1

naučni savetnik

Prof.dr Zvonko Gulišija naučni savetnik

PROGRAM I PLAN DALJEG RADA INSTITUTA ZA TEHNOLOGIJU

NUKLEARNIH I DRUGIH MINERALNIH SIROVINA B e o g r a d

Prof.dr Zvonko Gulišija naučni savetnik

Beograd, 2014.

2

S A D R Ž A J

Strana

1 UVODNO RAZMATRANJE 4 2 NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI PROGRAMI PO OBLASTIMA 6

OBLAST A 9

OSNOVNA ISTRAŽIVANJA OBLAST B 10 PRIMENJENO RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA

B.1 MINERALOŠKA I GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA 10

B.2 ISTRAŽIVANJA U PRIPREMI MINERALNIH SIROVINA 11

B.3 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI METALURGIJE 13

B.3.1. Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji 13

B.3.2. Istraživanja u oblasti prerade metala 14

B.4 I STRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI U OBLASTI NEORGANSKIH MATERIJALA 15

B.5 I STRAŽIVNJE U OBLASTI HEMIJSKIH SINTEZA 16

B.5.1. Istraživanja hemijskih sinteza neorganskih i organometalnih materijala 16

B.5.2. Mehanohemijska istraživanja 16

B.5.3. Istraživanja u oblasti hemije sumpora i kompozita na bazi sumpora 16

B.6 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI RAZVOJA NOVIH PROIZVODA I TEHNOLOŠKO- 17

TEHNIĆKIH REŠENJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA POLJOPRIVREDE

B.7 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 17

3 NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA PROEDURA 20 4 SWOT ANALIZA 22 5 VIZIJA NAUČNE MISLI ZASNOVANOJ NA STRATEGIJI "EVROPA 2020" 24 5.1 VIZIJA KONCEPTA STRATEGIJE RAZVOJA I ULOGE NAUČNO 27

ISTRAŽIVAČKE MESLI U ITNMS USMERENA NA ULOGU NAUKE U RAZVOJU REPUBLIKE SRBIJE

6 INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA OSNOVA POSLOVNOG SISTEMA UPRAVLJANJA 36

6.1 STEPEN IMPLEMENTACIJE KOMPONENATA IMS-A U INSTITUTU 40

CENTRALNA LABORATORIJA ZA ISPITIVANJA

3

6.1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom 40

6.1.2 Centralna laboratorija za ispitivanja 42

6.1.3 Razvoj sistema menadžmenta za zaštitu životne sredine 43

prema standardu ISO 14001

6.1.4 Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja zaposlenih 43

(ONSAS 18000:1999)

6.1.5 Sertifikaciona telo za proizvode 44

(SRPS ISO/IEC UPUTSTVO 65)

7. RAZVOJ NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA 45

8. ULOGA RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA I MOTIVACIJE NA KVALITET PROCESA I KVALITET RADA U INSTITUTU 47 9. M I S I J A I V I Z I J A 49

Šema 1 Reprodukcioni ciklus interakcionih veza 7 Šema 2 Sadržaj naučno-istraživačkog programa Instituta po 8

oblastima nauka Šema 3 Principijelna šema složene prerade metaličpnih mineralnih sirovina 12 Šema 4 Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji 13 Šema 5 Istraživanja u oblasti prerade metala 14 Šema 6 Verifikacija i validacija naučno-istraživačkog rada Instituta 21 Šema 7 Swot analiza 23 Šema 8 Postojeća organizaciona šema 36 Šema 9 Organizaciona šema po principu projektne organizacije 37 Šema 10 Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom 39 Šema 11 Procesno upravljanje institutom 40 Šema 12 Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja 41 Šema 13 Koncept IMS na bazi SRPS ISO 9004:2000 za 43 menadžment poslovnim sistemom Šema 14 Pozitivna identifikacija sa ciljevima Instituta 47

4

1.

UVODNO RAZMATRANJE

Društveno-ekonomski i naučno-tehnološki razvoj objektivno su u međusobnoj zavisnosti: razvoj nauke i tehnologije je odrednica šansi, smera i sadržaja ukupnog ekonomskog razvoja, ali je istovremeno i njime neposredno uslovljen. Objektivna priroda ovih relacija je što one dozvoljavaju određeni stepen autonomnosti nauke koji je uslov njene reprodukcije, ali istovremno postoji značajna zavisnost osnovnih područja istraživanja u nauci od stanja i potreba društvenog i proizvodnog razvoja. Savremena prosperitetna društva nauku vide kao “generator ekonomskog rasta“, a njihova inegracija je osnovni zajednički cilj Evropske unije. Naučno-tehnološki razvoj u Republici Srbiji je danas fokusiran ka što bržem uklјučivanju u Evropsku istraživačku oblast i regionalne istraživačke mreže i asocijacije.Vlada Republike Srbije se opredelila da nauka i tehnološki razvoj budu bitan faktor ekonomskog oporavka privrede, dugoročnog društvenog i kulturnog preporoda kao i što uspešnijeg povezivanja sa svetom. Osnovna orijentacija nacionalne politike je da naučno-istraživački rad, zasnovan prvenstveno na korišćenju domaćeg, raspoloživog i novostvorenog znanja, kao i bržeg transfera i difuzije svetskih naučnih dostignuća, postane ključni razvojni faktor. Osnovna istraživanja su srž svake nauke, merilo kojim se određujemo prema svetu, karika vezivanja i promocije države iz koje naučni rezultati potiču. Zbog toga postoji permanentna potreba da se održi određeni nivo fundamentalnih istraživanja koja nas uključuju u svetske integracione procese u nauci. Male države, kao što je naša, koje teže bržem razvoju, primenjuju takav model organizovanja nauke kojim se favorizuju istraživanja za koja se unapred utvrdi da imaju punu ekonomsku evaluaciju kao krajnji rezultat. Tako, najveći deo istraživanja u nauci, počev od osnovnih preko primenjeno-razvojnih vode, odnosno usmeravaju ka određenom cilju, sa zadatkom podizanja opšteg nivoa znanja u oblastima koje su od interesa za državu, uz mogućnost podizanja privrednog, tehnološkog i ukupnog civilizacijskog nivoa. Za ukupan društveno-ekonomski i naučno-tehnološki razvoj, posebno za industrijski razvoj, neophodno je da se obezbedi ambijent za stvaranje novih znanja, inovacija i originalnih rešenja. Bez ovih kategorija, dostignutih do međunarodnih standarda globalizovanog tržišta, ne može domaća privreda postići na svetskom tržištu željenu konkurentnost u smislu produktivnosti i cena. U pomenutim društeveno-ekomomskom i globalnim okolnostima Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) je prepoznao svoju ulogu i na tome gradio i svoj razvoj proteklih 65 godina, sa strategijom da se dobijeni rezultati iz naučno-istraživačke delatnosti mere efektima primene istih u industriji i društvu u celini. Svi dosadašnji prodori ITNMS u strateški, nacionalne, najvažnije oblasti, sa stanovišta delatnosti kuće, su postignuti zahvaljujući obimnim i racionalno planiranim istraživanjima i ostvarenim rezultatima. Sa približavanjem naše države EU, za korišćenje rezultata naučno-istraživačkih institutcija neće imati iste kriterijume koje ima danas, već će početi da važe tržišni kriterijumi razvijenih zemalja EU: kvalitet, primenjljivost, ekonomičnost i sl.

5

Polazeći od potrebe da domaća privreda mora biti izvozno orijentisana, tim pre rezultati naučnoistraživačke delatnosti naučnih ustanova moraju biti primenljivi za sve segmente privrednog razvoja: za fazu revitalizacije; za kompleksno prestruktuiranje kao i za segment koji će imati transparentnu međunarodnu kompatibilnost i globalnu proizvodnost. Naučnoistraživački rad u Institutu zasnovan je prvostepeno na sticanju novih znanja kojima će se rešavati ključni problemi iz prioriteta privrednog razvoja zemlje (poljoprivreda, industrija, enegetika, materijali, zaštita životne sredine...), ali i doprineti mogućnosti pristupu evropskim finansijskim fondovima za realizaciju međunarodnih projekata. U budućnosti prioritet u finansiranju za istraživanja i infrastrukturne nadogradnje imaće samo one naučne institucije, a samim tim i naš Institut, koje sve vidove istraživanja ciljno usmere u konkretna rešenja za neki od nacionalnih razvojnih prioriteta ili realizaciju međunarodnih projekata. Podizanje visokih kriterijuma za opstanak u sferi finansiranja naučnoistraživačkih projekata ukazuje da je prošlo vreme socijalnog modela finansiranja sa jasnim upozorenjem da istraživači procene svoj status i blagovremeno preduzmu sve mere za period koji nam predstoji. Sadržaj naučno- istraživačke aktivnosti, postignuti rezultati i tehničko tehnološka i inovaciono-proizvodna (eksperimentalno laboratorijska proizvodnja) forma u relaciji strogo zavisnoj interakcionoj vezi: prerada raspoloživih sirovina do visokokvalitetnih komponenti; poluproizvoda i proizvoda definisanih karakteristika razvoj materijala sa promenljivim svojstvima za konkretne upotrebne funkcije energetska efikasnost ekologija, je dobra osnova za dalji razvoj Instituta. Na osnovu gore izloženog Institut svoj plan i program razvoja, kroz naučnoistraživačke, inženjering, inovaciono-proizvodne i eksperimentalno-laboratorijske aktivnosti – usmerava na blisku saradnju sa institucijama koje realizuju Strategiju društveno-ekonomskog i naučno-tehnološkog razvoja: (Ministrarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije) preko regionalne i medjunarodne projekte kao i direktno sa privredom preko "direktnih usluga" i plasmana proizvoda i tehnologija, konkurentnih - upotrebnih svojstava. Poslovanje Instituta bez obzira na sve intenzivne društvene i posebno privredne tranzicione probleme potrebno je stalno prilagođavati realnim privrednim uslovima, a pri tome voditi računa da ne izgubi naučnu i tehnološku efikasnost, kompatibilnost i prepoznatljivost u oblastima koje svojim aktivnostima pokriva.

Svest da je naučnoistraživački rad kao intelektualni resurs najvažniji faktor rasta, razvoja društva i povećanja konkurentnosti privrede, bila je temelj našeg bitisnja i misije 65 godina, ali i vizije našeg trajanja i orjentacije u budučnosti.

6

2.

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI PROGRAMI

PO OBLASTIMA

Dosadašnja naučno istraživačka aktivnost i ostvareni rezultati predstavljaju najveći humani kapital instituta i bazu dalje nadgradnje i muldidisciplinarne sinergije u cilju praćenja nacionalnih i međunarodnih strateško prioritetnih naučnih oblasti.

Svi problemi u naučno-istraživačkim aktivnostima i inženjerskoj relaciji razvijenih tehnoloških i tehničko- tehnoloških rešenja su u strogo zavisnoj interakcionoj vezi. (Šema 1.). Današnji koncept globalizacije ima za osnovni cilj da se kontroliše svetski reprodukcioni procesni ciklus: sirovine materijali konkurentni proizvodi i visoke tehnologije

Polazni koncept dosadašnje razvojne strategije Instituta zasnovane na Reprodukcionom ciklusu interakcionih veza je dobra osnova za uključivanje u razvoj domaće privrede prema međunarodnim standardima i međunarodni transfer znanja. Svako dalje širenje sadržaja naučnoistraživačke aktivnosti Instituta uvođenjem novih naučnih i tehnoloških oblasti bila je i biće u strogoj multidisciplinarnoj vezi sa što efikasnijim radom na dobijanju upotrebnih rezultata sa višim stepenom finalizacije tj. rezultat više kategorije u relaciji strogo interakcionih veza:

prerada raspoloživih sirovina sinteza materijala za konkretnu namenu racionalizacija energije ekologija

Sadržaj naučnoistraživačkog programa istraživanja Instituta po Oblastima nauka prikazana je na Šemi 2.

7

EKOLOGIJA ENERGETSKA

EFIKASNOST

PRERADA I

KORIŠĆENJE

SIROVINA

RAZVOJ NOVIH

MATERIJALA

Šema 1. - Reprodukcioni ciklus interakcionih veza u naučnoistraživačkoj proceduri

8

OBLAST NAUKE

PRIRODNO MATEMATIČKE

NAUKE

TEHNIČKO TEHNOLOŠKE

NAUKE

BIOTEHNIČKE NAUKE

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

OSNOVNA

ISTRAŽIVANJA

PRIMENJENO RAZVOJNA

ISTRAŽIVANJA

Fenomeni procesa mase i energije u heterogenim strukturama, termodinamička analiza procesa, mehanizmi i kinetika na granici deobe faza (čvrsto-tečno, čvrsto-gas, tečno-gas, čvrsto-tečno-gas, čvrsto-čvrsto, tečno-tečno), hemizmi procesa na bazi izvršene mineraloške, hemijske, fizičko-hemijske i rentgenske karakterizacije produkata heterogenih sistema kao osnove za ciljna primenjena i razvojna istrađivanja.

Primenjena istraživanja Procesa, operacija postupci i uređaji kao osnova za konkretna tehnološka, konkretna razvojna rešenja za preradu sirovina do dobijanja primenjivih sirovinskih komponenti, sinteze novih materijala, dobijanje i oblikovanje metalnih i nemetalnih materijala.

Razvojna istraživanja Razvoj tehnoloških i tehničko-tehnoloških rešenja: za dobijanje sirovinskih komponenti novih materijala definisanih karakteristika za konkretnu konstrukcionu-funkcionalnu primenu; za reciklažu otpadnih sirovina i sekundarnih materijala prečišćavanja otpadnih voda i gasova, remedijacija kontaminiranih i degradiranih zemljišta.

RE

ZU

LT

AT

I

Osnovna (fundamentalna) znanja; Novi proizvodi, sirovinske komponente, materijali…; bitno poboljšani postojeći proizvodi tehnologije tehničko-tehnološka rešenja…; tehnološki postupci, tehničko-tehnološka rešenja za korišćenje postojeće opreme; prototipovi uređaja – proizvodne linije mešanog laboratorijskog ili poluindustrijskog kapaciteta. naučno-stručni radovi, publikacije.

Šema 2. – Sadržaj naučno-istraživačkog programa Instituta po oblastima nauka

B

B1

B2

B3

B4

B5

B6

B7

A

9

OSNOVNA ISTRAŽIVANJA

Naučno - istraživački rad Instituta zasnovan je na interakciskoj vezi osnovnih-primenjenih i

razvojnih istraživanja. Kroz integralne programe osnovna istraživanja Institut usmerava i usmeravaće ka aplikativnim istraživanjima u oblastima od strateškog značaja za razvoj Srbije. Oblast osnovnih istraživanja obuhvata problematiku hemijskih, hemijsko-tehnoloških, biotehnoloških nauka:

fizičko-hemijski fenomeni u procesima i operacijama primarne prerade sirovina obojenih i plemenitih metala, nemetala i specijalnih materijala,

fizičko-hemijske pojave u disperznim sistemima čvrsto-tečno i tečno-tečno, novi materijali prognoziranih osobina na bazi interakcije prirodnih minerala sa

neorganskim i organskim ligandima, fenomeni i procesi u sintezi nemetaličnih materijala (mehanička aktivacija,

mehanohemijska transformacija, mehanohemijska sinteza), fenomeni u sintezi, dizajniranje mikrostruktura i osobina monolitnih i kompozitnih

materijala, fizičko-hemijski fenomeni heterogenih sistema u ekstraktivnoj metalurgiji obojenih

metala, fizičko-hemijski fenomeni i međuzavisnosti svojstava od uslova topljenja i livenja,

kristalizacije i termodinamičke obrade u procesima prerade metalnih i kompozitnih materijala....

Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u svojoj koncepciji razvoja usmeravao je i usmeravaće osnovna istraživanja ka:

"high tech" materijalima koji imaju visoku cenu na svetskom tržištu; "čistim" tehnologijama koje daju deficitarne preparate u malim serijama; komercijalizaciju znanja od javnog značaja (spin-off); jačanju generičnog istraživanja kroz partnerstvo između instituta i industrijskog

sektora; jačanju međunarodne saradnje.

OBLAST A

10

PRIMENJENO RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA

B.1 MINERALOŠKA I GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA

Istraživanja u oblasti geologije i mineralogije obuhvataju geološka istraživanja čvrstih

mineralnih sirovina i meneraloška istraživanja prirodnih i sintetičkih materijala . Ova istraživanja obuhvataju strukturno-teksturne i paragenetsko-genetske karakteristike ruda, industrijskih i poljoprivrednih sirovina, meneraloška proučavanja u okviru pripreme mineralnih i nemetaličnih sirovina, tehničku mineralogiju u okviru metalurgije i sintetičkih materijala U oblasti geologije istraživanja obuhvataju područja regionalno-geoloških i paleontoloških proučavanja; geohemijska mineraloška i sedimentološka proučavanja; čvrste mineralne resurse, rovne mineralne resurse, organizaciju materije i geohronologije litosfere Srbije. Predmetna istraživanja se izvode kroz sledeće analize: [1]

mineraloška kvalitativna mikroskopska analiza metaličnih i nemetaličnih ruda, flotacijskih i finalnih proizvoda; kvantitativna mikroskopska analiza metaličnih ruda i flotacijskih proizvoda; kvantifikacija vizuelnih informacija mikroskopske slike (optička i elektronska) –

akvizicija, obrada, merenja, statistika, mikrofotografija; primena kristalografskih metoda kod metaličnih i nemetaličnih ruda, flotacijskih i finalnih

proizvoda; kvalitativna i kvantitativna (unutrašnji standard i direktna metoda) rendgenska analiza

praha, određivanje parametara jedinične ćelije (kristalne rešetke), određivanje mikrostrukturnih parametara kristalnih materijala bilo koga porekla (veličina kristalita, mikronaprezanje kristalne rešetke, gustina dislokacija).

[2]

geološka prospekcija terena sa izradom geološke karte (plan); geološko kartiranje površinskih istražnih bušotina, raskopa, zaseka, etaža i dr.; geološko kartiranje jamskih istražnih bušotina, uskopa, hodnika, etaža i dr.; geološka oprobavanja istražnih rudarsko-geoloških radova za laboratorijska ispitivanja; geološka oprobavanja sa izradom kompozita za laboratorijska, poluindustrijska i

industrijska tehnološka ispitivanja.

B.2 ISTRAŽIVANJA U PRIPREMI MINERALNIH SIROVINA

Istraživanja u pripremi mineralnih sirovina se izvode u cilju unapređenja postojećih i razvoja

novih tehnologija, za nemetalične sirovine, prateći stroge zahteve prerađivačke industrije nemetala za dobijanjem visoko kvalitetnih sirovina i poluproizvoda iz kompleksnih polimineralnih ruda i otpadnih i sekundarnih sirovina. U oblasti metaličnih sirovina, zbog

OBLAST B

11

intenzivne eksploatacije, je sve manje rude sa visokim sadržajem korisnih metala te je istraživanje usmereno u pravcu valorizacije korisnih komponenti iz siromašnih ruda, složenog minerološkog sastava (Šema 3). Tehnologije primarne prerade sirovina iz prirodnih resursa istražuje se preko fenomena i kinetike kod primene fizičkih metoda pripreme mineralnih sirovina; fizičko-hemijskih procesa, mehanizama i kinetike u procesima i operacijama koncentrisanja korisnih komponenti; fizičko-hemijskih fenomena u operacijama koagulacije, flokulacije, sedimentacije i stabilizacije veoma stabilnih i polustabilnih suspenzija. Istraživanjima su obuhvaćeni procesi i mehanizmi u višefaznim disperznim sistemima čvrst-tečno, vezani za selektivnu koncentraciju dela čvrste faze iz suspenzije; mehanizmi separacije metala iz njihovih sublata iz tečne faze razblaženih rastvora i mehanohemijske aktivacije, metamorfozioni procesi i dobijanje novih materijala. Navedena istraživanja se realizuju kroz sledeće oblasti:

prerada nemetaličnih mineralnih sirovina, prerada metaličnih mineralnih sirovina, prerada sekundarnih sirovina.

Istraživanja se sprovode kroz sledeće operacije i procese:

otvaranje mineralne sirovine postupcima drobljenja, mlevenja i klasiranja sitima, spiralnim klasifikatorima, hidro-ciklonima, mono i hidrosajzerima, centrifugama i ostalim uređajima za mokro klasiranje,

suva mikronizacija i vazdušna separacija mineralnih sirovina, vođenjem savremene tehnološke opreme za proizvodnju punila, pigmenata i ekstendera,

gravitacijska koncentracija: utvrđivanje uslova koncentracije primenom klatnih stolova, mašina taložnica, Humphreys spirale, P-T analize u suspenzijama i teškim tečnotima,

magnetna koncentracija (mokra i suva):utvrđivanje uslova za permanentnu, visokointenzivnu i visokogradijentnu magnetsku koncentraciju,

flotacijska koncentracija (standardna, kolona, jonska i elektroflotacija), elektrostatička koncentracija, zgušnjavanje (flokulacija, koagulacija), utvrđivanje specifičnog kapaciteta, filtracija: utvrđivanje specifičnog kapaciteta filtriranja, luženje.

12

DALJA PRERADA ILI TRŽIŠTE

Šema 3. Principijelna šema složene prerade metaličnih mineralnih sirovina

B.3 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI METALURGIJE

B.3.1. Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji

Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji izvode se u cilju unapređenja postojeće proizvodnje i

postojećih tehnologija kao i radi osvajanja novih tehnologija prerade nestandardnih polimetaličnih ruda i koncentrata i međuprodukata proizvodnje osnovnih obojenih metala (olovo, cink, bakar itd.) sa ciljem kompleksnog korišćenja sirovina, dobijanja pratećih metala i povećanja zaštite životne sredine.

Istraživanja u oblasti ekstraktivne metalurgije obuhvataju fenomene prenosa mase i energije u heterogenim metalurškim sistemima, termodinamičku analizu procesa, ispitivanje mehanizma i kinetike na granici deobe faza (čvrsto-tečno, čvrsto-gas, tečno-gas, čvrsto-tečno-gas, čvrsto-čvrsto i tečno-tečno) i ispitivanje i definisanje mehanizma procesa na bazi izvršene mineraloške, hemijske, fizičko-hemijske i rendgenske karakterizacije produkata heterogenih metalurških procesa.

METALIČNE MINERALNE SIROVINE

I STEPEN PRERADE TEHNOLOGIJAMA PRIPREME I KONCENTRACIJE

Drobljenje Mlevenje Klasiranje

III STEPEN PRERADE METALURŠKIM TEHNOLOGIJAMA

Pirometalurški Hidrometalurški Ekstrakcije Rafinacije postupci postupci

II STEPEN PRERADE TEHNOLOGIJAMA KONCENTRACIJE

Flotacijska Gravitacijska Magnetna Hemijski i

koncentracija koncentracija koncentracija biološki tretman

13

Navedena istraživanja se realizuju u sledećim oblastima:

A. hidrometalurški procesi na normalnim pritiscima i temperaturama B. hidrometalurški procesi na povišenim temperaturama i pritiscima (hidrometalurgija

u autoklavima) C. pirometalurški procesi Navedena istraživanja imaju zadatak da daju konkretna rešenja, u navedenim oblastima, (Šema 4).

Šema 4. Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji

B.3.2. Istraživanja u oblasti prerade metala

Istraživanja u oblasti prerade metala izvode se u cilju osvajanja i definisanja tehnologija,

tehničko-tehnoloških rešenja i materijala koja obuhvataju: poboljšanje kvaliteta, proširenje asortimana, osvajanje i proizvodnje legiranih i mikrolegiranih gvožđa i čelika; proizvodnju legura specijalnih karakteristika za posebne namene korišćenjem primarnih i sekundarnih sirovina; dobijanje specijalnih visokočistih metalnih materijala primenom tehnike vakuumskog topljenja i livenja; nove materijale i proizvode dobijene preradom obojenih, plemenitih i retkih metala; tehnologije dobijanja osnovnih, pomoćnih i zaštitnih materijala za potrebe prerađivačke industrije; usavršavanje tehnologija plastične prerade bimetalnih, livenih i sinterovanih metalnih materijala; nove tehnologije prerade metala i legura u tečnom i plastičnom stanju; tehnologije prerade različitih vrsta sekundarnih metalnih i nemetalnih sirovina nastalih pri preradi metala i legura; proizvodnju, primenu i poboljšanje ekonomičnosti eksploatacije vatrostalnih materijala za potrebe metalurgije; istraživanja u oblasti prerađivačke metalurgije obuhvataju fenomene prenosa mase i energije u heterogenim metalurškim sistemima, međudejstva i uticaje pojedinih komponenata sistema, termodinamičke analize procesa stvaranja i oblikovaja metalnih materijala, ispitivanja mehanizama i kinetike na granicama faza (čvrsto – tečno, čvrsto – čvrsto) kao i osvajanje i definisanje mehanizama rocesa na bazi

Oblast ekstraktivne metalurgije olova i cinka

ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ PROCESA I TEHNOLOGIJA DOBIJANJA METALA

IZ DOMAĆIH PRIMARNIH I SEKUNDARNIH SIROVINA

Razvoj i osavremenjivanje tehnologija reciklaže i bilansiranja resursa metalnih sirovina u cilju valorizacije metala radi

parcijalnih i potpunih rešenja za preradu sekundarnih sirovina gvožđa,

obojenih, plemenitih i retkih metala

Oblast metalurgije aluminijuma, magnezijuma, nikla i antimona

Oblast gvožđa i čelika (proizvodnja gvožđa u visokoj

peći, dobijanje čelika, vanpećna obrada metala)

Oblast ekstraktivne metalurgije bakra i pratećih

metala (plemenitih, platinskih i retkih)

14

izvršenih hemijskih, fizičkih, fizičko-hemijskih, rendgenskih i metalografskih karakterizacija dobijenih produkata metalurških procesa stvaranja i oblikovanja metalnih materijala.

Navedena istraživanja se realizuju u sledećim oblastima:

A. prerada metala u tečnom stanju

B. prerada metala u plastičnom stanju

Navedena istraživanja imaju zadatak da daju konkretna rešenja (Šema 5).

Šema 5. Istraživanja u oblasti prerade metala

B.4 ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI U OBLASTI NEORGANSKIH

MATERIJALA

Eksperimentalno-teorijska istraživanja u oblasti neorganskih materijala obuhvataju:

sinteze funkcionalnih i konstrukcionih materijala (sinterovanje, reakcije u čvrstoj fazi),

njihove strukturne promene i promene njihovih svojstava u zavisnosti od uslova sinteze (sinteza iz smeše oksida, mehanička aktivacija, mehanohemijska i elektrohemijska sinteza),

zavisnost od dejstva spoljnih parametara kao što su temperatura, mehaničke deformacije, dejstva spoljašnjeg magnetnog i električnog polja.

U oblasti funkcionalnih materijala istraživanja u Institutu odigravaju se u sledećim pravcima:

proučavanje mehanizma elektroforetskog taloženja i definisanje kinetičkog modela

elektroforetskog taloženja prevlaka od biokeramičkog materijala, izuzetno male

Oblast proizvodnje novih materijala preradom obojenih, plemenitih i retkih metala i dobijanje visoko čistih metalnih materijala

primenom tehnike vakuumskog topljenja i livenja

Oblast prerade različitih vrsta sekundarnih metalnih i nemetalnih sirovina nastalih pri

preradi metala i legura

Oblast tehnologija dobijanja osnovnih, pomoćnih i zaštitnih materijala i usavršavanje tehnologija i poboljšanje

ekonomičnosti eksploatacije vatrostalnih materijala za potrebe metalurgije

Oblast dobijanja i livenja legura železa (sivi liv, nodularni liv) i legirani i mikrolegirani čelik,

legura obojenih metala

Osvajanje novih i usavršavanje postojećih tehnologija plastične

prerade bimetalnih, livenih i sinterovanih materijala

ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I OSVAJANJE NOVIH TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I

REŠENJA I NJIHOVA PRIMENA U OBLASTI

PRERADE METALA I LEGURA

15

poroznosti, dobrih adhezionih svojstava i biokompatibilnosti, što je od velikog značaja za primenu u medicini,

u oblasti staklo-keramičkih materijala istraživanja se odnose na fenomene i procese dobijanja:

višekomponentnih fosfatnih i invertnih fosfatnih stakala i staklo-keramičkih materijala,

višekomponentnih mešovitih anjonskih silikatnih stakala i staklo-keramike prevlake na bazi keramičkih i staklo-keramičkih prahova metodama

elektroforetskog taloženja. Ova metoda omogućava dobijanje tankih prevlaka iz suspenzije ili solova sa veličinom čestica nano demenzija.

U oblasti konstrukcionih materijala istraživanja se sprovode u domenu vatrostalnih betona,

mateijala koji nastaju hidrauličnim očvršćavanjem i sinterovanjem mešavine različitih komponenata tipa vatrostalnih agregata i različitih veziva, najčešće visokoaluminatnog cementa. Kada su u pitanju savremeni vatrostalni neoblikovani mateijali, od njih se danas zahteva da pored mehaničkih i termičkih svojstava zadovolje odgovarajuću mikro i makro strukturu, fazni sastav i hermetičko zatvaranje pora. Sinterovanje, posebno u prisustvu staklaste feze, predstavlja poslednju i najvažniju fazu formiranja mikrostrukture vatrostalnih betona, te se posebna pažnja u istraživanju posvećuje proučavanju mineraloških faza koje nastaju u procesu sinterovanja, a samim tim i kinetici sinterovanja na odabranim temperaturama.

B.5 ISTRAŽIVNJE U OBLASTI HEMIJSKIH SINTEZA

B.5.1. Istraživanja hemijskih sinteza neorganskih i organometalnih materijala

B.5.1.1. Čiste hemikalije za primenu u analitičkoj hemiji, farmaciji, prehrambenoj industriji;

B.5.1.2. Specijalne hemikalije za primenu u industriji boja i lakova, industriji papira i kartona, industriji gume, elektronskoj industriji i industriji naoružanja i vojne opreme;

B.5.1.3. Neorganske soli za primenu u metalurgiji; B.5.1.4. Materijali za primenu u mineralno-vitaminskim premiksima za stočnu hranu; B.5.1.5. Hemikalije za primenu u zaštiti materijala od korozije i galvanotehnici; B.5.1.6. Hemikalije i kompoziti za primenu u poljoprivredi.

