BOLESTI ZAVISNOSTI SUDSKOMEDICINSKI ZNAČAJ

Organska oštećenja i telesne promene koje nastaju u sklopu različitih vidova bolesti zavisnosti – Kako prepoznati narkomana?

Uticaj bolesti zavisnosti na prevremeno umiranje (drug related death)

Psihičke promene nastale u vezi sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci

bolesti zavisnosti - krivičnopravni značaj moguća veštačenja

ALKOHOLIZAMSvetska zdrvastvena organizacija:

Alkoholičari su one osobe koje ekscesivno uživaju alkoholna pića postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene duševne poremećaje, bilo manifestacije koje zahvataju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim osobama i njihovo dobro socijalno i ekonomsko ponašanje, bilo da samo ispoljavaju prodrome koji nagoveštavaju poremećaje takvog karaktera.

Bolest zavisnosti kod koje zbog nekontrolisane dugotrajne zlouopotrebe alkoholnih pića dolazi do pojave:

- telesnih promena

- psihičkih poremećaja

- socijalnog propadanja

Faktori nastanka:- alkohol- čovek- socijalna sredina

Pretoksikomanska faza – periodično pijenje epizodični

alkoholizam- razvoj psihičke zavisnosti - povećana tolerancija na alkohol- sve jača veza sa alkoholom- sve češće alkoholne amnezije i prodromi gubitka

kontrole- laka nueropsihijatrijska i telesna oštećenja bez

socijalne i etičke deprivacije ličnosti

Toksikomanska faza

- sistematsko pijenje

- fizička zavisnost

Četiri karakteristike

1. alkoholna amnezija

2. gubitak kontrole

3. pad tolerancije na alkohol

4. nemogućnost apstinencije

apstinencijalni sindrom

dugotrajna zloupotreba alkohola uzrokuje telesna oštećenja i duševne poremećaje čiji karakter i težina zavise od ♦ dužine trajanja i ekstenzivnosti konzumiranja ♦ individualnih osobina

SPOLJAŠNJI ZNACI

gojaznost - posle mršavost do kaheksije

crvenilo i podbulost lica, proširenje kapilara

skorašnje i stare povrede - česti padovi

- ožiljci na isturenim

delovima tela

krvni podlivi različite starosti – hemoragijskadijateza zbog insuficijencije jetre + povređivanje- mogući spontani krvni podlivi bez traume

OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMAetanol i njegovi metaboliti (acetaldehid) uzrokuju oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema direktno svojim toksičnim dejstvom indirektno izazivanjem opštih (nutritivnih) poremećaja - nedostatak tiamina (vitamina B1) usled poremećaja resorpcije

Alkoholna polineuropatija - periferna senzomotorna (tremor – drhtanje)

- vegetativna neuropatija

ATROFIJA VELIKOG I MALOG MOZGA

sklonost ka nastajanju

subduralnog hematoma

proširenje prostora

između dure i pije

SMRTNI ISHOD ZBOG

PRITISKA NA MOZAK

mostne (bridging) vene

kod alkoholičara tipična pojava hroničnog subduralnog hematoma

OŠTEĆENJE SRCA

ALKOHOLNA KARDIOMIOPATIJA

(alcoholics heart muscle disease – AHMD)

♦ srce uvećano sa dilatiranom levom komorom lakostepena fibroza (dilataciona KMP)

♦ patološkofiziološki - kontraktilni poremećaji, sklonost ka aritmijama (holiday heart syndrome)

NAGLA I IZNENADNA SMRT

električna srčana smrt

OŠTEĆENJA DIGESTIVNOG TRAKTA ♦ gastritis, ezofagitis ♦ peptički ulkus ♦ CA jednjaka i usne duplje - naročito sa pušenjem duvana

♦ Mallory-Weissov sindrom rascepi zida kardije grčevito povraćanje u stanju pijanstva SMRTONOSNO KRVARENJE

ALKOHOLNA BOLEST JETRE

tri faze:

♦ masna promena

♦ alkoholni hepatitis

♦ ciroza jetre

masna promena i ciroza jetre

♦ insuficijencija jetre hepatička koma

♦ hepatorenalni sindrom

♦ portna hipertenzija – variksi jednjaka (proširene vene)

