broj 53-54

8/7/2019 Broj 53-54

1/34

www.koreni.netISTRAIVANJE U EST POGLAVLJA

Fantomi i vampiriKo ta radi u dijaspori? Ko koga vara? Ko se lanopredstavlja?

TELEVIZIJSKA I STVARNA SRBI JA

Nova seoba SrbaNa onoj televizijskoj Srbiji sve zabava. A najzabavniji politiari! U stvarnoj Srbiji politiari nisu zabavljai veuglavnom feudalci. Praktino, opozicije i nema, jer svestranke imaju svoj deo vlasti, ako ne na republikom ondana lokalnom nivou

broj 53-54

ALBANIJA ULA U OFANZIVU ZAKOSOVO

Nezavisnost Kosova nuna zajaanje EvropeNovost koju je uveo na ministar inostranihposlova je to je prekinuo neutralnostAlbanije. Naa spoljna politika sada postajekonkretna. Re Albanije se slua. Neka nikone misli da, zato to je Albanija maladrava, njen glas niko ne uje

OTPUTENI P ROFESORI U CRNOJ GORI

Opasniji od narkodileraOni potiru jednako i prolost i pretke,unitavajui sadanjost, bez namjere daneto ostave i za budunost. Zaklanjaju seiza navodnih prava, iza konvencija, tvrdei

da su iskreni. U odnosu prema parama jesu,to vjerujem, ogoreno kae ekskluzivno zaKorene magistar Ivanka Antovi, koja jeizgubila posao zbog "maternjeg" jezika

SIMO SPASI I NATAA KANDI SEUDRUILI

CRNA GORA

Srbija protiv SrbijeVisoki funkcioneri SCG rade o glavi SCG otroku SCG. I, to nije nikakva patologija,nikakva dravna izofrenija. Ve: normalno,regularno stanje, "sistem" - to bi se reklo

REPUBLIKA SRPSKA

Politiko i pravno nasiljeBonjaki unitaristi nastavljaju sa svojomve poslovinom dvostrukom igrom. Njihovimotivi i interesi se podudaraju sa onim naemu, po nalogu iz Vaingtona i Brisela,nema sumnje radi Pedi Edaun. Hoe liEdaun uspeti? Hoe li Republika Srpskapreiveti?

HRONOLOGIJA, ETVRTI DEO

Stradanje srpskih porodica uBosniHronologiju ubijanja i gaenja celih srpskihporodica tokom devedesetih u Bosni, kojuj k kl i K t i Mili j
http://www.serbian-business.com/http://www.snp-miletic.org.yu/http://www.inter-nacional.com/http://www.nin.co.yu/index.phphttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 53-54

2/34

U ime Udruenja porodica nestalih saKosova, Fond Natae Kandi e da tuidravu Srbiju za period 1998. godine i1999. godine do poetka bombardovanja,jer ih Srbija nije adekvatno zatitila, kaeSimo Spasi za Korene

potsetimo da je nedavno objavljena knjiganaeg autora pod naslovom Zloini nadSrbima. BiH 1992-1995 (Beograd: igojatampa)

poetna | arhiva | redakcija | kontakt | vaa pisma | linkovi | izmeu dva broja
http://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 53-54

3/34

O naivnim ljudima

U razgovoru sa dr Milom Alekovi-Nikoli upitali smo je i da nam

www.koreni.net

ISTRAIVANJE U EST POGLAVLJA

Fantomi i vampiriKo ta radi u dijaspori? Ko koga vara? Ko se lano predstavlja?

Pie: Neboja Jankovi

1. Ministarstvo popisuje

Ima li Srbija dijasporu ili dijaspora Srbiju? Ko, ustvari, kome pripada i ko koga istinskipredstavlja, da li dijaspora maticu ili matica dijasporu? Ko ije interese u tim relacijamazastupa i po koju cenu i, konano, kakvu tetu, odnosno korist imaju Srbija i njeni

graani kako ovde, tako i u rasejanju?Na osnovu odgovora koje je autor ovog teksta dobio od predstavnika Ministarstvadijaspore Vlade Republike Srbije teko je poverovati da e ova institucija najpre uspenoobaviti misiju zvanu Popis dijaspore, zapoetu ovog meseca, a potom tano utvrditi ilocirati taan broj organizacija naih graana u rasejanju i, konano, uopte dobiti bardelimine odgovore na gore naznaena pitanja. S obzirom na metod koji e biti koriten utom popisu postoji opasnost da e broj graana u rasejanju do kojeg e doi ministarstvo(tek za koju godinu) biti ak i desetostruko manji od realnog.

Opravdano se postavlja pitanje da li je re o nestrunosti i nedovoljnom poznavanjumaterije nadlenih u ovom ministarstvu ili o elji odreenih politikih snaga u matici,kojima verovatno ne bi odgovaralo da se preko postojeeg i vaeeg birakog spiska naejo koji milion glasaa na nekim od narednih izbora. Ulje na vatru doliva i podatak dokojeg je doao autor ovih redova, da u gomili organizacija naih ljudi u dijaspori postoje ione fantomske sa nepostojeim adresama i lanstvom, ali vrlo uticajnim predstavnicimau aktuelnim beogradskim politikim krugovima, sa kojima ak i ministarstvo dijasporeodrava vrlo uspenu i dugoronu saradnju.Najavljujui u medijima poetak prve faze popisa dijaspore zamenik ministra za dijasporuAleksandar otri procenio je da van Srbije trenutno ivi izmeu dva i etiri miliona njenihgraana. I ova precizna procena zamenika ministra dijaspore govori o tome sa kolikoznaajnim informacijama (ne) raspolae ovaj visoki funkcioner ministarstva.

otri je objasnio i da e biti formiran posebanOdbor za popis od predstavnika Ministarstva zadijasporu, Ministarstva finansija, crkvenih idrugih srpskih organizacija i da e trokovi zanjihovu realizaciju iznositi 19.000 evra, ali je
http://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 53-54

4/34

di j aspore" .

- Pa to je trebalo da bude centarnaih biznismena. Smiljani je bezmog znanja stavio moje ime i ja sammu rekla da nema potrebe da taorganizacija nosi moje ime, jer janisam biznismen i to to je rekao

mislim da je uradio iz najboljenamere, ali u svakom sluaju tajCentar prosto nije zaiveo jer janisam biznismen. Znate, mnogi ljudinegde stave moje ime i ja moram dase borim protiv toga. Ja mislim da jeon dobronameran, ali mislim i da jeprosto malo naivan u celoj toj prii.Ja nisam voa toga i mi zvaninonemamo adresu kod njega, pravnikije sve to jasno. Ja sada sa timCentrom nemam nita i sada seiskljuivo bavim politikom - kae drMila Alekovi-Nikoli.

Idui korak dalje kako bi se zaista uverili uinjenicu, koliko Ministarstvo za dijasporuozbiljno doivljava projekat popisa dijaspore,stupili smo u kontakt sa gospodinom otriem,koji od skora na oficijelnom sajtu ovogministarstva ima i titulu dravni sekretar uMinistarstvu za dijasporu. Nakon to smo gapodsetili da je samo pre nekoliko meseci umedijima izjavljivao kako je naa dijasporaorganizovana u najmanje 1300 organizacija, tonam je ovom prilikom i lino otri povrdio,upitali smo ga gde se u ovom ministrastvuizgubila informacija o adresama jo 1282organizacije naih graana u dijaspori (naoficijelnoj Internet prezentaciji Ministarstva zadijasporu stoje podaci za samo 18 takvihorganizacija/udruenja) na ta je otri smelo

odgovorio: Pa nisu na sajtu. To je. Sledei paradoks koji je izneo otri je daministarstvo i nema nikakvu evidenciju o svimtim organizacijama, ali da su neto potpunijipodaci u Ministarstvu spoljnih poslova. Posleovakve konstatacije ovog funkcionera namee se pitanje svrhe ovog Ministarstva, akoDrakoviev MIP poseduje ove podatke i zato do sada, od momenta kada je formiranoovo ministarstvo, nije neko bar pokuao da preuzme te podatke iz nekoliko stotinametara udaljene zgrade Ministarstva spoljnih poslova.

Meutim, Aleksanar otri i za ovaj fenomen ima udno obrazloenje: Nemamo tepodatke zato to niko pre nas to nije radio. Mi sada radimo na tome i sada emo ovimpredstojeim popisom dijaspore to da uvtrdimo. Govorim vam o jednom neodgovornomodnosu drave od ranije. DOS-ovska vlast je ukinula ministarstvo za dijasporu i ono nijepostojalo etiri pune godine. Kad smo 'mi' doli ispostavilo se da ta agencija nije radilaapsolutno nita. Milan St. Proti je bio na njenom elu i nijedan papir nismo zatekli uministarstvu. Mi sada ne moemo da za tako kratko vreme, za ovih godinu dana kolikopostoji ministarstvo, prikupimo podatke o svim naim organizacijama, a osim toga tenae organizacije se osnivaju, gase, menjaju adrese, sedita, i zato vrlo mali broj takvihorganizacija ima prostorije. Od tih 1300 organizacija, to je podatak ministarstva spoljnihposlova, ja ne verujem da ni pet odsto tih organizacija ima svoje prostorije?.

Ovakav stav naeg sagovornika naterao nas je da produbimo svoje istraivanje o bar delutih organizacija o kojima govori otri, meutim, nekako nas je iznenadilo saznanje daposlednji deo njegove izjave nije taan i da samo u vedskoj, na primer, postoji vie od50 udruenja sa zvaninim adresama i prostorijama. Ali da ima organizacija koje ne samoda manjkaju u prostorijama, ve ak i u lanstvu, novcu i jo kojeemu, nepobitna jeinjenica i ba pojedini predstavnici tih i takvih organizacija vrlo uspeno ire svoj uticaj

i ideje irom zemlje Srbije, a ponekad i uz podrku elnih ljudi iz ministarstva zadijasporu.

Na saboru matice i raseljenika poetkom avgusta u Beogradu imali smo priliku da se linoupoznamo sa nekoliko predstavnika takvih organizacija, a meu brojnim sagovornicimanajveu panju nam je privukla dr Mila Alekovi-Nikoli, erka poznate pesnikinje MireAlekovi, zbog injenice, to nam je i sama potvrdila, da je uestvovala u osnivanju iradu nekoliko organizacija iz dijaspore. Poslednja u nizu organizacija iji je onapredsednik , lan uprave ili ih predstavlja, kako nam je objasnila, i ije je osnivanje isama inicirala je Srpko-evropski neodegolistiki pokret, za sada jo nedovoljno poznatnaoj javnosti.

2. Uputstvo za zloupotrebu dijaspore

Oktobra prole godine Ministarstvo za dijasporu je dr Mili Alekovi-Nikoli, iz Pariza,uruilo Zahvalnicu ministarstva za njen doprinos u jaanju veza dijaspore sa maticom.Miodrag Jaki, pomonik ministra je tom prilikom rekao da je to izraz priznanja Mili zanjeno dugogodinje angaovanje na zbliavanju naih ljudi u rasejanju sa maticom i za

8/7/2019 Broj 53-54

5/34

8/7/2019 Broj 53-54

6/34

Najobrazovaniji deo Srba

Alekovi-Nikoli: Kongres SrbaEvrope je osnovan 2003. u Cirihu injega trenutno vodi dr Sima Mraovii to su uglavnom obrazovani ljudi,

rauna organizacije. Meutim, tamo mi kau da neto nije u redu, poto u obrascu brojetiri, znai prijava organizacije, stoji da je predsednik Centra srpske dijaspore dr MilaAlekovi-Nikoli, a predsednik UO Milorad Smiljani, ali da to isto ne stoji i u reenju oorganizaciji, odnosno da se moje ime nigde ne pominje u reenju. Malo je nelogino, kauoni meni, da na prijavi stoji i njeno i vae ime, a na reenju samo njeno. Odmah samokrenuo Savet ministara i pitao ih po kom osnovu nema mojeg imena u reenju ako veono stoji u prijavi, tamo mi kau da su ovde dolazili neki ljudi sa promenjenim Statutom,ak i prijavom, tako da na ovom spisku vaeg imena i prezimena nema. Znai ja sam

prevaren, ja ih pitam, ali oni mi samo potvrde da mog imena nema. Kada sam se potomvratio kui shvatio sam da sam prevaren, da mi nedostaju ne samo dokumenta ve ipeati organizacije ...Upitan da nam odgovori kako je uopte dolo do toga da se njeno ime nae u nazivuorganizacije Smiljani objanjava: Poto ona ima vaku i voli da se pojavljuje na timtribinama da cvrkue, onda sam ja njoj lino predloio da se organizacija zove Centarsrpske dijaspore projekat za maticu dr Mila Alekovi. Neka to bude naziv uregistraciji. Ona nije bila protiv toga.

