Časopis korak februar 2012 - broj 70

Broj 70Februar 2012

Godina XIIwww.pks.rs

MILICAMITKOVIĆ predsednica RPK Požarevac: Komore pomažu malima da rade s velikima

ZORAN ILIĆ

osnivač i direktor Biomelema:

Kontinuitet je totalni prioritet

From page 41KORAK in English

ARBITRAŽA U SLUŽBI BIZNISA

3

www.pks.rs

SADRŽAJ

IM

PR

ES

UM

Broj 70

Izdaje:Privredna komora Srbije

Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije:Ivan Jakšić

Rukovodilac Službe za informisanje:Milan Nedić

Glavni i odgovorni urednik:Mirjana Stefanović

Novinar - urednik:Branislav Gulan

Novinar:Nada Mitrović

Prevod na engleski: Katarina Gavrić

Dizajn časopisa:Zoran Boldorac

Grafičko - tehničko uređenjeNemanja Ilić

ŠtampaPolitika AD

Adresa redakcije:Resavska 13-15, 11001 Beograd

E-mail:[email protected]

Telefon:+381 11 3300 905

Fax:+381 11 3244 645

Marketing:+381 11 3300 [email protected]

Besplatno izdanje

Poslovni forum Srbija - Makedonija:Regionalni proizvodi

za treća tržišta

Regulativa:Počela primena Zakona o

privrednim društvima

Predstavnici Svetske banke u PKS:Ubrzanje reformi

- odgovor na novi talas krize

4

12

24

8

18

Predsednik RPK Vojvodine Ratko Filipović:

Ulaganje u poljoprivredu je dobra investicija

34

Skupština PKS:Nagrade Privredne

komore Srbije za 2011.

Upravni odbor PKS:Potrebna strategija

sveobuhvatne reforme

KORAK: časopis Privredne komore Srbije / glavni i odgovorni urednik Mirjana Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . - Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm

Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak:magazine of the Serbian Chamber of commerceISSN 1451-480X = Korak COBISS.SR-ID 109301516

50 godina RPK Kraljevo: Ljudi uvek

nađu nove puteve37

4

www.pks.rs

broj 70 DOGAđAJI

Srpska privreda nalazi se u 20 godina staroj krizi, koja se može prevazići is-ključivo temeljnim ekonomskim reformama, ocenili su članovi Upravnog odbora Privredne komore Srbije na sednici krajem decembra prošle godine

Potrebna strategija sveobuhvatne reforme

Upravni odbor PKS - Predlog makroekonomske politike od 2012. do 2016.

„Proteklu 2011. godinu, obeleženu nestabilnim oporavkom od pret-hodne finansijske i ekonomske kri-ze, izgubili smo i ne možemo čekati izbore, već moramo rešavati goruće probleme, poručili su privrednici u diskusiji nakon prezentovanih mera makroekonomske politike za 2012. godinu. S obzirom da će 2012. godina biti puna neizvesnosti, zbog pogor-šanja makroekonomskih pokazatelja i malih izgleda za oporavak domaće tražnje, čak i projektovani rast BDP-a od 1,5 odsto u ovoj godini, dovodi se u pitanje”, ukazao je predsednik PKS Miloš Bugarin. Ove godine ne-ophodno je smanjiti javnu potrošnju,

održati makroekonomsku stabilnost i zaustaviti negativan trend u priori-tetnim sektorima.

Poslovanje u 2011. godini

Potpredsednica PKS Vidosava Dža-gić, predstavljajući aktuelna pri-vredna kretanja, istakla je da je rast bruto domaćeg proizvoda bio ispod očekivanih vrednosti za 2011. godi-nu. „Doprinos rastu BDP u 2011. go-dini dali su investicije i neto izvoz, dok je domaća finalna potrošnja smanjena. Nelikvidnost privrede, uprkos merama koje je Vlada predu-zimala, i dalje je velika i predstavlja

dugoročan sistemski problem koji je kriza samo dodatno produbila. Prema anketi o radnoj snazi iz apri-la ove godine, stopa nezaposlenosti dostigla je 22,2 odsto i jedna je od najviših u Evropi. Inflacija je, i po-red silaznog trenda u novembru, iznosila 8,1 odsto i među najvišim je u Evropi. Obim industrijske pro-izvodnje u oktobru 2011, u odnosu na oktobar 2010, opao je u 16 oblasti. Pozitivan uticaj na rast BDP-a i odr-žavanje privredne aktivnosti imao je izvoz, iako je učešće izvoza robe iz Srbije u svetskom izvozu i dalje zanemarljivo. Priliv investicija u po-slednje dve godine u realni sektor

5

www.pks.rs

broj 70DOGAđAJI

mogao bi imati pozitivan uticaj na rast izvoza u narednom periodu”, ukazala je potpredsednica Džagić.

Kratkoročne mere – za 2012.

Iako je 2011. donet Zakon o sporazu-mnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, još nisu usvoje-na podzakonska akta koja omoguću-ju primenu zakona, a nisu izmenjeni ni poreski zakoni, da bi se obezbedi-le stimulacije za banke i privredna društva za sporazumno regulisanje dužničko-poverilačkih odnosa. Već tri godine privreda traži sveobuhvat-nu poresku reformu, uz paralelno podizanje sistema za efikasnu zašti-tu poverilaca, poštovanje ugovora i uspostavljanje finansijske discipline, zatim, rešavanje problema nesolven-tnih preduzeća i velikih sistema u restrukturiranju, reformu tržišta rada i obrazovanja. Smanjenje parafiskal-nih opterećenja privrede, stimulacija kredita privredi i snižavanje cene ka-pitala, jesu prioritetne mere za opora-vak. Potpredsednica Džagić naglasila je da su glavni rizici za srpsku privre-du u 2012. godini, koji mogu dovesti do daljeg pada privredne aktivnosti, skroman privredni rast u zemljama članicama EU, fiskalna i finansijska neizvesnost, koja može usloviti sma-njenje priliva kapitala i pogoršanje uslova kredita. Među internim rizici-ma su visoka inflacija, prezaduženost privrede, nestabilnost kursa, neli-kvidnost, rastuća stopa nezaposleno-sti. Prema rečima Vidosave Džagić, poseban rizik predstavlja eventualna politička nestabilnost usled produ-bljenja kosovske krize, izborne kam-panje i nedobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Džagić je rekla da kombinovanim merama monetarne i fiskalne politike treba doprineti sma-njenju inflacije, dok Narodna banka treba da sprečava velike oscilacije deviznog kursa i negativan uticaj na poslovanje i konkurentnost privrede.Privrednici su izrazili očekivanje da će novi Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji bi trebalo da

bude usvojen u najskorijem periodu, uvesti red u naplatu potraživanja, posebno zato što obuhvata i javni i privatni sektor.

Otkloniti uzrok nelikvidnosti

Džagić je upozorila da je nelikvid-nost privrede i dalje visoka i da sve mere koje je Vlada preduzimala u prethodnom periodu nisu dove-le do rešavanja ovog problema, jer su bile dominantno usmerene na otklanjanje posledica, a ne uzroka. „Nelikvidnost privrede je dugoro-čan sistemski problem koji je kriza samo dodatno produbila”, naglasila je ona i napomenula da se prosečno vreme naplate potraživanja poveća-va, te je u avgustu 2011. iznosilo oko 132 dana. Ona je rekla da je posle-dica smanjenja privredne aktivno-sti i povećanja obima poslovanja u sivoj ekonomiji smanjenje fiskalnih prihoda i povećanje budžetskog deficita sa planiranih 4,1 odsto na 4,5 odsto BDP-a, za čije pokriće je bilo neophodno novo zaduživanje. „Učešće spoljnog duga u procenje-nom BDP-u na kraju trećeg trome-sečja iznosilo je 75,6 odsto, što je ve-oma blizu nivoa zaduženosti od 80 odsto koji predstavlja prag visoke zaduženosti po kriterijumima Svet-ske banke”‚ upozorila je Džagić.Govoreći o pozitivnim kretanjima u godini koja je na izmaku, ona je navela da je izvoz dostigao predkri-

zni nivo i ima pozitivan uticaj na rast BDP-a i održavanje privredne aktivnosti.U rešavanju problema nelikvidnosti neophodno je primenjivati Zakon o rokovima za izmirenje obaveza, zatim utvrditi stanje svih dospelih, a neizmirenih obaveza i definisati dinamički plan izmirivanja dospe-lih nenaplaćenih obaveza. Ključna je uloga države u rešavanju ovog problema. Preduzeća bi trebalo da budu podeljena na dve grupe – nelikvidna preduzeća u sektoru prerađivačke industrije, koja su se zaduživala za tehnološki kapacitet ili za investicije i preduzeća koja su investirala u nekretnine, očekuju-ći njihovu dalju preprodaju. Takva preduzeća vrše pritisak na državu i banke da pokriju njihove poslovne promašaje, ali saniranje tih predu-zeća trebalo bi prepustiti odnosima između njih i poverilaca. Prvoj gru-pi preduzeća trebalo bi obezbediti povoljne kredite, osiguranje izvo-znih poslova od nekomercijalnih ri-zika, ili preuzimanje otplate od Fon-da za razvoj preko modela „ekviti” finansiranja. Za rešavanje nelikvidnosti neop-hodno je obezbediti sredstva za podršku investicijama u: infrastruk-turu koja angažuje domaću gra-đevinsku industriju, proizvodnju namenjenu izvozu, poljoprivredu i energetiku, osnovati Razvojnu banku, izgraditi infrastrukturu za

DugovanjaUkupna unutrašnja dugovanja su nepoznata. Indirektno se procenjuje, na osnovu podataka o dugovanju javnog sektora (bez javnih preduzeća) pre-ma privredi, da ona iznose 4,5 milijardi dinara, dok javna preduzeća privat-nim privrednim subjektima duguju oko 30 milijardi dinara. S druge strane, privreda i stanovništvo javnim preduzećima duguju oko 120 milijardi dina-ra. Prema podacima Ministarstva finansija, 11 javnih preduzeća potražuje od privrede 78,5 milijardi dinara, a duguje im oko 15,4 milijardi dinara. Me-đusobna dugovanja unutar privatnog sektora nemoguće je utvrditi. Prema podacima NBS, 31. septembra 2011. godine bilo je blokirano 62.234 privred-na subjekta, sa ukupnim iznosom blokade od oko 182 milijarde dinara i blizu 94.800 zaposlenih. Tokom prvih devet meseci 2011. godine javni dug je povećan za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena BDP.

6

www.pks.rs

broj 70 DOGAđAJI

Za prvih deset meseci 2011. PKS je premašila obim aktivnosti planiran za celu godinu, rekao je predsednik Miloš Bugarin na sednici Skup-štine PKS, na kojoj su dodeljene godišnje na-grade najuspešnijim privrednim društvima i pojedincima

Komorski sistem opravdao postojanje

Treća sednica Skupštine PKS

Poslednja ovogodišnja sednica Skupštine PKS, treća u sazivu

kojim predsedava dr Marko Ćuli-brk, razmatrala je aktuelna privredna kretanja, koja je prezentovala pot-predsednica PKS Vidosava Džagić. Ona je iznela osnovne karakteristike poslovanja u 2011, procene rizika za 2012, okvir kratkoročnih mera za na-rednu godinu, kao i polazne osnove za novi makroekonomski okvir do 2016, usvojen na Sedamnaestoj sedni-ci Upravnog odbora PKS.Predsednik PKS Miloš Bugarin pre-zentovao je izveštaj o radu PKS za prvih deset meseci ove godine i kon-statovao da je u tom periodu prema-

šen obim aktivnosti predviđen Pro-gramom rada za celu godinu. „Iako ovim obimom aktivnosti možemo biti zadovoljni, napori da se pri-vredni sistem učini konkurentnim i kompatibilnim sa standardima EU, da se otklone administrativna ogra-ničenja i smanje troškovi poslovanja, nisu dali očekivane rezultate, usled velikih otpora administracije i nepri-hvatanja suštinskih sveobuhvatnih reformi u zemlji”, rekao je Bugarin na sednici Skupštine PKS, održanoj 23. decembra 2011.„Aktivnosti komore su sistematizo-vane po tri zacrtana strateška cilja, a najveće učešće u realizovanim ak-

Predsednik Skupštine PKS Marko Ćulibrk i generalni sekretar PKS Goran Jevtić

privatno-javno partnerstvo i konce-sije, korigovati politiku finansiranja lokalnih, regionalnih i nacionalnih projekata koji nisu u funkciji pod-sticaja proizvodnje i investicija na-menjenih izvozu i novom zapošlja-vanju, uspostaviti sistem kontrole efekata utrošenih javnih sredstava, povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu za 2012. godinu na mi-nimum 5% i definisati dugoročnu politiku podsticanja poljoprivrede. S druge strane, smanjiti troškove poslovanja ukidanjem administra-tivnih troškova, smanjiti parafiskal-na opterećenja privrede.

Dugoročne mere 2012–2016.

Makroekonomska politika za period od 2012. do 2016. mora da bude za-snovana na smanjenju javne potroš-nje do nivoa u zemljama sa sličnim stepenom razvoja, to jest sa učešćem od oko 35 odsto u BDP. Neophodna je strategija sveobuhvatne reforme javnog sektora sa dinamičkim pla-nom realizacije i praćenjem efekata. Prioriteti reforme su reforma penzio-nog sistema, reforma javnih preduze-ća, depolitizacija i profesionalizacija upravljanja, uvođenje korporativnog upravljanja, restrukturiranje i priva-tizacija i investicije po modelu PJP, sveobuhvatna poreska reforma – pri-oritet je smanjenje opterećenja na za-rade, paralelno izgradnja sistema za efikasnu zaštitu poverilaca, poštova-nje ugovora, uspostavljanje finansij-ske discipline. Zbog nesolventnih preduzeća i veli-kih sistema u restrukturiranju, može doći do novih pritisaka na smanje-nje zaposlenosti, zato je neophodno paralelno ići sa reformom tržišta rada i reformom obrazovanja. Javni spoljni i javni unutrašnji dug povećani su u istoj meri – za po 1,3 milijarde evra. Povećanje stanja jav-nog duga rezultiralo je rastom nje-govog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto

Nada Mitrović

7

www.pks.rs

broj 70DOGAđAJI

tivnostima imale su one u sklopu zastupanja i zaštite interesa članova na nacionalnom i međunarodnom nivou. U ovom cilju organizovano je 1683 aktivnosti, što je činilo čak 49,46 odsto ukupnih aktivnosti PKS u pr-vih deset meseci 2011. Drugi strateški cilj, formulisan kao strukturalno pri-lagođavanje privrede i unapređenje klime za poslovanje, što uključuje povećanje investicija, povećanje pro-izvodnje i povećanje izvoza, realizo-van je kroz 1547 aktivnosti, što čini 45,98 odsto svih aktivnosti. Reorga-nizacija PKS i transformacija komor-skog sistema u Srbiji bila je tema 154 aktivnosti. Aktivnosti PKS u prvih 10 meseci imale su 16 000 učesnika, ili u proseku 1600 mesečno”, naglasio je predsednik Bugarin. U okviru kreiranja regulatornog okvira, dostavljena su resornim mi-nistarstvima mišljenja i predlozi na 37 zakona iz oblasti privrede. Za 22 od tih zakona, sprovedena je i javna rasprava, a data su mišljenja na 90 podzakonskih akata. Uviđajući važ-nost Zakona o javnim nabavkama, a u želji da se dobije efikasan zakon, PKS je dala svog predstavnika u

radnu grupu za izradu nacrta izme-na i dopuna tog zakona. Predsednik PKS je posebno istakao važnost dva sastanka, koja su pred-stavnici sektora malih i srednjih preduzeća imali sa predsednikom Vlade Srbije. „Na inicijativu PKS, u saradnji sa Narodnom skupšti-nom RS, održana je prva sednica Srpskog parlamenta preduzeća, u cilju pokretanja dijaloga privrede sa nosiocima zakonodavne i izvršne vlasti, i tom prilikom usvojena su 22 zaključka s predlozima”, rekao je predsednik PKS.U vezi sa aktivnostima na reorga-nizaciji PKS i komorskog sistema, Bugarin je posebno istakao sasta-nak 12 evropskih komora sa oba-veznim članstvom, na kome je PKS potpisala deklaraciju pod nazivom „Od prihvatanja do pravilne pro-cene”. U diskusiji koja je prethodila usvajanju Izveštaja o radu PKS za 2011, predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković je rekao da su PKS i komorski sistem Srbije opravdali postojanje i da naredna godina treba da bude posvećena ak-tivnostima na njihovom očuvanju.

Program rada PKS za 2012. izneo je potpredsednik Mihailo Vesović, naglasivši da tri ključna strateška cilja ostaju osnova za sve planira-ne operativne aktivnosti, kao i da će reorganizacija PKS i transforma-cija komorskog sistema biti jedna od važnijih tema. „Naš glavni cilj je da se izborimo da Zakon o ko-morama, čije sprovođenje treba da počne 1. januara 2013, ne stupi na snagu, već da od 2013. PKS i sistem regionalnih komora Srbije budu deo javno-pravnih evropskih ko-mora sa sistemom obaveznog član-stva”, rekao je Vesović. Članovi Skupštine jednoglasno su usvojili predloženi Plan rada za 2012. Takođe, izabrali su za novog pot-predsednika PKS Miroslava Mile-tića, generalnog direktora koncerna „Bambi-Banat” i predsednika Skup-štine PKS u prethodnom sazivu. U svečanom delu sednice Skupštine PKS uručene su godišnje nagrade PKS za 2011. najuspešnijim privred-nim društvima i pojedincima, kao i jubilarne nagrade PKS

M.S.

8

www.pks.rs

broj 70 DOGAđAJI

Na osnovu člana 10. Odluke o nagradama Privredne komore Srbije, Komisija za dodelu priznanja Privredne komore Srbije, na sednici od 1. decembra 2011. godine, na predlog privrednih komora u Republici Srbiji i odbora udruženja i odbora Privredne komore Srbije, donela je odluku o dodeli Nagrade Privredne komore Srbije za 2011. godinu.

Nagrade Privredne komore Srbije za 2011. godinu

Za rezultate u proizvodnji i drugim oblastima pri-vređivanja i za doprinos razvoju i unapređenju pri-vrede Republike Srbije, koje su privredna društva i druga pravna lica i pojedinci postigli u 2011. godini, NAGRADA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE ZA 2011. GODINU, dodeljuje se:

I. PRIVREDNIM DRUŠTVIMA – plaketa sa diplomom

1. HIDROELEKTRANE „đERDAP” – Kladovo 2. „JAFFA” fabrika biskvita – Crvenka 3. „FARMAKOM MB MLEKARA” ad – Šabac 4. „VEOLIA TRANSPORT LITAS” ad – Požarevac 5. „AMIGA” doo – Kraljevo 6. „KTITOR” doo – Beograd 7. „LE BELIER KIKINDA” doo – Kikinda 8. „FRIKOM” AD – Beograd 9. „GOŠA FOM” AD – Požarevac 10. „ŽITO BANAT” AD – Vršac 11. „MASTERPLAST YU” doo – Subotica 12. „JASMIL” doo – Arilje 13. ZZ „MRKŠIĆEVI SALAŠI” – Srpski Itebej 14. „SECURITAS SERVICES” doo – Beograd 15. „GRAH AUTOMOTIVE” DOO – Batočina 16. „DUROPAK” AD – Kruševac

17. „TELEKOM SRBIJA IZVRŠNA JEDINICA KOSO-VO I METOHIJA” – Kosovska Mitrovica

18. „BANE KOMERC” DOO – Leskovac 19. MLEKARA „LAZAR” – Blace 20. „MILINKOVIĆ COMPANY” doo – Beograd 21. DTD „RIBARSTVO” doo – Bački Jarak22. „RINGER AXEL SPRINGER” doo – Beograd 23. HOTEL „VILA BREG” – Vršac 24. „HUAWEI TECHNOLOGIES” doo – Beograd 25. JKP „PARKING SERVIS” – Novi Sad 26. „DADEX” doo – Mačvanska Mitrovica27. „NTIM TEHNOLOGI” doo – Beograd

II. POJEDINCIMA – plaketa sa diplomom i novčana nagrada

1. DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ, predsednik kom-panije „Metalac” AD – Gornji Milanovac

2. JOVAN DAVIDOVIĆ, generalni direktor HK „Krušik” – Valjevo

3. MIROSLAV BOGIĆEVIĆ, vlasnik Koncerna „Far-makom MB” – Fabrika akumulatora Sombor – Sombor

4. MIROLJUB ALEKSIĆ, predsednik „Alco Group” i vlasnik hotela „Izvor” – Aranđelovac

5. VELIN ILIĆ, generalni direktor „Alfa plam” AD – Vranje

9

www.pks.rs

broj 70DOGAđAJI

6. đORđO ANTELJ, vlasnik GP „Gemaks” – Beograd 7. DOBROSAV ANDRIĆ, generalni direktor „Prvi

Partizan namenska” AD – Užice 8. NADA MILOŠEVIĆ, direktor „FAM SEČANJ” – Sečanj 9. dr DRAGAN KOSTIĆ, direktor „Slobodna zona