SMRTONOSNO KRVARENJE

FATALNE POSLEDICE

krvarenje u GIT iz variksa jednjaka

AKUTNI PANKREATITIS AKUTNA HEMORAGIJSKA NEKROZA

♦ proteoliza i lipoliza♦ krvarenje ČESTO SMRTONOSNO ♦ inflamacija

HRONIČNI PANKREATITIS

♦ atrofija

♦ difuzna fibroza

♦ kalkuloza kanala

♦ pseudociste

KLINIČKE MANIFESTACIJE

♦ abdominalni bolovi

♦ malapsorpcija - steatoreja, mršavljenje

♦ dijabetes melitus

♦ Alkoholna miopatija – ekscesivno pijenje

rabdomioliza sa mioglobinurijom - mialgije

BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA

♦ Smanjenje opšte otpornosti, sklonost

infekcijama

krupozna pneumonija, tuberkuloza

♦ Naprasna smrt alkoholičara – nagla i

iznenadna smrt bez očiglednog uzroka

- epileptički napad ili status

- srčane aritmije - kardiotoksično dejstvo

- ketoacidoza ("ketoalkoholna smrt") -

često

udružena sa hipoglikemijom

Na veću stopu smrtnosti

i prevremeno umiranje alkoholičara značajno

utiče i njihova povećana

sklonost ka nasilnoj smrti,

naročito kada su pod dejstvom alkohola

STANJE ALKOHOLISANOSTIAkutno trovanje alkoholom

♦ smrtno trovanje - alkoholemija > 4‰

depresija centra za disanje

♦ nesmrtno trovanje - sklonost ka nasilnom

umiranju

NASILNA SMRT ALKOHOLIČARA

♦ Zadesno povređivanje - moguć smrtni ishod

– organska i psihička oštećenja (NS) +

napitost

– sve vrste zadesa - saobraćaj, na radu, u

domaćinstvu, smrzavanje, aspiracija

želudačnog sadržaja, požar (zaspi sa

cigaretom)

M, 39 g – alkoholičar – vozio automobil, iznenada skrenuo na levu kolovoznu traku i sudario se sa drugim vozilom

u krvi je nađeno 2,20‰ etil-alkohola

bolus smrt – komad hleba zaglavljen u

hipofarinsku i na ulazu u grkljan

M, 58 g – teška

alkoholisanost od

3,23 ‰

M, 60 g

alkoholičar

alkoholisan

3,12 ‰

požar u stanu, trovanje ugljen monoksidom 80% HbCO;

tragovi gara oko nosa i usta

degluticija i aspiracija gara

POTENCIJALNE ŽRTVE TELESNOG POVREĐIVANJA I UBISTVA

agresivno i kriminogeno ponašanje alkoholičara može provocirati njihove telesno povređivanja ili čak lišavanje života od strane drugih lica

agresivnost u porodici – slučaj ubistva oca od strane supruge i dvoje dece; slučajevi kada žena kao dugogodišnja žrtva nasilja u porodici ubija nasilnika – ubistvo na mah, nužna odbrana

- značajan pregled izvršioca ubistva

RIZIČNA GRUPA ZA IZVRŠENJE SAMOUBISTVA

suicidogena vulnerabilnost alkoholičara 80 do

120 puta veća nego u opštoj populaciji

♦ socijalno propadanje - suicidalna motivacija

♦ psihičke promene usled alkoholizma

depresija

značajno za populaciju muškaraca - mnogo

veća učestalost alkoholizma nego kod žena

PROMENE KARAKTERAmoralna i socijalna izmena ličnosti

gubi se odgovornost za porodicu

bezobzirno i nasilničko ponašanje prema bračnom drugu i deci

nasilničko ponašanje prema okolini – uvrede, klevete, svađe, tuče, silovanja

opada interesovanje za lični ugled i dostojanstvo

MATERIJALNO I SOCIJALNO ROPADANJE

- prodaja stvari iz kuće

- pronevere i krađe

- prevare

INTELEKTUALNO I PROFESIONALNO

PROPADANJE

- gubitak intelektualnih

sposobnosti

- neuspeh na poslu i gubitak

posla

KLINIČKE MANIFESTACIJE I PSIHIČKI POREMEĆAJI

♦ Alkoholna epilepsija♦ Psihijatrijske komplikacije

- delirijum tremens – dezorijentacija, iluzije, halucinacije

- alkoholna halucinoza – slušne halucinacije- alkoholna paranoja (patološka ljubomora)- Korsakovljeva psihoza- alkoholna demencija - patološko napito stanje – sumračno stanje- komplikovano pijanstvo

