botaniČka baŠta jevremovac.pdf

8/16/2019 BOTANIČKA BAŠTA JEVREMOVAC.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/botanicka-basta-jevremovacpdf 1/24

BOTANIČKA BAŠTA JEVREMOVACUNIVERZITETA U BEOGRADU



Daleke 1846. godine peštanski doktor Josif Pančić dolazi u Srbiju sa željom da

radi kao lekar i istražuje prirodu. U to vreme Srbija je puna bujnih šuma, a narod iscrpljenod vekovnog robovanja, napadnut groznicom, plućnim i trbušnim bolestima, što je sveskupa za budućeg lekara i istraživača bio pravi izazov. Punih sedam godina ovaj

neumorni lekar i humanista uspešno je lečio i izle

čio mnoge bolesnike u okruzimaJagodina, Negotin i Kragujevac. Nesebično je olakšao i svakodnevni život tadašnjeg

stanovništva deleći savete za gajenje useva, podizanje vinograda, zaštite letine odštetočina, lečeći stoku… Uz sve to, interesovanje za svaku travku, drvo, dunavskemočvare, rudnike učija je okna silazio i sakupljao rude, stene, minerale, vodilo jePančića u istaživanje prirode počitavoj Srbiji.

Josif Pančić je 1853. godine postavljen za profesora Liceja, (kasnije Velikaškola), tada najviše škole u Srbiji. Predavao je nekoliko predmeta kao što su jestastvenaistorija, agronomija, ali mu je najviše muka zadavala botanika jer je smatrao da ovaj predmet "može da se nauči jedino u Botaničkoj bašti ili u polju a učenje u polju, osim što je nepotpuno, staje svakad i većeg truda i dužeg vremena". Zato se Pančić potrudio da u

vrtu Konaka kneginje Ljubice, u kojem je tada bio Licej, zasadi sve biljke potrebne zanastavu. To je i uspeo jer je sa svih putovanja, sa limenom torbom na ledjima i durbinomu ruci donosiočitave džakove grančica, kamenja, minerala a u svojoj limenoj torbiosetljive biljke i životinjice. U Beogradu ih je proučavao, opisivao, pravio herbarskezbirke, preparirao životinje i sadio biljke u vrtu.

Medjutim, preseljenjem Liceja u Kapetan Mišino zdanje, Pančić opet ostaje bez prostora za Botaničku baštu. Pisao je raznim ministarstvima moleći da mu se dodeli neki plac u Beogradu i konačno, 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete KraljevineSrbije, formira se prva Kraljevska Botanička bašta u Beogradu smeštena na Dor ćolu, pored obale Dunava u kojoj je Josif Pančić postavljen za upravnika. Uz ostvareni životnisan, Botaničku baštu, Pančić iza sebe ostavlja ogromne naučne rezultate zbog kojih je usvetskim naučnim krugovima priznat za najvećeg poznavaoca flore i faune južne Evrope.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, objavio je Sabrana dela JosifaPančića u 11 tomova medju kojima je i kapitalno delo na kome je radio ukupno 38godina, "Flora Kneževine Srbije". Dug je spisak vrsta koje je Pančić otkrio, 46 biljnihvrsta, tri životinjske i još dvadesetak vrsta puževa i školjki. Danas u svetskoj nauci 35vrsta i rodova nosi njegovo ime. Bio je aktivni učesnik u izgradnji modernih prosvetnih inaučnih institucija nove države, menjajući obrazovni i kulturni profil Srbije. Osnivač jekabineta za zoologiju i botaniku, prve botaničke biblioteke, prvog naučnog herbara, unekoliko mandata bio je rektor Velike škole, jedan je od osnivača Srpskog lekarskogdruštva, bio je predsednik Srpskog učenog društva,član Državnog saveta i prvi predsednik Kraljevske akademije. Impresivna karijera duga 42 godine službe u Srbiji,završila se, posle kraće bolesti smr ću Josifa Pančića u Beogradu. Rodjen 17. aprila (5.aprila po starom kalendaru) 1814. godine, umro je 8. marta (25. februara po staromkalendaru) 1888. godine. Bio je sahranjen u Beogradu do 1951. godine, kada su planinariSrbije preneli Pančićeve kosti na Kopaonik, na njegov najviši vrh, Suvo Rudište (2017m),na koji se Pančić penjao 18 puta. U kamenom mauzoleju kopaoničkog vrha i danas jevečni dom velikog Josifa Pančića, što je i bila njegova poslednja želja.

2



Samo mesec dana posle Pančićeve smrti, Dunav se izlio i poplavio prvu beogradsku botaničku baštu. Biljke su se našle metar pod vodom, a tek retke koje su preživele u novoj poplavi u proleće 1889. godine bile su potpuno uništene.

Bilo je jasno da je mesto za baštu pogrešno odabrano. Na sreću, dugogodišnji

Pančićev kolega, dvorski lekar i botani

čar amater Sava Petrovi

ć, koji je zajedno saPančićem opisao nekoliko novih biljnih vrsta (medju kojima je i Ramonda kraljice

Natalije), nastavio je borbu u Pančićevom duhu za novu lokaciju za Botaničku baštu. Uavgustu 1889. godine, njegovoj molbi se velikodušno odazvao kralj Milan Obrenović, poklonivši Velikoj školi u Beogradu imanje koje je nasledio od svog dede JevremaObrenovića.

Stara Botanička bašta premešta se na novu lokaciju, po želji darodavca dobijanaziv "Jevremovac", formira se više godina i uživa poseban ugled u Kraljevini Srbiji kao jedna od najboljih i najlepših baštičitave jugoistočne Evrope. Danas, preživevši teškedecenije XX veka, Botanička bašta "Jevremovac" prostire se na oko 5 hektara, kao zelenoostrvo, u strogom centru grada oivičeno najprometnijim ulicama, 29. novembra, Vojvode

Dobrnjca, Dalmatinskom i Takovskom, okružena sivilom gradskog života, visokomkoncentracijom gasova i prašine predstavlja pravu „zelenu oazu“. Pored administrativnih prostorija Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, onaobuhvata herbarijum i zbirke, biblioteku, staklenu baštu i otvorene površine.

Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" broji preko 150 000herbarskih listova i preko 300 000 eksikata preparovanih biljaka sakupljenih na područ juBalkanskog poluostrva kao i veliki broj eksikata dobijenih razmenom sa drugimzemljama u Evropi i Svetu. Zbirka pod nazivom HERBARIUM PANCICIANUM jenajveća naučna i kulturna zaostavština Josifa Pančića koja se nalazi pod posebnimrežimom obrade ičuvanja. Potiče iz 1860. godine kada je Pančić poklonio Velikoj školi uBeogradu svoju herbarsku zbirku koja je tada brojala 80 svežnjeva osušenih biljaka koje je sakupio na područ ju Srema i Banata.

Biblioteka Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" osnovana je 1853. godinei predstavlja jednu od najbogatijih biblioteka na ovim prostorima. Pored 200 naučnih istručnih časopisa, ona sadrži preko 6000 knjiga. Medju knjigama se mogu naći pravirariteti velike muzejske vrednosti, kao što su: komplet od 10 tomova Flora Graeca, retkoizdanje (1806-1826), koje pored bašte poseduje još samo 5 naučnih centara u svetu iPlantae Rariores Hungariae (1802), koje su rukom oslikane; kao najstarija izdanja koje biblioteka sadrži su svakako Clusii Historia Plantarum (Kluzijeva istorija biljaka)štampana 1601. godine u Antverpenu i L¨Historie du Monde de C.Pline Second (Istorijasveta Plinija Mladjeg) izdata 1562. godine u Lionu.

