cetvrti put - transformacija

8/14/2019 Cetvrti Put - Transformacija

1/27

ETVRTI PUT

TRANSFORMACIJA

Prevod: Jelena


2/27

2

MAURICE NICOLL TRANSFORMACIJAIzvodi iz

Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky

DEO IBirdlip, 30. juli 1941.Kao to neki od vas ve znaju, g. Uspenski jesugerisao da se ovaj Rad moe nazvati

psiho-transformizam. Ideja Rada je psiholoka transformacija transformacija nassamih.

Transformacija znai promenu jedne stvari u neku drugaiju stvar. Hemija prouavamoguu transformaciju materije. Postoje dobro poznate transformacije materije. Naprimer, eer moe biti transformisan u alkohol i sire delovanjem fermenta: to jetransformacija jedne molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. Kao toznate, alhemiari iz prolosti su oduvek sanjali o transformaciji prostog metala uzlato. Ali ta ideja nije uvek imala bukvalno znaenje, jer su tajne kole ponekad

koristile jezik alhemije da bi se ukazalo na mogunost transformacije oveka u druguvrstu oveka. ovek, kakav jeste to jest, mehaniki ovek, koji slui prirodi i koji jeutemeljen u nasilju je bio predstavljen kao prosti metal i transformacija prostogmetala u zlato je ukazivala na moguu transformaciju, koja latentno postoji u njemu.U Jevaneljima ideja o mehanikom oveku kao semenu, koje je sposobno za rast,ima isto znaenje, ima je i ideja o ponovnom roenju, o oveku koji se raa ponovo.

Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se posmatra kao trospratna fabrika, kojakoristi tri vrste hrane obinu hranu na najniem spratu fabrike, vazduh na drugomspratu i utiske na treem.

Hrana, koju jedemo, je izloena sukcesivnim transformacijama. Proces ivota jetransformacija. Svako ivo bie ivi transformiui jednu stvar u drugu. Biljketransformiu vazduh, vodu i minerale iz zemljita u nove supstance u ono tonazivamo paradajz, pasulj, graak, lenike, voe i tako dalje delovanjem sunevesvetlosti i fermenta. Osetljiva iva opna, prevuena preko Zemlje, koja provodi silu izUniverzuma to jest, organski ivot je prostrani transformiui organ.

Kada jedemo hranu, ona se sukcesivno, stepen po stepen, transformie u sve onesupstance, koje su neophodne za nau egzistenciju. To radi um pod imenominstinktivni centar, koji kontrolie unutranji rad organizma i, naravno, zna o tomemnogo vie nego mi. Moemo razumeti, da kada se uzme hrana, poinje probava.

Probava je transformacija. Hrana se u stomaku menja u neto drugo. To je samo prvistepen transformacije hrane i u Radu je oznaen kao prelazak od DO 768do RE 384.Bie dovoljno da iskoristimo taj prvi stepen kao primer, ne idui dalje. To je stepen,koji svako moe da razume bez tekoa. Svako moe da vidi da se hrana, koja je uzetau najniem odeljku trospratne fabrike naime, jelo koje jedemo podvrgavatransformaciji. Pretpostavimo sada da hrana padne u stomak i da se nita ne dogodi:ta sada? Telo, koje je nalik velikom gradu, nee uspostaviti nikakav kontakt sa njom.
http://www.4shared.com/document/gSNpR6eO/Maurice_Nicoll-Psychological_C.htmlhttp://www.4shared.com/document/gSNpR6eO/Maurice_Nicoll-Psychological_C.htmlhttp://www.4shared.com/document/gSNpR6eO/Maurice_Nicoll-Psychological_C.html


3/27

3

Kako nesvareni komad mesa ili paradajz moe ui u krvni tok i dopremiti n eophodne,fine supstance do mozga.

Meutim, upravo ta situacija je manje ili vie sluaj sa treom hranom, hranomutisaka. Oni ulaze i ostaju neprobavljeni to jest, ne dolazi do transformacije. Utisci

ulaze kao DO48 i zaustavljaju se. Osim veoma male koliine transformacije, nita sene dogaa. Nema odgovarajue transformacije utisaka. Nije neophodno za svrheprirode da ovek transformie utiske. Ali ovek moe transformisati utiske, ukolikoima dovoljno znanja i ukoliko razume zato je to neophodno.

Veina ljudi misli da e im spoljanji ivot dati ono za ime ude i tragaju. ivot ulazikao utisak, kao DO48. Prvo shvatanje znaenja Rada je razumeti da ivot, koji ulazikao utisak, mora da bude transformisan. Ne postoji takva stvar kao to je spolja njiivot. Ono to sve vreme primate su utisci. Vidite osobu, koja vam se ne dopada tojest, vi primate tu vrstu utiska. Vidite osobu, koja vam se dopada to jest, ponovoprimate utisak. ivot su utisci, ne vrsta, materijalna stvar, kakva pretpostavljate i

verujete da realnost jeste. Vaa realnost su vai utisci. Znam da je ovu ideju veomateko shvatiti. Ona predstavlja veoma teku raskrsnicu. Vi ste na primer sigurni daivot postoji kao takav, a ne kao utisci. Mislite da je osoba, koju vidite kako sedi ustolici, nosi plavo odelo, smeje se i pria, realna. Ne, va utisak o njoj je realan zavas. Da nemate ulo vida, ne biste je videli. Da nemate ulo sluha, ne biste je uli.ivot ulazi kao utisak i tu je da bi se moglo raditi na sebi ali samo ako shvatite daono na emu radite nije spoljanji ivot, ve utisci koje primate. Dok ovo ne budeterazumeli, nikada neete shvatiti znaenje onoga to se u Radu naziva Prvi Svesni ok.Taj ok se odnosi na one utiske, koji su sve to znamo o spoljanjem svetu, a kojeunosimo kao istinske stvari, prave ljude. Niko ne moe transformisati spoljanji ivot.Ali svako moe transformisati svoje utiske, naime, treu i najviu hranu, koja se unosi

u trospratnu fabriku. Iz tog razloga ovaj sistem kae da je neophodno napravitiagenciju za transformaciju na mestu ulaska utisaka. To je znaenje Rada, sagledanogu svetlu psiholoke transformacije i to je taka, na kojoj Rad poinje. To je nazvanoPrvi Svesni ok, jer je to neto to se ne radi mehaniki. To se ne dogaa mehaniki tj. za to je potreban svestan napor. ovek, koji poinje da razumeva ta to znai,istovremeno poinje da vie ne bude mehaniki ovek, koji slui prirodi, zaspali oveki korien od strane prirode za njene sopstvene potrebe, koje nisu u interesu oveka.Ako sada razmislite o znaenju svega onoga to vam je reeno da Radite u smislunapora, poevi od samo-posmatranja, videete bez ikakve sumnje da se praktinastrana Rada odnosi na transformaciju utisaka i na rezultate utisaka. Rad nanegativnim emocijama, rad na tmurnim raspoloenjima, rad na pridavanju znaaja

(konsideraciji), rad na unutranjem laganju, rad na identifikaciji, rad na tekim Ja,rad na samo-pravdanju, rad na stanjima sna i tako dalje je povezan satransformacijom utisaka i njihovim rezultatom. Sloiete se da se Rad na sebi moeuporediti sa varenjem u tom smislu to je varenje transformacija. Na mestu ulaskautisaka se mora postaviti agencija za transformaciju. To je Prvi Svesni oki njemu jedat opti opis pamenje sebe. Ako putem razumevanja Rada moete da posmatrateivot kao Rad, tada ste u stanju pamenja sebe. Ovo stanje svesti vodi dotransformacije utisaka a tako i ivota u pogledu vas samih. To jest, ivot vie ne


4/27

4

deluje na vas na stari nain. Poinjete da mislite i da razumevate na drugi nain. A toje poetak vae sopstvene transformacije. Jer dok god razmiljamo na isti nain,unosimo ivot na isti nain i nita se ne menja u nama. Transformisati utiske ivotaznai transformisati sebe samog, a samo potpuno novi nain razmiljanja to moepostii. Sav ovaj Rad slui da nam prui jedan sasvim novi nain razmiljanja.

Dopustite da vam dam jedan primer. Reeno vam je u Radu da ako ste negativni, toje uvek vaa greka. itava situacija, onako kako je snimljena ulima, mora bititransformisana. Ali da bi se to razumelo, neophodno je da se pone sa razmiljanjemna sasvim nov nain.

Svi vi moete razumeti da nas ivot neprestano tera na reakcije. Sve te reakcijeformiraju na ivot na sopstveni lini ivot. Promeniti ivot ne znai promenitispoljne okolnosti: to znai promeniti reakcije. Ali dok ne vidimo da spoljanji ivotulazi kao utisak, koji nas uslovljava da reagujemo na stereotipne naine, ne moemovideti taku potencijalne promene, gde je mogue raditi. Ako su reakcije, kojeformiraju na sopstveni lini ivot, veinom negativne, onda je to va ivot. Va ivot

je preteno masa negativnih reakcija na utiske, koji ulaze svakoga dana.Transformacija utisaka tako da oni ne izazivaju uvek negativne reakcije, je ondaovekov zadatak, ukoliko ovek eli da radi na sebi. Ali za to je neophodnosamoposmatranje u taki gde ulaze utisci. Onda ovek moe dopustiti da utisci uu nanegativan nain ili ne. Ako ne, to znai poeti iveti svesnije. Ako se propusti da setransformiu utisci u trenutku njihovog ulaska, moe se uvek raditi na rezultatima tihutisaka i spreiti da dobiju puni mehaniki efekat. Sve to zahteva definitivni oseaj,definitivnu evaluaciju Rada, jer to znai da Rad mora biti pomeren napred, do onetake, na kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehaniki do uobiajenog mesta ulinosti, gde proizvode reakcije. Kasnije emo vie govoriti o transformaciji, ali moese dodati da nije mogue postii vii nivo bez transformacije i sama ideja o

transformaciji je bazirana na injenici da postoje razliiti nivoi i odnosi se na prelazaksa jednog nivoa bia na drugi. Niko ne moe dostii vii nivo razvitka beztransformacije.

DEO IIBirdlip, 14. avgust 1941.

Linost, koju svi stiemo, prima utiske ivota. Ali ona ih ne transformie jer je mrtva.Kada bi utisci pali na sutinu, oni bi bili transformisani, jer bi pali na centre. Linost -termin, koji primenjujemo na sve to stiemo (a mi moramo da steknemo linost) -prevodi utiske sa svih strana ivotana ogranien i stereotipan nain u skladu sa svojim

kvalitetima i asocijacijama. Linost se u tom pogledu u Radu ponekad poredi sasekretaricom, koja sedi u prednjoj sobi, pristupajui svemu u skladu sa svojimsopstvenim idejama. Ona ima odreeni broj renika, enciklopedija, podsetnika itd.svuda oko sebe i poziva tri centra to jest, mentalni, emocionalni i fiziki centar uskladu sa svojim ogranienim idejama. Rezultat je taj, da se gotovo uvek pozivajupogreni centri. To znai da se ulazni utisci alju na pogrena mesta i proizvodepogrene rezultate.


