credit agricole banka srbija a.d. novi sad … izvestaji... · u gotovini, kod transakcija...

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJINA DAN I ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠAVA31. DECEMBRA 2018. GODINE

SADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

KONSOLIDOVANI BILANS STANJA

KONSOLIDVOANI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJEza godinu koja se završava 31. decembra 2018.

1

1. OSNOVNE INFORMACIJE

Priloženi finansijski izveštaji i napomene uz finansijske izveštaje predstavljaju konsolidovane finansijskeizveštaje Grupe. Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je matično pravnolice Grupe i kao takva je u obavezi da u skladu sa zahtevom Zakona o bankama pripremi konsolidovanefinansijske izveštaje na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2018. godine. Konsolidovanifinansijski izveštaji uključuju i finansijske izveštaje njenog zavisnog društva CA Leasing Srbija d.o.o.Beogad ( u daljem tekstu: Društvo).

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godinepod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne bankeJugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3.marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank a.d.Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godinerešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenunaziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenog nazivau MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka jepromenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.decembar 2018. godine je Credit AgricoleS.A. Paris sa 100% učešća.

CA Leasing d.o.o. Beograd

Društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd osnovano je pod nazivom Meridian Leasing d.o.o. Beograd,Odlukom o osnivanju privrednog društva od strane Meridian Bank- Credit Agricole Group a.d. Novi Sad, naSkupštini akcionara Merdian bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad od 10. maja 2007. godine.

Društvo je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije broj 8725 od 12. jula 2007. godine kojom se dajesaglasnost na Odluku skupštine Credit Agricole Banke Srbija a.d. Novi Sad o osnivanju Društva.

Osnivanje Društva upisano je u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije pod brojemBD78002/2007 od 20. jula 2007. godine. Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi EUR-a1.000.000,00, u dinarskoj protivvrednosti ( RSD 78.667.700,00).

Društvo je Odlukom Skupštine od 14. februara 2011. godine promenilo naziv i upisano u Agenciju zaprivredne registre pod nazivom CA Leasing Srbija d.o.o. 23. marta 2011. godine.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

· Depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),· Kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),· Devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,· Poslove platnog prometa,· Izdavanje platnih kartica,· Poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),· Brokersko-dilerske poslove,· Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),· Kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),· Poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije,· Poslove za koje je ovlašćena zakonom i· Druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a u

skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.



2

1. OSNOVNE INFORMACIJE (nastavak)

Organi Banke su: Skupština Banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika ičlanove Izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 80 filijala u svimvećim gradovima Srbije (31. decembar 2017. godine – 82 filijala).

Grupa je na dan 31. decembra 2018. godine imala 940 zaposlenih (31. decembar 2017. godine – 932zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2018. godine suodobreni od strane Upravnog odbora, na sednici održanoj 21. februara 2019. godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Osnovne računovodstvene politike za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene su udaljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačijenaznačeno.

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2018. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnimstandardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijskoizveštavanje banaka.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržinipozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2017,38/2018 i 103/2018).

Banka je kao matično pravno lice Grupe sastavila i prezentovala i poseban set pojedinačnih finansijskihizveštaja.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzevza sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: derivate i finansijska sredstva koja se inicijalnovrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe su iskazani uhiljadama dinara (RSD ’000,) osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnuvalutu u Republici Srbiji.

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumevada će Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena ipretpostavki koje utiču na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnihfinansijskih obaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima se izveštava tokomizveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućim događajimai aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti koje podrazumevaju višistepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštajeobelodanjene su u Napomeni 4.

Grupa je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene udaljem tekstu Napomene 3.



3

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja (nastavak)

Osnova za konsolidaciju

Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Banke i društva nad kojim Banka imakontrolu. Kontrola postoji ako Banka ima moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama društva takoda ostvari koristi od njegovih aktivnosti.

Konsolidacija zavisnog društva otpočinje kada Banka stekne kontrolu nad zavisnim društvom i prestajekada Banka izgubi kontrolu nad zavisnim društvom. Sredstva, obaveze, prihodi i rashodi zavisnog društvakoje je stečeno ili otuđeno u toku godine su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje od trenutkakada je Banka stekla kontrolu do trenutka kada je Banka izgubila kontrolu nad zavisnim društvom.

Finansijski izveštaji zavisnog društva po potrebi se usklađuju na način da se njegove računovodstvenepolitike usaglase sa onima koje koristi Banka kao matična kompanija u okviru Grupe. Sve transakcije, svestanja, svi prihodi i rashodi unutar Grupe eliminišu se konsolidacijom.

Grupa nije korigovala uporedne podatke iz prethodne godine vezano za promene u klasifikaciji ivrednovanju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza odnosno obezvređenja po tom osnovu. Razlikeknjigovodstvenih vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza nastale zbog primene MSFI 9,priznate su u okviru kapitala na poziciji neraspoređena dobit na dan 01. januara 2018. godine kao korekcijapočetnog stanja.

Najznačajnije izmene u pozicijama Bilansa stanja i Bilansa uspeha u 2018. godini u odnosu na 2017.godinu, kao i efekti prve primene MSFI 9, prikazani su u okviru tačke 4.1 Napomena.


2.2. Izmene i dopune MSFI čije su stupanje na snagu i primena obavezni u tekućoj godini

Usvojene računovodstvene politike su u skladu sa onima iz prethodne finansijske godine, izuzev sledećihizmenjenih MSFI koji su usvojena od strane Grupe od 1. januara 2018. godine:

· MSFI 9 Finansijski Instrumenti

Poslednje izdanje MSFI 9 Finansijski Instrumenti odražava se na sve faze projekta finansijskihinstrumenata i zamenjuje MRS 39 Finansijski Instrumenti: Klasifikaciju i merenje, kao i svaprethodna izdanja MSFI 9. Standard uvodi nove uslove za klasifikaciju i merenje, umanjenjevrednosti i računovodstvo hedžinga. Pogledati napomenu 4. “Efekat prve primene MSFI 9“.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima

MSFI 15 uspostavlja model od pet koraka koji će se primenjivati na prihode ostvarene izugovora sa kupcima (uz ograničen broj izuzetaka), nezavisno od vrste prihoda ili industrije.Zahtevi ovog standarda će se takođe primenjivati na priznavanje i merenje dobitaka i gubitakaod prodaje određene nefinansijske imovine, koja nije posledica uobičajenih aktivnosti Društva(npr. prodaja stalne materijalne ili nematerijalne imovine). Standard zahteva detaljnaobelodanjivanja, uključujući razvrstavanje ukupnih prihoda, informacije o obavezama činjenjaiz ugovora, promene u stanju imovine i obaveza po između perioda, kao i ključne procene.Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.



4


2.2. Izmene i dopune MSFI čije su stupanje na snagu i primena obavezni u tekućoj godini(nastavak)

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima (Pojašnjenja)

Cilj izmene ovog standarda je pojašnjenje namere koju je Odbor za međunarodneračunovodstvene standarde imao pri definisanju zahteva u MSFI 15 Prihodi iz ugovora sakupcima, naročito u delu koji se odnosi na računovodstveno obuhvatanje identifikovanihobaveza činjenja, pojašnjavajući princip „posebnog identifikovanja“, principal-agent problem(procena da li je Društvo principal ili agent), kao i primenu principa kontrole i principalicenciranja, obezbeđujući dodatne smernice za računovodstveni tretman intelektualne svojinei autorskih honorara. Pojašnjenja takođe obezbeđuju dodatne praktične savete za društva kojaće primenjivati MSFI 15 potpuno retrospektivno, ili koja će izabrati primenu modifikovanogretrospektivnog pristupa. Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštajeGrupe.

· MSFI 2 Klasifikacija i vrednovanje transakcija plaćanja akcijama (Izmene)

Izmene ovog standarda se odnose na zahteve računovodstvenog prikazivanja efekataispunjavanja i neispunjavanja uslova sticanja kod vrednovanja transakcija akcijama izmirenimu gotovini, kod transakcija plaćanja akcijama sa karakteristikama neto poravnanja prilikomobračuna obaveze poreza po odbitku i kod izmene odredbi i uslova plaćanja akcijama, kojemenjaju klasifikaciju transakcije zasnovane na gotovini do transakcija plaćanja akcijamazasnovane na kapitalu. Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštajeGrupe.

· MRS 40 Transferi na investicione nekretnine (Izmene)

Izmene ovog standarda pojašnjavaju kada Grupa treba da izvrši transfer imovine, uključujući iimovinu u pripremi ili razvoju u, ili iz investicionih nekretnina. Izmene navode da promenaupotrebe nastaje kada imovina ispuni, ili prestane da ispunjava definiciju investicionenekretnine a postoje dokazi promene upotrebe iste. Puka promena namere rukovodstva u vezisa načinom korišćenja imovine ne pruža dokaze o promeni upotrebe iste. Efekat ovogstandarda nema značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

· IFRIC tumačenje 22: Transakcije u stranoj valuti i avansno razmatranje

Data interpretacija tumači računovodstvo transakcija koje obuhvataju avansni prijem ili naplatuu stranoj valuti. Tumačenje obuhvata transakcije u stranoj valuti u situaciji kada entitet priznajenemonetarna sredstva ili obaveze, nastale zbog avansnog prijema ili plaćanja, a pre nego štoentitet prizna relevantnu imovinu, trošak ili prihod. Interpretacija navodi da datum transakcije,za svrhu određivanja odgovarajućeg deviznog kursa, je datum inicijalnog priznavanjanemonetarnog unapred plaćenog sredstva ili obaveze za odložene prihode. Ukoliko postoji višetransakcija avansnog prijema ili plaćanja, u tim situacijama entitet mora da odredi datumtransakcije za svaku transakciju avansnog prijema ili plaćanja. Efekat ovog standarda nemaznačajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je izdao Ciklus godišnjihpoboljšanja MSFI 2014 – 2016, koji predstavlja skup izmena i dopuna postojećih MSFI. Neočekuje se da će efekti ovih poboljšanja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

o MRS 28 Investicije u pridružene entitete: Izmene pojašnjavaju da primena fervrednovanja kroz bilans uspeha investicije u pridružene entitete ili joint venture(organizacije zajedničkog ulaganja) koji je pod kontrolom entiteta koji je organizacijazajedničkog kapitala (venture capital), ili drugog kvalifikovanog entiteta, je moguća zasvaku investiciju u pridružene entitete ili u joint venture na pojedinačnoj osnovi („investicijapo investicija“) nakon inicijalnog priznavanja.



5


2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni

· MSFI 16 Lizing

Standard je primenljiv počev od ili pose 1. januara 2019. godine. MSFI 16 definiše prinicipe zapriznavanje, merenje prezentaciju i obelodanjivanje lizinga za obe strane u ugovoru, odnosnoza kupca („zajmoprimca“) i za dobavljača („zajmodavca“). Novi standard zahteva dazajmoprimac prizna većinu zajmova u svojim finansijskim izveštajima. Zajmoprimci će imatijedan računovodstveni model za sve vrste lizinga, uz pojedine izuzetke. Računovodstvozajmodavca ostaje suštinski nepromenjeno. Pogledati napomenu 5 za efekte primene ovogstandarda.

· Izmena u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridruženeentitete: Prodaja aktive između investitora i zavisnog društva

Izmene i dopune ukazuju na poznato neslaganje zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28, vezanihza prodaju ili unošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih društava i zajedničkihulaganja. Glavna posledica izmena odnosi se na to da je ukupan gubitak ili dobitak priznat kadatransakcija tangira poslovanje, bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne. Delimičandobitak ili gubitak je priznat kada transakcija tangira aktivu koja predstavlja biznis, čak i kadaje ova aktiva deo zavisnog društva. U decembru 2015. godine, Odbor za međunarodneračunovodstvene standarde odložio je datum primene ovog standarda na neodređeno vremečekajući ishod istraživanja vezano za metod učešća. Ne očekuje se da će efekti ovih izmenaimati značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

· MSFI 9: Funkcija pretplate sa negativnom nadoknadom (izmena i dopuna)

Izmene i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2019. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmena i dopuna omogućava da finansijska imovinasa funkcijom pretplate koja dozvoljava ili zahteva od ugovorne strane u ugovoru ili da plati iliprimi razumnu kompenzaciju za raniji raskid ugovora (tako da iz perspektive vlasnika imovinemože biti "negativne nadoknade“), da bude vrednovana po amortizovanom trošku ili po fervrednosti kroz ostali rezultat. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj nafinanijske izveštaje Grupe.

· MRS 28: Dugoročna ulaganja u pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima(Izmene i dopune)

Izmene i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2019. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmene i dopune se odnose na to da li merenje,osobito zahteva za umanjenje (ispravku) vrednosti, dugoročnih ulaganja u pridružena društvai zajedničke poduhvate koji, u suštini, čine deo "neto investicije" u pridruženom društvu ilizajedničkom poduhvatu, treba da budu regulisani MSFI 9, MRS 28 ili kombinacijom oba.Izmene i dopune objašnjavaju da Društvo treba da primeni MSFI 9 Finansijski instrumenti, prenego što primeni MRS 28, na dugoročna ulaganja za koje se ne primenjuje metod kapitala(equity metod). U primeni MSFI 9, entitet ne uzima u obzir bilo kakva prilagođavanjaknjigovodstvenog iznosa dugoročnih ulaganja koji proističu iz primene MRS 28. Ne očekuje seda će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

· IFRIC tumačenje 23: Neizvesnost u pogledu tretmana poreza na dobit

Tumačenje stupa na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije, mogućnošćuranijeg početka primene. Tumačenje se odnosi na računovodstveni tretman poreza na dobit, uokolnostima kada poreski tretman podrazumeva neizvesnost koja utiče na primenu MRS 12.Tumačenje pruža smernice za razmatranje neizvesnih poreskih tretmana (pojedinačno ili ucelini), potencijalno ispitivanje od strane poreskih vlasti, kao i prikladne metode za reflektovanjetih neizvesnosti i računovodstveno obuhvatanje used promene okolnosti i činjenica. Ne očekujese da će efekti ovih tumačenja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.



6


2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· MRS 19: Izmene, ograničenje ili izmirenja plana primanja zaposlenih (Izmena)

Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene standarda uslovljavaju entitete da uzimaju uobzir ažurirane aktuarske pretpostavke kako bi utvrdili tekuće troškove i neto kamatu zapreostali period godišnjeg izveštavanja nakon što je na snagu stupila izmena, ograničenje iliizmirenje plana primanja zaposlenih. Izmene standarda takođe pojašnjavaju kakoračunovodstvo za izmene, ograničenje ili izmirenje plana primanja zaposlenih utiče na primenuzahteva za ograničenje imovine. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticajna finanijske izveštaje Grupe.

· Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao prerađeni Konceptualni okvir zafinansijsko izveštavanje 29. marta 2018. godine. Ovaj okvir postavlja sveobuhvatan skupkoncepta za finansijsko izveštavanje, uvođenje standarda, smernice potrebne onima kojipripremaju dosledne računovodstvene politike kao i pomoć ostalima kojima je u cilju darazumeju i tumače standarde. Odbor je takođe izdao poseban prateći dokument, Izmene idopune referenci u konceptualnom okviru MSFI standarda, koji predstavlja izmene onihstandarda na koje je uticano, kako bi se ažurirale i reference izmenjenog Konceptualnog okvira.Cilj izmene referenci je da podrži prelaz na novi konceptualni okvir za kompanije koje razvijajuračunovodstvene politike koristeći konceptualni okvir u slučajevima kada u pojedinimtransakcijama MSFI nisu primenljivi. Za one koji pripremaju računovodstvene politikezasnovane na Konceptualnom okviru, na snazi je za period od ili nakon 1. januara 2020.

· MSFI 3: Poslovne kombinacije (Izmena)

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao izmene u Definiciji poslovanja(Izmene u MSFI 3) sa ciljem rešavanja poteškoća entitetima tokom utvrđivanja toga da li sustekli biznis ili imovinu. Ove izmene se odnose na poslovne kombinacije kojima je dan sticanjau prvom godišnjem izveštajnom periodu koji počinje na dan, ili nakon 1. januara 2020. godine,kao i imovinskim sticanjima koja se dese na ili nakon tog perioda, sa mogućnošću ranijegpočetka primene. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finanijskeizveštaje Grupe.

· MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promeneračunovodstvenih procenama i greške: 'Definicija materijalnosti' (Izmene)

Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene pojašnjavaju definiciju materijalnosti i način nakoji se primenjuje. Nova definicija navodi da, 'Informacija je materijalna ako njeno izostavljanjeili pogrešno prikazivanje može da utiče na odluke koje primarni korisnici finansijskih izveštajaopšte namjene donose na osnovu tih finanijskih izveštaja, koji pružaju finansijske informacije uvezi sa konkretnim društvom koje izveštava. Pored toga, objašnjenja koja prate definiciju supoboljšana. Izmene i dopune su takođe dovele do toga da definicija materijalnosti budekonzistentna kroz sve MSFI standarde.Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajanuticaj na finanijske izveštaje Grupe.



7


2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjihpoboljšanja MSFI 2015 – 2017, koji predstavlja skup izmena i dopuna MSFI. Izmene i dopunesu primenljive za godišnji period počev od ili nakon 1. januara 2019. godine. Ne očekuje se daće efekti ovih poboljšanja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Grupe.

o MSFI 3 Poslovne kombinacije i MSFI 11 Zajednička ulaganja i aranžmani: Izmene idopune MSFI 3 razjašnjavaju da, kada entitet stekne kontrolu nad poslovanjem kojepredstavlja zajedničko ulaganje, ponovo se odmerava interes koji ima u tom poslu. Sadruge strane, izmene i dopune u okviru MSFI 11 objašnjavaju da, kada entitet steknezajedničku kontrolu nad poslom koji predstavlja zajedničko ulaganje, ne vrši se ponovnoodmeravanje celokupnog prethodno stečenog interesa u aranžmanu.

o MRS 12 Porez na dobit: Izmene i dopune standarda, razjašnjavaju da posledice plaćanjapo osnovu finansijskih instrumenata klasifikovanih kao kapital, na porez na dobit, treba dabudu priznate uzimajući u obzir gde su priznate prošle transakcije ili događaji koji sugenerisali raspodeljivu dobit.

o MRS 23 Troškovi pozajmljivanja: Izmene i dopune standarda, razjašnjavaju 14. pasusstandarda, kada je sredstvo spremno za svoju namenjenu upotrebu ili prodaju, a troškovipozajmljivanja, koji su direktno u vezi sa sredstvom, ostanu neplaćeni – treba da buduuključeni u finansijske obaveze entiteta.



8

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštajanavedene su u daljem tekstu.

3.1. Uporedni podaci

U ovim finansijskim izveštajima, Grupa je primenila MSFI 9 i MSFI 7R, koji se primjenjuju za godišnjeperiode koji počinju od 1. januara 2018. godine.

Grupa nije prepravila uporedne informacije za 2017. godinu za finansijske instrumente u okviru MSFI 9.Prema tome, uporedne informacije za 2017. godinu objavljene su prema MRS 39 i nisu uporedive sainformacijama objavljenim za 2018. godinu. Razlike koje proizilaze iz usvajanja MSFI 9 direktno su priznateu zadržanoj dobiti od 1. januara 2018. godine i objavljene su u Napomeni 4.

3.2. Funkcionalna i izveštajna valuta

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osimukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Svetransakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.3. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe odmeravaju se korišćenjem valute primarnogprivrednog okruženja u kojem Grupa posluje (funkcionalna valuta). Konsolidovani finansijski izveštaji suprikazani u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom nameđubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspehakao prihodi ili rashodi od kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnih razlika i efekataugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31.decembra 2018. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine, za date valute iznosi:

31.12.2018. 31.12.2017.

EUR 118,1946 118,4727USD 103,3893 99,1155CHF 104,9799 101,2847



9

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.4. Promene u klasifikacijama i merenjima

Da bi se utvrdila njihova kategorija klasifikacije i merenja, MSFI 9 zahteva da se sva finansijska sredstva,osim kapitalnih instrumenata i derivata, procenjuju u zavisnosti od kombinacije poslovnog modela entitetaza upravljane imovinom i karakteristika ugovorenih novčanih tokova instrumenata.

Promene u izračunavanju umanjenja vrednosti prema MSFI 9 je fundamentalno promenilo računovodstvoGrupe vezano za kreditne gubitke, tako što se MRS 39 pristup u nastalim gubicima zamenio sa unapredočekivanim kreditnim gubitkom (expected credit loss - ECL).

3.5. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashodai uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Grupe i komitenta.

Politka u primeni od 1. januara 2018. godine

Grupa priznaje prihode i rashode od kamata u bilansu uspeha na osnovu metode efektivne kamatne stope,koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivaniživotni vek finansijskog instrumenta, na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva(amortizovana vrednost pre umanjenja za očekivane reditne gubitke) ili amortizovanu vrednost finansijskeobaveze.

Za finansijske instrumente koji nisu kreditno obezvređeni u momentu odobrenja, niti su pretrpeli značajnumodifikaciju ugovorenih novčanih tokova kao kreditno obezvređeni (nisu POCI), Grupa prilikom obračunaefektivne kamatne stope procenjuje buduće novčane tokove uzimajući u obzir sve ugovorene uslovefinansijskog instrumenta, ali bez očekivanih kreditnih gubitaka. U slučaju kredita koji su POCI, Grupaobračunava efektivnu kamatnu stopu usklađena za kreditni rizik, korišćenjem procenjenih budućih novčanihtokova koji uključuju očekivane kreditne gubitke.

Grupa priznaje prihode od kamata na finansijska koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti kao i nadužničke instrumente koji se vrednuju preko ostalog rezultata, a rashode od kamata priznaje na finansijskeobaveze koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda irashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred,razgraničavaju se i diskontuju metodom efektivne kamatne stope, tokom perioda trajanja kredita.