propadanje na porodičnom, emotivnom, profesionalnom i socijalnom planu

Uzrok mnogih nesreća leži na dnu

vinske čaše.

Lav Nikolajevič Tolstoj

KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Alkoholičari kao

- žrtve krivičnih dela - izvršioci krivičnih dela

bila je u VII mesecu trudnoće

ubio je muž alkoholičar

sa 2,27 ‰ etanola u krvi

žena prebijena do smrti metalnom šipkom brojni prugasti i sliveni krvni podlivi po celom telu

Član 114 KZ RS Teško ubistvo

(1) ko drugog liši života na svirep...način;

(7) ko liši života dete ili bremenitu ženu;

(8) ko liši života člana svoje porodice kojeg je

prethodno zlostavljao

Krivičnopravni značaj alkoholizma krivična dela protiv

života i tela – telesne povrede, ubistvabraka i porodice – nasilje u porodici, kršenje

porodičnih obavezapolne slobode – silovanje i dr. protiv imovine – krađa, utaja, prevarabezbednosti javnog saobraćajačasti i ugleda – kleveta, uvreda javnog reda i mira – nasilničko ponašanjeslužbene dužnosti – nesavestan rad u službi,

pronevera

URAČUNLJIVOST – sudskopsihijatrijsko veštačenje

– po pravilu kompromitovana – veštak treba da utvrdi u kojoj fazi alkoholizma i/ili alkoholisanosti je izvršilac bio tempore criminis

– retko isključena (zavisno od dubine psihoorganskih izmena i prisustva patoloških sadržaja u ličnosti) - izricanje mere obaveznog lečenja od alkoholizma

– kod alkoholnih psihoza – bitno smanjena uračunljivost ili neuračunljivost za dela učinjena pod neposrednim uticajem bolesnih sadržaja

Члан 84. Обавезно лечење алкохоличара

(1)Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне затвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора.

(3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од две године.

(5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Члан 72.

(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде.

(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.

Заштитни надзорЧлан 73.

Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:

7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;

Građansko-pravni značaj

poslovna sposobnost – kod alkoholizma – poslovna sposobnost može

biti kompromitovana ili isključena

ograničena poslovna nesposobnost poslovna nesposobnost

– kod alkoholnih psihoza

lišavanje roditeljskog prava– grubo zloupotrebljavanje roditeljskog prava– grubo zanemarivanje roditeljske dužnosti

NARKOMANIJA

Svetska zdrvastvena organizacija:

Narkomanija (toksikomanija) je

stanje periodične ili hronične

intoksikacije, štetne po ličnost i

društvo, prouzrokovano ponovnim

unošenjem prirodne ili veštačke

droge.

NARKOMANIJAKarakteristike:

1. Neodoljiva želja ili potreba

(kompulzija) da se nastavi sa

uzimanjeg droge i da se droga

nabavi po svaku cenu.

2. Tendencija da se poveća doza

3. Psihička (psihološka) i

ponekad fizička zavisnost od

droge

Faktori nastanka:- droga- čovek- socijalna sredina

- psihička zavisnost

- tolerancija – gubitak tolerancije

- fizička zavisnost

- apstinencijalni sindrom

Tipovi droga - kriterijumi SZO (na osnovu načina delovanja droga)

1. Alkoholno-barbituratni tip - alkohol, barbiturati, benzodiazepini - hipnotici, sedativi (trankilansi), anksilolitici i antidepresivi - usporavaju rad CNS (tabletomanija)