5/27

5

ovekov ivot zavisi od te sekretarice, koja mehaniki gleda stvari u svom podsetniku,bez razumevanja ta one zaista znae, i na osnovu toga ih alje dalje, ne vodeirauna ta e se dogaati i oseajui da ona samo ispunjava svoju dunost.

To je naa unutranja situacija. Ono to je vano shvatiti u ovoj alegoriji je da ta

linost, koju svi stiemo i moramo da je steknemo, poinje da upravlja naimivotima. I nema svrhe zamiljati da se to dogaasamo nekim ljudima. To se dogaasvakome. Ko god da smo, putem samoposmatranja emo nai sebe zaposednute malimbrojem tipinih reakcija na brojne utiske ivota. Te mehanike reakcije upravljajunama.

Svakim upravlja njegov sopstveni set reakcija na utiske to jest, na ivot bilo da jerevolucionaran ili konzervativan, dobar ili lo u uobiajenom smislu. I te reakcije sunjegov ivot. oveanstvo je u tom smislu mehaniko. ovek je u sebi formiraoodreeni broj reakcija i njegova ivotna iskustva su n jihov rezultat. Ako ste u stanjuda se fiziki dovoljno opustite i odvojite se od svih ideja o sebi (to je mentalna

relaksacija), biete u stanju da vidite na ta mislim. Videete da postoji mnogo stvariispod vas naime, izvan vas koje i dalje posmatrate kao sebe. U tako pasivnomstanju vi to moete nejasno videti. Na prvi pogled se ini da su iznad vas. imzategnete miie i ponete da govorite, vi postajete oni. Oni postaju vi ili vi postajeteoni. Ali ne smete pokuavati da suvie radite ovu vebu na poetku.

U stvari, oni su nalik malim grabeljivim mainama, koje insistiraju na tome dapreuzmu kontrolu nad vama i zahtevaju da ponovo uete u njih. Njih stavlja u pokretona sekretarica to jest, uobiajeni nain, na koji ta sekretarica odgovara nautiske. I reakcije, koje slede, mi posmatramo kao ivot. Mi svoje tipine reakcije nautiske posmatramo kao ivot. Svoje reakcije na neku osobu posmatramo kao njega ili

nju. itav ivot to jest, spoljni ivot, ono to obino podrazumevamo pod ivotom naime, ono to vidimo i ujemo je za svaku osobu njegova ili njena reakcija nautiske, koji ulaze u nju. Kao to sam rekao na prolom susretu, velika je greka mislitida je ono to se naziva ivot vrsta, fiksirana stvar, ista za svakoga. Niko nema isteutiske o ivotu. ivot je na utisak o njemu i on moe biti transformisan. Ali kao tosam rekao, veoma je teko shvatiti tu ideju, jer je hipnotisanost ulima tako mona.Ne moemo spreiti da mislimo da su ula ta, koja nam pruaju realnost. Tako naunutranji ivot na pravi ivot od misli i oseanja ostaje nejasan za nae mentalnekoncepcije. Ipak, istovremeno mi znamo veoma dobro da je to ono gde istinski ivimonae misli i oseanja. Da bi se ustanovila taka u Radu, da bi se on uiniorealnijimod ivota, moramo posmatrati sebe i uiniti svoj unutranji ivot, sainjen od misli i

oseanja, u stvari monijim od bilo kakve injenice, koju nam prue ula. To jepoetak transformacije. ovek nita u sebi ne moetransformisati ukoliko je zalepljenza ula. Kao to sam rekao u poslednjem predavanju, Rad ui da ako ste negativni, toje vaa greka. Taka gledita bazirana na ulima kae da je greka kod te osobe,koju ujete svojim uima i vidite svojim oima. Tu osobu, kaete, treba okrivi ti zatoto govori ili postupa na ovaj ili onaj nain. Ali u stvari, ako ste postali negativni, onona emu treba da radite i to treba da posmatrate je ta negativna emocija, kojaprodir e u va unutranji ivot to jest, u unutranje, nevidljivo mesto gde istinski


6/27

6

postojite. Vae pravo bie je u vaem unutranjem, nevidljivom svetu. elite li dadiskutujete o ovoj taki? Dakle, da li su misli i oseanja i emocije i nade i oajanja,koja imate, za vas manje realna od stola i stolica u vaoj trpezariji? Da li vi ivite utoj trpezariji? Morali biste biti veoma identifikovani sa tim odreenim stolom istolicama, ali ak i kada bi bilo tako, zar nije va oseaj o tim stolovima i stolicama

ono to je realno za vas? Pretpostavite da ste bolesni i oseate da vam je smrt blizu,da li biste iole brinuli za njih? Naravno da ne. A zato? Zato to vie nemate nikakvihoseanja u vezi sa njima. Vaa oseanja i va nain identifikovanja je ono to ini davam se neka stvar ini toliko vanom. To nije stvar, koju vidite svojim fizikim oima.Pretpostavimo da osoba uoi da je identifikovana, recimo, sa nametajem: mislite lida mora izbaciti taj nametaj da bi se promenila? Naravno da ne. To bi bilobesmisleno. Ono to moe da promeni je da ne bude toliko identifikovana. Ako radi natome, ako pone da transformie reakcije u sebi, moe uivati u svom nametaju, alinee izvriti samoubistvo, ako on izgori u vatri. Vidite li razliku? Ne moetetransformisati ivot, ali moete poeti da transformiete nain na koji shvatate ivot.Prvi svesni ok znai Rad na sebi uopte. Poenta tog Rada je pokuaj da se sebi zada

taj ok. Sve, o emu se u ovom sistemu poduava na praktinoj strani, pripada prvomsvesnom oku ne-identifikaciji, ne-pridavanju znaaja i tako dalje. To moe voditido pravih trenutaka pamenja sebe kao nagradi. Tada ovek stie uvid u ono tomora da uini i shvata istinu Rada.

Ali Radom se mora baviti u duhu Rada to jest, u smislu i oseanju i vrednovanjuRada. To mora biti deo svakog napora u vezi sa Radom, jer niko ne moe raditi samoza sebe, inae rezultati odlaze u lanu linost i nisu od vrednosti. ovek mora raditi izljubavi prema Radu. To dovodi Kiseonik 12 na mesto ulaznih utisaka. Ulazni utisci suKiseonik 48. Oni ne mogu da preu u Kiseonik 24 bez Kiseonika 12 kao aktivne sile.Ukoliko kiseonik postoji na mestu prijema utisaka to jest, na mestu gde smo svesni

Kiseonik 48, koji ulazi kao pasivna sila, prelazi u Kiseonik 24, pri emu se trijadazavrava Ugljenikom 12. Kiseonik 12 ne postoji prirodno na toj taki u ljudskoj maini.On mora biti doveden na tu taku. Ako osoba posmatra ivot na isti uobiajeni nain to jest, uvek prima utiske na isti mehaniki nain i govori iz njih na isti mehanikinain i deluje iz njih na isti mehaniki nain onda se nita ne menja u toj osobi.Takvi ljudi ne mogu da evoluiraju. Oni ne mogu da vide u emu je poenta Rada nasebi. Oni misle da je to neto izvan nas. Osoba mora da dovede veoma moan kiseonikdo take gde utisci ulaze. To je Kiseonik 12.

DEO IIIBirdlip, 27. jul 1941.

Da bismo nastavili ove razgovore o transformaciji, postavimo naredno pitanje: tautiske spreava da se transformiu u nama? Zato se to ne dogaa uvek? Prouimoponovo to pitanje.

Utisci treba da produe svoju oktavu dokne dostignu MI 12. Setiete se da oni ulazekao 48, ali ne nastavljaju da se razvijaju (vidi figuru 1). Zapamtite takoe da PrviSvesni ok treba da uini da utisci nastave u svojoj evoluciji, naime, do vodonika 24, a


7/27

7

tada do vodonika 12. To znai, uz pomo Prvog Svesnog oka DO 48 postaje RE 24, azatim MI 12.

Dve stvari moraju sazreti u umu i biti jasno shvaene:

1.) Prvi Svesni ok se ne dogaa oveku koji spava. To je svesni napor, koji zahtevaposebno znanje i samo-posmatranje i dat je u vezi sa ulaznim utiscima ivota imehanikim reakcijama te osobe na njih. Uopteno govorei, on se sastoji od vienjaobjekta i istovremenog vienja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima.

2.) Prvi Svesni ok ljudskoj maini poveava energije maine u vidu vodonika 24 ivodonika 12. Rezultat je taj da se svakoj eliji u telu da drugaija hrana to jest, viivodonik. S obzirom na tu drugu taku dopustite da vas ovde podsetim da se niti fizikeniti psihike funkcije oveka ne mogu razumeti, dok se ne shvatida one mogu raditina razliitim stepenima svesti. Ako je primenjen Prvi svesni ok, dotaknuto je Treestanje svesti, sa rezultatom da ljudska maina zahvaljujui novoj energiji radi na

drugaiji nain, kako u pogledu psihikih, tako i u pogledu fizikih funkcija. Treestanje svesti je stanje Pamenja sebe, koje bi ovek trebalo da poseduje, ali koje jepostepeno izgubio zbog loih uslova ivota koji vodi. Danas se moe rei da se onojavlja u vidu veoma retkih fleeva. Prvi zadatak Rada je da vrati to izgubljeno stanje,naime, da uini da ovek pamti sebe, dok ne postigne barem retke fleeve rastuegstepena pamenja sebe putem svesnih napora. Ti napori, koji pripadaju Prvomsvesnom oku, postepeno rezultiraju boljim radom maine. Mnoge pogrene funkcije,kako u psihikim tako i u fizikim sferama, steene tim pogrenim radom maine nanajniem stepenu svesti to jest, u tami tada poinju da nestaju same od sebe.

Vratimo se sada pitanju ta to spreava DO 48 da pree u RE 24 i zatim u MI 12. Zato

se to ne dogaa uvek? To se dogaa u detinjstvu; MI 12 se do izvesnog stepenaproizvodi u ranoj mladosti. Moemo se setiti njene aktivnosti. Ali kako Linost raste isve vie obmotava Sutinu debelim slojem, to se dogaa sve ree. To jest, utiske svevie prihvata Linost. Ulazei preko ula, utisci padaju, takvi kakvi jesu, na debelumreu koja hvata sve (ostaje ouvan samo mali deo, koji napreduje i proizvodi veomamalu koliinu MI 12).