Smiljani se nakon toga, kako nam je posvedoio, iznova uputio u Ministarstvo za ljudskai manjinska prava Saveta ministara SCG kako bi ispravio greku u registraciji, ali ne saciljem da poniti Centar srpske dijaspore ve, kako kae, da registruje novu organizacijusa nazivom Investicioni fond dijaspore iji je predsednik direktor i osniva MiloradSmiljani. Registracija je u postupku.

Kad smo ga na kraju njegove prie upitali ta dalje kada je re o dr Mili Alekovi-Nikoli,Smiljani nam je rezignirano odgovorio: Ne interesuju me. Ja sam to prijavio tuilatvu ipoliciji i oterao ih u ... lepu materinu.

3. Dr Mila Alekovi-Nikoli i Neodegolisti

Kao epilog ovoj prii usledio je i razgovor sa dr Milom Alekovi-Nikoli na pomenutomSaboru matice i dijaspore u prostorijama Megatrend univerziteta u Beogradu. Pre negoto smo uspeli da postavimo bilo kakvo pitanje naa sagovornica nas je preduhitrilainformacijom da je pre dva meseca osnovan i Srpsko-evropski neodegolistiki pokret,iji je idejni tvorac i osniva upravo naa sagovornica, a koji ima, kako je rekla, lanstvou Francuskoj, Nemakoj, Rusiji, i sada i u Srbiji i to sa blagoslovom francuskogpremijera, naglasila je ona, jer on dolazi iz degolistikih krugova.- Mi pratimo tendencije u Evropi i posle propasti ovog briselskog ustava pojavili su seneki novi kadrovi koji dolaze iz te sfere neodegolizma. Osnovna ideja neodegolizma jesavez Francuske, Nemake i Rusije, a Balkan ima centralno mesto u toj ideji - tvrdi MilaAlekovi-Nikoli uz objanjenje da taj pokret treba da bude jedinstvo dijaspore iotadbine.

Naa sagovornica smatra da najvei broj naih ljudi iz rasejanja nema nikakav politikistav ili su neobrazovani ili su dobronamerni biznismeni bez politikog obrazovanja.Kao i za ovu organizaciju, etvrtu u nizu, i za sve prethodne u kojima je, kako kae, idalje aktivna kao lan predsednitva (Kongres Srba Evrope i Kongres Srba Evroazije)tvrdi da su legalne i oficijelno registrovane. Osim ove njene izjave nismo dobili nikakav

drugi opipljiv dokaz ovoj tvrdnji izuzev sledeeg komentara: Mi smo aktivni u dijaspori,svako na svoj nain ve decenijama, ja sam u Francuskoj ve 30 godina. I sve teorganizacije koje smo osnivali su prelazile iz jednog oblika u drugi. Kad je osnovanKongres Srba Evrope on je posle proiren na Kongres Srba Evroazije, jer smo shvatili daSrbi ive i u Kini i u Japanu. Ja esto tamo putujem i povremeno drim svoja predavanjau Pekingu. Ono to je nama cilj je to da srpska dijaspora pone da se bavi politikimsvetskim tokovima kao to to rade sve normalne, zdrave i zrele dijaspore svetaukljuujui jevrejsku, grku, jermensku posebno (istiem jermensku kao nama blisku iprijateljsku dijasporu), rusku, kinesku, italijansku, ak i kubansku.

Na pitanje da li u Srbiji trenutno deluje kaopredstavnik neodegolistikog pokreta ili kaopredstavnik dijaspore, dr Mila Alekovi-Nikolikae da na prvom mestu deluje kao francuskidravljanin, potom kao Srpkinja poreklom, ali daje politiki Francuskinja jer joj je stalo da njena zemlja Srbija pone da lii na Francusku, a ne naAmeriku.

8/7/2019 Broj 53-54

7/34

Kongresa stoji Sima Mraovi.Kongres Srba Evrope vam je kao iKongres Srba Evroazije, to su dvabliska drutva, to je udruenje naihizuzetno obrazovanih ljudi, doktorinauka, profesori univerziteta, pisci.

I m a l i sm o pro blem u m in i s t a rs t vu za d i j asporu da d obi j em o b i lo k a k v u i n f o r m a c i j u o t i m u d r u e n j i m a ?

Alekovi-Nikoli: Pa ono jeregistrovano samo u vajcarskoj iFrancuskoj i ovde nema svojepredstavnitvo. To nije politikaorganizacija, to vam je kulturno,prosvetna i nauna organizacija

Politika je Srpsko-evropskineodegolistiki pokret, koji e imatiskoro i ovde predstavnitvo.

Da li ste bliski sa nekim politikims t r a n k a m a o v d e u Sr b i j i ?

Alekovi-Nikoli: Ovde nas sviuglavnom pozivaju na saradnju.Imamo dobre kontakte sa DSS, sa

SRS, ak i sa DS. Podrku imamo odpredsednka Kotunice.

evropskoj, jer ne vidim nikakvu budunost Srbijiovakva kakva je trenutno ...

Na kraju smo je upitali da nam saopti neto vieoficijelnih podataka o pokretu koji trenutnopredstavlja.- U ovom trenutku na pokret broji 20.000lanova iz tri zemlje, ali mi smo na samom

poetku i to su uglavnom Srbi sa stranimpasoima. Pokret je zvanino registrovan uFrancuskoj i u ovom trenutku pokrivamoFrancusku, Nemaku i Rusiju, a sada nam je ciljda lanstvo proirimo i na Srbiju. Naepredstavnitvo je ovde u Beogradu u Njegoevoj1 i tabla e biti postavljena sutra ili prekosutra,ja sam predsednik ovog pokreta i biu to domomenta dok malo ne stanemo na noge - reena kraju dr Mila Alekovi-Nikoli.

Nekoliko dana posle ovog razgovora uputili smose i do Njegoeve 1, prema informacijama naesagovornice, kako bi se uverili u istinitost njenihtvrdnji, ali skoro da i nismo bili iznenaeniinjenicom da ne samo da na toj lokaciji nepostoji nikakva tabla sa oznakom pokreta kojipredstavlja dr Mila Alekovi-Nikoli, ve da uobjektu na pomenutoj adresi ne postoji nikakvodrugo predstavnitvo niti organizacija osimorganizacije pod nazivom Evropski blok-dijaspora.

Posle kraeg upoznavanja sa predstavnicima oveorganizacije dobili smo informaciju da im je dr Alekovi-Nikoli vrlo dobro poznata, ali danije njihov lan ili predstavnik ve da samo odrava vrlo bliske kontakte sa pojedinimlanovima ove organizacije, te da je poznanstvo sa nekim funkcionerima Evropskogbloka-dijaspora samo iznova iskoristila za svoju novu potencijalnu fantomsku adresu.

4. Biografija sa grekamaNa Internet adresi "www.srpskadijaspora.info" 24. juna 2003. godine u rubrici Vesti bezikakvog objanjenja postavljeno je obavetenje Kongresa Srba Evrope (KSE) u vidubiografije dr Mile Alekovi-Nikoli. Ne ulazei u to da li je to uinjeno sa namerom ili ne,osim informacije koja stoji u naslovu ove biografije da je dr Mila Alekovi-Nikoli lanradnog predsednitva Kongresa Srba Evrope i u donjem delu teksta da je lan Kongresasrpskog ujedinjenja (USA) nijednom reju u itavom tekstu se ne pominje da li je i kadaMila Alekovi-Nikoli na bilo koji nain uestvovala u osnivanju ikakve organizacije udijaspori ili neke druge humanitarne, kulturne ili naune organizacije. Ono ime sigurno

tekst ove biografije obiluje su brojne nejasnoe i vrlo upadljive sintaksike i gramatikegreke. Izdvajamo deo od navedenih biografskih podataka:Roena u Beogradu, pohaa francusko obdanite,osnovnu kolu u Beogradu. Odlazi uFrancusku. Posle srednje kole studira kliniku psihologiju u Beogradu i prevodi, prireujeepistemoloke eseje ana Pijaea (Nolit).

Vraa se u Francusku, upisuje na Visoku kolu Socijalnih Studija u Parizu (EHESS), odsekpsihologije inteligencije. Odlazi na Pensilvanija Univerzitet u Filadelfiju. Magistrira, azatim doktorira na Sorboni 1994. godine sa radom: 'POJAM NESVESNOG U SAVREMENIMPSIHOLOKIM TEORIJAMA', pred komisijom sa Sorbone, iz Hajdelberga i Oksforda, kao ipariskom javnou. Kvalifikacija: poasno odbranjen.Specijalizuje u Francuskoj oblast Lakanizma, a zatim antropoloke psihijatrije. Profesor jepo pozivu, gostuje u Institutima irom sveta. Kao lan srpske i jugoslovenske ekipe,uesnik psiholokog i psihijatrijskog Kongresa u Bjaricu 1998., Kongresa u Pragu, Lijeu,Rimu, Parizu, Perpinjanu, Montrealu, Lozani, Bengaziju, Moskvi, ukljuujui i NacionalniInstitut Socijanih Nauka u Pekingu. Saradnik neko vreme Instituta u Beogradu.

hi Pi j f k k i l k j ik i ki ki

8/7/2019 Broj 53-54

8/34

hipnoze. Pie eseje na francuskom, srpskom i engleskom jeziku. ita ruski, panski(diploma dobijena u Madridu 1978.), nemaki i italijanski jezik. lan je Kongresa srpskogUjedinjenja (USA).

Od 2003., po pozivu, saradnik Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja i spoljnisaradnik Instituta za pedagoka istraivanja u Beogradu. Autor knjige etnopsiholokiheseja O DOMU I ISKONU (Slovo Srba u svetu, Gutembergova Galaksija), predstavljena uBeogradu od strane profesora DR VLADETE JEROTIA i prof. DR. MILE STOJNI.

Nije lan nijedne politike stranke. Bavi se crtanjem, pisanjem poetske proze. Majstor jehata-joge (zvanje steeno u Nju Delhiju, 1979). Dete je osobe koju je dva putaodlikovala francuska vlada. Udata za Francuza.

5. Falsifikati i lai

U emisiji Oi u oi televizijeMost 22. februara ove godine ukojoj su uestvovali Vukman

Krivokua, pomonik Ministra zadijasporu, Nikola Jani, predsednikSrpskog saveza iz vedske, Mioetkovi, predsednik Savezasrpskih udruenja Nemake i drMila Alekovi-Nikoli, gledaocimaje jedan od uesnika ove debateprikazo logotip Kongresa SrbaEvrope ali ispod tog logotipa jepisalo Kongres Srba Evroazije zajedno sa brojem mobilnogtelefona dr Mile Alekovi.

U ovoj TV emisiji ona je od jednogod sagovornika javno optuena za falsifikat i lano predstavljanje i potpisivanje njenihlanaka objavljenih u dnevnom listu Politika kao predsednika ove, kako je reeno,nepostojee organizacije. Dr Alekovi-Nikoli nije opovrgla tvrdnje njenih sagovornika iiznesene injenice osim komentara da ona nije predsednik ali da je ona lan upraveKongresa Srba Evroazije (KSEA), organizacije koja broji 5.000 lanova, cenjenihintelektualaca, doktora i akademika. I pored insistiranja da navede mesto gde jeorganizacija registovana nije odgovorila a na zahtev gospodina Mie etkovic da navedebar jedno cenjeno ime lana te organizacie, dr Mila Alekovi je kao primer naveladoktora Simu Mraovia iz Francuske.Nikola Jani je potom proitao deo pisma napisanog od pomenutog Mraovia gde ovajgospodin pie da on nema nikakve veze sa Kongresom Srba Evroazije i da je tofabulacija gospoe Alekovi zbog ega nju treba vie aliti nego kritikovati. U istompismu Mraovi iznosi i svoje sumnje o biografskim podacima koje je Alekovi navela uvezi sa pariskim univerzitetom Sorbona.