Pančićev naslednik akademik Nedeljko Košanin pokrenuo je 1928. godine naučni časopisInstituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" koji je tada predstavljao prvi naučničasopis u Srbiji. I danas se štampačasopis pod nazivom “Botanica Serbica“ i otvoren jeza autore iz celog sveta.

3



Botanička bašta „Jevremovac“ , učionica pod otvorenim nebom, je sastavni deo

Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je jedan odnajvećih i najstarijih fakulteta prirodnih nauka u jugoistočnoj Evropi. U Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti se nastavna i naučna delatnost ostvaruje radom: Katedre za

ekologiju i geografiju biljaka; Katedre za algologiju, mikologiju i lihenologiju; Katedreza morfologiju i sistematiku biljaka; Katedre za mikrobiologiju i Katedre za fiziologiju biljaka.

U Botaničkoj bašti "Jevremovac" izvodi se i nekoliko posebnih programa zaštiteugroženih biljaka. Njima je obuhvaćeno oko 20% od 330 medjunarodno značajnih, tj.171iščezle ili krajnje ugrožene biljne vrste Srbije. Neke od tih biljaka se u Botaničkoj baštiuspešno gaje, formirane su banke njihovih semena, što omogućava njihovo vraćanje na prirodna staništa sa kojih su nestale ili na kojima se njihova brojnost smanjila do kritičnegranice. Pojedine biljke, koje se teže uzgajaju u uslovima Botaničke bašte, uključene su u poseban program razmnožavanja metodom kulture tkiva. Ovim savremenim metodom se

iz samo jedne individue, u laboratorijskim uslovima, može razmnožiti na stotine novih jedinki koje se nakon toga mogu vratiti na prirodna staništa. Kao prostorna celinaizuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, Botanička bašta "Jevremovac" je1995. godine proglašena za Spomenik prirode od velikog značaja, 2007. godine proglašena je i Spomenikom kulture. Time je ukupan prostor Botaničke bašte stavljen pod poseban režim zaštite i ustanovljena je posebna obaveza društva da se stara o njenomrazvoju i zaštiti.

Botanička bašta “Jevremovac“ prostire se na površini od 4,82 ha. Prema geološkoj kartiSrbije područ je Botaničke bašte je na lesu. Sa obzirom na svoj geografski položaj iekološke karakteristike, odlikuje se izmenjenom mikroklimom. Razlika u temperaturivazduha između bašte i okolnih ulica iznosi za vreme letnjeg perioda i do 10 stepeni. Nasuprot, u zimskom periodu, bašta u celini, posebno njen donji deo i područ je okostaklenika je izloženo jačim mrazevima.

Otvoreni prostor Botaničke bašte "Jevremovac" sadrži biljni fond od preko 1000 vrstagrupisanih u geografske i ekološke celine. Preko 750 zeljastih biljaka i 250 vrsta drveća ižbunova,čine ovaj prostor plućima centra grada. Biljni fond je grupisan u geografske iekološke celine tako da posetioci Botaničke bašte imaju jedinstvenu mogućnost da se namalom prostoru upoznaju sačudesnim svetom biljaka, otkrivajući tajne njihoveklasifikacije, morfologije, rasprostranjenja, kao i načina prilagođavanja na život unajrazličitijim uslovima spoljašnje sredine.

4



PICEA OMORIKA – Pančićeva omorika - ( Pinaceae ) – tercijerni endemorelikt

Pančićevu omoriku je prvi put zabeležio dr. Josif Pančić 1877. u mestu Zaovine na Tari.Ima stablo visoko 50 m, usko piramidalnog habitusa. Vrhovi grana prvog reda suusmereni naviše.Četine su gore sjajne, tamnozelene bez stoma, dole sa dve beličaste

pruge stominih otvora. Muški cvetovi su svetlocrveni, ženske mlade šišarice ljubičaste,zrele šišarice viseće, duge do 5 cm, svetlosmeđe.

Omorika jetercijarni relikt i endemit Balkanskog poluostrva. Danas je raširena uveoma uskom područ ju oko srednjeg toka reke Drine, levo i desno od Drine, izmeđuVišegrada i Bajine Bašte. Gaji se u mnogim zemljama Evrope, prvenstveno uhortikulturne svrhe.U gradovima se pokazala otpornom na mraz i veliku sušu, kao i na štetne gasove.Smatra se jednom od najlepših vrsta evropskihčetinara. U novije vreme ječesta kaodekorativna vrsta u gradskom zelenilu.Rasprostranjenje: srednja Bosna, zapadna i jugozapadna Srbija.

PICEA EXCELSA – Smr ča - ( Pinaceae )

Četinar visine do 60 m sa plitkim korenovim sistemom. Ima piramidalnu krošnju. Muškicvetovi su u obliku sitnih šišarki. Ženska šišarka se posle oplođenja savija na dole. Smr čauspeva na terenima gde joj je osigurana dovoljna vlažnost u zemljištu, gde površinskisistem korenja omogućuje život i na plitkim planinskim zemljištima. Zbog plitkogkorenovog sistema izložena je vetroizvalama i napadima gljiva.Drvo je lako, meko i dobro se obrađuje. Upotrebljava se kao građevinsko, celulozno dvro,za muzičke instrumente.Rasprostranjenje: Severna Evropa i planine Srednje i Južne Evrope.

PICEA ORIENTALIS – Istočna kavkaska smr ča - ( Pinaceae)

Ima uspravno, do 50 m visoko stablo.Četine su upadljivo kratke, tamnozelene, sjajne.Šišarice su jajastocilindrične, u mladosti crvene, kasnije smeđe.Ova vrsta je vrsta senke, sporo raste, otporna je prema niskim temperaturama. Bolje podnosi sušu i gradske uslove bolje od naše smr če.Drvo je vrlo bogato smolom. Može da se koristi za muzičke instrumente.Rasprostranjenje: formira šume u zapadnom delu Kavkaza i na planinama Male Azije navisini od 1300-2000 m nadmorske visine.

SEQUOIA SEMPERVIRENS – Zimzelena, primorska sekvoja - ( Taxodiaceae)

Drvo visine preko 120 m i prečnika do 9 m. Stablo sa smeđecrvenom, brazdastom korom.Četine gore tamnozelene, dole sa dve bele pruge stominih otvora.Rasprostranjenje: obalsko područ je Pacifika ( Severna Amerika), u Evropu je unešena1840. god. i održava se na najblažim staništima. Na nekim staništima nađene su sastojine sa drvnom masom od 11.000 m³ po hektaru.

5



SEQUOIADENDRON GIGANTEUM – Džinovska sekvoja, mamutovac -

(Taxodiaceae)

Spada u najvišečetinare na svetu, visine preko 100 m i prečnika do 12 m. Nađeni su

primerci stari do 4000 god. Ovo jereliktna vrsta u flori Kalifornije.Č

etine traju oko 4godine. Dobro podnosi niske temperature ( i do -24º ). Unešena je u Evropu 1853.god.Drvo je lako, meko, lako se cepa, otporno prema insektima i gljivama. Kod nas se pokazala kao brzo rastuća vrsta pa je preporučljiva kao dekorativna vrsta za zelene površine.Rasprostranjenje: Kalifornija (zapadne padine Siera Nevade okrenute ka Pacifiku).