Politika do 1. januara 2018. godine

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha prihodi ilirashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja predstavlja stopu koja precizno diskontujeprocenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je toprikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ilifinansijskih obaveza.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskihobaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivnakamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životnivek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na netoknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Grupa procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzirbuduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovornestrane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Prihodi od kamata na imovinu kojom se trguje i finansijsku imovinu koja se obavezno meri po fer vrednostikroz bilans uspeha priznaju se na osnovu ugovorene kamatne stope u neto prihodu od trgovanja odnosnoneto dobicima/gubicima od finansijske imovine merene po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak.



10


3.6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznajuse po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada suostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.7. Prihodi od dividendi

Grupa priznaje prihode od dividendi kada ustanovi pravo na naplatu dividende.

3.8. Početno priznavanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze, osim kredita, avansa datih dobavljačima kao i obaveza premadeponentima inicijalno se priznaju u skladu sa datumom zaključenja ugovora. Krediti i avansi premadobavljačima priznaju se u skladu sa datumom plasmana sredstava na račun klijenta odnosno uplatomavansa na račun dobavljača. Grupa priznaje obaveze prema deponentima u skladu sa datumomdeponovanja sredstava u Grupu.

3.9. Finansijska sredstva - politika do 31. decembra 2017. godine

Rukovodstvo Grupe vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacijafinansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumentistečeni i njihovih karakteristika.

Klasifikacija finansijskih sredstava

Do 1. januara 2018. godine, Grupa je, u skladu sa MRS 39, prilikom inicijalnog priznavanja, klasifikovalasvoju finansijsku imovinu u sledeće kategorije:

a) Krediti i potraživanjab) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuc) Finansijska sredstva koja se drže do dospećad) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotiranana aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Grupe evidentiraju se u bilansu stanja odmomenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti.

Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope,umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajućiu obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja i naknade i troškove koji su integralni deo efektivne kamatnestope. Amortizacija se uključuje u prihode od kamata u bilansu uspeha. Gubici od obezvređenja se priznajuu okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava u bilansu uspeha.

Grupa sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu kod pojedinih plasmana i to kod kredita u dinarima,za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, koji su revalorizovaniu skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit.

Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi,odnosno rashodi od kursnih razlika i po osnovu efekata ugovorene valutne klauzule.



11


3.9. Finansijska sredstva - politika do 31. decembra 2017. godine (nastavak)

Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu bitiprodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranihvaluta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fervrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenamaponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju evidentiraju seu okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje,ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređenja. Kad se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ilikada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ukupnog ostalog rezultatase prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda odkamata, metodom efektivne kamatne stope.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje suostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti iiskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u ostaleposlovne prihode i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividende.

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Grupa na danbilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. Uslučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokazese svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni dobitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene itekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodnopriznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanjefer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti poosnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost nemože pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnjevrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestankapriznavanja sredstva



12




c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjimakoja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Grupa ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ihdrži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanojvrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitakpo osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premijepri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatnestope i iskazuju se u okviru prihoda od kamata.

Grupa vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja uhartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja,iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlikaizmeđu knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanihpo originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisaplasmana po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekogdogađaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodnopriznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.

d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona kojase vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovnekupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati.Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.

Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazujuse u bilansu uspeha.

U okviru redovnog poslovanja Grupa zaključuje ugovore o derivatnim finansijskim instrumentima u svrhuupravljanja valutnim rizikom, rizikom likvidnosti i kamatnim rizikom, stoga se ti finansijski instrumenti držeprvenstveno radi trgovanja.

Grupa je u ovu kategoriju svrstala valutni forward (terminske kupoprodaje deviza sa klijentima). To jefinansijski derivat koji se vodi u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednostievidentiraju u bilansu uspeha u korist prihoda, odnosno na teret rashoda perioda na koji se odnose.

Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnikaprocene, uključujući diskontovanje novčanih tokova, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira ubilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovanakursna razlika. Takođe, pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednostderivata kao obaveza u bilansu stanja. Metodologija koju Grupa primenjuje za određivanje vrednostiderivata konzistentna je sa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meriinkorporira tržišne faktore (srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava iobaveza po derivatu, odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanjekroz bilans stanja i bilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računurealizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovanekursne razlike se storniraju.



13



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Grupe, na svaki izveštajni datum Grupa procenjuje da li postoje objektivnidokazi obezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatrase da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postoje objektivnidokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanjasredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva iligrupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnimfinansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoće da će doći do stečaja ilineke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenjabudućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji suu korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanojnabavnoj vrednosti, Grupa prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu zafinansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Grupa utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja jevršena individualna procena, Grupa svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualnaprocena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnuprocenu obezvređenja.

Objektivnim dokazima obezvređenja Grupa smatra:

· Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika,· Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate,· Ukoliko Grupa učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao,· Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak,· Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema· Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine

od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenjejoš ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljnepromene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomskeuslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u Banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kaorazlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (neuzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po originalnojefektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi setekuća efektivna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovinefinansijskog sredstva koje je obezbeđeno kolateralom, pored redovnih priliva iz poslovne aktivnosti,reflektuje i tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenata obezbeđenja.

Metodologije i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se prate i koriguju nagodišnjoj osnovi kako bi odslikale stvarnu procenu kreditnog rizika i smanjile razliku između procenjenih iostvarenih iznosa po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali poosnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih poamortizovanoj vrednosti i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki se priznaju kao rashod po osnovuobezvređenja finansijskih sredstava.



14



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike (nastavak)

Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledida će sredstva u budućnosti biti nadoknađena, kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolateralana Grupu. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usledobezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatogobezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjemračuna ispravke vrednosti.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne proceneobezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kakobi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo,kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansastanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovnopregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

U svrhe procene obezvređenja na grupnom nivou, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internogsistema klasifikacije koji Grupa koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrstaplasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostalerelevantne faktore.

Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Grupa se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstavaobezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemuse nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Grupa kontinuirano prati i kontrolišereprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna ili grupnaprocena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

3.10. Finansijska sredstva (politika od 1. januara 2018. godine)

Klasifikacija finansijskih sredstava

Od 1. januara 2018. godine, Grupa, u skladu sa MSFI 9, klasifikuje finansijska sredstva prilikominicijalnog priznavanja u sledeće kategorije:

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti;b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat ilic) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha



15


3.10. Finansijska sredstva (politika od 1. januara 2018. godine) (nastavak)


a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti

Od 1. januara 2018. godine, Grupa meri plasmane bankama i klijentima i ostala finansijska ulaganja poamortizovanoj vrednosti ukoliko su ispunjena oba navedena uslova:

· Finansijsko sredstvo se drži u svrhu prikupljanja ugovorenih novčanih tokova; i· Ugovorni uslovi finansijskog sredstva daju na određene datume novčane tokove koji su isključivo

isplate glavnice i kamate (SPPI) na iznos neotplaćene glavnice.

Poslovni model:

Poslovni model Grupe odražava način na koji Grupa upravlja grupama finansijskih sredstava kako biostvarila svoje poslovne ciljeve.

Poslovni model Grupe ne procenjuje svaki pojedinačni finansijski instrument, već procenjuje grupe srodnihfinansijskih instrumenata u okviru portfolija i zasniva se na sledećim faktorima:

· Kako su ocenjeni rezultati poslovnog modela kao i kako je procenjena finansijska imovinaobuhvaćena tim modelom i kako se o tome obaveštava rukovodstvo Grupe;

· Rizici koji utiču na rezultat poslovnog modela (kao i finansijsku imovinu obuhvaćenu tim poslovnimmodelom) i kako se upravlja tim rizicima

· Važni aspekti procene u okviru poslovnog modela su očekivana učestalost, vrednost i vremeplasmana.

Procena poslovnog modela je zasnovana na razumnim očekivanim scenarijima bez uzimanja u obzir“najgoreg slučaja” ili “ stresnog slučaja”. Ukoliko su novčani tokovi nakon inicijalnog priznavanja realizovanina drugačiji način od prvobitnih očekivanja Grupe, Grupa ne menja klasifikaciju preostalih finansijskihsredstava koja se nalaze u poslovnom modelu, ali uzima u obzir ove informacije kada procenjujenovonastala ili tek kupljena finansijska sredstva.

SPPI test:

Grupa procenjuje ugovorne uslove finansiranja proverom kroz SPPI (Solely Payment of Principal andInterest) test.

Glavnica se u smislu ovog testa definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom inicijalnogpriznavanja i može se menjati tokom veka trajanja finansijskog sredstva (npr. ako postoje otplate glavnice).

Najznačajniji elementi kamate su vremenska vrednost novca i kreditni rizik povezan sa iznosom nedospeleglavnice tokom određenog vremenskog perioda, administrativne troškove i profitnu marginu. Prilikomsprovođenja SPPI testa, Grupa uzima u obzir relevantne faktore kao što su valuta finansijske imovine iperiod u kome se obračunava kamatna stopa.

Ukoliko finansijsko sredstvo ispuni kriterijume SPPI testa, Grupa vrši vrednovanje ovakvog finansijskogsredstva po amortizovanoj vrednosti.

Finansijsko sredstvo se mora vrednovati po fer vrednosti ukoliko se ugovoreni novčani tokovi ne odnoseisključivo na plaćanje glavnice i kamate na neizmireni dug.



16




b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat

Dužnički instrumenti:

Grupa po MSFI 9 primenjuje novu kategoriju finansijskih sredstava merenih po fer vrednosti kroz ostalirezultat kada su ispunjena oba sledeća uslova:

· Instrument se drži u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže prikupljanjem ugovorenih novčanihtokova i prodajom finansijske imovine; i

· Ugovoreni uslovi finansijskog sredstva prolaze SPPI test.

Ovi instrumenti obuhvataju imovinu koja je ranije, po MRS 39, bila klasifikovana kao finansijska ulaganjaraspoloživa za prodaju. Dužnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat naknadno se mere po fervrednosti sa dobicima i gubicima koji nastaju zbog promena u fer vrednosti priznatih u ostalom rezultatu.Prihodi od kamata i dobici i gubici od kursnih razlika priznaju se u bilansu uspeha na isti način kao i zafinansijsku imovinu merenu po amortizovanom trošku. ECL (Expected Credit Loss) za dužničkeinstrumente merene po fer vrednosti kroz ostali rezultat ne umanjuju knjigovodstvenu vrednost ovefinansijske imovine u izveštaju o finansijskom rezultatu, koja se meri po fer vrednosti. Umesto toga, iznoskoji je jednak rezervisanju za kreditne gubitke koji bi nastali da je imovina vrednovana po amortiziovanomtrošku priznaje se u ostalom rezultatu kao akumulirani iznos umanjenja vrednosti, uz odgovarajući efekatna bilans uspeha. Akumulirani gubitak priznat u ostalom rezultatu se reklasifikuje u bilans uspeha priprestanku priznavanja imovine.

Kada Grupa drži više od jednog ulaganja u iste hartije od vrednosti, smatra se da se odlažu po metodi prviulazni-prvi izlazni. Prillikom prestanka priznavanja, kumulativni dobici ili gubici koji su prethodno priznati uostalom rezultatu, reklasifikuju se iz ostalog rezultata u bilans uspeha.

Vlasnički instrumenti:

Po inicijalnom priznavanju, Grupa povremeno izabere da neopozivo klasifikuje neke vlasničke instrumentekao vlasničke instrumente po fer vrednosti kroz ostali rezultat kada ispunjavaju definiciju Kapitala po MRS32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i ne drže se kao namijenjeni za trgovanje. Ovakva klasifikacija seodređuje po principu instrument-po-instrument.

Dobici i gubici na ovim vlasničkim instrumentima se ne reklasifikuju u profit. Dividende se priznaju u bilansuspeha kao i drugi operativni prihodi kada se utvrdi pravo na isplatu, osim kada Grupa ima koristi od takvihprihoda kao povrat dela troškova instrumenta, u tom slučaju se takvi dobici evidentiraju u ostalom rezultatu.Vlasnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat nisu predmet procene umanjenja vrednosti.

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva i finansijske obaveze u ovoj kategoriji se ne drže za trgovanje i obavezno se prilikominicijalnog priznavanja moraju meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha prema MSFI 9 kada je ispunjenjedan od sledećih kriterijuma:

· Klasifikacija eliminiše ili značajno smanjuje nekonzistentan tretman koji bi inače nastao od merenjasredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka na drugačijoj osnovi; ili

· Obaveze su deo grupe finansijskih obaveza, kojima se upravlja i čija se vrednost utvrđuje kao fervrednost, u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizicima ili investicionom strategijom.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha evidentiraju se u bilansustanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, izuzev promena fervrednosti obaveza nastalih zbog promena u kreditnom riziku Grupe. Takve promene u fer vrednostievidentiraju se u rezervi kroz ostali rezultat i ne reklasifikuju se u bilans uspeha. Kamata zarađena ili nastalana instrumentima po fer vrednosti kroz bilans uspeha obračunata je u prihodima ili rashodima od kamata.Kamata zarađena na imovini koja se obavezno meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha se evidentirakorišćenjem ugovorene kamatne stope. Prihod od dividendi od vlasničkih instrumenata po fer vrednosti seevidentira u bilansu uspeha kao ostali operativni prihod kada je utvrđeno pravo na isplatu.



17



Umanjenje vrednosti finansijske imovine

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnog portfolija, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vrši procene nabazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji jepostojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste zaprocenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlikaizmeđu procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavajuse u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravkevrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

Usvajanje MSFI 9 je fundamentalno promenilo metodologiju umanjenja vrednosti plasmana Grupezamenjujući MRS 39 pristup nastalih gubitaka sa ECL pristupom uzimanja u obzir budućih događaja.

Grupa je uspostavila politiku za izvršenje procene, na kraju svakog izveštajnog perioda, o tome da li jekreditni rizik finansijskog instrumenta značajno porastao od početnog priznavanja, uzimajući u obzirpromenu rizika neizvršenja obaveza tokom preostalog veka trajanja finansijskog instrumenta.

Na osnovu navedenog procesa, Grupa grupiše kredite u Stage 1, Stage 2 i Stage 3 kako je opisano unastavku:

· Stage 1: Kada se krediti prvi put priznaju, Grupa priznaje rezervisanje na osnovu 12mECL-a. Stage1 krediti takođe uključuju i one u kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kredite reklasifikovane izStage 2.

· Stage 2: Kada je kredit pokazao značajan porast kreditnog rizika od nastanka, Grupa evidentirarezervisanje za očekivane kreditne gubitke tokom veka trajanja (LTECL). Krediti iz Stage 2 takođeuključuju one kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kredite reklasifikovane iz Stage 3.

· Stage 3: Za zajmove umanjene za kreditne gubitke, Grupa evidentira rezervisanje za LTECL.

Za finansijsku imovinu za koju Grupa nema opravdanih očekivanja za povrat ili celokupnog neizmirenogiznosa, ili njegovog dela, bruto knjigovodstvena vrednost finansijske imovine se smanjuje. Ovo se smatra(delimičnim) prestankom priznavanja finansijskog sredstva.



18



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Izračunavanje ECL-a

Grupa izračunava ECL na osnovu scenarija verovatnoće za merenje očekivanih nedostataka u gotovini,diskontovanih približno EKS-om. Manjak gotovine predstavlja razliku između tokova gotovine dospevajusubjektu u skladu sa ugovorom i novčanim tokovima koje entitet očekuje da primi. Način ECL izračuna jeprikazan u nastavku, a ključni elementi su:

· PD (Probability of default) Verovatnoća neispunjenja obaveza je procena verovatnoće neispunjenjaobaveza u datom vremenskom periodu. Neispunjenje obaveza se može desiti samo u određenovreme tokom procenjenog perioda, ukoliko se nije prethodno prestalo sa priznavanjem proizvodaa još uvek je u portfoliju.

· EAD (Exposure at default) Izloženost prilikom neispunjenja obaveza predstavlja zbir bilansneizloženost i vanbilansne izloženosti pomnožene faktorom konverzije (CCF) i umanjen za iznoskolaterala na koga je primenjen procenat za priznavanje. Faktor konverzije (CCF) je verovatnoćada će vanbilansna izloženost postati bilansna izloženost u slučaju nastupanja statusa neizmirivanjaobaveza (default).

· CCF (Credit Conversion Factor) Grupa je definisala svoju metodologiju za faktore konverzijekredita kako bi se pravilno prikazala proporcija neiskorišćenog okvira i / ili odobrenih garancija zakoje Grupa očekuje da će biti povučene ili plaćene pre nastanka neizvršenog događaja.

· LGD (Loss given default) Gubitak u slučaju neizmirenja obaveza je procena gubitka koji se javlja uslučaju neizmirenja obaveza u određeno vrjeme. Zasniva se na razlici između ugovorenih novčanihtokova i novčanih tokova koje bi kreditor očekivao da primi. U svrhu izračunavanja očekivanihkreditnih gubitaka obračunava se samo neobezbeđeni LGD i koristi u konačnom obračunu. U ovojfazi ne postoji plan da buduća predviđanja utiču na LGD za koje se pretpostavlja da će bitikonstantni tokom vremena. Ovo se obično izražava kao procenat EAD-a.

Modeli ECL metoda su dati u nastavku:

· Stage 1: 12mECL obračunava se kao deo LTECL, koji predstavljaju ECL koji proizilaze iz događajakoji dovode do nemogućnosti otplate finasijskijskih instrumenata, a koji su mogući u roku od 12meseci od dana izveštavanja. Grupa računa 12mECL rezervisanje za umanjenje vrednosti naosnovu očekivanog neispunjenja obaveza u vremenskom periodu od 12 meseci nakon datumaizvštavanja. Ove očekivane 12-mesečne verovatnoće su primenjene na predviđanje EAD ipomnožene sa očekivanim LGD a zatim diskontovane na osnovu približne vrednosti originalneEKS.

· Stage 2: Kada se identifikuje značajno povećanje kreditnog rizika od momenta plasiranjasredstava, Grupa evidentira rezervisanje za LTECL. Metodologija je slična prethodno objašnjenoj,s tim da je PD procenjen na osnovu čitavog životnog veka instrumenta.

· Stage 3: Za kredite koji su umanjeni za kreditne gubitke, Grupa priznaje ukupne kreditne gubitkeza ove kredite. Metod je sličan onome primenjenom u Stage 2, sa PD postavljenom na 100%.

Uticaj budućih makroekonomskih očekivanja na obračun ECL-a

U skladu sa stavom B5.5.50 standarda MSFI 9, Grupa je odlučila da prilikom obračuna ECL-a primenifaktore predviđanja makroenokonskih scenarija za buduće tri godine. Grupa trenutno bira jedan scenarioza koji se kaže da je "osnovni".

U ovom trenutku koncept "predviđanja budućnosti" primenjuje se samo na PD krive.

Grupa koristi referentni standard ECB koji je povezan sa stres testom 2017. godine koji primenjuje šokoveza naredne 3 godine. Ovi šokovi menjaju prosečnu PD terminsku struktura u trajanju od tri godine, a zatimse primenjuje povratak u proseku za pet godina.



19



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Vrednovanje kolaterala

Kako bi se ublažio kreditni rizik vezan za finansijsku imovinu, Grupa nastoji da koristi kolaterale. Kolateralse može pojaviti u različitim oblicima, kao što su gotovina, hartije od vrednosti, akreditivi / garancije,nekretnine, potraživanja, zalihe, ostala nefinansijska imovina i kreditna poboljšanja kao što su sporazumi onetiranju. Računovodstvena politika Grupe za kolaterale ista je u MSFI-u 9 kao i u MRS-u 39. Kolaterali,osim preuzetih kolaterala, ne evidentiraju se finansijskim izveštajima Grupe. Međutim, fer vrednostkolaterala utiče na obračun ECL. Obično se ECL procenjuje na minimalnu vrednost nakon nastanka, azatim se ponovo procenjuje na tromesečnoj osnovi. Međutim, određeni kolaterali, na primer, gotovina ilihartije od vrednosti, vrednuju se na dnevnom nivou.

Grupa koristi trenutne podatke na tržištu za vrednovanje finansijske imovine koja se drži kao kolateral.Ostala finansijska imovina čiju tržišnu vrednost nije lako utvrditi, vrednuje se primenom modela.Nefinansijski kolaterali, kao što su nekretnine, vrednuju se na osnovu podataka koje pružaju agenti zanekretnine ili na osnovu indeksa cena nekretnina.

Modifikacije i prestanak priznavanja finansijskih sredstava

Grupa prestaje da priznaje finansijsko sredstvo, kao što je kredit, kada se pregovaraju uslovi i odredbe dote mere da, u suštini, on postaje novi kredit, uz razliku priznatu kao dobit ili gubitak od prestanakapriznavanja, u meri u kojoj gubitak zbog umanjenja vrednosti još uvek nije evidentiran. Novopriznati kreditise klasifikuju kao Stage 1 za potrebe merenja ECL-a.

Prilikom procene da li prestati sa priznavanjem kredita kupcu ili ne, između ostalog, Grupa razmatrasledeće faktore:

• Promena valute kredita• Promena ugovorne strane• Ako je modifikacija takva da instrument više ne ispunjava SPPI kriterijume.

Ako izmjena ne rezultira u novčanim tokovima koji su bitno različiti, modifikacija ne dovodi do prestankapriznavanja. Na osnovu promene u novčanim tokovima diskontovanim po originalnom EKS-u, Grupaevidentira dobita ili gubitak zbog modifikacije u meri u kojoj gubitak zbog umanjenja vrednosti još uvek nijeevidentiran.

3.11. Preuzeti kolaterali

Vezano za preuzete kolaterale, računovodstvena politika Grupe prema MSFI 9 ostaje nepromenjena uodnosu na MRS 39. Politika Grupe treba da utvrdi da li se preuzeta imovina može iskoristiti za internepotrebe ili je treba prodati. Imovina namenjena za interne potrebe prenosi se na relevantnu kategorijuimovine, po preuzetoj vrednosti. Imovina za koju je određeno da je treba prodati prebacuje se na imovinunamenjenu prodaji, po fer vrednosti (ako je u pitanja finansijska imovina), a za imovinu koja nije finansijska,po fer vrednosti umanjenoj za trošak prodaje na dan preuzimanja, a u skladu sa politikom Grupe. Bilo kojivišak sredstava vraća se dužnicima.