Ono to ovu debatu dodatno ini intrigantnom je i jedan dopis Kongresa Srba Evroazije koji je stigao na adresu Ministarstva za dijasporu 7. oktobra prole godine, a u kojem sepredlae otvaranje aneksa na Brezovici, na Kosmetu, gde bi se ljudi ove organizacijeukljuili u humanitarni rad. Ovaj dopis je u zaglavlju takoe imao isti logotip koji imaKongres Srba Evrope, ali ovog puta ispod njega je pisalo: Kongres Srba Evrope iEvroazijskog Kontinenta. Da stvar bude jo udnija na kraju dopisa navedena su imenaljudi koji su taj dopis ispred Kongresa Srba Evroazijskog Kontineta poslali Ministarstvu:Mila Alekovi i navedeno je i ime (ali ne i potpis) Sime Mraovia.

6. Intervju: Radovan Rafailovi, potpredsednik Evropskog bloka-dijaspora

Evropski blok okuplja politike stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruenja izmatice i dijaspore i sve vreme svog postojanja radio je sa dijasporom, poto je napredsednik jedan od ljudi iz dijaspore. Evropski blok ima saradnju sa svim iskrenim idobronamernim ljudima iz dijaspore, meutim, Evropski blok je u internim istragamadoao do vrlo znaajnih saznanja. Pojedinci se ponose lanstvom u raznim organizacijamakoje nigde ne postoje niti su bilo gde registrovane i zavedene.Jedna od tih ljudi je i dr Mila Alekovi-Nikoli, koja se predstavlja kao predsednik

gi t ij t g i ij D d j g d i d bili dg d g

8/7/2019 Broj 53-54

9/34

registraciju pomenute organizacije. Do dananjeg dana nismo dobili odgovor od gospoeAlekovi niti smo dobili bilo kakvu dokumentovanu potvrdu o postojanju Kongresa SrbaEvrope, Kongresa Srba Evroazije i najnovijeg Srpskog neodegolistikog pokreta, kao i bilokakav dokaz da navodno te organizacije postoje na adresi Njegoeva 1 u Beogradu, gdese trenutno nalazi sedite Evropskog bloka. Odgovorno tvrdim da nijedna od ovihorganizacija ne postoji na ovoj adresi i ovom prilikom Evropski blok se ograuje od bilokakve saradnje sa ovim pomenutim organizacijama, kao i da bilo kakva saradnja uprolosti nije postojala.

Napominjem, da je ista la da je naa organizacija saraivala sa dr Milom Alekovi-Nikoli. Ali, poto je jedan od naih lanova, privatno blizak dr Alekovi, imao u svomposedu logo Evropskog bloka, dogodilo se da je dr Alekovi iskoristila tu situaciju kako biorganizovala put na Kosovo, kao i da bi se obraala za pomo i saradnju nekim drugimorganizacijama, a sve to se dogaalo bez znanja najueg rukovodstva Evropskog bloka ibez prethodno donete odluke o korienju logo-a.

Moete li nam rei o kojoj osobi je re?

To je Nada Debeljaki, jedan od naih lanova koja se povukla pre 15 dana, i koja je sadasekretar kod Mile Alekovi. I to nije bio jedini primer u naoj stranci, oni su se njojpridruili i mi im elimo sretan put.

Znai Milu Alekovi svrstavate u grupu pojedinaca, kako ste naveli, koji se lanop r e d s t a v l j a j u ?

Da, normalno, kada se predstavlja u ime Kongresa Srba Evrope, koji je dodue i odran uCirihu i tada su ak i nai predstavnici odavde uestvovali na tom Kongresu. Sve bi to bilou redu da je to stvarno bilo formirano i da je to stvarna organizacija. Na taj skup su otili

Nada Debeljaki i dr Aleksi, koji su se nakon toga i pridruili Mili Alekovi. LogoEvropskog bloka su zadrali i koristili ga da bi mogli da putuju na Kosovo i da navodnostupe u kontakt sa mnogim drugim organizacijama. U svakom sluaju smatram da naeMinistarstvo za dijasporu pod hitno mora da uniti taj kukolj koji je uao u nae ito i dato reimo odmah u startu.

http://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 53-54

10/34

www.koreni.net

SIMO SPASI I NATAA KANDI SE UDRUILI

Srbi sa Kosmeta - rtve sopstvene drave?!

U ime Udruenja porodica nestalih sa Kosova, Fond Natae Kandi e da tuidravu Srbiju za period 1998. godine i 1999. godine do poetka bombardovanja,jer ih Srbija nije adekvatno zatitila, kae Simo Spasi za Korene

Pie: Brankica Risti

Nije malo iznenaenje priznanje SimaSpasia, predsednika Udruenjaporodica kindapovanih i ubijenih Srba idrugih nealbanaca na Kosovu iMetohiji, da je nedavno zatraio pomood Natae Kandi, izvrnog direktora,Fonda za humanitarno pravo (FHP), sakojom se trenutno nalazi u sudskomsporu, jer ga je direktorka Fonda javnoizvreala, zbog ega je on na osnovuuvrede asti zatraio od nje odtetu od30 milona dinara.

Neoekivana saradanja, uspostavljenana inicijativu Spasia, objanjena je

kako je rekao viim ciljem, a kaorazlog za susret naveo je da jedino ona moe da pomogne u pronalaenju njihovihnajmilijih, jer, tvrdi on, drava u tom pravcu ne radi nita.Osim Simia iznenaenje je priredila i Nataa Kandi, koja je posle ovog sastanka izjavilada treba da prestanemo da priamo o drugima i da ponemo da se bavimo svojimproblemima, kako bi odgovorni za zloine odgovarali. A ko e ovde po svoj prilici ispasti zloinac, najbolje govori sledea injenica. Simi je,kako sam kae, ubedio Kandievu da u ime Udruenja, njen Fond tui dravu Srbiju zaperiod 1998. godine i 1999. godine do poetka bombardovanja, jer ih Srbija nijeadekvatno zatitila.

- Porodice rtve 11. septembra u Americi i teroristikog napada u Madridu dobile sunaknade od drave. Nae porodice ne mogu da ostvare ni svoja elementarna prava, jer neznaju ta je sa njihovim najmilijima, a zakonski, dok se neko ne proglasi mrtvim, niko nemoe da raspolae sa njegovom imovinom ili pravima. Nije tajna da je Kandievapotovana meu Albancima, i ako neko moe da sazna gde su grobovi naih najmilijih ida li ima preivelih to je ona. I da bismo ubrzali proces obratili smo se Fondu, bez obzirana sukobe koje smo imali objanjava on, uz komentar da je ovo svojevrstan test zaKandievu, to jest prilika da pokae da li je stvarno humanitarac ili strani plaenik.

Nataa Kandi je, s druge strane, izgleda jedva doekala ovaj Spasiev iskorak nadoskora neprijateljsku stranu, pa tako nije propustila da podri stav da drava nijedovoljno uradila po pitanju nestalih iako joj je to obaveza, dodajui i da je udno i to tojo uvek nigde nisu pokrenuti postupci protiv kidnapera. Ipak najvie je iznenadilanjena izjava da je est godina nakon kraja sukoba na Kosovu dolo vreme da se promenipristup.

U il t K di j d til d j h d iti d k t k ji

porekne smatara ona

8/7/2019 Broj 53-54

11/34

porekne, smatara ona.

Meutim, direktorka Fonda, koja je pre dve godine amarala Srbe sa Kosmeta u sredBeograda pravdajui se da se samo branila od srpskog patriotizma nije bilaraspoloena da za Korene objasni da li e se u ovoj publikaciji Srbi navesti kao rtvealbanskog terora ili e se stopiti u rtve srpskog reima u tom periodu, kao to se todogodilo sa slinom publikacijom u BiH, koja je nedavno objavljena.Simi koji ovim svojim potezom svesno ili ne, na neki nain Kandievoj daje neku vrstulegitimiteta, da je neko ko brine i o srpskoj strani, kae da ne zna da li e u knjizi otrtvama srpske rtve da naslovi kao rtve albanskog terora ili ne, ali i da je to Udruenjumanje bitno.

- To je njena stvar. Nas zanima samo da doemo do istine o naima kae on.On je Kandievoj predao imena 1.247 Srbina za koje se zna da su ubijeni na Komestu1998. godine, i imena 1.500 ljudi, od ega je 800 srpske nacionalnosti za koje se tvrdi dasu kidnapovani. Fondu je predat i spisak sa popisom imena tri stotine pripadnikaOslobodilake vojske Kosova za koje se tvrdi da su uestvovali u otmicama, i za kojeoekuje da e Fond uspeti da pokrene istragu.

Osim najavljene tube, ova neobina saradanja mogla bi da ima i vee posledice,pogotovu to je period koji pominju i Simi i Kandieva period kad su srpske snage bilena Kosmetu. Uostalom sva etiri generala koja su sada u Hagu, Neboja Pavkovi,Vladimir Lazarevi, Sreten Luki i Vlastimir orevi, individualno, su prema optunici izHaga odgovorni za deportacije, prisilno premetanje, ubistva i progon albanskogstanovnitva.

Jedna od najteih optubi na njihov raun, je prisilno premetanje i deportacija albanskogstanovnitva iz 20 sela u optini akovica i ubistvo velikog broja albanskih civila u selimaMeja, Meja-Orize i Korenice aprila 1999. godine, a prema podacima FHP, u tom perioduVJ, MUP Srbije kao i paravojne jedinice proterale su u Albaniju vie od 15.000 Albanaca izdoline Caragoj i ubile preko 300 albanskih civila. U prilog tome, FHP je intervjuisao tano45 svedoka rtava dogaaja u selima Meja i Korenice, u drugoj polovini 1999. godine itokom 2000. Znai nigde se ne pominje progon srpskog ivlja, niti albanski teroristi, a niperiod od 1999. godine naovamo.

Srpski politiari nisu hteli da govore o ovoj neobinoj saradnji i tome ta ona znai,smatrajui da je cela stvar bezazlena. Analitiari, opet tvrde da Simi i njegovo

Udruenje, nemaju neku teinu da bi Kandieva mogla da ih iskoristi na bilo koji nain.Dok su advokati objasnili da ukoliko Srbi tue svoju dravu, ta e spreiti Albance saKosmeta da je ne tue i oni.


8/7/2019 Broj 53-54

12/34

www.koreni.net

ALBANI JA ULA U OFANZIVU ZA KOSOVO

Nezavisnost Kosova nuna za jaanje Evrope

Novost koju je uveo na ministar inostranih poslova je to je prekinuoneutralnost Albanije. Naa spoljna politika sada postaje konkretna. Re Albanije

se slua. Neka niko ne misli da, zato to je Albanija mala drava, njen glas nikone uje

Pie: Lja zim Tepi

Pre nekoliko dana ministarinostranih poslova Albani je BesnikMustafaj je sa govornice OUN daoznaajnu izjavu o nezavisnostiKosova. On se takoe uspenosuprotstavio knjievniku VukuDrakoviu, ministru inostranihposlova Srbije i Crne Gore, i tomprilikom mu je objasnio da sve toSrbi kau ne moe da se smatraistinitim, i da bi to kao istinu i drugitrebalo da prihvate i slede.

Pomenuo sam ove injenice da bihnaglasio da je ovo prvi put da sepred meunarodnim institucijamazvanino, jasno i snano govori o nezavisnosti Kosova, i to je potpuno smislen korak, kojie doprineti da se o tom pitanju dobro razmisli u diplomatskim kancelarijama ujedinjeneEvrope. Potrebno je da glas Albanije bude snaan, i trebalo bi ga i dalje pojaavati, jer umnogim kancelarijama evropskih drava jo uvek ne znaju kakva je pozicija Albanije -mislili su da se Albanija nikada nee izjasniti, ve da samo oni mogu da se izjanjavaju uprilog nezavisnosti Kosova.