2. Opijatsko-morfinski tip - opijum, morfin, heroin, kodein - narkotici

3. Kokainski tip - kokain i lišće biljke Erytroxylum coca - psihostimulativna sredstva (stimulansi)

4. Amfetaminski tip - amfetamin, metamfetamin, ekstazi (Ecstasy - MDMA - metilendioskimetamfetamin) - psihostimulativna sredstva (stimulansi); ekstazi - kombinovano stimulativno i halucinogeno dejstvo

5. Kanabinoidni tip - marihuana, hašiš (indijska konoplja - Canabis sativa)

6. Halucinogeni tip - meskalin, psilocibin, LSD, fenciklidin (PCP - "angel dust")

7. Kat tip - preparati biljke Catha edulis

8. Isparljivi rastvarači - aceton, univerzalni lepkovi

9. Duvanski tip – nikotin

Podela na tzv. lake droge (marihuana)

i teške droge (opijati)

OKO 85% HEROINOMANA POČELO JE NARKOMANSKI VEK KORIŠĆENJEM

MARIHUANE

Načini uzimanja droge Intravensko ubrizgavanje - najčešće kod

heroina (najopasnije zbog direktnog dospevanja narkotika u krv)

Potkožno ubrizgavanje - moguće i kod heroina

Ušmrkavanje - kokain, moguće i heroin udisanje – lepkovi i rastvarači

Pušenje - marihuana Peroralno - npr. čaj spravljen od čaura maka

Broj narkomana u obdukcionom materijalu ISMGodina Obdukovano Stornirano Ukupno

1981 - 1985 31 - 311986 - 1990 29 3 321991 - 1995 64 25 891996 - 2000 113 56 169

2001 40 9 492004 592005 91

POL - izrazita dominacija muškaraca

odnos muškarci : žene 6,5 : 1

ŽIVOTNO DOBA - varijacije od 15 do 52 godine

dominiraju osobe životnog doba od 21 do 30 godina

prosečan životni vek oko 29 godina (očekivano prosečno životno doba kod nas u 2000. godini oko 69 godina za muškarce i 74 godina za žene) - očigledno drastično skraćenje životnog veka

u toku poslednjih godina postepeno produženje životnog veka narkomana (u početku analiziranog perioda prosečno životno doba iznosi oko 25 godina, sada oko 30 godina)

Prema podacima od članova porodice - narkomanski staž - varijacije od 6 meseci do 33 godine

PORODIČNA SITUACIJA - oko 67%

narkomana vodi poreklo iz nekompletnih

porodica

ZAPOSLENOST - dominiraju nezaposleni

KRIMINOGENO PONAŠANJE - za oko 40% narkomana dobijen podatak da su u toku života imali sukobe sa zakonom, što je najčešće bilo uslovljeno upravo njihovom narkomanijom

POKUŠAJ LEČENJA

Od 273 osobe za koje su dobijeni podaci - oko 21% pokušalo da se leči zbog narkomanije, od njih je većina (40) umrla upravo usled uzimanja droge (11 od predoziranja), što znači da su posle lečenja ponovo počeli da uzimaju drogu

Vrsta droge Broj

heroin (morfin) 133

heroin i druge supstance (marihuana, lekovi, ekstazi, LSD)

67

tablete (sedativi, metadon) 21

samo marihuana 11

samo kokain 9

samo lepak 3

samo ekstazi 2

Od 370 narkomana - podaci od rodbine bili su dostupni za 247 osoba, ti podaci nisu uvek pouzdani

Narkomani često koriste različite supstance u kombinaciji, što može dovesti do pojačanja njihovog individualnog štetnog dejstva (sinergizam - npr, lekovi i alkohol).