3.12. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Bankaizložena, ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i imasposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2018. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva CA Leasing d.o.o.Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti.



20


3.13. Poslovi kupovine i ponovne prodaje hartija od vrednosti (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni danu budućnosti su priznati u bilansu stanja kao krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovukamate i priznaje se tokom trajanja ugovora primenom metode efektivne kamatne stope.

3.14. Derivati priznati po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor sa sve tri sledeće karakteristike:

· Njegova vrednost se menja ovisno o promeni određene kamatne stope, cene finansijskoginstrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnogindeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable ta varijabla nijespecifična za stranku ugovora (to jest, "osnovna varijabla").

· Ne zahteva početno neto ulaganje ili početno neto ulaganje koje je manje od onog koje bi sezahtevalo za druge vrste ugovora od kojih bi se očekivalo da na sličan način odražavaju promenetržišnih faktora.

· Podmiruje se na budući datum.

Grupa ulazi u transakcije derivatima sa različitim ugovornim stranama. Derivati se evidentiraju po fervrednosti kao sredstva kada je njihova fer vrijednost pozitivna i kao obaveza kada je njihova fer vrednostnegativna. Promene u fer vrednosti derivata uključuju se u neto prihod od trgovanja.

3.15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčanasredstva na žiro računu Grupe i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva na računima koddomaćih i stranih banaka sa originalnom ročnošću do tri meseca.

3.16. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti ieventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalna imovina Grupe najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničenvek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na kojisu licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima kojekontroliše Grupa i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana,priznaju se kao nematerijalna imovina.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalne imovine po proporcionalnom metodu,primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u tokukorisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kadase ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2018. godini :

Softver 5 godinaLicence i ostala nematerijalna imovina 5 godina

Period i metod amortizacije za nematerijalna imovina sa ograničenim vekom upotrebe se proveravanajmanje jednom godišnje.



21


3.17. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganja utuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako jeprikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Grupa u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom senabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje odnarednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2018. godini :

Opis

Građevinski objekti 40 godinaKompjuterska oprema 3 - 7 godinaNameštaj i druga oprema 5 - 7 godinaPutnička vozila 5 godina

Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ilikada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisaosnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti)priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Grupe drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pripočetnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između fer vrednosti primljenih sredstava i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikomprodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovuprodate i razmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Grupa procenjujenadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz bilansuspeha.



22


3.17. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa timizdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja teretetroškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Grupa kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja iopremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja ćese nadalje amortizovati.

3.18. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednostipo kojima su prikazana nematerijalna imovina i osnovna sredstva Grupe. Ukoliko postoji indikacija da jeneko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznosobezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je tosredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, kojupredstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi.Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni periodzbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.19. Zakup/Lizing

Primena MRS 17 do 31. decembra 2018. godine

a) Finansijski lizing – Grupa kao zakupac

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja ikorišćenja predmeta lizinga prenosi na Grupu kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da se pravosvojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, period trajanjalizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približno jejednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

Finansijski lizing, kada je Grupa zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućomobavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzetapod lizing se amortizuju tokom perioda trajanja lizinga.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarilakonstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teretbilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

b) Operativni lizing – Grupa kao zakupodavac i zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosnonisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Grupa uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupaterete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizing okončapre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod uperiodu u kome se desio prestanak zakupa.



23


3.19. Zakup/Lizing (nastavak)

c) Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

Grupa priznaje finansijska sredstva data u finansijski lizing u svom bilansu stanja i prikazuje ih u iznosu kojije jednak neto ulaganju u lizing. Grupa prenosi rizike koji su svojstveni vlasništvu, tako da se potraživanjaza lizing rate smatraju otplatom glavnice i pripadajućeg dela finansijskog prihoda.

Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odražava konstantnu periodičnu stopu prinosana neizmiren iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose na obračunskiperiod, izuzimajući troškove za usluge, iskazuju se na teret bruto ulaganja u lizing kao smanjenje glavnicei nezarađenog finansijskog prihoda.

Obezvređenje potraživanja prati politiku obezvređenja drugih potraživanja kako je navedeno unapomenama 3.10 i 3.11.

d) Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za neplaćena potraživanja

Prilikom prevremenog raskida ugovora o finansijskom lizingu, predmet lizinga se oduzima a vrednostfinansijskog plasmana se preknjižava na zalihe. Nadalje, vrednovanje oduzetog predmeta lizingaevidentiranog na zalihama utvrđuje se po procenjenoj neto prodajnoj vrednosti. Procena vrednostioduzetog predmeta lizinga vrši se redovno od strane ovlašćenog procenitelja, pri svakoj promeni vrednostiusled značajnih promena cena na tržištu ili promene fizičkog stanja tog predmeta, a najmanje jednom uperiodu od godinu dana od prethodne procene. Prilikom procene uzimaju se u obzir tržišni faktori,amortizacija, kao i tehničko stanje predmeta lizinga. Za iznos razlike između finansijskog plasmana poosnovu ugovora o finansijskom lizingu (neamortizovana vrednost) i procenjene vrednosti predmeta lizingaformira se potraživanje za naknadu štete u grupi ostalih kratkoročnih potraživanja, za koje se vrši ispravkavrednosti u istom iznosu.

3.20. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenimzakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Grupa ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenihsredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Grupa nije u obavezi da zaposlenim isplaćujenaknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Troškovi doprinosa priznaju se ubilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Grupa nema dodatnih obavezaza naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Grupa nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.decembra 2018. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Grupe, Grupa je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radnesposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, premaposlednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Grupa nema preuzetu obavezu isplate jubilarnihnagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana uiznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 26). Aktuarski dobici, nastali na osnovuefekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio zaobračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju, evidentirani su u koristostalog rezultata.



24


3.21. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu nadobit pravnih lica Republike Srbije. Grupa tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija,čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobitpravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopaporeza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika poreza na dobit pravnihlica.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovna sredstvazaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim štoporeski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskihperioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne dužeod 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina, odnosno do2019. godine).

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, injihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit, na dan bilansastanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnimpreduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremenerazlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskomperiodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivihporeskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivihdobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti ineiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose naprivremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovnakombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, iligubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama u zavisna društva, pridružena društva izajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je verovatno daće privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivihdobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljanda se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreskasredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje jepostalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreskasredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit za koju seočekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskihobaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansastanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalogrezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.



25


3.21. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviruostalih rashoda.

3.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Grupa ima ulogu agenta, nisuuključeni u bilansne stavke Grupe.

3.23. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Grupe obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Grupe.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fervrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju poamortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlikeizmeđu ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansuuspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Grupa nemabezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatnoda će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenjakredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada sekapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

Prestanak priznavanja obaveza

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada se obaveza ispuni, poništi ili kada istekne. Kadapostojeću finansijsku obavezu zamenjuje druga od istog zajmodavca u znatno drugačijim uslovima, ili suuslovi postojeće obaveze bitno modifikovani, takva razmena ili modifikacija se tretira kao prestanakpriznavanja izvorne obaveze i priznavanje nove obaveze. Razlika između knjigovodstvene vrijednostiizvorne finansijske obaveze i isplaćene naknade se priznaje u bilansu uspjeha.



26


3.24. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansustanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postojinamera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.25. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada semože pouzdano proceniti iznos obaveze.

Grupa vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalneodlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalneobaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno korigujuna svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske iliizvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da sekoristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovnegubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju uNapomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 33), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadržeekonomske koristi veoma mala.

Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjujuu napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Grupa vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama do nivoapotrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.



27

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenje najboljih mogućihprocena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao iobelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihodai rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskihizveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke sekontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode ukojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijskegodine.

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Merenje umanjenja vrednosti u skladu sa MSFI 9 i MRS 39 za sve kategorije finansijske imovine zahtevaprocenjivanje, posebno za procenu iznosa i vreme budućih novčanih tokova i vrednosti kolaterala prilikomutvrđivanja gubitaka od umanjenja vrednosti i procene značajnog povećanja kreditnog rizika. Ove procenesu podstaknute brojnim faktorima i promenama koje mogu rezultirati različitim nivoima ispravke vrednosti.

U primeni MSFI 9, obračun ECL-a Grupe predstavlja rezultat kompleksnih modela sa nizom pretpostavki uvezi sa izborom varijabli i njihovim međuzavisnostima. Elementi ECL modela koji se smatrajuračunovodstvenim procenama i prosuđivanjima uključuju:

• Interni model ocenjivanja kredita banke, koji dodjeljuje PD-eve pojedinačnim ocenama• Kriterijume Grupe za procenu da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika, odnosno

rezervisanje za LTECL-a i kvalitativne ocene• Segmentaciju finansijske imovine kada se njihov ECL procenjuje na zajedničkoj osnovi• Razvoj ECL modela, uključujući različite formule i izbor ulaznih podataka• Određivanje povezanosti između makroekonomskih scenarija i ekonomskih ulaznih podataka, te

efekta na PD, EAD i LGD parametre ECL formule.• Izbor makroekonomskih scenarija koji se odnose na budućnost i njihove verovatnoće, da bi se

ekonomski ulazni podaci uneli u ECL modele

U primeni MRS 39 Grupa procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednostfinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo iligrupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Grupi, u pogledu plaćanja obaveza prema Grupi ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Grupa razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstva zakoja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdiloobezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, akoja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristika rizika.

Gubici usled ispravke vrednosti za pojedinačno značajne plasmane bazirani su na proceni diskontovanihbudućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući u vidu otplate i realizaciju bilo kojih sredstavakoja služe kao kolaterali tih plasmana.



28

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE (nastavak)

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnog portfolija, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vrši procene nabazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji jepostojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste zaprocenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlikaizmeđu procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavajuse u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravkevrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.2. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite do meredo koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreskigubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Grupe je neophodna dabi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visinebudućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13).



29

5. EFEKAT PRVE PRIMENE MSFI 9 I UTICAJ NA KAPITAL

5.1. Efekat prve primene MSFI 9

Počev od 01.01.2018. godine Grupa primenjuje MSFI 9 standard koji je zamenio MRS 39. Podaci za 2017.godinu su prikazani u skladu sa tada važećim standardom MRS 39 i nisu uporedivi sa informacijamaobjavljenim za 2018. godinu. Razlike koje proizilaze iz prve primene MSFI 9 direktno su priznate u okviruneraspoređene dobiti 01.01.2018. godine. U skaldu sa navedenim, efekti prve primene MSFI 9 su detaljnoprikazani pod datumom 01.01.2018. godine.

U narednoj tabeli je prikazan uticaj prve primene MSFI 9 na zadržanu dobit Grupe:

Zadržana dobit- u hiljadama dinara

-Krajnje stanje po MRS 39 (31. Decembar 2017. godine) 697.291

Priznavanje MSFI 9 očekivanih kreditnih gubitaka uključujući i one merene po fer vrednosti kroz ostalirezultat (224.685)

Početno stanje po MSFI 9 (01. Januar 2018. godine) 472.607

Ukupna promena u kapitalu po usvajanju MSFI 9 (224.685)

- u hiljadama dinara -

PozicijaMRS 39 Nova

klasifikacija poMSFI 9

MRS 39 krajnjestanje na dan31.12.2017.

Efekat prveprimeneMSFI 9

MSFI 9 početnostanje na dan01.01.2018.PORTFOLIO METOD

MERENJAAKTIVA

Gotovina i sredstva kodcentralne banke

Amortizovanavrednost


Amortizovanavrednost 12.794.844 414 12.794.430

Krediti i potraživanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 6.857.935 135 6857.800

Krediti i potraživanja odkomitenata

Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 69.958.611 226.874 69.731.737

Ostala sredstva Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 436.067 (7.177) 443.244

UKUPNO AKTIVA 90.047.457 220.246 89.827.211VANBILANSNAREZERVISANJA

Plative i činidbenegarancije



Amortizovanavrednost 4.065 246 4.311

Nepokriveni akreditivi i datiavali



Amortizovanavrednost 3 12 15

Neiskoriščene i preuzeteobaveze



Amortizovanavrednost 1.643 4.181 5.824

UKUPNOREZERVISANJA 5.711 4.439 10.150

UKUPAN EKEKATPRELASKA NA MSFI 9 90.053.168 224.685 89.837.361



30

6. MSFI 16 - Lizing

MSFI 16 je izdat u januaru 2016. godine i zamjenjuje MRS 17 Lizing, IFRIC 4 Utvrđivanje da li aranžmansadrži zakup, SIC-15 Operativni lizing-Podsticaji i SIC-27 Procena suštine transakcija koje uključuju pravnioblik zakupa. MSFI 16 postavlja principe za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga izahteva od zakupaca da obračunavaju sve zakupe u okviru jednog bilansnog modela sličnogračunovodstvu za finansijski lizing u skladu sa MRS 17. Standard uključuje dva izuzeća od priznavanja zazakupce - zakup “imovine male vrednosti” (npr. Personalni kompjuteri) i kratkoročni zakupi (tj. zakupi sarokom zakupa od 12 meseci ili manje). Na datum početka zakupa, zakupac će priznati obavezu za plaćanjelizinga (tj. obavezu za lizing) i sredstvo koje predstavlja pravo da se koristi predmetno sredstvo tokomtrajanja zakupa (tj. pravo na korišćenje sredstva). Od zakupaca će se zahtevati da odvojeno priznaju trošakkamate na obvezu lizinga i trošak amortizacije na pravo na korišćenje sredstva.

Zakupci će takođe morati da ponovo vrednuju obavezu za lizing po nastanku određenih događaja (npr.promena u trajanju lizinga, promena u budućim plaćanjima lizinga usled promene indeksa ili stope koja sekoristi za određivanje tih plaćanja). Zakupac će generalno priznati iznos ponovnog vrednovanja obavezeza lizinga kao korekciju prava na korišćenje sredstva.

Računovodstvo davaoca lizinga u skladu sa MSFI 16 je u suštini nepromenjeno u odnosu naračunovodstvo prema MRS 17. Davaoci lizinga će nastaviti da klasifikuju sve ugovore o zakupu koristećiisti princip klasifikacije kao prema MRS 17 i razlikovati dve vrste lizinga: operativni i finansijski lizing.

MSFI 16, koji je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine, zahtevaod zakupaca i zakupodavaca detaljnija obelodanjivanja nego u skladu sa MRS 17.

Prelazak na MSFI 16

Grupa planira da od 1. januara 2019. godine izvrši prelaz na MSFI 16 u skladu sa modifikovanimretrospektivnim pristupom.

Grupa je izabrala da koristi izuzeća, koja su predložena standardom:· Ugovore o zakupu čija je vrednost objekta ili opreme koja se iznajmljuje (kad je novo) manja od

5.000.00 eur; i· Ugovore o zakupu čiji je period zakupa kraći od 12 meseci.

Kao rezultat primene MSFI 16, Grupa će ugovore koji su ranije bili priznavani kao operativni lizing, sadakvalifikovati kao zakupe definisane novim standardom: nekretnine, tehnička oprema i vozila.

MSFI 16 zahteva priznavanje troška amortizacije po osnovu prava korišćenja sredstva i priznavanjerashoda od kamata po osnovu povezane lizing obaveze.

Za obračun sadašnje vrednosti imovine sa pravom korišćenja i obračuna obaveze po osnovu zakupa uzimase ugovoreni neto iznos. Iznos neodbitnog PDV-a po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostorasklopljenih sa pravnim licima i porez na dohodak građanja po Ugovorima o zakupu poslovnog prostorasklopljenih sa fizičkim licima knjiži se kao rashod perioda.

Na osnovu izračunate sadašnje vrednosti Grupa inicijalno priznaje vrednost imovine sa pravom korišćenjai obavezu po osnovu zakupa za svaki pojedinačni ugovor.

U početnom periodu zakupa učešće kamate je veće od glavnice uz istovremeno priznavanje i rashodaamortizacije po osnovu početno utvrđene vrednosti imovine na koju Grupa ima pravo korišćenja.

U početnom periodu, zbir kamate i amortizacije nije jednak stvarnom mesečnom plaćanju. U početku jeveći, a u kasnijim godinama zakupa se smanjuje što je osnovna razlika u odnosu na dosadašnji načinpriznavanja rashoda koji je podrazumevao da rashod bude linearno priznat tokom čitavog perioda zakupa.

Prilikom prve primene MSFI 16, pravo na korišćenje sredstva lizinga je generalno mereno u iznosu obavezepo osnovu lizinga, koristeći prosečnu inkrementalnu stopu zaduživanja:

· Za EURu rasponu od 0,15% do 1,15%.; i· Za RSD u rasponu od 4,11% do 5,35%.

Ukupan procenjen efekat prve primene MSFI 16 rezultira evidentiranjem obaveza po osnovu lizinga uiznosu od RSD 1,4 milijarde dinara i shodno tome, prava na korišćenje sredstva u istom iznosu u Izveštajuo finansijskom položaju na 1. januar 2019. godine. Navedena procena je preliminarna, obzirom na to da sui dalje aktivnosti finalizacije implementacije novog standarda u Grupi u toku.



31

7. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA2018. 2017.

Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 153.331 173.396Javna preduzeća 24.873 56.406Druga preduzeća 974.064 987.244Preduzetnici 102.224 88.995Javni sektor 129 12.996Stanovništvo 2.709.067 2.389.729Strana lica 76 686Drugi komitenti 36.786 115.953

Ukupno: 4.000.550 3.825.405

Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 256.229 239.839Javna preduzeća 1.549 1.421Druga preduzeća 166.057 198.502Preduzetnici 1.637 1.793Javni sektor 4.763 3.188Stanovništvo 62.660 94.024Strana lica 2.700 4.049Drugi komitenti 2.492 2.911

Ukupno: 498.087 545.727

Neto prihod po osnovu kamata 3.502.463 3.279.678

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:2018. 2017.

Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 3.632.462 3.423.685Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 54.960 34.449Po osnovu reverznih repo poslova 38.770 63.975Po osnovu hartija od vrednosti 133 12.122Po osnovu dinarske obavezne rezerve 60.977 69.564Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 1.949 3.250Po osnovu ostalih plasmana 17.146 10.814Prihodi po osnovu kamata finansijskog lizinga 194.153 207.546

Ukupno: 4.000.550 3.825.405

Rashodi od kamataPo osnovu depozita komitenata 241.858 305.888Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 227.131 212.910Po osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama 29.098 26.929

Ukupno: 498.087 545.727

Neto prihod po osnovu kamata 3.502.463 3.279.678



32

8. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:2018. 2017.

Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 857.848 748.953Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 161.723 125.439Poslovi kupovine i prodaje deviza 263.405 270.267Kreditni poslovi 68.329 66.803Poslovi sa platnim karticama 358.762 307.738Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 137.967 125.627Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 32.305 78.179Prihodi po osnovu posla finansijskog lizinga 18.446 21.681Ostali prihodi od naknada i provizija 12.675 10.131

Ukupno: 1.911.460 1.754.818

Rashodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 32.129 29.856Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 67.661 64.802Poslovi kupovine i prodaje deviza 98.759 102.417Kreditni poslovi 39.471 22.931Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 126.527 124.268Provizije za primljene devizne garancije i jemstva 51.535 53.946Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 32.420 6.359Naknade Udruženju banaka 25.128 23.605Ostali rashodi od naknada i provizija 5.733 6.933Rashodi po osnovu posla finansijskog lizinga 3.038 19.095

Ukupno: 482.401 454.212

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.429.059 1.300.606

9. NETO PRIHOD/(RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE

2018. 2017.

Pozitivne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 1.956.466 5.342.514- po osnovu ugovorene valutne klauzule 684.944 1.374.123- po osnovu finansijskog lizinga 95.243 283.410

Ukupno pozitivne kursne razlike: 2.736.653 7.000.047

Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (1.828.158) (3.471.565)- po osnovu ugovorene valutne klauzule (794.038) (3.239.354)- po osnovu finansijskog lizinga (95.347) (275.063)

Ukupno negativne kursne razlike: (2.717.543) (6.985.982)

Neto prihod/(rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorenevalutne klauzule 19.110 14.066



33

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NEVREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2018. 2017.Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) 256 -- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 17) 5.001 413- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 18) 1.022.724 1.210.330- Ostala sredstva (Napomena 23) 20.249 29.414

Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 1.048.230 1.240.157

Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) (491) -- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 17) (810) (22)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 18) (1.237.685) (1.623.820)- Ostala sredstva (Napomena 23) (27.737) (32.695)

Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.266.723) (1.656.537)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (218.493) (416.380)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 27) 30.951 12.679Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 27) (40.379) (7.219)Ukupno prihod/rashod od ukidanja rezervisanja za kreditno rizičnevanbilansne stavke: (9.428) 5.460

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 7.142 2.615Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (1.051) (665)Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava kojase ne vrednuju kroz bilans uspeha: (221.830) (408.970)

11. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2018. 2017.

Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 2.815 2.886Prihodi od zakupnina 4.921 3.784Ostali poslovni prihodi 1.247 1.270Ostali poslovni prihodi - zastupanje u osiguranju 18.100 9.574Dobici po osnovu porodaje predmeta lizinga 44 -Prihodi od smanjenja obaveza - 110Ukupno ostali poslovni prihodi 27.127 17.624



34

12. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2018. 2017.