U mnogim evropskim krugovima strahuju da je, zato to se Albanija ne izjanjava zanezavisnost Kosova, takav pristup povezan sa idejom da Albanija nee lako odustati odujedinjavanja albanskih teritorija u jedinstvenu dravu na Balkanu. I Kaj Ejde, kojipriprema izvetaj o Kosovu, takoe strahuje od toga. Da su mu nai zvaninici ranijeobjasnili da Albanija nema nameru da uslovljava nezavisnost Kosova moguimujedinjavanjem albanskih teritorija, njegov izvetaj bi bio spreman mnogo ranije, izahtevi o ispunjenju standarda bili bi ranije podneti.

Inae, standarde koji se zahtevaju od Kosova nisu ispunili ni Francuska, ni Grka, nimnoge druge evropske drave. Standardi su dug proces demokratskog razvoja svakogdrutva, i te standarde nadgleda i potpomae Savet Evrope.

Inae, delegacija Albanije je u Savetu Evrope tokom diskusija o Kosovu jasno izrazila svojstav o nezavisnosti Kosova, i dobila podrku veine nacionalnih delegacija. Samo Srbi,zatim neki Srbi iz BiH, poneki neinformisani eh, zatim poneki Grk koji i dalje ivi zadojenstarim idejama pravoslavlja, poneki Rus ili Poljak - dakle ljudi povezani slovenskimporeklom, zatim ljudi snano povezani sa pravoslavnom crkvom, ili poneki nedovoljnokultivisani Francuz, podravaju formulu toliko priraslu Tadievom srcu Vie odautonomije manje od nezavisnosti"

u toj nameri nisu imali uspeha. Nacionalne delegacije zemalja lanica su odbacile takav

8/7/2019 Broj 53-54

13/34

j p g j jpredlog.

Dakle, o formulama Srbije se ne vode rasprave. U meuvremenu, Srbija bi trebalo darazmilja o Vojvodini, Sandaku, Medvei i Bujanovcu, ali i o Crnoj Gori, koja trainezavisnost.To je realna slika, i napori knjievnika i ministra Drakovia i biveg ministraodbrane, a sada predsednika Srbije Tadia da prete zbog nezavisnosti Kosova mogu daslue samo za unutranju upotrebu kako bi zadrali vlast, ali ukoliko takvim preteimizjavama dalje budu zaotravali, mogli bi da budu kanjeni kroz rezolucije Saveta Evropekao linosti koje najavljuju, odnosno, kao organizacije ili drave koje podstiu napetosti ikrizne situacije koje vode do razaranja oveanstva i demokratskih zajednica Evrope. Alanovi Saveta Evrope su sve zemlje EU, ukljuujui i Grku i Francusku, koje su navreme shvatile da ne moe beskrajno da se odugovlai sa nezavisnou Kosova itakozvanim standardima, i da e EU jednoglasno govoriti u prilog nezavisnosti Kosova.

Naa spoljna politika do sada nije bila jasna u formulaciji nezavisnosti, naravno, bila jeusredsreena na standarde, na potovanje prava Srba i drugih manjina ali, nije jasnorekla da ni Srbija ni Albanija nee odreivati nezavisnost Kosova. To treba jasno uraditi.

Dakle, novost koju je uveo na ministar inostranih poslova je to je prekinuo neutralnostAlbanije. To e mnogo pomoi da SAD I EU zauzmu stav o nezavisnom statusu Kosova.Kao to smo ve rekli, razjanjenje pozicije Albanije o nezavisnosti Kosova otklanjasumnju u mogue ujedinjenje albanskih prostora, dakle Albanija s bolom odustaje odpromene granica, od ujedinjenja nacije, jer Albanija eli da ozbiljno doprinese stabilnosti,miru i prosperitetu Balkana, da se region u bliskoj budunosti ulani u EU, ukljuujui iKosovo kao nezavisnu dravu.

Jedno takvo jasno opredeljenje je velika pomo za SAD i EU. Nezavisnost Kosova jenunost za dalje tokove EU. Na taj nain Albanija prua svoj veliki doprinos. Naravno,takvim stavom Albanije Srbija postaje onesposobljena za traenje izmiljenih formula iliotcepljenje severnog dela Kosova. Srbija bi trebalo da bude zahvalna Albaniji i Kosovu tonisu bile uporne u zahtevu da plati ratne reparacije za ogromne tete koje je izazvalaprimenom politike genocida nad narodom Kosova.

Srbija bi, takoe, trebalo da bude zahvalna SAD i dravama lanicama NATO-a to suoslobodile Kosovo. A zato je Kosovo osloboeno? Zar da bi se ponovo uvaavao glasSrbije na severu, kako se to kriom ini ak i zu pomo francuskih trupa na severu

Kosova i u Mitrovici, da bi ona vrila paralelnu vlast, i da bi mogla da uputi 60.000 civila-lanova tajnih slubi i paravojnih jedinica?

Ne. SAD, EU, a treba priznati, i Albanija, svojim stavom su tolerisali Srbiju u timnaporima. Ta tolerantnost je posledica poverenja u Kosovo, koje je, uprkos svimpreprekama koje su postavljali Srbi, uspelo da pokae da je ravnopravno sa nezavisnimevropskim dravama i da ume da potuje manjine. I ne samo srpsku. Srbija treba dabude zahvalna SAD, EU i Albaniji na velikoj toleranciji. Srbija treba da bude zahvalnaKosovu zbog pravilnog tretiranja manjina, nezavisno od otrih uplitanja i meanjaparalelne srpske vlasti.

Meunarodna zajednica je sada shvatila da povratak Srba, onih koji bi trebalo da sevrate, ne zavisi samo od toga to nisu stvoreni uslovi za to, ve i to sami graani srpskenacionalnosti znaju da nemaju ekonomskih mogunosti za ivot na Kosovu, jer je Kosovoekonomski siromano i ima preko 40% nezaposlenog stanovnitva. Neki Srbi ne ele dase vrate jer znaju da je Kosovo ve sada nezavisno, i ele da ostanu u svojoj domovini.Za takvo stanje ne mogu da budu okrivljeni ni kosovski zvaninici ni UNMIK.

Dakle, u tom smislu, jedno od najznaajnijih pitanja zacrtanih u standardima nema vieuporite. SAD, EU i Kontakt grupa ne mogu vie da odlau proces nezavisnosti saobrazloenjem da prethodno treba ispuniti standarde. Standardi su ispunjeni. UNMIK jena kosovske institucije preneo sva ovlaenja a ubrzo, im pone dijalog o nezavisnosti,bie formirano i Ministarstvo spoljnih poslova. To to Albanija nije vie neutralna i toSrbija vie ne moe da diskutuje o nezavisnosti Kosova, to su razlozi zbog kojih suzabrinuti i ministar spoljnih poslova Vuk Drakovi i ostali u Srbiji.

Dan pre toga, o nezavisnosti Kosova je na zasedanju OUN govorio i na predsednikblik li S b j g i g dil i j g i i t i t ih l k ji

demokratskih tokova nezavisnog i multietnikog Kosova, odgovarajuih organizama koji i ji k S b k i d

8/7/2019 Broj 53-54

14/34

e potovati manjinska prava Srba, Roma, Tura ka i dr.

Novost u govoru albanskog ministra inostranih poslova je to se zahteva vremenskoogranienje za zavretak procesa nezavisnosti Kosova. Srbi vie ne mogu da sepoigravaju vremenom u okviru ispunjenja standarda. Ti standardi e se razvijati i nanezavisnom Kosovu, a Kosovo nee biti izvan EU. Ono e biti pod nadzorom EU, OUN,SAD. Drugim reima, naa spoljna politika sada postaje konkretna. Re Albanije se slua.Neka niko ne misli da, zato to je Albanija mala drava, njen glas niko ne uje.Novi ministar inostranih poslova je stavio akcenat i na ekonomsku diplomatiju. to seAlbanija bude vie razvijala, utoliko e se vie sluati njen glas, i time e ona imati uticaji na probleme regiona i itave Evrope. Naravno da Srbija ima pravo da podigne svoj glasu odbranu pripadnika svoje manjine, ali postoje meunarodni organizmi koji se baveobogaivanjem i zatitom tih prava, kao to su Savet Evrope, OUN, EU i SAD.

Dakle, da razmotrimo glavne principe:

a) Kosovo e biti pod meunarodnim nadzorom. Znai, bie mu data pomo,

dobijae instrukcije i u toku procesa razmatranja nezavisnosti, i pritom e Kosovopotpisati nekoliko konvencija, sporazuma i dokumenata o angaovanju predmeunarodnim organizacijama, kao i svaka druga nezavisna drava, kao zemlja lanicaSaveta Evrope i EU.

b) Nema teritorijalne podele Kosova. Takvu podelu ne prihvataju ni Albanija, ni SAD,ni EU, ni OUN. Ali, poznato je da je Srbija zu pomo francuskih trupa (kako se ne bizamerila Francuzima, koji su uvek bili usluni prema Srbima zbog, jednostavno,ekonomskih interesa, i kako bi vladali u regionu kroz podrku datu Srbiji), uspela da stavipod svoju kontrolu polovinu Mitrovice i deo severa Kosova do granice sa Srbijom. I tokomMiloevieve vlasti to je predstavljao krajnji izlaz za spas Srbije od nezavisnosti Kosova.Srbija je tamo izgradila svoje strukture, koje treba ukinuti i zameniti strukturamakosovske vlasti. Sa tim se povezuje i proces decentralizacije i uee manjinskihzajednica u lokalnoj vlasti, jer u strukturama koje e u okviru decentralizacije bitiizgraene nee biti samo Srba. Drugim reima, potrebni su sporazumi, angaovanja,dokumentacija i dr., kako bi i u ovom sluaju bili smatrani partnerima u demokratskomfunkcionisanju kosovskih institucija.

c) Kosovo ne moe da se ujedini sa Albanijom. Ovo pitanje smo ve razmotrili. I, u

tome je razjanjenje spoljne politike Albanije. To je velika olakica koju meunarodnojzajednici daju i Albanija i Kosovo. I to je proces koji je ukljuen u period diskusija koje ebiti voene o nezavisnosti Kosova i Kosovo e, kao lan meunarodne zajednice, potpisatiodgovarajue sporazume i dokumente, jer e ubrzo postati lan OUN, Saveta Evrope apretpostavlja se da e biti pridrueni lan EU mnogo ranije nego ostale drave Balkana,pre nego i sama Albanija, a celokupan proces bie pod garancijama EU, SAD i OUN, iakopostoji mogunost da Rusija stavi veto na nezavisnost. U tom sluaju bi trebalo da EU iSAD budu saradnici u pruanju pomoi za priznanje nezavisnosti Kosova. Ne verujemoda e Kina staviti veto na nezavisnost, mogue je da e biti neutralna. Tome se nadamo.

d) Nezavisnost Kosova od Beograda. Do sada su izmeu Pritine i Beograda odranitehniki kontakti u vezi povratka osuenika iz zatvora, povratka posmrtnih ostataka,povratka Srba i dr. Osim toga postoje i ekonomska pitanja, kao i pitanja postojanjastruktura u nekim srpskim enklavama koje su pod garancijama UNMIK-a, a te enklave supod uticajem Srbije i uvek e stvarati tekoe i dr. Na tim pitanjima su angaovani NATOi SAD, jer uloga UNMIK-a opada I njegovo mesto zauzimaju vlada i Parlament Kosova, aliangaovanja vojnih snaga NATO i SAD su u potpunosti saglasna sa proirenjem NATO-a uregionu, sa stabilnou, mirom i prosperitetom svih zemalja.

Iz tog ugla posmatrano, garancije koje ima Kosovo zbog ovog prisustva bie obezbeenerecipronim sporazumima i angaovanjima, i pri tom vlada uverenje da postoji idejauslovnosti, koja nije nita drugo do partnerstvo u meunarodnim garancijama zastabilnost u regionu i ire. Tokom ovog procesa, diskusija o nezavisnosti sameunarodnom zajednicom garantuje meunarodno priznanje nezavisnosti ak i ukolikoRusija stavi veto u SB OUN. Naravno, Albanija e biti meu prvim drava ma koja epriznati i garantovati nezavisnost Kosova.