B.5.2. Mehanohemijska istraživanja

Istraživanja, razvoj i osvajanje tehnologija mehanohemijskih sinteza i tehničko-tehnoloških

rešenja za dobijanje hemijskih supstanci specifičnih fizičko–hemijskih karakteristika za specifične namene. Za uspešno ostvarivanje naučno-istraživačkih i razvojnih programa primenjuju se najsavremenije naučne i inženjerske metode, a organizacija rada, metodologija i pokrivenost svih aspekata istraživanja u oblasti mehanohemije garantuju brze i kvalitetne rezultate.

Istraživanja u oblasti mehanohemije obuhvataju: mehanohemijske sinteze u reakcijama neutralizacije, oksido-redukcije i jonske izmene; uticaj mehaničke energije na mehanizam hemijskih reakcija u čvrstoj fazi; mehanizmi razaranja kristalne strukture, kao prvog stupnja u reakcijama mehanohemijskih sinteza; amorfna faza intermedijarnog stanja, kao spori stupanj na reakcionom putu kod reakcija mehanohemijskih sinteza; termodinamički parametri reakcija

16

mehanohemijske sinteze u cilju programiranja parametara procesa; matematičko modeliranje procesa mehanohemijskih sinteza i uspostavljanje relevantnih odnosa između mehaničke, toplotne i hemijske energije; proračun koeficijenata iskorišćenja mehaničke energije na relaciji između mehanohemijskog reaktora i mehanohemijske reakcije sinteze.

Navedena istraživanja se realizuju kroz: tehnološke postupke mehaničke aktivacije: tehnološke postupke mehanohemijskih sinteza i definisanje tehničko-tehnoloških parametara za projektovanja postrojenja za

mehanohemijske tehnologije. B.5. 3. Istraživanja u oblasti hemije sumpora i kompozita na bazi sumpora

B.5.3.1. Sumporni beton i sumporno-betonska galanterija; B.5.3.2. Asfalti na bazi sumpora; B.5.3.3. Aglomeracija praškastih mateijala rastopom sumpora; B.5.3.4. Premazi na bazi sumpora; B.5.3.5. Veštačka đubriva na bazi sumpora; B.5.3.6. Nove oblasti primene sumpora.

Istraživanja u ovoj oblasti podrazumevaju definisanje optimalnih parametara dobijanja

kompozita potrebnog i zahtevanog kvaliteta. Poseban pravac istraživanja su nove oblasti primene elementarnog sumpora.

B.6 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI RAZVOJA NOVIH PROIZVODA I

TEHNOLOŠKO-TEHNIČKIH REŠENJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA POLJOPRIVREDE

U prethodnim periodima rada Instituta na polju iznalaženja rešenja koja su u funkciji

unapređenja poljoprivrede ovladano je tehnologijom proizvodnje i primene proizvoda i preparata koji su se zasnivali na prirodnim i modifikovanim ili obogaćenim, dominantno alumosilikatnim, mineralnim sirovinama. Na taj način dobijena je lepeza proizvoda, koji, zavisno od izbora modifikatora i načina modifikacije, imaju raznovrsne osobine (akceptor, korektor, donor, modulator). Zahvaljujući tome, ovi proizvodi, mogu da se koriste u poljoprivredi kao adsorbenti mikotoksina, radionuklida, toksičnih metala, amonijaka, ugljen- dioksida, metana, regulatori pH sredine i za druge namene. Istraživanja se sprovode kroz:

Razvojna i primenjena istraživanja sa ciljem korišćenja aluminosilikatnih sirovina (zeolit, bentonit, sepiolit, gline i dr...) i dobijanja proizvoda ciljnih karakteristika::

adsorbeni mikotoksina zasnovanih na bazi postojećih proizvoda oplemenjenih novim biološki aktivnim supstancama, u svetu prihvaćenim (frakcije mananoligosaharida ekstrahovanih iz zidova ćelija kvasca, enzima bakteijskog porekla i dr.)

Preparati na bazi prirodnog zeolita uz dodatak biološki aktivnih supstanci (iz grupe mananoligosaharida) za povećanje imuniteta domaćih životinja.

Mineralne mešavine za potrebe proizvodnje podloga za gajenje povrća, cveća i gljiva gajenih u industrijskim uslovima.

Proizvodi za zaštitu životne sredine (adsorbenti radionuklida i toksičnih metala)

17

Tehnološko-tenička rešenja (izrada pilot postrojenja) za prečišćavanje otpadnih voda iz prehrambene industrije (mlekare, klanice, šećerane) .

B.7 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Naučnoistraživački i inženjerski rad u oblasti zaštite životne sredine odvija se kroz:

A: Osnovna istraživanja u domenu tehnologija koje se koriste u procesima:

sanacije aerozagađenja; tretmana voda; revitalizacije i rekultivacije degradiranih zemljišta; valorizacije sekundarnih sirovina i otpadnog materijala

Za sanaciju aerozagađenja, (smanjenje emisije gasnih polutanata) istraživanja su usmerena na:

Razvoj novih i efikasnije korišćenje postojećih metoda, postupaka, procesa i operacija za

tretman industrijskih gasnih tokova i otpadnih gasova, bilo da se radi o specifčnim hemisko-tehnološkim procesima ili o procesima sagorevanja fosilnih goriva. Ovi procesi obuhvataju operacije taloženja, filtracije, adsorpcije, apsorpcije, oksidacije, redukcije i neutralizacije. Rezultati ovih istraživanja se proveravaju u konkretnim industrijskim uslovima. Za tretman zagađnih prirodnih površinskih i podzemnih voda, kao i za tretman otpadnih voda usavršavaju se operacije, procesi i metode taloženja, filtracije, flotacije, sorpcije, jonske izmene, oksido reduktivni procesi i biološki procesi. Za proces revitalizacije i rekultivacije degradiranog zemljišta razvijaju se procesi: fitoremedijacije, fertilizacije, melioracije, jonske izmene i sorpcije. Za tretman kontaminiranih zemljišta ispituju se i razvijaju, prema specifičnim zahtevima, procesi isparavanja, biološkog čišćenja, luženja, izolovanja, vitrifikacije, kompostiranja, ekstrakcije i solidifikacije.

B: Primenjeno-razvojna istraživanja daju mogućnost aplikacije rezultata istraživanja na

konkretnim zahtevima tehnogenih sistema uz praćenje rezultata njihovih primena u svim medijumima životne sredine.

U oblasti upravljanja emisijom gasovitih polutanata u većini tehnogenih sistema, uz dobro

postavljen monitoring, omogućuje se:

utvrđivanja stanja zagađenosti vazduha, određivanje elemenata za prostorno uređenje i urbanističko planiranje, modifikacija tehnoloških procesa u cilju smanjenja emisije polutanata u industrijskim postrojenjima, minimizacija gasnih tokova i izbor optimalnih parametara u optimizaciji procesa u celini, a u cilju smanjenja emisije gasnih polutanata.

U oblastii prečišćavanja i tretmana voda ispituje se primena novih materijala za potrebe:

18

tretmana pijaćih voda, primenom prirodnih zeolita, granita, bentonita i dr., tretmana podzemnih pijaćih voda, korišćenjem autohtonih populacija gvožđevitih

bakterija, intenziviranjem procesa deferizacije, demanganizacije, kao i za rastvaranje nataloženog okera (oksida gvožđa) sa objekata za eksploataciju, distribuciju i tretman voda upotrebom proverenih preparata,

tretmana specifičnih industrijskih otpadnih i komunalnih voda. Posebnu grupu aktivnosti predstavlja razvoj postupaka za fizičko-hemijski i biološki tretman industrijskih otpadnih i komunalnih voda.

U oblasti zaštite i sanacije zemljišta razvijaju se:

tehnologije i metode revitalizacije-rekultivacije degradiranog zemljišta, sa

specijalizovanim poljoprivrednim i drugim institucijama, tehnologije za proizvodnju specijalnih materijala (aditiva, adsorbenata, korektora)

na osnovu domaćih prirodnih i eko-minerala (zeolita, bentonita, apatita, fosfornih, bornih i selenskih minerala, itd.),

sopstvena eksperimentalna proizvodnja specijalnih materijala, na osnovu osvojenih tehnologija, koji već nalaze široku praktičnu primenu.

tehnologije za sanaciju degradiranog zemljišta, “in-situ” i “ex-situ” postupcima.

U oblasti reciklaže razvijaju se:

Poseban vid aktivnosti predstavljaju napori na organizovanju složenih tehnićko-tehnoloških mera valorizacije otpadnih materijala i sekundarnih sirovina, kao specifične delatnosti sa značajnim ekonomskim efektima, kao i efektima u pogledu minimizacije otpada i očuvanja prirodnih resursa. Procesi, operacije i kompletna tehnološko-tehnička rešenja za valorizaciju otpadnih materijala i sekundarnih sirovina razvijaju se u svim osnovnim oblastima delatnosti Instituta. Posebno je razvijena valorizacija sekundarnih sirovina, koje se isključivo koristi za eksperimentalnu proizvodnju deficitarnih materijala. Ovo se pre svega odnosi na valorizaciju materijala: iz jalovišta koja se formiraju u eksploataciji, pripremi i koncentraciji nemetaličnih i

metaličnih mineralnih sirovina, iz deponija koje se formiraju u pogonima za pripremu uglja i termoelektrana, u crnoj

(ekstraktivna crna metalurgija, prerada gvožđa i čelika) i obojenoj metalurgiji (metalurgija bakra, olova, cinka, antimona, aluminijuma i drugih obojenih metala).đ

19

3.

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA PROCEDURA

Naučno-istraživačka procedura verifikacije i validacija tehnologija i tehničko-tehnoloških rešenja za:

preradu prirodnih mineralnih sirovina, otpadnih materijala i sekundarnih sirovina do sirovinskih komponenti ili proizvoda,

dobijanje konstrukcionih, funkcionalnih i monofaznih materijala, neorganskih materijala, metalurških materijala, materijala za zaštitu životne sredine,

tehnologije zaštite životne sredine: prečišćavanje otpadnih voda i gasnih tokova, reciklažu otpada i rekultivaciju degenerativnih i kontaminiranih zemljišta

odvija se u strogoj integraciji: osnovna primenjena razvojna istraživanja definisanje tehnologija definisanje tehničko-tehnoloških rešenja privreda

Verifikacija i validacija naučno-istraživačkih rezultataInstituta je data na Šemi 6.

Na osnovu razvijenog naučno-tehnološkog inovativnog i eksperimentalnog proizvoda sadržaja Institut, a saglasno sa Naučno-tehnološkom i inovacionom politikom razvoja Srbije, ostvaruje kroz dve vrste aktivnosti: 1. Direktne usluge investicioni projekti, biznis projekti, glavni izvođački projekti sa potpunim elaboriranjem uslova zaštite životne sredine u skladu sa važećim svetskim standardima; monitoringa, karakterizacija ...... i dr. 2. Plasmana konkurentnih proizvoda definisanih svojstava za određenu konstrukcionalnu ili funkcionalnu primenu.

20

Šema 6. Verifikacija i validacija naučno-istraživačkog rezultata

OSNOVNA

ISTRAŽIVANJA 1

2

Poluindustrijska verifikacija tehničko- tehnoloških rešenja 4

6 Negativni rezultati

8 Ne postoji tržište

10 Postoji tržište

11 Biznis projekti

14 Ponude privredi

15 Prihvaćene ponude

16 Investicioni projekti

17 Izrada glavnih izvođačkih

projekata

18 Nadzor nad izgradnjom objekta

19 Uhodavanje, verifikovanje

tehnooloških parametara i puštanje u rad

5 Pozitivni rezultati

7 Analiza tržišta

12 Eksperimentalna

proizvodnja

13 T r ž i š t e

9 Privremeno arhiviranje

RAZVOJNA PRIMENJENA

ISTRAŽIVANJA

Tehnička razrada tehnoloških rešenja Razvoj tehničko-tehnoloških rešenja Osnove za formiranje poluindustrijskih rešenja

3

NA

UČ

NO

-IS

TR

AŽ

IVA

ČK

A

FO

RM

A I

NS

TIT

UT

A

INO

VA

TIV

NO

- P

RO

IZV

OD

NA

FO

RM

A

INS

TIT

UT

A

20 Stalno praćenje rada izgrađenih postrojenja

21

4.

SWOT ANALIZA

SWOT analiza je tehnika strategijskog menadžmenta putem koje se uočavaju strategijski

izbori dovođenjem u vezu snaga i slabosti ustanove sa šansama i pretnjama u eksternom

okruženju. Ova analiza je alat za upoznavanje situacije u ustanovi i pomoću nje može se

ustanoviti :

gde je ustanova najjača t.j. koje su joj vrline S - Strengths → snaga

gde je najslabija i koje su joj mane W - Weaknesses → slabosti

koji potencijal ima tj. gde postoji slobodan prostor za rast i razvitak O -Opportunities → prilike

koje joj opasnosti prete i u kojoj tački je najslabija T - Threats → pretnje

Podatke koji se dobijaju ovom analizom menadžment koristi za donošenje odluka koje su

strateški važne, za uobličavanje rada i vizije ustanove, utvrđivanje polja prvenstva u daljem

razdoblju ili slično.

SWOT analiza (Šema 7.), mi je poslužila kao instrument koji može doprineti kreiranju

strategije razvoja ITNMS. Ona omogućava da se dobije odgovor na pitanje gde se u sadašnjoj

situaciji institut nalazi, kakvo je privredno i društveno okruženje, koje su joj glavne prednosti

(snage) i slabosti, i kakve su joj šanse (mogućnosti, prilike), i koje su prepreke (pretnje) da se

stigne do planiranih ciljeva u budućnosti.

22

Strengths snaga Sn1. ITNMS je jedan od vodedih naučno-istraživačkih institucija u Srbiji

sa tradicijom dugom više od 65 godina.

Sn2. Kompetentno naučno osoblje potvrdjeno kroz kvalitet naučnih

radova publikovanih u vodećim međunarodnim časopisima visoke

uticajnosti.

Sn3. Veliki broj patenata i tehničkih rešenja spremnih za trasfer prema

privrednim subjektima.

Sn4. Sveukupna infrastruktura, prostor i oprema predstavljaju značajan

temelj za razvoj i nadgradnju ljudskih i materijalnih resursa.

Weaknesses slabosti Sl1. Naučna aktivnost i organizacija Instituta je razuđena na veliki broj naučno stručnih profila koje okupljaju mali broj istraživača Sl2. Relativno slaba uspešnost u osvajanju vrlo kompetitivnih istraživačkih projekata i slaba zastupljenost u međunarodnim projektima Sl3. Nedovoljno efikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za tržište. Sl4. Model projektnog finasiranja pruža istraživačima lažnu kratkoročnu egzintencijalnu sigurnost, smanjujući njihovu kreativnost i ambicioznost.

Opportunities prilike

Pk1. ITNMS ima potencijal da postane jedna od vodećih istraživačkih institucija u svojoj oblasti u celoj regiji Pk2. Institut može postati vrlo atraktivna institucija za mlade istraživače iz celog regiona. Posebno pozitivnu ulogu bi moglo imati mogudnost angažovanja većeg broja post doktoranata iz celog sveta. Pk3. Institut ima infrastrukturne i ljudske potencijale za značajniji udeo transfera tehnologija. Pk4. Strategija razvoja Evrope do 2020., prema kojoj Istraživanje, razvoj i inovacije (IRI) nemaju alternativu u razvoju država, daju šansu institutu jer je to uvek bio temelj razvoja ITNMSa od osnivanja. Pk5. Institutu se pruža prilika da koristeći fondove EU značajno podigne nivo istraživačke infrastrukture i kapitalne opreme, kao i ljudskog potencijala.