Troškovi zarada i naknada zarada 1.370.524 1.293.580Troškovi poreza i doprinosa na zarade 674.650 664.313Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 42.899 41.433Rashodi od promene u rezervisanjima za otpremnine (Napomena 26) 3.753 2.866

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2.091.826 2.002.192

13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE2018. 2017.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 20) 97.432 92.003Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 21) 155.227 137.678Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 22) 4.951 4.079

Ukupno troškovi amortizacije 257.609 233.760

14. OSTALI PRIHODI2018. 2017.

Prihodi od ukidanja rezervisanja 19.934 21.505Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 12.359 11.665Dobici od prodaje osnovnih sredstava 47.953 1.739Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove(Napomena 27) 2.327 45.612Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 1.938 3.351Ostali prihodi 76.923 5.829

Ukupno ostali prihodi 161.434 89.701



35

15. OSTALI RASHODI2018. 2017.

Zakup 288.310 298.076Premije osiguranja 266.839 240.676Troškovi materijala 192.872 174.691Održavanje osnovnih sredstava 104.051 126.385Održavanje softvera i licenci 104.525 103.335PTT i telekomunikacione usluge 100.398 96.652Tehnička asistencija matična banka 90.062 87.821Reklama i propaganda 92.478 89.372Advokatske usluge 63.460 59.918Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 27) 68.427 6.660Prevoz i dnevnice 51.599 46.369Troškovi taksi 36.995 36.149Profesionalne usluge 33.174 79.029Sudski troškovi 12.770 12.563Transport i pratnja novca 24.836 25.361Čišćenje prostorija 27.588 24.776Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 66.488 34.946Obuka kadrova 23.517 22.386Obezbeđenje objekata 19.551 17.835Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 18.123 17.472Reprezentacija 15.778 17.232Održavanje bankomata - 81Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 6.469 7.000Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 5.616 6.159Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 5.426 5.003Troškovi telekomunikacija – Rojters 5.364 6.906Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 7.573 7.333Manjkovi i štete 1.400 796Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 6.904 6.287Službeni listovi i časopisi 5.129 5.633Troškovi ostalih poreza 6.644 15.837Donacije i sponzorstva 2.761 2.968Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.100 2.932Članarine udruženjima 3.226 2.869Transportne usluge 2.999 2.731Rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih obaveza - 263Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 858 536Reinstalacija SW ATM softvera 1.365 52Ostali rashodi 3.513 3.680

Ukupno ostali rashodi 1.770.188 1.694.770



36

16. POREZI I ODLOŽENI POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2018. 31.12. 2017.

Tekući porez na dobit (20.663) (13.714)Dobitak po osnovu odloženih poreza 196 -Gubitak po osnovu odloženih poreza (24.655) (2.756)

Ukupno (45.122) (16.470)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2018. 31.12. 2017.

Dobit pre oporezivanja 810.970 367.735

Obračunati porez po stopi od 15% (121.645) (55.160)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 58.642 53.624Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (71.176) (92.577)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 111.187 80.361Dobitak po osnovu odloženih poreza 196Gubitak po osnovu odloženih poreza (24.656) (2.756)Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 2.330 38

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha (45.122) (16.470)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupe u vezi sa poreskimbilansom 2018. godine.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednostiosnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2018. godini, dok iz prethodnogperioda Grupa ima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskih kredita.

31.12.2018. 31.12. 2017.

Odložena poreska sredstva 63.929 88.389Odložene poreske obaveze - -

Neto odložena poreska sredstva 63.929 88.389



37

16. POREZI I ODLOŽENI POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli:

Prenosiviporeski

gubici/krediti

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Stanje na dan 1. januara 2017. 53.120 37.665 360 91.145

U korist (teret) bilansa uspeha (38) (2.678) (40) (2.756)Na teret ostalog rezultata - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2017. 53.082 34.987 320 88.389

U korist (teret) bilansa uspeha (2.330) (22.076) (54) (24.460)U korist ostalog rezultata - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2018. 50.752 12.911 266 63.929

Grupa ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i moguse koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi.

31.12.2018. 31.12. 2017.

Prenosivi poreski gubici- do jedne godine 1.401.632 1.829.284- od jedne do pet godina - 1.401.632- preko pet godina - -

Ukupno prenosivi poreski gubici: 1.401.632 3.230.916

31.12.2018. 31.12. 2017.Prenosivi poreski krediti- do jedne godine 16.459 15.957- od jedne do pet godina 16.231 25.845- preko pet godina - 10.322

Ukupno prenosivi poreski krediti: 32.690 52.124

Kao što je gore navedeno, Grupa je priznala odložena poreska sredstva na osnovu prenosivih poreskihgubitaka do iznosa za koji smatra da će biti iskorišćen na osnovu trenutnih očekivanja u vezi sa budućimoporezivim dobicima.



38

17. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:31.12.2018. 31.12. 2017.

U dinarimaŽiro račun 7.367.911 4.280.206Gotovina u blagajni u dinarima 1.418.745 897.742Potraživanja po osnovu kamate na obaveznu rezervu 6 5

Ukupno u dinarima: 8.786.662 5.177.953U stranoj valuti.Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 7.232.319 6.707.986Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.019.006 908.905

Ukupno u valuti: 8.251.325 7.616.891

Bruto gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.037.987 12.794.844

Ispravka vrednosti na dan: (648) -

Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.037.339 12.794.844

Promene na ispravkama vrednosti31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine - -Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 414 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 491 -Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (256) -Kursne razlike (1) -

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2018. 648 -

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

· 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosnodo 730 dana,

· 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Grupa je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obaveznerezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro računGrupe. Obračunata dinarska obavezna rezerva za obračunski periodu od 17. decembra 2018. godine do17. januara 2019. godine iznosila je RSD 4.505.844 hiljada.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske obavezne rezerve, u toku 2018. godine bila je 1,25%na godišnjem nivou.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

· 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno730 dana,

- 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Izdvojena devizna obavezna rezerva za obračunski period od 17. decembra 2018. godine do 17. januara2019. godine iznosila je EUR 52.096 hiljada (RSD 6.157.444 hiljada).

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.



39

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2018. 31.12.2017.

U dinarimaReverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije 2.501.323 3.001.482Dati krediti 1 1.386

Ukupno dinari: 2.501.324 3.002.868

U stranoj valutiSredstva na deviznim računima kod drugih banaka 845.115 1.060.981Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 568.641 1.235.682Dati krediti 203 2.898Dati depoziti 776.370 1.559.669

Ukupno strana valuta: 2.190.329 3.859.230

Bruto krediti i potraživanja 4.691.653 6.862.098

Ispravka vrednosti na dan (117) (4.163)Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 4.691.536 6.857.935

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 4.163 4.554

Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 135 -Efekat prve primene MSFI 9 za CA Leasing (ukidanje ispravki) 10 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 810 22Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (5.001) (413)

Ispravka vrednosti na dan 117 4.163

Potraživanja po reverznim repo transakcijama u iznosu od RSD 2.500.000 hiljada na dan 31. decembra2018. godine, odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokomdospeća 7 dana i sa kamatnom stopom 2,38% na godišnjem nivou, a iznos od RSD 1.323 hiljada se odnosina razgraničenu kamatu u periodu od 26. decembra do 31. decembra 2018. godine.



40

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita

2018. 2017.U dinarima kratkoročni dugoročni ukupno kratkoročni dugoročni ukupno

Privreda 2.837.317 2.436.082 5.273.399 2.771.042 1.968.199 4.739.241Javni sektor 449 2.139 2.588 8.663 1.244.537 1.253.200Stanovništvo 2.904.329 13.660.552 16.564.881 3.265.261 10.550.970 13.816.231Drugi komitenti 107.080 123.757 230.837 62.487 538.446 600.933

Ukupno u dinarima 5.849.175 16.222.530 22.071.705 6.107.453 14.302.152 20.409.605

U stranoj valutiPrivreda 5.933.564 16.925.317 22.858.881 6.370.083 15.629.731 21.999.814Javni sektor 158.801 1.160.034 1.318.835 100.575 612 101.187Stanovništvo 740.274 34.101.770 34.842.044 406.387 30.184.138 30.590.525Drugi komitenti 154.722 747.290 902.012 120.842 333.260 454.102Ukupno u stranojvaluti 6.987.361 52.934.411 59.921.772 6.997.887 46.147.741 53.145.628Stanje na dan 31.decembar 12.836.536 69.156.941 81.993.477 13.105.340 60.449.893 73.555.233Ispravka vrednostipotraživanja (305.600) (1.486.555) (1.792.155) (859.979) (2.736.643) (3.596.622)Stanje na dan 31.decembar 12.530.936 67.670.386 80.201.322 12.245.361 57.713.250 69.958.611

Krediti sa valutnom klauzulom su uključeni u pregled kredita u stranoj valuti.

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 3.596.622 4.821.825

Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 226.874 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.237.685 1.623.820Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (1.022.724) (1.210.330)Otpis na teret ispravke vrednosti (2.169.621) (1.478.131)Unwinding (71.483) (81.398)Neto kursne razlike (5.198) (79.164)

Ispravka vrednosti na dan 1.792.155 3.596.622

Grupa vrši otpis finansijskog sredstva (i pripadajuće ispravke vrednosti) kada ustanovi da je ononenaplativo. Ova odluka se donosi nakon razmatranja informacija kao što su značajne promenefinansijskog položaja dužnika u smislu da više nije u mogućnosti da izmiruje ugovorene obaveze, ili kadaprilivi od prodaje sredstva obezbeđenja nisu dovoljni za pokrivanje celokupne izloženosti. Kodneobezbeđenih plasmana stanovništvu, otpisi se uglavnom zasnivanju na statusu neizmirenja obaveza uodređenom proizvodu. Odgovarajući organ odobrava svaki otpis u skladu sa odlukom upravnog odbora. Uskladu sa odlukom NBS („Službeni glasnik RS“ br.77-2017) na snazi od 30. septembra 2017. godine oračunovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, Grupa otpisuje plasmane kod kojih ispravka vrednostiiznosi 100% bruto knjigovodstvene vrednosti tog plasmana.



41

20. NEMATERIJALNA IMOVINA

Licence isoftver

Sredstva upripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 630.687 408 631.095Ispravka vrednosti (506.845) - (506.845)

Neotpisana vrednost 123.842 408 124.250

Godina zavšena na dan 31. decembar 2017.Početno stanje neotpisane vrednosti 123.842 408 124.250Nove nabavke 4.335 106.671 111.006Prenosi 106.671 (106.671) -Amortizacija (Napomena 12) (92.004) - (92.004)


Na dan 31. decembar 2017. godineNabavna vrednost 741.692 408 742.100Ispravka vrednosti (598.848) - (598.848)


Godina završena na dan 31. decembar 2018.Početno stanje neotpisane vrednosti 142.844 408 143.252Nove nabavke 789 109.018 109.807Prenosi 98.737 (98.737) -Amortizacija (Napomena 12) (97.432) - (97.432)

Neotpisana vrednost 144.938 10.689 155.627Na dan 31. decembar 2018.Nabavna vrednost 841.218 10.689 851.907Ispravka vrednosti (696.280) - (696.280)

Neotpisana vrednost 144.938 10.689 155.627

Neto sadašnju vrednost nematerijalne imovine na dan 31. decembra 2018. godine najvećim delom činelicence i softver.



42

21. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi:

Građevinskiobjekti

Oprema iostala

sredstva

Ulaganje uiznajmljeni

poslovniprostor

Osnovnasredstva

upripremi

Ukupnonekretnine.postojenja

i opremaStanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 1.576.882 1.187.196 144.649 - 2.908.727Ispravka vrednosti (414.902) (858.636) (131.923) - (1.405.461)

Neotpisana vrednost 1.161.980 328.560 12.726 - 1.503.266Godina zavšena na dan 31. decembar2017.Početno stanje neotpisane vrednosti 1.161.980 328.560 12.726 - 1.503.266Nove nabavke - 239 - 162.261 162.500Prenosi 36.313 119.117 6.831 (162.261) -Otuđenja (4.234) (77) - - (4.311)Amortizacija (Napomena 11) (40.100) (94.002) (3.576) - (137.678)

Neotpisana vrednost 1.153.959 353.837 15.981 - 1.523.777Na dan 31. decembar 2017. godineNabavna vrednost 1.605.128 1.263.459 151.480 - 3.020.067Ispravka vrednosti (451.169) (909.622) (135.499) - (1.496.290)

Neotpisana vrednost 1.153.959 353.837 15.981 - 1.523.777Godina završena na dan 31. decembar2018.Početno stanje neotpisane vrednosti 1.153.959 353.837 15.981 - 1.523.777Nove nabavke - 582 - 153.472 154.054Prenosi 2.746 137.301 13.425 (153.472) -Otudjenja (20.343) (1.860) - - (22.203)Amortizacija (Napomena 11) (39.610) (110.129) (5.488) - (155.227)

Neotpisana vrednost 1.096.752 379.731 23.918 - 1.500.401Na dan 31. decembar 2018.Nabavna vrednost 1.583.416 1.349.658 159.818 - 3.092.892Ispravka vrednosti (486.664) (969.927) (135.900) - (1.592.491)

Neotpisana vrednost 1.096.752 379.731 23.918 - 1.500.401

Na dan 31. decembra 2018. godine, Grupa ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinskeobjekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 119.644 hiljada (2017: RSD 108.107 hiljada). RukovodstvoGrupe, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 224.450 hiljada koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su ubilans uspeha.

Na dan 31. decembra 2018. godine, Grupa nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2018. godine najvećim delom čine računarska itelekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj.



43

22. INVESTICIONE NEKRETNINEUkupne

investicionenekretnine

Stanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 164.877Ispravka vrednosti (25.259)

Neotpisana vrednost 139.618

Godina završena na dan 31. decembra 2017.Početno stanje neotpisane vrednosti 139.618Nove nabavke 60Otudjenja -Amortizacija (Napomena 11) (4.079)


Na dan 31. decembra 2017. godineNabavna vrednost 164.936Ispravka vrednosti (29.337)


Godina završena na dan 31. decembra 2018.Početno stanje neotpisane vrednosti 135.599Nove nabavke 33.492Otudjenja -Amortizacija (Napomena 11) (4.951)


Na dan 31. decembra 2018.Nabavna vrednost 201.139Ispravka vrednosti (36.999)


Investicione nekretnine čine stambeni i poslovni prostor koji je generisao u 2018. godini prihode od zakupau iznosu od RSD 6.688 hiljada (2017: RSD 5.704 hiljada). Tržišna vrednost nema značajnih odstupanja odvrednosti iskazanih u poslovnim knjigama Grupe.



44

23. OSTALA SREDSTVA31.12.2018. 31.12.2017.

Sredstva stečena naplatom potraživanja 280.491 243.441Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 42.720 43.951Prelazni računi 69.478 107.830Razgraničeni ostali troškovi 39.718 17.404Potraživanja za naknade i provizije 15.096 36.707Potraživanja po osnovu prodaje 1.974 6.117Dati avansi 11.792 9.116Ostala aktivna vremenska razgraničenja 1.960 1.574Potraživanja u obračunu 1.928 4.798Razgraničeni rashodi kamata 46 2Potraživanja od zaposlenih 390 82Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 3.138 3.138Unapred plaćeni ostali troškovi po poslovima finansijskog lizinga 9.826 3.992

Ukupno ostala sredstva 478.557 478.152

Ispravka vrednosti (4.229) (42.085)

Ukupna ostala sredstva 474.328 436.067

Promene na ispravkama vrednosti ostalih sredstava bile su sledeće:31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 42.085 64.283

Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) (7.177) -Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 27.738 32.694Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (20.249) (29.414)Otpis na teret ispravki vrednosti (38.164) (25.384)Neto kursne razlike (4) (94)

Ispravka vrednosti na dan 4.229 42.085



45

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

2018. 2017.Depoziti i ostale finansijske obaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoDomaće banke 69.231 1.040.112 - 1.109.343 - 230.000 - 230.000Druge finansijske organizacije 333.760 1.321.607 1.418.335 3.073.702 666.495 464.476 - 1.130.971Matična banka 55.902 4.044.736 298.512 4.399.150 58.532 9.734.256 299.214 10.092.002Obaveze po osnovu kamate i naknade 13.022 - - 13.022 473 - - 473

UKUPNO 471.915 6.406.455 1.716.847 8.595.217 725.500 10.428.732 299.214 11.453.446

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni UkupnoDomaće banke - - - - - - - -Evropska investiciona banka - 111.774 4.834.499 4.946.273 - - 5.505.870 5.505.870Ostale finansijske institucije - - - - - - - -Matična banka - 1.914.753 14.597.033 16.511.786 - - 11.361.530 11.361.530Obaveze po osnovu kamate i naknade - 54.677 - 54.677 - 24.838 19.828 44.666

UKUPNO - 2.081.204 19.431.532 21.512.736 - 24.838 16.887.228 16.912.066Ukupni depoziti i ostale obaveze premabankama 471.915 8.487.659 21.148.379 30.107.953 725.500 10.453.570 17.186.442 28.365.512

Kratkoročni oročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovani su na periode do mesec dana, šest meseci i na godinu dana uz kamatne stope u rasponu od0,55% - 2,97% za dinarske depozite, i za depozite u valuti uz kamatne stope u rasponu od 0,70% - 1,00%. Dugoročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovanisu na period preko godinu dana uz kamatnu stopu 1,25% .

U okviru kratkoročnih obaveza u stranoj valuti prema matičnoj banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozita ustranoj valuti i to:

- depozita uzetih na period od 31 do 90 dana u iznosu od AUD 150 hiljada odnosno RSD 10.947 hiljada po kamatnoj stopi od 2,3% na godišnjem nivou;- depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 11.000 hiljada odnosno RSD 1.300.140 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu

od - 0,27% do – 0,23% na godišnjem nivou i depozita u iznosu od CAD 200 hiljada odnosno RSD 15.173 hiljada po kamatnoj stopi od 2,19% na godišnjemnivou;

- depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 23.000 hiljada odnosno RSD 2.718.475 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervaluod -0,27% do 2,30% na godišnjem nivou.



46

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

Grupa na dan 31. decembra 2018. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A. uiznosu od EUR 139.700 hiljada odnosno RSD 16.511.786 hiljada. Grupa je kredite primila tokom 2013.,2014., 2015., 2016., 2017. i 2018. godine po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0,642 % do1,610% sa rokom dospeća od 2019. godine do 2029. godine

Tokom 2013. i 2014. godine, Grupa je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i na dan31. decembra 2018. godine, ima EUR 41.849 hiljada odnosno RSD 4.946.273 hiljada primljenih kredita,sa kamatom od -0,323% do 1,226% i rokom dospeća od 2019. godine do 2027. godine.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa obavezama premaEvropskoj investicionoj banci i matičnoj banci i promenama tokom 2018. godine.

U hiljadama dinara Primljeni krediti

Neto obaveze na dan 31.12.2017 16.912.066

Tokovi gotovine 4.843.317Efekti kursnih razlika (297.324)Ostale ne-gotovinske promene 54.677

Neto obaveze na dan 31.12.2018 21.512.736

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima i valuti Grupa ne plaća kamatu.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od0,10% do 3,20 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,13% do 2,35% godišnje u zavisnosti od periodaoročavanja i valute. Dugoročni dinarski su deponovani uz kamatne stope 2,10% do 2,70%.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatnestope u rasponu od 0,50% do 2,00% godišnje (dinari), odnosno od 0,00% do 3,00 % godišnje (devize), uzavisnosti od valute i perioda oročavanja.



47

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2018. 31.12.2017.Depoziti i ostale finansijske obaveze u

dinarima:Po

viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoPo

viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoJavna preduzeća 225.627 10.082 100 235.809 265.395 9.742 - 275.137Druga preduzeća 9.555.348 3.204.806 325.443 13.085.597 6.173.461 3.783.371 101.696 10.058.528Preduzetnici 1.746.684 51.923 6.505 1.805.112 1.321.098 18.701 8.086 1.347.885Javni sektor 26.871 - - 26.871 33.718 7.000 - 40.718Stanovništvo 3.697.302 344.134 154.764 4.196.200 2.518.339 107.708 8.087 2.634.134Strana lica 193.747 2.601 - 196.348 157.432 - - 157.432Drugi komitenti 369.497 133.640 507 503.644 489.118 105.748 102 594.968UKUPNO u dinarima 15.815.076 3.747.186 487.319 20.049.581 10.958.561 4.032.270 117.971 15.108.802

Depoziti i ostale finansijske obaveze ustranoj valuti:

Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 723.653 20.564 - 744.217 339.678 - - 339.678Druga preduzeća 5.895.558 3.457.352 696.110 10.049.020 4.568.968 4.270.600 857.284 9.696.852Preduzetnici 321.234 6.366 39.680 367.280 175.383 11.729 38.440 225.552Javni sektor 177.308 47.385 401.862 626.555 246.078 47.389 355.418 648.885Stanovništvo 16.982 16.897.880 5.781.224 22.696.086 11.223.206 2.758.755 6.351.908 20.333.869Strana lica 2.507.235 117.869 415.438 3.040.542 1.944.059 130.633 421.039 2.495.731Drugi komitenti 71.280 33.908 - 105.188 91.793 2.473 - 94.266UKUPNO u valuti 9.713.250 20.581.324 7.334.314 37.628.888 18.589.165 7.221.579 8.024.089 33.834.833

31.12.2018. 31.12.2017.Primljeni overnight krediti U dinarima U valuti Ukupno U dinarima U valuti Ukupno

Javna preduzeća 10.707 - 10.707 11.044 - 11.044Druga preduzeća 1.453.047 - 1.453.047 2.099.909 32.415 2.132.324Preduzetnici 148.605 - 148.605 58.628 - 58.628Javni sektor 120.000 - 120.000 -Stanovništvo - - - - - -Strana lica - - - - - -Drugi komitenti 2.691 - 2.691 50.102 - 50.102UKUPNO 1.735.050 - 1.735.050 2.219.683 32.415 2.252.098Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima 59.413.519 51.195.733



48

26. SUBORDINIRANE OBAVEZE

31.12.2018. 31.12.2017.

Subordinirane obaveze 2.377.576 2.383.117

Ukupno subordinirane obaveze 2.377.576 2.383.117

Grupa ima primljeni subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine sainicijalnim uslovima: EUR 40.000 hiljada sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća31.03.2017. godine. Aneksom od 06.12.2013. godine uslovi za subordinirani kredit su promenjeni tako daje datum dospeća 28.04.2023. godine i sa kamatnom stopom EURIBOR 3M plus 3,679%. Subordiniranikredit nije obezbeđen kolateralom, sve obaveze koje proističu iz ugovora se smatraju subordiniranim,odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Grupe, otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalimpoveriocima.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa subordiniranimobavezama i promenama tokom 2018. godine.