Pirot” – Pirot 10. dr MARINA KUTIN, generalni direktor „Institut

Goša” – Smederevska Palanka11. JANKO MILETIĆ, vlasnik i direktor „Tehnograd-

nja” DOO – Kruševac 12. ANTUN BAŠIĆ, generalni direktor „Rotografika”

doo – Subotica 13. BRANKO KOVAČEVIĆ, generalni direktor

„Grey” DOO – Stara Pazova14. DRAGAN VUKADINOVIĆ, vlasnik mlekare

„Granice” doo – Mladenovac 15. ZORICA SELAKOVIĆ, vlasnik „Dessert” – Čačak 16. ZORAN VELIČKOVIĆ, direktor Šumskog gaz-

dinstva „Timočke šume” – Boljevac 17. NINOSLAV JANJIĆ, vlasnik „WLS electronic”

doo – Beograd 18. DOBRIVOJE ANTONIĆ, direktor JP „Nacionalni

park Fruška Gora” – Sremska Kamenica19. MILENKO RADOSAVLJEVIĆ, vlasnik „Evrome-

tal” DOO – Petrovac na Mlavi20. DUŠAN VICKOVIĆ, direktor SSR „Šamarica” – Ka-

čarevo 21. SRđAN PETROVIĆ, vlasnik SZR „Vinica Petro-

vić” – Velika Hoča22. MILETA MIHAILOVIĆ, vlasnik „Spektar” – Čačak 23. ANDRIJA PENZEŠ, direktor JKP „Čistoća” – Sombor 24. JOŽEF AROK, vlasnik PBR „Pekar” – Čoka 25. DRAGANA VUKOVIĆ GEORGIJEV, novinar re-

dakcije ekonomskih informacija „Tanjug” – Beograd

III. JUBILARNA NAGRADA PRIVREDNE KOMO-RE SRBIJE dodeljuje se povodom značajnih ju-bileja u 2011. godini:

1. „INFORMATIVNO MARKETINŠKO DRUŠTVO” ad – Užice, za 70 godina uspešnog poslovanja

2. MPI „KLAS” doo – Loznica, za 65 godina uspeš-nog poslovanja

3. „ENERGOPROJEKT” – Beograd, za 60 godina us-pešnog poslovanja

4. „RUDNICI BAKRA” – Majdanpek, za 50 godina uspešnog poslovanja

5. „SINTER” AD – Užice, za 50 godina uspešnog po-slovanja

6. „ZENITH” – Raška, za 50 godina uspešnog poslovanja7. „VODOGRADNJA” AD – Zaječar, za 40 godina

uspešnog poslovanja8. „DOMIS” doo – Čačak, za 30 godina uspešnog po-

slovanja

9. „BIM TEX” – Leskovac, za 20 godina uspešnog po-slovanja

10. „ADONIS” doo – Sokobanja, za 20 godina uspeš-nog poslovanja

11. JP „SRBIJAŠUME” – Beograd, za 20 godina uspeš-nog poslovanja

12. „DHL” – Beograd, za 20 godina uspešnog poslo-vanja

13. „KNJAZ MILOŠ” – Aranđelovac, za 200 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan pro-slave jubileja)

14. „INTERKOMERC” AD – Beograd, za 60 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan pro-slave jubileja)

15. „SILA” AD – Stara Moravica, za 50 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja)

16. „FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA” – Beograd, za 40 godina uspešnog poslovanja (na-grada uručena na dan proslave jubileja)

17. „ALMEH” – Pančevo, za 20 godina uspešnog po-slovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja)

18. „YUMIS” – Niš, za 20 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan proslave jubileja)

19. MP „AUSTROTERM” doo – Valjevo, za 10 godina uspešnog poslovanja (nagrada uručena na dan pro-slave jubileja)

10

www.pks.rs

broj 70 DOGAđAJI

U svetlu globalne ekonomske krize, mi u Srbiji, koja je deo evropskog prostora visokog obrazovanja, moramo da nađemo odgovor kako obrazovanje može da pomogne privredi, rekao je dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, na okruglom stolu u PKS

Kako zaposliti sebe i druge u 21. vekuPrivreda i visoko obrazovanje

Okrugli sto „Privreda i visoko obrazovanje – dodatak diplo-

mi”, održan 12. januara u Privrednoj komori Srbije, organizovali su Tim stručnjaka za reformu visokog obra-zovanja Ministarstva prosvete i na-uke (HERE tim) u saradnji sa PKS i Studentskom konferencijom univer-ziteta Srbije (SKONUS). Skup je bio deo šire akcije, pokrenute sa ciljem da se promoviše dodatak diplomi, kao sredstvo da se poveća zapošlji-vost i samozapošljivost studenata. Skup predstavlja nastavak saradnje ministarstva, studentskih organizacija i privrednika, započete na Forumu stu-denata i privrednika Srbije, održanom 7. decembra prošle godine, na kome su panelisti bili predsednik Srbije Bo-ris Tadić, ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, generalni direktor Telekoma Branko Radujko i predsed-nik srpske Asocijacije menadžera Bo-jan Radun. Nakon panel diskusije, bilo je organizovano 15 okruglih stolova na temu „Kompetencije, veštine i zna-nja neophodne da poseduje pojedinac kako bi bio u stanju da zaposli sebe i druge u 21. veku”. „Skup u PKS prvi je u nizu od deset okruglih stolova, planiranih za ovu godinu”, rekao je potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić u ime domaćina. Ovakvi susreti doprino-se markiranju ključnih problema u visokoškolskom obrazovnom siste-mu, a istovremeno i uspostavljanju čvršće veze akademske zajednice i privrede. Samardžić je podsetio i da od 2012. Srbija može da uče-stvuje u centralizovanim projekti-ma Evropske unije, koji među pri-

oritetima imaju upravo saradnju visokog obrazovanja i privrede. Dodatak diplomi je dokument koji se izdaje uz diplomu o visokom obrazovanju i sadrži standardizo-van opis vrste, sadržaja, postignutih rezultata i statusa završnih studija u kontekstu nacionalnog sistema viso-kog obrazovanja. Institucije visokog obrazovanja izdaju dodatak diplo-mi prema modelu koji su zajednič-ki razvile Evropska komisija, Savet Evrope i UNESKO. Svih 48 zemalja EU, koje su potpisnice Bolonjske de-klaracije, složile su se da redovno izdaju dodatak svojim diplomcima, bez dodatne naplate i obavezno na nekom od svetskih jezika. Ukazujući na tendenciju da se sma-njuju javne finansije u oblasti viso-kog obrazovanja, ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović uka-zao je na značaj stalnog dijaloga pri-vrede i visokog obrazovanja. „Kao stratešku prednost naše zemlje stal-no ističemo kvalitetne kadrove koji mogu da odgovore na tehnološke izazove savremenog poslovanja, a s druge strane, te kadrove osporava-mo”, rekao je ministar Obradović. „Privreda bi jasnije morala da izra-

zi šta joj treba, jer naši studenti su potvrdili kvalitet, rezultatima po-stignutim na brojnim međunarod-nim takmičenjima. Takođe, niko se nije žalio na kvalitet znanja mladih stručnjaka koji napuštaju Srbiju, i oni vrlo brzo bivaju promovisani u sredinama u kojima rade”, rekao je ministar Obradović.Ministar je takođe naglasio da za akre-ditaciju novog studijskog programa treba pet godina, a neke tehnološke promene traže bržu primenu. Tu pri-vreda mora da pruži ruku. „Iako je i na osnovu istraživanja Svetske banke ustanovljeno da ne postoji obrazovni sistem koji može da zadovolji potrebe zemalja u tranziciji, moramo nastojati da veze između visokog obrazovanja i privrede budu čvršće”, zaključio je ministar Obradović. U nastavku okruglog stola ugledni predstavnici akademske zajednice, profesori i studenti, kao i predstav-nici privrede, govorili su o među-narodnim dimenzijama dodatka diplomi, predlozima saradnje uni-verziteta i privrede kroz projekte Evropske unije, među kojima su Erasmus i Tempus

M.S.

11

www.pks.rs

broj 70EKONOMSKA DIPLOMATIJA

Odnosi Srbije i Crne Gore su u usponu, sa strateškim opredeljenjem kada su u pitanju evropske integracije, izjavili su u Podgorici premijeri Mirko Cvetković i Igor Lukšić. U međusobnim poslovnim odnosima veliku prednost predstavlja činjenica da imamo komplementarne privrede i tradicionalno dobre poslovne veze, rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS

Privredni odnosi Srbije i Crne Gore u usponu

Srpsko-crnogorski poslovni klub

Premijeri Mirko Cvetković i Igor Lukšić istakli su da su dve ze-

mlje opredeljene za unapređenje odnosa u svim oblastima od obo-stranog interesa. Srbija i Crna Gora, u političkom smislu, imaju odlične bilateralne odnose, koji su u usponu. „Nadam se da će se taj uspon nasta-viti i u narednom periodu” , kazao je Cvetković tokom posete Podgo-rici povodom otvaranja Poslovnog kluba 26. decembra 2011. Lukšić je naveo da dve države unapređenjem međusobnih odnosa pokazuju da su spremne za evropske integracije.Govoreći o privrednoj saradnji dve zemlje, srpski premijer Mirko Cvetković naveo je da će se Po-slovni klub baviti pitanjima trgo-vine i međusobnim investicijama, a preduzeća i poslovni ljudi će preko uzajamnih kontakata stva-rati nove ideje i vršiti pritisak na obe vlade da otklanjaju probleme koji se mogu javiti u poslovanju. Igor Lukšić je ukazao da je Srp-sko-crnogorski poslovni klub ja-sna potreba interesa dve zemlje za zajedničko unapređenje biznis-okruženja, usklađivanje posebnih i uzajamnih interesa, kao i među-sobne razmene znanja i iskustva. U delegaciji Srbije u poseti Crnoj Gori bio je i ministar poljoprivre-de, trgovine, šumarstva i vodopri-vrede Dušan Petrović.

Predsednik Privredne komore Sr-bije Miloš Bugarin istakao je na svečanoj Skupštini Srpsko-crnogor-skog poslovnog kluba, otvorenog u Podgorici, da prisustvo i podrška najviših državnih zvaničnika obe zemlje, premijera Mirka Cvetkovi-ća i Igora Lukšića, pokazuje da po-stoji uzajamna spremnost za dalje unapređivanje privredne saradnje. „U međusobnim poslovnim odno-sima veliku prednost predstavlja činjenica da Srbija i Crna Gora ima-

ju komplementarne privrede i tra-dicionalno dobre poslovne veze”, rekao je Bugarin. Prema njegovim rečima, Crna Gora je među naj-važnijim spoljnotrgovinskim par-tnerima Srbije u regionu. U prvih 10 meseci 2011. godine razmena je iznosila 863 miliona dolara, što je za 6,5 odsto više u odnosu na isti peri-od 2010. godine. „Srpske investicije u Crnoj Gori premašile su iznos od 230 miliona evra, a crnogorske inve-sticije u Srbiji takođe su dobrodošle

Otvaranje Poslovnog kluba u Podgorici

12

www.pks.rs

broj 70 EKONOMSKA DIPLOMATIJA

Poslovni forum Makedonija–Srbija

Regionalni proizvodi za treća tržištaNeophodni su regionalni proizvodi visoke dodate vrednosti za zajednički nastup na trećim tržištima, zaključili su u Skoplju na Biznis-forumu Makedonija–Srbija predsednici dveju država Boris Tadić i Đorđe Ivanov, predsednik PKS Miloš Bugarin i predsednik Stopanske komore Makedonije Branko Azeski

i treba imati u vidu da Srbija postaje sve atraktivnija investiciona lokaci-ja”, rekao je predsednik PKS. „Za-jednički strateški projekti, od obo-stranog interesa, u koje mogu biti uključena preduzeća iz Crne Gore i Srbije, pre svega su rekonstrukci-ja železničke pruge Beograd–Bar, proširenje, modernizacija i potpu-nije korišćenje raspoloživih kapaci-teta Luke Bar, izgradnja putnih pra-vaca koji povezuju susedne zemlje, kao i zajednički projekti u oblasti elektroprivrede i turizma”, istakao je Miloš Bugarin. Privrednici obe zemlje ističu da značajan problem u saradnji predstavlja nepostojanje direktnog platnog prometa, kao i razne necarinske barijere, dodao je on. Miloš Bugarin je naveo da se najveći deo necarinskih barijera od-nosi na nepriznavanje sertifikata i uverenja koja prate robu i potrebno je pojednostaviti procedure, sma-njiti broj uzorkovanja robe i ubrzati promet roba na granici, usaglasiti domaće standarde sa standardima i propisima EU i STO i poboljšati međusobnu saradnju u usaglašava-nju fitosanitarnih, sanitarnih i ve-terinarskih dokumenata. „Najčešće pominjani predlozi za unapređenje privredne saradnje odnose se na za-jednička ulaganja u strateški značaj-ne projekte, otklanjanje problema u platnom prometu, harmonizaciju infrastrukture kvaliteta, ubrzavanje procedura na graničnim prelazima i proširenje prelaza”, istakao je Mi-loš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.Po završetku plenarnog dela sa-stanka održani su bilateralni susre-ti privrednika iz Srbije i Crne Gore. Predstavništvo Privredne komore Srbije u Podgorici, u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore, osnovalo je u oktobru 2011. godine Srpsko- crnogorski poslovni klub, koji okuplja više od 100 istaknutih privrednih subjekata, među kojima je oko 40 iz Srbije

Milan Nedić

Na Poslovnim forumu, održa-nom u Skoplju 21. decembra

2011, učestvovalo je oko 60 privred-nika iz Srbije i isto toliko partnera iz Makedonije. Skupu je prisustvovao i srpski ministar poljoprivrede, tr-govine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, a u našoj privred-noj delegaciji bili su, između osta-lih, i menadžeri iz kompanija „RTB Bor”, „Simpo”, „Jumko”, „Potisje – Kanjiža”, „Galeb grupa”, „Goša” i „Naftna industrija Srbije”. Otvarajući Biznis-forum uglednih makedonskih i srpskih privrednika, Branko Azeski, predsednik Stopan-ske komore Makedonije, rekao je da se Srbija tradicionalno nalazi na tre-ćem mestu liste makedonskih trgo-vinskih partnera. On je podvukao neophodnost stvaranja jakog regio-nalnog proizvoda koji bi se plasirao na treća tržišta, uz jačanje logistike, zatim bankarskog sektora i reindu-strijalizacije na ovom prostoru, pri čemu je posebno apostrofirao me-talsku i metaloprerađivačku indu-striju. Naše dve privrede se odlično poznaju, komplementarne su i upu-ćene jedna na drugu. Branko Azeski je kao ključne ciljeve u narednom periodu izdvojio zajednički regio-nalni nastup, brisanje ekonomskih barijera i ponudu novih, finalnih

proizvoda visoke obrade na evrop-skom i svetskom tržištu.

Unapređenje infrastrukture – zajednički interes

Predsednik Makedonije Đorđe Iva-nov pozvao je srpske biznismene da iskoriste prednosti makedon-ske ekonomije i najavio neizmer-nu podršku države u zajedničkim poslovima makedonskih i srpskih preduzeća. On je posebno ukazao na značaj regionalne privredne sa-radnje u vreme krize, istakavši da preko unapređenja te saradnje i zajedničkim nastupom na trećim tržištima treba tražiti izlaz iz recesi-je. đorđe Ivanov je govorio i o una-pređenju infrastrukture, pre svega izgradnji Koridora 10, gasovoda i elektroenergetskih postrojenja. Ma-kedonski predsednik je naveo da njegova zemlja ima stabilan devizni kurs, nisku inflaciju – do dva odsto godišnje, nizak nivo javnog duga – ispod 26 odsto BDP, kao i da se sprovode reforme administracije, poljoprivrede i obrazovanja, dok su povećane investicije u energetiku i infrastrukturu.Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da bez ekonomskog razvoja nema valjane političke strategije, ni evrop-

13

www.pks.rs


ske budućnosti i da je svako ulaga-nje u infrastrukturu pretpostavka za izlazak iz krize i privlačenje novih investicija. Tadić je skrenuo pažnju privrednicima da novi talas krize neće zaobići ni Srbiju ni Makedoniju i da treba otvoreno reći da nas očekuju teške godine, ali i da su za prevazila-ženje krize posebno važne dve mere – proširenje tržišta, kao i rad na unu-trašnjim tržištima. Tehnološka obno-va i reindustrijalizacija su u osnovi mogućnosti da se podigne standard građana i obezbedi sigurnija politič-ka i ekonomska situacija. Ukazujući na činjenicu da će se u Srbiji, od pro-leća, naredne godine proizvoditi novi Fijatov automobil, predsednik Srbije je rekao da je naša zemlja veoma za-interesovana da klaster automobilske industrije razvija na komplementa-ran način i da još neke automobilske proizvođače dovede u region.

CEFTA doprinosi stabilnosti

Miloš Bugarin, predsednik PKS, ukazao je na činjenicu da Srbija i Ma-kedonija imaju tradicionalno dobru privrednu saradnju, koju je moguće unaprediti kroz više oblike koopera-cija. Predsednik Privredne komore Srbije rekao je da primena CEFTA sporazuma pozitivno deluje na po-slovnu klimu u regionu i omogućava intenziviranje robne razmene. CEF-TA doprinosi političkoj i ekonomskoj stabilnosti svih članica, njihovom ravnomernijem ekonomskom i in-frastrukturnom razvoju, poboljšanju poslovnog imidža, privlačenju inve-sticija i obezbeđivanju jeftinijih i kva-litetnijih proizvoda na tržištu. Srbija u ovom regionu realizuje gotovo 30 odsto svog izvoza i ostvaruje suficit u razmeni, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Miloš Bugarin je podsetio na pred-nosti dijagonalne kumulacije porekla robe, što otvara prostor za zajednički nastup na trećim tžištima, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini

Milan Nedić

Potpisani sporazumi o bezbednosti hrane

Na inicijativu srpskih i makedonskih privrednika, u Privrednoj komori Srbije 3. Februara 2012. godine potpisana su dva sporazuma o fitosani-tarnoj saradnji i o saradnji u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva između Srbije i Makedonije. Ljupče Dimovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ma-kedonije, rekao je da će se ovim činom dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje, čime će se stvoriti uslovi za povećanje međusobne robne razmene u ovoj godini za oko deset procenata. On je istakao da su ovi sporazumi pripremljeni veoma brzo, samo mesec i po dana posle Poslovnog foruma Makedonija - Srbija u Skoplju.Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, podsetio je da je Makedonija dobila status kandidata za članstvo u EU 2005. godine. Srbija taj status uskoro očekuje, ali ne postoje razlozi da se čekaju koraci u evropskim integracijama, kako bi se građanima i privredi smanjili troškovi, a procedure učinile jednostavnijim. Ministar je naglasio da će međusobna trgovina Srbije i Makedonije sada biti mnogo jednostavnija i precizirao da to praktično znači da Srbija garantuje za proizvode koji imaju poreklo u našoj zemlji, a Makedonija za svoje proizvođače i svoju robu. Miloš Bugarin, predsednik PKS, koji je bio domaćin svečanog događaja, istakao je da su privrednici obe zemlje insistirali na potpisivanju ovih dokumenata, kako bi unapredili svoje i međusobno poslovanje. To će povećati nivo efikasnosti, smanjiti troškove poslovanja i robu učiniti konkurentnijom, samim tim i dostupnijom krajnjim potrošačima, što će rezultirati i povećanjem obima spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Makedonije. Sporazum o fitosanitarnoj saradnji ima za cilj omogućavanje prometa bilja i biljnih proizvoda bez ograničavanja spoljne trgovine. Sporazumom u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, koji je takođe zaključen na period od 5 godina, olakšava se promet životinja i proizvoda životinjskog porekla i njime se takođe zadržava visok nivo zaštite zdravlja ljudi.

U PKS su ministri poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Makedo-nije, Dušan Petrović i Ljupče Dimovski, potpisali Sporazum o fitosanitarnoj saradnji, a ministar Dušan Petrović potpisao je i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veteri-narstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Makedonije Dejanom Runtevskim

14

www.pks.rs

broj 70 EKONOMSKA DIPLOMATIJA

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Beloru-sije, predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da rezultati bilateralne pri-vredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Novi ugovori i zajednička prеduzeća

Poslovni savet Srbija – Belorusija

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za

jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u od-nosu na isti period prethodne go-dine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što pred-stavlja rast od 47 procenata. Pokri-venost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.Otvarajući peto zasedanje Po-slovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, održano 17. januara 2012, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, in-stitucionalne i privredne komu-nikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke o izvozu i uvozu razli-čito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom poveća-nju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpi-sivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifira-nih proizvoda.

Inicijativa za uspostavljanje me-đubankarske saradnje

Predsednik PKS ukazao je da re-zultati međusobne privredne sa-radnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dve-ju država i da bi naš izvoz bio dale-ko veći da polovinom prošle godi-ne nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvaci-jom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju preko osni-vanja zajedničkih preduzeća u gra-đevinarstvu, proizvodnje traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanja plasma-na srpskih proizvoda na beloru-skom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građe-vinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome bilo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovin-sko-distributivnih centara za rasca-rinjenje i plasman robe u Belorusiji i Srbiji. „Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslov-nog saveta za saradnju Srbije i Be-lorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske sa-radnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd–Minsk–Beograd”, zaključio je Mi-loš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Tr-govinsko-industrijske komore Be-lorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tri-desetak beloruskih i više od sedam-deset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razme-ne dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano se-dam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.Dr Stojan Jevtić, ambasador Sr-bije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajednič-kom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, dru-gi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje pro-jekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po

15

www.pks.rs


sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Be-ogradu.

Belorusija u suficitu sa EU

Ambasador Belorusije u Srbiji Vla-dimir Čušev rekao je da Srbija pro-izvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će amba-sada učiniti sve kako bi se unapre-dila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je poseb-no podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne već i regional-ne saradnje. „Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija ak-tivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom do-stigla je 22 milijarde dolara, sa po-zitivnim saldom za Belorusiju od 6

milijardi dolara”, naglasio je Vladi-mir Čušev.Na plenarnom delu Poslovnog sa-veta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencija-li Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih eko-nomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o sa-radnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usle-dilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjukturu cena u okviru Ministar-stva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupa-ju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Ve-sović, potpredsednik PKS, sumirao

je sve stavove koji su se čuli na Po-slovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sa-stanku Međuvladine komisije za tr-govinsko-ekonomsku saradnju. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljo-privrednih mašina, što može da do-prinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehaniza-cije i pozvao srpske privrednike da ugoste u svojim kompanijama par-tnere iz Belorusije, kako bi se oni na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po za-vršetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori pri-vrednika i menadžera dve zemlje

Milan Nedić

Dogovor Srbije i Belorusije o spoljnotrgovinskoj saradnji U Beogradu je održano i šesto zasedanje Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju Srbije i Belorusije, na kome je bilo reči o unapređenju spoljnotrgovinskih odnosa dve zemlje. Ministar poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović razgovarao je sa beloruskim ministrom trgovine Valen-tinom Čekanovim o bilateralnim odnosima Srbije i Belorusije, kreiranju i praćenju ekonomskog razvoja dve zemlje i unapređenju njihovih spoljnotrgovinskih odnosa. Dosad je održano pet zasedanja Međuvladine komisije, i to u Minsku 1997, 1999. i 2010. godine i u Beogradu 1998. i 2009. godine.

Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Belorusije Mihail Mjatljikov, predsednik PKS Miloš Bugarin, ambasador Srbije u Belorusiji dr Stojan Jevtić i potpredsednik PKS Mihailo Vesović

16

www.pks.rs

broj 70 INTERVJU

Arbitraža je način rešavanja trgovinskih sporova pred licima koja nisu državne sudije, nego ljudi od ugleda i poverenja kojima su trgovci prepustili da reše njihov spor, kaže dr Gašo Knežević, predsednik Spoljnotrgovinske arbitraže pri PKS

Arbitraža je u službi biznisaPredsednik Spoljnotrgovinske arbitraže dr Gašo Knežević

Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije postoji

od 1947, i za tih 65 godina ima na hi-ljade rešenih sporova i odluka koje se uspešno izvršavaju u zemlji i u ino-stranstvu. Da srpska Spoljnotrgovin-ska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije trgovcima garantuje objektiv-no i nepristrasno rešavanje sporova, potvrđuju imena sa liste arbitara. Ar-bitri su istaknuti profesori, advokati i stručnjaci iz privrede, mogu biti do-maći i strani državljani, a na trenutno važećoj listi srpske Arbitraže 42 odsto su domaći, a 58 odsto strani državlja-ni. Poverenje uliva i reputacija pred-sednika Soljnotrgovinske arbitraže pri PKS, dr Gaše Kneževića, profeso-ra Pravnog fakulteta u Beogradu.

Kakav je odnos arbitraže i sudstva?

Arbitraža je privatno sudstvo, koje naročito raste od polovine 20. veka,

kako po broju takvih sudova tako i po broju sporova koje rešavaju. Trend je i da se svi veliki sporovi, iznad milion-dva miliona evra, re-šavaju pred arbitražama. I u Srbiji ćete retko naći rešavanje vrednih sporova pred sudovima. Trgov-ci su sve što je vredno izvukli iz nadležnosti sudova, ugovarajući klauzulu da se eventualni sporovi rešavaju pred arbitražama.Arbitražna tela su znak civilizacij-skog statusa. Imaju je sve zemlje u Evropi, izuzev Albanije. Arbitraže u nekadašnjim socijalističkim zemlja-ma nastale su posle Drugog svet-skog rata pri komorama, a to i danas izaziva izvesno podozrenje zapad-nog sveta, jer se komora shvata kao paradržavni organ. S druge strane, sada se te arbitraže veoma trude da dokažu da nisu paradržavne insti-tucije. Arbitraža može da bude de-lotvorna samo kao nedržavna insti-

tucija. Kad bi bila državna, između arbitraže i sudova postojao bi znak jednakosti. I na zapadu je najviše ar-bitraža osnovano pri komorama. U Austriji je najveća arbitraža osnova-na pri Komori, u Nemačkoj takođe. Francuska ima sreću da se u Parizu nalazi Međunarodna trgovinska ko-mora koja je u sastavu Svetske biznis organizacije (World Bussines Orga-nisation) i ona ima ICC, najpoznati-ju svetsku arbitražu. U Francusku se slivaju najveći sporovi upravo zato što ICC ima sedište u Parizu.

Kakve su onda šanse naše spolj-notrgovinske arbitraže?

Svet s uvažavanjem gleda na našu arbitražu koja zaslužuje poverenje. U našoj arbitraži patriotizam se ne iskazuje tako što se presuđuje u ko-rist svoje zemlje, već tako što se sudi objektivno, tako da se ne ubije po-

17

www.pks.rs

broj 70INTERVJU

slovna saradnja stranaka u postup-ku. Ideja Arbitraže je da se ne stvore dobitnik i gubitnik, već da i dalje te dve stranke mogu da sarađuju. Ar-bitraža je okrenuta biznisu.

U kojoj meri firme pri sklapanju ugovora predviđaju nadležnost naše arbitraže? I ko su firme koje to čine?

Od 2000. vidan je trend rasta domaće arbitraže. Naročito je tome uzrok ve-liki broj privatizacija koje su završile sporovima. U veliki broj privatizaci-onih ugovora ugrađena je arbitražna klauzula. Te sporove, koji su sada među najvećim sporovima koje Sr-bija ima, uglavnom rešava arbitraža. U poslednje tri-četiri godine uglav-nom ih rešava srpska arbitraža, što je veoma dobro. Agencija za priva-tizaciju je shvatila da ima arbitražu na dohvat ruke, da ta arbitraža ima ugled i da je jeftinije da spor rešava u Beogradu, nego u Parizu, Stokholmu ili Ženevi. Agencija je počela privati-zacionim partnerima da nudi takve klauzule i oni su to prihvatali.

Pred domaćom arbitražom poveća-va se i broj investicionih sporova?

Reč je o nepoštovanju dvostranih međudržavnih ugovora o pospešiva-nju investicija (bilateral investment treaties), kojima se države obavezuju da neće škoditi investicijama koje do-laze iz drugih zemalja. Radi se o za-štiti koja je na granici između javnog i privatnog prava, jer se tuži država domaćin koja je stranom investitoru, na primer, napravila nacionalizaciju, ili puzeću nacionalizaciju, ili ga ne tretira na isti način kao svoje držav-ljane, ili ga ne povlašćuje u dovoljnoj meri.Treća vrsta sporova su koncesi-je. Od 2000. primetan je rast broja slu-čajeva sve ove tri vrste sporova. Od te tri vrste, samo privatizacioni sporovi dospevaju na našu arbitražu. Zato što u sporazumima o zaštiti investici-ja postoji unapred ugrađena klauzula koja stranke, odnosno države koje ih zaključuju, obavezuje da se oprede-

ljuju ili za UNCITRAL arbitražu ili za pariski ICC. Nema manaevarskog prostora za države ugovornice. Kod koncesija, novac je toliko veliki da se obavezno ide u Pariz.

Kod arbitraže, sporovi mogu da se završe i mirenjem.

Mirenje počinje pregovorima, i ako tada dođu do mirnog rešenja, dve strane zaključuju ugovor o porav-nanju, kojim redizajniraju svoj od-nos. To je promena sadržine odno-sa do koje je došlo, jer su se stranke dogovorile. Ono je posledica kom-promisa. Kod nas se poravnanjem završi samo 10 odsto sporova, što je malo, za razliku od Amerike gde se 90 odsto sporova završi mirenjem, jer je tamo pravda veoma skupa.

Kako se sudi pred arbitražom, ako ne dođe do mirenja?

Sudi tročlano veće, tribunal. Tribu-nali su mešovitog nacionalnog sa-stava. Odluka je obavezujuća. Drža-ve su arbitražnu odluku izjednačile sa sudskom. Pristala je da u slučaju da stranke ne pristanu dobrovoljno, izvršavaju svojom prinudom odlu-ku arbitraže – blokiraju sredstva fir-me, prodaju njena postrojenja, kao da je reč o sudskoj odluci.

Koji je razlog da se privrednici odlučuju da ugovaraju arbitražu, a ne sud?

Za razliku od suda, u kome je suđe-nje javno, u Komori je suđenje taj-no, jer poslovni svet može imati taj-ne koje ne želi da prikaže javnosti, a poslovni odnosi između partnera mogu biti poslovna tajna.

Početkom sledeće godine treba da počne primena Zakona o komora-ma. Kako će to uticati na institu-ciju spoljnotrgovinske arbitraže?

Prelazak na dobrovoljno članstvo izaziva strah da će u tom slučaju Komora da se ugasi. Ako se gasi Komora, onda se gasi i Arbitraža. I vrlo sam zabrinut. Ako do toga dođe, neće biti dobro. Arbitraža je civilizacijska tekovina. A pitanje je i kakva je sudbina ugovora koji se sada zaključuju sa ugovorenom na-šom arbitražom, da li smo te ljude prevarili. Ali ja se nadam da će ko-mora preživeti. U Sloveniji su Ko-moru pretvorili u dobrovoljnu or-ganizaciju i bila je na izdisaju, sad su shvatili grešku i vraćaju obave-zno članstvo. I Austrija i Nemačka imaju obavezno članstvo

Mirjana Stefanović

Zašto naša Arbitraža

Naša arbitraža od 2000. godine ima prosečno između 15 i 25 novih sporova godišnje. Ono što domaću Komoru čini privlačnom za poslovni svet je to što se u toku jedne godine isto toliko sporova i reši. Sporovi pred srpskom Arbitražom sada u proseku traju 5,5 meseci. Dobijate konačnu odluku, koja ne podleže reviziji. Ne znam da li postoji efikasnija arbitraža od naše. Ja sam član pariskog suda ICC. Kad sam pre tri godine podnosio izveštaj, imali smo prosečno trajanje spora 11 meseci i oni su rekli da je to fanta-stično. Sada, tri godine kasnije, mi smo na 5,5 meseci. Brzina spora je prvi razlog zbog koga se ide na arbitražu. Drugi je neutralnost i to što nema nacionalnog protekcionizma. Treći argument su troškovi. ICC iz Pariza, londonska , švajcarska ili američke arbitraže su skupe, a kod nas je cena pristupačna i za domaće firme. Imali smo spor gde je vrednost bila 72 mi-liona evra, a troškovi postupka su bili 350000 evra. Za spor od 72 miliona evra, troškovi u Parizu su milion evra, a kod UNCITRAL dva miliona evra.

18

www.pks.rs

broj 70 FINANSIJE

U Srbiji ima mnogo proizvoda s velikim izvoznim potencijalom, a ključni zadatak je da se u oblasti industrije ohrabri povezivanje. Jedna od preporuka Svetske banke je da se politika usmeri na formiranje klastera i promociju privatno-javnog partnerstva, rekao je Lu Brefor, predstavnik Svetske banke u Srbiji, na sednici odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS

Ubrzanje reformi – odgovor na novi talas krize

Predstavnici Svetske banke u PKS

U drugi talas krize ušli smo pod znatno nepovoljnijim okolno-

stima, podsetio je predsednik PKS Miloš Bugarin na proširenoj sed-nici Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, u čijem radu su učestvovali gosti iz Svetske ban-ke, Džejn Armetidž, direktorka i regionalna koordinatorka za Evro-pu i Centralnu Aziju, i Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu, koji su se tokom dvod-nevne posete Beogradu sastali i sa najvišim zvaničnicima Srbije.„PKS ulaže napore da pruži aktivan doprinos neophodnim procesima konsolidacije srpske privrede”, rekao je Bugarin i podsetio da je Komora u

nekoliko navrata predlagala mere za unapređenje ekonomskog okruženja kod nas. „Ključni zahtevi privrednika se odnose na potrebu prilagođavanja javne potrošnje realnim mogućnosti-ma, održanje stabilnosti, uvođenje sistemskih mera za pospešivanje in-vesticionih ulaganja, smanjenje neli-kvidnosti i fiskalno rasterećenje pri-vrede. Uspeli smo da postignemo dogovor sa Vladom po mnogim pita-njima i neke mere su već realizovane, ali ostaje još mnogo toga na čemu se mora intenzivnije raditi, od sprovo-đenja dosledne giljotine propisa do promene strukture industrijske proi-zvodnje i unapređenja konkurentno-sti privrede”, rekao je Bugarin.

„Privredna komora Srbije ulaže kon-stantne napore da obezbedi nove poslovne prilike za naše izvozno orijentisane privrednike”, istakao je Bugarin i dodao da se poslovne pri-like koje proističu iz projekata koje finansiraju međunarodne organi-zacije, kao što su Svetska banka ili EBRD, nedovoljno koriste od strane naših izvoznika. „Mi i tu nastojimo da pomognemo, pružanjem neop-hodnih informacija, preporuka i podrške, posredstvom predstavnika PKS u mreži ovih organizacija. PKS deli mišljenje sa nalazima Svetske banke u Strategiji za Srbiju, u peri-odu 2012–2015, da Srbija ima poten-cijale koji nisu dovoljno iskorišćeni. U tu svrhu je svakako dobrodošao paket podsticajnih mera i subvencija za industriju i poljoprivredu, koji je upravo usvojila Vlada Srbije”, za-ključio je Bugarin.

Izvoz i zdrava fiskalna politika

Džejn Armetidž, direktorka i regi-onalna koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju, poželela je sreću srpskim privrednicima u 2012. go-dini, „koja će biti teška svima koji su u senci evrozone”. Privredni rast, koji je postojao do 2008. godi-ne, svetskom ekonomskom krizom ne samo da je zaustavljen već je vra-ćen unazad. Evrozona je ponovo u

Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu i Džejn Armetidž, direktorka i regionalna koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju Svetske banke

19

www.pks.rs

broj 70FINANSIJE

recesiji, a to je negativno okruženje za srpski rast, izvoz, priliv investi-cija, doznaka iz inostranstva i pri-stup izvorima kapitala.Ona je naglasila da bi i sadašnja i buduća srpska vlada treblao da se fokusira na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita. „Javni dug Srbije, kao i ne-kih zemalja u okruženju, kao što je Albanija, snažno je povećan, što je trend koji bi trebalo pažljivo prati-ti”, rekla je Armetidž i dodala da bi Srbija trebalo da više bude okrenuta privatnom sektoru. „Srbija bi morala da uspostavi novi model privrednog rasta, zasnovan na izvozu i zdravu fi-skalnu politiku, koja bi se fokusirala na smanjenje deficita, uz smanjenje javne potrošnje. Srbija je u proteklom periodu imala uspešan aranžman sa MMF-om, koji je takođe bio usmeren na smanjenje javne potrošnje”, zaklju-čila je predstavnica Svetske banke. Armetidž je naglasila potrebu da se sprovedu programi za smanjenje nezaposlenosti, kao i da novi izve-štaj Svetske banke za Srbiju stavlja akcenat na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i sticanje novih vešti-na postojeće radne snage, jer je „si-romaštvo u Srbiji prešlo 50 odsto, a nezaposlenost dostiže 25 odsto“.„Postoje dva moguća odgovora na drugi talas krize – da ne radimo ni-šta ili da ubrzamo reforme”, rekao je Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu. Ukoliko se Srbija opredeli za strukturne re-forme koje vode povećanju produk-tivnosti, mogla bi, po Breforovim rečima, da očekuje rast izvoza za 16 odsto do 2020, rast BDP od šest od-sto, udvostručen BDP po stanovni-ku i oko 20 000 novih radnih mesta godišnje do 2020. „U Srbiji ima mno-go proizvoda s velikim izvoznim potencijalom”, rekao je Brefor, a kao ključni zadatak u oblasti industrije istakao potrebu da se ohrabri pove-zivanje. U metalskoj i automobilskoj industriji, na primer, dominira jed-na fabrika, sa ograničenim vezama s drugim privrednim subjektima iz

istog sektora, podsetio je Brefor i dodao da srpski metalski proizvodi imaju nisku dodatu vrednost. Jedna od preporuka Svetske banke u tom sektoru je da se politika usmeri na formiranje klastera, kao i na promo-ciju privatno-javnog partnerstva, saradnje i investicija, naročito u sferi inovacija, istraživanja i razvoja.

Privatni sektor u energetici

U vezi sa sektorom energije, Brefor je konstatovao da je u Srbiji sistem star i da se Srbija uskoro može suoči-ti sa nedostatkom električne energije iz sopstvenih izvora. „Privreda troši dvostruko više energije nego kom-parativne zemlje”, rekao je Brefor i naglasio neophodnost da se reforme u tom sektoru ubrzaju. Među prepo-rukama u dokumentu „Ekonomski memorandum za Srbiju – Put ka napretku – produktivnost i izvoz”, koji su predstavnici Svetske banke

uručili Odboru za finansije Skup-štine Srbije, navodi se i uključivanje investicija iz privatnog sektora, koje bi trebalo da čine tri četvrtine inve-sticija u energetiku Srbije. „Nejasna vlasnička struktura, re-stitucija, prevođenje prava na ko-rišćenje u pravo vlasništva, čine korišćenje zemljišta u Srbiji proble-matičnim”, rekao je Brefor. „Jedini način da se Srbija brže razvija je da stvara više radnih mesta kroz veću produktivnost i izvoz”, zaklju-čio je Brefor. „To nije lako, naročito u sadašnjem okruženju, ali druge ze-mlje su to uradile. Fokusirajte se na veštine, energiju, korišćenje zemljišta i olakšice u trgovini”, rekao je Brefor. S obzirom na fiskalnu situaciju, pre-duzmite prvo jeftinije reforme, među kojima je završetak implementacije giljotine propisa, jedna je od prepo-ruka Lu Brefora, direktora Kancelari-je Svetske banke u Beogradu

M.S.

Potencijali srpske poljoprivrede

U oblasti poljoprivrede, od koje se očekuje da odigra ključnu ulogu u rastu izvoza, Srbija ima neostvarene potencijale, rekao je predstavnik Svetske banke u Beogradu Lu Brefor, jer su prinosi niski, a izvozna vrednost po hektaru ispod komparativnih zemalja. Tržišna liberaliza-cija je pomogla Srbiji da ponovo postane neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali preporuka Svetske banke je da se postigne srednjoročni konsenzus o strategiji razvoja, jasnijoj i predvidljivijoj funkciji Vlade u oblasti poljoprivrede.

Niska struktura izvozne ponude

Srbija je u periodu januar–novembar 2011. uspela da izveze robu u vrednosti od 10, 8 milijardi dolara, što predstavlja rast od 22,8 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Najvećim delom roba je plasirana na tržišta članica EU i CEFTA, kao i Ruske Federacije. Polovina vred-nosti izvoza u EU odnosi se na Italiju, Nemačku i Rumuniju, dok je 80 odsto izvoza u CEFTA usmeren na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ukupan izvoz oslanja se na nekoliko proizvoda i tržišta, a struktura naše izvozne ponude je niske dodate vrednosti, što donosi daleko skromniji profit nego gotovi proizvodi. Iz ovih razloga nameće se potreba poboljšanja konkurentnosti izvozne privrede, kao i diversifi-kacija proizvodne ponude i ciljanih tržišta, rekao je Bugarin.

20

www.pks.rs

broj 70 FINANSIJE

Važno je da se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finan-sije u Srbiji pod kontrolom. Garancije države za kapitalne projekte jav-nih preduzeća su potrebne, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti, smatra predsednik PKS Miloš Bugarin

Aranžman uliva poverenje investitorima

Misija MMF u Beogradu

Poseta Misije Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji od

2. do 9. februara i razgovori sa Vladom Srbije otvorili su pitanje nastavka realizacije aranžmana iz predostrožnosti, postignutog u septembru 2011. godine. Aran-žman iz predostrožnosti u vredno-sti od 1,1 milijarde evra, podrazu-mevao je i nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDP-a. MMF je zamerao našoj vladi što je mimo dogovora planirala veći iznos zaduživanja.

Bez aranžmana samo nulti rast

„Važno je da se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom“, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin i naglasio da nastavak re-alizacije aranžmana iz predostrož-nosti i dobijanje pozitivne ocene o reviziji utiče na veću sigurnost in-vestitora, manji rizik zemlje, kao i na povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu. Eventualni prekid aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fon-dom doveo bi do teških posledica po razvoj zemlje i do problema sa deviznim kursom i inflacijom već tokom narednih godina, izjavio je koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske anali-ze i trendovi“ (MAT) Stojan Sta-menković na prezentaciji u PKS.

„Bojim se da ćemo se u razgovoru sa MMF suočiti sa nultim privred-nim rastom, umesto rastom od 1,5 odsto, kako je bilo planirano za 2012. godinu“, kazao je Stamenko-vić i ocenio da će sve to dovesti do preispitivanja planiranih prihoda u republičkom budžetu. Član Fi-skalnog saveta Vladimir Vučko-vić izrazio je bojazan da će i MMF posle razgovora u Beogradu sniziti projekcije rasta naše zemlje. ,,Ve-lika je verovatnoća da fiskalni pri-hodi ove godine neće biti na nivou planiranih’’, rekao je Vučković.

Važna ulaganja u infrastrukturne projekte

Sa druge strane, privrednici od MMF-a očekuju da u pregovorima uvaži složenu ekonomsku situaci-ju u Srbiji, koja je dobrim delom posledica dužničke krize u evro zoni i usporavanja privrednog rasta u zemljama koje su naši naj-veći spoljnotrgovinski partneri. „Nadam se da MMF neće tražiti od Vlade smanjenje planiranih sredstava za subvencije u privre-di i sredstava za ulaganje u in-frastrukturne projekte, jer bi to moglo da ugrozi ostvarivanje pla-nirane stope BDP za 2012. godinu. Garancije države za zaduživanje za kapitalne projekte javnih pre-duzeća su opravdane, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti i

21

www.pks.rs

broj 70FINANSIJE

ostvarivanju planirane stope ra-sta BDP. Međutim treba voditi ra-čuna da izdate garancije ne vode povećanju javnog duga“, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin. Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik najavio je da ima malo prostora za menjanje dogovo-rene politike, što može da bude ve-liki problem za Srbiju ukoliko želi da ide putem održivog rasta.