Poreklo smrti 1981-2001 Broj %

Predoziranje 80 27,3

Hronična dejstva droge 68 23.2

Smrt u vezi sa drogom 148 50,5

Samoubistvo 63 22,2

Ubistvo 25 8,5

Zades 15 4,4

Nasilna smrt 103 35,1

Prirodna smrt 18 6,1

Nepoznato 24 8,3

Svega 293 100

• U našoj populaciji - dominira zloupotreba heroina - oko 81% narkomana iz obdukcionog materijala ISM u Bgd uzimalo je heorin

• Od njih je oko jedna trećina pre heroina koristila i druge tzv. lake droge (uglavnom marihuanu)

• Heroin je toksikološkim pregledom detektovan u više od 70% slučajeva narkomana iz našeg obdukcionog materijala

SMRT DIREKTNO ILI INDIREKTNO VEZANA

ZA ZLOUPOTREBU DROGE

DIREKTNO SMRTNO DELOVANJE

PREDOZIRANJE (OVERDOSE – OD)

♦ zadesno - najčešće

♦ samoubilačko teško razlikovati - izuzetno velike postmortalne

koncentracije

♦ ubilačko - retko je, ali se na njega često sumnja - roditelji često izražavaju sumnju da je neko drugi ubrizgao drogu

Na slici je prikazano samo nekoliko od ukupno više od 100 pakovanja kokaina, nađenih u želucu i crevima osobe koja je umrla od trovanja kada je došlo do pucanja nekoliko kesica u digestivnom traktu. Toksikološki nalaz - letalne koncentracije kokaina i benzoilekgonina

poseban oblik zadesnog trovanja

"body packing"

krijumčarenje droge gutanjem većeg broja

pakovanja droge (kondomi, gumeni

baloni)

MEHANIZMI UMIRANJA

♦ Depresija CNS - centra za disanje - opijati

♦ Preosetljivost na drogu – heroin

- smrt sa iglom u veni

- intenzitet štetnog efekta ne zavisi količine

- kod smrtnih slučajeva velike varijacije

postmortalnih koncentracija

♦ Delirantno stanje - kokain

smrt zbog kardiorespiratorne insuficijencije

Štetno dejstvo na srce i koronarke KOKAIN

♦ koronarna ateroskleroza i tromboza

♦ infarkt miokarda - vazokonstriktorno dejstvo

♦ miokarditis

♦ fokalna oštećenja miokarda

"contraction band necrosis"

♦ aritmogeno dejstvo – NAPRASNA SMRT

kokain, amfetamin, ekstazi, "duvanje lepka"

- direktno dejstvo na sprovodni sistem

- skok kateholamina (tahikardija i hipertenzija)

Nagli skok krvnog pritiska AMFETAMIN KOKAIN

♦ intracerebralno krvarenje - apopleksija kod mladih uvek sumnjiva na unošenje droge

♦ subarahnoidalno krvarenje - ruptura aneurizme

♦ disekcije zida aorte

♦ Hronična oboljenja u direktnoj vezi sa narkomanijom

- hepatitis B i C (ciroza, karcinom jetre)

- AIDS

♦ Smanjenje opšte otpornosti i sklonost ka infekcijama

- TBC- pneumonija- infektivni endokarditis - miokarditis

POVEĆANA SKLONOST KA NASILNOM UMIRANJU

ZADESNO POVREĐIVANJE

"uppers" i "downers“

♦ smrt pod uticajem halucinogenih droga LSD, meskalin, PCP

zades (pseudosamoubistvo)

♦ uticaj na vozačke sposobnosti – kanabis

SKLONOST KA KRIMINALNOM (NASILNIČKOM) PONAŠANJU

♦ direktno stimulativno dejstvo – psihostimulansi - dugotrajna zloupotreba amfetamina- razdražljivost, agresivnost paranoidne reakcije

♦ akutna psihotična stanja - kokain – paranoidna psihoza (nije dozno

zavisna, kod sklonih osoba) - kokain, amfetamin - ekscitacioni delirijum (hipertermija, delirijum sa agitacijom, respiratorni zastoj i smrt) - fenciklidin - PCP ili "angel dust"

SKLONOST KA KRIMINALNOM (NASILNIČKOM) PONAŠANJU

♦ provale i krađe u cilju obezbeđenja novca- apstinenacijalna kriza- izvršioci i žrtve ubistva