Ta mrea je Linost, sa svojim snanim odbojnicima, svojim fiksiranim stavovima,svojim mehanikim asocijacijama, svojim ulogama, koje se automatski stavljaju upogon, i svojim idejama, da ona zna i moe da ini, sa svim svojim kontradiktornimJa, sa imitacijom, sa svim svojim navikama identifikacije, pridavanja znaaja,samo-

opravdavanja, umiljanjem i laganjem, centriranim u lanoj Linosti. Sve to spreavada utisci nastave svoju normalnu transformaciju. Drugim reima, na mestu gde utisciulaze se obrazovalo neto neprozirno i mrano i zapreilo im prolaz unutra.

Sa stanovita trijade, utisci koji uu kao Kiseonik 48 ne mogu da nastave ka kiseoniku24 ako nije prisutan kiseonik 12. Kiseonik 12 mora da bude doveden do mesta gdeulaze utisci. Linost je veinom sainjena od kiseonika 48 formatornog kiseonika tako da utisci 48 padaju na linost 48 i budui da nedostaju neophodni elementi


8/27

8

trijade, nikakva transformacija nije mogua. U sluaju hrane - obine hrane to jest,kiseonika 768 poto je uneta u telo, ona nailazi na probavne sokove i njihove aktivnefermente, koji spadaju u red kiseonika 192, i rezultat je transformacija 768 u 384. Aliu sluaju utisaka, jednom kada je formirana linost, na njih ne nailaze nikakvikorespondirajui aktivni fermenti (u sluaju kiseonika 12). Rad sam mora da bude

doveden na to mesto i da deluje kao ferment, jer Rad treba da dovede oveka dotoga da razmilja na nov nain i da ga probudi.

ta to znai? Kako ovek moe dovesti Rad na mesto ulaska utisaka? Ukratko, s eajuise Rada emocionalno. to vie ovek usled istinskog samo-posmatranja oseasopstvenu bespomonost i da je maina, to vie shvata svoju ignorantnost, to vievidi svoju mehaninost i da je nalik maini, to vie opaa svoju unutranju nitavnost,to e Rad za njega bivati emocionalniji. Rad u nama moe postojati kao kiseonik 48.Tada je on samo u linosti, kao neto formatorno, u memoriji. On u nama takoemoe postojati kao kiseonik 24. Tada je emocionalan. On takoe moe postati takovredan, tako vaan za nas, da poinje da ima intenzitet znaaja i vanost, koji

pripada kiseoniku 12. U tom sluaju, lana linost poinje da propada i ovek postajekao malo dete. To je znaenje izraza: Osim ako ne postanete kao mala deca.Ukoliko ovekova ljubav vie nije uvek orijentisana ka njemu samom, ka njegovimuobiajenim idejama o sebi, njegovoj neobinoj sujeti i samo-velianju to jest, kanjegovoj lanoj linosti tada se pravac njegove volje menja to jest, menja serezultat njegovih elja. Kada potovanje istine ezoterijskih uenja postane jae odsamo-velianja, to poinje da deluje u oveku. On poinje sve da shvata drugaije.itav nain na koji reaguje na spoljanji ivot se menja. (zato ne moete darazumete da ivot jeste utisci?). On vie ne reaguje na utiske iz svoje mehanikelinosti, govorei uvek iste stvari, oseajui iste stvari itd. On poinje da deluje izRada to znai, na sasvim novi nain.

Rad dolazi na mesto gde ivot ulazi u njega kao utisak i stoji uz njega. On poinje daposmatra ivot kroz Rad i umesto da troi svoje vreme na stotine oblika unutranjegpridavanja znaaja ili negativnih reakcija ili identifikacija, on traga za snagom radada mu pomogne da promeni svoje mehanike reakcije, kojih je postao svestan samo-posmatranjem, i da transformie svoje uobiajene naine razmiljanja. On poinje daivi svesnije na toj taki gde ivot ulazi kao utisci.

DEO IVBirdlip, 12.09.1941.

Sekcija I Uzmimo ideju o Radu na sebi. Kao to vi svi znate, mi tu stvar, kojunazivamo sebe to jest, mene, tebe shvatamo kao jednu stvar. Mi mislimo da mijesmo mi sami.

To Rad na sebi ini potpuno nemoguim. Kako vi moete raditi na sebi (you on you),ako ste vi i vi u oba sluaja ista stvar? Razmislite na trenutak ako ste vii vi identini to jest, jedna i ista stvar kako moete posmatrati sebe? Zar to ne bi bilonemogue? Jedna stvar ne moe posmatrati samu sebe. Stvar identina sa samom


9/27

9

sobom ne moe videti sebe, jer su oboje isto i stvar, koja je isto sa sobom, ne moezauzeti stanovite van sebe, sa koga e posmatrati sebe.

Govorim sve ovo, da bih naglasio koliko je za ljude teko da ponu da rade na sebi.Razlog za to je to sebesmatraju sobom. Ako ovek sebe tako posmatra, on ne moe

da posmatra sebe. Sve je on sam. On svemu kae ja. Ako ovek svemu u sebi kaeja, tada je sve u njemu ja i kako on moe posmatrati sebe? Kako ja moeposmatrati ja, ako su oni jedna i ista stvar? U jednom trenutku on je razdraljiv igrub, u drugom je nean i ljubazan. Ali on kae ja svemu tome. I tako to ne moevideti. To sve je za njegajedno.

Taj veliki kamen spoticanja lei na svaijem putu i njegovo dugo, veoma dugoprevazilaenje je zadatak Rada na sebi. A koliko dugo traje dok ovek ne pone davidi ta to sve znai i o emu Rad uvek govori. Sretao sam u Radu ljude, koji esto itokom nekoliko godina jo nisu uhvatili ni traak toga ta samo-posmatranje znai tojest, ljude, koji i dalje posmatraju sve to se dogaa u njima kao ja i kau ja

svakom raspoloenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom oseanju, svakojsenzaciji, svakom kriticizmu, svakom oseanju ljutnje, svakom negativnom stanju,svakom prigovoru, svakom nedopadanju, svakoj mrnji, svakoj utuenosti, svakojdepresiji, svakom uzbuenju, svakoj sumnji, svakom strahu. Svakom nizu unutranjeggovora oni kau ja, svakom negativnom monologu kau ja, svakoj sumnji kauja, svakom oseanju povreenosti kau ja, svakom vidu imaginacije kau ja,svakom pokretu koji naprave kau ja. Svemu, to se odvija unutar njih, kau ja. Utom sluaju Rad moe biti samo neto to se spolja slua, neto to uju da im sekae, rei, koje e zapamtiti ili ne, ve prema sluaju. Ali nemaju predstave ta Radna sebi znai, jer nemaju predstave da postoji takva stvar kao to je sebi. Gledajuka spolja svojim oima, sluaju svojim uima i vide i uju ono to je van njih. Gde je u

tom sluaju ta stvar pod imenom sebe? Zar nije sve izvan njih osim neega to zovuja? Zar ivot nije mnogo stvari spolja i neto, to posmatraju kao ja to jest, kaosebe same? A ako se ovaj Rad ne bavi stvarima spolja, koje mogu uti i videti idodirnuti, ime se on u stvari bavi? Jer sigurno ne postoji nita drugo osim tih spoljnihstvari i neega to je ja. Istovremeno oni Rad mogu oseati emocionalno. Oni moguoseati da se on bavi neimneobinim, istinskim i realnim. Ali ne mogu tano videtita je to. Oni nastavljaju da govore kao to su uvek govorili i kau ja svemu. Svimsvojim manifestacijama, svoj mehaninosti, svem unutranjem ivotu oni kau ja. Ibudui da je sve ja, na emu se moe raditi? To je potpuno tano. Jer ako je sve uvezi sa osobom u spoljnoj manifestaciji i u unutranjem ivotu ja, nema niega naemu se moe raditi. Jer ko moe raditi na ja, ako je sve ja? ta moe

posmatrati ja ako je sve ja? Odgovor je, naravno, da to niko ne moe. Stvar nemoe posmatrati samu sebe. U njoj mora postojati neto razliito od nje same, da bistvar posmatrala samo sebe. A u naem sopstvenom sluaju, u sluaju svakoga,ukoliko u nama nema nieg razliitog od nas samih, kako moemo posmatrati sebe iraditi na sebi? Da bi se radilo na sebi, neophodno je poeti sa posmatranjem sebe.Meutim, ako su ja i sebe jedno te isto, kako bi to uopte bilo mogue? Ne postojinita na emu bih mogao da radim.


10/27

10

Birdlip, 21. septembar 1941.

Sekcija II Proli put smo govorili o tome da je neophodno ne govoriti ja svemu usebi. uli ste da se kae da se, pre nego to podeli sebe na dva (dela), ovek ne moepomeriti sa mesta. Ova izreka, koja se esto koristi u Radu, ukazuje na poetak

procesa , koji se naziva unutranje odvajanje. ovek prvo mora podeliti sebe na dva(dela). Ali kasniji stepeni unutranjeg odvajanja su sloeniji nego to.

Dopustite da vam dam jedan primer. Neko, ko je poeo da vidi ta samo-posmatranjei odvajanje znai, mi je nedavno rekao: Uvek sam posmatrao negativne emocije kaolo deo mene. Uvideo sam da je to pogreno. Samo -posmatranje e nam pokazatinaa negativna stanja. Ali po pravilu je potrebno jo neto pored njihovogjednostavnog posmatranja, a to je unutranja odvojenost. A niko se ne moe odvojitiod onoga to posmatra, ako smatra da je to to posmatra on sam, jer e se oseajja tada neizbeno preneti na ono to posmatra u sebi i taj oseaj ja e poveatisnagu i mo onoga to on posmatra. On mora da naui da na pravi nain kae: To

nisam ja nisam ja. A dok posmatra negativne emocije kao lo deo sebe samog,nee biti u stanju da se odvoji od njih. Vidite li zato? On nee biti u stanju da seodvoji od njih, jer ih posmatra kao sebe i tako im daje validnost ja. Kao to jereeno u prolom razgovoru, ako svemu u sebi damo oseaj ja, ako kaemo jasvemu o emu mislimo ili to oseamo ili to zamiljamo, nita se ne moe promeniti.Jer ja ne moe izmeniti ja. Ako praktikujemo samo-posmatranje na toj osnovi,sve to posmatramo e biti ja, dok je sluaj u stvari da je sve u nama praktinogovorei to to jest, maina koja radi sama od sebe. Umesto da kaemo jamislim, bilo bi blie istini ako bismo rekli to misli. I umesto da kaemo jaoseam, bilo bi blie rei: to osea.