Sprečiti parafiskalna zahvatanja iz privrede

U slučaju rasta budžetskog defi-cita, smatra PKS, važno je da po-stoji prostor za njegovo vraćanje u granice dozvoljene fiskalnim pravilima. „Čini mi se da je od pi-tanja izdavanja garancija za javna preduzeća mnogo bitnije da posto-ji adekvatan mehanizam kontrole potrošnje budžetskih korisnika iz tzv. sopstvenih prihoda“, kaže Mi-loš Bugarin. Ova potrošnja može da dovede do povećanja deficita konsolidovanog budžeta. Osim toga, sa aspekta privrede, to može stvoriti pritisak za povećanje ra-znih taksi i naknada koje privreda plaća, i da se kroz rast parafiskal-nih zahvatanja poveća ukupno po-resko opterećenje privrede. To se ne sme dozvoliti. Na sastanku premijera Srbije Mir-ka Cvetkovića sa misijom MMF-a bilo je reči o sprovođenju dogo-vorenih mera fiskalne politike, budžetu za 2012. godinu, makroe-konomskom okviru za 2012. godi-nu, kao i nizu strukturnih reformi koje je Srbija u prethodnom peri-odu sprovela. Savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je tim povodom da će se Vlada Srbije striktno drža-ti okvira budžeta i da iznos datih garancija i iznos izdatih obvezni-ca države neće prekoračiti okvire koji bi mogli da ugroze stabilno funkcionisanje države u periodu do rebalansa budžeta

M.S.

Predsedniku ,,Alko grupe’’ Mi-roljubu Aleksiću, u Privrednoj

komori Srbije, uručeno je priznanje za poslovnog čoveka godine (2011) dok je Kompaniji NIS dodeljena Zlatna plaketa kao kompaniji go-dine. Oni su i laureati tradicional-nih priznanja ,,Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinu’’, koje je dodelio žiri Kluba privrednih no-vinara Srbije.U kategoriji poslovni potez godi-ne, priznanje je uručeno izvršnom direktoru kompanije ,,Nektar’’, za kupovinu slovenačkog ,,Fruktala’’, Bojanu Radunu, dok je mladi me-nadžer godine generalni direktor PKB-a Rajko Mandić, a za Banku godine proglašena je ,,Komercijal-na banka’’. Priznanje Poslovnom čoveku godi-ne uručio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović koji je istakao da su uspešne kompanije merilo uspeha ekonomije jedne ze-mlje. Priznanje za kompaniju godine NIS uručila je predsednica Skupšti-ne Srbije Slavica Đukić Dejanović. Plakete i priznanja ,,Menadžer go-dine’’ dobio je i Ljubomir Ilkić iz preduzeća ,,Simpo ŠIK Kopaonik’’ u Kuršumliji za održivost domaće proizvodnje, dr Milan Zdravković iz Instituta za povrtarstvo u Sme-derevskoj Palanci, za inovativnost u proizvodnji povrtarskih hibri-da i Radovan Ilić, direktor – IKG

,,Guča’’ – koncern ,,Farmakom’’, za razvoj livarstva.Priznanje je dobio i Dagan Lončar direktor Zemlrroadničke zadruge u Beški, za očuvanje i razvoj za-drugarstva, Vaso Lekić, direktor preduzeća ,,Fudlend’’ za zapošlja-vanje žena iz seoskih krajeva, Bo-ban Banković iz građevinskog pre-duzeća ,,Banković’’ Crne Trave za upošljavanje građevinske operati-ve. Isto priznanje uručeno je Rado-ljubu Vidiću, direktoru Lukovske banje, za društvenu odgovornost i direktoru Matematičke gimnazije u Beogradu Srđanu Ognjanoviću za ulaganje u obrazovanje. Na pred-log novinara koji prate kulturu, žiri je odlučio da priznanje ,,Menadžer godine’’ pripadne i Draganu Bjelo-grliću za afirmaciju srpske kinema-tografije.Žiri je odlučio da zlatno pero, koje se tradicionalno dodeljuje za pri-vredno novinarstvo pripadne no-vinarima Suzani Lakić iz ,,Blica’’ i Nataliji Sekulić iz ,,Pressa’’.Žiri KPN je konstatovao da je u godini, koju je obeležila kriza u evrozoni, ali i nepovoljni uslovi privređivanja na domaćem tržištu, bilo i svetlih primera, kako među firmama tako i među pojedincima, koji su pokazali da su spremni da se uhvate u koštac sa svim vrstama izazova

B.G.

Predsedniku ,,Alko grupe’’ Miroljubu Aleksi-ću, u Privrednoj komori Srbije uručeno je pri-znanje za poslovnog čoveka godine (2011) dok je Kompaniji NIS dodeljena Zlatna plaketa kao kompaniji godine

Poslovni čovek godine Miroljub Aleksić

Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinu

22

www.pks.rs

broj 70 ANALIZE

Trenutno svako treće preduzeće ne isplaćuje redovno zarade zaposlenima, a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu, privrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009, kada je udar krize bio najjači

Šest odsto firmi planira proširenjeEkonomski trenutak Srbije

Čitava evrozona ulazi u blažu recesiju, a to će se neminovno

odraziti i na Srbiju, i ovo će biti teš-ka godina. Očekivanja privrednika najgora su u poslednje dve godine, pokazala je najnovija anketa biltena Makroekonomske analize i trendo-vi (MAT). Privrednici očekuju pad prodaje u naredna tri meseca, rast rizika u poslovanju, visok nivo neli-kvidnosti, kao i ponovni nedostatak sirovina iz uvoza, kao najveći pro-blem u poslovanju. Dakle, ekonomski tokovi u zemlji ne ohrabruju, jer imamo pad indu-strijske proizvodnje koji se nastav-lja, a očekuje se i rast cena proizvo-da i inputa u narednom periodu. U 2012. godinu privreda Srbije ušla je sa silaznim trendom u prerađivač-koj industriji, te će tako najvažnije oblasti u prerađivačkoj industriji imati veliki problem da se u ovoj godini uzdignu do rezultata iz prve polovine 2011. godine. Takođe, po-kazali su veliki pesimizam i po pita-nju priliva stranih investicija, rečeno je u beogradskom Ekonomskom in-stitutu.

Stagniranje poslovne klime

Poslovna klima ne samo da se nije promenila u poslednjih godinu dana nego se čini da srednjoročno stagnira. Gotovo da nema države u Evropi koja je manje konkuren-tna od Srbije. Uz to, predstoji nam tri godine negativnog saldo priliva i odliva sa inostranstvom. Koor-dinator istraživačkog projekta u Ekonomskom institutu Stojan Sta-

menković ocenjuje da će minus u tekućem saldu biti oko 2,5 milijardi evra, što mora da se pokrije stranim direktnim investicijama i doznaka-ma iz inostranstva. On dodaje da smo u 2011. godini imali priliv od 1,6 milijardi evra, koliko je „Delez” platio „Maksi”, a slična investicija, kako kaže, potrebna nam je i ove godine. „Strane direktne investicije izno-sile su pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je minimum koji moramo da održimo u nared-nih nekoliko godina. Ako se to ne desi, nivo deviznih rezervi će pasti, a to bi dovelo do nerealnog pada vrednosti dinara, što sa sobom vuče inflaciju. Postoje dva rizika za ruše-nje fiskalne discipline u 2012. godi-ni, a to je da deficit državnog budže-ta bude veći od planiranog i da bude probijena granica javnog duga od 45 odsto bruto društvenog proizvoda

(BDP) Srbije, do kraja prve polovine ove godine. Smatram da je prihodna strana budžeta precenjena, pre sve-ga, očekivani prihodi od poreza na dodatu vrednost”, upozorava Sta-menković. On još ističe bojazan da će u naredne tri godine uslediti „ne-gativni saldo dugoročnih novčanih odliva u inostranstvo, po osnovu veće otplate kredita”, odnosno da će otplate kredita biti veće od uzima-nja novih pozajmica. Stamenković još navodi da je kod nas, trenutno, stopa servisiranja dugova (odnos plaćanja kamate i glavnice) oko 35 odsto, a da je prema prihvaćenim evropskim standardima ta granica 25 odsto. On ocenjuje da tako visoka stopa može biti prisutna godinu ili dve, ali ne duže, i dodaje da je zbog takvih očekivanih kretanja moguć minus u kreditnom saldu. Stamen-ković podvlači da se sa reformama ne sme više čekati, ukazujući na još

Nezaposlenost 24,4 odsto

Prema podacima iz ankete Republičkog zavoda za statistiku, od pro-leća do jeseni 2011. godine bez posla je u Srbiji ostalo više od 40.000 ljudi. Podaci su još alarmantniji kada je reč o celokupnoj populaciji od 15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla 24,4 odsto. Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužini traženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijaju pragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži od četiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zapo-slenje, a čak 13,4 odsto duže od jedne decenije pokušava da se zaposli. Bez obzira na to što se signal za uzbunu, kada je o ovome reč, odavno upalio, iz Vlade zasad nema efikasnijih mera kojima bi se negativan trend zaustavio. Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan, konstatovano je i tokom pregovora sa MMF.

23

www.pks.rs

broj 70ANALIZE

uvek prisutne velike troškove drža-ve. Kao primer navodi da mi danas imamo preko 150 agencija, a najveći broj agencija u jednoj evropskoj dr-žavi je 22! Ekonomista Stojan Sta-menković ocenjuje da je uredba o ograničavanju marži za određene prehrambene proizvode retro-gradna, te da bi mogla dovesti do rasta zaliha i sužavanja asortima-na ponude u trgovinama. Dakle, to je birokratska,a ne tržišna mera. Takvi potezi nikada nisu rešili probleme.

Stabilan izvoz, stabilna proizvodnja

Potpredsednica Privredne komo-re Srbije (PKS) Vidosava Džagić naglašava da nema stabilnog rasta proizvodnje bez stabilnog rasta izvoza. Ona dodaje da je za pri-vrednike velika neizvesnost ta što se ne zna šta će biti s kursom di-nara. Po njenim rečima, privredni-cima je potreban predvidljiv kurs, kako bi mogli da planiraju proi-zvodnju. Nema povećanja zapo-šljavanja dok ne dobijemo stabilan privredni rast. „Generalno gledano, još uvek je izraženo prisutan problem neli-kvidnosti preduzeća, kao i otežan pristup kapitalu. Blizu 50 odsto pre-duzeća izjasnilo se da imaju taj pro-blem, što ih navodi na pretpostavku da će doći do rasta cena proizvoda i inputa. Na takve zaključke navode i očekivanja rasta cena vezanih za naftu i naftne derivate, dešavanja na berzi, kao i kretanja cena meta-la”, kaže Vidosava Džagić.Potrebno je da se kvalitetno pripre-mimo za krizu. Samo zdravo fiskal-no upravljanje može obezbediti rast industrijske proizvodnje (lane je bio dva odsto), dok je zabeležen pad prerađivačke industrije do jedan odsto.Iako je Evropska komisija pohva-lila ekonomsku stabilnost u Srbiji, domaći privrednici su pesimistič-ni zbog rasta broja nezaposlenih.

E v r o p -ska komi-sija u najnovi-joj ekonomskoj analizi navodi da su srpske devizne rezer- ve stabilne i da je Srbija u sve većoj globalnoj neizvesnosti, održala ma-kroekonomsku stabilnost. Među-tim, Republički zavod za statistiku objavio je da je u drugoj polovini 2011. godine porastao broj nezapo-slenih. „Od početka poslednje krize bez radne knjižice u privatnom sek-toru ostalo je 170.000 radnika, a u velikim preduzećima 100.000 radni-ka”, kaže Milan Knežević iz Unije poslodavaca Srbije. Trenutno, sva-ko treće preduzeće ne isplaćuje re-dovno zarade zaposlenima, a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu, pri-vrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009, kada je udar krize bio najjači. Ekonomista i urednik MAT-a Vla-dimir Vučković ističe da je nastav-ljeno širenje trgovinskog deficita Sr-bije i u prošloj godini, uz nastavak trenda stagniranja izvoza i blagog rasta uvoza. Najviše zabrinjava sla-ba tražnja, slabo se očekuju strane investicije, dok se inflatorna očeki-vanja povećavaju. Visinu inflacije u

2011. godini od sedam od-sto opredelila je deflacija na

kraju 2011. godine koja je iznosi-la 0,7 odsto, za šta je najzaslužnije pojeftinjenje voća i povrća.„Ukupan izvoz Srbije u 2011. iznosi oko 8,4 milijarde evra, uz godišnji rast od 15 odsto, a uvoz 14,3 mili-jarde evra i stopu rasta od 14 odsto. Nije dobro što svaki novi mesec do-nese jednu novu pesimističnu notu kada je reč o industriji, izvozu i uvo-zu”, podvlači Vučković. „I posled-nja anketa, vođena među privredni-cima krajem 2011. godine, pokazala je da praktično nije bilo gorih očeki-vanja privrednika u poslednje dve i po godine”, rekao je Vučković. Kao odgovor na krizu privrednici navode i potrebu da se izvozi na nova tržišta.„Mislim da je pored stranih direk-tnih investicija, koje nije realno očekivati u većem obimu u vreme krize, jedini način zaustavljanja tog negativnog trenda i unapređenje vi-ših oblika saradnje na tržištima kao što su Rusija, Belorusija i Kazahstan, kao i zemlje s kojima Srbija ima pot-pisane ugovore o slobodnoj trgovi-ni”, ističe Miloš Bugarin, predsed-nik Privredne komore Srbije

B. Gulan

24

www.pks.rs

broj 70 AKTUELNO

Smanjenje troškova preduzeća, povećanje odgovornosti direktora i ukidanje upravnih odbora, bolja zaštita manjinskih akcionara i efikasnije korporativno upravljanje, samo su neke novine Zakona o privrednim društvima, koji počinje da se primenjuje u februaru

Počela primena Zakona o privrednim društvima

Zakoni

Zahvaljujući novim odredbama Zakona, trebalo bi da srpska

privreda od 2012. godišnje uštedi oko 100 miliona evra, jer su ukinute brojne zastarele procedure. Naime, usvajanjem izmena Zakona o pri-vrednim društvima primenjeno je oko 80 preporuka iz sveobuhvatne reforme propisa (SRP) za olakšava-nje poslovanja u Srbiji. Pomoćnik Registratora privrednih subjekata

u Agenciji za privredne registre (APR) Katarina Stamenković izja-vila je da je cena dosadašnjih na-knada za registraciju privrednih subjekata ostala ista, ali i da je uve-deno nekoliko novih naknada koje ranije nisu postojale, a sada proi-stiču iz odredbi novog Zakona o privrednim društvima i Zakona o postupku registracije u APR.Povodom početka primene odred-

bi ovih pravnih akata od 1. februa-ra, Stamenković je navela da će za korisnike usluga APR biti uvedeno i nekoliko elektronskih usluga, kao što je elektronski izvod iz Registra, čija će cena biti pristupačnija od „papirne” forme ovog dokumenta, jer će zahtev za izdavanje moći da se pošalje iz kancelarije ili s kuć-nog računara. „Za većinu procedu-ra, kakve su učešće na tenderima,

25

www.pks.rs

broj 70AKTUELNO

konkursima, registracija službenog vozila, preduzetnik ili predstavnik firme mora da ima izvod iz APR i on se prilikom dolaska momental-no dobija u APR i košta 1.700 dina-ra. Međutim, sada se uvodi novina da se taj izvod može dobiti u elek-tronskom obliku i on košta 800 di-nara”, navela je Stamenković.

Zakon reguliše i materiju preduzetnika

Ona je dalje podsetila kako nove odredbe Zakona o privrednim društvima donose značajne novine sa kojima privredni subjekti treba da se upoznaju. „Zakon je zadr-žao četiri osnovne pravne forme privrednih društava, ali reguliše i kompletnu materiju preduzetnika koji su do sada bili regulisani Zako-nom o privatnim preduzetnicima. Taj zakon više nije na snazi, osim u delu koji se odnosi na ortačke rad-nje i te odredbe će se primenjivati do 2013”, kazala je Stamenković. „Pored toga, ovaj Zakon je potvr-dio da se registruje samo pretežna delatnost, a ne i dodatne”, rekla je Stamenković i dodala da će svi osnivački akti koji budu dostavlje-ni APR biti javno objavljeni na in-ternet stranici Agencije.„Predviđeno je i uvođenje nove adrese za prijem pošte, koja može da se razlikuje od adrese sedišta. Te adrese mogu da se registruju i one će biti javno objavljene na in-ternet strani APR. Važna novina je i da nema više obavezne upotrebe pečata”, dodala je. Zakon je odre-dio i visinu osnivačkog kapitala, koja je za društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) smanjena sa 500 evra na 100 dinara, dok je samo za akcionarska društva iznos po-većan na tri miliona dinara, a rok za uplatu pomeren je na 1. januar 2014. „Sto dinara je zaista ispravna cifra, jer su se pojavile neke infor-macije u javnosti da je to greška i da je reč o 100.000 dinara. Dakle, nije greška, to je minimalni ulog”,

rekla je Stamenković, dodajući da je novina i to da uplata kapitala nije obavezna pre osnivanja društva, već je to moguće učiniti u rokovima predviđenim osnivačkim aktom. Stamenković je istakla da se izme-na za preduzetnike sastoji u tome da je sada uvedena mogućnost da naslednici preminulog preduzetni-ka i članovi njegovog porodičnog domaćinstva mogu da preuzmu radnju i nastave da obavljaju de-latnost, a to se čak može izvršiti i na osnovu ugovora o ustupanju i ras-podeli imovine već za vreme života vlasnika radnje. „Dakle, uvedena je mogućnost prebacivanja, odnosno preuzimanja preduzetničke radnje, što ranije nije bilo moguće”, obja-snila je Stamenković.

Dozvoljeno pretvaranje duga u ulog

Inače, Zakon o privrednim druš-tvima pooštrava i odgovornost di-rektora, jer je jasno precizirano na koji način se sankcioniše povreda dužnosti. Detaljnije je propisana i nadležnost sudova. Ukidaju se i upravni odbori, a ostavljena je mo-gućnost izbora između jednodo-mnog i dvodomnog sistema uprav-ljanja. Kod akcionarskih društva ukinuta je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva, predviđena su javna i ona koja to nisu. Kod društva sa ograničenom odgovornošću isključeno je ogra-ničenje broja članova koje društvo može da ima, ukinuta je knjiga članova društva, a uvedena evi-dencija članova. Izmenjen je i način sticanja sopstvenih udela – pravo preče kupovine pripada isključivo članovima društva, ali ne i samom društvu, dozvoljeno je pretvaranje duga u ulog, a takođe, kao i kod akcionarskih društava, ostavljena je mogućnost izbora između jed-nodomnog i dvodomnog sistema upravljanja

Nada Mitrović

26

www.pks.rs

broj 70 ENERGETIKA

Tržište maziva u Srbiji, kao i u regionu, smanjuje se za 14 odsto godiš-nje, pri čemu su proizvođači i distributeri prinuđeni da nude nerealno niske cene, što ih dovodi u finansijsku krizu, jer ne mogu da pokriju troškove, kaže predsednik Grupacije za maziva Mile Stojilković

Visokoprofitna roba za preživljavanje

Tržište maziva u Srbiji

Tržište maziva u Srbiji, kao i u regionu, smanjuje se u proseku

za oko 14 odsto godišnje, pri čemu su proizvođači i distributeri prinu-đeni da nude nerealno niske cene, što ih dovodi u finansijsku krizu, jer ne mogu da pokriju troškove. U 2012. godini očekuje se dalji pad tog tržišta, dok se oporavak i bla-go povećanje za 1,6 odsto očekuju od 2014. godine. Od nekada viso-koprofitnih proizvoda, maziva su postala roba za preživljavanje. Probleme u ovoj oblasti za „Korak” osvetljava predsednik Grupacije za maziva mr Mile Stojilković.

Pomenuli ste da je stanje na trži-štu maziva Srbije bolje nego ra-nije i da siva ekonomija više nije najvažniji problem. Zašto?

Velike promene, izazvane raspadom SFRJ, ratovima i sankcijama, stvori-le su pogodnu atmosferu za pojavu falsifikovanih maziva, šverca, lažnih deklaracija kod uvoza, izbegavanja plaćanja akciznih i poreskih obaveza i drugih pojava koje su ozbiljno ugro-zile kompanije koje se profesionalno i regularno bave ovim poslom. Za vrlo kratko vreme registrovano je više de-setina proizvođača maziva koji su se ovim poslom bavili na najprimitivniji način. Veliki broj „divljih” proizvo-đača bili su najveći faktor ovakvog stanja na tržištu maziva. Uvođenjem akcize na maziva, koja je iznosila 55,00 dinara po kilogramu, stvoreni

su uslovi za pojavu sive ekonomije. Cena takvih proizvoda bila je neko-liko puta niža. Radi rešavanja problema, u PKS formirana je Grupacija za maziva, sa više od 30 proizvođača maziva, distributera i zastupnika inostranih proizvođača, kao i eksperata u obla-sti maziva. Oni su predložili niz ak-tivnosti, među kojima ukidanje ak-cize na maziva, kontrolu izdavanja dozvola za uvoz baznih ulja i adi-tiva preduzećima koja ne ispunja-vaju uslove za proizvodnju maziva i uvođenje licenci za obavljanje de-latnosti. Takođe, pojačanu kontrolu kvaliteta prilikom uvoza, donošenje tehničko-tehnoloških propisa pro-cesa proizvodnje i trgovine mazivi-ma, reviziju odobrenih dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa maziva, onemogućavanje dampinga stranim kompanijama i stalne akcije carinske i finansijske kontrole i tržišne inspekcije.Osim toga, urađen je i objavljen u

Službenom glasniku „Pravilnik za maziva” kojim su definisane neop-hodne analize za utvrđivanje kva-liteta maziva. Uvedena je kontrola kvaliteta maziva prilikom uvoza i proizvoda koji se prvi put puštaju na tržište Srbije. Još se radi na uvođenju licenciranja proizvođača, kao i na utvrđivanju minimalnog nivoa kva-liteta maziva, radi zaštite potrošača.Ključan uspeh donelo je ukidanje akcize, koja je iznosila 55,00 din/kg, čime su mnogi „garažni proizvođa-či” izgubili interes da se bave ovom delatnošću. Od nekadašnjih pedeset i više proizvođača, sada u Srbiji ima-mo desetak. Iako siva ekonomija i dalje postoji, aktuelnija je problema-tika plaćanja „ekološke takse” i bri-ga o iskorišćenim (rabljenim) uljima, njihovo prikupljanje i tretman.