METASEQUOIA GLYPTOSTROBOIDES – Metasekvoja- ( Taxodiaceae )

Ova vrsta otkrivena je tek 1945.god., do tada je bila poznata samo kao fosil. Visine do35m sa prečnikom stabla do 2m, ovaj listopadničetinar, je posebno interesantan kao retka

reliktna drvenasta vrsta. Ubraja se učetinare koji se najlakše razmnožavaju vegetativno ivrlo brzo rastu.

Rasprostranjenje: Kina, provincija Sečuan, na nadmorskoj visini od 700-1350 m.

LARIX DECIDUA – Ariš - ( Pinaceae)

Visine do 35 m, sa kupasto-jajastom svetlom krošnjom.Četine ariša su uvek svetlozelene,30-40 u pramenu, mekane, u jesen se zbacuju i na proleće se formiraju nove. Ovo je jedanod primera listopadnihčetirnara i najpoznatiji takavčetinar. Spada u brzo rastuće i veomacenjene vrste. Zbog dugotrajnosti veoma je traženo za građevinarstvo (pragovi, stubovi zavodove...) i u brodogradnji (jarboli).Za razliku od ove vrste, sibirski ariš (Larix dahurica) ne zbacuje lišće.

WEIGELA FLORIDA - Vajgela – ( Carpifoliaceae )

Listopadni grm, visine do 3 m. Listovi na kratkim peteljkama ili skoro sedeći. Cvetovi suroze boje. Plod je gola, odrvenelačahura. Cveta u maju i junu. Dobro podnosi nisketemperature i zagađenost vazduha.Rasprostranjenje: Kina, Koreja, Daleki istok.

DEUTZIA SCABRA – Dojčija – ( Saxifragaceae )

Listopadni grm, visine do 3 m sa uspravnim izdancima. Ima šuplje grane. Cvetovi su bele boje i formiraju uspravne metlice. Plod ječahura sa mnogo semenki. Cveta od maja do jula. Dobro podnosi dim, prašinu i otrovne gasove.Rasprostranjenje: Kina i Japan.

6



PINUS HELDREICHII – Munika – ( Pinaceae ) – balkansko-apeninski endemit

Raste kao snažno drvo visine do 30 m, sa piramidalnom krunom. Na kratkim izdancimanalaze se po dvečetine.

Rasprostranjenje: na mediteranskim i submediteranskim planinama u najvišoj šumskojzoni izgrađujući često i gornju šumsku granicu, sve do 2000m nadmorske visine. Ovo jesubendemična balkanska vrsta sa malim dopunskim arealom u južnoj Italiji.

PINUS PEUCE – Molika – ( Pinaceae ) – balkanski endemorelikt

Stablo je visine do 25 m sa gustom krošnjom. Na kratkim izdancima se nalazi po 5četina.Ovo vrsta jetercijarni relikt i endemit Balkanskog poluostrva, koji podnosi priličnuzasenu i po pravilu se javlja na severnim padinama silikatnih, ređe krečnjačkih, masiva navisinama od 600-2000m. Drvo je meko i trajno pa se koristi u građevinarstvui izradi

pokućstva. Smola molike se upotrebljava u tehnici mikroskopiranja i industriji opti

čkihinstrumenata.

Rasprostranjenje: Rodopi u Bugarskoj, delovi Balkana. Kod nas na planinama Kosova,Srbije i Makedonije.

PRUNUS LAUROCERASUS – Lovorvišnja – ( Amygdalaceae )- relikt širokog rasprostranjenja -

Ovo je zimzeleni, široki grm, visine do 6 m. Ovajtercijarni relikt podnosi jaku zasenu.Drvo se dobro polira i koristi u izradi instrumenata. Cela biljka, izuzev mesa ploda,otvrovna. Može da se koristi pri izradi nekih napitaka, naročito likera, kao i za cvetnearanžmane.Rasprostranjenje: kod nas živi na Ostrozubu, u jugoistočnoj Srbiji. Pored naše zemlje tusu i Kavkaz, Zakavkazje, Iran, Mala Azija, Bugarska.

SOPHORA JAPONICA – Japanski bagrem – ( Fabaceae)

Listopadno drvo, visine do 25 m, sa neparno perastim listovima i beličasto žutimcvetovima. Plodovi su okrugle mahune i liče na brojanice. Cveta u julu.Rasprostanjenje: ima ga u Japanu i Koreji, a domovina ove vrste je Kina.

ACER CAMPESTRE – Klen – ( Aceraceae )

Listopadno drvo, visine do 25 m. Dostiže starost i preko 100 godina. Cvetovi su uuspravnim, kasnije visećim, štitastim cvastima. Cveta u aprilu i maju.Jedna je od najčešćih vrsta iz roda javora kod nas. Upotrebljava se u stolarstvu, u proizvodnji nameštaja, pri ozelenjavanju naselja kao parkovno drvo koje je dosta otpornona sušu.Rasprostranjenje: Evropa, Krim, Severna Afrika.

7



AESCULUS HIPPOCASTANUM – Divlji kesten – ( Hippocastanaceae )

- tercijerni endemorelikt -Ovo je listopadno drvo visine do 25 (-30)m. Dostiže starost i do 200 godina. Listovi sunaspramni, prstasto složeni i imaju 4-7 listića na dugačkoj zajedničkoj peteljci, gde je

srednji listić najkrupnij. Cvetovi su u velikim uspravnim cvastima. Fizi

čku zrelost dostižeod 10-15. godine života. Plod je mekana, bodljikavačaura (tobolac).

Otporan je na niske temperature i rane mrazeve ( i do -30º ). Ova vrsta jetercijarnirelikt. U doba Vizantije, prenet je iz Gr čke u Carigrad, a u XVII veku i u celu Evropu.Drvo mu nije na ceni, pošto je meko i male snage ogrevanja. Upotrebljava se za izradudrvenih cipela i korita. Od davnih vremena je omiljena ukrasna vrsta u parkovima ivrtovima. Za vreme cvetanja služi kao odlična pčelinja paša pošto dugo cveta. Za ishranukonja, svinja i sl. Koristi se plod divljeg kestena.Rasprostranjenje: prirodno rasprostranjenje utvrdjeno je sigurno samo za Balkansko poluostrvo. Ubraja se u najlepšu autohtonu vrstu Evrope.

GINKGO BILOBA – Ginko – ( Ginkgoaceae ) – tercijerni relikt

Ginko je listopadno drvo koje zbacuje lišće u jesen. Dostiže visinu do 40m, starosti i doviše stotina godina. Ima položene grane od kojih polaze kratki izdanci. Na vrhu tihizdanaka obrazuje se lišće lepezastog oblika.Ginko je dvodoma biljka (postoje muška i ženska biljka). U septembru i oktobru, sazrelasemena imaju žutu, mesnatu semenjaču, neprijatnog mirisa.Ova vrsta je u Evropu uneta iz Japana 1730. godine. Gaji se u botaničkim baštama i parkovima kao dekorativno drvo. Dobro podnosi niske temperature, kao i sušu i visoketemperature. Biljka je otporna na parazite i zagadjenu gradsku sredinu. Smatra se da jetokom tercijara bila rasprostranjena počitavom evroazijskom i severnoameričkom kopnu.Danas je stenoendemit istočnog dela Kine.Ginko je „živi fosil“ na kome se može prikazatičitav niz primitivnih karakteristika biljaka. Ovareliktna i endemična vrsta sačuvala je svoj specifičan genofond. Smatra seda je vrsta stara oko 200 miliona godina.Rasprostranjenje: Kina, Koreja, Japan. Postojbina ginka je istočna Kina.

