada je postao monah u manastiru je otkrio da postoji jedna velika knjiga koja je zavezana za zid lancem. Zato je knjiga vezana za zid? Ko bi ukrao knjigu koju ionako niko ne moe da razume? Napisana je na latinskom. Obini ljudi je nisu razumevali. Kad je Luter otkrio tu knjigu, otkrio je da se ono to vidi tamo razlikuje od onog to moe da proita. Zato je odluio da je prevede na jezik koji ljudi mogu da razumeju. Najvei doprinos Martina Lutera je bilo uenje o svetenstvu svih vernih. Jer im je odluio da da Bibliju ljudima, crkva je rekla, ne, ti ne moe dati Bibliju u ruke ljudima jer e oni zastraniti. A Luter je rekao, ne, svako stoji pred Bogom na svoju odgovornost. Ja i Gospod. Ne moj otac, majka, ne moj svetenik, to se tie mene i mog Gospoda. Va pastor nije blii Bogu nego to ste vi. Svako od nas ima poseban odnos sa Bogom. Zato nam je potrebna Biblija. Da moemo da vidimo kako se ono to pie odnosi na nas. Zato to je iva knjiga mora se tumaiti ponovo i ponovo. To je razlika izme u itanja radi informacije. Kada itate zbog toga, pitate se ta se deavalo sa Avramom, ta se deavalo sa Nikodimom? Koliko puta trebate da itate da biste to razumeli? Jednom, neki ljudi moda i dva puta. Posle toga vi ve znate. I mi ipak Bibliju itamo ponovo i ponovo. Zato to je ne itamo radi informacija, ve radi komunikacije. U emu je razlika? itate roman zbog informacija. im znate ko je ubica, gde je le sakriven, nema poente da ponovo itate, jer ste ve upoznati sa informacijama. Ali Bibliju moete ponovo i ponovo itati jer vam uvek govori neto novo, jer je to iva re Gospodnja. I sluate propoved i kaete, kako to nisam ranije video. Nekad je to tako zato to niste ni pretpostavili da je to tako, pastor pria gluposti, on poduava alegoriju. Znate kada Solomun peva hvalospev o dve dojke, o emu to govori? Zato ne o Srbima i Hrvatima? Kako znate da se radi o Starom i Novom zavetu? Kaete, to je alegorija. Ako to znai, onda moe da znai bilo ta. Moe da se tie Miloevia i Mladia. Bilo ta. Ono to znai mora da bude povezano sa onim to je znailo. Zasigurno je Solomun kad je pevao hvalospev o devojci mislio na Stari i Novi zavet Ako svako bude itao i tumaio Bibliju, zar nee to dovesti do podele u crkvi? Hajde da se sa time suoimo. U slobodnom svemiru, ovo je stvarna mogunost. Zato katolici kau da je religijska sloboda put u14

pakao. Jer svako ide u pakao na svoj nain. A vama treba neko kao to je crkva da vam kae ta trebate da verujete. I u poslednjim dvadesetim godinama katolici doputaju svojim vernicima da itaju Bibliju. Kratak odgovor na to pitanje bi bilo, ako die, postoji mogunost da ubaci virus u svoje telo. Neki od njih su smrtonosni i moe umreti. To je mogunost. Kakvo je reenje za to? Da li je reenje ne disati? Umreemo za dva tri minuta. Hajde da diemo i verujemo da e se na imuni sistem izboriti. Kakvo je reenje? Uzmi asove egzegeze, hermeneutike, i biblijske teologije, tako da zna ta radi. Jer kad zna ta radi, onda je mogunost da napravi neku glupost veoma niska. Nauio sam u slubi da ljudi koji znaju najmanje imaju najveu sigurnost da su u pravu. Zato sam vam rekao jue, to sam stariji sve sam uvereniji epistomologija je nain. Samuele Bakijoki prvi koji je studirao na papskom unvierzitetu u Rimu. Ako ste itali njegovu knjigu Od subote do nedelje, znate da je to odlina egzegeza istorijskog materijala. On je pokazao da nedelja nije otpoela sa apostolima u Jerusalimu, ve je poela u Rimu progonstvom careva, za vreme antisemitskog razmiljanja. Hriani nisu hteli da se drue sa Jevrejima, pa je dranje nedelje bio nain da se odvoje od njih. To je istraivanje na svetskom nivou. Kada se Bakijoki vratio u Ameriku ponudio je ovu disertaciju Review and Herald a oni su rekli da nee da je izdaju, jer nisu verovali da e uspeti da prodaju 5000 kopija ove knjige. Nisu verovali u to. Rekli su, ovo je takav akademski nivo, da