Ranije se procenjivalo da oko tre-ćinu tržišta Srbije pokrivaju „sum-njivi” proizvođači. Kakva je sada situacija?

Koliko je, prema procenama i raspoloživim podacima, tržište maziva u padu u odnosu na prošlu godinu?

Prema podacima kojima raspolažem, može se reći da je 2005. godine u Srbiji prodato oko 45.000 tona maziva i 3.000 tona antifriza, u 2006. oko 50.000 tona maziva i 4.500 tona antifriza, u 2007. godini postignut je mak-simum: 53.000 tona maziva i 5.000 tona antifriza. U 2008. godini počinje pad: 45.000 tona maziva i 4.200 tona antifriza, u 2009. oko 38.000 tona ma-ziva i 3.500 tona antifriza, u 2010. oko 34.000 tona maziva i 3.000 tona an-tifriza i u 2011.godini minimum: 31.000 tona maziva i 2.500 tona antifriza.

27

www.pks.rs

broj 70ENERGETIKA

Nekada najveći proizvođač mazi-va, ne samo u Srbiji već u regionu, „Rafinerija nafte Beograd”, zbog loše privatizacije beleži stalan pad. Brend „Galaks” sve ređe se prime-ćuje na tržištu i ako se ne preduz-mu konkretni potezi, bojim se da ćemo o ovom nekada vrlo uspeš-nom preduzeću, pričati u prošlom vremenu. Još postoji veliki potenci-jal, ali nedostaje strategija. „Fabrika Maziva Kruševac” posled-njih godina brzo je napredovala i prerasla u lidera sa oko 30% učešća na tržištu Srbije, ali zbog loše privati-zacije i velikih finansijskih problema, naglo posustaje u liderstvu. „NIS Gaspromnjeft“, odnosno Direkcija za maziva pod brendom „Nisotek“, nakon privatizacije, krupnim koraci-ma napreduje ka liderskoj poziciji. S obzirom na potencijal koji poseduje i zahvaljujući dobroj strategiji, uspeh je siguran. Ostali manji proizvođači beleže ili stagnaciju, ili pad plasma-na. Od stranih proizvođača, najve-ći deo tržišta Srbije i dalje zauzima „Rafinerija Modriča”, zatim „Mo-bil”, „Prista oil”, itd. Danas se uvoze bazna ulja iz Irana, Ukrajine, niske cene, neproverenog kvaliteta. Na tržištu maziva Srbije već se oseća i žestok pritisak ino-strane konkurencije, poznatih svet-skih brendova. Svetske kompanije, uz smanjenje cena maziva, visokim kvalitetom i različitim propisima postaju veoma snažni konkurenti domaćim proizvođačima maziva.Prema proceni stručnjaka, kriza će se produbljivati sve do 2014. godine, nakon čega sledi oporavak, ali vrlo spor, tako da ćemo tek 2020. godine imati potrošnju maziva kao u 2008.

Zašto su podaci o tržištu maziva, proizvodnji, distribuciji, uvozu i izvozu, teško dostupni?

Pretpostavljam da je razlog taj što pojedine kompanije smatraju da time otkrivaju svoje poslovne taj-ne koje će konkurencija da zlou-potrebi na razne načine. Naravno,

pogrešno se tumači, jer to su samo statistički podaci koji ne predstav-ljaju poslovnu tajnu. Svi bi voleli da imaju podatke o tržištu, a to se ne može bez osnovnih podataka.

Kako prepoznati falsifikovano motorno ulje? Ako potrošač po-sumnja u loš kvalitet ulja, kome može da se obrati?

Veoma je teško utvrditi i prepozna-ti falsifikovano motorno ulje bez laboratorijskih analiza. Falsifikato-ri etiketa i ambalaže su toliko vešti da se vizuelno teško može primetiti razlika. Falsifikovano ulje se takođe veoma teško može vizuelno otkriti. Samo laboratorijskim ispitivanjima kvalitet ulja se potvrđuje. Međutim, dešava se i to da laboratorijska ana-liza pokaže dobre rezultate ulja iz kantice, ali se u eksploataciji u moto-ru, kad dostigne radnu temperatu-ru, falsifikovano ulje brzo raspada i dovodi do zaribavanja motora.

Šta su prvi pokazatelji ugroženo-sti motora zbog korišćenja falsifi-kovanih motornih ulja?

Najčešće se primeti da merač tem-perature ulja pokazuje pregrevanje motora, zatim pad pritiska motor-nog ulja ili uključivanje signalnog

svetla pada pritiska. Treći pokazatelj je povećana buka, odnosno drugačiji zvuk motora i sporiji start. Curenje ulja na zaptivkama ukazuje da to ulje ne poseduje aditiv koji obezbeđuje kompatibilnost sa zaptivkama, a ote-žano pokretanje motora u zimskim uslovima ukazuje na nedostatak aditiva koji obezbeđuje snižavanje tačke tečenja ulja ili indeksa visko-znosti. Pojava korozije nastaje zbog nedostatka aditiva za zaštitu od ko-rozije. Usled nedostatka aditiva pro-tiv penušanja ulja dolazi do pojave pene koja vrlo nepovoljno utiče na podmazivanje, a osim toga, ubrzava oksidaciju ulja. Nekvalitetno bazno ulje brzo isparava na radnim tempe-raturama motora, dok oštećenja ven-tila i bregastih osovina nastaju zbog upotrebe ulja sa aditivima koji pri sagorevanju stvaraju velike količine pepela.

Kako se zaštiti od falsifikata?

Vrlo jednostavno! Treba kupovati ulja od proverenih i pouzdanih pro-izvođača i distributera. Ne treba do-zvoliti da zbog ušteđenih nekoliko desetina dinara napravite havariju koja će vas koštati nekoliko desetina hiljada dinara, a vrlo često i više

Nada Mitrović

28

www.pks.rs

broj 70 PRIVREDNICI

Način preživljavanja morao sam da pretvorim u poslovnu politiku, kaže Zoran Ilić, osnivač „Biomelema”, i predlaže da se preduzetnici udruže i izgrade jedinstven brend VSP – vrhunski srpski proizvod

Kontinuitet je totalni prioritet

Biomelem SOUL INCLUSIVE

Ja sam preduzetnik, radim ono što me inspiriše, kaže s ponosom Zoran

Ilić, osnivač i direktor firme „Biome-lem”, čuvene po spreju protiv opada-nja kose – revitabion. Preduzimljivost je u slučaju ovog privrednika spojila porodičnu tradiciju, koja je garancija kvaliteta, i razumevanje savremenih zakona tržišta, tako da se proizvodi firme „Biomelem” reklamiraju na RTS-u u kontinuitetu već 22 godine.Čukundeda Zorana Ilića, Austrija-nac Julius Šringer, bio je poznavalac i stručnjak za lekovito bilje, o čemu svedoče njegove knjige, iz vremena kada su knjige bile važne i retke. Ju-lius je došao da živi u Srbiji, a njego-va ćerka Roza Marija Šringer udala se za Cvetka Ilića i dobili su sina Jo-sifa Ilića. Josif je Zoranov deda.„Ljubav prema lekovitom bilju na mog dedu preneo je njegov deda Juli-us. Pored svog zanata, on se celog ži-vota bavio i sakupljanjem bilja. Imao je veliki broj narodnih lekova koje smo koristili u porodici. Neke od svo-jih recepata poklonio je „Galenici”, a recepture koje su više bile kozmetičke ostavio je u porodici”, kaže Zoran Ilić.

Gubljenje tržišta zbog politike

Ilići su rešili da porodično iskustvo i znanje pretvore u porodični biznis, 1989. godine. Otvorili su jednu od prvih privatnih proizvodnji kozme-

tike, nazvali je „Biomelem”, a prvi proizvod koji su plasirali na tržište bio je revitabion sprej protiv opada-nja kose, seboreje i peruti. Za godinu dana „Biomelem” je prvo zanatska radnja, a potom preduzeće koje je uspelo da revitabionom pokrije celo tržište SFRJ. Izgledalo je da kombi-nacija dobrog proizvoda, na koji nije stigla ni jedna reklamacija, i odličnog TV marketinga počinje da stvara američku biografiju. Ali, ne insistira-ju privrednici bez razloga na važno-sti ambijenta za privređivanje. „Devedesetih smo počeli da gubimo tržišta, prvo Slovenije, pa Hrvatske i Bosne. Uradili smo ateste i krenuli u Češku, Slovačku i Bugarsku, a za-tim i Francusku – kolevku kozme-tike. Uspeli smo da dobijemo ateste za revitabion i aktiv plus šampon. Počeli smo s prodajom, ali u perio-du od 1996. do 1999. godine samo smo pokrivali troškove. Novac koji smo investirali, otvaranje firme i atesti samo u Francuskoj koštali su 70 000 maraka, i veliki trud koji smo uložili, zaustavljeni su posle bom-bardovanja”, kaže Zoran Ilić.„Biomelem” je bio kandidat za ta-kmičenje u Briselu za malo predu-zeće koje je najviše puta palo i us-pelo da se digne, ali Ilić je odbio da iz prijave izostavi činjenicu da su zbog političkih dešavanja na Balka-nu i bombardovanja NATO gubili

tržišta. „Ja sam ekonomski naciona-lista”, kaže Ilić i objašnjava kako je uvek uspevao da ispliva iz teškoća.„Kvalitet! Ogromna upornost! Srbi-ja je zemlja večite revizije. Ono što uradi jedna generacija, izbriše se još tokom života te generacije. Zato mi-slim da u Srbiji treba da se bavimo kontinuitetom, da nam je kontinuitet totalni prioritet”. Svoj „ekonomski nacionalizam” Ilić definiše kao aktivnost na tome da se ljudi motivišu da proizvode. I da ne odustaju. „Pribegli smo ozbiljnom gerila mar-ketingu. S malim budžetima uspe-vamo da budemo konkurentni u sektoru u kome su multinacionalne kompanije najjače”.

Podrška ženskompreduzetništvu

Svakome je očigledno da su najjače multinacionalne kompanije osvojile tržište šampona i kozmetike u Srbiji. A „Biomelem” u toj oblasti opstaje i uspeva. Svi se sećaju reklamnog slo-gana „Ah, gubim kosu”. Potom su prešli na navijačko „Za jake dlake”. Pošto je revitabion bio prvenstveno namenjen muškarcima, pre dve go-dine pokrenuli su konkurs za najlep-šu kosu, s ciljem da ohrabre žene da se bave biznisom. Danas su dve, od 18 zaposlenih u „Biomelemu”, po-

29

www.pks.rs

broj 70PRIVREDNICI

bednice prošlogodišnjeg takmičenja. Jer, nije se tražila samo dama s naj-lepšom kosom, već i obrazovana, pa-metna žena sa idejama. A nagrada je bila – stalni posao. „Mislim da je ovo socijalno odgovorno”, kaže Ilić.„Ove godine odlučili smo da po-držimo žensko preduzetništvo. Ne možemo da zaposlimo 10 žena, ali možemo da sklopimo ugovore sa nekoliko firmi kojima ćemo da upu-timo učesnice konkursa, možemo da sklopimo ugovore o honorarnom radu. Takođe, ove godine smo tražili i žene s poslovnim idejama i odabra-ćemo nekoliko koje će ove godine dobiti mogućnost da rade s nama. Žensko preduzetništvo moramo da podržimo, pre svega zbog toga što su u prethodnih 20 godina žene bile izdržljivije i svesnije od muškaraca koji su političarili, gubili vreme i če-kali da se nešto promeni. Ništa neće da se promeni ako mi sami nešto ne promenimo”, određen je Zoran Ilić.

Organik proizvodi za izvoz

Kad je pre četiri godine rešio da „Bi-omelemove” proizvode iz apoteka premesti u markete, Ilić je uvideo šta sve nedostaje malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Osim distribucije, koju smatra naj-većim problemom, uvideo je da ni u izvoz mali i srednji iz Srbije ne mogu pojedinačno. Sami ne možemo ni na istok, ni na zapad, smatra Zoran Ilić. Sarađujući sa dobavljačima sa Rtnja, Vlasine, Zlatibora i Fruške gore, do-setio se da se može zajednički napra-viti proizvod koji bi obeležavao četiri strane Srbije i nazvati ga 4S. U pitanju su prvi organski šamponi proizvede-ni u Srbiji, koje Ilić smatra osnovom za širenje organske kozmetike i za promociju bio i organik proizvoda, kozmetike, čajeva i hrane iz Srbije. „Ne možemo da se takmičimo s ve-likim kozmetičkim kućama, ali ove proizvode možemo skupo da pro-damo na zapadu”.Paralelno, treba da se radi i promo-cija Srbije kao turističke destinacije,

gde još postoji čista voda, zdrava hrana i dobri uslovi za najzdraviji sport na svetu – hodanje. Poslovni partneri i prijatelji iz celog sveta su mu potvrđivali da nigde nisu tako gostoljubivo i „s dušom” dočekani kao u Srbiji, a opet, Ilić zna da u Sr-biji nema ni jednog ol inkluziv (all inclusive) hotela. I tako se iskrista-lisala deviza „Soul inkluziv” (Soul inclusive), kojom bi potencijalnim turistima jasno rekli šta u Srbiji mogu da nađu, a čega na atraktiv-nim turističkim destinacijama nema. „To je način da u svetu promenimo mišljenje o Srbiji. Naše gostoprim-stvo i gostoljubivost je naša najveća komparativna prednost. Mi kao pri-vrednici možemo na ovaj način da menjamo mišljenje o Srbiji, nezavi-sno od političara”, kaže Iilić. Da bi se sve ovo ostvarilo, potrebno je udruživanje privrednika. Da bi prevladao tradicionalni srpski ot-por prema udruživanju, počeo je da osmišljava i realizuje projekat VSP – vrhunski srpski proizvod . Na pita-nje kako da se ujedinimo, Ilić odgo-vara: ovako, i pokazuje proizvode dizajnirane u bojama Crvene zvez-de i u bojama Partizana. Biomelem i danas radi i s jednima i drugima. Oko projekta VSP – vrhunski srpski proizvod, Ilić je započeo saradnju sa PKS. Prvo je uradio simbol s kojim mogu da se identifikuju i najstari-

ji građani Srbije, i najmlađi, ovi koji hoće u Evropsku uniju. I posle godi-nu dana, od saradnika je dobio ideju: zvezda. Pod tim prepoznatljivim sim-bolom mala i srednja preduzeća iz Sr-bije mogla bi da se udruže i da zajed-no nastupaju na stranim tržištima, ali i u Srbiji, gde su stigli veliki trgovački lanci kojima je teško konkurisati. „Potreban nam je distributivni si-stem za sva mala i srednja prduzeća u okviru VSP. Želimo da male radnje integrišemo u VSP sistem, da u ve-likim marketima dobijemo kornere VSP, a na isti način bismo VSP ponu-dili i dijaspori. VSP može da postane prepoznatljiv brend i za srpska pića, proizvode iz oblasti kulture i sport-ske opreme. Svako zarađuje na svom proizvodu, ali svi zajedno gradimo brend. Mi u Srbiji ne treba jedni dru-gima da budemo konkurenti nego partneri, da radimo zajedno”. Zoran Ilić planira da sa PKS održi se-minar za proizvođače iz oblasti koz-metike i zdrave hrane i da im pred-stavi projekat VSP, koji definiše kao način da se stvori grupa konkuren-tnih proizvoda koji mogu da budu izvozno orijentisani. Konkurentnost je ključna stvar danas na tržištu, a Srbija može da bude konkurentna samo novim idejama i originalnošću, smatra Ilić

Mirjana Stefanović

30

www.pks.rs

broj 70 INDUSTRIJA

Klanična industrija

Životinjski otpad – korisna sirovinaVelika količina otpada koji se svakodnevno stvara u klanično-prerađi-vačkoj industriji u Srbiji i predstavlja velikog zagađivača životne sredi-ne, može se zbrinuti proizvodnjom komposta i preradom otpadnih voda

Ovo su dva najpovoljnija reše-nja za neškodljivo uklanjanje

animalnog otpada u Srbiji, dok su neke druge poslovne mogućnosti, proizvodnja biogasa ili biodizela od otpada, još teško ostvarive, za-ključeno je na završnoj konferenciji projekta „Upravljanje otpadom u klanično-prerađivačkoj industriji u Srbiji”, koji je PKS pokrenula u saradnji sa Ambasadom Norveške i norveškom agencijom IDN.„Prema procenama, u Srbiji se go-dišnje napravi oko 250.000 tona klaničnog otpada, u koji spada otpad iz klanica i uginule životi-nje. Sistem upravljanja otpadom u zemljama u razvoju pokazuje niz problema, uslovljenih tehničkim i finansijskim faktorima”, kaže sa-vetnik u Udruženju za poljoprivre-du, prehrambenu i duvansku indu-striju i vodoprivredu PKS Nenad Budimović. Otpad u klanično-pre-rađivačkoj industriji predstavljaju sporedni proizvodi životinjskog porekla koji se, kao organska ma-terija, brzo razgrađuju u spoljašnjoj sredini, stvarajući gasove neprijat-nog mirisa, ostale produkte raspa-danja, zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a takva mesta postaju stani-šta pasa lutalica, glodara, lešinara i insekata. „U Srbiji postoje dve fabrike otvo-renog tipa za preradu životinj-skog otpada, koje prerađuju sve tri kategorije životinjskog otpada, razvrstane na osnovu veterinar-sko-sanitarnih zahteva”, ukazuje

Budimović. Fabrika „Žibel” nala-zi se u Bačkoj Topoli, a „Napre-dak” u Ćupriji. Preostali kapacitet fabrika za preradu životinjskog otpada predstavljaju postrojenja zatvorenog tipa, kakva imaju veli-ki proizvođači mesnih proizvoda, među kojima su „Karneks” Vrbas, „Juhor” Jagodina, „Turković” Sje-nica i drugi.

„Proteklih godina primetno je po-većanje broja zaklanih grla u klani-cama, što je pozitivno, jer su tako kontrolisani i izvori otpada. Pre-ma podacima za 2010. godinu, od 436.000 zaklanih goveda, 174.000 je zaklano u klanicama, a od 5,7 mi-liona svinja, u klanicama je obav-ljeno 1,8 miliona svinjokolja”, na-veo je Budimović. Veliki problem

Izvesna saradnja sa Norvežanima

Norvežani su zainteresovani za saradnju sa Fabrikom za preradu živo-tinjskog otpada u Bačkoj Topoli i Ćupriji i očekuje se konkretna sarad-nja. Inače, fabrika u Bačkoj Topoli prva je te vrste u Srbiji koja je dobila dozvolu za izvoz u Evropsku uniju. Izvozni proizvodi su im brašno od hidrolizovanog perja i mesno-koštano brašno za ishranu kućnih ljubi-maca i riba, kao i tehnička mast, kao sirovina u proizvodnji sapuna. U „Žibelu” ove godine planiraju izgradnju nove fabrike za preradu živo-tinjskog otpada druge kategorije, pa će kapacitet za preradu obuhvatiti oko 1.200 tona kombinovanog otpada.

31

www.pks.rs

broj 70INDUSTRIJA

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2011. ostvarila izvoz od oko dve milijarde i 700 miliona dolara, što je za preko 20 odsto više nego 2010. godine, navodi savetnik predsednika PKS Vojislav Stanković, pozivajući se na najnovije podatke RZS

Suficit srpskog agrara povećan za devet odsto

Srpska poljoprivreda – rezultati i očekivanja

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s

inostranstvom u 2011. godini poka-zuje da je ostvaren izvoz u vredno-sti od dve milijarde i 696,6 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od 20,3 odsto u odnosu na re-zultate iz 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,9 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od milijardu i 382,1 miliona dolara veća je za 33,4 od-sto od ostvarenog u 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,1 odsto. Suficit u spolj-notrgovinskoj razmeni poljopri-vredno-prehrambenih proizvoda u 2011. godini, takođe ima rast od 9 odsto i iznosi milijardu i 314,5 mi-liona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 195,1 odsto, kaže savetnik predsednika PKS Vojislav Stanković, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Najviše izvozimo kukuruz i šećer

Neuobičajeno visokim uvozom robe poljoprivredno-prehrambe-nog porekla tokom decembra 2011. godine (u vrednosti od 314,2 mili-ona dolara), u značajnoj meri re-lativizovan je izuzetno optimalan trend koji su imala dva pomenuta sektora tokom cele 2011. godine. Najvažniji proizvodi agrarnog po-

rekla u izvozu, u 2011. godini su: kukuruz žuti u vrednosti od 422 miliona dolara, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 156,3 miliona dolara, malina roland – smrznuta u vrednosti od 101,6 mi-liona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 82,4 miliona dolara, jestivo ulje od suncokreta u vred-nosti od 81,6 miliona dolara, jabu-ke sveže u vrednosti od 62,1 milion dolara i pivo od slada u bocama od jednog litra u vrednosti od 60,3 miliona američkih dolara. Posma-trano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i pro-izvodi na bazi žita u vrednosti od 731,8 miliona dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvare-nim izvozom u vrednosti od 657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicio-nalno grupa „nekonkurentnih” proizvoda – sirova kafa u vredno-sti od 102,6 miliona dolara, banane sveže u vrednosti od 39,2 miliona dolara i pomorandže slatke, sveže u vrednosti od 26 miliona dolara, a po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 301 milion dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1,5 odsto) i kafa, čaj, ka-kao i začini u vrednosti od 209 mi-

i dalje predstavljaju leševi uginulih životinja na farmama i individual-nim gazdinstvima, jer se ne „treti-raju” ni na koji način. Nalazi studije, izrađene na uzorku preduzeća i opština, pokazuju da su domaći proizvođači uglavnom delimično rešili problem otpadnih voda hemijskim tretmanom, od-nosno da poseduju sopstvene peći za spaljivanje čvrstog životinjskog otpada. Međutim, sudeći po izra-ženim potrebama za dalji razvoj, neophodno je unapređenje posto-jećih postrojenja, instalacija i po-boljšanje uslova za prečišćavanje otpadnih voda. Na primer, „Sim impeks” u Beloj Palanci prevozi otpad u Ćupriju, novosadska „Ne-oplanta” skladišti otpadne vode u taložnici, dok čvrsti otpad odvozi u Bačku Topolu, „Mrkšićevi Salaši” u Itebeju isporučuju otpad prve i druge kategorije fabrici „Protein-ka” u Somboru, a treću kategoriju zrenjaninskom „Prekonu”, dok „Zlatiborac” u Mačkatu ima najve-ći problem sa odlaganjem oko 30 tona kostiju svakog meseca. Proje-kat je obuhvatio i „snimak” situa-cije u lokalnim samoupravama u Srbiji. U sedam opština problemi su slični, uglavnom je neophod-na stručna profesionalna pomoć u određivanju količina otpada i po-dizanje pogona za adekvatnu pre-radu. Opštine su zainteresovane i za saradnju sa norveškim kompa-nijama kroz pilot projekte, koji bi podrazumevali izgradnju sabirnih centara za privremeno odlaganje. Projekat je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, sa oko 25.000 evra. Pred-stavnici domaćih firmi smatraju da su norveške kompanije kroz ovaj projekat ponudile dobra, celovita rešenja srpskim firmama, od reše-nja problema tretmana otpadnih voda, preko proizvodnje biogasa, do kompostiranja klaničnog otpa-da u obliku đubriva

N. Mitrović

32

www.pks.rs

broj 70 INDUSTRIJA

liona dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1 odsto).„Spoljnotrgovinska razmena pro-izvodima agrarnog porekla bila je najveća sa zemljama s kojima Sr-bija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije učestvuju sa oko 48 odsto u izvozu Srbije proizvo-dima agrarnog porekla, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, gde je Srbija plasirala oko 46 odsto od ukupno ostvarene vrednosti izvoza agrarnim proi-zvodima”, navodi Stanković.