FAGUS MOESIACA – Žalosna bukva - ( Fagaceae )

Listopadno drvo visine do 40m. Listovi su eliptični. Ženski cvetovi su sakupljeni uzajedničkom omotaču – kupuli. Muški cvetovi su grupisani u loptastim cvastima navisećim svilastim peteljkama.Rasprostranjenje: Evropa. U Srbiji je širokro rasprostranjena od planinskih do brdskihterena.

8



KOELREUTERIA PANICULATA – Kelreuterija – ( Sapindaceae )

To je granato drvo, široke krune, do 15 m visine. Lišće je perasto složeno. Cvetovi su udugačkim žutim cvastima.Rasprostranjenje: Kina i Japan.

CERCIS SILIQUASTRUM – Judino drvo – ( Fabaceae )

Ovo je listopadni grm ili manje drvo visine do 8 m. Listovi su okruglo-bubrežasti. Cveta pre listanja. Cvetovi su sakupljeni u grozdove, svetlije ili tamnije ružičasto crveni, krupnii izbijaju iz starijh grana i ta pojava se označava se kaokauliflorija. Plod je spljoštenamahuna.Rasprostranjenje: Mediteran, zapadna Azija.

CELTIS AUSTRALIS – Koprivić – Ulmaceae

Koprivić je listopadno drvo visine do 20m. Listovi su asimetri

čni, raspore

đeni u dva reda.Plod je okruglast, mesnata koštunica, zrela crvenkastosmeđa, sladunjavog ukusa. Ovo je

spororastuća vrsta, tercijerne starosti, koja se u nekim staništima (npr.Đerdap) očuvalakao relikt.Drvo je teško, elastično, vrlo trajno. Upotrebljava se za muzičke insturmente, obručeve za burad, bičeve, štapove, sportske sprave (vesla, štapovi za udice).Rasprostranjenje: južna Evropa, Mala Azija, Kavkaz, severna Afrika.

GLEDITSCHIA TRIACANTHOS – Gledičija - ( Fabaceae )

Rod je dobio ime po botaničaru iz XVIII veka, J. G. Gleditschu, profesoru botanike uBerlinu.Gledičija je listopadno drvo do 45 m visine. Na stablu i granama nalaze se mnogobrojni jednostavni ili trodelni, snažni, crvenomrki trnovi. Listovi su dugi, perasti. Cvetovi suzelenkasti i formiraju grozdiće. Plodovi su izrazito duge, pljosnate, sabljasto savijene,crvenosmeđe mahune.Rasprostranjenje: istočni delovi Severne Amerike. U Evropu je preneta početkom18.veka i gaji se u parkovima.

OSTRYA CARPINIFOLIA – Crni grab – ( Corylaceae ) – relikt širokog rasprostranjenja

Ovo listopadno drvo visoko je do 20 m. Listovi su mu dugi i široki. Muški cvetovi uvisećim resama, ženski sabrani u kratke cvasti u pazuhu listova. Omotač ploda je spoljaobrastao oštrim dlačicama koje pri branju mogu izazvati zapaljenje kože. Plod je orašica.Drvo crnog graba je crvenkastosmeđe boje, upotrebljava se u kolarstvu, rezbarstvu i zaizradu raznog alata.Rasprostranjenje: srednja Evropa, Mala Azija.

10



VISCUM ALBUM- Bela imela – ( Loranthaceae )

Poluparazitski žbunić koji parazitira na različitim vrstama drvenastih biljaka, kakolistopadnih tako ičetinarskih. Listovi su zimzeleni, kožasti, goli. Cvetovi su sitni i stoje po 3-5 u pazuhu listova. Plod je bobica, veličine zrna graška, u početku zelene boje,

kasnije bele do žućkaste.Rasprostranjenje: široko rasprostranjena.

QUECUS ROBUR – Hrast lužnjak – ( Fagaceae )

Lužnjak je listopadno drvo visoko do 40 m, dostiže starost i do 2000 godina. Dobro je prilagođen kako kontinentalnoj, tako i severnoj šumskoj i atlanskoj, submediteranskoj imediteranskoj klimi. Osetljiv je na kasne mrazeve, dobro podnosi visoke temperature zavreme žarkog kontinentalnog leta; otporan je prema vetaru i dimu.Pojedini njegovi delovi koriste se za dobijanje tanina. U prirodi je ugrožen i sadrži dobargenetički materijal za obnovu.

Rasprostranjenje: Evropa, Kavkaz, Mala Azija. Na prostoru Botaničke bašte„Jevremovac“ bio je prisutan i pre njenog formiranja. Datira iz vremena kada se na

prostoru, gde se danas nalazi Botanička bašta, nalazio posed kraljevske porodiceObrenović.

VITEX AGNUS-CASTUS – Biberovac – ( Verbenaceae )

Ova vrsta predstavlja ostatak vegetacije mangrova. Ide uglavnom na halofitna staništa.Ima plodove koji po obliku i boji podsećaju na biber pa je otuda dobio narodni naziv.Često ga još nazivaju i „monaški biber“. Interesantan je kao antiafrodizijak.Rasprostranjenje: živi na prostorima ušća mediteranskih reka.

CATALPA BIGNONIOIDES – Katalpa – ( Bignoniaceae )

Listopadno drvo visine do 15 m, krivudavog debla. Ima krupne listove, srcastog oblika.Cvetovi su krupni u uspravnim cvastima. Plod je cilindrična, viseća čaura, koja sazreva u jesen, visi na stablu preko zime, otvara se u proleće i sadrži mnogo semenki. U 1 kg imaoko 32 000 semenki. Klijavost je i do 95%. Ova vrsta ne podnosi hladna i suva staništa.Ovo drvo je izuzetno dekorativno. Upotrebljava se u građevinarstvu, za stolove, izradunameštaja.Rasprostranjenje: jugoistok Severne Amerike.

GYMNOCLADUS DIOICUS – Gimnokladus, gvozdeno drvo – ( Fabaceae )

Gimnokladus je visoko, listopadno drvo, visine do 30 m. Listovi su dvostruko perasti,veličine do 1 m. Cvetovi su sitni, zelenkasto beli i skupljeni u duge metlice. Plod je oko25 cm duga, mesnata mahuna, smeđe boje i ostaje na stablu tokom zime.Rasprostranjenje: Kanada.

11



TAMARIX TETRANDRA – Tamariks – ( Tamaricaceae )

Listopadno drvo ili grm visine 3-5 m. Mlade grančice su povijene. Listići su ljspasti iigličasti. Cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti i svetloružičaste su boje. Plod ječahurasa tri zaklopca.

Obrašćuje peskovite i šljunkovite obale. Kora sadrži tanina; medonosna je vrsta. Može seupotrebiti za vezivanje i meliorisanje peskova.

Rasprostranjenje: istočni deo Balkanskog poluostrva, zapadna i srednja Azija.