C l k j ht i li I g i d i d Uloge Tirane i Beograda (ukoliko Beograd ne bude angaovan i nezavisnou Crne Gore)bi j d k d i d j d i St g bi B g d t k t k t t b l d

8/7/2019 Broj 53-54

15/34

bie jednako vredne i dae svoj doprinos. Stoga bi Beograd u tom kontekstu trebalo dasagleda znaaj dobrih i prijateljskih odnosa sa Albanijom i Kosovom kao susednimzemljama.

K o h a j o n e ( Ti r a n a )


8/7/2019 Broj 53-54

16/34

www.koreni.net

OTPUTENI P ROFESORI U CRNOJ GORI

Opasniji od narkodileraOni potiru jednako i prolost i pretke, unitavajuisadanjost, bez namjere da neto ostave i za budunost.

Zaklanjaju se iza navodnih prava, iza konvencija, tvrdei da suiskreni. U odnosu prema parama jesu, to vjerujem, ogorenokae ekskluzivno za Korene magistar Ivanka Antovi, koja jeizgubila posao zbog "m aternjeg" jezika

Razgovarala:Tatjana Nikoli

Ivanka Antovi, profesor biologije, sa jo dvadesetsedam profesora izgubila je posao jernije pristala da potpie svjedoanstvo na kojima je predmet Srpski jezik i knjievnost biozamijenjen rijeju maternji. "Samo" to! Znali su profesori da ne brane samo gramatiku ipravopis, da je u jeziku utisnut smisao trajanja jednog naroda, da je u njemu pamenjenae sauvano. Ivanka Antovi nakon zavrenih studija (prosjena ocjena 9.53) okonalaje postdiplomske studje na Biolokom fakultetu u Beogradu (prosjena ocjena 10), auskoro treba da doktorira. Tridesetdvije godine ima. Bila je saradnik u nastavi na Odsjekuza biologiju Prirodno-matematikog fakulteta u Podgorici u periodu od 1998. do2002.godine.

Sadanji ministar, a tadanji dekan Prirodno-matematikog fakulteta Slobodan Backovi,ogluio se o odluke Nauno-nastavnog vijea, jedine validne, i cijeli jedan semestar, usred akademske godine, odstranio je iz nastave. Na ovaj nain je, kako kae profesorkaAntovi, uz par svojih saradnika, izvrilaca njegove volje i inicijatora problema, koji suvodili glavnu rije na Odsjeku za biologiju, primorao da napie otkaz i zaposli se kaoprofesor biologije u Gimnaziji u Nikiu. "Stoga, nije mi novina zanemarivanje zakona odstrane pomenutog gospodina. Ni to to nije prezao ni od postupanja direktno suprotnogUstavu", rei e nam. Posle dobijenih otkaza otputeni profesori tuili su Ministarstvoprosvjete, odnosno svoje matine kole gotovo bez rezultata.

K a k o k o m e n t a r i et e t o t o j e e p i l o g s u d s k i h p r e s u d a p r o f e s o r a k o j i s u o s t a l i b e z p o s l a,a koji su stali u odbranu srpskog jezika, mahom negativan ve na prvoj pravosudnoj

s t e p e n i c i ? To ne iznenauje. I ne moe iznenaditi nikog ko u Crnoj Gori ivi i jo uvijek ima snagu ivolju da razmilja. Nakon svega to nam se izdeavalo, to je bilo i za oekivati. Sapozicija vlasti oni dokazuju da su moni, i alju nam poruku da smo i nemoni ibespomoni.

Ne mislim da vie iko vjeruje u nezavisne pozicije. Rijetki su oni, i na najmanjoj funkciji,koji slobodno misle i samostalno odluuju. To su rijetki izuzeci, da potvrde pravilo, i pritom budu miljanovski primjer ojstva i junatva. Tako, u instituciji u kojoj bi Ustav i

zakoni trebalo da budu najvaniji, i jedini vani, imate presudioce koji, odbijajui tubeprofesora koji su dobili otkaze, indirektno proglaavaju krivim upravo njih - to su sezalagali za potovanje Ustava i zakona.

U Crnoj Gori koja je ionako sva nadrealna i po mnogo emu jedinstvena i neponovljiva,sve moe i sve je dozvoljeno, ispostavlja se da istina i pravda malo koga interesuju.Lani autoriteti, pozicije nezasluene a prigrabljene, i spremnost da se iste sauvaju posvaku cijenu Oni misle da cijena nije visoka s obzirom na funkcije koje su dobili i jadne

Tako ispadosmo mi vei i opasniji problem za Crnu Goru od narkodilera svugdje

8/7/2019 Broj 53-54

17/34

Tako, ispadosmo mi vei i opasniji problem za Crnu Goru od narkodilera svugdjeprisutnih, od onih koji su opustoili privredu i opljakali milione evra, i od onih koji osvetinjama govore kao o retrogradnim ostacima prolosti. Opasniji smo to imamo kimui ne puzimo u uspravnoj Crnoj Gori, brstei trnje, jer su nas oni ostavili bez posla i plate.

Nema vie hljeba i igara! Ili ima samo hljeba pukog i suvog, ili samo igara koje sunam ogadili, igrajui se sa nama. A pozivaju se na evropske standarde, zaboravljajui dase u Evropi nasljee uva i njeguje, da se potuju zakoni i da se jezicima, a tim ninastavnim predmetima, ne mijenjaju imena kako nekom prolaznom ministru padne napamet; zaboravljajui da tamo vlast, pored prava i privilegija, ima i odgovornost, i nijepoteena suda javnosti i istorije, niti suda uopte.

Obrazloenje vaeg otkaza je specifino, roita u vaem sluaju su se mahomodlaga la . . .

U pravu ste. Ministarastvu prosvjete izgleda nije bilo dovoljno da se pozove na lan 111Opteg zakona o obrazovanju i vaspitanju (kako su to uinili u ostalim sluajevima), negosu tome dodali i udovini lan nekog nepostojeeg zakona, navodei kao razlog momotkazu, zamislite, nita drugo do nepoloeni struni ispit. Zakone koji ne vae oni, ini se,bez problema izmataju. I pri tom ne trepnu. Njih treba pitati kakve su im bile namjere, ikakvi razlozi su ih natjerali da me na ovaj nain izopte i dupliraju mi otkaz. Kao da jedannije bio dovoljan?!

to se odlaganja roita tie, eljela bih da vjerujem da su u pitanju zaista objektivnirazlozi. Iako mi je nepojavljivanje direktora Gimnazije, kao svjedoka i tuene strane,djelovalo sumnjivo. Valjda su nas sva protekla dogaanja i sve protekle godine natjeraleda budemo sumnjiavi, nepovjerljivi i zabrinuti. Nijesam pravnik, ali mi jednostavna

prirodna logika govori da svaki otkaz zakonski neutemeljen, mora biti poniten.Druga je stvar koliko Crna Gora, u ovom trenutku, ima od onog to se zove pravnadrava.

Ustav je jasan, srpski jezik je slubeni. Meutim, Ustavni sud nedavno donosi odlukup o k o j o j a m i n u j e i s p r a v n o s t o d l u k e S a v j e t a z a o p t e o b r a z o v a n j e i p r e i m e n o v a n j e n a s t a v n o g p r e d m e t a S r p s k i j e z i k i k n j i e v n o s t u M a t e r n j i j e z i k i k n j i e v n o s t ! ?

Ustav jeste jasan, ali njima do njega nije stalo. Jo manje im je svet. Njima se moe daga ne potuju. I da imaju podrku svih institucija kojima se usput obratite. Ni ponaanjeUstavnog suda ne iznenauje. I ono se sasvim lijepo uklapa u crnogorsku stvarnost i onoo emu sam maloas priala.

Sa druge strane, ne vjerujem da jo negdje postoji zemlja u kojoj ne postoji obavezaizuavanja slubenog jezika. Druge jezike, ukoliko neko hoe, moe da ui dodatno.

Va e k o l e g e s u o d v i e a m b a s a d a i k o n z u l a r n i h p r e d s t a v n i t a v a s t r a n i h z e m a l j a u SCG zatraile politiki azil za sebe i svoje porodice, smatrajui se nemonim da se izbore zasvoja graanska i profesionalna prava. Ti to nijesi uinila. Zato?

To to e odreeni profesori zatraiti politiki azil za sebe i svoje porodice, u potpunostirazumijem. Dok je aktuelne vlasti u Crnoj Gori, teko da emo dobiti bilo kakav posao,bez obzira na znanje i zvanje. A djecu, ak i ako roditelje zanemarimo, treba nahraniti. Iobui, i kolovati... Tuno, zar ne?! Da oni koji vole i stvarno potuju Crnu Goru, iz njemoraju otii. Ja bih ipak u nju eljela da se vraam. Makar povremeno. Zbog toga mipolitiki azil, iako sasvim opravdan s obzirom na situaciju u kojoj smo se nali, ne djelujekao dobro rjeenje. Tim prije to se nadam da u u skoroj budunosti uspjeti daodbranim doktorsku disertaciju.

Kako sada stvari stoje, nakon toga u posao morati da potraim u inostranstvu. CrnojGori izgleda nijesam potrebna. Valjda e se nai neka zemlja na planeti Zemlji kojoj supotrebni doktori biolokih nauka. Ipak, Crna Gora jeste i bie moja, kao i narod koji unjoj ivi. Drugog niti imam, niti bih eljela da imam. Nemaju oni vlasnitvo nad CrnomGorom, nad onim to je bila, to kako tako jeste, i to e biti kad prou njihova vremena.

A njihova vremena znae, da ne kaem bezumljem isprojektovanu stvarnost, rei ubij d i dj l k d jl k i li lj di i dj l d k j k i ovoj ljubavi se oblikuju njihova nacionalna, politika, vjerska i svaka druga pripadnost. Iciljevi za koje se zalau.

8/7/2019 Broj 53-54

18/34

ciljevi za koje se zalau.

Zbog toga oni ne mogu (ili nee?!) da prihvate nas to potujemo svetinje, zdrav razum izakone, to bismo stvarno demokratske principe. to ne krivotvorimo prolost isadanjost, to nam je stalo do budunosti. to nam je Crna Gora sveta, a ne uspravna ivertikalna. to vjerujemo u Boga i to smo bogobojaljivi, to smo za ljubav, a ne zamrnju i podjele zahvaljujui kojima oni opstaju kao vladajua struktura. U poetku kaoveliki Srbi Miloevievi sljedbenici, a danas kao veliki Crnogorci i ko zna ijisljedbenici. Zbog toga je ovakvima kao to sam ja, koji smatraju da su Crnogorci i Srbi uCrnoj Gori jedan te isti narod, da nijesu iz dvije razliite galaksije doli, da su potomcionih koji su tu ivjeli i u devetnaestom i u dvadesetom vijeku, i prije mnogo vjekova,danas veoma teko nositi krst koji nam je u Crnoj Gori donijelo njihovo vrijeme. Ukolikobilo koji krst, shvaen na pravi nain, uopte moe biti teak.

K a o d a j e u Cr n o j Go r i i z o s t a o i n t e l e k t u a l n i o t p o r k a o g e n e r a t o r i z a m a j a c u spreavanju realizacije ovakve autoritarne zamisli, ali i neophodni kvantum politikesvijesti koji bi ostao van domaaja politikog nasilja ili pak politike trgovine u sluaju

nov o nas t a log p rob lem a sa jez iko m u Crn oj Gor i? Problem imena jezika u Crnoj Gori ne razlikuje se od bilo kog drugog problema koji uCrnoj Gori postoji u zadnje vrijeme. Jednako, ne razlikuje se ni reakcija tzv.intelektualnog miljea. Da budem precizna, jednako je, ako se izuzmu pojedinci, masovnonereagovanje onih koji sebe nazivaju intelektualcima. Ovdje se jo uvijek misli da je zaepitet intelektualac dovoljno dobiti diplomu nekog fakulteta, magistrirati ili doktorirati.