Optimizam i u 2012.

Srpski agrar će i 2012. godine obezbe-diti dovoljno kvalitetne hrane za do-maće potrebe i izvoz proizvoda više faze prerade, istaknuto je na 46. Save-tovanju agronoma Srbije na Zlatiboru.Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine u Vladi Srbije Miloš Mi-lovanović naglasio je da se sve čini

kako bi poljoprivreda bila privlačna privredna grana od koje se može živeti, dok je najbolji dokaz za to či-njenica da je u 2012. agrarni budžet značajno povećan, čak za 50 odsto, što iznosi četiri odsto budžeta Srbije.„Sve činimo kako bi se povećala pro-izvodnja za bolje i kvalitetnije snab-devanje domaćeg tržišta, ali i za veći izvoz roba iz viših faza prerade”, ka-zao je Milovanović. Prema njegovim rečima, moramo naći nova tržišta, što je moguće više koristiti područ-ja i zemlje gde Srbija ima potpisane sporazume o izvozu bez carina, a otvaraju se i nova tržišta kojima je potrebna hrana, kao što je Afrika.Kako je istaknuto na Zlatiboru, i u izuzetno teškoj prošloj godini poljoprivreda je postigla veoma dobre rezultate i obezbeđeno je dovoljno hrane za domaće tržište i izvoz. Borislav Kobiljski, direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koje je i organizator savetovanja, istakao je da ova na-

učna institucija izvozi znanje i se-mena u 31 zemlju s ciljem da se taj broj poveća. Izvoz je prošle godine iznosio više od 13 miliona dolara, a i ove godine će biti značajno po-većan. Prema njegovim rečima, za više od sedam decenija postojanja, u ovom institutu stvoreno je oko 1.000 raznih sorti semena i hibrida.Hibrid suncokreta stvoren u ovom institutu, u svetu se seje na tri mi-liona hektara, a u Srbiji zauzima 130.000 hektara. Pomoćnik ministra prosvete i nau-ke u Vladi Srbije Tibor Sabor ista-kao je da se u Srbiji sve više novca izdvaja za nauku, s ciljem dobijanja kadrova koji su potrebni doma-ćoj privredi. Dekan Novosadskog poljoprivrednog fakulteta Milan Krajinović istakao je da je srpska agrarna nauka danas najsnažni-ja na Balkanu i uspešno se nosi sa svetskim institucijama

G.B.

33

www.pks.rs

broj 70STUDIJE

Srpski menadžeri restrukturiranje sprovode kroz smanjenje troškova i ot-puštanje radnika, a neophodno je najpre strateško, sistemsko restrukturira-nje, pa tek onda finansijsko, poručio je izvršni partner za jugoistočnu Evropu „Roland Berger Strategy Consultants” Vladimir Preveden

Srpske firme u bankarskim stegama

Studija o restrukturiranju preduzeća – Srbija 2012

Prezentujući rezultate „Studije o restrukturiranju preduzeća – Sr-

bija 2012”, predstavnici konsultant-ske kuće „Roland Berger” istakli su da firme u Srbiji, koje mnogo više nego firme u svetu koriste kredite banaka, moraju da se okrenu dru-gim izvorima finansiranja, među kojima je interno finansiranje, kroz sopstveni profit, ekviti finasiranje, spajanje sa drugima da bi se ojačala baza i sličnim izvorima. Studija je obuhvatila uzorak od oko 600 direktora i menadžera širom sveta, a od toga oko 30 iz Srbije. An-ketirane su male, srednje i velike firme, od finansija do robe široke potrošnje i industrije. Ključni nalazi studije pokazuju da su kompanije u Srbiji koje su iskoristile krizu za restrukturiranje, očigledno ojačale. Na pitanje da li su preduzeli mere restrukturiranja radi podizanja konkurentnosti, polovina srpskih menadžera rekla je da je preduzela mere, a oko 70 odsto smatra da su te mere znatno unapredile konku-rentnost njihovih preduzeća. „Ina-če, oko 60 odsto kompanija u Srbiji svoju konkurentnost ocenilo je kao visoku, što je bilo iznenađujuće”, re-kao je Preveden. Međutim, studija je pokazala da pojam restrukturiranja u Srbiji, kao i u čitavoj regiji, nije ja-sno definisan. Ono ne podrazume-va samo finansijsko restrukturiranje i ne započinje njime, već treba da mu prethodi strateško i sistemsko restrukturiranje poslovanja. Osim toga, fleksibilizacija troškova, kao in-

strument restrukturiranja, mnogo se manje koristi u Srbiji nego u CIE (35 odsto naspram 60 odsto u CIE).„Strateško” planiranje u kome se postupno otpušta deset odsto zapo-slenih u prvom krugu, pa još deset u drugom, nije restrukturiranje. Ne-ophodna je realna ocena tržišta, pra-vaca njegovog razvoja, pozicije firme na tom tržištu, a potom plan kako će preduzeće pozitivno poslovati na takvom tržištu. Studija je pokazala i da su u Srbiji menadžeri (60 odsto) mnogo spremniji da preuzmu rizik nego u Zapadnoj Evropi (21 odsto),

što pokazuje da ne posluju po una-pred pripremljenom konceptu i da su skloniji intuitivnom odlučivanju. Uz prekomernu spremnost na rizik, nedostatak kvalifikovane radne sna-ge najviše ometa rast kompanije.„Jasno je da čekanja više nema, mo-ramo da nađemo pravu strategiju, kako bi što više kompanija iz krize izašlo ojačano. Moramo raditi mno-go na sistemskom restrukturiranju i pronalaženju prave tržišne niše da bismo preživeli vreme u kojem smo i da bismo pravili kompanije za novi biznis posle krize”, rekla je pot-predsednica PKS Vidosava Džagić. Prema njenim rečima, kompanije u Srbiji suočavaju se s padom tražnje, konkurentnosti i tržišnog učešća, rastom nelikvidnosti i troškova pro-izvodnje kao i pritska poverilaca. Uz Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju još nisu završena podzakonska akta, da bi se mogao implementirati u celosti.U raspravi je istaknuto da najveće probleme u Srbiji predstavlja to što javni sektor nije reformisan i nedo-stak kvalifikovane radne snage

N. Mitrović

Šta učiniti?Oko 46 odsto kompanija u Srbiji ne očekuje pravi oporavak 2012. godine, dok oko 26 odsto veruje da će promet njihove kompanije dostići pretkrizni nivo tek 2013. Kriza je pomogla da čak 70 odsto kompanija u Srbiji poveća konkurentnost. Za poboljšanje situacije neophodno je odrediti strukturne mere, osigurati slobodan tok novca i usmeriti se na potrebe kupca.

34

www.pks.rs

broj 70 REGIONI

Privreda Vojvodine je organski deo privrede Srbije, pa deli i njenu sudbinu. Potrebne su mere, kako bi se zaustavila negativna kretanja. Ulaganje u poljoprivredu mora biti shvaćeno kao investiranje, a ne kao potrošnja

Ulaganje u poljoprivredu je dobra investicija

Ratko Filipović, predsednik Privredne komore Vojvodine

Privreda Vojvodine je organski deo privrede Srbije, pa tako

vojvođanska preduzeća dele sud-binu cele države. Kriza koja traje od 2008. godine nije zaobišla pre-duzeća u Srbiji, a preduzeća nisu zadovoljna zaštitom koju dobijaju od države. O tome kuda ide vojvo-đanska privredna, govori predsed-nik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović.Ocenjujući aktuelnu situaciju, on kaže: „Posle pokretanja i intenzi-viranja ukupne privredne aktiv-nosti početkom prošle godine, u drugoj njenoj polovini došlo je do slabljenja i postepenog uspora-vanja. Primera radi, industrijska proizvodnja od januara do kraja septembra 2011. godine, u odno-su na 2010. godinu imala je rast od 2,5 odsto. Međutim, pred kraj 2011. godine došlo je do uspora-vanja tog rasta, pa očekujemo da će mere koje se donose stvoriti drugačiji privredni ambijent. Pla-šim se da novi talas krize može da ,pojede’ rezultate postignu-te u prethodnom periodu. Iako smo ušli u predizbornu godinu, privrednici moraju preko komor-skog sistema da se zajednički bore

za preduzimanje mera koje bi po-vukle našu privredu napred.”

Kakav je stav Komore, koje mere treba preduzeti da bi se efekti kri-ze ublažili?

Cilj komorskog sistema mora biti povećanje efikasnosti, smanjenje korupcije, povećanje broja učesni-ka na tenderima, smanjenje parafi-skalnih opterećenja koja ugrožavaju poslovanje. Za odbranu od ovog ta-lasa krize potrebne su kratkoročne i dugoročne mere. U prvom redu, trebalo bi da u 2012. godini održimo postojeću privrednu aktivnost s ra-stom od 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda u celoj državi, mada po-stoje i analize da će taj rast biti samo jedan odsto. Moramo pripremiti i jasan plan za novo investiranje. Mi-slim da će tu veliku ulogu da odi-gra Razvojna banka koja već postoji u Vojvodini, a uskoro se očekuje i njeno osnivanje za celu Srbiju. Zna-čajna mera mora da bude i uvođenje korporativizma u javnom sektoru, što će biti prvi korak njegove de-politizacije i osnova za neophodno smanjenje javne potrošnje.

Kakav privredna ambijent predvi-đate u 2012?

Privredu Srbije, a samim tim i Vojvodine, u ovoj godini očeku-

je više teškoća nego što ih je bilo lane. Zbog veoma složene situa-cije u svetu, 2012. godine će biti mnogo teže. U zemlji ima dosta planiranog što nije realizovano, a tek početkom 2013. godine mogu se očekivati neki reformski kora-ci. Moramo da shvatimo da smo i u izbornoj godini, pa se zato i ocenjuje da u ovoj godini neće biti gotovo ništa od reformi. Mora-mo otvoreno da kažemo da smo lane ostvarili proizvodnju za ka-kvu imamo veliki spoljnotrgovin-ski deficit i dodatno se zadužili u zemlji i svetu. Pri tome, javna potrošnja, koja je glavni razlog problema u Srbiji, ne da nije sma-njena već naprotiv –povećana je. Ako izbori budu u maju, u najbo-ljem slučaju na jesen ćemo imati novu Vladu, pa će njoj trebati još pola godine da napravi temeljan program. Otuda je i realno očeki-vati da će tek sledeće godine po-četi te dugo očekivane reforme. Čekajući to vreme, moramo sve da učinimo da što bolje uslove poslovanja dobije 20.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Kako je privatizacija uticala na vojvođanska preduzeća?

Vlada Vojvodine ulaže maksimal-ne napore da pomogne preduzeći-ma koja su loše prošla u tom proce-

35

www.pks.rs

broj 70REGIONI

su. Za mnoga preduzeća ta pomoć kasno stiže, pa će veliki broj njih kroz stečaj otići u likvidaciju.

Na šta privrednici mogu da raču-naju u narednom periodu?

Moram da kažem da su izvoz i proizvodnja hrane nosioci pozi-tivnih pomaka u Vojvodini. Očito je da hrana kao resurs u kriznim vremenima najmanje oseća udare. Ako treba da ocenim 2012. godi-nu, mogu da kažem da se očekuje usporenje inflacije (lane je bila oko sedam odsto) i da na kraju 2013. godine bude 5,6 odsto. Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih de-set meseci 2011. godine imao je re-gion Vojvodine – 36,8 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beo-gradski region – 45,7 odsto, poka-zali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. U ovoj godini očekuje se i prosečan kurs dinara od 103 dinara za evro, koliko bi evro tre-bao da vredi i na kraju godine. To je značajno da se zna, kako bi pri-vrednici mogli da planiraju svoje poslovanje. Očekuje se da će Srbi-ja u ovoj godini privući milijardu evra direktnih stranih ulaganja, a u narednoj godini da to bude 1,5 milijardi evra. U ovoj godini oče-kujem da će monetarna politika biti donekle redefinisana, da neće imati samo jedan cilj – ciljanu inflaciju, već i kreiranje novčane mase.

Kakvi su bili dosadašnji rezultati u Vojvodini?

U Vojvodini je prošle godine ostvareno oko 211,4 miliona evra investicija, kroz koje je otvoreno više od 5.200 novih radnih mesta. Preko projekata VIP fonda u 2011. godini u stranim kompanijama otvoreno je oko 2.500 novih radnih mesta u Vojvodini, od čega je njih 1.000 već počelo da radi, a ostale posao čeka u ovoj godini. Nared-nih godina očekuju se investicije od oko 830 miliona evra, od kojih

će veći deo biti realizovan u ovoj godini. Ostvarivanjem tih projeka-ta moglo bi biti otvoreno još oko 7.500 radnih mesta. Ukoliko Srbija u martu 2012. godine dobije status kandidata za članstvo u EU, to će biti ,,vetar u jedra’’ investicijama. Ukoliko taj status i ne dobijemo, mislim da to neće naročito nega-tivno uticati na investitore. Inače, po veličini prošlogodišnjih inve-sticija u Vojvodini, vodeća je bila Italija (sa oko 24,9 miliona evra), a sledi Nemačka (sa 22,2 miliona evra), Danska (17 miliona evra) i Slovenija (sa 16,8 miliona evra). Ako se posmatraju ukupni rezul-tati, trenutno je u Vojvodini Ne-mačka najveći investitor, jer na ovom području deluje najviše nje-nih kompanija (lane su zaposlile oko 1.200 radnika).

Agrar je najveća uzdanica Vojvo-dine. Šta tu treba raditi?

Osnova je da se mora menjati pogled na ovu delatnost, a to je da ulaganje u poljoprivredu ubuduće mora biti

shvaćeno kao investiranje, a ne kao potrošnja! Dakle, neophodan je sve-obuhvatan zaokret u odnosu na po-ljoprivrednu proizvodnju. Prioritet se mora dati utvrđivanju postojane, održive, konzistentne agrarne poli-tike na državnom nivou. Strategiju razvoja poljoprivrede, kao obavezu-jući dugoročni akt, treba da donese Skupština. Agrarni deo republičkog budžeta ne bi smeo da bude manji od pet odsto ukupne godišnje pro-jekcije, a za narednih pet godina tre-balo bi da stigne i do 10 odsto. To znači da je budžet već u ovoj godini trebalo da bude oko 48 do 50 mili-jardi dinara. Dobro je što je povećan za 47 odsto i sad je oko 30 milijardi, pa će se prema najavama veći deo utrošiti za stočarstvo koje je na ni-skim granama. Uz to, moramo me-njati zemljišnu politiku koja mora biti usmerena ka onim gazdinstvi-ma koja mogu biti konkurentna sa agrarnim sektorom EU, posebno posle 2014. godine, kada skoro pot-puno nestanu carine

B.Gulan

Komorski sistem

Komorski sistem u Vojvodini je ozbiljna institucija, organizovana po-put gotovo svih privrednih komora u centralnoj Evropi i takav model organizovanja je vrlo dobar, ističe Filipović. U našem društvu neop-hodne su reforme svih institucija, pa i komore, pre svega zato što smo proteklih godina prešli s planske na tržišnu privredu. U ovom trenut-ku ne možemo biti zadovoljni reformisanjem komorskog sistema u Srbiji, jer je u toj oblasti donet Zakon koji preskače određene faze, ne-ophodne da se ta reforma obavi, a da komora ostane u svojoj funkciji. Komorski sistem nam je neophodan za kvalitetno vođenje ekonomske politike zemlje, pre svega u obezbeđivanju neophodnih kontakata dr-žavnih organa i preduzeća i okupljanja privrednika, kako bi se čuo njihov glas, za dobrobit čitave zajednice. Jedan od najvećih problema je taj što je postojećim zakonskim odredbama predviđeno slobodno, umesto obaveznog članstva u komorama od 2013. godine. Članstvo bi moralo da bude obavezno, zbog uspešnog vođenja ekonomske politike zemlje i stvaranja ravnoteže između interesa društva u celini i interesa biznismena. Najbolji primer za pouku je Slovenija, koju je praktično komorski sistem uveo u EU. Posle toga je nova vlast donela Zakon o slobodnom članstvu u komorama, što nije dalo željene rezultate, i sad se radi na ponovnom uvođenju obaveznog članstva.

36

www.pks.rs

broj 70 REGIONI

Projekat Regionalne privredne komore Leskovac omogućio je da 17 polaznika dobije sertifikate da ispunjavaju uslove da prenose svoje znanje drugima u centru za obuku škole HACCP- a, koja će septembra 2012. godine zaživeti u Leskovcu. Biće to prva i jedina škola te vrste u Srbiji

Leskovac dobija školu HACCP-a Prvi Centar za bezbednu hranu u Srbiji

Svesna značaja uvođenja HACCP sistema koji obuhvata niz postu-

paka za kontrolu procesa i osetlji-vih tačaka u lancu proizvodnje hra-ne, Regionalna privredna komora Leskovac, još tokom 2006. godine, zajedno sa partnerom iz Slovenije, uz finansijsku podršku Evropske agencije za razvoj, sprovela je pro-jekat edukacije privrednika za uvo-đenje ovog standarda. Obuku je prošlo sedamdesetak privrednika. Nakon toga, pedesetak firmi iz Ja-blaničkog i Pčinjskog okruga uvelo je HACCP standard.Pet godina kasnije Regionalna pri-vredna komora sprovodi projekat „Stručne veštine koje obezbeđuju i daju bezbedne prehrambene pro-izvode, zaštitu potrošača i kom-petitivnost Zapadnog Balkana (HACCP škole izvrsnosti)”, koji predstavlja svojevrsni nastavak projekta sprovedenog 2006. godi-ne. U okviru ovog projekta predvi-đeno je dalje stručno usavršavanje ljudi koji su prošli osnovnu obuku vezanu za HACCP implementaci-ju, a sve u cilju obuke kadrova zbog namere osnivanja HACCP škole u Leskovcu za područje Republike Srbije.Tako će Leskovac postati prvi grad u Srbiji koji će dobiti školu HACCP sistema. Njen zadatak biće dalja obuka kadrova u cilju uvođenja i primene standarda. Nosilac projekta je Institut za kva-litet i metrologiju iz Slovenije, a na njegovoj realizaciji uključeni su i Institut za aplikativnu biotehnolo-

giju iz Slovenije, Institut za istraži-vanje hrane iz Slovačke, Evropski regionalni okvir za saradnju iz Grč-ke, Fondacija za edukaciju i razvoj iz Makedonije kao i Privredna ko-mora Sarajevskog kantona iz Bosne i Hercegovine. Finansira ga Evrop-ska komisija. Obuku je prošlo 24 polaznika , a njih sedamnaestoro dobilo je sertifikate o tome. Uverenje je potvrda da raspolo-živim znanjem ispunjavaju uslo-ve da prenose svoje znanje dru-gima u centru za obuku – školi HACCP, koja će septembra 2012. godine zaživeti u Leskovcu. Biće to prva i jedina škola te vrste u Srbiji. Trening koji je sproveden, omogućiće svršenim polaznici-ma koji su dobili zvanje HACCP eksperta da implementiraju stan-dard o bezbednosti hrane u orga-nizacijama koje ga ne poseduju. Takođe, oni će moći da kontroli-šu primenu standarda i usavrša-vaju usvojene forme proizvodnje, koji se tiču higijenskih uslova i drugih kritičnih tačaka. Važenje

sertifikata ograničeno je na dve godine. Učesnici su prošli 110 sati obuke. Predavači su bili vrsni stručnjaci iz Slovenije, Slovačke, Grčke, Srbije, Makedonije i Bo-sne i Hercegovine, među kojima i prof. doc. Petar Raspor iz Slove-nije, jedan od najvećih svetskih eksperata iz te oblasti. Lista onih koji su prošli ispit biće objavljena javno. Na taj način, privrednici kojima su potrebni konsultanti za standard moći će da ih kontakti-raju i angažuju. Aleksandra Krumpak, direktorka Instituta za aplikativnu biotehno-logiju iz Slovenije, jedna je od naj-zaslužnijih što će Leskovac dobiti svoj Centar izvrsnosti. Ona je ista-kla značaj obuke za implementa-ciju HACCP-a, jer je unapređenje znanja s jedne i njegova primena u proizvodnji s druge strane, neop-hodan preduslov prodaje srpske hrane na evropskom tržištu, koji Srbija tako puno želi