SYRINGA VULGARIS – Jorgovan – ( Oleaceae ) –lokalni endemorelikt

Visine do 6 m. Listovi su jajastolancetasti. Cvetovi su u piramidalnim metličastimcvastima dugim i do 40 cm. Krunica je ljubičaste boje. Plodovi zreli septembra; ostaju na biljci do proleća. Ovo je vrsta vrlo skromnih stanišnih uslova. Traži topla i sunčanamesta.Mnogo korišćena ukrasna vrsta sa mirišljavim cvastima; ekstrakt iz cvetova korišćen u

parfimeriji.Rasprostranjenje: na granici Gr čke, Albanije i Makedonije.

PHILADELPHUS CORONARIUS – Pajasmin – ( Hydrangeaceae )

Listopadni grm, šibolikih, uspravnih grana, visine do 3 m. Listovi su naspramni sa dugom peteljkom. Cvetovi su veoma mirišljavi, grupisani pri vrhu izdanaka po 5-9 u grozdastimcvastima. Beli su, široki i sa mnogo prašnika. Plod ječetvorougaonačahura koja zri uavgustu.Rasprostranjenje: jugozapadna Evropa.

ACER NEGUNDO – Jasenolisni javor – ( Aceraceae )

Drvo visoko do 25 m. Mlade grančice nešto povijene. Lišće neparno perasto sa 3-9 listićarazličitih po obliku. Cvetovi su u visećim hrpicama. Plodovi (semeno gnezdo) sa krilima.Rasprostranjenje: Severna Amerika.

CORYLUS COLURNA – Meč ja leska – ( Corylaceae )

Listopadno drvo visine do 30 m. Listovi sa lica su tamno zeleni, a uz nerve dlakavi.Muški cvetovi su u resama po 2-3 zajedno, a ženski po 2 u cvastima i slični su pupuljcima. Plod je lešnik. Može da doživi starost i preko 200 godina.Drvo meč je leske je žilavo ičvrsto. Dobro se polira i obrađuje pa se koristi za izradunameštaja, furnira. Zbog svog kvalitetnog drveta mnogo je unuštavana, pa je u današnjevreme sve ređa. Svojim žilama dobro vezuje teren pa se koristi za poljozaštitne ivetrobrane pojaseve.Rasprostranjenje: Rumunija, Mađarska, Balkansko poluostrvo, Mala Azija.

12



ZANTHOXULUM ACANTHOPODIUM – Himalajski zantoksilum – ( Rutaceae )

Ova vrsta se u Aziji koristi kao začinska biljka. U toku suše listovi zantoksiluma se osušekao u anabiozi.Rasprostranjenje: Himalaji, Tibet.

PARROTIA PERSICA - Parocija – Hamamelidaceae

Parocija raste u visinu do 30 m. Jedina vrsta u svome rodu. Poreklom iz istočnogZakavkazja i Irana.Reliktna vrsta iz tercijera. Drvo joj je vrlo cenjeno i teško, tone uvodi. Listovi su slični listovima naše bukve. Lišće u jesen ostaje na granama i poprimanijanse od žute do tamnocrvene. Ima karakterističnu koru koja se ljuspa kao kod platana.Plod ječahura.Rasprostranjenje: sever Irana.

CRATAEGUS OXYACANTHA - Crveni glog – ( Rosaceae )

Listopadni grm ili manje drvo. Ima trnove duge duge 2-3 cm. Listovi su sa 3-5 plitkihrežnjeva. Cvetovi su sa više latica, tamnocrveni i sakupljeni u višecvetnim gronjama. Kodtipskog oblika cvetovi su beli ili ružičasti i jednostavni.Drvo se upotrebljava za izradu ograda, ali zbog znatnog broja štetnih vrsta insekata i bolesti zajedničkih glogovima i voću, ove ograde su nepreporučljive u voćarskom kraju.Rasprostranjenje: srednja i zapadna Evropa.

ACER TATARICUM- Žešlja – ( Aceraceae ) –relikt kseroterma

Listopadni grm ili drvo do 12 m visine. Listovi su na dugim peteljkama, dvostruko inepravilno nazubljenih ivica. Cvetovi su u uspravnim metlicama. Plod je duga, krilataahenija. Plodovi su zreli u avgustu, sa crvenim krilima.Ova vrsta dobro podnosu sušu i ekstremne temperature. Penje se do preko 800 mnadmorske visine. Može se koristiti u zaštitnim pojasevima, i u drvodeljstvu, kao iukrasno parkovsko drvo.Rasprostranjenje: Kavkaz, Mala Azija, jugoistočna Evropa.

QUERCUS COCCIFERA – Oštrika – ( Fagaceae )

Gust, nepravilno granat grm, visine do 10 m. Ima zimzelene listove koji su u mladostikožasti, a kasnije goli. Muški cvetovi su u dugim, dlakavim resama, a ženski su po jedanili po dva zajedno. Plod je žir.Rasprostranjenje: južna Evropa, Mala Azija, Severna Afrika.

13



QUERCUS MACEDONICA – Makedonski hrast – ( Fagaceae )

Listopadno drvo severoistočnog dela Mediterana, visine do 20 m. Ima listove eliptičnogoblika, tvrde i polukožaste konzistencije. Cvetovi su rese. Plod je žir.

Makedonski hrast prilagođen je mediteranskoj i submediteranskoj klimi brdskih predela,može se naći i iznad 1100 m nadmorske visine.

Rasprostranjenje: zapadni deo Balkanskog poluostrva, Apeninsko poluostrvo, MalaAzija.

YUCCA GLORIOSA – Velišanstvena juka – ( Agavaceae )

Ovo je zimzeleni polugrm ili grm, visine do 2,5 m. Listovi su kopljasti,čvrsti, sivkastozeleni, gusto postavljeni oko stabljike. Iz sredine rozetastih listova rastu 3 do 4 cvetne,

piramidalne metlice. Cvetovi su zvonasti, viseći, beli ili krem beli. Plod je šestobridni,izduženojajasti, mesnati tobolac.

Rasprostranjenje: Severna i Srednja Amerika. U Evropu je donešena krajem 19. veka.

PAULOWNIA TOMENTOSA – Paulovnija, kinesko drvo – Scrophulariaceae

Ovo je listopadno drvo do 25 m visine. Listovi su naspramni, široko jajasti, sa obe straneširoko dlakavi. Cvetovi su spolja modro ljubišasti, iznutra žuto prugasti,veoma mirišljavii formiraju velike, uspravne metličaste cvasti.Čašica i krunica su cevasto zvonaste.Plodovi su jajaste, dvodelnečahure koje su na vrhu zašiljene.Rasprostranjenje: Kina, Japan, Koreja.

PINUS WALLICHIANA – Himalajski borovac – ( Pinaceae )

Poreklom sa Himalaja, sa visina do 3000 m. Na prirodnim staništima dostiže visinu do 50m. Ima 5četina na kratkorastu ; duge su do 18 cm, blizu osnove kolenasto savijene. UEvropi ječesta kao dekorativna vrsta.

TILIA TOMENTOSA – Bela srebrna lipa – ( Tiliaceae )

Česta vrsta u šumama hrastovog pojasa Jugoistočne Evrope. Dostiže visinu do 25 m.Prepoznaje se po belom nalič ju srcastog lista. Cveta u junu, julu. Medonosna vrsta, koristise kao lekovita. Svojim opalim lišćem, steljom popravlja zemljište.