♦ ubistvo zbog narkomanskih dugova - obračuni dilera

♦ narkomani kao izvršioci i žrtve krivičnih dela

N.N. leš nađen

spaljen u

kontejneru

pored kontejnera

tragovi krvi i jedna

čaura od

pištoljskog metka

RENDGENSKO

SNIMANJE

pre obdukcije

projektil u

lobanjskoj duplji

prostrelina – ulaz levo

potiljačno, kanal

unapred, udesno i

naviše kroz lobanjsku

duplju

kanal unapred,

udesno i naviše kroz

lobanjsku duplju i

moždano stablo

projektil nađen u desnoj polovini ljuske čeone kosti

odsustvo znakova zaživotnog boravka u plamenu

ZAKLJUČAK ubilačka ustrelina glave i posmrtno

spaljivanje

identifikovan pomoću DNK

analize 21-godišnji narkodiler

RIZIČNA GRUPA ZA IZVRŠENJE SAMOUBISTVA

♦ stopa suicida 20 puta veća nego u opštoj populaciji

- u nekim delovima SAD učešće narkomana u

ukupnom broju samoubica i preko 40%

♦ narkomani samoubice uglavnom mlađi od 30 godina

♦ opšte socijalno propadanje- depresija, osećaj beznađa i usamljenosti- depresivnost direktno potencirana drogom

♦ saznanje o HIV pozitivnosti ili AIDS-u

♦ apstinencijalni sindrom – povod

SUICIDOGENEZA

DIJAGNOSTIKA U SMRTNIM SLUČAJEVIMA POVEZANIM SA NARKOMANIJOM

drug related deathSUMNJIVE OKOLNOSTI PRONALAŽENJA LEŠA

javni toaleti

napuštene zgrade

podrumi i potkrovlja

♦ sumnja na ubistvo ♦ često samo pokušaj

da se ukloni leš

SPOLJAŠNJI ZNACI

Kod peroralnog unošenja i ušmrkavanja

nalaz može biti negativan

OPŠTE PROPADANJE – kaheksija– higijenska zapuštenost – loš zubni status

danas nije čest nalaz

M, 23g – OD heroinom, isti uzrok smrti kod 26-godišnje sestre koja je obdukovana mesec dana ranije

DANAS NIJE ČEST NALAZ

M, 32 g – narkoman od 16. godine, gojazan,

dobar zubni status

UBODI OD INJEKCIJA

♦ tipična mesta - lakatni pregibi, podlaktice, prepone♦ karakterističan raspored duž vene

"narkomanski niz"

narkomanski niz

UBODI OD INJEKCIJA krvni podlivi sveži i stari

u zidovima vena u potkožnom tkivu oko vena

UBODI OD INJEKCIJA

nekada teško uočljivi ili potpuno neprimetni

atraumatske igle injiciranje na skrivenim

mestima - na mestu tetovaže - ispod jezika- ušna školjka

HRONIČNA ZLUOPOTREBA

♦ tromboza vena

♦ granulomi

♦ zapaljenja

apscesi, flegmone,

nekrotizujući fasciitis

OŽILJCI

subkutano ubrizgavanje

"skin-popping" ožiljci

perforacija nosne pregrade ušmrkavanje kokaina

granulom oko stranog tela (talk)

samopovređivanje (crtaste oguljotine)

autodestruktivnost

samopovređivanje (ožiljci od sekotina)

autodestruktivnost

samopovređivanje (kružni ožiljci od

opekotina od cigareta)

autodestruktivnost

tetovacije bizarnog sadržaja

HEMIJSKO-TOKSIKOLOŠKA ANALIZA

heroin (diacetil morfin)

↓

6-monoacetil morfin

↓

morfin (kodein, paracetamol - nečistoće)

Problem prepoznavanja i otkrivanja narkomana – danas su retki slučajevi sa tipičnim narkomanskim izgledom (mršavost, loši zubi, higijenska zapuštenost i dr.)