Sonja Conić

37

www.pks.rs

broj 70REGIONI

Obeležavanje 50 godina Regionalne privredne komore Kraljevo počelo je sastankom dosadašnjih predsednika i generalnih sekretara

Ljudi uvek nađu nove putevePet decenija Regionalne privredne komore Kraljevo

RPK Kraljevo zastupa interese 5.300 privrednih društava i oko

16.000 radnji iz devet opština Raš-kog i Moravičkog okruga. Ranije je ovo poslovno udruženje pokrivalo i Rasinski okrug, pa je bilo jedno od najvećih i privredno najznačaj-nijih u SFRJ. Obeležavanje jubileja 50 godina postojanja, RPK Kraljevo počela je 17. januara ove godine, sastankom pet dosadašnjih pred-sednika i četiri generalna sekretara. Pozdravljajući ih, Mladomir No-vaković, aktuelni predsednik RPK, rekao je da komorski sistem s rela-tivnim uspehom ispunjava zadatak da bude kanal kroz koji će udruže-ni privrednici lakše menjati uslove koji im smetaju u radu i poboljša-vati poslovnu klimu. Novaković je ocenio da su sedamdesete godine prošlog veka bile najuspešnije za privredu ovog kraja i cele nekadaš-nje Jugoslavije i da Srbija, zbog ra-

tova i sankcija, kasni 20 godina za većinom nekadašnjih socijalističkih zemalja.„Tranzicija iz socijalističke u tr-žišnu privredu nije dala očekiva-ne rezultate, jer privatizacija nije odrađena na najbolji način”, rekao je Novaković i naglasio da je veliki deo kapitala, koji je stvaralo neko-liko generacija, otišao u potrošnju. Najstariji živi predsednik RPK Dragoslav Aleksić (93), koji je na čelu ovog udruženja bio od 1967. do 1977. godine, podseća da je u to vreme privredni rast bio desetak odsto godišnje. Aleksić, koji je bio direktor „Industrije mesa 22. juli”, ipak smatra da „ne treba da upa-damo u pesimizam”. „Kroz istori-ju su se menjali režimi, ali ljudi su uvek nalazili nove puteve. Ja sam uveren da ovo područje sa svojim banjama, gradovima i ljudima, nije reklo zadnju reč. Ima još mnogo

mogućnosti”, zaključio je Aleksić. Milojko Veljović, koji je na čelu RPK Kraljevo bio sredinom šezdesetih i koji se pominje kao začetnik „malog privrednog čuda” Gornjeg Milanov-ca, smatra da je u to vreme samostal-nost opština od centralne vlasti bila veća. „Mi smo radili u sigurnijem i boljem vremenu, nego generacija ljudi koji sada rade u komorama, jer oni su nasledili veliko propadanje. Najvažniji je program – šta se želi postići, a onda i ljudi koji to umeju da naprave”, poručuje Veljović.O kvalitetu kadrova RPK Kralje-vo svedoči i Zorica Petković, koja je 30 godina radila u Komori, bila prvi sekretar Udruženja poslovnih sekretara Kraljeva, prvi predsednik Udruženja poslovnih skretara Srbi-je i prvi predsednik Udruženja po-slovnih sekretara Jugoslavije

M.S.

38

www.pks.rs

broj 70 REGIONI

Inicijativa RPK Požarevac da se pomogne dosadašnjim dobavljačima „Ju es stila” kako bi rešili moguće probleme usled promene vlasništva nad smederevskom železarom, samo je jedna od aktivnosti te Komore u službi malih i srednjih preduzeća

Komore pomažu malima da rade s velikima

Predsednica RPK Požarevac Milica Mitković

Premijer Srbije Mirko Cvetković potpisao je s predstavnicima

američke kompanije „Ju es stil” ugovor o otkupu Železare Smede-revo, kojim je država Srbij a postala vlasnik te kompanjie. Najveći kupci i dobavljači „Železare Smederevo” zatražili su od Privredne komore Sr-bije da što pre organizuje sastanak s novom upravom železare o budućoj saradnji, a inicijativa je zvanično sti-gla od Regionalne privredne komo-re Požarevca. Sastanak se organizu-je s ciljem da se vidi kakva će biti nova politika rada železare, šta će se dešavati sa već ugovorenim poslo-vima, na koji način će funkcionisati saradnja u budućnosti. O odnosima privrednih giganata kakav je „Ju es stil” i regionalne komore, kao i o uticaju promena u tim firmama na opštu sliku poslovanja regiona, raz-govarali smo sa Milicom Mitković, predsednicom RPK Požarevac. Verovatno doprinos Regionalne komore „Ju es stilu” nije onoliki koliki je bio njihov doprinos Ko-mori Požarevac, ali članarina koju oni uplaćuju u službi je razvoja malih i srednjih preduzeća koji su bili dobavljači „Ju es stila”. Komo-ra je realizovala projekat koji je fi-nansirala EU, čijim posredstvom je pedesetak firmi na ovom području uvelo sistem upravljanja kvalite-tom. Većina njih bili su dobavljači

„Ju es stila”. Firma „Dumako” bavi se prevozom. Rekli su im da bez sertifikata o sistemu kvaliteta ne mogu sarađivati. Tu obuku prošli su i „Mitrašinović” iz Smedere-va, „Čelik” iz Velikog Gradišta i mnoge druge koje sarađuju sa „Ju es stilom”. Tako ova velika kom-panija indirektno, kroz članarinu, pomaže razvoj malih firmi s kojima posluje. Mi sarađujemo sa svima, a velike firme koriste usluge Komore onoliko koliko oni misile da im je potrebno, mada veliki češće koriste usluge Privredne komore Srbije, koja ima veće kapacitete.

Požarevački Region je u nekoli-ko prethodnih godina bio u su-ficitu, delom i zahvaljujući ve-likom izvozu koji je ostvarivao „Ju es stil”. Da li i dalje očeku-jete suficit?

Za prvih devet meseci imamo blagi suficit, i ja sam optimista da će rezultati biti isti i kad se obra-de podaci za celu 2011. Tu je „Ju es stil” najviše doprineo izvozu, ali to je firma koja najviše i uvo-zi na našem području. Naša po-ljoprivreda ima suficit na nivou Srbije, ali mi je žao što ovaj regi-on nije više zastupljen u izvozu prehrambenih proizvoda, jer smo ranije bili poznati po tome.

Fabrika specijalne opreme „Goša” iz Simićeva, član RPK Požarevac, proglašena je izvoznikom godine.

Fabrika specijalne opreme iz Simiće-va zapošljava 250 ljudi, ima ugovor s firmom „Šving- Šteter” i 100 odsto svoje proizvodnje izvozi u Nemačku, a odatle po svojim ćerka-firmama u svetu. To je firma iz metalskog sek-tora, proizvode autobeton miksere, silose i druge čelične konstrukcije. Osnovana je kao deo nekadašnjeg „Gošinog” sistema, kasnije je privati-zovana, a potom su se proširili i kupi-li u Žabarima firmu „Petar Drapšin”. „Goša” iz Simićeva lepo sarađuje sa Regionalnom komorom. Učesnici u projektu „Centar za povećanje kon-kurentnosti MSP u pograničnom regionu” obuku na CNC mašinama obavljali su u „Goši” Simićevo i u fir-mi „Metek” u Smederevu. I „Metek” je kvalitetna firma, vlasnik je Belgi-janac, zapošljava preko 100 ljudi, a interesantno je da oni u Smederevu imaju i sektor za projektovanje i pro-gramiranje sa ekipom mladih inže-njera. Projekte dostavljaju u Belgiju, a 95 odsto proizvodnje izvoze prvo u Belgiju u matičnu firmu, a zatim i po svetu.

Kakav je odziv privrednika i pre-duzetnika na obuke koje orga-nizujete u RPK?

39

www.pks.rs

broj 70REGIONI

Osim obuke na CNC mašinama, za ljude iz metalskog sektora da nau-če da rade na elektronskim mašina-ma, imali smo obuke za osnivanje malih i srednjih preduzeća, o me-nadžmentu i marketingu u malim i srednjim preduzećima, za kom-pjutersku pismenost, kako poslo-vati pomoću franšize, za poslovni engleski, ali i za rumunski jezik, jer su u pitanju obuke iz projekta pre-kogranične saradnje s Rumunima. Kroz obuke je prošlo oko 3000 lju-di. Za 28 odsto smo prebacili plan.

U junu prošle godine završili ste projekat „Poslovno povezi-vanje u mrežu u skladu sa naj-boljom praksom EU”. O čemu se tu radi?

O klasterima. Radili smo po pri-vrednim granama. Posebno smo držali obuke za metalsku, za drv-nu, za prehrambenu industriju, za zanatlije, primarne poljoprivredne proizvođače, za cvećare. Kod nas je metalski sektor razvijen, zahvalju-jući nekadašnjem „Gošinom” kom-pleksu i „Ju es stilu”. Mislili smo da će ljudi iz tog sektora najbolje prihvatiti ideju udruživanja u kla-stere. Ali, u toj oblasti naišli smo na najveći otpor prema udruživanju. A najviše interesovanja pokazali su ljudi vezani za prehrambenu indu-striju, ugostiteljstvo i cvećari. Cve-ćari su bili najmasovniji i najviše su se interesovali za udruživanje u klastere. Verujem da će posle naših obuka cvećari biti prvi na našem području koji će formirati klaster.

S obzirom da se ovaj region nala-zi na granici, imate dobru preko-graničnu saradnju s Komorom za industriju i trgovinu iz županije Karaš-Severin iz Rešica u Rumu-niji. Kakvi su rezultati susreta privrednika?

U prethodnih 5–6 godina bilo je više susreta privrednika u Poža-revcu, Temišvaru i Rešici. „Supe-

rior” iz Velike Plane, zahvaljujući toj aktivnosti Komore, uspostavio je saradnju u Rumuniji, pa sada imaju svog agenta u Krajovi koji za njih vrši prodaju semena. Institut „Goša” iz Smederevske Palanke uspostavio je saradnju sa institu-tom iz Temišvara i ta saradnja se širi. Proizvođači baštenskog name-štaja iz Petrovca na Mlavi „Stru-gara MiM” uspostavili su dobru saradnju s proizvođačima drvene građe iz Rumunije. Firma „Molte Banato” iz Rešice, koja se bavi pro-izvodnjom testenine, u procesu je pregovaranja sa firmom „Pertu” iz Požarevca o saradnji na polju kon-ditorske industrije. Firma „Uče” iz Vranova u Rumuniju vrši izvoz komposta za proizvodnju šampi-njona. Sve je to nastalo kao plod susreta privrednika.

Region koji pokriva RPK Poža-revac ima najveći procenat ga-starbajtera. Kako možete da ih motivišete da ne ulažu novac u velike kuće, već u proizvodne delatnosti?

Najviše gastarbajtera ima iz Brani-čevskog okruga, manje iz Podunav-skog. Sad se već u Austriji, Italiji, Nemačkoj, rađa druga, pa i treća ge-neracija. Nažalost, mnogi se ispisu-ju iz knjige državljana Srbije i upisu-ju se u knjige zemalja u kojima žive. Velike kuće, nažalost, stoje prazne. Sve koji se obraćaju Komori, mi usmeravamo da ulažu u proizvod-nju. Obratio nam se čovek iz Ždrela,

koji 20 godina radi u Švajcarskoj i ima halu od 560 kvadrata, da ga mi savetujemo šta treba da proizvodi. Savetovala sam ga da on tamo gde radi, a radi u velikoj švajcarskoj fir-mi, pokuša da dogovori da za njih proizvodi neki deo. Tako su uradili vlasnici firme „Atlantik 2”, koja se bavi proizvodnjom PVC stolarije. Lepo im ide, jer proizvode za gaz-du za koga su radili u Austriji. Celu proizvodnju izvoze. I sadašnji vla-snik Banje Ždrelo sa suprugom je radio 30 godina u Švajcarskoj. Ulo-žio je kod Paraćina u kapacitete za proizvodnju gasa, a potom kupio i banju. Napravio je hotel, sistem ba-zena, apartmane, zapošljava ljude. Svi su dobili, i opština Petrovac, i okolni poljoprivredni proizvođači, a jedan broj meštana se odlučio da kuće koje su pravili pretvore u sme-štajne kapacitete za seoski turizam. Vlasnik ima nameru da se širi. To je dobar primer ulaganja sredstava zarađenih u inostranstvu. Ljudi iz Kučeva koji su u Nemačkoj radili 12 godina u pekarstvu, preneli su to i ovde. Imaju dva prodajna objekta. Sin vlasnika jedan deo svog godiš-njeg odmora obavezno provede ra-deći kod bivšeg gazde u Nemačkoj, da bi savladao novine koje su tamo došle u pekarstvu i to posle preneo u svoju proizvodnju. Sa njima je lako razgovarati, jer su oni usvojili koncept po kome se radi u Evropi. To je moj savet: ono što radiš tamo, preseli ovde

Mirjana Stefanović

Zadruge

Stig ima ima oko 160000 hektara obradivih površina, Podunavlje oko 100000 hektara. Sada je sva zemlja u rukama individualnih poljopri-vrednih proizvođača. Problem je što su se zadruge na ovom području pogasile u procesu tranzicije. Trebalo bi osnovati specijalizovane zadru-ge, stočarske, cvećarske, i ne moraju da postoje u svakom selu. Može da postoji jedna vinogradarska zadruga za ceo smederevski kraj. Zadruge su klasteri. Postoje u celoj zapadnoj Evropi. Obnovu zadruga treba da pomognu Mnistarstvo, Zadružni savez i fakulteti. A Komora će pomoći.

40

www.pks.rs

broj 70 SA PKS NA SAJAM

Planovi ELDI korporacije zasnovani su na korišćenju alternativnih izvo-ra obnovljive energije, kao što su sunčeva i energija vetra, uz ostvarenje najvažnijeg cilja – ušteda električne energije

Počasni član svetske direkcije za biznis-inicijativu

ELDI d.o.o korporacija, Niš

Eldi korporacija iz Niša, svetski lider u proizvodnji konvektora,

predstavlja primer za ugled u po-slovanju na bazi inovacija. Proizve-la je solarna energetska kolica „Eldi solar”, koja prikupljaju čistu ener-giju sunca i pretvaraju je u električ-nu. „Eldi solar” predstavlja mobil-ni sistem za napajanje električnom energijom, koji se može koristiti u vikendici, pored reke, na njivi, u polju – svuda gde je nedostupna energija iz javne mreže. „Solarna energetska kolica pred-stavljaju kutiju u kojoj su smeštena dva akumulatora i solarni panel koji fotonaponsku solarnu energiju pretvara u električnu, a preko elek-tronike sprovodi u akumulatore”, objašnjava inženjer elektronike Mi-lorad Rančić, vlasnik kompanije „Eldi” u Nišu, čije inovacije i pa-tenti upravo čine deo proizvodnog programa tog preduzeća. Naziv preduzeća, koji predstav-lja skraćenicu od ELektronika za Domaćinstva i Industriju, oslika-va njegovu osnovnu delatnost i ukazuje na pokretača inovacija. U uslovima elektroenergetskog si-stema ograničenog kapaciteta koji dugo nije povećavan, niti propisno održavan, zbog čega je dolazilo do čestih raspada sistema i restrikci-ja, nastajale su inovacije koje su postale osnov proizvodnog pro-grama „Eldi korporacije”. Kao po-tvrda izuzetnog vizionarstva, uz ostvarenje kvaliteta, pouzdanosti, štedljivosti, eksploatacije obnovlji-ve energije i doprinosa smanjenju globalnog zagrevanja, došla su i

mnogobrojna međunarodna pri-znanja i nagrade. Na svoj 15. rođendan, 2006. godine „Eldi” je nagrađen zlatnim trofe-jom i sertifikatom za kvalitet pro-izvoda u Ženevi, iako se u tom pe-riodu poslovalo u izuzetno teškim ekonomskim uslovima. Nagradu je dodelila svetska agencija za bi-znis-inicijativu (Business Initiative Direction), sa sedištem u Madridu i predstavništvima u Njujorku, Pa-rizu, Frakfurtu, Londonu i Žene-vi. Juna iste godine „Eldi” postaje počasni član te direkcije, s pravom glasa i biva proglašen svetskim liderom u proizvodnji konvek-tora. Godine 2007. nagrađen je i proizvod „Elditerm” Internacio-nalnom zvezdom za kvalitet, a u martu 2010. firma dobija Zlatnog

orla za kvalitet, koju dodeljuje Ma-dridski biznis-časopis.Svi „Eldijevi” proizvodi, kojih ima oko 20, imaju atest ovlašćenih insti-tucija, a Eldijev konvektor je jedini proizvod na Balkanu koji ima i atest međunarodne asocijacije za urbanu ekologiju. Energija se svuda u svetu proizvodi u ograničenoj količini, iz obnovljivih izvora, zbog čega Eldi svoj proizvodni program zasniva na uštedi te energije, ne zapostavlja-jući potrošnju iz obnovljivih izvora. Planovi „Eldi korporacije” zasno-vani su na korišćenju alternativnih izvora obnovljive energije, kao što su sunčeva i energija vetra, uz os-tvarenje najvažnijeg cilja – ušteda električne energije

Nada Mitrović

No 70February 2012

Year XIIwww.pks.rs

MILICAMITKOVIĆ presidentof RCCI Požarevac: Chambers support SMEs to work with bigs

ZORAN ILIĆ

founder and director of Biomelem:Continuity is total priority

ARBITRATION ON BEHALF OF BUSINESS

42

www.pks.rs

No 70 EVENT

The Serbian economy has been suffering the crisis for 20 years now, and the only possible way to be overcome is by thorough economic reforms, estimated the members of the Managing Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia at the sitting held in the later December of the previous year

Businesses demand thorough reforms

Macroeconomic policy for 2012 – 2016

The previous 2011 will be known for the unstable recovery of the fi-nancial and economic crisis. We must not wait the elections, but we must solve the burning issues, is the message sent by the businessmen upon the presentation of the mea-sures of the macroeconomic policy for 2012 – 2016. Since this year is going to be full of challenges due to the bad macroeconomic tren-ds and very small chances for the recovery of the domestic demand, and the projected GDP of 1.5 per-cent is brought in question, pointed out the president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin. It is necessary to

reduce the public spending, to su-stain the macroeconomic stability and to stop the negative trend in the main sectors.

Business in 2011

The vice-president of the Cham-ber of Commerce and Industry of Serbia Vidosava Džagić presenting the current economic trends, poin-ted out that a growth of the gross domestic product (GDP) was be-low the expected values in 2011. The GDP in 2011 grew thanks to the investments and exportation, while the domestic final spending was reduced. The non-liquidity of

the economy is still the biggest pro-blem, despite of the Government’s measures. The survey on the labour force conducted in April 2011 indi-cates that the unemployment rate reached 22.2 percent and is one of the highest in Europe. The inflation rate amounted to 8.1 percent and is among the highest in Europe, too. The volume of the industrial pro-duction in October 2011 recorded a drop in 16 fields if compared with the same period of the previous year. The positive effects on the GDP growth and sustainability of the economy has the exportation, although the participation of the Serbian exportation in the global

43

www.pks.rs

No 70EVENT

export is still irrelevant. The in-flow of the investments recorded in the real sector in the last two ye-ars might have positive influence on the growth of the export in the following period, pointed out the vice-president Džagić.

Short-term measures for 2012

Although the Law on restructu-ring of enterprises was adopted in 2011, the bylaws have not been passed and the tax laws have not been changed yet. It has been three years now that the busine-sses demand overall reforms of the taxation system. They also ask for the system for efficient pro-tection of creditors, the financial discipline, then solutions to the problem of the insolvent enterpri-ses and big companies being in re-structuring process as well as the reforms of the labour market and education system. The reduction of the parafiscal burdens on the economy, the credit lines stimula-tion for the economy and decrease of the price of the capital are the main measures leading to the re-covery. The vice-president Džagić underscored that in 2012 the main risks for the Serbian economy are a modest economic growth in the EU member-states and the fiscal and financial uncertainty. On the other hand, as the internal risks appear high inflation, over-debt, instability of the foreign exchange rate, non-liquidity and increasing unemployment rate. The vice-pre-sident emphasises that possible political instability as the result of the deepened crisis in Kosovo, the election campaign and non-EU candidate status might appear as the particular risk. Džagić said that the combination of the mo-netary and fiscal policy measures should reduce the inflation, while the National Bank of Serbia needs to prevent all big oscillations of the foreign exchange rate and all

negative influences on the com-petitiveness of the economy. The businessmen expect that the new Law on deadlines for settlement of debts will arrange the payment of the debts particularly because it refers to the public and private sectors.