Od veine tzv. intelektualaca daleko je pomisao da bi, zbog zvanja koje su sebi pripisali,trebalo da iznesu stav, da o problemima slobodno misle i govore, da im razmiljanja ne

projektuju neki drugi koji sebe smatraju kreatorima svih svijesti. I kojima to uspijevazapanjujue lako. Mislim da, osim toga to nije intelektualno, nije ni ljudski outatinasilje. Ali se u Crnoj Gori, naalost, ponovo uti. I ponovo se kriju iza utanja. I ponovose to isto utanje obrazlae intelektualizmom. Nedodirljivou. U institucijama kojima bipitanja kao to je pitanje jezika, drave, ekonomskog prosperiteta, trebalo da buduprioritetna. Bave se oni nekim drugim temama, oigledno dalekim od ovih naih,ovozemaljskih, po njima malih, a po nama sutinskih.Nee biti da se radi o intelektualizmu i nauci. Prije e biti da se radi o kukaviluku,servilnosti i strahu da se ne izgube neke ko zna kako steene i ime zasluene pozicije iinteresi. Oni koji nemaju interese su uplaeni. Njima kao da je usaen ip beznaajnosti izavisnosti, pa strepe i od danas i od sjutra. Gotovo da strepe i od jue. Njih bih i moglada razumijem. U uslovima kada se bore za golo preivaljavanje, a imaju porodice, djecu.I na drugoj strani svemone.

Pitanje jezika je pitanje osnovnih demokratskih naela. Kako gledate na dosadanji odnos meunarodnih institucija, prije svih OEBS-a i SE, po pitanju ovog problema?

Smatram da bi te institucije trebalo da vie i intenzivnije insistiraju da se potujedemokratska procedura. One same ne mogu i ne bi trebalo da rjeavaju nae probleme.Kad sama crnogorska javnost ovako reaguje, ta jo da oekujemo od drugih?!

Ako se zanemari lingvistika, i posmatra iskljuivo socio-lingvistika i politika stranapitanja imena jezika, onda bi to trebalo rijeiti provjerom volje graana, tj.referendumom. Popis koji je vren neposredno prije spornih odluka Savjeta za opteobrazovanje i Ministra prosvjete, pokazao je kojim imenom veina u Crnoj Gori zove jezikkojim govori. Sa druge strane, ista veina je dobrim svojim dijelom outalapreimenovanje nastavnog predmeta, nepotovanje Ustava, nae otkaze...

Iako je kroz sluaj sa jezikom, oigledno legalizovano postojee stanje uspostavljeno nanelegalnosti, postoji li nada da se u ovom drutvenom ambijentu i sadanjoj konstelacijipolitikih snaga pomenuti problem rijei?

U ovakvom drutvenom ambijentu ne. Nee biti rijeeno niti ovo, niti bilo koje drugosutinsko pitanje. Nametajui sve jedan problem za drugim ovom izmuenom narodu,zbunjujui ga i o jadu zabavljajui, ne daju mu da misli o tome da je gladan, go i bos, ida se svakog u Boga dana bori za goli, bioloki opstanak. Dok oni uivaju blagodetibogatstva koje su preko noi stekli i dok svoju djecu, kao dobri i savjesni roditelji,k l j k i k l di i i i i i ij

8/7/2019 Broj 53-54

19/34

www.koreni.net

REPUBLIKA SRPSKA

Politiko i pravnonasilje

Bonjaki unitaristi nastavljaju sasvojom ve poslovinomdvostrukom igrom. Njihovi motivii interesi se podudaraju sa onimna emu, po nalogu iz Vaingtonai Brisela, nema sumnje radi PediEdaun. Hoe li Edaun uspeti?Hoe li Republika Srpskapreiveti?

Pie: uro BilbijaDesetak nevladinih organizacija iz Republike Srpske povodom policijske reforme koja senasilno namee manjem entitetu BiH obratilo se dramatinim apelom domaoj javnosti idravnom vrhu Srbije. Sa centralnom tvrdnjom-optubom da je glavni krivac zasistematinu dedejtonizaciju bive Jugoslavije u malom njen prvo meunarodni, a sadaEU-protektor britanski lord Pedi Edaun. Dakle: onaj ko bi, po poloaju i ulozi, moraoda bude glavni uvar Dejtona, njegovih peata i veite vatre.

U tom svom apelu, meavini upozorenja, nemoi i oaja, nevladine organizacije napisalesu i ovo: Sa dubokim razoarenjem moramo da primetimo da je Bosna i Hercegovina, atime i Republika Srpska, deset godina po zavretku traginog graanskog rata upolitikoj, ekonomskoj i socijalnoj agoniji, koja je izazvana politikim i pravnim nasiljem uiscrpljujuim reformama politikog sistema u pravcu unitarizacije BiH, a zapostavljanjemekonomije. Predstavnici meunarodne zajednice, umesto da se posvete implementacijiDejtonskog mirovnog sporazuma, proglaavaju ga prevazienim i po samo njimapoznatom konceptu, u avanturistikom maniru i metodama kojih e se stiditi demokratskisvet, preureuju BiH iskljuivo po volji i u interesu bonjake strane.

Reakcija Edauna potpuno ignorisanje, uz napadnu demonstraciju engleskehladnokrvnosti. Za sve upuene u sarajevsku i u meunarodnu kuhinju povodom BiH iRepublike Srpske bez iega iznenaujueg.

Reakcija iz Beograda potpuni muk i pasivnost. Takoe: tano prema oekivanjima.Moda i zbog ovakvog predvidljivog dranja oslabljene Srbije, koju sopstvenarukovodstva najmanje petnaest poslednjih godina ine slabijom nego to bi morala dabude, Edaun je svojoj ranijoj pretnji RS - da e Evropska unija pod svoje okrilje primitisamo entitet kooperativnih Bonjaka i Hrvata, dok e se bosanski Srbi provesti isto kaokiparski Turci - pridodao jo jednu. Zapretivi im ne samo Briselom, nego i Njujorkom,

reima: Vlada Republike Srpske i rukovodstvo Srpske demokratske stranke morajudoneti hitnu odluku da prihvate reformu policije po tri evropska principa, koji bi RS i BiHpribliili evropskim integracijama, ili se suoiti sa izolacijom i udaljavanjem i od evropskihintegracija.

Zvanina Banjaluka, i iz principijelnih razloga i da bi ublaila udar, ne samo da je, po kozna koji put, ponovila da je za nju prihvatljiv Martensov koncept policijske reforme, satri pominjana principa nego i nagovestila sopstvenu inicijativu sa reenjima koja bi ih

Ovo je, meutim, samo dodatno razjarilo britanskog lorda-protektora i sve one koji mu uzapadnim metropolama dre lea jer radi po njihovim zamislima i instrukcijama. Zato su

l h l b l b f b k f

8/7/2019 Broj 53-54

20/34

njegovi potinjeni iz specijalnih slubi uinili sve to je potrebno fabrikovanjem afereprislukivanja koja je ve dovela do toga da predsednik RS Dragan avi javno osumnjiipremijera Peru Bukejlovia i ministra policije Darka Matijaevia da ga prislukuju iprate - kako bi razbili ionako krhko jedinstvo politiko-dravnog vrha RS i naterali ga dase zabavi sobom.

Iz istih razloga su usred bitke oko reforme policije - blokirani svi rauni i imovina SDS.A oekivani efekat je bar delimino postignut: posle najave avieve stranke da eEdauna (zbog najgrubljeg krenja ljudskih prava i meunarodnih konvencija o politikimslobodama) tuiti nekom od sudova u njegovoj rodnoj Velikoj Britaniji srpske strankeRS propustile su jo jednu priliku da formiraju makar taktiki front za jednokratnuupotrebu. Izostalo je i pravo, preko potrebno jedinstvo i povodom pretnje SDSpostavljanjem pitanja poverenja Savetu ministara i naputanjem Parlamentarne skuptineBiH, korakom koji bi neizbeno vodio raspisivanju vanrednih izbora izmeu Save i Neuma.

Front je zamenilo tipino srpsko lidersko i stranako profitiranje na raun nevolja koje

su zajednike.Ali, postdejtonskom b-h buretu baruta zapaljeni fitilj je ba uoi desetogodinjiceDejtona pretei poeo da se pribliava i sa druge strane. I opet sa najvie opasnosti irizika po Republiku Srpsku, njene dejtonske kompetencije i goli opstanak.

Prvi ovek b-h HDZ, smenjeni hrvatski lan Predsednitva BiH Dragan ovi, saoptio je,verovatno ne bez saglasnosti Zagreba: Traiemo formiranje hrvatskog, treeg entiteta ukoliko RS opstane. to ima jedan narod u ovoj zemlji, treba da imaju i druga dva jerniko ne sme biti privilegovan. Ovo poslednje privilegovan - navodi na pomisao da biiza ovievog nastupa mogli stajati oni meunarodni faktori koji ve godinama smatrajuda e Dejton biti u potrebnoj meri dedejtonizovan, toboe radi pribliavanja BiHEvropskoj uniji, tek kada Republika Srpska prestane da postoji kao poseban entitet. A ovoznai: i sam Edaun.

Nezavisno od svega, injenica je da je bivi premijer RS, Milorad Dodik, predlauipretvaranje BiH u trojnu federaciju, indirektno podrao vaskrsavanje Herceg-Bosne. A daje iz Sarajeva stiglo munjevito oekivano ne poto je ef poslanikog kluba dominantnebonjake SAD, Tarik Sadovi, javno poruio i oviu i Dodiku: da preureena BiH sa trifederalna entiteta ne dolazi u obzir. Uz upozorenje: To bi u dogledno vreme stvorilopretpostavke za samootcepljenje.

Bonjaki unitaristi, kao to se vidi, nastavljaju sa svojom ve poslovinom dvostrukomigrom: s jedne strane, u ime svog velikobosanskog koncepta, prisiljavaju Srbe i Hrvateda s njima zajedno ive u sve unitarnijoj multietnikoj Bosni, a s druge nastoje da namaksimalno uveanoj teritoriji stvore svoju islamsku republiku. Pridodajuihegemonistiku komponentu nekada uvenom sarajevskom grafitu: Potpii Alija, neka jesamo naa pa makar bila mala ko avlija.

Njihovi motivi i interesi se, osim po krajnjim ciljevima, podudaraju sa onim na emu, ponalogu iz Vaingtona i Brisela, nema sumnje radi Edaun: po svaku cenu drati Bonjake,zato to se radi o radikalizovanim muslimanima u srcu Evrope, u to vrem dravnomzagrljaju hriana Hrvata i Srba.

Hoe li Edaun uspeti? Hoe li Republika Srpska preiveti i desetogodinjicu Dejtona?Moe li BiH dobiti i trei entitet, tanije dva, pored hrvatskog i bonjaki?Edaunova pretnja bosanskim Srbima - da ce se provesti isto kao kiparski Turci, poproceni ozbiljnog znalca b-h prilika Nenada Kecmanovia, malo koga e u Banjaluci,Bijeljini i Trebinju uplaiti. Turskokiparska izolacija je cena koju treba platiti za opstanakRS i njene policije kao jedine preostale srpske oruane sile izmeu Une i Drine. Taj put je,dakle, za njega i sve koji preko njega realno upravljaju Bosnom zatvoren. A pogotovoe biti: ako avi i njegova SDS bude li potrebno pokau i istinski istorijsku idravotvornu spremnost i za samortvovanje.

Zbog svega, bilo bi dobro da takozvana meunarodna zajednica, posle svega, iznovaproceni: nije li upravo Edaunova i bonjaka unitarizacija (dedejtonizacija) BiH onob b t k j g t b b j ti? O t d t d bij i

Hoemo, hoemo...!

U ti i Ed j i b t g i t g t liki t b t t i

8/7/2019 Broj 53-54

21/34

U sutini, Edaun je i bez toga, i pre toga ve postao preveliki, a nepotreban teret: iza svaku Bosnu i za one koji ga u njoj dre. Jer, samo to je on (Deremi Don uranEdaun) jedan od 276 raskrinkanih agenata MI6, u Hakom tribunalu se razotkrilo i neto i po vladu Tonija Blera i po tzv. meunarodnu zajednicu mnogo neprijatnije ikompromitantnije. Da je on 2003. godine, u procesu Slobodanu Miloeviu, krivo svedoio laui da je lino posmatrao kako srpske snage bombarduju tri albanska sela. A da jeneto ranije septembra 1998., po nalogu Blerove vlade imao nimalo sluajne bliskesusrete sa teroristima UK (OVK) i da, u okvirima iste pijunsko-instruktane misije,izvrio svojevrsnu smotru naoruanja albanske kosmetske teritorijalne odbrane.