14



TAXUS BACCATA – Tisa – ( Taxaceae )

Zimzeleničetinar koji dostiže duboku starost (preko 1000 godina), prečnika preko 1 m ivisine od 20 m. Kora joj je tanka, zaštićena od sunca; drvo sa vrlo senovitom krošnjom;četine podnose jaku senku te žive dugo; nalaze se na grančicama i do 10 godina starim.

Tisa je dvodoma ili jednodoma. Zrelo seme je sa sočnim, crvenim omota

čem, arilusom,koji jedini na biljci nije otrovan. Ptice koriste arilus u ishrani i tako raznose seme. Tisa

raste u celoj Evropi od nizina do planinskih bukovih i bukovo-jelovih šuma. Zbogodličnog i vrlo trajnog drveta, korišćenog za amajlije, lukove za strele, u rezbarstvu, unovije vreme i u farmaciji – tisa je ugrožena i zakonom zaštićena vrsta. U gradovima ječesta kao dekorativna vrsta, otporna prema zagađenju.

PINUS NIGRA – Crni bor - ( Pinaceae )

Četinar koji dostiže visinu do 35 m sa prečnikom stabla preko 1 metra. Kora je debela iduboko ispucala; dostiže starost od više stotina godina. Predstavlja jednu od značajnih

domaćih šumskih vrsta; njime su izvršena pošumljavanja prostranih terena širom našezemlje.

TAXODIUM DISTICHUM – Taksodijum – ( Taxodiaceae )

Listopadničetinar koji dostiže velike dimenzije (visinu do 50 m, prečnik oko 3 m).Poreklom je iz močvarnih terena jugoistočne Severne Amerike.Četine su mu nagrančicama dugim do 10 cm, sa kojima zajedno opadaju u jesen. Na vlažnim mestimarazvija vazdušno korenje za provetravanje odnosno disanje korena. U mlađem tercijeru(pliocen), pre nekoliko miliona godina široko rasprostranjen u močvarnim šumama, izkojih su nastala nalazišta uglja Srbije (Kostolac, Kolubara, Kosovo i dr.). Danas jetaksodijumčesto gajen u Evropi; kod nas je takođe često gajen na odgovarajućim vlažnimterenima. Drvo mu je dobrog kvaliteta.

ROBINIA PSEUDOACACIA – Bagrem – ( Fabaceae )

Vrsta doneta iz Severne Amerike. Kod nas vrločesto gajena zbog vrednog drveta,skromnih ekoloških potreba, zbog lakog podmlađivanja iz panja i korenja, vezivanjazemljišta, zaštite od erozije, velikog značaja za pčelarstvo.

BETULA PENDULA – Breza - ( Betulaceae )

Listopadno drvo visoko do 30 m, sa debljinom do 60 cm. Ima brojne tanke viseće grane,sitno lišće i belu koru, na kojoj se na starijim stablima javlja crvenkasta mrtva kora. Imavrlo veliki areal te je smatraju evrosibirskom vrstom. Breza je pionirska vrsta kojauspešno osvaja nove površine (požarišta, kr čevine).Često je korišćena kao dekorativnavrsta u naseljima.

15



Staklenu baštu Botaničke bašte "Jevremovac" podignutu 1892. godine, kupio je kraljMilan Obrenović u Nemačkoj u Drezdenu od firme Mozentin. Danas, nepromenjenogeksternog izgleda, ona je pravi estetski i arhitektonski dragulj i preživeli svedokgradjanske kulture i istorije grada. Sastoji se iz 2 krila spojena centralnom kupolom na površini od 500 kvadratnih metara, u kojoj živi preko 1000 vrsta egzotičnih biljaka. U

prvom krilu smeštene su biljke koje naseljavaju predele naše Planete koji obiluju vodom(vodeni ekosistemi, kišne šume...). U Tropskim kišnim šumama gde vladaju optimalniekološki faktori za razvoj života biljni svet buja i prekriva svaki milimetar prostora. Zbog prenaseljenosti u ovim ekosistemima sreću se biljne vrste koje razvijaju posebnemehanizme adaptacije kako bi se izborile za svoj životni prostor. Jedna od takvih biljnihvrsta su lijane koje se kao pravi majstori dovitljivosti u osvajanju prostora svojimelastičnim, savitljivim stablima probijaju kroz guste krošnje tropskog drveća do svetlosti.Medju najlepše lijane spada vrsta Hristov venac, poreklom iz Brazila, koju gajimo ustaklenoj bašti gde nas svakog leta ona očara svojim fantastičnim belo-ljubičastimcvetovima. Veliki je broj biljakačije je stanište voda, a jedna medju njima je i najmanjacvetna biljka na zemlji, sočivica. Centralnu kupolu staklene bašte oplemenjuju tropske i

suptropske biljne vrste. Svojom visinom od desetak metara, bujnošću, i redovnimrađanjem ističu se banane, najveće zeljaste biljke na svetu. Drugo krilo staklene bašte

naseljavaju biljne vrste poreklom iz predela u kojima vlada deficit vode.

FICUS ELASTICA, F. DECORA, F.LYRATA – FIKUSI – ( Moraceae )

Najčešće gajene, lisno-dekorativne vrste drveća iz roda Ficus. Rasprostranjene u tropskimi subtropskim predelima sveta. Rod Ficus ima oko 700 različitih vrsta; jedan odnajbogatijih rodova među drvenastim vrstama. U svojoj postojbini rastu kao drveće,žbunje ili puzavice. Listovi su kod navedenih vrsta kožasti, sjajni, zimzeleni. Svi delovi biljke luče mlečni sok.Ovom rodu pored ukrsnih vrsta (najlepše su one sa šarenim listovima) pripadaju i vrstekoje se gaje kao ekonomske, koje daju sirovinu za dobijanje kaučuka, smola, lakova, kaoi neke jestive vrste (npr. Ficus carica – smokva).

JACARANDA MIMOSAEFOLIA – Žakaranda, lažni palisandar – ( Bignoniaceae )

Poreklom iz Brazilije; rasprostranjena kao cvetna stablašica (do 10m visine) širomtropskih i subtropskih područ ja na Zemlji. Kod nas je cenjena zbog neobičnog lišća, nalikna paprati. Gaji se kao atraktivna lisnata biljka. Lišće joj zimi opada.

MONSTERA DELICIOSA – Monstera – ( Araceae )

Raste u tropskim oblastima Amerike. Ima velike prorezane listove, kožaste, dužine preko50 cm. Sa donje strane razvijaju se vazdušni korenovi, dugački nekoliko metara. Ova biljka zahteva veliki prostor za gajenje. Stariji primerci retko cvetaju. Oznaka vrste –deliciosa – se odnosi na jestive plodove, koji su vrlo prijatnog ukusa.

17



CERATONIA SILIQUA – Rogač – ( Caesalpiniaceae )

Zimzeleno drvo ili žbun, sa parno-perastim kožastim lišćem. Raste u svim zemljamaSredozemlja. Gaji se zbog ukusnih jestivih plodova. Plod je mahuna ljubičastosmeđe

boje. Seme je nekada služilo kao jedinica za merenje težine zlata, srebra, dijamanata(karat).

RHOICISSUS ROMBOIDAEUS – Roicisus – ( Vitaceae )

Puzavica iz tropskih i subtropskih oblasti. Ima složene tročlane listove. Gaji se kao lisnodekorativna, saksijska vrsta.