U hiljadama dinaraSubordinirane

obaveze

Neto obaveze na dan 31.12.2017. 2.383.117

Tokovi gotovine 80.434Efekti kursnih razlika (99.658)Ostale ne-gotovinske promene 13.683

Neto obaveze na dan 31.12.2018. 2.377.576

27. REZERVISANJA31.12.2018. 31.12.2017.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama 19.567 5.711Rezervisanja za sudske sporove 94.452 50.454Ostala rezervisanja 8.517 8.560Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 49.669 35.529

Ukupno rezervisanja 172.205 100.254



49

27. REZERVISANJA (nastavak)

Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 5.711 11.346Efekat prve primene MSFI 9 01.01.2018. 4.439 -Nova rezervisanja (Napomena 9) 40.379 7.219Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (30.951) (12.679)Neto kursne razlike (11) (175)

Stanje na dan 19.567 5.711

Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 50.454 94.781Nova rezervisanja (Napomena 14) 68.427 6.660Ukidanje rezervisanja (Napomena 13) (3.650) (45.612)Korišćenje rezervisanja- plaćanja (20.779) (5.375)


Ostala rezervisanja 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 8.560 8.645Korišćenje rezervisanja – plaćanja (43) (85)


Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 35.529 27.346Nova rezervisanja (Napomena 11) 3.753 2.865Korišćenje rezervisanja – plaćanja (1.168) (1.850)Aktuarski gubici/dobici 11.555 7.168


Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine zaodlazak u penziju:

· podaci o zaposlenima,· ukupan radni staž na dan 31.05.2017. i 31.05.2018. godine,· godina rođenja i pol,· broj godina do starosne odnosno pune penzije,· tablice mortaliteta za Republiku Srbiju 2010-2012,· kamatna stopa na dan 31.12.2017. – 5,6% i na dan 31.12.2018. - 4,6%,· prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-maj 2018. godine i· pretpostavljeni rast zarada od 3,5% godišnje tokom celog perioda za koji se rezervišu sredstva

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku:

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2017. 35.529Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 1.772b. Troškovi minulog rada -c. Trošak kamate 1.981d. Plaćanja (1.168)Aktuarski dobici/ gubitci proizašli iz:a. promena u demografskim pretpostavkama -b. promena u finansijskim pretpostavkama 12.423c. promena u iskustvenim pretpostavkama (868)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2018. 49.669



50

28. OSTALE OBAVEZE31.12.2018. 31.12.2017.

Obaveze prema dobavljačima 104.421 107.629Obaveze za neto zarade i naknade zarada 177.958 139.788Obaveze za poreze 16.142 20.706Obaveze u obračunu 40.649 11.894Obaveze za finansijski lizing 216 171Primljeni avansi 27.433 21.849Ostale obaveze 54.261 47.970Prelazni računi 22.899 59.664Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 73.122 69.935Razgraničeni prihodi kamata 211.411 237.704Razgraničeni ostali prihodi 42.296 35.628Ostala pasivna vremenska razgraničenja 6.124 4.149

Ukupno ostale obaveze 776.932 757.087

29. KAPITAL31.12.2018. 31.12.2017.

Akcijiski kapital – obične akcije 10.191.260 8.420.500

Kapital 10.191.260 8.420.500

Rezerve 11.346 22.903Dobitak prethodnih godina 472.607 302.999Dobitak tekuće godine 765.849 394.292

Ukupno kapital 11.441.062 9.140.694

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Grupe na dan 31. decembra 2018. godine iznosi 7.839.431 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akcijii odnosno RSD 10.191.260 hiljada (2017.: 6.477.307 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 8.420.500 hiljada).

U septembru 2018. godine Crédit Agricole S.A. Pariz izvršila je dokapitalizaciju Grupe u iznosu od 15miliona evra. Grupa na dan 31. decembra 2018. godine nema stečene sopstvene akcije.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2018. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 7.839.431 100.00%



51

29. KAPITAL (nastavak)

a) Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnihakcija u toku godine.

2018. 2017.

Dobit raspoloživa akcionarima 756.849 243.972Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 6.857.955 6.477.307

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 110.36 31.86

b) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 11.347 hiljada na dan 31. decembra 2018. godine (2017.: RSD 22.903 hiljada)se sastoje od aktuarskog dobitka nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim iiskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovuotpremnine za odlazak u penziju (Napomena 26).

30. VANBILANSNE POZICIJE31.12.2018. 31.12.2017.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 481.885 490.222Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 32.419.833 28.265.592

Stanje na dan 31. decembra 32.901.718 28.755.814

a) Poslovi u ime za račun trećih lica31.12.2018. 31.12.2017.

Kratkoročna potraživanja 7.293 7.788Dugoročna potraživanja 474.592 482.434

Stanje na dan 31. decembra 481.885 490.222

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od:

· primljenih sredstava od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita u iznosu odRSD 479.740 hiljada (2017.: 487.607 RSD hiljada);

· kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvojpoljoprivrede u iznosu od RSD 891 hiljada (2017.: RSD 1.350 hiljada);

· kao i iznosa od RSD 1.254 hiljada (2017.: RSD 1.265 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.



52

30. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze31.12.2018. 31.12.2017.

GarancijePlative garancije 3.026.537 3.054.655Činidbene garancije 8.657.989 6.001.248

Ukupno plative i činidbene garancije 11.684.526 9.055.903

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.072.833 713.257Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 18.496.432Ostalo 281.561 -

Stanje na dan 31. decembra 32.701.394 28.265.592

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogujednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenskeokvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksnedatume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći prepovlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno budućegotovinske odlive. Grupa prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenihkredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetihobaveza.

31. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Grupa je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2018. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Grupe iznosi RSD 25.817.676 hiljada, čimeje postignut procenat usaglašenosti od 62%.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima ostala su neusaglašena sledeća potraživanja i obaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 224.801 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese,zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji su biliovereni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja; nepotpisanih IOS obrazacaza potraživanje pri čemu Grupa smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nije od materijalnogznačaja.



53

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Efekti transakcija sa povezanim licima

Grupa ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe. Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2018.Credit Agricole

S.A. ParisCA CARDS &

PAYMENTSCA CIB

SwedenCA

RomaniaCA CIBLondon

CA CIBParis

CA Franche -Comte Lesica Progica Silca

Krediti i potraživanja 2.043.657 - - - - - - - - -Investicije u zavisna društva - - - - - - - - - -Nematerijalna imovina - - - - - - - 11.770 407 -Ostala sredstva 1.991 - - - - 904 - - - -

Ukupna aktiva 2.045.648 - - - - 904 - 11.770 407 -

Depoziti i ostale obaveze 15.778.800 - - - 616 - - - - -Subordinirane obaveze 2.377.576 - - - - - - - - -Ostale obaveze 58.752 744 - - - 24 - 953 - -

Ukupna pasiva 18.215.128 744 - - 616 24 - 953 - -

Prihod od kamata 38.081 - - - - - - - - -Prihod od naknada 10.821 - 741 111 1.212 44.620 571 - - -Ostali prihodi 15 - - - - - - - - -Neto pozitivne kursne razlike 67.962 6 - - - 1.415 - - 1 -

Ukupni prihodi 116.879 6 741 111 1.212 46.035 571 - 1 -

Rashod kamata 187.276 - - - - - - - - -Rashod naknada 108.810 - 63 - - 46.862 - - - -Ostali rashodi 98.139 4.643 - - - - - 2.819 2.580 6.468Neto negativne kursne razlike - - - - - - - - - 5

Ukupni rashodi 394.225 4.643 63 - - 46.862 - 2.819 2.580 6.473



54

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima

2017.

CreditAgricole

S.A. ParisCA CARDS &

PAYMENTSCA CIB

Germany

CACIB

INDIACA CIBLondon

CA CIBParis

CA CIBSweden

CAFranche -

Comte Cariparma Lesica Progica Silca

Krediti i potraživanja 2.296.713 - - - - - - - - - - -Investicije u zavisna društva - - - - - - - - - - - -Ostala sredstva 1.995 - - - - 474 - - - - - -

Ukupna aktiva 2.298.708 - - - - 474 - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze 16.748.175 - - - 350 - - - - - - -Subordinirane obaveze 2.383.117 - - - - - - - - - - -Ostale obaveze 56.102 486 - - - 6.118 - 571 - - 418 705

Ukupna pasiva 19.187.394 486 - - 350 6.118 - 571 - - 418 705

Prihod od kamata 25.626 - - - - - - - - - - -Prihod od naknada 6.224 - - 24 25 23.123 858 95 32 - - -Ostali prihodi - - - - - 13 - - - - - -Neto pozitivne kursne razlike 609.271 38 - - - - - - - 46 52 15

Ukupni prihodi 31.850 - - 24 25 23.136 858 95 32 - - -

Rashod kamata 167.176 - - - - - - - - - - -Rashod naknada 108.960 - 63 - - 24.645 - - 19 - - -Ostali rashodi 93.168 5.622 - - - 7.257 - - - 4.481 3.612 5.630Neto negativne kursne razlike - - - - - 6.407 - - - - - -

Ukupni rashodi 369.304 5.622 63 - - 38.309 - - 19 4.481 3.612 5.630



55

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Grupa ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sanjima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima.Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

2018.


2017.

Plasmani i potraživanja 55.829 51.944Depoziti 174.133 154.398

Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora. iskazane u bruto iznosu, u toku 2018. godine i 2017.godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


2018.


2017.

Zarade članova Izvršnog Odbora 168.327 136.775Naknade članovima Upravnog Odbora 5.897 5.846Obračunata druga primanja 27.663 26.465

Ukupno 201.887 169.086

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

33.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnogidentifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesiupravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe i svaki pojedinac u Grupi jeu svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Grupa je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti itržišnom riziku. Grupa je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikomne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Grupa prati overizike kroz proces strateškog planiranja.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznomriziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije),riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Grupa jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi.



56

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

33.1. Uvod (nastavak)

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Kreditni odbor

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima Grupe i obavlja druge posloveutvrđene aktima Grupe.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitimadefinisanim u Grupi. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošćuza nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletnoobuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Grupi kao i sveukupnomfinansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Grupe.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, kojaispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnimokolnostima i neočekivane gubitke koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkimmodelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako daodražava trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desitikao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnustrategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati. Dodatno, Grupaprati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svimtipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali ikontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odborou,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnostii promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednostiplasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sveneophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena.

Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupe oiskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.



57


33.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskompodručju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornihobaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednakopogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Grupe na promene koje pogađajuodređenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Grupe sadrže specifične smerniceza razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Grupa kontroliše i upravlja identifikovanimkoncentracijama kreditnog rizika.

33.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovimapod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje obavezeu skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnui/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislu člana 2.Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovoraisključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sa njihovomkvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od straneGrupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sastandardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planovai očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5)nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanjekredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenjai vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao iosnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Banci je u januaru 2017. godineoformljen Sektor za upravljanje rizičnim plasmanima u okviru koga se nalaze organizacione jedinicezadužene za kontakt sa klijentima i zaštitu od kreditnog rizika. Ovaj Sektor sprovodi i postupak prinudnenaplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatkeadvokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.



58


33.2. Kreditni rizik (nastavak)

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, kojise mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnika ilipojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istojindustriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istimfaktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizikkoncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditnihlimita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,23/13, 43/13, 92/13, 33/15 , 61/15, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) velika izloženost Grupe prema jednomlicu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.



59



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita,maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2018.

Klase finansijskihsredstava

Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3Stanje

bezstage

Ispravkavrednosti

Od čega:ispravkevrednostistage 1

Od čega:ispravkevrednostistage 2

Od čega: ispravke vrednosti stage3 Ispravka

bezstage

NetoUkupnostage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)

Sredstva kodcentralne banke 14.600.236 14.600.236 - - - - - 648 648 - - - - - 14.599.588

Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - 6.124 - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanjaod banaka i drugihfinansijskihorganizacija

4.691.653 4.691.652 - 1 - 1 - 117 117 - - - - - 4.691.536

Krediti i potraživanjaod komitenata 81.993.477 70.384.559 2.998.191 3.033.295 2.476.372 556.923 5.577.432 1.792.155 209.548 88.509 1.439.915 1.235.565 204.350 54.183 80.201.322

-od toga: Privreda 28.132.280 21.580.976 436.203 1.138.480 1.125.647 12.833 4.976.621 625.964 65.819 611 507.976 499.573 8.403 51.558 27.506.316-od toga: Stanovništvo 51.406.925 47.428.369 2.560.997 825.038 283.195 541.843 592.521 490.930 142.867 87.877 257.561 63.590 193.971 2.625 50.915.995-od toga: Javni sektor 1.321.423 1.218.199 766 94.890 94.885 5 7.568 59.858 433 20 59.405 59.402 3 - 1.261.565-od toga: Drugikomitenti 1.132.849 157.015 225 974.887 972.645 2.242 722 615.403 429 1 614.973 613.000 1.973 - 517.446

Potrazivanja poosnovu derivatanamenjnenih zastiti odrizika

1.661 - - - - - 1.661 - - - - - - - 1.661

Ostala sredstva 330.466 25.201 4.465 5.631 2.020 3.611 295.169 4.229 19 61 4.149 2.020 2.129 - 326.237Stanje na dan 31.decembra 101.623.617 89.701.648 3.002.656 3.038.927 2.478.392 560.535 5.880.386 1.797.149 210.332 88.570 1.444.064 1.237.585 206.479 54.183 99.826.468

Pllative i činidbenegarancije 11.684.526 11.584.829 38.973 60.724 60.414 310 - 14.386 425 1 13.960 13.960 - - 11.670.140

Nepokriveni akreditivi 1.072.833 1.072.833 - - - - - 9 9 - - - - - 1.072.824Neiskorišćenepreuzete obaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 - 1.043 - 5.172 4.652 445 75 - 75 - 19.657.302

Ostalo 281.561 - - - - - 281.561 - - - - - - - 281.561Stanje na dan 31.decembra 32.701.394 32.222.065 136.001 61.767 60.414 1.353 281.561 19.567 5.086 446 14.035 13.960 75 - 32.681.827

UKUPNO 134.325.011 121.923.713 3.138.657 3.100.694 2.538.806 561.888 6.161.947 1.816.716 215.418 89.016 1.458.099 1.251.545 206.554 54.183 132.508.295



60



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava ubilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznosobaveze.

31.12.2017.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalnabilansna

izloženostkreditnom

rizikuIspravka

vrednosti

od čegagrupna

procena

Netobilansna

izloženostkreditnom

riziku

Sredstva kod Centralne Banke 10.988.197 - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalno priznajupo fer vrednosti kroz bilans uspeha 4.148 - - 4.148Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 6.862.098 4.163 4.163 6.857.935Krediti i potraživanja od komitenata 73.555.233 3.596.622 1.425.626 69.958.611Ostala sredstva 331.003 42.085 38.258 288.918

Stanje na dan 31. decembra 91.740.679 3.642.870 1.468.047 88.097.809

Plative i činidbene garancije 9.055.903 4.065 73 9.051.838Nepokriveni akreditivi i dati avali 713.257 3 3 713.254Neiskorišćene preuzete obaveze 18.496.432 1.643 1.643 18.494.789

Stanje na dan 31. decembra 28.265.592 5.711 1.719 28.259.881

UKUPNO 120.006.271 3.648.581 1.469.766 116.357.690



61



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksmimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine, pre uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava.

Srbija Ostalo

Klase finansijskih sredstava Beograd VojvodinaOstatak

SrbijeEvropska

Unija Ostatak_svetaUkupno

2018.

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - - - - 14.600.236Hartije od vrednosti - 6.124 - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 2.506.217 1 1.911.768 273.667 4.691.653Krediti i potraživanja od komitenata 32.352.523 33.626.995 16.013.959 - - 81.993.477-od toga: Privreda 12.905.898 11.593.810 3.632.572 - - 28.132.280-od toga: Stanovništvo 17.560.835 21.829.951 12.016.139 - - 51.406.925-od toga: Javni sektor 1.221.209 2.703 97.511 - - 1.321.423-od toga: Drugi komitenti 664.581 200.531 267.737 - - 1.132.849Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti od rizika 1.441 220 - - - 1.661Ostala sredstva 26.910 288.777 11.855 2.829 95 330.466

Bilansna aktiva 46.981.110 36.428.333 16.025.815 1.914.597 273.762 101.623.617

Potencijalne i preuzete obaveze 18.539.902 8.765.348 3.852.810 1.543.334 - 32.701.394

od toga: plative i činidbene garancije 5.810.638 3.419.806 1.265.332 1.188.750 - 11.684.526od toga: nepokriveni akreditivi 672.415 39.222 6.612 354.584 - 1.072.833od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.791.503 5.290.105 2.580.866 - - 19.662.474od toga: Ostalo 265.346 16.215 - - - 281.561Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31.decembra 2018. 65.521.012 45.193.681 19.878.625 3.457.931 273.762 134.325.011



62



Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku na dan 31. decembra 2017. godine prikazane su u narednoj tabeli.

Klase finansijskih sredstavaUkupno

2017.

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatak

SrbijeEvropska

UnijaOstatak

sveta

Sredstva kod Centralne Banke 10.988.197 - - - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednostikroz bilans uspeha - - - 4.148 - 4.148

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - -

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3.006.494 1.421.683 3.951 2.122.386 307.584 6.862.098Krediti i potraživanja od komitenata 28.954.072 30.408.787 14.192.374 - - 73.555.233- od toga: Privreda 11.339.732 12.250.872 3.148.451 - - 26.739.055- od toga: Stanovništvo 15.782.329 17.927.890 10.696.537 - - 44.406.756- od toga: Javni sektor 1.251.464 69 102.854 - - 1.354.387- od toga: Drugi komitenti 580.547 229.956 244.532 - - 1.055.035Ostala sredstva 40.370 263.564 26.531 471 67 331.003

Bilansna aktiva 42.989.133 32.094.034 14.222.856 2.127.005 307.651 91.740.679

Potencijalne i preuzete obaveze 16.219.767 7.336.598 3.562.696 1.145.420 1.111 28.265.592

od toga: plative i činidbene garancije 5.274.964 1.840.000 1.149.896 790.002 1.111 9.055.903od toga: nepokriveni akreditivi 334.926 17.013 5.900 355.418 - 713.257od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 10.609.877 5.479.585 2.406.970 - - 18.496.432Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31. decembar2017. 59.208.900 39.430.632 17.785.552 3.272.425 308.762 120.006.271



63



Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2018. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli:

Klase finansijskih sredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge OstaloUkupno

2018.

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - - - - - - - - - 14.600.236Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banakai drugih finansijskih organizacija 4.691.653 - - - - - - - - - 4.691.653Krediti i potraživanja odkomitenata 7.567 49.397.398 9.587.016 8.116.031 1.793.032 4.174.089 1.380.012 4.334.462 325.527 2.878.343 81.993.477-od toga: Privreda 6.726 - 8.567.472 7.209.356 1.680.319 4.127.307 1.030.476 3.026.240 169.571 2.314.813 28.132.280-od toga: Stanovništvo 830 49.397.398 398.273 749.646 111.158 46.368 65.919 175.589 155.772 305.972 51.406.925-od toga: Javni sektor 10 - 94.886 1.813 1.420 377 413 1.132.467 166 89.871 1.321.423-od toga: Drugi komitenti 1 - 526.385 155.216 135 37 283.204 166 18 167.687 1.132.849Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika - - - 220 - - 1.441 - - - 1.661Ostala sredstva 301.778 9.243 2.062 3.011 2.465 48 546 58 1.124 10.131 330.466

Bilansna aktiva 19.607.358 49.406.641 9.589.078 8.119.262 1.795.497 4.174.137 1.381.999 4.334.520 326.651 2.888.474 101.623.617

Potencijalne i preuzeteobaveze 1.669.617 1.901.128 5.287.171 11.381.962 124.726 695.210 4.138.741 4.459.504 55.639 2.987.696 32.701.394od toga: plative i činidbenegarancije 1.191.661 11.445 1.666.383 3.531.806 54.330 73.244 1.681.565 1.757.128 6.449 1.710.515 11.684.526od toga: nepokriveni akreditivi 354.585 - 6.612 229.463 - - 27.923 447.158 7.092 - 1.072.833od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 123.371 1.889.683 3.591.408 7.604.478 70.396 621.966 2.186.675 2.255.218 42.098 1.277.181 19.662.474od toga: Ostalo - - 22.768 16.215 - - 242.578 - - - 281.561

Stanje na dan 31.decembra 21.276.975 51.307.769 14.876.249 19.501.224 1.920.223 4.869.347 5.520.740 8.794.024 382.290 5.876.170 134.325.011



64



Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2017. godine. koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo

Ukupno2017.

Sredstva kodCentralne Banke 10.988.197 - - - - - - - - - 10.988.197Finansijska sredstvakoja se inicijalnopriznaju po fervrednosti kroz bilansuspeha 4.148 - - - - - - - - - 4.148Finansijska sredstvakoja se drže dodospeća - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanjaod banaka 6.862.098 - - - - - - - - - 6.862.098Krediti i potraživanjaod komitenata 4.826 42.722.049 8.881.276 8.169.955 1.665.810 3.980.915 1.231.110 4.097.446 197.799 2.604.047 73.555.233od toga: Privreda 4.826 - 8.001.780 7.257.988 1.566.563 3.932.582 886.167 2.708.794 89.234 2.291.121 26.739.055od toga: Stanovništvo - 42.722.049 300.347 719.331 99.246 48.274 56.432 137.014 107.269 216.794 44.406.756od toga: Javni sektor - - 100.310 - 1 - 78 1.251.463 - 2.535 1.354.387od toga: Drugikomitenti - - 478.839 192.636 - 59 288.433 175 1.296 93.597 1.055.035Ostala sredstva 265,261 36,114 3,279 7,530 2,464 51 1,100 310 4,148 10,746 331,003

Bilansna aktiva 18.124.530 42.758.163 8.884.555 8.177.485 1.668.274 3.980.966 1.232.210 4.097.756 201.947 2.614.793 91.740.679Potencijalne ipreuzete obaveze 1.382.832 1.551.869 6.761.922 9.940.149 134.960 951.398 2.549.142 2.883.993 60.416 2.048.911 28.265.592od toga: plative ičinidbene garancije 859.340 11.768 1.116.854 3.132.614 1.989 51.915 1.499.076 1.344.212 12.143 1.025.992 9.055.903od toga: nepokriveniakreditivi i avali 355.418 - 33.258 132.974 - - - 191.607 - - 713.257od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 168.074 1.540.101 5.611.810 6.674.561 132.971 899.483 1.050.066 1.348.174 48.273 1.022.919 18.496.432

Stanje na dan 19.507.362 44.310.032 15.646.477 18.117.634 1.803.234 4.932.364 3.781.352 6.981.749 262.363 4.663.704 120.006.271



65



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

· za komercijalne kredite: depoziti, garancije, hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica.