Ono to nazivamo sobom, emu kaemo ja, je u stvari ogroman svet, vei iraznovrsniji nego spoljni svet koji posmatramo spoljnim ulima. Ne kaemo jaonome to vidimo u spoljnjem svetu, meutim, kaemo ja svemu u unutranjemsvetu. Potrebno je mnogo godina da bi se ova pogreka makar malo modifikovala.Meutim, ponekad nam je dato jasno svetlo razumevanja za trenutak i mi shvatamota to znai i o emu nam Rad stalno govori. Ukoliko ovek sebi pripisuje zlo, on je upogrenoj poziciju u pogledu njega, ba kao kada sebi pripisuje dobro i zasluge okotoga. Svaka vrsta misli moe ui u na um; svaka vrsta oseanja moe ui u nae srce.Ali ako ih pripisujete sebi i kaete ja svakoj od njih, vi ih vezujete za sebe i nemoete se iznutra odvojiti od njih. ovek moe izbei negativne misli i emocije, akoih ne posmatra kao deo sebe, kao Ja. Ali ako ih ovek posmatra kao Ja, on se

ujedinjuje sa njima tj. ako se identifikuje sa njima i tada ih ne moe izbei.Postoje unutranja stanja u nama stanja unutar svih nas koja moramo izbei, bakao to izbegavamo hodanje po mulju u spoljanjem, vidljivom svetu. ovek ih ne smesluati, ne sme ii za njima, ne sme ih dotai niti dopustiti da ona dotaknu njega. Toje unutranja odvojenost. Ali ne moete praktikovati unutranju odvojenost, ako sve,to se odvija u vaem unutranjem ivotu gde istinski svi ivite - pripisujete sebi.esto sam nailazio na ljude, koji su mi postavljali pitanja u vezi sa m islima, koje su ihmuile. Na primer, ljudi, koji su ponosni to su ono to se naziva jasnog uma esto


11/27

11

zatiu sebe izmuene mislima i slikama; to je upravo ono to se dogaa, ako osobainsistira na tome, da je sve u njemu ili njoj ja.

U svakom trenutku najudnije misli mogu ui u nas. Ako ih nazovemo Ja, akopoverujemo da ih mi mislimo, one stiu mo nad nama. I ukoliko pokuamo da ih

eliminiemo, videemo da e nam to biti nemogue. Zato? Ponoviu jednu sopstvenuilustraciju uz tu situaciju. Pretpostavite da stojite na jednoj dasci i pokuavate da jepodignete i borite se koliko god moete da to uinite. Da li ete uspeti? Ne, jer visami pokuavate da podignete sebe a to je nemogue.

Potrebna je znaajna preorijentacija itave koncepcije o sebi da bi se moglo shvatitita to znai. Toliko mnogo odbojnika i oblika ponosa i glupih naina razmiljanja nasspreavaju da vidimo situaciju unutar nas kakva zaista jeste. Umiljamo dakontroliemo sebe. Umiljamo da smo svesni i da uvek znamo ta mislimo i govorimo iinimo. Umiljamo da smo jedinstveni, da imamo istinsko, stalno Ja i da imamovolju i umiljamo jo mnogo stvari pored toga. Sve to nam stoji na putu i pre nego to

budemo mogli da praktikujemo unutranju odvojenost, neophodno je sasvim novo oseanje o sebi i onome to istinski jesmo.

J.G. Bennett - TRANSFORMACIJAPreuzeto sa:http://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.html

When the smallest fragment of Truth enters a manhe can do nothing but obey. (The Dramatic Universe,vol.3)Transformacija je proces, koji se mora zapoeti inastaviti razliitim sredstvima. To su sredstva etirivrste, od kojih svako predstavlja neophodan doprinospravom balansu celine. Ako zanemarimo bilo koje odnjih ili ako jedno od njih precenimo i oslonimo se nanjega mnogo vie nego na druge, proces e ispasti izbalansa i mi emo se suoiti sa tekoama; moemoizgubiti put.

Treba da posmatramo transformaciju kao neto to se odvija sada i ovde. Ona zavisiod toga ta inimo i povratno zavisi od toga ta nas pokree i daje nam pravac. Svako

od ta etiri sredstva, koja u opisati, ulazi u na sadanji trenutak iz jednog izvora i toje razlog zato samovo poglavlje nazvao: etiri izvora.

To su:1. UENJEPoinjemo sa pozicije ignorantnosti sebe samih, svojih potencijala, puteva, naina imetoda i zakona koji upravljaju procesom transformacije. Ta ignorantnost mora bitiotklonjena. Moramo tragati i moramo uiti. Pre nego to budemo mogli da uimo,
http://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.htmlhttp://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.htmlhttp://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.htmlhttp://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.html


12/27

12

moramo nauiti da uimo. Moramo eleti da uimo i ne smemo oekivati da znamobez uenja. Moemo zamiljati da nema niega to bismo eleli vie nego da znamoistinu o sebi samima i svetu, ali svojim ponaanjem esto uvek iznova zatvaramo svojum za znanje koje nam ne pristoji.

ak i ako iskreno elimo da uimo, iz toga i dalje ne sledi da smo voljni da budemopoduavani. To je pria o tragaocu za znanjem, koji je zamolio majstora da ga ui idobio sledei odgovor: Ako budem bio voljan da te uim, da li e i ti biti voljan dabude poduavan?

Neki delovi uenja moraju doi od nas samih. Moramo biti voljni da budemo iskreni uposmatranju svojih unutranjih stanja i skrivenih impulsa kao i svog spoljanjegponaanja. Ali ak i iskreno samo-posmatranje treba da bude upravljano znanjem otome ta da se gleda i kako da se verifikuje ono to se vidi. Kako treba da uimo.

Uenje je beskonaan proces dok se zaista ne stigne do blagovienja (beatific

vision je unutranja i direktna vizuelna percepcija Boga. Dok je ljudsko razumevanjeBoga tokom ivota indirektno (meditacija/molitva) blagovienje znai da dua istinskigleda u Boga - Wikipedia), kada emo znati i biti spoznati. Moda je blagovienjesamo poetak novog ivota, kada poinjemo da uimo stvari, koje se ne mogu izrazitireima. Moje sopstveno verovanje je da je sposobnost uenja toliko dragocenkvalitet, da ne moe nestati iz savrenog oveka. Biti sposoban da ui znai biti mladi onaj ko u sebi sauva radost uenja sveom, ostaje zauvek mlad. Sve to u namazatvara kanale, kroz koje moe ui novo znanje, oteava nam beg iz zatvorasopstvene ignorantnosti. Ignorantan ovek je nalik zatvoreniku, koji kopni u svojojuzanoj eliji, koja e postati njegov grob, jer nije nauio da su vrata otvorena.

ovek treba da neguje mo rasuivanja, razvijajui naviku da se suzdri oddonoenja sudova o novim idejama i ljudima koje sretne, a da se pri tome nesuzdrava da donese konanu odluku da li e ili ne produbiti svoj kontakt sa njima.

... Treba da prouavamo dobre obiaje, koje su vekovima potovali razni ljudi, i dapokuamo da razumemo njihovu pravu svrhu.

Ovakvi saveti se mogu initi oigledni i ak stereotipni, ali je vreme da ih primenimo upraksi. Neka italac zapita sebe da li ini bilo ta praktino da unapredi svoju morasuivanja i razlikovanja. Moda e uvideti da daje ono najbolje od sebe da ispitasvaku vanu situaciju i donese pravu odluku, ali da mu nije palo na um, da bi to

najbolje moglo da se pobolja.Ovde bih predloio nekoliko pravila, koja smatram korisnim i od pomoi u pravcupravog uenja.

1. Upitajte sebe da li ono, to vam je reeno i to ste proitali, moe da budepotvreno. Ako da, kako? Potvrdite pre nego to prihvatite.


13/27

13

2. Ukoliko nemate naina da to potvrdite, nemojte odbaciti ono to vam je reeno,pre nego to prvo zapitate sebe, da li vam je istinski vano da li je to tano ili ne.

3. Ukoliko vam jeste vano, istraite izvor, iz koga znanje dolazi i upitajte sebe, dali ste spremni da mu poklonite poverenje, dok ne doete do nekog naina verifikacije.

4. Nikada nemojte uzimati ono naueno kao konano. Budite spremni da ponovopogledate u njega.

5. Unakrsna provera je korisna. Moe nam pruiti pouzdanje, ako naemo da dvadelia znanja dopunjavaju jedan drugog i pokazuju tendenciju da potvrde jedandrugog.

6. Ali zapamtite da je mogue unakrsno porediti samo stvari izraene istim jezikom.Moemo zapasti u veliku zabunu, ako pokuamo da uporedimo jedno uenje sadrugim, dok nismo sigurni ta svako od njih pokuava da nam kae .

7. Praktikujte nepristrasnost. Ne dopustite da dopadanje i nedopadanje utiu nava sud.

8. Meutim, pridajte punu vanost svojim instinktivnim reakcijama. One suprodornije od vaih rei.

9. Uiti ta i uiti zato nije isto, a opet ih nikada ne moemo odvojiti. Mi neznamo neto zaista, ako ne znamo kako da upotrebimo svoje znanje. Znati kako znati kako da se pokrenemo nas nee odvesti daleko, ako ne znamo ta radimo.Drugim reima, razlika izmeu teoretskog i praktinog znanja je samo pitanje

uverenja. To dvoje mora uvek da bude povezivano, da bi se dobio pozitivan rezultat.

10. Zapamtite da je parcijalno znanje opasno. Uvek pokuajte da vidite celinu,kojoj znanje pripada. ak i ako ne moete da vidite celinu, bolje je pokuati negoostati sa izolovanim fragmentom.

11. Otvorajte svoj um sve vie i vie.

12. Znanje, koje se deli, se razume bolje nego znanje, koje se nagomilava.

Najbolje uimo poduavajui; pod pretpostavkom da nikada ne zaboravimo svoju

ignorantnost i zapamtimo da je uenje-poduavanje dvosmerni proces, u kome uiteljprima isto toliko kao i uenik.

Uenje je nain da se poveemo sa samima sobom na prvom mestu (samo-spoznaja)i sa onim to nismo mi na drugom (objektivno znanje).

Znanje donosi red i oseaj pravca u na ivot, ali samo po sebi ono nas netransformie. Za to je potreban drugi izvor:


14/27

14

2. BORBAelimo da se promenimo i budemo transformisani, elimo da uinimo svoje ivoteispunjenim i korisnim koliko je to mogue i da pronaemo i shvatimo svoju sopstvenusudbinu. Sve te elje imaju svoje mesto u svima nama; one su tu jer postoji Ideal. Sve

religije i sva uenja su saglasna da postoji Ideal ili Savreni ovek. To savrenstvo jedeo nae prirode. Deca gledaju svoje roditelje. Kako rastu, taj ideal postajeuniverzalan i objektivan. ak i ako odbacuju religiju i odbijaju da poveu Idealnogoveka sa Bogom, ideal ipak ostaje: ne moemo iveti bez njega. Najiskrivljeniji inajuasniji ideal je i dalje za oveka, koji ezne za tim svojim idealom i morapokuati da ga dosegne bilo da to eli ili ne.