Pozitivni

uticaj

Threats pretnje

Pr1. Projektno finansiranje će ugroziti opstanak instituta. Pr2. Pad motivacije kroz smanjenje i zamrzavanje plata (odluka Vlade RS) izaziva pad kvaliteta istraživanja i kratkoročno i dugoročno može se odraziti na smanjenje šansi u dobijanju većih projekata . Pr3. Propuštanje obezbeđenja značajnijeg udela sredstava EU za razvoj istraživačke infrastrukture direktno može uticati na smanjenje kvaliteta bududeg istraživanja Pr4. S obzirom na sve veći udeo projektnih sredstava za primenjena istraživanja i transfer tehnologije, neodlučnost Instituta da programski i organizaciono ojača taj segment može dovesti do značajnog zaostajanja u finansiranju u odnosu na druge institucije. Pr5. Institut može doživeti izraziti pad kvaliteta ljudskog potencijala ako se ne osigura kontinualno zapošljavanje najboljih mladih istraživača, što zavisi od stava vlade RS. Pr6. Ekonomska kriza u zemlji. Pr7. Poštovanje kriterijuma pri učešću u formiranju budućih nacionalnih projekata u narednom projektnom ciklusu.

Negativni

uticaj Šema 7. – Swot analiza

23

5.

VIZIJA NAUČNE

MISLI ZASNOVANOJ NA STRATEGIJI

"EVROPA 2020"

Na zasedanju Evropskog saveta 2000. godine usvojena je „Lisabonska strategija“ sa ciljem

da se odredi pravac razvoja EU u narednoj deceniji. Strategija je proklamovala nameru da se EU u roku od 10 godina pretvori u „najkonkurentniji i najdinamičniji ekonomski prostor na svetu, zasnovan na znanju i da se pritom ostvari održivi ekonomski rast sa više radnih mesta i sa većom socijalnom kohezijom“, što je podrazumevalo i veća ulaganja u obrazovanje i nauku. NAGLAŠAVAM: Ključ Lisabonske strategije bio je zasnovan na razvoju i unapređenju znanja. Švedski premijer Fredrik Reinfeldt izjavio je 2. juna 2009. uoči švedskog preuzimanja predsedavanja Evropskim savetom: “Godinu dana pre evaluacije može se reći da je Lisabonska strategija pretrpela neuspeh.” Unija nije uspela da postane najkonkurentniji i najdinamičniji ekonomski prostor zasnovan na znanju. Preporuka za novu strategiju jeste da se dosadašnji cilj ekonomskog rasta dopuni ciljevima održivosti, zaposlenosti i socijalne kohezije. Smatra se da kombinacija ekonomskog rasta sa ekologijom i socijalnom kohezijom može dovesti do željene održivosti. Strategija „EVROPA 2020“ usvojena od strane Evropske komisije , 2010.god., predviđa pet vodećih ciljeva i oblasti: • zaposlenost, • istraživanje i razvoj, • klima i energija, • obrazovanje i • borba protiv siromaštva. Ključni prioriteti su : inteligentni rast (ekonomija zasnovana na znanju i inovaciji, naučno-tehnološka

istraživanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno društvo), održivi rast (ekonomija koja efikasno troši resurse, koja je ekološki usmerena i komparativna) i integrativni rast (ekonomija koja ima visoku stopu zaposlenosti i socijalnu i teritorijalnu

integrisanost). U okviru prioriteta biće pokrenuto 7 inicijativa: • Unija inovacije, (Unapređuje okvirne uslove i pristup za finansiranje istraživanja i

inovacija u cilju transformacije inovativnih ideja u proizvode i usluge koji će kreirati nove poslove i podsticati rast) a koju sačinjava 12 tzv. ključnih inicijativa.

• Mladost u pokretu, • Digitalna agenda za Evropu, • Evropa resursne efikasnosti, • Industrijska politika u doba globalizacije, • Nove kvalifikacije i mogućnosti zapošljavanja, • Evropska platforma za borbu protiv siromaštva.

24

Istraživanja, razvoj i inovacije (IRI) NEMAJU ALTERNATIVU U RAZVOJU. Uloga istraživanja, razvoja i inovacija u strategiji Evropa 2020, je prioritet i osnov INOVACIONE INDUSTRIJSKE POLITIKE koja treba da podstakne brži razvoj i komercijalizaciju novih proizvoda i usluga U ukupnom izvozu EU, proizvodi visoke tehnologije učestvuju sa 16,6%, dok to učešće kod nekih manjih evropskih zemalja iznosi: Irska – 29%, Švajcarska – 21,3%, Mađarska – 20,3%, Finska – 18,1%, Danska – 12,8%, Češka - 12,7%, Portugal – 7%, Slovenija – 4,7% dok, sasvim začuđujuće, u slučaju Malte to iznosi čitavih 54,6%. Ovi podaci kazuju da i sasvim mala zemlja može biti veoma konkurentna u području visokih tehnologija. Proizvodi visokih tehnologija u izvozu Srbije gotovo da ne učestvuju. U strategiji “Evropa 2020” navodi se sledeće: “Svaka članica i svaka buduća članica nije će primenjivati ovu strategiju tako što će sama i na svoj način definisati svoje nacionalne razvojne ciljeve, programe inicijative, akcije, instrumente, mehanizme koji se tiču istraživanja, razvoja i inovacija”. U formulisanju strategije razvoja, istraživanja i inovacije EU (IRI) polazi se od tvrdnje da „Evropa nije dovoljno efikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za tržište.” Ova tvrdnja, u znatno jačoj meri važi i za Srbiju, jer je Srbija gotovo sasvim neefikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za tržište. Ovaj problem EU a posebno Srbije treba uzeti kao ključnu osnovu za sledeća politička, razvojna i kulturna opredeljenja Srbije u oblasti IRI kroz 12 tačaka. U tački 6 se navodi da razvoj zasnovan na znanju, istraživanjima i inovacijama traži novo razumevanje samog razvoja; obrazovanu i stalno učeću populaciju; jaku međuzavisnost i saradnju obrazovanja, istraživanja i privrede, preduzetnika stimulisane i usmeravane ka razvoju novih biznisa, u tački 9 se navodi da tradicionalnu fokusiranost istraživačakog i obrazovnog sistema Srbije na usvajanju znanja i inventivnosti treba proširiti na primenu znanja u stvaranju novih, konkurentnih proizvoda i usluga za njihovu komercijalizaciji. Ta nova fokusiranost traži saradnju različitih sektora, stručnih područja i profila, delova organizacija, institucija ….. Uloga vlade u području istraživanja i inovacija je veoma delikatna I značajna. Najpre, u dostizanju konsenzusa o budućem razvoju zemlje i u onome što se naziva „pametno izabrana specijalizacija privrede”. Formiran je EIT, Evropski institut za inovacije i tehnologiju, sa sedistem u Budimpesti. koji treba da definise model upravljanja inovacijama u Evropi. (http://eit.europa.eu/home.html) Primena strategije obuhvata formiranje baze znanja u EU i razvoja novih indikatora za procenu inovativnosti. U širem konktekstu, radi se o istovremenom pokušaju da se odgovori na izazove globalne ekonomske i ekološke krize korišćenjem različitih instrumenata radi ostvarivanja tzv. zelenog rasta koji ciljeve u oblasti životne sredine integriše u politike podsticaja ekonomskog rasta. Snažno je naglašen karakter uticaja energetskog sektora na razvoj. Vodeći cilj EU je da se do 2020. godine u oblasti klimatskih promena smanji emisija štetnih gasova za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine, ili 30% ako to određeni uslovi dozvoljavaju; zatim da se poveća udeo obnovljive energije na 20% kao i energetska efikasnost za 20%. Neosporno je da se strategija razvoja EU do 2020 mora slediti u nacionalnim strategijama. Trenutno u Srbiji postoji vise strategija po oblastima; mnoge su ostale jos iz predhodne vlade i ocekujemo da se donesu nove.

25

Strategija Naučnog i tehnološkog razvoja za RS, period od 2010. do 2015. godine, jos uvek je aktuelna dok se ne donese nova. Njom je predviđeno dа investicije u nаuku dostignu 1% BDP do 2015. godine, te samo iz tog ugla strategija je neuspela. Međuodeljenski odbor zа izučаvаnje i prаćenje strаtegije nаuke, 2010-2015., i nаučne politike –SANU, u tom konteksu podnose izveštaj : 1. U prvoj godini implementаcije Strаtegije nije došlo ni do kаkvog povećаnjа ulаgаnjа u odnosu nа BDP (i dаlje je ispod 0.3%, а plаnirаno je dа do 2015. dostigne 1% BDP). U drugoj godini implementаcije strаtegije (2011.g.) tаdаšnji ministаr nаuke u više nаvrаtа je nаjаvljivаo dа će izdvаjаnjа zа nаuku u 2011. godini dostići 0.65% BDP1 . Sredstvа zа nаuku u 2011.su povećаnа u odnosu nа budžetskа sredstvа u 2010. zа oko 22% , аli ovo povećаnje se istopilo nа plаte novoprimljenih sаrаdnikа nа projektimа (broj istrаživаčа u 2011. godini je zа preko 30% veći od brojа istrаživаčа u 2010. godini), nа finаnsirаnje аktivnosti Centrа zа promociju nаuke, finаnsirаnje аktivnosti jedinice zа uprаvljаnje projektimа, zа finаnsirаnje rаdа inovаcionog fondа i nа finаnsirаnje аgencije Nukleаrni objekti Srbije, tаko dа su istrаživаčki projekti zа direktne mаterijаlne troškove dobili sаmo trećinu sredstаvа od iznosа koji su imаli u 2010. U 2012. godini nije došlo do povećаnjа izdvаjаnjа zа nаuku već do njenog smаnjenjа, а pogotovo аko se uzme dа je u toj godini inflаcijа bilа preko 10%. Već sаdа je jаsno dа procenat izdvаjаnjа zа nаuku od 1% BDP do 2015.g, koliko je Strаtegijа predviđаlа, ne sаmo dа se neće dostići, već se neće ni pomeriti od dosаdаšnjeg nivoа. Aktuelnom strategijom Naučnog i tehnološkog razvojaza RS, period od 2010. - 2015. definisаno je sledećih sedаm naučnih prioritetа istraživanja: biomedicinа; novi mаterijаli i nаnonаuke; zаštitа životne sredine i klimаtske promene; energetikа i energetskа efikаsnost; poljoprivredа i hrаnа; informаcione i komunikаcione tehnologije, kаo i unаpređenje donošenjа držаvnih odlukа i аfirmаcijа nаcionаlnog identitetа.

Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine, predstavlja prvi razvojni dokument, usvojan od Vlade RS, koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne prioritete industrije Srbije i načine njihovog ostvarivanja u narednoj deceniji. Tako, Srbija glavnu dugoročnu konkurentsku prednost vidi u znanju što će iskoristiti, kroz reformu obrazovanja, većim naglaskom na istraživanje i primenu inovacija. Dokument je u skladu sa strategijom razvoja EU do 2020., i u njemu se naglašava da će prioritetni ciljeva industrije Srbije biti proaktivna industrijska politika, orijentisana ka izvoznoj konkurentnosti industrijskih proizvoda i usluga zasnovanih na znanju, inovacijama, istraživanju i razvoju. Novi model razvoja Srbije zasnovan je na sinergiji humanog kapitala u funkciji povezanosti tehnološkog razvoja u novi industrijski sistem. Humani kapital kao ključna komponenta razvoja predstavlja kumulativno povezivanje naučno-istraživačkih aktivnosti, inovacija, obrazovanja i proizvodnje. Krajnji cilj je iznalaženje optimalne kombinacije između proizvodnje i ekološke ravnoteže. U ovom kontekstu, industrijska politika treba da preraste u kombinaciju makroekonomske politike, razvojne politike, tehnološke politike, obrazovne politike, socijalne politike i ekološke politike. Po tom modelu predviđeno je investirаnje u istrаživаnje i razvoj na nivou od 2% BDP godišnje, od čegа polovinа iz privаtnog sektorа. Plаn je dа polovinа investicijа do 2020. godine dođe iz privаtnog sektorа kroz jаče povezivаnje nаuke i privrede kаo i uvođenje poreskih i drugih podsticаjа. Tа činjenicа imаće direktаn uticаj nа strukturu domаće privrede i otvoriće mogućnost mlаdim nаučnicimа i inženjerimа dа kаrijere ne grаde sаmo u držаvnim institutimа i fаkultetimа, već dа svojа znаnjа primenjuju u privаtnim kompаnijаmа.

26

Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU i odnosi se na zaštitu životne sredine, iz prostog razloga što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Zapravo „ekološki“ propisi Unije su nivo ispod kojeg se slobodna tržišna utakmica ne može odvijati. Stoga, politika životne sredine EU neodvojiva je od njene ekonomske politike. Materiju Poglavlja 27 čini pre svega preuzimanje preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita….ukupno 35 oblasti), kao i implementacija svih tih akata uz obezbeđivanje finansijskih mehanizama za njihovu održivost. Srbija je potpisnik Strategije razvoja zemalja Dunavskog regiona sa prioritetom u Zaštiti životne sredine kroz obnavljanje i održavanje kvaliteta voda , upravljanje ekološkim rizicima i očuvanje biodiverziteta, (biološka raznovrsnost – tj. raznolikost živog sveta na planeti) pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta.

5.1 VIZIJA KONCEPTA STRATEGIJE RAZVOJA

I ULOGE NAUČNO-ISTRAŽIVAČKE MISLI U ITNMS USMERENA NA ULOGU NAUKE U RAZVOJU REPUBLIKE SRBIJE

Opšta razmišljanja

1. Rаcionаlnizаcijа mreže nаučnoistrаživаčkih orgаnizаcijа – rаzuđenost institucijа kаo i

usitnjenost progrаmа, predstаvljаju ključne prepreke zа formirаnje nаcionаlnog nаučnoistrаživаčkog i inovаcionog sistemа. Njegovа efikаsnost je ključnа zа podsticаnje rаzvojа i primene postojećih i novih znаnjа i tehnologijа, kаo i rаzvojа inovаtivnih proizvodа i procesа, koji trebа dа obezbede međunаrodnu konkurentnost Republike Srbije. U nаrednom periodu, vаžno je grupisаti istrаživаčke kаpаcitete u veće nаučne centre koji će imаti dovoljno kritične mаse dа reаlizuju strаteške projekate i konkurišu nаučnim centrimа širom svetа. Mora se doneti uredba o neprofitnom korišćenju opreme, koja je u ovom ciklusu dodeljena institucijama po kriterijumima koji su samo članovima komisije poznati, a što je najavljenjo na početku ovog ciklusa. Tako ćemo biti svi ravnopravni.