· za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnim stvarima,a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Rukovodstvo Grupe je informisano tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstvaobezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, se uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenjaprilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Restruktuirani plasmani komitentima

Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva: redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosa Grupei dužnika tj. odobravanje dodatnih ustupaka klijentu zbog pogoršanja njegovog finansijskog stanja koji nebi bili odobreni da dužnik nije u poteškoćama, bez obzira na to da li je određeni iznos potraživanja dospeo,da li je to potraživanje obezvređeno i da li je za njega nastupio status neizmirenja obaveza.

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Grupa preduzima,. a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu inicijalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti za vraćanje glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope, promenu datuma dospećarata, promenu iznosa anuiteta, usvojen plan reorganizacije, kao i druge promene kojima se olakšavapoložaj dužnika u odnosu na uslove koji bi bili u trenutku promene uslova odobreni drugom dužniku sa istimili sličnim nivoom rizika.

Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenjaodluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja mora da sadrži mišljenje Odeljenja kreditnog rizika, konačna validacijaje u skaladu sa važećim sistemom ovlašćenja.

Restrukturiranje potraživanja se radi uz primenu odgovarajućih mera restrukturiranja koje podrazumevajupromenu originalno ugovorenih uslova i načina otplate potraživanja pri čemu su novi uslovi i način otplateprilagođeni novonastalom risk profilu klijenta. Prilikom analize fajla se procenjuje da li je restrukturiranjeplasmana prema dužniku ekonomski održivo i opravdano i za dužnika i za Grupu što podrazumeva detaljnuanalizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, projekciju budućih novčanih tokova, a uskladu sa internim procedurama za odobravanje plasmana komitentima Grupe.



66



U tabelama ispod su prezentovana ukupna restrukturirana potraživanja Grupe na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine, kao i tržišnevrednosti sredstava obezbeđenja do nivoa potraživanja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana.

Podaci o restruktuiranim potraživanjima prikazuju takođe njihovo kretanje u periodu od godinu dana kao i strukturu prema merama restruktuiranja.

Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2018. godine.


Brutovrednostukupnih

potrazivanja

Akumuliraneispravke

vrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanjaOd toga:

S 3

Odtoga: S1 i S 2

Akumuliraneispravke

vrednostirestruktuiranih

potrazivanja

%restruktuiranih

potrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanja

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 648 - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - -Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 4.691.653 117 - - - - - -Krediti i potraživanja od komitenata 81.993.477 1.792.155 1.196.660 782.300 414.360 521.639 1,46% 871.699-od toga: Privreda 28.132.280 625.964 628.124 292.479 335.645 144.509 2,23% 602.910-od toga: Stanovništvo 51.406.925 490.930 142.124 64.169 77.955 12.258 0,28% 111.170-od toga: Javni sektor 1.321.423 59.858 95.645 94.885 760 59.421 7,24% 94.885-od toga: Drugi komitenti 1.132.849 615.403 330.767 330.767 - 305.451 29,20% 62.734Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - 0,00% -Ostala sredstva 330.466 4.229 70 70 - 70 0,02% 41

Bilansna aktiva 101.623.617 1.797.149 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740Plative i činidbene garancije 11.684.526 14.386 - - - - 0,00% -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 9 - - - - 0,00% -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 5.172 - - - - 0,00% -Ostalo 281.561 - - - - - 0,00% -

Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 19.567 - - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 134.325.011 1.816.716 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740



67



Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restruktuiranih potraživanja na dan 31. decembra 2018. godine:


Brutovrednost na

pocetkugodine

Potrazivanjakoja su

restruktuiranau toku godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala da se

smatraju restruktuiranimUticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost nakraju godine

Krediti i potraživanja od komitenata 2.658.373 206.996 1.473.794 (6.622) (188.293) 1.196.660 675.022

-od toga: Javni sektor 101.230 - - (237) (5.348) 95.645 36.224-od toga: Privreda 2.139.685 109.525 1.417.986 (6.119) (196.981) 628.124 483.615-od toga: Stanovništvo 100.774 97.471 55.808 (151) (162) 142.124 129.866-od toga: Drugi komitenti 316.684 - - (115) (14.198) 330.767 25.317Ostala sredstva 109 - 64 - 25 70 -

Na dan 31. decembra : 2.658.482 206.996 1.473.858 (6.622) (188.268) 1.196.730 675.022

Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2018. :

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata 457.055 718.988 20.617 1.196.660-od toga: Javni sektor 760 94.885 - 95.645-od toga: Privreda 188.619 439.505 - 628.124-od toga: Stanovništvo 6.691 124.701 10.732 142.124-od toga: Drugi komitenti 260.985 59.897 9.885 330.767Ostala sredstva 27 41 2 70

Bilansna aktiva 457.082 719.029 20.619 1.196.730



68



Sledeća tabela pretstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2017. godine.


Brutovrednostukupnih

potrazivanja

Akumuliraneispravke

vrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanja

Od toga:problematicna

potrazivanja

Akumuliraneispravke

vrednostirestruktuiranih

potrazivanja

%restruktuiranih

potrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanjaKrediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 6.899.650 4.174 - - - - -Krediti i potraživanja od komitenata 68.385.924 3.541.465 2.658.373 2.116.077 1.373.305 - 1.168.863od toga: Privreda 22.019.521 1.567.934 2.139.685 1.653.387 3.032.880 9.72% 945.730od toga: Stanovništvo 43.958.700 1.372.361 100.774 45.696 2.622 0.23% 66.850od toga: Javni sektor 1.353.401 57.816 101.230 100.310 57.574 7.48% 100.310od toga: Drugi komitenti 1.054.302 543.354 316.684 316.684 280.229 30.04% 55.973Ostala sredstva 329.143 42.085 109 109 82 0.03% 48Bilansna aktiva 75.614.718 3.587.724 2.658.482 2.116.186 1.373.387 - 1.168.911Garancije 9.055.903 4.065 - - - - -Akreditivi 713.257 3 - - - - -Neiskoricene obaveze 18.496.432 1.643 - - - - -Potencijalne i preuzete obaveze 28.265.592 5.711 - - - - -Stanje na dan 31. decembra 2017.godine 103.880.310 3.593.435 2.658.482 2.116.186 1.373.387 - 1.168.911

Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restruktuiranih potraživanja na dan 31. decembra 2017. godine


Bruto vrednostna pocetku

godine

Potrazivanjakoja su

restruktuiranau toku godine

Potrazivanja kojasu u toku godine

prestala da sesmatraju

restruktuiranimUticajkursa

Drugepromene

Bruto vrednostna krajugodine

Neto vrednostna kraju godine

Krediti i potraživanja odkomitenata 2.595.556 603.626 412.911 (77.611) (50.285) 2.658.373 1.285.068od toga: Privreda 1.893.838 517.800 155.067 (66.220) (50.665) 2.139.685 1.106.805od toga: Stanovništvo 56.599 85.826 40.278 (1.790) 418 100.774 98.152od toga: Javni sektor 106.841 - - (4.239) (1.372) 101.230 43.656od toga: Drugi komitenti 538.278 - 217.566 (5.362) 1.334 316.684 36.455Ostala sredstva 110 - 32 - 31 109 28Na dan 31. decembra : 2.595.666 603.626 412.943 (77.611) (50.254) 2.658.482 1.285.096



69



Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2017.

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Refinansiranje Druge mere Ukupno u 2017

Krediti i potraživanja od komitenata 430.502 1.464.268 731.812 31.791 2.658.373od toga: Privreda 153.743 1.244.221 731.812 9.908 2.139.684od toga: Stanovništvo 12.817 66.075 - 21.883 100.775od toga: Javni sektor 920 100.310 - - 101.230od toga: Ostali komitenti 263.022 53.662 - - 316.684Ostala sredstva 51 56 - 2 109

Bilansna aktiva 430.553 1.464.324 731.812 31.793 2.658.482

Vezano za podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja, u okviru drugih mera se nalazi produženje grace perioda u okviru iste ročnostirestruktuiranog potraživanja.



70



Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstavakoje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembra 2018. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno2018

Stage 1 Stage 2 Stage 3 Stanje bez stageNedospeli i

neobezvređeni


Visokstepen

Standardnistepen

Visokstepen

Standardnistepen

Sub-standardni

stepen

Sub-standardni

stepenDospeli

neobezvređeniVisok

stepenStandardni

stepenDospeli

neobezvređeni ObezvređeniBez

stepenakvaliteta

Sredstva kod centralnebanke 14.600.236 - 14.600.236 - - - - - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 4.691.653 2.185.436 2.506.216 - - - 1 - - - - - -Krediti i potraživanja odkomitenata 81.993.477 62.917.238 7.467.322 49.683 1.887.174 1.061.332 2.752.288 281.008 1.798.554 3.695.974 28.721 54.183 --od toga: Privreda 28.132.280 14.540.922 7.040.056 10.141 27.013 399.048 1.138.440 39 1.606.951 3.291.469 26.643 51.558 --od toga: Stanovništvo 51.406.925 47.234.909 193.461 39.541 1.859.938 661.517 785.186 39.852 191.325 396.493 2.078 2.625 --od toga: Javni sektor 1.321.423 1.131.290 86.908 - 6 760 94.891 - - 7.568 - - --od toga: Drugi komitenti 1.132.849 10.117 146.897 1 217 7 733.771 241.117 278 444 - - -Potrazivanja po osnovuderivata namenjnenih zastitiod rizika 1.661 - - - - - - - - - - - 1.661Ostala sredstva 330.466 17.626 7.575 14 2.853 1.598 5.631 - 14.678 - - - 280.491Bilansna aktiva 101.623.617 65.120.300 24.581.349 49.697 1.890.027 1.062.930 2.757.919 281.008 1.813.232 3.695.974 28.721 54.183 288.276Plative i činidbene garancije 11.684.526 8.920.602 2.664.227 - 7.563 31.410 49.798 10.926 - - - - -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 661.861 410.972 - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 19.662.474 15.802.051 3.762.352 3.856 50.644 42.528 923 120 - - - - -Ostalo 281.561 - - - - - - - - - - - 281.561Potencijalne i preuzeteobaveze 32.701.394 25.384.514 6.837.551 3.856 58.207 73.938 50.721 11.046 - - - - 281.561Stanje na dan 31.decembra 134.325.011 90.504.814 31.418.900 53.553 1.948.234 1.136.868 2.808.640 292.054 1.813.232 3.695.974 28.721 54.183 569.837



71



Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstavakoje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2017. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvređeni

Ukupno2017

Sredstva kod Centralne banke 10.988.197 - - - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fervrednosti kroz bilans uspeha 4.148 - - - - 4.148Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 6.687.151 170.811 - - 4.136 6.862.098Krediti i potraživanja od komitenata 12.660.125 52.340.985 1.141.105 1.986.267 5.426.751 73.555.233od toga: Privreda 4.593.782 18.394.583 781.190 162.803 2.806.697 26.739.055od toga: Stanovništvo 8.063.377 32.674.818 298.435 1.581.509 1.788.617 44.406.756od toga: Javni sektor - 1.254.075 - - 100.312 1.354.387od toga: Drugi komitenti 2.966 17.509 61.480 241.955 731.125 1.055.035Ostala sredstva 246.035 26.989 14 21.168 36.797 331.003

Bilansna aktiva 30.585.656 52.538.785 1.141.119 2.007.435 5.467.684 91.740.679

Potencijalne i preuzete obaveze 15.996.433 11.471.513 711.898 26.577 59.171 28.265.592od toga: plative i činidbene garancije 1.249.791 7.270.969 471.209 10.631 53.303 9.055.903od toga: nepokriveni akreditivi i avali 355.418 357.839 - - - 713.257od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 14.391.224 3.842.705 240.689 15.946 5.868 18.496.432

Stanje na dan 31. decembra 46.582.087 64.010.298 1.853.017 2.034.013 5.526.856 120.006.271



72



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2018. godine:

Statisticke Individualne Bez stage-a

Klase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3Ukupno

statističke Stage 3Stanje bez

Stage

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 14.600.236 - - 14.600.236 - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.691.653 4.691.652 - 1 4.691.653 - -Krediti i potraživanja od komitenata 81.993.477 70.384.559 2.998.191 556.923 73.939.673 2.476.372 5.577.432-od toga: Privreda 28.132.280 21.580.976 436.203 12.833 22.030.012 1.125.647 4.976.621-od toga: Stanovništvo 51.406.925 47.428.369 2.560.997 541.843 50.531.209 283.195 592.521-od toga: Javni sektor 1.321.423 1.218.199 766 5 1.218.970 94.885 7.568-od toga: Drugi komitenti 1.132.849 157.015 225 2.242 159.482 972.645 722Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - 1.661Ostala sredstva 330.466 25.201 4.465 3.611 33.277 2.020 295.169

Bilansna aktiva 101.623.617 89.701.648 3.002.656 560.535 93.264.839 2.478.392 5.880.386

Plative i činidbene garancije 11.684.526 11.584.829 38.973 310 11.624.112 60.414 -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 1.072.833 - - 1.072.833 - -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 19.662.474 - -Ostalo 281.561 - - - - - 281.561

Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 32.222.065 136.001 1.353 32.359.419 60.414 281.561

Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 134.325.011 121.923.713 3.138.657 561.888 125.624.258 2.538.806 6.161.947



73



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni na dan31. decembra 2017. godine:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni UkupnoobezvređeniIndividualno Kolektivno

Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija - 4.136 4.136Krediti i potraživanja od komitenata 3.796.724 1.630.027 5.426.751od toga: Privreda 2.662.975 143.722 2.806.697dd toga: Stanovnistvo 309.300 1.479.317 1.788.617od toga: Javni sektor 100.310 2 100.312od toga: Drugi komitenti 724.139 6.986 731.125Ostala sredstva 3.851 32.947 36.798Bilansna aktiva 3.800.575 1.667.110 5.467.685Potencijalne i preuzete obaveze 49.915 9.256 59.171od toga: plative i činidbene garancije 49.915 3.388 53.303od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 5.868 5.868Ukupno 3.850.490 1.676.366 5.526.856

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2018. godine po bruto izloženosti zapotraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja koja nemajunivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan 01.01.2018. 107.190.344 2.508.213 5.722.986 - 115.421.544Novoodobreni plasmani / povećanjeizloženosti / kursne razlike 63.880.429 834.845 324.918 - 65.040.191

Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike (48.017.390) (1.060.101) (1.720.943) - (50.798.435)

Transfer u Stage 1 619.115 (610.364) (8.751) - -Transfer u Stage 2 (1.567.486) 1.598.810 (31.324) - -Transfer u Stage 3 (78.322) (126.301) 204.624 - -Otpisi (209) (6.445) (1.390.815) - (1.397.469)Bruto stanje na dan 31.12.2018. 122.026.481 3.138.657 3.100.694 - 128.265.832

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2018. godine zapotraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja koja nemajunivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALIspravka vrednosti na dan 01.01.2018. 219.707 93.990 3.504.414 - 3.818.111Novoodobreni plasmani / povećanje izloženosti /kursne razlike 167.175 36.036 129.809 - 333.021

Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike (180.749) (35.842) (856.033) - (1.072.624)

Transfer u Stage 1 18.330 (15.885) (2.444) - -Transfer u Stage 2 (8.546) 16.150 (7.605) - -Transfer u Stage 3 (469) (5.370) 5.839 - -Otpisi (2) (63) (1.315.881) - (1.315.947)Ispravka vrednosti na dan 31.12.2018. 215.446 89.016 1.458.099 - 1.762.561



74



Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnoj tabeliprikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

· visokog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja kod kojih nema docnje,potraživanja koja nemaju ispravku vrednosti i nisu u statusu NPE/doubtful i nemaju statusunderwatch ili watch na dan 31.12.2017.) (na dan 31.12.2018. u ovu kategoriju u su svrstanapotraživanja koji nemaju status Watch ili NPE, za korporativne klijente sa internim rejtingom oceneod A+ do C-, a za retail klijente imaju najboji rejting po internoj MSFI 9 metodologiji za ispravke.Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1 ili stage 2 );

· standardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju, imajukolektivnu ispravku vrednosti i nisu u statusu NPE/doubtful i nemaju status underwatch ili watch sa31.12.2017.), ( na dan 31.12.2018. su svrstana potraživanja koja nemaju status watch ili NPE , zakorporativne kliejnte sa internim rejtingom od D+ do E+, a za retail klijente da nisu svrstani unajbolju kategoriju po internoj MSFI 9 metodologiji za ispravke. Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1ili stage 2);

· substandardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju,a koja imaju kolektivnu ispravku vrednosti, nisu u statusu NPE/doubtful ali imaju status underwatchili watch sa 31.12.2017.), ( na dan 31.12.2018. sa statusom watch ili NPE i ovi klijenti se svrstavajuu stage 2 ili stage 3);

Dospela neobezvređena finansijska sredstva sa 31.12.2017., obuhvataju potraživanja koja imaju docnju od1 do 90 dana, uključujući 90 dana kašnjenja, imaju kolektivno obračunatu ispravku vrednosti i nisu u statusuNPE/doubtful, kao i pojedinačno potraživanja u statusu NPE/doubtful koji se nalaze u individualnoj procenii nemaju ispravku vrednosti. Sa 31.12.2018. u ovu kategoriju su svrstana potraživanja sa statusom NPE ikoja nalaze se u stage 3, a kod kojih je obračunata ispravka jednaka nuli.

Obezvređeni plasmani sa 31.12.2017. su potraživanja preko 90 dana docnje, koja imaju oznakuNPE/doubtful i imaju ispravku vrednosti koja može biti individualno ili kolektivno obračunata. Po MSFI 9 sa31.12.2018. su svi plasmani obezvredjeni i prikazani su po stage –vima 1,2 ili 3.

U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti na dan 31. decembra2018. godine:

Nivo obezvređenja 1 (Stage 1):

Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnja do30 dana

Od31-60dana

Od61-90dana

Preko90

danaUkupno

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - - - - 14.600.236Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 4.691.652 - - - - 4.691.652Krediti i potraživanja od komitenata 68.986.244 1.398.315 - - - 70.384.559-od toga: Privreda 21.320.973 260.003 - - - 21.580.976-od toga: Stanovništvo 46.290.057 1.138.312 - - - 47.428.369-od toga: Javni sektor 1.218.199 - - - - 1.218.199-od toga: Drugi komitenti 157.015 - - - - 157.015Ostala sredstva 20.468 4.733 - - - 25.201Bilansna aktiva 88.298.600 1.403.048 - - - 89.701.648Plative i činidbene garancije 11.555.471 29.358 - - - 11.584.829Nepokriveni akreditivi 1.072.833 - - - - 1.072.833Neiskorišćene preuzete obaveze 19.562.148 2.255 - - - 19.564.403Potencijalne i preuzete obaveze 32.190.452 31.613 - - - 32.222.065Ukupno 120.489.052 1.434.661 - - - 121.923.713



75



Nivo obezvređenja 2 (Stage 2):Klase finansijskih sredstava Nije u

docnjiDocnja do30 dana

Od 31-60dana

Od 61-90dana

Preko90 dana Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata 2.127.414 538.327 233.346 99.104 - 2.998.191-od toga: Javni sektor 766 - - - - 766-od toga: Privreda 371.646 2.392 51.692 10.473 - 436.203-od toga: Stanovništvo 1.754.777 535.935 181.654 88.631 - 2.560.997-od toga: Drugi komitenti 225 - - - - 225Ostala sredstva 4.054 106 135 170 - 4.465Bilansna aktiva 2.131.468 538.433 233.481 99.274 - 3.002.656Plative i činidbene garancije 38.973 - - - - 38.973Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 90.286 1.695 5.047 - - 97.028Ostalo - - - - - -Potencijalne i preuzete obaveze 129.259 1.695 5.047 - - 136.001Ukupno 2.260.727 540.128 238.528 99.274 - 3.138.657

Nivo obezvređenja 3 (Stage 3):


Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90 dana

Preko 90dana Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 1 - - - - 1Krediti i potraživanja od komitenata 325.586 32.222 24.105 41.038 2.610.344 3.033.295-od toga: Javni sektor 5 - - - 94.885 94.890-od toga: Privreda 199.343 39 199 13.290 925.609 1.138.480-od toga: Stanovništvo 126.148 32.183 23.484 27.748 615.475 825.038-od toga: Drugi komitenti 90 - 422 - 974.375 974.887Ostala sredstva 1.315 12 25 16 4.263 5.631Bilansna aktiva 326.902 32.234 24.130 41.054 2.614.607 3.038.927Plative i činidbene garancije 60.724 - - - - 60.724Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 832 - 112 - 99 1.043Ostalo - - - - - -Potencijalne I preuzete obaveze 61.556 - 112 - 99 61.767Ukupno 388.458 32.234 24.242 41.054 2.614.706 3.100.694

Bez stage-a:


Docnjado 30dana

Od 31-60

dana

Od 61-90

danaPreko

90 dana Ukupno

Hartije od vrednosti 6.124 - - - - 6.124Krediti i potraživanja od komitenata 5.519.219 27.246 1.147 722 29.098 5.577.432-od toga: Privreda 4.923.259 24.976 1.147 524 26.715 4.976.621-od toga: Stanovništvo 587.670 2.270 - 198 2.383 592.521-od toga: Javni sektor 7.568 - - - - 7.568-od toga: Drugi komitenti 722 - - - - 722Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - 1.661Ostala sredstva 295.169 - - - - 295.169Bilansna aktiva 5.822.173 27.246 1.147 722 29.098 5.880.386Ostalo 281.561 - - - - 281.561Potencijalne i preuzete obaveze 281.561 - - - - 281.561Ukupno 6.103.734 27.246 1.147 722 29.098 6.161.947



76



Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembra2017. godine:

Od 1 do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2017.