Imamo sve vrste drugih elja, koje nisu povezane sa idealom. ak i ako tragamo zanjima, mi smo neprestano ometani u telu, oseanjima i umu. Ne postoji stabilnojedinstvo u nama, koje uvek i u svim stanjima i svim uslovima moe da eli istu stvar.Za sve nas je oigledno da u nama postoji konflikt elja. Na uobiajeni nain mi se

pomeramo sa jedne elje na drugu u skladu sa onim to proizvoljno privue naupanju ili u skladu sa navikom ili ponaanjem, koje smo formirali.

Onoliko dugo koliko se ivot odvija u tom pravcu, razliiti impulsi neutraliu jednidruge i mi ne dospevamo nigde, ili radije, neprimetno se kreemo u pravcu gubljenjasvih elja, to je znak starenja. Kada sve elje oslabe, kreemo u pravcu smrti. To bitrebalo da svako shvata i to verovatno i jeste sluaj; ali ne znajui ta da radi sa time,veina ljudi zatvara oi pred tom situacijom i opravdava sebe, krivei okolnosti.

Ipak, ono to se trai je veoma jednostavno. ovek mora organizovati bitku elja iliimpulsa. Mi imamo odreenu mo izbora: ne onoliko slobodnu koliko uobraavamo, ali

ipak dovoljnu da se organizuje bitka izmeu da i ne.Na primer, svako kod sebe moe pronai unutranje stavove ili spoljanje ponaanje,koje je u suprotnosti sa njegovim sopstvenim Idealom. On moe upitati sebe da li elida ih zadri ili da ih se oslobodi. Iz tog samo-preispitivanja moe proizai odluka oborbi sa stavom ili navikom koju je istraio.

Borba je mogua zato to mi ljudi nismo nedeljiva celina. Jedan deo nas moe da sebori protiv drugog, ali samo pod uslovom da je svestan unutranje odvojenosti. To semoe doiveti veoma jednostavno u odnosu na nae telo. Mi obino kaemo Umoransam, dok bi oigledno bilo ispravno rei moje telo je umorno. Ili ja uopte nisam

umoran. U tom sluaju sam odvojen od svog tela. Tada mogu rei svome telu modasi umorno, ali ja elim da uradi to i to. Moe da usledi bitka i kao posledica te bitkemoje telo moe da me poslua. Ista situacija moe da se javi na hiljade naina. Onizajedno ine drugi najvei izvor iz koga se proces transformacije nastavlja.

Bitka sa samim sobom se takoe moe nazvati samo-disciplina ili rad na sebi. Moese primeniti na telo, oseanja i um ili na sve njih zajedno. Ona moe biti razliitihnivoa razumevanja i intenziteta. Na ovom mestu elim da objasnim samo osnovni


15/27


16/27

16

3. Koristite rasuivanje. Ne budite suvie ambiciozni. Nauite da izmerite svojsopstveni kapacitet.

4. Upornost e uiniti ono to se ne moe postii silom. Kapi vode rone breg:

provala oblaka e ga ostaviti nepromenjenog.5. Ne plaite se borbe. Niko nikada sebe nije uinio nesrenim ili povredio borbom,osim ako je bio suvie ambiciozan, ludo odvaan ili eljan slave.

6. Zapamtite da je sadanja borba klju za buduu sreu.

7. Nemojte prekidati i menjati. Veoma skroman plan, odluno sproveden, moepostii zapanjujue rezultate.

8. Donesite odluku samo ako ste sigurni da imate i nameru i sposobnosti da je

sprovedete.

9. Ukoliko sumnjate u svoje sposobnosti, recite sebi da ete dati najbolje od sebe.Onda to najbolje mora biti vaa odluka.

10. Nemojte aliti zbog pogreaka, niti pokuati da ih opravdate. One su proizale izvaeg sadanjeg trenutka i ne postoji nita to biste mogli uiniti sa njima.

11. Vae telo je ignorantno; budite nepristrasni prema njemu. Vaa oseanja semenjaju; ne raunajte na njih. Va um je nestabilan; ne oekujte da e ostati stabilanu vaem sadanjem trenutku. Ukratko, budite realni u vezi sa samim sobom.

12. Nikada nemojte zaboraviti da niko drugi ne moe obaviti vau borbu za vas.

... Budalasta, neselektivna borba koja je sama sebi svrha ne vodi ni do egadobrog.

Borba je organizacija moi elje. Dok neto u nama ne poeli da se bori, mi to nemoemo uiniti. elja moe biti nesvesna ili podsvesna, ali uz pomo znanja mi jemoemo uiniti svesnom i biti u stanju da je organizujemo.

3. RTVADo sada smo imali mirnu plovidbu. Svi razumemo makar delimino na ta se misliuenjem i borbom. Sada dolazimo do izvora same prirode onoga to je sakriveno.rtva, koja se posmatra kao rtva, nije prava rtva. Svi se seamo saveta iz Besede na gori: Pazite da milostinju ne dajete pred ljudima,da vas oni vide. I o onima, koji tako ine: Oni imaju svoju nagradu. Postojioigledna kontradikcija izmeu tih stihova i ranijih, koji glase: Tako da se svetlividelo vae pred ljudima, da vide vaa dobra dela i slave oca vaeg koji je na


17/27

17

nebesima. (Mat. 5:16) Kontradikcija nestaje ako se uvidi da se kasniji stihovi odnosena borbu i napor, dok se prvi odnose na rtvu i odricanje.

Pre nego to nastavimo, moram pokuati da odgovorim na dva pitanja. Zato je rtvaneophodna i u emu se ona razlikuje od borbe? rtva je neophodna, jer za sve vredno

mora da se platii re rtva je praktino druga re za plaanje ali ona nije isto to ikupovina.

rtva i borba deluju na suprotne naine. Kada se borimo, prvo dolazi odvajanje, apotom izbor ili odluka. Kod rtve mi odluujemo da se odvojimo od neeg za ta smovezani. rtva ne mora biti borba; ukoliko nije uinjena iz slobodnog akta volje, to nijeprava rtva. Niti je rtva, ako je uinjena da slui nekoj posebnoj svrhi. Zbog togakaem da rtvom plaamo neto, ali to ne kupujemo. To je tajna, ak misterija rtve.Na jedan nain to i nije misterija, jer davanje u oekivanju da se dato vrati, ponekadmoe biti i odlino, ali to nije rtva. U drugom smislu to je zaista velika misterija, jerje to posebna vrsta kreativnog akta, koji otvara mogunosti, koje se ne mogu otvoriti

na drugi nain.Da bismo ilustrovali misteriju rtve, uzmimo jednostavan primer povlaenja kada jeto uraeno kao posledica odluke, a ne iz slabosti ili straha. Kada dvoje ue u sukob,pri emu se oboje ale i veruju da su u pravu, za oboje je teko da odstupe, dok ih nato ne primora neka jaa sila. Ako makar jedan odstupi a da nije prinuen na to,birajui da rtvuje svoj ponos ili svoj obraz, itava situacija se menja.

rtva kreira mogunost, koje ranije nije bilo. Misterija tog dela je to ono spoljaizgleda kao znak slabosti, meutim, potvruje se da je suprotno od toga. Bezizuzetka se dogaa daonaj, ko je uinio rtvu, zavrava sa prednou pod uslovom

da to nije uinio sa tim ciljem u vidu. rtva je umetnost koja se mora nauiti. Njena delovanja nisu oigledna, ali su uokviru domaaja svakog, ko je jednom shvatio taj princip.Nain, nakoji to sebi objanjavam, poiva na mojoj ideji o Sadanjem Trenutku kaopolju aktivnosti moje volje. Ukoliko odluim da neto, za ta sam vezan, izostavim izsvog sadanjeg trenutka, stvaram vezu koja izlazi iz vremena. To neto, budui dasam vezan za njega, je postalo deo mene: kada se odvojim od njega, ono postajekanal, preko koga nove mogunosti ulaze u moj sadanji trenutak.

Sutina rtve je odluka.

Mora se razumeti da odluka mora biti autentina. Jedan od Gurijevljevih uenikaiz Rusije nam je ispriao pounu priu o rtvi. Godine 1918. u Esentuki na Kavkazu,kada je ivot bio veoma teak, Gurijev ja zatraio od svih prisutnih ena da mu dajusvoj nakit. Ga. H je imala neki porodini nakit, koji nije bio samo vredan, ve jepredstavljao jedinu preostalu materijalnu vezu sa njenim prolim ivotom. Posleoajnikog oklevanja, ona ga je odnela Gurdjijevu, stavila ga pred njega na sto i


18/27

18

izala iz sobe ne rekavi ni rei. Kada je bila na pola puta od kue, on ju je pozvaonazad i rekao: Ne treba mi ovo, zadrite ga. Nekoliko godina kasnije pria jeispriana u Prieur i kratko nakon toga Gurijev je ponovo izjavio da je u tekoama ida mu je potreban sav novac koji imaju. Jedna Amerikanka je donela svoj nakit ipoloila ga na sto, oekujui da je pozove nazad, ali on je samo rekao: Hvala Vam

mnogo. I to je bio poslednji put da je videla neto od toga. Kada se gorko poalilakako je mislila da je to test, drugi su ukazali da ak da to i jeste bio test, ona bi palana njemu.

Nije svaka prava rtva dobrovoljna. Neto moe biti uklonjeno iz naeg sadanjegtrenutka bez naeg izbora. Ukoliko smo snano vezani ako na primer izgubimo osobukoja nam je veoma bliska i draga moemo odgovoriti poricanjem ili revoltom.Ukoliko odbijemo da prihvatimo odvojenost i ako ostanemo u tuzi, samo-saaljenju iliporicanju ivota, mi gubimo vezu jer ostajemo unutar svog sadanjeg trenutka. Ukoliko prihvatimo gubitak i odbacimo impuls da ga hranimo i da saaljevamo sebe,efekat moe biti izuzetan, jer moemo postati svesni veze sa drugim svetom izvan

naeg prostora i vremena.