Fiscal and monetary policy measures

Džagić warned that the non-liqu-idity is still high and that all mea-sures brought by the Government in the previous period have not pro-vided any solution to this problem and it is like that because these mea-sures were for removing of the con-sequences, but not the causes. The non-liquidity is the long la-sting systematic problem which the crisis only made deeper, poin-ted out she and emphasised that average period for the payment of debt is increasing and in August 2011 was near 132 days. She also said that the result of the reducti-on of the economic activities and increase of the grey economy is the decrease of fiscal incomes and increase of the budget deficit from

the projected 4.1 percent of GDP to 4.5 percent whose coverage meant new debts. The participation of the foreign debt in the projected GDP in 3Q amounted to 75.6 percent which is very close to the debt of 80 percent, and according to the crite-ria of the World Bank it is too high, Džagić pointed out. Speaking about the positive trends in the year which is behind us, she pointed out that the export reached the level as it was before the crisis and it will have positive influence on a GDP growth and sustainabi-lity of the economy. To solve the issue of the non-liqui-dity it is necessary to implement the Law on deadlines for settlement of debt, then to set up all new debts and to define the plan for their payment. The state plays the main role in this issue. The enterprises should be divided into two groups – non-liquid enterprises in the field of processing industry and the en-terprises which invested in the real estates. Such enterprises make a pressure on the state and banks to cover their business failures. Yet it is necessary to provide the assets for the investments in the

Debts

Total amount of the internal debt is unknown. Indirectly according to the data on the debt of the public sector it has been estimated that it amounts to 4.5 billion RSD, while the public enterprises own to the private subjects near 30 billion RSD. On the other side, the economy and citizens own to the public enterprises around 120 billion RSD. According to the data obtained from the Ministry of Finances total of 11 public enterprises ask from the businesses 78.5 billion RSD and own them near 15.4 billion RSD. According to the National Bank of Serbia in September 2011 there were 62 234 companies with the blocked acco-unts with total value of 182 billion RSD. In the first nine months 2011 the public debt was increased by 2.6 billi-on euro or by 4.8 percent of the GDP. The public foreign and public internal debt increased at the same extent – by 1.3 billion euro respec-tively. The increase of the public debt resulted in a growth of its parti-cipation in the GDP to 46.7 percent.

44

www.pks.rs

No 70 EVENT

In the first nine months of 2011 the Chamber of Commerce and Industry of Serbia went far beyond the volume of its activities planned for the whole year, said the president Miloš Buga-rin at the sitting of the CCIS Assembly where the most successful companies and individuals were awarded

Chamber system justified itself

Third sitting of the CCIS Assembly

The third sitting of the CCIS Assembly, being presided over

by Marko Ćulibrk, was organized with a view to discussing the cu-rrent economic trends, which were presented by the vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Vidosava Dža-gić. She pointed out the main cha-racteristics of business climate in 2011, the possible risks in 2012, the framework of the short-term mea-sures for the following year as well as the bases for new macroecono-mic framework by 2016, which was adopted at the 17th sitting of the

Managing Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia. The CCIS president Miloš Buga-rin presented the Report on work of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia in the first nine months of 2011 and stated that the CCIS went far beyond the volume of its activities planned for the whole year. Although we could be satisfied with this volume of ac-tivities, all efforts put to make the economic system more competitive and compatible with the EU stand-ards, and to remove all administra-tive obstacles and reduce the busi-

infrastructure which recruits the domestic building industry, the export-oriented production, the agriculture and energy. It is nece-ssary to establish the Development Bank, to build the infrastructure for the private-public partnership and concessions, to mend the policy of financing local, regional and natio-nal projects not being in the func-tion of stimulating the production and investments for the export and the creation of new jobs. Howe-ver, it is necessary to establish the system for the estimation of the re-sults of the spent public assets, to increase share of the agrarian bud-get for 2012 to 5 percent minimum and to define the long-term policy of the agriculture. On the other hand, it is necessary to reduce the expenditures by the abolition of the administrative costs and to reduce parafiscal burdens on the economy.

Long-term measures for 2012 – 2016

The macroeconomic policy for 2012 – 2016 must be based on the reduc-tion of public spending up to the le-vel in the countries with the similar growth rate, or with the participa-tion of near 35 percent in the GDP. It is necessary to make the strategy for overall reforms of the public sector with dynamic plan of the re-alisation and control of the effects. The priorities are the reform of the pension system, public enterprises, the introduction of the corporate management, restructuring and privatization and PJP investment model, the taxation system. The great number of insolvent en-terprises and big companies be-ing in restructuring process might cause the reduction of the em-ployment rate and because of this it is necessary to carry out the re-forms of the labour market and education system, too

Nada Mitrović CCIS Assembly president Marko Ćulibrk and CCIS secretary general Goran Jevtić

45

www.pks.rs

No 70EVENT

ness costs have not provided the expected results because of the re-sistance of the administration and rejecting the vital overall reforms in the country, said Bugarin at the sitting of the CCIS Assembly held on 23rd December 2011.All activities of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia are directed in three main strategic aims , and the most dominant were those referring to the representing and protection of the interests of its members both at the national and international level. Therefore, total of 1683 activities were organized, which makes up even 49.46 percent of total activities of the CCIS in the first nine months of 2011. The sec-ond strategic aim concerning the structural adjusting of the econo-my and improvement of the busi-ness climate, which concerns the increase of investments, produc-tion and exportation. This aim was realised through 1547 activities, which makes up 45.98 percent of all activities. The reorganization of the Chamber of Commerce and Indus-try of Serbia and transformation of the chamber system in Serbia was the essential issue of the 154 activi-ties. In the first ten months there were 16 000 persons participating in some of the activities organized by the CCIS, which was an aver-age 1600 persons monthly, under-scored the CCIS president Bugarin. When it comes to the creation of the regulatory framework, the CCIS notified the opinions and proposals on 37 laws in the field of economy to the relevant min-istries. Out of that number the 22 proposals were discussed at the public debates and the opinions on 90 bylaws were submitted, too. Having in mind the importance of the Law on public procurement, the CCIS nominated its repre-sentative in the working group for the elaboration of the draft to the amendments to that Law.The president of the Chamber of

Commerce and Industry Miloš Bugarin particularly emphasised the importance of two meetings which the representatives of the SME sector had with the Prime Minister of the Republic of Serbia. The Chamber of Commerce and Industry of Serbia, in collabora-tion with the National Assembly, organized the first Serbian Parlia-ment of Enterprises with a view to conducting business dialogue between the economy and power, and on that occasion 22 conclu-sions were adopted, said the pres-ident of the CCIS. As far as the reorganization of the CCIS and the chamber system on a whole, Bugarin pointed out the sig-nificance of the meeting of twelve European chambers with manda-tory membership, where the CCIS signed the Declaration titled ‘From acceptance to regular procedure’. Before the adoption of the Report on work of the CCIS for 2011, the president of the Belgrade Cham-ber of Commerce and Industry of Serbia Milan Janković said that the CCIS and the chamber system of Serbia justified itself and that the following year should be focused on the activities to preserve it. The working program of the CCIS

for 2012 was presented by Mihai-lo Vesović, vice-president of the CCIS, who underscored that three key goals will be the base of all op-erations as well as that the reorgan-ization of the CCIS and transforma-tion of the chamber system will be one of the essential issues. Our goal is to fight for the Law on Chambers of Commerce, whose implementa-tion starts on 1st January 2013, it does not come into force, but as of 2013 the CCIS and the system of the regional chambers of commerce throughout Serbia to be a part of the public-legal European cham-bers with the mandatory member-ship, said Vesović. The members of the CCIS Assembly unanimously adopted the Working program of the CCIS for 2012. They also elected the new vice-president of the CCIS Miroslav Miletić, who was the former general manager of the Bambi-Banat Concern and former president of the CCIS As-sembly. At the ceremonial part of the CCIS Assembly the most successful com-panies and individuals in 2011 were awarded by the Chamber of Commerce and Industry of Serbia

M.N

46

www.pks.rs

INTERVIEWNo 70

Arbitration is a method of solving commercial disputes in front of the persons who are not the state judges, but eminent and trustful people being left to settle down their disputes by themselves, says Gašo Kneže-vić, president of the International Commercial Arbitration

Arbitration on behalf of businessInterview: president of International Commercial Arbitration Gašo Knežević

The International Commercial Arbitration within the Chamber

of Commerce and Industry of Serbia dates bask to 1947, and for those 65 years it has settled down thousands of commercial disputes and deci-sions being very successfully carried out both in the country and abroad. That the International Commercial Arbitration with the Chamber of Commerce and Industry of Serbia guarantees the businessmen objec-tive resolving of the disputes proves the names on the list of arbitrators. The arbitrators are eminent profes-sors, lawyers and experts in the field of economy, they could be domestic and foreign residents, and the ex-isting list of Serbian Arbitration is made up of 42 percent of domestic and 58 percent international resi-dents. The reputation of the presi-dent of the International Commer-cial Arbitration with the CCIS Gašo Knežević, professor at the Faculty of Law in Belgrade, instills the addi-tional confidence in this institution.

What is the relation between the Arbitration and courts like?

The Arbitration is the private judi-ciary which has particularly been developing since the 20th century, as for the number of this kind of courts so for the number of disputes being resolved. It is the trend that big dis-putes exceeding one/two million euro have been resolved before the arbitration. Even in Serbia rarely it could happen that big disputes are resolved by the courts. The com-mercials have taken all worth from the competence of the courts and agreed on resolving all big disputes before the arbitration. The arbitration bodies are the civi-lization signs. The arbitration exists throughout European countries ex-cept in Albania. Once in the socially-arranged countries the arbitration had been found within the chambers of commerce upon the WWII, because the chamber of commerce used to ap-pear as the parastate body. On the other side, the arbitration now makes much effort to prove itself not being the para-state institutions. The arbi-tration could be the most productive only if it functions as non-state insti-tution. If it would be the state institu-tion, the arbitration and court would be equally treated. Many arbitrations in the West have been established within the chambers of commerce. For example, in Austria the biggest arbitration has been at the Chamber of Commerce, and in Germany, too. In Paris there is the International Chamber of Commerce which is a part of the World Business Organiza-

tion and it has the famous world ar-bitration. The biggest disputes have been resolved in France because the ICC has its head office in Paris.

What are the chances for our Ar-bitration?

The world takes our Arbitration with great respect and because of that it deserves the greatest confidence ever. The patriotism in our Arbitra-tion has not been showed through the resolution of the disputes on our behalf, but objectively and in a way which does not spoils the co-operation between the parties in the procedure. The main idea of the Ar-bitration is to have neither a winner nor loser, but to enable the parties to continue to cooperate after that. The arbitration is turned to business. When singing the contract at what extent do the companies forecast the competence of our Arbitration? What are the companies doing that?

47

www.pks.rs

INTERVIEW No 70

As of 2000 the domestic arbitra-tion has become more popular. The reason for this is a great number of privatization which ended up with the disputes. In the greatest number of privatization cases the arbitra-tion clause has been included in the contract. Those disputes, which are now among the biggest in Serbia, are mostly resolved by the Arbitration. For four years now these disputes have been mostly resolved by the Ser-bian Arbitration, which is very good. The Agency for Privatization real-ized that it has the Arbitration at its hand, that this Arbitration enjoys the reputation and that it is far cheaper to settle down the disputes here in Belgrade than in Paris, Stockholm or Geneva. The Agency for Privatization has stated offering to its partners such clauses and they agreed with that.

The number of the disputes on in-vestments is increasing at the do-mestic arbitration?

It is about the non-respect of the bi-lateral investment treaties by which of means the states take the obliga-tion upon themselves that they will not abuse the investments coming from other countries. It is the pro-tection which is at the edge between the public and private right, because the state host is being suited for it, for example, the nationalization to a foreign investor, or he/she is not treated as the domestic resident. The third type of the disputes is the concession. Out of these three types of the disputes only the disputes in the field of privatization process are getting to our Arbitration. It is like that because the agreement on investment protection contains the clause which obliges the parties or the states which represents them, to decide between the UNCITRAL Ar-bitration and Parisian ICC. When it comes to the concessions it involves the huge sums of money and be-cause of that it is an obligatory to resolve these disputes in Paris.

The disputes could be resolved with the reconciliation of the parties.

The reconciliation starts with negoti-ating and if it happens that the parties are reconciled then, these two parties conclude the agreement on concilia-tion and thus they redesign their re-lationship. It is the change of the re-lationship, because the parties have agreed. It is the result of the com-promise. Only 10 percent of the dis-putes in Serbia are being ended with the conciliation, which is very small number, on the contrary of America where 90 percent of disputes has been finished with the reconciliation.

What is the process like, if the conciliation is not reached?

The tree-party tribunal arbitrates. The tribunal consists of varied na-tionals. The decision made is an ob-ligatory. What is the reason for the busi-nesses to choose the arbitration and not the court procedure?Unlike the court procedure, where the trial is open to the public, at the Chamber the trial is secret, because

the businesses could have secrets which they do not want to tell to the public, and the business rela-tion between the partners could be a business secret.

At the beginning of the follow-ing year the Law on Chambers of Commerce should be applied. How will it influence the Interna-tional Commercial Arbitration?

The voluntary membership arouses the fear of closing down the Cham-ber of Commerce and Industry. If something like this happens the Arbitration will be closed too. I am very concerned. If it would happen, it would not be good. The Arbitra-tion is the civilization heritage. The destiny of the agreement which is being concluded with our Arbitra-tion, does it mean that we have cheated on these people? Yet, I hope that the Chamber will survive. In Slovenia the Chamber was turned into a voluntary organization and it was almost closed, when they all re-alized the mistake and now they re-turn the mandatory membership

Mirjana Stefanović

Why Belgrade Arbitration

Since 2000 our Arbitration has received between 15 and 25 disputes annu-ally. What the business world finds attractive with our Arbitration is that within a year the same number of the disputes has been resolved too. The average duration for resolving a dispute in front of our Arbitration is 5.5 months. You get a final decision which does not go through revision. I do not know any arbitration that is more efficient than ours. I am a member of the ICC Court in Paris. When I submitted the report three years ago, the average duration of a dispute was eleven months and it was consi-dered wonderful. Now three years later, it takes 5.5 months to resolve a dispute. The pace of resolving a dispute is the reason why many decide for the arbitration. The other reason is the neutrality. The third reason is the cost. The ICC in Paris, London, Swiss or American arbitrations are too expensive while in our country the price is favourable even for the domestic companies. There was the dispute worth 72 million euro and the expenditures of the process were 350 000 euro. For the same dispute worth 72 million euro the expenditures in Paris amount to one million euro, and the UNCITRAL costs two million euro.

48

www.pks.rs

No 70 ANALYSES

Currently every third firm does not pay off the salaries to their employ-ees, and only six percent firms plan to enlarge their business. Taking into consideration this the businesses expect this year to be as hard as 2009 when the hit of the crisis was the strongest

Six percent firms plan to enlarge their business

Serbian economy

The eurozone slowly enters the recession, which will obvious-

ly influence Serbia, too. The fore-casts of the businesses have been the worst for two years now and it proves the data of a survey pub-lished in the Macroeconomic Anal-ysis and Trends (MAT). Therefore, the businesses expect a drop in sale in the following three months, a risk growth in business, high level of non-liquidity as well as the lack of imported raw materials. It is obvious that the economic trends in Serbia are not encourag-ing because there is a drop in the industrial production and a growth of prices of products and inputs. In 2012 the Serbian economy records falling down in the processing in-dustry. The bad forecasts are ex-pected in the inflow of the foreign investments, it has been said at the Belgrade Institute of Economics.

Business climate stagnation

Not only has the business climate changed for a few last years, but it seems to stands still for a certain pe-riod of time. None of the European countries is less competitive than Serbia. In addition, Serbia will have negative balance of the inflows and outflows with foreign countries. The coordinator of the projects being car-ried out by the Institute of Econom-ics Stojan Stamenković estimates that minus in the current balance will be

near 2.5 billion euro, which must be covered by foreign direct investments and the remittances. He adds that in 2011 the inflow of the FDI amounted to 1.6 billion euro, such similar invest-ments is needed this year too. The foreign direct investments amounted to five percent of the gross domestic product (GDP), which is the minimum we have to sustain in the following few years. If it does not happen, the level of the foreign currency reserves will fall down and it will effect the value of the dinar currency and increase the inflation. There are two risks which might pro-voke disorder of the fiscal discipline in 2012, and they are that the deficit of the state budget could go beyond the projected figure and overrun the limit of the public debt of 45 percent of the GDP by the end of first half of this year. I think that the inflows in the budget are overestimated, partic-ularly when it comes to the inflows from the value added tax, points out Stamenković. He also said that in the following three years Serbia could expect to have negative balance of the long-term outflow of capital be-cause of higher paying back of the foreign loans. Stamenković also said that the relation of the principal and interest rate is near 35 percent, while according to the EU standards this limit amounts to 25 percent. He es-timates that such high rate could be longer than two-three years and because of that it is possible to

have deficit in the credit balance. Stamenković highlights that the re-forms must not wait to be carried out. As a best example for it might serve the fact that currently there are over 150 agencies, while the big-gest number of these agencies in one European country does not exceed 22. Stojan Stamenković estimates that the Regulation on limiting the margins for certain food products is retrograde and it could increase the reserves and shrink the offer of prod-ucts in the retail stores. Therefore, it is bureaucratic and not market meas-ure. The measures of this kind have never solved a problem.

Stable exportation, stable production

The vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Ser-bia Vidosava Džagić emphasises that the stable production growth is impossible without a stable growth of exportation. She adds that the in-stability of the foreign rate is a chal-lenge for the businesses. The busi-nesses need stable foreign exchange rate so as to plan the production. More than a half of the firms em-phasises the non-liquidity as their main problem, which also increases the prices of petrol and its derivates. The increase of the employment rate will not happen as long as we do not have a stable economic growth, says Vidosava Džagić.

49

www.pks.rs

No 70ANALYSES

We need to prepare ourselves for the crisis. Only healthy fiscal man-aging might ensure a growth of the industrial production. It used to be two percent, while a drop of one percent has been recorded in the processing industry. Although the European Commis-sion congratulated Serbia on its sta-bility, the domestic businesses are not happy with the growing unem-ployment rate. In its latest economic analysis the European Commission states that the Serbian foreign re-serves are stable and that it main-tained its macroeconomic stability despite of the increasing global un-certainty. However, the Republican Statistics Office published the data which indicate the increased num-ber of the unemployed in the second half of 2011. Since the beginning of the crisis in the private sector total of 17 000 persons lost their jobs, and in big companies near 100 000 peo-ple, says Milan Kovačević from the Serbian Association of Employers. Currently every third firm does not pay off the salaries to their employ-ees, and only six percent firms plan to enlarge their business. Taking into consideration this the business-es expect this year to be as hard as 2009 when the hit of the crisis was the strongest. An economist and editor-in-chief of the MAT Vladimir Vučković underscores that the trade deficit keeps spreading as well as the stag-nation of exportation and slight growth of import. We are con-cerned for weakening demand and foreign investments, and increas-ing inflation. In 2011 the inflation rate of seven percent depended on deflation at the end of 2011 which amounted to 0.7 percent. Total export value in 2011 amount-ed to 8.4 billion euro with annual growth of 15 percent, while the importation value was 14.3 bil-lion euro and growth rate was 14 percent. It is not good that every month brings us some new pessi-

mistic statistics in the light of in-dustry, exportation and importa-tion, says Vučković. Even the last survey conducted among the busi-nesses in the late 2011 indicates that there has not been worse forecasts of the businesses for two and a half years now, says Vučković. To export to new markets might be a response to the crisis, the busi-nesses state. I think that along with the foreign direct investments, which should

not be expected in any higher vol-ume during the crisis, the only possible way to stop this negative trend and to improve advanced forms of cooperation on the market of Russia, Belarus and Kazkhstan, as well as with the countries Serbia signed the free trade agreement with, emphasises Miloš Bugarin, president of the Chamber of Com-merce and Industry of Serbia

B.G.

Unemployment rate 24.4 percent

The data obtained from the Republican Statistics Office show that from the spring to the autumn 2011 in Serbia total of 40 000 people lost their jobs. The data are getting more alarming when it comes to the whole population age 15 to 64. This sample indicates that the unemployment rate reached 24.4 percent. The most frightening is the duration of trying to find a job. Thus, the data show that 17.4 percent of the unemployed has been trying to get a job from four to six years. Only 0.3 percent of them have not yet started to seek a job, and 13.4 percent are those who try to find a job for more than a decade. The Government does not have efficient measures by which of means this negative trend would be stopped. In the talks with the International Monetary Fund it has been stated that the unemployment is the number one problem in the Serbian economy.

50

www.pks.rs

No 70 WITH CCIS TO FAIR

All plans of the ELDI Corporation are based on the usage of alternative renewable energy resources, such are the solar and wind energy, with the aim to save electricity

Honourable member of Global Business Initiative Direction

ELDI Corporation Niš

The ELDI Corporation from Niš, the global leader in the produc-

tion of convectors and at the same time the example of good business in the field of innovations, created the solar energy trolley EDLI Solar which collects pure solar energy and turns it into the electricity. The ELDI Solar is the mobile supplying system of electricity and it might be used in cottages, fields, in other words, wherever energy from the public network is not available. The solar energy trolley is the box with two batteries and solar panel which the solar energy turns into electricity and conducts it into bat-teries, explains Milorad Rančić, an engineer of electronics and owner of

the ELDI corporation, whose innova-tions and patents make up the pro-duction program of this company. The name of the company is the acronym for the Electronic for Household and Industry, and it discloses the main activity of the company. At the time of the elec-tro-energy system with limited capacity which has been neither extended nor maintained prop-erly, which caused many restric-tions, we needed the innovations which later on became the base of the ELDI’s production program. Many international awards justify this exquisite visionary, quality, re-liability, exploitation of renewable energy and contribution to the re-duction of the global warming. On its 15th anniversary in 2006 the ELDI Corporation was awarded with trophy and certificate for the quality in Geneva, although at that time this company suffered difficult economic situation. The award was given by the Business Initiative Direction with its head office in Madrid and representa-tive office in New York, Paris, Frank-furt, London and Geneva. In June of the same year the ELDI became the honourable member of the Direction with the right to vote and was an-nounced for the global leader in the production of convectors. In 2007 the product Elditerm was awarded with the international quality star and in March 2010 the Madrid business magazine awarded this company with Golden Quality Earl.

All ELDI products, some 20 of them, have been approved by the relevant institutions and ELDI convector is the only product in the Balkans be-ing approved by the international association for urban ecology. The energy generation is limited all around the world, from the renew-able energy resources, and this is the reason why the ELDI corpora-tion bases its production program on the energy saving. All plans of the ELDI corporation are based on the usage of alternative renewable energy resources, such are the solar and wind energy, with the aim to save electricity

Nada Mitrović

Časopis korak februar 2012 - broj 70

Documents