ljudi to nee kupovati. Bakijoki je odluio da je sam prodaje. Kada sam poslednji put proverio na naslovnoj stranici, pisalo je da je prodao 185 000 kopija. To vam govori kakva je to knjiga. A zatim je doao na ideju da izdaje knjigu svake godine. Ako vam tako dobro ide to je super. Ali kad pie knjigu o enama, on ne govoiri kao egzegeta velikog glasa, pie kao Italijan, a to i ne zna. Ja sam ono to jesam. Ja sam Daniel Duda, i ja itam Bibliju na nain na koji ja itam. Zato mi je potrebna zajednica da bi mi neko rekao, Daniel, malo si pogreio. Ali ako si na svetskom glasu onda je teko posluati nekoga ko kae da si malo pogreio. A to se odnosi na svakoga od nas. U pravu ste, moemo zaista pogreiti prilikom itanja Biblije, ali jedino reenje za to je znati da postoji ta mogunost i trebamo postavljati pitanja. Da su samo pripadnici Dejvida Korea postavljali pitanja, kako to da ti moe spavati sa mojom enom a ja ne mogu, otkud zna da si ba ti Mesija, da su ljudi pitali Dima Donsa kako zna da mi ba trebamo da idemo u Gajanu? Godine 1978. preko 900 ljudi je otilo tamo, popili su otrov i umrli. Zato? Zato to nisu postavljali pitanja. Sledili su autoritet. Znate ta iznena uje? Kada itam Bibliju, otkrio sam da Bog kae, hajde da razmislim... Isus kae, ja idem a niko od vas ne pita, kuda ide, a ja sam tuan zbog toga. Ja bih eleo da mi postavite pitanje. Zamislite... U I Moj 18:19 Avram pita Boga zar nee sudija cele zemlje suditi pravo? ta ako ima 50 pravednika? Bog kae, ok, neu unititi grad. A Avram kae, a ta ako ih ima 45... neu ih ni onda unititi, a Avram ide dalje, oprosti ako suvie priam, ali ta ako ih bude 10? A Bog kae, ko si ti da tako pria sa mnom? Istina? Ne. Bog kae, Avrame nainiu te uzorom onoga to svaki vernik treba da bude - jer Bog eli da postavljamo pitanja. I Carevima 13 - tu je pria na osnovu koje verovatno nikad niste uli propoved. O starom proroku i mladom proroku. Mladi prorok ide kod cara i kae, to to radi care nije kako treba. Zamislite da u tom vremenu sluga do e kod cara i kae tako neto. Car samo kae, straa, uhvatite ga. A njegova ruka usahnula. I onda poto se predomislio, kae, ako se pomoli, a moja ruka se vrati kako je bila, moda u razmisliti. Prorok se pomoli, ruka se iscelila i car kae, pa verovatno si u pravu. Ali ja u ipak raditi ono to trebam da inim. Ali da pokae potovanje, car ga zove da jede. Razmislite o kulturi. Vi ne razumete ta znai u istonjakoj kulturi kada neko kae hajde da jedemo zajedno. Zamislite ta je tada znailo kada car kae ja hou da jedem sa tobom. Zamislite koliko jaka linost on treba da bude kada kae, jedi ti svoju supu sam, i samo ti jedi svoju niclu, ali ja neu da jedem sa tobom.Nemoj me pogreno razumeti, nemam nita protiv tebe, ali mi je Bog rekao da idem da kaem to caru, i da se vratim nazad. Nemoj da ide nigde. Stari prorok je uo za to. Doao je neki mladi prorok i rekao caru, ti ne radi kako treba, car se obratio, i moda je stari prorok rekao, moda sam ja to trebao da uradim. Bog je to rekao drugom proroku jer ja nisam hteo da razgovaram sa njim. U e u sportski auto, do e kod mladog pastora i hoe da razgovara sa njim. A mladi nee da razgovara. Jednog je obratio i nee da razgovara. Stari ga zove, hajde da jedemo, a mladi nee. Izaao sa fakulteta, mlad, ponosan, ne potuje stare, nemojte me shvatiti pogreno, ali je meni Bog rekao da ne teram ni sa kim da jedem. Na to stari prorok kae, o dobro, i ja imam nekog keca u rukavu. Bog je meni rekao da treba da do e kod mene da jede, a mladi prorok kae, -ima nalepnica na amerikim autima - ako je Bog kazao, ja to verujem i to je sve to je bitno. Bog ti je rekao da trebam da idem sa tobom, ok, idem. Znate kraj prie, izaao je na autoput, naiao je veliki kamion i udario ga. Ovo je tip prie - mama pita malog deaka ta je bilo u dejoj subotnoj koli, a deak kae da su uli priu o Mojsiju. Kako je