Insistirao sam da kada uinimo rtvu, ne smemo oekivati da ona bude vraena. To neznai da nema nikakvih rezultata ili da ih ovek ne moe prepoznati. Plod rtve jesloboda. Sloboda je predivno stanje egzistencije, jer ona nije nita drugo domogunost za kreativan akt. Istinska sloboda je toliko retka u naem ljudskomiskustvu da samo nekoliko ljudi moe da prepozna njen ukus. Kada smo slobodni, mismo gospodari svog sadanjeg trenutka: nismo vezani konsekvencama prolosti ilikontrolisani uticajima izvan sebe. Sloboda je gotovo najdragocenija stvar u ivotu: alire je u toj meri pogreno koriena i toliko uniena u svom znaenju, da mi shvatamoslobodu kao bivanje bez spoljanjih ogranienja. Stanje sveta danas pokazuje lanost

bilo koje takve definicije slobode. Niko nije slobodan, ko iznutra nije slobodan, a taunutranja sloboda dolazi u trenutku rtve. Kako su nae rtve samo delimine rtve to jest, ukljuuju zakaenost samo jednog dela nas unutranja sloboda kojumoemo postii, ne traje dugo. Ali dok traje, njen ukus se ne moe pomeati ni saime..rtva nikada nije laka. Dok se ne donese odluka, ona izgleda gotovo nemogua. Nefiziki nemogua, ve zahteva akt volje koji odbijamo da uinimo.

rtva mora biti uinjena slobodno. Ona ne sme premaiti ono to moemo dapodnesemo. I mora biti injena iznova i iznova. Najvrednije rtve su napravljene kada

se odrekenemo unutranjih zakaenosti. Svako je vezan za svoju sl iku o sebi samom.Ta slika obino ukljuuje biti u pravu. Mali broj moe da podnese da prizna da nisubili u pravu. Svaki put, kada je osoba, koja je vezana za oseaj biti u pravu,sposobna da ga rtvuje, ona projektuje jedan deo sebe izvan svog sadan jeg trenutkai to stvara stanje slobode koje traje dok traje ta aktivnost.

Ovde je nekoliko pravila koja smatram korisnim u praktikovanju rtve.


19/27

19

1. Svaka elja za nagradom koja se uvue u rtvu, razara njenu vrednost.

2. Budite inteligentni u izboru predmeta rtve.

3. Nemojte rtvovati na teret drugih, osim ako niste u stanju da im to vratite. 4. rtva sa pola srca ne donosi mnogo.

5. rtvujte ono to vam je dragoceno u sadanjem trenutku.

6. Nikada se ne cenjkajte sa rtvom. 7. Ne budite ludo hrabri i ne pokuavajte da rtvujete ono za im ete aliti.

8. Odmerite ta moete poneti. To je mera onoga to jeste.

9. Potraite u sebi vezanosti i upitajte sebe da li moete da rtvujete neku od njih.

10. Prava rtva je napravljena iz dobrog razloga, a ne zbog dobrog rezultata.11. uvajte svoje rtve sakrivene od drugih ili, ako je to nemogue, uinite da izgledada vam je dobro bez njih.

12. rtva nije biti rezultat borbe, ve odluke. Odluno delo se izvodi u trenutku i nesme biti ni trenutka oklevanja ili sekunde razmiljanja jednom kada je odluka doneta.

rtva je mogua jer ovek ima slobodnu volju. Izgleda barem se meni tako ini da

je jedini nain na koji se slobodna volja upranjava, delo rtve. Kada je to delouinjeno, mi imamo jedan period slobode: kada je ono to inimo i ono to jesmojedno te isto. To dezintegrie, ali ostavlja tragove iza sebe i ti tragovi rastu dok nepostanu srce naeg Pravog Sopstva, naeg pravog Ja.

Mogunost za rtvu stalno raste u normalnom okruenju naeg ivota. One nemoraju sve da se iskoriste, ali bi trebalo da budu prepoznate i shvaene.

ovek, koji je nauio vrednost rtve i radost koju ona donosi takoe je stekaopristup do jedne od najveih tajni ivota i transformacije.

4. POMOAko se rtva sastoji u uklanjanju neeg dragocenog iz sadanjeg trenutka, pomopredstavlja doputenje neem dragocenom da se pojavi. To moda ne mora bitioigledno, ali pitanje da li je transformacija mogua bez pomoi ili ne predstavljaklju itavogproblema ljudskog ivota. Ne mislim pitanje da li je pomo korisna, veda li je neophodna. Ukoliko pomo nije neophodna, onda bismo barem teoretski moglida se promenimo aktivnou koja u potpunosti moe biti sprovedena naomsopstvenom voljom. To znai da bi na sadanji trenutak morao sadrati neto to e


20/27

20

biti u stanju da postane radikalno drugaije (ukoliko to nije radikalno, nematransformacije) od onoga to je sada.

Neki ljudi kau da je radikalna promena mogua i da to neto, to je omoguava,nije nita drugo do srea. Ljudski mozak, kau, je tako beskrajno komplikovan da se

stotine miliona kombinacija stvaraju svakog minuta. Jedna od tih kombinacija moebiti potpuno originalna i otvoriti nove mogunosti, a da nije potrebna pomo spolja.Ista vrsta argumenta se koristi da bi se odbacila ideja da je Velika Inteligencija nadelu i na maloj i na velikoj skali. ivot se pojavio na Zemlji, tvrdi se, zbognepojmljivo brojnih hemijskih reakcija u okeanu ili atmosferi Zemlje, samo-reprodukujui molekuli su mogli da se pojave na Zemlji istim sluajem dobra ili loasrea, kako ve gledate na to.

Na tom argumentu poiva itava ateistika i mehanicistika filozofija modernog ivotai to je razlog zato sam rekao da je to klju itavog problema ljudskog ivota. Neemose baviti strahovtiom filozofskom tezom da je slepi sluaj mogao iz haosa, bez pravca

ili svrhe ili inteligencije, da proizvede okolnosti u kojima svi ivimo to jest, ljudskiivot na Zemlji. Nae pitanje izgleda mnogo jednostavnije: moemo li oekivati da sepromenimo jednostavno na osnovu svoje sopstvene prirode ili opredeljenja? U naemsluaju ne moramo da uutkamo ostali svet, kao to filozofi moraju da uineprouavajui takva pitanja kao to su da li je ivot mogao da nastane na Zemljipukim sluajem? U najmanju ruku moemo da sakupljamo dostupno znanje o tometa se moe uiniti i kako.

Pitanje zbog toga mora biti uokvireno veoma briljivo. Moemo li se izmeniti putemsvoje sopstvene prirode, plus ono to moemo da nauimo od drugih, plus naesopstveno odreenje? Po mom uverenju, zasnovanom na gotovo pedeset godina

iskustva, potrebno nam je neto, to se ne moe svesti na bilo koji od ova trielementa, o kojima sam do sada govorio: to jest, uenje, borba i rtva. To netopodsea na ono to se u hemiji naziva katalizator, koji deluje na udesan nain daomogui da se gotovo nemogui proces odvija brzo i lako.

... Transformacija oveka je po prirodi tako spor i teak proces da bi ga jedva jednaosoba na sto miliona mogla ostvariti tokom ivota, ali dostupna pomo omoguavasasvim jednostavnim ljudima da je dosegnu. Pomo lii na znanje utoliko to netospolja i odozgo treba da ue u na sadanji trenutak. Ona se razlikuje od znanja potome to ne ulazi kroz um. Razlikuje se na jo jedan nain, naime, po tome to nedolazi iz istog vremena i prostora u kome ive nai um i telo. To je razlog zato se ona

ne moe doneti ili uzeti, kao to se znanje moe stei uenjem, snaga borbom isloboda rtvom.

... Gurijev mi je objasnio tu vrstu pomoi u avgustu 1923. Mogu da reprodukujemrazgovor gotovo sasvim tano, jer sam istog dana pisao svojoj eni, a ona je sauvalapismo. Imao sam demonstraciju Gurijevljeve sposobnosti da pomogne oveku daostvari nemogue, posle ega je rekao: ovek, koji eli da se promeni, mora imatineophodnu energiju. Recimo da mu je potrebno stotinu jedinica, ali on uz sve svoje


21/27

21

napore moe da sakupi deset. Pretpostavimo da sretne oveka koji ima mnogo vieenergije, nego to mu je potrebno za njega samog. Taj ovek e mu pozajmitidevedeset. Sada e moi da uradi ono to hoe. Kasnije on to mora da vrati. Vi sadane moete da uinite nita sami od sebe, tako da ja moram da Vam pomognem.Postoji specijalna supstanca, koja Vam je potrebna nazovimo je via emocionalna

energija. Vi ne znate gde moete dobiti tu supstancu, ali ja znam. Kasnije ete i Viznati i tada ete razumeti Rad. Upitao sam ga: Kako mogu da dobijem pomo, kojami je potrebna? Odgovorio je razgovarali smo na turskom Kada kaete Amar(Mercy!) svim svojim biem. Tek tada Vam se moe pomoi.Ovaj razgovor bi mogao da stvori utisak da pomaga sam proizvodi ili ak kreira tusupstancu. Nije tako. Istinski, on je vie nalik kanalu transmisije. Njegova tajna injegovo postignue je u tome da je pronaao nain da se povee sa izvorom koji jevan njegovog sopstvenog sadanjeg trenutka. On moe da transmituje, jer osoba,kojoj se pomae, ulazi u njegov sadanji trenutak i moe imati koristi od onoga todobije.

... Pokuavamo da postignemoharmonino stanje bia u kojem emo biti slobodni daispunimo svrhu svoje egzistencije. To znai, pre svega, da se uvede red u haotinostanje naeg unutranjeg ivota nadam se da e se italac sloiti da je na unutranjiivot veoma malo pod naom kontrolom i veoma daleko od stanja harmonije.

Ukoliko nered moe da proizvede red svojom sopstvenom aktivnou to nije mnogoverovatno on to sigurno radi suvie sporo da bi to donelo neku korist tokom naegivota. Ako je tako, onda je pomo sutinski faktor i mora se pronai nain da se onadobije.

Vrsta pomoi, za kojom tragamo, je ona, koja e nam omoguiti da inimo uzrazumnu nadu u uspeh tokom ogranienog vremena, koje imamo od roenja do smrti ono za ta verujemo da moemo da uinimo bez pomoi. Ne mogu postaviti nijednopravilo u vezi sa pomoi, jer je njena priroda da bude spontana i neprisiljena. Nemoemo joj komandovati da doe do nas, ne moemo je ak ni zaraditi. Zbog togakaem da pomo uvek ima dobrovoljan karakter.