2. Intenzivno povezivаnje nаuke i privrede – Neophodno je regulisаti pitаnje intelektuаlne

svojine nа zаjedničkim projektimа nаučnoistrаživаčkih orgаnizаvijа i privrednih subjekаtа, kako bi se dostigаo cilj dа polovina ulаgаnjа u nаuku i tehnologiju do 2020. godine dođu iz privаtnog sektorа. Jedan od glavnih prioriteta evropske unije je jačanje saradnje nauke i privrede kroz povećanje ulaganja privrede u nauku. U većini evropskih zemalja nauka veći deo svojih prihoda ostvaruje kroz saradnju sa privredom. U skladu sa tim je i neophodno obazbeđenje participacije od privrednog subjekta pri prijavi projekata Horizont 2020. U skladu sa politikom evropske unije potrebno je intenzivirati saradnju između privrede i NIO, koja je u prethodnom periodu bila na niskom nivou. Jedan od načina podsticanja saradnje mogao bi da bude uvođenje određenih olakšica za privredne subjekte koji svoj razvoj baziraju na saradnji sa NIO. Ovaj podsticaj od strane države bi mogao da se realizuje kroz poreske olakšice. Osim toga stvarali bi se i uslovi za otvaranje novih radnih mesta i zaustavljanje odliva mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo. Sa druge strane država bi mogla prilikom finansiranja istraživačkih i inovacionih projekata i nabavki materijala i opreme da primenjuje model finasiranja koji se primenjuje u EU za, Horizont 2020 i slični projekti, gde se potencira kupovina opreme i usluga na domaćem tržištu i suštinski većina novca vraća u budžet.

27

3. Formirаnje Fondа zа inovаcionu delаtnost od strane privrednika gde će se definisati

projektni zadaci vezani za rešavanje njihovih problema ali I za rаzvoj novih proizvodа, procesа i uslugа i njihovim plаsmаnom nа domаće i inostrаno tržište. Država mora da posreduje u podsticаju inovаcionih аktivnosti sa ciljem dа se uspostаvi pаrtnerstvo između direktnih i indirektnih budžetskih korisnikа, jаvnih preduzećа, međunаrodnih finаnsijskih institucijа, bаnаkа, privrednih društаvа i drugih. Fond i orgаnizаcije zа podsticаj inovаcijа će omogućiti direktno finаnsirаnje privrednih društаvа kojа mogu dа sprovedu projekаt vezаn zа rаzvoj proizvodа, procesа ili uslugа, odаbirom kompetentnih nаučnoistrаživаčkih orgаnizаcijа. U tom kontekstu potrebno je u Institutu formirati Istraživačko razvojni centar- društvo sa ograničenom odgovornošću - u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 110/2005, 18/2010 i 55/2013). Cilj ovog centra bio bi operativnije, sistematsko korišćenje, sublimacija i materijalizacija znanja, patenata, tehničkih rešenja i drugih naučnih rezultata Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina koji bi bili verifikovani i primenjeni u privredi kao konsultantske usluge i za zajednički nastup na tržištu kroz partnerske odnose. To bi značilo angažovanje nekoliko inventivnih istraživača, a u skladu sa gore pomenutim zakonom čiji bi zadatak bio da učestvuju na konkursima, kako domaćim kod resornog ministarstva tako i na međunarodnim konkursima – odnosno prepustili se tržišnoj utakmici radi samofinansiranja naučno istraživačkog rada i prodaju odnosno materijalizaciju svojih naučnih rezultata . U daljem razvoju ovog centra, a shodno tržišnoj situaciji cilj bi bio otvaranje novih društava, formiranje industrijskih pogona u partnerskim odnosima sa firmama koje poseduju kapital i poslovni prostor a kojima je potrebno znanje i naučni kapacitet koji poseduje Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina. Kroz rad ovog centra sigurno bi došlo do naučnih rezultata koji bi predstavljali inovacije, tehnička rešenja i nove proizvode koji bi bili direktno primenjivani u proizvodnji, a svakako zaštićeni kroz patente i žigove u skladu sa odgovarajućim zakonima koji regulišu intelektualnu svojinu.

4. Aktivnа ulogа nаuke u reаlizаciji infrаstrukturnih i drugih projekаtа, držаvnog značaja

– u tom smislu, podsticаće se projekti u kojimа bi se iz sredstаvа velikih infrаstrukturnih projekаtа finаnsirаle posebne аktivnosti sа konkretnim zаdаcimа u kojimа bi se deo zа pаrticipаciju iz privrede pokrivаo iz infrаstrukturnih projekаtа, а deo zа zаrаde istrаživаčа iz budžetskih sredstаvа.

5. Povezivanje sa međunarodnom naučnom zajednicom – jačanje međunarodne

saradnje je ključno za razvoj nauke. Prioritet u međunarodnoj saradnji je učešće u programima HORIZON 2020 ali i saradnja sa Sjedinjenim Američkim državama, Kinom i Ruskom Federacijom. U ovoj oblasti Ministarstvo je zatajilo, što je verovatno posledica nepostojanja kompetentnih saradnika u ovoj oblasti, ostavljajući prostor privatnim kućama da edukuju istraživače za veliku novčanu nadoknadu.

6. Model finansiranja - Projektno finansiranje je ugrozilo opstanak svih instituta.

Gašenjem instituta gubi se smisao visokog obrazovanja jer talentovana deca imaju jednu alternativu-inostarnstvo. Sa druge strane direktori instituta i rukovodioci projekata imali su manja prava od istraživača kojima je bilo sve zagarantovano. Nije postojao mehanizam nagrađivanja uspešnih saradnika na projektu što ima negativan uticaj na kreativnost i podstiče apatiju.

28

U pogledu finansiranja, instituti bi morali da imaju isti status kakav imaju i fakulteti. U tom smislu prelazak na kombinovani način finansirana (delom institucionalno, delom projektno) obezbedilo bi deo sigurne zarade, a ostatak bi se finansirao kroz naučne projekte za istraživače, što bi donekle izjednačilo položaj instituta i fakulteta. Obavezno vratiti čl.99, i čl.100 iz starog Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti koji definiše način finansiranja dela neistraživačkog kadra, što smatram prioritetom MPNTR RS , što će osim socijalne komponente imati i nacionalnu poruku da postoji spremnost države da se instituti sačuvaju od gašenja. Pored toga istraživače sa zvanjem naučnog savetnika treba tretirati kao stalno zaposlene i njihove plate treba da budu garantovane i isplaćivane mimo projekata. Kako bi se poboljšao ekonomski položaj istraživača, potrebno je ukinuti ograničen broj reizbora kod izbora u naučna zvanja, razmisliti o ukidanju kategorija istraživača od T1-T6 u oblasti tehnološkog razvoja.

U budućnosti je potrebno ohrabrivati naučne radnike da rezultate svojih istraživanja plasiraju na tržište otvaranje malih Start-ap kompanija što bi se na neki način promovisalo preduzetništvo. Jedan od najboljih načina zaštite patenata i tehničkih rešenja jeste kroz male Start-ap kompanije koje bi mogle biti ugovorno zasnovane između istraživača i fakulteta odnosno Instituta. Na ovaj način počelo bi se sa promovisanjem novog zanimanja (zvanja) naučni menadžer. 7. U naučnom smislu, prioritetne oblasti istraživanja u narednom periodu, imajući u vidu svetske trendove i naše specifičnosti, kroz viziju nabavke nove opreme, treba da budu: Mineralni resursi – primarni metalični i nemetalični mineralni resursi, istražne radnje,

mogućnosti eksploatacije, prerade i dobijanja gotovih proizvoda; sekundarne sirovine kao veoma značajni i nedovoljno iskorišćeni resursi, sanacija radi zastite okoline, mogućnosti prerade i dobijanja komercijalnih proizvoda.

Nanotehnologije i razvoj funkcionalnih nanomaterijala, što je jedan od priproiteta i u EU, prvenstveno u cilju razvoja novih materijala za primenu u medicini, energetici, autoindustriji i oblasti zaštite životne sredine u smislu detekcije, analize i razgradnje zagađujućih materija.

Energetika i energetska aktivnost – smanjenje uvozne zavisnosti kroz obnovu i proširanje domaće proizvodne sa jedne, i uštedama u potrošnji energije sa druge strane. Neophodno je uvođenje novih efikasnih, ekološki prihvatljivih energetskih tehnologija, tehnologija za korišćenje nekvalitetnih goriva, obnovljivih i alternativnih izvora energije

Poljoprivreda i proizvodnja hrane. Naš veoma važan i nedovoljno iskorišćen resurs. Napredak u ovoj oblasti je vezan za poboljšanje kvaliteta i plodnosti zemljišta, dobijanje novih produktivnih sorti, hibrida ili rasa i razvoju i uvođenju novih biotehnologija i tehnologija proizvodnje hrane.

Zaštita životne sredine – veoma bitno pitanje u procesu približavanja evropskoj uniji. Neophodno je uvođenje novih tehnologija tretmana industrijskih otpadnih voda i gasova i čvrstog otpada iz industrijskih tokova, kao i kontinuiran monitoring ekosistema i integrisano upravljanje kvalitetom vode, vazduha i zemljišta.

Polazeći od strategije razvoja EU do 2020.god, Poglavlja 27 i Strategije razvoja zemalja Dunavskog regiona, u kojima se prioritet daje zaštiti životne sredine, ITNMS vidi svoju šansu razvoja. Ekološka logika i održivost biće karika u svim našim razvojno strateškim naučnim oblastima. U kontekstu procedure ISTRAŽIVANJE-RAZVOJ-INOVACIJA (IRI), ITNMS vidi sebe u sledećim oblastima zaštite životne sredine:

29

razvoj tehnologija zaštite životne sredine; razvoj novih bioekoloških i materijala za zaštitu zemljišta i voda; naučni monitoring ekosistema, integrisano upravljanje u oblasti zaštite životne sredine

(kvalitet vode,vazduha, zemljišta) i zaštita biodiverziteta; -Monitoring i razvoj tehnologija za smanjenje emisije gasova: sumpor dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), amonijaka (NH3) i nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja (NMVOC).

rekultivacija, remedijacija i fitoremedijacija kontaminiranih zemljišta. hazardi životne sredine i ekosistemska procena i upravljanje rizicima;

istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu – praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje. Stanje ekosistema predstavlja ključni pokazatelj efekata klimatskih promena, a njihov monitoring obuhvata dugoročno praćenje ekoloških parametara, indikatora klimatskih i drugih promena u prirodnim, poluprirodnim i agroekosistemima.

Zaštita životne sredine zahteva multidisciplinaran pristup rešavanju nacionalnih problema, od monitoringa i razumevanja do adaptivnog upravljanja. Razvoj tehnologija, materijala i tehničkih rešenja treba da budu integrativna, tehnički jednostavna i ekonomski isplativa u čemu ITNMS vidi svoju šansu razvoja. Prilikom određivanja naučnih prioriteta u narednom periodu, pored praćenja zahteva i potreba međunarodne zajednice, moramo imati u vidu naše specifičnosti, interese i resurse sa kojima raspoložemo. U tom smislu veoma je važno sagledati potrebe privrede, te u skladu sa njihovim potrebama definisati prioritete kao bitan elemenat njenog razvoja. Polazeži od nacionnalnih naučnih i strateško razvojnih opredelenja , aktuelnih privrednih problema, postojeće infrastrukture instituta, sa vizijom nabavke nove opreme i kadrovskog potencijala sa verivikovanim naućnim rezultatima u vodećim medjunarodnim časopisima, prioritetene pravce daljeg razvoja naučno istraživačkog rada vidim kroz sledeće prioritetne projekte:

VALORIZACIJA BAKRA IZ FLOTACIJSKE JALOVINE I MEŠANIH

OKSIDNO-SULFIDNIH RUDA HIDROMETALURŠKIM POSTUPCIMA

Glavni nosilac halkopirita u flotacijskoj jalovini RBM-a je halkopirit, budući da potiče iz porfirskog ležišta. Obzirom na stabilnost halkopirita, hidrometalurški tretman jalovine razblaženom sumpornom kiselinom ne daje rezultate. U cilju oksidacije halkopirita u prvoj fazi bi bili korišćeni mikro-biološki sojevi, koji u zavisnosti od vrste učestvuju u rastvaranju halkopirita na dva načina: jedni katalizuju oksidaciju Fe2+ do Fe3+, a drugi sumpora do sulfata. Dodatkom sumporne kiseline u sistem održava se pH vrednist sredine u opsegu 1,5-2,0, tokom celog vremena trajanja procesa.

Nakon ispitivanja parametara procesa luženja flotacijske jalovine Fe- i S-oksidujućim bakterijama, biće izvršena ispitivanja luženja kombinovanom kulturom, jer postoje indicije da ce na taj način biti postignuta veća izluženja bakra uz istovremeno smanjenje vremena luženja, koje je u slučaju luženja bakterijama dosta dugo.

Nakon mikrobiološkog luženja bakar iz halkopirita će biti preveden u sulfatni rastvor približne koncentracije 1 g/l, i dalje će biti tretiran solvent ekstrakcijom. Pomenutim postupkom sulvent ekstrakcije se mogu tretirati i sulfatni rastvori bakra dobijeni luženjem oksidnih i mešanih oksidno sulfidnih partija iz borskih ležišta.

Oksidne partije iz rudnih tela borskih ležišta čine najvećim delom karbonatni minerali, uz nešto kuprita i hrizokole. Oksidne partije se nalaze na maloj dubini i prve budu iskopane pri otvaranju

30

rudnog tela. Deo oksidnih partija je već izgubljen tokom eksploatacije sulfidno-oksidnih rudnih tela.

Eksploatacijom sulfidno-oksidne rude postupkom flotacije dolazi do gubitka oksidnog bakra, što stvara velike ekološke probleme pri kontaktu jalovine sa atmosferalijama. Najznačajniji izvori gubitaka oksidnog bakra pri eksploataciji su:

Raskrivka (oksidna kapa) i jalovina, sa sadržajem bakra ispod 0.2%;

Oksidno-sulfidna ruda iz tekuće proizvodnje;

Rudničke vode.

Zajedničko za navedene sirovine je da sadrže oksidni bakar koji je moguće valorizovati hidrometalurškim postupkom luženja, ekstrakcije i elektrolize. Kao reagens za luženje koristi se rastvor sumporne kiseline koja nastaje pri pirometalurškom tretmanu sulfidnih koncentrata bakra, pri čemu se dobija sulfatni rastvor bakra koncentracije do 1,5 g/l pogodan za ekstrakciju organskim rastvaračima.

Ekstrakcija bakra iz sulfatnih rastvora vršiće se primenom organskih ekstragenasa, pri čemu veci deo bakra prelazi u organsku fazu. Nakon mešanja u reaktoru Mikser Setler, proces sa zaustavlja i vrši odvajanje faza. Na bazi sadrzaja bakra u vodenoj i organskoj fazi biće određen broj stupanja ekstrakcije i parametri procesa. Kombinovanjem optimalnih uslova moguća je kompletna optimizacija celokupnog procesa ekstrakcije. Obogaceni rastvor bakar sulfata nakon ekstrakcije se dalje prerađuje elektrolizom.

HIDROMETALURŠKI TRETMAN POLIMETALIČNIH RUDA I KONCENTRATA U CILJU

DOBIJANJA OBOJENIH, RETKIH I PLEMENITIH METALA I ELEMENATA IZ GRUPE RETKIH ZEMALJA

Iscrpljivanje bogatih i pojava nestandardnih polimetaličnih sulfidnih mineralnih sirovina nalaže potrebu za pronalaženje odgovarajućih tehnoloških postupaka za njihovu eksploataciju. Iz polimetaličnih ruda i koncentrata često nije moguće, primenom konvencionalnih postupaka prerade, valorizovati obojene, retke i plemenite metale sa zadovoljavajućim stepenom iskoričćenja.