Krediti i potraživanja od komitenata 1.413.874 204.406 126.277 241.711 1.986.268-od toga: Privreda 157.426 5.351 - 27 162.804-od toga: Stanovništvo 1.256.177 199.055 126.277 - 1.581.509-od toga: Javni sektor 271 - - 241.684 241.955- od toga: Drugi komitenti 20.830 282 56 - 21.168-Ostala sredstva 1.413.874 204.406 126.277 241.711 1.986.268

Bilansna aktiva 1.434.704 204.688 126.333 241.711 2.007.436

Potencijalne i preuzete obaveze 25.457 975 145 - 26.577

-od toga: plative i činidbene garancije 10.632 - - - 10.632-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 14.825 975 145 - 15.945

Ukupno 1.460.161 205.663 126.478 241.711 2.034.013

Procena obezvređenja plasmana

Prilikom određivanja postojanja objektivnog dokaza umanjenja vrednosti Grupa koristi sledeću listupotencijalnih objektivnih dokaza obezvređenja koja je definisana Internim uputstvom za za određivanjestatusa klijenata Grupe:

· Interni rejting dužnika ukazuje na to da je dužnik u statusu neizmirenja obaveza· Dužnik kasni u izmirenju obaveza prema državi, drugim poveriocima, zaposlenima >60 dana (ovaj

objektivni dokaz umanjenja se prati putem blokade računa klijenta).· Evidentno je smanjenje poslovnih prihoda u prethodne dve godine ili u kraćem vremenskom

periodu >50%· Kapital dužnika je značajno smanjen usled gubitka u prethodna dva perioda izveštavanja - >50%· Tekući pokazatelj kapaciteta servisiranja duga (DSCR racio) je ispod zadovoljavajućeg nivoa <1.1· Nad dužnikom je pokrenut predstečajni/stečajni postupak· Nad dužnikom je pokrenuta likvidacija· Dužnik je obrisan iz APR-a.· Dužnik je označen kao „fraud case“· Postoji dokaz da je FL preminulo na osnovu statusa tekućeg računa u CAS, uz dodatni podatak o

tome da li postoji pristupilac dugu ili ne.· Postoji dokaz da je potraživanje klijenta stavljeno na prinudno dospeće.

Grupa određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve individualno značajne klijente zаkoje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4 milionаRSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovu sаdаšnjevrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа korišćenjem originalne inicijalne efektivne kаmаtne stope(EKS).



77



Procena obezvređenja plasmana (nastavak)

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala uz primenu hair cut-a u skladu sa Internom metodologijom Grupeza obračun ispravki vrednosti na individualnoj i kolektivnoj osnovi. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskimpoteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnostkomitenta da poboljša rezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati ivremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima,mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procenaobezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnostizahtevaju mnogo veću pažnju i učestaliju procenu.

Procena ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu

Obračun ispravke vrednosti na statiskom nivou se primenjuje na:

· Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara,· Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.

Metodologija za obračun ispravki je zaključno sa 31.12.2017. je važila u skladu sa MRS 39 standardom, aod 01.012019. je metodologija uskladjena sa MSFI 9 koji uvodi novi model za priznavanje gubitaka poosnovu umanjenja vrednosti - Model očekivanih kreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumevapristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno od promene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnogpriznavanja sredstava. U praksi, nova pravila podrazumevaju obavezu društava da iskažu inicijalni gubitak,koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanjafinansijskih sredstava kod kojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (model očekivanih kreditnih gubitakatokom perioda trajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnogrizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci.



78



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31.decembra 2018. godine:

Vrednost sredstava obezbedjenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskihsredstava Depozit

Hartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnim

zapisima izivotinjama Države Banke

Licapovezanog

sa dužnikomDrugih

licaKrediti i potraživanja odkomitenata 1.794.963 - 22.411.408 13.154.466 161.555 - 515.851 2.013 99.353-od toga: Javni sektor - - - 94.885 - - - - --od toga: Privreda 1.025.345 - 754.885 7.664.071 140.160 - 515.851 2.013 47.391-od toga: Stanovništvo 497.713 - 21.579.868 5.163.648 21.395 - - - 51.962-od toga: Drugi komitenti 271.905 - 76.655 231.862 - - - - -Ostala sredstva 107 - 27 1.502 - - - - -

Bilansna aktiva 1.795.070 - 22.411.435 13.155.968 161.555 - 515.851 2.013 99.353

Plative i činidbene garancije 901.383 - 159.537 1.302.736 - - 1.155.057 - 6.131Nepokriveni akreditivi 355.766 - - 35.136 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 306.445 - 27.876 411.546 - - 2.161 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.563.594 - 187.413 1.749.418 - - 1.157.218 516.000 6.131Stanje na dan 31. decembra2018. godine 3.358.664 - 22.598.848 14.905.386 161.555 - 1.673.069 518.013 105.484



79



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pruzaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31.decembra 2017. godine:


Vrednost sredstava obezbeđenja

DepozitHartije odvrednosti


Drugenepokretnosti

Zaloge narobnim

zapisima izivotinjama

Garancije izdate od strane:

Države Banke

Licapovezanog sa

dužnikomDrugih

licaKrediti i potraživanja odkomitenata 1.720.853 - 19.638.470 12.304.836 52.792 - 200.096 - 29.723od toga: Privreda 901.999 - 681.578 7.849.092 39.779 - 198.180 - 10.395od toga: Stanovništvo 544.760 - 18.870.408 4.098.831 13.013 - 1.916 - 19.328od toga: Javni sektor - - - 100.310 - - - - -od toga: Drugi komitenti 274.094 - 86.484 256.603 - - - - -Ostala sredstva 134 - 19 1.820 - - - - -

Bilansna aktiva 1.720.987 - 19.638.489 12.306.656 52.792 - 200.096 - 29.723

Garancije 754.206 - 196.686 1.240.531 - - 682.775 - -Akreditivi 355.418 - - 11.591 - - - - -Neiskoriscene obaveze 432.208 - 26.442 425.050 - - - 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.541.832 - 223.128 1.677.172 - - 682.775 516.000 -Stanje na dan 31.decembra 2017. godine 3.262.819 - 19.861.617 13.983.828 52.792 - 882.871 516.000 29.723



80



Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za nivo obezvređenja 3 (Stage 3), na dan 31.decembra 2018. godine

Maximalnaizloženost

Fer vrednost kolateralaNeto

izloženostKlase finansijskihsredstava Depozit Hipoteke Garancije

Sumakolaterala

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 1 - - - - 1Krediti i potraživanja odkomitenata 3.033.295 271.605 1.939.424 - 2.211.029 822.266-od toga: Privreda 1.138.480 39 1.067.708 - 1.067.747 70.733-od toga: Stanovništvo 825.038 651 473.006 - 473.657 351.381-od toga: Javni sektor 94.890 - 94.885 - 94.885 5-od toga: Drugi komitenti 974.887 270.915 303.825 - 574.740 400.147Ostala sredstva 5.631 53 1.503 - 1.556 4.075

Bilansna aktiva 3.038.927 271.658 1.940.927 - 2.212.585 826.342

Plative i činidbene garancije 60.724 4.310 49.798 - 54.108 6.616Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 1.043 - - - - 1.043Potencijalne i preuzeteobaveze 61.767 4.310 49.798 - 54.108 7.659Stanje na dan31.decembar 2018. 3.100.694 275.968 1.990.725 - 2.266.693 834.001

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31. decembra 2017.godine.


Maksimalnaizloženost

Netoizloženost.Fer vrednost kolaterala

Depozit Hipoteke Garancije OstaloSuma

kolateralaKrediti i potraživanja odbanaka i drugihfinansijskih organizacija 4.136 - - - - - 4.136Krediti i potraživanja odkomitenata 5.370.565 34.523 2.127.292 139.218 - 2.301.033 3.069.532

od toga: Privreda 2.753.725 - 1.246.268 139.218 - 1.385.486 1.368.239

od toga: Stanovništvo 1.785.403 4.724 444.996 - - 449.720 1.335.683

od toga: Javni sektor 100.312 - 100.310 - - 100.310 2

od toga: Drugi komitenti 731.125 29.799 335.718 - - 365.517 365.608

od toga: Strana lica - - - - - - -

Ostala sredstva 36.798 64 1.813 - - 1.877 34.921

Bilansna aktiva 5.411.499 34.587 2.129.105 139.218 - 2.302.910 3.108.589Potencijalne i preuzeteobaveze 59.171 1.505 51.787 - - 53.292 5.879od toga: plative ičinidbene garancije 53.303 1.505 51.787 - - 53.292 11od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 5.868 - - - - - 5.868Stanje na dan 31.decembra 2017. 5.470.670 36.092 2.180.892 139.218 - 2.356.202 3.114.468



81



Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednostiLTV pokazatelja na dan 31. decembra 2018. godine

Vrednost LTV pokazatelja

Vrednost potrazivanja koja suobezbedjena hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 6.488.116

Od 50% do 70% 11.220.949

Od 70% do 90% 14.553.671

Od 90% do 100% 1.743.906

Od 100% do 120% 1.093.616

Od 120% do 150% 1.270.293

Preko 150% 3.691.321

Ukupno 40.061.872

Prosecan LTV pokazatelj za 2018. godinu 75.46

Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednostiLTV pokazatelja na dan 31. decembra 2017. godine:

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potrazivanja koja suobezbedjena hipotekom na

nepokretnostimaIspod 50% 6.220.186Od 50% do 70% 9.822.512Od 70% do 90% 12.537.019Od 90% do 100% 1.700.651Od 100% do 120% 1.480.231Od 120% do 150% 1.590.135Preko 150% 2.990.780Ukupno 36.341.514Prosecan LTV pokazatelj za 2017. godinu 75.72

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnosti kojom je topotraživanje obezbeđeno.

Pod problematičnim potraživanjima (NPE) Grupa svrstava svako potraživanja koje ispunjava jedan odsledećih kriterijuma:

· Partija je u stečaju/likvidaciji· Partija je utužena· Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana.· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od godinu

dana od momenta kada se ispituje NPE· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na dan

izveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni dodatni

ustupci (2.restrukturiranje)· Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3· Partija ima oznaku "Real objective evidence"· Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije za pravna lica· Partija fizickog lica je u materijalno znacajnoj docnji vecoj od 90 dana i bruto izlozenost partije

je veca od 20% bruto izlozenosti klijenta.



82



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama potraživanja u nivou obezvređenja 3 (stage 3) na dan 31. decembra 2018.


Brutovrednost

napocetkugodine

Nova problematicna Smanjenje

Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno

Od toga:naplaceno

Odtoga:

prodatoOd toga:otpisano

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 4.138 1 - 4.139 45 - 4.094 1 - 1 -Krediti i potraživanja odkomitenata 5.610.198 428.118 - 2.868.296 718.772 860.736 1.288.788 (9.564) (127.161) 3.033.295 1.593.379-od toga: Javni sektor 100.312 4 - 5.218 5.218 - - (236) 28 94.890 35.486-od toga: Privreda 2.753.725 93.220 - 1.548.904 512.384 860.736 175.784 (7.336) (152.225) 1.138.480 630.503-od toga: Stanovništvo 1.783.352 334.318 - 1.246.345 142.959 - 1.103.386 (947) (45.340) 825.038 567.476-od toga: Drugi komitenti 972.809 576 - 67.829 58.211 - 9.618 (1.045) 70.376 974.887 359.914

Ostala sredstva 36.794 2.116 - 27.939 1.140 - 26.799 (1) (5.339) 5.631 1.483

Bilansna aktiva 5.651.130 430.235 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.564) (132.500) 3.038.927 1.594.862

Plative i činidbene garancije 63.935 6.926 - - - - - (120) (10.017) 60.724 46.765Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 4.388 999 - - - - - - (4.344) 1.043 967

Ostalo - - - - - - - - - - -Potencijalne i preuzeteobaveze 68.323 7.925 - - - - - (120) (14.361) 61.767 47.732

Stanje na dan 31.decembra 2018. godine 5.719.453 438.160 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.684) (146.861) 3.100.694 1.642.594



83

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)33.2. Kreditni rizik (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama problematičnih potraživanja na dan 31. decembra 2017.


Brutovrednost

napocetkugodine

Nova problematicna SmanjenjeUticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno:

Od toga:naplaceno

Odtoga:

prodatoOd toga:otpisano

Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 4.514 2 - 266 180 - 86 (16) 4 4.138 -

Krediti i potraživanja od komitenata 7.317.398 390.086 - 1.801.309 336.049 4.653 1.460.607 (151.896) (144.081) 5.610.198 2.119.813od toga: Privreda 3.538.579 73.802 - 656.694 69.505 - 587.189 (105.147) (96.815) 2.753.725 1.218.776od toga: Stanovništvo 1.697.110 316.076 - 157.230 145.676 - 11.554 (15.228) (57.376) 1.783.352 428.768od toga: Javni sektor 107.095 2 - 1.552 1.270 - 282 (4.239) (994) 100.312 42.739od toga: Drugi komitenti 1.974.614 206 - 985.833 119.598 4.653 861.582 (27.282) 11.104 972.809 429.530Ostala sredstva 57.809 4.306 - 27.290 3.036 - 24.254 (12) 1.981 36.794 2.081

Bilansna aktiva 7.379.721 394.394 - 1.828.865 339.265 4.653 1.484.947 (152.024) (142.096) 5.651.130 2.121.894

Garancije 67.986 3.388 - - - - - (2.127) (5.312) 63.935 59.936Neiskoricene obaveze 755 1.596 - - - - - - 2.037 4.388 4.378

Potencijalne i preuzete obaveze 68.741 4.984 - - - - - (2.127) (3.275) 68.323 64.314

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 7.448.462 399.378 - 1.828.865 339.265 4.653 1.484.947 (154.151) (145.371) 5.719.453 2.186.208



84



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.decembra 2018. i na dan 31. decembra 2017.

Vrste sredstava stečenih naplatompotraživanja


Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2018. 41.449 201.993 - - 243.442

Stečena u toku perioda 19.752 58.243 - - 77.995Prodata u toku perioda - (25.268) (25.268)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr.Osnovno sredstvo ili investicionanekretnina) - (15.678) - - (15.678)Reklasifikovana u sredstva namenjenaprodajiod čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra2018. 61.201 219.290 - - 280.491Akumulirana ispravka vrednostiod čega: ispravke vrednosti u tokuperiodaNeto vrednost na dan 31. decembra2018. 61.201 219.290 - - 280.491

Vrste sredstava stečenih naplatompotraživanja


Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2017. 28.230 212.594 - 459 241.283

Stečena u toku perioda 24.986 25.663 - - 50.649Prodata u toku perioda (11.767) (36.264) - (459) (48.490)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr.Osnovno sredstvo ili investicionanekretnina) - - - - -Reklasifikovana u sredstva namenjenaprodaji - - - - -od čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra2017. 41.449 201.993 - - 243.442

Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -od čega: ispravke vrednosti u tokuperioda - - - - -Neto vrednost na dan 31. decembra2017. 41.449 201.933 - - 243.442



85


33.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe uslednesposobnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

· Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvorafinansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja),

· Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti) i

Likvidnost Grupe predstavlja sposobnost Grupe da finansira povećanje aktive i izmiri obaveze u skladu sanjihovim rokovima dospeća bez gubitaka. Rizik likvidnosti nastaje iz činjenice da Grupa obavlja funkcijuzbog koje je i osnovana, a to je ročna transformacije kratkoročnih izvora sredstava (prvenstveno klijentskihdepozita) u dugoročne kredite. Zbog toga Grupe nastoji da uspostavi efikasan sistem upravljanja rizikomlikvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju u njenom poslovanju čak i u uslovimaporemećaja na tržištu.

Strateški ciljevi Grupe u upravljanju rizikom likvidnosti su:

· Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Grupe;· Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja;· Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti;· Upravljanje rizikom likvidnosti po značajnim valutama;· Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima)· Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti· Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti· Upravljanje izvorima sredstava Grupe na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Grupe uz

ravnomeran rast njenih plasmana

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Grupe se rukovodi sledećim načelima:

· Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;· Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;· Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje,

praćenje, kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;· Redovno izveštavanje rukovodećih tela Grupe o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost

ovih tela u upravljanje rizikom likvidnosti;· Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;· Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.

Grupe meri izloženost riziku likvidnosti redovnom izradom pokazatelja likvidnosti:

· Pokazatelj likvidnosti Grupe (DL)· Uži pokazatelj likvidnosti Grupe· Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA)· Analiza ročne neusklađenosti bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki Grupe (gep

analiza) za unapred utvrđene periode uključujući i period od jednog dana

POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Grupe prvog i drugog reda, s jednestrane, i zbira obaveza Grupe po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Grupe sa ugovorenimrokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Grupe održava nivo likvidnosti tako da pokazatelj likvidnosti:

· Iznosi najmanje 1,0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

· Ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana;· Iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan.



86


33.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Pokazatelj likvidnosti tokom 2018. i 2017. godine je bio sledeći:2018. 2017.

Prosek za period 1,39 1,29Maksimalan za period 1,71 1,55Minimalan za period 1,22 1,12Na dan 31. decembra 1,47 1,26

Grupe dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja gaNarodnoj banci Srbije.

UŽI POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Uži pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos likidnih potraživanja Grupe prvog reda, s jedne strane, i zbiraobaveza Grupe po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Grupe sa ugovorenim rokomdospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Grupa održava nivo likvidnosti tako da uži pokazateljlikvidnosti:

· Iznosi najmanje 0,7 kad je obračunat kao prosek užih pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

· Ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana· Iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2018. i 2017. godine je bio sledeći:2018. 2017.

Prosek za period 1,02 1,07Maksimalan za period 1,32 1,32Minimalan za period 0,80 0,88Na dan 31. decembra 1,06 0,98

Grupa dnevno obračunava uži pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavljaga Narodnoj banci Srbije.

POKAZATELJ POKRIĆA LIKVIDNOM AKTIVOM (PPLA):

Pokazatelje pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Grupe i netoodliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovogpokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Grupaodržava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%.

PPLA je kratkoročni pokazatelj likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Grupaposeduje adekvatnu zalihu visoko likvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo i bezvećih gubitaka sa se kovertuje u gotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla da finansiraneplanirane novčane tokove u uslovima stresa.

PPLA za decembar 2018. godine iznosio je 126,72%.

Grupa mesečno obračunava PPLA i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja ga Narodnojbanci Srbije.



87



GEP ANALIZA:

Grupa vrši analizu ročne neusklađenosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki sa ciljem identifikovanjapotencijalnih nedostataka likvidnosti sa kojima se može suočiti. Analiza ročne neusklađenosti zasnovanaje na sledećim pretpostavkama:

· Analiza uzima u obzir samo bilansne i vanbilansne pozicije koje proizvode novčane tokove. Stavkepoput kapitala Grupe ili osnovnih sredstava nisu uvrštene u izveštaj osim u slučaju kada I oneproizvode prilive ili odlive gotovine (planirana dokapitalizacija, isplata dividenci, kupovina I prodajaosnovnih sredstava);

· Analiza je zasnovana na neto principu (bruto plasmani – ispravke vrednosti);· Prilikom procene budućih novčanih tokova, Grupa primenjuje konzervativan pristup i uzima u obzir

samo prilive po plasmanima klijenata svrstanih u NBS kategorije A, B ili V;· Izveštaj prikazuje buduće prilive i odlive po značajnim valutama i ukupno za sve valute u dinarima;· Osim osim budućih priliva/odliva po glavnici, izveštaj uzima u obzir i buduće prilive/odlive po

kamatama i naknadama;· Gep za svaki vremenski period računa se kao razlika između aktive i pasive za taj vremenski

period;· Kumulativni gep za neki vremenski period predstavlja sumu gepa za taj period i gepova za sve

prethodne periode.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Grupeje od fundamentalnog značaja u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za finansijske institucije nijeuobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećavaprofitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepova likvidnostiu skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podaci korišćeni zaanalizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Grupe obezbeđuju i osnovu za analizu indikatorastrukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Grupa mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom i pasivomdonosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti.



88



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema preostaloj ročnosti, sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine. Obelodanjeniiznosi obaveza predstavljaju ugovorene, nediskontovane tokove gotovine, uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije, dok su finansijska sredstavaobelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do12 meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2018.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 7.680.407 1.180.923 3.488.183 3.189.753 1.585.200 17.124.466Krediti i potraživanja od banaka 4.691.536 - - - - 4.691.536Krediti i potraživanja od komitenata 10.218.092 5.027.749 17.120.956 34.064.828 23.325.178 89.756.802

Ukupna finansijska sredstva 22.590.035 6.208.672 20.609.139 37.254.581 24.910.378 111.572.804

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do12 meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2018.

Depoziti prema bankama 3.648.209 2.083.712 7.399.216 10.373.525 7.085.980 30.590.642Depoziti prema komitentima 45.494.191 2.062.157 6.181.345 5.660.208 97.427 59.495.328Subordinirane obaveze 20.302 13.238 59.570 2.456.558 - 2.549.668

Ukupno finansijske obaveze 49.162.702 4.159.107 13.640.131 18.490.291 7.183.407 92.635.638

Ročna neusklađnost na 31.12.2018. (26.572.667) 2.049.565 6.969.008 18.764.290 17.726.971 18.937.166

Zahtevi likvidnosti za finansiranje garancija i neopozivih preuzetih obaveza značajno su niži od iznosa obaveza iskazanih u tabeli iznad. imajući u vidu da Grupa neočekuje da će treće strane povući sredstva u ugovorenim vremenskim okvirima.



89



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema preostaloj ročnosti. sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine. Obelodanjeniiznosi obaveza predstavljaju ugovorene. nediskontovane tokove gotovine. uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije. dok su finansijska sredstavaobelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2017.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 4.319.821 1.206.551 2.950.550 2.912.513 568.699 11.958.134Krediti i potraživanja od banaka 6.718.337 - - - - 6.718.337Krediti i potraživanja od komitenata 12.968.748 4.358.607 15.811.908 29.320.758 20.156.179 82.616.200

Ukupna finansijska sredstva 24.006.906 5.565.158 18.762.458 32.233.271 20.724.878 101.292.671Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2017.