Awareness is the ocean of existence. Let it loose and your words will rage.But if you tend it like a fire to discover the truth,

you will find how much of that there is in what you say. None! (from Naked Song by Lalla )

J. G. Bennett1 - THE TRANSFORMATION OF MANPreuzeto sa:

http://www.4shared.com/get/n34huxpU/bennett_-_transformation_of_th.html

J. G. Bennett1 The Estate of J.G. Bennett 2009
http://www.4shared.com/get/n34huxpU/bennett_-_transformation_of_th.htmlhttp://www.4shared.com/get/n34huxpU/bennett_-_transformation_of_th.htmlhttp://www.4shared.com/get/n34huxpU/bennett_-_transformation_of_th.html


22/27

22

Ceo ovek je mnotvo u jedinstvu, vidljivo i nevidljivo, saznatljivo i nesaznatljivo.Ova pretpostavka je prihvaljiva kod svake interpretacije. Ona je validna akoposmatramo oveka kao mehanizam bez due sa ne vie nego epifenomenalnomsveu (Epifenomenalizam je doktrina, po kojoj uzrok mentalnim stanjima leiiskljuivo u fizikim stanjima. Postoji samo jedan pravac: od fizikog prema

mentalnom. Prim.prev.). Validna je ako sagledavamo oveka kao telo, duu i duh iliako pribegnemo bilo kom slinom modelu. Svako od nas je prepoznatljiva jedinicaoveanstva i svako od nas je kompleksna celina. Mi smo svi do nekog stepena pogodniobjekti naunog istraivanja metodama posmatranja, eksperimenta, merenja,uoptavanja i postavljanja hipoteza. Ali mi smo takoe centri jedinstvenog iskustva nakoje tehnike naunog metoda nisu primenljive. Svima nam je zajedniko da se ono,to se odvija u naem iskustvu, samo delimino reflektuje u naem ponaanju i datako ostajemo skriveni jedni od drugih. Znamo da postoje fine senke u naemiskustvu, koje ne moemo izraziti obinim jezikom, ve samo indirektno jezikomumetnosti. Znamo takoe da postojedublji, jedva osvetljeni procesi, koje ne moemorazumeti niti ih izraziti pred drugima.

Ceo ovek ne moe biti manje nego sve te stvari, a verovatno jeste mnogo vie. Nemoemo se zadovoljiti time da razvijamo samo povrinskogoveka i ignoriemo dubljenivoe naeg bia, iz kojih se ini da izviru nae istinske vrednosti.

Pogledajmo drugu dimenziju. ovek je drutveno bie. Ukoliko izoluje sebe odljudskog drutva, on gubi deo svoje celovitosti. Ukoliko ne postigne da uspenokomunicira i sarauje sa svojim blinjima, on nije potpuno razvijen. ovek je takoedeo ivota na Zemlji. Njegova egzistencija zavisi od drugih oblika ivota jer on odneive materije ne moe da proizvede sve one supstance, koje su mu potrebne zaodranje ivota. Dok god ovek nije u harmoniji sa prirodnim okruenjem, sa kojim je

prisno povezan, on nije ceo ovek.Jo jedna dimenzija; mi ne znamo da li na ivot ima viu svrhu i znaenje, ciljeve,koji nisu predmet razmatranja obinog uma? Ako oni postoje, da li su sakriveni uoblastima nae sopstvene totalnosti, koja lei iza domaaja svesti ili su povezani sadrugim voljama i modalitetima bia? Da li postoji neka nepoznata svrha iza deliminoproraunljivih, delom stohastikih procesa vidljivog sveta (Stohastiki od grkog znai sluajan. Stohastiki proces je onaj, ije je ponaanje ne-deterministiko. Stanje sistema je odreeno predvidljivom aktivnostima procesa ielementom nepredvidljivosti. Prim.prev.)? Ako postoji takva svrha i ako je ceo oveknekako ukljuen u nju, onda mora slediti da ne moe biti potpun a nijedna procena

oveka, koja propusti da to uzme u obzir. Na kraju, moramo biti otvoreni za tumogunost. Ova pitanja nas vode do najveeg i najteeg od svih. Ko za razliku odpitanja ta je Ceo ovek? Imamo li identitet koji obuhvata ono to znamo i ono tone znamo o sebi? Da li je taj identitet povezan sa pojedinanom, stalnom takomodluke, voljom ili `Ja'? Kada naglasim re Ja, o kome govorim? ini se da imamo vieod jedne take odluke u sebi. Raznolikost i nekonzistentnost naih odluka gotovo daiskljuuje uobiajeno gledite da je normalan ovek nepodeljeno jedinstvo i da sepodvojenost sopstva javlja samo u nekim oblicima izofrenije. Dovoljno je pogledati


23/27

23

retke trenutke prosvetljenja, kada i mi sami i itav svet menjamo oblik, pa uvideti dapostoje oblasti naeg sopstvenog bia koje ne moemo podvesti pod uobiajenidoivljaj sopstva. U kom god pravcu da pogledamo, vidimo da ceo ovek prevazilazinau mentalnuviziju.

Namera ovog kratkog prikaza je bila da prui uvod u tezu da samo-ostvarenje celogoveka mora daleko prevazilaziti ono to se uobiajeno podrazumeva podobrayovanjem. Druga teza je da samo-ostvarenje mora obuhvatiti mnogo vii stepensamo-poznavanja nego to se obino smatra neophodnim. Trea teza jekomplementarna sa time: samo-ostvarenje je proces transformacije a ne jednostavnoproces rasta. Ukoliko naa priroda ima makar i dva sloja i ako ti slojevi ive svojeivote bez ili sa sasvim malo komunikacije izmeu sebe, neto mora biti pogreno.Transformacija oveka mora barem da naglasi to ujedinjenje ili ponovno ujedinjenjeta dva dela njegove prirode. Ukoliko on ima tri dela svoje prirode telo, duu i duh,onda sva tri moraju biti integrisana da bi se rekonstruisao ceo ovek.

ovek kao sopstvo sa kapacitetom da donese slobodne odluke o svojim aktivnostima,trai instrumente da bi delovao. Ti instrumenti su njegovo telo i njegov um. Toukljuuje maine kao to su jetra, maine za crpljenje i zagrevanje; u oblikuskeletnog, cirkularnog, metabolikog i nervnog sistema. On takoe ima instrumentesenzacije i oseanja, percepcije i miljenja, koje svrstavamo u mentalne. Pored tihdobro poznatih instrumenata on ima i druge, ne tako dobro prouene, kao to suendokrine lezde i posebne nervne ganglije. One su elek tro-hemijske u svomdelovanju, ali veoma misteriozne u pogledu svoje prirode. Postoje drugi instrumenti,koji nam pruaju seanje, mo rasuivanja, imaginaciju i kreativne ideje. Postoje idrugi instrumenti, delimino probueni ili moda jo uvek u embrionom stanju, kojiproizvode neobina, neobjanjiva iskustva komunikacije sa drugim svetom i za mali

broj ljudi otkrovenje boanskog. Svi ti instrumenti pripadaju celom oveku. ak i oninajbolje poznati i stalno korieni su daleko manje delotvorni i produktivni nego to bimogli biti. ak i ozbiljniji gubitak dolazi od nemogunosti da seosigura harmonianrad svih instrumenata radi postizanja nae svrhe. Sigurno, primarni cilj obrayovanja bitrebalo da bude razvitak tih instrumenata i uenje kako da se oni koriste efikasnije;umesto to ih kondicioniramo da proizvode automatsko ponaanje.

Svaki instrument ima svoj sopstveni modus delovanja i oblik memorije. Putemjednostavnih procedura kao to su ponavljanje, ok i buenje elje veinainstrumenata moe biti kondicionirana da proizvede unapred odreene oblikeponaanja. Obrazovanje je veinom odreeno pretpostavkom da je njegov cilj da

proizvede fiksirane eljene obrasce ponaanja. Razvoj i koordinacija tih instrumenataje tretirana kao sekundarna konsekvenca uenja da se proizvede eljeno ponaanje.Znanje i vetine se posmatraju kao primarni ciljevi i usavravanje naih instrumenatase po pravilu zanemaruje. Retko se uvia da takve vaspitne procedure proputaju dastave instrumente pod kontrolu sopstva ili Ja. Kao posledica toga, mukarci i eneodrastaju sa u velikoj meri automatskim obrascima ponaanja, koje su retko u stanjuda promene tokom kasnijeg ivota. Njihova sposobnost uenja nestaje prilino rano ioni ostaju sutinski nerazvijeni tokom ostatka svog ivota. Prihvatanje te situacije kao


24/27

24

normalne je deo onoga to nazivam psiho-statikim pogledom na ovekovu prirodu.Re psiho-statiki se koristi da izrazi hipotezuda ovek moe biti kondicioniran, ali nei transformisan. Prema njemu razvitak, koji se odvija jednom kada su telesni imentalni instrumenti dostigli zrelost, predstavlja samo efekat uticaja iz okruenja drugim reima, psiha ostaje statina. On odbija verovanje da je ovek sposoban za

transformaciju u smislu da postane druga vrsta bia.Suprotan pogled je psiho-kinetika hipoteza, prema kojoj je ovek sposoban zatransformaciju u integrisano bie, ija je saznatljiva i nesaznatljiva priroda postalaneodvojivo celo. Takav ovek moe da kontrolie svoje instrumente kao to vetimehaniar moe da kontrolie mainu.

Na ovoj konferenciji bi trebalo da razmotrimo razliite implikacije psiho-kinetikogpogleda na ovekovu prirodu. Predlaem da se to razmotri kao sredstvo zapostavljanje modela ljudske prirode, koji omoguava da se razliiti obrazovni sistemiuporede, ne samo u pogledu ponaanja, ve i u pogledu toga kako se odnose na samog

oveka. Moemo postaviti pitanje: ukoliko se transformacija odnosi na samog oveka,zar nije sutinski to jest, implicitno znaenju rei da ovek uestvuje u njenomostvarenju. Ako je tako, imamo pogodnu razliku izmeu transformacije i razvitka. Prvimora biti nameran i posledica svesno rezultirajui makar delimino iz svrsishodnih/namernih/ osmiljenih aktivnosti samog oveka. Razvitak nije nita vie do sluajnirezultat uticaja izokruenja na ve postojee obrasce, na primer, na genetski kod.

Razmotrimo neke od implikacija psiho-kinetikog ili transformacistikog pogleda naoveka:

1. Postoji cilj ili svrha u svakom ljudskom ivotu. To je potencijal za specifinutransformaciju.

2. ovek bi trebalo da koristi svoje instrumente kao sredstva za postizanje togcilja i da naui da ih na najbolji nain upotrebi.

3. Treba da obrati vie panje na to ta je i ta moe da postane od toga ta zna. 4. ovek treba da posmatra svoju sopstvenu volju, to jest kapacitet za donoenje

odluka kao primarnu, a struju svesti i mentalne dogaaje kao sekundarnu.