Proučavanje tehnoloških postupaka za korišćenje novih nestandardnih sirovina sa niskim sadržajem metala i pronalaženja mogućnosti njihove prerade, uz poštovanje rigoroznih ekoloških propisa, ubraja se u aktuelne probleme ekstraktivne metalurgije razvijenih zemalja. Za preradu siromašnih ruda ili koncentrata pirometalurški postupci su sa tehno-ekonomskog aspekta neprihvatljivi. Zbog toga se poslednjih godina sve više radi na istraživanjima i razvoju novih hidrometalurških postupaka koji su selektivniji od klasičnih, omogućavaju preradu ruda i koncentrata složenih strukturno-teksturnih karakteristika i koji bi omogućili uspešnu metaluršku preradu ovakvih sirovina i dobijanje obojenih, retkih i plemenitih metala. Pored toga, valorizacija elemenata grupe retkih zemalja hidrometalurški poslednjih godina postaje veoma atraktivna zbog njihove široke primene u proizvodnji spacijalnih materijala.

Postoje osnovane tvrdnje da će hidrometalurške metode za preradu mineralnih sirovina i dobijanje tržišnih proizvoda, koje uključuju procese i operacije u vodenim rastvorima, dobiti znatno veću zastupljenost u budućnosti, posebno kroz zadovoljavanje strogih zahteva za očuvanje životne sredine. Hidrometalurški postupci prerade sulfidnih sirovina karakteristični su po minimalnom stepenu zagađenja atmosfere gasovitim i čvrstim efluentima. Čvrsti otpadi hidrometalurških postupaka, prema podacima i iskustvima kompanija koje ih primenjuju, zadovoljavaju stroge zakonske norme i ne utiču na zagađenje okoline.

31

RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA ZA DOBIJANJE VISOKOČISTIH SOLI

Zahtevi prehrambene, elektronske, galvanske, farmaceuske i vojne industrije za visokočistim solima, koje se uvoze, doveli su do potrebe za razvojem novih tehnologija. Visokočiste i Pa hemikalije se najčešće uvoze pa bi se uvoz drastično smanjio domaćim tehnologijama i proizvodnjom. Novim tehnologijama bi se definisali osnovni tehnološki parametri za proizvodnju specijalnih hemikalija za primenu u industriji boja i lakova, industriji papira i kartona i industriji gume. Proizvodnjom visokocistih soli obojenih metala bakra, olova i cinka bi se višetruko povećala njihova cena. Proizvodnjim visokočistih soli nikla, kobalta i molibdena bi se zadovoljile naše domaće potrebe i povećao izvoz u zemljama iz okruženja.

OPTIMIZACIJA I MODERNIZACIJA

POSTUPAKA I PROCESA U RUDNICIMA BAKAR-BOR

Optimizacija procesa usitnjavanja i klasiranja u pogonu “Veliki Krivelj” uvođenjem novih tehničko-tehnoloških rešenja sa ciljem ostvarivanja povoljnijeg granulo sastava za proces flotacijske koncentracije. Dosadašnja ispitivanja u velikoj meri ukazuju na dalje pravce angažovanja u ovoj oblasti i zahvaljujući tome došlo se do novih predloga i idejnih rešenja koja mogu biti primenjena u pogonu u periodu koji sledi.

Dalje unapređivanje i modernizacija postupaka flotacijske koncentracije u pogonima flotacije “Veliki Krivelj” i “Bor”. Ovim istraživanjima obuhvatile bi se aktivnosti koje su usmerene ka poboljšanju tehnoloških efekata prerade i smanjenju troškova. Osnovni cilj ovog dela svodi se na modernizaciju procesa flotacijske koncentracije minerala bakra i šljake i primene povoljnih laboratorijskih rezultata i predloga u industrijskim uslovima.

Ispitivanje mogućnosti primene postojećih tehnogenih sirovina (jalovina, topionička šljaka i raskrivka) u cementnoj i građevinskoj industriji. Cilj ovih istraživanja bilo bi definisanje mogućnosti primene otpadnog materijala RBB RTB kao polazne sirovine tj. međuproizvoda u proizvodnji različitih materijala pomenutih industrija.

ODRŽIVA KONVERZIJA OTPADNE BIOMASE

U EKOLOŠKE PROIZVODE Prema Direktivi EU broj 2003/30/EC, BIOMASA je biorazgradiva frakcija proizvoda, otpada i ostataka iz poljoprivrede (uključujući i biljne i životinjske supstance), šumarstva i drvne industrije, kao i biorazgradive frakcije iz komunalnog i industrijskog otpada čije je korišćenje dopušteno, u skladu sa odgovarajućim propisom iz oblasti zaštite životne sredine. Zbog svojih specificnih hemijskih karakteristika, odabranim postupcima prerade, otpadna biomasa može se uspešno koristiti kao obnovljivi izvor energije, kao adsorbent toksina, teških metala i drugih polutanata u različitim medijumina, kao korektor zemljišta.... Trenutno se u Republici Srbiji koristi nedovoljno raspoloživog potencijala otpadne biomase. U skladu sa strategijom Evropske Unije naučno-istraživački rad ITNMS-a okrenut je ka ispitivanju i osvajanju novih tehnologija prerade otpadne biomase sa akcentom na dizajniranje novih, ekoloških proizvoda široke upotrebne vrednosti sa komercijalnim potencijalom. U ITNMS-u su započeta ispitivanja primene novog tehnološkog postupka hidrotermalne karbonizacije (HTC) otpadne biomase (komine grožđa, otpadnog kukuruznog materijala, koštice voća i vodenog korova i dr.) koji strateški treba da prerastu u novi pravac razvoja

32

ITNMS u narednom periodu u cilju oprimizacije procesa i dobijalja finalnih ekoloških i ekonomsko isplativih proizvoda (biosorbente i remedijatore i korektore zemljišta). HTC je proces konverzije biomase u proizvode sa većim sadržajem ugljenika, u biougalj ili biočađ. Procesom HTC-a organski delovi biljaka u vodenim suspenzijama transformišu se u proizvode, nalik lignitu, na temperaturi od 180 – 220oC i pod povećanim pritiskom. Procesom se sav ugljenik iz biljnog otpada prevodi u ugalj sa 100 % efikasnosti, bez oslobađanja CO2 ili metana u atmosferu. Dobijena biočađ se može uspešno primentiti kao komponenta za obogaćivenje zemljišta što doprinosi poboljšanju sušnih i osiromašenih zemljišta. Takođe, biočađ vezuje CO2 u zemljištu, obezbeđujući dugoročno uklanjanje emisije gasova staklene bašte iz atmosfere. HTC- biočađ može se upotrebiti i kao adsorbent teških metala, mikotoksina i dr. Detaljna hemijska karakterizacija biočađi i sekundarnih proizvoda HTC procesa, razumevanje mehanizma i ispitivanje mogućih primena biočađi iz različitih izvora biće predmet izučavanja u okviru naučnih projekata Instituta u narednom ciklusu. Dodatno, kombinacijom otpadne biomase, različito aktivirane i modifikovane i biočađi sa alumosilikatnim mineralnim sirovinama, klinoptilolitom, montmorilonitom i bentonitom, razvijaće se novi unapređeni kompozitni materijali u formi peleta i granula za komercijalnu primenu, sinergističkog dejstva, široke ekološke primene. Uvođenjem inovativnog HTC procesa i drugih procesa tretiranja otpadne biomase dugoročno će odrediti pravac razvoja ITNMS i što će omogućiti postavljanje novog temelja bioenergetskog tržišta Srbije uz istovremeno saniranje gorućeg problema otvorenog deponovanja otpadne biomase kao velikog ekološkog balasta Srbije. Takođe, dobijanjem nove upotrebne vrednosti otpadne biomase i zatvaranjem životnog ciklusa proizvoda obezbediće se bolja ekonomska, energetska i ekološka održivost Srbije i regiona. U tom svetlu Institut ITNMS sebe vidi kao pionira u oblasti razvoja i uvođenja HTC tehnologije u Srbiji i komercijalizacije dobijenih proizvoda.

RAZVOJ NOVIH MATERIJALA I METODA ZA DETEKCIJU, PRAĆENJE

I UKLANJANJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U ŽIVOTNOJ SREDINI Očuvanje kvaliteta životnih uslova i visok nivo zaštite zdravlja su prioriteti savremenog društva. U oblasti zaštite životne sredine ovi prioriteti se svakako ogledaju u razvoju pouzdanijih i jeftinijih metoda za detekciju, praćenje kretanja i smanjenje količine zagađujućih materija u radnoj i životnoj sredini. Neki od mogućih pravaca u naučno-istraživačkom radu na ovom polju su sinteza i ispitivanje funcionalnih nanočestičnih materijala sa adsorpcionim i katalitičkim osobinama, u cilju razvoja sistema za detekciju organskih i neorganskih zagađujućih materija u uzorcima iz životne sredine, i primena modelovanja u cilju boljeg iskorišćenja dobijenih podataka. Stečena saznanja tokom ovih istraživanja doprineće boljoj i sveobuhvatnijoj kontroli kvaliteta ambijentalnog vazduha, otpadnih voda i radne sredine.

RAZVOJ NOVIH MATERIJALA DEFINISANJEM TEHNOLOŠKIH PARAMETARA

LIVENJA U ELEKTROMAGNETNOM POLJU Glavni zadatak koji se postavlja istrazivačima i naučnicima koji se bave materijalima ogleda se u dobijanju što kvalitetnijih i jeftinijih proizvoda uz razvoj savremenih, automatizovanih i što je u poslednje vreme naglašeno ekološki prihvatljivih tehnoloških postupaka. Tokom istraživanja došlo se do saznanja da elektromagnetni postupak livenja ima niz prednosti u odnosu na konvencionalne postupke. Elektromagnetno livenje (EML) je tehnologija razvijena kombinovanjem tehnike livenja i magnetohidrodinamike. Elektromagnetne sile koje nastaju interakcijom vrtložnih struja indukovanih u metalu sa magnetnim poljem induktora, izazivaju veći protok fluida, prinudnu konvekciju, ravnomerno temperaturno polje i slabiji uticaj

33

gravitacije čime se menjaju uslovi očvršćavanja. Važno je napomenuti da ova pojava nema nikakve veze sa magnetnim privlačenjem, nego je za korišćenje elektromagnetne sile važno samo da je sredina elektroprovodna. U poređenju sa konvecionalnim vertikalnim i horizontalnim kontinuiranim postupkom livenja, livenju u elektromagnetnom polju se daje prednost zbog dobijanja kvalitetnijih odlivaka. Naime, dobijena struktura je finija i uniformnija po preseku, sa smanjenjem segregacija legirajućih elementa i poroznosti. Osim toga, zbog smanjenog kontaktnog pritiska (posledica delovanja elektromagnetnog polja) između kalupa i metala, kvalitet površine ingota je poboljšan. Na ovaj nacin, uz izbor optimalnih radnih parametara (frekvenca, jačina polja i jačina struje) može se dobiti zadovoljavajuća struktura odnosno mehanička i fizička svojstva polaznog proizvoda uz skraćenje ili eliminisanje bar jedne od niza tehnoloških operacija čime bi se postigli značajni komercijalni efekti.

RAZVOJ NOVIH MATERIJALA ZA PRIMENU U MEDICINI

Biomedicinsko inženjerstvo predstavlja primenu inženjerskih principa i rešenja u medicini i biologiji radi unapređenja zdravstvene zaštite ljudi, kako sa dijagnostičke, tako i sa terapeutske tačke gledišta. Razvoj novih materijala unapredio je razvoj biokompatibilnih endoproteza, totalnih ili parcijalnih, koje se primenjuju u hirurgiji, ortopediji i stomatologiji, a osim njih i nastanak potpuno novih mikro-implantata za upotrebu u dijagnostičke ili terapeutske svrhe. U Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina postoji naučna baza znanja i iskustva istraživača, nastala u toku poslednje decenije radom na razvoju bescementnih implantata kuka u saradnji sa domaćom firmom za proizvodnju implantata i instrumenata za osteosintezu. Osim razvoja postupaka nanošenja sintetičkog biokompatibilnog i bioaktivnog hidroksiapatita nanošenjem plazma-sprej postupkom ili njegovim elektroforetskim deponovanjem na materijal imlantata – čelik 316LVM, radi se i na razvoju superlegura, legura na bazi Ti za implantate, koje osim bioinertnosti i biokompatibilnosti, omogućavaju da pacijentima sa ugrađenim implantatom bude po potrebi rađena moderna dijagnostika primenom NMR (nuklearne magnetne rezonance), a što kod starih materijala implantata nije bilo moguće zbog feromagnetnih osobina.

SAVREMENI MATERIJALI NA BAZI ALUMOSILIKATNIH MINERALA

U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE Toksični metali (olovo, bakar, cink, kadmijum, itd), pesticidi, farmaceutski proizvodi, itd., mogu se naći kao zagađivači u industrijskim i komunalnim otpadnim vodama. Sa druge strane, kontaminacija stočne hrane različitim mikotoksinima (zearalenon, ohratoksin A, aflatoksin B1, itd.) se povećava iz godine u godinu, i predstavlja tekući problem u proizvodnji stočne hrane. Neki od pomenutih zagađivača su snažni kancerogeni, teratogeni i mutageni agensi, pa njihovo uklanjanje iz kontaminiranih voda, kao i iz stočne hrane je jedan od osnovnih prioriteta. Cilj istraživanja koja se obavljaju u Institutu jeste razvoj materijala na bazi prirodnih alumosilikatnih minerala - prirodni zeoliti (klinoptilolit, filiipsit), bentonit, kaolin, itd za uklanjanje pomenutih zagađivača. Istraživanja su usmerena i na kontrolisanu modifikaciju minerala sa neorganskim i organskim supstancama čime se povećava efikasnost uklanjanja specifičnog zagađivača. Kako se u novije vreme modifikovani alumosilkatni minerali razmatraju i kao nosači farmaceutski aktivnih supastanci, u Institutu se obavljaju istraživanja o mogućnosti primene materijala u ovu svrhu.

34

UTVRĐIVANJE OPTIMALNIH TEHNOLOŠKO-TEHNIČKIH PARAMETARA PROIZVODNJE

MIKRONSKIH I SUBMIKRONSKIH ČESTICA MINERALNIH SIROVINA (ROVNIH, TEHNOGENIH) I NOVIH MATERIJALA U VISOKIM TEHNOLOGIJAMA

Intenzivan razvoj novih generacija industrijskih materijala proisteklih iz postupaka

prerade mineralnih sirovina (mikronizacija, mehanička aktivacija i dr.), kako metaličnih tako i nemetaličnih našli su ogromnu primenu u hemijskoj i keramičkoj industriji, farmaceutici i kozmetici, metalurgiji i građevinarstvu, razvoju mnogih materijala za elektroniku i elektrotehniku, u poljoprivredi, različitih kompozitnih materijala, itd., u vidu finih i ultrafinih prahova sa česticama reda mikronskih i submikronskih veličina. Od velikog broja korisnih mineralnih sirovina, (alumosilikati, karbonati, krečnjaci, fosfati, liskuni, talk, korund, bazalt, vermiklit, sepiolit, pigmenti i dr.), kao i sekundarnih mineralnih sirovina (razne vrste jalovišta, pepelišta termoelektrana i dr), koje posle ultra fine mikronizacije kao prahovi imaju široku primenu u proizvodnji savremenih materijala, ove mineralne sirovine zahvaljujući svojim fizičko-mehaničkim i fizičko-hemijskim osobinama, imaju posebnu i specijalnu primenu. Koriste se kao prahovi u sintezi savremenih materijala, gde zahvaljujući svojim osobinama (boji, gustini, indeksu refleksije, provodljivosti, obliku, krupnoći, strukturi mikro čestica, itd.) daju posebne osobine ovim materijalima (povećava otpornost na provodljivost toplote, zvuka, struje, sjajnost, apsorpcije i drugo). Započeta istraživanja u ovoj oblasti imaju za cilj da se u okviru ITNMS, i dalje inteziviraju i strateški racionalno usmeravaju, kroz programske zadatke, vodeći pri tome računa o aplikativnim mogućnostima. ITNMS zahvaljujući osposobljenosti svojih laboratorija i stručnog kadra i kroz vlastiti razvoj, veoma uspešno se bavi ovom veoma specifičnom oblašću koja će biti i osnova pravca daljeg razvoja i usavršavanja. Strategija nabavke nove opreme i osavremenjavanje infrastrukture će zavisiti od odobrenih nacionalnih i međunarodnih projekata.