Depoziti prema bankama 2.073.714 4.222.041 6.518.061 11.724.730 2.738.986 27.277.532Depoziti prema komitentima 39.772.747 1.736.350 5.455.036 5.477.702 99.263 52.541.099Subordinirane obaveze 6.615 13.229 59.533 317.507 2.369.455 2.766.339

Ukupno finansijske obaveze 41.853.075 5.971.620 12.032.630 17.519.939 5.207.704 82.584.969

Ročna neusklađnost na 31.12.2017. (17.846.169) (406.462) 6.729.828 14.713.331 15.517.174 18.707.702

U skladu sa Politikom za upravljanje rizikom likvidnosti Grupe propisani su način, dinamika i odgovornosti u procesu merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanjeo izloženosti riziku likvidnosti a sve u cilju njegove kontrole i ublažavanja.

Pored regulatornih limita za rizik likvidnosti, Grupa definiše interne limite (nivoe ranog upozorenja na povećanje rizika likvidnosti) i iste prati kroz interne izveštaje kojise dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom i mesečnom nivou.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, usklađivanje ročne strukture bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki,upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Grupe.

Jedan od prioriteta Grupe je da osigura da se njene dospele obaveze izmiruju na vreme a da Grupa pri tome u potpunosti ispunjava regulatorne zahteve Narodnebanke Srbije. S tim u vezi, Grupa je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama saaspekta novčanih tokova i njihove koncentracije sa ciljem ročnog usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potrebaza likvidnim sredstvima uzimajući u obzir promene u regulatornom, ekonomskom i političkom okruženju Grupe. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategijaupravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za likvidnim sredstvima.



90


33.4. Tržišni rizik

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe po osnovupromena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Grupe koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik. cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovuvlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik.

a) Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe poosnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

Grupa upravlja različitim oblicima kamatnog rizika i to:

· Rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk);· Rizikom krive prinosa (yield curve risk) kome je izložena zbog promene oblika krive prinosa;· Baznim rizikom (basis risk) kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno

osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena;· Rizikom opcija (optionality risk). kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno

osetljivim pozicijama (krediti sa mogućnošću prevremene otplate. depoziti sa mogućnošćuprevremenog povlačenja i dr.).

Kamatni rizik se javlja zbog mogućnosti da promene u kamatnim stopama utiču na buduće novčane tokoveili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Grupe je utvrdio limite kamatnih stopa zadefinisane vremenske periode.

Kamatni rizik utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Grupe negativnom efektu promenakamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Grupe (primarno.neto finansijski rezultat) i adekvatnost kapitala Grupe. Rezultat promene kamatnih stopa može bitipovećanje ili smanjenje kamatnih marži. Grupa redovno usklađuje svoje kamatne stope sa kretanjemtržišnih kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih ipasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom je da odredioptimalnu kamatnu stopu a samim tim i prihod Grupe. uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentskookruženje. S obzirom na ovaj cilj. Grupa pažljivo procenjuje osetljivost prihoda na nagle promenama tržišnihkamatnih stope.

U cilju zaštite od izloženosti riziku kamatne stope, Grupa ugovara varijabilnu kamatnu stopu, usklađujestrukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikomkamatnih stopa.

Grupa upravlja kamatnim rizikom tako što:

· adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijamakamatno osetljive aktive i pasive; i/ili.

· obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatnastopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučajukada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Grupa je izložena promenama nivoa tržišnih kamatnih stopa koje utiče na njenu finansijsku poziciju i tokovegotovine na način da povećavaju ili smanjuju njenu kamatnu maržu. Kamatne stope Grupe se zasnivaju natržišnim kamatnim stopama i Grupa ih redovno usklađuje sa promenama tržišnih stopa. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje Grupinihkamatnih stopa na konzistentnom nivou u skladu sa njenom poslovnom strategijom. Odbor za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja rizikom kamatne stope tako što vrši ročno usklađivanje pozicija aktive i pasivena osnovu makroekonomskih analiza i predviđanja kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa natržištu za različite segmente aktive i pasive.



91


33.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeće tabele prikazuju izloženost Grupe kamatnom riziku na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine. Finansijska sredstva i obavezesu prikazane po datumu ponovnog određivanja kamatne stope ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

AKTIVADo mesec

danaOd mesec do

tri meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci do

godinu dana

Prekojedne

godine NekamatonosnoUkupno

2018.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 15) 7.367.584 - - - - 9.669.755 17.037.339

Hartije od vrednosti - - - - 6.124 - 6.124Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija (Napomena 18) 3.845.062 - - - - 846.474 4.691.536

Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 804.491 1.395.978 1.636.568 8.454.187 67.607.040 303.058 80.201.322

Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - 1.661 1.661

Ukupno finansijska sredstva 12.017.137 1.395.978 1.636.568 8.454.187 67.613.164 10.820.948 101.937.982

OBAVEZEDo mesec

danaOd mesec do

tri meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci do

godinu dana

Prekojedne

godine Nekamatonosno Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i Centralnojbanci (Napomena 25) 2.044.177 576.648 1.974.188 3.940.940 21.148.380 423.620 30.107.953

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima (Napomena 26) 17.189.420 1.167.418 2.151.183 5.391.519 7.812.036 25.701.943 59.413.519

Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - 134 134

Subordinirane obaveze (Napomena 27) 13.683 - - - 2.363.893 - 2.377.576

Ukupno finansijske obaveze 19.247.280 1.744.066 4.125.371 9.332.459 31.324.309 26.125.697 91.899.182Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31. decembar2018. godine (7.230.143) (348.088) (2.488.803) (878.272) 36.288.855 (15.304.749) 10.038.800



92



a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

AKTIVA Do mesec danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest mesecido godinu dana

Preko jednegodine Nekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 14) 4.280.205 - - - - 8.514.639 12.794.844

Finansijska sredstva do dospeća (Napomena 15) 4.148 - - - - - 4.148

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija (Napomena 16) 5.758.156 - - 37.430 - 1.062.349 6.857.935

Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 17) 781.058 1.122.907 1.955.907 11.213.515 54.543.642 341.579 69.958.608

Ukupno finansijska sredstva 10.823.567 1.122.907 1.955.907 11.250.945 54.543.642 9.918.567 89.615.535

OBAVEZE

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO iCentralnoj banci (Napomena 22) 948.994 1.342.212 4.301.774 9.216.220 12.103.374 625.916 28.538.490

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima(Napomena 23) 15.953.650 4.817.958 619.282 3.556.959 8.135.453 18.112.429 51.195.731

Subordinirane obaveze (Napomena 24) 13.662 - - - 2.369.455 - 2.383.117

Ukupno finansijske obaveze 16.916.306 6.160.170 4.921.056 12.773.179 22.608.282 18.738.345 82.117.338

Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31.decembar 2017. godine (6.092.739) (5.037.263) (2.965.149) (1.522.234) 31.935.360 (8.819.778) 7.498.197



93



a) Kamatni rizik (nastavak)

U upravljanju kamatnim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopai projektuje uticaj tih promena na svoj bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođe pratianalizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno merenjem uticaja promene kamatnih stopa naprihode i rashode Grupe.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Grupe na promene kamatnih stopa (4% za RSD i 2%za EUR) uz nepromenjene ostale varijable. Senzitivnost bilansa uspeha meri se izračunavanjem efekatauticaja pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata ostvarenih po osnovufinansijskih sredstava i obaveza.

Donja tabela prikazuje efekte pretpostavljenih promena kamatnih stopa na bilans uspeha Grupe na baziostvarenih kamatnih stopa Grupe na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine.

Valuta

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2018.

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2017.Povećanje procentnihpoenaRSD 4% (37.817) 4% 158.068EUR 2% (193.940) 2% 163.770

Smanjenje procentnihpoenaRSD 4% 60.301 4% (148.527)EUR 2% 300.619 2% (168.875)

b) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursai posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Grupa ima plasmane i obaveze.Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansuuspeha.

Grupa upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive. a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Grupa je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji mora biti ugranicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivihdeviznih pozicija.



94



b) Devizni rizik (nastavak)

Tokom 2018. godine. Grupa je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištui koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi sesmanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Grupa je dnevno pratila i meriladevizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Grupe na dan 31. decembra 2018. godine:

Pozicija EUR USD CHF Ostalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 728.413 (98.708) 1.111 2.555 633.371Devizna imovina 67.869.265 1.179.020 1.011.052 235.928 70.295.265Devizne obaveze 67.140.852 1.277.728 1.009.941 233.373 69.661.894Neto forward pozicija (134.998) 98.544 - - (36.454)Duga pozicija - 121.343 - - 121.343Kratka pozicija 134.998 22.799 - - 157.797Duga otvorena pozicija 593.415 - 1.111 2.666 597.192Kratka otvorena pozicija - 164 - 111 275Neto otvorena pozicija 597.192Kapital 12.474.567Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2018. godine 4,79Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2017. godine 1,28

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva i obaveze udinarima sa valutnom klauzulom.

U upravljanju deviznim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kursevai projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promenadeviznih kurseva na neto rezultal Grupe. a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2018. godine:

Valuta

Promenadeviznog kursa

Uticaj na bilansuspeha u 000

RSD

Promenadeviznog kursa


RSDEUR -15% 89.012 5% (29.671)USD -15% (25) 5% 8CHF -15% 167 5% (56)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2017. godine:

ValutaPromena

deviznog kursa


RSDPromena

deviznog kursa


RSDEUR -15% 20.264 5% (6.755)USD -15% (85) 5% 28CHF 15% 52 5% (17)




95


c) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usledpropusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa,neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Grupi, kao i usled nastupanja nepredvidiviheksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Zbog činjenice da operativni rizik može da naruši ugled Grupe i može da ima negativne zakonske poslediceili uslovi nastanak finansijskih gubitaka, Grupa je uvela rigorozan kontrolni okvir i nadzor nad ovim rizikom.Grupa ne može u potpunosti da eliminiše sve operativne rizike, ali je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima.Kontrola operativnih rizika podrazumeva efektivnu podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti,usaglašavanje procedura, obuku osoblja i nadzor nad ovim rizikom.

d) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Grupe obuhvataju rizike njenih ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva iinvesticione nekretnine. Prema regulativi Narodne banke Srbije, ulaganje Grupe u jedno lice koje nije liceu finansijskom sektoru ne sme preći 10% njenog kapitala. Ukupna ulaganja Grupe u lica koja nisu lica ufinansijskom sektoru i u osnovna sredstva i investicione nekretnine Grupe ne smeju preći 60% kapitalaGrupe.

U skladu sa navedenom regulativom, Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. Svojomposlovnom strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja u skladu sa svojim poslovnimpotrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanjuGrupe. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Grupe i da budu uskladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga. strategija Grupe nije da investira u druge entiteteu nefinansijskom sektoru.

e) Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena, odnosno rizikmogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe zbog nemogućnosti Grupeda naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika uzemlji porekla tog lica.

Pošto Grupa odobrava plasmane licima sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije, usistem upravljanja rizicima uključila je i rizik zemlje. Strategija Grupe je da posluje samo sa licima čije jesedište odnosno prebivalište u zemljama čiji rejting nije ispod rejtinga Republike Srbije.

f) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe zbog negativnogmišljenja javnosti o načinu poslovanja Grupe. Grupa limitira izloženost ovom riziku kroz neprekidnounapređenje internih politika koje regulišu proces upravljanja ovim rizikom.



96


33.5. Upravljanje kapitalom

Kapital Grupe predstavlja zbir osnovnog i dopunskog kapitala, pri čemu osnovni kapital predstavlja zbirosnovnog akcijskog i dodatnog osnovnog kapitala. Navedene vrste regulatornog kapitala se razlikuju premasvom kvalitetu u smislu raspoloživosti za pokriće rizika i gubitaka iz poslovanja banke. pa tako osnovnikapital predstavlja kapital raspoloživ za pokriće rizika ili gubitaka tokom poslovanja na kontinuiranoj osnovidok je dopunski kapital sačinjen od elemenata koji služe za pokriće ili gubitaka u slučaju prestankaposlovanja. Osnovni akcijski kapital predstavlja deo osnovnog kapitala najvišeg kvaliteta i može se koristitibezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitaka iz poslovanja čim do njih dođe.

Zakonom o bankama i drugim relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke morajuda održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnomsrednjem kursu.

Ciljevi Grupe u pogledu upravljanja kapitalom su:

· Da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije.· Da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana.· Da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i· Da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Grupe.

Grupa upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima irizikom karakterističnim za aktivnosti Grupe. Rukovodstvo Grupe redovno prati pokazatelje adekvatnostikapitala Grupe i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalneizveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja kapitala.

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30. juna2017. godine. Grupa je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevom uskladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) prema kojoj jeminimalni racio adekvatnosti kapitala promenjen sa 12% na 8%.

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, utvrđuje se način izračunavanja kapitala Grupe i pokazateljanjegove adekvatnosti. Adekvatnost kapitala Grupe se meri kao odnos kapitala i rizikom ponderisane aktivebanke. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka da održavaju pokazateljeadekvatnosti kapitala (PAK) na niovima koji nisu niži od:

· 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (koji se izračunava kao odnososnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke);

· 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnogkapitala i rizične aktive banke)

· 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (koji se izračunava kao odnos ukupnog kapitala irizične aktive banke)

Grupa na mesečnom nivou izračunava pokazatelje adekvatnosti kapitala na osnovu kojih rukovodstvoGrupe donosi poslovne odluke u sferi upravljanja kapitalom.

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala. Odlukom o adekvatnosti kapitala(„Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) banke su dužne da održavaju i zaštitne slojeve kapitala.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavajuiznad propisanog regulatornog minimuma. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima, koji doprinoseočuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, budući da se njima povećava otpornost bankarskogsektora na gubitke, smanjuju se prekomerne ili potcenjene izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka iograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojeva kapitala jeste ublažavanje ciklične(kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik i zaštitnisloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzije sistemskog rizika.



97


33.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Grupa je dužna da održava sledeće zaštitne slojeve kapitala:

· Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive Grupa);· Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije. U 2018. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja iznosila je 0%);· Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (iznosi 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih

plasmana Grupe odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);· Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (ne izdvaja se zaštitni sloj kapitala za sistemski

značajne banke jer Banka nije identifikovana kao sistemski značajna banka)

Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAP-DET i ne uključuju se u obračunpokazatelja adekvatnosti kapitala.

Grupa sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) u skladu sa važećom regulativomNarodne banke Srbije (Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11,119/12, 123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15 , 61/15, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) i internim aktimausvojenim od strane nadležnih organa Grupe.

Interna procena adekvatnosti kapitala pretstavlja proces procene svih značajnih rizika kojima je Grupaizložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Grupa sprovodi kroz sledeće faze:· Procena profila rizika banke u svrhe ICAAP procesa;· Identifikacija rizika, mapiranje rizika i procena njihove materijalnosti;· Procena i merenje rizika, odnosno izračunavanje internog kapitalnog zahteva za svaki pojedinačni

rizik;· Utvrđivanje ukupnog internog kapitalnog zahteva;· Izračunavanje iznosa kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (regulatorni

kapital), raspoloživog internog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala;· Formiranje izveštaja o ICAAP-u.

Grupe je usklađena sa regulatornim zahtevima u pogledu adekvatnosti kapitala.

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br. 94/11,57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16,101/2017, 114/2017 i 103/2018),Grupa vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumimadefinisanim u navedenoj Odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Grupa dužna da obračuna rezervisanja zaprocenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir:

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B;15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G;100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskogpoložaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.



98



Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive irezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvataprimenu MSFI 9 standarda. Grupa je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potrebanza pokriće svih rizika kojima je Grupa izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivoukoji nije ispod 8%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfolijuGrupe, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeniglasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16,101/2017,114/2017 i 103/2018). Grupa je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, kojipredstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovomOdlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnimstavkama na nivou dužnika.

Prelaskom na Bazel III standarde omogućeno je isključivanje ove stavke iz obračuna kapitala ukoliko seispune uslovi iz tačke 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, što je Grupa iučinila.

Izvršni odbor Banke je na sednici 27. septembra 2017. godine doneo Odluku o umanjenju iznosa potrebnerezerve za procenjene gubitke u skladu sa tačkom 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnihstavki banke, odnosno o ukidanju rezervi za procenjene gubitke, imajući u vidu da je učešće problematičnihkredita odobrenih dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora u ukupnim kreditima odobrenimdužnicima iz tih sektora iznosilo manje od 10%.

Na dan 31.12.2018. godine, NPL racio iznosio je 3,97% tako da, u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala banke i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, potrebna rezerva zaprocenjene gubitke nije uzeta kao odbitna stavka prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.



99



Sledeće tabele prikazuju obračunate iznose regulatornog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala nadan 31. decembra 2018. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine:

31.12.2018.Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih 10.191.260Neraspoređena dobit iz ranijih godina 423.417Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanja vrednosti) (8)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (155.627)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (28.608)

10.430.434Dopunski kapitalSubordinirane obaveze 2.044.133

2.044.133

Kapital na dan 31. decembra 2018. godine 12.474.567

31.12.2017.Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 8.420.500Neraspoređena dobit iz ranijih godina 303.000Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanja vrednosti) (4)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (143.252)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (53.082)

8.527.162Dopunski kapital:Subordinirane obaveze 2.369.455

2.369.455

Kapital na dan 31. decembra 2017. godine 10.896.617

31.12.2018.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja / isporukepo osnovu slobodnih isporuka 5.038.818Kapitalni zahtev za devizni rizik 47.775Kapitalni zahtev za operativni rizik 679.785Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 71

Ukupno kapitalni zahtevi 5.766.449

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 14,47Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 14,47Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 17,31

31.12.2017.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne stranei rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 4.425.295Kapitalni zahtev za devizni rizik 11.158Kapitalni zahtev za operativni rizik 660.725

Ukupno kapitalni zahtevi 5.097.178

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 13,38Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 13,38Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 17,10



100



Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala (u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitalabanke) i iznosa izloženosti Grupe (u skladu sa Metodologijom za izradu izveštaja o pokazatelju leveridža)i iskazuje se u procentima. Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelja adekvatnosti kapitala i. zarazliku od pokazatelja adekvatnosti kapitala. pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan nastepenu rizičnosti imovine. imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive bankekoja nije ponderisana nivoom rizika.

U skladu sa važećom regulativom Narodne banke Srbije. za pokazatelj leveridža nije utvrđen minimalnozahtevani nivo već samo obaveza njegovog izračunavanja i praćenja.

Na dan 31. decembra 2018. godine pokazatelj leveridža Grupe je iznosio 9.20%.

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Grupa je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanjapropisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovunavedenog Zakona. na dan 31. decembra 2018. godine. Grupa je usaglasila sve pokazatelje poslovanjasa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Grupe na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017.godine. bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisanavrednost

Ostvarenavrednost

2018.

Ostvarenavrednost

2017.Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu ufinansijskom sektoru maksimum 60% 13.33% 15.21%

Zbir velikih izloženosti bankemaksimum

400% 43.50% 28.31%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.30 1.31– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.29 1.22– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.43 1.40– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.27 1.27Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 4.79% 1.28%Izloženost banke prema jednom licu ili grupipovezanih lica maksimum 25% 20.90% 12.05%Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala minimum 4.5% 14.47 14.39Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke minimum 6% 14.47 14.39Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke minimum 8% 17.31 18.39



101


33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Grupe je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postojezvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Fer vrednost nekog finansijskog instrumenta prikazana po njegovoj nominalnoj vrednosti približno jejednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovo uklјučuje keš. kao i potraživanja i obaveze bez definisanedospelosti ili fiksne kamatne stope. Za ostala potraživanja i obaveze. budući očekivani tokovi gotovinediskontuju do njihove sadašnje vrednosti koristeći tekuće kamatne stope. Imajući u vidu da su varijabilnekamatne stope ugovorene za većinu finansijske aktive i obaveza Grupe. promene u tekućim kamatnimstopama vode do promena u ugovorenim kamatnim stopama.

Kotirajuće tržišne cene se koriste za hartije kojima se trguje. Fer vrednost ostalih hartija se računa kao netosadašnja vrednost budućih očekivanih gotovinskih tokova.

Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihove knjigovodstvenevrednosti.

Grupa koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo 2: Komparativni pristup - koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugimtržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup - koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta. već su izvedene naosnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2018. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kodCentralne banke 17.037.339 - - 17.037.339Krediti i potraživanja od banaka - - 4.792.174 4.792.174Krediti i potraživanja odkomitenata - - 64.464.197 64.464.197

17.037.339 - 69.256.371 86.293.710Ukupna finansijska imovina

Finansijske obaveze na 31. decembra 2018. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 24.891.338 24.891.338Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 58.984.778 58.984.778Subordinirane obaveze - - 2.377.576 2.377.576

- - 86.253.692 86.253.692Ukupne finansijske obaveze



102


33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijska imovina na 31. decembra 2017. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke 12.794.844 - - 12.794.844Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - - -Krediti i potraživanja od banaka - - 6.899.650 6.899.650Krediti i potraživanja od komitenata - - 57.991.997 57.991.997

Ukupna finansijska imovina 12.794.844 - 64.891.647 77.686.491

Finansijske obaveze na 31. decembra 2017. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 23.437.801 23.437.801Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 50.772.586 50.772.586Subordinirane obaveze - - 2.383.117 2.383.117

Ukupne finansijske obaveze - - 76.593.504 76.593.504

34. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Grupa ima zaključene ugovore o operativnom lizingu.Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2018. 2017.

Do 1 godine 330.600 332.813Od 1 do 5 godina 2.000.000 2.100.000

2.330.600 2.432.813

b) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2018. 2017.

Do 1 godine 8.550 7.400Od 1 do 5 godina 34.200 32.000

42.750 39.400

c) Sudski sporovi

Grupa vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra2018. godine. Banka vodi 1.438 spora (2017.: 1.394) radi naplate svojih potraživanja u kojima najvećavrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 869.000 hiljada (2017.: RSD 869.533 hiljada).

credit agricole banka srbija a.d. novi sad … izvestaji... · u gotovini, kod transakcija...

Documents