I on i Defri Najs iznervirano-histerino tvrde da se bosanski protektor-guverner tada naKosmetu sluajno susreo sa manjom grupom albanskih civila i da je Miloevi, poseuiza pet godina starim snimcima, jo jednom pokazao staru naviku razbacivanjapoluistinama i bacanja praine u oi radi vlastitog politikog preivljavanja. Takav garde, meutim, obojici malo vredeti poto je la la. Sasvim prosto: na snimcimapokazanim u Tribunalu lepo se, uz ostalo videlo, kako Edaun iz starih i neupotrebljivih

puaka albanskih civila vadi okvire sa mecima, pa kako okruen ljudima uuniformama UK razvrstava oruje i pregleda torbu napunjenu bombama.

Britanski lord-agent - koliko god to u Briselu, Njujorku i Vaingtonu ne eleli da uju polako postaje vei problem za njih nego li i za samu Republiku Srpsku!


8/7/2019 Broj 53-54

22/34

www.koreni.net

TELEVIZIJSKA I STVARNA SRBI JA

Nova seoba Srba

Na onoj televizijskoj Srbiji sve zabava. A najzabavniji politiari! U stvarnojSrbiji politiari nisu zabavljai ve uglavnom feudalci. Praktino, opozicije i

nema, jer sve stranke imaju svoj deo vlasti, ako ne na republikom onda nalokalnom nivou

Pie: eljko Vukovi

Televizijska i stvarna Srbija kao da nisu ni ukakvom srodstvu. Razlikuju se maltene kaosvadba od sahrane.

Na onoj televizijskoj sve zabava. A

najzabavniji politiari! Nema dana bez barjedne takozvane politike emisije. A sve liekao jaje jajetu: voditelj je sudija u ringu koji setrudi da boksere navedu da udaraju to jae isve nie ispod pojasa, a u tv studiju su inajvijai koji na svaki udarac aplaudiraju svommiljeniku.

Dakle, uopte nema razgovora, samo se razmenjuju unapred smiljene sone optube,etikete, uvrede Pa ko je nevaspitaniji i glasniji taj pobeuje. Naravno, desi se da u tetv-ringove zaluta i neki naivni ili dobro vaspitani politiar, ali redovno bude ismejan.Naroito kad kae kako je mislio da e dotina emisija biti prilika da se odgovorno iargumentovano raspravlja o problemima koji se tiu egzistencije miliona ljudi. Stvarno,otkud mu takva oekivanja kad se ni u parlementu tako ne razgovara

Psovke i frizeri

Manje dramatine, ali jednako zabavne su i emisije u kojima gostuje takozvanaintelektualna elita. to vie psovki, to gost vea intelektualna zvezda, pa normalni ljudimoraju u to vreme sklanjati decu ispred malih ekrana.

Drugi kriterijum da se bude promovisan u medijskog intelektualca glasi: to skromnijirenik to vei pisac, reditelj, umetnik Jo ako kau da duvaju lake droge, ugled imgeometrijski raste, jedan takav je ak proglaen najveim ivim piscem kod nas! Anesrenik jedva sastavlja smislene prosto proirene reenice. Nije mu, dodue, ni lakokad barata samo sa neto vie od 150 rei.

Naravno, jednako vaan uslov je i da se bude neije dete, kum, prijateljA kada bi bilo sve istina to kau, onda je neizbean sledei zakljuak: ljudi u Americi i

zemljama zapadne Evrope ne rade nita drugo nego dodeljuje nagrade i priznanja timnaim genijalcima i itaju ili gledaju njihove umotvorine. Toliko su oni, po vlastitimiskazima, tamo poznati, popularni, ugledni, vani.

Stvarno, Branislav Nui bi umro od gladi danas, jer njegova Gospoa ministarka jesada skromna ena koja prezire svaku hvalu, la i elitizam.Brojne su i emisije u kojima novinari gostuju kod novinara, a naroito se meusobnoposeuju tv voditeljice Kao da su holivudske zvezde otkrivaju svoje slatke tajne

kreator itd. - saoptava naciji ta je in a ta out, ta se nosi a ta ne, koju bojuizbegavati a koju forsirati

8/7/2019 Broj 53-54

23/34

Ta televizijska Srbija je zapravo televizijski Beograd, tanije njegov ui centar. Danema saobraajnih i drugih nesrea, ili da neko od politiara ne otvori poneki puti, ne bise znalo ni za Ni i Kragujevac a kamo li za Valjevo i Lapovo. Kao da Srba izvanBeograda nema, ili da se u ivotu ne bave niim iole vanim.

Dravna tajna

U stvarnoj Srbiji politiari nisu zabavljai ve uglavnom feudalci. Praktino, opozicije inema, jer sve stranke imaju svoj deo vlasti, ako ne na republikom onda na lokalnomnivou.

Stranaki interes je iznad dravnog, jer ovog drugog i nema!

Kada su se pre nekoliko meseci sastali ljudi koji ine takozvani dravni vrh i saoptilijavnosti da su dogovorili ta je to nacionalni i dravni interes po pitanju Kosova i Metohije svima laknu. Kao, Bogu hvala, konano se sloie i dogovorie bar o jednoj stvari.

Meutim, ovih dana se pokazalo da to i nije bio ba dogovor. Naime, im je SandaRakovi Ivi, na svojoj turneji po Kosmetu, izjavila da e srpska strana ponuditialbanskoj sudsku, izvrnu i zakonodavnu vlast, a zadrati suverenitet nad odbranom ispoljnim poslovima zajauka ostatak iz dravnog vrha.Predsednik Srbije Boris Tadi se jako naljutio, jer je Sanda otkrila dravnu tajnu. Kao,Albanci nisu znali ta e Srbi da im ponude u pregovorima, to je bio na strateki itaktiki adut.

Naravno, i ti pregovori oko Kosmeta bie isti kao i svi ostali pregovori koje Amerikancireiraju u svojim kolonijama. Dakle, oni sroe sporazum prema meri svojih interesa, pako voli neka izvoli, a ko nee bie kanjen. Da stvar bude jo belodanija, takozvanepregovarake strane ak uopte ne sede u istoj sobi.

Ipak, i uprkos tome, razumljivo je to ljudi iz dravnog vrha ele u svojoj javnosti daostave utisak da se i oni neto pitaju po vanim pitanjima drave. Otud je Tadievareakcija razumljiva.

Ali, javio se i Vuk Drakovi, ministar spoljnih poslova, i obelodanio da uopte i nije bilodogovora dravnog vrha o Kosmetu! Preciznije da je dogovor bio da jo nemadogovora, ali da to ne treba rei naciji.Dakle, nije Sanda otkrila dravnu tajnu, ve Vuk. I dravna tajna nije bila nikakvastrategija za pregovore sa Albancima, ve to da je uopte nemamo!

Pet politika

Stvarna Srbija je, verujem, jedina zemlja na svetu koja ima najmanje pet nezavisnihspoljnih politika! Prvu vodi premijer Vojislav Kotunica, drugu ministar inostranih poslovaSCG Vuk Drakovi, treu predsednik Srbije Boris Tadi, etvrtu predsednik SCG SvetozarMarovi i petu nevladine organizacije.Da je Amerikancima i njihovim zapadnim saveznicima stalo do zdrave i jake Srbije usadanjim granicama, odavno bi im rekli nema razgovora dok ne dogovorite jednudravnu i nacionalnu politiku. Jednako kao to su mogli, a nisu hteli, da sukobljenimTitovim naslednicima kau dok se na miru ne dogovorite oko nasledstva, svi ste uizolaciji, uzalud vam je i da meusobno ratujete, jer priznajemo samo dogovor. Tada nebi rata uopte ni bilo. Ali, interesi monih i velikih sila su u bili prei i jai od mira ilimirnog razlaza bivih Titovih republika i naroda. Ili opstanka i razvoja mirnevienacionalne Jugoslavije. Naravno, sami smo najvei krivci, jer da smo zaista hteli daivimo zajedno i u miru, niko nas ne bi posvadjao i u rat uvukao.

Dakle, to to takozvana medjunarodna zajednica prihvata da Srbija istovremeno vodinajmanje pet nezavisnih spoljnih politika samo po sebi zlosutno zvui. A jo kada se naumu ima i nesporna injenica da ti nai kolonijalni gospodari obilno stimuliu tu po Srbijusamorazarajuu stvarnost i opstruiu svaki pokuaj da se stvori prava drava ondatunel izgleda jo mraniji.

Ljuti glasai

I l d S bij j bj j di S ki d b

8/7/2019 Broj 53-54

24/34

I sama vlada Srbije je, ubjeen sam, jedinstvena u svetu. Svaki resor drava za sebe.Niko se ne mea u ono to drugi rade, ma ta uradili loe.

Recimo, u istoj vladi stoluju i oni koji sve dadoe da se sauva SCG i oni koji sve ine daje rasture! Ili vladajua G17 Plus optuuje vladajuu DSS da joj preko obavetajne slubei poslunikih medija nameta afere! Ma, bezbroj je primera koji se mimoilaze sa logikom,a kako ne bi tek sa postulatima jedne ozbiljne drave.Svaka stranka jedna protiv druge ili zajedno protiv tree, ali sve do i jedne dobre saamerikim ambasadorom u Beogradu! ak i prokaeni radikali mogu da se pohvale da ihAmerikanci odavno ne prozivaju.

Da su lini i stranaki interesi mera i osnova svega i svuda, najoitije je u srpskomparlamentu. Ba ilustrativan i indikativan primer se desio ovih dana, kada je na red dolousvajanje dva veterinarska zakona.

Ministarka Ivana Duli Markovi upozorila je sve poslanike i javnost da e eventualnoneusvajanje tih zakona imati nesagledive posledice za poljoprivrednu i prehrambenuindustriju u zemlji:- To e doneti i izolaciju Srbije od ostatka sveta, oteati i ugroziti pregovore o lanstvu uSvetsku trgvinsku organizaciju.

Niko ministarki nije protivreio. Ali, socijalisti koji podravaju vladu (SPS) i demokratekoje glasaju za svaki zakon koji zahteva EU (DS) - nisu glasali za!Razlog? Socijalisti su i dalje ljuti na ministarku Ivanu Duli Markovi koja ih je proletosprozvala da su tokom vladavine SDS u Srbiji hladnjaama, umesto voa, prevoeni

leevi. Traili su da se ministarka izvine, ona nije htela. E, zato oni nisu glasali za njen zakon!

Zbog ljutnje nisu glasale ni demokrate! Naime, kivni su na premijera Kotunicu to im jepreoteo dva poslanika. Jest da su demokrate za sve to vodi u EU, jest da su ta dvazakona nuna da bi se ilo dalje tim putem, ali eto nisu mogli da glasaju jer bi to bilo ukorist Kotunice koji ih je, po njihovom ubjeenju, grdno otetio!

Stvarno, gde to ima?!

Neko naivan bi mogao upitati a zar se ne boje da e ih takvo ponaanje skupo kotatikod glasaa? Odavno se oni, a i svi ostali, ne boje takve kazne. Jer, Srbi odavno neglasaju ve navijaju, ne biraju pametnije i sposobnije, ve lepe i blagoglagoljivije.

Suenje Batiu

Gornji primer je ujedno i samo jedan u nizu dokaza da u Srbiji vie ne postoji ni ono tose zvalo demokratski blok. Prie o demokratiji i reformi su potroene.Nakon to dva zakona nisu izglasana ministarka Duli Markovi se rezignirano obratilaposlanicima i javnosti:

- Kada sam nedavno predstavljala Strategiju razvoja poljoprivrede, moja prva reenica jebila: Da je sprovedemo bie nam potrebne sve pametne glave, sve vredne ruke i svahrabra srca. Koliko je takvih, prebrojali su se na glasanju o veterinarskim zakonima.