Otkrivanje narkotika u mokraći – za većinu supstanci se izlučivanje završi u roku od 3 dana, izuzetak je kanabis gde izlučivanje može da traje i do 7 do 15 dana

U toksikološkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu u Beogradu počela je da se vrši analiza dlaka kose, koja omogućava dokazivanje unošenja droge i znatno duže posle izlučivanja ovih supstanci iz organizma putem mokraće

Oko 5 do 10 dana posle unošenja supstanca se pojavljuje u dlaci i to u blizini korena, a potom kako dlaka raste, supstanca ostaje u tom delu dlake, koji se sa rastom dlake udaljava od korena. Sečenjem dlake na delove dužine od po 1 cm može se proceniti u kom periodu je osoba unela supstancu, s obzirom na prosečnu brzinu rasta dlake kod ljudi

Krivičnopravni značaj alkoholizma krivična dela protiv

života i tela – telesne povrede, ubistva

braka i porodice – nasilje u porodici, kršenje porodičnih obaveza

protiv imovine – krađa, utaja, prevara

bezbednosti javnog saobraćaja

javnog reda i mira – nasilničko ponašanje

službene dužnosti – nesavestan rad u službi, pronevera

URAČUNLJIVOST

– bitno umanjena ili isključena – za dela učinjena pod dejstvom droge ili u apstinencijalnoj krizi – izricanje mere obaveznog lečenja od narkomanije (u odgovorajućoj ustanovi ili na slobodi)

– očuvana – za dela koja nemaju veze sa narkomanijom

Građansko-pravni značaj

sporovi iz oblasti radnih odnosa

– progresivno smanjenje radnog učinka i

osećanja odgovornosti

poslovna sposobnost – može biti kompromitovana ili isključena

lišavanje roditeljskog prava– grubo zloupotrebljavanje roditeljskog prava– grubo zanemarivanje roditeljske dužnosti

Члан 24. KЗ Скривљена неурачунљивост

(1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или да управља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање.

(2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажити казна.

actiones liberae in causa

Члан 83. Обавезно лечење наркомана (1) Учиниоцу који је учинио кривично дело

услед зависности од употребе опојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године.(3)

Члан 83. Обавезно лечење наркомана

(3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она може трајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може бити дуже од три године.

(4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од три године.

(6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Члан 72.

(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде.

(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.

Заштитни надзорЧлан 73.

Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:

7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИЧлан 246. Неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога

(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих дела, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко неовлашћено држи супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(4) Учинилац дела из става 3. овог члана који опојну дрогу држи ради сопствене употребе може се ослободити од казне.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

(6) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Члан 247. Омогућавање уживања опојних дрога(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге

или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Опојне дроге одузеће се.

bolesti zavisnosti AUTODESTRUKTIVNO PONAŠANJE

Menninger: alkoholizam i narkomanija

predstavljaju hronično samoubistvo

udružena pojava raznih oblika potencira njihove pojedinačne štetne efekte

PREVREMENO UMIRANJE SKRAĆENJE PROSEČNOG ŽIVOTNOG VEKA

rizik za prevremeno umiranje kod alkoholičara

10 do 15 puta veći nego kod nealkoholičara

japanski autori - u grupi muškaraca koji su rano

postali alkoholičari (pre 16. godine) znatno veća

stopa smrtnosti nego u grupi koja je kasnije počela

sa zloupotrebom alkohola

u SAD - kod muških alkoholičara opšta

stopa smrtnosti 2,5 puta veća nego u opštoj

populaciji - u grupi od 35 do 44 godina 5,5 veća

prestanak konzumiranja alkohola

praćen smanjenjem stope smrtnosti

studija 3324 opijatnih narkomana u SAD u pojedinim uzrasnim kategorijama

stope smrtnosti od 3 do 14 puta veće nego u odgovarajućoj starosnoj grupi opšte populacije

u grupi narkomana starijih od 30 godina najveći broj je umro prirodnom smrću

kod tri četvrtine narkomana mlađih od 30 godina smrt direktno vezana za uzimanje droge ili se radilo o

drugim uzrocima nasilne smrti

u toku poslednjih nekoliko godina u zapadnoj Evropi se stopa mortaliteta kod narkomana svake godine

udvostručavala

AKTUELNI PROBLEM U SRBIJI

VELIKA RASPROSTRANJENOST ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

SA TRENDOM PORASTA PRVENSTVENO KOD ZLOUPOTREBE DROGA

podatak – ranije na jednog novog narkomana dolazila četiri stara, sada se situacija obrnula –

na jednog starog četiri nova