5. ovek ne moe biti zadovoljan dihotomijom svesnih i nesvesnih stanja. Onmora teiti ka tome da ponovo ujedini vidljive i nevidljive delove svog bia.

6. ovekovo iskustvo je zatvoreno u njegovo okruenje. On ne moe realizovatisvoje potencijale osim kao drutveno bie.

Iz poslednje tvrdnje sledi da ne moemo procenjivati ovekove potencijale osim ukontekstu njegovog okruenja. Ukoliko je ono statino, nikakva greka ne rezultira izpromenljivih principa i pravila, koji izraavaju zahtev okruenja za trenutnom


25/27

25

realnou. Meutim, kada se okruenje brzo menja, kao to je to sluaj u dananjemsvetu, principi vrednosti i pravila ponaanja se mogu pokazati neadekvatnim. To jesvakako sluaj u modernom drutvu. Pripremamo mukarce i ene u skladu sadrutvenim i moralnim principima na okruenje, koje moe nee postojati kada oniJedna od ozbiljnih posledica toga je da veliki broj mukaraca i ena ne uspeva da

postigne zadovoljavajui odnos sa zajednicom.Ostale tvrdnje vode do donekle slinih zakljuaka. Mi prenosimo znanja i vetine,zanemarujui istinske ljudske potencijale i volju, koja tei da se realizuje. Na tajnain, liavamo ljude njihove prirodne moi da odgovore i adaptiraju se. Skloni smoda fiksiramo njihovo ponaanje u obrasce, koji sasvim odudaraju od prave svrheegzistencije realizacija potencijala, koji im je inherentan, to podrazumevam podtransformacijom.

Proverimo te ideje na jednom ili dva primera:Milioni radnika u razvijenim industrijskim zemljama su nezadovoljni svojim nainom

ivota do stepena revolta. Oni nastavljaju da povezuju svoje nevolje sa industrijskimodnosima, plaanjem, satima rada i drugim funkcionalnim elementima. U stvari, onisu uznemireni nedostatkom mogunosti da donose sopstvene odluke, da koriste svojeinstrumente u svoju korist ili, iskazano jednostavnim terminima, zamara ihponavljanje i nematoviti karakter njihovog svakodnevnog rada. Problem, koji izgledaekonomski sa elementima socijalnog konflikta, u stvarnosti je posledica akutnedisharmonije izmeu njihovog aktuelnog i potencijalnog naina ivota. Dok god budumorali da rade i da se bore da izdravali sebe i svoje porodice, njihov ivot ima svrhui njihova aktinost ima psiho-kinetiki karakter. Jednom kada su telesne potrebezadovoljene, rad zahteva motiv. Uvedeni su vetaki motivi u vidu apetita, kojestimulie okruenje: ali oni deluju samo u povrnom oveku.

"The hungry sheep look up and are not fedbut swoln with wind and the rank mist they drawrot inwardly, and foul contagion spread"22 Lycidas; John Milton, 1637

Zbunjuje nas i iznenauje da i civilizovane nacije sa razvijenom kulturnom tradicijombivaju uvuene u svirepe aktivnosti, bezobzirno unitavajui ivot i tretirajui svojeblinje kao beskorisne ivotinje. Uzrok tog iznenaenja lei u naoj opsesiji obrascimaponaanja i u zanemarivanju volje i karaktera, koji lee u pozadini. Ukoliko volja nijeobuena da napravi slobodne odluke, ve je naprotiv konicionirana da odgovori

pasivno na uticaje iz okruenja, nije iznenaujue da ako je okruenje zasnovano nasvireposti i taj ovek e se ponaati kao zver.

Kao trei primer, razmislimo o onome, to se naziva popustljiva zajednica. Ljudi suuslovljeni da interpretiraju sve to opaaju u bihejvioralnim modelima, da vide seks inasilje grubo prikazane i da svoja opaanja suprotstave modelima ponaanja,izvedenim iz drutvenih normi i moralnih pravila, koja su se razvila vek ili akvekovima ranije. U skladu sa time donose svoje sudove. Ukoliko odbacuju


26/27

26

tradicionalne norme, prihvataju ili ak pozdravljaju slobodu izraza i delovanja.Ukoliko se dre tradicije, postaju besni. Ni u jednom sluaju ne uzimaju u obzirnevidljivog oveka, iji prirodni impulsi ukljuuju seks i nasilje: ali koji ima kapacitetda ih transformie u ljubav i kreativnost. Ponaanje, nametnuto spolja, ostavlja celogoveka nepromennjenog. Samo transformacija, koja se probija kroz barijeru izmeu

spolja i iznutra, moe proizvesti istinsko ljudsko bie, koje e pravilno koristiti svojeinstrumente, ukljuujui i one, koji slue impulsima seksa i destruktivnosti.

U poslednjih nekoliko godina bihevioralna nauka je slavljena kao sredstvo, putemkojeg ovekova priroda moe biti kontrolisana ili ak promenjena na bolje(Bihevioralna terapija je primena eksperimentalnim putem izvedenih postupakauenja na saniranje psihosocijalnih poremeaja i kontrolu ponaanja. Poiva nashvatanju da je svako ponaanje steeno uenjem, te se uenjem moe i ugasiti.Bihevioralna terapija predstavlja postepen proces planskog i sistematskog oduavanjapacijenta od starog, nedelotvornog steenog ponaanja i uenje novog, uspenog.Koriste se razliite tehnike razuslovljavanja" i sticanja prikladnijih navika, kao to

su averzivna terapija, implozivna terapija, desenzitizacija, asertivni trening,reciprona inhibicija itd. Uspene su kod jednostavnih i izolovanih poremeajaponaanja (grickanje noktiju, mucanje), ali je manje delotvorna kod teih i sloenijihpsihikih poremeaja gde se umesto jednog, ugaenog, simptoma razvija drugi wikipedia). Bihevioralne nauke se bave iskljuivo funkcionalnim instrumentima inainima uslovljavanja i razuslovljavanja njihovih odgovora. Sve to ne moe bitiredukovano na spoljanje ponaanje, koje se tretira kao unutranje ponaanje ili stav.To pojednostavljivanje ne funkcionie i bihevioralne nauke uvek iznova potvrujusvoju neadekvatnost, ne uspevajui da proizvedu stalne promene. Kada se postignupromene u spoljanjem ponaanju, uvek iznova e se ispostaviti da su one povezanesa odreenim uslovima u okruenju. Promenite okruenje i ukoliko psihi nije naneto

nepovratno oteenje, originalni stav se vraa.Primeri se mogu uzeti iz bilo kog polja ljudskog iskustva i uvek se ispostavlja da samooni procesi, koji podrazumevaju mo pojedinca za donoenje odluka mogu rezultiratipermanentnim promenama. Nasuprot uobiajenim pretpostavkama donoenje odlukau oveku nije funkcionalna operacija kao gledanje i sluanje, razmiljanje i oseanje.To je akt uinjen voljom, koji je smeten u neuslovljeni deo ovekove prirode. Uovom kratkom uvodu je bilo neizbeno da dam neargumentovanu izjavu i da navedemnekoliko ilustracija, za koje se moe initi da su proizvoljno odabrane da bi sluilemojoj temi. Moja namera nije bila samo da vas uverim da se pravo obrazovanje moraprimeniti na celog oveka; ve i da vam sugeriem da ta oblast nije dovoljno

istraena. Sadanja kriza ne samo u obrazovanju ve i u svim oblastima ljudskogivota moe poprimiti razliite aspekte ako se proui u svetlu psiho-kinetikehipoteze.

Razvoj, obrazovanje i transformacija su tri rei, koje se mogu primeniti na proces ukome ovek otkriva svoj potencijal. Prva je prirodna i automatska. Druga je vetaka iu velikoj meri posledica uticaja iz okruenja. Trea je uglavnom samo -usmerena, priemu okruenje obezbeuje uslove pre nego uzroke. Razvoj se zavrava rano u ivotu.


27/27

Obrazovanje se proizvoljno obustavlja ubrzo nakon toga. Transformacija jeneprekidna i progresivna.

Transformacija ne mora biti duhovna ili religijska. Niti su religijske i duhovneaktivnosti obavezno deo transformacije. Test za transformaciju nije obeleje koje je

primenjeno; ve ishodi procesa. Njegovi plodovi su unutranja sloboda, mir u umu,pojava jedne, integrisane volje i ponovno ujedinjenje vidljivih i nevidljivih delovaovekove prirode.

Preostaje pitanje, na koje e ova konferencija moda baciti izvesno svetlo. Da li eljudi na ovom stepenu ljudske istorije prihvatiti izazov transformacije u dovoljnombroju, da u budunostidolo do promene. Mi ivimo u dobu, kada je kondicioniranjedominantan faktor u ljudskom ponaanju. Nikada ljudi nisu tako rasprostranjeno i takoefikasno bili izloeni kondicionirajuem uticaju masovnih medija. Ne moram darazraujem tu tezu, jer bilo da je tehnoloki razvoj kritikovan ili hvaljen, on seprihvata kao neizbean. Ako proizvodnju ljudskih automata ne samo osuujemo, ve i

elimo da uinimo neto efikasno da bi joj se suprotstavili, ne moemo se prebacivatisa jednog procesa kondicioniranja na drugi. Nije dovoljno koristiti metoderazuslovljavanja (deconditioning), kakvi se koriste u treningu osetljivosti.

Razuslovljavanje ne ini osobe imunim na kasnije uslovljavajue delovanje; i zaista,on nije tako ni zamiljen. Ukoliko elimo da ljudi budu sposobni ak i pod stresom za donoenje sopstvenih nezavisnih sudova i korienje svojih instrumenata umesto dabudu korieni od strane njih, tada mora biti pokrenut itav proces transformacije.

Ovde dolazimo do predmeta, kojim se na Institut bavi tokom svih dvadeset petgodina postojanja. Kao to znate, mi ispitujemomnogo linija istraivanja, da bismo

otkrili puteve koji omoguavaju mukarcima i enama da realizuju svoje prirodnepotencijale za donoenje sudova i kreativnost. U najmanju ruku smo se uverili da jeto mogue. Uveriti druge nije toliko lako, jer sam razlog za transformaciju nijeprimarno bihevioralan (koji se odnosi na ponaanje). I ponaanje, kontrolisano odstrane okruenja, i ponaanje, kontrolisano iznutra, jeste ponaanje. Oni se ne moguodmah razlikovati osim u stresnim situacijama. Jedan od razloga za insistiranje navanosti psiho-kinetikog pogleda na ljudsku prirodu je i taj da smo uli u periodintenzivnog stresa u itavom svetu. Nije preterano rei da ljudski opstanak zavisi odbroja ljudi koji su se transformisali od automatskog do samo-usmerenog,

slobodnih mukaraca i ena.

cetvrti put - transformacija

Documents