Boji narod izaao iz Misira, hteli su da ih ubiju, a onda je Mojsije uzeo rakete, tenkove, puke i rasturio ih. I mama ga gleda, i kae, to ti je uitelj rekao? Ne, ali ako ti kaem kako je ona meni to ispriala, ne bi mi verovala Moda nije to bio kamion, ali mi ne biste verovali da sam vam ovo ispriao drugaije. Zato bi Bog stavio to u Bibliju? Jer postoje tri rei u 18 stihu: i slagao je. Zato je Bog stavio takvu priu u Bibliju? Jer ne eli da ti bude lakoveran. Bog eli da bude siguran da je ono u ta veruje ono to On kae. Postoje mnogi ljudi u ovom svetu, pastori, vo e, koji vam kau, samo radite ono to ti ja kaem,15

to je ono to Bog eli. A Bog ti kae, nemoj da bude lakoveran. Nemoj da veruje svemu to ljudi kau. Posebno kada to kau u Boje ime, budite veoma paljivi. Djela 11:17 Pavle propoveda nove stvari, daje novo tumaenje Biblije, znate ta ljudi rade? Hajde da proverimo da li je apostol u pravu. A Pavle kae, kako se usu ujete? Vi mene proveravate? Ja sam apostol! Ne. On kae, ovo su bili dobri vernici. Kad bismo imali takve ljude u svakoj crkvi. Svaki put kad ljudi neto tvrde na osnovu funkcije, poloaja, to je veoma sumnjivo. Isus to nije radio, ni uenici, a ni ti ni ja to ne trebamo da radimo. Da li ste videli budalu sa doktoratom? Da, ima ih. Jedini autoritet koji mi imamo je autoritet Istine. Gledate me ove sedmice i mislite o ocenama, ali ja nisam autoritet to se istine tie. Moj jedini autoritet je istina. Uzmite ono to vam govorim i proverite. Istraite da li je to tako. Ako vam se ini da nisam u pravu, nije problem, neu se uvrediti. Zato sam se ustezao da kaem ta mislim o Bakijokiju. I ako mislite da je najvei teolog na ovom svetu to je ok. To je vae miljenje sa kojim se ne slaem. Ali mogu da vidim i velike stvari koje je uinio. I to cenim. Ali on ponekad stvarno govori kao stareina neke crkve koji ne zna mnogo o Bibliji. Moda nikad nismo propovedali o tom proroku, jer je malo surova sudbina tog proroka koji nije posluao Boga.. Vreme, jezik, kultrura. Ono to se ini surovo nama u 2007. godini, ne mora biti tako surovo ljudima tog vremena, u drugoj kulturi. Moramo shvatiti kada je to napisano. Pre 3500 godina. Nemojmo oekivati da e takva pria pogoditi na ukus. U zapadnom svetu ako muite maku, stave vas u zatvor. Ako bombardujete Beograd, to je u redu. Da, za moj ukus to izgleda okrutno, ali zato? Zato to sam osetljiva osoba? Ne, nego zato to sam dete centralne Evrope u 21. veku. Ako imate teoloki problem...ne bih rekao da ga je Bog ubio. U to vreme su lavovi etali okolo. A kada lav sretne oveka...da li ga je Bog ubio ili ga Bog samo nije titio? Bog ga je dao lavu. Kakve misli dolaze u va um? Da li se itali u I Samuilovoj da je Bog ubio Saula jer od njega nije traio savet? Da li to pie? Ako itate I Sam. 28 videete da je Saul otiao kod one ene da je pita za savet jer mu Bog nita nije govorio. U 43 glavi itate kako ja Saul umro samoubistvo. Bacio se na ma. Kako Biblija govori da je Bog ubio Saula jer ga nije pitao za savet? Mi ovako razmiljamo jer imamo grki nain razmiljanja, pitamo kako se to desilo, a Jevreji pitaju zato. Imate problem sa tim jer razmiljate na grki nain ali biblijski pisci nemaju problema sa tim. Ako ste pristalice Majkla Kluda, pastora koji veruje da Bog nikoga ne ubija, onda ste u problemu. Kako ete objasniti potop, smrt asirskih vojnika? Onda je stvarno potrebna egzegeza. To je moda problem naem zapadnom ukusu da ga je Bog ubio, ali sam uo propovedi gde su pastori govorili o potopu i nisu imali problem da kau da je Bog ubio narod. Ali nisam uo priu o ovom mladom proroku. Zato? Zato to pastori ne propovedaju o tome vi ne verujete u to to kaem. Imam dva deaka, kada je Roman imao 4 godine, doao je plaui i rekao tata, Marko je uzeo moje bojice. A ja sam reao dobro, idi i reci mu kako se osea po tom pitanju: Otiao je u drugu sobu i rekao, Marko, tata