35

6.

INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA OSNOVA POSLOVNOG SISTEMA UPRAVLJANJA

Postojeća organizaciona šema ITNMS (Šema 8.) se nije pokazala efikasnom i fleksibilnom u praćenju angažovanja saradnika u relizaciji odgovarajućih aktivnosi na projektima kao i ne mogućnosti adekvatnog nagradjivanja i sankcionisanja saradnika koji rade na projektima. Novo ustrojstvo i funkcionisanje Instituta bilo bi po principu Projektne organizacije. Inkubator – Centar izvrsnosti iz određenih oblasti fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja iz delatnosti Instituta koji se finansiraju iz fondova Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine ili direktno od saradnje sa privredom (Šema 9.). Za realizaciju određenog Projekta ( Programa) formira se poseban projektni tim na čijem je čelu rukovodilac tima – rukovodilac Projeka sa svim potrebnim funkcijama i jedinicama. Rukovodilac Projekta ima na raspolaganju sve potrebne resurse i ovlašćenja za efikasno upravljanje Projektima. Nema mešanja kompetentnosti između rukovodstva ni sukoba prioriteta tela u izvršavanju zadataka pošto se ostvaruje jedinstvo rukovođenja. Implementacija ideje zavisi od novog zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, koji je u izradi, a koji najavljuje da više neće biti potpuno projektno finansiranje već se najavljuje i delimično institucionalno. Rukovodilac Projekta ima delimično uslovnu samostalnost u pravnom, upravnom i materijalno-finansijskom smislu u skladu sa pravnim aktima Instituta i dokumentima sistema menadžmenta kvallitetom koji definišu oblast, a koji su usklađeni sa Pravilnikom Ministarstva za nauku SR Srbije, ako se radi o Projektima koji su formirani na bazi javnog poziva . Pošto bi kod nekih Projekata bila matrična organizacija tj. kombinacija projektne - funkcionalne organizacije, rukovođenje istom postojalno bi koordinaciono telo za multi projektno upravljanje za realizaciju Projekta za Ministarstvo nauke SR Srbije odnosno Programa sa privredom koji predstavljaju glavne odnosno primarne procese upravljanja Institutom (Šema 11). Rad oba koordinaciona tela usmeravalo bi i objedinjavalo lice/(menadžer,rukovodilac) koje je direktno odgovorno zameniku direktora, odnosno direktoru, dok rukovodilac (menadžer/rukovodilac) istraživačko razvojnog centra direktno je odgovoran direktoru Instituta. Sve ostale aktivnosti koje su od vitalnog interesa za funkcionisanje Instituta organizovali bi se na nivou službi i one predstavljaju sekundarne odnosno logističke procese upravljanja Institutom (Šema 11). Rad svih službi usklađivalo bi i objedinjavalo lice/(menadžer,rukovodilac) (R) koje je direktno odgovorno direktoru Instituta. Zbog efikasnijeg multi projektnog upravljanja Programima i Projektima svaki rukovodilac (R) je dužan i obavezan da za direktorijum odnosno Kolegijum u pismenom obliku spremi:

1. Plan realizacije aktivnosti za naredni mesec (kvartal); 2. Stepen realizacije po već određenom mesečnom (kvartalnom) planu aktivnosti; 3. Plan potrebnih materijalnih sredstava;(budžet projekta) 4. Plan korišćenja opreme i uređaja; 5. Plan i program razvoja novih proizvoda usluga; 6. Plan obuke; 7. Analizu angažovanja kadrova.... i dr.

Na osnovu kvartalnih analiza definisaće se predlog poboljšanja i unapređenja procesa.

36

37

S1

S2

S3

S4

MULTI PROJEKTNO UPRAVLJANJE

R INTEGRISANI

SISTEM KVALITETA

R

KOORDINACIONO TELO ZA REALIZACIJU PROJEKATA

R R KOORDINACIONO TELO ZA REALIZACIJU PROGRAMA INOVACIONO PROIZVODNE FORME

R

NiP NiP IRP IRP PP1 PP2

PP1

PP2

MENADŽMENT/ UPRAVLJANJE RESURSIMA I LOGISTIČKIM PROCESIMA

R

Legenda: NiP – naučno-istraživački Projekti IRP – istraživačko –razvojni projekti Pp1 – programi za privredu Pp2 – programi proizvodno laborat. S*1,2,... – službe R – rukovodilac -menadžer

*

S1 – ljudski resursi, S2 – finansije (elektronsko poslovanje; procesno finansijsko poslovanje, primena standarda), S3 – oprema S4 – Logistički procesi marketing (istraživanje tržišta i prodaja,

informacioni sistemi, nabavka, skladištenje, održavanje.

PP1

DIREKTOR

CENTAR IZVRŠNOSTI NA MEĐUNARODNOM

NIVOU

UPRAVNI ODBOR

ZAMENIK DIREKTORA

R ISTRAŽIVAČKO

RAZVOJNI CENTAR

Šema 9. – Organizaciona šema po principu projektne organizacije

R

38

Poslovna strategija Instituta zasnovana je na integrisanom sistemu menadžmenta kvalitetom

(IMS) kao moćnog alata za unapređenje poslovanja i uspešnijeg upravljanja procesima. IMS je set alata i procesa čiji outputi donose satisfakciju i kontinuirano unapređivanje. (šema 10)

Poslovna izvrsnost na osnovu kvaliteta je način da Institut stekne konkurentsku prednost na tržištu i uredi svoje procese na način i zadovoljstvo korisnika zainteresovanih strana. Strategija sistema menadžmenta kvalitetom se ovde tumači kao skup upravljačkih odluka i aktivnosti orjentisanih na budućnost kako bi se skicirala poželjna pozicija procesa u kontekstu kvaliteta življenja. Sistem kvaliteta kao šire tumačenje podrazumeva: kvalitet, standardizaciju, kontrolu usaglašenosti, sistem menadžmenta zaštitom životne sredine i standarde bezbednosti i zaštite na radu. Zemlje EU su u međusobnim odnosima uklonile administrativne, carinske i tehničke barijere usvajajući između ostalog, međunarodne standarde serije ISO 9000, ISO 14001 i ISO 18001. Standardi ISO 9000 (Sistem menadžmenta kvalitetom) ISO 14000 (Sistem menadžmenta životnom sredinom), ISO 18000 (Sistem zdravstvene zaštite i bezbednosti na radu); ISO 17025 (Akreditacija laboratorija); ISO 65 (Sertifikaciono telo za proizvode) su međusobno komplementarni i njima se utvrđuju parcijalni zahtevi za pojedine oblasti menadžmenta), a međusobnu povezanost čine integrisani sistemi menadžmenta (IMS), u Institutu. Procena je da je sistem menadžmenta kvalitetom QMS jedan od najefikasnijih pristupa za bezinvesticiono povišenje efikasnosti rada privrednih i vanprivrednih organizacija i efikasna podrška procesima upravljanja zaštitom životne sredine (EMS), kao i procesima upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja (OHSAS).

Sistem menadžmenta kvalitetom promoviše novu paradigmu upravljanja kao transformaciju organizacije u smislu shvatanja suštine upravljanja, utvrđivanja odnosa u organizaciji i između organizacija i kao načina života, razmišljanja, kulture i vrlina rada. Sistem menadžmenta kvalitetom ima misiju da u privrednim i vanprivrednim organizacijama (preduzećima i ustanovama) razvija tzv. demokratski red (demokratiju na radnom mestu i demokratski naučni menadžment) stvarajući ambijent poverenja i partnerskih odnosa na svim nivoima, posebno između korisnika i isporučilaca roba i usluga. Organizacija koja je svoje delovanje usaglasila sa principima QMS-a i dalje razvija kvalitet u skladu sa pristupima TQM-a može pretendovati na postupno dostizanje poslovne izvrsnosti, što i jeste naša vizija razvoja ove oblasti. Grube karakteristike poslovne izvrsnosti se mogu sistematizovati kao: ostvarivanje zadovoljstva kupaca; liderstvo-politika strategije i angažovanje zaposlenih; menadžment procesima i činjenicama; društvena – javna odgovornost; nominalna poboljšavanja i obrazovanje; orjentacija na rezultate i razvoj partnerskih odnosa. Međunarodna organizacija za standardizaciju – ISO, teži da na bazi najboljih svetskih iskustava razvije standarde u različitim oblastima ljudske delatnosti koji će obezbediti sporazumevanje, kooperaciju i bržu komunikaciju na globalnom tržištu čime uklanjaju sve administrativne, tehničke i carinske barijere.

39

- UVEDENO

- ZAPOČETE AKTIVNOSTI

- PREDVIĐENO STRATEGIJOM RAZVOJA

6.1 STEPEN IMPLEMENTACIJE KOMPONENATA IMS-a U INSTITUTU

6.1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom

Institut ima uređen sistem kvaliteta prema modelu SRPS ISO/IEC 9001/2008 zasnovan na

procesnom pristupu kao osnovnom principu IMS. Jedna od prednosti procesnog pristupa je mogućnost neprekidnog upravljanja, koje se izvodi preko definisanih veza između pojedinih procesa. Procesi se dele na glavne ili primarne i obuhvataju osnovnu delatnost Instituta i sekundarne ili logističke procese. Interakcijska veza procesnog upravljanja prikazana je na šemi 11.

Sistem menadž.

kvalitetomSRPS ISO

9001

Centralna laboratorija SRPS ISO

17025

Sertifikac. telo

Uputstvo 65

EMS SRPS ISO

14000

OHSAS 18001

Šema 10. - Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom

INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA

KVALITETOM

R

40

PROCESNO UPRAVLJANJE U ITNMS-u

Z

AH

TE

VI (K

OR

ISN

ICI

I O

ST

AL

E Z

AIN

TE

RE

SO

VA

NE

S

TR

AN

E

UL

AZ

IZL

AZ

ZA

INT

ER

ES

OV

AN

E

ST

RA

NE

- Z

AD

OV

OL

JS

TV

O

Ugovaranje

Status kontrolisanja

Upravljanje neusaglašen

ostima

Obezbeđenje i upravljanje kvalitetom

Obuka kadrova

Oprema/ održavanje

Finansije

Opšti poslovi

Nabavka Prodaja

Naučno istraživački

projekti

Istraživačko razvojni projekti

Saradnja sa privredom

Sertifikaciono telo

GLAVNI / PRIMARNI SEKUNDARNI /

LOGISTIČKI

Laboratorijske usluge

Marketing

Šema 11. Procesno upravljanje Institutom

Informacioni

sistem

Proizvodno laboratorijski

programi

41

6.1.2 Centralna laboratorija za ispitivanja Krajem 1999. god. usvojen je pravilnik o organizaciji ITNMS-a u okviru koje se formira odsek Centralne laboratorije za ispitivanja kao samostalne organizacione jedinice. Politika kvaliteta Centralne laboratorije za ispitivanja je sastavni deo poslovne politike i politike kvaliteta ITNMS zasnovana na ispunjavanju zahteva standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006, u domenu pružanja usluga hemijskih, fizičko-hemijskih, mineraloških ispitivanja, u oblasti zaštite životne sredine i pripreme mineralnih sirovina. Laboratorija ITNMS poseduje sertifikat br 01-153 dobijen od ATS Primarni interes Centralne laboratorije za ispitivanja u oblasti kvaliteta je zasnovan na uspostavljanju i održavanju tržišno orijentisanog poslovnog sistema sa ciljem totalnog zadovoljenja zahteva, potreba i očekivanja korisnika naših usluga. Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja prikazana je na šemi 12.

Šema 12. Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja U daljoj perspektivi će se raditi na podizanju kvaliteta laboratorijskih usluga kroz:

Aktuelizacija i proširenje obima akreditacije (nabavljen je 2014.god., HPLC, iz izvora sredstava ITNMSa, sa ciljem analiza aflatoksina i ostalih toksina i proširenje obima akreditacije)

dalje osavremenjavanje opreme, obuku kadrova, podizanje kvaliteta radne sredine, motivaciju zaposlenih.

CENTRALNA LABORATORIJA ZA

ISPITIVANJA

LABORATORIJA ZA FIZIČKO HEMIJSKA

ISPITIVANJA

DIREKTOR

LABORATORIJA ZA HEMIJSKA

ISPITIVANJA

LABORATORIJA ZA MINERALOŠKA

ISPITIVANJA

LABORATORIJA ZA ZAŠTITU

ŽIVOTNE SREDINE

LABORATORIJA

ZA PMS

42

6.1.3 Razvoj sistema menadžmenta u zaštiti životne sredine prema standardu ISO 14000

Vizija uređivanja poslovnog sistema bazirana je na integraciji svih njegovih elemenata. U skladu sa tim uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine prema standardu ISO 14001/2005., (EMS – Ecological Management System) predstavlja sastavni deo budućeg integrisanog sistema menadžmenta.

Institut je započeo sledeće aktivnosti na uvođenju EMS-a kroz:

predijagnostika stanja životne sredine; utvrđivanje pozicije Instituta u odnosu na zakonsku regulativu iz posmatrane oblasti; definisanje značajnih uticaja na životnu sredinu iz kojih proističu opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine; uspostavljanje Politike zaštite životne sredine; predlog rešenja koja bi dovela do uklanjanja uočenih neusaglašenosti.

U savremenom poslovnom okruženju, opredeljenje Instituta za kontinualnim poboljšanjem svojih aktivnosti u smislu zaštite životne sredine, predstavlja razvojnu komponentu koja ima punu ekonomsku, ekološku i socijalnu opravdanost kao prioritet u strategiji razvoja Srbije (Poglavlje 27). Realizacija prethodno navedenih ciljeva odraziće se na realizacije misije zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od mogućih uticaja aktivnosti Instituta, ali, generalno posmatrano i na sledeće :

Održavanje i povećanje ugleda same organizacije kao i dobrih odnosa sa društvenom zajednicom; Sticanje uslova za poštovanje obaveza predvidjenih domaćim zakonodavstvom; Sticanje poverenja kod klijenata i povećanje ugleda i udela na tržistu;

6.1.4 Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja zaposlenih (ONSAS 18000:1999)

Razvoj sistema i strategije bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) prema standardu (ONSAS)

18001/1999 kao procesa poboljšanja kvaliteta BZR od velikog su značaja za očuvanje i unapređenje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih. Cilj sistema BZR, pored očuvanja unapređenja zdravlja zaposlenih i uslova rada je i unapređenje produktivnosti, kvaliteta proizvoda, radne motivacije i zadovoljstva radnika što doprinosi podizanju kvaliteta. Sa ekonomskog aspekta sprovođenje strategije BZR predstavlja pre svega isplativu investiciju a ne trošak. Implementacija zahteva standarda ONSAS 18000:1999 predstavlja deo strategije unapređenja poslovanja Instituta u narednom periodu.