CYPERUS ALTERNIFOLIUS – Vodena palma – ( Cyperaceae )

Ovaj rod broji oko 600 vrsta, koje su poreklom sa Madagaskara i Azije. Ova zeljasta vrsta

raste u obliku bokora, koji sačinjavaju stabljike duga

čke oko 1 m. Na vrhu svake stabljikenalazi se oko 20 uskih linearno izduženih listova, rozetasto raspoređenih u obliku

raširenog kišobrana. U prirodi raste po močvarnim delovima duž obala reka i jezera, akao saksijska cvetna vrsta zahteva obilnu vlagu u zemljištu; pogodna je za akvarijume ivodene bazene.

SELENICEREUS GRANDIFLORUS – Kraljica noći – ( Cactaceae )

Viseći kaktus koji potiče sa Haitija. Ima izbojke debele oko 1,5 cm , predivne cvetoveveličine do 20 cm, žutobele boje, koji se tokom godine otvaraju tokom jedne noći.Cvetovi budu otvoreni samo nekoliko sati i zatvaraju se. Dok su otvoreni intenzivnomirišu na vanilu. Ako se posle otvaranja odseku i stave na hladno, ostaju otvoreni dosledećeg dana.

MUSA SAPIENTUM – Banana - ( Musaceae )

U okviru ovog roda ima 42 vrste iz Azije, Afrike i Australije. To su visoke, zeljaste biljke, čiji donji delovi liske, tesno priljubljeni, formiraju prividno stablo. Na vrhu„stabla“ javlja se viseći klas, sa cvetovima i budućim plodovima (banane); koji su kodgajenih sorti bez semena. Posle sazrevanja plodova biljka vene, a iz korena se javlja noviizdanak, koji nakon tri godine rađa. Banana je jedna od najstarijih kulturinih biljaka.

PHOENIX CANARIENSIS – Palma - ( Arecaceae )

Ova palma je poreklom sa Kanarskih ostrva.Često gajena na primorju. Visoka oko 10 m.Listovi neparno perasti.

18



WASHINGTONIA FILIFERA – Palma – ( Arecaceae )

Ovo je palma sa dugačkim visećim vlaknima na lepezastom lišću. Dostiže visinu do 25m;često se gaji na primorju.

CHAMAEROPS HUMILIS – Niska žumara – ( Arecaceae )Mala patuljasta, jedina evropska palma iz zapadnog Mediterana. Može se naći i useverozapadnoj Africi. Dobro se prilagodila uslovima mediteranske klime, podnosi nisketemperature i mrazeve do -12º C.

ARAUCARIA EXCELSA – Sobna jela – ( Araucariaceae )

Sobna jela vodi poreklo sa Norfolških ostrva, istočno od Australije. Stablo je piramidalno, vrlo pravilnog rasta, sa ravnomerno rasporedjenim granama. U prirodidostiže visinu do 70 m. Na primorju ima stabala, koja rastu na otvorenom prostoru,

visokih oko 8 m. Araucaria je jedina vrstačetinara koja se gaji kao saksijska kultura.

PITTOSPORUM TOBIRA - Pitosporum – ( Pittosporaceae )

Poreklom iz Japana. Žbun ili drvo visoko do 9 m. Listovi objajasti, kožasti, nagomilanina vrhu izbojaka. Cvetovi beli, mirišljavi.Često gajena na primorju. Značajno je da dobro podnosi blizinu mora, odnosno posolicu.U kontinentalnom područ ju uzgaja se kao sobna kultura.

COFFEA ARABICA – Kafa – ( Rubiaceae )

Poreklom je iz istočnog afričkog područ ja, gde su je nazivali „ Kaffa“, od kojeg je dobiladanašnji široko rasprostranjen naziv –kafa . RodCoffea ima 20 vrsta u tropskoj Aziji iAfrici. Raste kao žbun ili vitko drvo. Lišće je kožasto, sjajno, tamnozeleno. Cvetovi sitni, bele boje, sa mirisom sličnim jasminu. Plodovi su bobice, slične po obliku trešnji, crvene boje, jestive sa dva zrna u njoj; to je seme, nama poznato kao kafa, koja je uzčajnajomiljeniji napitak širom planete Zemlje.

PERSEA GRATISSIMA – Avokado – ( Lauraceae )

Avokado je poreklom iz tropskih oblasti Amerike, nisko drvo ili žbun. Gaji se kao voće, plod je kruškolikog oblika, tamnozelene boje, bogat uljem, ima jedno veliko seme.

BOUGAINVILLEA SPECTABILIS – Bugenvilea – ( Nyctaginaceae )

Bugenvilea je poreklom iz Južne Amerike. U zemljama Sredozemlja raste na otvorenom prostoru, na punom suncu. Na prostorima Balkana,često se sreće na primorju, kaozimzelena balkonska puzavica, na zidovima, kamenjarima. Stabljika je drvenasta sa brojnim povijenim trnovima. Sa sitnim malim, neupadljivim pricvetnim listovima, braktejama (ljubišaste, crvene ili bele boje), koje ostaju i posle cvetanja.

19



FICUS PUMILA – ( Moraceae )

Penjačica sa malim listovima, poznata i kao „smokva penjačica“. Prikladna je za police icvetne vitrine, kao pokrivač tla, u aranžmanima, na zidovima, deluje veoma dekorativno.

AGAPANTHUS AFRICANUS – Afrički ljiljan – ( Liliaceae )

Poreklom iz južne Afrike. Gr čka reč agape znači ljubav,anthus znači cvet, sto se odnosina izuzetno lepe i ljupke cvetove, zvonastog oblika: bele, krem ili svetloplave boje.

NERIUM OLEANDER – Oleander – ( Apocynaceae )

Poreklom iz južne Evrope, pojas Sredozemnog mora. To je zimzeleni žbun ili nisko drvo,visine od 2 do 5 metara. Cvetovi su krupni, dekorativni, crveni, roze, beli ili žuti nakratkim drškama. Prijatnog mirisa. Najčešća je i najstarija gajena ukrasna biljka u

primorskim krajevima; kao glavna žbunasta vrsta u parkovima. DATURA SUAVEOLENS – Mirišljava datura, anđeoska truba – ( Solanaceae )

Poreklom iz Meksika i Brazila. Radi trubastog, mirišljavog, do 25 cm dugog cveta žute boje nazivaju ovu vrstuan đ eoska truba . To je drvenasti žbun, visine do 2 m. Postoje iforme sa punim cvetom.

OLEA EUROPAEA – Maslina – ( Oleaceae )

Poreklom iz Palestine i Male Azije, odakle se raširila široko u mediteransko područ je; jedna od najstarijih gajenih kultura. Drvo je zimzeleno, sa kožastim lišćem, visoko od 10do 20 m. Dugovečno, može da dostigne starost i do 2000 godina. Plod je jednosemenakoštunica, mesnati deo ploda zelene do skoro crne boje, jestiv. Sadrži oko 70% ulja,važnog za ljudsku ishranu, a primenjuje se i u medicini i tehnici.

LAURUS NOBILIS – Lovor – ( Lauraceae )

Poreklom iz Sredozemlja. Njegovo zimzeleno, kožasto lišće se koristi kao začin u jelu, aseme sadrži ulje.