Naravno, niko se nije osetio uvreenim. Jer, ta ona tu pria kada se dobro zna ta sveradi njena stranka G17 Plus? Bolje neka kae kako su njeni, na primer, poinili pljakuveka u Narodnoj tedionici

Sutradan uhapsie Vladan Batia i svi zaboravie zakone koji nas vode u EU. I podelie sena dva sudijska tabora da sude pre pravog suda. Jedni tvrde da je Pravda konano kroilau Srbiju, drugi Batia proglaavaju apostolom asti i potenja. Svima jasno da nikom nijedo samog Batia, ali eto namestio se da se preko njegovog sluaja doe do politikihpoena.

Ispalo da se sudi Kotunici, a ne Batiu i korupciji. Ali, jo je gore.

Naime, istog dana Maarska krenula u estoku antisrpsku kampanju kako bi izdejstvovala

dramatinim. Toliko da nee biti iznenaenje ako padne i odluka da se tamo poalju plavilemovi. O emu su, ne sluajno, pre nekoliko meseci razmiljali u britanskomparlamentu.

8/7/2019 Broj 53-54

25/34

p

U Srbiji ute i nakon te rezolucije. Nijedna od pet spoljnih politika se ne oglaava. Pet koni jedna. Ne zna se ta ili koga ekaju, ali ako bude kao i do sada javie se kad vebude kasno.

Niko ih nee kriviti, jer se Srbi uveliko preseljavaju u televizijsku Srbiju.


8/7/2019 Broj 53-54

26/34

www.koreni.net

CRNA GORA

Srbija protiv Srbije

Visoki funkcioneri SCG rade o glavi SCG otroku SCG. I, to nije nikakva patologija,

nikakva dravna izofrenija. Ve:normalno, regularno stanje, "sistem" -to bi se reklo

Pie: uro Bilbija

Suverenistika Crna Gora operie sa tridatuma za odravanje referenduma

nezavisnosti: 30. april 2006, 1. maj 2006. i13. juli naredne godine. Na ovom poslednjemnavodno insistiraju Brisel i Vaington, ali jepodgoriki ministar spoljnih poslova, MiodragVlahovi, verovatno malo ta rizikujui,monim zapadnim pokroviteljima otvorenoporuio: "Crna Gora nije spremna dareferendum o svom dravnom statusu odlaedalje od kraja aprila. Mogue je jedino dazvanino proglaenje njegovih rezultata, odnosno nezavisnosti, odloimo do 13. jula. Timpre to je to znaajan datum nae istorije".Vlahovieva kura nije sluajna i nipoto nije samo njegova. Vie znakova upuuje najedan jedini zakljuak: da je njegovo idenje "uz dlaku" EU i Americi, zapravo, samopolitiko-diplomatska "gluma" jer je sve unapred bilo dogovoreno upravo sa monimzapadnim pokroviteljima. Utoliko je shvatljivije to se vrh crnogorskog suverenistikogpokreta nimalo ne osvre na protivljenje koje dolazi iz redova razjedinjene domaeopozicije. A i to je njegov ef premijer Milo ukanovi srbijanskom predsednikuBorisu Tadiu, povodom njegove izjave da e Crnoj Gori za nezavisnost (poredreferendumske veine) biti potrebna i saglasnost Srbije, samouvereno poruio: "Zaodluku o sopstvenoj budunosti ne treba nam niija saglasnost. Demokratskoj Srbiji,demokratskoj Evropi i meunarodnoj zajednici, krajem aprila 2006. jedino e preostati da uvae ono to e biti izraz demokratske volje veine u Crnoj Gori. A Tadieva tvrdnjaplod je njegove elje da nemo Srbije povodom kosovskog pitanja nadoknadi patronatomnad Crnom Gorom".

Da Vlahovi i ukanovi ne govore ono za ta su dobili "zeleno svetlo" - opomena bistigla bar pre pola godine. Jezik bi iz sveta obojici bio "skraen", ili bi shvatili da im jenajbolje da to sami uine. U suprotnom, ukanovi bi se ve pogledao u oi saitalijanskim istranim sudijama koje bi se kod njega rado raspitale: zna li togod o vercu

cigareta preko teritorije "demokratske Crne Gore". A Podgorica i prijestonica Cetinje, kaominimum, suoili bi se sa krajnje neugodnom meunarodnom izolacijom.ef dravne zajednice SCG, Svetozar Marovi, jedini je od Crnogoraca-suverenista koji nemoe da nastupa i govori sasvim otvoreno u prilog "nezavisne Crne Gore". Prisiljen je dase "uvija" poput kobre pred fakirom i da (kao nakon svog poslednjeg susreta saHavijerom Solanom) izjavljuje kako je obradovan "potpunom saglasnou da se efikasno isvim snagama krene u integraciju SCG u Evropsku uniju". Samo, ne treba uoptesumnjati da i on kad se sve sabere prikriveno tka na istom razboju A kako realno

Uprkos tome to je drugi ovek diplomatije SCG i to je u Beu boravio o troku dravnezajednice, Bokovi je tokom razgovora sa dravnim sekretarom MIP Austrije HansomVinklerom svog domaina ubeivao da e Crna Gora i Srbija kao samostalne drave bretii d l t EU A Vi kl j k d j i l bil t d kij k d

8/7/2019 Broj 53-54

27/34

stii do lanstva u EU. A Vinkler je kao da je su im uloge bile potpuno drukije, kao daje on zamenik efa diplomatije SCG kontrirao:"Crna Gora zasebno nee ii bre uprocesu evropskih integracija".

Kao to se vidi: visoki funkcioneri SCG rade o glavi SCG o troku SCG. I, to nije nikakvapatologija, nikakva dravna izofrenija. Ve: normalno, regularno stanje, "sistem" - to bise reklo. Jer, da nije: Bokoviu bi Drakovi bar "natrljao nos" ili bi ga smenio. Ako neodmah po povratku iz Bea, ono sigurno nakon to je svoje dranje u Austriji pokuaoovako da opravda:"Ne vidim nita sporno u tome da u razgovorima sa svojim stranim sagovornicimaiznesem ona stanovita koja su legitmina za dravni vrh Crne Gore. Ministarstvo spoljnihposlova SCG sprovodi spoljne politike drava lanica...Ne lobiram ni za jednu ni za drugustranu nego iznosim ono to je dravna politika svake od drava lanica".

Drakovi, oito, takoe smatra da dravna zajednica SCG nema svoje interesesintetizovane od najvanijeg i zajednikog u interesima svojih drava lanica, nitisopstvenu odatle izvedenu spoljnu politiku. I on nema sumnje jer da nije tako, Bokovivie ne bi bio na svom mestu veruje da je spoljna politika SCG mehaniki zbir spoljnihpolitika Crne Gore i Srbije i da je jedini zadatak Ministarstva spoljnih poslova da tukentaursku politiku bokovievski realizuje. Veruje, uprkos tome to njegova matinadrava lanica Srbija, pored ostalog i zato to nema i svoje posebno ministarstvoinostranih poslova trostruko loije prolazi. I zato to bezmalo stopostotno (95 odsto)plaa sve to protiv nje pod okriljem dravne zajednice rade svi Bokovii. I zato todestruiranje dravne zajednice iz same utrobe drave u istom procentu (95 odsto)destruira upravo Srbiju i onesposobljava je na meunarodnoj areni (da sve bude gore:

uoi presudnih pregovora o buduem statusu Kosova i Metohije, to znai i obudunosti, granicama i identitetu Srbije u celini). I zato to je ono to se sa vrhadravne zajednice radi protiv Srbije posebno opasno i posebno maligno jer se strancimaservira i "prodaje" kao ono to hoe i nudi sama Srbija.A koliko je sve to uistinu maligno i dalekoseno, moda se ponajbolje vidi na primerufunkcionisanja ambasade SCG u Moskvi i njene prve figure ukanovievog poverljivogoveka Milana Roena.

Stvari tako stoje da niko iole bolje obaveten u Srbiji za Roena ne bi smeo rei "naambasador". Ali, to punim ustima mogu i treba da govore Marovi, Milo i svi njegovi.Ima indicija da Roen za crnogorsku "obnovljenu dravnost" - koristei line veze, ali jovie mogunosti Ambasade SCG u Moskvi i rusku veru da su Srbija i Crna Gora dvesrpske drave i da ambasador nastupa uz punu saglasnost Srbije i zvaninog Beograda ve uveliko pridobija: ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, ministra zavanredne situacije Sergeja ojgua (kome su povereni ekonomski odnosi SCG-RF) iizuzetno uticajnog moskovskog gradonaelnika Jurija Lukova. Da sve bude jo gore: daljudi bliski Roenu nekima od njih, a i drugim linostima iz ruskog dravnog i biznis-vrha,pomau da pod "povoljnim uslovima" na prikriven nain dou do nekretnina nacrnogorskom primorju.

Prema dobro obavetenim moskovskim izvorima, ojgu svoj "crnogorski san" samo tonije ostvario. Nezavisno od ovoga, isti izvori tvrde: da je ba Roen odrganizovao Lavrovugodinji odmor (u avgustu) u Crnoj Gori i da se on za to vreme sretao sa ukanoviem, ada je Milo uostalom, ta bi drugo! iskoristio priliku da efa ruske diplomatije pridobijeda podri nezavisnu Crnu Goru.

ta je od svega ovoga tano, mogu utvrditi jedino nadleni dravni organi. Zapravo:moraju, u najmanju ruku morali bi! Utoliko pre ako je istina da je Roen u drugojpolovini jula organizovao i susret ukanovia i Solane.

Pravo je, meutim, pitanje i jednaina sa nedopustivo velikim brojem "nepoznatih": da lie se i jedan jedini dravni organ svim ovim uopte pozabaviti? Jer, takav organ na nivoudravne zajednice praktino i ne postoji. A i da postoji Marovii i Bokovii iz njegovogsastava onemoguili bi svaku ozbiljniju istragu ili bi, u krajnjem, njene rezultate zatakalii razvodnili. Uostalom, i kad ne bi bilo tako: po kom i ijem zakonu bi Marovi, Bokovi iRoen, recimo, uopte odgovarali? Dravna zajednica uopte nema sopstveno krivino

k d t t i l i i j t k i li d ki

Srbija, dakako, ne moe biti sasvim ravnoduna ni prema emu to se dogaa u CrnojGori, pa ni prema njenom unutranjem licitiranju oko datuma referenduma jer se sve to inje najdirektnije tie Jo manje sme biti pasivna povodom svega to na svojim

8/7/2019 Broj 53-54

28/34

nje najdirektnije tie. Jo manje sme biti pasivna povodom svega to na svojimfunkcijama rade ili ne rade Marovii i Bokovii. U sutini, oni su njen vei problem negoukanovi, Vujanovi i Krivokapi.

Ako se stvari potpuno ogole, postaje kristalno jasno: da je Srbija glavni problem samasebi. I da e to biti sve dok bude trpela neinjenje Drakovia povodom Bokovia iRoena i dok kako zbog budueg statusa Kosmeta i najavljenog otcepljenja Crne Gore ne odlui ta e sa ambasadama na ijem su elu ljudi slini Roenu. A posebno: ta e,najblae reeno, sa meunarodno-pregovarakom kvazikompetencijom SvetozaraMarovia.

Gde god i Srbiju treba da predstavljaju Marovi, Bokovi i Roen za Srbiju bi, po svemusudei, bolje bilo da je ne predstavlja i ne zastupa niko!


8/7/2019 Broj 53-54

29/34

www.koreni.net

HRONOLOGIJA, ETVRTI DEO

Stradanje srpskihporodica u BosniHronologiju ubijanja i gaenjacelih srpskih porodica tokomdevedesetih u Bosni, koju jeekskluzivno za Korene zastavioMilivoje Ivanievi, direktor Centraza istraivanje zloina nadsrpskom narodom u Bosni,zavravamo u ovom broju lista.elimo da potsetimo da je nedavnoobjavljena knjiga naeg autora pod naslovom Zloini nad Srbima. BiH 1992-

1995 (Beograd: igoja tampa)Pie: Milivoje Ivanievi

DONJA LIJESKAZa domae uslove ne tako malo srpsko podrinjsko selo u viegradskoj optini (Srba 118)stradalo u muslimanskom napadu 29. o

broj 53-54

Documents