43

6.1.5 Sertifikaciona telo za proizvode (ISO/IEC UPUTSTVO 65)

Posedovanje sertifikata SRPS/ISO 9001:2008 i SRPS ISO 17025 Institut predstavlja osnovni uslov za akreditaciju sertifikacionog tela prema standardu ISO/IEC uputstvo 65. Utvrđivanje usaglašenosti proizvoda predstavlja osnovu moderne ekonomije te u tom smislu Institut vidi svoju misiju u podizanju kvaliteta nacionalnih proizvoda u sklopu evropskih integracija. Na osnovu iznetog, na Šemi 13., prikazana je vizija menadžmenta poslovnim sistemom.

ZAHTEVI ITNMS-a PROFIT,

FINANSIJE, ISO/TR

14000...

(IMS) MENADŽMENT

POSLOVNIM SISTEMOM

ISO 9004:2000

ZAHTEVI TRŽIŠTA

Proizvi/usluge ISO 9001:2000,

SRPS/ISO 17025:2006

ISO/IEC UPUTSTVO 65

ZAHTEVI DRUŠTVA-

Okolina, propisi ISO 14001:1996,

ISO 18000

Šema 13. - Koncept IMS na bazi ISO 9004:2000 za menadžment poslovnim sistemom

44

7.

RAZVOJ

NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA

U V O D

Razvoj zasnovan na znanju: Razvoj, funkcionisanje i održavanje konkurentne privrede, prema važećim globalnim proizvodnim i tržišnim standardima, moguće je, ako u sistemskom ambijentu i institucionalnom sistemu zemlje ima uslova, motiva i rešenja za razvoj zasnovanom na efikasnoj produkciji i transferu naučnog i tehnološkog znanja, novih tehničko-tehnoloških, inovacionih i informacionih rešenja i proizvoda i mobilnog sistema usluga. Znanje i nova tehnološka rešenja su osnovni resursi na kojima počivaju globalni razvoj, proizvodnja i usluge. Glavni faktori konkurentnosti u globalnom privrednom razvoju su znanje i na osnovu njegove primene stalna inovacija proizvodnje, nove tehnologije i sistem usluga.

Integrisati razvoj jedne zemlje u globalni razvojni sistem, posebno zemalja u tranziciji, zasnovan na znanju, što je jedino efikasno, segmentno ili šire u globalnu proizvodnu strukturu - podrazumeva uspostavljanje efikasnog i kompetentnog istraživačko-razvojnog i inovacionog sistema za racionalnu primenu raspoloživih i novih znanja i tehnologija u razvoju originalnih proizvoda i procesa.

Razvoj zasnovan na znanju, operativno podrazumeva implementaciju naučnog,

tehnološkog i tehničkog znanja u širok i efikasan proces inovacija, što znači pretvaranje verifikovane ideje u nov ili usavršeni proces ili proizvod ili novi pristup uslugama. Najkonkurentnije inovacije su zasnovane na istraživanjima, a racionalno se realizuju po linearnom modelu: istraživanje – razvoj – dizajn – inženjering – proizvodnja.

Razvoj zasnovan na znanju kao prvu pretpostavku podrazumeva, najznačajniji resurs:

kadrove. Suštinski važno za naučnoistraživačku delatnost je permanentan razvoj kadrova, pri čemu mladi kadrovi predstavljaju okosnicu ukupnog razvoja i Instituta i društva i naučnoistraživačke delatnosti. O tome ITNMS vodi računa i na osnovama dosadašnje prakse stvara pretpostavke i budućeg razvoja.

PRIJEM SARADNIKA SA VISOKOM STRUČNOM SPREMOM

Strateško opredeljenje ITNMS u daljem razvoju naučnoistraživačke i inovacione

delatnosti i primeni rezultata zahteva kvalitetnu i usmerenu kadrovsku politiku uz poštovanje principa multidisciplinarnosti kao odlike ITNMS.

U narednom periodu se planira prijem mladih koji su završili jedan od sledećih

fakulteta: Rudarsko-geološki, Tehnološko-metalurški, Hemijski, Fizičko-hemijki, Poljoprivredni fakultet.

45

Za svakog od novozaposlenih mladih kadrova direktor Instituta imenuje mentora, stalno zaposlenog u Institutu, koji će uz neophodne konsultacije sa novozaposlenim i mentorom sa odgovarajućeg fakulteta izraditi Program usavršavanja. Mentor iz Instituta jednom godišnje obaveštava Kolegijum i Naučno veće o realizaciji Programa usavršavanja.

OBLASTI USAVRŠAVANJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA

Oblasti usavršavanja

Oblast prerade – korišćenja raspoloživih mineralnih i tehnogenih sirovina: - Geološka istraživanja – analiza mineralnog resursa - Priprema i koncentracija mineralnih i tehnogenih sirovina - Metalurška prerada mineralnih i tehnogenih sirovina - Hemijsko-tehnološka prerada mineralnih i tehnogenih sirovina

Oblast razvoja novih materijala definisanih svojstava

- Metalurški materijali - Funkcionalni, konstrukcioni i nanostrukturni materijali - Neorganski materijali

Oblast zaštite životne sredine

- Monitoring – utvrđivanje stanja medijuma životne sredine - Razvoj i inovacija tehnologija i materijala i biomaterijala u osnovnim industrijskim i

biotehničkim procesima za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu

- Razvoj tehnologija i materijala za prečišćavanje i reciklažu sirovina - Remedijacija i fitoremedijacija degradiranih i kontaminiranih zemljišta

OSTALI OBLICI USAVRŠAVANJA

Postdoktorsko usavršavanje, studijski boravci i specijalizacije su posebne oblasti usavršavanja naučnoistraživačkog podmlatka, kojoj Institut treba da poklanja posebnu pažnju. Naučno veće je obavezno da jednom godišnje napravi okvirni Plan i program ovakvih usavršavanja od interesa za Institut. Finansiranje naučnog usavršavanja novoprimljenih mladih kadrova obavljaće se najmanje na nivou i na način kako resorno ministarstvo propisuje i uslovljava odnosno u zavisnosti of finansijskih mogućnosti i ukazanih potreba Instituta.

46

8.

ULOGA RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA

I MOTIVACIJE NA KVALITET PROCESA I KVALITET

RADA U INSTITUTU

Današnja brzina i stepen razvoja nauke i tehnologije kao i promenljivi uslovi na tržištu nameću nam činjenicu, a sve veću potrebu permanentnog razvoja ljudskih resursa. Stečenja znanja zaposlenih brzo zastarevaju a da bi se opstalo neophodno je permanentno raditi na inoviranju znanja, veština i sposobnosti u toku čitavog radnog veka. Nijedan stručni ili naučni nivo obrazovanja ne obezbeđuje potrebna znanja za ceo život. Obrazovanje se najčešće izjednačava sa školskim obrazovanje. Ono je šire od tog procesa i ono traje tokom celog života ali je različitih oblika, sadržaja i metoda. Ljudski resursi odnose se na ukupnost ljudskih potencijala u Institutu koji čine: znanje, sposobnost, veštine, kreativnost, motivaciju i radnu energiju potrebnu za ostvarivanje organizacionih ciljeva poslovnog koncepta. Zato je danas neophodno permanentno obrazovanje i trenig svih zaposelnih kroz čitav niz naučno-obrazovnih formi-sadržaja koji je okrenut prema proizvodnji i difuziji intenzivnih potrebnih znanja koji predstavlja osnovu za razvoj ljudskih resursa kao nosioca sveukupnog poslovnog uspeha. U institutu je neophodna primena definisanog modela za razvoj znanja i veština zaposlenih (seminara, predavanja, prezentacija, workshopovi, edukativni sadržaji o najnovijim dostignućima u svetu i kod nas), u Institutu i van njega. Zaposleni u Institutu ne unose samo svoje kvalifikacije i sposobnost za rad nego i svoju ličnost i deo svog ukupnog života, svoje želje, ambicije, organizaciju, zavisnost, nezadovoljstvo, emocije i dr. Zadatak menadžmenta ljudskih resursa je da sve te negativne osobine, neutrališe i podstakne pozitivnu i kreativnu energiju. Između rukovodioca i saradnika mora postojati odnos koji omogućava individualni napredak. Taj odnos bi trebalo da predstavlja uravnoteženu pogodbu jer pred saradnikom stoje izuzetni izazovi, a pred rukovodiocem stoji podrška tim izazovima i alokacija sredstava da bi motivacioni ciklus mogao da se ostvari. Osnovni preduslov za ovaj poduhvat zasniva se na permanentnom obrazovanju svih zaposlenih – jer samo obrazovanje omogućuje svakom zaposlenom da drži ono mesto koje zaslužuje i osposobljava ga da stvarno sudeluje u strateškom napretku svoje organizacije. Sistemi motivacije veoma brzo doživljavaju velike i kapitalne transformacije svuda u svetu. Potrebno je, ma koliko to bilo teško, onoga ko radi i menja se, nagraditi i podsticati za širenje programa i uticaja u svim sferama života i rada. Jedna od ključnih praksi vodećih evropskih kompanija je princip stalnog poboljšanja u fokusu ukupne strategije i izrade poslovnih planova. Dobro funkcionisanje sistema kvaliteta podrazumeva komuniciranje na svim nivoima uz razvijeno poverenje i visok nivo participacije svih zaposlenih. Na Šemi 14. je prikazano šta znači biti motivisan.

47

Kvalitetan rad nije samo korisna aktivnost, on je i duboko zadovoljstvo koje se najbolje

ostvaruje u atmosferi poštovanja, poverenja i poštenja. Prema Moslovljevoj piramidi motiva čovek ima 5 grupa motiva različitih hijerarhijskih vrednosti. Najviši nivo motivacije je kreativni rad na svim vrstama aktivnosti. U uslovima kao što su naši, kada često nisu u pravoj meri zadovoljeni primarni motivi egzistencijalne sigurnosti, novčana nagrada postaje prvi i primarni faktor motivacije. Ipak, za naučno-istraživački institut poput našeg neophodno je razmotriti ostale faktore motivacije:

a) mogućnost hijerarhijskog napretka, b) mogućnost profesionalnog napredovanja, povećanje nivoa znanja i umeća, c) poznavanje vlastitith rezultata, d) saradnja, e) takmičenje u radu, f) mogućnost odlučivanja o zajedničkim potrebama.

Razvijeni sistem kvaliteta podrazumeva konstantno poboljšanje u svim aspektima i domenima.

Jedan faktor koji se bitno i brzo reflektuje na kvalitet rada i poziciju Instituta jeste nivo obrazovanja zaposlenog stručnog kadra. Da bi se napredak ostvario neophodna je sledeće:

a) planiranje kadrova, b) identifikacija potrebnih novih znanja, c) inovacija znanja postojećih radnika putem obuka, d) zapošljavanje stručnih lica, e) fokusiranje na ljudima (bolji timski rad, poboljšanje komunikacija, participacija u

odlučivanju, razvijanje odnosa sa predpostavljenima...).

BITI ZAPAŽEN

SAMOPOŠTOVANJE

PRIPADNOST GRUPI

BITI PODRŽAN

ATMOSFERA

POVERENJA

SAMOUVERENJE

PODRŽAVANJE

GRUPE

BITI NAGRAĐEN

ATMOSFERA

POŠTENJA

SAMOODGOVORNOST

ZALAGANJE ZA

GRUPU

Šema 14 – Parametri motivacije sa ciljevima Instituta

ŠTA ZNAČI BITI MOTIVISAN ...?

ATMOSFERA POŠTOVANJA

48

8.

M I S I J A I V I Z I J A

M I S I J A

Misija instituta je fokusirana na naučnoistraživačkom radu u oblastima nacionalnih prioriteta (Novi materijali i nanonauke, Zaštita životne sredine i klimatske promene, Energetika i energetska efikasnost i Poljoprivreda i hrana) sa ciljem razvoja vrhunskih znanja u savremenim međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima, globalnim i nacionalnim razvojnim procesima od interesa za Republiku Srbiju, koje će kroz partnerstvo sa institucijama i kompanijama omogućiti Srbiji da valorizuje na svetskom tržištu njene ideje i doprinese pripremi Srbije za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Svoj doprinos razvoju ekonomije i društva u Srbiji, ITNMS ostvaruje: istraživačkim rezultatima i inovacijama u strateškim oblastima koje su u saglasnosti sa razvojnim potencijalima Srbije i razvojnim strategijama koje je utvrdila Vlada Republike Srbije; zapošljavanjem i obrazovanjem mladih istraživača; transferom sopstvenih rezultata istraživanja i njihovom prodajom (prava intelektualne svojine, patenata, zajedničkih ulaganja i dr.) u Srbiji i na svetskom tržištu; pružanjem konsultantskih i drugih usluga koje vode primeni najnovijih znanja i tehnologija; povećanjem atraktivnosti svojih naučnoistraživačkih i razvojnih istraživanja i jačanjem svoje inovacione mreže radi povećanja svoje konkurentnosti na globalnom tržištu; pružanjem odgovora na globalne probleme, doprinoseći razvoju zajedničkih ideja i

deleći zajedničke vrednosti globalne istraživačke zajednice i popularizacijom nauke i podizanjem društvene svesti o značaju naučnih istraživanja i

inovacija za društvo u celini.

V I Z I J A

Institut vidim kao:

-Lidera u zemlji i međunarodno prepoznatljivu naučnu instituciju u okviru delatnosti kojom se bavi, zasnovanoj na modelu organizacije koji integriše istraživanja, razvoj i inovacije u domenu akademskih i industrijskih istraživanja, da razvija inovativne tehnologije kroz visokokvalitetna napredna istraživanja i njihovim prenosom u industrijski sektor, da služi kao inkubator za nastajanje kompanija na bazi transfera znanja nastalih u Institutu i da promoviše visoke tehnologije na nacionalnom i međunarodnom planu. Naučnu instituciju koja rezultate svojih istraživanja želi meriti visokim međunarodnim standardima. Instituciju koja će samostalno ili u saradnji sa drugim srpskim i inostranim institucijama realizovati složene naučne projekte u skladu sa strategijom RS i EU.

49

Istraživačko razvojnu instituciju od nacionalnog interesa koja osigurava društvenim stakeholderima, subjektima, pristup tehnologijama, znanjima i veštinama u području naučnih aktivnosti Instituta. Istraživačko razvojni centar, orijentisan na transfer tehnologija, utemeljenih na sopstvenim rezultatima istraživanjima. Organizaciju koja će obrazovati i osposobljavati mlade saradnike za naučno metalurških istraživački rad. Da bude profitabilan i ostvaruje većinski prihod od ukupnog prihoda od poslova i projekata na tržištu, van državnog sistema finansiranja nauke.

Prof.dr Zvonko Gulišija, dipl.ing.met. naučni savetnik