HIBISCUS ROSA-SINENSIS- Kineski hibiskus - ( Malvaceae )

U rodu Hibiscus poznato je oko 200 vrsta. To su biljke koje rastu kao drveće, grmlje izeljaste biljke. Kineski hibiskus se uzgaja i kao sobna biljka. To je do 3 m visoki grm,koji cveta od proleća do jeseni: cvet je do 15 cm širok, bele, žute, ružičaste ili crvene boje; može biti jednostavan ili pun.

20



EUPHORBIA PULCHERRIMA- Božićna zvezda - ( Euphorbiaceae )

Poeklom iz Meksika i Južne Amerike. Raste kao žbun do 2 m visine. Cvetovi su sitni,zelenkastožućkaste boje, bez dekorativne vrednosti. Delovi koji se nazivaju „cvetovima“ predstavljaju cvetne listiće, brakteje u obliku horizontalno postavljene zvezde. Brakteje

su različite boje, u zavisnosti od varijeteta, narandžaste, crvene, krem ili bele boje. Ovavrsta cveta u zimskom periodu (januar, februar) te se stoga nazivabožić na zvezda . Sok

ove biljke je veoma otrovan.

ABUTILON HYBRIDUM – Sobni javor – ( Malvaceae )

Poreklom iz tropskih i subtropskih krajeva Južne Amerike (Brazil,Čile, Kolumbija).Raste kao žbun. Gaji se kao sobna lončanica zbog interesantnog cveta zvonastog oblika,crvene, žute ili narandžaste boje. Ima varijeteta sa zlatnopegavim lišćem.

QUERCUS ILEX – Crnika – ( Fagaceae )

Zimzeleno, izrazito mediteransko drvo, visine do 20 m, starosti do 1000 godina. Lišće jekožasto i tvrdo, na nalič ju gusto- žućkasto belo pokriveno dlačicama. Na primorju ječesta šumska vrsta.

ZBIRKA KAKTUSA – postoji mnoštvo rodova i vrsta u familijiCactaceae. Vrednost tihtrnovitih biljaka proizilazi iz njihovih neobičnih oblika ičudesnih cvetova. Žive u suvimstepama, predelima sličnim pustinjama ili suvim planinskim predelima, jednako prilagodjeni u sličnim životnim uslovima. Listovi i peteljke su u najvećem brojuslučajeva zakržljali. Mnogi kaktusi poseduju „uređaj“ za zaštitu od isparavanja u oblikuvoštanih prevlaka. Guste bodlje i dlake zasenjuju vlastitu površinu što snižavatranspiraciju i štiti biljke od životinja.

PERESKIA ACULEATA – Viseći lisnati kaktus - ( Cactaceae )

Poreklom iz tropskih delova Amerike (Brazil). Penjačica, koja odrveni, visoka nekolikometara: ima listove slične onima kod lišćara. Cvetovi su 2 cm veliki, sivozeleni, unutra belozeleni, žuti do crvenkasti. Javljaju se na vrhu izbojaka.

ALOE VERA, ALOE ARBORESCENS – Aloja – ( Liliaceae )

Aloe arborescens – poreklom iz južne Afrike sa rta Dobre Nade. Raste stablasto do 3 mvisine. Listovi su mesnati, ivicom bodljikavi, sočni. Rimljani su je koristili kao lek protivopekotina. Soku aloje pripisuje se izuzetno lekovito dejstvo.

21



VIBURNUM TINUS – Lemprika – ( Caprifoliaceae )

Mediteranski zimzeleni žbun.Čest na primorju, u šumama i makiji. Visok do 3 m. Lišćekožasto, gore sjajno, dole dlakavo. Cvetovi u februaru i martu, bele boje, spolja neštocrvenkasti, mirišljavi. Gaji se kao ukrasna vrsta. Jedan od najlepših, domaćih,

mediteranskih žbunova. MYRTUS COMMUNIS – Mirta – ( Myrtaceae )

Raste u sredozemnoj oblasti kao glavni deo zimzelenih šuma i makije.Česta na primorju.Zimzelen žbun do 5 m visok. Listovi sitni 1-3 cm dugi, odaju laki miris. Cvetovimirišljavi. Iz svežih listova se destilacijom dobija mirtino ulje.

SMILAX ASPERA – Tetivika – ( Liliaceae )

Zimzelena povijuša, duga 2-5 metara, u područ ju Mediterana. Javlja se na sunčanim

stenovitim terenima šume i makije po živicama na primorju, zajedno sa drugim povijušama.

CITRUS GRANDIS – Limun – ( Rutaceae )

Poreklom iz južne Azije, ima plod prečnika do 25 cm, do 800 grama težak. Zimzelenižbun ili nisko drvo. Na primorju se gaji nekoliko vrsta iz rodaCitrus, zbog cenjenih plodova (agrumi) na otvorenom prostoru. Cvetovi bele boje, veoma mirišljavi.

PUNICA GRANATUM – Nar - ( Punicaceae )

Listopadni žbun visok 2-4 m poreklom iz zapadne Azije, kod nas ga ima u podivljalomstanju u područ ju sredozemnih šuma, raste i u Crnoj Gori i Makedoniji. Na primorju segaji kao voćka. Cvetovi crvene boje. Postoje forme sa punim cvetom koje ne rađaju, agaje se kao ukrasne. Izdržava niske temperature pa se sreće na otvorenom i dalje od primorja.

LIGUSTRUM JAPONICUM – Ligustrum – ( Oleaceae )

Japanski žbun visok do 10 metara sa jako razgranatom krošnjom i krupnim lišćem dugimod 4 do 8 cm. Kod nas sečesto gaji po živim ogradama, u parkovima i baštama.

SPARMANIA AFRICANA - Sobna lipa – ( Tiliaceae )

Doneta iz Afrike, pripada porodici lipa. Lišće srcasto, krupno, fino dlakavo, cvetovikrupni, beli, mirišljavi.

22



JAPANSKI VRT U BOTANI Č KOJ BAŠTI JEVREMOVAC

Umetnost vrtova Japana izražena je kroz jednostavnost linija i boja. Nezavisno odtoga da li su veliki ili mali, japanski vrtovi su sačuvali svoj poseban oblik. Oni nisusimetrični niti su monumentalni. Odražavaju lepotu prirode insistirajući na njenoj jedinstvenosti i harmoniji.

Kamen, voda i biljke su tri osnovna elementa prisutna u japanskim baštama.Kamen je sveti objekat u Japanu. Po narodnom verovanju u kamenu prebivaju duhovi, aako su postavljeni kao stepenici iznad vode simbol su planine. Grupisanje kamenja je uvezi sa balansiranjem energije u prirodi. U grupama po tri simbolizuju trijadu neba,zemlje ičoveka.Voda je simbol okeana i značajan je element u Japanskom vrtu. Ona nas podseća na

stalne promene u prirodi. Kao odraz prirode, vodeni tokovi i bazeni obogaćuju prostornovom dimenzijom zvuka.

Biljke skrivaju ili ističu detalje kamena i zemlje, i kreiraju konačni ambijent. Biljke se biraju po simbolici koju nose. Bor je simbol dugovečnosti i ljubavi, jer sa starošću dobijana lepoti i raskoši. Trešnjino drvo je simbol večite mladosti i proleća, dok su listopadni javori simbol ciklusa života i smrti, podsećajući posetioca na prolaznost života.

23

botaniČka baŠta jevremovac.pdf

Documents